-ДУБОКОГ-
1
Свеска: 310 | Патријарх Павле: мисионар делом и речју
...било је извор велике радости, весеља, надахнућа и свагдаДУБОКОГ 📌 узбуђења у нашој души утолико пре,
таква осећања рађала је у нама заједничка
молитва и заједничко служење свете литурги
...било је извор велике радости, весеља, надахнућа и свагда
МЕТА инфо: Р:27838 К:214004 Д:118
 | Свеска 310 |
Свеска: 310 | Патријарх Павле: мисионар делом и речју
... је био украс часног сабрања предсто- јатељâ најсветијих православних цркава његов допринос успешном решавању великих црквених питања и свечовечанских проблема нашега времена био је више него запажен наше дружење са његовим блаженством, бла- женопочившим патријархом, било је извор велике радости, весеља, надахнућа и свагда дубоког узбуђења у нашој души утолико пре, таква осећања рађала је у нама заједничка молитва и заједничко служење свете литурги- је а за време саслуживања он није могао да прикрије узвишено духовно стање своје душе, своје духовно искуство није то само лепа реч када кажемо да ће нам веома недостајати зато и тугујемо и жалости- мо се због његовог одласка од нас иако знамо да за њега важи псаламских стих: „часна је пред господом смрт светих његових“ (пс 115, 6) апсолутно смо уверени да његов одлазак јесте одлазак у живот, одлагање „кожних хаљина“ које му више нису потребне, мирни улазак у обећано царство, сверадосни сусрет са пресветом богородицом, са анђелима и са свима светима, примање неувенивог венца праведничке славе из руку подвигоположни- ка бога, светозарно предстојање у вечној литургији пред небеским жртвеником, зајед- но са светим савом и са свима који у архије- рејском и свештеничком чину богољубиво и богоугодно послужише, као и непосредни, лични разговор са богом, у којем се он већ сада моли за нас и за сав народ то нас теши, то нас умирује, то у нама гуши тугу и сузбија жалост због тога што смо сада лишени њего- вог телесног присуства међу нама пред часном јерархијом ваше цркве, пред благочестивим руководством ваше државе, пред побожним свештеним клиром, богољуби- вим монаштвом и свеколиким ожалошћеним српским народом, тумачимо, напослетку, вели- ку, нежну љубав и најдубље саосећање мајке цркве константинопољске, и изражавамо нај- топлије саучешће васељенске патријаршије, саучешће свих овде присутних јерараха и наше лично учешће у вашем болу због растанка желимо и усрдно се молимо да пресвети дух, молитвама блаженопочившег патријарха, покаже достојног наследника њему, окретног крманоша српској цркви и новог духовног оца славном српском народу, да настави његово свесветло, богољубиво, богоугодно и за народ спасоносно служење на месту првојерарха ти, пак, христољубиви, богодостојни, свих блажен- става христових достојни, многољубљени и многооплакани брате павле, почивај у светло- сти божјој до општега васкрсења! нека буде вечан, нестарив и свет спомен твој! m превео епископ бачки иринеј, извор: wwwspcrs православни мисионар l 11 беседа митрополита амфилохија на опелу патријарху српском павлу свјетиљка која на гори стоји весвјатјејши архиепископе кон- стантинопољски и васељенски патријарше, блажењејши, преосвја- шчењеши архиепископи и епископи цркве христове, часни саборе наро- да божјег, „ви сте свјетлост свијету не може се свјетиљка сакрити која на гори сто- ји“ ријеч је, драга браћо и сестре, христа бога упућена сљедбеницима њего- вим, истовремено и као призив и као исти- на, безброј пута потврђена у двехиљадегоди- шњој историји цркве божје један од живоно- сних свједока истинитости ових ријечи господ- њих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном царству небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа свјетлост свијету да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име апостола народа павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика на блаженог спомена патријарху павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изго- ворио за друге: „кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује“ и заиста, да овај божји човјек павле није живио достојно свог људ- ског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обич- но туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга туга је јер предста- вља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још при- сутнији духом светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио у томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена како се то објашњава? како то објаснити у животу патријарха павла? прво и основно објашњење: младић гојко стојчевић, монах, свештеник, епископ павле је као и сви свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио прије свега, овај покојник што 12 l6/2009 је пред нама био је човјек дубоке и стамене вје- ре у живога христа бога у цркви његовој тј вјере која дјела, јер „вјера без дјела је мртва“ он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни ходеће еванђеље говорећи и проповиједајући еванђеље, патријарх павле оваплоћивао је еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима својом вјером и животом по вјери, он је пока- зао истинитост ријечи теофила антиохијског: „покажи ми твога човјека, да ти покажем мога бога“ небеса приповиједају славу божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање бога и истину божију, колико пра- ви човјек у непрекидној поворци оних који су ових дана приступали патријарху, на пита- ње једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: „зато што је он човјек високог мора- ла и великог поштења“ ријеч патријарха павла је била блага а њего- ви докази јаки; шта више најјачи доказ исти- нитости његове ријечи био је управо његов живот јер, по ријечи једног његовог светог предходника: „свака ријеч има своју против ријеч; једино се не може супротставити ништа и нико - истинском животу“ патријах павле је човјек дјелатне, дјелотвор- не вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини божијој - до смрти у њему се, по про- року „срела милост и истина, правда и љубав загрлила“ знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечи- ти својим злом: „правда бога истинога“ мајке јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике истом љубављу је волио свој богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење божје патријарх павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога трезве- умни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу читавог живота се трудио да не буде никоме на терету све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе не тражећи фото: хаџи марко вујичић својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај свети старац и цјелосни човјек цркве божје христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјеч ност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити питао сам се последње двије године његове старач ке немоћи и везаности за постељу у болници: шта то значи? што је бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? на крају од овогодишњег празни ка усјековања св јована крститеља, његовог рођен- дана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: овдје је његов христоли ки и христоносни живот постао у пуној мјери и дубински христолик на име, ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и по укама по учава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на вма труде ћи се читавог живота да буде „сарадник божји“ он се на крају сараспео хри сту и понио крст сво јих ближњих сапатника и састрадал- ника својих без рјечи и без ропота сараспео се христу патријах павле и сво јим ближњима, да би са њим и са њима вас крсао и ушао у радост господа свога господе, подари слуги вјерном твоме и оцу нашем патри јарх павлу, вјечно царство твоје којим је живио и за којим је чезнуо, царство оца и сина и духа светога во вијек вијека амин m извор: wwwspcrs фото: хаџи марко вујичић 14 l6/2009 богословље патријарха павла блаженопочивши патријарх српски павле је, поред молитвености и подви жништва, у црквеним круговима био познат и као врстан богослов који се није устезао да се ухвати у коштац са озбиљ ним питањима, проблемима и недоуми- цама његово богословље је извирало из молитвено-подвижничке и саборно-ли тургијске праксе, а у његовим богослов- ским текстовима се види изузетно позна- вање свих богословских али и многих других научних дисциплина које је он органски, у својој личности, стапао у јед но патријарх павле је највећи део свог богословског легата нашој цркви оста вио кроз низ чланака који су својевреме- но објављивани у гласнику (у време њего- вог епископовања у епархији рашко- призренској), да би деведесетих година били скупљени и објављени у тротомном издању под називом да нам буду јаснија нека питања наше вере ширина бого словског опуса коју је патријарх показао у својим текстовима је за иста вредна пажње: од литургичких питања (остаће запамћен пре свега као литургичар), пре ко догматике, патрологије, апологетике, црквене уметности и појања све до би о е тичких питања која су и дан-данас акту- елна, а за своје време су била потпуна непознаница и недо умица (попут текста који говори о крштењу особе која је про менила пол, објављеног средином осам- десетих година прошлог века) у овом броју миси онара објављујемо кратке делове из седам текстова првог тома издања нека питања наше вере одломке из текстова објављујемо без критичког апарата фото: хаџи марко вујичић православни мисионар l 15 о слободи човекове воље и проблему предодређености кад сам био ђак другог или трећег разреда богословије, наишла ми је и опсела мисао: ако бог унапред зна да ћу ја бити нпр пијаница, или крадљивац, или убица, могу ли ја онда да то не будем? јер ако не будем, тада пропаде божје пред- знање ако ли божје предзнање не може да про- падне и ја морам то да будем, где је онда моја сло- бода? затим, ако бих морао нпр да будем убица, да би се тиме потврдило божје предзнање, па ме због тога греха бог осуди на вечне муке, очиглед- но да би такав поступак био нечовечан, недосто- јан човека, а камоли бога и његове правде и где се, између тога свега, може ставити еванђелско учење да је бог љубав? мучио сам се безуспешно тражећи исход из овог лавиринта другови којима сам ову мисао изнео, имали су своје проблеме, с којима су се носили, и у моје питање нису се удубљивали професорима га нисам могао изнети због опа- сности да га не окарактеришу као неумесно, јеретичко или безбожничко тако сам остао да се с њиме носим сам, и ко зна шта би са мном било да нисам наишао на извесно објашњење светог василија великог, а потпуније код бла- женог августина десило се нешто парадок- сално доказ против предодређења пружио ми је, ето, блажени августин, који је иначе сам заступао схватање о предодређењу, предести- нацији то објашњење које ми је проблем разби- стрило и - бар за мене - решило, састоји се у овоме: библија почиње речима: у почетку створи бог небо и земљу (1 мојс 1,1) у почетку чега? у почетку времена пре тога, значи, није било времена па шта је онда постојало? „јер, пре створења света било је неко постојање које одго- вара надсветским силама, које не прелази време, вечно, које увек траје“ постојала је, дакле, веч- ност шта је време, шта је вечност? ти основни појмови, категорије нашег ума, увек су најтежи за објашњење тако је и са појмом времена као што каже блажени августин: „ако ме нико не пита, знам, али ако бих хтио некоме то питање разјаснити, не знам ипак са сигурно- нека питања наше вере патријарх српски павле 16 l6/2009 о браку и безбрачности развијајући учење светог апостола павла да је у хришћанству брак добар, а уздржавање од бра- ка боље (који удаје своју девојку добро чини, али који не удаје боље чини, 1 кор 7, 38), све- ти атанасије велики говори о браку и безбрач- ности као о два пута у животу, називајући први „умереним и животу прикладним“, а други „анђел- ским и најузвишенијим“ ко је изабрао брак не добија прекор, али и не прима онолико благодати колико девичанство брак доноси рода по триде- сет, девичанство по сто исто тако високо цене- ћи монахе „који у овом свету живе анђелским животом“, свети кирило јерусалимски, упоређу- је њихов живот са златом, а живот у браку са сре- бром као апостол павле, и он хвали уздржање велећи: „добро је уздржање и дивно добро им је ако остану као и ја, вели апостол а ако се не уздрже, нека се жене; боље је женити се него упа- љивати се“ свети григорије богослов пише похвалу девству и вели: „колико је девство узви- шеније од сумњивог девства“ готово истим речи- ма говори о девству, и подвлачи превасходство уздржавања, свети јован златоуст: „као што је девство боље од брака, тако је први брак бољи од другог“ исти такав поглед на уздржање и брак има свети василије велики и многи други свети оци према томе, хришћанство нити намеће брак, нити забрањује уздржање од њега током исто- рије било је како људи и жена који су у мона- штву, са заветом безбрачности, проживели цео век, тако и оних који су или обоје, или једно по пристанку другог, напуштали брак и монашили се, а тако и оних који су остајали у браку, али по узајамном договору уздржавали се од полних одно- са, „живели као брат и сестра“, било цео живот, било део живота (свети мученици јулијан и василиса, свети конон исавријски, свети хрисант и дарија, преподобни амон, преподоб- на меланија римљанка; у новије време свети јован кронштатски и други) на основу оваквог погледа на уздржање, од еванђелских времена до данас, кроз целу истори- ју цркве, можемо разумети да је уздржање једино морално дозвољено средство да се не рађа, како ван брака, у монаштву и целибату, тако и у браку од свију својих чланова у браку црква тражи повремено уздржавање од брачних односа: ради поста и молитве, у доба женине трудноће и др у позним годинама брака, поготово кад жена пређе климактеријум, то треба да је редован начин брачног живота свију искрено верујућих патријарх павле, „став православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају“, у: нав дело, стр 39–41 о спасењу онихкоји нису хришћани ми знамо да се само у цркви, лађи на бур- ном мору овог живота, сигурно спасава но да ли ће господар лађе изузетно послати чамац, или пружити појас спасавања онима који се налазе у валовима око лађе, да се на тај начин спасу, то је ствар његове моћи и његовог милосрђа из еванђеља знамо да ћемо као радници у виногра- ду, најмљени од јутра, сигурно примити од госпо- дара обећану плату ако се будемо трудили а да ли ће и други бити примљени у трећи, шести и једа- наести час, да ли ће они примити мању плату, или једнаку с нама, то није наше да одређујемо на крају, сматрам да неће бити сувишно да напоменем: разматрајући нашироко апстрактно питање шта ће бити са душама оних који, без познавања цркве христове, остану ван ње, потпуно бисмо промашили ако при томе запоставимо питање како да ми, који се налазимо у цркви, учинимо шћу могу рећи кад не би ништа пролазило да не би било прошлог времена, и кад не би ништа постојало да не би било садашњег времена, и кад не би ништа долазило да не би било будућег времена“ и нама је јасно да време незадрживо тежи и пролази састојећи се из прошлости, сада- шњости и будућности, али тако „да је у њему про- шлост минула, будућност још није наступила, а садашњост се измиче од опажања пре него што се усмотри“, како примећује свети василије велики јасно нам је да прошлост не постоји; она је била, али је сада као трајања времена нема исто тако, нема ни будућности; она ће тек доћи, но сада је још нема значи, постоји само садашњост но шта је стварно садашњост? она је у суштини линија додира између прошлости и будућности, моме- нат у коме будућност стално пролази у про- шлост док нпр часовник не откуца „так“, тај моменат је близу, чекамо га да наступи, али још не постоји а чим откуца „так“, тога момента нема више, он је прешао у прошлост непостојеће будуће у тренутку је прешло у непостојеће про- шло и садашњост, значи, једва постоји наиме: „и сам један сат састоји се од краткотрајних дје- лића: што је од њега одлетјело то је прошлост, а штогод му преостаје, то је будућност ако се може замислити дио времена који се не може више подијелити ни у најмање дјелиће времена, онда је он једини који се може звати садашњи, али тај дио тако брзо из будућности прелијеће у про- шлост, да се не протеже ни тренутак“ ево, то је време постојало заједно са светом и неодвојиво од њега оно се односи на све створе- но, па и на нас људе и на анђеле на божје биће време се не односи он је творац света и времена, те на њега оно не може бити примењено, као што се на њега не могу применити појмови про- стора, броја, почетка и свршетка итд за њега важи вечност шта је вечност? вечност је стална садашњост, она нема ни прошлости, ни будућно- сти, које карактеришу време „у вјечности ништа не пролази, него је све садашње - вели блажени августин - вјечност која нема ни будућности, ни прошлости, непомично стоји и одређује будућа и прошла времена“ на другом месту, обраћајући се богу, блажени августин каже: „твоје године нити иду, нити долазе твоје су године један дан (2 пет 3, 8), а твој дан није сваки дан, него данас, јер твој данашњи дан не узмиче пред сутрашњим, и не долази иза јучерашњега данашњи дан је вјечност“ вечност је, дакле, стално „сада“, без претход- ног „било“ и следујућег „биће“ садашњост, која за нас једва постоји, у вечности једино постоји кад говорећи о вечности кажемо „пре“ и „после“, то говоримо са свог људског становишта, терми- нима који се односе на време у вечности нема ни пре ни после има само сада отуда следује да кад кажемо божје „предзнање“, божје „пред- виђање“, да се изражавамо на наш људски начин „у ствари, - по духовитој примедби о јустина поповића - божје предзнање је знање и гледање свих мисли људских, и осећања, и дела у стању њиховог збивања, јер за бога не постоји ни про- шлост ни будућност, већ је све садашњост“ у богу, дакле, нема предзнања будућег, као ни под- сећања на прошло, него само знања и гледања и прошлог и будућег истовремено, сада ми може- мо предвиђати и сећати се за њега је у истом „сада“ и постанак света, и све време до нашега доба, и сва будућност до краја света зато кад се у молитви каже да је бог својим предзнањем („и предзнанијем
... је био украс часног сабрања предсто- јатељâ најсветијих православних цркава његов допринос успешном решавању великих црквених питања и свечовечанских проблема нашега времена био је више него запажен наше дружење са његовим блаженством, бла- женопочившим патријархом, било је извор велике радости, весеља, надахнућа и свагда дубоког узбуђења у нашој души утолико пре, таква осећања рађала је у нама заједничка молитва и заједничко служење свете литурги- је а за време саслуживања он није могао да прикрије узвишено духовно стање своје душе, своје духовно искуство није то само лепа реч када кажемо да ће нам веома недостајати зато и тугујемо и жалости- мо се због његовог одласка од нас иако знамо да за њега важи псаламских стих: „часна је пред господом смрт светих његових“ (пс 115, 6) апсолутно смо уверени да његов одлазак јесте одлазак у живот, одлагање „кожних хаљина“ које му више нису потребне, мирни улазак у обећано царство, сверадосни сусрет са пресветом богородицом, са анђелима и са свима светима, примање неувенивог венца праведничке славе из руку подвигоположни- ка бога, светозарно предстојање у вечној литургији пред небеским жртвеником, зајед- но са светим савом и са свима који у архије- рејском и свештеничком чину богољубиво и богоугодно послужише, као и непосредни, лични разговор са богом, у којем се он већ сада моли за нас и за сав народ то нас теши, то нас умирује, то у нама гуши тугу и сузбија жалост због тога што смо сада лишени њего- вог телесног присуства међу нама пред часном јерархијом ваше цркве, пред благочестивим руководством ваше државе, пред побожним свештеним клиром, богољуби- вим монаштвом и свеколиким ожалошћеним српским народом, тумачимо, напослетку, вели- ку, нежну љубав и најдубље саосећање мајке цркве константинопољске, и изражавамо нај- топлије саучешће васељенске патријаршије, саучешће свих овде присутних јерараха и наше лично учешће у вашем болу због растанка желимо и усрдно се молимо да пресвети дух, молитвама блаженопочившег патријарха, покаже достојног наследника њему, окретног крманоша српској цркви и новог духовног оца славном српском народу, да настави његово свесветло, богољубиво, богоугодно и за народ спасоносно служење на месту првојерарха ти, пак, христољубиви, богодостојни, свих блажен- става христових достојни, многољубљени и многооплакани брате павле, почивај у светло- сти божјој до општега васкрсења! нека буде вечан, нестарив и свет спомен твој! m превео епископ бачки иринеј, извор: wwwspcrs православни мисионар l 11 беседа митрополита амфилохија на опелу патријарху српском павлу свјетиљка која на гори стоји весвјатјејши архиепископе кон- стантинопољски и васељенски патријарше, блажењејши, преосвја- шчењеши архиепископи и епископи цркве христове, часни саборе наро- да божјег, „ви сте свјетлост свијету не може се свјетиљка сакрити која на гори сто- ји“ ријеч је, драга браћо и сестре, христа бога упућена сљедбеницима њего- вим, истовремено и као призив и као исти- на, безброј пута потврђена у двехиљадегоди- шњој историји цркве божје један од живоно- сних свједока истинитости ових ријечи господ- њих почива овдје пред нама окренут лицем према вјечности, према непролазном царству небеском, као безмјерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа свјетлост свијету да се заиста овај скромни, тихи човјек, који је нимало случајно добио име апостола народа павла, преобразио у свјетлост свијету и постао свјетиљка која на гори стоји, свједоци сте сви ви сабрани данас око његовог одра; свједоци су и ове десетине и стотине хиљада људи који су ових дана хрлили као ријека неби ли се само дотакли њега и видјели небески покој и мир зрачећи са његовог упокојеног лика на блаженог спомена патријарху павлу испуњује се, очевидно, ријеч коју је сам изго- ворио за друге: „кад се човјек роди, цео свијет се радује, а само он плаче али треба живјети тако, да када се он упокоји цио свијет плаче, а само се он радује“ и заиста, да овај божји човјек павле није живио достојно свог људ- ског и хришћанског звања, како би се могло догодити да оваква и оволика туга прожме овај милионски град, и шире од њега? што је још чудније, свепрожимајућа туга, није обич- но туговање за губитком неког ко нам је мио и драг, него већ сада и овдје постаје радосна туга, радостотворна туга туга је јер предста- вља растанак и губитак; радост је јер осјећамо и знамо да онај кога губимо и који одлази, остаје са нама и међу нама постајући још при- сутнији духом светим него што је био док је тјелесно са нама живио и међу нама ходио у томе и јесте и увјек је био парадокс живота истинских и правих људи: својим одласком они не само што не нестају, него постају све присутнији у људском животу, постајући уз то и мјера и критериј свога времена и збивања свога времена како се то објашњава? како то објаснити у животу патријарха павла? прво и основно објашњење: младић гојко стојчевић, монах, свештеник, епископ павле је као и сви свети и истински људи прије њега - увјек творио оно што је говорио прије свега, овај покојник што 12 l6/2009 је пред нама био је човјек дубоке и стамене вје- ре у живога христа бога у цркви његовој тј вјере која дјела, јер „вјера без дјела је мртва“ он је на боголики начин, ријеч претварао у дјело, дарујући дјелу смисао вјечни и непролазни ходеће еванђеље говорећи и проповиједајући еванђеље, патријарх павле оваплоћивао је еванђеље, благу вијест вјечног живота, у свој живот, постао је ходеће еванђеље постајући блага, добра вијест људима и свима створењима својом вјером и животом по вјери, он је пока- зао истинитост ријечи теофила антиохијског: „покажи ми твога човјека, да ти покажем мога бога“ небеса приповиједају славу божију али ништа и нико није у стању да посвједочи постојање бога и истину божију, колико пра- ви човјек у непрекидној поворци оних који су ових дана приступали патријарху, на пита- ње једној дјевојци зашто то чини чуо се њен одговор: „зато што је он човјек високог мора- ла и великог поштења“ ријеч патријарха павла је била блага а њего- ви докази јаки; шта више најјачи доказ исти- нитости његове ријечи био је управо његов живот јер, по ријечи једног његовог светог предходника: „свака ријеч има своју против ријеч; једино се не може супротставити ништа и нико - истинском животу“ патријах павле је човјек дјелатне, дјелотвор- не вјере и подвига, а тиме и човјек вјерности истини божијој - до смрти у њему се, по про- року „срела милост и истина, правда и љубав загрлила“ знао је и сагласно томе је живио да се зло у другима не лијечи и не може излијечи- ти својим злом: „правда бога истинога“ мајке јевросиме била је мјера његовог односа према својима и према туђима без разлике истом љубављу је волио свој богом му повјерени народ, и сваки други народ, и сваког човјека као боголико биће и свако створење божје патријарх павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога трезве- умни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу читавог живота се трудио да не буде никоме на терету све што је био и што је имао - давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе не тражећи фото: хаџи марко вујичић својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим ријечима, овај свети старац и цјелосни човјек цркве божје христове, пробудио је ево ових дана скривену доброту, човјеч ност и богољубље и братољубље у хиљадама душа које су га на мртвачком одру препознале као свога најрођенијега, брата, оца, пријатеља, који их никад неће заборавити или оставити питао сам се последње двије године његове старач ке немоћи и везаности за постељу у болници: шта то значи? што је бог попустио на њега и на нас такву пробу и искушење? на крају од овогодишњег празни ка усјековања св јована крститеља, његовог рођен- дана, у чијем знаку се одвијао сав његов живот, нашао сам одговор на ово питање: овдје је његов христоли ки и христоносни живот постао у пуној мјери и дубински христолик на име, ако се у току свог живота трудио да проповијеђу и по укама по учава и тјеши људе, то је својим старачим страдањем и боловима - учествовао ћутљиво и стварно у болу и патњи својих сапатника болесника на вма труде ћи се читавог живота да буде „сарадник божји“ он се на крају сараспео хри сту и понио крст сво јих ближњих сапатника и састрадал- ника својих без рјечи и без ропота сараспео се христу патријах павле и сво јим ближњима, да би са њим и са њима вас крсао и ушао у радост господа свога господе, подари слуги вјерном твоме и оцу нашем патри јарх павлу, вјечно царство твоје којим је живио и за којим је чезнуо, царство оца и сина и духа светога во вијек вијека амин m извор: wwwspcrs фото: хаџи марко вујичић 14 l6/2009 богословље патријарха павла блаженопочивши патријарх српски павле је, поред молитвености и подви жништва, у црквеним круговима био познат и као врстан богослов који се није устезао да се ухвати у коштац са озбиљ ним питањима, проблемима и недоуми- цама његово богословље је извирало из молитвено-подвижничке и саборно-ли тургијске праксе, а у његовим богослов- ским текстовима се види изузетно позна- вање свих богословских али и многих других научних дисциплина које је он органски, у својој личности, стапао у јед но патријарх павле је највећи део свог богословског легата нашој цркви оста вио кроз низ чланака који су својевреме- но објављивани у гласнику (у време њего- вог епископовања у епархији рашко- призренској), да би деведесетих година били скупљени и објављени у тротомном издању под називом да нам буду јаснија нека питања наше вере ширина бого словског опуса коју је патријарх показао у својим текстовима је за иста вредна пажње: од литургичких питања (остаће запамћен пре свега као литургичар), пре ко догматике, патрологије, апологетике, црквене уметности и појања све до би о е тичких питања која су и дан-данас акту- елна, а за своје време су била потпуна непознаница и недо умица (попут текста који говори о крштењу особе која је про менила пол, објављеног средином осам- десетих година прошлог века) у овом броју миси онара објављујемо кратке делове из седам текстова првог тома издања нека питања наше вере одломке из текстова објављујемо без критичког апарата фото: хаџи марко вујичић православни мисионар l 15 о слободи човекове воље и проблему предодређености кад сам био ђак другог или трећег разреда богословије, наишла ми је и опсела мисао: ако бог унапред зна да ћу ја бити нпр пијаница, или крадљивац, или убица, могу ли ја онда да то не будем? јер ако не будем, тада пропаде божје пред- знање ако ли божје предзнање не може да про- падне и ја морам то да будем, где је онда моја сло- бода? затим, ако бих морао нпр да будем убица, да би се тиме потврдило божје предзнање, па ме због тога греха бог осуди на вечне муке, очиглед- но да би такав поступак био нечовечан, недосто- јан човека, а камоли бога и његове правде и где се, између тога свега, може ставити еванђелско учење да је бог љубав? мучио сам се безуспешно тражећи исход из овог лавиринта другови којима сам ову мисао изнео, имали су своје проблеме, с којима су се носили, и у моје питање нису се удубљивали професорима га нисам могао изнети због опа- сности да га не окарактеришу као неумесно, јеретичко или безбожничко тако сам остао да се с њиме носим сам, и ко зна шта би са мном било да нисам наишао на извесно објашњење светог василија великог, а потпуније код бла- женог августина десило се нешто парадок- сално доказ против предодређења пружио ми је, ето, блажени августин, који је иначе сам заступао схватање о предодређењу, предести- нацији то објашњење које ми је проблем разби- стрило и - бар за мене - решило, састоји се у овоме: библија почиње речима: у почетку створи бог небо и земљу (1 мојс 1,1) у почетку чега? у почетку времена пре тога, значи, није било времена па шта је онда постојало? „јер, пре створења света било је неко постојање које одго- вара надсветским силама, које не прелази време, вечно, које увек траје“ постојала је, дакле, веч- ност шта је време, шта је вечност? ти основни појмови, категорије нашег ума, увек су најтежи за објашњење тако је и са појмом времена као што каже блажени августин: „ако ме нико не пита, знам, али ако бих хтио некоме то питање разјаснити, не знам ипак са сигурно- нека питања наше вере патријарх српски павле 16 l6/2009 о браку и безбрачности развијајући учење светог апостола павла да је у хришћанству брак добар, а уздржавање од бра- ка боље (који удаје своју девојку добро чини, али који не удаје боље чини, 1 кор 7, 38), све- ти атанасије велики говори о браку и безбрач- ности као о два пута у животу, називајући први „умереним и животу прикладним“, а други „анђел- ским и најузвишенијим“ ко је изабрао брак не добија прекор, али и не прима онолико благодати колико девичанство брак доноси рода по триде- сет, девичанство по сто исто тако високо цене- ћи монахе „који у овом свету живе анђелским животом“, свети кирило јерусалимски, упоређу- је њихов живот са златом, а живот у браку са сре- бром као апостол павле, и он хвали уздржање велећи: „добро је уздржање и дивно добро им је ако остану као и ја, вели апостол а ако се не уздрже, нека се жене; боље је женити се него упа- љивати се“ свети григорије богослов пише похвалу девству и вели: „колико је девство узви- шеније од сумњивог девства“ готово истим речи- ма говори о девству, и подвлачи превасходство уздржавања, свети јован златоуст: „као што је девство боље од брака, тако је први брак бољи од другог“ исти такав поглед на уздржање и брак има свети василије велики и многи други свети оци према томе, хришћанство нити намеће брак, нити забрањује уздржање од њега током исто- рије било је како људи и жена који су у мона- штву, са заветом безбрачности, проживели цео век, тако и оних који су или обоје, или једно по пристанку другог, напуштали брак и монашили се, а тако и оних који су остајали у браку, али по узајамном договору уздржавали се од полних одно- са, „живели као брат и сестра“, било цео живот, било део живота (свети мученици јулијан и василиса, свети конон исавријски, свети хрисант и дарија, преподобни амон, преподоб- на меланија римљанка; у новије време свети јован кронштатски и други) на основу оваквог погледа на уздржање, од еванђелских времена до данас, кроз целу истори- ју цркве, можемо разумети да је уздржање једино морално дозвољено средство да се не рађа, како ван брака, у монаштву и целибату, тако и у браку од свију својих чланова у браку црква тражи повремено уздржавање од брачних односа: ради поста и молитве, у доба женине трудноће и др у позним годинама брака, поготово кад жена пређе климактеријум, то треба да је редован начин брачног живота свију искрено верујућих патријарх павле, „став православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају“, у: нав дело, стр 39–41 о спасењу онихкоји нису хришћани ми знамо да се само у цркви, лађи на бур- ном мору овог живота, сигурно спасава но да ли ће господар лађе изузетно послати чамац, или пружити појас спасавања онима који се налазе у валовима око лађе, да се на тај начин спасу, то је ствар његове моћи и његовог милосрђа из еванђеља знамо да ћемо као радници у виногра- ду, најмљени од јутра, сигурно примити од госпо- дара обећану плату ако се будемо трудили а да ли ће и други бити примљени у трећи, шести и једа- наести час, да ли ће они примити мању плату, или једнаку с нама, то није наше да одређујемо на крају, сматрам да неће бити сувишно да напоменем: разматрајући нашироко апстрактно питање шта ће бити са душама оних који, без познавања цркве христове, остану ван ње, потпуно бисмо промашили ако при томе запоставимо питање како да ми, који се налазимо у цркви, учинимо шћу могу рећи кад не би ништа пролазило да не би било прошлог времена, и кад не би ништа постојало да не би било садашњег времена, и кад не би ништа долазило да не би било будућег времена“ и нама је јасно да време незадрживо тежи и пролази састојећи се из прошлости, сада- шњости и будућности, али тако „да је у њему про- шлост минула, будућност још није наступила, а садашњост се измиче од опажања пре него што се усмотри“, како примећује свети василије велики јасно нам је да прошлост не постоји; она је била, али је сада као трајања времена нема исто тако, нема ни будућности; она ће тек доћи, но сада је још нема значи, постоји само садашњост но шта је стварно садашњост? она је у суштини линија додира између прошлости и будућности, моме- нат у коме будућност стално пролази у про- шлост док нпр часовник не откуца „так“, тај моменат је близу, чекамо га да наступи, али још не постоји а чим откуца „так“, тога момента нема више, он је прешао у прошлост непостојеће будуће у тренутку је прешло у непостојеће про- шло и садашњост, значи, једва постоји наиме: „и сам један сат састоји се од краткотрајних дје- лића: што је од њега одлетјело то је прошлост, а штогод му преостаје, то је будућност ако се може замислити дио времена који се не може више подијелити ни у најмање дјелиће времена, онда је он једини који се може звати садашњи, али тај дио тако брзо из будућности прелијеће у про- шлост, да се не протеже ни тренутак“ ево, то је време постојало заједно са светом и неодвојиво од њега оно се односи на све створе- но, па и на нас људе и на анђеле на божје биће време се не односи он је творац света и времена, те на њега оно не може бити примењено, као што се на њега не могу применити појмови про- стора, броја, почетка и свршетка итд за њега важи вечност шта је вечност? вечност је стална садашњост, она нема ни прошлости, ни будућно- сти, које карактеришу време „у вјечности ништа не пролази, него је све садашње - вели блажени августин - вјечност која нема ни будућности, ни прошлости, непомично стоји и одређује будућа и прошла времена“ на другом месту, обраћајући се богу, блажени августин каже: „твоје године нити иду, нити долазе твоје су године један дан (2 пет 3, 8), а твој дан није сваки дан, него данас, јер твој данашњи дан не узмиче пред сутрашњим, и не долази иза јучерашњега данашњи дан је вјечност“ вечност је, дакле, стално „сада“, без претход- ног „било“ и следујућег „биће“ садашњост, која за нас једва постоји, у вечности једино постоји кад говорећи о вечности кажемо „пре“ и „после“, то говоримо са свог људског становишта, терми- нима који се односе на време у вечности нема ни пре ни после има само сада отуда следује да кад кажемо божје „предзнање“, божје „пред- виђање“, да се изражавамо на наш људски начин „у ствари, - по духовитој примедби о јустина поповића - божје предзнање је знање и гледање свих мисли људских, и осећања, и дела у стању њиховог збивања, јер за бога не постоји ни про- шлост ни будућност, већ је све садашњост“ у богу, дакле, нема предзнања будућег, као ни под- сећања на прошло, него само знања и гледања и прошлог и будућег истовремено, сада ми може- мо предвиђати и сећати се за њега је у истом „сада“ и постанак света, и све време до нашега доба, и сва будућност до краја света зато кад се у молитви каже да је бог својим предзнањем („и предзнанијем
Свеска: 310 | Патријарх Павле: мисионар делом и речју
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх Павле: мисионар делом и речју фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Света Литургија у Саборној цркви у Београду, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Павле фото: Хаџи Марко Вујичић PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Двор Српске Патријаршије, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Патријарх Павле (1914 - 2009): мисионар делом и речју 2-3 Живот Патријарха Павла 4-7 Беседа Патријарха васељенског Вартоломеја на опелу Патријарху српском Павлу Достојан наследник Светог Саве 8-10 Беседа Митрополита Амфилохија на опелу Патријарху српском Павлу Свјетиљка која на гори стоји 11-13 Патријарх српски Павле Нека питања наше вере 14-21 Патријарх српски Павле Одломци из беседа 22-29 Не може се град сакрити кад на гори стоји 30-32 Усиновљењи служитељ Бога Живога 32-35 Nomen est omen - Будимо људи 36-38 Диван је Бог у светима својим 39-41 Философија по Христу 42-44 Сећање на Патријарха 44-45 Први међу једнакима – – Старац међу Србима 46-47 Светилник нашег времена 48-49 Познавалац овосветске науке и сведок Науке Христове 50-51 Међу знаменитим путницима поклоничког брода Српске Цркве 52-54 На путу до одра 55-57 Тријумф светости живота 58-59 Jаировски и павловски 60-61 Живот по Јеванђељу 62-63 Pavlvs Magnvs 64 Тема броја Патријарх Павле (1914-2009): мисион ар делом и речју Реч уредника Не заборавимо да смо дужни да своју веру, не намећући је, пропове- дамо речима и у време и невреме, а хришћанским животом свагда Патријарх Павле, „Који се дух јавља спиритистима“, Нека питања наше вере Датум 2/15 новембар 2009 године остаће у сећању Православне Цркве као дан када се упокојио Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Г Павле Личност која је обележила не само један период живота наше помесне Цркве и нашег друштва, већ која је постала знак свога време- на у аутентичном и универзалном смислу Пре тачно две године, када је Православни мисионар одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ почео да излази са новим усме- рењем (као званично мисионарско гласило за младе) уводник смо завршили са позивом на аутентичан вид мисије кроз мисионарство делом и примером, понекад и без речи ако треба Патријарх Павле је најбољи пример таквог приступа јер је целим својим животом сведочио Христа и као такав је препознат од Тела Христовог - Цркве УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх Павле: мисионар делом и речју фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Света Литургија у Саборној цркви у Београду, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Павле фото: Хаџи Марко Вујичић PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Двор Српске Патријаршије, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Патријарх Павле (1914 - 2009): мисионар делом и речју 2-3 Живот Патријарха Павла 4-7 Беседа Патријарха васељенског Вартоломеја на опелу Патријарху српском Павлу Достојан наследник Светог Саве 8-10 Беседа Митрополита Амфилохија на опелу Патријарху српском Павлу Свјетиљка која на гори стоји 11-13 Патријарх српски Павле Нека питања наше вере 14-21 Патријарх српски Павле Одломци из беседа 22-29 Не може се град сакрити кад на гори стоји 30-32 Усиновљењи служитељ Бога Живога 32-35 Nomen est omen - Будимо људи 36-38 Диван је Бог у светима својим 39-41 Философија по Христу 42-44 Сећање на Патријарха 44-45 Први међу једнакима – – Старац међу Србима 46-47 Светилник нашег времена 48-49 Познавалац овосветске науке и сведок Науке Христове 50-51 Међу знаменитим путницима поклоничког брода Српске Цркве 52-54 На путу до одра 55-57 Тријумф светости живота 58-59 Jаировски и павловски 60-61 Живот по Јеванђељу 62-63 Pavlvs Magnvs 64 Тема броја Патријарх Павле (1914-2009): мисион ар делом и речју Реч уредника Не заборавимо да смо дужни да своју веру, не намећући је, пропове- дамо речима и у време и невреме, а хришћанским животом свагда Патријарх Павле, „Који се дух јавља спиритистима“, Нека питања наше вере Датум 2/15 новембар 2009 године остаће у сећању Православне Цркве као дан када се упокојио Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Г Павле Личност која је обележила не само један период живота наше помесне Цркве и нашег друштва, већ која је постала знак свога време- на у аутентичном и универзалном смислу Пре тачно две године, када је Православни мисионар одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ почео да излази са новим усме- рењем (као званично мисионарско гласило за младе) уводник смо завршили са позивом на аутентичан вид мисије кроз мисионарство делом и примером, понекад и без речи ако треба Патријарх Павле је најбољи пример таквог приступа јер је целим својим животом сведочио Христа и као такав је препознат од Тела Христовог - Цркве УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
Одреднице:
2
Свеска: 311 | Улога интелектуалаца у мисији Цркве
...у наше школе и домове доносио, него је то и осећање истинског иДУБОКОГ 📌 пошто-
вања према том светом младићу и човеку,
његовој чистој души, његовој несавитљи-
вости и постојаности у добру, у труду и
...у наше школе и домове доносио, него је то и осећање истинског и
МЕТА инфо: Р:18622 К:152041 Д:84
| Свеска 311 |
Свеска: 311 | Улога интелектуалаца у мисији Цркве
... нешто топло и мило, нешто што подиже и очарава постојаност у добру није то само сећање на дане детињства, сећање на прве рецитације којима нас је онако брижно и нежно за овај дан учила мати; није то само сећање на ону свечану атмосферу коју је тај дан дочаравао и у наше школе и домове доносио, него је то и осећање истинског и дубоког пошто- вања према том светом младићу и човеку, његовој чистој души, његовој несавитљи- вости и постојаности у добру, у труду и у подвизима постоји јеванђелско начело да се добри циљеви постижу само добрим путевима то је начело којега се свети сава увек држао шта има природније од тога? – рећи ће неко стварно, ништа природ- није, али скоро сви људи поступају сасвим другачије! наиме, има у људској природи нечег нестрпљивог када је у питању постизање циља само што пре циљу! ма којим путем! крај карловаца се налази брдо стражилово, на чијем се врху налази гроб песника бранка радичевића да се човек попне до тог јединствено лепог места, постоје два пута: један иде заоби- лазно и благим превојима, а други право и стрмо када смо били ђаци, често смо одлазили тамо и, нестрпљиви какви смо били, бирали смо понекад баш онај стрми, најкраћи пут разуме се да смо се страшно умарали, да нам је преседао читав излет и да смо на половини пута сасвим застајали и, преморени, враћали се у подножје брда и у животу људи скоро редовно тако поступају само што брже циљу! најкраћим путем! многи су истакнути људи кроз историју хтели да усреће свој народ имали су пред собом добар циљ али су скоро увек када слушамо како се пева светосавска химна, осећамо да се кроз наше душе разлива нешто топло епископ браничевски хризостом 10 l православни мисионар l 1/2010 сећање ишли том циљу преким и стрмим путем, скоро увек су се лаћали мача и насиља и – њихове лепе замисли обично би се скрхале заједно са њима: уместо очекива- ног добра, доносиле су свету само још више мука и страдања „пут у пакао“, написао је данте, „поплочан је - добрим намерама“ и свети сава је хтео да усрећи свој народ, али је узео један други пут, пут благог успона: мирио је, убеђивао, поди- зао, зидао, просвећивао и његово – наизглед крхко дело остало је и, ето, траје кроза све буре и вихоре истински велики људи велики су у првом реду баш тиме што ни под кака- вим изговором, нити у име не знам како узвишеног циља, не праве компромисе са злом то је оно што њиховим делима даје величину и трајну вредност постоји још једна битна карактеристи- ка великих људи, а то је готовост да се за добру и праведну ствар поднесу личне жртве догодило се код нас да је на неком скупу нанета неправда једном младићу сви су његови присутни другови на то оћутали, само су двојица – не марећи за последице – устали против ружног и неправедног поступка када су одмах после овог и њих двојица због свог исту- пања доживели нерпилике, познаници су упитали једног од њих: - зар није било боље да си ћутао? младић је одговорио: - никад у животу нисам себи већи изгледао и никад слично задовољство нисам осетио као онда када сам устао у одбрану праведне ствари било је родитеља који су за време рата врло често само ручавали да би њихова деца могла и доручковати, и ручати, и вечерати сироти су то били људи, али та жртва коју су подносили, то одрицање из љубави, чини их великим и пред богом и пред људима кроз такве наше савременике можемо унеколико да наслутимо ону величину која је живела у светом сави он се у интересу добра других још од младости лишавао много чега што је остали свет имао али он је волео тај остали свет и служио му из љубави осећао је болове српске земље и био је срећан што ради за њу повлачио се из света и учио, молио се и размишљао, преводио и писао, обнављао и зидао, путовао и проповедао, ишао у политичке мисије и на хаџилуке, носио се са браћом владарима и са синовцима владарима и – не марећи за последице – бацао им истину у лице кад год хтели да брод српског народа скрену устрану; одлазио потом, ожалошћен, из земље и поново се враћао, јер је волео свој српски род и трудио се се свим сна- гама да од њега нешто створи олакшавао је и улепшавао живот други- ма, а тиме је и себи прибављао ону дубо- ку радост живота којом бог обрадује само велике душе зато његов лик остаје да својом свет- лом појавом кроза сва времена улепшава нашу историју и овај божји свет нека му је у српском роду слава и хвала вавек! – амин преузето из: епископ браничевски хризостом (војиновић), тихи глас, београд 1991, стр 46-49 његово – наизглед крхко дело остало је и траје кроза све буре и вихоре јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 11 хришћанство и дух времена свештеник арсеније арсенијевић с ве чешће у разговорима људи око нас, а у последње време и код вели- ког броја хришћана, можемо чути да се реч савременост помиње у најбољем смислу савременост често бива мерило којим се мере све вредности прихваћене у временима пре нас, сва мишљења, стре- мљења и намере савременост је сито кроз које мора да прође свака мисао која жели да нађе своје остварење у нашем животу, те преко ње бива прихватљива или застарела, па, самим тим, и непожељ- на сама логика нас учи да оно што данас сматрамо модерним и „савременим“ после одређеног времена постаје застаре- ло и превазиђено лако је објашњиво због чега се овим парадоксима „савремености“ данашњи човек уопште не бави он – немајући никаквог духовног темеља – вредности свега постојећег мора да заснива на мишљењима већине људи и да без икаквог отпора прима све што му се на тај начин нуди као вредност теорија релативизма да је човек мерило свих ствари, тј да суштинску вредност има само оно што њему годи је, заправо, једина активна философија живљења ипак, није лако објашњиво због чега ову философију при- хватају хришћани којима је темељ дома у царству божијем, и који знају да овај свет – са свим својим заблудама и греховима – полако одлази у суноврат можда су коре- теорија релативизма да је човек мерило свих ствари, тј да суштинску вредност има само оно што њему годи је, заправо, једина активна философија живљења реч пастира 12 l православни мисионар l 1/2010 реч пастира ни оваквих ставова у нашем недовољном хришћанском образовању и васпитању, а неко би можда могао рећи и да је сила преваре овога века толика да може у себи и у себе утопити и многе који су њену ругобу одавно препознали научна и политичка подлога сматрамо да је ова философија обого- творења савремености и модерности покушала да себи у историји створи иде- олошку, научну и политичку подлогу међу свим познатим теоријама, еволуци- она је имала највећу подршку и сигурно највећи утицај на оне који су јој подарили своју веру теорија непрестаног развитка света, човека и његовог друштва је обеле- жила историју последња два века треба истаћи да је сáма теорија најмање везана за науку и да је била потпуно условљена идеолошким стремљењима деветнаестог века социолошке теорије непрестаног прогреса људског друштва било је неоп- ходно засновати на „научним“ темељима еволуције света други, још битнији разлог устоличења теорије еволуције на престолу „научне“ религије било је објашњење настанка све- та без бога и његове стваралачке воље уколико бисмо могли да замислимо овај свет са свим његовим савршенствима, виђеним у хармоничним законима мате- ријалног света, у појави живог света, а на крају и у појави човека, а да притом не желимо да га видимо као дело божије премудрости, објаснили бисмо га резул- татом сплета случајних околности које су се развиле у толиком броју година које људски ум не може ни да замисли када неко говори о милијардама година, немо- гуће је од њега тражити да своју тврдњу експериментално докаже са друге стра- не, уколико је свет у непрекидном разво- ју, а ми (људи) као најразвијенија бића предводимо тај развој, немогуће је од нас тражити да поштујемо оне ауторитете (пре свега верске) који су били опште- прихваћени на нижем ступњу нашег раз- воја теорија еволуције (која је, иначе, веома блиска са многим древним паганским космогонијским и теогонијским систе- мима) прво се појавила као философска претпоставка, а затим је човечанство уложило велики труд да ову претпостав- ку потврди и реалним доказима али фосилни остаци које су људи налазили у последња два века нису могли да потврде претпоставку метаморфозе живог света из простијих бића у сложенија позната је и реченица да сви материјални докази за еволуцију човека могу да стану у ома- њи ковчег прихватање ове теорије као некакве општесветске религије је у последња два века проузроковало небројено последица ничеанизам и учење о надчовеку су бесмислени без еволуционе подлоге с тим у вези, и нацизам постаје лако обја- шњив једна група људи, која је на „вишем“ нивоу еволуитивног процеса, истребљује другу групу, коју сматра „нижом“ од себе, а злочин оправдава тео- рија природне селекције марксов дија- лектички материјализам и из њега у живот преточени комунизам совјетских бољшевика незамисливии су без научно- идеолошке потпоре у теорији еволуције теорија еволуције још увек опстаје у људском друштву као каква научна догма у коју нико не сме посумњати јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 13 отац серафим роуз, западни преобраћеник у православље и значајан теолог 20 века познат је по критици ничеовог нихилизма, као и по оспоравању некритичког и догматског приступа теорији еволуције и покушајима усклађивања учења цркве са њом теорија еволуције поред свега тога, теорија еволуције још увек остаје и опстаје у људском друштву као каква научна догма у коју нико не сме посумњати њени покло- ници је бране од напада мислећих људи тако што ове жигошу као верске фанатике и занесењаке не износећи, притом, никакве озбиљне и неоспорне научне чињенице у одбрану теорије коју заступају за нас је од свега овога много опа- снија чињеница да многи данашњи православни хришћани, па чак и све- штеници и богослови, ову теорију прихватају „здраво за готово“, а чак и своју веру покушавају да ускладе са овим „научним истинама“ отуда и теорија „конкордизма“, тј покушаја да се божије откривење шестодневног стварања света и човека усклади са еволуитивним епохама православне хришћане треба подсетити на то да је свет који је господ створио био друга- чији пре човековог пада него после, те свако закључивање о његовој природи и реалној дужини библијских шест дана стварања на основу данашњих науци познатих закона бива немогуће динамичко биће с друге стране, знамо да је човек дина- мично биће које се непрестано усавршава „обожујући се“ то ипак не значи да људ- ска природа напредује из простије у сло- женију, већ остаје увек иста: добра по стварању, али трулежна и искварена падом уколико би се људска природа раз- вијала из простије у сложенију, онда не би било никаквог реалног јединства међу људима свих времена, па самим тим ни јединства у христу само христово ова- плоћење на тај начин не би имало смисао за све људе једини истинити „прогрес“ човека је воздвижење у царство небеско човек обо- жењем – будући да није аутономно биће у овоме свету – целу творевину узноси богу и преображава је у небески јерусалим тежња хришћанина је да буде „савремен“ будућем веку, а не лажном прогресу новог потрошачког света ми хришћани смо „со свету“, по речима христовим – потрудимо се да своје небеско призвање препознамо и да га не заменимо за трулежност и сујету овога века аутор је старешина храма вазнесења господњег у београду 14 l православни мисионар l 1/2010 хришћанска антропологија песма над песмама п остоји у библији једна књига која се разликује од свих оста- лих библијских књига то је песма над песмама налази се у канону светих књига како јеврејске библије, тако и хришћанског старог завета по теми коју обрађује, јединствена је у целој библији – љубав између мушкарца и жене и то не љубав у неком апстракт- ном и протоколарном смислу, већ љубав у пуном смислу речи, љубав која додирује најинтимније моменте у љубавном одно- су мушкарца и жене – саму еротичност: „како си лијепа и како си љупка, о љубави у милинама! узраст ти је као палма, и дојке као гроздови рекох: попећу се на палму, дохватићу гране њезине; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твојега као јабуке“ (пјес 7, 6-8) на први поглед отима се питање откуд оваква књига у библијском канону неће бити мали број оних који ће рећи: „сабла- жњавамо се!“ тим пре ће се овакви комен- тари чути јер се у хришћанску свест, под изговором псеудоморалисања, увукла одбојност према људској сексуалности и еротичности неретко се сексуалност пои- по теми коју обрађује, јединствена је у целој библији – љубав између мушкарца и жене и то не љубав у неком апстрактном и протоколарном смислу, већ љубав у пуном смислу речи александар милојков јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 15 стовећује са блудом љубав мушкарца и жене се сматра недостојном светог писма да ли песма над песмама демантује овакве ставове? када је у питању егзегеза (тумачење) ове књиге, она је – како код јудаиста, тако и код хришћана – углавном заснована на алегорији тако су јевреји песму над песмама алегоријски тумачили као љубав између бога и изабраног народа (старог израила) хришћански егзегети су, пак, ову књигу тумачили као љубав између христа и цркве за овакву егзегезу нађена је паралела у новозаветним текстовима, где се црква назива невестом христовом, а христос жеником књига је такође але- горијски тумачена као однос христа и појединог човека и као однос пресвете богородице и духа светога жива реч божија сама херменеутика (наука о тумачењу текста), међутим, носи печат епохе у којој настаје то се поготово односи на библиј- ски текст као на један полисемичан, потентан текст који у себи крије мноштво слојева управо због те особине потентно- сти библија је кадра да у свакој историј- ској епохи говори човеку и свети оци цркве су библију доживљавали као живу реч божију жива реч божија која је утка- на у текст писма – чинећи га богонадахну- тим – стављана је у аналогни однос са ова- плоћеном речју божијом (сином божијим, господом исусом христом) као што је реч (син божији, логос) примио људску природу и очовечио се, тако се иста реч божија налази и у тексту писма (отексто- вила се) – бог је присутан у тексту као што је присутан и у телу, човештву хри- стовом отуда је реч светог писма жива реч, а не споменик; а живети значи бити конкретан, актуелан и свевремен – бити свагда спреман за говор схватимо ли библију као живу реч а не споменик, прилазићемо јој увек са једним питањем: шта ова реч данас значи за нас и за друштво у коме живимо? такво питање постављено себи, представља неопходан услов за актуализацију оне потентости коју библијски текст поседује зато је хри- шћански приступ библији увек један егзи- стенцијални акт и зато је библија свевре- мена књига која са правом носи епитет најчитаније на свету егзегеза вратимо се песми над песмама и њеној егзегези време у коме живимо захтева да присту- пимо дословном тумачењу ове књиге чини се да данашње време и изазови које оно носи доносе и одговор на питање које су многи древни тумачи библије себи постављали – зашто се песма над песмама налази у канону светих књига и да ли је она уопште достојна да ту буде данас слободно можемо рећи – добро је да је ова књига препозната као богонадах- нута и добро је да се као таква налази у библији чак шта више, одважићемо се да будемо мудри и препознамо божији про- мисао у томе управо због онога што и јесте експлицитна тема ове књиге – сексу- алност као догађај љубави између мушкар- ца и жене да, дословно и буквално тако – сексуалност, без икаквог скривеног, алего- ријског значења питање сексуалности песма над песмама, носећи узвишени епитет речи божије, даје хришћанима незаменљиву инспирацију у тражењу и давању одговара на питање које је данас, чини се, актуелније него икада пре – пита- ње сексуалности схваћена као отуђена од љубави, али оне богодароване љубави хришћанска антропологија између мушкарца и жене, где мушкарац зарад жене „оставља оца и матер своју“ и где двоје постају „једно тело“, сексуалност је сведена на декадентност и изопаченост са једне стране постоји псеудоморалисање које, под маском побожности и духовно- сти, на сексуалност гледа као на најгору неморалност и грешност сексуалност се сагледава као „нужно зло“ које је допу- штено ради опстанка људске врсте ван те нужности, сексуалност се изједначава са блудом чињеница да људска природа носи наг
... нешто топло и мило, нешто што подиже и очарава постојаност у добру није то само сећање на дане детињства, сећање на прве рецитације којима нас је онако брижно и нежно за овај дан учила мати; није то само сећање на ону свечану атмосферу коју је тај дан дочаравао и у наше школе и домове доносио, него је то и осећање истинског и дубоког пошто- вања према том светом младићу и човеку, његовој чистој души, његовој несавитљи- вости и постојаности у добру, у труду и у подвизима постоји јеванђелско начело да се добри циљеви постижу само добрим путевима то је начело којега се свети сава увек држао шта има природније од тога? – рећи ће неко стварно, ништа природ- није, али скоро сви људи поступају сасвим другачије! наиме, има у људској природи нечег нестрпљивог када је у питању постизање циља само што пре циљу! ма којим путем! крај карловаца се налази брдо стражилово, на чијем се врху налази гроб песника бранка радичевића да се човек попне до тог јединствено лепог места, постоје два пута: један иде заоби- лазно и благим превојима, а други право и стрмо када смо били ђаци, често смо одлазили тамо и, нестрпљиви какви смо били, бирали смо понекад баш онај стрми, најкраћи пут разуме се да смо се страшно умарали, да нам је преседао читав излет и да смо на половини пута сасвим застајали и, преморени, враћали се у подножје брда и у животу људи скоро редовно тако поступају само што брже циљу! најкраћим путем! многи су истакнути људи кроз историју хтели да усреће свој народ имали су пред собом добар циљ али су скоро увек када слушамо како се пева светосавска химна, осећамо да се кроз наше душе разлива нешто топло епископ браничевски хризостом 10 l православни мисионар l 1/2010 сећање ишли том циљу преким и стрмим путем, скоро увек су се лаћали мача и насиља и – њихове лепе замисли обично би се скрхале заједно са њима: уместо очекива- ног добра, доносиле су свету само још више мука и страдања „пут у пакао“, написао је данте, „поплочан је - добрим намерама“ и свети сава је хтео да усрећи свој народ, али је узео један други пут, пут благог успона: мирио је, убеђивао, поди- зао, зидао, просвећивао и његово – наизглед крхко дело остало је и, ето, траје кроза све буре и вихоре истински велики људи велики су у првом реду баш тиме што ни под кака- вим изговором, нити у име не знам како узвишеног циља, не праве компромисе са злом то је оно што њиховим делима даје величину и трајну вредност постоји још једна битна карактеристи- ка великих људи, а то је готовост да се за добру и праведну ствар поднесу личне жртве догодило се код нас да је на неком скупу нанета неправда једном младићу сви су његови присутни другови на то оћутали, само су двојица – не марећи за последице – устали против ружног и неправедног поступка када су одмах после овог и њих двојица због свог исту- пања доживели нерпилике, познаници су упитали једног од њих: - зар није било боље да си ћутао? младић је одговорио: - никад у животу нисам себи већи изгледао и никад слично задовољство нисам осетио као онда када сам устао у одбрану праведне ствари било је родитеља који су за време рата врло често само ручавали да би њихова деца могла и доручковати, и ручати, и вечерати сироти су то били људи, али та жртва коју су подносили, то одрицање из љубави, чини их великим и пред богом и пред људима кроз такве наше савременике можемо унеколико да наслутимо ону величину која је живела у светом сави он се у интересу добра других још од младости лишавао много чега што је остали свет имао али он је волео тај остали свет и служио му из љубави осећао је болове српске земље и био је срећан што ради за њу повлачио се из света и учио, молио се и размишљао, преводио и писао, обнављао и зидао, путовао и проповедао, ишао у политичке мисије и на хаџилуке, носио се са браћом владарима и са синовцима владарима и – не марећи за последице – бацао им истину у лице кад год хтели да брод српског народа скрену устрану; одлазио потом, ожалошћен, из земље и поново се враћао, јер је волео свој српски род и трудио се се свим сна- гама да од њега нешто створи олакшавао је и улепшавао живот други- ма, а тиме је и себи прибављао ону дубо- ку радост живота којом бог обрадује само велике душе зато његов лик остаје да својом свет- лом појавом кроза сва времена улепшава нашу историју и овај божји свет нека му је у српском роду слава и хвала вавек! – амин преузето из: епископ браничевски хризостом (војиновић), тихи глас, београд 1991, стр 46-49 његово – наизглед крхко дело остало је и траје кроза све буре и вихоре јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 11 хришћанство и дух времена свештеник арсеније арсенијевић с ве чешће у разговорима људи око нас, а у последње време и код вели- ког броја хришћана, можемо чути да се реч савременост помиње у најбољем смислу савременост често бива мерило којим се мере све вредности прихваћене у временима пре нас, сва мишљења, стре- мљења и намере савременост је сито кроз које мора да прође свака мисао која жели да нађе своје остварење у нашем животу, те преко ње бива прихватљива или застарела, па, самим тим, и непожељ- на сама логика нас учи да оно што данас сматрамо модерним и „савременим“ после одређеног времена постаје застаре- ло и превазиђено лако је објашњиво због чега се овим парадоксима „савремености“ данашњи човек уопште не бави он – немајући никаквог духовног темеља – вредности свега постојећег мора да заснива на мишљењима већине људи и да без икаквог отпора прима све што му се на тај начин нуди као вредност теорија релативизма да је човек мерило свих ствари, тј да суштинску вредност има само оно што њему годи је, заправо, једина активна философија живљења ипак, није лако објашњиво због чега ову философију при- хватају хришћани којима је темељ дома у царству божијем, и који знају да овај свет – са свим својим заблудама и греховима – полако одлази у суноврат можда су коре- теорија релативизма да је човек мерило свих ствари, тј да суштинску вредност има само оно што њему годи је, заправо, једина активна философија живљења реч пастира 12 l православни мисионар l 1/2010 реч пастира ни оваквих ставова у нашем недовољном хришћанском образовању и васпитању, а неко би можда могао рећи и да је сила преваре овога века толика да може у себи и у себе утопити и многе који су њену ругобу одавно препознали научна и политичка подлога сматрамо да је ова философија обого- творења савремености и модерности покушала да себи у историји створи иде- олошку, научну и политичку подлогу међу свим познатим теоријама, еволуци- она је имала највећу подршку и сигурно највећи утицај на оне који су јој подарили своју веру теорија непрестаног развитка света, човека и његовог друштва је обеле- жила историју последња два века треба истаћи да је сáма теорија најмање везана за науку и да је била потпуно условљена идеолошким стремљењима деветнаестог века социолошке теорије непрестаног прогреса људског друштва било је неоп- ходно засновати на „научним“ темељима еволуције света други, још битнији разлог устоличења теорије еволуције на престолу „научне“ религије било је објашњење настанка све- та без бога и његове стваралачке воље уколико бисмо могли да замислимо овај свет са свим његовим савршенствима, виђеним у хармоничним законима мате- ријалног света, у појави живог света, а на крају и у појави човека, а да притом не желимо да га видимо као дело божије премудрости, објаснили бисмо га резул- татом сплета случајних околности које су се развиле у толиком броју година које људски ум не може ни да замисли када неко говори о милијардама година, немо- гуће је од њега тражити да своју тврдњу експериментално докаже са друге стра- не, уколико је свет у непрекидном разво- ју, а ми (људи) као најразвијенија бића предводимо тај развој, немогуће је од нас тражити да поштујемо оне ауторитете (пре свега верске) који су били опште- прихваћени на нижем ступњу нашег раз- воја теорија еволуције (која је, иначе, веома блиска са многим древним паганским космогонијским и теогонијским систе- мима) прво се појавила као философска претпоставка, а затим је човечанство уложило велики труд да ову претпостав- ку потврди и реалним доказима али фосилни остаци које су људи налазили у последња два века нису могли да потврде претпоставку метаморфозе живог света из простијих бића у сложенија позната је и реченица да сви материјални докази за еволуцију човека могу да стану у ома- њи ковчег прихватање ове теорије као некакве општесветске религије је у последња два века проузроковало небројено последица ничеанизам и учење о надчовеку су бесмислени без еволуционе подлоге с тим у вези, и нацизам постаје лако обја- шњив једна група људи, која је на „вишем“ нивоу еволуитивног процеса, истребљује другу групу, коју сматра „нижом“ од себе, а злочин оправдава тео- рија природне селекције марксов дија- лектички материјализам и из њега у живот преточени комунизам совјетских бољшевика незамисливии су без научно- идеолошке потпоре у теорији еволуције теорија еволуције још увек опстаје у људском друштву као каква научна догма у коју нико не сме посумњати јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 13 отац серафим роуз, западни преобраћеник у православље и значајан теолог 20 века познат је по критици ничеовог нихилизма, као и по оспоравању некритичког и догматског приступа теорији еволуције и покушајима усклађивања учења цркве са њом теорија еволуције поред свега тога, теорија еволуције још увек остаје и опстаје у људском друштву као каква научна догма у коју нико не сме посумњати њени покло- ници је бране од напада мислећих људи тако што ове жигошу као верске фанатике и занесењаке не износећи, притом, никакве озбиљне и неоспорне научне чињенице у одбрану теорије коју заступају за нас је од свега овога много опа- снија чињеница да многи данашњи православни хришћани, па чак и све- штеници и богослови, ову теорију прихватају „здраво за готово“, а чак и своју веру покушавају да ускладе са овим „научним истинама“ отуда и теорија „конкордизма“, тј покушаја да се божије откривење шестодневног стварања света и човека усклади са еволуитивним епохама православне хришћане треба подсетити на то да је свет који је господ створио био друга- чији пре човековог пада него после, те свако закључивање о његовој природи и реалној дужини библијских шест дана стварања на основу данашњих науци познатих закона бива немогуће динамичко биће с друге стране, знамо да је човек дина- мично биће које се непрестано усавршава „обожујући се“ то ипак не значи да људ- ска природа напредује из простије у сло- женију, већ остаје увек иста: добра по стварању, али трулежна и искварена падом уколико би се људска природа раз- вијала из простије у сложенију, онда не би било никаквог реалног јединства међу људима свих времена, па самим тим ни јединства у христу само христово ова- плоћење на тај начин не би имало смисао за све људе једини истинити „прогрес“ човека је воздвижење у царство небеско човек обо- жењем – будући да није аутономно биће у овоме свету – целу творевину узноси богу и преображава је у небески јерусалим тежња хришћанина је да буде „савремен“ будућем веку, а не лажном прогресу новог потрошачког света ми хришћани смо „со свету“, по речима христовим – потрудимо се да своје небеско призвање препознамо и да га не заменимо за трулежност и сујету овога века аутор је старешина храма вазнесења господњег у београду 14 l православни мисионар l 1/2010 хришћанска антропологија песма над песмама п остоји у библији једна књига која се разликује од свих оста- лих библијских књига то је песма над песмама налази се у канону светих књига како јеврејске библије, тако и хришћанског старог завета по теми коју обрађује, јединствена је у целој библији – љубав између мушкарца и жене и то не љубав у неком апстракт- ном и протоколарном смислу, већ љубав у пуном смислу речи, љубав која додирује најинтимније моменте у љубавном одно- су мушкарца и жене – саму еротичност: „како си лијепа и како си љупка, о љубави у милинама! узраст ти је као палма, и дојке као гроздови рекох: попећу се на палму, дохватићу гране њезине; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твојега као јабуке“ (пјес 7, 6-8) на први поглед отима се питање откуд оваква књига у библијском канону неће бити мали број оних који ће рећи: „сабла- жњавамо се!“ тим пре ће се овакви комен- тари чути јер се у хришћанску свест, под изговором псеудоморалисања, увукла одбојност према људској сексуалности и еротичности неретко се сексуалност пои- по теми коју обрађује, јединствена је у целој библији – љубав између мушкарца и жене и то не љубав у неком апстрактном и протоколарном смислу, већ љубав у пуном смислу речи александар милојков јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 15 стовећује са блудом љубав мушкарца и жене се сматра недостојном светог писма да ли песма над песмама демантује овакве ставове? када је у питању егзегеза (тумачење) ове књиге, она је – како код јудаиста, тако и код хришћана – углавном заснована на алегорији тако су јевреји песму над песмама алегоријски тумачили као љубав између бога и изабраног народа (старог израила) хришћански егзегети су, пак, ову књигу тумачили као љубав између христа и цркве за овакву егзегезу нађена је паралела у новозаветним текстовима, где се црква назива невестом христовом, а христос жеником књига је такође але- горијски тумачена као однос христа и појединог човека и као однос пресвете богородице и духа светога жива реч божија сама херменеутика (наука о тумачењу текста), међутим, носи печат епохе у којој настаје то се поготово односи на библиј- ски текст као на један полисемичан, потентан текст који у себи крије мноштво слојева управо због те особине потентно- сти библија је кадра да у свакој историј- ској епохи говори човеку и свети оци цркве су библију доживљавали као живу реч божију жива реч божија која је утка- на у текст писма – чинећи га богонадахну- тим – стављана је у аналогни однос са ова- плоћеном речју божијом (сином божијим, господом исусом христом) као што је реч (син божији, логос) примио људску природу и очовечио се, тако се иста реч божија налази и у тексту писма (отексто- вила се) – бог је присутан у тексту као што је присутан и у телу, човештву хри- стовом отуда је реч светог писма жива реч, а не споменик; а живети значи бити конкретан, актуелан и свевремен – бити свагда спреман за говор схватимо ли библију као живу реч а не споменик, прилазићемо јој увек са једним питањем: шта ова реч данас значи за нас и за друштво у коме живимо? такво питање постављено себи, представља неопходан услов за актуализацију оне потентости коју библијски текст поседује зато је хри- шћански приступ библији увек један егзи- стенцијални акт и зато је библија свевре- мена књига која са правом носи епитет најчитаније на свету егзегеза вратимо се песми над песмама и њеној егзегези време у коме живимо захтева да присту- пимо дословном тумачењу ове књиге чини се да данашње време и изазови које оно носи доносе и одговор на питање које су многи древни тумачи библије себи постављали – зашто се песма над песмама налази у канону светих књига и да ли је она уопште достојна да ту буде данас слободно можемо рећи – добро је да је ова књига препозната као богонадах- нута и добро је да се као таква налази у библији чак шта више, одважићемо се да будемо мудри и препознамо божији про- мисао у томе управо због онога што и јесте експлицитна тема ове књиге – сексу- алност као догађај љубави између мушкар- ца и жене да, дословно и буквално тако – сексуалност, без икаквог скривеног, алего- ријског значења питање сексуалности песма над песмама, носећи узвишени епитет речи божије, даје хришћанима незаменљиву инспирацију у тражењу и давању одговара на питање које је данас, чини се, актуелније него икада пре – пита- ње сексуалности схваћена као отуђена од љубави, али оне богодароване љубави хришћанска антропологија између мушкарца и жене, где мушкарац зарад жене „оставља оца и матер своју“ и где двоје постају „једно тело“, сексуалност је сведена на декадентност и изопаченост са једне стране постоји псеудоморалисање које, под маском побожности и духовно- сти, на сексуалност гледа као на најгору неморалност и грешност сексуалност се сагледава као „нужно зло“ које је допу- штено ради опстанка људске врсте ван те нужности, сексуалност се изједначава са блудом чињеница да људска природа носи наг
Свеска: 311 | Улога интелектуалаца у мисији Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Спој врхунског интелекта и православне побожности фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Вјечнаја памјат блаженопочившем Епископу браничевском Хризостому фото: архива Мисионара PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду фото: Бранимир Нешић misionar Реч уредника Интелект у служби хришћанске мисије 2-3 Старечник Старац Арсеније: Данашњи интелектуалци 4-6 Сећање Путем Светога Саве 7-9 Реч пастира Хришћанство и дух времена 10-15 Хришћанска антропологија Песма над песмама 16-17 Тема броја Улога интелектуалца у мисији Цркве 18-21 Два смера међу савременим интелектуалцима 22-24 Интелектуално сведочење у Цркви 25-27 Метод образовања раних хришћана у хеленским школама 28-30 Интервју са протојерејем-ставрофором проф др Димитиријем М Калезићем Интелектуалац у црквеном животу 31-33 Интервју са доц др Родољубом Кубатом Интелектуалци у Цркви и друштву 34-36 Служба интелекта 37-39 Интелектуална надградња путем интернета 40-42 Црква спашава интелектуалце, а не супротно 42-44 Гаусове расподеле 45-46 Интелектуализам у руху Новог доба 47-48 Мефисто и Фауст – или игре без граница 49-50 Савремени изазови Биотехнологија и биоетика 51-53 Црква и друштво Идеја, тежња и средство 54-57 Светосавље Светосавље и савремени српски идентитет 58-59 Земља Живих Писма из Земље Живих 60-61 Савремени свет Православље на Интернету 62 Из другачијег угла Како је лепо бити глуп 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом! Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank AG Frankfurt (Swift Deutdeff) Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank Beneficiary: RS35145007110000024015 Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd 271222(49711) ISSN 0555-0122 PRAVOSLAVNI misionar Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Ж итије свештеномученика Дио- нисија, епископа Александриј- с
... Фотографија на насловној страни корице: Спој врхунског интелекта и православне побожности фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Вјечнаја памјат блаженопочившем Епископу браничевском Хризостому фото: архива Мисионара PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду фото: Бранимир Нешић misionar Реч уредника Интелект у служби хришћанске мисије 2-3 Старечник Старац Арсеније: Данашњи интелектуалци 4-6 Сећање Путем Светога Саве 7-9 Реч пастира Хришћанство и дух времена 10-15 Хришћанска антропологија Песма над песмама 16-17 Тема броја Улога интелектуалца у мисији Цркве 18-21 Два смера међу савременим интелектуалцима 22-24 Интелектуално сведочење у Цркви 25-27 Метод образовања раних хришћана у хеленским школама 28-30 Интервју са протојерејем-ставрофором проф др Димитиријем М Калезићем Интелектуалац у црквеном животу 31-33 Интервју са доц др Родољубом Кубатом Интелектуалци у Цркви и друштву 34-36 Служба интелекта 37-39 Интелектуална надградња путем интернета 40-42 Црква спашава интелектуалце, а не супротно 42-44 Гаусове расподеле 45-46 Интелектуализам у руху Новог доба 47-48 Мефисто и Фауст – или игре без граница 49-50 Савремени изазови Биотехнологија и биоетика 51-53 Црква и друштво Идеја, тежња и средство 54-57 Светосавље Светосавље и савремени српски идентитет 58-59 Земља Живих Писма из Земље Живих 60-61 Савремени свет Православље на Интернету 62 Из другачијег угла Како је лепо бити глуп 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом! Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank AG Frankfurt (Swift Deutdeff) Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank Beneficiary: RS35145007110000024015 Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd 271222(49711) ISSN 0555-0122 PRAVOSLAVNI misionar Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Ж итије свештеномученика Дио- нисија, епископа Александриј- с
Одреднице:
3
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
...и чадорја стану да у скупштину врве и хите у јатима силним а дужДУБОКОГ 📌 жала међу њима гласина пуче,
дивова гласница, она их зваше, и они се скупе
скупштина цела узбучи, и оздо земља затутњи,
народ као
...и чадорја стану да у скупштину врве и хите у јатима силним а дуж
МЕТА инфо: Р:14134 К:160339 Д:89
| Свеска 319 |
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... жезлоноше дигну владари послушни људма пастиру, и тада похита народ као из простране спиље кад пчела ројеви густи излећу, и још нове непрестано стижу иза њих, те у гроздама лете по пролетњом цвећу, те једне брује рпимице овуда, а друге онуда, тако и ахејске чете од лађа и чадорја стану да у скупштину врве и хите у јатима силним а дуж дубоког жала међу њима гласина пуче, дивова гласница, она их зваше, и они се скупе скупштина цела узбучи, и оздо земља затутњи, народ као седати стане, и граја се дигне, и девет стане их мирит гласника опомињућ, нека већ грајат престану и божанске напослетку чују владаре најзад седаше народ и преста од буке и хуке кад се већ смести сав агамемнон моћни се диже држећи жезло што га хефесте изради помно“ честица божанског разума да пчеле имају честицу божанског разума сведочи нам четврто певање вергилијевих георгика где се говори о животу и нарави пчела које живе као у каквој уређеној држави: „сваку по њезиној служби: времешнијим брига је трмка, брига је чување саћа и грађење умјетне куће () него из слаткијех трава и лишћа устима саме подмладак беру свој и накнађују младе квирите хришћанство и антички свет мај/јун 2011 17 и матицу те граде и воштано краљевство и двор често се згоди, те се крила о камење обломе тврдо лутајућ и пусте душу под бременом; толико цв’јеће милују, скупљањем меда толико се прославит желе премда су пчелињега живота међе тјесне ипак им бесмртан остаје род, и година много у срећи стоји им дом и дједове дједова броје краља не штују тол’ко ни лидијска велика земља, не штију египат, парти ни земља медског хидаспа док здрав и читав је краљ, све пчеле једног су срца, ал’ кад нестане њега, побркају се и саме разграбе згрнути мед и плетер разломе саћа он је управитељ посла, са дивљењем гледе га пчеле, на густо стоје око њег и брује, у великом мноштву оне опкољују њега и често га на плећи дижу, у бој хрле и траже, да рањене погину славно неки знакова тих и појава тих се држећи рекоше, да је дијелак божанског духа у пчела, к томе и етерски дах, јер бог се простире – кажу – свуда и земљом и морском ширином и високим небом“ као што видимо из овога примера, пчеле своје потомство добијају из цвећа, односно пчеле настају уједињењем два различита света – животињског и биљног василије ово не спомиње, што не значи да није веровао у такву врсту порекла пчела овакво ненаучно решење за природњачку недоумицу било је најпогодније за поетску метафорику иначе, у античком природословљу идеју да пчеле добијају потомство од цвећа сусрећемо код аристотела, који каже да постоје различите теорије о пореклу пчела – по некима пчеле добијају потомство од цвета калинтрума, или од цвета трске или од цвета маслинеон за њих још каже да поред тога што су на граници да поседују разум, у њиховом организованом друштву које се одликује комплексношћу и хармонијом има нечега божанственог чега нема код других инсеката аутор је стручни сарадник одељења за монографске публикације народне библи отеке србије 183/2011 праваљубавјестеметодпознања богаиближњегзатојенекадне- схватљиводабогикадруши,он градичестосууслужбибожијојбили људи,којисусамонаљуделичили,али божијомпедагогијомчинилисудасе верујућивратеукрилобожије,одкога отпадошезбогсвојихгреховабожије допуштењеусветојземљибиојеињен арапскипериод патријархсофроније(634–638г)биоје првијерусалимскипатријархподмухаме- данцима православнимпалестинцимајеживот подарапиманасвакиначинбиоугрожен православнипоклонициујерусалиму моглисусенапрстеизбројатихришћа- нисубилипринуђенидаувеликомброју прелазеуисламоникојисусеодржали,с мукомсууспелидасачувајуверуицркве, ањиховположајуземљијебионесигуран поклоништвосе,међутим,идаљенекако настављалоувремекалифаомараii(711– 720г)хришћанисупретрпелипрогоне, којисукаснијенастављаниудругојполо- вини10века,кадајеубијенијерусалимски патријархјованvii(964–966г) завремекалифахакема(996–1020г) којијенаредиорушењесветогагроба1009 г(одгробајеосталосамокаменокорито истенагаребокоњегаметарвисока)ина- јездетуракаселџука(1078г),стањехри- шћанајебилонеподношљивотешкомо- лилисузапомоћнасвестранеупомоћи сусенарочитоистакливизантијскицареви константинviii(1025–1028г)имихаило iv(1034–1041г) најзадсеизападнисветодазваоњиховој молбинештоодсветињајеспасено,али вишеопљачкано,почеводсамогконстан- тинопоља(укојикрсташииначенисуима- липотребедаулазејернијебиоугрожен), паипоцелојсветојземљикрсташкаче- трдесетодневнаопсадајерусалимапочела је15јула1099гприликомосвојењаграда страдалоје50000људипокланисубили мушкарци,жене,деца–какомуслиманска такоијеврејска јерусалимскипатријархсимеонiiбиоје протеранодстранекрсташаизбегаојена острвокипар,гдејеиумрокаоизгнаник крсташитадапоставишесвогвеликодо- стојникапоблагословупапеурбанаiiкр- сташкувојскуједоногупотукаоегипатски султансаладин4јула1187гизмеђугали- лејскогјезераигоретаворскетримесеца каснијесаладинулазиујерусалимкрста- светаземља арапскипериод уисторијисветеземље свеисторијеовогасветаврхунеубиблијскојисторијисвете земљеисамосветописмојеједанизузетандогађајисторије, гдесеуједнојземљисусрећуидијалогводебогичовек хаџи драганбпоповић мај/јун201119 шисупредалиградпосле88годинавлада- винеисамодванаестданаопсаде саладинјеослободиостарце,ањегов брателабелпустиојехиљадезатворени- кахристовгробвраћенјеправославним грцимадвеколонепораженихкрсташа напушталесусветиградсаладинихје посматраосаградскихзидинаједнисуод- лазилиуслободу,адруги,којинисумогли даплатеслободу,уропство,докхераклије, латинскипатријархјерусалима,плативши својихдесетдинараоткупниненапушта јерусалимискривљен„одтежинезлатакоје носи,вукућииколицасаћилимимаисре- брнином“ међутим,1240гјерусалимопустоши- шеитатаритомприликоммученичкије страдало7000хришћанагодине1268г палестинусуосвојилимамелуци,турски полуварварикојисукрсташеистералипо- новоизјерусалима1291г султанхалилје1291гзаузеопослед- њеупориштекрсташа,приморскиград акру(ако)ипобиосвењеговестановни- кесaдругестране,сведопадацаригра- да(1453г)јерусалимујеобилатостизала помоћодвизантијскихцарева,алисвето поклоништво,одавдепосматрано,целом светуизгледалојекаонеостваривисан накојићеседугочекати праведникегосподњечекајувеликаис- кушења,очемуговориисамгоспод;они њимамогудавидекрај,алисамовером ауторјевероучитељ уархепископијибеорадско-карловачкој султан саладин спаљујеград, цртежиз делаhistoria bellisacria principibus christianisin palaestinaetin orientegesti којејеу12 векунаписао виљем тирски [guillaumede tyr]; илуминација изпреписа насталогу15 веку(bnf richelieu manuscrits français68, folio359) 203/2011 штајеонтологија,аштаетика? школскиречено,онтологијасе занимабићем,постојањемкао таквимтрагазаодговоромнапитање: штајесте?етикасе,пак,бавипитањем исправногделовања,питањемдобраи злаетикатрагазаодговоромнапитање: штачинити?онтологијаиетика–пи- тањепостојањаипитањедобра,имајули додирнихтачакаилису,пак,усукобу? ималисмислабитидобар,безодговора напитањеоономбити?ненуделиупра- вотајодговоробити,иодговорнапита- њеодобру?нијелиистинскодоброупра- вопостојање,онобити?можели,дакле, једнаправаонтологијадатиодговорина питањекојепостављаетика?занасхри- шћаненесамодаможе,већонтологија јединоможедарасветлииетику–одго- ворнапитањештајесте,дајеодговори напитањештачинитипогледајмо напитањуштајестениклајеантичка философијаонтологијаје,заправо,прва философијасветкојијеусталномпокрету ипроменамаизнедриојеизчовекапитање: штастварнојестеизасвиховихпромена? морапостојатинештоштоувекјесте,што сенемења,ненестаје,иначенебисмомогли говоритиознању,отврдњи,оистинине бисмомоглитврдитиданештојесте,акото нештоимапочетак,трајањеикрајпосто- јањемораиматиутемељење,некоконстант- нојестекојемугарантујеистинитостза древнепресократовце,оноштојестебилаје самаматеријазаталесавода,заанаксиме- наваздух,заанаксимандра,пак,некане- одређенаматеријаизкојесвепотичеисве јојсевраћа–apeironпитагорајесуштину свегапостојећегвидеоубројевима,платон уидеалнимформамаилиидејама,аари- стотелуврстамапоплатонује,например, биломогућеговоритидачовекјесте,иако људиумиру,затоштопостојивечнаиде- јачовекачовекназемљијесамосликате вечнеидејекаотакав,човекназемљинема истинитопостојање,нијеонтајкојијесте већјетоидејачовека,којаостајеипосле његовесмртиаристотелјеистинупостоја- њавидеоуврстаматако,иакопојединачни људиумиру,ипакопстајељудскаврстаза- хваљујућитојврстикојаопстаје,могућеје тврдитидачовекјестекакокодплатона, такоикодаристотела,појединачнабићасу занемаренаукористопштости,билатаоп- штоствечнатрансцендентнаидејаили,пак, апстрахованаврстатоопште,којејенепро- лазно,јеоноштостварнојесте,истинапо- стојања,анепојединачнабићакојанастају, трајуинестају чиниседасавременичовекистину постојањасхватасличноаристоте- лусавременичовексепомирио сачињеницомдапојединачни савременатеологија покреткаистини–заједнуонтолошкуетику(ii) светнећепостатибољеместозаживљењетакоштоћемусенаме- татиморалнаначела,већтакоштоћемусепомоћидарешипро- блемсмрти,проблемкрњељудскеличностиникакавморални елитизамнећенампомоћидапобедимосмрт александар милојков мај/јун201121 људи,конкретнеличностиморајуумира- ти,пајесвесвојеснагеуложиоуочување „човечанства“конкретниљуди,личности, имајузадатакдасвојимкраткимпостоја- њемхранетуопштосткојасезове„човечан- ство“„задобробитчовечанства!“постаоје покличкојигонинапрегалаштвочовек, личностусавременојонтологији,вредно- ванјетаманколикоицепаницадрветачији језадатакдахранивечнипламен–докне изгориидокјенезаменидругацепаница,а њенпепеонеразвејеветарочитоједасе, кадасеинтересујезапитањеистинебића,за истинскојесте,предонтологијупоставља проблемсмртиодплатонадосавременог човечанства,тајпроблемје„решен“бегом уопштост,азанемаривањемпојединачног, конкретногопштостнеумиреумире самопојединачноумирупетар,јовани марко,алиопстајечовечанствозатојеоп- штостистинабића,апојединачнојесамо феномен,појава–цепаницакојахранипла- менопштостион- данијезачу- ђењештоје данашњи човек презрео онто- логију иштоје свесво- јеснаге усмериона уређењете бесмртнеоп- што- сти,какобијеучиниоштобољомиз онтологијекојајеистинубићанашлауоп- штостиниклајеиетикакојапретендујена општост,претварајућисеускупопштих начелакојечовечанствотребадаучинемо- ралнобољимсвојеинтелектуалненапоре човекјеусмериокапроналажењутихоп- штихначеладобра земаљскаетика авај,човекутоменијеуспеокрозисто- ријусуницалемногеетикеиљудисусе сукобљавали,аиданассесукобљавају,на- мећућиједнидругимасвојаначеладобра руководилисусељуди,стварајућиетику, начеломправедностиалиавај,ниокопој- маправедностиљудисенисумоглисложи- титако,многесу„правде“ударилеједнана другу,сејућисмртзасобомизовогбезнађа човечанствојеприбеглострахуинагради каоначинунаметањаетикетомлогикомсу настајалерелигијеидржавеупрвомслуча- ју,начеладобрасупројектовананабогаза- право,људисунаправилибоговеодсвојих начеладобрастраходбожијеказнеинада надобруплатупосталисупутнаметања етичкихнормиудругомслучају,државни закониистраходрепресивногдржавног апаратапосталисумотивзапоштовање етичкихнорми,преточенихиимплементи- ранихусамедржавнезаконесветјепостао светробоваинајамникаимајући„божан- ску“или„световну“етикукаогарантза- штитеједниходдругих,људисунаставили дабудусамоиндивидуалнецепаницекоје храневатручовечанстванаовајилионај начинљудисудресиранидабудудобрии такодобресмртихјепретваралаугориво властитеврстеврстајеопстала!кога јејошбригаштосупетар,јовани маркомртви?њиховаједужност мај/јун2011 менопштостион- данијезачу- ђењештоје данашњи човек презрео онто- логију иштоје свесво- јеснаге усмериона уређењете бесмртнеоп- што- настајалерелигијеидржавеупрвомслуча- ју,начеладобрасупројектовананабогаза- право,људисунаправилибоговеодсвојих начеладобрастраходбожијеказнеинада надобруплатупосталисупутнаметања етичкихнормиудругомслучају,државни закониистраходрепресивногдржавног апаратапосталисумотивзапоштовање етичкихнорми,преточенихиимплементи- ранихусамедржавнезаконесветјепостао светробоваинајамникаимајући„божан- ску“или„световну“етикукаогарантза- штитеједниходдругих,људисунаставили дабудусамоиндивидуалнецепаницекоје храневатручовечанстванаовајилионај начинљудисудресиранидабуду такодобресмртихјепретваралаугориво властитеврстеврста јејошбригаштосу маркомртви?њиховаједужностаристотел,попрсјеодмермера, римскакопијабронзаног оригиналакојијеизвајаолисип око370годинепрехриста покреткаистини–заједнуонтолошкуетику(ii) била да буду добри, да раде за добробит чо- вечанства! они су постојали због човечан- ства, а не човечанство због њих! имајући потпуно другачије поимање он- тологије, хришћанство се не може помирити са овом и оваквом етиком хришћански етос питањешта чинити, када је о хришћанству реч, неодвојиво је од питања шта јесте хришћански етос извире из хришћанске онтологије хришћански етос се не може свести на скуп начела, заснованих на људ- ској логици - логици овога света „царство моје није од овога света“, каже господ (јн 18, 36) љубити непријатеља заиста је непојм- љиво са етичког становишта питање добра појмљиво је само ако правилно схватимо истину постојања – ако схватимо онтологи- ју за хришћанство проблем смрти није ре- шив постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већ васкрсењем мртвих проблем смрти није решив ни бесмртно- шћу људске душе, јер душа није човек већ део човека хришћанство интересују петар, марко и јован, а не апстрактно човечанство, онострани свет платонових „идеалних реал- ности“ или свет бесмртних душа бити жив, постојати, у хришћанској онтологији, сасвим је нешто друго у односу на напред наведено бити жив, постојати, значи бити личност то значи бити конкретан и непоновљив иденти- тет који извире из односа са другим лично- стима постојати значи волети и бити вољен тај сплет чини личност постојећом, чини да неко конкретан јесте: петар, марко или јо- ван волим и вољен сам, дакле постојим то је хришћанска личносна онтологија, онтологија која истину бића не види у безличној општо- сти, већ у постојању конкретног и непоно- вљивог – у петру, марку и јовану постојање је дар (= вољен сам) и даровање (= волим) идентитет (= постојање) извире из односа, из заједнице све ван тога је смрт, илузија и апстракција ипак, иако људи по- стоје као личности, дајући једни другима идентитет у заједништву, они нису у стању да превладају проблем смрти конкретног и непоновљивог човека ближњи као други којима дарујемо љубав и ближњи као други који нама дарују љубав чине нас личности- ма али, авај, не и истинитим личностима, не личностима са оним истинским јесте смрт нас нужно кида из тих односа и разара оно јесте које је извирало из наших односа са ближњима авај, наше личности су само фе- номени које смрт гаси и утапа их опет и опет у општост која нас надживљава то говори да хришћанска личносна онтологија није са- мо „хоризонтална“, него истовремено и „вер- тикална“ хришћанска онтологија је, дакле, крстолика није довољно да само волимо ближње и да нас они заволе ваља нам да нас заволи бог и да ми заволимо њега ваља нам изграђивати свој идентитет не само са дру- гима (= ближњима) него и са другим (= бо- гом) управо тај други дарује нам идентитет који не пролази, идентитет који заиста јесте личност без тог другог представља прво- родни грех – адамов грех не представља ни- какав морални преступ већ једну погрешну онтологију, промашај постојања на тај грех опомиње и господ у једном свом, некима вео- ма чудном казивању: „ако неко долази мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик“(лк 14, 26) и опет говори: „и који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан који чува живот свој из- губиће га, а који изгуби живот свој мене ра- ди, наћи ће га“(мт 12, 38-39) како то да нас господ учи „мржњи“ према ближњима, ако је рекао да су две највеће заповести љубити бо- га и љубити ближњега свога? (мк 12, 30-31) и не само ближње, него и непријатеље нам је господ заповедио да љубимо (мт 5, 44) не, никако ове речи господње нису контра- дикторне господ је љубав према богу учино неодвојивом од љубави према ближњем он говори против љубави према ближњем и према животу без љубави према богу за- савремена теологија мај/јун 2011 23 што? зато што таква љубав, таква личност не може победити смрт о ту се замку саплео праотац адам то је заправо човеков пад, та крња, непотпуна личност људска која се те- мељи само на заједници са другима (= са бли- жњима и створеним светом), без заједнице са другим (= богом) добро и зло човек није спознао истинито добро а шта је истинито добро? то је управо истинито по- стојање, како то објашњава свети атанасије велики: „оно што постоји јесу добра, а оно што не постоји јесу зла“ дакле, добро није неко пуко моралисање већ је добро исто што и бити, заиста бити, вечно бити човек је, како даље свети атанасије каже, „злоупо- требио и само име добра“, што значи да је човек погрешно схватио постојање, зато је и помислио да „уживање представља истин- ско добро“ уживање као идентитет који из- вире из односа са створеним светом – љубав према другима, без љубави према другом, јалови је егзистенцијализам таква личност не може надвладати границе своје створено- сти, јер „све што има почетак мора имати и крај“, закључује свети атанасије пут да чо- век заиста постоји јесте да узме „крст свој“, односно да неодвојиво љуби бога и ближње своје човек је призван да све своје односе са створеним светом, са другима, унесе у од- нос са богом, са другим ту истину сведочи света литургија: сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо (= тајна христова, о којој смо говорили у прошлом броју православног мисионара) то је крсто- лики идентитет, оно заиста бити људима ваља познати ову истину која ослобађа (јн 8, 32) то је познање добра: познати истинско, вечно постојање то је и једини пут победе над злом, које је, заправо, непостојање етика је зато немоћна у борби против зла, јер корен зла лежи у страху од смрти, у по- грешном постојању (= у онтологији) сва зла и сва морална изопачења која човек чини, чини у покушају да се оствари, да се иденти- фикује, да постоји свет неће постати боље место за живљење тако што ће му се наме- тати морална начела, већ тако што ће му се помоћи да реши проблем смрти, проблем хоризонталне, крње људске личности ника- кав морални елитизам неће нам помоћи да победимо смрт јер, смрт није божија казна због моралног преступа, па да сада треба да „добрим владањем“ умилостивимо разгне- вљеног бога, како би преиначио своју пре- суду смрт је наша природа и не можемо је превладати јер смо у праоцу адаму одбацили другога (= бога) свети атанасије то јасно каже, у вези са адамовим промашајем: „па шта је онда бог требало да постане или да учини у вези са тим? да захтева од људи да се покају због свог преступа? али, покаја- ње и не враћа човека из стања у којем је по природи, него само ослобађа од прегрешења наиме, када би постојало само прегрешење и кад не би за њим следила пропадљивост, тада би покајање било довољно“ да ли ово значи да нам не требају покајање, добра дела, врлине, подвиг? боже сачувај! ово значи да човек има првенствено проблем праотачког промашаја, проблем смрти, која је генератор свих наших потоњих изопачења то даље зна- чи да је хришћански етос неизводив из било каквих начела, макар их назвали божанским или људским хришћански етос извире из хришћанске онтологије, из познања исти- не нашег постојања (= тајна христа) такав етос „није од овога света“, зато је многима чудан, чак и многим хришћанима и човек неће престати да се чуди и да се буни против таквог етоса све док га буде мерио логиком „овога света“, логиком крње личности ко- ја није познала оно истинско бити (= тајна христа) све док не познају ту истину, људи ће наставити да се копрцају у свом моралном елитизму, наставиће да намећу етику једни другима и тако „добри“ наставиће да умиру (наставиће се) аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији 24 3/2011 тема броја: улога духоника у животу цркве речдуховникналазисеуширокој употребиунашојсрединичестосе користиуразличитомконтексту увезисатимпостављасепитањеда ликадакажемодуховникувекмисли- монаистозначењетеречикакавје заправостварнисадржајоверечи,на штасеонаодносииштаобухвата? особекојеприлазевери,полакоулазе- ћиуцрквениилитургијскиживот,имају неопходнупотребузајаснимупутстви- маштасеодњихочекује,штајецрква прописалаувидуправила,нормеили препорукезасвојеверникетообухвата припремузапричешће,правилапоста, какосеисповедати,богослужбенипо- редак,молитвеноправило,хришћански моралимногадругапитањацрквеног животапарохијскисвештеникјенај- позванијидауведеверникауцрквени животакосеуспоставиприснијиоднос сасвештеником,пресвегакрозсвету тајнуисповести,верникћесматратисвог свештениказадуховникаприметимода наовомпочетномнивоудуховногруко- вођењасвештеникпресвегатребадаис- пуниедукативнуулогуиданатајначин формираздравуитрајнуосновузадаље духовнонапредовањеверника овојефигуративнореченониво основнешколедуховникјеучитељвер- никјешколарацкојисавеликимпове- рењемучиодсвогучитељаодтоплине, срдачности,ауторитетаиобразовања учитељазависићебудућиодносученика премашколи(=цркви) кључниелементидуховногруковође- њанаовомнивоусу:тачноиразумљиво преношењеосновнихистинаовери,цр- квиицрквеномживоту;успостављање личногодносасвештеникаиверникана основамаповерењаиискрености;упући- вањенаверскулитературу нажалост,већинаверникаостајена овомнивоуруковођењазадовољавајући углавномспољашњуформуправославне побожностиимадуховникакојисма- трајудајеверникудовољнодасеприче- стинеколикопутагодишње,дабудешто редовнијиналитургији,даславиславу, дапримасвештеникаусвојдом,даво- димораланживотипак,испуњавање црквенихобавезаидужностијошувек неморадазначидасеверникистински суочиосасамимсобом,својомпалом природомискривенимизворимагреха усеби другиниворуковођењаимазациљда верникадоведедосуштинскихпитања (иодговора)оунутрашњемчовекумо- расепогледатиусвојесрцеиисказати храбростдасестанепредогледалојеван- ђелскихзаповестипотребнојесебипо- ставитипитање:којеодхристовихзапо- вестинисамизвршио?збогчега? сагледавањесвогпадаједуховнови- ђењеинемогућегајепостићибезстраха темаброја тринивоадуховног руковођења виктор вицановић божијег у себи, без укора савести и сећа- ња на смрт лично преиспитивање, пока- јање и поправљање начина живота обаве- зе су сваког хришћанина како би досегао „меру раста висине христове“ хришћан- ски живот није статичност и форма већ непрекидна борба „ко није у борби, тај је у прелести“ – кажу руски монаси на овом нивоу руковођења духовник мора да се суочи са многим деликатним захтевима верника верујући желе да им се објасни како да се моле, како да се из- боре са помислима, како да не понављају исте грехове, како да поправе односе са ближњима, како да савладају самољубље (егоизам), како да опросте, како да под- несу неправду, како да се смире пред бо- гом духовник мора поседовати мудро- сти, знања и лични опит како би био у стању да одговори на ове захтеве добра воља за рад са људима, емпатија и лична харизма неопходни су услови овакав начин рада тражи посвећеност, читање и проучавање духовне литературе, рад на себи и разговоре са искусним духов- ницима то су уједно и разлози због чега многи верници свог духовника траже међу монасима дакле, духовник овде учествује у ме- таноји (преумљењу) верника он кроз разговор и емпатијом буквално треба да уђе у његову личност, да сагледа његову природу и да му помогне да одбаци ста- рог човека у себи истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов моли- твени заступник пред богом ако је на претходном нивоу духовник био учитељ, на овом нивоу он би требало да буде до- бар дијагностичар и терапеут – духовни лекар трећи, највиши ниво духовног руково- ђења наилазимо код смирених, опитних и прекаљених стараца који су својим смирењем и милошћу божијом задоби- ли благодат духа светога, духа истине пророчка виђења, прозорљивост, не- престана молитва, дар суза и исцељења – најчешћи су духовни дарови које они несебично деле са другима њихово са- гледавање ствари увек је у истини (јер они не траже своје него божије) њима се откривају божији планови они могу знати промисао божију о сваком човеку прошлост, будућност, садашњост, људ- ско срце, мисли, сагрешења – све то за њих није тајна, јер вођени духом светим улазе у оне просторе, дубине и даљине недоступне другим људима они су ис- пуњени христовом љубављу не гледају ко је ко и сваког човека воле као икону божију одсуство гордости и високог мишљења о себи, њихово смирење, христова љубав која зрачи из њих – постају привлачна сила за вернике разумљиво је што им верници поверавају најинтимније тајне и исказују апсолутно поверење траже њихову помоћ у доношењу најбитнијих животних одлука саветују се око нај- сложенијих духовних питања мишље- ња и савети ових духовника имају снагу заповести (мада то нису ни формално ни суштински) имају снагу божије истине, божијег благослова пример овакве ду- ховне величине у нашој цркви био је отац тадеј, у грчкој старци пајсије и порфири- је, у русији св серафим саровски и св амвросије оптински закључићемо тиме да је реч духовник слојевит појам и када га користимо ваља- ло би обратити пажњу на ниво духовно- сти који тај појам изражава аутор је психолог у деветој гимназији истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов молитвени заступник пред богом говорећиоразличитимоб- лицимахришћанске религије,николај берђајевозначава православљекао најдуховнијиоб- ликхришћанства: „православље, пресвега,није доктрина,ни- јеспољашња организација, нијеспоља- шњанорма владања–оно једуховни живот,ду- ховниопити духовнипут уунутрашњем духовномде- лањуоновиди суштинухри- шћанстваправо- слављејепонајмање нормативнаформа хришћанства(усмислу нормативно-рационалне логикеиморалногјуридизма)– онојењегованајдуховнијаформа“ овденаравнонијеречосхватању православневерекаосамоједнеод хришћанскихконфесија,јошмањео субјективномипристрасномсупрот- стављањуисточногхришћанстваза- падномречјеоистицањуоногашто, симболичкипосматрано,поовом мислиоцупредстављанајтипичнију одликуправославља,атоједуховност штаједуховност? овајпојамјеприличномагловит инијеувекнајјаснијештасе подњимтачноподразуме- ваједноодискушењакоја натомпутустојејесте могућностсвођења односаизмеђубога ичовека(света)на једнудуалистич- ку,разоваплоћену духовност,гдеу крајњојлинији немаместазадру- гогучесникаовог односаимајући увидуовуопа- сност,позабави- ћемосеонимшто чинипозитиван садржајовогпојма, апресвегањеговом конкретноммани- фестацијом:улогом духовникауживоту цркве иаконапрвипогледде- луједајеулогадуховника сасвимјасна,ипаксетопитање можеимораосветлитисавишестра- накаоимногедругепојаве,институција духовникајенештоштосесамопосеби подразумевакадајеречоцрквеномна- чинуживотаљудикојитекулазеуверу брзосазнајуисхватајудајеживљењебез строгихипрецизнихупутставаосуђено напромашајинеуспехпотребноје,дакле, духовноусмеравањеодстраненекогако духовноруковођење тема броја архимандрит георгије капсанис, игуман манастира григоријата на светој гори (фотографија из осамдесетих годи- на 20 века) па вле ка ра стој ко вић 28 3/2011 је много упућенији и има веће искуство међутим, проблем настаје онда кад неке институције или службе у цркви бивају злоупотребљене одговорност за такве злоупотребе не сносе само свештеници који се прихватају духовног руковођења већ и лаици који не схватају прави сми- сао духовништва на жалост, има много примера који би ово могли илустровати tипичaн и најчешћи пример представља тражење благослова и консултација са духовником око најбаналнијих ситница које немају никакве везе са животом у вери одговорност овде долазимо до питања одговорно- сти свештенство има, наравно, већу од- говорност, али то не значи да је одговор- ност верног народа занемарљива цркву чини целокупна заједница народа божи- јег и у том смислу сваки њен члан сноси подједнаку одговорност, без обзира на положај и функцију (службу) ово пого- тово има значај с обзиром на хришћанско учење о личности као највећој вредности уколико поставимо као циљ безусловну афирмацију личности као уподобљавање христу у тројици, онда се сваки утврђени поредак може показати као дискутабилан уколико би стајао на путу таквој афирма- цији другим речима, у православљу нема заступства пред богом (томе нас учи и достојевски) човек у хришћанству стоји лицем у лице са богом, и сваки поредак или систем који би тај непосредни однос могао угрозити мора бити превазиђен поједини мистици у историји цркве су ово такође посведочили дарови светога духа када је реч о службама у цркви, треба нагласити да је и духовник само једна од служби а то значи да је бивање духов- ником дар, а исти дар не може свакоме бити дат различитост служби подразу- мева и различитост дарова, а духовника ипак нема онолико колико има људи који носе свештенички чин оваква ситуаци- ја, иако нормална и природна, неретко изазива погрешно расуђивање код неких лаика који траже „посебно харизматич- не“ духовнике, по чисто психолошким или визуелним критеријумима поста- вљање ових релација на здраве основе је приоритет у животу цркве, а одговор- ност у овом случају је већа код свештени- ка који имају обавезу да објасне лаицима шта тачно подразумева идеја духовног руковођења, уколико се појави опасност дегенерисања те идеје да би се избегле злоупотребе, сами духовници морају би- ти дубоко трезвени и свесни озбиљности свог позива, јер се може десити да се и они саплету о искушење идолатрије која повремено прати ову црквену службу историјски гледано, институција ду- ховника је поникла у монашкој среди- ни као и многе друге ствари које су у почетку имале разлог постојања само у контексту монашког живота, па су ка- сније постајале образац побожности за целокупну цркву, тако се и духовништво временом усталило као неодвојиви пра- тилац живота у христу и то је сасвим оправдано, будући да је монаштво (на- рочито у раном периоду хришћанства) било стуб и кичма православља међу- тим, када у нашој црквеној свакодневици када лаици покушавају да примењују строге монашке идеале у неманастирском окружењу и животу, онда долазимо до опасности стварања једне схизофрене атмосфере лаиципокушавајудапримењујустро- гемонашкеидеалеунеманастирском окружењуиживоту,ондадолазимодо опасностистварањаједнесхизофрене атмосфереиизвитоперавањааутентичне хришћанскедуховности,каоињеногпо- грешногусмеравања збогсвегатога,неопходнојеодредити штојемогућепрецизнијеулогуиместо духовникауживотуцркведабисмо тобардонеклепостигли,требасепод- сетитиштајеприоритеттојеживоту христу,усветојтројициатајживот, којисеартикулишелитургијски,каосвој узрок–икаопоследицу–имаслободу, подвигиафирмацијуличностислобо- дасенесмебацатипредногедругоме, макартајбиоинајвећидуховник,јер управотожеливеликиинквизитордо- стојевског,даскинеса људитајстрашнитерет слободе,којијезаправо највећибожијидарчо- векучестосеговорида богунисупотребнини роботинизомбији,атај ставбипонекадтреба- лоставитииуконтекст духовногруковођења, нарочитоуколикосејави опасностњеговогдефор- мисањаиудаљавањаод изворногсмислаштосе подвигатиче,јасноједа онувекморабитиличан, иутомсмислуникони неможенинетребада понесекрстуместонеког другог мисијадуховника увекјелакшеуказива- тинадеформације,про- машајеигрешкенегона позитивнеисврсисходне карактеристикенеког феноменаизкритичкогсагледавањане- кепојавенетребаизвлачитиисхитренеи радикалнезакључкемисијадуховника, уколикосетемељинааутентичнимхри- шћанскимосновама,свакакојенешто штојеиважноипотребноиблагослове- нотозначидасеодњегаочекуједадаје савете,поукеикоординате,дапомаже удоношењубитнихживотниходлукаи решавањутешкихдилема,аникакода сампреузимаодговорностзањихни вишенимањеодтогааакоузмемоуоб- зирдајесуштинацрквеузаједници,да сепомоћувекможетражитинесамоод богавећиодчовека,ондајезначајулоге духовникапотпунојасанмеђутим,кроз животсеипакмораићисвојимногама ауторјевероучитељу архиепископијибеоградско-карловачкој темаброја фјодордостојевски,портретиз1872године,уљена платну,чувасеутретјаковскојгалеријиумоскви 303/2011 искуствовере,сахришћанског гледишта,остајенепотпуноуко- ликосезадржисамоналичној равнизаједничењекојимсе„духовни опит“појединцауцеловљује,састојисе несамоод(са)учествовањауцрквеним службамаиактивностимавезанимза институционалнустрануцркве(нпр доброчинитељнирад),већиуспоста- вљањаиодржавањаличнихвезасадру- гимверницима,апосебносасвештени- циманиједназаједница,паницрква, неможесезамислитибезтогтемељног услова:личноискуствобиваопробано, оснажено,усмереноинадграђенотек „предлицемдругог“,предлицемнашег брата(сестре)ухристу одговорносткаолична инепреносива усветлуискуствацрквеногзајед- ничења,улогасвештеника(духов- ника)јављасе,уоснови,каодво- струка:(1)путемпроповедиилич- ногпримераонусмераваонееле- ментедуховногискуствакојису понајвишезаједнички;(2)садруге стране,исповест,односноличан иповерљивразговорсаверни- ком-појединцем,пратиистоврсно стремљење,алиузповећанубуд- ностиодговорност,јерсузасвештеника (исповедника,духовника)поправилуре- зервисанаонапитања,недоумицеиосећа- њакојазадируусржчовекакаоверујућег бићабезобзирананужаниоплемењујући елементзаједништваудуховномузраста- њуправославногхришћанина,опитвере утемељуипакостајепрвенственоличан,а тиме,поприродиствари,никадпотпуно доступандругом,пачакидуховнику,без обзиранаблискости(узајамну)отворе- ностотуданамјеипотребнодастално подсећамосебеналичнуодговорносткоју имамопремасопственојдуховности,усва- комсмислуиусваком тренутку увекискрено, посебнокадјенајтеже александар загорац христос - победитељ ада - спасава адама и еву и људски род мај/јун 2011 31 од духовника (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да доноси одлуке уместо нас чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја на пример, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе закључке, него што им „сервирају лекције“ дакле, одговорност према сопстве- ној духовности остаје увек лична и ни на кога преносива, чак ни на духовника (свештеника, старца) разлог те непре- носивости јесте првенствено у слободи воље (слободи одлучивања) која предста- вља неприкосновени основ хришћанског схватања човека као боголиког бића ме- ђутим, слобода уме, не тако ретко, човеку да представља и терет, кога жели (свесно или подсвесно) да се ослободи у мањој или већој мери зашто? „терет“ слободе слобода са собом нужно носи и мо- гућност погрешне процене, мишљења и чињења а за такве грешке онај који сло- бодно одлучује, по природи ствари, мора да преузме и одговорност бити одговоран није увек пријатно стога и сама слутња такве непријатности може да доведе чо- века до потребе да одговорност „подели“, или чак у потпуности „пребаци“ на другог, а посебно на особе од којих тражи савет, у које убрајамо и духовника упечатљиву потврду те незаобилазнољудске скло- ности налазимо и у књизи постања (3, 12) где праотац адам, упитан од стране бога да ли је јео са за- брањеног дрвета, одговара: „жена, коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох“ у речима коју си удружио са мном, јасно препознајемо адамов покушај да терет соп- ственог греха „подели“ са творцем свест о овој карактерној особини од изузетног је значаја за однос верника са све- штеником, односно ду- ховником да не буде забуне – на овом месту под духов- ником подразумевамо свештеника коме се обраћамо за духовну помоћ многи сматрају да духовником можемо оправда- но назвати тек оног свештеника са којим имамо дужи, временом продубљен однос међутим, то разликовање није од значаја за проблем могућих очекивања и преду- беђења којима можемо, чак и нехотице, у већој или мањој мери, да обеснажимо ду- ховну благодат која нам се нуди кроз ис- куство општења са духовником, односно кроз свету тајну исповести очекивања и предубеђења као препреке предуслов здравог духовног живота подразумева, пре свега, крајњу отвореност према себи самом, потпуну искреност у погледу сопствених мисли и осећања ме- ђутим, таква искреност умногоме бива ометена, чак и онемогућена, разним бол- ним искуствима која су саставни део жи- вота осећај било физичког, било психич- ког (душевног) бола, узрокује емотивну пометеност, чија је последица по правилу и неспособност давања одговора на пита- ња: шта уствари осећамо, шта мислимо, тема броја шта желимо, шта нам је уствари потребно таква врста емотивне збуњености није карактеристична само за конкретна иску- шења (као што су нпр болест, проблеми у школи или на послу, губитак вољене осо- бе, распад породице и слично), већ и за одређене периоде одрастања и сазревања, од којих је пубертет најосетљивији у тим годинама, велики број младих се по први пут сусреће са озбиљним животним пи- тањима и изазовима, у које убрајамо и ду- ховна на том путу, потреба за усмерењем, за објашњењем и помоћи у најширем сми- слу, доводи их до првих контаката са све- штеником, односно духов- ником таквом сусрету, као и сваком другом догађају коме човек придаје важност, претходе и разна очекивања: биће нам лакше, разрешиће- мо проблеме који нас тиште, коначно ће нам неко рећи шта да радимо, и слично уколико се таква очекива- ња прво не разомотре кроз искрен „разговор“ са самим собом, кроз призму онога што заиста мислимо и како се заиста осећамо, може нам се догодити да останемо слепи пред духов- ном помоћи која нам је указана, да будемо чак и разочарани јер „нисмо добили оно што смо очекивали“ а оно што очекујемо, руку на срце, и није увек оно што нам је уистину потребно где себе најчешће спотичемо иако се духовне потребе, односно искуства, разликују од особе до особе, ипак постоје одређена „општа места“, боље рећи „опште странпутице“ на путу духовног развоја указивањем на њих, у контексту односа са духовником, же- лимо да, колико је то могуће, помогнемо посебно млађима, чије животно искуство тек треба да се уобличи прво, поновимо још једном: од духовни- ка (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да до- носи одлуке уместо нас чак и онда када се послушност јавља као подвиг, та одлу
... жезлоноше дигну владари послушни људма пастиру, и тада похита народ као из простране спиље кад пчела ројеви густи излећу, и још нове непрестано стижу иза њих, те у гроздама лете по пролетњом цвећу, те једне брује рпимице овуда, а друге онуда, тако и ахејске чете од лађа и чадорја стану да у скупштину врве и хите у јатима силним а дуж дубоког жала међу њима гласина пуче, дивова гласница, она их зваше, и они се скупе скупштина цела узбучи, и оздо земља затутњи, народ као седати стане, и граја се дигне, и девет стане их мирит гласника опомињућ, нека већ грајат престану и божанске напослетку чују владаре најзад седаше народ и преста од буке и хуке кад се већ смести сав агамемнон моћни се диже држећи жезло што га хефесте изради помно“ честица божанског разума да пчеле имају честицу божанског разума сведочи нам четврто певање вергилијевих георгика где се говори о животу и нарави пчела које живе као у каквој уређеној држави: „сваку по њезиној служби: времешнијим брига је трмка, брига је чување саћа и грађење умјетне куће () него из слаткијех трава и лишћа устима саме подмладак беру свој и накнађују младе квирите хришћанство и антички свет мај/јун 2011 17 и матицу те граде и воштано краљевство и двор често се згоди, те се крила о камење обломе тврдо лутајућ и пусте душу под бременом; толико цв’јеће милују, скупљањем меда толико се прославит желе премда су пчелињега живота међе тјесне ипак им бесмртан остаје род, и година много у срећи стоји им дом и дједове дједова броје краља не штују тол’ко ни лидијска велика земља, не штију египат, парти ни земља медског хидаспа док здрав и читав је краљ, све пчеле једног су срца, ал’ кад нестане њега, побркају се и саме разграбе згрнути мед и плетер разломе саћа он је управитељ посла, са дивљењем гледе га пчеле, на густо стоје око њег и брује, у великом мноштву оне опкољују њега и често га на плећи дижу, у бој хрле и траже, да рањене погину славно неки знакова тих и појава тих се држећи рекоше, да је дијелак божанског духа у пчела, к томе и етерски дах, јер бог се простире – кажу – свуда и земљом и морском ширином и високим небом“ као што видимо из овога примера, пчеле своје потомство добијају из цвећа, односно пчеле настају уједињењем два различита света – животињског и биљног василије ово не спомиње, што не значи да није веровао у такву врсту порекла пчела овакво ненаучно решење за природњачку недоумицу било је најпогодније за поетску метафорику иначе, у античком природословљу идеју да пчеле добијају потомство од цвећа сусрећемо код аристотела, који каже да постоје различите теорије о пореклу пчела – по некима пчеле добијају потомство од цвета калинтрума, или од цвета трске или од цвета маслинеон за њих још каже да поред тога што су на граници да поседују разум, у њиховом организованом друштву које се одликује комплексношћу и хармонијом има нечега божанственог чега нема код других инсеката аутор је стручни сарадник одељења за монографске публикације народне библи отеке србије 183/2011 праваљубавјестеметодпознања богаиближњегзатојенекадне- схватљиводабогикадруши,он градичестосууслужбибожијојбили људи,којисусамонаљуделичили,али божијомпедагогијомчинилисудасе верујућивратеукрилобожије,одкога отпадошезбогсвојихгреховабожије допуштењеусветојземљибиојеињен арапскипериод патријархсофроније(634–638г)биоје првијерусалимскипатријархподмухаме- данцима православнимпалестинцимајеживот подарапиманасвакиначинбиоугрожен православнипоклонициујерусалиму моглисусенапрстеизбројатихришћа- нисубилипринуђенидаувеликомброју прелазеуисламоникојисусеодржали,с мукомсууспелидасачувајуверуицркве, ањиховположајуземљијебионесигуран поклоништвосе,међутим,идаљенекако настављалоувремекалифаомараii(711– 720г)хришћанисупретрпелипрогоне, којисукаснијенастављаниудругојполо- вини10века,кадајеубијенијерусалимски патријархјованvii(964–966г) завремекалифахакема(996–1020г) којијенаредиорушењесветогагроба1009 г(одгробајеосталосамокаменокорито истенагаребокоњегаметарвисока)ина- јездетуракаселџука(1078г),стањехри- шћанајебилонеподношљивотешкомо- лилисузапомоћнасвестранеупомоћи сусенарочитоистакливизантијскицареви константинviii(1025–1028г)имихаило iv(1034–1041г) најзадсеизападнисветодазваоњиховој молбинештоодсветињајеспасено,али вишеопљачкано,почеводсамогконстан- тинопоља(укојикрсташииначенисуима- липотребедаулазејернијебиоугрожен), паипоцелојсветојземљикрсташкаче- трдесетодневнаопсадајерусалимапочела је15јула1099гприликомосвојењаграда страдалоје50000људипокланисубили мушкарци,жене,деца–какомуслиманска такоијеврејска јерусалимскипатријархсимеонiiбиоје протеранодстранекрсташаизбегаојена острвокипар,гдејеиумрокаоизгнаник крсташитадапоставишесвогвеликодо- стојникапоблагословупапеурбанаiiкр- сташкувојскуједоногупотукаоегипатски султансаладин4јула1187гизмеђугали- лејскогјезераигоретаворскетримесеца каснијесаладинулазиујерусалимкрста- светаземља арапскипериод уисторијисветеземље свеисторијеовогасветаврхунеубиблијскојисторијисвете земљеисамосветописмојеједанизузетандогађајисторије, гдесеуједнојземљисусрећуидијалогводебогичовек хаџи драганбпоповић мај/јун201119 шисупредалиградпосле88годинавлада- винеисамодванаестданаопсаде саладинјеослободиостарце,ањегов брателабелпустиојехиљадезатворени- кахристовгробвраћенјеправославним грцимадвеколонепораженихкрсташа напушталесусветиградсаладинихје посматраосаградскихзидинаједнисуод- лазилиуслободу,адруги,којинисумогли даплатеслободу,уропство,докхераклије, латинскипатријархјерусалима,плативши својихдесетдинараоткупниненапушта јерусалимискривљен„одтежинезлатакоје носи,вукућииколицасаћилимимаисре- брнином“ међутим,1240гјерусалимопустоши- шеитатаритомприликоммученичкије страдало7000хришћанагодине1268г палестинусуосвојилимамелуци,турски полуварварикојисукрсташеистералипо- новоизјерусалима1291г султанхалилје1291гзаузеопослед- њеупориштекрсташа,приморскиград акру(ако)ипобиосвењеговестановни- кесaдругестране,сведопадацаригра- да(1453г)јерусалимујеобилатостизала помоћодвизантијскихцарева,алисвето поклоништво,одавдепосматрано,целом светуизгледалојекаонеостваривисан накојићеседугочекати праведникегосподњечекајувеликаис- кушења,очемуговориисамгоспод;они њимамогудавидекрај,алисамовером ауторјевероучитељ уархепископијибеорадско-карловачкој султан саладин спаљујеград, цртежиз делаhistoria bellisacria principibus christianisin palaestinaetin orientegesti којејеу12 векунаписао виљем тирски [guillaumede tyr]; илуминација изпреписа насталогу15 веку(bnf richelieu manuscrits français68, folio359) 203/2011 штајеонтологија,аштаетика? школскиречено,онтологијасе занимабићем,постојањемкао таквимтрагазаодговоромнапитање: штајесте?етикасе,пак,бавипитањем исправногделовања,питањемдобраи злаетикатрагазаодговоромнапитање: штачинити?онтологијаиетика–пи- тањепостојањаипитањедобра,имајули додирнихтачакаилису,пак,усукобу? ималисмислабитидобар,безодговора напитањеоономбити?ненуделиупра- вотајодговоробити,иодговорнапита- њеодобру?нијелиистинскодоброупра- вопостојање,онобити?можели,дакле, једнаправаонтологијадатиодговорина питањекојепостављаетика?занасхри- шћаненесамодаможе,већонтологија јединоможедарасветлииетику–одго- ворнапитањештајесте,дајеодговори напитањештачинитипогледајмо напитањуштајестениклајеантичка философијаонтологијаје,заправо,прва философијасветкојијеусталномпокрету ипроменамаизнедриојеизчовекапитање: штастварнојестеизасвиховихпромена? морапостојатинештоштоувекјесте,што сенемења,ненестаје,иначенебисмомогли говоритиознању,отврдњи,оистинине бисмомоглитврдитиданештојесте,акото нештоимапочетак,трајањеикрајпосто- јањемораиматиутемељење,некоконстант- нојестекојемугарантујеистинитостза древнепресократовце,оноштојестебилаје самаматеријазаталесавода,заанаксиме- наваздух,заанаксимандра,пак,некане- одређенаматеријаизкојесвепотичеисве јојсевраћа–apeironпитагорајесуштину свегапостојећегвидеоубројевима,платон уидеалнимформамаилиидејама,аари- стотелуврстамапоплатонује,например, биломогућеговоритидачовекјесте,иако људиумиру,затоштопостојивечнаиде- јачовекачовекназемљијесамосликате вечнеидејекаотакав,човекназемљинема истинитопостојање,нијеонтајкојијесте већјетоидејачовека,којаостајеипосле његовесмртиаристотелјеистинупостоја- њавидеоуврстаматако,иакопојединачни људиумиру,ипакопстајељудскаврстаза- хваљујућитојврстикојаопстаје,могућеје тврдитидачовекјестекакокодплатона, такоикодаристотела,појединачнабићасу занемаренаукористопштости,билатаоп- штоствечнатрансцендентнаидејаили,пак, апстрахованаврстатоопште,којејенепро- лазно,јеоноштостварнојесте,истинапо- стојања,анепојединачнабићакојанастају, трајуинестају чиниседасавременичовекистину постојањасхватасличноаристоте- лусавременичовексепомирио сачињеницомдапојединачни савременатеологија покреткаистини–заједнуонтолошкуетику(ii) светнећепостатибољеместозаживљењетакоштоћемусенаме- татиморалнаначела,већтакоштоћемусепомоћидарешипро- блемсмрти,проблемкрњељудскеличностиникакавморални елитизамнећенампомоћидапобедимосмрт александар милојков мај/јун201121 људи,конкретнеличностиморајуумира- ти,пајесвесвојеснагеуложиоуочување „човечанства“конкретниљуди,личности, имајузадатакдасвојимкраткимпостоја- њемхранетуопштосткојасезове„човечан- ство“„задобробитчовечанства!“постаоје покличкојигонинапрегалаштвочовек, личностусавременојонтологији,вредно- ванјетаманколикоицепаницадрветачији језадатакдахранивечнипламен–докне изгориидокјенезаменидругацепаница,а њенпепеонеразвејеветарочитоједасе, кадасеинтересујезапитањеистинебића,за истинскојесте,предонтологијупоставља проблемсмртиодплатонадосавременог човечанства,тајпроблемје„решен“бегом уопштост,азанемаривањемпојединачног, конкретногопштостнеумиреумире самопојединачноумирупетар,јовани марко,алиопстајечовечанствозатојеоп- штостистинабића,апојединачнојесамо феномен,појава–цепаницакојахранипла- менопштостион- данијезачу- ђењештоје данашњи човек презрео онто- логију иштоје свесво- јеснаге усмериона уређењете бесмртнеоп- што- сти,какобијеучиниоштобољомиз онтологијекојајеистинубићанашлауоп- штостиниклајеиетикакојапретендујена општост,претварајућисеускупопштих начелакојечовечанствотребадаучинемо- ралнобољимсвојеинтелектуалненапоре човекјеусмериокапроналажењутихоп- штихначеладобра земаљскаетика авај,човекутоменијеуспеокрозисто- ријусуницалемногеетикеиљудисусе сукобљавали,аиданассесукобљавају,на- мећућиједнидругимасвојаначеладобра руководилисусељуди,стварајућиетику, начеломправедностиалиавај,ниокопој- маправедностиљудисенисумоглисложи- титако,многесу„правде“ударилеједнана другу,сејућисмртзасобомизовогбезнађа човечанствојеприбеглострахуинагради каоначинунаметањаетикетомлогикомсу настајалерелигијеидржавеупрвомслуча- ју,начеладобрасупројектовананабогаза- право,људисунаправилибоговеодсвојих начеладобрастраходбожијеказнеинада надобруплатупосталисупутнаметања етичкихнормиудругомслучају,државни закониистраходрепресивногдржавног апаратапосталисумотивзапоштовање етичкихнорми,преточенихиимплементи- ранихусамедржавнезаконесветјепостао светробоваинајамникаимајући„божан- ску“или„световну“етикукаогарантза- штитеједниходдругих,људисунаставили дабудусамоиндивидуалнецепаницекоје храневатручовечанстванаовајилионај начинљудисудресиранидабудудобрии такодобресмртихјепретваралаугориво властитеврстеврстајеопстала!кога јејошбригаштосупетар,јовани маркомртви?њиховаједужност мај/јун2011 менопштостион- данијезачу- ђењештоје данашњи човек презрео онто- логију иштоје свесво- јеснаге усмериона уређењете бесмртнеоп- што- настајалерелигијеидржавеупрвомслуча- ју,начеладобрасупројектовананабогаза- право,људисунаправилибоговеодсвојих начеладобрастраходбожијеказнеинада надобруплатупосталисупутнаметања етичкихнормиудругомслучају,државни закониистраходрепресивногдржавног апаратапосталисумотивзапоштовање етичкихнорми,преточенихиимплементи- ранихусамедржавнезаконесветјепостао светробоваинајамникаимајући„божан- ску“или„световну“етикукаогарантза- штитеједниходдругих,људисунаставили дабудусамоиндивидуалнецепаницекоје храневатручовечанстванаовајилионај начинљудисудресиранидабуду такодобресмртихјепретваралаугориво властитеврстеврста јејошбригаштосу маркомртви?њиховаједужностаристотел,попрсјеодмермера, римскакопијабронзаног оригиналакојијеизвајаолисип око370годинепрехриста покреткаистини–заједнуонтолошкуетику(ii) била да буду добри, да раде за добробит чо- вечанства! они су постојали због човечан- ства, а не човечанство због њих! имајући потпуно другачије поимање он- тологије, хришћанство се не може помирити са овом и оваквом етиком хришћански етос питањешта чинити, када је о хришћанству реч, неодвојиво је од питања шта јесте хришћански етос извире из хришћанске онтологије хришћански етос се не може свести на скуп начела, заснованих на људ- ској логици - логици овога света „царство моје није од овога света“, каже господ (јн 18, 36) љубити непријатеља заиста је непојм- љиво са етичког становишта питање добра појмљиво је само ако правилно схватимо истину постојања – ако схватимо онтологи- ју за хришћанство проблем смрти није ре- шив постојањем трансцендентних идеја или опстанком врсте, већ васкрсењем мртвих проблем смрти није решив ни бесмртно- шћу људске душе, јер душа није човек већ део човека хришћанство интересују петар, марко и јован, а не апстрактно човечанство, онострани свет платонових „идеалних реал- ности“ или свет бесмртних душа бити жив, постојати, у хришћанској онтологији, сасвим је нешто друго у односу на напред наведено бити жив, постојати, значи бити личност то значи бити конкретан и непоновљив иденти- тет који извире из односа са другим лично- стима постојати значи волети и бити вољен тај сплет чини личност постојећом, чини да неко конкретан јесте: петар, марко или јо- ван волим и вољен сам, дакле постојим то је хришћанска личносна онтологија, онтологија која истину бића не види у безличној општо- сти, већ у постојању конкретног и непоно- вљивог – у петру, марку и јовану постојање је дар (= вољен сам) и даровање (= волим) идентитет (= постојање) извире из односа, из заједнице све ван тога је смрт, илузија и апстракција ипак, иако људи по- стоје као личности, дајући једни другима идентитет у заједништву, они нису у стању да превладају проблем смрти конкретног и непоновљивог човека ближњи као други којима дарујемо љубав и ближњи као други који нама дарују љубав чине нас личности- ма али, авај, не и истинитим личностима, не личностима са оним истинским јесте смрт нас нужно кида из тих односа и разара оно јесте које је извирало из наших односа са ближњима авај, наше личности су само фе- номени које смрт гаси и утапа их опет и опет у општост која нас надживљава то говори да хришћанска личносна онтологија није са- мо „хоризонтална“, него истовремено и „вер- тикална“ хришћанска онтологија је, дакле, крстолика није довољно да само волимо ближње и да нас они заволе ваља нам да нас заволи бог и да ми заволимо њега ваља нам изграђивати свој идентитет не само са дру- гима (= ближњима) него и са другим (= бо- гом) управо тај други дарује нам идентитет који не пролази, идентитет који заиста јесте личност без тог другог представља прво- родни грех – адамов грех не представља ни- какав морални преступ већ једну погрешну онтологију, промашај постојања на тај грех опомиње и господ у једном свом, некима вео- ма чудном казивању: „ако неко долази мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и децу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик“(лк 14, 26) и опет говори: „и који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан који чува живот свој из- губиће га, а који изгуби живот свој мене ра- ди, наћи ће га“(мт 12, 38-39) како то да нас господ учи „мржњи“ према ближњима, ако је рекао да су две највеће заповести љубити бо- га и љубити ближњега свога? (мк 12, 30-31) и не само ближње, него и непријатеље нам је господ заповедио да љубимо (мт 5, 44) не, никако ове речи господње нису контра- дикторне господ је љубав према богу учино неодвојивом од љубави према ближњем он говори против љубави према ближњем и према животу без љубави према богу за- савремена теологија мај/јун 2011 23 што? зато што таква љубав, таква личност не може победити смрт о ту се замку саплео праотац адам то је заправо човеков пад, та крња, непотпуна личност људска која се те- мељи само на заједници са другима (= са бли- жњима и створеним светом), без заједнице са другим (= богом) добро и зло човек није спознао истинито добро а шта је истинито добро? то је управо истинито по- стојање, како то објашњава свети атанасије велики: „оно што постоји јесу добра, а оно што не постоји јесу зла“ дакле, добро није неко пуко моралисање већ је добро исто што и бити, заиста бити, вечно бити човек је, како даље свети атанасије каже, „злоупо- требио и само име добра“, што значи да је човек погрешно схватио постојање, зато је и помислио да „уживање представља истин- ско добро“ уживање као идентитет који из- вире из односа са створеним светом – љубав према другима, без љубави према другом, јалови је егзистенцијализам таква личност не може надвладати границе своје створено- сти, јер „све што има почетак мора имати и крај“, закључује свети атанасије пут да чо- век заиста постоји јесте да узме „крст свој“, односно да неодвојиво љуби бога и ближње своје човек је призван да све своје односе са створеним светом, са другима, унесе у од- нос са богом, са другим ту истину сведочи света литургија: сами себе и једни друге и сав живот свој христу богу предајмо (= тајна христова, о којој смо говорили у прошлом броју православног мисионара) то је крсто- лики идентитет, оно заиста бити људима ваља познати ову истину која ослобађа (јн 8, 32) то је познање добра: познати истинско, вечно постојање то је и једини пут победе над злом, које је, заправо, непостојање етика је зато немоћна у борби против зла, јер корен зла лежи у страху од смрти, у по- грешном постојању (= у онтологији) сва зла и сва морална изопачења која човек чини, чини у покушају да се оствари, да се иденти- фикује, да постоји свет неће постати боље место за живљење тако што ће му се наме- тати морална начела, већ тако што ће му се помоћи да реши проблем смрти, проблем хоризонталне, крње људске личности ника- кав морални елитизам неће нам помоћи да победимо смрт јер, смрт није божија казна због моралног преступа, па да сада треба да „добрим владањем“ умилостивимо разгне- вљеног бога, како би преиначио своју пре- суду смрт је наша природа и не можемо је превладати јер смо у праоцу адаму одбацили другога (= бога) свети атанасије то јасно каже, у вези са адамовим промашајем: „па шта је онда бог требало да постане или да учини у вези са тим? да захтева од људи да се покају због свог преступа? али, покаја- ње и не враћа човека из стања у којем је по природи, него само ослобађа од прегрешења наиме, када би постојало само прегрешење и кад не би за њим следила пропадљивост, тада би покајање било довољно“ да ли ово значи да нам не требају покајање, добра дела, врлине, подвиг? боже сачувај! ово значи да човек има првенствено проблем праотачког промашаја, проблем смрти, која је генератор свих наших потоњих изопачења то даље зна- чи да је хришћански етос неизводив из било каквих начела, макар их назвали божанским или људским хришћански етос извире из хришћанске онтологије, из познања исти- не нашег постојања (= тајна христа) такав етос „није од овога света“, зато је многима чудан, чак и многим хришћанима и човек неће престати да се чуди и да се буни против таквог етоса све док га буде мерио логиком „овога света“, логиком крње личности ко- ја није познала оно истинско бити (= тајна христа) све док не познају ту истину, људи ће наставити да се копрцају у свом моралном елитизму, наставиће да намећу етику једни другима и тако „добри“ наставиће да умиру (наставиће се) аутор је вероучитељ у деветој београдској гимназији 24 3/2011 тема броја: улога духоника у животу цркве речдуховникналазисеуширокој употребиунашојсрединичестосе користиуразличитомконтексту увезисатимпостављасепитањеда ликадакажемодуховникувекмисли- монаистозначењетеречикакавје заправостварнисадржајоверечи,на штасеонаодносииштаобухвата? особекојеприлазевери,полакоулазе- ћиуцрквениилитургијскиживот,имају неопходнупотребузајаснимупутстви- маштасеодњихочекује,штајецрква прописалаувидуправила,нормеили препорукезасвојеверникетообухвата припремузапричешће,правилапоста, какосеисповедати,богослужбенипо- редак,молитвеноправило,хришћански моралимногадругапитањацрквеног животапарохијскисвештеникјенај- позванијидауведеверникауцрквени животакосеуспоставиприснијиоднос сасвештеником,пресвегакрозсвету тајнуисповести,верникћесматратисвог свештениказадуховникаприметимода наовомпочетномнивоудуховногруко- вођењасвештеникпресвегатребадаис- пуниедукативнуулогуиданатајначин формираздравуитрајнуосновузадаље духовнонапредовањеверника овојефигуративнореченониво основнешколедуховникјеучитељвер- никјешколарацкојисавеликимпове- рењемучиодсвогучитељаодтоплине, срдачности,ауторитетаиобразовања учитељазависићебудућиодносученика премашколи(=цркви) кључниелементидуховногруковође- њанаовомнивоусу:тачноиразумљиво преношењеосновнихистинаовери,цр- квиицрквеномживоту;успостављање личногодносасвештеникаиверникана основамаповерењаиискрености;упући- вањенаверскулитературу нажалост,већинаверникаостајена овомнивоуруковођењазадовољавајући углавномспољашњуформуправославне побожностиимадуховникакојисма- трајудајеверникудовољнодасеприче- стинеколикопутагодишње,дабудешто редовнијиналитургији,даславиславу, дапримасвештеникаусвојдом,даво- димораланживотипак,испуњавање црквенихобавезаидужностијошувек неморадазначидасеверникистински суочиосасамимсобом,својомпалом природомискривенимизворимагреха усеби другиниворуковођењаимазациљда верникадоведедосуштинскихпитања (иодговора)оунутрашњемчовекумо- расепогледатиусвојесрцеиисказати храбростдасестанепредогледалојеван- ђелскихзаповестипотребнојесебипо- ставитипитање:којеодхристовихзапо- вестинисамизвршио?збогчега? сагледавањесвогпадаједуховнови- ђењеинемогућегајепостићибезстраха темаброја тринивоадуховног руковођења виктор вицановић божијег у себи, без укора савести и сећа- ња на смрт лично преиспитивање, пока- јање и поправљање начина живота обаве- зе су сваког хришћанина како би досегао „меру раста висине христове“ хришћан- ски живот није статичност и форма већ непрекидна борба „ко није у борби, тај је у прелести“ – кажу руски монаси на овом нивоу руковођења духовник мора да се суочи са многим деликатним захтевима верника верујући желе да им се објасни како да се моле, како да се из- боре са помислима, како да не понављају исте грехове, како да поправе односе са ближњима, како да савладају самољубље (егоизам), како да опросте, како да под- несу неправду, како да се смире пред бо- гом духовник мора поседовати мудро- сти, знања и лични опит како би био у стању да одговори на ове захтеве добра воља за рад са људима, емпатија и лична харизма неопходни су услови овакав начин рада тражи посвећеност, читање и проучавање духовне литературе, рад на себи и разговоре са искусним духов- ницима то су уједно и разлози због чега многи верници свог духовника траже међу монасима дакле, духовник овде учествује у ме- таноји (преумљењу) верника он кроз разговор и емпатијом буквално треба да уђе у његову личност, да сагледа његову природу и да му помогне да одбаци ста- рог човека у себи истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов моли- твени заступник пред богом ако је на претходном нивоу духовник био учитељ, на овом нивоу он би требало да буде до- бар дијагностичар и терапеут – духовни лекар трећи, највиши ниво духовног руково- ђења наилазимо код смирених, опитних и прекаљених стараца који су својим смирењем и милошћу божијом задоби- ли благодат духа светога, духа истине пророчка виђења, прозорљивост, не- престана молитва, дар суза и исцељења – најчешћи су духовни дарови које они несебично деле са другима њихово са- гледавање ствари увек је у истини (јер они не траже своје него божије) њима се откривају божији планови они могу знати промисао божију о сваком човеку прошлост, будућност, садашњост, људ- ско срце, мисли, сагрешења – све то за њих није тајна, јер вођени духом светим улазе у оне просторе, дубине и даљине недоступне другим људима они су ис- пуњени христовом љубављу не гледају ко је ко и сваког човека воле као икону божију одсуство гордости и високог мишљења о себи, њихово смирење, христова љубав која зрачи из њих – постају привлачна сила за вернике разумљиво је што им верници поверавају најинтимније тајне и исказују апсолутно поверење траже њихову помоћ у доношењу најбитнијих животних одлука саветују се око нај- сложенијих духовних питања мишље- ња и савети ових духовника имају снагу заповести (мада то нису ни формално ни суштински) имају снагу божије истине, божијег благослова пример овакве ду- ховне величине у нашој цркви био је отац тадеј, у грчкој старци пајсије и порфири- је, у русији св серафим саровски и св амвросије оптински закључићемо тиме да је реч духовник слојевит појам и када га користимо ваља- ло би обратити пажњу на ниво духовно- сти који тај појам изражава аутор је психолог у деветој гимназији истински духовник преузима одређени степен одговорности за спасење верника, постаје његов молитвени заступник пред богом говорећиоразличитимоб- лицимахришћанске религије,николај берђајевозначава православљекао најдуховнијиоб- ликхришћанства: „православље, пресвега,није доктрина,ни- јеспољашња организација, нијеспоља- шњанорма владања–оно једуховни живот,ду- ховниопити духовнипут уунутрашњем духовномде- лањуоновиди суштинухри- шћанстваправо- слављејепонајмање нормативнаформа хришћанства(усмислу нормативно-рационалне логикеиморалногјуридизма)– онојењегованајдуховнијаформа“ овденаравнонијеречосхватању православневерекаосамоједнеод хришћанскихконфесија,јошмањео субјективномипристрасномсупрот- стављањуисточногхришћанстваза- падномречјеоистицањуоногашто, симболичкипосматрано,поовом мислиоцупредстављанајтипичнију одликуправославља,атоједуховност штаједуховност? овајпојамјеприличномагловит инијеувекнајјаснијештасе подњимтачноподразуме- ваједноодискушењакоја натомпутустојејесте могућностсвођења односаизмеђубога ичовека(света)на једнудуалистич- ку,разоваплоћену духовност,гдеу крајњојлинији немаместазадру- гогучесникаовог односаимајући увидуовуопа- сност,позабави- ћемосеонимшто чинипозитиван садржајовогпојма, апресвегањеговом конкретноммани- фестацијом:улогом духовникауживоту цркве иаконапрвипогледде- луједајеулогадуховника сасвимјасна,ипаксетопитање можеимораосветлитисавишестра- накаоимногедругепојаве,институција духовникајенештоштосесамопосеби подразумевакадајеречоцрквеномна- чинуживотаљудикојитекулазеуверу брзосазнајуисхватајудајеживљењебез строгихипрецизнихупутставаосуђено напромашајинеуспехпотребноје,дакле, духовноусмеравањеодстраненекогако духовноруковођење тема броја архимандрит георгије капсанис, игуман манастира григоријата на светој гори (фотографија из осамдесетих годи- на 20 века) па вле ка ра стој ко вић 28 3/2011 је много упућенији и има веће искуство међутим, проблем настаје онда кад неке институције или службе у цркви бивају злоупотребљене одговорност за такве злоупотребе не сносе само свештеници који се прихватају духовног руковођења већ и лаици који не схватају прави сми- сао духовништва на жалост, има много примера који би ово могли илустровати tипичaн и најчешћи пример представља тражење благослова и консултација са духовником око најбаналнијих ситница које немају никакве везе са животом у вери одговорност овде долазимо до питања одговорно- сти свештенство има, наравно, већу од- говорност, али то не значи да је одговор- ност верног народа занемарљива цркву чини целокупна заједница народа божи- јег и у том смислу сваки њен члан сноси подједнаку одговорност, без обзира на положај и функцију (службу) ово пого- тово има значај с обзиром на хришћанско учење о личности као највећој вредности уколико поставимо као циљ безусловну афирмацију личности као уподобљавање христу у тројици, онда се сваки утврђени поредак може показати као дискутабилан уколико би стајао на путу таквој афирма- цији другим речима, у православљу нема заступства пред богом (томе нас учи и достојевски) човек у хришћанству стоји лицем у лице са богом, и сваки поредак или систем који би тај непосредни однос могао угрозити мора бити превазиђен поједини мистици у историји цркве су ово такође посведочили дарови светога духа када је реч о службама у цркви, треба нагласити да је и духовник само једна од служби а то значи да је бивање духов- ником дар, а исти дар не може свакоме бити дат различитост служби подразу- мева и различитост дарова, а духовника ипак нема онолико колико има људи који носе свештенички чин оваква ситуаци- ја, иако нормална и природна, неретко изазива погрешно расуђивање код неких лаика који траже „посебно харизматич- не“ духовнике, по чисто психолошким или визуелним критеријумима поста- вљање ових релација на здраве основе је приоритет у животу цркве, а одговор- ност у овом случају је већа код свештени- ка који имају обавезу да објасне лаицима шта тачно подразумева идеја духовног руковођења, уколико се појави опасност дегенерисања те идеје да би се избегле злоупотребе, сами духовници морају би- ти дубоко трезвени и свесни озбиљности свог позива, јер се може десити да се и они саплету о искушење идолатрије која повремено прати ову црквену службу историјски гледано, институција ду- ховника је поникла у монашкој среди- ни као и многе друге ствари које су у почетку имале разлог постојања само у контексту монашког живота, па су ка- сније постајале образац побожности за целокупну цркву, тако се и духовништво временом усталило као неодвојиви пра- тилац живота у христу и то је сасвим оправдано, будући да је монаштво (на- рочито у раном периоду хришћанства) било стуб и кичма православља међу- тим, када у нашој црквеној свакодневици када лаици покушавају да примењују строге монашке идеале у неманастирском окружењу и животу, онда долазимо до опасности стварања једне схизофрене атмосфере лаиципокушавајудапримењујустро- гемонашкеидеалеунеманастирском окружењуиживоту,ондадолазимодо опасностистварањаједнесхизофрене атмосфереиизвитоперавањааутентичне хришћанскедуховности,каоињеногпо- грешногусмеравања збогсвегатога,неопходнојеодредити штојемогућепрецизнијеулогуиместо духовникауживотуцркведабисмо тобардонеклепостигли,требасепод- сетитиштајеприоритеттојеживоту христу,усветојтројициатајживот, којисеартикулишелитургијски,каосвој узрок–икаопоследицу–имаслободу, подвигиафирмацијуличностислобо- дасенесмебацатипредногедругоме, макартајбиоинајвећидуховник,јер управотожеливеликиинквизитордо- стојевског,даскинеса људитајстрашнитерет слободе,којијезаправо највећибожијидарчо- векучестосеговорида богунисупотребнини роботинизомбији,атај ставбипонекадтреба- лоставитииуконтекст духовногруковођења, нарочитоуколикосејави опасностњеговогдефор- мисањаиудаљавањаод изворногсмислаштосе подвигатиче,јасноједа онувекморабитиличан, иутомсмислуникони неможенинетребада понесекрстуместонеког другог мисијадуховника увекјелакшеуказива- тинадеформације,про- машајеигрешкенегона позитивнеисврсисходне карактеристикенеког феноменаизкритичкогсагледавањане- кепојавенетребаизвлачитиисхитренеи радикалнезакључкемисијадуховника, уколикосетемељинааутентичнимхри- шћанскимосновама,свакакојенешто штојеиважноипотребноиблагослове- нотозначидасеодњегаочекуједадаје савете,поукеикоординате,дапомаже удоношењубитнихживотниходлукаи решавањутешкихдилема,аникакода сампреузимаодговорностзањихни вишенимањеодтогааакоузмемоуоб- зирдајесуштинацрквеузаједници,да сепомоћувекможетражитинесамоод богавећиодчовека,ондајезначајулоге духовникапотпунојасанмеђутим,кроз животсеипакмораићисвојимногама ауторјевероучитељу архиепископијибеоградско-карловачкој темаброја фјодордостојевски,портретиз1872године,уљена платну,чувасеутретјаковскојгалеријиумоскви 303/2011 искуствовере,сахришћанског гледишта,остајенепотпуноуко- ликосезадржисамоналичној равнизаједничењекојимсе„духовни опит“појединцауцеловљује,састојисе несамоод(са)учествовањауцрквеним службамаиактивностимавезанимза институционалнустрануцркве(нпр доброчинитељнирад),већиуспоста- вљањаиодржавањаличнихвезасадру- гимверницима,апосебносасвештени- циманиједназаједница,паницрква, неможесезамислитибезтогтемељног услова:личноискуствобиваопробано, оснажено,усмереноинадграђенотек „предлицемдругог“,предлицемнашег брата(сестре)ухристу одговорносткаолична инепреносива усветлуискуствацрквеногзајед- ничења,улогасвештеника(духов- ника)јављасе,уоснови,каодво- струка:(1)путемпроповедиилич- ногпримераонусмераваонееле- ментедуховногискуствакојису понајвишезаједнички;(2)садруге стране,исповест,односноличан иповерљивразговорсаверни- ком-појединцем,пратиистоврсно стремљење,алиузповећанубуд- ностиодговорност,јерсузасвештеника (исповедника,духовника)поправилуре- зервисанаонапитања,недоумицеиосећа- њакојазадируусржчовекакаоверујућег бићабезобзирананужаниоплемењујући елементзаједништваудуховномузраста- њуправославногхришћанина,опитвере утемељуипакостајепрвенственоличан,а тиме,поприродиствари,никадпотпуно доступандругом,пачакидуховнику,без обзиранаблискости(узајамну)отворе- ностотуданамјеипотребнодастално подсећамосебеналичнуодговорносткоју имамопремасопственојдуховности,усва- комсмислуиусваком тренутку увекискрено, посебнокадјенајтеже александар загорац христос - победитељ ада - спасава адама и еву и људски род мај/јун 2011 31 од духовника (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да доноси одлуке уместо нас чувени духовници, попут блаженопочившег оца тадеја на пример, поступају као добри учитељи: своје „ђаке“ више наводе да сами изводе закључке, него што им „сервирају лекције“ дакле, одговорност према сопстве- ној духовности остаје увек лична и ни на кога преносива, чак ни на духовника (свештеника, старца) разлог те непре- носивости јесте првенствено у слободи воље (слободи одлучивања) која предста- вља неприкосновени основ хришћанског схватања човека као боголиког бића ме- ђутим, слобода уме, не тако ретко, човеку да представља и терет, кога жели (свесно или подсвесно) да се ослободи у мањој или већој мери зашто? „терет“ слободе слобода са собом нужно носи и мо- гућност погрешне процене, мишљења и чињења а за такве грешке онај који сло- бодно одлучује, по природи ствари, мора да преузме и одговорност бити одговоран није увек пријатно стога и сама слутња такве непријатности може да доведе чо- века до потребе да одговорност „подели“, или чак у потпуности „пребаци“ на другог, а посебно на особе од којих тражи савет, у које убрајамо и духовника упечатљиву потврду те незаобилазнољудске скло- ности налазимо и у књизи постања (3, 12) где праотац адам, упитан од стране бога да ли је јео са за- брањеног дрвета, одговара: „жена, коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох“ у речима коју си удружио са мном, јасно препознајемо адамов покушај да терет соп- ственог греха „подели“ са творцем свест о овој карактерној особини од изузетног је значаја за однос верника са све- штеником, односно ду- ховником да не буде забуне – на овом месту под духов- ником подразумевамо свештеника коме се обраћамо за духовну помоћ многи сматрају да духовником можемо оправда- но назвати тек оног свештеника са којим имамо дужи, временом продубљен однос међутим, то разликовање није од значаја за проблем могућих очекивања и преду- беђења којима можемо, чак и нехотице, у већој или мањој мери, да обеснажимо ду- ховну благодат која нам се нуди кроз ис- куство општења са духовником, односно кроз свету тајну исповести очекивања и предубеђења као препреке предуслов здравог духовног живота подразумева, пре свега, крајњу отвореност према себи самом, потпуну искреност у погледу сопствених мисли и осећања ме- ђутим, таква искреност умногоме бива ометена, чак и онемогућена, разним бол- ним искуствима која су саставни део жи- вота осећај било физичког, било психич- ког (душевног) бола, узрокује емотивну пометеност, чија је последица по правилу и неспособност давања одговора на пита- ња: шта уствари осећамо, шта мислимо, тема броја шта желимо, шта нам је уствари потребно таква врста емотивне збуњености није карактеристична само за конкретна иску- шења (као што су нпр болест, проблеми у школи или на послу, губитак вољене осо- бе, распад породице и слично), већ и за одређене периоде одрастања и сазревања, од којих је пубертет најосетљивији у тим годинама, велики број младих се по први пут сусреће са озбиљним животним пи- тањима и изазовима, у које убрајамо и ду- ховна на том путу, потреба за усмерењем, за објашњењем и помоћи у најширем сми- слу, доводи их до првих контаката са све- штеником, односно духов- ником таквом сусрету, као и сваком другом догађају коме човек придаје важност, претходе и разна очекивања: биће нам лакше, разрешиће- мо проблеме који нас тиште, коначно ће нам неко рећи шта да радимо, и слично уколико се таква очекива- ња прво не разомотре кроз искрен „разговор“ са самим собом, кроз призму онога што заиста мислимо и како се заиста осећамо, може нам се догодити да останемо слепи пред духов- ном помоћи која нам је указана, да будемо чак и разочарани јер „нисмо добили оно што смо очекивали“ а оно што очекујемо, руку на срце, и није увек оно што нам је уистину потребно где себе најчешће спотичемо иако се духовне потребе, односно искуства, разликују од особе до особе, ипак постоје одређена „општа места“, боље рећи „опште странпутице“ на путу духовног развоја указивањем на њих, у контексту односа са духовником, же- лимо да, колико је то могуће, помогнемо посебно млађима, чије животно искуство тек треба да се уобличи прво, поновимо још једном: од духовни- ка (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да до- носи одлуке уместо нас чак и онда када се послушност јавља као подвиг, та одлу
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
4
Свеска: 328 | Свето писмо
...свитака у центар синагоге био je израз не самоДУБОКОГ 📌 поштовања
овог народа према речи божијој, него и
јасан показатељ да ти списи припадају
свима: смисао нагла
...свитака у центар синагоге био je израз не само
МЕТА инфо: Р:18744 К:148479 Д:82
| Свеска 328 |
Свеска: 328 | Свето писмо
... сматрате битнима? пре свега, догађај цркве потиче из јудејске културе у којој је богослужбе- ни синагогални живот неговао праксу јавног читања и тумачења светог пи- сма (старог завета), у којој је, као што знамо, учествовао и сâм христос (лк 4, 16–30) тадашњи манир постављања библијских свитака у центар синагоге био je израз не само дубоког поштовања овог народа према речи божијој, него и јасан показатељ да ти списи припадају свима: смисао наглас читаних свеште- них речи заправо је саборног, а не инди- видуалног или приватног карактера таква пракса, међутим, није била по- следица размишљања једног човека или дејство некакве доктрине јудејâ у ан- тичком свету, био он јудејског или је- линског израза, писменост је била рет- ка појава, и читања су углавном бивала наглас, чак и она приватног карактера: осим изузетних појединаца, човек ан- тике још увек није био способан да чита и размишља у себи, као ни да прочита- но критикује на самосталан начин, зау- зимајући, дакле, према томе позитиван или негативан став као јавна и гласна појава, и акт читања и процес разми- шљања се одвијао на нивоу заједнице поред те одлике древног јудаизма, усмена реч овог културног наслеђа то- лико је била снажна и реална, да је менталитет јеврејског народа реч увек поистовећивао са догађајем на који се односи, због чега у библији и стоји да је бог управо р/речју својом створио свет – његов говор је аутоматски постајао стварност зато је јавно и гласно читање 42 l православни мисионар l 6/2012 једног текста подразумевало заједнич- ки ниво размишљања и осмишљавања прочитаног, али и саборну раван ње- гове актуализације: садржина библиј- ских списа била је читањем сада и овде оприсутњивана ове чињенице су веома важне за раз- умевање духа новозаветног времена наиме, тада су постојале одређене гру- пе ученијих и писменијих људи које по- знајемо под именима: фарисеји, садуке- ји и књижевници, а за које знамо да су од христа трпели оштру критику због искривљења заповести божијих; али, не превасходно због тога, већ превас- ходно зато што су ти људи, као пара- дигме верског идеала у народним очи- ма, смисао светог писма проналазили само унутар својих затворених група, последица чега свакако јесте промашај саборног смисла речи божије која се обраћа свима (мт 23, 13): „тешко ва- ма књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели!“ да су, дакле, фарисеји и књижевници размишљали на саборном, свељудском плану, позна- ли би да читаво свето писмо говори о личности христовој, односно да је сми- сао у израиљу читаног и изучаваног библијског текста оприсутњен управо пред њиховим очима – сиромаси чују благовест = јеванђеље, болни и скру- шени проналазе исцељење, заробљени ослобођење, а мртви васкрсење (лк 4, 18), што христос јасно потврђује, прво наглас прочитавши овде парафрази- рани одељак о благовести месијанског доба из исаијине књиге – који аутомат- ски постаје стварност, и затим наглас изневши следеће тумачење (лк 4:21): „данас се испуни ово писмо у ушима вашим!“ жива, дакле, и конкретна лич- ност христова постаје реалност смисла библијског текста – жива и конкретна реч божија zда ли то значи да су сви новозавет- ни текстови сасвим природно били намењени литургијском простору? свакако да су наведени фактори опре- делили ерминевтички контекст њихове рецепције и егзегезе међутим, исто- времено са овом чињеницом, коју ми предањски наслеђујемо читајући и раз- умевајући новозаветне текстове на пре- васходно саборно-литургијском нивоу и духом светим оприсутњујући њихову садржину, чинећи је, дакле, живом ре- алношћу наших живота, у виду треба имати уобичајен манир неких античких списа, нарочито посланицâ, које су, за разлику од данашњег схватања (елек- тронске) поште као писаног облика не- чије поруке, онда функционисале као замена за лично присуство самог аутора примера ради, свети апостол павле упућује посланицу цркви у коринту литургијско певање, а не читање светописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог п и- сма ми управо њиме бивамо разумевани, схваћени и обухваће- ни, узнесени у пуноћу богочовечанског саборног постојања новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а „одсутан тијелом но духом присутан“ (1 кор 5, 3), што значи: будући спре- чен да лично присуствује сабрању хри- шћана и лично их поучи, на шта се још жали и на патмосу заточени писац откривења (1, 9), павле коринћани- ма упућује посланицу која треба да га одмени, јер онда и није било могуће у трену превалити велику простор- ну раздаљину или путем видео-линка истовремено бити присутан на два ме- ста зато улога јавног читача апосто- ловог писма – или, како данас кажемо, чтеца – није била само у лепоти и снази гласа, већ у драмској способности из- вођења написаног, које је стремило што седам труба и анђео који приноси тамјан: бамбершки апокалипсис [bamberger apokalypse, folio 19 verso, bamberg, staatsbibliothek, ms a ii 42] 44 l православни мисионар l 6/2012 вернијем оприсутњењу ауторовог гово- ра исто су чинили и антички цареви, јавним прогласима оприсутњујући себе на више места истовремено и тиме по- казујући да њихова реч суверено влада свим крајевима земље коначно, практични разлог јавног а не приватног читања првих хришћанских списа не треба нарочито објашњавати: у време у којем су вештине читања и пи- сања биле ретке привилегије имућнијих људи, то је онда писана дела утицајних личности ране цркве било практичније, лакше и јевтиније читати на сабрању ко- јем су сви без изузетка присуствовали, а оно увек и јесте била литургија zако су бројни фактори створили праксу литургијског читања новоза- ветних списа, јесу ли онда ти списи утицали и на сама сабрања? какав је уопште развој међусобних утицаја светог писма и литургије? без икакве сумње можемо говорити о међусобном утицају и он се лепо ви- ди на примеру откривења јовановог реч је, наиме, о циркуларној послани- ци пророчко-апокалиптичке садржине упућеној ептади или свеукупности ма- лоазијских цркава, која свој символич- ки и данас теже разумљиви језик дугује древној и данас мало познатој апока- липтици јудаизма међутим, литургијски дијалози који- ма откривење почиње и којима се завр- шава (1, 4–8; 22, 6–21) показују да је јед- на апокалипса, у правом смислу те речи, била измењена литургијским сабрањем верних, чијем је јавном читању била на- мењена (1, 3): „блажен је онај који чита и они који слушају ријечи пророчан- ства (овог)“ слично важи и за бројне символе откривења, међу којима прво место заузима лик јагњета које на не- беском престолу божијем „стајаше као заклано“ (5, 6): оно, дакле, јасно упућу- је на сабрање евхаристијског карактера и символ сличан томе не проналазимо у апокалиптици јудаизма уопштеније говорећи, апокалиптич- ки језик откривења – од грчког глагола ἀποκαλύπτω који значи откривати, обја- шњавати нешто скривено и тајновито – није примарно катаклизматичне са- држине, већ откривењске, објашњава- јуће, тек за којом евентуално могу сле- дити призори катастрофе: у време када црква није имала могућности да путем велелепних грађевина и златотканих одежди открије и објасни своју есхато- лошку природу – да она уствари јесте небо-земно сабрање око правог престо- ла божијег који ће однети победу над тренутно историјски доминантним пре- столом рима = вавилона, то је сасвим лако могао учинити језик апокалиптике због тога овај новозаветни спис, уместо откривење јовану – који и јесте тај коме су откривене тајне божије, носи назив откривење јованово, у смислу апока- липтичног = откривењског или миста- гошког објашњења евхаристије као тај- не цркве, сабране око престола божијег и јагњета, које припада конкретној лич- ности, ауторитативном ранохришћан- ском пророку јовану на тај начин, с једне стране, један апокалиптички спис у основи бива измењен, а са друге, тај измењени спис временом постаје фор- мативни ауторитет по литургију цркве: по узору на небеске богослужбене сцене донете управо овом књигом (отк 4–5), црква је уређивала сопствени литургиј- ски простор – нпр трисвета песма ко- ју певају четири жива бића: „свет, свет, свет господ бог сведржитељ“ постала је део евхаристијске анафоре, и то као потврда просторно-временског једин- ства неба и земље, и тако даље заправо, читава литургија је изатка- на библијским језиком: током литургије речи бог говори људима језиком светог новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке, а током литургије верних, људи говоре богу језиком све- тога писма – јер, молитве евхаристиј- ског приноса и јесу исписане библиј- ским сликама коначно, чињеница да данас не читамо откривење јованово на евхаристијским сабрањима показује да је апокалиптички језик уступио место визуалној символици литургијских об- реда, али можда још и више, да су фор- мативна упутства те књиге у пуној мери преузета и спроведена у дело zкакав је однос светог писма и бого- служења данас? у погледу данашње праксе литургиј- ског читања и тумачења новозаветних књига постоје значајне разлике у односу античко доба оне се пре свега огледа- ју у парцијалном читању новог завета као једне књиге, а не збирке појединач- них списа, некада засебно читаних, нај- вероватније у целини тако је данас чи- тав нови завет подељен на појединачне лекције или зачала, па у периоду од једне године успевамо да га прочитамо од ко- рица до корица но, то није овде толико битно само из практичних разлога: иако смо снажно напредовали како у погледу писмено- сти тако и у погледу самосталног начи- на промишљања о прочитаном, те данас заиста имамо могућности да у тишини својих радних простора самостално пониремо у садржину богонадахнутих библијских текстова, ми смо овим ли- тургијским читањем превасходно по- звани да њихов смисао проналазимо на заједничком, саборном нивоу, зато што искуство хришћанске вере увек јесте та- кво – заједничко то није последица инертног тради- ционализма који своје корене може имати у античком односу јудаизма и јелинизма према писаној речи, већ дубоко искуство богослужбеног би- ћа цркве које живи вековима и које човека непрестано позива на спасе- ње од дезинтегрисаности сваког вида – не да позитивним, научним знањем с-хвати = обухвати библијске речи и тако остане затворен у својој само- сталности, већ да се њима препусти литургијско певање, а не читање све- тописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог писма ми управо њиме бивамо разу- мевани, схваћени и обухваћени, узне- сени у пуноћу богочовечанског сабор- ног постојања апокалиптичкијезик откривења –одгрчког глагола ἀποκαλύπτω којизначиоткривати, објашњаватинешто скривенои тајновито–нијепримарно катаклизматичне садржине, већоткривењске,објашњавајућ 46 l православни мисионар l 6/2012 и сторичност библије је вео- ма важан аспект најчитаније књиге свих времена иако су у књизи над књигама најбитнији моноте- истичка конзистентност, догматски са- држај, животне поуке и богонадахнута пророштва, без фактичности личности, догађаја и локација које се у њој помињу све наведено губи смисао непријатељи хришћанства су најупорније и најчешће нападали управо историјску димензију светог писма, некад са више некад са мање успеха чињеница је да су некад њихови напади нису били нимало при- јатни, али уједно је чињеница да ниједан запис не сеже толико дубоко у историју човечанства као библијски запис тако- ђе, у истоме можемо наћи запањујуће много конкретних имена, дијалога, до- гађаја из прастарог периода који се не помињу ни у једном другом спису по- знатом историчарима ово је једна од најважнијих чињеница коју су имали у виду креатори библијских музеја у све- ту ови музеји су у србији готово непо- знати, а налазе се у сад и канади сви ти музеји су изграђени у послед- њих десетак година и има их око два- десет за сада творци ових музеја су имали на уму и њихову атрактивност тако да је најпосећенији од њих који се налази у петерсбургу (кентаки) посе- тило милион посетилаца за око три го- дине постојања експонати ових музеја су репродукција барке светог пророка ноје, фосили који упућују на потоп, на- учни докази који оповргавају атеистич- ко схватање настанка живог и неживог света итд музеј у даласу има занимљи- ву просторију у којој се налазе фотогра- фије великих научника из прошлости који су били убеђени хришћани са њи- ховим кратким биографијама наиме, оснивачи свих модерних научних ди- сциплина – њутн, лајбниц, максвел, планк, фарадеј, паскал, пастер, бојл итд –били су верујући људи, о чему све- доче њихове врло јасне изјаве о постоја- њу бога такође, у истом музеју можемо библијски музеји у свету иако их нијеосмислила православна црква,ови музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија,и могло би се рећи–најтежа за разумевање итумачење протонамесник горан живковић видети илустрованих седам дана би- блијског стварања вреди напоменути да и у нашој бли- зини постоји један библијски музеј, али нешто другачији од ових до сада поме- нутих налази се у римокатоличком фрањевачком самостану у цернику а експонати су везани за новозаветна ме- ста – витлејем, назарет, јерусалим и капернаум; у њему се затим налазе би- блијски текстови који прате историјски развитак превода kњиге над књигама ту је и око 7000 дијапозитива, као и 100000 дигиталних фотографија, што овај музеј чини општехришћанским и свакако препоручљивим за посету и поред тога што их није осмисли- ла православна црква, горепоменути музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија, и могло би се рећи – најтежа за разумевање и тумачење аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а породица милин честочујем:„а, ви стеони са многодеце“! тадаодговорим:„немамо многодеце,неготаман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ п ротојереј-ставрофор др драган милин (66) заслужна је личност у животу српске православне цркве, вредни посленик на њиви господ- њој и достојан наследник свога оца лазара, врсног доктора теологије, апологете и све- штеника али, разлог да га ближе упознамо је задивљујућа чињеница да је он, такође, и глава многодетне породице са протини- цом десанком (66), са којом се упознао у патријаршији и венчао у саборној цркви у београду пре 40 година, има седморо де- це обоје из веома побожних породица: он – једно од четворо деце блаженопочившег оца лазара, родом из срема, рођен у шап- цу и одрастао у београду, а она – родом из параћина (има још сестру), могу да се диче својом децом, која су данас зрели љу- ди: војислав (39), оливера (38), сава (37), димитрије (34), владета (32), драга (30) и анастасија (19) али, требало је подићи и одшколовати толику децу у условима који нису у свему били у сагласности са „савре- меним научним стандардима“ двапут су се селили и коначно се скућили у стану од 78 квадрата, који је десанка наследила од родитеља крсна слава им је свети прво- мученик и архиђакон стефан смешећи се, проф милин каже: - венчали смо се кад је она, од 45 посто- јећих, имала око 35 положених испита на архитектури да смо се венчали после њеног дипломирања, вероватно би због њених обавеза имали само једно дете овако, није пројектовала седам кућа, али је родила седморо деце има ко ће про- јектовати куће обоје су високообразовани људи – он: доктор теологије са 40 година ста- многодетне хришћанске пор дице 48 l православни мисионар l 6/2012 радмила грујић жа, стеченим на богословији св саве (1972–1978), а потом на богословском факултету у београду (предавао пред- мете стари завет и старојеврејски је- зик), до недавног пензионисања као свештенослужитељ – 10 месеци је био ђакон у цркви св александра нев- ског, годину дана у швајцарској, две године ђакон у манастиру ваведење и 33 године свештеник у цркви ружи- ци и капели св петке на калемегдану десанка: апсолвент архитектонског факултета, радила у југословенској књизи (1983–1997) у капели св петке на калемегдану од- служен је акатист и целивали смо њене свете мошти протојереј-ставрофор др драган милин позвао нас је у конак нов конак и обновљена капела, такође и бо- городичина црква ружица, али на древ- ним темељима из времена деспота сте- фана лазаревића – драги оче и поштовани професоре, и ви служите овде где је служио и ваш бла- женопочивши отац? колико дуго? – ево, 33 године црква ружица и ка- пела св петке су велике светиње све- ти владика николај је рекао: „света петка је сузарник града београда“ вер- ници целог дана и целе године долазе по утеху – син је достојно наследио оца у нашем разговору, просто не можемо да заобиђе- мо вашег оца, лазара! био је професор на богословском факултету, духовник и служитељ у цркви ружици и капели св петке скоро 50 година изузетно плодан писац, пре свега апологета у најтежим комунистичким временима неустраши- ви христов војник, неуморни проповед- ник јеванђеља живом и писаном речју, као „ретка птица“ која пева о божанској светлости окружена мраком општег от- падништва од бога читали смо његове новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 49 књиге „разговори о вери“(1–3), „научно оправдање религије“(6 књига) и спрема- ли испите, посебно историју религије, слушали га на јавним трибинама, упо- знали његово залагање за враћање веро- науке у школе као обавезног, а не факул- тативног предмета, његово указивање на погубну чињеницу да се избацивањем веронауке од деце религиозних родите- ља стварају „атеистички јаничари“, иако се све државне школе издржавају радом и новцем огромне већине религиозног народа а знамо да је писао и за наш ми- сионар и све друге црквене листове зна- многодетне хришћанске породице 50 l православни мисионар l 6/2012 мо га таквог до његове дубоке старости, до последњег даха такође је и ваш син, сава, наставио дединим путем постао је стручњак за омилитику, користећи де- дино „упутство за беседнике“, али и бо- гато искуство – покојни отац је говорио да је најважни- је искрено се помолити пред проповед – као професор старог завета, ви сте студентима остали у драгој успомени памтимо како су почињала ваша преда- вања: „а сада, господо студенти, ставите на очи старозаветне наочаре“! познат је ваш смисао за хумор и духовите досетке новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 51 52 l православни мисионар l 6/2012 везане за старозаветне личности, а оне су безмало све имале бројну децу и ви сте из истог разлога за себе говорили: „ја сам богат човек“! увек у мантији, личили сте нам на старозаветног рабина, који се ди- чи својим бројним породом, или на цара давида из псалма 126: ево насљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега што су стријеле у руци јакога, то су синови млади – ја бих радије рекао савременом тер- минологијом да смо моја супруга и ја са- мо непосредни произвођачи често чу- јем: „а, ви сте они са много деце“! тада одговорим: „немамо много деце, него таман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ – велика је љубав довела до те „златне средине“, зар не? чули смо за мудру је- врејску пословицу: „воли ме мало, али дуго“ може ли се она применити и на хришћански брак? да ли сте је примењи- вали у вашем дугогодишњем браку? – потпуно се слажем да је мудра и спроводим је – најпре ћемо вас питати, као стручња- ка за стари завет, каква је књига библи- ја? много има образованих, интелектуа- лаца, који не знају библијско учење – преведена је на 2800 језика, и тај број стално расте, али најмање читана бар у србији, како у време исидоре секулић, која каже: „срби су народ који најмање чита библију“, тако и данас ето, а дали би главу за веру, за оно што не знају, али осећају као светост састоји се из старог и новог завета, односно од семитске и јелинистичке књижевности стари за- вет садржи многе области: историју, фи- лософију, етику, правне законе, поезију, приче и зато се све у њему не може тума- чити буквално, него и алегоријски ста- ри завет је стабло из кога ничу три гране: јудаизам, хришћанство и ислам један је рабин рекао да библија није тачна, али је истинита запажање другог библисте је да је она више уметничка слика него фо- тографија она јесте света и јединствена, али није само божанска него је богочове- чанска књига – да ли сте били у светој земљи? мо- жемо ли се, у погледу рађања, научити нечем добром од јевреја, некадашњих и садашњих? – у светој земљи нисмо били у ста- ром завету став према рађању је био пот- пуно исправан није ми познато схвата- ње данашњих јевреја – стари завет и хришћански брак? положај жене и деце у старом и новом завету? – и у старом и у новом завету, схвата- ње брака је слично и много напредније у односу на схватање у осталим културним државама старог века – шта библија каже о рађању и какав став има православна црква према сред- ствима за контрацепцију? – библијски став о размножавању, ста- розаветни и хришћански, гласи – рађање је божији благослов у мојсијевом законо- давству, које има 613 одредби (поређења ради, хамурабијев закон има 282, а зако- ник цара душана 201 одредбу) детаљно се говори о брачним односима пре и после менструације, после порођаја, али се ниг- де не помиње контрацепција или, сачувај боже, абортус тадашње жене су желеле децу, јер су сматрале да ће их муж због то- га више волети, а данас се и код нас сма- тра да је примитивно рађати лично сам гледао на телевизији кад је једна лекарка, говорећи о контрацепцији, рекла да су се и наше напредне баке и прабаке лепо сналазиле стављале су у себе пола ли- муна е, свашта! значи, она „примитив- на“ протиница ђука тесла из смиљана је погрешила што није користила лиму- нове! замислите каква је данас завладала терминологија?! плодни дани се називају „опасним“, а трудноћа „проблемом“ или „качењем“ кад дође ћерка код мајке или многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 53 пријатељице и каже: „имам проблем“, а ова је пита: „јеси ли закачила“?, као да је у питању трипер, сифилис или сида? то схватање је жалосно потврдила брижит бардо, која је рекла да је све време труд- ноће осећала плод као канцер страшно је колико се рекламирају кондоми, чак се у неким акцијама и деле младима да их користе кад имају „интимни однос“ усу- ђујем се да кажем да је такав однос уства- ри имитација полног односа ако он има кондом, а она дијафрагму, какав је то „интимни однос“? исти као кад се прија- тељи рукују у рукавицама православна црква, али и римокатоличка, контрацеп- цију сматрају грехом – али, данас се живи по науци, а не по библији сигурно сте упознати са ста- вом медицине, посебно психијатара? – знам да је један од основних аксиома психологије да је нежељено дете узрок свих каснијих проблема онда је јадна србија, јер имам утисак да се више де- це рађа непланирано него планирано ја се са тим тврђењем не слажем, мада је то моје нестручно схватање верујем да се ипак и непланирано дете касније истин- ски заволи мислим да је већи психоло- шки проблем за мајку када гледа своје дете како је љупко и расте као цветак, па кад се сети да је хтела да га абортира али о овом психолошком проблему ниг- де нисам читао – шта бисте рекли о савременом све- ту? из штампе читамо поражавајуће с дјеца, пород је дар од њега (пс 126) 54 l православни мисионар l 6/2012 чињенице: „црта уместо дуката – свака пета жена иде на порођај без бурме, а ве- лики број деце не зна ко им је отац“; и још страшније: „кутије за бебе које нико неће – средњовековни ’патент’ поново у европи“ – савремени свет је онакав како је христос рекао: „овај свет у злу лежи“ и „кнез овога света је нечастиви“ хри- шћани не треба да очекују правду у овом свету, него у вечном животу – а сада, конкретно, да видимо библи- ју на делу из вашег примера и у вашим животним искушењима на пример, у комунистичко време, вашој деци ни- је било лако јер им је отац свештеник и професор на богословском факултету а и сами сте имали слично искуство као дете свештеника – да, као дете осећао сам притисак у школи због мог опредељења наша деца су рођена ипак у „блажем“ периоду – да ли сте ви и ваша супруга, као хри- шћани, знали зашто рађате толико деце? ваша деца нису била „случајност“? – кад неко има само једно дете, њега питајте да ли је оно дошло случајно из моје свештеничке праксе знам да се у бе- ограду многи бракови склапају или због „неопрезности“ или због жеље девојке да се младић „изјасни“ најчешће, када је то узрок брака, остану само на том јед- ном детету – стара пословица каже да „кућа не лежи на земљи него на жени“, што зна- чи да највећи терет подноси жена и мај- ка, а нарочито у многодетној породици у којој су и обавезе увећане ако је брак хармоничан, онда и обавезе супружни- ка морају бити усклађене и добро рас- поређене какав је био ваш распоред? – супруга је преузела све кућне по- слове, а ја – школу, здравство и забаву у (полу)шали кажем да ћу да напишем две књиге: „мојих 400 одлазака дечјем лекару“ и „мојих 400 родитељских са- станака“ уствари, написао сам два уџ- беника и подигао седморо деце – шта сте сматрали најбитнијим у васпитању деце? – сматрали смо да им треба показа- ти најразличитије активности – па не- ка изаберу троје деце нам је певало се- дам година у колибрима, троје деце је ишло у француско обданиште, четворо је ишло у музичку школу, а сви су му- зикални, шесторо је похађало шаховске школе, један је тренирао „средње пру- ге“, једна аикидо успех у школи смо пратили, али им нисмо узимали „два ковача, четири помагача“ свако је мо- рао да се бори за свој успех нормално је да су старији помагали млађима би- ло је „вуковаца“, али нисмо грдили оне који то нису ипак су деца различита – да ли сте били благи родитељи? – за београдски просек, били смо строжи родитељи било је и лакшег фи- зичког кажњавања деце то и неки са- времени психолози и педагози дозво- љавају – чиме се сада баве ваша деца и где живе? колико имате унучади и који је њихов узраст? – војислав ради у белефу, има ћерку и чекају сина оливера има близанце, дечака и девојчицу, и живи у канади сава је асистент на богословском фа- култету и ђакон у цркви ружици и има једну ћерку димитрије тражи посао, још је неожењен владета на педагогији спрема докторат и ради у педагошком цео живот јесте итребада буде служењедругима жртва,ако се ради из љубави,не падатешко многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 55 институту, а и супруга му спрема док- торат драга завршава студије графич- ког дизајна, а анастасија је уписала му- зикологију на фму сви, осим оливере, живе у београду – у чему је предност већег броја деце? – не могу ни да набројим да поку- шам кад треба дати крв за рођака или пријатеља, нама то није проблем че- тири сина доведу по једног пријатеља када треба средити подрум или прене- ти нешто тешко „извозим“ радну снагу рођацима и пријатељима док су деца мала, међусобно се играју ако има- те једно дете, морате ви да играте дру- штвене игре са њим затим, љубоморе је мање тамо где је више деце познат је ривалски однос код двоје деце ми никада најмлађе дете нисмо третирали као „мезимче“ могу да кажем да је наш „случај“ утицао да неки наши рођаци и пријатељи роде треће или четврто дете – свака част! кад поменусте ривали- тет, постоји он и кад је јединче у пита- њу знате ли какав? ривалитет између родитеља: утркују се ко ће више разма- зити дете и придобити његову накло- ност, и тако онеспособе дете за живот ипак, вама није било баш лако подићи седморо деце – да, нећу да „парфемишем“ наш жи- вот али, то је била брига као кад човек има стан у београду и викендицу на ко- смају, кућу на златибору, стан у будви и кућу на женевском језеру јесу ли то бриге одржавати све те куће? јесу, али слатке ја често кажем да сам богат и своју децу поредим са милијардама евра, али сам свестан да ни ја ни моја деца никад нећемо бити материјално богати ако своје имање поделим на се- дам делова, свако ће мало добити али нећемо никада бити ни сиромашни, јер ако један успе, помагаће остале – зашто данас млади немају мотива- цију да стварају многодетне породице? – кад се каже да неко има много деце, одмах се мисли да је то нека тужна при- ча таква психологија негативно утиче и млади данас немају мотивацију а има- ју страхове, које у многоме подгрева пе- дагогија и дечја медицина својим веома високим стандардима за подизање са- мо једног детета међутим, то у многим детаљима и није неопходно младим родитељима ствара напетост и то што стално упоређују напредак своје деце са оним што пише у књигама: санти- метри, килограми, први зуб, кад треба да седи, прохода, проговори треба се опустити и препустити природи нико од наших великана није живео у идеал- ним породичним условима знам да је за младе највећи проблем посао и стан, али се не слажем да дете треба да буде само у соби ми смо у две собе подигли по два „трилинга“, а деца су одлазила на спавање у 20 или 21 час до неко доба чује се како причају своје приче, онда један певуши, па – тишина зар није бо- ља социјализација од себичлука? – руски старац сампсон сиверс (†1979) каже: „најстрашније је бити не- верујући човек, јер он је тако немоћан“ али, и верници имају егзистенцијални страх? – мислим да верник не треба много да се боји што се тиче хране, качамак са млеком или попара са сиром много су здравији од хамбургера а код одева- ња не треба имати „комплекс сироти- ње“, а ко га има, нека зна да га има при- мити неку мајицу или џемпер од рођака или пријатеља који имају сувише, није понижавајуће па, онда, ту је помоћ за чување и шетање деце од бака, тетака, пријатељица – какво је стање вере оних који до- лазе у цркву ружицу? да ли сте имали случај сличан овом? један стари прота испричао је овакав пример: жена која се дуго лечила од стерилитета, успела 56 l православни мисионар l 6/2012 је преко пријатеља из цркве да из ма- настира хиландара добије грожђе са лозе св симеона мироточивог дошла је код мене да ми то каже и да јој про- читам молитву да је бог благослови по- родом и заиста, догодило се чудо – за- труднела је и донела на свет близанце можете ли замислити колика је то ра- дост?! а колико тек страхопоштовања треба да је прати, јер је заиста на делу божија милост?! иста та жена је дошла код мене након две године да се испо- веди како је поново остала трудна, али је морала да абортира јер нису плани- рали троје деце правдала се да немају довољно материјалних средстава, а по- кајање је потпуно изостало овде је на делу злоупотреба светиње, али и саме вере – верујем кад ми нешто треба, не верујем кад ми не треба каква је то ве- ра? зар може из истог извора тећи слат- ко и горко? (јак 3, 11) – српски народ се пробудио, мада још има доста маловерја, чак и сујеверја, јер људи не разумеју, а премало се труде да разумеју и прихвате догађаје у сво- ме животу као промисао божији, него истерују своју вољу та жена, а такође и њен муж, су много погрешили мислим да из свих нас тече и слатко и горко на- жалост, има много таквих примера да- ћу вам само два први– долази девојка у цркву и каже ми: „оче, ја сам весна, прочитајте ми молитву да се удам за милета“ ја читам молитву у којој се ка- же: „и дажд рабје божијеј весни мужа вјерна чесна, блага, приљежна, дјелате- ља“ она ме прекида и каже: „милета“ читам даље, а она на крају каже: „оче, нисте рекли милета“ ја јој на то кажем: „овде само пише да добијете доброг мужа, а да ли ће то бити миле или неко други, то не знамо ни ја ни ви милио- ни су били сигурни да се венчавају са правом особом па су се развели“ дру- ги– могао бих га назвати „размишљање једног пиона“ шаховска партија је по- чела пешаци освајају простор, скакачи упадају у противничке редове већ се дешавају прве измене па и жртве наш пешак је узбуђен, трепери овако раз- мишља: „ја сам јак и брз преда мном је слободан простор могао бих много да допринесем само командујући ме још држи у месту ево, овај мој друг оде два поља па, зна ли командујући уопште да планира? шта? мене размењује за овог уморног противничког пешака који је једва дошао до мене!“ наш пешак одла- зи, окреће леђа табли одједном он чује грају противнички краљ, погнуте гла- ве предаје партију ето, колико је наш пешак разумео партију! неко је рекао да је шах живот у малом да ли ми често размишљамо као поменути пешак? ето, као што пешак није разумео план свог војсковође, тако ни весна није разуме- ла шта треба да тражи од бога – неки се правдају да је данас време „модерно“ свако је време за себе „мо- дерно“, али свето писмо каже да се времену не треба уподобљавати него се у њему треба преображавати, и то пр- во себе, па онда своју децу а ко није у цркви, не може ни разумети те свете речи зар није главни разлог уподобља- вања времену – слаба и млака вера код хришћана? – слажем се да ли је застарело пози- вати на предбрачну и брачну верност? ви, млади, ћете ми рећи: „па, сви то раде“! прво, знам сигурно да то сви не раде, а друго, ако сви нешто раде, то ни- је оправдање за мене да и ја то радим око ноја су сви грешили, а он није че- сто чујете да у предузећима „сви краду“ хоћете ли и ви красти кад се запослите? – помињете шах сигурно га волите и играте? – шах сам заволео у детињству био сам пионирски и омладински првак бе- ограда када сам почео да студирам, на- многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 57 пустио сам шах, али у познијим година- ма, вратио сам се тој лепој игри већ 17 година на богословском факултету по- стоји шаховски клуб „богослов“ екипа игра у квалитетној лиги београда рад у клубу за мене представља вид активног одмора – човек себе вреднује и остварује у другом човеку то подразумева излазак из себе како изаћи из себе да би себе превредновао од егоисте у филантро- па? има ли таквих примера у старом завету? – цео живот јесте и треба да буде слу- жење другима жртва, ако се ради из љубави, не пада тешко нема изразитих примера у старом завету – да ли хуманитарну акцију – „битка за бебе“, доживљавате као делић све- тлости људске савести? – да, ту видим помоћ у инкубаторима и ослобађању пореза за младе родите- ље, тако да ми се та идеја свиђа – имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегавају многодетство? – прегаоцу и бог помаже ко је дао зу- бе, даће и за зубе – слично каже и ваш земљак, про- та илија ђурић: „ко је дао уста, даће и храну“ реците нам неки незаборавни породични догађај или анегдоту – има их много, али за ову прилику само једна пре више година, сладолед је био до- ста доступан постојали су штапићи, па- ковања од 800 и од 2400 грама ушао сам у радњу да купим паковање од 2400 грама затражио сам: „дајте ми породично пако- вање сладоледа“ продавачица ми је рекла: „немамо“, јер није било паковања од 800 грама показао сам прстом и рекао: „па, ево га?“ одговорила ми је: „то је хотелско паковање“ – да ли знате још неке многодетне по- родице и да ли се са њима дружите? – један колега из цркве ружице има петоро деце и две ћерке нам се друже – кад говорите о вашој породици, ни- кад не заборављате да нагласите заслуге и пожртвованост ваше супруге, десан- ке увек, некако поносно и нежно каже- те: „ја имам жену“! – да то је истина, али бих још додао – „жену, која је хтела и волела да ра- ђа“ али, и ја, такође да ме неко пита: „да ли би више волео да имаш двоје деце и седам књига“? – одговорио бих: „не, хвала“ да ме неко пита: „дали би више волео да имашдвоједеце и седам књига“? – одговорио бих: „не,хвала“ 58 l православни мисионар l 6/2012 повратак у очев дом мој пут у православље је почео пре око 12 година, у санкт петербургу у русији су- пруга и ја смо били у процесу усваја- ња двоје деце када сам обишао древни православни храм св исака био сам задивљен и посматрао сам са страхо- поштовањем све иконе исуса христа, богомајке и светих док сам био ту, приметио сам групу руских војника који су такође дошли да обиђу цркву „шта је ово!? мислио сам да је руси- ја безбожна, атеистичка, комунистич- ка земља?“ и у апартману у којем сам одсео такође се налазила једна икона она је изгледа за мене представљала „прозор у православље“: древну веру руског народа био сам припадник различитих проте- стантских деноминација; од баптистич- ке преко мормонске до презвитеријанске цркве нисам био ни свестан да постоји православна црква црквена историја није била битна ни у једној цркви које сам био члан (уобичајено су за почетак своје историје узимали реформацију!) мисао о овој историјској „грешци“ ће ми се касније врзмати по глави једно три године касније мој се живот окренуо наглавачке прошао сам кроз тежак развод, губитак дома и посла ка- да сам се у то време окренуо ка својој цр- кви, нисам наишао на охрабрење нити на утеху и моја вера је почела да слаби убрзо након тога, опет сам обила- зио русију жена која је била наш тури- стички водич је и сама била обраћеник у православље наш разговор је опет заголицао моју радозналост и обновио сам своја претходна искуства и питања у вези са православном црквом и исто- ријом цркве уопште сазнао сам да се са падом комунизма 1991 године велики број руса вратио својим древним коре- нима – православној вери; да су старе црквене зграде обнављане и да се сада у њима редовно служи, као и да нова руска влада сада заправо охрабрује хришћан- ско учење јер је оно помогло да грађани постану бољи у московском кремљу, срцу „империје зла“, било је бар четири цркве и музеј које сам посетио – у којима се налазе света писма стара стотинама година, иконе и други артефакти гледао сам веру и цркву која је још увек жи- ва, након 1000 година и након жестоких из русије с љубављу нисам био ни свестанда постоји православна црква превод са енглеског: маријана петровић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 59 прогона све то је подстакло моју љубо- питљивост и утицало је на то да и даље истражујем када сам се преселио у вилијамспорт (пенсилванија), моја вера је донекле обновљена – вратио сам се свом проте- стантском васпитању и посећивао сам цркве различитих деноминација ужи- вао сам у музици и друштву али сам по- стајао све више разочаран недостатком било какве суштине у вери која се испо- веда „где је њихова свест о историји, о раној цркви, о апостолском учењу?“ не- што је недостајало моје срце је жудело за русијом – и за православном црквом! почео сам да читам и проучавам све што би ми до- пало шака открио сам да православна црква датира из првог века, да апостол- ско прејемство траје и данас; да у обла- стима у којима су апостоли проповеда- ли и данас углавном живе православни; да протестантска реформација није би- ла реакција на православну већ на ри- мокатоличку цркву; да је православна црква у живом континуитету са цр- квом која је откривена у светом писму, са литургијским богослужењима, све- тим тајнама, духовном дисциплином и правцем који одговара данашњици! у светлости ових открића, запитао сам се: „ако апостолска црква још увек посто- московски кремљ открио сам да православна црквадатира из првог века,да апостолско прејемство траје иданас;дау областимау којима суапостоли проповедали иданас углавном живе православни 60 l православни мисионар l 6/2012 ји, зашто ја нисам део ње – зашто нисам православан?“ док сам још увек ишао у протестант- ску цркву, разговарао сам са људима о свом путовању у русију у сред једног таквог разговора, сазнао сам (и био сам изненађен кад сам то чуо) да у вилијам- спорту постоји православна црква – са- грађена од старих балвана један при- јатељ, грк, који је био парохијанин те цркве, лично ме је позвао да дођем сећам се како сам се први пут парки- рао на паркингу храма часног крста и како сам само зурио у храм личио је на неке од храмова које сам виђао по руси- ји мислим да сам то урадио три пута пре него што сам на крају скупио хра- брости да заиста одем на службу једног недељног јутра сам се пробудио и рекао себи: „данас је тај дан данас улазим у ту цркву“ када сам отворио огромна дрвена врата храма, изгледало је као да сам започео ново поглавље у свом живо- ту било је то нешто потпуно другачи- је: као небеса на земљи свеће, иконе, тамјан, богослужење, стајање и појање су били духовно запањујући „бог“, по- мислио сам, „је овде заиста присутан!“ остао сам на кафи и људи су били ве- ома срдачни иако ме нису знали преко пријатеља када сам поново дошао сле- деће недеље, моје срце је знало да сам код куће она традиционално православна до- маћинства или они који су, као ја, пре- шли у православље, заиста су добили диван дар од бога то је дар новог и из- обилног живота у исусу христу и ње- говом телу, цркви – дивној, љубећој и вечној породици! то је место где ја заи- ста припадам, сада и заувек гери самерс изворник: gary summers, „from russia, with love“, http://wwwholycrosswilliamsport org/journeystoorthodoxyhtml црква св крста православне цркве у америци, парохијска црква аутора текста, која се налази у вилијамспорту у пенсилванији (http://wwwholycrosswilliamsportorg/) повратак у очев дом новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 61 п ред римокатолички божић и нову годину, људски род сва- ке године упада у потрошачку грозницу родитељи се труде да својој деци купе најлепше поклоне, како би их усрећили међутим, они њима не говоре да су им они те поклоне донели, него да је то учинио деда мраз или santa claus управо због тога, деца у овом крупном и седом старцу виде неку врсту хероја, о којем су настале разне писане легенде и приче тако, једна од њих говори о ње- говом пореклу зове се: живот и аванту- ре деда мраза од френка баума (l frank baum, the life and adventures of santa claus, 1908) међутим, већи део њих не зна да је деда мраз уствари свети никола мир- ликијски о овоме светитељу нема потребе пу- но писати, јер његово поштовање, које је раширено по свету, довољно говори он је рођен у патари од благочестивих ро- дитеља теофана и ноне још у младости се подучавао христовој вери од стране свога стрица, св николе епископа па- траског после смрти својих родитеља, млади никола је поделио своје имање си- ромасима и посветио се милосрђу, због чега ће код народа задобити велико по- штовање, које траје до данашњих дана једно од најпознатијих његових мило- срђа јесте када је у кућу једног сиромаха тајно потурио врећу злата, како тај си- ромашан човек не би своје ћерке давао другим мушкарцима за новац његово милосрђе према људима ће га касније учинити примером правог хришћанина и он ће бити узор свим хришћанима свети никола је живео у времену ве- ликих богослова, као што су атанасије велики, василије велики, григорије бо- гослов, амвросије милански и јован зла- тоусти иако се претерано није истицао богословским знањем, ипак ће га његова како је деда мраз заменио светог николу нетреба заборавитида јетај дебељушкасти гном измишљеналичност! деласветог николе су стварна, докдела деда мраза нису,нитиће икада бити хришћанств и с емени свет ђакон борис фајфрић 62 l православни мисионар l 6/2012 добра дела учинити једним од највећих светитеља коме ће се велики број људи молити као епископ христове цркве, учествовао је на првом васељенском са- бору 325 године у никеји, где је ударио јеретика арија, због његовог погрешног учења о божанству исуса христа међу- тим, антон владимирович карташев ка- же да у писаним изворима не постоји траг који говори о овом догађају, али да је тако нешто на сабору било присутно: у исто- ријским изворима нигде нема никаквог ни трага ни гласа о оној причи с којом смо се сусрели у житију светог никола чудо- творца како може да се објасни у тексту једног житија настанак приче о његовом богословском спору са аријем, кога је овај светац оштро искритиковао? за могуће објашњење и веродостојност ове епизоде уопште није потребно да се на никејску сцену доводи један скромни, провинцијал- ни епископ ове разбуктале распре нису биле само у свечане дане никејског сабора, него су још дуго – дуго узнемиравале цркву (васеленски сабори, београд 1995, стр 39) након смрти светог николе, његово поштовање ће се брзо раширити међу хришћанским народом тако ће цар јусти- нијан i у 6 веку подићи цркву у част овог светитеља, а свети јован златоусти ће га спомињати у својој литургији у италији ће се његов култ раширити тек по прено- су његових моштију у бари његов култ ће се касније раширити и по грчкој, русији, србији, бугарској, румунији, немачкој, холандији, аустрији и америци (држава њу јорк) постаће заштитник морнара, трговаца, пекара, путника и деце временом ће се култ св николе као да- родавца раширити по целој европи, где ће настати приче о његовом даривању лепих дарова дечацима и девојчицама његов култ дародавца ће се нарочито ра- ширити у холандији, где ће бити познат као синтерклас (sinterklaas) по верова- њу холанђана, синтерклас сваке године у половини новембра, својим бродом из шпаније, долази у белгију и холандију на зна се тачан разлог његовог поласка из шпаније, па се претпоставља да је у тој држави сахрањен или одатле узима помо- ранџе које ће делити деци са њим иде и његов помоћник црни петар (zwarte pi- et), који је нека врста вилењака он пома- же св николи да на своје саонице нато- вари поклоне и да их заједно са њим дели деци њих двојица обилазе породичне куће по целој холандији и кроз оџак проверавају понашање деце црни петар се кроз димњак спушта у кућу, тражећи шаргарепе или сено за белог коња, које се временомће се култ св николе као дародавца раширити по целој европи св никола, барокна икона хришћанство и савремени свет новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 63 оставља у обућу, а деци, заузврат даје по- клоне он је, такође, задужен да кажњава неваљалу децу, одузимајући им све по- клоне у кући, које односи назад у шпани- ју на дан уочи светитељевог рођендана (5–6 децембар), сва деца узбуђено ишче- кују долазак св николе у своју кућу де- ца са својим породицама седе, једу кекс, пију чоколадно млеко и певају песмице посвећене синтеркласу док чекају свог дародавца, на њихова врата улази један од његових помоћника, који баца по соби слаткише деца пузећи трагају за њима и када се подигну на ноге, св никола тада дели поклоне када се велики број европљана почео селити у нови свет (америка) у потрази за новим и бољим животом, они су тада пренели и своје обичаје и веровање та- ко су холанђани обичаје везане за све- тог николу пренели у место тзв нови амстердам пошто се у то време почела ширити реформистичка еуфорија, мно- ги пуританци су покушали да укину по- штовање светим људима, укључујући и светог николу тако ће поједини обичаји везани за њега бити пренети на божић, због чега ће се установити друштво које ће стати у одбрану овог светитеља један од бораца за св николу биће и ирвинг вашингтон (irving washington), који ће написати сатирично дело под именом „историја њујорка“ (a history of new york, new york 1880), у којем се по пр- ви пут свети никола описује као седи старац, који се спушта низ дрвеће и пу- ши лулу: и мудри олоф усни сан, – и гле, добри свети никола дође јашући пре- ко врха дрвећа, у она иста отворена ко- ла у која доноси његове раније поклоне за децу, и тешко се спусти на место где су хероји комунипава себи спремили послед- њи оброк и запали себи фрулу, седе сам и поче пушити; и док је пушио, дим из ње- гове луле се узлете у ваздух и рашири као облак изнад његове главе (washington, op cit, стр 131–132) на основу овог дела, почеће полако да се развија лик деда мраза тако ће др климент кларк мур (clement clark moo- re) написати песму за своју децу под име- ном „посета светог николе“(a visit from st nicholas), која ће бити објављена 1823 године, а која ће касније бити позната као „ноћ уочи божића“(twas’ the night before christmas) на основу мурове песме и вашинг- тоновог дела, сликар томас наст (thomas nast) ће насликати прву сли- ку деда мраза, која ће бити објавље- на 1863 године у часопису харперов недељник (harper’s weekly) тада ће доћи и до промена имена у комби- нацији светитељевог имена на немач- ком sankt niklaus и холандског sin- terklaas, настаће назив santa claus међутим, томасов цртеж неће просла- вити лик деда мраза, него ће то бити слика компаније кока-кола (coca-co- la) која је искористила лик деда мра- за у своје промотивне сврхе тако ће деда мраз – божићна честитка из америке 64 l православни мисионар l 6/2012 ова компанија објавити његову слику 1930 године, коју је нацртао хадон сандблом (huddon sundblom), а која ће прославити деда мраза по целом свету пре него што ће кока-кола пла- сирати слику деда мраза, постојали су цртежи који су га оцртавали у разли- читим облицима и бојама први који је нацртао деда мраза у црвеном оделу и са буцмастим ликом био је луис пранг (louis prang), чији је рад објављен 1885 године његов цртеж ће у мате- ријалне сврхе употребити компанија white rock зарад промоције њихове минералне воде и сока од ђумбира тако је деда мраз насликан како пије минералну воду и сок од ђумбира, што ће учинити и кока-кола, али са својим производом он је, такође, сликан и са флашом вискија иако је раширено мишљење да је де- да мраз настао из лика светог нико- ле, поједини научници истичу да су све приче и особине деда мраза настале из нордијске митологије тако га неки на- учници поистовећују са митолошким богом одином, јер се описује као бог са дугом белом брадом, који кроз небо ја- ше на деветоногом белом коњу по име- ну слеипнир његово пребивалиште је валхала – северни пол и сваког зимског периода (21–25 децембар) лети небом, награђујући добру децу, а кажњавајући неваљалу други научници деда мраза повезују са тором, који се описује као пријатељски расположени старији чо- век са дугом белом брадом и јаке грађе његов елемент је ватра, а боја црвена кроз земљу пролази у кочијама, коју ву- ку два бела јарца чија су имена кракер и гнашер против џинова се бори ледом и снегом, због чега постаје јул – бог (yule = божић) према људима је пријатељ- ски расположен, увек им помаже, никад не наноси зло за њега је кућно огњи- ште свето место, па се увек у виду ватре спушта низ оџак у кућу неке породице симбол бога тора је чекић, као и деда мразов вилењаци су му помоћници, који су му и направили чекић постоји занимљива теорија појединих научника, који сматрају да је деда мраз уствари црни петар, помоћник светог николе особине које му се данас при- писују, припадају црном петру по не- ким теоријама, помоћник светог ни- коле је уствари демон, кога је светитељ заробио и учинио га својим робом он светитељу служи као носач поклона за децу, чија је дужност да се спушта кроз димњак, кажњава неваљалу децу у америчким причама се деда мразу при- писује спуштање низ оџак, док се код холанђана то приписује црном петру дакле, деда мразу су припојене и неке особине од помоћника синтеркласа из свега изложеног, можемо закљу- чити да је деда мраз настао комбина- цијом светог николе, паганских богова тора и одина, као и измишљеног лика црног петра деда мраз се не јавља 6 децембра као синтерклас, него за бо- жић разлог томе јесте реформација, која је због забране култа светог ни- коле, јављање деда мраза пребацила на божић без обзира на разне теорије о пореклу овог седог и дебељушкастог старца, он је данас популарна личност у свету, а посебно међу децом његов лик користе разне компаније за рекла- ме својих производа, па су тако због ту- ризма турске власти уклонили статуу светог николе из његовог родног гра- да мире (данас дембра) и заменили га деда мразом међутим, не треба забо- равити да је тај дебељушкасти гном из- мишљена личност! дела светог николе су стварна, док дела деда мраза нису, нити ће икада бити аутор служи као ђакон у храму св оца николаја у шиду
... сматрате битнима? пре свега, догађај цркве потиче из јудејске културе у којој је богослужбе- ни синагогални живот неговао праксу јавног читања и тумачења светог пи- сма (старог завета), у којој је, као што знамо, учествовао и сâм христос (лк 4, 16–30) тадашњи манир постављања библијских свитака у центар синагоге био je израз не само дубоког поштовања овог народа према речи божијој, него и јасан показатељ да ти списи припадају свима: смисао наглас читаних свеште- них речи заправо је саборног, а не инди- видуалног или приватног карактера таква пракса, међутим, није била по- следица размишљања једног човека или дејство некакве доктрине јудејâ у ан- тичком свету, био он јудејског или је- линског израза, писменост је била рет- ка појава, и читања су углавном бивала наглас, чак и она приватног карактера: осим изузетних појединаца, човек ан- тике још увек није био способан да чита и размишља у себи, као ни да прочита- но критикује на самосталан начин, зау- зимајући, дакле, према томе позитиван или негативан став као јавна и гласна појава, и акт читања и процес разми- шљања се одвијао на нивоу заједнице поред те одлике древног јудаизма, усмена реч овог културног наслеђа то- лико је била снажна и реална, да је менталитет јеврејског народа реч увек поистовећивао са догађајем на који се односи, због чега у библији и стоји да је бог управо р/речју својом створио свет – његов говор је аутоматски постајао стварност зато је јавно и гласно читање 42 l православни мисионар l 6/2012 једног текста подразумевало заједнич- ки ниво размишљања и осмишљавања прочитаног, али и саборну раван ње- гове актуализације: садржина библиј- ских списа била је читањем сада и овде оприсутњивана ове чињенице су веома важне за раз- умевање духа новозаветног времена наиме, тада су постојале одређене гру- пе ученијих и писменијих људи које по- знајемо под именима: фарисеји, садуке- ји и књижевници, а за које знамо да су од христа трпели оштру критику због искривљења заповести божијих; али, не превасходно због тога, већ превас- ходно зато што су ти људи, као пара- дигме верског идеала у народним очи- ма, смисао светог писма проналазили само унутар својих затворених група, последица чега свакако јесте промашај саборног смисла речи божије која се обраћа свима (мт 23, 13): „тешко ва- ма књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели!“ да су, дакле, фарисеји и књижевници размишљали на саборном, свељудском плану, позна- ли би да читаво свето писмо говори о личности христовој, односно да је сми- сао у израиљу читаног и изучаваног библијског текста оприсутњен управо пред њиховим очима – сиромаси чују благовест = јеванђеље, болни и скру- шени проналазе исцељење, заробљени ослобођење, а мртви васкрсење (лк 4, 18), што христос јасно потврђује, прво наглас прочитавши овде парафрази- рани одељак о благовести месијанског доба из исаијине књиге – који аутомат- ски постаје стварност, и затим наглас изневши следеће тумачење (лк 4:21): „данас се испуни ово писмо у ушима вашим!“ жива, дакле, и конкретна лич- ност христова постаје реалност смисла библијског текста – жива и конкретна реч божија zда ли то значи да су сви новозавет- ни текстови сасвим природно били намењени литургијском простору? свакако да су наведени фактори опре- делили ерминевтички контекст њихове рецепције и егзегезе међутим, исто- времено са овом чињеницом, коју ми предањски наслеђујемо читајући и раз- умевајући новозаветне текстове на пре- васходно саборно-литургијском нивоу и духом светим оприсутњујући њихову садржину, чинећи је, дакле, живом ре- алношћу наших живота, у виду треба имати уобичајен манир неких античких списа, нарочито посланицâ, које су, за разлику од данашњег схватања (елек- тронске) поште као писаног облика не- чије поруке, онда функционисале као замена за лично присуство самог аутора примера ради, свети апостол павле упућује посланицу цркви у коринту литургијско певање, а не читање светописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог п и- сма ми управо њиме бивамо разумевани, схваћени и обухваће- ни, узнесени у пуноћу богочовечанског саборног постојања новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а „одсутан тијелом но духом присутан“ (1 кор 5, 3), што значи: будући спре- чен да лично присуствује сабрању хри- шћана и лично их поучи, на шта се још жали и на патмосу заточени писац откривења (1, 9), павле коринћани- ма упућује посланицу која треба да га одмени, јер онда и није било могуће у трену превалити велику простор- ну раздаљину или путем видео-линка истовремено бити присутан на два ме- ста зато улога јавног читача апосто- ловог писма – или, како данас кажемо, чтеца – није била само у лепоти и снази гласа, већ у драмској способности из- вођења написаног, које је стремило што седам труба и анђео који приноси тамјан: бамбершки апокалипсис [bamberger apokalypse, folio 19 verso, bamberg, staatsbibliothek, ms a ii 42] 44 l православни мисионар l 6/2012 вернијем оприсутњењу ауторовог гово- ра исто су чинили и антички цареви, јавним прогласима оприсутњујући себе на више места истовремено и тиме по- казујући да њихова реч суверено влада свим крајевима земље коначно, практични разлог јавног а не приватног читања првих хришћанских списа не треба нарочито објашњавати: у време у којем су вештине читања и пи- сања биле ретке привилегије имућнијих људи, то је онда писана дела утицајних личности ране цркве било практичније, лакше и јевтиније читати на сабрању ко- јем су сви без изузетка присуствовали, а оно увек и јесте била литургија zако су бројни фактори створили праксу литургијског читања новоза- ветних списа, јесу ли онда ти списи утицали и на сама сабрања? какав је уопште развој међусобних утицаја светог писма и литургије? без икакве сумње можемо говорити о међусобном утицају и он се лепо ви- ди на примеру откривења јовановог реч је, наиме, о циркуларној послани- ци пророчко-апокалиптичке садржине упућеној ептади или свеукупности ма- лоазијских цркава, која свој символич- ки и данас теже разумљиви језик дугује древној и данас мало познатој апока- липтици јудаизма међутим, литургијски дијалози који- ма откривење почиње и којима се завр- шава (1, 4–8; 22, 6–21) показују да је јед- на апокалипса, у правом смислу те речи, била измењена литургијским сабрањем верних, чијем је јавном читању била на- мењена (1, 3): „блажен је онај који чита и они који слушају ријечи пророчан- ства (овог)“ слично важи и за бројне символе откривења, међу којима прво место заузима лик јагњета које на не- беском престолу божијем „стајаше као заклано“ (5, 6): оно, дакле, јасно упућу- је на сабрање евхаристијског карактера и символ сличан томе не проналазимо у апокалиптици јудаизма уопштеније говорећи, апокалиптич- ки језик откривења – од грчког глагола ἀποκαλύπτω који значи откривати, обја- шњавати нешто скривено и тајновито – није примарно катаклизматичне са- држине, већ откривењске, објашњава- јуће, тек за којом евентуално могу сле- дити призори катастрофе: у време када црква није имала могућности да путем велелепних грађевина и златотканих одежди открије и објасни своју есхато- лошку природу – да она уствари јесте небо-земно сабрање око правог престо- ла божијег који ће однети победу над тренутно историјски доминантним пре- столом рима = вавилона, то је сасвим лако могао учинити језик апокалиптике због тога овај новозаветни спис, уместо откривење јовану – који и јесте тај коме су откривене тајне божије, носи назив откривење јованово, у смислу апока- липтичног = откривењског или миста- гошког објашњења евхаристије као тај- не цркве, сабране око престола божијег и јагњета, које припада конкретној лич- ности, ауторитативном ранохришћан- ском пророку јовану на тај начин, с једне стране, један апокалиптички спис у основи бива измењен, а са друге, тај измењени спис временом постаје фор- мативни ауторитет по литургију цркве: по узору на небеске богослужбене сцене донете управо овом књигом (отк 4–5), црква је уређивала сопствени литургиј- ски простор – нпр трисвета песма ко- ју певају четири жива бића: „свет, свет, свет господ бог сведржитељ“ постала је део евхаристијске анафоре, и то као потврда просторно-временског једин- ства неба и земље, и тако даље заправо, читава литургија је изатка- на библијским језиком: током литургије речи бог говори људима језиком светог новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке, а током литургије верних, људи говоре богу језиком све- тога писма – јер, молитве евхаристиј- ског приноса и јесу исписане библиј- ским сликама коначно, чињеница да данас не читамо откривење јованово на евхаристијским сабрањима показује да је апокалиптички језик уступио место визуалној символици литургијских об- реда, али можда још и више, да су фор- мативна упутства те књиге у пуној мери преузета и спроведена у дело zкакав је однос светог писма и бого- служења данас? у погледу данашње праксе литургиј- ског читања и тумачења новозаветних књига постоје значајне разлике у односу античко доба оне се пре свега огледа- ју у парцијалном читању новог завета као једне књиге, а не збирке појединач- них списа, некада засебно читаних, нај- вероватније у целини тако је данас чи- тав нови завет подељен на појединачне лекције или зачала, па у периоду од једне године успевамо да га прочитамо од ко- рица до корица но, то није овде толико битно само из практичних разлога: иако смо снажно напредовали како у погледу писмено- сти тако и у погледу самосталног начи- на промишљања о прочитаном, те данас заиста имамо могућности да у тишини својих радних простора самостално пониремо у садржину богонадахнутих библијских текстова, ми смо овим ли- тургијским читањем превасходно по- звани да њихов смисао проналазимо на заједничком, саборном нивоу, зато што искуство хришћанске вере увек јесте та- кво – заједничко то није последица инертног тради- ционализма који своје корене може имати у античком односу јудаизма и јелинизма према писаној речи, већ дубоко искуство богослужбеног би- ћа цркве које живи вековима и које човека непрестано позива на спасе- ње од дезинтегрисаности сваког вида – не да позитивним, научним знањем с-хвати = обухвати библијске речи и тако остане затворен у својој само- сталности, већ да се њима препусти литургијско певање, а не читање све- тописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог писма ми управо њиме бивамо разу- мевани, схваћени и обухваћени, узне- сени у пуноћу богочовечанског сабор- ног постојања апокалиптичкијезик откривења –одгрчког глагола ἀποκαλύπτω којизначиоткривати, објашњаватинешто скривенои тајновито–нијепримарно катаклизматичне садржине, већоткривењске,објашњавајућ 46 l православни мисионар l 6/2012 и сторичност библије је вео- ма важан аспект најчитаније књиге свих времена иако су у књизи над књигама најбитнији моноте- истичка конзистентност, догматски са- држај, животне поуке и богонадахнута пророштва, без фактичности личности, догађаја и локација које се у њој помињу све наведено губи смисао непријатељи хришћанства су најупорније и најчешће нападали управо историјску димензију светог писма, некад са више некад са мање успеха чињеница је да су некад њихови напади нису били нимало при- јатни, али уједно је чињеница да ниједан запис не сеже толико дубоко у историју човечанства као библијски запис тако- ђе, у истоме можемо наћи запањујуће много конкретних имена, дијалога, до- гађаја из прастарог периода који се не помињу ни у једном другом спису по- знатом историчарима ово је једна од најважнијих чињеница коју су имали у виду креатори библијских музеја у све- ту ови музеји су у србији готово непо- знати, а налазе се у сад и канади сви ти музеји су изграђени у послед- њих десетак година и има их око два- десет за сада творци ових музеја су имали на уму и њихову атрактивност тако да је најпосећенији од њих који се налази у петерсбургу (кентаки) посе- тило милион посетилаца за око три го- дине постојања експонати ових музеја су репродукција барке светог пророка ноје, фосили који упућују на потоп, на- учни докази који оповргавају атеистич- ко схватање настанка живог и неживог света итд музеј у даласу има занимљи- ву просторију у којој се налазе фотогра- фије великих научника из прошлости који су били убеђени хришћани са њи- ховим кратким биографијама наиме, оснивачи свих модерних научних ди- сциплина – њутн, лајбниц, максвел, планк, фарадеј, паскал, пастер, бојл итд –били су верујући људи, о чему све- доче њихове врло јасне изјаве о постоја- њу бога такође, у истом музеју можемо библијски музеји у свету иако их нијеосмислила православна црква,ови музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија,и могло би се рећи–најтежа за разумевање итумачење протонамесник горан живковић видети илустрованих седам дана би- блијског стварања вреди напоменути да и у нашој бли- зини постоји један библијски музеј, али нешто другачији од ових до сада поме- нутих налази се у римокатоличком фрањевачком самостану у цернику а експонати су везани за новозаветна ме- ста – витлејем, назарет, јерусалим и капернаум; у њему се затим налазе би- блијски текстови који прате историјски развитак превода kњиге над књигама ту је и око 7000 дијапозитива, као и 100000 дигиталних фотографија, што овај музеј чини општехришћанским и свакако препоручљивим за посету и поред тога што их није осмисли- ла православна црква, горепоменути музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија, и могло би се рећи – најтежа за разумевање и тумачење аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а породица милин честочујем:„а, ви стеони са многодеце“! тадаодговорим:„немамо многодеце,неготаман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ п ротојереј-ставрофор др драган милин (66) заслужна је личност у животу српске православне цркве, вредни посленик на њиви господ- њој и достојан наследник свога оца лазара, врсног доктора теологије, апологете и све- штеника али, разлог да га ближе упознамо је задивљујућа чињеница да је он, такође, и глава многодетне породице са протини- цом десанком (66), са којом се упознао у патријаршији и венчао у саборној цркви у београду пре 40 година, има седморо де- це обоје из веома побожних породица: он – једно од четворо деце блаженопочившег оца лазара, родом из срема, рођен у шап- цу и одрастао у београду, а она – родом из параћина (има још сестру), могу да се диче својом децом, која су данас зрели љу- ди: војислав (39), оливера (38), сава (37), димитрије (34), владета (32), драга (30) и анастасија (19) али, требало је подићи и одшколовати толику децу у условима који нису у свему били у сагласности са „савре- меним научним стандардима“ двапут су се селили и коначно се скућили у стану од 78 квадрата, који је десанка наследила од родитеља крсна слава им је свети прво- мученик и архиђакон стефан смешећи се, проф милин каже: - венчали смо се кад је она, од 45 посто- јећих, имала око 35 положених испита на архитектури да смо се венчали после њеног дипломирања, вероватно би због њених обавеза имали само једно дете овако, није пројектовала седам кућа, али је родила седморо деце има ко ће про- јектовати куће обоје су високообразовани људи – он: доктор теологије са 40 година ста- многодетне хришћанске пор дице 48 l православни мисионар l 6/2012 радмила грујић жа, стеченим на богословији св саве (1972–1978), а потом на богословском факултету у београду (предавао пред- мете стари завет и старојеврејски је- зик), до недавног пензионисања као свештенослужитељ – 10 месеци је био ђакон у цркви св александра нев- ског, годину дана у швајцарској, две године ђакон у манастиру ваведење и 33 године свештеник у цркви ружи- ци и капели св петке на калемегдану десанка: апсолвент архитектонског факултета, радила у југословенској књизи (1983–1997) у капели св петке на калемегдану од- служен је акатист и целивали смо њене свете мошти протојереј-ставрофор др драган милин позвао нас је у конак нов конак и обновљена капела, такође и бо- городичина црква ружица, али на древ- ним темељима из времена деспота сте- фана лазаревића – драги оче и поштовани професоре, и ви служите овде где је служио и ваш бла- женопочивши отац? колико дуго? – ево, 33 године црква ружица и ка- пела св петке су велике светиње све- ти владика николај је рекао: „света петка је сузарник града београда“ вер- ници целог дана и целе године долазе по утеху – син је достојно наследио оца у нашем разговору, просто не можемо да заобиђе- мо вашег оца, лазара! био је професор на богословском факултету, духовник и служитељ у цркви ружици и капели св петке скоро 50 година изузетно плодан писац, пре свега апологета у најтежим комунистичким временима неустраши- ви христов војник, неуморни проповед- ник јеванђеља живом и писаном речју, као „ретка птица“ која пева о божанској светлости окружена мраком општег от- падништва од бога читали смо његове новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 49 књиге „разговори о вери“(1–3), „научно оправдање религије“(6 књига) и спрема- ли испите, посебно историју религије, слушали га на јавним трибинама, упо- знали његово залагање за враћање веро- науке у школе као обавезног, а не факул- тативног предмета, његово указивање на погубну чињеницу да се избацивањем веронауке од деце религиозних родите- ља стварају „атеистички јаничари“, иако се све државне школе издржавају радом и новцем огромне већине религиозног народа а знамо да је писао и за наш ми- сионар и све друге црквене листове зна- многодетне хришћанске породице 50 l православни мисионар l 6/2012 мо га таквог до његове дубоке старости, до последњег даха такође је и ваш син, сава, наставио дединим путем постао је стручњак за омилитику, користећи де- дино „упутство за беседнике“, али и бо- гато искуство – покојни отац је говорио да је најважни- је искрено се помолити пред проповед – као професор старог завета, ви сте студентима остали у драгој успомени памтимо како су почињала ваша преда- вања: „а сада, господо студенти, ставите на очи старозаветне наочаре“! познат је ваш смисао за хумор и духовите досетке новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 51 52 l православни мисионар l 6/2012 везане за старозаветне личности, а оне су безмало све имале бројну децу и ви сте из истог разлога за себе говорили: „ја сам богат човек“! увек у мантији, личили сте нам на старозаветног рабина, који се ди- чи својим бројним породом, или на цара давида из псалма 126: ево насљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега што су стријеле у руци јакога, то су синови млади – ја бих радије рекао савременом тер- минологијом да смо моја супруга и ја са- мо непосредни произвођачи често чу- јем: „а, ви сте они са много деце“! тада одговорим: „немамо много деце, него таман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ – велика је љубав довела до те „златне средине“, зар не? чули смо за мудру је- врејску пословицу: „воли ме мало, али дуго“ може ли се она применити и на хришћански брак? да ли сте је примењи- вали у вашем дугогодишњем браку? – потпуно се слажем да је мудра и спроводим је – најпре ћемо вас питати, као стручња- ка за стари завет, каква је књига библи- ја? много има образованих, интелектуа- лаца, који не знају библијско учење – преведена је на 2800 језика, и тај број стално расте, али најмање читана бар у србији, како у време исидоре секулић, која каже: „срби су народ који најмање чита библију“, тако и данас ето, а дали би главу за веру, за оно што не знају, али осећају као светост састоји се из старог и новог завета, односно од семитске и јелинистичке књижевности стари за- вет садржи многе области: историју, фи- лософију, етику, правне законе, поезију, приче и зато се све у њему не може тума- чити буквално, него и алегоријски ста- ри завет је стабло из кога ничу три гране: јудаизам, хришћанство и ислам један је рабин рекао да библија није тачна, али је истинита запажање другог библисте је да је она више уметничка слика него фо- тографија она јесте света и јединствена, али није само божанска него је богочове- чанска књига – да ли сте били у светој земљи? мо- жемо ли се, у погледу рађања, научити нечем добром од јевреја, некадашњих и садашњих? – у светој земљи нисмо били у ста- ром завету став према рађању је био пот- пуно исправан није ми познато схвата- ње данашњих јевреја – стари завет и хришћански брак? положај жене и деце у старом и новом завету? – и у старом и у новом завету, схвата- ње брака је слично и много напредније у односу на схватање у осталим културним државама старог века – шта библија каже о рађању и какав став има православна црква према сред- ствима за контрацепцију? – библијски став о размножавању, ста- розаветни и хришћански, гласи – рађање је божији благослов у мојсијевом законо- давству, које има 613 одредби (поређења ради, хамурабијев закон има 282, а зако- ник цара душана 201 одредбу) детаљно се говори о брачним односима пре и после менструације, после порођаја, али се ниг- де не помиње контрацепција или, сачувај боже, абортус тадашње жене су желеле децу, јер су сматрале да ће их муж због то- га више волети, а данас се и код нас сма- тра да је примитивно рађати лично сам гледао на телевизији кад је једна лекарка, говорећи о контрацепцији, рекла да су се и наше напредне баке и прабаке лепо сналазиле стављале су у себе пола ли- муна е, свашта! значи, она „примитив- на“ протиница ђука тесла из смиљана је погрешила што није користила лиму- нове! замислите каква је данас завладала терминологија?! плодни дани се називају „опасним“, а трудноћа „проблемом“ или „качењем“ кад дође ћерка код мајке или многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 53 пријатељице и каже: „имам проблем“, а ова је пита: „јеси ли закачила“?, као да је у питању трипер, сифилис или сида? то схватање је жалосно потврдила брижит бардо, која је рекла да је све време труд- ноће осећала плод као канцер страшно је колико се рекламирају кондоми, чак се у неким акцијама и деле младима да их користе кад имају „интимни однос“ усу- ђујем се да кажем да је такав однос уства- ри имитација полног односа ако он има кондом, а она дијафрагму, какав је то „интимни однос“? исти као кад се прија- тељи рукују у рукавицама православна црква, али и римокатоличка, контрацеп- цију сматрају грехом – али, данас се живи по науци, а не по библији сигурно сте упознати са ста- вом медицине, посебно психијатара? – знам да је један од основних аксиома психологије да је нежељено дете узрок свих каснијих проблема онда је јадна србија, јер имам утисак да се више де- це рађа непланирано него планирано ја се са тим тврђењем не слажем, мада је то моје нестручно схватање верујем да се ипак и непланирано дете касније истин- ски заволи мислим да је већи психоло- шки проблем за мајку када гледа своје дете како је љупко и расте као цветак, па кад се сети да је хтела да га абортира али о овом психолошком проблему ниг- де нисам читао – шта бисте рекли о савременом све- ту? из штампе читамо поражавајуће с дјеца, пород је дар од њега (пс 126) 54 l православни мисионар l 6/2012 чињенице: „црта уместо дуката – свака пета жена иде на порођај без бурме, а ве- лики број деце не зна ко им је отац“; и још страшније: „кутије за бебе које нико неће – средњовековни ’патент’ поново у европи“ – савремени свет је онакав како је христос рекао: „овај свет у злу лежи“ и „кнез овога света је нечастиви“ хри- шћани не треба да очекују правду у овом свету, него у вечном животу – а сада, конкретно, да видимо библи- ју на делу из вашег примера и у вашим животним искушењима на пример, у комунистичко време, вашој деци ни- је било лако јер им је отац свештеник и професор на богословском факултету а и сами сте имали слично искуство као дете свештеника – да, као дете осећао сам притисак у школи због мог опредељења наша деца су рођена ипак у „блажем“ периоду – да ли сте ви и ваша супруга, као хри- шћани, знали зашто рађате толико деце? ваша деца нису била „случајност“? – кад неко има само једно дете, њега питајте да ли је оно дошло случајно из моје свештеничке праксе знам да се у бе- ограду многи бракови склапају или због „неопрезности“ или због жеље девојке да се младић „изјасни“ најчешће, када је то узрок брака, остану само на том јед- ном детету – стара пословица каже да „кућа не лежи на земљи него на жени“, што зна- чи да највећи терет подноси жена и мај- ка, а нарочито у многодетној породици у којој су и обавезе увећане ако је брак хармоничан, онда и обавезе супружни- ка морају бити усклађене и добро рас- поређене какав је био ваш распоред? – супруга је преузела све кућне по- слове, а ја – школу, здравство и забаву у (полу)шали кажем да ћу да напишем две књиге: „мојих 400 одлазака дечјем лекару“ и „мојих 400 родитељских са- станака“ уствари, написао сам два уџ- беника и подигао седморо деце – шта сте сматрали најбитнијим у васпитању деце? – сматрали смо да им треба показа- ти најразличитије активности – па не- ка изаберу троје деце нам је певало се- дам година у колибрима, троје деце је ишло у француско обданиште, четворо је ишло у музичку школу, а сви су му- зикални, шесторо је похађало шаховске школе, један је тренирао „средње пру- ге“, једна аикидо успех у школи смо пратили, али им нисмо узимали „два ковача, четири помагача“ свако је мо- рао да се бори за свој успех нормално је да су старији помагали млађима би- ло је „вуковаца“, али нисмо грдили оне који то нису ипак су деца различита – да ли сте били благи родитељи? – за београдски просек, били смо строжи родитељи било је и лакшег фи- зичког кажњавања деце то и неки са- времени психолози и педагози дозво- љавају – чиме се сада баве ваша деца и где живе? колико имате унучади и који је њихов узраст? – војислав ради у белефу, има ћерку и чекају сина оливера има близанце, дечака и девојчицу, и живи у канади сава је асистент на богословском фа- култету и ђакон у цркви ружици и има једну ћерку димитрије тражи посао, још је неожењен владета на педагогији спрема докторат и ради у педагошком цео живот јесте итребада буде служењедругима жртва,ако се ради из љубави,не падатешко многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 55 институту, а и супруга му спрема док- торат драга завршава студије графич- ког дизајна, а анастасија је уписала му- зикологију на фму сви, осим оливере, живе у београду – у чему је предност већег броја деце? – не могу ни да набројим да поку- шам кад треба дати крв за рођака или пријатеља, нама то није проблем че- тири сина доведу по једног пријатеља када треба средити подрум или прене- ти нешто тешко „извозим“ радну снагу рођацима и пријатељима док су деца мала, међусобно се играју ако има- те једно дете, морате ви да играте дру- штвене игре са њим затим, љубоморе је мање тамо где је више деце познат је ривалски однос код двоје деце ми никада најмлађе дете нисмо третирали као „мезимче“ могу да кажем да је наш „случај“ утицао да неки наши рођаци и пријатељи роде треће или четврто дете – свака част! кад поменусте ривали- тет, постоји он и кад је јединче у пита- њу знате ли какав? ривалитет између родитеља: утркују се ко ће више разма- зити дете и придобити његову накло- ност, и тако онеспособе дете за живот ипак, вама није било баш лако подићи седморо деце – да, нећу да „парфемишем“ наш жи- вот али, то је била брига као кад човек има стан у београду и викендицу на ко- смају, кућу на златибору, стан у будви и кућу на женевском језеру јесу ли то бриге одржавати све те куће? јесу, али слатке ја често кажем да сам богат и своју децу поредим са милијардама евра, али сам свестан да ни ја ни моја деца никад нећемо бити материјално богати ако своје имање поделим на се- дам делова, свако ће мало добити али нећемо никада бити ни сиромашни, јер ако један успе, помагаће остале – зашто данас млади немају мотива- цију да стварају многодетне породице? – кад се каже да неко има много деце, одмах се мисли да је то нека тужна при- ча таква психологија негативно утиче и млади данас немају мотивацију а има- ју страхове, које у многоме подгрева пе- дагогија и дечја медицина својим веома високим стандардима за подизање са- мо једног детета међутим, то у многим детаљима и није неопходно младим родитељима ствара напетост и то што стално упоређују напредак своје деце са оним што пише у књигама: санти- метри, килограми, први зуб, кад треба да седи, прохода, проговори треба се опустити и препустити природи нико од наших великана није живео у идеал- ним породичним условима знам да је за младе највећи проблем посао и стан, али се не слажем да дете треба да буде само у соби ми смо у две собе подигли по два „трилинга“, а деца су одлазила на спавање у 20 или 21 час до неко доба чује се како причају своје приче, онда један певуши, па – тишина зар није бо- ља социјализација од себичлука? – руски старац сампсон сиверс (†1979) каже: „најстрашније је бити не- верујући човек, јер он је тако немоћан“ али, и верници имају егзистенцијални страх? – мислим да верник не треба много да се боји што се тиче хране, качамак са млеком или попара са сиром много су здравији од хамбургера а код одева- ња не треба имати „комплекс сироти- ње“, а ко га има, нека зна да га има при- мити неку мајицу или џемпер од рођака или пријатеља који имају сувише, није понижавајуће па, онда, ту је помоћ за чување и шетање деце од бака, тетака, пријатељица – какво је стање вере оних који до- лазе у цркву ружицу? да ли сте имали случај сличан овом? један стари прота испричао је овакав пример: жена која се дуго лечила од стерилитета, успела 56 l православни мисионар l 6/2012 је преко пријатеља из цркве да из ма- настира хиландара добије грожђе са лозе св симеона мироточивог дошла је код мене да ми то каже и да јој про- читам молитву да је бог благослови по- родом и заиста, догодило се чудо – за- труднела је и донела на свет близанце можете ли замислити колика је то ра- дост?! а колико тек страхопоштовања треба да је прати, јер је заиста на делу божија милост?! иста та жена је дошла код мене након две године да се испо- веди како је поново остала трудна, али је морала да абортира јер нису плани- рали троје деце правдала се да немају довољно материјалних средстава, а по- кајање је потпуно изостало овде је на делу злоупотреба светиње, али и саме вере – верујем кад ми нешто треба, не верујем кад ми не треба каква је то ве- ра? зар може из истог извора тећи слат- ко и горко? (јак 3, 11) – српски народ се пробудио, мада још има доста маловерја, чак и сујеверја, јер људи не разумеју, а премало се труде да разумеју и прихвате догађаје у сво- ме животу као промисао божији, него истерују своју вољу та жена, а такође и њен муж, су много погрешили мислим да из свих нас тече и слатко и горко на- жалост, има много таквих примера да- ћу вам само два први– долази девојка у цркву и каже ми: „оче, ја сам весна, прочитајте ми молитву да се удам за милета“ ја читам молитву у којој се ка- же: „и дажд рабје божијеј весни мужа вјерна чесна, блага, приљежна, дјелате- ља“ она ме прекида и каже: „милета“ читам даље, а она на крају каже: „оче, нисте рекли милета“ ја јој на то кажем: „овде само пише да добијете доброг мужа, а да ли ће то бити миле или неко други, то не знамо ни ја ни ви милио- ни су били сигурни да се венчавају са правом особом па су се развели“ дру- ги– могао бих га назвати „размишљање једног пиона“ шаховска партија је по- чела пешаци освајају простор, скакачи упадају у противничке редове већ се дешавају прве измене па и жртве наш пешак је узбуђен, трепери овако раз- мишља: „ја сам јак и брз преда мном је слободан простор могао бих много да допринесем само командујући ме још држи у месту ево, овај мој друг оде два поља па, зна ли командујући уопште да планира? шта? мене размењује за овог уморног противничког пешака који је једва дошао до мене!“ наш пешак одла- зи, окреће леђа табли одједном он чује грају противнички краљ, погнуте гла- ве предаје партију ето, колико је наш пешак разумео партију! неко је рекао да је шах живот у малом да ли ми често размишљамо као поменути пешак? ето, као што пешак није разумео план свог војсковође, тако ни весна није разуме- ла шта треба да тражи од бога – неки се правдају да је данас време „модерно“ свако је време за себе „мо- дерно“, али свето писмо каже да се времену не треба уподобљавати него се у њему треба преображавати, и то пр- во себе, па онда своју децу а ко није у цркви, не може ни разумети те свете речи зар није главни разлог уподобља- вања времену – слаба и млака вера код хришћана? – слажем се да ли је застарело пози- вати на предбрачну и брачну верност? ви, млади, ћете ми рећи: „па, сви то раде“! прво, знам сигурно да то сви не раде, а друго, ако сви нешто раде, то ни- је оправдање за мене да и ја то радим око ноја су сви грешили, а он није че- сто чујете да у предузећима „сви краду“ хоћете ли и ви красти кад се запослите? – помињете шах сигурно га волите и играте? – шах сам заволео у детињству био сам пионирски и омладински првак бе- ограда када сам почео да студирам, на- многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 57 пустио сам шах, али у познијим година- ма, вратио сам се тој лепој игри већ 17 година на богословском факултету по- стоји шаховски клуб „богослов“ екипа игра у квалитетној лиги београда рад у клубу за мене представља вид активног одмора – човек себе вреднује и остварује у другом човеку то подразумева излазак из себе како изаћи из себе да би себе превредновао од егоисте у филантро- па? има ли таквих примера у старом завету? – цео живот јесте и треба да буде слу- жење другима жртва, ако се ради из љубави, не пада тешко нема изразитих примера у старом завету – да ли хуманитарну акцију – „битка за бебе“, доживљавате као делић све- тлости људске савести? – да, ту видим помоћ у инкубаторима и ослобађању пореза за младе родите- ље, тако да ми се та идеја свиђа – имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегавају многодетство? – прегаоцу и бог помаже ко је дао зу- бе, даће и за зубе – слично каже и ваш земљак, про- та илија ђурић: „ко је дао уста, даће и храну“ реците нам неки незаборавни породични догађај или анегдоту – има их много, али за ову прилику само једна пре више година, сладолед је био до- ста доступан постојали су штапићи, па- ковања од 800 и од 2400 грама ушао сам у радњу да купим паковање од 2400 грама затражио сам: „дајте ми породично пако- вање сладоледа“ продавачица ми је рекла: „немамо“, јер није било паковања од 800 грама показао сам прстом и рекао: „па, ево га?“ одговорила ми је: „то је хотелско паковање“ – да ли знате још неке многодетне по- родице и да ли се са њима дружите? – један колега из цркве ружице има петоро деце и две ћерке нам се друже – кад говорите о вашој породици, ни- кад не заборављате да нагласите заслуге и пожртвованост ваше супруге, десан- ке увек, некако поносно и нежно каже- те: „ја имам жену“! – да то је истина, али бих још додао – „жену, која је хтела и волела да ра- ђа“ али, и ја, такође да ме неко пита: „да ли би више волео да имаш двоје деце и седам књига“? – одговорио бих: „не, хвала“ да ме неко пита: „дали би више волео да имашдвоједеце и седам књига“? – одговорио бих: „не,хвала“ 58 l православни мисионар l 6/2012 повратак у очев дом мој пут у православље је почео пре око 12 година, у санкт петербургу у русији су- пруга и ја смо били у процесу усваја- ња двоје деце када сам обишао древни православни храм св исака био сам задивљен и посматрао сам са страхо- поштовањем све иконе исуса христа, богомајке и светих док сам био ту, приметио сам групу руских војника који су такође дошли да обиђу цркву „шта је ово!? мислио сам да је руси- ја безбожна, атеистичка, комунистич- ка земља?“ и у апартману у којем сам одсео такође се налазила једна икона она је изгледа за мене представљала „прозор у православље“: древну веру руског народа био сам припадник различитих проте- стантских деноминација; од баптистич- ке преко мормонске до презвитеријанске цркве нисам био ни свестан да постоји православна црква црквена историја није била битна ни у једној цркви које сам био члан (уобичајено су за почетак своје историје узимали реформацију!) мисао о овој историјској „грешци“ ће ми се касније врзмати по глави једно три године касније мој се живот окренуо наглавачке прошао сам кроз тежак развод, губитак дома и посла ка- да сам се у то време окренуо ка својој цр- кви, нисам наишао на охрабрење нити на утеху и моја вера је почела да слаби убрзо након тога, опет сам обила- зио русију жена која је била наш тури- стички водич је и сама била обраћеник у православље наш разговор је опет заголицао моју радозналост и обновио сам своја претходна искуства и питања у вези са православном црквом и исто- ријом цркве уопште сазнао сам да се са падом комунизма 1991 године велики број руса вратио својим древним коре- нима – православној вери; да су старе црквене зграде обнављане и да се сада у њима редовно служи, као и да нова руска влада сада заправо охрабрује хришћан- ско учење јер је оно помогло да грађани постану бољи у московском кремљу, срцу „империје зла“, било је бар четири цркве и музеј које сам посетио – у којима се налазе света писма стара стотинама година, иконе и други артефакти гледао сам веру и цркву која је још увек жи- ва, након 1000 година и након жестоких из русије с љубављу нисам био ни свестанда постоји православна црква превод са енглеског: маријана петровић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 59 прогона све то је подстакло моју љубо- питљивост и утицало је на то да и даље истражујем када сам се преселио у вилијамспорт (пенсилванија), моја вера је донекле обновљена – вратио сам се свом проте- стантском васпитању и посећивао сам цркве различитих деноминација ужи- вао сам у музици и друштву али сам по- стајао све више разочаран недостатком било какве суштине у вери која се испо- веда „где је њихова свест о историји, о раној цркви, о апостолском учењу?“ не- што је недостајало моје срце је жудело за русијом – и за православном црквом! почео сам да читам и проучавам све што би ми до- пало шака открио сам да православна црква датира из првог века, да апостол- ско прејемство траје и данас; да у обла- стима у којима су апостоли проповеда- ли и данас углавном живе православни; да протестантска реформација није би- ла реакција на православну већ на ри- мокатоличку цркву; да је православна црква у живом континуитету са цр- квом која је откривена у светом писму, са литургијским богослужењима, све- тим тајнама, духовном дисциплином и правцем који одговара данашњици! у светлости ових открића, запитао сам се: „ако апостолска црква још увек посто- московски кремљ открио сам да православна црквадатира из првог века,да апостолско прејемство траје иданас;дау областимау којима суапостоли проповедали иданас углавном живе православни 60 l православни мисионар l 6/2012 ји, зашто ја нисам део ње – зашто нисам православан?“ док сам још увек ишао у протестант- ску цркву, разговарао сам са људима о свом путовању у русију у сред једног таквог разговора, сазнао сам (и био сам изненађен кад сам то чуо) да у вилијам- спорту постоји православна црква – са- грађена од старих балвана један при- јатељ, грк, који је био парохијанин те цркве, лично ме је позвао да дођем сећам се како сам се први пут парки- рао на паркингу храма часног крста и како сам само зурио у храм личио је на неке од храмова које сам виђао по руси- ји мислим да сам то урадио три пута пре него што сам на крају скупио хра- брости да заиста одем на службу једног недељног јутра сам се пробудио и рекао себи: „данас је тај дан данас улазим у ту цркву“ када сам отворио огромна дрвена врата храма, изгледало је као да сам започео ново поглавље у свом живо- ту било је то нешто потпуно другачи- је: као небеса на земљи свеће, иконе, тамјан, богослужење, стајање и појање су били духовно запањујући „бог“, по- мислио сам, „је овде заиста присутан!“ остао сам на кафи и људи су били ве- ома срдачни иако ме нису знали преко пријатеља када сам поново дошао сле- деће недеље, моје срце је знало да сам код куће она традиционално православна до- маћинства или они који су, као ја, пре- шли у православље, заиста су добили диван дар од бога то је дар новог и из- обилног живота у исусу христу и ње- говом телу, цркви – дивној, љубећој и вечној породици! то је место где ја заи- ста припадам, сада и заувек гери самерс изворник: gary summers, „from russia, with love“, http://wwwholycrosswilliamsport org/journeystoorthodoxyhtml црква св крста православне цркве у америци, парохијска црква аутора текста, која се налази у вилијамспорту у пенсилванији (http://wwwholycrosswilliamsportorg/) повратак у очев дом новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 61 п ред римокатолички божић и нову годину, људски род сва- ке године упада у потрошачку грозницу родитељи се труде да својој деци купе најлепше поклоне, како би их усрећили међутим, они њима не говоре да су им они те поклоне донели, него да је то учинио деда мраз или santa claus управо због тога, деца у овом крупном и седом старцу виде неку врсту хероја, о којем су настале разне писане легенде и приче тако, једна од њих говори о ње- говом пореклу зове се: живот и аванту- ре деда мраза од френка баума (l frank baum, the life and adventures of santa claus, 1908) међутим, већи део њих не зна да је деда мраз уствари свети никола мир- ликијски о овоме светитељу нема потребе пу- но писати, јер његово поштовање, које је раширено по свету, довољно говори он је рођен у патари од благочестивих ро- дитеља теофана и ноне још у младости се подучавао христовој вери од стране свога стрица, св николе епископа па- траског после смрти својих родитеља, млади никола је поделио своје имање си- ромасима и посветио се милосрђу, због чега ће код народа задобити велико по- штовање, које траје до данашњих дана једно од најпознатијих његових мило- срђа јесте када је у кућу једног сиромаха тајно потурио врећу злата, како тај си- ромашан човек не би своје ћерке давао другим мушкарцима за новац његово милосрђе према људима ће га касније учинити примером правог хришћанина и он ће бити узор свим хришћанима свети никола је живео у времену ве- ликих богослова, као што су атанасије велики, василије велики, григорије бо- гослов, амвросије милански и јован зла- тоусти иако се претерано није истицао богословским знањем, ипак ће га његова како је деда мраз заменио светог николу нетреба заборавитида јетај дебељушкасти гном измишљеналичност! деласветог николе су стварна, докдела деда мраза нису,нитиће икада бити хришћанств и с емени свет ђакон борис фајфрић 62 l православни мисионар l 6/2012 добра дела учинити једним од највећих светитеља коме ће се велики број људи молити као епископ христове цркве, учествовао је на првом васељенском са- бору 325 године у никеји, где је ударио јеретика арија, због његовог погрешног учења о божанству исуса христа међу- тим, антон владимирович карташев ка- же да у писаним изворима не постоји траг који говори о овом догађају, али да је тако нешто на сабору било присутно: у исто- ријским изворима нигде нема никаквог ни трага ни гласа о оној причи с којом смо се сусрели у житију светог никола чудо- творца како може да се објасни у тексту једног житија настанак приче о његовом богословском спору са аријем, кога је овај светац оштро искритиковао? за могуће објашњење и веродостојност ове епизоде уопште није потребно да се на никејску сцену доводи један скромни, провинцијал- ни епископ ове разбуктале распре нису биле само у свечане дане никејског сабора, него су још дуго – дуго узнемиравале цркву (васеленски сабори, београд 1995, стр 39) након смрти светог николе, његово поштовање ће се брзо раширити међу хришћанским народом тако ће цар јусти- нијан i у 6 веку подићи цркву у част овог светитеља, а свети јован златоусти ће га спомињати у својој литургији у италији ће се његов култ раширити тек по прено- су његових моштију у бари његов култ ће се касније раширити и по грчкој, русији, србији, бугарској, румунији, немачкој, холандији, аустрији и америци (држава њу јорк) постаће заштитник морнара, трговаца, пекара, путника и деце временом ће се култ св николе као да- родавца раширити по целој европи, где ће настати приче о његовом даривању лепих дарова дечацима и девојчицама његов култ дародавца ће се нарочито ра- ширити у холандији, где ће бити познат као синтерклас (sinterklaas) по верова- њу холанђана, синтерклас сваке године у половини новембра, својим бродом из шпаније, долази у белгију и холандију на зна се тачан разлог његовог поласка из шпаније, па се претпоставља да је у тој држави сахрањен или одатле узима помо- ранџе које ће делити деци са њим иде и његов помоћник црни петар (zwarte pi- et), који је нека врста вилењака он пома- же св николи да на своје саонице нато- вари поклоне и да их заједно са њим дели деци њих двојица обилазе породичне куће по целој холандији и кроз оџак проверавају понашање деце црни петар се кроз димњак спушта у кућу, тражећи шаргарепе или сено за белог коња, које се временомће се култ св николе као дародавца раширити по целој европи св никола, барокна икона хришћанство и савремени свет новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 63 оставља у обућу, а деци, заузврат даје по- клоне он је, такође, задужен да кажњава неваљалу децу, одузимајући им све по- клоне у кући, које односи назад у шпани- ју на дан уочи светитељевог рођендана (5–6 децембар), сва деца узбуђено ишче- кују долазак св николе у своју кућу де- ца са својим породицама седе, једу кекс, пију чоколадно млеко и певају песмице посвећене синтеркласу док чекају свог дародавца, на њихова врата улази један од његових помоћника, који баца по соби слаткише деца пузећи трагају за њима и када се подигну на ноге, св никола тада дели поклоне када се велики број европљана почео селити у нови свет (америка) у потрази за новим и бољим животом, они су тада пренели и своје обичаје и веровање та- ко су холанђани обичаје везане за све- тог николу пренели у место тзв нови амстердам пошто се у то време почела ширити реформистичка еуфорија, мно- ги пуританци су покушали да укину по- штовање светим људима, укључујући и светог николу тако ће поједини обичаји везани за њега бити пренети на божић, због чега ће се установити друштво које ће стати у одбрану овог светитеља један од бораца за св николу биће и ирвинг вашингтон (irving washington), који ће написати сатирично дело под именом „историја њујорка“ (a history of new york, new york 1880), у којем се по пр- ви пут свети никола описује као седи старац, који се спушта низ дрвеће и пу- ши лулу: и мудри олоф усни сан, – и гле, добри свети никола дође јашући пре- ко врха дрвећа, у она иста отворена ко- ла у која доноси његове раније поклоне за децу, и тешко се спусти на место где су хероји комунипава себи спремили послед- њи оброк и запали себи фрулу, седе сам и поче пушити; и док је пушио, дим из ње- гове луле се узлете у ваздух и рашири као облак изнад његове главе (washington, op cit, стр 131–132) на основу овог дела, почеће полако да се развија лик деда мраза тако ће др климент кларк мур (clement clark moo- re) написати песму за своју децу под име- ном „посета светог николе“(a visit from st nicholas), која ће бити објављена 1823 године, а која ће касније бити позната као „ноћ уочи божића“(twas’ the night before christmas) на основу мурове песме и вашинг- тоновог дела, сликар томас наст (thomas nast) ће насликати прву сли- ку деда мраза, која ће бити објавље- на 1863 године у часопису харперов недељник (harper’s weekly) тада ће доћи и до промена имена у комби- нацији светитељевог имена на немач- ком sankt niklaus и холандског sin- terklaas, настаће назив santa claus међутим, томасов цртеж неће просла- вити лик деда мраза, него ће то бити слика компаније кока-кола (coca-co- la) која је искористила лик деда мра- за у своје промотивне сврхе тако ће деда мраз – божићна честитка из америке 64 l православни мисионар l 6/2012 ова компанија објавити његову слику 1930 године, коју је нацртао хадон сандблом (huddon sundblom), а која ће прославити деда мраза по целом свету пре него што ће кока-кола пла- сирати слику деда мраза, постојали су цртежи који су га оцртавали у разли- читим облицима и бојама први који је нацртао деда мраза у црвеном оделу и са буцмастим ликом био је луис пранг (louis prang), чији је рад објављен 1885 године његов цртеж ће у мате- ријалне сврхе употребити компанија white rock зарад промоције њихове минералне воде и сока од ђумбира тако је деда мраз насликан како пије минералну воду и сок од ђумбира, што ће учинити и кока-кола, али са својим производом он је, такође, сликан и са флашом вискија иако је раширено мишљење да је де- да мраз настао из лика светог нико- ле, поједини научници истичу да су све приче и особине деда мраза настале из нордијске митологије тако га неки на- учници поистовећују са митолошким богом одином, јер се описује као бог са дугом белом брадом, који кроз небо ја- ше на деветоногом белом коњу по име- ну слеипнир његово пребивалиште је валхала – северни пол и сваког зимског периода (21–25 децембар) лети небом, награђујући добру децу, а кажњавајући неваљалу други научници деда мраза повезују са тором, који се описује као пријатељски расположени старији чо- век са дугом белом брадом и јаке грађе његов елемент је ватра, а боја црвена кроз земљу пролази у кочијама, коју ву- ку два бела јарца чија су имена кракер и гнашер против џинова се бори ледом и снегом, због чега постаје јул – бог (yule = божић) према људима је пријатељ- ски расположен, увек им помаже, никад не наноси зло за њега је кућно огњи- ште свето место, па се увек у виду ватре спушта низ оџак у кућу неке породице симбол бога тора је чекић, као и деда мразов вилењаци су му помоћници, који су му и направили чекић постоји занимљива теорија појединих научника, који сматрају да је деда мраз уствари црни петар, помоћник светог николе особине које му се данас при- писују, припадају црном петру по не- ким теоријама, помоћник светог ни- коле је уствари демон, кога је светитељ заробио и учинио га својим робом он светитељу служи као носач поклона за децу, чија је дужност да се спушта кроз димњак, кажњава неваљалу децу у америчким причама се деда мразу при- писује спуштање низ оџак, док се код холанђана то приписује црном петру дакле, деда мразу су припојене и неке особине од помоћника синтеркласа из свега изложеног, можемо закљу- чити да је деда мраз настао комбина- цијом светог николе, паганских богова тора и одина, као и измишљеног лика црног петра деда мраз се не јавља 6 децембра као синтерклас, него за бо- жић разлог томе јесте реформација, која је због забране култа светог ни- коле, јављање деда мраза пребацила на божић без обзира на разне теорије о пореклу овог седог и дебељушкастог старца, он је данас популарна личност у свету, а посебно међу децом његов лик користе разне компаније за рекла- ме својих производа, па су тако због ту- ризма турске власти уклонили статуу светог николе из његовог родног гра- да мире (данас дембра) и заменили га деда мразом међутим, не треба забо- равити да је тај дебељушкасти гном из- мишљена личност! дела светог николе су стварна, док дела деда мраза нису, нити ће икада бити аутор служи као ђакон у храму св оца николаја у шиду
Свеска: 328 | Свето писмо
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
5
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
...такав свеопшти и освештани древношћу обичај нема сми- сла, и тоДУБОКОГ 📌 смисла мора да постоји
нешто истински ново, у шта верује душа,
без обзира на старост, која нас окружује, и
што душа уверено траж
...такав свеопшти и освештани древношћу обичај нема сми- сла, и то
МЕТА инфо: Р:19477 К:152139 Д:84
| Свеска 329 |
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... доба, као и пре? шта је било, то ће и бити, каже премудри, и што се радило, то ће се и радити и ничег новог под сунцем! деси се и нешто о чему се каже: „гле, ово је ново“; но и то је било у вековима пре нас (проп 1, 9–10) значи ли то да овакав наш поздрав нема смисла? не може бити да такав свеопшти и освештани древношћу обичај нема сми- сла, и то дубоког смисла мора да постоји нешто истински ново, у шта верује душа, без обзира на старост, која нас окружује, и што душа уверено тражи и чека, и појаву чега је спремна да поздрави у свему, што јој се у ма коме погледу учини новим и шта је то заправо? биће, говори господ, небо ново и земља нова (откр 21, 1) управо зато сви ми ве- рујући, ново небо и нову земљу, по обећању његовом, чекамо (2 пет 3, 13) ево прве стварне новости! она ће се открити у свој својој слави тек по крају света, када се све пречисти огњем; међутим, припремање за њу је започето малтене од првих дана постојања неба и земље, и делује од тога времена, свакако невидљиво за телесни поглед, али видљиво за умни поглед вере обнављајуће силе, заложене у временски ток ствари су тако стварне и делатне, да је апостол при помисли на њих, узвикнуо: старо прође, гле све ново постаде (2 кор 5, 17) и обухвативши умом сву твар, која је окусила зачетке обновљења (преобража- ја), чуо је чак њено јадиковање о томе, да неће брзо доћи време, када ће она збацити садашњу похабану и пропадљиву одећу и обући се у нову, пуну светлог и радосног живота сходно томе у садашњем нашем поло- жају (стању), једно се показује споља, а из светоотачке ризнице свети теофан затворник: превод са руског: небојша ћосовић јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 5 друго делује унутра, и у нама, и ван нас стварно стање наше и стање читавог света је прелазно стање, слично стању болесника обавијеног завојима, или др- вета које је замрло зими, или куће која се рестаурира, те је ограђена скелама а доћи ће време када ће се скинути завоји са болеснога и он ће се показати здрав и излечен; завршиће се градња, па ће се уклонити скеле – и сви ће угледати обно- вљену кућу у њеној лепоти; доћи ће про- леће новога века – и дрво постојања света, сада голо, покриће се лишћем, цветовима и плодовима таква је прва новина, која се може на- звати васељенском међутим, постоји слична новост и за сваког од нас, која улази у нас и показује своју снагу, када ми постајемо причасници преобража- вајућих сила, које је донео спаситељ на земљу јер ко је у христу, нова је твар (2 кор 5, 17) познато је свима и свакоме да су све снаге за нови живот поверене светој цркви, и да се сва њена истин- ска чеда несумњиво испуњавају њима и преображавају кроз њих заче- так овог препорода се полаже у светом крштењу, у коме ми свлачимо старог човека и облачимо се у новог, или се препорађамо за нови живот код оних који сачувају благодат крштења, сила унутрашњег обновљења не престаје да делује, а код оних који по- сле крштења западају у смртне грехе, она се прекида и поново почиње да дејствује када се овакви кроз свету тајну пока- јања приопште опет животу божијем у христу исусу ако неко у крштењу или у покајању добије благодат обновљења и потајни наш човек, сазревши у немоћном телу, када досуди бог, збацује овај омотач, узлазећи горе и започиње тамо живети потпуно обновљеним животом код самог извора живота св теофан затворник (1815–1894), литографија п ф борела из 1860 г 6 l православни мисионар l 1/2013 ако је чува и поступа сходно њеним за- хтевима, онда то семе новог живота неће замирати, већ ће се све више и више ра- звијати, и потајни човек срца ће све више и више расти и јачати, испуњавајући се премудрошћу и духовним разумом, мо- ралном лепотом и снагом карактера, те и унутрашњим радовањем у духу светом, иако он споља може бити и сиромашан, и бедан, и наг при непривлачној споља- шности зри унутрашња лепота, као пре- красни лептир у својој неугледној ларви сазревши, лептир пробија омотач и за- почиње да се радује животу на свету бо- жијем тако и потајни наш човек, сазрев- ши у немоћном телу, када досуди бог, збацује овај омотач, узлазећи горе и за- почиње тамо живети потпуно обновље- ним животом код самог извора живота у овоме је заправо и назначење наше управо зато је слика овог обновљења и предназначена у души, и оно се открива у њеним предосећањима и потајним жеља- ма, чак и онда када је она туђа преобра- жавајућим силама ето разлога зашто ми тако волимо ново и зашто га тако брижно тражимо! треба постати новим у себи и жеђ за новим ће бити задовољена и постојано задовољавана, јер је нови духовни живот у христу исусу, по својој суштини, стал- но нов; а стално присутна у нама новост ће утољавати жеђ за новим нека би нас све господ удостојио овога! ничег бољег не бих могао пожелети читаоцима домаће беседе у наступајућем новом лету чланак „новости для нового года“ (који је овде преведен под насловом: „шта је ново у новој години“) је објављен 1874 године у часопису домаћа беседа, у коме је иначе свети теофан затворник објављивао своја краћа духовна разматрања од 1869 – 1877 године иста су 2003 г прештампана под насловом „созерцања и размишљања“ у издању московског сретењског манастира налазим се у радној соби старца гри- горија отац јоаким ми нуди уоби- чајено светогорско послужење, док истовремено прима послушање за мој смештај у келију, која је поред старчеве убрзо су нас обавестили да је све спремно са узбуђењем сам отворио врата и нашао се унутар келијице сав радостан отац јо- аким ми је пришао и као какав тренер дао ми је прва упутства: – „е, дете моје, келија за монаха је једно борилиште овде ћеш допасти ђаволу и својим страстима шака а ти увек треба да будеш победник тако ће твој анђео чувар да слави, а господ ће да благослови твоју борбу дакле, одавде па до раја!“ – „вашим молитвама, оче, да се ђаво никада не наслађује у мом животу“, одго- ворио сам са ганутошћу и целивао његову мршаву руку у келији недуго затим затворио сам врата и остао сам говорио сам у себи: „боже мој, одавде па до раја!“ бацио сам по- глед на моју малу келију њене димен- зије нису прелазиле два са два и по ме- тра од намештаја ту је био један дрвени кревет, једна стара икона богородице и један мали сто покрај прозора ода- тле се видео скоро цео скит, као са врха неког великог амфитеатра, будући да је наша колиба била саграђена на једној од највиших тачака скита поглед је био панорамски а иза, даље, до дубине хо- ризонта, простирало се море једно дрво кајсије се борило да дође до мог прозо- ра на столу се налазила једна свећа на почетку, како сам разгледао келију, осетио сам некакву неугодност била је старечник превод са грчког: милана вучићевић из светоотачке ризнице јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 7 киновија у скиту свете ане келија је била ниска, суморна, скучена међутим, превазишао сам то када сам почео да схватам смисао такве конструкције ниска, суморна, скучена убрзо, међу- тим, превазишао сам то када сам почео да схватам смисао такве конструкције да, ниске плафоне, келије мале као скро- вишта, као гнезда, имају скоро све коли- бе у скитовима и општежићима један тако скучен простор за боравак помаже монаху у његовом труду да се повуче у унутрашњи живот и врати свој ум у себе, а затим и у своју базу која је срце ово ће, дакле, бити моја келија овде ћу живети заувек овде моје молитве, овде моја учења, овде борбе, овде сузе, овде моје радости све овде данас почињем не знам када ћу завршити друштво ће ми бити њена оскудност, а снага њена прошлост колико је њих прошло ову- да! колико молитви, колико метанија, колико радосне туге, колико борбе прса у прса са кушачем, са мисаоним амали- скит свете ане на светој гори 8 l православни мисионар l 1/2013 ком! можда је моја келија угостила нека- да монахе који су, пошто су се „у доброј борби борили, пут свој испунили и веру своју одржали“, данас свети у победнич- кој цркви код старца након сређивања келије на брзину, оти- шао сам да видим старца био је весео, и са осмехом који је ретко могао да се раза- зна на његовом строгом лицу, рекао ми је: – „седи мало, док се не огласи звоно за вечерње“ није прошло много времена када је један млад монах отприлике мојих го- дина – григорије, како сам чуо да се зове – ушао у радну собу, направио метани- ју испред старца и затим ме са великом усрдношћу поздравио, пожелевши ми добродошлицу – „добру чврстину и добро трпљење!“, пожелео ми је звоно нас је позвало у капелу наше ко- либе на вечерње окружење оскудно, али надахњујуће старе стасидије, архаичне иконе, кандила једноставна две избле- деле завесе затварале су царске двери и северне двери старац ми је показао стасид
... доба, као и пре? шта је било, то ће и бити, каже премудри, и што се радило, то ће се и радити и ничег новог под сунцем! деси се и нешто о чему се каже: „гле, ово је ново“; но и то је било у вековима пре нас (проп 1, 9–10) значи ли то да овакав наш поздрав нема смисла? не може бити да такав свеопшти и освештани древношћу обичај нема сми- сла, и то дубоког смисла мора да постоји нешто истински ново, у шта верује душа, без обзира на старост, која нас окружује, и што душа уверено тражи и чека, и појаву чега је спремна да поздрави у свему, што јој се у ма коме погледу учини новим и шта је то заправо? биће, говори господ, небо ново и земља нова (откр 21, 1) управо зато сви ми ве- рујући, ново небо и нову земљу, по обећању његовом, чекамо (2 пет 3, 13) ево прве стварне новости! она ће се открити у свој својој слави тек по крају света, када се све пречисти огњем; међутим, припремање за њу је започето малтене од првих дана постојања неба и земље, и делује од тога времена, свакако невидљиво за телесни поглед, али видљиво за умни поглед вере обнављајуће силе, заложене у временски ток ствари су тако стварне и делатне, да је апостол при помисли на њих, узвикнуо: старо прође, гле све ново постаде (2 кор 5, 17) и обухвативши умом сву твар, која је окусила зачетке обновљења (преобража- ја), чуо је чак њено јадиковање о томе, да неће брзо доћи време, када ће она збацити садашњу похабану и пропадљиву одећу и обући се у нову, пуну светлог и радосног живота сходно томе у садашњем нашем поло- жају (стању), једно се показује споља, а из светоотачке ризнице свети теофан затворник: превод са руског: небојша ћосовић јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 5 друго делује унутра, и у нама, и ван нас стварно стање наше и стање читавог света је прелазно стање, слично стању болесника обавијеног завојима, или др- вета које је замрло зими, или куће која се рестаурира, те је ограђена скелама а доћи ће време када ће се скинути завоји са болеснога и он ће се показати здрав и излечен; завршиће се градња, па ће се уклонити скеле – и сви ће угледати обно- вљену кућу у њеној лепоти; доћи ће про- леће новога века – и дрво постојања света, сада голо, покриће се лишћем, цветовима и плодовима таква је прва новина, која се може на- звати васељенском међутим, постоји слична новост и за сваког од нас, која улази у нас и показује своју снагу, када ми постајемо причасници преобража- вајућих сила, које је донео спаситељ на земљу јер ко је у христу, нова је твар (2 кор 5, 17) познато је свима и свакоме да су све снаге за нови живот поверене светој цркви, и да се сва њена истин- ска чеда несумњиво испуњавају њима и преображавају кроз њих заче- так овог препорода се полаже у светом крштењу, у коме ми свлачимо старог човека и облачимо се у новог, или се препорађамо за нови живот код оних који сачувају благодат крштења, сила унутрашњег обновљења не престаје да делује, а код оних који по- сле крштења западају у смртне грехе, она се прекида и поново почиње да дејствује када се овакви кроз свету тајну пока- јања приопште опет животу божијем у христу исусу ако неко у крштењу или у покајању добије благодат обновљења и потајни наш човек, сазревши у немоћном телу, када досуди бог, збацује овај омотач, узлазећи горе и започиње тамо живети потпуно обновљеним животом код самог извора живота св теофан затворник (1815–1894), литографија п ф борела из 1860 г 6 l православни мисионар l 1/2013 ако је чува и поступа сходно њеним за- хтевима, онда то семе новог живота неће замирати, већ ће се све више и више ра- звијати, и потајни човек срца ће све више и више расти и јачати, испуњавајући се премудрошћу и духовним разумом, мо- ралном лепотом и снагом карактера, те и унутрашњим радовањем у духу светом, иако он споља може бити и сиромашан, и бедан, и наг при непривлачној споља- шности зри унутрашња лепота, као пре- красни лептир у својој неугледној ларви сазревши, лептир пробија омотач и за- почиње да се радује животу на свету бо- жијем тако и потајни наш човек, сазрев- ши у немоћном телу, када досуди бог, збацује овај омотач, узлазећи горе и за- почиње тамо живети потпуно обновље- ним животом код самог извора живота у овоме је заправо и назначење наше управо зато је слика овог обновљења и предназначена у души, и оно се открива у њеним предосећањима и потајним жеља- ма, чак и онда када је она туђа преобра- жавајућим силама ето разлога зашто ми тако волимо ново и зашто га тако брижно тражимо! треба постати новим у себи и жеђ за новим ће бити задовољена и постојано задовољавана, јер је нови духовни живот у христу исусу, по својој суштини, стал- но нов; а стално присутна у нама новост ће утољавати жеђ за новим нека би нас све господ удостојио овога! ничег бољег не бих могао пожелети читаоцима домаће беседе у наступајућем новом лету чланак „новости для нового года“ (који је овде преведен под насловом: „шта је ново у новој години“) је објављен 1874 године у часопису домаћа беседа, у коме је иначе свети теофан затворник објављивао своја краћа духовна разматрања од 1869 – 1877 године иста су 2003 г прештампана под насловом „созерцања и размишљања“ у издању московског сретењског манастира налазим се у радној соби старца гри- горија отац јоаким ми нуди уоби- чајено светогорско послужење, док истовремено прима послушање за мој смештај у келију, која је поред старчеве убрзо су нас обавестили да је све спремно са узбуђењем сам отворио врата и нашао се унутар келијице сав радостан отац јо- аким ми је пришао и као какав тренер дао ми је прва упутства: – „е, дете моје, келија за монаха је једно борилиште овде ћеш допасти ђаволу и својим страстима шака а ти увек треба да будеш победник тако ће твој анђео чувар да слави, а господ ће да благослови твоју борбу дакле, одавде па до раја!“ – „вашим молитвама, оче, да се ђаво никада не наслађује у мом животу“, одго- ворио сам са ганутошћу и целивао његову мршаву руку у келији недуго затим затворио сам врата и остао сам говорио сам у себи: „боже мој, одавде па до раја!“ бацио сам по- глед на моју малу келију њене димен- зије нису прелазиле два са два и по ме- тра од намештаја ту је био један дрвени кревет, једна стара икона богородице и један мали сто покрај прозора ода- тле се видео скоро цео скит, као са врха неког великог амфитеатра, будући да је наша колиба била саграђена на једној од највиших тачака скита поглед је био панорамски а иза, даље, до дубине хо- ризонта, простирало се море једно дрво кајсије се борило да дође до мог прозо- ра на столу се налазила једна свећа на почетку, како сам разгледао келију, осетио сам некакву неугодност била је старечник превод са грчког: милана вучићевић из светоотачке ризнице јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 7 киновија у скиту свете ане келија је била ниска, суморна, скучена међутим, превазишао сам то када сам почео да схватам смисао такве конструкције ниска, суморна, скучена убрзо, међу- тим, превазишао сам то када сам почео да схватам смисао такве конструкције да, ниске плафоне, келије мале као скро- вишта, као гнезда, имају скоро све коли- бе у скитовима и општежићима један тако скучен простор за боравак помаже монаху у његовом труду да се повуче у унутрашњи живот и врати свој ум у себе, а затим и у своју базу која је срце ово ће, дакле, бити моја келија овде ћу живети заувек овде моје молитве, овде моја учења, овде борбе, овде сузе, овде моје радости све овде данас почињем не знам када ћу завршити друштво ће ми бити њена оскудност, а снага њена прошлост колико је њих прошло ову- да! колико молитви, колико метанија, колико радосне туге, колико борбе прса у прса са кушачем, са мисаоним амали- скит свете ане на светој гори 8 l православни мисионар l 1/2013 ком! можда је моја келија угостила нека- да монахе који су, пошто су се „у доброј борби борили, пут свој испунили и веру своју одржали“, данас свети у победнич- кој цркви код старца након сређивања келије на брзину, оти- шао сам да видим старца био је весео, и са осмехом који је ретко могао да се раза- зна на његовом строгом лицу, рекао ми је: – „седи мало, док се не огласи звоно за вечерње“ није прошло много времена када је један млад монах отприлике мојих го- дина – григорије, како сам чуо да се зове – ушао у радну собу, направио метани- ју испред старца и затим ме са великом усрдношћу поздравио, пожелевши ми добродошлицу – „добру чврстину и добро трпљење!“, пожелео ми је звоно нас је позвало у капелу наше ко- либе на вечерње окружење оскудно, али надахњујуће старе стасидије, архаичне иконе, кандила једноставна две избле- деле завесе затварале су царске двери и северне двери старац ми је показао стасид
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
Одреднице:
1. 15581 / ...руске, немачке и других књижевности не би били то што јесу без ДУБОКОГ хришћан- ског надахнућа аутора као што су шек- спир, дикенс, балзак, иго, достојевски, гогољ, гете дела попут хам...
2. 92864 / ...руске, немачке и других књижевности не би били то што јесу без ДУБОКОГ хришћанског надахнућа аутора као што су шекспир, дикенс, балзак, иго, достојевски, гогољ, гете дела попут хамле...
1. 15581 / ...руске, немачке и других књижевности не би били то што јесу без ДУБОКОГ хришћан- ског надахнућа аутора као што су шек- спир, дикенс, балзак, иго, достојевски, гогољ, гете дела попут хам...
2. 92864 / ...руске, немачке и других књижевности не би били то што јесу без ДУБОКОГ хришћанског надахнућа аутора као што су шекспир, дикенс, балзак, иго, достојевски, гогољ, гете дела попут хамле...
6
Свеска: 333 | Значај Миланског едикта: некада и сада
...улепшали ову поетски богату трагедију монолог је давањеДУБОКОГ 📌 увида у целокупно ју-
наково ментално и емоционално биће
монолози су сумње које шекспирови
јунаци деле са нама читаоци
...улепшали ову поетски богату трагедију монолог је давање
МЕТА инфо: Р:20628 К:166673 Д:92
| Свеска 333 |
Свеска: 333 | Значај Миланског едикта: некада и сада
... живот је по- некад толико компли- кован, да човек често не може да предвиди своје поступке то је само јед- на од великих истина коју нам ова трагедија између осталог открива шекспирови монолози који своју пуноћу дости- жу управо у лику хамлета, нису ту да би додатно улепшали ову поетски богату трагедију монолог је давање дубоког увида у целокупно ју- наково ментално и емоционално биће монолози су сумње које шекспирови јунаци деле са нама читаоцима тј гле- даоцима тако се налазимо пред иза- зовом да ли ћемо остати само неми и отуђени посматрачи, или ћемо се са- живети са личном драмом оног који монолог изговара осим што нас, не само хамлет, већ све шекспирове дра- ме остављају запитане и загледане у тајну живота, оне су и барометар наше 64 5/2013 површности и отуђености другим ре- чима, тешко је читати ову трагедију, а камо ли узети активног учешћа, ако нам је површност, коју савремени на- чин живота у многоме подстиче, по- стао или јесте стил живота хамлет нас тражи, пита, провоцира, интригира и не само хамлет, већ и остали јунаци, да ли својим монолозима, поступцима или дијалозима зрцале наша унутра- шња стања и дилеме кроз које можда и сами у одређеном контексту прола- зимо, или нам тек предстоји да се са њима суочимо на крају крајева, свако велико уметничко дело указује нам на степен наше отуђености од бога грех чини човека самољубивим и постепе- но га одводи у отуђеност према окру- жењу, према свему што је створио и према самом себи зато се отуђеност не може превазићи без успостављања заједнице са богом неопходно је нагласити да ово дело није само скуп психолошких портрета радња је та која га уобличава и открива основни смисао зато би било погре- шно издвојити ликове из контекста у којем су представљени и тако их изо- ловане анализирати напротив, оно у чему се неки тумачи ове трагедије слажу јесте да у овом делу шекспир отворено проговара о суштинској тра- гичности људског живота, а то је кон- кретно у овом случају парадокс правде и кривице правда захтева да буде за- довољена када је почињен неки зло- чин, али у суштини она никада не може бити задовољена, јер по свим несавр- шеним људским мерилима заиста је свака казна банална и не може да буде задовољавајућа реакција на било какво злодело како јустин ћелијски наводи, главни циљ људског постојања у овом свету је управо правда божија то је објавио богочовек рекавши: „иштите најпре царство божије и правду њего- ву“ (мт 6, 33) заправо, правда божија и јесте царство божије, јер бог царује правдом у свим својим световима – „правда је твоја правда вечна, и закон твој истина“ (пс 119, 142) на послетку, како то хамлет од те- шког скептика ступа на пут вере? пи- тање које он поставља у трећем чину (о, бити или не бити то је питање) добија свој одговор у петом чину (бити спреман - у томе је све), и тако се ова трагедија освете с почетка по- степено преображава у јединствену, личну драму задобијања вере колико год је хамлет желео освету, на крају бива пасиван учесник (али истовреме- но спреман) трагичних догађаја, које је покренуо његов властољубиви стриц свакако ово шекспирово остварење и даље остаје тајна, и оставља нас запи- тане – није ли то све могло да изгледа другачије; док у хамлету препознајемо онај увек недоступан и болни делић нашег бића које сумња, анализира, по- кушава све разумом да дохвати, оста- вљајући нам при томе могућност да, уз божију помоћ, увек будемо спрем- ни за све животне изазове, недаће и наизглед непремостиве препреке које можемо да доживимо као посебне мо- гућности које ће нас утврдити у вери, јер: „вјера је основ свега чему се на- дамо, потврда ствари невидљивих“ (јевр 11, 1)
... живот је по- некад толико компли- кован, да човек често не може да предвиди своје поступке то је само јед- на од великих истина коју нам ова трагедија између осталог открива шекспирови монолози који своју пуноћу дости- жу управо у лику хамлета, нису ту да би додатно улепшали ову поетски богату трагедију монолог је давање дубоког увида у целокупно ју- наково ментално и емоционално биће монолози су сумње које шекспирови јунаци деле са нама читаоцима тј гле- даоцима тако се налазимо пред иза- зовом да ли ћемо остати само неми и отуђени посматрачи, или ћемо се са- живети са личном драмом оног који монолог изговара осим што нас, не само хамлет, већ све шекспирове дра- ме остављају запитане и загледане у тајну живота, оне су и барометар наше 64 5/2013 површности и отуђености другим ре- чима, тешко је читати ову трагедију, а камо ли узети активног учешћа, ако нам је површност, коју савремени на- чин живота у многоме подстиче, по- стао или јесте стил живота хамлет нас тражи, пита, провоцира, интригира и не само хамлет, већ и остали јунаци, да ли својим монолозима, поступцима или дијалозима зрцале наша унутра- шња стања и дилеме кроз које можда и сами у одређеном контексту прола- зимо, или нам тек предстоји да се са њима суочимо на крају крајева, свако велико уметничко дело указује нам на степен наше отуђености од бога грех чини човека самољубивим и постепе- но га одводи у отуђеност према окру- жењу, према свему што је створио и према самом себи зато се отуђеност не може превазићи без успостављања заједнице са богом неопходно је нагласити да ово дело није само скуп психолошких портрета радња је та која га уобличава и открива основни смисао зато би било погре- шно издвојити ликове из контекста у којем су представљени и тако их изо- ловане анализирати напротив, оно у чему се неки тумачи ове трагедије слажу јесте да у овом делу шекспир отворено проговара о суштинској тра- гичности људског живота, а то је кон- кретно у овом случају парадокс правде и кривице правда захтева да буде за- довољена када је почињен неки зло- чин, али у суштини она никада не може бити задовољена, јер по свим несавр- шеним људским мерилима заиста је свака казна банална и не може да буде задовољавајућа реакција на било какво злодело како јустин ћелијски наводи, главни циљ људског постојања у овом свету је управо правда божија то је објавио богочовек рекавши: „иштите најпре царство божије и правду њего- ву“ (мт 6, 33) заправо, правда божија и јесте царство божије, јер бог царује правдом у свим својим световима – „правда је твоја правда вечна, и закон твој истина“ (пс 119, 142) на послетку, како то хамлет од те- шког скептика ступа на пут вере? пи- тање које он поставља у трећем чину (о, бити или не бити то је питање) добија свој одговор у петом чину (бити спреман - у томе је све), и тако се ова трагедија освете с почетка по- степено преображава у јединствену, личну драму задобијања вере колико год је хамлет желео освету, на крају бива пасиван учесник (али истовреме- но спреман) трагичних догађаја, које је покренуо његов властољубиви стриц свакако ово шекспирово остварење и даље остаје тајна, и оставља нас запи- тане – није ли то све могло да изгледа другачије; док у хамлету препознајемо онај увек недоступан и болни делић нашег бића које сумња, анализира, по- кушава све разумом да дохвати, оста- вљајући нам при томе могућност да, уз божију помоћ, увек будемо спрем- ни за све животне изазове, недаће и наизглед непремостиве препреке које можемо да доживимо као посебне мо- гућности које ће нас утврдити у вери, јер: „вјера је основ свега чему се на- дамо, потврда ствари невидљивих“ (јевр 11, 1)
Свеска: 333 | Значај Миланског едикта: некада и сада
... МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара септембар/октобар 2013 1 Фотографија на насловној страни корице: Цар Константин Велики (Музеј Капитолини, Рим) Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије Фото: ђакон Владислав Голић Фотографија на трећој страни корице: Црква Премудрости Божије у Цариграду Фото: shutterstockcom Фотографија на полеђини корице: Овим побеђуј! (Ђурђевдански крст у Крагујевцу) Фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 333, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2013 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара Реч уредника Милански едикт: седамнаест векова касније 2 Светачник Светост на путевима љубави и странпутицама гордости 4 Историја хришћанства Надкласна истина 6 Догматске теме Богословље – када, коме и колико? (III) 10 Жива реч Основне карактеристике пастира са освртом на пастирску службу 14 Тема броја Тринаести апостол 19 Празно место 23 Цар Константин и Света Земља 27 Слобода за стваралаштво: Милански едикт 28 У сусрет јубилеју Миланског едикта Разговор са др Мирком Сајловићем, професором Историје Цркве 31 1700 година Миланског едикта 36 Српски владари и култ Св Константина Великог 38 Милански едикт – смисао јубилеја 40 Милански едикт као вечна поука 43 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Пакистану 46 Повратак у Очев дом Како је хиндуиста са Фиџија постао православни свештеник 53 Многодетне хришћанске породице Самохрана мајка Николина и њена деца 55 Књижевност Хамлет 61 2 5/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази
... МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара септембар/октобар 2013 1 Фотографија на насловној страни корице: Цар Константин Велики (Музеј Капитолини, Рим) Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије Фото: ђакон Владислав Голић Фотографија на трећој страни корице: Црква Премудрости Божије у Цариграду Фото: shutterstockcom Фотографија на полеђини корице: Овим побеђуј! (Ђурђевдански крст у Крагујевцу) Фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 333, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2013 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Значај Миланског едикта: некадa и садa цена 90 динара Реч уредника Милански едикт: седамнаест векова касније 2 Светачник Светост на путевима љубави и странпутицама гордости 4 Историја хришћанства Надкласна истина 6 Догматске теме Богословље – када, коме и колико? (III) 10 Жива реч Основне карактеристике пастира са освртом на пастирску службу 14 Тема броја Тринаести апостол 19 Празно место 23 Цар Константин и Света Земља 27 Слобода за стваралаштво: Милански едикт 28 У сусрет јубилеју Миланског едикта Разговор са др Мирком Сајловићем, професором Историје Цркве 31 1700 година Миланског едикта 36 Српски владари и култ Св Константина Великог 38 Милански едикт – смисао јубилеја 40 Милански едикт као вечна поука 43 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Пакистану 46 Повратак у Очев дом Како је хиндуиста са Фиџија постао православни свештеник 53 Многодетне хришћанске породице Самохрана мајка Николина и њена деца 55 Књижевност Хамлет 61 2 5/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази
Одреднице:
7
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
...земаљским шаром, по- никавши опет из једног малог, динамич- ног иДУБОКОГ 📌 свјетског народа његова
ријеч била је блага, његов поглед био је
сјетан, његов ход био је свештен мало
је говорио, далеко се ч
...земаљским шаром, по- никавши опет из једног малог, динамич- ног и
МЕТА инфо: Р:19875 К:154705 Д:85
| Свеска 340 |
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
... бројева 337 и 338 православног мисионара 4 6/2014 павле, божији човјек, мален ра- стом, но висок, широк, дубок и богат духом, походио је један мали европски и свјетски народ, баш као што је некад велики апостол па- вле (исто тако стасом мален, но духом висок) пролазио земаљским шаром, по- никавши опет из једног малог, динамич- ног и дубоког свјетског народа његова ријеч била је блага, његов поглед био је сјетан, његов ход био је свештен мало је говорио, далеко се чуо тихо је свје- дочио, громогласан је био одјек нала- зио се као пред амбисом између жи- вотне снаге и беживотне несталости, а јавио се дивом и великаном историје и вјечности личност оца павла (јер је то он све- цјелим својим бићем, суштински једино и најважније био) је многострука он је пастир, учитељ, црквени дјелатник, на- родни чувар, а опет, све те „ингеренције“ и службе биле су обједињене у крхком и слабашном и сиједом старцу, са ријечју која задуго даље и дубље није свједочи- ла вјечне идеале у српском народу, али и читавој васиони да, његова улога, све- штена и дубинска, није била само коор- динисана према једном народу, чак ни само према свијету и човјеку, него уоп- ште према читавој васиони, према ко- смосу и у космосу, што значи да се у ње- говој личности дешава једно космичко збивање и божанска драма, а то је етос, начин постојања и свједочење једног ма- лог, интересантног, живахног и прагма- тичног човјека, који су се очитовали и просијавали кроз његову љубав, једно- ставно речено за све и свакога патријарх свесрпски павле био је отје- лотворење агапијског (=љубавног) начи- на постојања, једног практичног одсто- јавања и вјеровања у љубав божију, те кроз ту главну карактеристику његове личности – љубав, било је присутно лу- чезарно отварање читавог спектра то- лико потребних јеванђелских врлина и вриједности, у данашњем свијету и пре- ма савременом човјеку око таквог врлинског етоса постојања којим је живио, дисао и мирисао патри- јарх, сабирали су се кроз вијекове хри- шћани, окупљале су се богољубиве душе и народи, попут прибијања и окружења патријархпавле – смирени благовјесник јеванђелске истине „благооном кодовијекаживи,имаосе раштаиродити“ поводом петогодишњице упокојења блаженопочившег патријарха српског г павла (1914-2009) стефан ибришимовић сећања новембар/децембар 2014 5 око јеванђелског бисера многоцјеног или као тражење и чување оног блага зако- паног у пољу тако и данас, тако и уви- јек, па је ова дубинска и неухватљива личност, била и оста- ла ослонац многих и многих младих људи, постала је њихово на- дахнуће за животно стваралаштво и пер- спектива за један на- чин постојања по ка- нонима (=правилима) нове твари (царства божијег) свакако тој плејади младих људи припадају и прибра- јају се и богословске школе и институције у којима се многи од нас поучавају или су се поучавали слиједећи свијетле примјере, ме- ђу којима, као упаље- на буктиња свијетли и разгони мрак, наш отац павле спаситељеве ријечи да „ко има заповије- сти моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби, тога ће љубити отац мој; и ја ћу га љубити и ја- вићу му се сам“ (јн 14, 21) биле су мото жи- вота нашег великана те истине он је живио на један практичан и мартиријски начин (=свједочењем), а ње- гово проживљавање таквог вриједносног система, просто је исијавало сваким ње- говим, благим и умје- реним покретом, сва- ки његов миг и домашај отварао је неку дубину и искуство, док је његов однос према богу и према људима био начин живота једног пустињака, подвижника, 6 6/2014 монаха, али у исто вријеме, на практи- чан и народни начин, уклопљена улога и црквеног првака, патријарха, епископа и свештеника љубав је коријен врлина (ава антони- је велики), она је сабирно сочиво здра- ве човјечности, она је таква сила, да је пред њом потребно поклекнути и спје- вати јој химну, попут павловог имењака и сарадника, апостола павла (1кор 13) некако се то сусретало и на спољашним манифестацијама нашег великана, оца и пастира, па су нас на то подсјећале његова вјечно скромна мантија, црна попут мркле ноћи, а опет чиста и ми- рисна, попут најфиније свиле, те његов штап (знамо већ како „скројен“), који нам показује да је живот заправо уви- јек везивање, увијек ослањање, стално укорјењење и оживотворење кроз лађу спасења – цркву, кроз јеванђелски на- чин живота, понајвише кроз космичко чудо љубави божије наш патријарх, који је дошао из плод- не славоније (у распета времена), те био монах и епископ на још распетијем косову, свједочећи опет бога распетог на распетом суду божијем у београду, србији и јужнословенским земљама де- ведесетих, био je свештени литург ко- смичке литургије, васионског уздарја од свих и за све, коју је он приносио, гдје је стигао, потекао и постојао, носећи у себи ту лучу божијег изабрања, божијег позива, те је собом, својом оштроумно- шћу, простотом и опет јеванђелскошћу, тихо, смирено, и ненаметљиво, прео- бражавао крајеве и просторе земље он је једноставно био божији посланик, амбасадор, заиста дорастао и прерастао своме времену, човјек који је то живио и носио једноставно знајући да „остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав“ (1кор 13, 13) павле је био распети свједок распетог христа, уз то, бивајући увијек на крсту и огњем жежен (попут пшенице – св иг- натије антиохијски), проносио је вјеру и наду, која све нас дотиче и изнова запит- кује и интригира, а то је благовијест да је христос разапети и страдали, васкрсао сав тај просвећени и освећени начин живота стао је у тог доброг и ситногчовјека сећања новембар/децембар 2014 7 и побиједио смрт и свима живот вјечни даровао павлова благовјест јесте благо- вјест дјела, а не ријечи, она је видљиво јављање дубинског преображења и за- квашења вјечним (од колијевке матери- не) мајушног човјека, незнатног тијелом и стасом, јасног ставом и луцидног гово- ром, једноставно речено: човјека који је у одређеном, страшном и турбулентном периоду, дао ново име и идеал нацији која је дошла из безвјерја био је свети сава на размеђи два најдубља вијека, био је свети василије чудотворац хер- цеговачки и острошки међу зараћеним странама, био је свети симеон мирото- чиви међу побуњеном браћом све те службе, све те јеванђелске вр- лине и тајне, сав тај просвећени и осве- ћени начин живота, стао је у тог доброг и ситног човјека, чије дубине и ширине бивају видан подстрек и непрестан од- јек, за сваког човјека, па и најдаљег не- знанца свједочио је он божански начин живота и својевременим јудејима и је- линима, знанима и незнанима, нашима и инима свако га је препознавао по неком дјелићу, по неког фрагменту, јер је заиста сваки његов дах, уздисај и из- дисај свједочио да, јесте у овоме свијету, али да ипак припада вишој реалности, да је ипак човјек царства небескога такав, распет, човјек крста и васкр- сења, свјестан да крст носити нама је суђено (петар други петровић његош), стизао је и на наше просторе и крајеве, благом ријечју, а јаким примјером дају- ћи нам до знања да смо људи, а не не- људи или подљуди, те, није нам дао та- блице нити правила, него нам је дао свој примјер љубави као служења другоме служити богу за њега је, служити свим другима, послужити другоме, и у вољи и невољи, а то су аутентичне вриједно- сти које су родиле и породиле српски народ у времену и вјечности јеванђелска истина заиста бива у огле- далу и загонетки (1кор 13, 12), али гле- дајући у онај свјетилник који је био при- служен пред насликаним скромним и никад већим ликом српског апостола павла, као да нам се, помало и у фраг- ментима, отвара загонетка и реално- шћу замјењује огледало, те кроз павла, видимо љепши и бољи свијет, видимо нашу наду с оне стране моста (иво ан- дрић, мостови), видимо бога и царство божије! надам се да сви ми који смо здруже- ни око једног великана, око једног див- јунака и проповједника дјелом, нећемо као свештеници и богослови, професо- ри, љекари, вође и политичари, радни- ци и тежаци, сиромаси и богати, забора- вити да је царство земаљско з
... бројева 337 и 338 православног мисионара 4 6/2014 павле, божији човјек, мален ра- стом, но висок, широк, дубок и богат духом, походио је један мали европски и свјетски народ, баш као што је некад велики апостол па- вле (исто тако стасом мален, но духом висок) пролазио земаљским шаром, по- никавши опет из једног малог, динамич- ног и дубоког свјетског народа његова ријеч била је блага, његов поглед био је сјетан, његов ход био је свештен мало је говорио, далеко се чуо тихо је свје- дочио, громогласан је био одјек нала- зио се као пред амбисом између жи- вотне снаге и беживотне несталости, а јавио се дивом и великаном историје и вјечности личност оца павла (јер је то он све- цјелим својим бићем, суштински једино и најважније био) је многострука он је пастир, учитељ, црквени дјелатник, на- родни чувар, а опет, све те „ингеренције“ и службе биле су обједињене у крхком и слабашном и сиједом старцу, са ријечју која задуго даље и дубље није свједочи- ла вјечне идеале у српском народу, али и читавој васиони да, његова улога, све- штена и дубинска, није била само коор- динисана према једном народу, чак ни само према свијету и човјеку, него уоп- ште према читавој васиони, према ко- смосу и у космосу, што значи да се у ње- говој личности дешава једно космичко збивање и божанска драма, а то је етос, начин постојања и свједочење једног ма- лог, интересантног, живахног и прагма- тичног човјека, који су се очитовали и просијавали кроз његову љубав, једно- ставно речено за све и свакога патријарх свесрпски павле био је отје- лотворење агапијског (=љубавног) начи- на постојања, једног практичног одсто- јавања и вјеровања у љубав божију, те кроз ту главну карактеристику његове личности – љубав, било је присутно лу- чезарно отварање читавог спектра то- лико потребних јеванђелских врлина и вриједности, у данашњем свијету и пре- ма савременом човјеку око таквог врлинског етоса постојања којим је живио, дисао и мирисао патри- јарх, сабирали су се кроз вијекове хри- шћани, окупљале су се богољубиве душе и народи, попут прибијања и окружења патријархпавле – смирени благовјесник јеванђелске истине „благооном кодовијекаживи,имаосе раштаиродити“ поводом петогодишњице упокојења блаженопочившег патријарха српског г павла (1914-2009) стефан ибришимовић сећања новембар/децембар 2014 5 око јеванђелског бисера многоцјеног или као тражење и чување оног блага зако- паног у пољу тако и данас, тако и уви- јек, па је ова дубинска и неухватљива личност, била и оста- ла ослонац многих и многих младих људи, постала је њихово на- дахнуће за животно стваралаштво и пер- спектива за један на- чин постојања по ка- нонима (=правилима) нове твари (царства божијег) свакако тој плејади младих људи припадају и прибра- јају се и богословске школе и институције у којима се многи од нас поучавају или су се поучавали слиједећи свијетле примјере, ме- ђу којима, као упаље- на буктиња свијетли и разгони мрак, наш отац павле спаситељеве ријечи да „ко има заповије- сти моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби, тога ће љубити отац мој; и ја ћу га љубити и ја- вићу му се сам“ (јн 14, 21) биле су мото жи- вота нашег великана те истине он је живио на један практичан и мартиријски начин (=свједочењем), а ње- гово проживљавање таквог вриједносног система, просто је исијавало сваким ње- говим, благим и умје- реним покретом, сва- ки његов миг и домашај отварао је неку дубину и искуство, док је његов однос према богу и према људима био начин живота једног пустињака, подвижника, 6 6/2014 монаха, али у исто вријеме, на практи- чан и народни начин, уклопљена улога и црквеног првака, патријарха, епископа и свештеника љубав је коријен врлина (ава антони- је велики), она је сабирно сочиво здра- ве човјечности, она је таква сила, да је пред њом потребно поклекнути и спје- вати јој химну, попут павловог имењака и сарадника, апостола павла (1кор 13) некако се то сусретало и на спољашним манифестацијама нашег великана, оца и пастира, па су нас на то подсјећале његова вјечно скромна мантија, црна попут мркле ноћи, а опет чиста и ми- рисна, попут најфиније свиле, те његов штап (знамо већ како „скројен“), који нам показује да је живот заправо уви- јек везивање, увијек ослањање, стално укорјењење и оживотворење кроз лађу спасења – цркву, кроз јеванђелски на- чин живота, понајвише кроз космичко чудо љубави божије наш патријарх, који је дошао из плод- не славоније (у распета времена), те био монах и епископ на још распетијем косову, свједочећи опет бога распетог на распетом суду божијем у београду, србији и јужнословенским земљама де- ведесетих, био je свештени литург ко- смичке литургије, васионског уздарја од свих и за све, коју је он приносио, гдје је стигао, потекао и постојао, носећи у себи ту лучу божијег изабрања, божијег позива, те је собом, својом оштроумно- шћу, простотом и опет јеванђелскошћу, тихо, смирено, и ненаметљиво, прео- бражавао крајеве и просторе земље он је једноставно био божији посланик, амбасадор, заиста дорастао и прерастао своме времену, човјек који је то живио и носио једноставно знајући да „остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав“ (1кор 13, 13) павле је био распети свједок распетог христа, уз то, бивајући увијек на крсту и огњем жежен (попут пшенице – св иг- натије антиохијски), проносио је вјеру и наду, која све нас дотиче и изнова запит- кује и интригира, а то је благовијест да је христос разапети и страдали, васкрсао сав тај просвећени и освећени начин живота стао је у тог доброг и ситногчовјека сећања новембар/децембар 2014 7 и побиједио смрт и свима живот вјечни даровао павлова благовјест јесте благо- вјест дјела, а не ријечи, она је видљиво јављање дубинског преображења и за- квашења вјечним (од колијевке матери- не) мајушног човјека, незнатног тијелом и стасом, јасног ставом и луцидног гово- ром, једноставно речено: човјека који је у одређеном, страшном и турбулентном периоду, дао ново име и идеал нацији која је дошла из безвјерја био је свети сава на размеђи два најдубља вијека, био је свети василије чудотворац хер- цеговачки и острошки међу зараћеним странама, био је свети симеон мирото- чиви међу побуњеном браћом све те службе, све те јеванђелске вр- лине и тајне, сав тај просвећени и осве- ћени начин живота, стао је у тог доброг и ситног човјека, чије дубине и ширине бивају видан подстрек и непрестан од- јек, за сваког човјека, па и најдаљег не- знанца свједочио је он божански начин живота и својевременим јудејима и је- линима, знанима и незнанима, нашима и инима свако га је препознавао по неком дјелићу, по неког фрагменту, јер је заиста сваки његов дах, уздисај и из- дисај свједочио да, јесте у овоме свијету, али да ипак припада вишој реалности, да је ипак човјек царства небескога такав, распет, човјек крста и васкр- сења, свјестан да крст носити нама је суђено (петар други петровић његош), стизао је и на наше просторе и крајеве, благом ријечју, а јаким примјером дају- ћи нам до знања да смо људи, а не не- људи или подљуди, те, није нам дао та- блице нити правила, него нам је дао свој примјер љубави као служења другоме служити богу за њега је, служити свим другима, послужити другоме, и у вољи и невољи, а то су аутентичне вриједно- сти које су родиле и породиле српски народ у времену и вјечности јеванђелска истина заиста бива у огле- далу и загонетки (1кор 13, 12), али гле- дајући у онај свјетилник који је био при- служен пред насликаним скромним и никад већим ликом српског апостола павла, као да нам се, помало и у фраг- ментима, отвара загонетка и реално- шћу замјењује огледало, те кроз павла, видимо љепши и бољи свијет, видимо нашу наду с оне стране моста (иво ан- дрић, мостови), видимо бога и царство божије! надам се да сви ми који смо здруже- ни око једног великана, око једног див- јунака и проповједника дјелом, нећемо као свештеници и богослови, професо- ри, љекари, вође и политичари, радни- ци и тежаци, сиромаси и богати, забора- вити да је царство земаљско з
Свеска: 340 | Хришћанске врлине
... Фотографија на насловној страни корице: „Тако да се светли светлост ваша“ (Мт 5, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ жички Г Јустин фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ако не будете били као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Новоизграђен Храм Свете Тројице у Шапцу фото: Никола Јанковић СВЕСКА 340, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2014 Рeч уредника Стицање врлина на путу охристовљења 2 Сећања Патријарх Павле – смирени благовјесник јеванђелске истине 4 Светачник Свети Теофан Затворник на путевима Отаца 8 Материк Света Великомученица Анастасија 10 Святая Русь Баћушка Свети Серафим (2 део) 13 Хришћанска етика Који се богаташ може спасти? 15 У дијалогу са атеизмом Бог и разум 18 Тема броја Новозаветни доживљај хришћанских врлина 23 Смиреноумље – безимена благодат душе 26 Најважније је постати црквено биће 30 Самоисправљање 34 Архиепископ Јован Шаховској 36 Пожури да чиниш добро 36 Достижност хришћанских врлина 38 Поуке о врлини из Житија Светог Симеона Мироточивог 41 Врлински чин београдских мајстора 44 Какве су ти мисли, такав ти је живот Проблем одбацивањa живота као дара Божијег 46 Многодетне хришћанске породице Породица Василијевић 50 Идите и научите све народе „Зовите све на небо!“ 57 Сећања Успомене на проту-мисионара 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанске врлине новембар/децембар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: „Тако да се светли светлост ваша“ (Мт 5, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ жички Г Јустин фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ако не будете били као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Новоизграђен Храм Свете Тројице у Шапцу фото: Никола Јанковић СВЕСКА 340, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2014 Рeч уредника Стицање врлина на путу охристовљења 2 Сећања Патријарх Павле – смирени благовјесник јеванђелске истине 4 Светачник Свети Теофан Затворник на путевима Отаца 8 Материк Света Великомученица Анастасија 10 Святая Русь Баћушка Свети Серафим (2 део) 13 Хришћанска етика Који се богаташ може спасти? 15 У дијалогу са атеизмом Бог и разум 18 Тема броја Новозаветни доживљај хришћанских врлина 23 Смиреноумље – безимена благодат душе 26 Најважније је постати црквено биће 30 Самоисправљање 34 Архиепископ Јован Шаховској 36 Пожури да чиниш добро 36 Достижност хришћанских врлина 38 Поуке о врлини из Житија Светог Симеона Мироточивог 41 Врлински чин београдских мајстора 44 Какве су ти мисли, такав ти је живот Проблем одбацивањa живота као дара Божијег 46 Многодетне хришћанске породице Породица Василијевић 50 Идите и научите све народе „Зовите све на небо!“ 57 Сећања Успомене на проту-мисионара 61 Поезија Песме читалаца Православног мисионара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанске врлине новембар/децембар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
8
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
...света да поре- мете ту свештену тишину то је време праштања иДУБОКОГ 📌 преиспитивања, то
је време стицања благодати у хиланда-
ру чак и иконе у цркви прекрију заве-
сама, те и сама црква као да се л
...света да поре- мете ту свештену тишину то је време праштања и
МЕТА инфо: Р:20460 К:160677 Д:89
| Свеска 342 |
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... свете четрдесетнице? – током васкршњег поста света гора утоне у још већу тишину, у још веће ти- ховање тада је све посебно подређено молитви, узношењу ума и срца ка бо- гу у то време манастири избегавају да примају групе гостију који могу својим навикама које доносе из света да поре- мете ту свештену тишину то је време праштања и дубоког преиспитивања, то је време стицања благодати у хиланда- ру чак и иконе у цркви прекрију заве- сама, те и сама црква као да се лишила свога сјаја, као да се све обукло у вре- ћу покајања службе су дуге, са много метанија и молитава на посебан мо- литвен начин се кроз великопосне слу- жбе удубљује у драму људског рода ко- ји се кроз грех одвојио од творца, да би се што благодатније и радосније могла доживети победа над смрћу, та тајна васкрсења христовог света гора нема ништа друго осим манастира и монаха, чији се сав начин живота своди на сла- вљење бога, на угађање богу зато је на светој гори осећај васкрса јединствен, као да се ту скупила сва црква христо- ва која кличе: христос васкрсе из мртвих смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова 32 2/2015 „не дођох у ваш манастир да бих била чувана од вас, него ја дођох да чувам вас“ архиепископ јован шаховској о поштовању мајке божије нема код насљуди, тако јарких и потпуних речида бисе изрекла сва истинао мајциоваплоћеногтворца вама се учинило, да црквено песно- пјеније: „немамо друге помоћи, немамо друге наде“ изражава некакво „преувеличано по- штовање пресвете бого- родице“ но, поштовање божије мајке може ићи у бесконачност, јер кроз њу иду толики многи ка богу бог је њој дао славу слава је само код бога и само је бог даје и нема код људи до- стојних речи, да би се прославила пре- благословена дјева сходно њеној слави код бога нема код нас људи, тако јарких и потпуних речи, да би се изрекла сва истина о мајци ова- плоћеног творца, кроз коју се савршило у свету богооваплоћење божију почаст њој православна цр- ква не узноси ни у једној својој песми, ни у једној својој речи та песма, коју ви помињете, јесте поетско-умилна песма, у којој су закони хиперболе ова песма није за спољашње, не за туђе цркви људе, већ за верујуће у господа и покретанe свецелом ка ње- му привијеношћу, и због тога прослављујућих ону, кроз коју је он ушао у свет за оне, који љу- бе господа исуса христа, утеха је радовање ње- говим светим, његовом цар- ству у радости, у изјављивању сво- је љубави, душа је далеко од апотекар- ских вагања речи ду- ша се излива у песми и смисао песме цркве (некад и хиперболич- ких не само у односу на божију мајку, већ и свете) открива се само нерационалном сазнању земне превод са руског: небојша ћосовић тема броја март/април 2015 33 пресвета богородица са христом, мозаик [фото: diakonimagr] речи не представљају собом монету са строго означеном вредношћу наше срце сваки пут одређује њихову тежи- ну и садржај замислите да се купате у реци и да сте одједном почели да тонете, а по обали иде човек да бисте што јаче из- разили свој крајње опасан положај и призвали што пре помоћ, ви ћете за- викати ка том човеку: „спаси ме!“ он се баца у воду и извлачи вас на оба- лу но, ево по обали иде и религиозни рационалиста (ако хоћете, назовите га и „секташ“) чувши ваш повик, он ће уместо тога да вам укаже помоћ или макар вас схвати, започети да вас осуђује: „како греши овај брат који се топи: он не зове спаситеља, него чи- ни себи кумира од човека“ управо таквим се јављају и расуђи- вања религиозних рационалиста, који не виде дубину и ирационалност ду- ховног света, сву његову животну то- плину, и не схватају то, да не одређују спољашње речи садржај људске речи и зато нам господ није дао да будемо судијама другог човека у тренуцима апстрактно-теорет- ског расуђивања може се показати, да речи: „немамо друге помоћи, не- мамо друге наде, осим тебе, владичи- це“, – одступају од православне вере у прву и последњу наду нашу – господа исуса христа но у духовном опиту човек види да овакав рационализам представља празну љуску и схоласти- ку душа верујућег у просветљеној и мирној пред богом савести припада божијој мајци, певајући јој: „немамо друге помоћи“ и друга песнопјенија у истинској молитви је присутно пре- ображавање свести ум се узвишује у молитвеним призивима, освештаним вековима благодатног живота текст представља извод из књиге писма верујућима дубока посвећеност богоро- дици марији једна је од пре- познатљивих особина пра- вославне цркве та посвећеност се сматра, код православних у целини, једним од очигледних знакова здра- вог стања саборности цркве; след- ствено томе, за православне антаго- низам према богородици дјеви, или уопштеније равнодушност према личности мајке божије, који се не- када могу пронаћи у крајевима за- падног хришћанског света, покрећу узнемирујућа питања према православном схватању, црквена посвећеност богородици јесте нешто киригматско – дубоко библијско, одјекује начином на ко- ји се схвата дар спасења у христу, 34 2/2015 превод са енглеског: маријана и срећко петровић иверска икона мајке божије [фото: brooklyn-churchorg] маријадјевасе истиче каодогматски елемент који подржава неколикоаспекатахришћанске вере,алијеонасамаличност која припадаономе штосу неки православни богослови назвали „унутрашњим предањем“хришћанства и одговара на њега поштовање мај- ке божије за православне стога ни- је само периферна ствар, облик по- божности који може да се прихвати или одбаци у зависности од психе, пола, или верских опредељења тач- није, поштовање мајке божије се разуме као основни знак „припада- ња“ цркви у истом смислу у којем однос верујућих према иконама, или светим тајнама, или према поштова- њу светих открива потпуност и зре- лост нечије православне вере не- православни критичари улоге коју пресвета богородица има у верском животу источне православне цркве често износе анахроне апологије ко- је су биле у оптицају између римока- толика и протестаната у претходним вековима православни учествују у истом дубоком поштовању мајке бо- жије које се налази и код западних римокатолика, али не познају побо- жан приступ кроз такозвану „тру- бадурску“ [‘troubadour’] традицију (преовлађујућу током средњовеков- ног периода на западу) која је можда довела до емоционалног претерива- ња које је страно православном по- штовању мајке божије како бисмо избегли апологетику, боље је да време потрошимо непо- средно проучавајући православно схватање богородице дјеве, што би било водич ка аутентичном схватању јеванђеља, утолико пре што се она схвата савршеном сликом ученика; њу је усавршио и искупио њен бо- преблагословена богородица: радовање целе творевине тема броја март/април 2015 35 жански син, и она сјаји међу свим светитељима и свим анђелима и из- над њих савршеним усклађивањем свог живота са животом господњим1 стога, благословена марија дјева се истиче као догматски елемент који по- држава неколико аспеката хришћан- ске вере, али је она сама личност која припада ономе што су неки православ- ни богослови назвали „унутрашњим предањем“ хришћанства ово указује на тајну присности, на оно што знају изабрани и просветљени, а што нужно не морају да схвате они који се налазе изван „крила“ крила хришћанског ми- стичког искуства руски богослов вла- 1 једна од највећих сталних критика протестантске реформације упућена посвећености православне цркве пресветој богородици је то што пажња усме- рена ка богородици наводно умањује пуну посве- ћеност основном јеванђелском начелу искључиво христовог посредништва то међутим никада није било искуство православних, јер они разумеју да за- ступничка моћ богородице потиче управо и потпу- но од јединствене силе њенога сина који је посред- ник међутим, то што православни радо тражи ње- ну помоћ обележава јасну разлику између поимању и дубљег схватања христовог посредништва, јер се код православних разуме да су плодови христове победе дати цркви у дубокој заједници духовне љу- бави, посебно оне која се пројављује код светитеља димир лоски ово изражава следећим речима: „тајна [христове] мајке откривена је онима који су унутар цркве то ни- је толико предмет наше вере колико је основ наше наде, плод вере који је са- зрео у предању“2 протојереј џон антони макгакин изворник: john anthony mcguckin, „тhe blessed theotokos: joy of all creation“, the orthodox church : an introduction to its history, doctrine, and spiritual culture, blackwell publishing 2008, стр 210 2 v lossky, „panagia“, у e l mascall (ed), the mother of god, london: dacre press, 1949, стр 35 поштовање мајке божије заправославне нијесамооблик побожностикоји може дасеприхватиили одбаци:поштовање мајке божијесе разуме каоосновнизнак „припадања“цркви 36 2/2015 владимирска икона мајке божије, 12 век (третјаковска галерија, москва) [фото: hramvporechieru] рођење богоматере –то је почетакогромнетајне за људски разум,тајнеоваплоћења и нашегспасења старозаветно време се приближа- вало своме завршетку јеврејски народ је са нестрпљењем очекивао месијин долазак на свет „семе жени- но“ је најзад морало да сатре главу зми- је и да успостави нови завет човека са богом знало се да ће се месија родити из колена јудиног, у роду цара давида међутим, где је та света дјева за коју је исаија пророковао да ће родити меси- ју? како се појавио међу грешним људи- ма тај најчистији сасуд који је требало да држи недрживу реч божију? господу је било угодно да наше спа- сење сазрева далеко од сујете „овога света“, не у раскошним и величанстве- ним царским палатама, већ у тишини и скромности сиромашних домова ме- сташца назарета није одмах човечанству, које је гинуло у греховима и пороцима, била дарована света дјева она се појавила као плод многовековне историје јеврејског наро- да, плод духовних стремљења и подвига његових најбољих представника тајна спасења, а заједно са њом и лик свете дјеве постепено се разоткривао у старом завету још од древности лик богородице откривао се човечанству у праобразима: у „лествици јаковље- вој“, у „купини неопалимој“, у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море, у са- суду са маном, у гедеоновом руну, док, најзад, са њега није скинуо вео тајне и целом свету га показао „старозаветни јеванђелист“ исаија који је прорекао: „ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име емануил“ (ис 7, 14) и ето, најзад, дошао је час да се на свету појави тај божански и најчистији сасуд – дјева богородица свето писмо нам не каже ништа о том великом догађају, али постоји древ- превод са украјинског: зорица милићевић рођење мајке божије јошоддревностилик богородицеоткривао сечовечанствуу праобразима: у„лествици јаковљевој“,у„купини неопалимој“,у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море тема броја март/април 2015 37 но предање о рођењу пресвете богоро- дице, које се сачувало и дошло до нас у апокрифном јеванђељу јаковљевом свето предање говори да је пресвета богородица потицала из древног цар- ског рода давидовог њени побожни родитељи – свети јоаким и ана – жи- вели су у назарету, малом галилејском насељу, западно од галилејског језера обоје су били праведни људи и позна- ти не по свом царском пореклу, већ по смирености и милосрђу цео њихов живот био је прожет љу- бављу према богу и људима они су, исто као и већина јевреја у то време, очекивали долазак месије али јед- постоји древно предање о рођењу пресвете богородице, којесе сачувало идошло до насу апокрифном јеванђељу јаковљевом 38 2/2015 рођење пресвете богородице, икона из 16 века (храм рождественског сабора у устјужни, русија) [фото: wikipediaorg] но је жалостило њихове чисте душе: до дубоке старости нису имали деце та туга јоакима и ане је потпуно ра- зумљива, јер у то време јевреји су не- плодност сматрали божијом казном за грехове према њиховим веровањима неплодни људи су били лишени уче- шћа у будућем царству месијином зато, не обазирући се на своју старост, јоаким и ана нису престајали да мо- ле бога да их разреши терета неплод- ности и подари им дете они су према примеру пророчице ане, мајке саму- илове, дали обећање: ако им се роди дете посветиће га служби богу због стрпљења, непоколебљиве вере, љубави према богу и међусобне љубави, господ је послао јоакиму и ани велику утеху после дугих очекивања побожна жеља праведника се остварила: родила им се ћерка коју су срећни родитељи на- звали марија маријино рођење донело је радост не само њеним родитељима, већ и свим људима, јер је само њој делом божијим било предодређено да постане мајка сина божијег, спаситеља света рођење богоматере – то је почетак огромне тајне за људски разум, тајне оваплоћења и нашег спасења на дан рођења владичице наше бого- родице обратимо јој се и замолимо је: пречисту и непорочну, да нам помаже да побеђујемо грех и сваку нечистоту, да бисмо чистог срца могли да славимо бо- га и радујемо се у њему ко јој се обраћа са вером и надом неће остати неутешен и неуслишен, јер њој је дата милост да се моли за нас и да нам помаже амин митрополит кијевски владимир (сабодан) изворник: митрополит володимир (сабодан), „різдво божої матері“, мгарский колокол, no 68, сентябрь 2008 (http://wwwmgarsky-monasteryorg/ kolokolphp?id=688) тема броја март/април 2015 39 митрополит владимир (сабодан) митрополит кијевски владимир (сабодан) (рођен 1935 г као виктор маркијанович сабодан – укр віктор маркіянович сабодан) служио је као архијереј украјинске православне цркве московске патријаршије од 1966 године, а као митрополит кијевски и целе украјине од 1992 године до свог уснућа у господу, 5 јула 2014 године био је чувен као проповедник и богослов својим трудом, мудрошћу и стрпљењем градио је цркву, чувајући црквено јединство и борећи се против раскола „сагледавајући светлост те смрти и стојећи у светлости крај њеног самртног одра почињемо да схватамо да смрти више нема, да је и умирање човека постало чин живота и човеков улазак у истински живот, у живот који бесмртно живује“ о а шмеман пресвета богородица и увек дјева марија, најсветији драгуљ из по- вести спасења људског рода благи лик, несагорива сионска купина, јако- вљева лествица која спаја небо и земљу, мати божија, а уједно и мати целе васе- љене кроз сина свога и спаситеља нашег исуса христа, који је спасао род људски узевши у окриље своје јединствене и не- поновљиве божанске ипостаси целу чо- вечанску природу сјединивши је са бо- жанском у лику пресвете богородице имамо лик нове еве „она жалост еве у ра- дост претвори и род сав људски поново усправи“, како каже свети јован дама- скин као што у старозаветном лику еве умиремо, у новозаветном лику богоро- дице имамо испуњење свих старозавет- них символа који су најављивали њено рађање нашег спаситеља тако је пророк исаија богородицу наговестио речима: „гле, девојка ћe затруднети и родити си- на и наденуће му име емануил, које ћe рећи: с нама бог“ домострој спасења који нам је христос предодредио ника- да није престајао, постепено нас је њиме водио, а свој врхунац и завршетак нашао је управо у оваплоћењу христовом а, богородица је својом вољом била послу- шна богу и као таква више од свих љу- ди садејствовала у домостроју спасења, прихвативши да се у њој христос духом светим бесемено зачне за све апостоле и верујуће после хри- стовог вазнесења, мајка божија била је прва утеха и поука јер она је та ко- ја је имала највећу душевну и физичку присност са њим по јерусалимском предању, богородица је после христо- вог вазнесења живела на сионској го- стефан павловић успењепресвете богородице као сведочанство будућега века 40 2/2015 ри у јерусалиму у кући апостола јова- на и кући мајке апостола марка, била је и код апостола јована у ефесу, али пре свог успења вратила се у јеруса- лим сачувана је посланица светог игњатија богоносца из антиохије упу- ћена апостолу јовану богослову, која гласи: „многе жене код нас желе да по- сете пресвету богородицу, и дотакну прса која су хранила господа исуса, као и да од ње чују многе тајне код нас се пронела слава о дјеви и мајци божи- јој, испуњеној благодаћу и свим врли- нама“ црквени историчар никифор калист нам пружа јединствени увид и у физички изглед дјеве: „била је средњег раста или, како други сматрају, нешто виша од средњег, боја њеног лица била је као боја зрна пшеничног њена коса је била светлосмеђа и мало златаста, бистре очи боје зреле маслине, обрве повијене и тамне, нос мало издужен, уста боје лица и испуњена слатким ре- чима, лице није округло нити оштро, него некако издужено, шаке и прсти дугачки у говору са другима чувала је уравнотеженост, није се смејала ни- ти збуњивала, а посебно се никада ни- је гневила увек једноставна, укратко речено, у свему њеном беше присутна огромна благодат“ уочи своје смрти, богородица је често одлазила на хри- стов гроб, кадила га тамјаном и падала ничице у молитви посећивала је и ви- тлејем, голготу, маслинску гору, гетси- манију, сва места која су била повезана за најважнијим моментима христовог земног живота када говоримо о смрти дјеве марије, она се назива успењем – уснућем – за- то што она „као да је на кратко уснула и као да се од сна окрепила“ пресве- та богородица као ћерка старог палог адама, умрла је стварном људском смрћу св јован дамаскин сматра, да оно што је састављено од земље, враћа успење пресвете богородице, црква богородице перивлепте у охриду, 1294 г тема броја март/април 2015 41 се поново у земљу да би, скинуло са се- бе „трошност и пропадљивост“, а обу- кло се у „нетрулежност“ наиме, после христове смрти и васкрсења није могу- ће никога од светитеља називати „мр- твим“, јер су сви свети, чланови, удови васкрслог тела христовог, чија је глава христос који је почетак, првина свих живих зато смрт њихова није више смрт него пресељење које им дарује на- сеље код бога а када говоримо о лич- ности дјеве марије, она је посебна као и личност јована претече, они су најве- ћи међу нама они су освећени духом светим још у утробама својих мајки али дјева је живи храм божији, њена светост је несравњиво већа од светости свих светитеља и пророка, чак и од јо- вана претече, првог међу рођенима од оца и мајке та њена светост достиже свој врхунац не у време њеног рођења, него у моменту бесеменог зачећа, а ове- ковечена је у тренутку успења дакле, богородица је не привидно, већ истински умрла, али то је по речима све- тог дамаскина – живоносна смрт, пред- стављање, које отвара врата у царство будућега века најпре дошло је до пресе- љења душе на небо, која се као последица смрти првобитно одвојила од тела, а за- тим, одмах после три дана дошло је и до успења тела њеног а то је описано кроз лик апостола томе, који је једини од свих апостола окаснио на погреб, али да би и он целивао свето тело дјевино отворили су му гроб, међутим, ту су били само бла- гомирисни завоји, тела није било дакле, она је, пре свеопштег васкрсења свих те- ла, већ превазишла оквире смрти и нади- шла труљење тела, те била узета сином њеним код њега на небо дамаскин још скреће пажњу на оно што је веома важно, а то је да је наслеђе првородног греха у дјеви марији било умртвљено и неактив- но, јер су све силе и енергије њене душе и тела биле упрте даноноћно ка господу дакле дјева није знала за грех, стога у њој није било трулежи које ми носимо у себи велелепна је икона за овај празник у нашој немањићкој задужбини манасти- ру жича, где је приказана богородица како лежи на одру, а господ држи у ру- кама њу у виду детета, што символизује почетак њеног живота у насељу будуће- га века а, око њих на земљи сви апосто- ли, ученици, верници, на небесима мир- јаде анђела, старозаветни праведници и свети а господ уводи богородицу не просто на небо, него по речима светог јована дамаскина, у унутрашњост небе- ске светиње над светињама смисао овог празника дубоко сагледа- ва и отац александар шмеман, чијим ре- чима ћемо довести крају овај текст: „са- гледавајући светлост те смрти и стојећи у светлости крај њеног самртног одра по- чињемо да схватамо да смрти више нема, да је и умирање човека постало чин жи- вота и човеков улазак у истински живот, у живот који бесмртно живује христос среће на светлим дверима умирања ону која му је предала сав свој живот, која га је волела до краја: и, гле, смрт постаје ра- досни сусрет! и, гле, живот надвладава смрт! и зато страха нема у бесмртном уснућу дјеве марије смрт је постала „зора тајанственога дана“ и зато у овом празнику нема нимало жалости, ни над- гробнога ридања, ни јада само светлост, само радост! и као да се свакоме од нас који се приближава неизбежном прагу смрти – у празнику успења – отварају двери из којих почињу да просијавају и блистају зраци долазеће победе, долазе- ћег царства божијег!“ „она жалост еве у радост претвори и род сав људски поново усправи“ свјовандамаскин 42 2/2015 уђи у хладовину овог шумарка, захвати воду, коју ћеш ту наћи и напој њоме жеднога, а жабокречину из извора стави му на очи потом ћеш сазнати, ко сам ја, која освећујем ово место западно од силимвријских врата у цариграду налази се балаклија, где је некада давно био луг (шумарак) посвећен пресветој богородици, са из- вором славним по чудесима, али време- ном пресахлим за време цара маркијана (391–457) војник лав маркел, пролазећи једном близу извора, срео је залуталог слепог путника, па је стао да потражи во- ду да би га напојио ту је он и зачуо глас: „царе лаве! уђи у хладовину овог шумар- ка, захвати воду, коју ћеш ту наћи и напој њоме жеднога, а жабокречину из извора стави му на очи потом ћеш сазнати, ко сам ја, која освећујем ово место ја ћу ти помоћи да овде саградиш храм у име мо- је, и свима који буду долазили и са вером ме призивали биће услишене молитве и исцељени од недуга (болести)“ лав је послушао небески указ и слепи је прогледао ово се догодило 4 априла 450 године а седам година касније, када он сам постаде цар лав велики (457–474) нареди да се извор очисти и огради каме- ним зидом, а ту сагради црква кроз сто година цар јустинијан велики (527–565) би исцељен од водене болести, водом из овог извора, те сагради поред првог и други храм, при коме је временом настао многољудни манастир над источником би постављена мозаичка икона богоро- дице после турског заузимања цари- града оба храма беху порушена, а извор затрпан но, по благодати божијој њега су поново откопали и 1835 године овде је подигнута нова црква у славу „живоно- сног источника“, која постоји и до данас познато је древно иконописно изо- бражење „живоносни источник“, које датира с краја 13 – почетка 14 века на глиненом тањиру пронађеном на криму, богомајка је представљена у чаши (као „оранта“) са уздигнутим рукама при мо- литви икону богородице звану „живо- носни источник“ описује црквени исто- ричар никифор калист, састављач њене службе и синаксара он приповеда да је у средини тзв фиале (чаше) налик на крштењску бању и постављеној над ис- точником била представљена богомајка са младенцом христом у наручју не- када се таква икона називала „живоно- сна источница“ или просто „источнаја“ богомајка је источник живота, јер је од ње прозашао христос – и сам живот изображење „живоносног источника“ (из прве половине 15 века) налази се на св гори атонској, где се у манастиру св павла (западна обала – прим прев) у олтару посвећеном св георгију по- бедоносцу налази фреска насликана од андроника византинца, на којој је лик богородице са младенцом, који благо- сиља насликан у широкој фиали, а може се прочитати и натпис на грчком: „жи- воносни источник“ са руског превео: небојша ћосовић живоносниисточник тема броја март/април 2015 43 под утицајем атонске духовности, по- чевши од 16 века, у русији се устаљује обичај освећивања извора – који се нала- зе у манастирском кругу или пак у бли- зини, и посвећивања истих богороди- ци такође, широко су распрострањене у русији њене иконе под овим називом препoдобни серафим саровски је дубо- ко поштовао ову икону и прва црква ње- гове пустиње основана од јеросхимонаха јована (почетком 15 века) била је упра- во тог имена и у њој се чувала чудотвор- на икона, коју је он својевремено донео преподобни серафим је саветовао све оне који су му долазили за савет, да траже утеху пред овом богородичином иконом по његовом престављењу у другом мана- стиру повезаном с њим, серафимо-по- њетајевском, 1873 године је био саграђен велелепан храм у част иконе „живоносни источник“ у русији се иконографска композиција „живоносног источника“ даље развија- ла тако се појављује дрвени кладенац из кога избијају млазеви воде, а по страни су насликани васељенски светитељи: васи- лије велики, григорије богослов и јован златоуст они захватају живоносну во- ду и раздељују је окупљеним људима у предњем плану су људи обузети различи- тим недузима (болестима) богословски садржај иконе „живоно- сни источник“ је догматски најсликови- тије богословље овог образа пројављује се у служби, која му је посвећена у сва- коме молитвословљу централно место заузима идеја васељенског заступништва богомајке и њене свесилне и обилне по- моћи свима потребитима смисао иконе је двојак: истиче се рођење од пресвете дјеве живота вечног – сина божијег у телу и њен однос према свету – лечење свих болести сви дани светле седмице се јављају као један светли пасхални дан петак светле седмице се издваја нарочите тиме, што се овог дана први пут после великог водо- освећења на богојављење савршава осве- ћење воде у свим храмовима, и још тиме што се у самоме богослужбеном чину пасхалним стихирама присаједињује пје- снопјеније службе икони божије мајке „живоносни источник“ у москви постоји посебан храм по- свећен икони „живоносни источник“ у царицину празновање иконе је петком светле седмице („источни петак“ у календару спц; код нас хиландарски метох како- во празнује на овај дан – прим прев) и 4 априла (17 априла – у спомен њеног пр- вог јављања 450 године) петар паламарчук (из зборника радуј се, невесто неневестнаја) извор: часопис „купель“ 2 (12), 2000 г 44 2/2015 као штосе из познатих житија види,немања иана су ималискладан брак заједносусе молили богу и богородици придоношењу важниходлука у топличком крају још увек се по- знају рушевине некад славног богородичиног манастира, заду- жбине свете ане, мајке светог саве манастир је подигнут на ушћу реке ко- санице у топлицу светитељка је поди- гла задужбина док је живела са својим мужем стефаном немањом у овом крају они су имали двор у топлици, код дана- шње куршумлије описујући то време са нескривеном сетом, њихов син, стефан првовенчани подсетио је на речи цара и пророка соломона: „часна жена у до- му мужа својега више вреди од бисера и драгог камења“ (уп приче сол 31:10) и одмах додао тумачење, не желећи да остане нејасан, када говори о својој мај- ци: „земаљски мисле о бисеру и камењу трошни су камен и бисери, а пророк ми- сли на онога који је пун добрих дела, као бисера и драгог камења на то се и она (ана) угледала, творећи угодна дела пред господом у дому мужа својега“ када су супружници одлучили да се захвале богу, и његовим угодницима на молитвеном заступништву, подигли су два манастира, један близу другог – не- мања у част светог николе мирликиј- ског, а ана на похвалу пресветој богоро- дици по тадашњим обичајима, супруг, тада у звању жупана, као што сведочи сачувани печат, званично је поверио манастир својој супрузи да се стара о њему и монахињама у њему света ана се ревносно бринула о задужбини и лепо је украсила, али је зуб времена учинио своје од некадашњег живописа ништа није остало само је у остацима северне конхе откривена (1922) једна икона од печене глине, којој је, у току израде, до- дат пигмент стеатит стеатитска икона изображава данас редак тип чудотворне иконе богородице химеутисе („заступ- нице“) на њој је приказана богородица у молитви са рукама подигнутим према руци господњој ова икона била је, у то време, веома поштована у цариграду и на синају немања је успео да се изборио за част великог жупана, насупрот мржњи која га је пратила (око 1169) живописац до- ментијан описује како је у расу, „преве- лики жупан немања самодржавно царе- вао свом српском, и поморском земљом и диоклитијом, и далмацијом и траву- нијом, са богом дарованом му супру- гом аном, живећи у царству своме по закону господњем, и родивши синове и кћери» као што се из познатих житија види, немања и ана су имали складан мољењебогородици родитељâсветогсаве тема броја март/април 2015 45 др ђорђе вуковић брак заједно су проживели лепе и те- шке тренутке заједно су се молили бо- гу и богородици при доношењу важних одлука заједно су се договарали о поди- зању и васпитању деце у знак захвал- ности за све дотадашње успехе, немања је одлучио да сагради велелепни храм и посвети га богородици евергетиди (до- брочинитељки), којој се често молио за помоћ и молитвено заступништво по- сле градње овог манастира на обали реке студенице, немања и ана су решили да измоле у бога рађање још једног детета, а заузврат су се заветовали да остатак жи- вота проведу у уздржању и целомудре- ности богу је била угодна њихова моли- тва и тако се родио њихов најмлађи син растко немања и ана су остали верни својој речи, као што су обећали на моли- тви пред господом када је растко постао пунолетан, ро- дитељи су почели да размишљају о њего- вој женидби међутим, растко је заволео уски пут спасења и побегао на свету го- ру родитељи су били збуњени овим до- гађајем и послали су властелу у потеру за њим потера није успела, јер се мла- ди растко замонашио под именом сава у руском светогорском манастиру све- тог пантелејмона ова вест је још више изненадила родитеље, али су они, после извесног времена, примили синовљеву одлуку као божију вољу чак су, у знак помирења, послали дарове манастиру и свом сину сави син је прешао у мана- стир ватопед и одатле често писао оцу на синовљев наговор, и немања се ре- шио да крене монашким путем он је одлучио да је дошло време да препусти своје место млађем нараштају и да крене даље у свом подвигу ка господу зато је сазвао сабор у расу на благовести – пра- зник којим прослављамо дан када је ар- ханђео гаврило благовестио богороди- ци радосну вест о предстојећем рођењу господа нашег и спаса, исуса христа сабор је био толико значајан да се уче- ни јеромонах доментијан двапут враћао његовом опису – у житију светог саве и у житију светог симеона, како би га што верније приказао немања је на сабор позвао своју су- пругу ану, синове, кћери, „све велике и мале власти царства свога, десетнике и педесетнике и сатнике и тисућнике“ не- мања се одрекао власти и помолио пре ступања на монашки пут који води спа- сењу: „дјево мати која си бога родила и свети никола, обоје стојећи код пре- стола, подигавши руке за моју скрб, умо- датуммонашења, посветатопличког манастира,стеатитска икона,студеничка фрескаинатписречити сусведоцидасесвета анастасијаусрдномолила богородицидајојбуде молитвеназаступница предгосподом 46 2/2015 мошти преподобне анастасије, студеница лите милостивог бога“ ана је свој избор кратко објаснила речима: „не би ли ме човекољубиви бог удостојио да будем за- једно са љубимим чедом својим (савом) у царству небеском“ он и ана су при- мили монашки постриг из руку рашког епископа калиника тако је ана постала монахиња анастасија, а немања монах симеон после чина монашења, отишли су у своје задужбине: анастасија у бого- родичин манастир, а симеон у студе- ницу анастасија је остала у србији, а симеон је отишао у свету гору на по- зив сина саве док се отац подвизавао са сином, дотле се анастасији придру- жила једна кћерка у манастиру гроб ове кћерке је откривен приликом ар- хеолошких ископавања из натписа се сазнаје да је ту сахрањена монахи- ња јефимија немањић анастасијина кћерка, монахиња јефимија прика- зана је на лози немањића у пећком манастиру (између 1334–1337), како је то приметио светозар радојчић (1934) ту, у првом реду, из којег се разраста светородна лоза немањића, приказани су: света монахиња ана- стасија, свети сава, свети монах си- меон (немања), најстарији син вукан и монахиња јефимија некад цењена, поштована и живописана, монахиња јефимија је пала у заборав у каснијим временима мајка светог саве и монахиње је- фимије, преподобна мати анастаси- ја српска упокојила се, вероватно, 21 јуна 1200 године њене мошти су, по подацима из летописа, пренете у при- прату манастира студеница, као и мо- шти св симеона урађена је и фреска, обновљена у xvi веку, у време патри- јарха макарија соколовића обновље- на студеничка фреска приказује мона- хињу анастасију како у молитви клечи пред престолом пресвете богородице натпис изнад фреске говори да се света монахиња топло молила богородици за спас своје душе датум монашења, посвета топличког манастира, стеатитска икона, студеничка фреска и натпис речити су сведоци да се света анастасија усрдно и искрено мо- лила богородици да јој буде молитвена заступница пред господом нашим ису- сом христом молитвеним заступни- штвом пресвете богородице, монахиња анастасија је нашла своје место у цар- ству небеском и прибројана лику светих православне цркве тема броја март/април 2015 47 св симеон, св стефан првовенчани, св анастасија – новији живопис [фото: flickrcom] 48 2/2015 поново смо у барајеву, у епархи- ји шумадијској, али овог пута у посети код свештеничке породи- це милић, тачније у дому протојереја- ставрофора и архијерејског намесника бељаничког, оца вида милића (42) и његове супруге марије (41) чули смо за њихов градитељски труд и да бара- јевска нова црква, посвећена спаљи- вању моштију светог саве, изгледа као „мали рај“ градећи свети божији дом, они су градили и себе и свој топли по- родични дом у прелепом новом паро- хијском дому је и њихов нови стан на централном месту у трпезарији стоји икона пресвете богородице са малим христом окружена цвећем слика нају- звишеније љубави – свете љубави „мај- ка је биће насличније богу“ (св нико- лај српски) „у тој својој непрестаној бризи она сва- ки дан умире за своју децу то је истина нашег земаљског света, истина којој се ди- ве небески светови јер, ако има нечега на земљи чему се диве анђели небески, то је добра хришћанка, добра мајка, добра же- на ништа није ни теже ни одговорније у нашем земаљском свету од дужности мај- ке хришћанке“ (св јустин ћелијски) има ли лепшег призора од мајке са де- тетом у наручју? седморо их је држала на рукама попадија марија прво чедо, тео- дора, прва радост, била им је и прва жа- лост, јер је већ по рођењу била под стал- ним надзором лекара; страхујући за њен живот, одмах су је крстили, и она се као беба упокојила али, убрзо су радост доне- ле девојчице доротеја (20), николина (18), софија (16), а потом и два сина никола (14), растко (8), и најмлађа кћи јована (5) оче, чули смо да сте познати као велики градитељ отац видо: „да, то је нешто што ја ве- ома волим ово насеље се зове багрдан некада је на овом месту била мочвара и мало језерце, а касније када је то затрпа- но формирана је сточна пијаца и бувљак најтеже је било припремити терен за градњу, заменити тло и бетонирати ду- боке темеље, па тек тада приступити из- градњи нове цркве, парохијског дома и целог комплекса веома смо поносни што су наша црква и њена порта једне од нај- лепших у шумадији фреске и иконостас су осликали познати мајстори владимир карановић и вероника ђукановић чесма и црквена ограда урађени су од грани- та, поклоном горана крсмановића, тада породица милић из барајева лепота многодетства је у заједништву, међусобној љубави ислужењу једнихдругима радмила грујић многодетне хришћанске породице март / април 2015 49 фудбалера, а сада дипломираног теолога и вероучитеља из обреновца, који има седморо деце, о коме сте раније писали у мисионару моја попадија је осмислила и уредила зелене површине и створила уго- дан амбијент али, пре ове цркве имали смо мoжда и тежи подухват – обнову ста- рог парохијског дома, где смо раније ста- новали, и старе руиниране цркве светог николе у средњем крају затим је дошао на ред и мисионарски центар у сарадњи са градском општином барајево отпоче- ли смо на црквеном земљишту изградњу објекта који у основи има 800м2, и гра- ђен је по највишим стандардима у ње- му већ ради вртић и јаслице, капацитета око 150–170 деце, а предвиђен је и смештај за децу ометену у развоју ту је и држав- на музичка школа ‘даворин јенко’, која има око 90 ученика у девет класа у току је изградња једног медицинског објекта, амбуланте са лекаром опште праксе и пе- дијатријском службом поткровље краси мала капела коју ћемо посветити пресве- тој богородици за овај подухват било је веома тешко обезбедити средства главна окосница средстава био је легат почившег ђорђа илића, сељака из барајева, који је своју имовину завештао нашој цркви не- ко ће нам замерити да се црква меша у послове изван своје надлежности то није тачно за цркву је најбитнији човек и ње- гова душа утолико имамо већу одговор- ност и обавезу када је у питању дете, тај мали, невини човек“ о вама је писао барајевски гласник из кога смо сазнали да вам је скупштина градске општине барајево 2013 доделила златни печат правитељствујушчег совјета сербског за изузетно залагање у изградњи мисионарског центра а пре тога је цр- квеној општини додељен сребрни печат „не мислим да орден припада само ме- ни требало би га испарчати на све оне који ме свесрдно прате у мојим напори- ма на првом месту, моја породица, цр- 50 2/2015 квеноопштински одбор и наш епископ јован, без чијег би благослова ја био само сува грана на родном дрвету чврсто ве- рујем да сам само алатка у божијим ру- кама, јер без његове воље ништа не би- смо учинили“ мудри његош каже: „прегаоцу бог даје махове“ „још и више – крила већ сам рекао да је градитељство моја љубав увек сам гледао да будем један од радника, а не послово- ђа кад смо постављали куполу на новој цркви, нико од радника није смео на врх неколико пута су мене подизали дизали- цом једном је наишао и владика јован и уплашио се видевши ме завезаног коноп- цем око појаса како висим у ваздуху а мо- ја попадија, тада трудна, склањала је децу да не гледају, крстила се и молила: ‘боже, помози!’ било је још веома опасних ситу- ација у којима сам се обрео у току градње, али бог је увек помагао“ шта је вас двоје упутило ка богу? да ли су ваши родитељи били побожни или је на вас утицао неко други или неки нео- бичан догађај? можда је било свештеника међу вашим прецима? марија: „мој отац, милан јовановић, лекар, и мајка велизарка, социјална рад- ница, мог брата милоша и мене нису увели у веру у сокобањи сам заврши- ла основну, а средњу медицинску школу (фармацеутски смер), у београду стано- вала сам код баке софије, мамине мајке, која је живела у улици испод цркве све- тог александра невског сваког дана сам слушала звона са храма која су ме просто привлачила али, бака, коју сам неизмер- но волела, рекла ми је да нисам крштена и тада сам се у својој 15 години крстила“ о видо: „рођен сам у побожној хри- шћанској породици од оца милорада и мајке милојке у централној босни (окру- глица) како у селу није било цркве, кр- штен сам у цркви покрова пресвете богородице у варешу са 6 месеци имам само сестру, дану не могу рећи да су моји родитељи добро познавали своју веру, али славили смо ђурђиц, редовно постили и причешћивали се са очеве стране није било свештеника, али са мајчине стране ближи рођак је владика захумско-херце- говачки григорије да почнем да разми- шљам о богу били су пресудни драматич- ни догађаји, који су потресли породицу мога оца наиме, деда видо, чије име но- сим, доживео је страшну трагедију – уста- ше су 1942 упале у његову кућу и заклале му жену и сву чељад, међу којом његових молитва је наша веза са господом уколико нема личне молитве, човек је као цвет који се не залива и увенуће пре или касније детаљ са славе у барајевском храму многодетне хришћанске породице март / април 2015 51 деветоро деце он се касније оженио удо- вицом која је довела своје двоје деце, а ро- дила му шесторо нажалост, сви су уми- рали млади – једна тетка са 20, друга са 45, стриц са 32 године данас је жив само мој отац тако ме је страх од смрти довео до извора живота то је утицало да упишем богословију као животно опредељење, боље рећи, то сам доживео као божији призив“ где сте завршили богословију и како сте се упознали вас двоје? „завршио сам богословију светог саве у београду, а тренутно сам апсолвент на богословском факултету нас двоје смо се упознали у београду преко заједнич- ких пријатеља пре венчања, предложио сам својој будућој супрузи да васкршњи пост проведемо у неком манастиру тако сам ја отишао у студеницу, а марија прво у свету петку у стублу, а потом у градац у студеници сам упознао дивног игума- на, оца јована, који је касније, 2002 вољом божијом постао наш владика шумадиј- ски када нас је испраћао из студенице уз очинске савете којих се и данас сећамо, дао нам је благослов за свету тајну брака исте године, у лето 1993, венчали смо се у храму светог вазнесења господњег у жаркову тада сам још био клирик ми- трополије дабробосанске“ марија: „тај боравак у манастиру ми је много значио да схватим какав ме живот чека, и увидела сам, хвала богу, да посто- је друге вредности у животу у односу на оно што сам до тада мислила за мене је то био призив моји родитељи очекива- ли су да постанем лекар или фармацеут, а ја сам одлучила да се удам за будућег свештеника њихов страх је био још већи после венчања, кад је требало да одемо у ратно подручје бих тада смо живели у мељаку“ о видо: „да, она је остала у мељаку, а ја сам у зиму 1994 рукоположен у чин ђакона у сарајеву, на илиџи, у цркви св саве пошто је 1996, због ратних услова митрополија расељена, добио сам канон- ски отпуст и у марту 1997, рукоположен сам у чин свештеника у крагујевцу, и убр- зо постављен овде у барајеву у цркви св николе, а од 2006 смо у новој цркви чин протојереја-ставрофора добио сам при- ликом освећења нове цркве 2006 године свештенослужим већ 18 година“ марија, како је бити попадија? је ли био лакши „пробни рад“ у манастиру? „није лако, али имам помоћнике, по- мажу старије ћерке, а о видо је незамен- љив он не може без рада с једног посла на други за велике празнике, много ми помаже видова сестра дана, а уствари ја је доживљавам као да је моја сестра, и дивне младе жене из наше цркве, да по- чистимо, скувамо, направимо колаче, офарбамо јаја дружење после литурги- је за нас је продужетак литургије у коме заиста уживамо“ шта је најважније у хришћанском животу? о видо: „живети живот христом и сведочити христа савременом човеку златни печат за изузетне градитељске подухвате 52 2/2015 данас је тешко да се одрекне света у коме пребива то и није предуслов за честити хришћански живот, кроз који желимо да задобијемо вечност човек треба свет да преображава, односно да у свету буде икона божија“ свештеник је јавна личност све су очи упрте у вас у вама се народ огледа и у вас се угледа, као у господа христа то је ве- лика одговорност пред богом и народом божијим да ли и деца свештеника треба да буду узор својим друговима, у сваком погледу, посебно у погледу моде? колико ту помаже веронаука? „у светом писму је записано да су хри- шћани светлост свету и со земљи отуда сваки хришћанин треба да буде пример другима, а посебно свештеничка поро- дица истина, свештеничка деца су поне- кад изложена непотребним анализама и од њих се очекује увек више него што је критичар и сам спреман да учини наша деца се облаче пристојно и по гардеро- би се не издвајају од друге деце кад год смо у могућности, купимо им оно што је квалитетно, али не модерно и фирмира- но добри су ђаци, девојке су за певницом, дечаци у олтару, посте од малих ногу и ре- довно се причешћују сами су изградили став да им није потребно додатно укра- шавање тела јер имају од бога даровану лепоту, те нису подлегли разним, рекао бих, унакажавањима, а не како их нази- вају ‘улепшавањима’ наша деца су патри- јархално васпитана и труде се да не учине нешто што би довело у питање њихов об- раз, али и образ свештеничке породице за духовно образовање деце веома је бит- на веронаука, али није гарант да ће то де- те сутра бити добар човек и прави верник ако она не оплемени душу младог човека да спозна да је он део заједнице и да у сва- ком човеку види брата сазданог по лику божијем, онда веронаука није постигла циљ зато је велика одговорност на веро- учитељима да тај млади човек заволи ве- ронауку, а кроз њу и литургијски живот, што уствари јесте циљ веронауке“ марија: „са децом смо, пре свега, ис- крени пријатељи не сматрамо да смо експерти за васпитање, али се трудимо да деци укажемо шта су праве вредности ауторитет је битан, али га је тешко одр- жати понекад љубав надјача ауторитет март / април 2015 53 па погазимо оно што смо зацртали све проблеме решавамо превенствено разго- вором, нажалост, понекад са повишеним тоном са родитељске стране ја сам заду- жена за женску децу говорим им да мода није битна ствар, али наилазе на пребаци- вања од својих вршњакиња свесна сам да смо ми у служби других и да свештенич- ка породица има другачији живот, много више обавеза и одговорности није увек лако, али искреним поверавањем, богу хвала, пребродили смо критични период сада су на реду дечаци, те ће се њима ви- ше бавити отац“ које школе деца уче? како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико читају? колико су под утицајем виртуелне стварности? „најстарија ћерка је на првој години правног факултета, а млађе ћерке су трећа и друга година архитектонско- техничке и медицинске школе синови су седми и други разред основне школе одлични су и врло добри николина је завршила основну балетску школу ‘лу- јо давичо’ у београду, а сада са николом и растком иде у основну музичку школу ‘даворин јенко’ у нашем мисионарском центру воле да читају што се тиче но- вих технологија, не можемо рећи да их деца не користе, али их контролишемо и ограничавамо“ ваша брачна заједница је, на првом ме- сту, молитвена заједница колико моли- тва доприноси побољшању вашег живо- та, тј колико сте „одевени у реч божију као у какву прекрасну одећу“ (св теофан затворник)? колико наглашавате значај молитве вашим парохијанима, нарочито за време поста? какве активности постоје при цркви? о видо: „молитва је наша веза са го- сподом уколико нема личне молитве, човек је као цвет који се не залива и уве- нуће пре или касније мислим да је нај- боља лична молитва, која није дело неког ученог теолога већ израз духовног рас- положења и жеље за обраћањем госпо- ду посебно наглашавам неопходност заједничке молитве у породици јер се кроз ту молитву пројављује црква у ма- лом чини ми се да бог највише чује наше молитве упућене са нашег малог кућног олтара пост не може бити циљ сам се- би уколико није повезан са молитвом и другим хришћанским врлинама и није крунисан светом тајном причешћа, пост је бесмислен то је онда обично мучење тела слично разним дијетама попадија је одличан појац, предводи певницу уз нашу музичку школу савладала је цркве- но појање и научила црквенословенски, а укључена су и наша деца у оквиру на- шег пастирског рада, два пута годишње водимо децу која похађају веронауку на поклоничка путовања, као и одрасле овај вид пастирске делатности је веома битан јер ходочасницима отвара духов- на сазнања и утврђује их у вери такође организујемо такмичења ученика веро- науке до сада смо се борили да стекне- мо нормалне услове за рад, а од сада ћемо више радити на духовном препороду на- ших парохијана“ 54 2/2015 има ли за вас и вашу децу летовања и зимовања? „с обзиром да је наша породица вишеч- лана нисмо у могућности да идемо сваке године лично не волим сунчање, али сам децу научио скијању и кад год смо у при- лици идемо на скијање море углавном мењамо са сокобањом, где живи сам деда милан, јер се бака пре пет година упоко- јила од поклоничких путовања, оста- ће нам незаборавно оно за васкрс 2005 у свету земљу са ‘доброчинством’ а кад год се укаже прилика, радо посетим све- ту гору и манастир хиландар који ми увек открије нешто ново“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? марија: „сви порођаји су били ма- ње-више исти ако се изузму проблеми са проширеним венама, због којих сам морала повремено да будем хоспитали- зована, није било страха од порођаја напротив, жељно сам сваки пут ишче- кивала први дечији плач кад су заређа- ле девојчице, силно сам желела да имамо сина, а о видо ме је тешио: ‘не брини, бог промишља!’ и заиста, кад је 2000 обновљена стара црква св николе, ро- дио нам се никола, а кад је 2006 завр- шена градња нове цркве, светог саве, родио нам се растко велики проблем у србији је драстичан пад наталитета како се борити против абортуса? о видо: „абортус је тежак смртни грех, много тежи од убиства одраслог човека, јер се овим чином лишава живота једно људско биће пре него што је и започело живот и пре него што се удостојило кр- штења мислим да ми, као црква, не сме- мо да се измакнемо и кажемо лекарима: ‘то је ваш проблем’ морамо са њима бити добри сарадници и мисионари као што је апостол павле био међу незнабошци- ма, јер ‘не знају шта чине’ дужни смо да им укажемо да је то страшан грех многе хришћанке, које су се духовно пробуди- ле, долазе и исповедају тај грех, али има и оних које без имало страха од бога набра- јају многе абортусе, као нешто неважно“ какав је ваш став о вантелесној оплод- њи? православна црква још није дала свој званични став, а римокатоличка је изри- чито против православни хришћани пи- тају да ли могу то да користе „када је у питању вантелесна оплод- ња, човек мора бити веома обазрив пре- ма ономе што ће изнети на првом месту, сматрам да се са проблемом стерилитета сусреће велики број зрелијих, али и вео- ма младих људи њихова жеља да по сва- ку цену имају порода сама по себи није за осуду методи којима желе да остваре ту жељу могу бити неблагословени са ста- новишта цркве на првом месту ради се о злоупотребама којих данас има све ви- ше вантелесна оплодња не мора унапред бити одбачена не заборавимо, у тај плод бог удахњује душу, а човек се не рађа без воље божије лично сматрам да лекари и свештенослужитељи треба да буду сарад- ници, на сваком пољу, да једни другима указују на научна и морална достигнућа ово је веома битно питање за нашу цр- кву и у њему смо обавезни да учествује- мо уколико се искључимо, вантелесне оплодње неће престати али ће бити све више злоупотреба“ оче, а шта ћемо са пушачима? пушење је велики грех, убија и душу и тело зар то није равно самоубиству? а они се и причешћују „то је велики проблем негде сам про- читао да је русија на првом месту у свету по проценту пушача, али ни мала срби- ја не заостаје ни закон о забрани пуше- ња на јавним местима није утицао да се смањи број пушача, ни у русији ни код нас то је тешко излечива страст ти љу- ди су озбиљно болесни, болесна је њи- хова позитивна, стваралачка воља, јер су, често несвесно и наивно, изабрали рушилаштво, окренуто пре свега про- тив себе страшно је гледати младе како многодетне хришћанске породице март / април 2015 55 пале једну цигарету за другом чувена је анегдота блаженопочившег владике шу- мадијског саве који је рекао да би човек имао димњак на глави када би за њега бог предвидео да буде пушач можда нисмо спремни да се суочимо са овим пробле- мом као црква из разлога што и у нашим редовима имамо велики број пушача“ које су лепе стране многодетства? има ли и лоших? да ли сматрате да је спасење у рађању? марија: „лепота је у заједништву и ме- ђусобној љубави и служењу једних други- ма лоших страна нема, али захтева вели- ку жртву, посебно родитеља“ о видо: „спасење је у христу, јакој ве- ри и чистом срцу рађање није гарант спа- сења, али је пут којим се може задобити спасење ако наш пород не изведемо на прави пут но препустимо да их улица вас- питава, ризикујемо да од нашег, али и њи- ховог спасења неће бити ништа“ имате ли поруку охрабрења породица- ма које избегавају многодетство? „сваке године србија је мања за један цео град када је труд на нашој страни одсутан, тада и божија помоћ престаје уместо да рађањем ‘правимо’ посао, ми празнимо села, школе, вртиће, и пустош остављамо у наслеђе будућим поколењи- ма све што смо до сад изгубили, а изгу- били смо много, последица је нашег не ра- ђања наша порука свим младим људима који су у могућности да рађају јесте: у жи- воту све планирајте, али рађање немојте, то оставите богу времена јесу тешка, али никада и нису била лака па су се деца ра- ђала не дозволите да ваш комодитет бу- де мерило због кога ћете се одрећи онога што вам бог дарује ништа не може заме- нити један дечији загрљај и искреност де- чије љубави наш стари народ је говорио: није богат ко има волова, већ онај што има синова ми, богу хвала, имамо и кће- ри и синова и то богатство не би мењали ни за шта петогодишња јована се преобукла у „успавану лепотицу“ и, да би нам показала како је она већ велика и права домаћица, послужила нас је бомбонама, па нам је од- рецитовала песмицу о светом сави и от- певала „јединородниј сине“, а за растанак, даровала нам честитку за васкрс: свој цр- теж, на коме је лепо нацртала велику нову цркву, сунце и лептира изнад куполе, а ис- пред улазних врата – тату и маму отац видо на грађевинским радовима 56 2/2015 прочитајте размишљања истакну- тог мисионара руске православне цркве данас, руководиоца миси- онарског одељења карелске и петроза- водске епархије, свештеника станислава распутина мишљења смо да је корисно прочитати искуство човека који се у пракси бави мисионарским радом zоче станиславе, постоји став да ми- сионарење уопште није потребно, да ће човек сам доћи у цркву да ли се често сусрећете са оваквим ставом? – непрестано чему мисионарење, по- требно је градити храмове и људи ће сами доћи са таквим ставом се категорички не слажем! ако чак људи и сами долазе – свештеник истог трена не може да схвати зашто се човек нашао у храму и све се за- вршава „продавницом религиозних услу- га“ људи задовољавају своје религиозно осећање, али се са богом не сусрећу! zда ли сте зато почели да се бавите мисијом? – мисијом се бавим пре свега из разлога што мисија представља главно дело хри- шћанина када сам постао верујући чо- век (са 15 година) једино што је за мене имало смисла је да поделим искуство ко- је сам некада и сам стекао, искуство су- срета са богом пре свега сам покушао да објединим људе у парохији у једин- ствен тим почели смо да се окупљамо у саборном храму и изучавамо свето пи- смо затим смо видели да је само то ма- ло када сам постао свештеник, отвори- ло се мноштво нових путева – одласци у школске установе, различите субкулту- ре, учествовање у омладинским окупља- њима, не само и не толико црквеним, ко- лико друштвеним, световним zдакле, постоји неколико праваца у мисионарској делатности? – има их четири као прво, спољашња цр- квена мисија, обраћена ван ограде цркве друго, унутрашња мисија, обраћена љу- дима који су само формално део цркве трећи смер представља рад са другим ре- лигиозним организацијама: инославним (протестантским) групама, представни- цима других религија (муслиманима, хин- дусима, кришнаитима), различитим сек- тама и четврто је мисија у расејању када не(потребно) мисионарење мисијом се бавим пресвега из разлога што мисија представља главнодело хришћанина кадасам по- стао верујућичовек (са 15 година)једино што је за мене ималосмисла једа поделим искуство којесам некада исам стекао,искуствосусретаса богом превод са руског: станоје станковић идите и научите све народе март / април 2015 57 сведочимо о православљу људима потпу- но другачије културе zда ли постоји неки приоритет у овим правцима? – важно је апсолутно све нема приорите- та ту је све као кућа на четири стуба, ако уклониш једно, читаво здање ће почети да се љуља ако парохијани не буду имали унутрашњи мотив за мисију – ко ће онда сведочити људима? како ће за истину чу- ти следбеници других религија ако се им не будемо обраћали? zрекли сте да је један од праваца ми- сионарске делатности – рад са онима који су већ у цркви по чему се онда мисија разликује од катехизације? – граница је танка катехизација је када чо- века поучавају учењу цркве, помажу му да се уцрквени мисионар помаже човеку да се врати у ограду цркве ако је некада из ње изашао постоји и важна компонента уну- трашње мисије – мотивисати саме парохи- јане на мисионарску делатност знам много људи који имају добру базу богословског знања али, на пример, не знају како да воде дискусију томе мисионар може да научи zпостоји мишљење да мисионарска традиција није могућа, да је сваки пут неопходно почињати од почетка – слажем се да је сваки случај индиви- дуалан, јер не радимо са балванима већ са живим људима сваки човек се налази у различитим околностима, има разли- чит ниво образовања, итд међутим, ако мисионар буде имао максимално велики број средстава за рад биће у стању да брже изабере оно што му у том тренутку треба слично као и поправка било чега можеш пробати да све поправиш чекићем али од тога ништа неће бити, јер постоје и ства- ри које је неопходно избушити, пресећи ако будеш имао све инструменте, бићеш у стању да користиш оно што ти је потреб- но у зависности од околности из личног искуства лекција у мисионарским школа- ма, по одзивима ученика, могу да кажем да управо систематско учење и пракса (зајед- но) дају огромне резултате можда нису у стању одмах да примене стечена знања међутим, када буде потребно, биће у ста- њу да их искористе zшта заправо представљају мисио- нарски инструменти? – много их је, на пример, један од таквих 58 2/2015 инструмената представља и правилно постављено питање каква питања ћете поставити хиндусу да бисте у њему посе- јали сумњу? каква муслиману? атеисти? човеку који се разочарао у веру? ове ка- тегорије људи се веома разликују други инструмент представља умеће да се ди- скусија правилно води колико пута сам видео да људи сатима – буквално сатима – покушавају „јеховиним сведоцима“ да објасне лажност њиховог учења на осно- ву библије то је потпуно некорисно! по- стоји конкретна тема на коју је потребно разговарати са њима, једна једина то је питање саме организације “јеховиних сведока” ако мисионар то не зна, осуђен је или на пораз или просто на неефика- сност свог рада zинструменти се позајмљују из психо- логије или из животног искуства? – начин комуникације је универзалан не може се рећи да је нешто резултат пси- хологије, а да су нешто пронашли пра- вославни комуникација је попут ножа: може се користити на више начина на- равно, много тога се користи из искуства на пример, то што сам вам рекао за „је- ховине сведоке“ није моја фантазија, већ искуство оца александра пермјакова, из- узетног свештеника из калињграда он користи методе питања и грешака, про- дубљује ствари које сматра ефикасним, дели искуство са другим људима који их такође користе ја проверавам у пракси и видим: да, ово је правилно исто тако и ја да делим своја искуства и она раде код других људи zда ли постоје неке недопустиве мето- де за вас? – форма не сме да дискредитује садржај, то је универзални принцип мисионарске делатности zулична мисија – какво је ваше ми- шљење? – постоје различита мишљења неко је потпуно „за“, неко потпуно „против“ разумем и једне и друге, понекада ви- дим ефикасност, понекада не нека акција се одвија, рецимо, подела мате- ријала на пример, провели смо акци- ју „подели радост“ за васкрс смо при- премили неколико стотина црвених балона и након краја службе изашли у град и делили ове балоне пролазни- цима, честитали им празник никога нисмо нервирали, међутим, празник у граду је постао приметнији веома ефи- касну акцију представљају и социоло- шка питања на пример, за божић смо припремили листић са три питања: „да ли славите божић?“, „да ли верујете да је христос био реална историјска лич- ност?“, „да ли постите божићни пост?“, у овим питањима нема наметања али, иако неутрална, она дају повод да се по- разговара, поклони човеку нека литера- тура, да се особа заинтересује zда ли је допустиво користити методе других конфесија? – треба поштено рећи да њима неке ства- ри боље иду за руком на пример, такозва- на „евангелизација“, то јест, организовање ствари за ширу публику: концерти, пре- давања, стваралачки сусрети ми то тако- ђе радимо, али много ређе једноставно је неопходно да будемо храбрији чега год да се дотакнеш, све се налази у искуству наше традиције на пример, бесплатно служење чаја које користе протестанти практикова- ло се у цркви пре револуције али, нешто је могуће и позајмити најважније је да се сачува пуноћа православног вероучења како ће за истинучути следбеници других религија ако се им не будемо обраћали? идите и научите све народе март / април 2015 59 zколико је важно познавати културу човека са којим говориш? колико ду- боко се треба „уживети у то“? – не треба се уживљавати, али је обаве- зно потребно схватати категорије у ко- јима размишља човек ето, говорите са хиндусом или будистом о циљу хришћан- ског живота где их ми зовемо? у царство небеско, живот вечни, то јест, зовемо их у вечност а човек, полазећи из свог иску- ства и знања, у нашим речима чује учење о сансари, о низу реинкарнација разумете, он управо од тога и покушава да побегне фактички, он у нашим речима чује: „до- бро дошао у пакао!“ наша вечност није иста као и његова zрекли сте да је мисионарење једно од главних дела хришћанина међутим, не поседују сви карактерне црте за мисионарску делатност – тај изговор се јако често чује ето, није свима дано, не знају, не умеју сви међу- тим и бог ће сваког испитати према њего- вом животу говоре ми: „где ја да мисио- нарим?“ заправо, свако има минимум три поља у животу за проповед прво поље су његови рођаци, најближа и, понекада, најтежа категорија за мисију друго по- ље – место свакодневне делатности чове- ка: школа, посао на факултету студента стално окружује минимум 30 људи – про- фесори, студенти он је можда за њих је- дина особа по којој могу да суде о цркви међутим, они треба да знају да је у питању православни хришћанин, он не треба да се стиди своје вере треће поље – другови, пријатељи четврто поље може да се поја- ви где год, из околности у чекаоници код стоматолога, у возу можеш да разговараш са суседом у купеу ако човек жели видеће да га окружује бескрајно поље за мисио- нарски рад међутим, често управо не же- ли: мрзи га, боји се zали говори се да се може мисиона- рити својим примером, начином свог живота? – то се међусобно не искључује за твоје рођаке ће измена твог живота бити веома важно сведочанство међутим, недавно сам путовао возом заједно са три лекара – неурохирурга провели смо заједно три сата пре него што смо отишли на спавање њих је веома заинтересовала чињеница да сам ја свештеник како сам за три сата могао да им покажем пример свог живо- та? никако значи, то је време за активну дискусију коју треба знати водити или долазим на школски час имам 45 минута какав живот могу да им покажем? могу да наведем примере из свог живота али опет, ако их не виде, у питању ће бити само моје речи и понекада су правилне, за тај тренутак неопходне речи најважније у ми- сионарском служењу изворник: главное дело христианина http://kateheoru/snc/article/ glavnoe-delo-khristianina/ 60 2/2015 живимо у веку савремене техноло- гије, комуникационих и техноло- шких могућности, колико неза- мисливих пре само десетак година, толико одомаћених данас у свакодневном животу и употреби интернет простор је омогућио безброј могућности тако се у мору интер- нет садржаја појавила и фондација „при- јатељ божији“ као реализација идеје једног човека – марка сандаља, њеног оснивача и директора сама информација да на глобалној мре- жи постоји још једна веб-страница, и ни- је нека информација, јер, колико год биле оригиналне, све оне имају много тога за- једничког и сличног но, у случају вебсајта „пријатељ божији“, постоји нешто што је, мало је рећи, различито од свега осталог сав рад и презентација усмерени су на духовну изградњу човека и лично познање бога као спаситеља душа наших основни циљ овог вебсајта јесте ширење јеванђел- ског духа, васпитање и образовање на те- мељима православне хришћанске културе изникле из литургијске праксе, узрасле на ризници практичног живота и светоотач- ког искуства у црквеној заједници живот режира филмове оно што је најизворније на сајту „при- јатељ божији“, а у исто време јединствено у мору православних веб-презентација, јесте производња документарних филмо- ва њима се „пријатељ божији“ обраћа човеку на тематском простору који наме- ће свакодневица, јер, управо у свакодне- вици, као на биоскопском платну, одвија се сва драма духовног узрастања, али и посртања и малаксалости данашњег чо- века свакодневни живот, на жалост, све- дочи о трагичном незнању, погрешним закључцима, заблудама и лошим навика- ма, које су постале наша друга природа због тога, видео-продукција „пријатељ божији“ у свом стваралаштву има веома јасну линију разграничења: како народ поступа, чини, мисли и верује, а како би, заправо, требало да буде „пријатељ божији“ појављује се као мисионар и учитељ, примењујући прин- цип очигледности у свом настојању да јеванђелску поруку пренесе у њеном пу- ном капацитету и на документован, а данашњем човеку најприступачнији и најразумљивији начин није никаква но- вина рећи да је управо „филмска умет- ност“ начин који удовољава сензибили- тету и очекивањима модерног човека то је „пријатељ божији“ одлично разумео те је за њега визуелна порука постала осно- ва! поменућемо само неке документарце из стваралачког опуса ове продукције филмска мисија на првом месту, то је антологијски ду- гометражни докементарни филм „срби – народ који нестаје“, урађен као упозорење на драматичну демографску стварност ср- камером крозживот светисава је пјешице проходио земљу ширећи нашу вјерухришћанску захваљујућитехнологији,данас имамо неупоредиво брже и веће могућности миодраг лапчевић е-мисија март / април 2015 61 бије филм, који, на чињенички утемељен, мисионарски жив и занимљив начин, упо- зорава на узроке који су довели до стагна- ције у демографском расту нашег народа осим ратова и геноцида вршеног над њим, који су прогутали милионе људи у биоло- шки најпродуктивнијем периоду живота, акценат је стављен, не без разлога, на ду- ховни миље у којем је битисао наш народ последњих неколико деценија, а то је бо- гоодступништво о истом узроку говори и филм „клетва“ њихова гледаност, само на друштвеним мрежама, премашује ми- лионску цифру филмови „пост или дијета“ и „слава или крканлук“ на симпатичан и духовит начин, разобличавају заблуде у поимању и практиковању одређених духовних“„ди- сцилина“ и традиције, указујући на про- машаје, поучавајући како треба постити, славити, духовно се исправно владати „псовка, губа душе“, бави се анализом јед- не од најпогубнијих навика нашега наро- да, откривајући злоречје као израз и одраз најдубљег пада човковог надаље, филмо- ви као што су „бог има задњу реч“, „јастуче светог нектарија“, „из смрти у живот“ недвосмислено указују на јеванђелску истину изречену устима самог спаситеља нашега господа исуса христа, да без њега не можемо ништа чинити ни живети, ни мрети, ни боловати нити се исцељивати како то поетски исказује свети владика николај велимировић још један филм, „празно гнездо птице ластавице“, плени својом емотивношћу и потресношћу, а говори о односу деце пре- ма родитељима, што, на известан начин, сведочи о нашем паду кроз неиспуњавање заповести божије о поштовању родитеља, о љубави да и не говоримо приметно је, такође, да се као саговорни- ци у филмовима појављују људи од угледа и поверења, стручности и знања, из обла- сти духовног, културног и научног живо- та та чињеница, са своје стране, говори о посебном нивоу на којем продукција об- рађује теме, као какав и колики значај се придаје њиховом избору ипак, посебно би указали на један особен квалитет фил- мова продукције „пријатељ божији“ то је висок ниво објективности у анализи и ту- мачењу разних појава, те њихово потпуно непристрасно изношење на увид широкој јавности у том смислу, упечатљив је филм „свештеник“, који на врло одређен и кате- горичан начин, храбро и реално, говори о свештенику, његовој служби, али и људ- ским димензијама и искушењима познато је, наиме, да се у нашем друштву, свеште- ник поима као човек коме се крајње снис- 62 2/2015 ходи, али и као човек који се критикује и негативно квалификује више од било којег другог зато је вајање реалистичног лика свештеника за сваког ствараоца пролазак између сциле и харибде „пријатељ бо- жији“ је, без икакве дилеме, прошао кроз тај теснац неокрњен, али, што је такође битно, не повредивши онога кога је сли- као – свештеника зашто ово кажемо? зато што желимо истаћи да свеукупно филмско стваралаштво ове продукције садржи у се- би кључни и, могли бисмо рећи, врховни квалитет – неосуђивање! тиме се показу- је да техника и технологија нису на првом месту пројектованих вредности, већ живи људи на овај начин „пријатељ божији“ обзнањује да жели заједницу и сарадњу са конкретним људима, али не као магловиту идеју, већ као стварност у којој ће пријатељ прићи пријатељу, брат брату, човек човек ваше је оно што сте другом дали према препоруци апостола павла да одамо признање онима који се труде ме- ђу нама, сматрамо да је, можда, управо сада прилика да се каже и ово: продукци- ја „пријатељ божији“ живи од доброте и жртве свог оснивача и утемељивача, ди- ректора и извршног продуцента, г мар- ка сандаља продукција не добија ника- кве донације које би јој омогућиле рад, не тражи их, нити послује на доходовном принципу не аплицира нити конкури- ше за доделу средстава из фондова или буџета намењених филмској продукци- ји, а ни другим програмским пројектима сви филмови су искључиво мисионарско штиво које стоји (бесплатно) на распола- гању сваком ко жели да се придружи ми- сији „пријатеља божијег“ овде се мисли на емитере (телевизијске станице), веб-сај- тове, али и друге асоцијације и, што је јако значајно, омладинске организације чија се делатност одвија на пољу реалног, а не вир- туелног живота када поменусмо друге медије, вреди ис- таћи да су филмови продукције „прија- тељ божији“ до сада приказивани на више од 30 телевизија, локалне или регионалне фреквенције у републици србији, те, око 15 телевизијских станица у републици српској на крају овог приказа продукције „при- јатељ божији“ реч препуштамо најзаслу- жнијем човеку за њено постојање, осни- вачу, директору и извршном продуценту, марку сандаљу: „заиста ми је тешко пронаћи ријечи ко- јима бих изразио сву захвалност, славу и хвалу господу нашем исусу христу за ње- гову велику, превелику милост, вођство и помоћ коју нам пружа у свему што је нео- пходно за рад фондације он нас је надах- њивао, усмјеравао, подизао и храбрио да истрајемо у вршењу своје мисије без обзи- ра на околности, прилике или неприлике једино тако било је могуће да наша мала екипа, буквално „шачица“ боготражитеља, осигура водеће мјесто у свијету виртуелног мисионарства свјестан сам да свако ври- јеме има своје, како кажу, бреме али, додао бих, и могућности које треба искористити свети сава је пјешице проходио земљу ши- рећи нашу вјеру хришћанску захваљујући технологији, данас имамо неупоредиво бр- же и веће могућности жеља ми је да оку- пим мисионаре, ватрене, и богонадахнуте, који ће обилазити села и градове, служећи и проповиједајући, не само ријечима већ и дјелим
... свете четрдесетнице? – током васкршњег поста света гора утоне у још већу тишину, у још веће ти- ховање тада је све посебно подређено молитви, узношењу ума и срца ка бо- гу у то време манастири избегавају да примају групе гостију који могу својим навикама које доносе из света да поре- мете ту свештену тишину то је време праштања и дубоког преиспитивања, то је време стицања благодати у хиланда- ру чак и иконе у цркви прекрију заве- сама, те и сама црква као да се лишила свога сјаја, као да се све обукло у вре- ћу покајања службе су дуге, са много метанија и молитава на посебан мо- литвен начин се кроз великопосне слу- жбе удубљује у драму људског рода ко- ји се кроз грех одвојио од творца, да би се што благодатније и радосније могла доживети победа над смрћу, та тајна васкрсења христовог света гора нема ништа друго осим манастира и монаха, чији се сав начин живота своди на сла- вљење бога, на угађање богу зато је на светој гори осећај васкрса јединствен, као да се ту скупила сва црква христо- ва која кличе: христос васкрсе из мртвих смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова 32 2/2015 „не дођох у ваш манастир да бих била чувана од вас, него ја дођох да чувам вас“ архиепископ јован шаховској о поштовању мајке божије нема код насљуди, тако јарких и потпуних речида бисе изрекла сва истинао мајциоваплоћеногтворца вама се учинило, да црквено песно- пјеније: „немамо друге помоћи, немамо друге наде“ изражава некакво „преувеличано по- штовање пресвете бого- родице“ но, поштовање божије мајке може ићи у бесконачност, јер кроз њу иду толики многи ка богу бог је њој дао славу слава је само код бога и само је бог даје и нема код људи до- стојних речи, да би се прославила пре- благословена дјева сходно њеној слави код бога нема код нас људи, тако јарких и потпуних речи, да би се изрекла сва истина о мајци ова- плоћеног творца, кроз коју се савршило у свету богооваплоћење божију почаст њој православна цр- ква не узноси ни у једној својој песми, ни у једној својој речи та песма, коју ви помињете, јесте поетско-умилна песма, у којој су закони хиперболе ова песма није за спољашње, не за туђе цркви људе, већ за верујуће у господа и покретанe свецелом ка ње- му привијеношћу, и због тога прослављујућих ону, кроз коју је он ушао у свет за оне, који љу- бе господа исуса христа, утеха је радовање ње- говим светим, његовом цар- ству у радости, у изјављивању сво- је љубави, душа је далеко од апотекар- ских вагања речи ду- ша се излива у песми и смисао песме цркве (некад и хиперболич- ких не само у односу на божију мајку, већ и свете) открива се само нерационалном сазнању земне превод са руског: небојша ћосовић тема броја март/април 2015 33 пресвета богородица са христом, мозаик [фото: diakonimagr] речи не представљају собом монету са строго означеном вредношћу наше срце сваки пут одређује њихову тежи- ну и садржај замислите да се купате у реци и да сте одједном почели да тонете, а по обали иде човек да бисте што јаче из- разили свој крајње опасан положај и призвали што пре помоћ, ви ћете за- викати ка том човеку: „спаси ме!“ он се баца у воду и извлачи вас на оба- лу но, ево по обали иде и религиозни рационалиста (ако хоћете, назовите га и „секташ“) чувши ваш повик, он ће уместо тога да вам укаже помоћ или макар вас схвати, започети да вас осуђује: „како греши овај брат који се топи: он не зове спаситеља, него чи- ни себи кумира од човека“ управо таквим се јављају и расуђи- вања религиозних рационалиста, који не виде дубину и ирационалност ду- ховног света, сву његову животну то- плину, и не схватају то, да не одређују спољашње речи садржај људске речи и зато нам господ није дао да будемо судијама другог човека у тренуцима апстрактно-теорет- ског расуђивања може се показати, да речи: „немамо друге помоћи, не- мамо друге наде, осим тебе, владичи- це“, – одступају од православне вере у прву и последњу наду нашу – господа исуса христа но у духовном опиту човек види да овакав рационализам представља празну љуску и схоласти- ку душа верујућег у просветљеној и мирној пред богом савести припада божијој мајци, певајући јој: „немамо друге помоћи“ и друга песнопјенија у истинској молитви је присутно пре- ображавање свести ум се узвишује у молитвеним призивима, освештаним вековима благодатног живота текст представља извод из књиге писма верујућима дубока посвећеност богоро- дици марији једна је од пре- познатљивих особина пра- вославне цркве та посвећеност се сматра, код православних у целини, једним од очигледних знакова здра- вог стања саборности цркве; след- ствено томе, за православне антаго- низам према богородици дјеви, или уопштеније равнодушност према личности мајке божије, који се не- када могу пронаћи у крајевима за- падног хришћанског света, покрећу узнемирујућа питања према православном схватању, црквена посвећеност богородици јесте нешто киригматско – дубоко библијско, одјекује начином на ко- ји се схвата дар спасења у христу, 34 2/2015 превод са енглеског: маријана и срећко петровић иверска икона мајке божије [фото: brooklyn-churchorg] маријадјевасе истиче каодогматски елемент који подржава неколикоаспекатахришћанске вере,алијеонасамаличност која припадаономе штосу неки православни богослови назвали „унутрашњим предањем“хришћанства и одговара на њега поштовање мај- ке божије за православне стога ни- је само периферна ствар, облик по- божности који може да се прихвати или одбаци у зависности од психе, пола, или верских опредељења тач- није, поштовање мајке божије се разуме као основни знак „припада- ња“ цркви у истом смислу у којем однос верујућих према иконама, или светим тајнама, или према поштова- њу светих открива потпуност и зре- лост нечије православне вере не- православни критичари улоге коју пресвета богородица има у верском животу источне православне цркве често износе анахроне апологије ко- је су биле у оптицају између римока- толика и протестаната у претходним вековима православни учествују у истом дубоком поштовању мајке бо- жије које се налази и код западних римокатолика, али не познају побо- жан приступ кроз такозвану „тру- бадурску“ [‘troubadour’] традицију (преовлађујућу током средњовеков- ног периода на западу) која је можда довела до емоционалног претерива- ња које је страно православном по- штовању мајке божије како бисмо избегли апологетику, боље је да време потрошимо непо- средно проучавајући православно схватање богородице дјеве, што би било водич ка аутентичном схватању јеванђеља, утолико пре што се она схвата савршеном сликом ученика; њу је усавршио и искупио њен бо- преблагословена богородица: радовање целе творевине тема броја март/април 2015 35 жански син, и она сјаји међу свим светитељима и свим анђелима и из- над њих савршеним усклађивањем свог живота са животом господњим1 стога, благословена марија дјева се истиче као догматски елемент који по- држава неколико аспеката хришћан- ске вере, али је она сама личност која припада ономе што су неки православ- ни богослови назвали „унутрашњим предањем“ хришћанства ово указује на тајну присности, на оно што знају изабрани и просветљени, а што нужно не морају да схвате они који се налазе изван „крила“ крила хришћанског ми- стичког искуства руски богослов вла- 1 једна од највећих сталних критика протестантске реформације упућена посвећености православне цркве пресветој богородици је то што пажња усме- рена ка богородици наводно умањује пуну посве- ћеност основном јеванђелском начелу искључиво христовог посредништва то међутим никада није било искуство православних, јер они разумеју да за- ступничка моћ богородице потиче управо и потпу- но од јединствене силе њенога сина који је посред- ник међутим, то што православни радо тражи ње- ну помоћ обележава јасну разлику између поимању и дубљег схватања христовог посредништва, јер се код православних разуме да су плодови христове победе дати цркви у дубокој заједници духовне љу- бави, посебно оне која се пројављује код светитеља димир лоски ово изражава следећим речима: „тајна [христове] мајке откривена је онима који су унутар цркве то ни- је толико предмет наше вере колико је основ наше наде, плод вере који је са- зрео у предању“2 протојереј џон антони макгакин изворник: john anthony mcguckin, „тhe blessed theotokos: joy of all creation“, the orthodox church : an introduction to its history, doctrine, and spiritual culture, blackwell publishing 2008, стр 210 2 v lossky, „panagia“, у e l mascall (ed), the mother of god, london: dacre press, 1949, стр 35 поштовање мајке божије заправославне нијесамооблик побожностикоји може дасеприхватиили одбаци:поштовање мајке божијесе разуме каоосновнизнак „припадања“цркви 36 2/2015 владимирска икона мајке божије, 12 век (третјаковска галерија, москва) [фото: hramvporechieru] рођење богоматере –то је почетакогромнетајне за људски разум,тајнеоваплоћења и нашегспасења старозаветно време се приближа- вало своме завршетку јеврејски народ је са нестрпљењем очекивао месијин долазак на свет „семе жени- но“ је најзад морало да сатре главу зми- је и да успостави нови завет човека са богом знало се да ће се месија родити из колена јудиног, у роду цара давида међутим, где је та света дјева за коју је исаија пророковао да ће родити меси- ју? како се појавио међу грешним људи- ма тај најчистији сасуд који је требало да држи недрживу реч божију? господу је било угодно да наше спа- сење сазрева далеко од сујете „овога света“, не у раскошним и величанстве- ним царским палатама, већ у тишини и скромности сиромашних домова ме- сташца назарета није одмах човечанству, које је гинуло у греховима и пороцима, била дарована света дјева она се појавила као плод многовековне историје јеврејског наро- да, плод духовних стремљења и подвига његових најбољих представника тајна спасења, а заједно са њом и лик свете дјеве постепено се разоткривао у старом завету још од древности лик богородице откривао се човечанству у праобразима: у „лествици јаковље- вој“, у „купини неопалимој“, у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море, у са- суду са маном, у гедеоновом руну, док, најзад, са њега није скинуо вео тајне и целом свету га показао „старозаветни јеванђелист“ исаија који је прорекао: „ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име емануил“ (ис 7, 14) и ето, најзад, дошао је час да се на свету појави тај божански и најчистији сасуд – дјева богородица свето писмо нам не каже ништа о том великом догађају, али постоји древ- превод са украјинског: зорица милићевић рођење мајке божије јошоддревностилик богородицеоткривао сечовечанствуу праобразима: у„лествици јаковљевој“,у„купини неопалимој“,у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море тема броја март/април 2015 37 но предање о рођењу пресвете богоро- дице, које се сачувало и дошло до нас у апокрифном јеванђељу јаковљевом свето предање говори да је пресвета богородица потицала из древног цар- ског рода давидовог њени побожни родитељи – свети јоаким и ана – жи- вели су у назарету, малом галилејском насељу, западно од галилејског језера обоје су били праведни људи и позна- ти не по свом царском пореклу, већ по смирености и милосрђу цео њихов живот био је прожет љу- бављу према богу и људима они су, исто као и већина јевреја у то време, очекивали долазак месије али јед- постоји древно предање о рођењу пресвете богородице, којесе сачувало идошло до насу апокрифном јеванђељу јаковљевом 38 2/2015 рођење пресвете богородице, икона из 16 века (храм рождественског сабора у устјужни, русија) [фото: wikipediaorg] но је жалостило њихове чисте душе: до дубоке старости нису имали деце та туга јоакима и ане је потпуно ра- зумљива, јер у то време јевреји су не- плодност сматрали божијом казном за грехове према њиховим веровањима неплодни људи су били лишени уче- шћа у будућем царству месијином зато, не обазирући се на своју старост, јоаким и ана нису престајали да мо- ле бога да их разреши терета неплод- ности и подари им дете они су према примеру пророчице ане, мајке саму- илове, дали обећање: ако им се роди дете посветиће га служби богу због стрпљења, непоколебљиве вере, љубави према богу и међусобне љубави, господ је послао јоакиму и ани велику утеху после дугих очекивања побожна жеља праведника се остварила: родила им се ћерка коју су срећни родитељи на- звали марија маријино рођење донело је радост не само њеним родитељима, већ и свим људима, јер је само њој делом божијим било предодређено да постане мајка сина божијег, спаситеља света рођење богоматере – то је почетак огромне тајне за људски разум, тајне оваплоћења и нашег спасења на дан рођења владичице наше бого- родице обратимо јој се и замолимо је: пречисту и непорочну, да нам помаже да побеђујемо грех и сваку нечистоту, да бисмо чистог срца могли да славимо бо- га и радујемо се у њему ко јој се обраћа са вером и надом неће остати неутешен и неуслишен, јер њој је дата милост да се моли за нас и да нам помаже амин митрополит кијевски владимир (сабодан) изворник: митрополит володимир (сабодан), „різдво божої матері“, мгарский колокол, no 68, сентябрь 2008 (http://wwwmgarsky-monasteryorg/ kolokolphp?id=688) тема броја март/април 2015 39 митрополит владимир (сабодан) митрополит кијевски владимир (сабодан) (рођен 1935 г као виктор маркијанович сабодан – укр віктор маркіянович сабодан) служио је као архијереј украјинске православне цркве московске патријаршије од 1966 године, а као митрополит кијевски и целе украјине од 1992 године до свог уснућа у господу, 5 јула 2014 године био је чувен као проповедник и богослов својим трудом, мудрошћу и стрпљењем градио је цркву, чувајући црквено јединство и борећи се против раскола „сагледавајући светлост те смрти и стојећи у светлости крај њеног самртног одра почињемо да схватамо да смрти више нема, да је и умирање човека постало чин живота и човеков улазак у истински живот, у живот који бесмртно живује“ о а шмеман пресвета богородица и увек дјева марија, најсветији драгуљ из по- вести спасења људског рода благи лик, несагорива сионска купина, јако- вљева лествица која спаја небо и земљу, мати божија, а уједно и мати целе васе- љене кроз сина свога и спаситеља нашег исуса христа, који је спасао род људски узевши у окриље своје јединствене и не- поновљиве божанске ипостаси целу чо- вечанску природу сјединивши је са бо- жанском у лику пресвете богородице имамо лик нове еве „она жалост еве у ра- дост претвори и род сав људски поново усправи“, како каже свети јован дама- скин као што у старозаветном лику еве умиремо, у новозаветном лику богоро- дице имамо испуњење свих старозавет- них символа који су најављивали њено рађање нашег спаситеља тако је пророк исаија богородицу наговестио речима: „гле, девојка ћe затруднети и родити си- на и наденуће му име емануил, које ћe рећи: с нама бог“ домострој спасења који нам је христос предодредио ника- да није престајао, постепено нас је њиме водио, а свој врхунац и завршетак нашао је управо у оваплоћењу христовом а, богородица је својом вољом била послу- шна богу и као таква више од свих љу- ди садејствовала у домостроју спасења, прихвативши да се у њој христос духом светим бесемено зачне за све апостоле и верујуће после хри- стовог вазнесења, мајка божија била је прва утеха и поука јер она је та ко- ја је имала највећу душевну и физичку присност са њим по јерусалимском предању, богородица је после христо- вог вазнесења живела на сионској го- стефан павловић успењепресвете богородице као сведочанство будућега века 40 2/2015 ри у јерусалиму у кући апостола јова- на и кући мајке апостола марка, била је и код апостола јована у ефесу, али пре свог успења вратила се у јеруса- лим сачувана је посланица светог игњатија богоносца из антиохије упу- ћена апостолу јовану богослову, која гласи: „многе жене код нас желе да по- сете пресвету богородицу, и дотакну прса која су хранила господа исуса, као и да од ње чују многе тајне код нас се пронела слава о дјеви и мајци божи- јој, испуњеној благодаћу и свим врли- нама“ црквени историчар никифор калист нам пружа јединствени увид и у физички изглед дјеве: „била је средњег раста или, како други сматрају, нешто виша од средњег, боја њеног лица била је као боја зрна пшеничног њена коса је била светлосмеђа и мало златаста, бистре очи боје зреле маслине, обрве повијене и тамне, нос мало издужен, уста боје лица и испуњена слатким ре- чима, лице није округло нити оштро, него некако издужено, шаке и прсти дугачки у говору са другима чувала је уравнотеженост, није се смејала ни- ти збуњивала, а посебно се никада ни- је гневила увек једноставна, укратко речено, у свему њеном беше присутна огромна благодат“ уочи своје смрти, богородица је често одлазила на хри- стов гроб, кадила га тамјаном и падала ничице у молитви посећивала је и ви- тлејем, голготу, маслинску гору, гетси- манију, сва места која су била повезана за најважнијим моментима христовог земног живота када говоримо о смрти дјеве марије, она се назива успењем – уснућем – за- то што она „као да је на кратко уснула и као да се од сна окрепила“ пресве- та богородица као ћерка старог палог адама, умрла је стварном људском смрћу св јован дамаскин сматра, да оно што је састављено од земље, враћа успење пресвете богородице, црква богородице перивлепте у охриду, 1294 г тема броја март/април 2015 41 се поново у земљу да би, скинуло са се- бе „трошност и пропадљивост“, а обу- кло се у „нетрулежност“ наиме, после христове смрти и васкрсења није могу- ће никога од светитеља називати „мр- твим“, јер су сви свети, чланови, удови васкрслог тела христовог, чија је глава христос који је почетак, првина свих живих зато смрт њихова није више смрт него пресељење које им дарује на- сеље код бога а када говоримо о лич- ности дјеве марије, она је посебна као и личност јована претече, они су најве- ћи међу нама они су освећени духом светим још у утробама својих мајки али дјева је живи храм божији, њена светост је несравњиво већа од светости свих светитеља и пророка, чак и од јо- вана претече, првог међу рођенима од оца и мајке та њена светост достиже свој врхунац не у време њеног рођења, него у моменту бесеменог зачећа, а ове- ковечена је у тренутку успења дакле, богородица је не привидно, већ истински умрла, али то је по речима све- тог дамаскина – живоносна смрт, пред- стављање, које отвара врата у царство будућега века најпре дошло је до пресе- љења душе на небо, која се као последица смрти првобитно одвојила од тела, а за- тим, одмах после три дана дошло је и до успења тела њеног а то је описано кроз лик апостола томе, који је једини од свих апостола окаснио на погреб, али да би и он целивао свето тело дјевино отворили су му гроб, међутим, ту су били само бла- гомирисни завоји, тела није било дакле, она је, пре свеопштег васкрсења свих те- ла, већ превазишла оквире смрти и нади- шла труљење тела, те била узета сином њеним код њега на небо дамаскин још скреће пажњу на оно што је веома важно, а то је да је наслеђе првородног греха у дјеви марији било умртвљено и неактив- но, јер су све силе и енергије њене душе и тела биле упрте даноноћно ка господу дакле дјева није знала за грех, стога у њој није било трулежи које ми носимо у себи велелепна је икона за овај празник у нашој немањићкој задужбини манасти- ру жича, где је приказана богородица како лежи на одру, а господ држи у ру- кама њу у виду детета, што символизује почетак њеног живота у насељу будуће- га века а, око њих на земљи сви апосто- ли, ученици, верници, на небесима мир- јаде анђела, старозаветни праведници и свети а господ уводи богородицу не просто на небо, него по речима светог јована дамаскина, у унутрашњост небе- ске светиње над светињама смисао овог празника дубоко сагледа- ва и отац александар шмеман, чијим ре- чима ћемо довести крају овај текст: „са- гледавајући светлост те смрти и стојећи у светлости крај њеног самртног одра по- чињемо да схватамо да смрти више нема, да је и умирање човека постало чин жи- вота и човеков улазак у истински живот, у живот који бесмртно живује христос среће на светлим дверима умирања ону која му је предала сав свој живот, која га је волела до краја: и, гле, смрт постаје ра- досни сусрет! и, гле, живот надвладава смрт! и зато страха нема у бесмртном уснућу дјеве марије смрт је постала „зора тајанственога дана“ и зато у овом празнику нема нимало жалости, ни над- гробнога ридања, ни јада само светлост, само радост! и као да се свакоме од нас који се приближава неизбежном прагу смрти – у празнику успења – отварају двери из којих почињу да просијавају и блистају зраци долазеће победе, долазе- ћег царства божијег!“ „она жалост еве у радост претвори и род сав људски поново усправи“ свјовандамаскин 42 2/2015 уђи у хладовину овог шумарка, захвати воду, коју ћеш ту наћи и напој њоме жеднога, а жабокречину из извора стави му на очи потом ћеш сазнати, ко сам ја, која освећујем ово место западно од силимвријских врата у цариграду налази се балаклија, где је некада давно био луг (шумарак) посвећен пресветој богородици, са из- вором славним по чудесима, али време- ном пресахлим за време цара маркијана (391–457) војник лав маркел, пролазећи једном близу извора, срео је залуталог слепог путника, па је стао да потражи во- ду да би га напојио ту је он и зачуо глас: „царе лаве! уђи у хладовину овог шумар- ка, захвати воду, коју ћеш ту наћи и напој њоме жеднога, а жабокречину из извора стави му на очи потом ћеш сазнати, ко сам ја, која освећујем ово место ја ћу ти помоћи да овде саградиш храм у име мо- је, и свима који буду долазили и са вером ме призивали биће услишене молитве и исцељени од недуга (болести)“ лав је послушао небески указ и слепи је прогледао ово се догодило 4 априла 450 године а седам година касније, када он сам постаде цар лав велики (457–474) нареди да се извор очисти и огради каме- ним зидом, а ту сагради црква кроз сто година цар јустинијан велики (527–565) би исцељен од водене болести, водом из овог извора, те сагради поред првог и други храм, при коме је временом настао многољудни манастир над источником би постављена мозаичка икона богоро- дице после турског заузимања цари- града оба храма беху порушена, а извор затрпан но, по благодати божијој њега су поново откопали и 1835 године овде је подигнута нова црква у славу „живоно- сног источника“, која постоји и до данас познато је древно иконописно изо- бражење „живоносни источник“, које датира с краја 13 – почетка 14 века на глиненом тањиру пронађеном на криму, богомајка је представљена у чаши (као „оранта“) са уздигнутим рукама при мо- литви икону богородице звану „живо- носни источник“ описује црквени исто- ричар никифор калист, састављач њене службе и синаксара он приповеда да је у средини тзв фиале (чаше) налик на крштењску бању и постављеној над ис- точником била представљена богомајка са младенцом христом у наручју не- када се таква икона називала „живоно- сна источница“ или просто „источнаја“ богомајка је источник живота, јер је од ње прозашао христос – и сам живот изображење „живоносног источника“ (из прве половине 15 века) налази се на св гори атонској, где се у манастиру св павла (западна обала – прим прев) у олтару посвећеном св георгију по- бедоносцу налази фреска насликана од андроника византинца, на којој је лик богородице са младенцом, који благо- сиља насликан у широкој фиали, а може се прочитати и натпис на грчком: „жи- воносни источник“ са руског превео: небојша ћосовић живоносниисточник тема броја март/април 2015 43 под утицајем атонске духовности, по- чевши од 16 века, у русији се устаљује обичај освећивања извора – који се нала- зе у манастирском кругу или пак у бли- зини, и посвећивања истих богороди- ци такође, широко су распрострањене у русији њене иконе под овим називом препoдобни серафим саровски је дубо- ко поштовао ову икону и прва црква ње- гове пустиње основана од јеросхимонаха јована (почетком 15 века) била је упра- во тог имена и у њој се чувала чудотвор- на икона, коју је он својевремено донео преподобни серафим је саветовао све оне који су му долазили за савет, да траже утеху пред овом богородичином иконом по његовом престављењу у другом мана- стиру повезаном с њим, серафимо-по- њетајевском, 1873 године је био саграђен велелепан храм у част иконе „живоносни источник“ у русији се иконографска композиција „живоносног источника“ даље развија- ла тако се појављује дрвени кладенац из кога избијају млазеви воде, а по страни су насликани васељенски светитељи: васи- лије велики, григорије богослов и јован златоуст они захватају живоносну во- ду и раздељују је окупљеним људима у предњем плану су људи обузети различи- тим недузима (болестима) богословски садржај иконе „живоно- сни источник“ је догматски најсликови- тије богословље овог образа пројављује се у служби, која му је посвећена у сва- коме молитвословљу централно место заузима идеја васељенског заступништва богомајке и њене свесилне и обилне по- моћи свима потребитима смисао иконе је двојак: истиче се рођење од пресвете дјеве живота вечног – сина божијег у телу и њен однос према свету – лечење свих болести сви дани светле седмице се јављају као један светли пасхални дан петак светле седмице се издваја нарочите тиме, што се овог дана први пут после великог водо- освећења на богојављење савршава осве- ћење воде у свим храмовима, и још тиме што се у самоме богослужбеном чину пасхалним стихирама присаједињује пје- снопјеније службе икони божије мајке „живоносни источник“ у москви постоји посебан храм по- свећен икони „живоносни источник“ у царицину празновање иконе је петком светле седмице („источни петак“ у календару спц; код нас хиландарски метох како- во празнује на овај дан – прим прев) и 4 априла (17 априла – у спомен њеног пр- вог јављања 450 године) петар паламарчук (из зборника радуј се, невесто неневестнаја) извор: часопис „купель“ 2 (12), 2000 г 44 2/2015 као штосе из познатих житија види,немања иана су ималискладан брак заједносусе молили богу и богородици придоношењу важниходлука у топличком крају још увек се по- знају рушевине некад славног богородичиног манастира, заду- жбине свете ане, мајке светог саве манастир је подигнут на ушћу реке ко- санице у топлицу светитељка је поди- гла задужбина док је живела са својим мужем стефаном немањом у овом крају они су имали двор у топлици, код дана- шње куршумлије описујући то време са нескривеном сетом, њихов син, стефан првовенчани подсетио је на речи цара и пророка соломона: „часна жена у до- му мужа својега више вреди од бисера и драгог камења“ (уп приче сол 31:10) и одмах додао тумачење, не желећи да остане нејасан, када говори о својој мај- ци: „земаљски мисле о бисеру и камењу трошни су камен и бисери, а пророк ми- сли на онога који је пун добрих дела, као бисера и драгог камења на то се и она (ана) угледала, творећи угодна дела пред господом у дому мужа својега“ када су супружници одлучили да се захвале богу, и његовим угодницима на молитвеном заступништву, подигли су два манастира, један близу другог – не- мања у част светог николе мирликиј- ског, а ана на похвалу пресветој богоро- дици по тадашњим обичајима, супруг, тада у звању жупана, као што сведочи сачувани печат, званично је поверио манастир својој супрузи да се стара о њему и монахињама у њему света ана се ревносно бринула о задужбини и лепо је украсила, али је зуб времена учинио своје од некадашњег живописа ништа није остало само је у остацима северне конхе откривена (1922) једна икона од печене глине, којој је, у току израде, до- дат пигмент стеатит стеатитска икона изображава данас редак тип чудотворне иконе богородице химеутисе („заступ- нице“) на њој је приказана богородица у молитви са рукама подигнутим према руци господњој ова икона била је, у то време, веома поштована у цариграду и на синају немања је успео да се изборио за част великог жупана, насупрот мржњи која га је пратила (око 1169) живописац до- ментијан описује како је у расу, „преве- лики жупан немања самодржавно царе- вао свом српском, и поморском земљом и диоклитијом, и далмацијом и траву- нијом, са богом дарованом му супру- гом аном, живећи у царству своме по закону господњем, и родивши синове и кћери» као што се из познатих житија види, немања и ана су имали складан мољењебогородици родитељâсветогсаве тема броја март/април 2015 45 др ђорђе вуковић брак заједно су проживели лепе и те- шке тренутке заједно су се молили бо- гу и богородици при доношењу важних одлука заједно су се договарали о поди- зању и васпитању деце у знак захвал- ности за све дотадашње успехе, немања је одлучио да сагради велелепни храм и посвети га богородици евергетиди (до- брочинитељки), којој се често молио за помоћ и молитвено заступништво по- сле градње овог манастира на обали реке студенице, немања и ана су решили да измоле у бога рађање још једног детета, а заузврат су се заветовали да остатак жи- вота проведу у уздржању и целомудре- ности богу је била угодна њихова моли- тва и тако се родио њихов најмлађи син растко немања и ана су остали верни својој речи, као што су обећали на моли- тви пред господом када је растко постао пунолетан, ро- дитељи су почели да размишљају о њего- вој женидби међутим, растко је заволео уски пут спасења и побегао на свету го- ру родитељи су били збуњени овим до- гађајем и послали су властелу у потеру за њим потера није успела, јер се мла- ди растко замонашио под именом сава у руском светогорском манастиру све- тог пантелејмона ова вест је још више изненадила родитеље, али су они, после извесног времена, примили синовљеву одлуку као божију вољу чак су, у знак помирења, послали дарове манастиру и свом сину сави син је прешао у мана- стир ватопед и одатле често писао оцу на синовљев наговор, и немања се ре- шио да крене монашким путем он је одлучио да је дошло време да препусти своје место млађем нараштају и да крене даље у свом подвигу ка господу зато је сазвао сабор у расу на благовести – пра- зник којим прослављамо дан када је ар- ханђео гаврило благовестио богороди- ци радосну вест о предстојећем рођењу господа нашег и спаса, исуса христа сабор је био толико значајан да се уче- ни јеромонах доментијан двапут враћао његовом опису – у житију светог саве и у житију светог симеона, како би га што верније приказао немања је на сабор позвао своју су- пругу ану, синове, кћери, „све велике и мале власти царства свога, десетнике и педесетнике и сатнике и тисућнике“ не- мања се одрекао власти и помолио пре ступања на монашки пут који води спа- сењу: „дјево мати која си бога родила и свети никола, обоје стојећи код пре- стола, подигавши руке за моју скрб, умо- датуммонашења, посветатопличког манастира,стеатитска икона,студеничка фрескаинатписречити сусведоцидасесвета анастасијаусрдномолила богородицидајојбуде молитвеназаступница предгосподом 46 2/2015 мошти преподобне анастасије, студеница лите милостивог бога“ ана је свој избор кратко објаснила речима: „не би ли ме човекољубиви бог удостојио да будем за- једно са љубимим чедом својим (савом) у царству небеском“ он и ана су при- мили монашки постриг из руку рашког епископа калиника тако је ана постала монахиња анастасија, а немања монах симеон после чина монашења, отишли су у своје задужбине: анастасија у бого- родичин манастир, а симеон у студе- ницу анастасија је остала у србији, а симеон је отишао у свету гору на по- зив сина саве док се отац подвизавао са сином, дотле се анастасији придру- жила једна кћерка у манастиру гроб ове кћерке је откривен приликом ар- хеолошких ископавања из натписа се сазнаје да је ту сахрањена монахи- ња јефимија немањић анастасијина кћерка, монахиња јефимија прика- зана је на лози немањића у пећком манастиру (између 1334–1337), како је то приметио светозар радојчић (1934) ту, у првом реду, из којег се разраста светородна лоза немањића, приказани су: света монахиња ана- стасија, свети сава, свети монах си- меон (немања), најстарији син вукан и монахиња јефимија некад цењена, поштована и живописана, монахиња јефимија је пала у заборав у каснијим временима мајка светог саве и монахиње је- фимије, преподобна мати анастаси- ја српска упокојила се, вероватно, 21 јуна 1200 године њене мошти су, по подацима из летописа, пренете у при- прату манастира студеница, као и мо- шти св симеона урађена је и фреска, обновљена у xvi веку, у време патри- јарха макарија соколовића обновље- на студеничка фреска приказује мона- хињу анастасију како у молитви клечи пред престолом пресвете богородице натпис изнад фреске говори да се света монахиња топло молила богородици за спас своје душе датум монашења, посвета топличког манастира, стеатитска икона, студеничка фреска и натпис речити су сведоци да се света анастасија усрдно и искрено мо- лила богородици да јој буде молитвена заступница пред господом нашим ису- сом христом молитвеним заступни- штвом пресвете богородице, монахиња анастасија је нашла своје место у цар- ству небеском и прибројана лику светих православне цркве тема броја март/април 2015 47 св симеон, св стефан првовенчани, св анастасија – новији живопис [фото: flickrcom] 48 2/2015 поново смо у барајеву, у епархи- ји шумадијској, али овог пута у посети код свештеничке породи- це милић, тачније у дому протојереја- ставрофора и архијерејског намесника бељаничког, оца вида милића (42) и његове супруге марије (41) чули смо за њихов градитељски труд и да бара- јевска нова црква, посвећена спаљи- вању моштију светог саве, изгледа као „мали рај“ градећи свети божији дом, они су градили и себе и свој топли по- родични дом у прелепом новом паро- хијском дому је и њихов нови стан на централном месту у трпезарији стоји икона пресвете богородице са малим христом окружена цвећем слика нају- звишеније љубави – свете љубави „мај- ка је биће насличније богу“ (св нико- лај српски) „у тој својој непрестаној бризи она сва- ки дан умире за своју децу то је истина нашег земаљског света, истина којој се ди- ве небески светови јер, ако има нечега на земљи чему се диве анђели небески, то је добра хришћанка, добра мајка, добра же- на ништа није ни теже ни одговорније у нашем земаљском свету од дужности мај- ке хришћанке“ (св јустин ћелијски) има ли лепшег призора од мајке са де- тетом у наручју? седморо их је држала на рукама попадија марија прво чедо, тео- дора, прва радост, била им је и прва жа- лост, јер је већ по рођењу била под стал- ним надзором лекара; страхујући за њен живот, одмах су је крстили, и она се као беба упокојила али, убрзо су радост доне- ле девојчице доротеја (20), николина (18), софија (16), а потом и два сина никола (14), растко (8), и најмлађа кћи јована (5) оче, чули смо да сте познати као велики градитељ отац видо: „да, то је нешто што ја ве- ома волим ово насеље се зове багрдан некада је на овом месту била мочвара и мало језерце, а касније када је то затрпа- но формирана је сточна пијаца и бувљак најтеже је било припремити терен за градњу, заменити тло и бетонирати ду- боке темеље, па тек тада приступити из- градњи нове цркве, парохијског дома и целог комплекса веома смо поносни што су наша црква и њена порта једне од нај- лепших у шумадији фреске и иконостас су осликали познати мајстори владимир карановић и вероника ђукановић чесма и црквена ограда урађени су од грани- та, поклоном горана крсмановића, тада породица милић из барајева лепота многодетства је у заједништву, међусобној љубави ислужењу једнихдругима радмила грујић многодетне хришћанске породице март / април 2015 49 фудбалера, а сада дипломираног теолога и вероучитеља из обреновца, који има седморо деце, о коме сте раније писали у мисионару моја попадија је осмислила и уредила зелене површине и створила уго- дан амбијент али, пре ове цркве имали смо мoжда и тежи подухват – обнову ста- рог парохијског дома, где смо раније ста- новали, и старе руиниране цркве светог николе у средњем крају затим је дошао на ред и мисионарски центар у сарадњи са градском општином барајево отпоче- ли смо на црквеном земљишту изградњу објекта који у основи има 800м2, и гра- ђен је по највишим стандардима у ње- му већ ради вртић и јаслице, капацитета око 150–170 деце, а предвиђен је и смештај за децу ометену у развоју ту је и држав- на музичка школа ‘даворин јенко’, која има око 90 ученика у девет класа у току је изградња једног медицинског објекта, амбуланте са лекаром опште праксе и пе- дијатријском службом поткровље краси мала капела коју ћемо посветити пресве- тој богородици за овај подухват било је веома тешко обезбедити средства главна окосница средстава био је легат почившег ђорђа илића, сељака из барајева, који је своју имовину завештао нашој цркви не- ко ће нам замерити да се црква меша у послове изван своје надлежности то није тачно за цркву је најбитнији човек и ње- гова душа утолико имамо већу одговор- ност и обавезу када је у питању дете, тај мали, невини човек“ о вама је писао барајевски гласник из кога смо сазнали да вам је скупштина градске општине барајево 2013 доделила златни печат правитељствујушчег совјета сербског за изузетно залагање у изградњи мисионарског центра а пре тога је цр- квеној општини додељен сребрни печат „не мислим да орден припада само ме- ни требало би га испарчати на све оне који ме свесрдно прате у мојим напори- ма на првом месту, моја породица, цр- 50 2/2015 квеноопштински одбор и наш епископ јован, без чијег би благослова ја био само сува грана на родном дрвету чврсто ве- рујем да сам само алатка у божијим ру- кама, јер без његове воље ништа не би- смо учинили“ мудри његош каже: „прегаоцу бог даје махове“ „још и више – крила већ сам рекао да је градитељство моја љубав увек сам гледао да будем један од радника, а не послово- ђа кад смо постављали куполу на новој цркви, нико од радника није смео на врх неколико пута су мене подизали дизали- цом једном је наишао и владика јован и уплашио се видевши ме завезаног коноп- цем око појаса како висим у ваздуху а мо- ја попадија, тада трудна, склањала је децу да не гледају, крстила се и молила: ‘боже, помози!’ било је још веома опасних ситу- ација у којима сам се обрео у току градње, али бог је увек помагао“ шта је вас двоје упутило ка богу? да ли су ваши родитељи били побожни или је на вас утицао неко други или неки нео- бичан догађај? можда је било свештеника међу вашим прецима? марија: „мој отац, милан јовановић, лекар, и мајка велизарка, социјална рад- ница, мог брата милоша и мене нису увели у веру у сокобањи сам заврши- ла основну, а средњу медицинску школу (фармацеутски смер), у београду стано- вала сам код баке софије, мамине мајке, која је живела у улици испод цркве све- тог александра невског сваког дана сам слушала звона са храма која су ме просто привлачила али, бака, коју сам неизмер- но волела, рекла ми је да нисам крштена и тада сам се у својој 15 години крстила“ о видо: „рођен сам у побожној хри- шћанској породици од оца милорада и мајке милојке у централној босни (окру- глица) како у селу није било цркве, кр- штен сам у цркви покрова пресвете богородице у варешу са 6 месеци имам само сестру, дану не могу рећи да су моји родитељи добро познавали своју веру, али славили смо ђурђиц, редовно постили и причешћивали се са очеве стране није било свештеника, али са мајчине стране ближи рођак је владика захумско-херце- говачки григорије да почнем да разми- шљам о богу били су пресудни драматич- ни догађаји, који су потресли породицу мога оца наиме, деда видо, чије име но- сим, доживео је страшну трагедију – уста- ше су 1942 упале у његову кућу и заклале му жену и сву чељад, међу којом његових молитва је наша веза са господом уколико нема личне молитве, човек је као цвет који се не залива и увенуће пре или касније детаљ са славе у барајевском храму многодетне хришћанске породице март / април 2015 51 деветоро деце он се касније оженио удо- вицом која је довела своје двоје деце, а ро- дила му шесторо нажалост, сви су уми- рали млади – једна тетка са 20, друга са 45, стриц са 32 године данас је жив само мој отац тако ме је страх од смрти довео до извора живота то је утицало да упишем богословију као животно опредељење, боље рећи, то сам доживео као божији призив“ где сте завршили богословију и како сте се упознали вас двоје? „завршио сам богословију светог саве у београду, а тренутно сам апсолвент на богословском факултету нас двоје смо се упознали у београду преко заједнич- ких пријатеља пре венчања, предложио сам својој будућој супрузи да васкршњи пост проведемо у неком манастиру тако сам ја отишао у студеницу, а марија прво у свету петку у стублу, а потом у градац у студеници сам упознао дивног игума- на, оца јована, који је касније, 2002 вољом божијом постао наш владика шумадиј- ски када нас је испраћао из студенице уз очинске савете којих се и данас сећамо, дао нам је благослов за свету тајну брака исте године, у лето 1993, венчали смо се у храму светог вазнесења господњег у жаркову тада сам још био клирик ми- трополије дабробосанске“ марија: „тај боравак у манастиру ми је много значио да схватим какав ме живот чека, и увидела сам, хвала богу, да посто- је друге вредности у животу у односу на оно што сам до тада мислила за мене је то био призив моји родитељи очекива- ли су да постанем лекар или фармацеут, а ја сам одлучила да се удам за будућег свештеника њихов страх је био још већи после венчања, кад је требало да одемо у ратно подручје бих тада смо живели у мељаку“ о видо: „да, она је остала у мељаку, а ја сам у зиму 1994 рукоположен у чин ђакона у сарајеву, на илиџи, у цркви св саве пошто је 1996, због ратних услова митрополија расељена, добио сам канон- ски отпуст и у марту 1997, рукоположен сам у чин свештеника у крагујевцу, и убр- зо постављен овде у барајеву у цркви св николе, а од 2006 смо у новој цркви чин протојереја-ставрофора добио сам при- ликом освећења нове цркве 2006 године свештенослужим већ 18 година“ марија, како је бити попадија? је ли био лакши „пробни рад“ у манастиру? „није лако, али имам помоћнике, по- мажу старије ћерке, а о видо је незамен- љив он не може без рада с једног посла на други за велике празнике, много ми помаже видова сестра дана, а уствари ја је доживљавам као да је моја сестра, и дивне младе жене из наше цркве, да по- чистимо, скувамо, направимо колаче, офарбамо јаја дружење после литурги- је за нас је продужетак литургије у коме заиста уживамо“ шта је најважније у хришћанском животу? о видо: „живети живот христом и сведочити христа савременом човеку златни печат за изузетне градитељске подухвате 52 2/2015 данас је тешко да се одрекне света у коме пребива то и није предуслов за честити хришћански живот, кроз који желимо да задобијемо вечност човек треба свет да преображава, односно да у свету буде икона божија“ свештеник је јавна личност све су очи упрте у вас у вама се народ огледа и у вас се угледа, као у господа христа то је ве- лика одговорност пред богом и народом божијим да ли и деца свештеника треба да буду узор својим друговима, у сваком погледу, посебно у погледу моде? колико ту помаже веронаука? „у светом писму је записано да су хри- шћани светлост свету и со земљи отуда сваки хришћанин треба да буде пример другима, а посебно свештеничка поро- дица истина, свештеничка деца су поне- кад изложена непотребним анализама и од њих се очекује увек више него што је критичар и сам спреман да учини наша деца се облаче пристојно и по гардеро- би се не издвајају од друге деце кад год смо у могућности, купимо им оно што је квалитетно, али не модерно и фирмира- но добри су ђаци, девојке су за певницом, дечаци у олтару, посте од малих ногу и ре- довно се причешћују сами су изградили став да им није потребно додатно укра- шавање тела јер имају од бога даровану лепоту, те нису подлегли разним, рекао бих, унакажавањима, а не како их нази- вају ‘улепшавањима’ наша деца су патри- јархално васпитана и труде се да не учине нешто што би довело у питање њихов об- раз, али и образ свештеничке породице за духовно образовање деце веома је бит- на веронаука, али није гарант да ће то де- те сутра бити добар човек и прави верник ако она не оплемени душу младог човека да спозна да је он део заједнице и да у сва- ком човеку види брата сазданог по лику божијем, онда веронаука није постигла циљ зато је велика одговорност на веро- учитељима да тај млади човек заволи ве- ронауку, а кроз њу и литургијски живот, што уствари јесте циљ веронауке“ марија: „са децом смо, пре свега, ис- крени пријатељи не сматрамо да смо експерти за васпитање, али се трудимо да деци укажемо шта су праве вредности ауторитет је битан, али га је тешко одр- жати понекад љубав надјача ауторитет март / април 2015 53 па погазимо оно што смо зацртали све проблеме решавамо превенствено разго- вором, нажалост, понекад са повишеним тоном са родитељске стране ја сам заду- жена за женску децу говорим им да мода није битна ствар, али наилазе на пребаци- вања од својих вршњакиња свесна сам да смо ми у служби других и да свештенич- ка породица има другачији живот, много више обавеза и одговорности није увек лако, али искреним поверавањем, богу хвала, пребродили смо критични период сада су на реду дечаци, те ће се њима ви- ше бавити отац“ које школе деца уче? како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, уметношћу? колико читају? колико су под утицајем виртуелне стварности? „најстарија ћерка је на првој години правног факултета, а млађе ћерке су трећа и друга година архитектонско- техничке и медицинске школе синови су седми и други разред основне школе одлични су и врло добри николина је завршила основну балетску школу ‘лу- јо давичо’ у београду, а сада са николом и растком иде у основну музичку школу ‘даворин јенко’ у нашем мисионарском центру воле да читају што се тиче но- вих технологија, не можемо рећи да их деца не користе, али их контролишемо и ограничавамо“ ваша брачна заједница је, на првом ме- сту, молитвена заједница колико моли- тва доприноси побољшању вашег живо- та, тј колико сте „одевени у реч божију као у какву прекрасну одећу“ (св теофан затворник)? колико наглашавате значај молитве вашим парохијанима, нарочито за време поста? какве активности постоје при цркви? о видо: „молитва је наша веза са го- сподом уколико нема личне молитве, човек је као цвет који се не залива и уве- нуће пре или касније мислим да је нај- боља лична молитва, која није дело неког ученог теолога већ израз духовног рас- положења и жеље за обраћањем госпо- ду посебно наглашавам неопходност заједничке молитве у породици јер се кроз ту молитву пројављује црква у ма- лом чини ми се да бог највише чује наше молитве упућене са нашег малог кућног олтара пост не може бити циљ сам се- би уколико није повезан са молитвом и другим хришћанским врлинама и није крунисан светом тајном причешћа, пост је бесмислен то је онда обично мучење тела слично разним дијетама попадија је одличан појац, предводи певницу уз нашу музичку школу савладала је цркве- но појање и научила црквенословенски, а укључена су и наша деца у оквиру на- шег пастирског рада, два пута годишње водимо децу која похађају веронауку на поклоничка путовања, као и одрасле овај вид пастирске делатности је веома битан јер ходочасницима отвара духов- на сазнања и утврђује их у вери такође организујемо такмичења ученика веро- науке до сада смо се борили да стекне- мо нормалне услове за рад, а од сада ћемо више радити на духовном препороду на- ших парохијана“ 54 2/2015 има ли за вас и вашу децу летовања и зимовања? „с обзиром да је наша породица вишеч- лана нисмо у могућности да идемо сваке године лично не волим сунчање, али сам децу научио скијању и кад год смо у при- лици идемо на скијање море углавном мењамо са сокобањом, где живи сам деда милан, јер се бака пре пет година упоко- јила од поклоничких путовања, оста- ће нам незаборавно оно за васкрс 2005 у свету земљу са ‘доброчинством’ а кад год се укаже прилика, радо посетим све- ту гору и манастир хиландар који ми увек открије нешто ново“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? марија: „сви порођаји су били ма- ње-више исти ако се изузму проблеми са проширеним венама, због којих сам морала повремено да будем хоспитали- зована, није било страха од порођаја напротив, жељно сам сваки пут ишче- кивала први дечији плач кад су заређа- ле девојчице, силно сам желела да имамо сина, а о видо ме је тешио: ‘не брини, бог промишља!’ и заиста, кад је 2000 обновљена стара црква св николе, ро- дио нам се никола, а кад је 2006 завр- шена градња нове цркве, светог саве, родио нам се растко велики проблем у србији је драстичан пад наталитета како се борити против абортуса? о видо: „абортус је тежак смртни грех, много тежи од убиства одраслог човека, јер се овим чином лишава живота једно људско биће пре него што је и започело живот и пре него што се удостојило кр- штења мислим да ми, као црква, не сме- мо да се измакнемо и кажемо лекарима: ‘то је ваш проблем’ морамо са њима бити добри сарадници и мисионари као што је апостол павле био међу незнабошци- ма, јер ‘не знају шта чине’ дужни смо да им укажемо да је то страшан грех многе хришћанке, које су се духовно пробуди- ле, долазе и исповедају тај грех, али има и оних које без имало страха од бога набра- јају многе абортусе, као нешто неважно“ какав је ваш став о вантелесној оплод- њи? православна црква још није дала свој званични став, а римокатоличка је изри- чито против православни хришћани пи- тају да ли могу то да користе „када је у питању вантелесна оплод- ња, човек мора бити веома обазрив пре- ма ономе што ће изнети на првом месту, сматрам да се са проблемом стерилитета сусреће велики број зрелијих, али и вео- ма младих људи њихова жеља да по сва- ку цену имају порода сама по себи није за осуду методи којима желе да остваре ту жељу могу бити неблагословени са ста- новишта цркве на првом месту ради се о злоупотребама којих данас има све ви- ше вантелесна оплодња не мора унапред бити одбачена не заборавимо, у тај плод бог удахњује душу, а човек се не рађа без воље божије лично сматрам да лекари и свештенослужитељи треба да буду сарад- ници, на сваком пољу, да једни другима указују на научна и морална достигнућа ово је веома битно питање за нашу цр- кву и у њему смо обавезни да учествује- мо уколико се искључимо, вантелесне оплодње неће престати али ће бити све више злоупотреба“ оче, а шта ћемо са пушачима? пушење је велики грех, убија и душу и тело зар то није равно самоубиству? а они се и причешћују „то је велики проблем негде сам про- читао да је русија на првом месту у свету по проценту пушача, али ни мала срби- ја не заостаје ни закон о забрани пуше- ња на јавним местима није утицао да се смањи број пушача, ни у русији ни код нас то је тешко излечива страст ти љу- ди су озбиљно болесни, болесна је њи- хова позитивна, стваралачка воља, јер су, често несвесно и наивно, изабрали рушилаштво, окренуто пре свега про- тив себе страшно је гледати младе како многодетне хришћанске породице март / април 2015 55 пале једну цигарету за другом чувена је анегдота блаженопочившег владике шу- мадијског саве који је рекао да би човек имао димњак на глави када би за њега бог предвидео да буде пушач можда нисмо спремни да се суочимо са овим пробле- мом као црква из разлога што и у нашим редовима имамо велики број пушача“ које су лепе стране многодетства? има ли и лоших? да ли сматрате да је спасење у рађању? марија: „лепота је у заједништву и ме- ђусобној љубави и служењу једних други- ма лоших страна нема, али захтева вели- ку жртву, посебно родитеља“ о видо: „спасење је у христу, јакој ве- ри и чистом срцу рађање није гарант спа- сења, али је пут којим се може задобити спасење ако наш пород не изведемо на прави пут но препустимо да их улица вас- питава, ризикујемо да од нашег, али и њи- ховог спасења неће бити ништа“ имате ли поруку охрабрења породица- ма које избегавају многодетство? „сваке године србија је мања за један цео град када је труд на нашој страни одсутан, тада и божија помоћ престаје уместо да рађањем ‘правимо’ посао, ми празнимо села, школе, вртиће, и пустош остављамо у наслеђе будућим поколењи- ма све што смо до сад изгубили, а изгу- били смо много, последица је нашег не ра- ђања наша порука свим младим људима који су у могућности да рађају јесте: у жи- воту све планирајте, али рађање немојте, то оставите богу времена јесу тешка, али никада и нису била лака па су се деца ра- ђала не дозволите да ваш комодитет бу- де мерило због кога ћете се одрећи онога што вам бог дарује ништа не може заме- нити један дечији загрљај и искреност де- чије љубави наш стари народ је говорио: није богат ко има волова, већ онај што има синова ми, богу хвала, имамо и кће- ри и синова и то богатство не би мењали ни за шта петогодишња јована се преобукла у „успавану лепотицу“ и, да би нам показала како је она већ велика и права домаћица, послужила нас је бомбонама, па нам је од- рецитовала песмицу о светом сави и от- певала „јединородниј сине“, а за растанак, даровала нам честитку за васкрс: свој цр- теж, на коме је лепо нацртала велику нову цркву, сунце и лептира изнад куполе, а ис- пред улазних врата – тату и маму отац видо на грађевинским радовима 56 2/2015 прочитајте размишљања истакну- тог мисионара руске православне цркве данас, руководиоца миси- онарског одељења карелске и петроза- водске епархије, свештеника станислава распутина мишљења смо да је корисно прочитати искуство човека који се у пракси бави мисионарским радом zоче станиславе, постоји став да ми- сионарење уопште није потребно, да ће човек сам доћи у цркву да ли се често сусрећете са оваквим ставом? – непрестано чему мисионарење, по- требно је градити храмове и људи ће сами доћи са таквим ставом се категорички не слажем! ако чак људи и сами долазе – свештеник истог трена не може да схвати зашто се човек нашао у храму и све се за- вршава „продавницом религиозних услу- га“ људи задовољавају своје религиозно осећање, али се са богом не сусрећу! zда ли сте зато почели да се бавите мисијом? – мисијом се бавим пре свега из разлога што мисија представља главно дело хри- шћанина када сам постао верујући чо- век (са 15 година) једино што је за мене имало смисла је да поделим искуство ко- је сам некада и сам стекао, искуство су- срета са богом пре свега сам покушао да објединим људе у парохији у једин- ствен тим почели смо да се окупљамо у саборном храму и изучавамо свето пи- смо затим смо видели да је само то ма- ло када сам постао свештеник, отвори- ло се мноштво нових путева – одласци у школске установе, различите субкулту- ре, учествовање у омладинским окупља- њима, не само и не толико црквеним, ко- лико друштвеним, световним zдакле, постоји неколико праваца у мисионарској делатности? – има их четири као прво, спољашња цр- квена мисија, обраћена ван ограде цркве друго, унутрашња мисија, обраћена љу- дима који су само формално део цркве трећи смер представља рад са другим ре- лигиозним организацијама: инославним (протестантским) групама, представни- цима других религија (муслиманима, хин- дусима, кришнаитима), различитим сек- тама и четврто је мисија у расејању када не(потребно) мисионарење мисијом се бавим пресвега из разлога што мисија представља главнодело хришћанина кадасам по- стао верујућичовек (са 15 година)једино што је за мене ималосмисла једа поделим искуство којесам некада исам стекао,искуствосусретаса богом превод са руског: станоје станковић идите и научите све народе март / април 2015 57 сведочимо о православљу људима потпу- но другачије културе zда ли постоји неки приоритет у овим правцима? – важно је апсолутно све нема приорите- та ту је све као кућа на четири стуба, ако уклониш једно, читаво здање ће почети да се љуља ако парохијани не буду имали унутрашњи мотив за мисију – ко ће онда сведочити људима? како ће за истину чу- ти следбеници других религија ако се им не будемо обраћали? zрекли сте да је један од праваца ми- сионарске делатности – рад са онима који су већ у цркви по чему се онда мисија разликује од катехизације? – граница је танка катехизација је када чо- века поучавају учењу цркве, помажу му да се уцрквени мисионар помаже човеку да се врати у ограду цркве ако је некада из ње изашао постоји и важна компонента уну- трашње мисије – мотивисати саме парохи- јане на мисионарску делатност знам много људи који имају добру базу богословског знања али, на пример, не знају како да воде дискусију томе мисионар може да научи zпостоји мишљење да мисионарска традиција није могућа, да је сваки пут неопходно почињати од почетка – слажем се да је сваки случај индиви- дуалан, јер не радимо са балванима већ са живим људима сваки човек се налази у различитим околностима, има разли- чит ниво образовања, итд међутим, ако мисионар буде имао максимално велики број средстава за рад биће у стању да брже изабере оно што му у том тренутку треба слично као и поправка било чега можеш пробати да све поправиш чекићем али од тога ништа неће бити, јер постоје и ства- ри које је неопходно избушити, пресећи ако будеш имао све инструменте, бићеш у стању да користиш оно што ти је потреб- но у зависности од околности из личног искуства лекција у мисионарским школа- ма, по одзивима ученика, могу да кажем да управо систематско учење и пракса (зајед- но) дају огромне резултате можда нису у стању одмах да примене стечена знања међутим, када буде потребно, биће у ста- њу да их искористе zшта заправо представљају мисио- нарски инструменти? – много их је, на пример, један од таквих 58 2/2015 инструмената представља и правилно постављено питање каква питања ћете поставити хиндусу да бисте у њему посе- јали сумњу? каква муслиману? атеисти? човеку који се разочарао у веру? ове ка- тегорије људи се веома разликују други инструмент представља умеће да се ди- скусија правилно води колико пута сам видео да људи сатима – буквално сатима – покушавају „јеховиним сведоцима“ да објасне лажност њиховог учења на осно- ву библије то је потпуно некорисно! по- стоји конкретна тема на коју је потребно разговарати са њима, једна једина то је питање саме организације “јеховиних сведока” ако мисионар то не зна, осуђен је или на пораз или просто на неефика- сност свог рада zинструменти се позајмљују из психо- логије или из животног искуства? – начин комуникације је универзалан не може се рећи да је нешто резултат пси- хологије, а да су нешто пронашли пра- вославни комуникација је попут ножа: може се користити на више начина на- равно, много тога се користи из искуства на пример, то што сам вам рекао за „је- ховине сведоке“ није моја фантазија, већ искуство оца александра пермјакова, из- узетног свештеника из калињграда он користи методе питања и грешака, про- дубљује ствари које сматра ефикасним, дели искуство са другим људима који их такође користе ја проверавам у пракси и видим: да, ово је правилно исто тако и ја да делим своја искуства и она раде код других људи zда ли постоје неке недопустиве мето- де за вас? – форма не сме да дискредитује садржај, то је универзални принцип мисионарске делатности zулична мисија – какво је ваше ми- шљење? – постоје различита мишљења неко је потпуно „за“, неко потпуно „против“ разумем и једне и друге, понекада ви- дим ефикасност, понекада не нека акција се одвија, рецимо, подела мате- ријала на пример, провели смо акци- ју „подели радост“ за васкрс смо при- премили неколико стотина црвених балона и након краја службе изашли у град и делили ове балоне пролазни- цима, честитали им празник никога нисмо нервирали, међутим, празник у граду је постао приметнији веома ефи- касну акцију представљају и социоло- шка питања на пример, за божић смо припремили листић са три питања: „да ли славите божић?“, „да ли верујете да је христос био реална историјска лич- ност?“, „да ли постите божићни пост?“, у овим питањима нема наметања али, иако неутрална, она дају повод да се по- разговара, поклони човеку нека литера- тура, да се особа заинтересује zда ли је допустиво користити методе других конфесија? – треба поштено рећи да њима неке ства- ри боље иду за руком на пример, такозва- на „евангелизација“, то јест, организовање ствари за ширу публику: концерти, пре- давања, стваралачки сусрети ми то тако- ђе радимо, али много ређе једноставно је неопходно да будемо храбрији чега год да се дотакнеш, све се налази у искуству наше традиције на пример, бесплатно служење чаја које користе протестанти практикова- ло се у цркви пре револуције али, нешто је могуће и позајмити најважније је да се сачува пуноћа православног вероучења како ће за истинучути следбеници других религија ако се им не будемо обраћали? идите и научите све народе март / април 2015 59 zколико је важно познавати културу човека са којим говориш? колико ду- боко се треба „уживети у то“? – не треба се уживљавати, али је обаве- зно потребно схватати категорије у ко- јима размишља човек ето, говорите са хиндусом или будистом о циљу хришћан- ског живота где их ми зовемо? у царство небеско, живот вечни, то јест, зовемо их у вечност а човек, полазећи из свог иску- ства и знања, у нашим речима чује учење о сансари, о низу реинкарнација разумете, он управо од тога и покушава да побегне фактички, он у нашим речима чује: „до- бро дошао у пакао!“ наша вечност није иста као и његова zрекли сте да је мисионарење једно од главних дела хришћанина међутим, не поседују сви карактерне црте за мисионарску делатност – тај изговор се јако често чује ето, није свима дано, не знају, не умеју сви међу- тим и бог ће сваког испитати према њего- вом животу говоре ми: „где ја да мисио- нарим?“ заправо, свако има минимум три поља у животу за проповед прво поље су његови рођаци, најближа и, понекада, најтежа категорија за мисију друго по- ље – место свакодневне делатности чове- ка: школа, посао на факултету студента стално окружује минимум 30 људи – про- фесори, студенти он је можда за њих је- дина особа по којој могу да суде о цркви међутим, они треба да знају да је у питању православни хришћанин, он не треба да се стиди своје вере треће поље – другови, пријатељи четврто поље може да се поја- ви где год, из околности у чекаоници код стоматолога, у возу можеш да разговараш са суседом у купеу ако човек жели видеће да га окружује бескрајно поље за мисио- нарски рад међутим, често управо не же- ли: мрзи га, боји се zали говори се да се може мисиона- рити својим примером, начином свог живота? – то се међусобно не искључује за твоје рођаке ће измена твог живота бити веома важно сведочанство међутим, недавно сам путовао возом заједно са три лекара – неурохирурга провели смо заједно три сата пре него што смо отишли на спавање њих је веома заинтересовала чињеница да сам ја свештеник како сам за три сата могао да им покажем пример свог живо- та? никако значи, то је време за активну дискусију коју треба знати водити или долазим на школски час имам 45 минута какав живот могу да им покажем? могу да наведем примере из свог живота али опет, ако их не виде, у питању ће бити само моје речи и понекада су правилне, за тај тренутак неопходне речи најважније у ми- сионарском служењу изворник: главное дело христианина http://kateheoru/snc/article/ glavnoe-delo-khristianina/ 60 2/2015 живимо у веку савремене техноло- гије, комуникационих и техноло- шких могућности, колико неза- мисливих пре само десетак година, толико одомаћених данас у свакодневном животу и употреби интернет простор је омогућио безброј могућности тако се у мору интер- нет садржаја појавила и фондација „при- јатељ божији“ као реализација идеје једног човека – марка сандаља, њеног оснивача и директора сама информација да на глобалној мре- жи постоји још једна веб-страница, и ни- је нека информација, јер, колико год биле оригиналне, све оне имају много тога за- једничког и сличног но, у случају вебсајта „пријатељ божији“, постоји нешто што је, мало је рећи, различито од свега осталог сав рад и презентација усмерени су на духовну изградњу човека и лично познање бога као спаситеља душа наших основни циљ овог вебсајта јесте ширење јеванђел- ског духа, васпитање и образовање на те- мељима православне хришћанске културе изникле из литургијске праксе, узрасле на ризници практичног живота и светоотач- ког искуства у црквеној заједници живот режира филмове оно што је најизворније на сајту „при- јатељ божији“, а у исто време јединствено у мору православних веб-презентација, јесте производња документарних филмо- ва њима се „пријатељ божији“ обраћа човеку на тематском простору који наме- ће свакодневица, јер, управо у свакодне- вици, као на биоскопском платну, одвија се сва драма духовног узрастања, али и посртања и малаксалости данашњег чо- века свакодневни живот, на жалост, све- дочи о трагичном незнању, погрешним закључцима, заблудама и лошим навика- ма, које су постале наша друга природа због тога, видео-продукција „пријатељ божији“ у свом стваралаштву има веома јасну линију разграничења: како народ поступа, чини, мисли и верује, а како би, заправо, требало да буде „пријатељ божији“ појављује се као мисионар и учитељ, примењујући прин- цип очигледности у свом настојању да јеванђелску поруку пренесе у њеном пу- ном капацитету и на документован, а данашњем човеку најприступачнији и најразумљивији начин није никаква но- вина рећи да је управо „филмска умет- ност“ начин који удовољава сензибили- тету и очекивањима модерног човека то је „пријатељ божији“ одлично разумео те је за њега визуелна порука постала осно- ва! поменућемо само неке документарце из стваралачког опуса ове продукције филмска мисија на првом месту, то је антологијски ду- гометражни докементарни филм „срби – народ који нестаје“, урађен као упозорење на драматичну демографску стварност ср- камером крозживот светисава је пјешице проходио земљу ширећи нашу вјерухришћанску захваљујућитехнологији,данас имамо неупоредиво брже и веће могућности миодраг лапчевић е-мисија март / април 2015 61 бије филм, који, на чињенички утемељен, мисионарски жив и занимљив начин, упо- зорава на узроке који су довели до стагна- ције у демографском расту нашег народа осим ратова и геноцида вршеног над њим, који су прогутали милионе људи у биоло- шки најпродуктивнијем периоду живота, акценат је стављен, не без разлога, на ду- ховни миље у којем је битисао наш народ последњих неколико деценија, а то је бо- гоодступништво о истом узроку говори и филм „клетва“ њихова гледаност, само на друштвеним мрежама, премашује ми- лионску цифру филмови „пост или дијета“ и „слава или крканлук“ на симпатичан и духовит начин, разобличавају заблуде у поимању и практиковању одређених духовних“„ди- сцилина“ и традиције, указујући на про- машаје, поучавајући како треба постити, славити, духовно се исправно владати „псовка, губа душе“, бави се анализом јед- не од најпогубнијих навика нашега наро- да, откривајући злоречје као израз и одраз најдубљег пада човковог надаље, филмо- ви као што су „бог има задњу реч“, „јастуче светог нектарија“, „из смрти у живот“ недвосмислено указују на јеванђелску истину изречену устима самог спаситеља нашега господа исуса христа, да без њега не можемо ништа чинити ни живети, ни мрети, ни боловати нити се исцељивати како то поетски исказује свети владика николај велимировић још један филм, „празно гнездо птице ластавице“, плени својом емотивношћу и потресношћу, а говори о односу деце пре- ма родитељима, што, на известан начин, сведочи о нашем паду кроз неиспуњавање заповести божије о поштовању родитеља, о љубави да и не говоримо приметно је, такође, да се као саговорни- ци у филмовима појављују људи од угледа и поверења, стручности и знања, из обла- сти духовног, културног и научног живо- та та чињеница, са своје стране, говори о посебном нивоу на којем продукција об- рађује теме, као какав и колики значај се придаје њиховом избору ипак, посебно би указали на један особен квалитет фил- мова продукције „пријатељ божији“ то је висок ниво објективности у анализи и ту- мачењу разних појава, те њихово потпуно непристрасно изношење на увид широкој јавности у том смислу, упечатљив је филм „свештеник“, који на врло одређен и кате- горичан начин, храбро и реално, говори о свештенику, његовој служби, али и људ- ским димензијама и искушењима познато је, наиме, да се у нашем друштву, свеште- ник поима као човек коме се крајње снис- 62 2/2015 ходи, али и као човек који се критикује и негативно квалификује више од било којег другог зато је вајање реалистичног лика свештеника за сваког ствараоца пролазак између сциле и харибде „пријатељ бо- жији“ је, без икакве дилеме, прошао кроз тај теснац неокрњен, али, што је такође битно, не повредивши онога кога је сли- као – свештеника зашто ово кажемо? зато што желимо истаћи да свеукупно филмско стваралаштво ове продукције садржи у се- би кључни и, могли бисмо рећи, врховни квалитет – неосуђивање! тиме се показу- је да техника и технологија нису на првом месту пројектованих вредности, већ живи људи на овај начин „пријатељ божији“ обзнањује да жели заједницу и сарадњу са конкретним људима, али не као магловиту идеју, већ као стварност у којој ће пријатељ прићи пријатељу, брат брату, човек човек ваше је оно што сте другом дали према препоруци апостола павла да одамо признање онима који се труде ме- ђу нама, сматрамо да је, можда, управо сада прилика да се каже и ово: продукци- ја „пријатељ божији“ живи од доброте и жртве свог оснивача и утемељивача, ди- ректора и извршног продуцента, г мар- ка сандаља продукција не добија ника- кве донације које би јој омогућиле рад, не тражи их, нити послује на доходовном принципу не аплицира нити конкури- ше за доделу средстава из фондова или буџета намењених филмској продукци- ји, а ни другим програмским пројектима сви филмови су искључиво мисионарско штиво које стоји (бесплатно) на распола- гању сваком ко жели да се придружи ми- сији „пријатеља божијег“ овде се мисли на емитере (телевизијске станице), веб-сај- тове, али и друге асоцијације и, што је јако значајно, омладинске организације чија се делатност одвија на пољу реалног, а не вир- туелног живота када поменусмо друге медије, вреди ис- таћи да су филмови продукције „прија- тељ божији“ до сада приказивани на више од 30 телевизија, локалне или регионалне фреквенције у републици србији, те, око 15 телевизијских станица у републици српској на крају овог приказа продукције „при- јатељ божији“ реч препуштамо најзаслу- жнијем човеку за њено постојање, осни- вачу, директору и извршном продуценту, марку сандаљу: „заиста ми је тешко пронаћи ријечи ко- јима бих изразио сву захвалност, славу и хвалу господу нашем исусу христу за ње- гову велику, превелику милост, вођство и помоћ коју нам пружа у свему што је нео- пходно за рад фондације он нас је надах- њивао, усмјеравао, подизао и храбрио да истрајемо у вршењу своје мисије без обзи- ра на околности, прилике или неприлике једино тако било је могуће да наша мала екипа, буквално „шачица“ боготражитеља, осигура водеће мјесто у свијету виртуелног мисионарства свјестан сам да свако ври- јеме има своје, како кажу, бреме али, додао бих, и могућности које треба искористити свети сава је пјешице проходио земљу ши- рећи нашу вјеру хришћанску захваљујући технологији, данас имамо неупоредиво бр- же и веће могућности жеља ми је да оку- пим мисионаре, ватрене, и богонадахнуте, који ће обилазити села и градове, служећи и проповиједајући, не само ријечима већ и дјелим
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... Фотографија на насловној страни корице: Лик Пресвете Богородице осликан на васкршњем јајету фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гостољубље не заборављајте“ (Јев 13, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови твоји, Господе!“ (Пс 84, 1) – манастир Ваведење у Београду фото: Архива новина Православље СВЕСКА 342, МАРТ / АПРИЛ 2015 Реч уредника Најлепша песма Православља 2 Празници Цркве Нa дан Васкрсења Христовог 4 Из светоотачке ризнице Радуј се с Богородицом Васкрсењу Христовом 8 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 107 псалам 11 Живот Цркве Сретење – Господњи или Богородични празник? 14 Хришћанска етика Слобода која се открива у Очевој љубави 16 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (II) 17 Тема броја Непресушна песма богословља 21 Преславна Приснодјева 24 Света Гора – наследство Богородице 26 У строју војске Небеске Царице 29 О поштовању Мајке Божије 33 Преблагословена Богородица: Радовање целе творевине 34 Рођење Мајке Божије 37 Успење Пресвете Богородице као сведочанство Будућега века 40 Живоносни Источник 43 Мољење Богородици родитељâ Светог Саве 45 Многодетне хришћанске породице Породица Милић из Барајева 48 Идите и научите све народе Не(потребно) мисионарење 56 Е-мисија Камером кроз живот 60 Сведочанства Молитва – пут победе 63 стране МАРТ/АПРИЛ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Пресвета Богородица март / април 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
... Фотографија на насловној страни корице: Лик Пресвете Богородице осликан на васкршњем јајету фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гостољубље не заборављајте“ (Јев 13, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови твоји, Господе!“ (Пс 84, 1) – манастир Ваведење у Београду фото: Архива новина Православље СВЕСКА 342, МАРТ / АПРИЛ 2015 Реч уредника Најлепша песма Православља 2 Празници Цркве Нa дан Васкрсења Христовог 4 Из светоотачке ризнице Радуј се с Богородицом Васкрсењу Христовом 8 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 107 псалам 11 Живот Цркве Сретење – Господњи или Богородични празник? 14 Хришћанска етика Слобода која се открива у Очевој љубави 16 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (II) 17 Тема броја Непресушна песма богословља 21 Преславна Приснодјева 24 Света Гора – наследство Богородице 26 У строју војске Небеске Царице 29 О поштовању Мајке Божије 33 Преблагословена Богородица: Радовање целе творевине 34 Рођење Мајке Божије 37 Успење Пресвете Богородице као сведочанство Будућега века 40 Живоносни Источник 43 Мољење Богородици родитељâ Светог Саве 45 Многодетне хришћанске породице Породица Милић из Барајева 48 Идите и научите све народе Не(потребно) мисионарење 56 Е-мисија Камером кроз живот 60 Сведочанства Молитва – пут победе 63 стране МАРТ/АПРИЛ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Пресвета Богородица март / април 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
Одреднице:
9
Свеска: 346 | Свето Предање
...свет о истинито- сти своје цркве а манастири колико је билоДУБОКОГ 📌 неправославља, светског,
трулежног духа управо под смиреном
одеждом монаха и све „површно“, тру-
ло испливавало је на пов
...свет о истинито- сти своје цркве а манастири колико је било
МЕТА инфо: Р:21794 К:172812 Д:96
| Свеска 346 |
Свеска: 346 | Свето Предање
... за зајед- ницу, него директно развраћујућим (са- блажњујућим) ову заједницу (друштво) овде не говорим о примерима полити- чара, јавних радника, јер они се тичу сва- како већином и нас, свештенства, које не стоји увек на духовној висини правосла- вља, без обзира на јасну свет о истинито- сти своје цркве а манастири колико је било дубоког неправославља, светског, трулежног духа управо под смиреном одеждом монаха и све „површно“, тру- ло испливавало је на површину црквеног живота и више је упадало у очи, неголи смирени и самопожртвовани труд мно- штва пастира и инока истинског право- славља, који су следили својим животом за христом и умирали у христу рево- луција је показала, обнажила слаби слој православног руског свештенства, али она је и истакла мученичко исповедни- штво православним животом већине свештеника неко је рекао да присуство секташтва показује религиозност народа а може се рећи и овако: присуство сек- таштва показује православност народа, његово горење духа, његово стремљење ка идеалу, његову жеђ не за спољашњом религијом, него унутрашњом, жеђ за сво- јим усрдним заветом са богом и ово је у суштини православље за присуство сек- таштва увек је више крив православни, а тим више свештеник, неголи секташи мислити овако – није ли православно размишљање, узимање на себе кривице и одговорности за браћу, која су се оде- лила у супротном, ако се не узме на себе кривица, неће бити ни христове прав- де људску правду је тешко остварити у сматрању кривим секташа, но христова правда је другачија, „луда“ за свет, а му- дра само за бога ни препиркама, ни свађама, ни јавним расправама, ни грубим разобличавањи- ма се не може показати она позитивна сила духа божијег, који живи у право- слављу, који је само православље, и овај дух се може пројавити само у безумном (по људски) одрицању од својих разум- них права и препуштањем суда – духу у православној апологетици је потребно пре свега, учинити јасан и чврст акценат на разјашњавању смисла вероучења и на показивању истог у животу тема броја новембар / децембар 2015 23 потребно је јасно схватити да је право- славље страшни огањ, као и свете тајне оне који прихватају пуноћу правосла- вља овај огањ ће или преобразити или спалити православље је изградило дух руског народа, али оно је гурнуло руски народ у огањ православни су постали недостојни причасници светиње пуноће вере, а ова светиња не само да оживљује, него и спаљује секташтво је неправославно траже- ње путева православља услед немоћи људске оно се не савршава у дубини, већ бочно, тако рећи не у догмату, него око- ло догмата догматски (чист) живот око- ло догмата свакако представља по себи веће православље, неголи недогматски (блудни) живот у догмату ово би треба- ло разумети потпуно јасно, са крајњом одређеношћу божије речи, која директно указује на ово у причи о двојици синова, од којих је један рекао, да неће испунити вољу очеву, али ју је испунио, а други је рекао, да ће је испунити, но није је испу- нио исповедање православног символа вере је запечаћивање јеванђеља символ се мора савршавати у животу, постати стварност код једног човека он потпуно није стваран у животу, иако га тај човек изговара сваки дан на молитви; код дру- гог се вера јавља у животу као љубав ње- гова према господу исусу христу, према оцу небеском и духу светом, и она се одражава на његовом лицу, у његовим ре- чима и свим поступцима и ко је ближи царству божијем? одговор је јасан сва- како, други, неправославан по имену, али православан по духу и истини, научен самим духом православни сходно свом самоисповедању и самоутврђивању мо- ра схватити, да православље није ника- ко привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави правосла- вље мора побеђивати само својим сија- њем, као сам господ, а никако топовима – челичним или духовним, свеједно је православље не сија у заједници која се горди својим православљем оно сија у ономе, ко је смирен у свом православљу, који чистоту вере не схвата само својим маленим разумом, него духом, читавим животом лепота православља је дата ради спа- сења људи, а православни су је почели превраћати у осуђивање и погубљивање људи може се рећи да на земљи нема са- вршено православних људи, него да су делимично православни и сами тзв пра- вославци и они који себе не сматрају пра- вославним, али се прибрајају христовој цркви и живе живот у христу правосла- вље је сунчева светлост која почива на зе- мљи светли свима, али се не осветљавају сви њиме, јер има оних који су у подруму, и оних који су затворили своје прозоре, који су затворили своје очи но и против воље се јавља питање: нису ли ове мисли, макар и у најмањој мери, одбацивање чи- стоте православне вере, оне чистоте, ради које је било проливено толико много кр- ви и уложено толико ревности од светих отаца? о не, ово није одбацивање чисто- те православности, него је њена заштита, управо њено исповедање узмимо два примера: поштовање све- тих, молитва њима секташ неразумно, уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за њега, ма коме припадао овај разум – православном или секташу 24 6/2015 не по духу – одбацује овај део живота духа ми признајемо њену духовну реал- ност у христу може ли се спасити човек, који не признаје ову реалност? страшно питање оно што мора служити као по- моћ у спасењу, једним од његових сред- става, може ли се сматрати изговором за осуђивање некога, који одбија ову помоћ и бира друго средство? шта траже све- ти – прослављање себе или бога? свака- ко, бога и свако истинско прослављење светих је пре свега прослављање бога: „диван је бог у светима својим“ (пс 67, 36) дакле, ако ми прослављамо бога истински, нелицемерно, - свети и анђели, свакако ликују, радују се, духовно милу- ју таквог прослављеника и обратно, ако човек поје величаније и акатисте свети- ма, а у свом животу нема љубави према њиховом духу – духу христове чистоте, правде и љубави, неће ли такав човек би- ти више поругатељ светих, него ли њихов прославитељ? захваљујући њему, можда су многи престали да прослављају све- те, саблазнивши се оваквим резултатима његовог прослављања о, како је учмало и грубо телесно мудровање људско, како се распиње најчистији дух господњи у људима! прописи православне цркве су шко- ла духа, најприличнија, ако се одржавају у духу све у православној цркви треба да оживљује и одухотворава човекова је кривица ако се оземљује ми право- славни пастири смо учитељи у христу учитељ је једино господ исус христос, и нико ван њега не може бити учитељ ми учимо само како се треба повинова- ти једином учитељу ми нисмо учитељи у своје име, него у име христово но, ево ми видимо да се неко научио да буде уче- ник христов без нас и шта онда? хоће- мо ли се онда бунити против таквог, као што су устајали апостоли против оних, који „не иду са њима“ (лк 9, 49), добив- ши оправдан приговор учитеља, приго- дан и за нас, православне пастире ми би требало да се радујемо, што је човек силом свемогућег духа, који „дише где хоће“ (јн 3, 8), чудесно преобразио свој живот и приноси богу плод нама је не- схватљив пут духа у овом човеку? но, зар смо ми постављени да судимо о пу- тевима духа, ако су плодови духа очи- гледни за нас? о плодовима је наложено да се познају, а они су јасно одређени код апостола неопростив је само један грех – против светога духа, против љубави према њему онај који воли неправду, хвали грех, ужива у злоби, крив је у овом греху, али то никако није онај који ум- но признаје или не признаје, то јест види душом или не види душом ову једну или другу истину ако сам ја духовни далто- ниста, те не распознајем ову или ону бо- ју у природи духовног света, али остале боје видим исто, као што их виде и сви, зар сам ја одбачен? пре би требало да ја будем предмет посебних брига, посеб- них састрадавања секташ који верује у пресвету тројицу, у неопходност духов- aрхиепископ јован шаховској, фотографија из 1950 године (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2015 25 ног рођења, у неопходност свесног одно- са према крштењу, у неопходност да се верујући не стиди своје вере међу рав- нодушнима, него је исповеда пред сви- ма, верује свакој речи светог писма и из ревности по тој вери сматра непотреб- ним сва друга пројављења откривења духа светог у цркви током 2000 година (откривења, која не противрече, већ раз- јашњавају скривено у јеванђељу) – и зар је потребно да овака секташ буде злобно гоњен од нас православних? у чему ће онда бити наше православље? но, не само секташе, ову нашу браћу по вери у једнога спаситеља и искупитеља света, ми не би требало да злобно, раздра- жљиво и грубо гонимо и осуђујемо ми не смемо никога од људи да злобно или раз- дражљиво осуђујемо ми можемо приме- тити грешку, слабост, ако смо сами чисти и слободни од истих, али са саосећајношћу ми смо дужни само да изгонимо груби дух света овог и свог срца и тада ће заси- јати наше православље незамисливо је да се средство оправдава циљем не може се православље штитити на незнабожач- ки или јудејски начин чистота јеванђељ- ског духа – свето православље – треба штити јеванђељски, бестрасно, мудро, са великом љубављу према оној души за ко- ју је проливена богочовечанска крв врло је лако бацати камење и наш стари човек само тражи изговор за каменовање изго- вор ревности по вери је најприхватљиви- ји штити се велика светиња – чистота ве- ре и духа! управо овде, у заштити светиње би требало да се човек обуче у светињу, опаше своја бедра постом и милостињом у овоме ће и бити православље његовог живота потребно је отворено признати ту несумњиву чињеницу, да усред свих исповедања вере у истинско богоовапло- ћење, које се на земљи савршило у госпо- ду исусу христу, алфи и омеги спасења, међу свима, који призивају његово свето име – постоји духовно рађање људи и међу православнима, и међу римокатоли- цима, и међу протестантима разних пра- ваца и огранака супротна чињеница је, да и међу првима, и другима, и трећима има људи, који се нису родили духом у христу, који нису омрзли зло, нису заво- лели бога свим срцем, свом мишљу сви они, које православна црква прихвата без [допунског] крштења, сви они су хри- шћани, браћа православних у христу, и однос према њима треба да буде посебно братски, испуњен љубављу кажем, по- себно, јер братски однос мора бити код човека према свим људима како може православни обратити некога у веру, ако он нема љубави за тог и тог човека? ка- ко ће такав човек дознати за веру љуба- ви, ако не уочава љубав код оних, који је проповедају? гордост је мрска пред богом, и ми пра- вославни се уразумљујемо сада не само за грехе свог тела, већ и за грехе свог духа „ти кажеш: ја сам богат (читај: право- славан! – прим архиеп јован) – а ти си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг“ (откр 3, 17) – каже господ погорђе- ном и безљубавном православном чове- ку хоће ли доћи то благословено време, када ће засијати истинско православље у онима, који носе његово име?! другим речима, када ће засијати кротост, мило- стивост, чистота, љубав нелицемерна у православље није никако привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави 26 6/2015 христу према сваком човеку, свакој тва- ри у наше дане сија вера православна у мучеништву руских људи но и у неким секташима – мученицима и исповедни- цима, као и у римокатолицима, гоњеним и мученим за веру христову – просла- вило се православље, истинско, нелице- мерно, много чистије и светије, него ли у хиљадама млаких, бојажљивих, имајућих само име, „тобоже живих“ (откр 3, 1), али у стварности мртвим следбеницима нашег чистог догматског учења наше православље овде је само одсјај, само од- јек правocлавља небеског, његове вечне истине, вечних квалитета оно се догмат- ски чисто одражава у учењу православне цркве, али оно је дух и живот и има за свој плод – само живот православље је добар плод, и о дрвету треба судити са- мо по плодовима, по резултатим њего- вог процветавања нека је цвет и ружан, нека су листови бодљикави и суви, нека је дрво ниско и неугледно, нека је чак и поломљено но, ако је плод сладак, чист и хранљив – онда је дрво православно у плодоносности својој и обратно, нека су цветови и листови раскошни, нека је др- во огромно и дивно, но ако је плод горак и нејестив, отрован или ништаван, онда ништа неће показати истину правосла- вља овог само на изглед привлачног др- вета и оно ће бити жалосно, ако почне истицати себе и узносити се над другим дрвећем међутим, у чему се се практично састо- ји дух секташтва, против кога се треба наоружати молитвом и трезвењем? овај дух је дух душевне (не духовне) ревности то је рационализација вере, чување чи- стоте вере и губљење дубине то је оште- ћивање љубави неки православни на секташки начин штите своје правосла- вље, служећи се текстовима писма или канонима као палицама, нападајући сек- таше или пак сам своје православне (при- мери древних и нових раскола), штитећи своју веру без наде на бога, без љубави према човеку и обратно, код неких сек- таша се пројављује православни дух у од- носу на једно или друго питање на при- мер, у погледу несхватања општења са небеском црквом (светима) сви секташи неће „признати“ ово општење, и не желе- ћи да се приопште његовом опиту духа, гордељиво ће одбацивати ово општење, али ће један секташ критиковати право- славне због њиховог „идолопоклонства“, други ће препустити суд богу и само ће се кратко помолити за просвећење право- славне браће светлошћу истине и један и други ће бити ван опита православног општења са небеском црквом, но један ће бити неправославно настројен (пр- ви), а други – православно, и без обзира на своје неправославно исповедање вере, можда ће се пред богом наћи православ- нији од неких православаца, који опште са светима чисто спољашње – обредно, али не поступајући у животу по јеван- ђељским заповестима, не тежећи срцем ка духу светих сви су сагрешили „не- ма ниједног праведног“ (рим 3, 10) – ово треба схватити и не осуђивати се међу- собно, већ помагати један другом, учити се праведности један од другога колико ће тада преграда пасти! ако би господ ограничио себе оним законима спасења који су познати нашем људском уму, ми би смо сви пропали али на бескрајну људску срећу – то није тако закони спа- сења божијег су шири од наших схвата- ња, тачније речено – дубљи јер спаситељ је господ, а ми – људи, ништавна твар и злосрећна пред богом и „сва наша пра- ведност је као запрљана одећа“ (ис 64, 6) сва наша православност је заиста „као запрљана одећа“ и свест о овоме само показује, само истиче безмерну истину, дубину и величину православља назив оригиналног текста: сектантство в православии и православие в сектантстве преузето са azbykaru тема броја новембар / децембар 2015 27 разговор са проф др мирком ђ томасовићем, редовним професором на православном богословском факултету светог василија острошког у фочи г осподине професоре, тема нашег разговора ће бити свето преда- ње хтели бисмо да нам нешто више кажете о овој изузетно важној теми и због тога ћемо одмах прећи на прво питање: шта је свето предање? српски израз предање означава акт предаје или уручивања једне ствари (предмета) која прелази из руке у ру- ку, или неког учења и правила које су старије генерације предале и оставиле млађим нараштајима можемо рећи да се предање схвата и тумачи у два основ- на смисла: а) профаном и б) библијско- свештеном, то јест, црквеном смислу у профаном смислу предање се поима као синоним за легенде, бајке, измишљо- тине и народне приче које се односе на минула времена, и које се често не осни- вају на историјским догађајима за такву врсту профаног предања се у библиј- ским изворима израз предање користи у множини – предања или традиције међутим, између таквог профаног поимања људског предања и црквеног поимања постоји суштинска разлика у библијском речнику, за ознаку порекла и истините божанске самообјаве, израз предање се увек користи у једнини zда ли је предање има само једно значење или је реч о вишезначном изразу? – у светом писму новога завета по- јам предање се сусреће и под мноштвом других израза: истина, исповедање, је- ванђеље, вера, добро завештање, а у светоотачким делима сусрећемо сле- деће називе: предања господња, света предања, господње учење, благочестиво предање, итд разговор водио: ненад јовановић апостоли су предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса – откривену им духом светим богословско поимање светог предања 28 6/2015 zкакво је библијско и богословско поимање светог предања? – по православном и црквеном уче- њу, појам живо предање претпоставља три жива чиниоца: а) живу личност која предаје, б) живу личност која се предаје и в) живу личност која прима (усваја) то предање по богооткривеној истини, бог отац је дародавац и источник предања, а доносилац (и објавитељ) дара је бог логос (као бог по природи) који у бо- гу духу светом непосредно тај дар пре- даје пророцима, апостолима и светим оцима, док је човек тај који са вером и љубављу (посредно усменим и писме- ним путем преко пророка, апостола и отаца) слободно (добровољно) „при- ма“ (усваја) дар тако свети апостол павле сведочи: „ја примих од господа што вам и предадох“ апостоли су, да- кле, предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса и откривену им духом светим по православном учењу, предање је оно што је човеку даровано и поверено од стране живога бога, а не оно што је човек сам пронашао, створио и изми- слио стога и сведочимо да је истини- то предање од господа, и у светом пи- сму новога завета се само оно и назива предањем у правом смислу речи, док се све оно што се базира искључиво на човеку назива философијом и празном преваром, односно, оно је „предање људско по науци света, а не по христу“ православље није црква индивиду- алне вере, обичаја или навика, него цр- ква саборне истине и живог предања, искуства и унутарње силе предања zкакво то предање црква прима и предаје? о чему се то заправо ради? – одговор на постављено питање на- лазимо у првој посланици коринћани- ма када апостол павле каже: „јер вам најпре предадох што и примих“ апо- стол павле овде не спомиње било ка- кве писане списе из којих је он црпио знање, него указује на посредно или не- посредно примљено предање, односно, примљену „истину божију“, а та исти- на је „да христос умре за грехе наше по писму, и да би погребен, и да је устао трећи дан, по писму, и да се јави кифи, затим дванаесторици“ очигледно је да овде богомудри апостол сведочи о жи- вом и благодатном предању, то јест, о вери древне цркве да је богочовек исус христос садржај и епицентар преда- ња, односно, да је он заиста пострадао, да је умро, да је погребен, а затим да је истински васкрснуо, након чега се као прослављен јављао својим ученицима откривши им да је он непрестано при- сутан у својој цркви, и да „у духу све- томе“ наставља да врши искупитељско своје дело zкакво је православно поимање светога предања? – православна црква придаје ва- жност предању у двоструком његовом смислу, схватајући га као: а) богочове- чанску личност оваплоћеног бога лого- са – исуса христа и целокупно његово спаситељско дело неодвојиво од њего- ве богочовечанске личности); б) начин преношења божанског откровења пу- тем апостолског прејемства у којем се оно непрестано динамично обнавља у цркви христовој у светим тајнама једном речју, предање се у православ- ној цркви схвата као богочовечанска личност оваплоћеног бога логоса – си- на божијег исуса христа продуженог кроз векове у цркви као дому очевом то јест, оно је божије љубеће снисхође- ње (ка човеку) и човеково облагодаћено усхођење (ка богу) = обожење овапло- ћени бог логос – исус христос је пуно- ћа откровења и пуноћа предања, јер у њему обитава сва пуноћа божанства телесно тема броја новембар / децембар 2015 29 али треба знати да је оваплоћени бог логос себе открио као истину, а не као обичај то је подвукао и тертулијан на- гласивши да је господ исус христос ре- као: „ја сам истина“, а не „ја сам обичај“ оно што никада не смемо да изгубимо из вида је чињеница да обичај може да обухвата и истину, али никада истина не може да се поистовети са обичајем (навиком) одрицати се светог преда- ња и одвајати га од истине, значи исто што и одрицати се цркве христове као и одрицати се богочовека исуса христа и свих оних дарова која је са собом до- нео оваплоћени бог логос zу каквом односу се налази свето предање са истинама вере? – под светим предањем ми разуме- мо скуп свих истина вере, у почетку од господа предатих усмено вернима у цркви, а затим неокрњено од стране цркве предаваних кроз векове и дели- мично ауторитативно формулисаних од стране васељенских сабора, или по- месних, на овима потврђених, а дели- мично ношених у заједничкој вери и са- вести цркве и обухваћених у каснијим догматско-символичним текстовима, списима отаца и богослужбеним књи- гама цркве атанасије велики износи свеправославно учење када каже да је права вера она која потиче из апостол- ског учења и која је учвршћена отачким предањем предање је, по мом скром- ном мишљењу, изнад свега стварност коју у цркви реално и опитно дожи- вљавамо, а не ствар коју теоретски ис- питујемо и проучавамо у ширем смислу свето предање об- ухвата и сва остала црквена „предања“, она очувана у култу, животу, обичајима и уопште све оно што се односи на жи- вот цркве, а која треба да је у истом по- штовању од црквене пуноће, али и да се разликује од догматских предања која се односе на истине вере битно је подвући истину по којој не- зависно од тога на који начин се пре- даје откривена истина – усменим или писменим путем, посредно или непо- средно, ипак се увек ради о једној и истој истини и о једном и истом дару – предању које није од човека него од бога ради се о једној и истој ипоста- си којом се човек обожује и освећује у свим временима: прошлим, садашњим и будућим другим речима, предање има историјски карактер јер историја је једна тајна, у којој се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и васкрсењем христовим zзашто ви кажете да постоји само једно истинско предање? – постоји само једно истинско и жи- во предање јер постоји само један бог и једна црква у којој се оно чува и истин- ски доживљава постојање предања, сведочи о упознавању бога оца које бива кроз бога сина у богу духу све- томе због тога, израз предање у право- у цркви чувају предање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупности црквеној антички подни мозаик из мегидоа (извор: crestinortodoxro) 30 6/2015 славном поимању, није примопредаја наслеђених учења, прича, анегдота, ми- това, скаски и томе слично, него је оно повезано са благодатно-подвижничким животом човека верника и светим тај- нама цркве, и оно је један непрекидни доживљај истине у богочовечанском телу цркве христове, и тај доживљај се назива предање zу каквом се односу налазе свето писмо, свето предање и црква? – православна црква, свето писмо и свештено предање налазе се у једном унутрашњем, нераскидивом и несливе- ном јединству, у једном тајанственом и надумном прожимању, заједничарењу и хармонији, у којој ни једно не вла- да над другим нити неутралише једно друго једном речју, они су једно дру- гом потребни и чувају своје несводиве карактеристике и особине потпуно је погрешна тврдња томе аквинског да је свето писмо узвишеније од предања и да је сведочење писма поузданије од сведочења свештеног предања данас многи римокатолички теолози говоре о светом писму као једином извору от- кровења, други опет уздижу предање изнад писма, а трећи опет уздижу цр- кву изнад њих сва римокатоличка гле- дишта и мишљења у вези светог преда- ња се базирају на њиховом погрешном учењу о апсолутној непогрешивости римског епископа – папе реформатори, на пример, ауторитет светог писма уздижу изнад цркве, и сматрају да је црква слушкиња писма јасно је да сви они који износе таква мишљења и тврдње, уопште нису пра- вилно схватили шта је свето предање, шта је свето писмо, шта је црква, ка- кав је њихов међусобни однос, и због тога су извукли погрешан закључак zчесто се чује да је свето писмо извор вере, а по другима је то све- то предање шта бисте нам о томе рекли? – битно је рећи да свето писмо ни- је извор вере, без предања ни свето писмо ни свештено предање, по себи, нису извор вере, него је то само живот цркве, дакле, лично христос предање је аутентично тумачење библије свето писмо и предање су две стране истог новчића, јер предање даље преноси и свето писмо и његово правилно ту- мачење библије само у цркви посто- ји истинско јединство, и само у цркви су свето писмо и свето предање један unicum, а ван цркве су једно велико „ништа“ тврдња и учење да постоје два извора откривења: свето писмо и свето пре- дање, са православне тачке гледишта је неоснована и неприхватљива, јер су от- кровење, јеванђеље и предање синони- ми који означавају један и исти догађај, односно, спаситељску тајну – тајну от- кривања бога људима и тајну примања откровења од стране људи (примаоца) потпуно је погрешно говорити о два извора вере и откровења, и таква тер- минологија двојства је неправославна јер свето писмо припада једном једин- ственом телу предања, и не може да се говори о узвишености или умањености једног над другим реч је о једној једин- ственој тајни, али о тајни као реалном историјском догађају та тајна би се могла једном речју да назове „јеванђе- ље“ – блага и радосна вест, јер она има спаситељски значај за живот човеков и васцеле божије творевине када ту тај- ну називамо откривењем, тада то значи да је бог тај који открива и који се(бе) открива, објављује и показује; међу- тим, када је називамо предањем, тада под тим подразумевамо да је бог тај ко- ји снисходи и себе предаје и раздаје (за живот света), а човек га прима сви го- ре наведени називи (писмо и предање) су у ствари „изрази“ или манифестаци- тема броја новембар / децембар 2015 31 је за начин пројављивања божијег от- кровења и значаја истог за човека zкако објашњавате учење да је све- то предање дар свете тројице? – библијски извори нам сведоче да од адама до мојсија није било свеште- них књига, и да је првобитно свеште- но предање предано цркви христовој усменим путем и да сам господ наш исус христос, ништа није написао исто тако, првобитна проповед и поу- чавање су били усмени, „пошто изволи се богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују“, а затим су током вре- мена, због потребе цркве, записани и тако писменим путем предани (traditio scripta) свето писмо је, дакле, запи- сано свето предање и непроменљиви продужетак предања између светог писма и светог преда- ња постоји потпуно јединство и они су проникнути једним духом, нераздељиво живе истим духом и истом животвор- ном силом једном речју, апостолско учење и вера су неизмењени залог исти- нитог предања чија је сила једна и иста имајући то у виду, свети иринеј лион- ски саветује православним хришћанима да свето предање прихвате у свом њего- вом обиму, садржају и пуноћи описујући свето предање можемо да кажемо да оно има два облика: један записани у светом писму, и назива се библија, а други облик је усмени, који се као живи глас божији проповеда од стране светих отаца и у животу цркве христове – и може да се назове незапи- сана библија то је управо оно што из- ражава синодик седмог васељенског сабора: „пророци као што су видели (стари завет), апостоли као што су про- поведали (нови завет), црква као што је примила (предање), учитељи као што су одогматили, васељена како се сагласила, то је вера апостола, то је вера отаца, то је вера православних“ свето предање и свето писмо нису две различите и међусобно независне целине за правилно и православно по- имање светога предања и светога пи- сма потребно је увек имати у виду њихо- ву целовитост, јединство, историчност и црквеност, јер су они свештени залог дат цркви, плод живота цркве и живо- та у цркви уколико ту реалност не бу- демо прихватили, тада ћемо се наћи у ћорсокаку и далеко од истине између осталог, они су намењени васцелом све- ту, иако сви нису достојни да их приме другим речима, њихов циљ је саборни и католичански говорећи о нераскидивом јединству светог писма и свештеног предања, свети иринеј лионски веома трезвено пита: шта би се десило да нам апосто- предање није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је изнад свега учествовање у животу и предаја живота педесетница – силазак светога духа на апостоле, мозаик у куполи цркве св марка у венецији 32 6/2015 ли нису записали и оставили записану реч божију – писмо? зар у том случају не бисмо били дужни да следимо порет- ку предања преданог цркви? сасвим је погрешно да се „извори учења“ ограниче само на свето писмо и свето предање и да се предање као једно усмено сведочење или учење апо- стола одваја од светога писма пре све- га, и свето писмо и предање су дати у оквирима цркве једино су у цркви они примљени у пуноћи своје светотајинске вредности и значења у њима је садржа- на истина божанског откровења, исти- на која живи у цркви овај доживљај цркве се не исцрпљује ни у светом пи- сму нити у предању он се у њима само одражава предање је, дакле, живот духа све- тога у цркви као мистичном телу хри- стовом, и усвајање тог живота од стране верника и живљење тим животом само онима људима који су крштени у име свете тројице у једној светој, саборној и апостолској вери и цркви дата је благо- датна могућност да опитно и истински учествују у усвајању божанског живота предање, по отачком поимању, није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је оно изнад свега учествовање у животу и пре- даја живота, који је у свет и творевину донео исус христос, и исти наставља да га доноси преко утешитеља и духа истине – духа светог, који увек пребива са људима у цркви у том смислу преда- ње је искуство цркве које се чува духом светим zкако се данас предаје предање у цркви? – истинито предање је само предање истине а истинито предање, по све- том иринеју лионском, оснива се и чува под сигурном даривању истине, charisma veritatis certum, које је дано од самог по- четка у цркви и предато је непрекинуто преко наследности свештенства пре- дање у цркви није само обично наста- вљање људског сећања, или, трајање ли- тургичких радњи и обичаја; оно није ни глас прошлости, него је оно изнад свега живи глас вечности, настављање божан- ског вођења, просветљења и наставља- ње динамичког присуства духа светога црква се није залепила за слово, него се чврсто (стабилно) креће од духа исти дух, дух истине, „који је говорио кроз пророке“, који је водио апостоле и који је просветио јеванђелисте, непрекидно (заувек) остаје у цркви, и непрестано је води ка још већем (дубљем) познавању божанске истине и из славе у славу сасвим је исправно запажање право- славних теолога да у цркви чувају пре- дање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупно- сти црквеној зато је немогуће и не тре- ба ни у светом писму тражити основе предању, ни у предању доказе светоме писму, ни у делу оправдање за свето писмо и предање између светог писма и свештеног предања нити постоји нити може да по- стоји разлика или супротност њихове „поруке“, „залога“, духовности, „теме“ „ипотесиса“ и теологије, јер је један и исти господ – бог логос садржина, срце, епицентар и жижа и једног и другог да- кле, у обома дише и расцветава се исти дух свети и верници примају исти дар од бога онај ко прихвата предање на- лази се у истини и живи у њој да бисмо прихватили и разумели пре- дање морамо да живимо у цркви, мора- мо да будемо свесни да је у њој присутан господ који даје благодат у њој осећамо дах духа светога zда ли је само древност предања ме- рило истине? – слажемо са кипријаном картагин- ским да је древност без истине само око- рела заблуда тема броја новембар / децембар 2015 33 синајска икона спаситеља међу величанственим иконама спаситеља има неколико изображења господа која као да нису сликана људском руком, већ ангелском десницом ј едном је у далекој америци у малу продавницу православних књига и икона „залутао“ млади американац – „панкер“, који никада раније није чуо ни за православље, ни за врлину уопште (ма колико то звучало грубо – управо је било тако), и такође никада не видевши право- славну икону зид продавнице украшава- ла је велика копија древног образа спа- ситеља младић се са чуђењем загледао у икону и у недоумици запитао продавца: „а, ко је ово? ово сигурно није обичан човек – сувише је леп и необичан за чо- века“ и тако је започео разговор, који је за младог американца био почетак пута у православље време или људско сећање, а пре свега сам господ нису благоизволели да нам оставе рукотворени лик исуса христа, а ни усмени опис спољашности сина чо- вечијег; такође ми не налазимо ни код јеванђелиста на указивања о изгледу спаситеља, али ни довољно убедљиве податке у свeтом предању и зато свака историјска епоха, надасве сваки живопи- сац су уобличавали своје виђење богочо- вечанског лика у овоме се очигледно и открива загонетка (тајна) одсуства зажи- вотног описа спаситеља, јер је јеванђељ- ски исус био свечовек, нови адам, пра- родитељ нових гредућих хришћанских поколења светитеља и праведника, сино- ва светлости, који су били дужни да на се- би носе отисак његове спољашњости и да у њему препознају себе у свету постоји много иконописних из- ображења спаситеља, али било ко и било када да га је сликао, увек овај лик несхва- тљиво и тајанствено одговара своме пр- вообразу ово је у истину задивљујуће међутим, слично као што постоји разли- ка између обичних и чудотворних право- славних икона (које носе нарочит божији благослов), тако и међу рукотвореним ликовима спаситеља постоји разлика, која је условљена духовном способношћу иконописца да проникне у тајну богоова- плоћења и изображења у човеку – бога међу прелепим и величанственим ико- нама спаситеља има неколико изобра- жења господа која као да нису сликана људском руком, већ извајана ангелском десницом – и као таква она нас приводе непосредно великој тајни богоовапло- ћења, тајни јединствене богочовечанске личности која сједињује у себи неописиву и недокучиву божанску природу са огра- ниченим и конкретним људским бићем ову „велику тајну побожности“, то јест саму суштину хришћанске вере, неве- роватно је тешко и очигледно немогуће људском уму потпуно схватити, али је могуће „дотаћи“ се ње и нама – и то та- превод са руског: небојша ћосовић 34 6/2015 ко што ћемо се пажљиво загледати у лик спаситеља, који се од древних времена чува у ризници манастира свете велико- мученице катарине на синају по мана- стиру се ова икона и назива синајска ову икону је насликао непознати мај- стор у vi или vii веку, и као таква она представља једно од најстаријих изо- бражења спаситеља оно је урађено древном техником енкаустике многе од древних икона спаситеља и богоро- дице насликане су упра- во овим тешким начином иконописања на позадини неба са златним звездама и гор- њим јерусалимом (сте- шњеним на врху издуже- не иконе) као да израста царско-величанствена фигура у тамно љубича- стом хитону и химатиону са златним појасом око десног рамена (знамење царске власти) златни, као сунце сијајући нимб окружује задивљујући лик бога – цара, свештени- ка и пророка десна рука са прстима сложеним за благосиљање, символич- но указује истовремено и на тајну пресвете троји- це и на сједињавање божанске и људске природе у христу у левој руци спаситељ држи драгоцено богослужбено јеванђе- ље, које он доноси у свет међутим, ови дубоки символи су уобичајени атрибути већине икона христових у чему је онда загонетка управо овог лика – прекрасног и страшног истовремено? још се није стишала грмљавина хал- кидонског сабора, који не само да је дао кристално чисту догматску формулацију о начину сједињавања две природе у хри- сту, него је и разделио цркву на оне који прихватају ову истину, и оне који су про- тив ње у сећању је била још и несторије- ва јерес, која је разделила бога и човека, а из блиске будућности се нејасно надвија- ла сенка иконоборства у самој сржи бо- гословских спорова, који су одлучивали судбину истине у овом свету, рађало се богословље иконе, које је упијало у себе и богословски подвиг црквених отаца и благодатни опит светих подвижника и синајска икона је била насликана да би дала одговор разумљив свима, и то одго- вор једноставан и уверљив као сама реч божија страдални и пун дубо- ке људске патње од виђења света који гине од греха, мржње и неверја – до тра- гичности напрегнути из- глед јеванђељског исуса недокучиво је сједињен са погледом великог надзе- маљског мира и кротости творца света, те и бића ко- је сву људску историју об- ухвата својом љубављу и бригом ни у једној икони човек није више дошао до границе могућег – да огра- ниченим земним средстви- ма представи оно што је у основи неизрециво и нео- писиво – бога који је по- стао човек један грчки старац је при сусрету са сваким човеком говорио клањајући се: „пречистоме образу твоме клањам се благи“, напомињући тиме свима нама, по чијем смо образу створени и да је истин- ска икона човека – бог! тако постају ја- сни и драгоценост живота сваког човека и његова лепота и величина – а две глав- не заповести о љубави према богу и бли- жњем предстају у свој својој светој и веч- ној нераздељивости јереј андреј лобашински из часописа „купель“, бр 2 (15) 2001 г тема броја новембар / децембар 2015 35 у земуну, у цркви свете тројице, упо- знали смо породицу вучетић паро- хијски свештеник гојко ракас похва- лио је њихову ревност и дао благослов да о њима пишемо александар (43) и адриана (35) имају петоро деце: константина (12), димитрија (10), касијану (7), јелену (3) и стефана (8 месеци) обоје су рођењем земунци, мада је александар одрастао у батајници његов отац је из товарника, мајка из брестача, општина пећинци, а адријанини су из земуна где је и она одра- сла обоје имају само по брата славе св архиђакона стефана у земуну су стекли средњошколско образовање, александар је завршио средњу саобраћајну, а адриана медицинску радио је многе послове, а од- скора ради приватно адаптације станова адријана радом код куће, као козметичар, успе да мало привреди кућном буџету, али и да доста времена посвети деци и њена мајка је увек спремна да помогне живе у стану од 47 квадрата кад су се венчали, живели су овде са адрианиним баком и деком, чији је овај стан био, а наследила га је њена мајка, која живи близу њих алек- сандров отац се упокојио пре шест година, а адрианин пре три обе мајке их новчано помажу, али пензије су мале причајте нам како сте стекли веру, јер је она дар божији који добијамо ако га тражимо адриана: из личног искуства знам да вера потпуно мења човека, начин на који размишља и како се понаша у њој непре- стано учимо искушења су стална, могуће је и изгубити је и зато борба не престаје саша (александар) је крштен са 40 дана у храму св николаја у огару, општина пећинци, а ја са 16 година у храму свете тројице у земуну за нас су биле пресудне две нове године прва – кад смо се упо- знали, на прослави нове 2001 године и друга – кад смо отишли да се поклонимо моштима св владике николаја жичког и охридског у манастир жичу тада нисмо били утврђени у вери сашин друг нико- ла, који ће постати кум нашој деци, обоје нас је увео у веру посебно нам је знача- јан одлазак у манастир жичу где смо до- живели право преображење то је било првог дана нове 2003 године чули смо да су тамо донете мошти св владике ни- колаја и јако смо желели да он благослови и овенча нашу љубав браком и да ускоро добијемо дете решени, упутили смо се на главну аутобуску станицу и били спремни да чекамо аутобус колико год је потреб- но када смо питали службеницу када има први аутобус за краљево, рекла нам да је отишао и да је следећи за три сата мени баш и није било право, али саша, пун ве- ре, говорио ми је како је тако најбоље и да породица вучетић битнеодлуке заједнодоносимоусмеравамодецу на живот по божијим заповестимајош нисмодошли до периодасупротстављања,алисе надамодаћемо то решавати без много проблема радмила грујић 36 6/2015 вишедетне хришћанске породице не треба да жалим јер свакако стижемо у том моменту нам службеница са шалтера пружа карте и каже да пожуримо, јер ау- тобус који је требало да оде пре 10 мину- та касни и управо треба да уђе на станицу одјурили смо и стигли на перон кад и он ушли смо пресрећни пут нам је пролетео по доласку у краљево, објаснили су нам како доћи до жиче и аутобус нам је од- мах дошао није било, слава богу, ни једне препреке у манастиру смо целивали све иконе, поклонили се светим моштима и помолили се св владики вратили смо се пуни спокоја који је допринео да се 15 ју- на 2003 венчамо у храму рођења пресве- те богородице у батајници већ у октобру исте године добили смо нашег првог сина константина можемо рећи да је жеља за потомством била наш призив као знак захвалности св владики николају, заве- товала сам се да ћу ћерки дати име каси- јана, по дивној књизи коју је св николај написао после годину дана смо отишли у манастир лелић на поновно поклоње- ње слава богу, пет година касније роди- ла нам се касијана од тада почиње наш литургијски живот додуше, моја мајка је неколико година пре моје удаје, постила средом и петком, па сам и ја уз њу, мада није била упућена у веру, али о правом ли- тургијском и хришћанском животу нисмо ништа знале први пут сам се причестила уочи божића 2003 моја мама сада одлази недељом у цркву александар: моји роди- тељи нису били у вери сећам се једино да је стрина мог деде, која је живела с нама у кући, стално држала у рукама свето пи- смо ниједан обед код ње није прошао без молитве али, убрзо се упокојила ја сам то само код ње видео она ми је, као најста- ријем унуку (било ми је 5–6 година) стал- но нешто из њега читала иначе, у веру ме је увео наш кум, никола челар он, који је преживљавао тешке тренутке након развода његових родитеља, прошао кроз све фазе младалачке кризе, он је касније постао велики верник и крстио сву нашу децу, али и много одраслих људи дожи- новембар / децембар 2015 37 вео је истинско преумљење, почео стално да чита свето писмо и да нас поучава, и тако је многе из нашег друштва привео христу цело наше друштво је кренуло на богослужења у нову цркву рођења пре- свете богородице у батајници, па смо и помагали свештеницима, нарочито за ве- лике празнике никола је пожртвован и има високу свест о важности свете тајне исповести његово преобраћење у веру утицало је и на његове родитеље да се по- мире и опет живе заједно младост нам је протицала 90-тих година, у време грађан- ског рата и распада југославије обојица смо одрасли у једном кварту у батајници, васпитани комунистички, незадовољни стањем, били смо у великом духовном вакууму, а накотиле се разне источњачке секте, кријумчарена и подметана је дрога, растао криминал а онда сам са 18 година, у децембру 1990, позван на служење вој- ног рока у бјеловар политичка ситуација је била крајње напета, што је допринело да су неке од нас врло брзо отпустили, а међу њима и мене сигурно вам је познато шта се тамо догодило наредне године, када је херојски погинуо мајор јна милан те- пић у бјеловару се налазило једно од нај- већих складишта оружја јна на терито- рији хрватске кобног 29 септембра 1991 г хрватске паравојне формације („зенге“) приморале су га да се са својим војници- ма, махом младићима на одслужењу вој- ног рока, повуче у војно складиште оружја и опколиле су складиште након неуспе- лих преговора, мајор тепић је морао да донесе одлуку од које су зависили животи младића кратко се обратио војницима и рекао им шта ће учинити, и наредио им да се повуку тако је одржао своју задату реч да ће својим животом бранити отаџбину, подигао је у ваздух складиште у коме је погинуо и ушао у легенду али је погину- ло и много „зенги“ пореде га са војводом стеваном синђелићем проглашен је по- следњим народним херојем јна ја сам, божијим промислом, избегао тај ужас, јер да сам одслужио војни рок до краја то ме не би мимоишло бог ме је сачувао, уверен сам, због ове моје породице колико вас помаже држава, школа, цр- ква? можете ли редовно плаћати кому- налне дажбине? александар: примамо дечји додатак са- мо за четворо деце доста нам помаже цр- ква, тачније верско добротворно стара- тељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе такође, у организацији вдс-а овога лета су више- детне породице добиле бесплатно летова- ње у грчкој чули смо да је осам вишедетних породи- ца овог лета, посредством вдс-а, бесплат- но летовало у грчкој, на позив његовог високопреосвештенства георгија, митро- полита китруског, катерине и платамона, а по благослову његове светости патри- јарха српског иринеја, у граду катерини 3–14 августа велику помоћ на реализа- цији овог летовања пружили су председ- ник општине стари град, дејан коваче- вић, фондација „миња петровић“ и ап „ласта“ из београда – да, и ми смо ту убројани, па сам ја пу- товао са четворо деце било је то дивно и 38 6/2015 вишедетне хришћанске породице незаборавно летовање, одмор и за тело и за душу, јер смо обишли и многе цркве и манастире, препуно новог искуства и са- знања, и за децу и за мене посебно ми је било велико задовољство што смо се упо- знали и дружили са другим вишедетним породицама тих 11 дана живели смо као једна породица а о већини сте писали у православном мисионару: арамбашићи – 15 деце, стојиљковићи – 11, самохра- на мајка николина – 9, василијевићи – 6, станковићи – 7 шта је по вама најважније у хришћанском животу? колико је важна послушност? адриана: у хришћанском животу и бра- ку је најважније да се све обавља са пуно љубави да има пуно праштања и стрпље- ња обострано да се супружници испове- дају истом духовнику јер он непристрасно прилази сваком проблему послушност је најважнија, равна је највећем подвигу и ми се заиста трудимо да своју љубав испо- љавамо кроз послушност да ли сматрате да ћете се спасити рађа- њем? да ли целу своју породицу видите на окупу у рају? – никада нисам мислила да ћу се спаси- ти рађањем деце на мени је велика одго- ворност пред господом треба да их нау- чим да буду прави хришћани, а то је тек почетак који ме можда одведе ка спасењу рај треба да буде циљ сваком човеку на које се све начине освећује право- славни дом и људи у њему? – молитвом највише, обавезно пре и после јела, кад се осењујемо крсним зна- ком, кад кадим иконе и све нас нама је ра- дио „слово љубве“ укључен по цео дан, и ја док кувам, спремам кућу, пеглам, певу- шим деци те песме или молитве и не само да се освећујемо него и стварно осетимо неку лакоћу колико хришћанин треба да брине о деци? александар: о свима нама брине бог догађа нам се да негде погрешимо и до- лази до једног или два дана кад је финан- сијски баш натегнуто, али и тада кроз то добијамо од господа нека упозорења и обавештења шта треба да предузмемо да не би дошло до такве ситуације али, не може без цркве, без ње не можемо сагле- дати праву ситуацију и прихватити своје грешке, а самим тим и бити спремни да се мењамо али, ни тада не бринемо прете- рано, јер та брига може деци да направи проблем, изазове страхове то не сме да се примамо дечји додатак само зачетворо деце доста нам помаже црква, тачније верско добротворно старатељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе новембар / децембар 2015 39 ради, јер ми смо у божијим рукама да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – учествовали смо у тв емисији у крат- ком прилогу о посту, а ја сам са констан- тином и димитријем био гост на радију „слово љубве“, у емисији „будимо људи“, средином септембра говорили смо о ути- сцима са летовања вишедетних породица са вдс-ом у чему је по вашем мишљењу суштина хришћанског васпитања? ви имате три основца у чему су посебно талентовани? да ли се баве додатним активностима? – суштина васпитања је опет – послу- шност она је најважнија у њој треба највише да се усавршавамо уколико до- ђе до неспоразума, решавамо га разго- вором жена је углавном већи део дана са децом и она се бави њима, али битне одлуке заједно доносимо усмеравамо децу на живот по божијим заповестима још нисмо дошли до периода супротста- вљања, али се надамо да ћемо то решава- ти без много проблема данас је велики удар на породицу и то у многоме оте- жава васпитавање адриана: констан- тин иде у 6, димитрије у 4, касијана у 1 разред, а јелена иде у вртић константин је врло добар ученик, а димитрије од- личан димитрије је ове године кренуо у музичку школу, а спортом се тренут- но бави само касијана, иде на одбојку у православно спортско друштво „света србија“ игрице су им дозвољене ретко и ограничено, а програме на телевизији углавном гледамо заједно константин има веште руке, док је димитрије вешт са речима касијана воли да пева и црта са децом разговарам, трудим се да сва- ком пружим довољно пажње упућујем их на међусобно помагање и разумева- ње учим их да се тако опходе према сва- ком и из лоших ствари које неко ради може да се научи много уколико су деца васпитана тако да из свега извуку поуку, онда им је то само на корист не треба да осуђују, јер и они који нешто раде у не- знању могу добити призив господњи и променити свој живот све троје деце иде на веронауку и тамо уче ствари које ја не знам, а самим тим и ја учим од њих одмах ми саопште шта су ново научили и онда о томе причамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота? – када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско сми- рење за душу трудимо се да нам молитва буде заједничка увече и пред оброк због јутарње гужве у кући свако своју обавља засебно када је пост у току, мере су мало строже деца посте од седме године средом и петком, а за причешће се припремају по благослову читамо светоотачке књиге, a деца литературу прилагођену свом узра- сту по мени, то је право васпитавање за задобијање светости многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво, разне тешкоће и матери- јалну оскудицу тога се плаше и зато планирају рађање која је ваша порука охрабрења? александар: непрестано се уверава- мо у то да нас господ не напушта баш кад је најтеже и у маловерју посумњаш, помоћ пристигне ми нисмо у почетку брака планирали да имамо петоро деце, жеља да их имамо више постепено се ја- вљала не треба се плашити како ћемо обезбедити потребно, ако ми радимо оно што је до нас, господ ће нам додати неопходно када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско смирење за душу 40 6/2015 вишедетне хришћанске породице пренатални период је време кад је мај- ка у благословеном стању стручњаци дају велики значај разговору мајке са дететом у том периоду дете преживљава све што и мајка: стрес, љутњу, нездрав живот, пого- тово ако мајка користи алкохол, цигарете, дрогу, али и обратно: радост, молитву, ве- ру како је адриана разговарала са својом бебом у стомаку? и каква је улога оца у овом периоду? – наш супружански однос је прилично добар нема неких свађа жена ми је до- бра и обично буде како ја кажем кад је у благословеном стању веома је важно да нема трзавица, да нема нездравог живота, пушења ни алкохола, али је црквеност нај- важнија она је редовно ишла на литур- гије у свакој трудноћи је постила по бла- гослову свештеника једино је са четвртим и петим дететом добила мало ублаженији пост из здравствених разлога адриана: нисам знала да тако нешто треба чинити у трудноћи, али са задњим стефаном сам децу више укључивала да приђу и опипају ми стомак, јер сам о томе чула нека преда- вања кажем им: беба све чује хајде да јој нешто кажемо! касијани се то допало па је најчешће прилазила и говорила беби: „ја тебе највише волим“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? шта мислите о вантелесној оплодњи? – порођаји су били различити и сва су деца рођена природним путем био је при- сутан страх, јер сам увек рађала крупну децу када се супружници одлуче на ван- телесну оплодњу ту постоји велика жеља да постану родитељи такву жељу разу- мем тада душа много пати немам ми- шљење о томе хајде мало и децу да питамо: сви знамо да на крштењу добијамо анђела чувара, али ко зна да нам каже зашто се зове „чу- вар“ и од чега нас он чува? – зове се „чувар“ јер нас чува од опасно- сти – каже димитрије – тако је на местима где вас мама и тата не могу сачувати ту вас он чува а кад ма- ма дође из болнице и донесе нову бебу да ли јој се радујете? – радујемо се онда са мамом и ми чува- мо бебу – каже касијана – како је то дивно! значи да беба добија и трећег чувара – браћу и сестре заједно са осталим вишедетним хришћанским породицама које су у организацији вдс-а ишле на путовање у грчку новембар / децембар 2015 41 сваки празник у себи носи радост присуства божијег дух дише где он хоће и кад хоће, а његово при- суство осећа се кроз надахнута усхићења и победне радости вере таквих догађаја у светој земљи господњој је више, а сигур- но пажњу плене три празника господња која су круна и прослављају се у три го- дишња доба зими, на богојављање, у месту бет аба- рах (витавара – прелаз на реци), на самој државној граници израела и јордана дога- ђа се сваке године несвакидашње чудо ре- чи псалмопевца цара давида – море виде и побеже, јордан се обрати натраг (пс 114, 3) – постају видљиво сведочанство патријарх јерусалимски теофил iii, на овај празник, врши велико освећење воде реке јордан када трећи пут из воде извади увезан ка- напом букет босиљка са крстом, река јор- дан почиње да тече узводно мењајући свој речни ток у трајању од 24 часа и црквени антифони који се поју тога празника на ли- тургији сведоче о овом чуду у пролеће, дан пред васкрс, на велику суботу, на призив православног патријар- ха долази благодатни огањ у саборној цр- кви хри
... за зајед- ницу, него директно развраћујућим (са- блажњујућим) ову заједницу (друштво) овде не говорим о примерима полити- чара, јавних радника, јер они се тичу сва- како већином и нас, свештенства, које не стоји увек на духовној висини правосла- вља, без обзира на јасну свет о истинито- сти своје цркве а манастири колико је било дубоког неправославља, светског, трулежног духа управо под смиреном одеждом монаха и све „површно“, тру- ло испливавало је на површину црквеног живота и више је упадало у очи, неголи смирени и самопожртвовани труд мно- штва пастира и инока истинског право- славља, који су следили својим животом за христом и умирали у христу рево- луција је показала, обнажила слаби слој православног руског свештенства, али она је и истакла мученичко исповедни- штво православним животом већине свештеника неко је рекао да присуство секташтва показује религиозност народа а може се рећи и овако: присуство сек- таштва показује православност народа, његово горење духа, његово стремљење ка идеалу, његову жеђ не за спољашњом религијом, него унутрашњом, жеђ за сво- јим усрдним заветом са богом и ово је у суштини православље за присуство сек- таштва увек је више крив православни, а тим више свештеник, неголи секташи мислити овако – није ли православно размишљање, узимање на себе кривице и одговорности за браћу, која су се оде- лила у супротном, ако се не узме на себе кривица, неће бити ни христове прав- де људску правду је тешко остварити у сматрању кривим секташа, но христова правда је другачија, „луда“ за свет, а му- дра само за бога ни препиркама, ни свађама, ни јавним расправама, ни грубим разобличавањи- ма се не може показати она позитивна сила духа божијег, који живи у право- слављу, који је само православље, и овај дух се може пројавити само у безумном (по људски) одрицању од својих разум- них права и препуштањем суда – духу у православној апологетици је потребно пре свега, учинити јасан и чврст акценат на разјашњавању смисла вероучења и на показивању истог у животу тема броја новембар / децембар 2015 23 потребно је јасно схватити да је право- славље страшни огањ, као и свете тајне оне који прихватају пуноћу правосла- вља овај огањ ће или преобразити или спалити православље је изградило дух руског народа, али оно је гурнуло руски народ у огањ православни су постали недостојни причасници светиње пуноће вере, а ова светиња не само да оживљује, него и спаљује секташтво је неправославно траже- ње путева православља услед немоћи људске оно се не савршава у дубини, већ бочно, тако рећи не у догмату, него око- ло догмата догматски (чист) живот око- ло догмата свакако представља по себи веће православље, неголи недогматски (блудни) живот у догмату ово би треба- ло разумети потпуно јасно, са крајњом одређеношћу божије речи, која директно указује на ово у причи о двојици синова, од којих је један рекао, да неће испунити вољу очеву, али ју је испунио, а други је рекао, да ће је испунити, но није је испу- нио исповедање православног символа вере је запечаћивање јеванђеља символ се мора савршавати у животу, постати стварност код једног човека он потпуно није стваран у животу, иако га тај човек изговара сваки дан на молитви; код дру- гог се вера јавља у животу као љубав ње- гова према господу исусу христу, према оцу небеском и духу светом, и она се одражава на његовом лицу, у његовим ре- чима и свим поступцима и ко је ближи царству божијем? одговор је јасан сва- како, други, неправославан по имену, али православан по духу и истини, научен самим духом православни сходно свом самоисповедању и самоутврђивању мо- ра схватити, да православље није ника- ко привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави правосла- вље мора побеђивати само својим сија- њем, као сам господ, а никако топовима – челичним или духовним, свеједно је православље не сија у заједници која се горди својим православљем оно сија у ономе, ко је смирен у свом православљу, који чистоту вере не схвата само својим маленим разумом, него духом, читавим животом лепота православља је дата ради спа- сења људи, а православни су је почели превраћати у осуђивање и погубљивање људи може се рећи да на земљи нема са- вршено православних људи, него да су делимично православни и сами тзв пра- вославци и они који себе не сматрају пра- вославним, али се прибрајају христовој цркви и живе живот у христу правосла- вље је сунчева светлост која почива на зе- мљи светли свима, али се не осветљавају сви њиме, јер има оних који су у подруму, и оних који су затворили своје прозоре, који су затворили своје очи но и против воље се јавља питање: нису ли ове мисли, макар и у најмањој мери, одбацивање чи- стоте православне вере, оне чистоте, ради које је било проливено толико много кр- ви и уложено толико ревности од светих отаца? о не, ово није одбацивање чисто- те православности, него је њена заштита, управо њено исповедање узмимо два примера: поштовање све- тих, молитва њима секташ неразумно, уски, горди и болесни људски разум, непреображен у духу божијем, једнако тежи раздељивању и тражи повод за њега, ма коме припадао овај разум – православном или секташу 24 6/2015 не по духу – одбацује овај део живота духа ми признајемо њену духовну реал- ност у христу може ли се спасити човек, који не признаје ову реалност? страшно питање оно што мора служити као по- моћ у спасењу, једним од његових сред- става, може ли се сматрати изговором за осуђивање некога, који одбија ову помоћ и бира друго средство? шта траже све- ти – прослављање себе или бога? свака- ко, бога и свако истинско прослављење светих је пре свега прослављање бога: „диван је бог у светима својим“ (пс 67, 36) дакле, ако ми прослављамо бога истински, нелицемерно, - свети и анђели, свакако ликују, радују се, духовно милу- ју таквог прослављеника и обратно, ако човек поје величаније и акатисте свети- ма, а у свом животу нема љубави према њиховом духу – духу христове чистоте, правде и љубави, неће ли такав човек би- ти више поругатељ светих, него ли њихов прославитељ? захваљујући њему, можда су многи престали да прослављају све- те, саблазнивши се оваквим резултатима његовог прослављања о, како је учмало и грубо телесно мудровање људско, како се распиње најчистији дух господњи у људима! прописи православне цркве су шко- ла духа, најприличнија, ако се одржавају у духу све у православној цркви треба да оживљује и одухотворава човекова је кривица ако се оземљује ми право- славни пастири смо учитељи у христу учитељ је једино господ исус христос, и нико ван њега не може бити учитељ ми учимо само како се треба повинова- ти једином учитељу ми нисмо учитељи у своје име, него у име христово но, ево ми видимо да се неко научио да буде уче- ник христов без нас и шта онда? хоће- мо ли се онда бунити против таквог, као што су устајали апостоли против оних, који „не иду са њима“ (лк 9, 49), добив- ши оправдан приговор учитеља, приго- дан и за нас, православне пастире ми би требало да се радујемо, што је човек силом свемогућег духа, који „дише где хоће“ (јн 3, 8), чудесно преобразио свој живот и приноси богу плод нама је не- схватљив пут духа у овом човеку? но, зар смо ми постављени да судимо о пу- тевима духа, ако су плодови духа очи- гледни за нас? о плодовима је наложено да се познају, а они су јасно одређени код апостола неопростив је само један грех – против светога духа, против љубави према њему онај који воли неправду, хвали грех, ужива у злоби, крив је у овом греху, али то никако није онај који ум- но признаје или не признаје, то јест види душом или не види душом ову једну или другу истину ако сам ја духовни далто- ниста, те не распознајем ову или ону бо- ју у природи духовног света, али остале боје видим исто, као што их виде и сви, зар сам ја одбачен? пре би требало да ја будем предмет посебних брига, посеб- них састрадавања секташ који верује у пресвету тројицу, у неопходност духов- aрхиепископ јован шаховској, фотографија из 1950 године (извор: pravoslavieru) тема броја новембар / децембар 2015 25 ног рођења, у неопходност свесног одно- са према крштењу, у неопходност да се верујући не стиди своје вере међу рав- нодушнима, него је исповеда пред сви- ма, верује свакој речи светог писма и из ревности по тој вери сматра непотреб- ним сва друга пројављења откривења духа светог у цркви током 2000 година (откривења, која не противрече, већ раз- јашњавају скривено у јеванђељу) – и зар је потребно да овака секташ буде злобно гоњен од нас православних? у чему ће онда бити наше православље? но, не само секташе, ову нашу браћу по вери у једнога спаситеља и искупитеља света, ми не би требало да злобно, раздра- жљиво и грубо гонимо и осуђујемо ми не смемо никога од људи да злобно или раз- дражљиво осуђујемо ми можемо приме- тити грешку, слабост, ако смо сами чисти и слободни од истих, али са саосећајношћу ми смо дужни само да изгонимо груби дух света овог и свог срца и тада ће заси- јати наше православље незамисливо је да се средство оправдава циљем не може се православље штитити на незнабожач- ки или јудејски начин чистота јеванђељ- ског духа – свето православље – треба штити јеванђељски, бестрасно, мудро, са великом љубављу према оној души за ко- ју је проливена богочовечанска крв врло је лако бацати камење и наш стари човек само тражи изговор за каменовање изго- вор ревности по вери је најприхватљиви- ји штити се велика светиња – чистота ве- ре и духа! управо овде, у заштити светиње би требало да се човек обуче у светињу, опаше своја бедра постом и милостињом у овоме ће и бити православље његовог живота потребно је отворено признати ту несумњиву чињеницу, да усред свих исповедања вере у истинско богоовапло- ћење, које се на земљи савршило у госпо- ду исусу христу, алфи и омеги спасења, међу свима, који призивају његово свето име – постоји духовно рађање људи и међу православнима, и међу римокатоли- цима, и међу протестантима разних пра- ваца и огранака супротна чињеница је, да и међу првима, и другима, и трећима има људи, који се нису родили духом у христу, који нису омрзли зло, нису заво- лели бога свим срцем, свом мишљу сви они, које православна црква прихвата без [допунског] крштења, сви они су хри- шћани, браћа православних у христу, и однос према њима треба да буде посебно братски, испуњен љубављу кажем, по- себно, јер братски однос мора бити код човека према свим људима како може православни обратити некога у веру, ако он нема љубави за тог и тог човека? ка- ко ће такав човек дознати за веру љуба- ви, ако не уочава љубав код оних, који је проповедају? гордост је мрска пред богом, и ми пра- вославни се уразумљујемо сада не само за грехе свог тела, већ и за грехе свог духа „ти кажеш: ја сам богат (читај: право- славан! – прим архиеп јован) – а ти си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг“ (откр 3, 17) – каже господ погорђе- ном и безљубавном православном чове- ку хоће ли доћи то благословено време, када ће засијати истинско православље у онима, који носе његово име?! другим речима, када ће засијати кротост, мило- стивост, чистота, љубав нелицемерна у православље није никако привилегија, нити повод за осуђивање других и гордост обратно, православље је смирење, исповедање пуноће истине, како правде, тако и љубави 26 6/2015 христу према сваком човеку, свакој тва- ри у наше дане сија вера православна у мучеништву руских људи но и у неким секташима – мученицима и исповедни- цима, као и у римокатолицима, гоњеним и мученим за веру христову – просла- вило се православље, истинско, нелице- мерно, много чистије и светије, него ли у хиљадама млаких, бојажљивих, имајућих само име, „тобоже живих“ (откр 3, 1), али у стварности мртвим следбеницима нашег чистог догматског учења наше православље овде је само одсјај, само од- јек правocлавља небеског, његове вечне истине, вечних квалитета оно се догмат- ски чисто одражава у учењу православне цркве, али оно је дух и живот и има за свој плод – само живот православље је добар плод, и о дрвету треба судити са- мо по плодовима, по резултатим њего- вог процветавања нека је цвет и ружан, нека су листови бодљикави и суви, нека је дрво ниско и неугледно, нека је чак и поломљено но, ако је плод сладак, чист и хранљив – онда је дрво православно у плодоносности својој и обратно, нека су цветови и листови раскошни, нека је др- во огромно и дивно, но ако је плод горак и нејестив, отрован или ништаван, онда ништа неће показати истину правосла- вља овог само на изглед привлачног др- вета и оно ће бити жалосно, ако почне истицати себе и узносити се над другим дрвећем међутим, у чему се се практично састо- ји дух секташтва, против кога се треба наоружати молитвом и трезвењем? овај дух је дух душевне (не духовне) ревности то је рационализација вере, чување чи- стоте вере и губљење дубине то је оште- ћивање љубави неки православни на секташки начин штите своје правосла- вље, служећи се текстовима писма или канонима као палицама, нападајући сек- таше или пак сам своје православне (при- мери древних и нових раскола), штитећи своју веру без наде на бога, без љубави према човеку и обратно, код неких сек- таша се пројављује православни дух у од- носу на једно или друго питање на при- мер, у погледу несхватања општења са небеском црквом (светима) сви секташи неће „признати“ ово општење, и не желе- ћи да се приопште његовом опиту духа, гордељиво ће одбацивати ово општење, али ће један секташ критиковати право- славне због њиховог „идолопоклонства“, други ће препустити суд богу и само ће се кратко помолити за просвећење право- славне браће светлошћу истине и један и други ће бити ван опита православног општења са небеском црквом, но један ће бити неправославно настројен (пр- ви), а други – православно, и без обзира на своје неправославно исповедање вере, можда ће се пред богом наћи православ- нији од неких православаца, који опште са светима чисто спољашње – обредно, али не поступајући у животу по јеван- ђељским заповестима, не тежећи срцем ка духу светих сви су сагрешили „не- ма ниједног праведног“ (рим 3, 10) – ово треба схватити и не осуђивати се међу- собно, већ помагати један другом, учити се праведности један од другога колико ће тада преграда пасти! ако би господ ограничио себе оним законима спасења који су познати нашем људском уму, ми би смо сви пропали али на бескрајну људску срећу – то није тако закони спа- сења божијег су шири од наших схвата- ња, тачније речено – дубљи јер спаситељ је господ, а ми – људи, ништавна твар и злосрећна пред богом и „сва наша пра- ведност је као запрљана одећа“ (ис 64, 6) сва наша православност је заиста „као запрљана одећа“ и свест о овоме само показује, само истиче безмерну истину, дубину и величину православља назив оригиналног текста: сектантство в православии и православие в сектантстве преузето са azbykaru тема броја новембар / децембар 2015 27 разговор са проф др мирком ђ томасовићем, редовним професором на православном богословском факултету светог василија острошког у фочи г осподине професоре, тема нашег разговора ће бити свето преда- ње хтели бисмо да нам нешто више кажете о овој изузетно важној теми и због тога ћемо одмах прећи на прво питање: шта је свето предање? српски израз предање означава акт предаје или уручивања једне ствари (предмета) која прелази из руке у ру- ку, или неког учења и правила које су старије генерације предале и оставиле млађим нараштајима можемо рећи да се предање схвата и тумачи у два основ- на смисла: а) профаном и б) библијско- свештеном, то јест, црквеном смислу у профаном смислу предање се поима као синоним за легенде, бајке, измишљо- тине и народне приче које се односе на минула времена, и које се често не осни- вају на историјским догађајима за такву врсту профаног предања се у библиј- ским изворима израз предање користи у множини – предања или традиције међутим, између таквог профаног поимања људског предања и црквеног поимања постоји суштинска разлика у библијском речнику, за ознаку порекла и истините божанске самообјаве, израз предање се увек користи у једнини zда ли је предање има само једно значење или је реч о вишезначном изразу? – у светом писму новога завета по- јам предање се сусреће и под мноштвом других израза: истина, исповедање, је- ванђеље, вера, добро завештање, а у светоотачким делима сусрећемо сле- деће називе: предања господња, света предања, господње учење, благочестиво предање, итд разговор водио: ненад јовановић апостоли су предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса – откривену им духом светим богословско поимање светог предања 28 6/2015 zкакво је библијско и богословско поимање светог предања? – по православном и црквеном уче- њу, појам живо предање претпоставља три жива чиниоца: а) живу личност која предаје, б) живу личност која се предаје и в) живу личност која прима (усваја) то предање по богооткривеној истини, бог отац је дародавац и источник предања, а доносилац (и објавитељ) дара је бог логос (као бог по природи) који у бо- гу духу светом непосредно тај дар пре- даје пророцима, апостолима и светим оцима, док је човек тај који са вером и љубављу (посредно усменим и писме- ним путем преко пророка, апостола и отаца) слободно (добровољно) „при- ма“ (усваја) дар тако свети апостол павле сведочи: „ја примих од господа што вам и предадох“ апостоли су, да- кле, предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса и откривену им духом светим по православном учењу, предање је оно што је човеку даровано и поверено од стране живога бога, а не оно што је човек сам пронашао, створио и изми- слио стога и сведочимо да је истини- то предање од господа, и у светом пи- сму новога завета се само оно и назива предањем у правом смислу речи, док се све оно што се базира искључиво на човеку назива философијом и празном преваром, односно, оно је „предање људско по науци света, а не по христу“ православље није црква индивиду- алне вере, обичаја или навика, него цр- ква саборне истине и живог предања, искуства и унутарње силе предања zкакво то предање црква прима и предаје? о чему се то заправо ради? – одговор на постављено питање на- лазимо у првој посланици коринћани- ма када апостол павле каже: „јер вам најпре предадох што и примих“ апо- стол павле овде не спомиње било ка- кве писане списе из којих је он црпио знање, него указује на посредно или не- посредно примљено предање, односно, примљену „истину божију“, а та исти- на је „да христос умре за грехе наше по писму, и да би погребен, и да је устао трећи дан, по писму, и да се јави кифи, затим дванаесторици“ очигледно је да овде богомудри апостол сведочи о жи- вом и благодатном предању, то јест, о вери древне цркве да је богочовек исус христос садржај и епицентар преда- ња, односно, да је он заиста пострадао, да је умро, да је погребен, а затим да је истински васкрснуо, након чега се као прослављен јављао својим ученицима откривши им да је он непрестано при- сутан у својој цркви, и да „у духу све- томе“ наставља да врши искупитељско своје дело zкакво је православно поимање светога предања? – православна црква придаје ва- жност предању у двоструком његовом смислу, схватајући га као: а) богочове- чанску личност оваплоћеног бога лого- са – исуса христа и целокупно његово спаситељско дело неодвојиво од њего- ве богочовечанске личности); б) начин преношења божанског откровења пу- тем апостолског прејемства у којем се оно непрестано динамично обнавља у цркви христовој у светим тајнама једном речју, предање се у православ- ној цркви схвата као богочовечанска личност оваплоћеног бога логоса – си- на божијег исуса христа продуженог кроз векове у цркви као дому очевом то јест, оно је божије љубеће снисхође- ње (ка човеку) и човеково облагодаћено усхођење (ка богу) = обожење овапло- ћени бог логос – исус христос је пуно- ћа откровења и пуноћа предања, јер у њему обитава сва пуноћа божанства телесно тема броја новембар / децембар 2015 29 али треба знати да је оваплоћени бог логос себе открио као истину, а не као обичај то је подвукао и тертулијан на- гласивши да је господ исус христос ре- као: „ја сам истина“, а не „ја сам обичај“ оно што никада не смемо да изгубимо из вида је чињеница да обичај може да обухвата и истину, али никада истина не може да се поистовети са обичајем (навиком) одрицати се светог преда- ња и одвајати га од истине, значи исто што и одрицати се цркве христове као и одрицати се богочовека исуса христа и свих оних дарова која је са собом до- нео оваплоћени бог логос zу каквом односу се налази свето предање са истинама вере? – под светим предањем ми разуме- мо скуп свих истина вере, у почетку од господа предатих усмено вернима у цркви, а затим неокрњено од стране цркве предаваних кроз векове и дели- мично ауторитативно формулисаних од стране васељенских сабора, или по- месних, на овима потврђених, а дели- мично ношених у заједничкој вери и са- вести цркве и обухваћених у каснијим догматско-символичним текстовима, списима отаца и богослужбеним књи- гама цркве атанасије велики износи свеправославно учење када каже да је права вера она која потиче из апостол- ског учења и која је учвршћена отачким предањем предање је, по мом скром- ном мишљењу, изнад свега стварност коју у цркви реално и опитно дожи- вљавамо, а не ствар коју теоретски ис- питујемо и проучавамо у ширем смислу свето предање об- ухвата и сва остала црквена „предања“, она очувана у култу, животу, обичајима и уопште све оно што се односи на жи- вот цркве, а која треба да је у истом по- штовању од црквене пуноће, али и да се разликује од догматских предања која се односе на истине вере битно је подвући истину по којој не- зависно од тога на који начин се пре- даје откривена истина – усменим или писменим путем, посредно или непо- средно, ипак се увек ради о једној и истој истини и о једном и истом дару – предању које није од човека него од бога ради се о једној и истој ипоста- си којом се човек обожује и освећује у свим временима: прошлим, садашњим и будућим другим речима, предање има историјски карактер јер историја је једна тајна, у којој се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и васкрсењем христовим zзашто ви кажете да постоји само једно истинско предање? – постоји само једно истинско и жи- во предање јер постоји само један бог и једна црква у којој се оно чува и истин- ски доживљава постојање предања, сведочи о упознавању бога оца које бива кроз бога сина у богу духу све- томе због тога, израз предање у право- у цркви чувају предање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупности црквеној антички подни мозаик из мегидоа (извор: crestinortodoxro) 30 6/2015 славном поимању, није примопредаја наслеђених учења, прича, анегдота, ми- това, скаски и томе слично, него је оно повезано са благодатно-подвижничким животом човека верника и светим тај- нама цркве, и оно је један непрекидни доживљај истине у богочовечанском телу цркве христове, и тај доживљај се назива предање zу каквом се односу налазе свето писмо, свето предање и црква? – православна црква, свето писмо и свештено предање налазе се у једном унутрашњем, нераскидивом и несливе- ном јединству, у једном тајанственом и надумном прожимању, заједничарењу и хармонији, у којој ни једно не вла- да над другим нити неутралише једно друго једном речју, они су једно дру- гом потребни и чувају своје несводиве карактеристике и особине потпуно је погрешна тврдња томе аквинског да је свето писмо узвишеније од предања и да је сведочење писма поузданије од сведочења свештеног предања данас многи римокатолички теолози говоре о светом писму као једином извору от- кровења, други опет уздижу предање изнад писма, а трећи опет уздижу цр- кву изнад њих сва римокатоличка гле- дишта и мишљења у вези светог преда- ња се базирају на њиховом погрешном учењу о апсолутној непогрешивости римског епископа – папе реформатори, на пример, ауторитет светог писма уздижу изнад цркве, и сматрају да је црква слушкиња писма јасно је да сви они који износе таква мишљења и тврдње, уопште нису пра- вилно схватили шта је свето предање, шта је свето писмо, шта је црква, ка- кав је њихов међусобни однос, и због тога су извукли погрешан закључак zчесто се чује да је свето писмо извор вере, а по другима је то све- то предање шта бисте нам о томе рекли? – битно је рећи да свето писмо ни- је извор вере, без предања ни свето писмо ни свештено предање, по себи, нису извор вере, него је то само живот цркве, дакле, лично христос предање је аутентично тумачење библије свето писмо и предање су две стране истог новчића, јер предање даље преноси и свето писмо и његово правилно ту- мачење библије само у цркви посто- ји истинско јединство, и само у цркви су свето писмо и свето предање један unicum, а ван цркве су једно велико „ништа“ тврдња и учење да постоје два извора откривења: свето писмо и свето пре- дање, са православне тачке гледишта је неоснована и неприхватљива, јер су от- кровење, јеванђеље и предање синони- ми који означавају један и исти догађај, односно, спаситељску тајну – тајну от- кривања бога људима и тајну примања откровења од стране људи (примаоца) потпуно је погрешно говорити о два извора вере и откровења, и таква тер- минологија двојства је неправославна јер свето писмо припада једном једин- ственом телу предања, и не може да се говори о узвишености или умањености једног над другим реч је о једној једин- ственој тајни, али о тајни као реалном историјском догађају та тајна би се могла једном речју да назове „јеванђе- ље“ – блага и радосна вест, јер она има спаситељски значај за живот човеков и васцеле божије творевине када ту тај- ну називамо откривењем, тада то значи да је бог тај који открива и који се(бе) открива, објављује и показује; међу- тим, када је називамо предањем, тада под тим подразумевамо да је бог тај ко- ји снисходи и себе предаје и раздаје (за живот света), а човек га прима сви го- ре наведени називи (писмо и предање) су у ствари „изрази“ или манифестаци- тема броја новембар / децембар 2015 31 је за начин пројављивања божијег от- кровења и значаја истог за човека zкако објашњавате учење да је све- то предање дар свете тројице? – библијски извори нам сведоче да од адама до мојсија није било свеште- них књига, и да је првобитно свеште- но предање предано цркви христовој усменим путем и да сам господ наш исус христос, ништа није написао исто тако, првобитна проповед и поу- чавање су били усмени, „пошто изволи се богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују“, а затим су током вре- мена, због потребе цркве, записани и тако писменим путем предани (traditio scripta) свето писмо је, дакле, запи- сано свето предање и непроменљиви продужетак предања између светог писма и светог преда- ња постоји потпуно јединство и они су проникнути једним духом, нераздељиво живе истим духом и истом животвор- ном силом једном речју, апостолско учење и вера су неизмењени залог исти- нитог предања чија је сила једна и иста имајући то у виду, свети иринеј лион- ски саветује православним хришћанима да свето предање прихвате у свом њего- вом обиму, садржају и пуноћи описујући свето предање можемо да кажемо да оно има два облика: један записани у светом писму, и назива се библија, а други облик је усмени, који се као живи глас божији проповеда од стране светих отаца и у животу цркве христове – и може да се назове незапи- сана библија то је управо оно што из- ражава синодик седмог васељенског сабора: „пророци као што су видели (стари завет), апостоли као што су про- поведали (нови завет), црква као што је примила (предање), учитељи као што су одогматили, васељена како се сагласила, то је вера апостола, то је вера отаца, то је вера православних“ свето предање и свето писмо нису две различите и међусобно независне целине за правилно и православно по- имање светога предања и светога пи- сма потребно је увек имати у виду њихо- ву целовитост, јединство, историчност и црквеност, јер су они свештени залог дат цркви, плод живота цркве и живо- та у цркви уколико ту реалност не бу- демо прихватили, тада ћемо се наћи у ћорсокаку и далеко од истине између осталог, они су намењени васцелом све- ту, иако сви нису достојни да их приме другим речима, њихов циљ је саборни и католичански говорећи о нераскидивом јединству светог писма и свештеног предања, свети иринеј лионски веома трезвено пита: шта би се десило да нам апосто- предање није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је изнад свега учествовање у животу и предаја живота педесетница – силазак светога духа на апостоле, мозаик у куполи цркве св марка у венецији 32 6/2015 ли нису записали и оставили записану реч божију – писмо? зар у том случају не бисмо били дужни да следимо порет- ку предања преданог цркви? сасвим је погрешно да се „извори учења“ ограниче само на свето писмо и свето предање и да се предање као једно усмено сведочење или учење апо- стола одваја од светога писма пре све- га, и свето писмо и предање су дати у оквирима цркве једино су у цркви они примљени у пуноћи своје светотајинске вредности и значења у њима је садржа- на истина божанског откровења, исти- на која живи у цркви овај доживљај цркве се не исцрпљује ни у светом пи- сму нити у предању он се у њима само одражава предање је, дакле, живот духа све- тога у цркви као мистичном телу хри- стовом, и усвајање тог живота од стране верника и живљење тим животом само онима људима који су крштени у име свете тројице у једној светој, саборној и апостолској вери и цркви дата је благо- датна могућност да опитно и истински учествују у усвајању божанског живота предање, по отачком поимању, није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је оно изнад свега учествовање у животу и пре- даја живота, који је у свет и творевину донео исус христос, и исти наставља да га доноси преко утешитеља и духа истине – духа светог, који увек пребива са људима у цркви у том смислу преда- ње је искуство цркве које се чува духом светим zкако се данас предаје предање у цркви? – истинито предање је само предање истине а истинито предање, по све- том иринеју лионском, оснива се и чува под сигурном даривању истине, charisma veritatis certum, које је дано од самог по- четка у цркви и предато је непрекинуто преко наследности свештенства пре- дање у цркви није само обично наста- вљање људског сећања, или, трајање ли- тургичких радњи и обичаја; оно није ни глас прошлости, него је оно изнад свега живи глас вечности, настављање божан- ског вођења, просветљења и наставља- ње динамичког присуства духа светога црква се није залепила за слово, него се чврсто (стабилно) креће од духа исти дух, дух истине, „који је говорио кроз пророке“, који је водио апостоле и који је просветио јеванђелисте, непрекидно (заувек) остаје у цркви, и непрестано је води ка још већем (дубљем) познавању божанске истине и из славе у славу сасвим је исправно запажање право- славних теолога да у цркви чувају пре- дање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупно- сти црквеној зато је немогуће и не тре- ба ни у светом писму тражити основе предању, ни у предању доказе светоме писму, ни у делу оправдање за свето писмо и предање између светог писма и свештеног предања нити постоји нити може да по- стоји разлика или супротност њихове „поруке“, „залога“, духовности, „теме“ „ипотесиса“ и теологије, јер је један и исти господ – бог логос садржина, срце, епицентар и жижа и једног и другог да- кле, у обома дише и расцветава се исти дух свети и верници примају исти дар од бога онај ко прихвата предање на- лази се у истини и живи у њој да бисмо прихватили и разумели пре- дање морамо да живимо у цркви, мора- мо да будемо свесни да је у њој присутан господ који даје благодат у њој осећамо дах духа светога zда ли је само древност предања ме- рило истине? – слажемо са кипријаном картагин- ским да је древност без истине само око- рела заблуда тема броја новембар / децембар 2015 33 синајска икона спаситеља међу величанственим иконама спаситеља има неколико изображења господа која као да нису сликана људском руком, већ ангелском десницом ј едном је у далекој америци у малу продавницу православних књига и икона „залутао“ млади американац – „панкер“, који никада раније није чуо ни за православље, ни за врлину уопште (ма колико то звучало грубо – управо је било тако), и такође никада не видевши право- славну икону зид продавнице украшава- ла је велика копија древног образа спа- ситеља младић се са чуђењем загледао у икону и у недоумици запитао продавца: „а, ко је ово? ово сигурно није обичан човек – сувише је леп и необичан за чо- века“ и тако је започео разговор, који је за младог американца био почетак пута у православље време или људско сећање, а пре свега сам господ нису благоизволели да нам оставе рукотворени лик исуса христа, а ни усмени опис спољашности сина чо- вечијег; такође ми не налазимо ни код јеванђелиста на указивања о изгледу спаситеља, али ни довољно убедљиве податке у свeтом предању и зато свака историјска епоха, надасве сваки живопи- сац су уобличавали своје виђење богочо- вечанског лика у овоме се очигледно и открива загонетка (тајна) одсуства зажи- вотног описа спаситеља, јер је јеванђељ- ски исус био свечовек, нови адам, пра- родитељ нових гредућих хришћанских поколења светитеља и праведника, сино- ва светлости, који су били дужни да на се- би носе отисак његове спољашњости и да у њему препознају себе у свету постоји много иконописних из- ображења спаситеља, али било ко и било када да га је сликао, увек овај лик несхва- тљиво и тајанствено одговара своме пр- вообразу ово је у истину задивљујуће међутим, слично као што постоји разли- ка између обичних и чудотворних право- славних икона (које носе нарочит божији благослов), тако и међу рукотвореним ликовима спаситеља постоји разлика, која је условљена духовном способношћу иконописца да проникне у тајну богоова- плоћења и изображења у човеку – бога међу прелепим и величанственим ико- нама спаситеља има неколико изобра- жења господа која као да нису сликана људском руком, већ извајана ангелском десницом – и као таква она нас приводе непосредно великој тајни богоовапло- ћења, тајни јединствене богочовечанске личности која сједињује у себи неописиву и недокучиву божанску природу са огра- ниченим и конкретним људским бићем ову „велику тајну побожности“, то јест саму суштину хришћанске вере, неве- роватно је тешко и очигледно немогуће људском уму потпуно схватити, али је могуће „дотаћи“ се ње и нама – и то та- превод са руског: небојша ћосовић 34 6/2015 ко што ћемо се пажљиво загледати у лик спаситеља, који се од древних времена чува у ризници манастира свете велико- мученице катарине на синају по мана- стиру се ова икона и назива синајска ову икону је насликао непознати мај- стор у vi или vii веку, и као таква она представља једно од најстаријих изо- бражења спаситеља оно је урађено древном техником енкаустике многе од древних икона спаситеља и богоро- дице насликане су упра- во овим тешким начином иконописања на позадини неба са златним звездама и гор- њим јерусалимом (сте- шњеним на врху издуже- не иконе) као да израста царско-величанствена фигура у тамно љубича- стом хитону и химатиону са златним појасом око десног рамена (знамење царске власти) златни, као сунце сијајући нимб окружује задивљујући лик бога – цара, свештени- ка и пророка десна рука са прстима сложеним за благосиљање, символич- но указује истовремено и на тајну пресвете троји- це и на сједињавање божанске и људске природе у христу у левој руци спаситељ држи драгоцено богослужбено јеванђе- ље, које он доноси у свет међутим, ови дубоки символи су уобичајени атрибути већине икона христових у чему је онда загонетка управо овог лика – прекрасног и страшног истовремено? још се није стишала грмљавина хал- кидонског сабора, који не само да је дао кристално чисту догматску формулацију о начину сједињавања две природе у хри- сту, него је и разделио цркву на оне који прихватају ову истину, и оне који су про- тив ње у сећању је била још и несторије- ва јерес, која је разделила бога и човека, а из блиске будућности се нејасно надвија- ла сенка иконоборства у самој сржи бо- гословских спорова, који су одлучивали судбину истине у овом свету, рађало се богословље иконе, које је упијало у себе и богословски подвиг црквених отаца и благодатни опит светих подвижника и синајска икона је била насликана да би дала одговор разумљив свима, и то одго- вор једноставан и уверљив као сама реч божија страдални и пун дубо- ке људске патње од виђења света који гине од греха, мржње и неверја – до тра- гичности напрегнути из- глед јеванђељског исуса недокучиво је сједињен са погледом великог надзе- маљског мира и кротости творца света, те и бића ко- је сву људску историју об- ухвата својом љубављу и бригом ни у једној икони човек није више дошао до границе могућег – да огра- ниченим земним средстви- ма представи оно што је у основи неизрециво и нео- писиво – бога који је по- стао човек један грчки старац је при сусрету са сваким човеком говорио клањајући се: „пречистоме образу твоме клањам се благи“, напомињући тиме свима нама, по чијем смо образу створени и да је истин- ска икона човека – бог! тако постају ја- сни и драгоценост живота сваког човека и његова лепота и величина – а две глав- не заповести о љубави према богу и бли- жњем предстају у свој својој светој и веч- ној нераздељивости јереј андреј лобашински из часописа „купель“, бр 2 (15) 2001 г тема броја новембар / децембар 2015 35 у земуну, у цркви свете тројице, упо- знали смо породицу вучетић паро- хијски свештеник гојко ракас похва- лио је њихову ревност и дао благослов да о њима пишемо александар (43) и адриана (35) имају петоро деце: константина (12), димитрија (10), касијану (7), јелену (3) и стефана (8 месеци) обоје су рођењем земунци, мада је александар одрастао у батајници његов отац је из товарника, мајка из брестача, општина пећинци, а адријанини су из земуна где је и она одра- сла обоје имају само по брата славе св архиђакона стефана у земуну су стекли средњошколско образовање, александар је завршио средњу саобраћајну, а адриана медицинску радио је многе послове, а од- скора ради приватно адаптације станова адријана радом код куће, као козметичар, успе да мало привреди кућном буџету, али и да доста времена посвети деци и њена мајка је увек спремна да помогне живе у стану од 47 квадрата кад су се венчали, живели су овде са адрианиним баком и деком, чији је овај стан био, а наследила га је њена мајка, која живи близу њих алек- сандров отац се упокојио пре шест година, а адрианин пре три обе мајке их новчано помажу, али пензије су мале причајте нам како сте стекли веру, јер је она дар божији који добијамо ако га тражимо адриана: из личног искуства знам да вера потпуно мења човека, начин на који размишља и како се понаша у њој непре- стано учимо искушења су стална, могуће је и изгубити је и зато борба не престаје саша (александар) је крштен са 40 дана у храму св николаја у огару, општина пећинци, а ја са 16 година у храму свете тројице у земуну за нас су биле пресудне две нове године прва – кад смо се упо- знали, на прослави нове 2001 године и друга – кад смо отишли да се поклонимо моштима св владике николаја жичког и охридског у манастир жичу тада нисмо били утврђени у вери сашин друг нико- ла, који ће постати кум нашој деци, обоје нас је увео у веру посебно нам је знача- јан одлазак у манастир жичу где смо до- живели право преображење то је било првог дана нове 2003 године чули смо да су тамо донете мошти св владике ни- колаја и јако смо желели да он благослови и овенча нашу љубав браком и да ускоро добијемо дете решени, упутили смо се на главну аутобуску станицу и били спремни да чекамо аутобус колико год је потреб- но када смо питали службеницу када има први аутобус за краљево, рекла нам да је отишао и да је следећи за три сата мени баш и није било право, али саша, пун ве- ре, говорио ми је како је тако најбоље и да породица вучетић битнеодлуке заједнодоносимоусмеравамодецу на живот по божијим заповестимајош нисмодошли до периодасупротстављања,алисе надамодаћемо то решавати без много проблема радмила грујић 36 6/2015 вишедетне хришћанске породице не треба да жалим јер свакако стижемо у том моменту нам службеница са шалтера пружа карте и каже да пожуримо, јер ау- тобус који је требало да оде пре 10 мину- та касни и управо треба да уђе на станицу одјурили смо и стигли на перон кад и он ушли смо пресрећни пут нам је пролетео по доласку у краљево, објаснили су нам како доћи до жиче и аутобус нам је од- мах дошао није било, слава богу, ни једне препреке у манастиру смо целивали све иконе, поклонили се светим моштима и помолили се св владики вратили смо се пуни спокоја који је допринео да се 15 ју- на 2003 венчамо у храму рођења пресве- те богородице у батајници већ у октобру исте године добили смо нашег првог сина константина можемо рећи да је жеља за потомством била наш призив као знак захвалности св владики николају, заве- товала сам се да ћу ћерки дати име каси- јана, по дивној књизи коју је св николај написао после годину дана смо отишли у манастир лелић на поновно поклоње- ње слава богу, пет година касније роди- ла нам се касијана од тада почиње наш литургијски живот додуше, моја мајка је неколико година пре моје удаје, постила средом и петком, па сам и ја уз њу, мада није била упућена у веру, али о правом ли- тургијском и хришћанском животу нисмо ништа знале први пут сам се причестила уочи божића 2003 моја мама сада одлази недељом у цркву александар: моји роди- тељи нису били у вери сећам се једино да је стрина мог деде, која је живела с нама у кући, стално држала у рукама свето пи- смо ниједан обед код ње није прошао без молитве али, убрзо се упокојила ја сам то само код ње видео она ми је, као најста- ријем унуку (било ми је 5–6 година) стал- но нешто из њега читала иначе, у веру ме је увео наш кум, никола челар он, који је преживљавао тешке тренутке након развода његових родитеља, прошао кроз све фазе младалачке кризе, он је касније постао велики верник и крстио сву нашу децу, али и много одраслих људи дожи- новембар / децембар 2015 37 вео је истинско преумљење, почео стално да чита свето писмо и да нас поучава, и тако је многе из нашег друштва привео христу цело наше друштво је кренуло на богослужења у нову цркву рођења пре- свете богородице у батајници, па смо и помагали свештеницима, нарочито за ве- лике празнике никола је пожртвован и има високу свест о важности свете тајне исповести његово преобраћење у веру утицало је и на његове родитеље да се по- мире и опет живе заједно младост нам је протицала 90-тих година, у време грађан- ског рата и распада југославије обојица смо одрасли у једном кварту у батајници, васпитани комунистички, незадовољни стањем, били смо у великом духовном вакууму, а накотиле се разне источњачке секте, кријумчарена и подметана је дрога, растао криминал а онда сам са 18 година, у децембру 1990, позван на служење вој- ног рока у бјеловар политичка ситуација је била крајње напета, што је допринело да су неке од нас врло брзо отпустили, а међу њима и мене сигурно вам је познато шта се тамо догодило наредне године, када је херојски погинуо мајор јна милан те- пић у бјеловару се налазило једно од нај- већих складишта оружја јна на терито- рији хрватске кобног 29 септембра 1991 г хрватске паравојне формације („зенге“) приморале су га да се са својим војници- ма, махом младићима на одслужењу вој- ног рока, повуче у војно складиште оружја и опколиле су складиште након неуспе- лих преговора, мајор тепић је морао да донесе одлуку од које су зависили животи младића кратко се обратио војницима и рекао им шта ће учинити, и наредио им да се повуку тако је одржао своју задату реч да ће својим животом бранити отаџбину, подигао је у ваздух складиште у коме је погинуо и ушао у легенду али је погину- ло и много „зенги“ пореде га са војводом стеваном синђелићем проглашен је по- следњим народним херојем јна ја сам, божијим промислом, избегао тај ужас, јер да сам одслужио војни рок до краја то ме не би мимоишло бог ме је сачувао, уверен сам, због ове моје породице колико вас помаже држава, школа, цр- ква? можете ли редовно плаћати кому- налне дажбине? александар: примамо дечји додатак са- мо за четворо деце доста нам помаже цр- ква, тачније верско добротворно стара- тељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе такође, у организацији вдс-а овога лета су више- детне породице добиле бесплатно летова- ње у грчкој чули смо да је осам вишедетних породи- ца овог лета, посредством вдс-а, бесплат- но летовало у грчкој, на позив његовог високопреосвештенства георгија, митро- полита китруског, катерине и платамона, а по благослову његове светости патри- јарха српског иринеја, у граду катерини 3–14 августа велику помоћ на реализа- цији овог летовања пружили су председ- ник општине стари град, дејан коваче- вић, фондација „миња петровић“ и ап „ласта“ из београда – да, и ми смо ту убројани, па сам ја пу- товао са четворо деце било је то дивно и 38 6/2015 вишедетне хришћанске породице незаборавно летовање, одмор и за тело и за душу, јер смо обишли и многе цркве и манастире, препуно новог искуства и са- знања, и за децу и за мене посебно ми је било велико задовољство што смо се упо- знали и дружили са другим вишедетним породицама тих 11 дана живели смо као једна породица а о већини сте писали у православном мисионару: арамбашићи – 15 деце, стојиљковићи – 11, самохра- на мајка николина – 9, василијевићи – 6, станковићи – 7 шта је по вама најважније у хришћанском животу? колико је важна послушност? адриана: у хришћанском животу и бра- ку је најважније да се све обавља са пуно љубави да има пуно праштања и стрпље- ња обострано да се супружници испове- дају истом духовнику јер он непристрасно прилази сваком проблему послушност је најважнија, равна је највећем подвигу и ми се заиста трудимо да своју љубав испо- љавамо кроз послушност да ли сматрате да ћете се спасити рађа- њем? да ли целу своју породицу видите на окупу у рају? – никада нисам мислила да ћу се спаси- ти рађањем деце на мени је велика одго- ворност пред господом треба да их нау- чим да буду прави хришћани, а то је тек почетак који ме можда одведе ка спасењу рај треба да буде циљ сваком човеку на које се све начине освећује право- славни дом и људи у њему? – молитвом највише, обавезно пре и после јела, кад се осењујемо крсним зна- ком, кад кадим иконе и све нас нама је ра- дио „слово љубве“ укључен по цео дан, и ја док кувам, спремам кућу, пеглам, певу- шим деци те песме или молитве и не само да се освећујемо него и стварно осетимо неку лакоћу колико хришћанин треба да брине о деци? александар: о свима нама брине бог догађа нам се да негде погрешимо и до- лази до једног или два дана кад је финан- сијски баш натегнуто, али и тада кроз то добијамо од господа нека упозорења и обавештења шта треба да предузмемо да не би дошло до такве ситуације али, не може без цркве, без ње не можемо сагле- дати праву ситуацију и прихватити своје грешке, а самим тим и бити спремни да се мењамо али, ни тада не бринемо прете- рано, јер та брига може деци да направи проблем, изазове страхове то не сме да се примамо дечји додатак само зачетворо деце доста нам помаже црква, тачније верско добротворно старатељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе новембар / децембар 2015 39 ради, јер ми смо у божијим рукама да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – учествовали смо у тв емисији у крат- ком прилогу о посту, а ја сам са констан- тином и димитријем био гост на радију „слово љубве“, у емисији „будимо људи“, средином септембра говорили смо о ути- сцима са летовања вишедетних породица са вдс-ом у чему је по вашем мишљењу суштина хришћанског васпитања? ви имате три основца у чему су посебно талентовани? да ли се баве додатним активностима? – суштина васпитања је опет – послу- шност она је најважнија у њој треба највише да се усавршавамо уколико до- ђе до неспоразума, решавамо га разго- вором жена је углавном већи део дана са децом и она се бави њима, али битне одлуке заједно доносимо усмеравамо децу на живот по божијим заповестима још нисмо дошли до периода супротста- вљања, али се надамо да ћемо то решава- ти без много проблема данас је велики удар на породицу и то у многоме оте- жава васпитавање адриана: констан- тин иде у 6, димитрије у 4, касијана у 1 разред, а јелена иде у вртић константин је врло добар ученик, а димитрије од- личан димитрије је ове године кренуо у музичку школу, а спортом се тренут- но бави само касијана, иде на одбојку у православно спортско друштво „света србија“ игрице су им дозвољене ретко и ограничено, а програме на телевизији углавном гледамо заједно константин има веште руке, док је димитрије вешт са речима касијана воли да пева и црта са децом разговарам, трудим се да сва- ком пружим довољно пажње упућујем их на међусобно помагање и разумева- ње учим их да се тако опходе према сва- ком и из лоших ствари које неко ради може да се научи много уколико су деца васпитана тако да из свега извуку поуку, онда им је то само на корист не треба да осуђују, јер и они који нешто раде у не- знању могу добити призив господњи и променити свој живот све троје деце иде на веронауку и тамо уче ствари које ја не знам, а самим тим и ја учим од њих одмах ми саопште шта су ново научили и онда о томе причамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота? – када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско сми- рење за душу трудимо се да нам молитва буде заједничка увече и пред оброк због јутарње гужве у кући свако своју обавља засебно када је пост у току, мере су мало строже деца посте од седме године средом и петком, а за причешће се припремају по благослову читамо светоотачке књиге, a деца литературу прилагођену свом узра- сту по мени, то је право васпитавање за задобијање светости многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво, разне тешкоће и матери- јалну оскудицу тога се плаше и зато планирају рађање која је ваша порука охрабрења? александар: непрестано се уверава- мо у то да нас господ не напушта баш кад је најтеже и у маловерју посумњаш, помоћ пристигне ми нисмо у почетку брака планирали да имамо петоро деце, жеља да их имамо више постепено се ја- вљала не треба се плашити како ћемо обезбедити потребно, ако ми радимо оно што је до нас, господ ће нам додати неопходно када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско смирење за душу 40 6/2015 вишедетне хришћанске породице пренатални период је време кад је мај- ка у благословеном стању стручњаци дају велики значај разговору мајке са дететом у том периоду дете преживљава све што и мајка: стрес, љутњу, нездрав живот, пого- тово ако мајка користи алкохол, цигарете, дрогу, али и обратно: радост, молитву, ве- ру како је адриана разговарала са својом бебом у стомаку? и каква је улога оца у овом периоду? – наш супружански однос је прилично добар нема неких свађа жена ми је до- бра и обично буде како ја кажем кад је у благословеном стању веома је важно да нема трзавица, да нема нездравог живота, пушења ни алкохола, али је црквеност нај- важнија она је редовно ишла на литур- гије у свакој трудноћи је постила по бла- гослову свештеника једино је са четвртим и петим дететом добила мало ублаженији пост из здравствених разлога адриана: нисам знала да тако нешто треба чинити у трудноћи, али са задњим стефаном сам децу више укључивала да приђу и опипају ми стомак, јер сам о томе чула нека преда- вања кажем им: беба све чује хајде да јој нешто кажемо! касијани се то допало па је најчешће прилазила и говорила беби: „ја тебе највише волим“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? шта мислите о вантелесној оплодњи? – порођаји су били различити и сва су деца рођена природним путем био је при- сутан страх, јер сам увек рађала крупну децу када се супружници одлуче на ван- телесну оплодњу ту постоји велика жеља да постану родитељи такву жељу разу- мем тада душа много пати немам ми- шљење о томе хајде мало и децу да питамо: сви знамо да на крштењу добијамо анђела чувара, али ко зна да нам каже зашто се зове „чу- вар“ и од чега нас он чува? – зове се „чувар“ јер нас чува од опасно- сти – каже димитрије – тако је на местима где вас мама и тата не могу сачувати ту вас он чува а кад ма- ма дође из болнице и донесе нову бебу да ли јој се радујете? – радујемо се онда са мамом и ми чува- мо бебу – каже касијана – како је то дивно! значи да беба добија и трећег чувара – браћу и сестре заједно са осталим вишедетним хришћанским породицама које су у организацији вдс-а ишле на путовање у грчку новембар / децембар 2015 41 сваки празник у себи носи радост присуства божијег дух дише где он хоће и кад хоће, а његово при- суство осећа се кроз надахнута усхићења и победне радости вере таквих догађаја у светој земљи господњој је више, а сигур- но пажњу плене три празника господња која су круна и прослављају се у три го- дишња доба зими, на богојављање, у месту бет аба- рах (витавара – прелаз на реци), на самој државној граници израела и јордана дога- ђа се сваке године несвакидашње чудо ре- чи псалмопевца цара давида – море виде и побеже, јордан се обрати натраг (пс 114, 3) – постају видљиво сведочанство патријарх јерусалимски теофил iii, на овај празник, врши велико освећење воде реке јордан када трећи пут из воде извади увезан ка- напом букет босиљка са крстом, река јор- дан почиње да тече узводно мењајући свој речни ток у трајању од 24 часа и црквени антифони који се поју тога празника на ли- тургији сведоче о овом чуду у пролеће, дан пред васкрс, на велику суботу, на призив православног патријар- ха долази благодатни огањ у саборној цр- кви хри
Свеска: 346 | Свето Предање
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
Одреднице:
10
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
...не само из уста благоверног кнеза лазара, већ из његовогДУБОКОГ 📌 литургијског опита и светог живота који постаде образац и пример
нашег живљења у историји ослањајући се
на ове дивне и
...не само из уста благоверног кнеза лазара, већ из његовог
МЕТА инфо: Р:23811 К:182069 Д:101
| Свеска 363 |
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... али је циљ њиховог богоугодног живота и служења господу био исти онај који је дивно изрекао свети благоверни великомученик лазар, рекавши: земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века ове речи требале би да буду и идеал нашег хришћанског живота, јер су проистекле не само из уста благоверног кнеза лазара, већ из његовог дубоког литургијског опита и светог живота који постаде образац и пример нашег живљења у историји ослањајући се на ове дивне и благословене речи светог благоверног кнеза лазара, умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски атанасије (јевтић) указује на њихово дубоко литургијско утемељење: света и божанствена литургија јесте најизразитији догађај – тајна која земаљско пролазно царство везује за непролазно царство тема броја у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим радуј се, свети великомучениче кнеже лазаре! бранислав илић свети кнез лазар (извор: pravoslavieru) 26 5 / 2018 небеско она и јесте наше најконкретније опредељење за царство божије и живот вечни у њему ваистину је свети великомученик лазар својим животом и својом мученичком крвљу посведочио вредност, истинитост и благословени значај ових речи својом христоподобном мученичком кончином показавши да смо позвани и призвани да своје хришћанско опредељење за вечни живот делатно актуелизујемо васцелим својим животом, саображавајући наш живот са светом евхаристијом која је најсавршенији и једини истински предукус царства небеског у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим централни моменат скоро свих богослужбених песама које величају господа и дивног међу угодницима његовим, светог великомученика лазара, јесте радост царства небеског тако у једној од стихира на вечерњем појемо: о, надумног чуда, како да те назовем чудесни: праведником, јер заповести божије на земљи сачувао и одржао јеси; мучеником, јер неправедно глава твоја одсече се; пречасни лазаре, благоугодио јеси богу и ангелска насеља си стекао о, неизрецивог ти весеља лазаре, у које те усели христос господ као часног мученика! тема броја химнографија из службе светог великомученика лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика косовских: заволео си лепоту славе божије, међу земнима си му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од христа бога: њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, свети лазаре (тропар светом великомученику лазару) због верности богу и божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал’ спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији раја сретоше вас с песмом: „имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај, децо бесмртности“ ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: мученици нови, молите се за нас! (тропар светим мученицима и новомученицима косовским) као изврсног изабраника побожности и непостидног мученика за истину, славно и по дугу хвали те стадо твоје, богомудри пошто имаш смелост код христа бога, нама који те славимо смирење испроси, да ти кличемо: радуј се, свети лазаре, свеславни! (кондак светом великомученику лазару) нека хвале бога, поља и ливаде и зелене горе, долине убаве, валовите реке и пећине мрачне, што невином крвљу поливене бише, светом крвљу мноштва српских мученика, вредних домаћина и храбрих војника, младића и деце и девица чедних нека хвале бога и немуште твари, господа што светом целим господари (кондак светим мученицима и новомученицима косовским) даровани ти таланат власти, богомудри, умножио јеси сугубом благодаћу као пастир добри словесног стада, за које си крв своју пролио, лазаре; стога си чуо: добри и верни слуго, уђи у радост господа свога! (стихира на господи возвах светом великомуленику лазару) ваша крв на земљи оста вапијући, а небо прими душе ваше милујући, громови су слаби бол ваш да објаве, а векови су кратки песмом да прославе о, младићи мили поднесте ударце, и прераном смрћу претекосте старце о, дечице златна скршени пупољци, о девојке красне, о витешки момци, именима вашим небо се позлати, а црква се на земљи вечно обогати! (слава на господи возвах светим мученицима и новомученицима косовским) септембар / октобар 2018 27 оче саво, да ли бисте нам могли рећи шта изворно значи синтагма „косовски завет“ и која је њена порука у савременом контексту? – о косовском завету се много говори и у данашњем времену веома често постоји склоност, посебно код млађих људи, да се он посматра као елемент националне и фолклорне митологије, као нешто што не произилази из аутентичног хришћанског предања наравно, сви добро знамо да није тако иако је историјски и културолошки „косовски завет“ везан за један давни период наше историје, он у себи садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света у мом омиљеном ранохришћанском тексту (посланици диогнету из 2 века, гл 5) за хришћане се између осталог каже: „бораве у телу, али не живе по телу… на земљи проводе дане, али им је живљење на небу“ ово дубоко еванђелско опредељење само је оваплоћено у историјском избору светог кнеза лазара и остало је упамћено у колективном сећању нашег народа да је „за малена земаљско царство, а небеско од сада и довека“ то је била и остала једна од најважнијих одлика православног идентитета нашег народа, да од овоземаљских вредности постоји оно што је више и вредније у овом опредељењу заправо нема никаквог етничког партикуларизма, јер како се каже у горепоменутој посланици диогнету: „свака туђина њима (хришћанима) је отаџбина, а свака отаџбина туђина“ другим речима, ми смо позвани да живимо као небоземна бића и не негирајући време и простор у коме живимо као етнос и као појединци, своје пуно остварење налазимо у литургијском контексту народа божијег (лаоса) и то као личности сједињене у христу зато је „косовски завет“ кључни део нашег духовног и, истовремено, историјско-културног кода који нас чини оним што јесмо и што нас је вековима сачувало колико је данас косовско-заветна етика нешто што срби препознају као своју вредност или део идентитета? – нажалост, живимо у времену галопирајуће секуларизације у којем се, не само над историјским сећањем, већ уопште над нашим хришћанским наслеђем и идентитетом, спроводи процес „демитологизације свести“ косово је за многе само парче територије, повест о косовској бици и светом кнезу тек само део народне поезије који нема никакве везе са нашим савременим животом штавише, косово је у наше дане тема броја косовски завет садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света разговор са архимандритом савом (јањићем), игуманом манастира високи дечани о косовском завету разговор водио: протојереј иван цветковић 28 5 / 2018 сведено на политички проблем који је добрица ћосић дефинисао као „канцер“ кога се србија и српски народ морају решити да би кренули ка будућности криза у којој се налазимо је истовремено и суд (јер грчка реч „крисис“ то и значи) управо време у коме живимо је време суда у коме се процењује колико данас срби косовски завет препознају као своју вредност и део идентитета, а колико као нешто анахроно, чега се коначно треба лишити или га препустити политичарима, који ваљда боље знају како га треба решити ово је озбиљан знак секуларизације хришћанске свести која је до сада била чврста у добром делу нашег народа, посебно у црквеним круговима, али данас и у нашим редовима бива доведена под знак питања ви сте један од сталних чланова мисионарског одељења спц од његовог оснивања можете ли нам рећи нешто о мисионарском раду манастира велики дечани? какав однос манастир има са обичним албанским народом? колика је утеха србима на косову присуство дечанских монаха? – од мог доласка у манастир високи дечани 1992, увек сам постављао питање на који начин мисија манастира високи дечани може да се прошири и међу албанским народом на косову и метохији морам да кажем да немамо тај проблем са православним албанцима из албаније који радо и често навраћају у манастир и доживљавају ову светињу као место евхаристијског сусрета и заједнице са нама и нашим бројним поклоницима из целог света проблем код косовских албанаца јесте пре свега чињеница да је реч о првенствено муслиманском становништву, иако је оно у прошлости имало, барем у одређеним случајевима и временима више поштовања према овом месту него данас кључни проблем јесте политизација нашег хришћанског предања која је посебно уследила након пада комунизма и стварањем разорног амалгама између безбожне идеологије и националне свести код срба тај квази национализам нанео је ненадокнадиву штету пре свега цркви, јер су новопечени „православци“ (бивши комунисти), усмерили савремени српски национализам у правцу који је затворио врата свима онима који су у православној српској традицији, иако припадајући другој вери, увек препознавали део своје прошлости и идентитета наравно, проблеми су почели и много раније, заправо од почетка 19 века стварањем нехришћанских националних идеологија (по угледу на оне западне) које су почеле да нагризају православну икуменску свест и деле и саме православне народе с друге стране албанци на ким су данас изгубили многе традиционалне вредности и све више их нагриза радикални ислам данас су, нажалост, наше светиње многим албанцима више символ опасности за њихов нови национални пан-албански идентитет заснован на крви и територији, него светиње у којима препознају део и своје историје из времена када су били православни хришћани без обзира на то ми сведочимо поруку коју свети краљ стефан већ вековима шири својим живим присуством и молитвом у дечанима, а то је да су дечани, као и све наше светиње, место у које смо позвани да као људи надрастемо пролазно и пронађемо свој дубљи идентитет и личност у христу ту мисију ширимо и према многим инославним гостима из целога света, који дубоко дирнути лепотом манастира и духовном енергијом која зрачи из сваког камена и фреске високих дечана, а поготово из светитељевог кивота, излазе духовно обогаћени, просвећени и освешћени новим духовним искуством каква је слика богослужбеног живота на косову и метохији, како у свештеним обитељима, тако и у парохијама? с којим су тешкоћама суочени свештенослужитељи када је богослужбени живот у питању? – богослужење је само духовно средиште живота наших манастира и парохија у нашем манастиру који је кружног облика црква је у срединиујутро почињемо са молитвом и свакодневном литургијом, а литургијски поретема броја септембар / октобар 2018 29 тема броја дак се концентричним круговима у току дана након службе шири кроз све просторе манастира, на трпезарију, гостопримницу, кухињу, радионице и даље на наша поља и пашњаке увече се све опет сабира на вечерњу молитву и повечерје у храму манастир пулсира евхаристијским ритмом и све бива у литургијском поретку као једна непрестана света литургија ситуација у парохијама је тежа због тога што су многе парохије ако не сасвим угашене, онда сведене на мањи број људи, а цркве су увек биле центар живота нашег народа ту се крштавало, венчавало, сахрањивало срби су у време османског ропства опстали у градским махалама и селима око својих храмова чврсто укотвљени у том литургијском поретку живота са данашњом секуларизацијом све се мења и ван манастира много је теже одржавати овај евхаристијски ритам свакодневно, осим на веће празнике, када се људи окупљају у већем броју манастири и даље остају најважнија места литургијског окупљања на косову и метохији и живи светионици светосавске хришћанске традиције од 2013, у оквиру теме „питајте о саву јањића“ на сајту poukeorg одговарали сте на питања чланова, давали објашњења, духовну подршку, тумачења у светоотачком духу имате велики број посетилаца и на фејсбук профилу и на твитеру колико је овакав начин комуникације и ваше ангажовање значајно за православне хришћане на косову и метохији? – наша вера је увек почивала на речи, јер сâм предвечни божански логос – реч божија обукао се у тело зато је проповед увек била кључни део хришћанског богослужења у литургији речи која претходи евхаристији као што су апостоли некада користили путеве и пошту једне глобалне и наднационалне римске империје ширећи благу вест христову, тако и ми данас користимо савремене медије и у сајбер-спејсу комуницирамо са људима на великој удаљености преносећи и делећи оне вредности за које верујемо да су од суштинског значаја за један аутентичан живот у христу нови медији, посебно друштвене мреже, свакако имају и својих ограничења и део су глобалног света са свим његовим позитивним и негативним странама, али истовремено омогућавају комуникацију која до сада није могла да се замисли то није замена за евхаристијску заједницу, већ може и треба да буде у служби евхаристије која не може да се преточи у виртуелни свет и подразумева живи сусрет и заједницу око чаше господњеипак, у ситуацији када живимо далеко једни од других, често у великим градовима или раштрканим парохијама комуникација преко друштвених мрежа може бити веома важан начин квалитетног пастирског рада и сигуран сам да ће у будућности још више бити коришћена, поред радија, телевизије и штампаних медија које је црква већ прихватила уосталом, зар штампа управо није настала у време гутенберга у намери да се реч божија прошири међу што већим бројем људи и врло брзо су прве штампарије никле и на нашим просторима сада живимо у време још важније технолошке револуције која се може искористити на врло користан начин у циљу учвршћивања наше евхаристијске заједнице и јединства цркве на који начин заинтересовани читаоци могу помоћи добротворни и мисионарски рад манастира високи дечани? – част ми је да објавим да смо на празник успења пресвете богородице коначно отворили нови интернет сајт манастира високи дечани: decaniorg који води наш монах нифонт дечанац иако је остало још да ставимо нове материјале, ова интернет презентација омогућава, не само упознавање са духовним и уметничким богатством манастира, већ и са нашим мисионарским и хуманитарним радом манастир дечани активно ради на помоћи нашем страдалном народу још од 1998, а активно сарађујемо са организацијама које су инспирисане нашим манастиром, посебно dečani monastery relief fund (дечански хуманитарни фонд, из сад), који води наш драги брат и пријатељ архим нектарије серфес (nectarios serfes), и са италијанском организацијом 30 5 / 2018 наших пријатеља amici di decani (пријатељи дечана), коју води дечански пострижник, монах (италијан са сицилије) о бенедикт скарфи (benedetto scarfi) имамо изузетно добру сарадњу са више српских хуманитарних организација, волонтера и бројних пријатеља који у координацији са нашим монахом исаијом активно помажу нашим повратницима и најугроженијим на сајту су постављене и информације како се могу помоћи наше активности и како се у њих може укључити пројекат дечанског сајта је отворен и стално ће се развијати додавањем нових материјала о историји нашег манастира, народа на косову и метохији, нашег богатог духовног, културног и историјског наслеђа и сви људи добре воље добро су дошли да нам помогну тема броја архимандрит сава рођен је као драгутин јањић у дубровнику 6 децембра 1965 године у требињу је завршио основну и средњу школу, а студије енглеског и немачког језика завршио је на филолошком факултету универзитета у београду, истовремено похађајући и предавања на православном богословском факултету у београду примио је крштење 1986, у храму св александра невског у београду за првог духовника је имао блаженопочившег архимандрита тадеја витовничког монашки постриг и ново монашко име по светом сави српском примио је на аранђеловдан 1991, у манастиру црна река обављао је послушање баштована, кувара и гостопримца марта месеца 1992, заједно са првим игуманом обновљеног дечанског братства јеромонахом теодосијем, садашњим епископом рашко-призренским, прешао је у манастир високи дечани где је примио јерођаконски чин у јуну 1992, а јеромонашки у јануару 1993, од када обавља и дужност заменика игумана помагао је у сведочењу истине о све тежој ситуацији на косову и метохији широм света, нарочито од 1996 до 1999године након оружаног сукоба на косову и метохији привремено је боравио у манастиру грачаница 1999–2000, као лични секретар и преводилац епископа рашко-призренског активно је учествовао у низу састанака и путовања ради сведочења истине о послератном страдању српског народа на ким у децембру 2000, вратио се поново у манастир дечани, где је наставио да обавља дужност заменика игумана до 2011, када је у чину архимандрита преузео дужност игумана манастира високи дечани, након избора игумана дечанског теодосија за епархијског архијереја у новембру 2010 године обављао је више послушања најдуже гостопримца и преводиоца духовних књига са грчког на српски језик о сава јањић на интернету мисионари од 1993, када поставља први манастирски сајт који је с временом прерастао у епархијски сајт kosovonet који је водио до 2005, и који садржи низ корисних информација о животу и страдању косовско-метохијских срба у тешким послератним годинама уредник је епархијског сајта eparhija-prizrencom поред редовних игуманских дужности и представљања епархије и манастира у контактима са међународним представницима, архимандрит сава активно помаже епископу теодосију, заједно са архијерејском замеником, такође дечанским сабратом, архимандритом иларионом лупуловићем и осталим његовим најближим сарадницима манастир дечани, чији је игуман, броји двадесет два сабрата која живе у манастиру, од чега укупно шест јеромонаха и четири искушеника септембар / октобар 2018 31 рођена је у селу избенице у општини варварин, данашњем расинском округу у пећкој патријаршији је од 1962 године, скоро цели свој век срце мати харитине бди над душама и животима монахиња у пећкој патријаршији брине о сваком камену, цвету, сваком делићу наше светиње у својој скромности, иако је више од пет деценија овде, каже да она није игуманија, већ намесница патријархова и настојатељица светиње помало уморним кораком, после вечерње службе, обилази древну порту, сагне се и купи отпале гранчице, поред степеница брине се да влада савршен ред и поредак, и то показује својим делом када све преконтролише, обиђе мајсторе, провери како ради млекара и да ли су радници из штале добро вечерали, тихо се повуче у своје одаје последња прва је на јутарњој служби и литургији, иако је у осмој деценији живота из даљине допире мирис липа порта је беспрекорнo уређена трава уредно покошена стари дуд, који је пре седам векова посадио архиепископ свети сава други, рачвајући се на четири стране – дрема иза цркве манастирске је гробље уредно овде се иста пажња посвећује и живима и онима који то нису на гробљу, осим монаха и монахиња, су и прве жртве албанског терора млади људи, девојке, искасапљени у пећи у пећкој патријаршији почивају први мученици наше ратне епопеје на косову и метохији 1999 године девојке, марица мирић и олга новаковић из белог поља код пећи, које су масакриране такође и славољуб радуновић, младић из пећи искасапљен у својој кући и у деловима, у џаку испоручен мајци јулки јулка скрхана, остатак живота је била у манастиру и сахрањена је поред сина на први поглед, утисак је да је мати харитина затворена, озбиљна, помало резервисана дакле, не баш пуно расположена за спољашњи свет знамо и зашто много тога су сестре пећке патријаршије поднеле у протеклих 20–ак година а сада су самеосим, што им свако јутро долазе, према утврђеном распореду и благослову владике теодосија, свештенослужитељи епархије рашко-призренске, који службују у оближњим црквама: отац ранђел денић, млади јереј никола станић и отац небојша секулић из истока самоћу им развејавају и срби-поклоници који нису заборавили своје светиње има и странаца, туриста из немачке, француске, чешке, велике британије, русије, италије, шпаније има и војника који су у међународним војним структурама дођу у униформама, гледају и оду у пећку патријаршију са својом породицом, по традицији, стигао је и свештеник из аустралије, петар божић служи у граду ђилонгу, код мелбурна, али сваке године долази у србију све купи за славу у пећкој патријаршији тако, тема броја над нашим косовом и метохијом је ореол земља је то господња и наша света земља, а цела метохија – метох хиландарски, земља благодатне молитве срби да се боре за своје светиње! разговор са мати харитином (пантић), игуманијом пећке патријаршије разговор водила: биљана живковић 32 5 / 2018 каже, понесе најтоплији благослов има мати харитина времена за сваког госта седи сада са нама у пријемној трпезарији гледа некуд замишљено говори о временима некада и сада, и о србима у тим временима велике су разлике у оном некадашњем комунистичком добу, и овом данашњем то се огледа, у првом реду, у односу према вери, духовности, начину живота, односу према породици, у скромности све оно негативно што се дешава у једном друштву и држави – гибања, немири, ратови – све се то преноси, пресликава на манастире, на црквени живот данашњи, савремени човек, живи вратоломно мало времена има за ближње, мало обзира према окружењу сада могу да иду у цркву, нема забрана, као у време комунизма, али ово време мрака им се испречило ви сте били у пећкој патријаршији у време комунистичког једноумља како сагледавате то време? – човек би најрадије да се не сећа неких времена и људи сећам се, бахатости и суровости људи, који су са поносом говорили како су комунисти, како им је тито императив у животу, изнад породице, изнад свега, о богу се није смело отворено причати упадали су у наше келије и претварали их у „своје собе“ људи са петокраком, или у црним мантилима вршљали су светињом, узимали, отимали собе монахињама бездушно су нас избацивали уселили су се у наш конак својим присуством у светињи уносили су страх и стрепњу скрнавили све чега су се дотакли ми смо, мада веома младе, само божијом милошћу добијале снагу да издржимо то тешко доба уносили су све и свашта у манастир, раскалашно се понашали, као да је светиња – хотел ходали су лети у шорцевима и атлет мајицама у порти возили бицикле, рекреирали се, кикотали у време божића, васкрса, наших слава, намерно су доносили партијске заставе и њима витлали по светињи жалили смо се тадашњем патријарху герману он се трудио да нам помогне, колико је то било у његовој моћи ипак, нашао се неки излаз, хвала богу патријарх је тада из призрена повукао протосинђела десимира влатковића, тадашњег професора призренске богословије овде је протосинђел влатковић, био „кустос“ патријаршије и служио је редовно литургију нашу највећу светињу су хтели да претворе у музеј, у нешто што је „давно умрло“ ипак, надмудрили смо их отац је овде, као „кустос“ редовно служио литургију, живео је у светињи, било нам је много лакше овде је примао посете био је лошег здравља, па смо му помагали у богослужењу све што смо могле тада нас је било 25 монахиња и све смо дисале једном душом није било лако нисмо имали довољно соба, понекад ни хране а ти комунисти, у највећем броју случајева, били су срби брзо су се они одрекли бога, лако су потказивали своје сународнике, навлачили невољу и освету комуниста на породице оних који су долазили у цркву шпијунирали су их и ноћу да ли су комунисти одузели земљу пећкој патријаршији? – све што су могли уграбити, они су уграбили: земљу, шуме, део манастира, а нама су оставили њиве које су биле удаљене од манастира 20 километара пешачиле смо и по 4–5 сати, имали смо два коњића и шпедитер штеделе смо животиње, нас нисмо земља је овде посна, сува, па смо по ноћи морале да заливамо радиле смо на нашим њивама, производиле кукуруз, пшеницу, поврће тако смо се прехрањивале наше најближе комшије шиптари су нас, када је било најтеже замењивали рекли би нам увече: „идите код наших жена, ми ћемо вам заливати башту“ биле смо им захвалне тако је било све до 1990, шиптари су радили у баштама, њивама срби нису желели да раде на манастирском имању у комунистичко време никоме није било лако човеку је било тешко, нечовеку лепо верујте, било нам је лакше понекад са албанцима они су ћутали и радили када уђу у светињу, показивали су поштовање а наши срби су псовали, свађали се међу собом поготово, у време када се градио велики конак ти радници, који су стигли по директиви београда из источне србије, псовали су и скрнавили светитеље, цркву, манастир ми смо се, због тога, плашиле за судбину конака изгорео је убрзо, пошто је био изграђен, 16 марта 1981године срби неимари нису светковали ни велики петак, ни васкрс ништа им није било свето били су у својој, тема броја септембар / октобар 2018 33 тема броја а не у туђој светињи, радили су и веселили се за велики петак, најтужнији дан шиптари нису тада радили, из страха од бога и данас, после све наше голготе, рата, уништавања, паљења светиња, када нас у граду сретну стари пећанци албанског порекла, кажу: „ми бисмо дошли и сада да помогнемо, али не смемо немојте нам замерити, морамо да чувамо децу, унучад ово су страшна времена“ дају стари пећанци тајно прилоге за светињу неки нас сретну, поздраве и кажу: „ми смо стари пећанци ово што је дошло, то нисмо ми“ разумели смо се било је међу њима честитих и добрих људи сећам се, када би долазили да раде, прво су питали и записивали наше празнике и на тај дан нису радили било је тако од 50–их до краја 80–их година а онда се све, што је било иоле добро – сурвало кажете да је било пуно искушења приликом изградње конака у пећкој патријаршији – када смо обнављали стари конак, желели смо да га срби граде за своје потомке, да осете колико је то вредно, да се тако уграде у светињу када је изгорео 1981 године, оправдано смо сумњали да су то урадили албанци има међу њима много оних који су желели да запале нашу светињу, можда су били плаћени за то све нам је изгорело, архива, документација, списи сећам се, тадашња фирма-извођач „обнова“, имала је уговор са спц да све изгради и да нам само дају кључ дође тако камион са грађевинским материјалом, или неком другом робом за наш нови конак, а они су уништавали или крали оно што припада светињи срце нас је болело радницима смо уступили наше поткровље да га користе за конак, а они су све што су нашли у поткровљу покрали, чак су и секиру украли, скинувши је са држача били су то срби из врања, лесковца, пирота и наше околине била је са њима, руководећи кадар, извесна марија ј јуца драги боже, та жена нам је учинила много зла! све је радила да нашкоди пећкој патријаршији без имало скрупула, као да је дошла са таквом директивом направила је велике дугове и велику штету пећкој патријаршији, а ни дана није одговарала пред законом тражили смо правду нико нас није удостојио одговора ви сте овде довољно дуго да можемо да кажемо да сте срасли са светињом монаштво које је данас на ким, много је више од чувара и молитвеника? шта за вас значи пећка патријаршија? – ми знамо историјску, духовну и моралну величину наше светиње непроцењива је! њена важност и улога у нашем трајању су немерљиви ако тога нису биле, у довољној мери, свесне прошле, нити данашње европеизоване генерације, биће свесне оне генерације које ће доћи колико је значајна, довољно казује чињеница да су овде на овом светом месту похрањени наши најзначајнији архијереји, патријарси седиште архиепископије и патријаршије, цркву светих апостола, подигао је архиепископ арсеније први уградио се и наш свети отац сава на једном месту толико духовне и људске величине, која је задужила цео род, нема нигде на свету ми то чувамо и чувале смо својим животима питам се понекад, ко кога штити пре бих рекла да наши свети оци, који овде почивају, штите нас и наша богородица пећка и данило други, арсеније први, и сава трећи, архиепископ никодим, макарије соколовић, патријарси: пајсије и јефрем дугачак је списак поједине фреске обновио је чувени српски сликар из хиландара, георгије митрофановић у црквама пећке патријаршије, која је маузолеј српских архиепископа и патријараха, сачувано је више мер34 5 / 2018 мерних кивота, од којих су неки знатне духовне и уметничке вредности још памте одбегли срби из пећи 16/17 фебруар 2004, када је на ким уништено на десетине наших светиња, када је горело све што је било православно? како сте успели да преживите те паклене дане? – кренула је хорда на нас 16 фебруара било је језиво чули смо претње, пуцње, ужас, ломљаву, жамор, псовке било је око три хиљаде албанских вандала и злочинаца, а нас 23 монахиње са нашом игуманијом февронијом и још три искушенице биле смо спремне да све изгинемо за наше светиње псовали су нам мајку српску, урлали, палили около море мржње ми смо тихо појале, богу смо се молиле и богородици пећкој не знамо колико смо дуго стајале у цркви и певале и нисмо осећале страх, само жарку жељу да сачувамо својим телима светињу да она остане италијанска војска је дошла да нас убеђује да је набоље да напустимо манастир рекли су нам јасно да они не могу да нам гарантују животе и да не смеју да користе оружје, такво је било наређење тог дана је одлука била преиначена припремили су камионе за нашу евакуацију рекле смо једногласно – не! све смо биле спремне да страдамо са нама је тада био владика јоаникије, који је по распореду, служио код нас хорда се све више приближавала и све гласније урлала када је требало да развале врата, италијански војници су их упозорили, да ће искористити сва средства и расположиву муницију, ако било шта покушају против пећке патријаршије и монаштва прво су зверски урлали, потом су се утишали, и после извесног времена, почели су да се разилазе хвала италијанским војницима они су једно време били изоловани, без хране и воде и ми смо, такође, више дана биле одсечене од света све смо делиле са њима они су нас помагали у лековима, било је старих и болесних монахиња даноноћно су нас чували никада нећемо заборавити доброту италијана као да је у једном моменту, када је на нас мржња насрнула, у свима њима планула христова љубав и неустрашивост оно што христос споји у љубави, вечно је и неуништиво увек ћемо им бити захвални молимо се за њих, њихове породице како сада живите? нема нашег народа, у пећи је свега четворо срба, а све их је мање и по селима – тужне смо, тешко нам је у души када дођу божић, васкрс, наша слава, нема срба најтеже нам је било за васкрс 1999 године, и онда када смо бадњак палиле само са италијанским војницима са италијанима смо славиле и сваки божић православни, и све празнике све док су они били овде у пећи скоро да више нема срба а оно што је стало, само четворо наших сународника, питање је када ће они тако усамљени и изоловани – отићи ако неко од протераних срба стигне у завичај, дође да би продао своја имања, куће, њиве најгоре је што они дедовину продају шиптарима, ми за то не дајемо благослов како да прихватимо са радошћу оне србе који су албанцима продали своја имања, а да при том нису морали има много таквих случајева многи су могли да остану све су продали па потом још добили од такозване шиптарске власти некакве пензије, а пред светом то „власт“ на ким представља као повратнике дођу неки срби да би обавили уносну трговину тако чине медвеђу услугу честитим србима са ким тешко нам је када то гледамо знам србе који су албанцима у бесцење продавали имања, 150 евра по ару, а нису хтели да продају својим сународницима касније су их сналазиле велике невоље тема броја отац дионисије наш отац дионисије био је пожртвован и далековид служио је код нас у комунистичким временима до дубоке старости деца су га много волела довољно је било да га виде и одмах би се окупила око њега као пчелице, где год да се појави деца су, потом, долазила у пећку патријаршију, крадом од родитеља безбожника, и молила га да их крсти крштавао их је са сузама такође, знао је ноћу из кревета да устане и да посећује болесне, да буде уз њих, молећи се господу одлазио је свима који су га звали нема данас таквих монаха септембар / октобар 2018 35 тема броја у пећкој патријаршији је свакодневна литургија иако живите у опасном окружењу, свештеници редовно долазе – у нашем манастиру непрекидно тече молитва, више од 30 година је свакодневна литургија чак и када су биле ратне околности, увек су наша црква и патријарх налазили начина да не останемо без свакодневног богослужења то много значи тако су нам долазили и живели са нама и богу се молили монаси из црне горе са благословом митрополита амфилохија радовића у току рата, и после рата, свештенство и монаштво црне горе служило је овде 10 година били су са нама, када смо преживљавали најтежа искушења затим су се организовали свештеници из београда, и увек је долазио и остајао неко од њих, по распореду који су они правили обично су остајали по недељу, две најчешће нам је долазио свештеник радивој панић пећка патријаршија му је била друга кућа потом је владика теодосије одредио свештенство које служи у околини, тако да нам свакога јутра углавном долазе јереји из оближњих села имамо блиске односе са манастиром високи дечани, када год нам нешто треба, дечанци дођу да нам помогну тренутно је 20 монахиња у светињи, и три искушенице са нама је увек једна медицинска сестра, а долазе нам и лекари из београда много је старих и болесних монахиња, треба их неговати, а мало оних који би да дођу и остану у нашој великој светињи били бисмо богу захвални да нам дође подмладак шта поручујете нашем народу? – моје срце их зове и наше монашке молитве их призивају да се врате на наше косово и метохију свима нам је тешко, али лакше ћемо све невоље пребродити, када смо заједно да се заједно изборимо за наше светиње и земљу отаца србима ће бити боље када се освесте, постану свесни да смо као народ ништа без корена, без свести о свом пореклу и завета светог саве над целим простором косова и метохија је ореол, то је света земља, а метох хиландарски – јесте цела метохија то је господња земља земља благодатне молитве, натопљена српском крвљу и жртвом према свом роду, прецима за то су гинули лазар, милош, мусићи зар да некрсту препустимо христов крст вековима освештаван српском крвљу због тога су ницале најлепше светиње којима се данас диви цео свет, попут високих дечана, грачанице, богородице љевишке због тога само овде цветају и миришу божури нема србима мира, ни спокоја, док се себи не вратимо, а онда ће нам господ помоћи и вратити све што нам туђин отима ако су неки са косова и метохије и издали себе, свој народ и своје претке, да се покају, да своју децу уче да знају ко су, ко су им преци а они који су продали имања, а нису имали разлога, нека им бог опрости интервју је вођен крајем 2017 године (први пут сада објављен) чудо крштења десило се то 1989 године свратила у светињу добростојећа породица из београда, која се враћала са летовања водили су двоје деце старији дечак се по уласку у цркву одвојио од родитеља, гледао фреске, кивоте, и кренуо до продавнице тражио је да му купе крст мајка му је рекла да он не може да носи крст, јер није крштен дечак је заплакао питао је мајку: „зашто ме ниси крстила“ она је била збуњена и потресена потом је почео да плаче и млађи син, постављајући јој исто питање одједном је ухватила обојицу дечака за руке и грубо их извела из цркве деца су и даље плакала пришла сам и питала је зашто не крсти децу објаснила сам јој да нама не треба никакав новац, да су потребне једино свеће за крштење дечаци су крштени у старој капели код времешног оца дионисија питао је монах младу жену и њеног мужа, да ли би се и они венчали у цркви пристали су када се све лепо завршило, млада жена нам је рекла да је она унука некадашњег свештеника из саборне цркве и да јој је заборав господа био камен на срцу сада ће моћи деди да погледа у очи 36 5 / 2018 ради чега постоји време? да нас уведе у вечност, одговара црква време је, дакле, овај и будући век наше садашње, историјско, праволинијско поимање времена последица је пада и губитка заједнице са богом као такво, оно је релативно и илузорно у стварности време је неодвојиво од бога и готово да не постоји разлика између овога и будућега века, већ је увек садашњост ову истину осећао је српски кнез лазар, који је изабрао бесмртнога христа и стао под његов крст, свестан да ће тиме показати правац српског крстоношења у векове свој тешки крст кнез лазар је изнео храбро на голготу српске средњевековне драме, а његова достојанствена погибија постала је завет и подстрек свима верујућима до данас пре одлучујуће, косовске битке, православна лазарева србија била је појам слободарске европе, због чега у србију долазе многи молитвеници, исихасти у потрази за христовим миром били су то преподобни оци: ромило раванички, андреј синаит, григорије горњачки (ћутљиви), герасим синаит, григорије синаит, зосим тумански и многи други како поменути, тако и свако од нас има могућност за избор свог пута избор је имао и најславнији српски кнез изабравши уски, трновити пут одбране части и отаџбине, са благословом господњим уочи битке, која бејаше на дан његове крсне славе светог пророка амоса (тога дана се прослављао и свети великомученик вит, па је отуда и назив празника видовдан), свети лазар прослави славу са својим војводама на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом, стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека светолазаревим избором косовски завет је најпоучнија страница књиге српске историје која је у историју овога народа преписана из псалтира: ако заборавим тебе јерусалиме нека ме заборави десница моја ако заборавим тебе косово, нека нестане народа мога, говори српски песник, надахнут горњим речима пророка давида тај завет је благослов и светог саве из светородне лозе симеонове који је имао визију да на сваку српску главу спусти своју свету руку и благосиља је лазарев завет је наша веза са јерусалимом, са христом и црквом његовом, са царством надвременим које је кнез лазар изабрао у име свих нас заувек одлазећи са овог благословеног пута, ма из ког разлога, одлазимо од христа и своје добре вечности до скоро су многе државе имале свога анђела чувара, беседио је блажене успомене епископ хризостом столић, јер је веза једне државе са својим небеским патронима најважнија за њен опстанак у свету, па тек онда по реду важности ређају се привреда, економитема броја првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав – догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука – догодине на газиместану, ако бог да! светолазаревски избор вероучитељ хаџи драган б поповић септембар / октобар 2018 37 ја, спољна и унутрашња политика мишљења смо да анђео господњи наше државности непоколебиво и неодступно чека наше свенародно покајање он не жели да одступи од нас због наших светих небеских заступника, али и наде у свесрпско покајање, као и неопходно јединство по свим важним националним питањима сећање на бој на газиместану, као један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, уврштено је у наш календар, не само због славе кнеза лазара и мученика вита, већ да се покаже колико је важно определење за царство небеско и када је неиздрживо тешко у земаљском царству одрицање од косовског завета, који свети кнез лазар запечати својом крвљу, било би државогубно у сваком погледу иза тог завета стоји сва небеска србија, као најсигурније упориште опстанка српског народа и његове државности првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука: догодине на газиместану, ако бог да! аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека графит са зграде у репишкој улици у београду 38 5 / 2018 лични избор између земаљског и царства небеског остављен је људима од првородног греха и наставио се све време трајања људског рода на земљи, избором „последице“ – пада или спасења господ је своје заповести учинио доступним људском роду и људе одговорним у случају одступања од божије речи под пастирском палицом светог саве, избором православља, срби су направили најбитнији избор у својој историји сва каснија искушења била су наставак преиспитивања духовног стања, савести и свести, ума и разума народа, љубави, вере и наде једно од таквих преиспитивања јесте искушење које су османлије ставиле пред србе када су ступиле на праг средњевековне српске државе, са намером да пониште све што је, дуго, мукотрпно и у великој вери, стицано и грађено личним примером, свети кнез лазар је показао да нема дилему његово познање је потицало не само из положаја владара србије, већ из дубине вере и висине погледа, управљеног ка господу и поред терета одговорности коју је осећао и познања каква будућност чека српски народ, кнез лазар није имао дилему коме се царству приклонити и управо нам је тај, косовски завет, путоказ ка небеским дверима те су двери увек отворене током времена, косовски завет је много пута понављан и много пута у српској историји послушан – зато је била и славна јер господ дарује славу онима који слушају реч господњу цео стари завет сведочи о томе, преко ноја, аврама, мојсија, јакова, исуса навина, цара давида а нови завет потврђује проповедањем спасења косовски завет, у чијем су отиску стари и нови завет, водио је српски народ у праведном боју за очување хришћанске вере и своје отаџбитема броја косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче звоно које увек звони лела марковић газиместан (фото: лела марковић) септембар / октобар 2018 39 не косовски завет се чувао и преносио на нове генерације током турског ропства упркос вековима, упамтили су га ослободиоци знао га је песник-конзул милан ракић када је, 1912 године, са војском целивао земљу код приштине знали су га солунци, као и сви свети српски ратници који су из прекоморских земаља дошли да ослобађају своју отаџбину и у њеној земљи оставе своје кости неверничка власт после другог светског рата почела је да обезвређује и замењује косовски завет безбожничком идеологијом последице те политике осећамо и данас оне се огледају у духовној амнезији и неразумевању суштине косовског завета, који је завет са богом, златно уже којим су се наши преци, очуване вере, извукли из таме турског вилајета косовски завет је поново пред српским народом с том разликом што су до сада питање избора коме се приклонити царству нашем народу наметали други, a погрешним одлукама у последњим деценијама убрзали тадашњи носиоци власти овога пута се, од стране актуелне српске власти, народу намеће одрицање од видовданског завета штавише, народ се психолошки „прерађује“ константним излагањем представа свршеног чина и непостојања избора косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовскометохијског терета срамним цепањем наше свете земље у преводу: поклања се вера за вечеру о тој истој вери било је речи на вечери пред косовски бој међутим, кнезу лазару никада не би пало на памет да зарад пуне трпезе пусти освајача у метохију штавише, часном смрћу показао је да света земља може да се изгуби у боју, али никад поклањањем зато је био владар достојан престола, славе и поверења искушења се понављају, у мање-више различитом облику данас, дати веру за вечеру значи убризгати отров среброљубља у духовно ткиво рода, а отров раздора сипати у корен народа, корен који је густо уплетен у косовско-метохијску црницу господ је озбиљно упозорио србе када је дозволио да болест удари у тело – у територију, како би се народ призвао богу док није прекасно и како би народ спасавао своје духовно здравље које је битније тема броја богородица љевишка (фото: лела марковић) 40 5 / 2018 тема броја делује готово нестварно да неко, у име наше деце, наших родитеља, свих палих предака који нису одступили од косовског завета, свих солунаца и ослободилаца, у име жртава кошара, гораждевца, ђаковице, у име свих страдалих и отетих на косову и метохији, свих оболелих од осиромашеног уранијума, у име сваког срушеног камена светих арханђела, сваке сузе пред богородицом љевишком, сваке молитве пред моштима светог краља стефана дечанског, јоаникија девичког, пред кивотом светих патријараха у пећаршији, може да каже да нису вредели труд, патња ни жртве и да самоиницијативно исече свету земљу и метохију поклони окупатору? да својом вољом омогући да се наше светиње преименују у туђе културно благо и да се краде наша историја како би се попуњавале празне странице историје окупатора у преамбулу устава републике србије уграђен је косовски завет: „полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у србији, полазећи и од тога да је покрајина косово и метохија саставни део територије србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе србије и да из таквог положаја покрајине косово и метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани србије доносе устав републике србије“ уставна је обавеза, дакле, по највишем правном акту државе, свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима зато је недопустиво да се најављеним променама устава ова обавезујућа преамбула мења или њена обавезност умањује косовски завет јесте колективни, али и појединачни завет ово је испит за сваког појединца, шта му је у срцу, на уснама и у делима, јер је лични избор између страдања и одрицања, избор за улаз на небеса или у пакао нико се од срба под капом небеском не може скрити пред овим ставом и одлуком, сада када се о њој говори и уколико се о њој буде одлучивало ни онај ко ћутњом показује незахвалност према прецима чијим је гробовима србија поплочана, за слободу у којој ужива, нити онај који је слеп и глув за косовски завет косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче божија помоћ је почетак и крај сваке приче, па и ове за ту помоћ потребно је да српски народ искрено и веома гласно завапи како би је господ услишио да ли је крст једини избор, да ли се молитва за свету косовско-метохијску земљу, народ, светиње и братство роји у мислима, чује на уснама и да ли косовски завет заиста одзвања у нашим срцима, то треба да се упита свако од нас аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовско-метохијског терета срамним цепањем наше свете земље септембар / октобар 2018 41 на 50 метара североисточно од храма светог гроба и васкрсења господњег смештен је манастир светих архангела михаила и гаврила (светих архангела) овај, некада српски, а данас манастир јерусалимске патријаршије, значајан је по догађају који се збио још у давидово време место на коме је, према старозаветном догађају, у време цара давида, архангел михаило спустио мач и зауставио даљи помор израиљског народа, постало је светилиште за јевреје у 4 веку (претпоставља се на основу археолошких налаза), цар константин велики изградио је на том месту храм даље се претпоставља да су тај храм до темеља срушили персијанци у 7 веку, а да су потом на овом месту биле мале куће које су страдале у време крсташких ратова у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин на темељима константиновог храма, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу српски краљ милутин био је највећи српски задужбинар после светог саве српског у светој земљи, препознатљив по изградњи овог у народу познатог храма „српски арханђели у јерусалиму“ око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија убрзо су изграђени конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) све је ово изграђено по наредби краља милутина, а у знак захвалности за победу над турцима у малој азији, коју је заједно с византинцима, извојевала милутинова војска о том догађају писао је милутинов летописац, архиепископ данило он у свом летопису пише да је отмени и богобојажљиви краљ милутин своме тасту, византијском краљу андронику другом, у помоћ послао елитне ратнике коњанике који су, предвођени војводом новаком гребостеком, до ногу потукли турке било је то прво српско-турско одмеравање снага, катастрофално по турске ратнике архиепископ данило је записао да су „срби њихова тела секли као трску“ како се ово догодило 1313, сматра се да је исте, или наредне године изграђен овај манастир потоњи српски владари су манастир помагали новчано, слали свештенике и монахе он убрзо постаје центар српских ходочасника у светој земљи, у којем су увек имали места за преноћиште, литургије на српском језику, и у чијој болници су се лечили болесни и повређени словени света земља у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу манастир светих архангела михаила и гаврила у јерусалиму јелена јонић 42 5/ 2018 да би манастир функционисао и очувао самосталност морао је да има велике приходе стешњен између кућа и других хришћанских храмова, манастир није има земљиште осим малог дворишта није имао ни метох у светој земљи, нити економију, па су зато поједини српски владари даровали овај манастир метосима и неким сталним новчаним прилозима тако је српски цар душан даровао манастир светих архангела већим делом прихода манастира светог николе на острву врањина у скадарском језеру са свим његовим метосима, а свечаном повељом, издатом 1350, манастир је добијао и 500 млетачких перпера годишње, које су дубровчани давали за уступање стона и пељешца све до 1501 године до тог времена у дубровник су редовно долазили јерусалимски српски монаси, који су шкртим и претерано педантним дубровчанима морали сваки пут да донесу пуномоћје српског владара и доказ да су заиста сабраћа српског манастира у јерусалиму од 1501, овај доходак је прешао на манастире хиландар и свети павле, на светој гори иако је већ током 15 века српска држава пропадала пред налетом турака, дубровачка република је поштовала завештање српских владара исплаћујући уговорени износ светогорцима све до 19 века света земља мисионарска активност братије манастира св архангела у јерусалиму, била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 43 манастир св архангела у јерусалиму, у великој мери помагали су и српски ходочасници, руски цареви, влашке војводе мисионарска активност братије била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време године 1504, манастир бива архитектонски обновљен, изграђују се још два објекта, један за смештај ходочасника, а други за смештај свештенства и монаха у непосредној близини другог новоизграђеног објекта, никле су и куће стално насељених срба у јерусалиму тако да је у светој земљи, у то време, постојала права, мала, српска колонија средином 17 века упади бедуина у јерусалим су учестали страда јерусалимско становништво, а трговина полако замиренема више финансијске помоћи из удаљених српских земаља које су тада већ под османском влашћу, нема помоћи локалног српског и руског становништва, и зато манастир запада у велике дуговепреостало монаштво и свештенство гладује претпоставља се да је 1656 године манастир уступљен јерусалимској патријаршији, која је већ исте године дала свог игумана и више јеромонаха и наредних година га материјално помогла од тада се служба служила на грчком језику, преостали срби су се или вратили у србију, или асимиловали са грцима света земља око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија по наредби краља милутина изграђени су конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) http://holylandphotosnet 44 5/ 2018 и јерменима у јерусалиму, тако да се до краја 17 века губи сваки траг мале српске колоније у јерусалиму руски архимандрит порфирије успенски, вођа руске мисије у јерусалиму, средином 19 века борави у манастиру светих арханђела и пише да у њему има много икона, међу њима и српских у то време у манастиру су постојале: трпезарија, болница, ризница и „дивна библиотека“ са грчким, латинским и словенским рукописима и штампаним књигама неке од рукописних књига данас се налазе у библиотекама кијевске духовне академије, москве, санкт петербурга, ватикана, манастира свете катарине и јерусалимске патријаршије, где је недавно пронађен илуминирани рукописни поклоник „смерног гаврила тадића“ из 1662 године данко давидов у својој књизи запажа да после крсташких похода ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са јерусалимом као владарски дом немањића па и касније, обласни господари српских земаља, лазаревићи, бранковићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи, црквени прелати и монаси, али и световни људи походили су, и даривали, светилишта јерусалима и у доба туркократије ишли су српски поклоници на свети гроб, следећи доментијанов запис о светом сави: „нећу дати сна очима својим, ни покоја коленима својим, док се не поклоним местима на којима су стајале пречисте стопе спаситеља мојега“ међу славним српским поклоницима, овај манастир, касније су походили и патријарх арсеније трећи чарнојевић (1683), београдски митрополит михаило (1883), патријарх герман (1959), патријарх павле (1994) отац григорије, родом из осечине код ваљева, сабрат грчког манастира светог ђорђа у јудејској пустињи, и данас, сваког савиндана, у некадашњој милутиновој задужбини, одслужи литургију на српском језику данас овим манастиром управља јерусалимска патријаршија, а као сећање на србе у манастиру десна капела је посвећена њима света земља манастир св архангела, јерусалим (извор: svetazemljainfo) http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 45 манастир ставроникита је основан 1541године и посвећен је светитељу николају чудотворцу овај манастир је смештен на северо-источној обали полуострва атос, на високој стени изнад самог мора, на средини пута од манастира ивирон ка манастиру пантократор од кареје је удаљен око један сат хода манастир је по светогорском предању добио име по двојици монаха ставри и никити, који су пре изградње манастира живели у малој келији у овом крају по другом светогорском предању, манастир је добио име по оснивачу манастира никифору ставроникити, команданту цара јована цимиског све до почетка 19 века овај манастир се, поред свог већ устаљеног назива, у народу звао и манастиром пресвете богородице, што се може наћи и у архивским документима међутим, постоји документ из 1012 године који наводи да је један од потписника истог био неки прота никифор ставроникитски, што упућује на постојање манастира ставрониките, а да ли је у питању управо овај данашњи, у смислу да је изграђен на темељима некадашњег, или се ради о неком манастиру ставроникита који је на неком другом месту, остаје и даље непознаница и задатак за будућа истраживања и овај манастир ставроникита током 12 и 13 века, као и већина других светогорских манастира, трпео је велике похаре од стране пирата и латина неки документи наводе да је био пуст и у рушевинама још за време власти латина (1204–1261 године) године 1287 ставроникита је уступљен кутлумушу, а затим манастиру филотеју, који га је касније, као станиште посвећено богородици, продао игуману григорију из геромериона у треспротији за четири хиљаде сребрњака света гора међу сачуваним кодексима у манастирској ризници истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен манастир ставроникита немања јонић манастир ставроникита, икона светог николе стридиса (извор: http://kostas-assimiscom) 46 5/ 2018 игуман григорије је од васељенског патријарха јеремије i, свог земљака, добио благослов да оснује нови манастир, вероватно под истим именом и на темељима старог манастира, што је учинио у периоду од 1533–1541 године, чиме је овај манастир постао најмлађи од свих других сада постојећих манастира на светој гори две године по завршетку изградње новог манастира, ово здање је задесио велики пожар у коме је већи део манастира страдао, али је тада игуман григорије већ био упокојен, па је обавезу да обнови рушевину преузео лично патријарх јеремија i и постао његов суоснивач тако, из његова два документа „есеј“ и „тестамент“ се сазнаје да је, и поред свеопште раширености идиоритмије по светој гори, у то време, у манастиру ставроникита била киновија и да је манастир био добро организован међутим, током 16 и 17 века манастир захватају тешки финансијски проблеми, високи турски порези, монашко братство је било мало, тако да је манастир често био приморан да уступа своје мале метохе ван свете горе на коришћење за одређену накнаду, па чак и да их продаје манастир је нарочито био у тешким приликама након два пожара која су се збила у 18 веку и који су за последицу имала дуготрајну нефункционалност већине манастирских објеката све ове неприлике манастир не би преживео да није било добрих људи који су га финансијски подржавали, као што су архонт сервопулос (1612 године), јеромонах маркос (1614 године), жена томе клада куртеса (1630 године) и господар влашке александар гикас (1727–1740године) током свих ових година манастир је због опстанка монаха прешао у идиоритмију током рата за ослобођење од турака 1821 године, манастир ставроникита, као и остали светогорски манастири, је био на правим искушењима монаштво се скоро у потпуности угасило пошто су многи побегли из манастира у страху од турске одмазде, неки су отишли у рат да се боре против турака, а мањи број се населио у околним напуштеним келијама и скитовима ова ситуација је трајала десет година, након чега су турци напустили свету гору, а преживели монаси су се вратили у манастир потом су још три пожара (1864, 1874 и 1879) озбиљно оштетила манастир, након којих је био скоро пуст, па је опет био под патронатом свештене општине у кареји света гора манастир ставроникита (извор: http://wwwparaklisicom) септембар / октобар 2018 47 после последњег пожара манастир је почео да обнавља архимандрит ватопедског манастира о теофил манастир се по први пут добро финансијски консолидовао тек 1968 године када је васељенски патријарх антинагора дао благослов за помоћ исте године манастир је вратио општежиће (киновију), што је био први забележен случај на светој гори, у наше време манастир ставроникита је по величини најмањи светогорски манастир одликује се високим здањима и пиргом католикон манастира је посвећен светом николи и најмањи је католикон на светој гори, изграђен 1536 године, вероватно на темељима старијег католикона пресвете богородице реконструисан је 1628 године, а припрата је изграђена 1630 године католикон се разликује од других католикона на светој гори по томе што нема апсиду ни параклисе на бочним странама спољне припрате, управо због веома мале порте у којој је смештен иако мали, католикон баштини веома вредне фреске познатог фрескописца теофана ватаса са крита и његовог сина сиомеона, које су већим делом сачуване, али се данас не могу видети пошто су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку дрвени иконостас потиче из 1743 године и спада међу најлепше на светој гори на њему је приказано 12 великих празника у зидинама манастира смештена су четири параклиса трпезарија се не налази преко пута католикона, већ је на првом спрату јужног крила пре 20 година, у току конзерваторских радова, откривена је већа површина зидова под фрескама за које се претпоставља да су дело теофана критског манастир поседује и 33 колибе, каливе, у пределу капсала, које су данас углавном ненастањене, као и 4 келије у кареји манастирска ризница чува честице крста господњег, икону светог николаја чудотворца стридиса, делиће моштију светог василија великог, светог јована златоустог, светог света гора манастир ставроникита (извор: wwwtrekearthcom) 48 5/ 2018 григорија богослова, првомученика стефана и других светитеља, древне црквене предмете и друге драгоцености библиотека чува и старе рукописне књиге, од којих су 53 на пергаменту, као и 4 свитка међу сачуваним кодексима, истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен, чију је сличност са сопоћанским фрескама уочио светозар радојчић василије барски је 1744 године записао: „ја кажем како тако лепу књигу на читавом свом путовању не видех“ од литијских икона најпознатије су: светог николе у мозаику и деизис прва стоји десно од улаза у цркву предање каже да су ову икону рибари мрежом извукли из морских дубина, где је почивала пет стотина година, и предали је монасима на челу има посекотину за коју се мисли да је настала од, на том месту, припијене шкољке због чега се и зове „свети никола од шкољки“друга се налази на десном зиду спољне припрате, а необична је по томе што се на месту које на деизису обично заузима свети јован крститељ налази свети никола данас је манастир ставроникита обновљен, а његово киновијско братство броји око 50 монаха који су настањени у самом манастиру као и у његовим келијама и колибама у капсали и кареји манастир заузима петнаесто место у светогорској хијерархији манастира света гора католикон манастира је изграђен 1536 и посвећен је светом николи иако је најмањи католикон на светој гори баштини веома вредне фреске, које су већим делом сачуване, али се на жалост данас не могу видети, јер су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку деизис (извор: pinimgcom) септембар / октобар 2018 49 окружени смо пушачима на сваком месту пушачиосећам се грозно, мученички све их сажаљевам, гледајући их како сâми себе муче, али и нас, непушаче, муче као да су дрогирани, а ми не можемо да им помогнемо јер нас је мало, они су огромна већина осећам се немоћно, скрећем поглед, али где год да се окренем – опет пушачии деца пуше! страшно! мучење и самомучење коме је теже? осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ али, како да не очајавам кад све њих већ сада гледам како се муче у земаљском паклу, како су већ сада свезани, а какав их тек пакао чека?! а што је најгоре и обесхрабрујуће, они о томе и не размишљају, нити желе да се развежу, као да се то њих не тиче нажалост, међу њима су и многи данашњи хришћани шта тиме хоће да нам покажу и докажу? хоће да споје неспојиво – свето и несвето, врлину и грех немају довољно воље и снаге да се обрачунају са грехом, понављају га упорно па, и кад се кају, опет га понављају то је јасан знак да са њиховом вером нешто није у реду није довољна само добра намера, важнији је начин њеног остварења блажени августин хипонски нас упозорава да је „пут ка паклу поплочан добрим намерама“ које нису остварене на добар и богодоличан начин у једној духовној књизи (подвижници у свету, изд задужбина хиландара, 2015), прочитала сам како је господ помагао узгајивачима дувана и слао им кишу када су претиле суше, на молитве његових угодника то ме је саблазнило нека ми господ опрости што осуђујући ту погибељну страст осуђујем и те људе, а дотичем се и сâмог бога али, опет питам зашто? зашто им није спалио те грозне усеве од којих се прави отров за душу и тело? а онда су уследила и друга саблажњива питања: зашто бог, уопште, дозвољава да расте дуван, марихуана, кока (од које се прави кокаин), отровне печурке, коров? зашто ствара инсекте и друге штеточине да нападају храну којом се хранимо па смо приморани да их третирамо противотровним хемикалијама (али, опет отровним) и тако се и сами трујемо? зашто бог допушта да израсте и сазри генетски модификована храна (gmo), зашто допушта дете из епрувете или да се роди богаљ и болесно дете? зашто то бог одмах не спречи? па још и отровне животиње (змија, шкорпија и др) и крволочне животиње?! а знамо да су у едему (рајском врту) све биле добре и волеле адама и еву шта се са њима догодило? шта? отров адамовог греха прешао је на њих а шта је значила та забрањена воћка? значила је: забрањено ти је да знаш за зло, а дозвољена су ти сва добра раја али, ако ти желиш да, поред свег добра, упознаш и зло, онда ћеш и увидети њихову разлику, јер ти ја, твој бог и створитељ, не ускраћујем слободу ни у чему тако су адам и ева, својом слободмисли рвући се са саблазнима овога света, све сам разумела – све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу о једној саблазни радмила грујић 50 5/ 2018 ном вољом и непотребном и бескорисном радозналошћу, упознали зло у његовом најстрашнијем облику а ми, потомци адама, иако спасени од вечног зла христовом човекољубивом жртвом, и даље својом вољом идемо путем зла, а одбијамо христово добро зато се сваки адамов потомак рађа са његовим првогрехом, а очишћује се и трајно ослобађа само крштењем, али му је и даље богом дарована слобода да се сам определи да ли ће следовати христовом добру и христу, као новом адаму, или ће изабрати пут зла и уподобити се првоотпаднику од бога – ђаволу ето, тако сам, рвући се са саблазнима овога света, све разумела: све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу све то отровно указује на човеков духовни пад, отпад од бога сав набројани отров је само физички отров, а непослушност је главни отров – духовни физички отров је само последица тог духовног отрова дакле, шта нам је чинити? како ћемо се спасити? све нам је христос спаситељ рекао: покајте се и држите заповести божије! мисли осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ (извор: blogchocchildrensorg) септембар / октобар 2018 51 питао човек бога: „како да променим свет?“ „једним по једним чином доброте“, гласио је одговор и заиста, велика човекова моћ лежи у томе, да мењајући себе, у датом животном
... али је циљ њиховог богоугодног живота и служења господу био исти онај који је дивно изрекао свети благоверни великомученик лазар, рекавши: земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века ове речи требале би да буду и идеал нашег хришћанског живота, јер су проистекле не само из уста благоверног кнеза лазара, већ из његовог дубоког литургијског опита и светог живота који постаде образац и пример нашег живљења у историји ослањајући се на ове дивне и благословене речи светог благоверног кнеза лазара, умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски атанасије (јевтић) указује на њихово дубоко литургијско утемељење: света и божанствена литургија јесте најизразитији догађај – тајна која земаљско пролазно царство везује за непролазно царство тема броја у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим радуј се, свети великомучениче кнеже лазаре! бранислав илић свети кнез лазар (извор: pravoslavieru) 26 5 / 2018 небеско она и јесте наше најконкретније опредељење за царство божије и живот вечни у њему ваистину је свети великомученик лазар својим животом и својом мученичком крвљу посведочио вредност, истинитост и благословени значај ових речи својом христоподобном мученичком кончином показавши да смо позвани и призвани да своје хришћанско опредељење за вечни живот делатно актуелизујемо васцелим својим животом, саображавајући наш живот са светом евхаристијом која је најсавршенији и једини истински предукус царства небеског у химнографији овог празничног дана величамо светог благоверног кнеза лазара као угодника божијег који је, иако овоземаљски владар, више заволео лепоту славе божије и вечни живот у заједници са њим централни моменат скоро свих богослужбених песама које величају господа и дивног међу угодницима његовим, светог великомученика лазара, јесте радост царства небеског тако у једној од стихира на вечерњем појемо: о, надумног чуда, како да те назовем чудесни: праведником, јер заповести божије на земљи сачувао и одржао јеси; мучеником, јер неправедно глава твоја одсече се; пречасни лазаре, благоугодио јеси богу и ангелска насеља си стекао о, неизрецивог ти весеља лазаре, у које те усели христос господ као часног мученика! тема броја химнографија из службе светог великомученика лазара и светих славних и добропобедних мученика и новомученика косовских: заволео си лепоту славе божије, међу земнима си му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од христа бога: њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, свети лазаре (тропар светом великомученику лазару) због верности богу и божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал’ спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији раја сретоше вас с песмом: „имена су ваша у књизи вечности, улазите у рај, децо бесмртности“ ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: мученици нови, молите се за нас! (тропар светим мученицима и новомученицима косовским) као изврсног изабраника побожности и непостидног мученика за истину, славно и по дугу хвали те стадо твоје, богомудри пошто имаш смелост код христа бога, нама који те славимо смирење испроси, да ти кличемо: радуј се, свети лазаре, свеславни! (кондак светом великомученику лазару) нека хвале бога, поља и ливаде и зелене горе, долине убаве, валовите реке и пећине мрачне, што невином крвљу поливене бише, светом крвљу мноштва српских мученика, вредних домаћина и храбрих војника, младића и деце и девица чедних нека хвале бога и немуште твари, господа што светом целим господари (кондак светим мученицима и новомученицима косовским) даровани ти таланат власти, богомудри, умножио јеси сугубом благодаћу као пастир добри словесног стада, за које си крв своју пролио, лазаре; стога си чуо: добри и верни слуго, уђи у радост господа свога! (стихира на господи возвах светом великомуленику лазару) ваша крв на земљи оста вапијући, а небо прими душе ваше милујући, громови су слаби бол ваш да објаве, а векови су кратки песмом да прославе о, младићи мили поднесте ударце, и прераном смрћу претекосте старце о, дечице златна скршени пупољци, о девојке красне, о витешки момци, именима вашим небо се позлати, а црква се на земљи вечно обогати! (слава на господи возвах светим мученицима и новомученицима косовским) септембар / октобар 2018 27 оче саво, да ли бисте нам могли рећи шта изворно значи синтагма „косовски завет“ и која је њена порука у савременом контексту? – о косовском завету се много говори и у данашњем времену веома често постоји склоност, посебно код млађих људи, да се он посматра као елемент националне и фолклорне митологије, као нешто што не произилази из аутентичног хришћанског предања наравно, сви добро знамо да није тако иако је историјски и културолошки „косовски завет“ везан за један давни период наше историје, он у себи садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света у мом омиљеном ранохришћанском тексту (посланици диогнету из 2 века, гл 5) за хришћане се између осталог каже: „бораве у телу, али не живе по телу… на земљи проводе дане, али им је живљење на небу“ ово дубоко еванђелско опредељење само је оваплоћено у историјском избору светог кнеза лазара и остало је упамћено у колективном сећању нашег народа да је „за малена земаљско царство, а небеско од сада и довека“ то је била и остала једна од најважнијих одлика православног идентитета нашег народа, да од овоземаљских вредности постоји оно што је више и вредније у овом опредељењу заправо нема никаквог етничког партикуларизма, јер како се каже у горепоменутој посланици диогнету: „свака туђина њима (хришћанима) је отаџбина, а свака отаџбина туђина“ другим речима, ми смо позвани да живимо као небоземна бића и не негирајући време и простор у коме живимо као етнос и као појединци, своје пуно остварење налазимо у литургијском контексту народа божијег (лаоса) и то као личности сједињене у христу зато је „косовски завет“ кључни део нашег духовног и, истовремено, историјско-културног кода који нас чини оним што јесмо и што нас је вековима сачувало колико је данас косовско-заветна етика нешто што срби препознају као своју вредност или део идентитета? – нажалост, живимо у времену галопирајуће секуларизације у којем се, не само над историјским сећањем, већ уопште над нашим хришћанским наслеђем и идентитетом, спроводи процес „демитологизације свести“ косово је за многе само парче територије, повест о косовској бици и светом кнезу тек само део народне поезије који нема никакве везе са нашим савременим животом штавише, косово је у наше дане тема броја косовски завет садржи аутентично хришћанско опредељење за истину божију у односу на пролазне вредности овога света разговор са архимандритом савом (јањићем), игуманом манастира високи дечани о косовском завету разговор водио: протојереј иван цветковић 28 5 / 2018 сведено на политички проблем који је добрица ћосић дефинисао као „канцер“ кога се србија и српски народ морају решити да би кренули ка будућности криза у којој се налазимо је истовремено и суд (јер грчка реч „крисис“ то и значи) управо време у коме живимо је време суда у коме се процењује колико данас срби косовски завет препознају као своју вредност и део идентитета, а колико као нешто анахроно, чега се коначно треба лишити или га препустити политичарима, који ваљда боље знају како га треба решити ово је озбиљан знак секуларизације хришћанске свести која је до сада била чврста у добром делу нашег народа, посебно у црквеним круговима, али данас и у нашим редовима бива доведена под знак питања ви сте један од сталних чланова мисионарског одељења спц од његовог оснивања можете ли нам рећи нешто о мисионарском раду манастира велики дечани? какав однос манастир има са обичним албанским народом? колика је утеха србима на косову присуство дечанских монаха? – од мог доласка у манастир високи дечани 1992, увек сам постављао питање на који начин мисија манастира високи дечани може да се прошири и међу албанским народом на косову и метохији морам да кажем да немамо тај проблем са православним албанцима из албаније који радо и често навраћају у манастир и доживљавају ову светињу као место евхаристијског сусрета и заједнице са нама и нашим бројним поклоницима из целог света проблем код косовских албанаца јесте пре свега чињеница да је реч о првенствено муслиманском становништву, иако је оно у прошлости имало, барем у одређеним случајевима и временима више поштовања према овом месту него данас кључни проблем јесте политизација нашег хришћанског предања која је посебно уследила након пада комунизма и стварањем разорног амалгама између безбожне идеологије и националне свести код срба тај квази национализам нанео је ненадокнадиву штету пре свега цркви, јер су новопечени „православци“ (бивши комунисти), усмерили савремени српски национализам у правцу који је затворио врата свима онима који су у православној српској традицији, иако припадајући другој вери, увек препознавали део своје прошлости и идентитета наравно, проблеми су почели и много раније, заправо од почетка 19 века стварањем нехришћанских националних идеологија (по угледу на оне западне) које су почеле да нагризају православну икуменску свест и деле и саме православне народе с друге стране албанци на ким су данас изгубили многе традиционалне вредности и све више их нагриза радикални ислам данас су, нажалост, наше светиње многим албанцима више символ опасности за њихов нови национални пан-албански идентитет заснован на крви и територији, него светиње у којима препознају део и своје историје из времена када су били православни хришћани без обзира на то ми сведочимо поруку коју свети краљ стефан већ вековима шири својим живим присуством и молитвом у дечанима, а то је да су дечани, као и све наше светиње, место у које смо позвани да као људи надрастемо пролазно и пронађемо свој дубљи идентитет и личност у христу ту мисију ширимо и према многим инославним гостима из целога света, који дубоко дирнути лепотом манастира и духовном енергијом која зрачи из сваког камена и фреске високих дечана, а поготово из светитељевог кивота, излазе духовно обогаћени, просвећени и освешћени новим духовним искуством каква је слика богослужбеног живота на косову и метохији, како у свештеним обитељима, тако и у парохијама? с којим су тешкоћама суочени свештенослужитељи када је богослужбени живот у питању? – богослужење је само духовно средиште живота наших манастира и парохија у нашем манастиру који је кружног облика црква је у срединиујутро почињемо са молитвом и свакодневном литургијом, а литургијски поретема броја септембар / октобар 2018 29 тема броја дак се концентричним круговима у току дана након службе шири кроз све просторе манастира, на трпезарију, гостопримницу, кухињу, радионице и даље на наша поља и пашњаке увече се све опет сабира на вечерњу молитву и повечерје у храму манастир пулсира евхаристијским ритмом и све бива у литургијском поретку као једна непрестана света литургија ситуација у парохијама је тежа због тога што су многе парохије ако не сасвим угашене, онда сведене на мањи број људи, а цркве су увек биле центар живота нашег народа ту се крштавало, венчавало, сахрањивало срби су у време османског ропства опстали у градским махалама и селима око својих храмова чврсто укотвљени у том литургијском поретку живота са данашњом секуларизацијом све се мења и ван манастира много је теже одржавати овај евхаристијски ритам свакодневно, осим на веће празнике, када се људи окупљају у већем броју манастири и даље остају најважнија места литургијског окупљања на косову и метохији и живи светионици светосавске хришћанске традиције од 2013, у оквиру теме „питајте о саву јањића“ на сајту poukeorg одговарали сте на питања чланова, давали објашњења, духовну подршку, тумачења у светоотачком духу имате велики број посетилаца и на фејсбук профилу и на твитеру колико је овакав начин комуникације и ваше ангажовање значајно за православне хришћане на косову и метохији? – наша вера је увек почивала на речи, јер сâм предвечни божански логос – реч божија обукао се у тело зато је проповед увек била кључни део хришћанског богослужења у литургији речи која претходи евхаристији као што су апостоли некада користили путеве и пошту једне глобалне и наднационалне римске империје ширећи благу вест христову, тако и ми данас користимо савремене медије и у сајбер-спејсу комуницирамо са људима на великој удаљености преносећи и делећи оне вредности за које верујемо да су од суштинског значаја за један аутентичан живот у христу нови медији, посебно друштвене мреже, свакако имају и својих ограничења и део су глобалног света са свим његовим позитивним и негативним странама, али истовремено омогућавају комуникацију која до сада није могла да се замисли то није замена за евхаристијску заједницу, већ може и треба да буде у служби евхаристије која не може да се преточи у виртуелни свет и подразумева живи сусрет и заједницу око чаше господњеипак, у ситуацији када живимо далеко једни од других, често у великим градовима или раштрканим парохијама комуникација преко друштвених мрежа може бити веома важан начин квалитетног пастирског рада и сигуран сам да ће у будућности још више бити коришћена, поред радија, телевизије и штампаних медија које је црква већ прихватила уосталом, зар штампа управо није настала у време гутенберга у намери да се реч божија прошири међу што већим бројем људи и врло брзо су прве штампарије никле и на нашим просторима сада живимо у време још важније технолошке револуције која се може искористити на врло користан начин у циљу учвршћивања наше евхаристијске заједнице и јединства цркве на који начин заинтересовани читаоци могу помоћи добротворни и мисионарски рад манастира високи дечани? – част ми је да објавим да смо на празник успења пресвете богородице коначно отворили нови интернет сајт манастира високи дечани: decaniorg који води наш монах нифонт дечанац иако је остало још да ставимо нове материјале, ова интернет презентација омогућава, не само упознавање са духовним и уметничким богатством манастира, већ и са нашим мисионарским и хуманитарним радом манастир дечани активно ради на помоћи нашем страдалном народу још од 1998, а активно сарађујемо са организацијама које су инспирисане нашим манастиром, посебно dečani monastery relief fund (дечански хуманитарни фонд, из сад), који води наш драги брат и пријатељ архим нектарије серфес (nectarios serfes), и са италијанском организацијом 30 5 / 2018 наших пријатеља amici di decani (пријатељи дечана), коју води дечански пострижник, монах (италијан са сицилије) о бенедикт скарфи (benedetto scarfi) имамо изузетно добру сарадњу са више српских хуманитарних организација, волонтера и бројних пријатеља који у координацији са нашим монахом исаијом активно помажу нашим повратницима и најугроженијим на сајту су постављене и информације како се могу помоћи наше активности и како се у њих може укључити пројекат дечанског сајта је отворен и стално ће се развијати додавањем нових материјала о историји нашег манастира, народа на косову и метохији, нашег богатог духовног, културног и историјског наслеђа и сви људи добре воље добро су дошли да нам помогну тема броја архимандрит сава рођен је као драгутин јањић у дубровнику 6 децембра 1965 године у требињу је завршио основну и средњу школу, а студије енглеског и немачког језика завршио је на филолошком факултету универзитета у београду, истовремено похађајући и предавања на православном богословском факултету у београду примио је крштење 1986, у храму св александра невског у београду за првог духовника је имао блаженопочившег архимандрита тадеја витовничког монашки постриг и ново монашко име по светом сави српском примио је на аранђеловдан 1991, у манастиру црна река обављао је послушање баштована, кувара и гостопримца марта месеца 1992, заједно са првим игуманом обновљеног дечанског братства јеромонахом теодосијем, садашњим епископом рашко-призренским, прешао је у манастир високи дечани где је примио јерођаконски чин у јуну 1992, а јеромонашки у јануару 1993, од када обавља и дужност заменика игумана помагао је у сведочењу истине о све тежој ситуацији на косову и метохији широм света, нарочито од 1996 до 1999године након оружаног сукоба на косову и метохији привремено је боравио у манастиру грачаница 1999–2000, као лични секретар и преводилац епископа рашко-призренског активно је учествовао у низу састанака и путовања ради сведочења истине о послератном страдању српског народа на ким у децембру 2000, вратио се поново у манастир дечани, где је наставио да обавља дужност заменика игумана до 2011, када је у чину архимандрита преузео дужност игумана манастира високи дечани, након избора игумана дечанског теодосија за епархијског архијереја у новембру 2010 године обављао је више послушања најдуже гостопримца и преводиоца духовних књига са грчког на српски језик о сава јањић на интернету мисионари од 1993, када поставља први манастирски сајт који је с временом прерастао у епархијски сајт kosovonet који је водио до 2005, и који садржи низ корисних информација о животу и страдању косовско-метохијских срба у тешким послератним годинама уредник је епархијског сајта eparhija-prizrencom поред редовних игуманских дужности и представљања епархије и манастира у контактима са међународним представницима, архимандрит сава активно помаже епископу теодосију, заједно са архијерејском замеником, такође дечанским сабратом, архимандритом иларионом лупуловићем и осталим његовим најближим сарадницима манастир дечани, чији је игуман, броји двадесет два сабрата која живе у манастиру, од чега укупно шест јеромонаха и четири искушеника септембар / октобар 2018 31 рођена је у селу избенице у општини варварин, данашњем расинском округу у пећкој патријаршији је од 1962 године, скоро цели свој век срце мати харитине бди над душама и животима монахиња у пећкој патријаршији брине о сваком камену, цвету, сваком делићу наше светиње у својој скромности, иако је више од пет деценија овде, каже да она није игуманија, већ намесница патријархова и настојатељица светиње помало уморним кораком, после вечерње службе, обилази древну порту, сагне се и купи отпале гранчице, поред степеница брине се да влада савршен ред и поредак, и то показује својим делом када све преконтролише, обиђе мајсторе, провери како ради млекара и да ли су радници из штале добро вечерали, тихо се повуче у своје одаје последња прва је на јутарњој служби и литургији, иако је у осмој деценији живота из даљине допире мирис липа порта је беспрекорнo уређена трава уредно покошена стари дуд, који је пре седам векова посадио архиепископ свети сава други, рачвајући се на четири стране – дрема иза цркве манастирске је гробље уредно овде се иста пажња посвећује и живима и онима који то нису на гробљу, осим монаха и монахиња, су и прве жртве албанског терора млади људи, девојке, искасапљени у пећи у пећкој патријаршији почивају први мученици наше ратне епопеје на косову и метохији 1999 године девојке, марица мирић и олга новаковић из белог поља код пећи, које су масакриране такође и славољуб радуновић, младић из пећи искасапљен у својој кући и у деловима, у џаку испоручен мајци јулки јулка скрхана, остатак живота је била у манастиру и сахрањена је поред сина на први поглед, утисак је да је мати харитина затворена, озбиљна, помало резервисана дакле, не баш пуно расположена за спољашњи свет знамо и зашто много тога су сестре пећке патријаршије поднеле у протеклих 20–ак година а сада су самеосим, што им свако јутро долазе, према утврђеном распореду и благослову владике теодосија, свештенослужитељи епархије рашко-призренске, који службују у оближњим црквама: отац ранђел денић, млади јереј никола станић и отац небојша секулић из истока самоћу им развејавају и срби-поклоници који нису заборавили своје светиње има и странаца, туриста из немачке, француске, чешке, велике британије, русије, италије, шпаније има и војника који су у међународним војним структурама дођу у униформама, гледају и оду у пећку патријаршију са својом породицом, по традицији, стигао је и свештеник из аустралије, петар божић служи у граду ђилонгу, код мелбурна, али сваке године долази у србију све купи за славу у пећкој патријаршији тако, тема броја над нашим косовом и метохијом је ореол земља је то господња и наша света земља, а цела метохија – метох хиландарски, земља благодатне молитве срби да се боре за своје светиње! разговор са мати харитином (пантић), игуманијом пећке патријаршије разговор водила: биљана живковић 32 5 / 2018 каже, понесе најтоплији благослов има мати харитина времена за сваког госта седи сада са нама у пријемној трпезарији гледа некуд замишљено говори о временима некада и сада, и о србима у тим временима велике су разлике у оном некадашњем комунистичком добу, и овом данашњем то се огледа, у првом реду, у односу према вери, духовности, начину живота, односу према породици, у скромности све оно негативно што се дешава у једном друштву и држави – гибања, немири, ратови – све се то преноси, пресликава на манастире, на црквени живот данашњи, савремени човек, живи вратоломно мало времена има за ближње, мало обзира према окружењу сада могу да иду у цркву, нема забрана, као у време комунизма, али ово време мрака им се испречило ви сте били у пећкој патријаршији у време комунистичког једноумља како сагледавате то време? – човек би најрадије да се не сећа неких времена и људи сећам се, бахатости и суровости људи, који су са поносом говорили како су комунисти, како им је тито императив у животу, изнад породице, изнад свега, о богу се није смело отворено причати упадали су у наше келије и претварали их у „своје собе“ људи са петокраком, или у црним мантилима вршљали су светињом, узимали, отимали собе монахињама бездушно су нас избацивали уселили су се у наш конак својим присуством у светињи уносили су страх и стрепњу скрнавили све чега су се дотакли ми смо, мада веома младе, само божијом милошћу добијале снагу да издржимо то тешко доба уносили су све и свашта у манастир, раскалашно се понашали, као да је светиња – хотел ходали су лети у шорцевима и атлет мајицама у порти возили бицикле, рекреирали се, кикотали у време божића, васкрса, наших слава, намерно су доносили партијске заставе и њима витлали по светињи жалили смо се тадашњем патријарху герману он се трудио да нам помогне, колико је то било у његовој моћи ипак, нашао се неки излаз, хвала богу патријарх је тада из призрена повукао протосинђела десимира влатковића, тадашњег професора призренске богословије овде је протосинђел влатковић, био „кустос“ патријаршије и служио је редовно литургију нашу највећу светињу су хтели да претворе у музеј, у нешто што је „давно умрло“ ипак, надмудрили смо их отац је овде, као „кустос“ редовно служио литургију, живео је у светињи, било нам је много лакше овде је примао посете био је лошег здравља, па смо му помагали у богослужењу све што смо могле тада нас је било 25 монахиња и све смо дисале једном душом није било лако нисмо имали довољно соба, понекад ни хране а ти комунисти, у највећем броју случајева, били су срби брзо су се они одрекли бога, лако су потказивали своје сународнике, навлачили невољу и освету комуниста на породице оних који су долазили у цркву шпијунирали су их и ноћу да ли су комунисти одузели земљу пећкој патријаршији? – све што су могли уграбити, они су уграбили: земљу, шуме, део манастира, а нама су оставили њиве које су биле удаљене од манастира 20 километара пешачиле смо и по 4–5 сати, имали смо два коњића и шпедитер штеделе смо животиње, нас нисмо земља је овде посна, сува, па смо по ноћи морале да заливамо радиле смо на нашим њивама, производиле кукуруз, пшеницу, поврће тако смо се прехрањивале наше најближе комшије шиптари су нас, када је било најтеже замењивали рекли би нам увече: „идите код наших жена, ми ћемо вам заливати башту“ биле смо им захвалне тако је било све до 1990, шиптари су радили у баштама, њивама срби нису желели да раде на манастирском имању у комунистичко време никоме није било лако човеку је било тешко, нечовеку лепо верујте, било нам је лакше понекад са албанцима они су ћутали и радили када уђу у светињу, показивали су поштовање а наши срби су псовали, свађали се међу собом поготово, у време када се градио велики конак ти радници, који су стигли по директиви београда из источне србије, псовали су и скрнавили светитеље, цркву, манастир ми смо се, због тога, плашиле за судбину конака изгорео је убрзо, пошто је био изграђен, 16 марта 1981године срби неимари нису светковали ни велики петак, ни васкрс ништа им није било свето били су у својој, тема броја септембар / октобар 2018 33 тема броја а не у туђој светињи, радили су и веселили се за велики петак, најтужнији дан шиптари нису тада радили, из страха од бога и данас, после све наше голготе, рата, уништавања, паљења светиња, када нас у граду сретну стари пећанци албанског порекла, кажу: „ми бисмо дошли и сада да помогнемо, али не смемо немојте нам замерити, морамо да чувамо децу, унучад ово су страшна времена“ дају стари пећанци тајно прилоге за светињу неки нас сретну, поздраве и кажу: „ми смо стари пећанци ово што је дошло, то нисмо ми“ разумели смо се било је међу њима честитих и добрих људи сећам се, када би долазили да раде, прво су питали и записивали наше празнике и на тај дан нису радили било је тако од 50–их до краја 80–их година а онда се све, што је било иоле добро – сурвало кажете да је било пуно искушења приликом изградње конака у пећкој патријаршији – када смо обнављали стари конак, желели смо да га срби граде за своје потомке, да осете колико је то вредно, да се тако уграде у светињу када је изгорео 1981 године, оправдано смо сумњали да су то урадили албанци има међу њима много оних који су желели да запале нашу светињу, можда су били плаћени за то све нам је изгорело, архива, документација, списи сећам се, тадашња фирма-извођач „обнова“, имала је уговор са спц да све изгради и да нам само дају кључ дође тако камион са грађевинским материјалом, или неком другом робом за наш нови конак, а они су уништавали или крали оно што припада светињи срце нас је болело радницима смо уступили наше поткровље да га користе за конак, а они су све што су нашли у поткровљу покрали, чак су и секиру украли, скинувши је са држача били су то срби из врања, лесковца, пирота и наше околине била је са њима, руководећи кадар, извесна марија ј јуца драги боже, та жена нам је учинила много зла! све је радила да нашкоди пећкој патријаршији без имало скрупула, као да је дошла са таквом директивом направила је велике дугове и велику штету пећкој патријаршији, а ни дана није одговарала пред законом тражили смо правду нико нас није удостојио одговора ви сте овде довољно дуго да можемо да кажемо да сте срасли са светињом монаштво које је данас на ким, много је више од чувара и молитвеника? шта за вас значи пећка патријаршија? – ми знамо историјску, духовну и моралну величину наше светиње непроцењива је! њена важност и улога у нашем трајању су немерљиви ако тога нису биле, у довољној мери, свесне прошле, нити данашње европеизоване генерације, биће свесне оне генерације које ће доћи колико је значајна, довољно казује чињеница да су овде на овом светом месту похрањени наши најзначајнији архијереји, патријарси седиште архиепископије и патријаршије, цркву светих апостола, подигао је архиепископ арсеније први уградио се и наш свети отац сава на једном месту толико духовне и људске величине, која је задужила цео род, нема нигде на свету ми то чувамо и чувале смо својим животима питам се понекад, ко кога штити пре бих рекла да наши свети оци, који овде почивају, штите нас и наша богородица пећка и данило други, арсеније први, и сава трећи, архиепископ никодим, макарије соколовић, патријарси: пајсије и јефрем дугачак је списак поједине фреске обновио је чувени српски сликар из хиландара, георгије митрофановић у црквама пећке патријаршије, која је маузолеј српских архиепископа и патријараха, сачувано је више мер34 5 / 2018 мерних кивота, од којих су неки знатне духовне и уметничке вредности још памте одбегли срби из пећи 16/17 фебруар 2004, када је на ким уништено на десетине наших светиња, када је горело све што је било православно? како сте успели да преживите те паклене дане? – кренула је хорда на нас 16 фебруара било је језиво чули смо претње, пуцње, ужас, ломљаву, жамор, псовке било је око три хиљаде албанских вандала и злочинаца, а нас 23 монахиње са нашом игуманијом февронијом и још три искушенице биле смо спремне да све изгинемо за наше светиње псовали су нам мајку српску, урлали, палили около море мржње ми смо тихо појале, богу смо се молиле и богородици пећкој не знамо колико смо дуго стајале у цркви и певале и нисмо осећале страх, само жарку жељу да сачувамо својим телима светињу да она остане италијанска војска је дошла да нас убеђује да је набоље да напустимо манастир рекли су нам јасно да они не могу да нам гарантују животе и да не смеју да користе оружје, такво је било наређење тог дана је одлука била преиначена припремили су камионе за нашу евакуацију рекле смо једногласно – не! све смо биле спремне да страдамо са нама је тада био владика јоаникије, који је по распореду, служио код нас хорда се све више приближавала и све гласније урлала када је требало да развале врата, италијански војници су их упозорили, да ће искористити сва средства и расположиву муницију, ако било шта покушају против пећке патријаршије и монаштва прво су зверски урлали, потом су се утишали, и после извесног времена, почели су да се разилазе хвала италијанским војницима они су једно време били изоловани, без хране и воде и ми смо, такође, више дана биле одсечене од света све смо делиле са њима они су нас помагали у лековима, било је старих и болесних монахиња даноноћно су нас чували никада нећемо заборавити доброту италијана као да је у једном моменту, када је на нас мржња насрнула, у свима њима планула христова љубав и неустрашивост оно што христос споји у љубави, вечно је и неуништиво увек ћемо им бити захвални молимо се за њих, њихове породице како сада живите? нема нашег народа, у пећи је свега четворо срба, а све их је мање и по селима – тужне смо, тешко нам је у души када дођу божић, васкрс, наша слава, нема срба најтеже нам је било за васкрс 1999 године, и онда када смо бадњак палиле само са италијанским војницима са италијанима смо славиле и сваки божић православни, и све празнике све док су они били овде у пећи скоро да више нема срба а оно што је стало, само четворо наших сународника, питање је када ће они тако усамљени и изоловани – отићи ако неко од протераних срба стигне у завичај, дође да би продао своја имања, куће, њиве најгоре је што они дедовину продају шиптарима, ми за то не дајемо благослов како да прихватимо са радошћу оне србе који су албанцима продали своја имања, а да при том нису морали има много таквих случајева многи су могли да остану све су продали па потом још добили од такозване шиптарске власти некакве пензије, а пред светом то „власт“ на ким представља као повратнике дођу неки срби да би обавили уносну трговину тако чине медвеђу услугу честитим србима са ким тешко нам је када то гледамо знам србе који су албанцима у бесцење продавали имања, 150 евра по ару, а нису хтели да продају својим сународницима касније су их сналазиле велике невоље тема броја отац дионисије наш отац дионисије био је пожртвован и далековид служио је код нас у комунистичким временима до дубоке старости деца су га много волела довољно је било да га виде и одмах би се окупила око њега као пчелице, где год да се појави деца су, потом, долазила у пећку патријаршију, крадом од родитеља безбожника, и молила га да их крсти крштавао их је са сузама такође, знао је ноћу из кревета да устане и да посећује болесне, да буде уз њих, молећи се господу одлазио је свима који су га звали нема данас таквих монаха септембар / октобар 2018 35 тема броја у пећкој патријаршији је свакодневна литургија иако живите у опасном окружењу, свештеници редовно долазе – у нашем манастиру непрекидно тече молитва, више од 30 година је свакодневна литургија чак и када су биле ратне околности, увек су наша црква и патријарх налазили начина да не останемо без свакодневног богослужења то много значи тако су нам долазили и живели са нама и богу се молили монаси из црне горе са благословом митрополита амфилохија радовића у току рата, и после рата, свештенство и монаштво црне горе служило је овде 10 година били су са нама, када смо преживљавали најтежа искушења затим су се организовали свештеници из београда, и увек је долазио и остајао неко од њих, по распореду који су они правили обично су остајали по недељу, две најчешће нам је долазио свештеник радивој панић пећка патријаршија му је била друга кућа потом је владика теодосије одредио свештенство које служи у околини, тако да нам свакога јутра углавном долазе јереји из оближњих села имамо блиске односе са манастиром високи дечани, када год нам нешто треба, дечанци дођу да нам помогну тренутно је 20 монахиња у светињи, и три искушенице са нама је увек једна медицинска сестра, а долазе нам и лекари из београда много је старих и болесних монахиња, треба их неговати, а мало оних који би да дођу и остану у нашој великој светињи били бисмо богу захвални да нам дође подмладак шта поручујете нашем народу? – моје срце их зове и наше монашке молитве их призивају да се врате на наше косово и метохију свима нам је тешко, али лакше ћемо све невоље пребродити, када смо заједно да се заједно изборимо за наше светиње и земљу отаца србима ће бити боље када се освесте, постану свесни да смо као народ ништа без корена, без свести о свом пореклу и завета светог саве над целим простором косова и метохија је ореол, то је света земља, а метох хиландарски – јесте цела метохија то је господња земља земља благодатне молитве, натопљена српском крвљу и жртвом према свом роду, прецима за то су гинули лазар, милош, мусићи зар да некрсту препустимо христов крст вековима освештаван српском крвљу због тога су ницале најлепше светиње којима се данас диви цео свет, попут високих дечана, грачанице, богородице љевишке због тога само овде цветају и миришу божури нема србима мира, ни спокоја, док се себи не вратимо, а онда ће нам господ помоћи и вратити све што нам туђин отима ако су неки са косова и метохије и издали себе, свој народ и своје претке, да се покају, да своју децу уче да знају ко су, ко су им преци а они који су продали имања, а нису имали разлога, нека им бог опрости интервју је вођен крајем 2017 године (први пут сада објављен) чудо крштења десило се то 1989 године свратила у светињу добростојећа породица из београда, која се враћала са летовања водили су двоје деце старији дечак се по уласку у цркву одвојио од родитеља, гледао фреске, кивоте, и кренуо до продавнице тражио је да му купе крст мајка му је рекла да он не може да носи крст, јер није крштен дечак је заплакао питао је мајку: „зашто ме ниси крстила“ она је била збуњена и потресена потом је почео да плаче и млађи син, постављајући јој исто питање одједном је ухватила обојицу дечака за руке и грубо их извела из цркве деца су и даље плакала пришла сам и питала је зашто не крсти децу објаснила сам јој да нама не треба никакав новац, да су потребне једино свеће за крштење дечаци су крштени у старој капели код времешног оца дионисија питао је монах младу жену и њеног мужа, да ли би се и они венчали у цркви пристали су када се све лепо завршило, млада жена нам је рекла да је она унука некадашњег свештеника из саборне цркве и да јој је заборав господа био камен на срцу сада ће моћи деди да погледа у очи 36 5 / 2018 ради чега постоји време? да нас уведе у вечност, одговара црква време је, дакле, овај и будући век наше садашње, историјско, праволинијско поимање времена последица је пада и губитка заједнице са богом као такво, оно је релативно и илузорно у стварности време је неодвојиво од бога и готово да не постоји разлика између овога и будућега века, већ је увек садашњост ову истину осећао је српски кнез лазар, који је изабрао бесмртнога христа и стао под његов крст, свестан да ће тиме показати правац српског крстоношења у векове свој тешки крст кнез лазар је изнео храбро на голготу српске средњевековне драме, а његова достојанствена погибија постала је завет и подстрек свима верујућима до данас пре одлучујуће, косовске битке, православна лазарева србија била је појам слободарске европе, због чега у србију долазе многи молитвеници, исихасти у потрази за христовим миром били су то преподобни оци: ромило раванички, андреј синаит, григорије горњачки (ћутљиви), герасим синаит, григорије синаит, зосим тумански и многи други како поменути, тако и свако од нас има могућност за избор свог пута избор је имао и најславнији српски кнез изабравши уски, трновити пут одбране части и отаџбине, са благословом господњим уочи битке, која бејаше на дан његове крсне славе светог пророка амоса (тога дана се прослављао и свети великомученик вит, па је отуда и назив празника видовдан), свети лазар прослави славу са својим војводама на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом, стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека светолазаревим избором косовски завет је најпоучнија страница књиге српске историје која је у историју овога народа преписана из псалтира: ако заборавим тебе јерусалиме нека ме заборави десница моја ако заборавим тебе косово, нека нестане народа мога, говори српски песник, надахнут горњим речима пророка давида тај завет је благослов и светог саве из светородне лозе симеонове који је имао визију да на сваку српску главу спусти своју свету руку и благосиља је лазарев завет је наша веза са јерусалимом, са христом и црквом његовом, са царством надвременим које је кнез лазар изабрао у име свих нас заувек одлазећи са овог благословеног пута, ма из ког разлога, одлазимо од христа и своје добре вечности до скоро су многе државе имале свога анђела чувара, беседио је блажене успомене епископ хризостом столић, јер је веза једне државе са својим небеским патронима најважнија за њен опстанак у свету, па тек онда по реду важности ређају се привреда, економитема броја првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав – догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука – догодине на газиместану, ако бог да! светолазаревски избор вероучитељ хаџи драган б поповић септембар / октобар 2018 37 ја, спољна и унутрашња политика мишљења смо да анђео господњи наше државности непоколебиво и неодступно чека наше свенародно покајање он не жели да одступи од нас због наших светих небеских заступника, али и наде у свесрпско покајање, као и неопходно јединство по свим важним националним питањима сећање на бој на газиместану, као један од најзначајнијих догађаја у историји српског народа, уврштено је у наш календар, не само због славе кнеза лазара и мученика вита, већ да се покаже колико је важно определење за царство небеско и када је неиздрживо тешко у земаљском царству одрицање од косовског завета, који свети кнез лазар запечати својом крвљу, било би државогубно у сваком погледу иза тог завета стоји сва небеска србија, као најсигурније упориште опстанка српског народа и његове државности првоизабрани народ божији имао је вишевековни поздрав догодине у јерусалиму, са вером да ће то остварити српска је порука: догодине на газиместану, ако бог да! аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије тема броја на дан славе, на литургији у цркви лазарици причести се он и сва војска његова потом, сједињени са христом стигоше на косово поље где им се откри царство небеско, за које су се још раније одлучили, разумевши да је земаљско царство за малена, а небеско увек и довека графит са зграде у репишкој улици у београду 38 5 / 2018 лични избор између земаљског и царства небеског остављен је људима од првородног греха и наставио се све време трајања људског рода на земљи, избором „последице“ – пада или спасења господ је своје заповести учинио доступним људском роду и људе одговорним у случају одступања од божије речи под пастирском палицом светог саве, избором православља, срби су направили најбитнији избор у својој историји сва каснија искушења била су наставак преиспитивања духовног стања, савести и свести, ума и разума народа, љубави, вере и наде једно од таквих преиспитивања јесте искушење које су османлије ставиле пред србе када су ступиле на праг средњевековне српске државе, са намером да пониште све што је, дуго, мукотрпно и у великој вери, стицано и грађено личним примером, свети кнез лазар је показао да нема дилему његово познање је потицало не само из положаја владара србије, већ из дубине вере и висине погледа, управљеног ка господу и поред терета одговорности коју је осећао и познања каква будућност чека српски народ, кнез лазар није имао дилему коме се царству приклонити и управо нам је тај, косовски завет, путоказ ка небеским дверима те су двери увек отворене током времена, косовски завет је много пута понављан и много пута у српској историји послушан – зато је била и славна јер господ дарује славу онима који слушају реч господњу цео стари завет сведочи о томе, преко ноја, аврама, мојсија, јакова, исуса навина, цара давида а нови завет потврђује проповедањем спасења косовски завет, у чијем су отиску стари и нови завет, водио је српски народ у праведном боју за очување хришћанске вере и своје отаџбитема броја косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче звоно које увек звони лела марковић газиместан (фото: лела марковић) септембар / октобар 2018 39 не косовски завет се чувао и преносио на нове генерације током турског ропства упркос вековима, упамтили су га ослободиоци знао га је песник-конзул милан ракић када је, 1912 године, са војском целивао земљу код приштине знали су га солунци, као и сви свети српски ратници који су из прекоморских земаља дошли да ослобађају своју отаџбину и у њеној земљи оставе своје кости неверничка власт после другог светског рата почела је да обезвређује и замењује косовски завет безбожничком идеологијом последице те политике осећамо и данас оне се огледају у духовној амнезији и неразумевању суштине косовског завета, који је завет са богом, златно уже којим су се наши преци, очуване вере, извукли из таме турског вилајета косовски завет је поново пред српским народом с том разликом што су до сада питање избора коме се приклонити царству нашем народу наметали други, a погрешним одлукама у последњим деценијама убрзали тадашњи носиоци власти овога пута се, од стране актуелне српске власти, народу намеће одрицање од видовданског завета штавише, народ се психолошки „прерађује“ константним излагањем представа свршеног чина и непостојања избора косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовскометохијског терета срамним цепањем наше свете земље у преводу: поклања се вера за вечеру о тој истој вери било је речи на вечери пред косовски бој међутим, кнезу лазару никада не би пало на памет да зарад пуне трпезе пусти освајача у метохију штавише, часном смрћу показао је да света земља може да се изгуби у боју, али никад поклањањем зато је био владар достојан престола, славе и поверења искушења се понављају, у мање-више различитом облику данас, дати веру за вечеру значи убризгати отров среброљубља у духовно ткиво рода, а отров раздора сипати у корен народа, корен који је густо уплетен у косовско-метохијску црницу господ је озбиљно упозорио србе када је дозволио да болест удари у тело – у територију, како би се народ призвао богу док није прекасно и како би народ спасавао своје духовно здравље које је битније тема броја богородица љевишка (фото: лела марковић) 40 5 / 2018 тема броја делује готово нестварно да неко, у име наше деце, наших родитеља, свих палих предака који нису одступили од косовског завета, свих солунаца и ослободилаца, у име жртава кошара, гораждевца, ђаковице, у име свих страдалих и отетих на косову и метохији, свих оболелих од осиромашеног уранијума, у име сваког срушеног камена светих арханђела, сваке сузе пред богородицом љевишком, сваке молитве пред моштима светог краља стефана дечанског, јоаникија девичког, пред кивотом светих патријараха у пећаршији, може да каже да нису вредели труд, патња ни жртве и да самоиницијативно исече свету земљу и метохију поклони окупатору? да својом вољом омогући да се наше светиње преименују у туђе културно благо и да се краде наша историја како би се попуњавале празне странице историје окупатора у преамбулу устава републике србије уграђен је косовски завет: „полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у србији, полазећи и од тога да је покрајина косово и метохија саставни део територије србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе србије и да из таквог положаја покрајине косово и метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани србије доносе устав републике србије“ уставна је обавеза, дакле, по највишем правном акту државе, свих државних органа да заступају и штите државне интересе србије на косову и метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима зато је недопустиво да се најављеним променама устава ова обавезујућа преамбула мења или њена обавезност умањује косовски завет јесте колективни, али и појединачни завет ово је испит за сваког појединца, шта му је у срцу, на уснама и у делима, јер је лични избор између страдања и одрицања, избор за улаз на небеса или у пакао нико се од срба под капом небеском не може скрити пред овим ставом и одлуком, сада када се о њој говори и уколико се о њој буде одлучивало ни онај ко ћутњом показује незахвалност према прецима чијим је гробовима србија поплочана, за слободу у којој ужива, нити онај који је слеп и глув за косовски завет косовски завет и очување наше свете земље од цепања, мисија су сваког православног хришћанина на овим просторима саборност у том труду су звона која се само удружена чују даље и јаче божија помоћ је почетак и крај сваке приче, па и ове за ту помоћ потребно је да српски народ искрено и веома гласно завапи како би је господ услишио да ли је крст једини избор, да ли се молитва за свету косовско-метохијску земљу, народ, светиње и братство роји у мислима, чује на уснама и да ли косовски завет заиста одзвања у нашим срцима, то треба да се упита свако од нас аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду косовски завет се представља као превазиђена категорија, а у виду тзв компромисног решења народу нуди „економско благостање“ да би се „са кичме“ србије скинуо део косовско-метохијског терета срамним цепањем наше свете земље септембар / октобар 2018 41 на 50 метара североисточно од храма светог гроба и васкрсења господњег смештен је манастир светих архангела михаила и гаврила (светих архангела) овај, некада српски, а данас манастир јерусалимске патријаршије, значајан је по догађају који се збио још у давидово време место на коме је, према старозаветном догађају, у време цара давида, архангел михаило спустио мач и зауставио даљи помор израиљског народа, постало је светилиште за јевреје у 4 веку (претпоставља се на основу археолошких налаза), цар константин велики изградио је на том месту храм даље се претпоставља да су тај храм до темеља срушили персијанци у 7 веку, а да су потом на овом месту биле мале куће које су страдале у време крсташких ратова у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин на темељима константиновог храма, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу српски краљ милутин био је највећи српски задужбинар после светог саве српског у светој земљи, препознатљив по изградњи овог у народу познатог храма „српски арханђели у јерусалиму“ око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија убрзо су изграђени конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) све је ово изграђено по наредби краља милутина, а у знак захвалности за победу над турцима у малој азији, коју је заједно с византинцима, извојевала милутинова војска о том догађају писао је милутинов летописац, архиепископ данило он у свом летопису пише да је отмени и богобојажљиви краљ милутин своме тасту, византијском краљу андронику другом, у помоћ послао елитне ратнике коњанике који су, предвођени војводом новаком гребостеком, до ногу потукли турке било је то прво српско-турско одмеравање снага, катастрофално по турске ратнике архиепископ данило је записао да су „срби њихова тела секли као трску“ како се ово догодило 1313, сматра се да је исте, или наредне године изграђен овај манастир потоњи српски владари су манастир помагали новчано, слали свештенике и монахе он убрзо постаје центар српских ходочасника у светој земљи, у којем су увек имали места за преноћиште, литургије на српском језику, и у чијој болници су се лечили болесни и повређени словени света земља у 14 веку, један од највећих српских ктитора и задужбинара, краљ милутин, подиже манастир посвећен архангелима михаилу и гаврилу место на којем је архангел спустио мач у корице и зауставио страдање народа обележено је мермерним стубићем који се налази у наосу манастир светих архангела михаила и гаврила у јерусалиму јелена јонић 42 5/ 2018 да би манастир функционисао и очувао самосталност морао је да има велике приходе стешњен између кућа и других хришћанских храмова, манастир није има земљиште осим малог дворишта није имао ни метох у светој земљи, нити економију, па су зато поједини српски владари даровали овај манастир метосима и неким сталним новчаним прилозима тако је српски цар душан даровао манастир светих архангела већим делом прихода манастира светог николе на острву врањина у скадарском језеру са свим његовим метосима, а свечаном повељом, издатом 1350, манастир је добијао и 500 млетачких перпера годишње, које су дубровчани давали за уступање стона и пељешца све до 1501 године до тог времена у дубровник су редовно долазили јерусалимски српски монаси, који су шкртим и претерано педантним дубровчанима морали сваки пут да донесу пуномоћје српског владара и доказ да су заиста сабраћа српског манастира у јерусалиму од 1501, овај доходак је прешао на манастире хиландар и свети павле, на светој гори иако је већ током 15 века српска држава пропадала пред налетом турака, дубровачка република је поштовала завештање српских владара исплаћујући уговорени износ светогорцима све до 19 века света земља мисионарска активност братије манастира св архангела у јерусалиму, била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 43 манастир св архангела у јерусалиму, у великој мери помагали су и српски ходочасници, руски цареви, влашке војводе мисионарска активност братије била је толико велика и значајна, да су у периоду између 15 и 17 века имали јак утицај на доношење скоро свих важних одлука јерусалимске патријаршије у то време године 1504, манастир бива архитектонски обновљен, изграђују се још два објекта, један за смештај ходочасника, а други за смештај свештенства и монаха у непосредној близини другог новоизграђеног објекта, никле су и куће стално насељених срба у јерусалиму тако да је у светој земљи, у то време, постојала права, мала, српска колонија средином 17 века упади бедуина у јерусалим су учестали страда јерусалимско становништво, а трговина полако замиренема више финансијске помоћи из удаљених српских земаља које су тада већ под османском влашћу, нема помоћи локалног српског и руског становништва, и зато манастир запада у велике дуговепреостало монаштво и свештенство гладује претпоставља се да је 1656 године манастир уступљен јерусалимској патријаршији, која је већ исте године дала свог игумана и више јеромонаха и наредних година га материјално помогла од тада се служба служила на грчком језику, преостали срби су се или вратили у србију, или асимиловали са грцима света земља око овог храма, све до средине 17 века у јерусалиму градила се српска колонија по наредби краља милутина изграђени су конаци са 40 келија, мала болница, трпезарија, као и два објекта за смештај ходочасника (сматра се да су били капацитета до 200 људи) http://holylandphotosnet 44 5/ 2018 и јерменима у јерусалиму, тако да се до краја 17 века губи сваки траг мале српске колоније у јерусалиму руски архимандрит порфирије успенски, вођа руске мисије у јерусалиму, средином 19 века борави у манастиру светих арханђела и пише да у њему има много икона, међу њима и српских у то време у манастиру су постојале: трпезарија, болница, ризница и „дивна библиотека“ са грчким, латинским и словенским рукописима и штампаним књигама неке од рукописних књига данас се налазе у библиотекама кијевске духовне академије, москве, санкт петербурга, ватикана, манастира свете катарине и јерусалимске патријаршије, где је недавно пронађен илуминирани рукописни поклоник „смерног гаврила тадића“ из 1662 године данко давидов у својој књизи запажа да после крсташких похода ниједна европска династија у средњем веку није имала тако чврсте везе са јерусалимом као владарски дом немањића па и касније, обласни господари српских земаља, лазаревићи, бранковићи, балшићи, црнојевићи, петровићи, обреновићи, црквени прелати и монаси, али и световни људи походили су, и даривали, светилишта јерусалима и у доба туркократије ишли су српски поклоници на свети гроб, следећи доментијанов запис о светом сави: „нећу дати сна очима својим, ни покоја коленима својим, док се не поклоним местима на којима су стајале пречисте стопе спаситеља мојега“ међу славним српским поклоницима, овај манастир, касније су походили и патријарх арсеније трећи чарнојевић (1683), београдски митрополит михаило (1883), патријарх герман (1959), патријарх павле (1994) отац григорије, родом из осечине код ваљева, сабрат грчког манастира светог ђорђа у јудејској пустињи, и данас, сваког савиндана, у некадашњој милутиновој задужбини, одслужи литургију на српском језику данас овим манастиром управља јерусалимска патријаршија, а као сећање на србе у манастиру десна капела је посвећена њима света земља манастир св архангела, јерусалим (извор: svetazemljainfo) http://holylandphotosnet септембар / октобар 2018 45 манастир ставроникита је основан 1541године и посвећен је светитељу николају чудотворцу овај манастир је смештен на северо-источној обали полуострва атос, на високој стени изнад самог мора, на средини пута од манастира ивирон ка манастиру пантократор од кареје је удаљен око један сат хода манастир је по светогорском предању добио име по двојици монаха ставри и никити, који су пре изградње манастира живели у малој келији у овом крају по другом светогорском предању, манастир је добио име по оснивачу манастира никифору ставроникити, команданту цара јована цимиског све до почетка 19 века овај манастир се, поред свог већ устаљеног назива, у народу звао и манастиром пресвете богородице, што се може наћи и у архивским документима међутим, постоји документ из 1012 године који наводи да је један од потписника истог био неки прота никифор ставроникитски, што упућује на постојање манастира ставрониките, а да ли је у питању управо овај данашњи, у смислу да је изграђен на темељима некадашњег, или се ради о неком манастиру ставроникита који је на неком другом месту, остаје и даље непознаница и задатак за будућа истраживања и овај манастир ставроникита током 12 и 13 века, као и већина других светогорских манастира, трпео је велике похаре од стране пирата и латина неки документи наводе да је био пуст и у рушевинама још за време власти латина (1204–1261 године) године 1287 ставроникита је уступљен кутлумушу, а затим манастиру филотеју, који га је касније, као станиште посвећено богородици, продао игуману григорију из геромериона у треспротији за четири хиљаде сребрњака света гора међу сачуваним кодексима у манастирској ризници истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен манастир ставроникита немања јонић манастир ставроникита, икона светог николе стридиса (извор: http://kostas-assimiscom) 46 5/ 2018 игуман григорије је од васељенског патријарха јеремије i, свог земљака, добио благослов да оснује нови манастир, вероватно под истим именом и на темељима старог манастира, што је учинио у периоду од 1533–1541 године, чиме је овај манастир постао најмлађи од свих других сада постојећих манастира на светој гори две године по завршетку изградње новог манастира, ово здање је задесио велики пожар у коме је већи део манастира страдао, али је тада игуман григорије већ био упокојен, па је обавезу да обнови рушевину преузео лично патријарх јеремија i и постао његов суоснивач тако, из његова два документа „есеј“ и „тестамент“ се сазнаје да је, и поред свеопште раширености идиоритмије по светој гори, у то време, у манастиру ставроникита била киновија и да је манастир био добро организован међутим, током 16 и 17 века манастир захватају тешки финансијски проблеми, високи турски порези, монашко братство је било мало, тако да је манастир често био приморан да уступа своје мале метохе ван свете горе на коришћење за одређену накнаду, па чак и да их продаје манастир је нарочито био у тешким приликама након два пожара која су се збила у 18 веку и који су за последицу имала дуготрајну нефункционалност већине манастирских објеката све ове неприлике манастир не би преживео да није било добрих људи који су га финансијски подржавали, као што су архонт сервопулос (1612 године), јеромонах маркос (1614 године), жена томе клада куртеса (1630 године) и господар влашке александар гикас (1727–1740године) током свих ових година манастир је због опстанка монаха прешао у идиоритмију током рата за ослобођење од турака 1821 године, манастир ставроникита, као и остали светогорски манастири, је био на правим искушењима монаштво се скоро у потпуности угасило пошто су многи побегли из манастира у страху од турске одмазде, неки су отишли у рат да се боре против турака, а мањи број се населио у околним напуштеним келијама и скитовима ова ситуација је трајала десет година, након чега су турци напустили свету гору, а преживели монаси су се вратили у манастир потом су још три пожара (1864, 1874 и 1879) озбиљно оштетила манастир, након којих је био скоро пуст, па је опет био под патронатом свештене општине у кареји света гора манастир ставроникита (извор: http://wwwparaklisicom) септембар / октобар 2018 47 после последњег пожара манастир је почео да обнавља архимандрит ватопедског манастира о теофил манастир се по први пут добро финансијски консолидовао тек 1968 године када је васељенски патријарх антинагора дао благослов за помоћ исте године манастир је вратио општежиће (киновију), што је био први забележен случај на светој гори, у наше време манастир ставроникита је по величини најмањи светогорски манастир одликује се високим здањима и пиргом католикон манастира је посвећен светом николи и најмањи је католикон на светој гори, изграђен 1536 године, вероватно на темељима старијег католикона пресвете богородице реконструисан је 1628 године, а припрата је изграђена 1630 године католикон се разликује од других католикона на светој гори по томе што нема апсиду ни параклисе на бочним странама спољне припрате, управо због веома мале порте у којој је смештен иако мали, католикон баштини веома вредне фреске познатог фрескописца теофана ватаса са крита и његовог сина сиомеона, које су већим делом сачуване, али се данас не могу видети пошто су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку дрвени иконостас потиче из 1743 године и спада међу најлепше на светој гори на њему је приказано 12 великих празника у зидинама манастира смештена су четири параклиса трпезарија се не налази преко пута католикона, већ је на првом спрату јужног крила пре 20 година, у току конзерваторских радова, откривена је већа површина зидова под фрескама за које се претпоставља да су дело теофана критског манастир поседује и 33 колибе, каливе, у пределу капсала, које су данас углавном ненастањене, као и 4 келије у кареји манастирска ризница чува честице крста господњег, икону светог николаја чудотворца стридиса, делиће моштију светог василија великог, светог јована златоустог, светог света гора манастир ставроникита (извор: wwwtrekearthcom) 48 5/ 2018 григорија богослова, првомученика стефана и других светитеља, древне црквене предмете и друге драгоцености библиотека чува и старе рукописне књиге, од којих су 53 на пергаменту, као и 4 свитка међу сачуваним кодексима, истичу се бр 43, јеванђеље из xi века, које садржи минијатуре четворице јеванђелиста представљених као „антички филозофи“ и бр 46, познат као псалтир ставрониките из xii века, исписан златним словима и богато украшен, чију је сличност са сопоћанским фрескама уочио светозар радојчић василије барски је 1744 године записао: „ја кажем како тако лепу књигу на читавом свом путовању не видех“ од литијских икона најпознатије су: светог николе у мозаику и деизис прва стоји десно од улаза у цркву предање каже да су ову икону рибари мрежом извукли из морских дубина, где је почивала пет стотина година, и предали је монасима на челу има посекотину за коју се мисли да је настала од, на том месту, припијене шкољке због чега се и зове „свети никола од шкољки“друга се налази на десном зиду спољне припрате, а необична је по томе што се на месту које на деизису обично заузима свети јован крститељ налази свети никола данас је манастир ставроникита обновљен, а његово киновијско братство броји око 50 монаха који су настањени у самом манастиру као и у његовим келијама и колибама у капсали и кареји манастир заузима петнаесто место у светогорској хијерархији манастира света гора католикон манастира је изграђен 1536 и посвећен је светом николи иако је најмањи католикон на светој гори баштини веома вредне фреске, које су већим делом сачуване, али се на жалост данас не могу видети, јер су пресликане истим темама и мотивима знатно мање уметничке вредности у 19 веку деизис (извор: pinimgcom) септембар / октобар 2018 49 окружени смо пушачима на сваком месту пушачиосећам се грозно, мученички све их сажаљевам, гледајући их како сâми себе муче, али и нас, непушаче, муче као да су дрогирани, а ми не можемо да им помогнемо јер нас је мало, они су огромна већина осећам се немоћно, скрећем поглед, али где год да се окренем – опет пушачии деца пуше! страшно! мучење и самомучење коме је теже? осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ али, како да не очајавам кад све њих већ сада гледам како се муче у земаљском паклу, како су већ сада свезани, а какав их тек пакао чека?! а што је најгоре и обесхрабрујуће, они о томе и не размишљају, нити желе да се развежу, као да се то њих не тиче нажалост, међу њима су и многи данашњи хришћани шта тиме хоће да нам покажу и докажу? хоће да споје неспојиво – свето и несвето, врлину и грех немају довољно воље и снаге да се обрачунају са грехом, понављају га упорно па, и кад се кају, опет га понављају то је јасан знак да са њиховом вером нешто није у реду није довољна само добра намера, важнији је начин њеног остварења блажени августин хипонски нас упозорава да је „пут ка паклу поплочан добрим намерама“ које нису остварене на добар и богодоличан начин у једној духовној књизи (подвижници у свету, изд задужбина хиландара, 2015), прочитала сам како је господ помагао узгајивачима дувана и слао им кишу када су претиле суше, на молитве његових угодника то ме је саблазнило нека ми господ опрости што осуђујући ту погибељну страст осуђујем и те људе, а дотичем се и сâмог бога али, опет питам зашто? зашто им није спалио те грозне усеве од којих се прави отров за душу и тело? а онда су уследила и друга саблажњива питања: зашто бог, уопште, дозвољава да расте дуван, марихуана, кока (од које се прави кокаин), отровне печурке, коров? зашто ствара инсекте и друге штеточине да нападају храну којом се хранимо па смо приморани да их третирамо противотровним хемикалијама (али, опет отровним) и тако се и сами трујемо? зашто бог допушта да израсте и сазри генетски модификована храна (gmo), зашто допушта дете из епрувете или да се роди богаљ и болесно дете? зашто то бог одмах не спречи? па још и отровне животиње (змија, шкорпија и др) и крволочне животиње?! а знамо да су у едему (рајском врту) све биле добре и волеле адама и еву шта се са њима догодило? шта? отров адамовог греха прешао је на њих а шта је значила та забрањена воћка? значила је: забрањено ти је да знаш за зло, а дозвољена су ти сва добра раја али, ако ти желиш да, поред свег добра, упознаш и зло, онда ћеш и увидети њихову разлику, јер ти ја, твој бог и створитељ, не ускраћујем слободу ни у чему тако су адам и ева, својом слободмисли рвући се са саблазнима овога света, све сам разумела – све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу о једној саблазни радмила грујић 50 5/ 2018 ном вољом и непотребном и бескорисном радозналошћу, упознали зло у његовом најстрашнијем облику а ми, потомци адама, иако спасени од вечног зла христовом човекољубивом жртвом, и даље својом вољом идемо путем зла, а одбијамо христово добро зато се сваки адамов потомак рађа са његовим првогрехом, а очишћује се и трајно ослобађа само крштењем, али му је и даље богом дарована слобода да се сам определи да ли ће следовати христовом добру и христу, као новом адаму, или ће изабрати пут зла и уподобити се првоотпаднику од бога – ђаволу ето, тако сам, рвући се са саблазнима овога света, све разумела: све што је грешно повезано је са оним забрањеним дрветом „познања добра и зла“ и са прародитељском непослушношћу све то отровно указује на човеков духовни пад, отпад од бога сав набројани отров је само физички отров, а непослушност је главни отров – духовни физички отров је само последица тог духовног отрова дакле, шта нам је чинити? како ћемо се спасити? све нам је христос спаситељ рекао: покајте се и држите заповести божије! мисли осећам се као ноје пре потопа, као лот пре спаљивања содома и гомора, али и као јов, или као св силуан атонски кад га је напустила благодат господња, на кога се ипак сажали дух свети и утеши га речима: „држи свој ум у аду и не очајавај!“ (извор: blogchocchildrensorg) септембар / октобар 2018 51 питао човек бога: „како да променим свет?“ „једним по једним чином доброте“, гласио је одговор и заиста, велика човекова моћ лежи у томе, да мењајући себе, у датом животном
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
Одреднице:
11
Свеска: 370 | Блажени миротворци
...српче бога да прихвати, и још безброј отворио здања штоДУБОКОГ 📌 вреде поштовања!
на духовно, академско вече,
и матија бећковићу рече:
„не постоји мањега човјека
да се боље види из да
...српче бога да прихвати, и још безброј отворио здања што
МЕТА инфо: Р:20394 К:153555 Д:85
| Свеска 370 |
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... одштампао триста, црнојевић ђорђа штампарије, а то нико прије њега није; још обнови вјековну светињу и митрополију на цетињу, и духовну академију је острошкога свеца василије у србињу отвори крај дрине за вјернике из херцеговине, још у школе наук вјере врати, свако српче бога да прихвати, и још безброј отворио здања што дубоког вреде поштовања! на духовно, академско вече, и матија бећковићу рече: „не постоји мањега човјека да се боље види из далека, нити лакшег господњега раба, да духовну стазу дубље таба“ уз молитву: „господе помози да се срби врате братској слози“, православном мапом од свијета сва је мјеста обишао света, траговима иш’о вјере праве, и стазама светитеља саве патријарха плату прим’о није, но живио од скромне пензије! због година и оронулости тражио је по божијој милости да га с трона у сабор смијене, ал’ му молбе нису услишене болест тешка, под бременом љета, допао је болничког кревета, ал’ под јастук болничке постеље држао је свето јеванђеље; тадеју се често витовнику исповједа на молитвенику с деведесет и пет пуних љета причести се с болничког кревета, заспа, ал’ се не пробуди више, анђели му душу прихватише, па се вину у свету неђељу, на истину христу спаситељу кад тестамент његов отворише, а у њему задња жеља пише: да сахрањен буде у гробницу у манастир свети – раковицу; да присуство камера не треба, нит снимање на дану погреба; још напис’о бјеше аманете, да не носе цвијетне букете, но да прилог мјесто тога ставе за доградњу храма светог саве; „све остало како вас бог учи, нека сабор и синод одлучи“ три су вјерска дошла поглавара на бденију павла патријар’а, непрегледне прилазе колоне да се одру његовом поклоне митрополит брдско-црногорски опроштај је одрж’о боговски, и цитате наводио неке, и павлове божанске изреке трећег дана, из саборног храма, поворка се крену улицама, иза одра, погребног ковчега, раковици донесоше њега док вјерници горке сузе лију, манастирска звона болно бију; патријарха прими вјечна рака, нек му буде црна земља лака, да му господ у насеља своја дадне души мира и покоја и уз древне звуке са гусала вјечна слава и вјечна му хвала!!! српска традиција и обичаји новембар / децембар 2019 39 интервју црква је заједница која нас теши, исцељује, крепи и радује она нас лечи од савремених болести – отуђености, депресије, егоизма, равнодушности и бесциљности једино у нашем аутентичном искуству можемо пронаћи непресушан извор мотивације који ће нас оснажити као заједницу и помоћи нам да заузмемо правилан однос према најважнијим животним темама интервју са историчаром мирославом илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са црквама и верским заједницама љубав и одговорност српске цркве разговор водио: бранислав илић поштовани господине илићу, будући да је ова година заодевена радошћу великог ју- билеја, замолио бих вас да кажете неколи- ко речи о значају аутокефалије за српску цркву? – када говоримо о осам векова аутокефа- лије српске православне цркве треба да знамо да је реч о највећем јубилеју у исто- рији српског народа свети сава и његов отац стефан немања отворили су нову пер- спективу свом народу установили су обра- зац личног и колективног организовања живота без узимања у обзир тог модела ми не можемо бити способни да препознамо и схватимо савремене изазове и да примени- мо адекватан приступ у њиховом решавању стога, налазећи се још увек у „транзицији“ и тражењу себе, прослава јубилеја 800 година самосталности спц нам долази као својевр- сна и огромна „помоћ пријатеља“ моја генерација је током одрастања у малој мери имала развијену свест о наци- оналној и верској припадности једностав- но речено, српство као вредност није било у довољној мери афирмисано самим тим, ни основни појмови о цркви, народу, наци- оналној култури нису били јасно одређени криза 90-их година и распад југославије не- миновно су пред нас поставили нова питања и изазове управо тада, на сцени се дешава велики повратак мајци цркви тај повратак, који још увек траје, састоји се у тражењу од- говора на егзистенцијална питања: ко смо, зашто нам се све ово дешава и који је смисао нашег постојања? када су срби остали без средњовековне државе, њену улогу је преузела црква све- ти сава, увидевши геополитичку позицију српског народа и сва искушења која то но- си, свом народу је оставио цркву христову као највећу вредност и најјачи интегративни фактор српска црква је покривала готово сав српски етнички простор и доказ је да је српска заједница била могућа и онда када није било државе она је све србе везивала у једну нераскидиву заједницу, заједницу бо- 40 6 / 2019 интервју га и људи пећка патријаршија и карловачка митрополија су очувале наше име, језик и православну веру сви наши првојерарси и епископи ради- ли су, заправо, исто оно што је радио и као модел установио наш свети сава: бринули о свом народу као добри пастири, градили духовну, просветну, културну, здравствену и привредну инфраструктуру имали страте- шки приступ животу у жичи је одржана централна прослава великог јубилеја реците нам нешто о дому спасовом – манастиру жича? – ја бих издвојио једно мишљење у духу наведеног питања када је реч о српским цр- квама и манастирима увек ми прво на ум до- лазе школске екскурзије, а општи је утисак да оне код наше деце не изазивају довољно пажње ту је од кључног значаја улога мен- тора, али и родитеља да би код најмлађих изазвао позитивна осећања у сусрету са на- родном повешћу, професор историје мора бити одушевљен за идеју родољубља на тај начин ће се развити осећање припадности заједници са пуном свешћу о личној улози и одговорности јер када деци кажете да су и жича и кембриџ стари осам векова они ће почети да вас слушају и знаће да нису „тикве без корена“ а када буду посетили царску ла- вру жичку, срце ће им бити пуно радости да ли можете да наведете неки конкретан пример, како кажете, светосавског модела функционисања? – тај модел, тј образац је видљив у број- ним епизодама српске повеснице мени је посебно драг пример изузетности српске за- једнице у трсту након што је град добио ста- тус слободне трговачке луке, један број срба из боке, херцеговине и босне је тамо мигри- рао и формирао моћну привредну заједни- цу међутим, на самом почетку, тршћански срби су формирали црквено-школску ауто- номију као темељ из којег ће нићи матери- јални успеси на чувеном тргу понте росо, где су срби и југословени куповали фарме- рице, налазе се три српске палате и српска црква светог спиридона једна од њих је и чувена палата спиридона гопчевића, срби- на-римокатолика из боке она има два улаза и изнад сваког две статуе: са леве стране су кнез лазар и кнегиња милица, са десне ми- лош обилић и косовка девојка колики број срба из златног доба социјализма је отишао у трст са тим сазнањем? да ли наша деца у средњошколским путовањима посећују овај бисер медитерана? према вашем мишљењу, шта је толико сна- жно мотивисало светог саву да реализује свој огромни стваралачки и предузетнич- ки потенцијал? – хришћанска љубав свети сава је градио своју личност не као апстрактну категорију, већ као категорију која има своје утемељење у светој тројици одатле је долазила његова огромна духовна снага и постојаност из та- кве позиције свети сава прецизно сагледава смисао живота и поставља високе циљеве пред себе, а самим тим, и пред свој народ у свим временима и ми, савремени срби, смо позвани да будемо истинске личности и да активно учествујемо у креирању национал- не историје свети сава је неизмерно волео свој народ и показао да је једина права љубав она ко- ја је спремна на велику жртву он је аутоке- фалност видео не само као државни, већ пре свега као идентитетски идеал хришћанског формата он јесте био истински родољубив и то је осећање које је наследио од оца и мај- ке, али он и сви немањићи су изнад свега би- ли припадници хришћанске васељене јер, примера ради, немањићи нису били даро- давци само на српском етничком простору они су били ктитори и приложници у светој земљи, у јерусалиму, у италији, бугарској, грчкој и другде, што само говори о њиховој хришћанској авангардности они су били на- ционални, али су истовремено били способ- ни да буду и наднационални ви сте почетком године у великој право- славној гимназији новосадској одржали предавање на тему „задужбинарски етос новембар / децембар 2019 41 интервју немањића“ где је тајна српског задужби- нарства? – најпре треба истаћи да је од свих заду- жбина аутокефалија највећа задужбинар- ство има дуго историјско трајање у српском народу и неодвојиви је део православне хришћанске традиције и српског национал- ног идентитета уопште узев, историја цркве и историја српског народа је како то бележи, блажене успомене, прота радован биговић, историја задужбинарства српско задужбинарство, којем је печат дао сâм свети сава, развија вредности хри- шћанске етике: пре свега оно се бави чове- ком бави се и економским и технолошким напретком јер га директно стимулише, али се изнад свега бави човеком са друге стра- не, задужбинарски етос можемо дефинисати као високоразвијени систем вредности чији је основни циљ уверење да појединац свој смисао постојања може пронаћи једино у заједници и да једино кроз идеју давања тој истој заједници може себе реализовати као личност и економски напредовати после немањића, лазаревићи и бранко- вићи су наставили традицију ктиторства и задужбинарства фрушкогорски манастири постају настављачима светосавског пра- вославља то су били нови центри духовне културе у којима се програмски наглашавао континуитет са претходним периодом уоп- ште, са губитком државности, црква је била та која је чувала дух задужбинарства у аустријској монархији срби су били у неравноправној цивилизацијској борби због настојања беча и пеште да систем- ски слабе српски народ у културном и духовном смислу, најпре реагује митро- полит београдско-карловачки мојсије петровић он улаже сав иметак у школу с циљем да изведе народ из таме незнања почетком 1728 у њу је уписано 128 ђака, од којих је већина била сиромашна и није могла да плати смештај зато родољуби- ви митрополит један део митрополијског двора преправља у интернат њега следе митрополити вићентије јовановић, који доводи учитеље из кијева, и авангардни висарион павловић, који оснива духов- ну академију – прву српску високу школу која означава почетак универзитетског школства у срба задужбинарство је било концентрисано у оквиру неколико најзначајнијих установа српског народа то су српска православна црква, матица српска, универзитет у бео- граду, српска краљевска академија (касније сану), спд привредник из загреба 42 6 / 2019 као државни службеник имате другачији увид у сарадњу цркве и државе какво је ваше искуство на том пољу и како бисте окарактерисали ову сарадњу? – од 2016 године сектор за сарадњу са цр- квама и верским заједницама је припојен се- кретаријату за културу тај потез је био пот- пуно оправдан и сувисао, јер је наша култура пре свега хришћанска култура када погле- дамо списак непокретних културних добара од изузетног значаја у ап војводини виде- ћемо да верски објекти имају више од 80% удела у том смислу важна је улога српске православне цркве и других цркава и вер- ских заједница које имају изузетну историј- ску, државотворну и цивилизацијску улогу у обликовању, очувању и развијању идентите- та српског народа и свих других етничких и верских група које живе у републици србији додајмо још да љубав и одговорност наше српске цркве надилази границе републике србије и обухвата читав српски етнички и културни простор када пажљивије сагледамо стваралачку улогу цркве у области културе, видећемо да су њени носиоци манастири, богомоље, ри- знице, музеји, архиви, научно-истраживачке установе, библиотеке, специјализоване шко- ле и установе, уметничке и конзерваторско- рестаураторске радионице, културно-умет- ничка друштва, хорови и друге установе и удружења то је огроман капитал чији потен- цијали доприносе укупном друштвеном раз- воју и бољем квалитету живота појединца на крају нашег разговора, који би био ваш закључак у погледу свега реченог, и шта бисте поручили читаоцима православног мисионара? – црква је заједница која нас теши, исце- љује, крепи и радује она нас лечи од са- времених болести – отуђености, депресије, егоизма, равнодушности и бесциљности је- дино у нашем аутентичном искуству можемо пронаћи непресушан извор мотивације који ће нас оснажити као заједницу и помоћи нам да заузмемо правилан однос према најва- жнијим животним темама повратак преда- њу услов је за личну и колективну обнову ми нећемо постати бољи ако променимо идентитет, ако се отуђимо тако размишља- ју робови ми православни хришћани смо личности, домаћини ми ћемо победити он- да када се вратимо себи – када постанемо достојни наших немањића, нашег стефана немање, нашег светог саве, наших устаника, косовских и солунских див-јунака, наших те- сле и пупина, николаја и јустина када погледамо списак непокретних културних добара од изузетног значаја у ап војводини видећемо да верски објекти имају више од 80% удела у том смислу важна је улога српске православне цркве и других цркава и верских заједница у обликовању, очувању и развијању идентитета српског народа и свих других етничких и верских група које живе у републици србији интервју новембар / децембар 2019 43 света земља храм је грађен по моделу древних византијских храмова у основи крстообразни и са куполом налик на куполу цариградске свете софије са осмостраним тамбуром и 24 прозора иконостас за храм је донесен из москве спасо-вазнесењски манастир на маслиновој гори јелена јонић архимандрит антонин капустин, начелник руске духовне мисије у јерусалиму, купио је 1879 године земљиште југоисточно од ме- ста спаситељевог вазнесења, на самом врху маслинске горе, у намери да на том месту из- гради православни храм посвећен вазнесењу христовом већ наредне године почела су ископавања и том приликом су откривени мозаици храма на месту обретења главе светог јована кр- ститеља на мозаицима су приказане птице, рибе, као и приказ манастира часног крста из периода од 6 до 9 века, као и натпис о неком јакову, јерменском епископу поред овога от- кривени су и мозаици византијског стила из 6 века, мозаик са грчким натписом „теодосије, славна кувикуларија“ из 5 века, као и бројне гробнице са мозаичним украсима сви ови на- лази су указивали да је на овом месту на ма- слинској гори још у античко време постојала велика и богата некропола са низом храмова како грчких тако и јерменских недалеко од места обретења главе св јова- на крститеља на маслинској гори, налази се и велика камен-стена на којој је по предању пре- света богородица стајала за време вазнесења господа исуса христа приликом откопавања око ове стене, архимандрит антонин је забеле- жио да је откривен велики позлаћени мозаик са много комада белог мермера, као и постоља два стуба из 5 и 6 века из сачуваних записа, по- знато је да се око ове стене налазио грчки мана- стир посвећен преподобној меланији у време инвазије персијског цара хозроја, 614 године, јерусалим је био уништен као и овај манастир, а његови монаси су били мучени и убијени тачно на остацима старог грчког манастира архимандрит антонин је саградио манастир у част вазнесења господњег поред њега, сагра- ђен је и конак у којем су се руски ходочасници најчешће задржавали по повратку из витани- је, из посете лазаревој пећини, а са овог места су могли да се диве панорами источног дела јудејске пустиње, долини реке јордан и мр- твог мора изградња храма је завршена 1885 године, са већим закашњењем, јер је у то вре- ме, због руско-турског рата, архимандрит ан- тонин морао да буде у атини храм је грађен по моделу древних византиј- ских храмова, у основи крстообразни и са ку- спасо-вазнесењски манастир, јерусалим (извор: wwwcultureru) 44 6 / 2019 света земља полом налик на куполу цариградске свете со- фије, са осмостраним тамбуром и 24 прозора иконостас за храм је донесен из москве под је прекривен мермерним плочама у чијем сре- дишњем делу су ситни комади белог мермера који потичу од једног од најстаријих манасти- ра у јерусалиму заједно са манастиром, из- грађен је и торањ-звоник висине 64 метра из русије је донето звоно тежине 4928 килограма, пречника 2,13 метра, које је постаљено на зво- ник од тог времена па до данас овај се звоник назива „руска свећа“ он и данас доминира над маслиновом гором и представља највишу гра- ђевину у јерусалиму: са њега се могу видети сви делови овога града, мртво море, долина јордана, а двогледом и средоземно море током снажног земљотреса 1927 године маслинска гора и сви храмови на њој су нај- више пострадали у манастиру су тешко били оштећени конаци, сам храм, али се звоник одржао отац антонин је намера- вао да обнови манастир, али архимандрит леонид није прихватио ову идеју, јер је та- да у манастиру био само један монах то је условило доношење одлуке да мана- стир постане женски, што је 1906 годи- не свети синод рпц и потврдио, те за исповедника поставио о партенија, а монахињу евпракију за игуманију до 1907 године у манастиру је бо- равило око 100, а већ 1914 године око 150 монахиња пре почетка пр- вог светског рата ходочасници су, из русије, у манастир донели чернигов- ску икону пресвете богородице која је постављена у олтар током првог светског рата руска духовна мисија у јерусалиму је дожи- вела много невоља скоро целокуп- но свештенство мисије је одведено у египат, а руске манастире, зграде, фарме, вртове су окупирали турски војници монашки живот на маслинској гори је престао, а спасо-вазнесењски манастир је затворен монахиње су понеле черниговску икону пре- свете богородице и пред њом су се свакоднев- но молиле за спасење и завршетак рата убрзо је богородица услишила њихове молитве и указала им је милост, због чега је ова икона на- звана брзопослушница након завршетка рата, већ у јануару 1919 године, прве су се вратиле монахиње из александрије и манастир је поно- во оживео године 1951 монахиња тамара, ћерка ве- ликог војводе константина константино- вича романова, именована је за игуманију манастира и ову функцију је вршила све до 1975 године, када је у присуству јордан- ског краља хусеина прослављена стогоди- шњица руске духовне мисије у јерусалиму и данас је овај женски манастир активан у њему је сестринство од 5 монахиња и припада московском патријархату руске духовне мисије у јерусалиму последњих пар година је веома посећен и предста- вља незаобилазно место ходочашћа ру- ских верника спасо-вазнесењски манастир, јерусалим (извор: ruwikipediaorg) новембар / децембар 2019 45 манастир есфигмен је основан у 11 веку манастирска слава је вазнесење хри- стово смештен је на северној обали свете го- ре у подножју три брда: самарије, грбавице и зодохоса пигија (извора живота) по предању, манастир су основали цар те- одосије ii и његова сестра пулхерија (5 век), али је убрзо по оснивању срушен, тако што је на манастир пао камен са брда сачувани пи- сани извори, пак, претпостављају да је есфиг- мен основан у 11 веку први помен манастира налазимо у посла- ници павла ксиропотамског 1016 године, и у завештању монаха димитрија хамеја (1030 г), у којем се помиње теоктист, монах есфигмен- ског манастира и, коначно, у другој повељи свете горе из 1046 године до турских освајања, манастир доживљава процват захваљујући јовану v палеологу, срп- ском краљу стефану урошу и деспоту ђорђу бранковићу који су обнављали, не само мана- стирско утврђење, католикон, већ и његову економију, након више пожара и упада пира- та у 13 и 14 веку од турског освајања свете горе па све до средине 16 века манастир еф- сигмен је у великој мери био запуштен све до света гора дрвени иконостас са позлатом који је, 1813 године, урађен у овом манастиру сматра се једним од најлепших пост-византијских иконостаса на светој гори манастир есфигмен др немања јонић манастир есфигмен (извор: https://rs-latsputniknewscom) 46 6 / 2019 1569 године када је у манастиру боравио 51 монах сви су они напорно радили на обно- ви манастира, пише у једном омологу из исте године од 1655 године есфигменски монаси, по дозволи руског цара алексеја михајлови- ча, на сваких пет година посећују русију и при- купљају новчану помоћ за обнову манастира у исто време и молдавски владари су новчано помага- ли манастир почетком 18 века митрополит григорије мелник и патријарх григо- рије v новчано учествују у обнови јужног крила мана- стира који се 1722 у земљо- тресу урушио током 17 и 18 века у манастиру је по- стојала позната есфигмен- ска школа хагиографије под руководством монаха луке током народно-осло- бодилачке борбе против турака, манастир је пре- трпео велика оштећења, а његово братство прогоне, јер су се поједини грчки устаници крили у њему да- нашњи католикон, главни храм, подигао је монах теодорит 1806–1810 године, на месту ранијег храма по узору на друге светогорске католиконе, а наредне го- дине храм је освештао патријарх григорије v нарочити допринос новијој обнови мана- стира дао је митрополит касандрије игња- ције, који је сву своју уштеђевину и имовину дао за његову обнову нови католикон је по- кривен оловним кровом са 8 купола, а мер- мер за изградњу је довезен са острва тинос храм је живописао венијамин галатист 1811 а олтар захарије и макаријус 1818 нартекс су живописали 1841 го- дине јосафат, никифор, герасим и анфима дрве- ни иконостас са позлатом је урађен 1813 године и сматра се једним од нај- лепших пост-византијских иконостаса на светој гори спољну припрату је 1845 доградио патријарх јефи- мије vi, некадашњи есфиг- менски монах улазећи у манастирску порту, прво се наилази на фијалу коју је изградио игу- ман јефтимије 1815 годи- не, на истом месту где се налазила ранија фијала из времена јована v палеоло- га фијала има 8 стубова ве- заних мермерним парапе- том са скулптурном декорацијом на стубове належе купола насупрот улазу у католикон, смештена је тр- пезарија, коју је 1810 године, такође изградио игуман јефтимије трпезарија је фрескописана света гора манастир есфигмен (извор: wwwpenzinrs) католикон манастира есфигмен (извор: wwwflickrcom) икона богородица неувењива, манастир есфигмен света гора новембар / децембар 2019 47 1811 године на жалост ове фреске су поцрнеле у току пожара који су подметнули турски војни- ци за време ослободилачких ратова у 19 веку поред католикона, манастир есфигмен има још 13 параклиса, 8 на његовом синору и 5 у кареји и њеној околини најзначајнији параклиси су они посвећени пресветој бо- городици и светим архангелима који се на- лазе са обе стране на улазу у католикон, док су осталих 6 параклиса у разним деловима манастира ови параклиси нису живописа- ни, али се у њима налазе преносиве иконе значајно место у историји манастира има пећина светог антонија печерског која је смештена на око 300 метара изнад манасти- ра овај светитељ је био оснивач кијевско- печерске лавре и истовремено је био покре- тач монаштва у русији ризница манастира је смештена преко пута нартекса католикона, и у њој се чувају мно- гобројни богослужбени предмети, мошти, крстови, медаљони, одежде, као и шатор вој- сковође наполеона бонапарте у олтару се чува такозвани пулхеријин крст, ковчег са великим бројем моштију светих, као и вео- ма вредна мозаична икона исуса христа на којој десном руком благосиља, а левом држи јеванђеље ова икона је у сребрном окову на којем су изрезбарени свети апостоли икона која се недавно прославила као чу- дотворна у манастиру есфигмен, заправо је репродукција иконе пресвете богородице руже неувењиве ова на дрвету каширана икона припадала је блаженопочившем игу- ману евтимију, и по његовом упокојењу ста- вљена је на његов гроб будући да се током овоземаљског живота у својој келији увек молио пред њом игуман евтимије упоко- јио се 1999 године, а пчеле су, врло брзо пошто је сахрањен, начиниле рам од воска око лика богородице пажљиво опточивши лик мајке божије и богомладенца касније су монаси есфигмена увидевши како пче- ле на чудесан начин прослављају господа и пресвету богомајку ову икону поново унели у манастир где се и данас чува библиотека до које воде уске спиралне сте- пенице има 372 стара рукописа, од којих су 75 на пергаменту, многи су са минијатурама овде се чува и више од 2000 старих штампа- них књига, а у другом делу библиотеке који се налази у северном делу манастира смештено је око 7000 штампаних књига из 19 и 20 века данас манастир есфигмен у светогорској хије- рархији заузима 18 место значајно место у историји манастира има пећина светог антонија печерског која је смештена на око 300 метара изнад манастира овај светитељ је био оснивач кијевско-печерске лавре и истовремено је био покретач монаштва у русији света гора рам од воска око лика богородице 48 6 / 2019 ј ош почетком прошлог века прота хаџи михаило вучетић, школски друг патријарха димитрија, на повратку са поклоњења у светој земљи, на питања својих мачвана како изгледа мисир, одговорио је: „попните се на видојевицу, погледајте у сремску митровицу – ето, мачва вам је мали мисир!“ после више деценија, одмах по завршетку другог светског рата, у мачви, у селу клењу, родио се илија ђурић, син младена и босиљке уз илију, родитељи су добили још два сина марка и јанка првенац илија је по окончаној основној школи у клењу отишао у средњу богословску школу „света три јерарха“ у манастиру крка у време када је илија учио богословију у далмацији је епископ био стефан (боца), који је рукоположио илију 1970 године илија је најпре био свештеник у шибенику, а потом је служио у кистању, а парохија је обухватала села ивошевци, бјелина и биовчино село после тога је био у бенковцу, од 1980 до 1986 године у свим тим местима био је омиљени свештеник, не само међу православним верницима године 1986 илија је са породицом (супругом босиљком и седморо деце) прешао у београд, да буде свештеник при храму покрова пресвете богородице на звездари, а са парохијском дужношћу у насељу мали мокри луг прота се ту прихватио великог сећање сећање на пријатеља и земљака протојереј-ставрофор хаџи илија м ђурић 14 јули 1946–21 јули 2019 протојереј-ставрофор александар д средојевић протојереј-ставрофор хаџи илија м ђурић новембар / децембар 2019 49 и тешког задатка, да подигне са верним народом први православни храм у овом делу београда уз божију помоћ, а у сарадњи са добрим људима из грађевинског одбора, храм посвећен св великомученику трифуну је у периоду 1994–1998 изграђен касније је храм стално улепшаван, а то се чини и данас прота илија је, са верујућим народом, на месту где је некад било сметлиште, саградио предивни храм, који служи на радост и спасење свих становника малог мокрог луга, а и шире али, он није градио само камену цркву већ је изграђивао и живу цркву – народ – тако што је неуморно мисионарио остаће упамћен као покретач парохијског билтена глас светог трифуна, једног од ретких у београду, који је објављен 69 пута до сада, у укупном тиражу од преко 130000 примерака храм је објавио и књигу о светом јовану шангајском, а у припреми је и споменица поред храма, у порти су изграђени и пратећи објекти у којима се окупља народ после службе божије, а вреди поменути да су парохијани предвођени протом илијом редовно обилазили велике српске светиње на поклоничким путовањима прота је ишао и у свету земљу, а више пута је посетио и свету гору у време грађанског рата 1991–1995, прота илија је својски помагао наш народ, па је тако и једну избегличку породицу примио у своју кућу прота илија је пензионисан 1 марта 2018 године након болести која га је мучила неколико година, мој пријатељ и земљак илија се упокојио на дан св прокопија 21 јула 2019 године сахрањен је 23 јула, у порти покрај храма, уз олтар, на месту одређеном за градитеља цркве на сахрани је било преко 30 свештеника и владика ремезијански стефан спомен плочу је урадио његов син ђакон миладин прота илија је оставио седморо деце и 23 унучади имао се рашта и родити! прота илија је, са верујућим народом, на месту где је некад било сметлиште, саградио предивни храм, који служи на радост и спасење свих становника малог мокрог луга, а и шире али, он није градио само камену цркву већ је изграђивао и живу цркву – народ – тако што је неуморно мисионарио сећање прота илија на челу литије у кочијама – фотографија из 2016 године 50 6 / 2019 хришћанска књижевност први чиниоци од значаја на којима је изграђена специфична српска тршћанска култура тичу се формирања српске православне црквене општине, као и прве српске школе српска култура у трсту – наша једина ренесанса књижевни трагови дејан војводић да је српска тршћанска колонија коју су у 18 и 19 веку чиниле већином трговачке породице оставила важан траг у овом граду на северу данашње италије чињеница је на коју се данас гледа као вредан траг српске просвећености која у та- дашњој србији услед тур- ског присуства није била могућа први чиниоци од зна- чаја на којима је ова из- грађена специфична кул- тура тичу се формирања српске православне црквене општине, као и прве српске школе тада формиране у оквирима хабзбуршке монархије да је трст, онај који су представљали срби у то време, био битна тачка културног развоја и за- мајац доброг дела српске културе, буђења писме- ности и културног препо- рода сведоче бројне везе великана српске културе у то време са србима у трсту када је у питању доситеј обрадовић, по- себно се памти његов трећи боравак у трсту 1802 године, када је по сведочењима наме- равао да ту оформи и штампарију „за град трст је везано и прво доситејево штампано дело, писмо љубезном харалампи- ју, које се сматра за манифест српског про- светитељства наиме, доситеј се приликом свог боравка у трсту 1779 године упознао са месним парохом, харалампијем мамулом, иначе србином из хрват- ске, па њему из лајпцига, априла 1783, шаље своје чувено програмско пи- смо, својеврсни фило- зофски есеј, у коме у виду манифеста излаже своје основне просветитељске идеје“ милорад павић истиче да је његов траг у трсту толики да је било речи о и тршћанској песничкој школи, која се око њега формира „доситејева востани сербије се сматра за јед- ну од најлепших српских родољубивих песама, по емотивном набоју и ле- поти лирике равној сан- та марија дела салуте лазе костића или песми црњанског ламент над београдом ова доситејева песма поникла у трсту, у тадашњем језгру српских родољуби- вих снага изван матице, стецишту и упоришту српске интелигенције, спевана међу србима који су у карађорђу и устаницима видели ре- новембар / децембар 2019 51 хришћанска књижевност ализацију вишевековног сна о слободној ср- бији, била је синтеза стремљења српске бор- бе за слободу“ за разлику од доситеја који је био прихва- ћен на сва звона, вук стефановић ка- раџић је у прво време наишао на неповерење тршћана но касније постаје прихваћен и позната је његова уло- га везана за учитеља владисављевића, коме је чак дао свог сина да га подучава ова- кво подозрење пре- ма вуку долази пре свега због тога што српска православна црква у почетку ни- је прихватала вукову реформу, те је српска дијаспора као природ- но везана за матичну цр- кву и сама на вука гледала са сумњом касније, када је већ био прихваћен, он пише: „трст је најзначајнија примор- ска општина народа нашега (по броју душа може бити и најмања, али је по богатству прва у своме народу)“ са трстом су повезани и павле соларић и јоаким вујић, међутим знатно мање него што су то вук и доситеј у њему је боравио и цр- ногорски владика петар ii петровић његош познат је и песник никола ђурковић, један од најизразитијих тршћан- ских песника, кога је у својим текстовима као претечу по- мињао милош црњански дакле, трст као одраз више културе српским интелектуалцима слу- жи као полазна тачка из које се упознају са светом, али из ког црпе снагу за узди- зање модерне срп- ске државе, које нема без просвећености и културног развоја, ком је трст дао одсутни замајац трст је као тема прису- тан и у романима наших пи- саца хх века, али и савреме- них тако се као позорница јавља у романима декартова смрт радомира константиновића и судбина и коментари радослава петковића доситејево писмо харалампију црква светог спиридона у трсту (извор: crkvaat) доситеј обрадовић (1739–1811), литографија анастаса јовановића из 1852 г (извор: википедија) 52 6 / 2019 храмови црква на умци је саграђена у строгом српско–византијском стилу мала је по својим димензијама, али се одликује хармоничношћу архитектонских линија и одличном акустиком храм светог преображења господњег на умци гордана симеуновић на десној обали саве, двадесетак кило- метара југозападно од београда, нала- зи се живописна варошица умка као место у близини града који је имао бурну историју, умка има своје невоље и своје лепоте људи који су живели на умци, били су најпре си- ромашни сточари које је населио кнез ми- лош касније је умка постала среско место и живот у њој добио је све елементе вароши- це између два рата рата на умци су живе- ли угледни лекари, судије, трговци село и варошица умка су се прожимали и из тог заједништва стигла је племенита идеја да се на умци сагради црква пре него што је саграђена црква на умци, сва села у близини београда, на десној обали саве, најпре су при- падала остружничком храму који је саграђен 1834 године храм – црква рождества пресвете богородице, изграђена је у великој моштаници 1858 године црква је изграђена на платоу између велике моштанице и пећана на темељима старе цр- кве – брвнаре мештани велике моштанице, пећана, умке, руцке и сремчице издвојили су матери- јална средстава за грађење ове цркве ова места су сачињавала парохију умљанска парохија је 10 јануара 1946 године проглашена засеб- ном парохијом при новоподигнутом храму светог преображења господњег на умци са- чињавају је варошица умка, село умка и село руцка новообразована парохија је добила посебну канцеларију, свој печат, посебне ма- тичне књиге, дневник црквене касе, благајни- ка и црквењака и свој парохијски буџет при- ликом образовања умљанске парохије у њој је било (у сва три насеља) 378 домова са 1800 душа за пароха је изабран протојереј борис волобујев рад на подизању овог храма почео је ини- цијативом госпође јелене шуменковић, са благословом патријарха варнаве јуна 1933 године тога дана је организован привремени одбор за подизање хра- ма на умци, у који су ушли: јелена шу- менковић, као председница и благајник, тома јаковљевић, учитељ у пензији, као секретар, лазар поповић, окру- жни начелник у пензији, мирослав малетић, срески начелник, кузман милисављевић, председник општи- не на умци захваљујући раду одбо- ра, који се током времена мењао у погледу свог састава, било је могуће 1938 године приступити ударању темеља храма са благословом ње- гове светости патријарха гаврила, 16 октобра 1938 године, преосвећени дионисије, викар његове свето- сти, извршио је освећење темеља новембар / децембар 2019 53 храмови храма присуствовало је бројно свештенство и велики број мештана и гостију многи имућни људи са умке су својим ма- теријалним средствима помагали подизање цркве храм је завршен и освештан на врбицу, 8 априла 1944 године, са благословом митро- полита скопског г јосифа међу онима који су саслуживали приликом освећења био је и је- реј машан петровић, професор богословије, који је дао велики допринос изградњи цркве, и који је мученички пострадао у октобру 1944 године црква на умци је саграђена у строгом срп- ско–византијском стилу мала је по својим ди- мензијама, али се одликује хармоничношћу архитектонских линија и одличном акустиком план је израдила инжењер архитекта милица ристић храм није живописан, али је украшен бројним иконама иконостас је осликао ан- дреј спиридоновић црква је била предвиђе- на за спомен-костурницу палих у колубарској бици, али и поред сазиданих и уређених про- сторија храма, због подводног терена и вели- ког клизишта, одлучено је да костурница буде у цркви у лазаревцу у цркви на умци сваке године је на дан све- тога саве, одржавана свечаност деца су ре- цитовала пригодне песме, певао је мушки или мешовити хор уз солисту београдске опе- ре жарка цвејића дељени су колачи које су вредне парохијанке редовно припремале цркву на умци су посећивали највиши ве- ликодостојници српске православне цркве архимандрит др јустин поповић, професор универзитета, у храму на умци је 1947 године служио литургију том приликом је одржао бе- седу о милосрдном самарићанину патријарх герман је 1962 године посетио цркву на умци, а патријарх павле га је у више наврата посећи- вао а када је 1995 године освештао дом спе- цијалне школе „свети сава“, у умљанској цркви је, пред многобројним мештанима, одржао проповед борис волобујев, професор теологије, по- реклом рус, дуго година је служио у храму на умци и после одласка у пензију је богослужио, без икакве материјалне накнаде стари умља- ни памте проту бориса по милом лику и доброј души, као и по бомбонама које је делио деци у умљанској цркви служили су и јереј теохар теохаревић и светозар лотина, професор тео- логије, пореклом из хрватске дубице цркве- њак алекса илић је четрдесет година верно и одано, без икакве надокнаде радио у умљан- 54 6 / 2019 храмови ској цркви за свој ревностан труд награђен је похвалницом од патријарха германа за старешину цркве на умци 1982 године постављен је протојереј милан симић ње- говим залагањем уређена је порта, саграђен парохијски дом за потребе крштења и поме- на, и стан за свештеника уведено је грејање у цркви, а сада се ради и нови иконостас после 46 година, обновљена је литија на други дан духова (друге тројице), 1994 године, лити- ја је ишла кроз карађорђеву улицу до места црквине у пећанима сваке године домаћин славе, неко од угледних, имућнијих људи са умке организује ручак у парохијском дому за учеснике литије организовано је и више по- клоничких путовања до косовских манастира и до манастира острог са поклоничког путо- вања у манастир хиландар, 2016 године отац милан је донео за цркву на умци једну копију душановог законика исте године када је у ср- бији уведена веронаука у школе (2001), у пор- ти умљанске цркве је почело прослављање бадње вечери, на којој је од тада увек присутан велики број мештана многи мештани су са љубављу помагали своју цркву др вукосава милојевић је остави- ла цркви цело своје имање радници фабри- ке картона „лепенка“ 1994 године су урадили обијање испуцале тераце на темељу храма, по- новно малтерисање и фасаду браћа милан и зоран милићевић из руцке су урадили обимне грађевинске радове на санацији храма, и нову фасаду за несебичну љубав и ревност прили- ком реновирања храма светог преображења господњег на умци, они су 2004 године, од па- тријарха српског павла, добили пригодне гра- мате чесму, запис и споменик карађорђу, који се налазе у лепо уређеној и пуној цвећа порти умљанске цркве исклесао је наивац милорад роксић, чика мика у тексту „умљанско звоно“ који је објављен у новинама српске патријаршије правосла- вље од 24 јуна 1971 године, јереј теохар теохаревић пише: „на други дан духова на умци у црквеној порти у 8 часова са литиј- ским барјацима и сузама радосницама ве- лики број верних дочекао је ново звоно допремљено из звоноливнице пантелића у земуну, тешко 159 кг – дар верних парохије умљанске храму св преображења господ- њег на умци с благословом његове светости патријарха српског господина германа [] после говора старешина цркве се поклонио пред звоном, прекрстио, целивао га и дари- вао његов пример следе протојереји и сви верни, а онда се кроз сву умку, до послед- ње викендице у дубоком и даље кроз равни срем, питому посавину и валовиту шумади- ју разлегао продорни баритонски глас на- шег новог звона то алекса, устрептала срца, опијен духовном радошћу, звони звони, и не мисли да престане“ извори: проф духомир цветковић: велика моштаница, културно – просветна заједница србије, библиотека „хронике села“, београд, 1996; благоје симић: руцка, трагови прошлости 1500–2000 , културно – просветна заједница србије, библиотека „хронике села“, београд, 2014; летопис цркве светог преображења господњег на умци новембар / децембар 2019 55 хришћанска књижевност обраћање на промоцији књигâ „небеско платно“ и „краљ петар први у призрену“ књижевнице леле марковић, 28 септембра 2019 године у порти храма светог вазнесења господњег у жаркову небеско платно о песмама леле марковић радмила грујић драга браћо и сестре, драги наши свеште- ници, који сте наши духовни очеви, који нам пружате вашу очинску љубав и њоме нас приводите ка источнику вечне љубави го- спода нашег исуса христа ви нам отварате духовни вид којим се једино може сагледати и разумети права љубав, а она је „со“ живо- та ми данас говоримо о тој љубави, а лела марковић нам пева о тој љу- бави у њеној поетској збир- ци „небеско платно“, у којој је сабрала своју световну и духовну лирику ту су њене младалачке и оне зрелије песме, којима је духовно исказала љубав пре- ма завичају, родитељима, при- јатељима, песницима, према сâмој песми, логосу, речи божијој оне су исписане на- дахућем благодати и певају о светој љубави према богу и ближњима, према светим хра- мовима, са олтарима у којима су жртвеници божанске љуба- ви, принесене за спасење чо- века и света исказала је своју жарку љубав која зна да је бог љубав и шта је љубав божија – шта је љубав? – пита се лела у својој мла- далачкој световној поезији има ли икога од нас да се у младости није то запитао? па, и у зрелијим годинама сви увек постављамо пи- тање: „шта је љубав?“, а никада: „ко је љубав?“ зато и не знамо јер, љубав је бог и љубав сам ја, као боголико биће, створено из божије љубави бог је тај који једино зна да даје љу- бав и ја сам тај који треба исто да чиним, а не чиним, него само тражим да ми се чини и не налазимо прави одговор налазе га само они који су бога препознали као вечну љубав, а људе као иконе те љубави, и који су схватили да треба да љубимо једни друге као што бог љуби нас али, не због заслуга других људи, него због тога што бог подједна- ко љуби и праведне и гре- шне то је права љубав али лела не каже: „љубав је само реч и ништа више“, као што каже једна обесхра- брујућа световна песма шта значи то „само реч“ и каква је то реч? вероватно – празна, као што је празан тај човек а зашто није пуна? ако је већ реч, онда мора бити садржај- на, пуна чега пуна? лажи или истине? лаж нема никакве везе са љубављу, јер љубав је истина, љубав је суштина бога творца свега видљивог и невидљивог, а ми смо ство- рени и рођени из те љубави божије љубав је делатна има ли те љубави у нама? то је право питање ми смо синови те љубави и без бога 56 6 / 2019 хришћанска књижевност за љубав не можемо знати без бога је љубав празна, неделатна окренута на супротну стра- ну – према мамону, стицању материјалних, а не духовних вредности, тако да више волимо но- вац, аутомобил, комфор, него свога ближњег христос нас опомиње: где је благо ваше, тамо ће бити и срце ваше (лк 12, 34) нећемо рећи да световне љубавне песме нису добре, напротив али, оно што оне нема- ју то је венац исплетен рукама и срцем духа љубави, светог духа, него садрже само игра- рију чулних осећаја, проткану вечним пита- њем: „шта је љубав?“ проткану посесивношћу, недовршеношћу, несавршеношћу зато су оне тужне, безнадежне, понекад горке такво пи- тање не поставља духовна поезија, јер је она уистину љубавна, испуњена јеванђелском ра- дошћу и изобиљем љубави нашег спаситеља, опраштањем грехова и немоћи људске наш спаситељ се жртвовао управо зато да би спа- сао љубав међу људима песници који то спо- знају, тада достижу у једно стање када у њима дејствује друга сила, благодат јединога благо- датнога, доживљавају божанска осећања и о њима пишу пишу, заправо, о лепоти и моле се за њу свака духовна песма је молитва бла- годарности дародавцу – љубавна екстаза у духовним љубавним песмама, попут ста- розаветне „песме над песмама“, чак и оно те- лесно обожује се и преображава у духовно песме су радосне па и сузе су радосне, јер су и оне духовне јер, бог у песнику почива и песник у богу „христос посреди нас“ то је света огњена љубав и она није тајна нити обавијена тамом, него је откривена и дожи- вљена као истина и суштина живота бог нам се открио као љубав и учи нас кроз светог апостола павла да наш живот чине три ства- ри: вера, нада и љубав, али од ово троје нај- већа је љубав јер, кроз љубав се спасавамо и једино са њом, као животном попутнином, одлазимо из овога света зато песник о том доживљају не може да ћути па, и кад ћути, песма у њему громогласно поје у њој жу- бори живот и хучно одјекује, јер песник пе- смом приноси себе на жртву песник излази на бесмртну пашу на коју позива и нас то је духовна љубав која се прелива и раздељује свима у својој духовној поезији лела је на- шла прави одговор духовна поезија је најљубавнија поезија, јер је познала истинску љубав и ушла у њену дубину и висину из дубине срца – у висину бога песник духовне поезије живи више на небу него на земљи „небеско платно“ је назив ове лелине књиге по истоименој песми ко- ја је изнедрена из њене топле љубави према мајци, а на корицама је слика на платну коју је насликала њена мајка можда бисмо ту слику могли назвати „земаљско платно“, јер је на њој насликан диван земаљски предео али, сва та лепота на земљу силази одозго, али и узлази на висину, ако је сликана и принета на славу творца те лепоте човек (грчки ἄνθρωπος), је биће створено да гледа горе, у небо, за раз- лику од сваке зверке која гледа само у земљу ово, како мудри грци човека именују, треба да буде пример свим народима а зашто чо- новембар / децембар 2019 57 хришћанска књижевност 58 6 / 2019 век гледа у небо? зато што бога зна и зна где он обитава а тамо где бог обитава, бог је при- премио место и људима то је љубав божија, бог је љубав надумна и савршена шта је то што духовна поезија има а светов- на нема? има бога, познање његове љубави а световна поезија увек поставља питање: „шта је то љубав?“, јер не зна одговор духов- на поезија никад не поставља то питање јер осећа ту истинску љубав и говори о њој, јер љубав не може да ћути она пева кроз песни- ке о њој певају сви црквени песници, који су љубављу божијом и својом, постали свети поменимо неке: св григорије богослов, св роман слаткопојац, св јован дамаскин, св јован кукузељ, св андреј критски, св симе- он нови богослов и ми певамо и наслађује- мо се њиховим песмама на свим богослуже- њима духовна љубав пева и кад плаче, она пише књиге љубави које миришу на љубав ми, који смо у цркви и који смо црква, позна- јемо бога и осећамо његову живу и нескриве- ну љубав ми смо причасници његове љубави и ту љубав делимо међусобно, али и са свим људима који су изван цркве то је права љубав која не трпи себичност него се несебично дели у четири поглавља лела је сврстала своје песме: реч је увек нада, шта је дом, мирис књи- ге и недореч говора, испредене на преслици стваралачке љубави љубав је увек стваралач- ка у њима је она исплела љубавне уздахе сво- га срца врела, али духовно зрела јер, и „песма расте као дете“, каже лела, и као дете сазрева и њене песме су духовно сазреле ево, лела са нама дели ту љубав, праву, ду- ховну, која прожима њено срце и душу и дарује се свима нама позива нас на духовну трпезу лелина распета љубав према распетом зави- чају, бол те љубави морао је да себи дâ одушка кроз речи, кроз стихове, кроз веру да за тим распећем следи радост васкрсења лела сво- јим песмама васкрсава распете светиње косов- ско-метохијске, својом светлоносном и духо- носном писаљком подиже их ка небу – сунцу правде, као молитвом, да се његова правда ис- пуни свака њена песма је молитва и молитвом подигнути храм из пепела она нас позива да у томе учествујемо стога – учествујмо! најлепши дан је недеља јер тада идем на свету литургију у манастир из петнае- стог века, који се налази у бегаљици, посве- ћен рођењу пресвете богородице, манастир рајиновац чији је настојатељ владика реме- зијански стефан у рајиновцу сам први пут видела чудотворну икону и стопу богороди- це донету из почајева (украјина) често сам пожелела да одем тамо где се богородица по- јавила и жеља ми је била брзо услишена пре васкрса 2015 године ненадано сам стигла у почајевску лавру тамо сам пожелела да сви у мојој породици буду крштени уз искрене молитве богородици већ у мају месецу брат се крстио у цркви лазарици на звездари ту црквицу сам препоручила јер се тамо налази чудотворна икона светог мине, који се про- славља 24 новембра, на дан када је рођен и мој брат мој тата је крштен у младости, а мама која је присуствовала крштењу добила је жељу да и она буде крштена чим је дошла кући и рекла ми да би волела да се крсти, а ја сам без одлагања већ у следећу недељу зака- зала њено крштење уз договор са оцем дра- гославом (парох цркве лазарице), да то буде на дан великог празника свете тројице у име христово ово пишем, желећи да истину знате а како? све је лако ко има уши тај ће и да чује и да се обрадује када се разболите и када вам кажу: „немо- гуће!“, то није крај богу су чуда могућа ако га волите чистим срцем и ако му се молите овако је то било у недељу сам заказала крштење, али већ у уторак мојој мами мири су доктори потврди- ли, уз све снимке и анализе, да има канцер желуца и да је онемогућен рад црева да јој не преостаје још дуго живота од толиког из- ненађења приметила сам да се мама предаје хитно сам сутрадан отишла код докторке ко- ја ми је потврдила дијагнозу уз напомену да је сваки сат пресудан и да је чудо што болест већ није захватила крвне судове чим сам то чула пожурила сам до цркве на звездари да саопштим оцу драгославу шта се догодило пошто је изузетан духовник, одмах ме је утешио речима које су биле истините: „ништа ви не брините бог воли живе ако сведочанство верујте! немојте да сумњате! богу је све могуће само ако имате чисто срце и искрену наду диван је бог у светима својим наталија зубковић има жељу да се крсти на празник свете троји- це она ће доћи биће то све у реду, видећете молите се светом нектарију“ од тога дана, дакле, у среду, четвртак и пе- так текла је невиђена борба за живот маме мире, која је изузетна жена великог срца ја, њена ћерка, слободна и храбра, не бојим се и не плашим се јер је господ све време сам- ном где год да идем господ је спасење моје и њему захваљујем сваки дан на свему тих да- на из јерусалима добијам на поклон од друга владе дрвени крст са изображеним распе- ћем господа, а од другарице јелене освешта- ни појас из манастира ватопеда мира је била у тешкој ситуацији, животно угрожена, али је морала да сачека све резул- тате да би ишла у болницу песак са гроба светог амфилохија из почајева и појас бого- родице сам ставила на њено тело и почела да се молим све док ме сан није савладао мо- литве најчешће богородици и светом нек- тарију из егине (грчка) чудотворцу и божи- јем лекару који је исцелио многе из србије, највише од карцинома светом нектарију је господ христос дао да лечи неизлечиве бо- лести док сам се молила захваљивала сам богу што ми је у рукама свећа упаљена благо- датним огњем у храму светог саве целу ноћ на моје изненађење, мама је мир- но спавала та четири дана, како обично би- ва, била су дуга као година субота, јутро, звони телефон другарица весна јавља ми да је дошла са пута и да жели да ме посети дошла је из егине не знајући за болест моје мајке донела ми је уље светог нектарија које исцељује св нектарије егински (1846–1920), фотографија са почетка 20 века (извор: hram-ostozhenkaru) новембар / децембар 2019 59 сведочанство ух, колико је бог велики! колико чудесних сусрета за три дана! сузе су ми од среће по- текле саме и онда сам у сну имала виђење, када сам чула речи да ће бити све у реду, да не бринем за здравље моје маме господ је у том сну и упозорио: тешко онима који у њега не верују лек је стигао из егине нисам могла отићи тамо, али је свети нектарије „посетио“ мене, мој дом, захваљујући весни која ме је позва- ла да преузмем свето уље мојој радости ни- је било краја питала сам се ко би то могао да ме превезе до куће након преузимања нео- чекиваног поклона кроз неколико минута стиже ми порука пријатеља пеђе, пону- дивши се да ме превезе, не знајући да ће возити „суво злато“ поред моје породице, то су људи који су ми много помогли у нај- тежој ноћи здрави били! чим сам дошла кући, уз молитву светом нектарију, помазала сам мами болно ме- сто умирила се, и слава богу, више није повраћала воду и храну недеља, јутро празник свете тројице одлазим на свету литургију у лазарицу и са осмехом и у сузама на свежој трави кле- чим молим се богу за маму и за моју по- родицу, али највише мислим на маму, која је требала сваког часа да се појави да буде крштена слава богу и свим светима, мама је дошла лепа као најлепша мајска ружа и испред себе видим жену румену у лицу, са осмехом и срећом у очима узима свећу, пали је, држећи је у рукама чврсто стоје- ћи док је гледам захваљујем богу за срећу у њеним очима отац драгослав је охра- брио и помазао миром светог нектарија када смо дошли кући она је из себе из- бљувала течност попут катрана што сам је више помазивала уљем са гроба светог нектарија све је више из ње излазило нешто слично катрану причестивши се, отишла је у болницу и, уз божију помоћ, успешно оперисана моја до- бра мајка је данас жива и много је боље, за- хваљујући господу богу свевишњем, богоро- дици, светом нектарију и свим светима зато верујте! немојте да сумњате! богу је све могуће само ако имате чисто срце и ис- крену наду све бриге господу предајте и не брините, господ ће вас наградити много ви- ше од онога што сте ви њему дали! слава богу и свима светима! све бриге господу предајте и не брините, господ ће вас наградити много више од онога што сте ви њему дали! сведочанство св нектарије егински, новија икона (извор: википедија) 60 6 / 2019 нашем брату, златку васиљевићу, по- требна је помоћ овај младић из угледне свештеничке породице болује од мишићне атрофије, тешког обољења ко- је је у последњих неколико месеци узна- предовало, озбиљно угрожавајући сваки његов будући корак трошкови изузетно скупих терапија већ су исцрпли скромни буџет његових родитеља, који се сада с на- дом и поверењем обраћају свакоме од нас, с молбом да, у оквиру својих могућности, подржимо њихову борбу за златково изле- чење интензивне физиотерапије којима је златко последњих месеци био подвргнут дале су изузетне резултате, али лекарски конзилијум из београда сматра да се до трајног и одрживог решења може доћи је- дино оперативним захватом на познатој турској клиници, специјализованој за ову врсту интервенција у ту сврху неопходно је прикупити нешто више од 6000,00 (шест хиљада) евра, што је превисока сума за ње- гове најближе, али итекако достижна уко- лико свако од нас угради своју малу жртву у један тако велики циљ – златков чврст и самосталан корак милосрђе „иди, па и ти чини тако“ (лк 10, 25–37) свој прилог можете уплатити на следеће начине: 1 уплатом на текући рачун златкове мајке верице: 170–0010393714000–95, отворен код unicredit банке 2 postnet уплатницом на телефон: +381 64 9453954, на име: верица васиљевић, народног фронта, бр 17, борча, београд новембар / децембар 2019 61 у издању удружења поетских стваралаца (уредник – анђелко заблаћански) изашла је књига уочи божића марије богданович (1869–1896) марија апанасовна мјакота, удата богда- нович, мајка је чувеног белоруског песника- класика максима богдановича по записима максимовог оца адама јегоровича, млади песник је управо од мајке марије наследио књижевни таленат и љубав према писаној речи приме- тићемо да мајка и син имају много сличности – обоје су за собом оставили по једно дело: мајка – приповетку „уочи бо- жића“, а син – збирку песама „венац“ и мајка и син су дели- ли љубав према белоруском језику, физички врло слични, а обоје су у узрасту од 27 годи- на преминули од туберкулозе, остављајући за собом вели- ку празнину у култури своје земље у књижевном музеју мак- сима богдановича у минску, националном историјском музеју републи- ке белорусије, белоруској државној архи- ви-музеју књижевности и уметности, музе- ју максима богдановича у гродну чувају се оригиналне фотографије, документи, писма и одређени предмети, који су припадали марији апанасовној ова изузетна жена је завршила минско женско трогодишње учи- лиште 1882 године (у успоменама адама ј богдановича та школа се назива „женским александровским училиштем“), а потом је пошла је земску учитељску школу у петер- бургу, 1886 године студије није заврши- ла, јер је 30 октобра 1888 године склопила брак са адамом ј богдановичем у хмари- на-городетској цркви минског округа (сада сјомков град) живела је у минску, а 1892 године породица богданович се сели у грод- но марија апанасовна је имала четворо деце, које је изродила у шест година брака: вадима (1890–1908), максима (1891–1917), лава (1893–1918), нину (1896– 1897) много је читала, била је музички надарена у минску и петербургу често је посећи- вала концерте, свирала је на фортепијану смрт мајке и, повезан са њом, одлазак породице из белорусије (у њижни новго- род, у русију) слио се у дечјој свести максима богдановича у трагичну симбиозу, која се претворила у поетском ства- ралаштву у једну од централ- них слика – мајку–отаџбину приповетка „уочи божића“ је врло топла, људска прича о љубави и борби за живот, о жртвовању мајке за своју децу, грубости и хладноћи света пре- ма незаштићеним бићима – двоје деце, који су тек закорачили у живот ова приповетка мами сузе и „закива“ пажњу читаоца за њу, чини да се замислимо над питањима хумано- сти и смисла живота, разумевању туђег бола таква прича, писана срцем једне младе жене, никога не може да остави равнодушним излазак књиге омогућили су књижевни музеј максима богдановича у минску и удру- жење поетских стваралаца мисионарски излог уочи божића превод са руског језика белоруске књижевнице марије богданович мср дајана лазаревић 62 6 / 2019 духовне поуке у причама и песмама текстове са белоруског превела: дајана лазаревић „научна“ расправа за столом, за тањирима пуним, двојица се нашла у расправи: – никад нећу веровати, да су људи од длакавих мајмуна настали! – а мени је, истину да кажем, важно само то, да сам ја човек! што кажу, да ми је прадеда био мајмун, не брине то мој животни век! – можда је вама свеједно, праштајте, па се не бавите том претпоставком а како је било вашој прабаки живети с горилом или шимпанзом? нил гиљевич, одломак из дела „кантора“ зечије сало белоруска народна прича путовали су господар и кочијаш господар каже: „знаш, убио сам зеца, имао је сала за скоро седамнаест килограма кочијаш му одговара: „ево, господару, пролазићемо преко моста, на којем ђаво хвата лажове“ „а је ли далеко тај мост?“ „не – одговори кочијаш – иза ове шуме налази се брдо, иза брда је ливада, а после ње је близу мост“ ушли су они у шуму, а господар опет каже кочијашу: „да си видео тог зеца! имао је ско- ро десет килограма сала!“ наставили су пут, прошли кроз шуму, па каже господар: „можда није десет, али пет килограма сала имао је тај зец“ прошли су ливаду, а господар ће већ: „па, на зецу сала није ни било, иако уопште није био мршав“ наставе пут прошли су ли- ваду, каскају коњи, а моста нема „па, где је тај мост?“, пита господар „расплинуо се, као зечије сало“ попричали су из белоруског народа стари клим је био скоро глув и чуо је само онда, када су му викали крај самог уха једном је копао глину долази му комшија и поздравља га: „добар ти дан, климе!“ клим одговара: „ево, копам мало глине!“ пита комшија: „зар си, климе, одслушао своје?“ клим одговара: „сам копам, нема нас двоје“ комшија пита: „радиш ли овде одавно сам?“ а он одговара: „идем кући, да се наспавам“ и опет пита комшија: „ да ниси негде моје козе застао?“ клим каже: „већ сам три вазе ископао“ пита комшија: „теби слух одавно није прав?“ клим одговара: „збогом, комшија, буди здрав!“ новембар / децембар 2019 63 при храму вазнесења господњег у жаркову сваке недеље више десетина деце је присутно на светој литургији, заједно са њиховим родитељима међу њима, готово сваке недеље је и павле јанковић, са својим татом миодрагом и мамом жаном једнога дана, четворогодишњи павле је нацртао занимљив цртеж, који је назвао: деца у реду за причешће понекад једноставни дечији поглед дарује нешто што нама старијима, који често имамо спољашњег знања, звања и титула, неретко измиче стога овом приликом објављујемо цртеж малог павла, да се замислимо над питањем: да ли је и у нашем
... одштампао триста, црнојевић ђорђа штампарије, а то нико прије њега није; још обнови вјековну светињу и митрополију на цетињу, и духовну академију је острошкога свеца василије у србињу отвори крај дрине за вјернике из херцеговине, још у школе наук вјере врати, свако српче бога да прихвати, и још безброј отворио здања што дубоког вреде поштовања! на духовно, академско вече, и матија бећковићу рече: „не постоји мањега човјека да се боље види из далека, нити лакшег господњега раба, да духовну стазу дубље таба“ уз молитву: „господе помози да се срби врате братској слози“, православном мапом од свијета сва је мјеста обишао света, траговима иш’о вјере праве, и стазама светитеља саве патријарха плату прим’о није, но живио од скромне пензије! због година и оронулости тражио је по божијој милости да га с трона у сабор смијене, ал’ му молбе нису услишене болест тешка, под бременом љета, допао је болничког кревета, ал’ под јастук болничке постеље држао је свето јеванђеље; тадеју се често витовнику исповједа на молитвенику с деведесет и пет пуних љета причести се с болничког кревета, заспа, ал’ се не пробуди више, анђели му душу прихватише, па се вину у свету неђељу, на истину христу спаситељу кад тестамент његов отворише, а у њему задња жеља пише: да сахрањен буде у гробницу у манастир свети – раковицу; да присуство камера не треба, нит снимање на дану погреба; још напис’о бјеше аманете, да не носе цвијетне букете, но да прилог мјесто тога ставе за доградњу храма светог саве; „све остало како вас бог учи, нека сабор и синод одлучи“ три су вјерска дошла поглавара на бденију павла патријар’а, непрегледне прилазе колоне да се одру његовом поклоне митрополит брдско-црногорски опроштај је одрж’о боговски, и цитате наводио неке, и павлове божанске изреке трећег дана, из саборног храма, поворка се крену улицама, иза одра, погребног ковчега, раковици донесоше њега док вјерници горке сузе лију, манастирска звона болно бију; патријарха прими вјечна рака, нек му буде црна земља лака, да му господ у насеља своја дадне души мира и покоја и уз древне звуке са гусала вјечна слава и вјечна му хвала!!! српска традиција и обичаји новембар / децембар 2019 39 интервју црква је заједница која нас теши, исцељује, крепи и радује она нас лечи од савремених болести – отуђености, депресије, егоизма, равнодушности и бесциљности једино у нашем аутентичном искуству можемо пронаћи непресушан извор мотивације који ће нас оснажити као заједницу и помоћи нам да заузмемо правилан однос према најважнијим животним темама интервју са историчаром мирославом илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са црквама и верским заједницама љубав и одговорност српске цркве разговор водио: бранислав илић поштовани господине илићу, будући да је ова година заодевена радошћу великог ју- билеја, замолио бих вас да кажете неколи- ко речи о значају аутокефалије за српску цркву? – када говоримо о осам векова аутокефа- лије српске православне цркве треба да знамо да је реч о највећем јубилеју у исто- рији српског народа свети сава и његов отац стефан немања отворили су нову пер- спективу свом народу установили су обра- зац личног и колективног организовања живота без узимања у обзир тог модела ми не можемо бити способни да препознамо и схватимо савремене изазове и да примени- мо адекватан приступ у њиховом решавању стога, налазећи се још увек у „транзицији“ и тражењу себе, прослава јубилеја 800 година самосталности спц нам долази као својевр- сна и огромна „помоћ пријатеља“ моја генерација је током одрастања у малој мери имала развијену свест о наци- оналној и верској припадности једностав- но речено, српство као вредност није било у довољној мери афирмисано самим тим, ни основни појмови о цркви, народу, наци- оналној култури нису били јасно одређени криза 90-их година и распад југославије не- миновно су пред нас поставили нова питања и изазове управо тада, на сцени се дешава велики повратак мајци цркви тај повратак, који још увек траје, састоји се у тражењу од- говора на егзистенцијална питања: ко смо, зашто нам се све ово дешава и који је смисао нашег постојања? када су срби остали без средњовековне државе, њену улогу је преузела црква све- ти сава, увидевши геополитичку позицију српског народа и сва искушења која то но- си, свом народу је оставио цркву христову као највећу вредност и најјачи интегративни фактор српска црква је покривала готово сав српски етнички простор и доказ је да је српска заједница била могућа и онда када није било државе она је све србе везивала у једну нераскидиву заједницу, заједницу бо- 40 6 / 2019 интервју га и људи пећка патријаршија и карловачка митрополија су очувале наше име, језик и православну веру сви наши првојерарси и епископи ради- ли су, заправо, исто оно што је радио и као модел установио наш свети сава: бринули о свом народу као добри пастири, градили духовну, просветну, културну, здравствену и привредну инфраструктуру имали страте- шки приступ животу у жичи је одржана централна прослава великог јубилеја реците нам нешто о дому спасовом – манастиру жича? – ја бих издвојио једно мишљење у духу наведеног питања када је реч о српским цр- квама и манастирима увек ми прво на ум до- лазе школске екскурзије, а општи је утисак да оне код наше деце не изазивају довољно пажње ту је од кључног значаја улога мен- тора, али и родитеља да би код најмлађих изазвао позитивна осећања у сусрету са на- родном повешћу, професор историје мора бити одушевљен за идеју родољубља на тај начин ће се развити осећање припадности заједници са пуном свешћу о личној улози и одговорности јер када деци кажете да су и жича и кембриџ стари осам векова они ће почети да вас слушају и знаће да нису „тикве без корена“ а када буду посетили царску ла- вру жичку, срце ће им бити пуно радости да ли можете да наведете неки конкретан пример, како кажете, светосавског модела функционисања? – тај модел, тј образац је видљив у број- ним епизодама српске повеснице мени је посебно драг пример изузетности српске за- једнице у трсту након што је град добио ста- тус слободне трговачке луке, један број срба из боке, херцеговине и босне је тамо мигри- рао и формирао моћну привредну заједни- цу међутим, на самом почетку, тршћански срби су формирали црквено-школску ауто- номију као темељ из којег ће нићи матери- јални успеси на чувеном тргу понте росо, где су срби и југословени куповали фарме- рице, налазе се три српске палате и српска црква светог спиридона једна од њих је и чувена палата спиридона гопчевића, срби- на-римокатолика из боке она има два улаза и изнад сваког две статуе: са леве стране су кнез лазар и кнегиња милица, са десне ми- лош обилић и косовка девојка колики број срба из златног доба социјализма је отишао у трст са тим сазнањем? да ли наша деца у средњошколским путовањима посећују овај бисер медитерана? према вашем мишљењу, шта је толико сна- жно мотивисало светог саву да реализује свој огромни стваралачки и предузетнич- ки потенцијал? – хришћанска љубав свети сава је градио своју личност не као апстрактну категорију, већ као категорију која има своје утемељење у светој тројици одатле је долазила његова огромна духовна снага и постојаност из та- кве позиције свети сава прецизно сагледава смисао живота и поставља високе циљеве пред себе, а самим тим, и пред свој народ у свим временима и ми, савремени срби, смо позвани да будемо истинске личности и да активно учествујемо у креирању национал- не историје свети сава је неизмерно волео свој народ и показао да је једина права љубав она ко- ја је спремна на велику жртву он је аутоке- фалност видео не само као државни, већ пре свега као идентитетски идеал хришћанског формата он јесте био истински родољубив и то је осећање које је наследио од оца и мај- ке, али он и сви немањићи су изнад свега би- ли припадници хришћанске васељене јер, примера ради, немањићи нису били даро- давци само на српском етничком простору они су били ктитори и приложници у светој земљи, у јерусалиму, у италији, бугарској, грчкој и другде, што само говори о њиховој хришћанској авангардности они су били на- ционални, али су истовремено били способ- ни да буду и наднационални ви сте почетком године у великој право- славној гимназији новосадској одржали предавање на тему „задужбинарски етос новембар / децембар 2019 41 интервју немањића“ где је тајна српског задужби- нарства? – најпре треба истаћи да је од свих заду- жбина аутокефалија највећа задужбинар- ство има дуго историјско трајање у српском народу и неодвојиви је део православне хришћанске традиције и српског национал- ног идентитета уопште узев, историја цркве и историја српског народа је како то бележи, блажене успомене, прота радован биговић, историја задужбинарства српско задужбинарство, којем је печат дао сâм свети сава, развија вредности хри- шћанске етике: пре свега оно се бави чове- ком бави се и економским и технолошким напретком јер га директно стимулише, али се изнад свега бави човеком са друге стра- не, задужбинарски етос можемо дефинисати као високоразвијени систем вредности чији је основни циљ уверење да појединац свој смисао постојања може пронаћи једино у заједници и да једино кроз идеју давања тој истој заједници може себе реализовати као личност и економски напредовати после немањића, лазаревићи и бранко- вићи су наставили традицију ктиторства и задужбинарства фрушкогорски манастири постају настављачима светосавског пра- вославља то су били нови центри духовне културе у којима се програмски наглашавао континуитет са претходним периодом уоп- ште, са губитком државности, црква је била та која је чувала дух задужбинарства у аустријској монархији срби су били у неравноправној цивилизацијској борби због настојања беча и пеште да систем- ски слабе српски народ у културном и духовном смислу, најпре реагује митро- полит београдско-карловачки мојсије петровић он улаже сав иметак у школу с циљем да изведе народ из таме незнања почетком 1728 у њу је уписано 128 ђака, од којих је већина била сиромашна и није могла да плати смештај зато родољуби- ви митрополит један део митрополијског двора преправља у интернат њега следе митрополити вићентије јовановић, који доводи учитеље из кијева, и авангардни висарион павловић, који оснива духов- ну академију – прву српску високу школу која означава почетак универзитетског школства у срба задужбинарство је било концентрисано у оквиру неколико најзначајнијих установа српског народа то су српска православна црква, матица српска, универзитет у бео- граду, српска краљевска академија (касније сану), спд привредник из загреба 42 6 / 2019 као државни службеник имате другачији увид у сарадњу цркве и државе какво је ваше искуство на том пољу и како бисте окарактерисали ову сарадњу? – од 2016 године сектор за сарадњу са цр- квама и верским заједницама је припојен се- кретаријату за културу тај потез је био пот- пуно оправдан и сувисао, јер је наша култура пре свега хришћанска култура када погле- дамо списак непокретних културних добара од изузетног значаја у ап војводини виде- ћемо да верски објекти имају више од 80% удела у том смислу важна је улога српске православне цркве и других цркава и вер- ских заједница које имају изузетну историј- ску, државотворну и цивилизацијску улогу у обликовању, очувању и развијању идентите- та српског народа и свих других етничких и верских група које живе у републици србији додајмо још да љубав и одговорност наше српске цркве надилази границе републике србије и обухвата читав српски етнички и културни простор када пажљивије сагледамо стваралачку улогу цркве у области културе, видећемо да су њени носиоци манастири, богомоље, ри- знице, музеји, архиви, научно-истраживачке установе, библиотеке, специјализоване шко- ле и установе, уметничке и конзерваторско- рестаураторске радионице, културно-умет- ничка друштва, хорови и друге установе и удружења то је огроман капитал чији потен- цијали доприносе укупном друштвеном раз- воју и бољем квалитету живота појединца на крају нашег разговора, који би био ваш закључак у погледу свега реченог, и шта бисте поручили читаоцима православног мисионара? – црква је заједница која нас теши, исце- љује, крепи и радује она нас лечи од са- времених болести – отуђености, депресије, егоизма, равнодушности и бесциљности је- дино у нашем аутентичном искуству можемо пронаћи непресушан извор мотивације који ће нас оснажити као заједницу и помоћи нам да заузмемо правилан однос према најва- жнијим животним темама повратак преда- њу услов је за личну и колективну обнову ми нећемо постати бољи ако променимо идентитет, ако се отуђимо тако размишља- ју робови ми православни хришћани смо личности, домаћини ми ћемо победити он- да када се вратимо себи – када постанемо достојни наших немањића, нашег стефана немање, нашег светог саве, наших устаника, косовских и солунских див-јунака, наших те- сле и пупина, николаја и јустина када погледамо списак непокретних културних добара од изузетног значаја у ап војводини видећемо да верски објекти имају више од 80% удела у том смислу важна је улога српске православне цркве и других цркава и верских заједница у обликовању, очувању и развијању идентитета српског народа и свих других етничких и верских група које живе у републици србији интервју новембар / децембар 2019 43 света земља храм је грађен по моделу древних византијских храмова у основи крстообразни и са куполом налик на куполу цариградске свете софије са осмостраним тамбуром и 24 прозора иконостас за храм је донесен из москве спасо-вазнесењски манастир на маслиновој гори јелена јонић архимандрит антонин капустин, начелник руске духовне мисије у јерусалиму, купио је 1879 године земљиште југоисточно од ме- ста спаситељевог вазнесења, на самом врху маслинске горе, у намери да на том месту из- гради православни храм посвећен вазнесењу христовом већ наредне године почела су ископавања и том приликом су откривени мозаици храма на месту обретења главе светог јована кр- ститеља на мозаицима су приказане птице, рибе, као и приказ манастира часног крста из периода од 6 до 9 века, као и натпис о неком јакову, јерменском епископу поред овога от- кривени су и мозаици византијског стила из 6 века, мозаик са грчким натписом „теодосије, славна кувикуларија“ из 5 века, као и бројне гробнице са мозаичним украсима сви ови на- лази су указивали да је на овом месту на ма- слинској гори још у античко време постојала велика и богата некропола са низом храмова како грчких тако и јерменских недалеко од места обретења главе св јова- на крститеља на маслинској гори, налази се и велика камен-стена на којој је по предању пре- света богородица стајала за време вазнесења господа исуса христа приликом откопавања око ове стене, архимандрит антонин је забеле- жио да је откривен велики позлаћени мозаик са много комада белог мермера, као и постоља два стуба из 5 и 6 века из сачуваних записа, по- знато је да се око ове стене налазио грчки мана- стир посвећен преподобној меланији у време инвазије персијског цара хозроја, 614 године, јерусалим је био уништен као и овај манастир, а његови монаси су били мучени и убијени тачно на остацима старог грчког манастира архимандрит антонин је саградио манастир у част вазнесења господњег поред њега, сагра- ђен је и конак у којем су се руски ходочасници најчешће задржавали по повратку из витани- је, из посете лазаревој пећини, а са овог места су могли да се диве панорами источног дела јудејске пустиње, долини реке јордан и мр- твог мора изградња храма је завршена 1885 године, са већим закашњењем, јер је у то вре- ме, због руско-турског рата, архимандрит ан- тонин морао да буде у атини храм је грађен по моделу древних византиј- ских храмова, у основи крстообразни и са ку- спасо-вазнесењски манастир, јерусалим (извор: wwwcultureru) 44 6 / 2019 света земља полом налик на куполу цариградске свете со- фије, са осмостраним тамбуром и 24 прозора иконостас за храм је донесен из москве под је прекривен мермерним плочама у чијем сре- дишњем делу су ситни комади белог мермера који потичу од једног од најстаријих манасти- ра у јерусалиму заједно са манастиром, из- грађен је и торањ-звоник висине 64 метра из русије је донето звоно тежине 4928 килограма, пречника 2,13 метра, које је постаљено на зво- ник од тог времена па до данас овај се звоник назива „руска свећа“ он и данас доминира над маслиновом гором и представља највишу гра- ђевину у јерусалиму: са њега се могу видети сви делови овога града, мртво море, долина јордана, а двогледом и средоземно море током снажног земљотреса 1927 године маслинска гора и сви храмови на њој су нај- више пострадали у манастиру су тешко били оштећени конаци, сам храм, али се звоник одржао отац антонин је намера- вао да обнови манастир, али архимандрит леонид није прихватио ову идеју, јер је та- да у манастиру био само један монах то је условило доношење одлуке да мана- стир постане женски, што је 1906 годи- не свети синод рпц и потврдио, те за исповедника поставио о партенија, а монахињу евпракију за игуманију до 1907 године у манастиру је бо- равило око 100, а већ 1914 године око 150 монахиња пре почетка пр- вог светског рата ходочасници су, из русије, у манастир донели чернигов- ску икону пресвете богородице која је постављена у олтар током првог светског рата руска духовна мисија у јерусалиму је дожи- вела много невоља скоро целокуп- но свештенство мисије је одведено у египат, а руске манастире, зграде, фарме, вртове су окупирали турски војници монашки живот на маслинској гори је престао, а спасо-вазнесењски манастир је затворен монахиње су понеле черниговску икону пре- свете богородице и пред њом су се свакоднев- но молиле за спасење и завршетак рата убрзо је богородица услишила њихове молитве и указала им је милост, због чега је ова икона на- звана брзопослушница након завршетка рата, већ у јануару 1919 године, прве су се вратиле монахиње из александрије и манастир је поно- во оживео године 1951 монахиња тамара, ћерка ве- ликог војводе константина константино- вича романова, именована је за игуманију манастира и ову функцију је вршила све до 1975 године, када је у присуству јордан- ског краља хусеина прослављена стогоди- шњица руске духовне мисије у јерусалиму и данас је овај женски манастир активан у њему је сестринство од 5 монахиња и припада московском патријархату руске духовне мисије у јерусалиму последњих пар година је веома посећен и предста- вља незаобилазно место ходочашћа ру- ских верника спасо-вазнесењски манастир, јерусалим (извор: ruwikipediaorg) новембар / децембар 2019 45 манастир есфигмен је основан у 11 веку манастирска слава је вазнесење хри- стово смештен је на северној обали свете го- ре у подножју три брда: самарије, грбавице и зодохоса пигија (извора живота) по предању, манастир су основали цар те- одосије ii и његова сестра пулхерија (5 век), али је убрзо по оснивању срушен, тако што је на манастир пао камен са брда сачувани пи- сани извори, пак, претпостављају да је есфиг- мен основан у 11 веку први помен манастира налазимо у посла- ници павла ксиропотамског 1016 године, и у завештању монаха димитрија хамеја (1030 г), у којем се помиње теоктист, монах есфигмен- ског манастира и, коначно, у другој повељи свете горе из 1046 године до турских освајања, манастир доживљава процват захваљујући јовану v палеологу, срп- ском краљу стефану урошу и деспоту ђорђу бранковићу који су обнављали, не само мана- стирско утврђење, католикон, већ и његову економију, након више пожара и упада пира- та у 13 и 14 веку од турског освајања свете горе па све до средине 16 века манастир еф- сигмен је у великој мери био запуштен све до света гора дрвени иконостас са позлатом који је, 1813 године, урађен у овом манастиру сматра се једним од најлепших пост-византијских иконостаса на светој гори манастир есфигмен др немања јонић манастир есфигмен (извор: https://rs-latsputniknewscom) 46 6 / 2019 1569 године када је у манастиру боравио 51 монах сви су они напорно радили на обно- ви манастира, пише у једном омологу из исте године од 1655 године есфигменски монаси, по дозволи руског цара алексеја михајлови- ча, на сваких пет година посећују русију и при- купљају новчану помоћ за обнову манастира у исто време и молдавски владари су новчано помага- ли манастир почетком 18 века митрополит григорије мелник и патријарх григо- рије v новчано учествују у обнови јужног крила мана- стира који се 1722 у земљо- тресу урушио током 17 и 18 века у манастиру је по- стојала позната есфигмен- ска школа хагиографије под руководством монаха луке током народно-осло- бодилачке борбе против турака, манастир је пре- трпео велика оштећења, а његово братство прогоне, јер су се поједини грчки устаници крили у њему да- нашњи католикон, главни храм, подигао је монах теодорит 1806–1810 године, на месту ранијег храма по узору на друге светогорске католиконе, а наредне го- дине храм је освештао патријарх григорије v нарочити допринос новијој обнови мана- стира дао је митрополит касандрије игња- ције, који је сву своју уштеђевину и имовину дао за његову обнову нови католикон је по- кривен оловним кровом са 8 купола, а мер- мер за изградњу је довезен са острва тинос храм је живописао венијамин галатист 1811 а олтар захарије и макаријус 1818 нартекс су живописали 1841 го- дине јосафат, никифор, герасим и анфима дрве- ни иконостас са позлатом је урађен 1813 године и сматра се једним од нај- лепших пост-византијских иконостаса на светој гори спољну припрату је 1845 доградио патријарх јефи- мије vi, некадашњи есфиг- менски монах улазећи у манастирску порту, прво се наилази на фијалу коју је изградио игу- ман јефтимије 1815 годи- не, на истом месту где се налазила ранија фијала из времена јована v палеоло- га фијала има 8 стубова ве- заних мермерним парапе- том са скулптурном декорацијом на стубове належе купола насупрот улазу у католикон, смештена је тр- пезарија, коју је 1810 године, такође изградио игуман јефтимије трпезарија је фрескописана света гора манастир есфигмен (извор: wwwpenzinrs) католикон манастира есфигмен (извор: wwwflickrcom) икона богородица неувењива, манастир есфигмен света гора новембар / децембар 2019 47 1811 године на жалост ове фреске су поцрнеле у току пожара који су подметнули турски војни- ци за време ослободилачких ратова у 19 веку поред католикона, манастир есфигмен има још 13 параклиса, 8 на његовом синору и 5 у кареји и њеној околини најзначајнији параклиси су они посвећени пресветој бо- городици и светим архангелима који се на- лазе са обе стране на улазу у католикон, док су осталих 6 параклиса у разним деловима манастира ови параклиси нису живописа- ни, али се у њима налазе преносиве иконе значајно место у историји манастира има пећина светог антонија печерског која је смештена на око 300 метара изнад манасти- ра овај светитељ је био оснивач кијевско- печерске лавре и истовремено је био покре- тач монаштва у русији ризница манастира је смештена преко пута нартекса католикона, и у њој се чувају мно- гобројни богослужбени предмети, мошти, крстови, медаљони, одежде, као и шатор вој- сковође наполеона бонапарте у олтару се чува такозвани пулхеријин крст, ковчег са великим бројем моштију светих, као и вео- ма вредна мозаична икона исуса христа на којој десном руком благосиља, а левом држи јеванђеље ова икона је у сребрном окову на којем су изрезбарени свети апостоли икона која се недавно прославила као чу- дотворна у манастиру есфигмен, заправо је репродукција иконе пресвете богородице руже неувењиве ова на дрвету каширана икона припадала је блаженопочившем игу- ману евтимију, и по његовом упокојењу ста- вљена је на његов гроб будући да се током овоземаљског живота у својој келији увек молио пред њом игуман евтимије упоко- јио се 1999 године, а пчеле су, врло брзо пошто је сахрањен, начиниле рам од воска око лика богородице пажљиво опточивши лик мајке божије и богомладенца касније су монаси есфигмена увидевши како пче- ле на чудесан начин прослављају господа и пресвету богомајку ову икону поново унели у манастир где се и данас чува библиотека до које воде уске спиралне сте- пенице има 372 стара рукописа, од којих су 75 на пергаменту, многи су са минијатурама овде се чува и више од 2000 старих штампа- них књига, а у другом делу библиотеке који се налази у северном делу манастира смештено је око 7000 штампаних књига из 19 и 20 века данас манастир есфигмен у светогорској хије- рархији заузима 18 место значајно место у историји манастира има пећина светог антонија печерског која је смештена на око 300 метара изнад манастира овај светитељ је био оснивач кијевско-печерске лавре и истовремено је био покретач монаштва у русији света гора рам од воска око лика богородице 48 6 / 2019 ј ош почетком прошлог века прота хаџи михаило вучетић, школски друг патријарха димитрија, на повратку са поклоњења у светој земљи, на питања својих мачвана како изгледа мисир, одговорио је: „попните се на видојевицу, погледајте у сремску митровицу – ето, мачва вам је мали мисир!“ после више деценија, одмах по завршетку другог светског рата, у мачви, у селу клењу, родио се илија ђурић, син младена и босиљке уз илију, родитељи су добили још два сина марка и јанка првенац илија је по окончаној основној школи у клењу отишао у средњу богословску школу „света три јерарха“ у манастиру крка у време када је илија учио богословију у далмацији је епископ био стефан (боца), који је рукоположио илију 1970 године илија је најпре био свештеник у шибенику, а потом је служио у кистању, а парохија је обухватала села ивошевци, бјелина и биовчино село после тога је био у бенковцу, од 1980 до 1986 године у свим тим местима био је омиљени свештеник, не само међу православним верницима године 1986 илија је са породицом (супругом босиљком и седморо деце) прешао у београд, да буде свештеник при храму покрова пресвете богородице на звездари, а са парохијском дужношћу у насељу мали мокри луг прота се ту прихватио великог сећање сећање на пријатеља и земљака протојереј-ставрофор хаџи илија м ђурић 14 јули 1946–21 јули 2019 протојереј-ставрофор александар д средојевић протојереј-ставрофор хаџи илија м ђурић новембар / децембар 2019 49 и тешког задатка, да подигне са верним народом први православни храм у овом делу београда уз божију помоћ, а у сарадњи са добрим људима из грађевинског одбора, храм посвећен св великомученику трифуну је у периоду 1994–1998 изграђен касније је храм стално улепшаван, а то се чини и данас прота илија је, са верујућим народом, на месту где је некад било сметлиште, саградио предивни храм, који служи на радост и спасење свих становника малог мокрог луга, а и шире али, он није градио само камену цркву већ је изграђивао и живу цркву – народ – тако што је неуморно мисионарио остаће упамћен као покретач парохијског билтена глас светог трифуна, једног од ретких у београду, који је објављен 69 пута до сада, у укупном тиражу од преко 130000 примерака храм је објавио и књигу о светом јовану шангајском, а у припреми је и споменица поред храма, у порти су изграђени и пратећи објекти у којима се окупља народ после службе божије, а вреди поменути да су парохијани предвођени протом илијом редовно обилазили велике српске светиње на поклоничким путовањима прота је ишао и у свету земљу, а више пута је посетио и свету гору у време грађанског рата 1991–1995, прота илија је својски помагао наш народ, па је тако и једну избегличку породицу примио у своју кућу прота илија је пензионисан 1 марта 2018 године након болести која га је мучила неколико година, мој пријатељ и земљак илија се упокојио на дан св прокопија 21 јула 2019 године сахрањен је 23 јула, у порти покрај храма, уз олтар, на месту одређеном за градитеља цркве на сахрани је било преко 30 свештеника и владика ремезијански стефан спомен плочу је урадио његов син ђакон миладин прота илија је оставио седморо деце и 23 унучади имао се рашта и родити! прота илија је, са верујућим народом, на месту где је некад било сметлиште, саградио предивни храм, који служи на радост и спасење свих становника малог мокрог луга, а и шире али, он није градио само камену цркву већ је изграђивао и живу цркву – народ – тако што је неуморно мисионарио сећање прота илија на челу литије у кочијама – фотографија из 2016 године 50 6 / 2019 хришћанска књижевност први чиниоци од значаја на којима је изграђена специфична српска тршћанска култура тичу се формирања српске православне црквене општине, као и прве српске школе српска култура у трсту – наша једина ренесанса књижевни трагови дејан војводић да је српска тршћанска колонија коју су у 18 и 19 веку чиниле већином трговачке породице оставила важан траг у овом граду на северу данашње италије чињеница је на коју се данас гледа као вредан траг српске просвећености која у та- дашњој србији услед тур- ског присуства није била могућа први чиниоци од зна- чаја на којима је ова из- грађена специфична кул- тура тичу се формирања српске православне црквене општине, као и прве српске школе тада формиране у оквирима хабзбуршке монархије да је трст, онај који су представљали срби у то време, био битна тачка културног развоја и за- мајац доброг дела српске културе, буђења писме- ности и културног препо- рода сведоче бројне везе великана српске културе у то време са србима у трсту када је у питању доситеј обрадовић, по- себно се памти његов трећи боравак у трсту 1802 године, када је по сведочењима наме- равао да ту оформи и штампарију „за град трст је везано и прво доситејево штампано дело, писмо љубезном харалампи- ју, које се сматра за манифест српског про- светитељства наиме, доситеј се приликом свог боравка у трсту 1779 године упознао са месним парохом, харалампијем мамулом, иначе србином из хрват- ске, па њему из лајпцига, априла 1783, шаље своје чувено програмско пи- смо, својеврсни фило- зофски есеј, у коме у виду манифеста излаже своје основне просветитељске идеје“ милорад павић истиче да је његов траг у трсту толики да је било речи о и тршћанској песничкој школи, која се око њега формира „доситејева востани сербије се сматра за јед- ну од најлепших српских родољубивих песама, по емотивном набоју и ле- поти лирике равној сан- та марија дела салуте лазе костића или песми црњанског ламент над београдом ова доситејева песма поникла у трсту, у тадашњем језгру српских родољуби- вих снага изван матице, стецишту и упоришту српске интелигенције, спевана међу србима који су у карађорђу и устаницима видели ре- новембар / децембар 2019 51 хришћанска књижевност ализацију вишевековног сна о слободној ср- бији, била је синтеза стремљења српске бор- бе за слободу“ за разлику од доситеја који је био прихва- ћен на сва звона, вук стефановић ка- раџић је у прво време наишао на неповерење тршћана но касније постаје прихваћен и позната је његова уло- га везана за учитеља владисављевића, коме је чак дао свог сина да га подучава ова- кво подозрење пре- ма вуку долази пре свега због тога што српска православна црква у почетку ни- је прихватала вукову реформу, те је српска дијаспора као природ- но везана за матичну цр- кву и сама на вука гледала са сумњом касније, када је већ био прихваћен, он пише: „трст је најзначајнија примор- ска општина народа нашега (по броју душа може бити и најмања, али је по богатству прва у своме народу)“ са трстом су повезани и павле соларић и јоаким вујић, међутим знатно мање него што су то вук и доситеј у њему је боравио и цр- ногорски владика петар ii петровић његош познат је и песник никола ђурковић, један од најизразитијих тршћан- ских песника, кога је у својим текстовима као претечу по- мињао милош црњански дакле, трст као одраз више културе српским интелектуалцима слу- жи као полазна тачка из које се упознају са светом, али из ког црпе снагу за узди- зање модерне срп- ске државе, које нема без просвећености и културног развоја, ком је трст дао одсутни замајац трст је као тема прису- тан и у романима наших пи- саца хх века, али и савреме- них тако се као позорница јавља у романима декартова смрт радомира константиновића и судбина и коментари радослава петковића доситејево писмо харалампију црква светог спиридона у трсту (извор: crkvaat) доситеј обрадовић (1739–1811), литографија анастаса јовановића из 1852 г (извор: википедија) 52 6 / 2019 храмови црква на умци је саграђена у строгом српско–византијском стилу мала је по својим димензијама, али се одликује хармоничношћу архитектонских линија и одличном акустиком храм светог преображења господњег на умци гордана симеуновић на десној обали саве, двадесетак кило- метара југозападно од београда, нала- зи се живописна варошица умка као место у близини града који је имао бурну историју, умка има своје невоље и своје лепоте људи који су живели на умци, били су најпре си- ромашни сточари које је населио кнез ми- лош касније је умка постала среско место и живот у њој добио је све елементе вароши- це између два рата рата на умци су живе- ли угледни лекари, судије, трговци село и варошица умка су се прожимали и из тог заједништва стигла је племенита идеја да се на умци сагради црква пре него што је саграђена црква на умци, сва села у близини београда, на десној обали саве, најпре су при- падала остружничком храму који је саграђен 1834 године храм – црква рождества пресвете богородице, изграђена је у великој моштаници 1858 године црква је изграђена на платоу између велике моштанице и пећана на темељима старе цр- кве – брвнаре мештани велике моштанице, пећана, умке, руцке и сремчице издвојили су матери- јална средстава за грађење ове цркве ова места су сачињавала парохију умљанска парохија је 10 јануара 1946 године проглашена засеб- ном парохијом при новоподигнутом храму светог преображења господњег на умци са- чињавају је варошица умка, село умка и село руцка новообразована парохија је добила посебну канцеларију, свој печат, посебне ма- тичне књиге, дневник црквене касе, благајни- ка и црквењака и свој парохијски буџет при- ликом образовања умљанске парохије у њој је било (у сва три насеља) 378 домова са 1800 душа за пароха је изабран протојереј борис волобујев рад на подизању овог храма почео је ини- цијативом госпође јелене шуменковић, са благословом патријарха варнаве јуна 1933 године тога дана је организован привремени одбор за подизање хра- ма на умци, у који су ушли: јелена шу- менковић, као председница и благајник, тома јаковљевић, учитељ у пензији, као секретар, лазар поповић, окру- жни начелник у пензији, мирослав малетић, срески начелник, кузман милисављевић, председник општи- не на умци захваљујући раду одбо- ра, који се током времена мењао у погледу свог састава, било је могуће 1938 године приступити ударању темеља храма са благословом ње- гове светости патријарха гаврила, 16 октобра 1938 године, преосвећени дионисије, викар његове свето- сти, извршио је освећење темеља новембар / децембар 2019 53 храмови храма присуствовало је бројно свештенство и велики број мештана и гостију многи имућни људи са умке су својим ма- теријалним средствима помагали подизање цркве храм је завршен и освештан на врбицу, 8 априла 1944 године, са благословом митро- полита скопског г јосифа међу онима који су саслуживали приликом освећења био је и је- реј машан петровић, професор богословије, који је дао велики допринос изградњи цркве, и који је мученички пострадао у октобру 1944 године црква на умци је саграђена у строгом срп- ско–византијском стилу мала је по својим ди- мензијама, али се одликује хармоничношћу архитектонских линија и одличном акустиком план је израдила инжењер архитекта милица ристић храм није живописан, али је украшен бројним иконама иконостас је осликао ан- дреј спиридоновић црква је била предвиђе- на за спомен-костурницу палих у колубарској бици, али и поред сазиданих и уређених про- сторија храма, због подводног терена и вели- ког клизишта, одлучено је да костурница буде у цркви у лазаревцу у цркви на умци сваке године је на дан све- тога саве, одржавана свечаност деца су ре- цитовала пригодне песме, певао је мушки или мешовити хор уз солисту београдске опе- ре жарка цвејића дељени су колачи које су вредне парохијанке редовно припремале цркву на умци су посећивали највиши ве- ликодостојници српске православне цркве архимандрит др јустин поповић, професор универзитета, у храму на умци је 1947 године служио литургију том приликом је одржао бе- седу о милосрдном самарићанину патријарх герман је 1962 године посетио цркву на умци, а патријарх павле га је у више наврата посећи- вао а када је 1995 године освештао дом спе- цијалне школе „свети сава“, у умљанској цркви је, пред многобројним мештанима, одржао проповед борис волобујев, професор теологије, по- реклом рус, дуго година је служио у храму на умци и после одласка у пензију је богослужио, без икакве материјалне накнаде стари умља- ни памте проту бориса по милом лику и доброј души, као и по бомбонама које је делио деци у умљанској цркви служили су и јереј теохар теохаревић и светозар лотина, професор тео- логије, пореклом из хрватске дубице цркве- њак алекса илић је четрдесет година верно и одано, без икакве надокнаде радио у умљан- 54 6 / 2019 храмови ској цркви за свој ревностан труд награђен је похвалницом од патријарха германа за старешину цркве на умци 1982 године постављен је протојереј милан симић ње- говим залагањем уређена је порта, саграђен парохијски дом за потребе крштења и поме- на, и стан за свештеника уведено је грејање у цркви, а сада се ради и нови иконостас после 46 година, обновљена је литија на други дан духова (друге тројице), 1994 године, лити- ја је ишла кроз карађорђеву улицу до места црквине у пећанима сваке године домаћин славе, неко од угледних, имућнијих људи са умке организује ручак у парохијском дому за учеснике литије организовано је и више по- клоничких путовања до косовских манастира и до манастира острог са поклоничког путо- вања у манастир хиландар, 2016 године отац милан је донео за цркву на умци једну копију душановог законика исте године када је у ср- бији уведена веронаука у школе (2001), у пор- ти умљанске цркве је почело прослављање бадње вечери, на којој је од тада увек присутан велики број мештана многи мештани су са љубављу помагали своју цркву др вукосава милојевић је остави- ла цркви цело своје имање радници фабри- ке картона „лепенка“ 1994 године су урадили обијање испуцале тераце на темељу храма, по- новно малтерисање и фасаду браћа милан и зоран милићевић из руцке су урадили обимне грађевинске радове на санацији храма, и нову фасаду за несебичну љубав и ревност прили- ком реновирања храма светог преображења господњег на умци, они су 2004 године, од па- тријарха српског павла, добили пригодне гра- мате чесму, запис и споменик карађорђу, који се налазе у лепо уређеној и пуној цвећа порти умљанске цркве исклесао је наивац милорад роксић, чика мика у тексту „умљанско звоно“ који је објављен у новинама српске патријаршије правосла- вље од 24 јуна 1971 године, јереј теохар теохаревић пише: „на други дан духова на умци у црквеној порти у 8 часова са литиј- ским барјацима и сузама радосницама ве- лики број верних дочекао је ново звоно допремљено из звоноливнице пантелића у земуну, тешко 159 кг – дар верних парохије умљанске храму св преображења господ- њег на умци с благословом његове светости патријарха српског господина германа [] после говора старешина цркве се поклонио пред звоном, прекрстио, целивао га и дари- вао његов пример следе протојереји и сви верни, а онда се кроз сву умку, до послед- ње викендице у дубоком и даље кроз равни срем, питому посавину и валовиту шумади- ју разлегао продорни баритонски глас на- шег новог звона то алекса, устрептала срца, опијен духовном радошћу, звони звони, и не мисли да престане“ извори: проф духомир цветковић: велика моштаница, културно – просветна заједница србије, библиотека „хронике села“, београд, 1996; благоје симић: руцка, трагови прошлости 1500–2000 , културно – просветна заједница србије, библиотека „хронике села“, београд, 2014; летопис цркве светог преображења господњег на умци новембар / децембар 2019 55 хришћанска књижевност обраћање на промоцији књигâ „небеско платно“ и „краљ петар први у призрену“ књижевнице леле марковић, 28 септембра 2019 године у порти храма светог вазнесења господњег у жаркову небеско платно о песмама леле марковић радмила грујић драга браћо и сестре, драги наши свеште- ници, који сте наши духовни очеви, који нам пружате вашу очинску љубав и њоме нас приводите ка источнику вечне љубави го- спода нашег исуса христа ви нам отварате духовни вид којим се једино може сагледати и разумети права љубав, а она је „со“ живо- та ми данас говоримо о тој љубави, а лела марковић нам пева о тој љу- бави у њеној поетској збир- ци „небеско платно“, у којој је сабрала своју световну и духовну лирику ту су њене младалачке и оне зрелије песме, којима је духовно исказала љубав пре- ма завичају, родитељима, при- јатељима, песницима, према сâмој песми, логосу, речи божијој оне су исписане на- дахућем благодати и певају о светој љубави према богу и ближњима, према светим хра- мовима, са олтарима у којима су жртвеници божанске љуба- ви, принесене за спасење чо- века и света исказала је своју жарку љубав која зна да је бог љубав и шта је љубав божија – шта је љубав? – пита се лела у својој мла- далачкој световној поезији има ли икога од нас да се у младости није то запитао? па, и у зрелијим годинама сви увек постављамо пи- тање: „шта је љубав?“, а никада: „ко је љубав?“ зато и не знамо јер, љубав је бог и љубав сам ја, као боголико биће, створено из божије љубави бог је тај који једино зна да даје љу- бав и ја сам тај који треба исто да чиним, а не чиним, него само тражим да ми се чини и не налазимо прави одговор налазе га само они који су бога препознали као вечну љубав, а људе као иконе те љубави, и који су схватили да треба да љубимо једни друге као што бог љуби нас али, не због заслуга других људи, него због тога што бог подједна- ко љуби и праведне и гре- шне то је права љубав али лела не каже: „љубав је само реч и ништа више“, као што каже једна обесхра- брујућа световна песма шта значи то „само реч“ и каква је то реч? вероватно – празна, као што је празан тај човек а зашто није пуна? ако је већ реч, онда мора бити садржај- на, пуна чега пуна? лажи или истине? лаж нема никакве везе са љубављу, јер љубав је истина, љубав је суштина бога творца свега видљивог и невидљивог, а ми смо ство- рени и рођени из те љубави божије љубав је делатна има ли те љубави у нама? то је право питање ми смо синови те љубави и без бога 56 6 / 2019 хришћанска књижевност за љубав не можемо знати без бога је љубав празна, неделатна окренута на супротну стра- ну – према мамону, стицању материјалних, а не духовних вредности, тако да више волимо но- вац, аутомобил, комфор, него свога ближњег христос нас опомиње: где је благо ваше, тамо ће бити и срце ваше (лк 12, 34) нећемо рећи да световне љубавне песме нису добре, напротив али, оно што оне нема- ју то је венац исплетен рукама и срцем духа љубави, светог духа, него садрже само игра- рију чулних осећаја, проткану вечним пита- њем: „шта је љубав?“ проткану посесивношћу, недовршеношћу, несавршеношћу зато су оне тужне, безнадежне, понекад горке такво пи- тање не поставља духовна поезија, јер је она уистину љубавна, испуњена јеванђелском ра- дошћу и изобиљем љубави нашег спаситеља, опраштањем грехова и немоћи људске наш спаситељ се жртвовао управо зато да би спа- сао љубав међу људима песници који то спо- знају, тада достижу у једно стање када у њима дејствује друга сила, благодат јединога благо- датнога, доживљавају божанска осећања и о њима пишу пишу, заправо, о лепоти и моле се за њу свака духовна песма је молитва бла- годарности дародавцу – љубавна екстаза у духовним љубавним песмама, попут ста- розаветне „песме над песмама“, чак и оно те- лесно обожује се и преображава у духовно песме су радосне па и сузе су радосне, јер су и оне духовне јер, бог у песнику почива и песник у богу „христос посреди нас“ то је света огњена љубав и она није тајна нити обавијена тамом, него је откривена и дожи- вљена као истина и суштина живота бог нам се открио као љубав и учи нас кроз светог апостола павла да наш живот чине три ства- ри: вера, нада и љубав, али од ово троје нај- већа је љубав јер, кроз љубав се спасавамо и једино са њом, као животном попутнином, одлазимо из овога света зато песник о том доживљају не може да ћути па, и кад ћути, песма у њему громогласно поје у њој жу- бори живот и хучно одјекује, јер песник пе- смом приноси себе на жртву песник излази на бесмртну пашу на коју позива и нас то је духовна љубав која се прелива и раздељује свима у својој духовној поезији лела је на- шла прави одговор духовна поезија је најљубавнија поезија, јер је познала истинску љубав и ушла у њену дубину и висину из дубине срца – у висину бога песник духовне поезије живи више на небу него на земљи „небеско платно“ је назив ове лелине књиге по истоименој песми ко- ја је изнедрена из њене топле љубави према мајци, а на корицама је слика на платну коју је насликала њена мајка можда бисмо ту слику могли назвати „земаљско платно“, јер је на њој насликан диван земаљски предео али, сва та лепота на земљу силази одозго, али и узлази на висину, ако је сликана и принета на славу творца те лепоте човек (грчки ἄνθρωπος), је биће створено да гледа горе, у небо, за раз- лику од сваке зверке која гледа само у земљу ово, како мудри грци човека именују, треба да буде пример свим народима а зашто чо- новембар / децембар 2019 57 хришћанска књижевност 58 6 / 2019 век гледа у небо? зато што бога зна и зна где он обитава а тамо где бог обитава, бог је при- премио место и људима то је љубав божија, бог је љубав надумна и савршена шта је то што духовна поезија има а светов- на нема? има бога, познање његове љубави а световна поезија увек поставља питање: „шта је то љубав?“, јер не зна одговор духов- на поезија никад не поставља то питање јер осећа ту истинску љубав и говори о њој, јер љубав не може да ћути она пева кроз песни- ке о њој певају сви црквени песници, који су љубављу божијом и својом, постали свети поменимо неке: св григорије богослов, св роман слаткопојац, св јован дамаскин, св јован кукузељ, св андреј критски, св симе- он нови богослов и ми певамо и наслађује- мо се њиховим песмама на свим богослуже- њима духовна љубав пева и кад плаче, она пише књиге љубави које миришу на љубав ми, који смо у цркви и који смо црква, позна- јемо бога и осећамо његову живу и нескриве- ну љубав ми смо причасници његове љубави и ту љубав делимо међусобно, али и са свим људима који су изван цркве то је права љубав која не трпи себичност него се несебично дели у четири поглавља лела је сврстала своје песме: реч је увек нада, шта је дом, мирис књи- ге и недореч говора, испредене на преслици стваралачке љубави љубав је увек стваралач- ка у њима је она исплела љубавне уздахе сво- га срца врела, али духовно зрела јер, и „песма расте као дете“, каже лела, и као дете сазрева и њене песме су духовно сазреле ево, лела са нама дели ту љубав, праву, ду- ховну, која прожима њено срце и душу и дарује се свима нама позива нас на духовну трпезу лелина распета љубав према распетом зави- чају, бол те љубави морао је да себи дâ одушка кроз речи, кроз стихове, кроз веру да за тим распећем следи радост васкрсења лела сво- јим песмама васкрсава распете светиње косов- ско-метохијске, својом светлоносном и духо- носном писаљком подиже их ка небу – сунцу правде, као молитвом, да се његова правда ис- пуни свака њена песма је молитва и молитвом подигнути храм из пепела она нас позива да у томе учествујемо стога – учествујмо! најлепши дан је недеља јер тада идем на свету литургију у манастир из петнае- стог века, који се налази у бегаљици, посве- ћен рођењу пресвете богородице, манастир рајиновац чији је настојатељ владика реме- зијански стефан у рајиновцу сам први пут видела чудотворну икону и стопу богороди- це донету из почајева (украјина) често сам пожелела да одем тамо где се богородица по- јавила и жеља ми је била брзо услишена пре васкрса 2015 године ненадано сам стигла у почајевску лавру тамо сам пожелела да сви у мојој породици буду крштени уз искрене молитве богородици већ у мају месецу брат се крстио у цркви лазарици на звездари ту црквицу сам препоручила јер се тамо налази чудотворна икона светог мине, који се про- славља 24 новембра, на дан када је рођен и мој брат мој тата је крштен у младости, а мама која је присуствовала крштењу добила је жељу да и она буде крштена чим је дошла кући и рекла ми да би волела да се крсти, а ја сам без одлагања већ у следећу недељу зака- зала њено крштење уз договор са оцем дра- гославом (парох цркве лазарице), да то буде на дан великог празника свете тројице у име христово ово пишем, желећи да истину знате а како? све је лако ко има уши тај ће и да чује и да се обрадује када се разболите и када вам кажу: „немо- гуће!“, то није крај богу су чуда могућа ако га волите чистим срцем и ако му се молите овако је то било у недељу сам заказала крштење, али већ у уторак мојој мами мири су доктори потврди- ли, уз све снимке и анализе, да има канцер желуца и да је онемогућен рад црева да јој не преостаје још дуго живота од толиког из- ненађења приметила сам да се мама предаје хитно сам сутрадан отишла код докторке ко- ја ми је потврдила дијагнозу уз напомену да је сваки сат пресудан и да је чудо што болест већ није захватила крвне судове чим сам то чула пожурила сам до цркве на звездари да саопштим оцу драгославу шта се догодило пошто је изузетан духовник, одмах ме је утешио речима које су биле истините: „ништа ви не брините бог воли живе ако сведочанство верујте! немојте да сумњате! богу је све могуће само ако имате чисто срце и искрену наду диван је бог у светима својим наталија зубковић има жељу да се крсти на празник свете троји- це она ће доћи биће то све у реду, видећете молите се светом нектарију“ од тога дана, дакле, у среду, четвртак и пе- так текла је невиђена борба за живот маме мире, која је изузетна жена великог срца ја, њена ћерка, слободна и храбра, не бојим се и не плашим се јер је господ све време сам- ном где год да идем господ је спасење моје и њему захваљујем сваки дан на свему тих да- на из јерусалима добијам на поклон од друга владе дрвени крст са изображеним распе- ћем господа, а од другарице јелене освешта- ни појас из манастира ватопеда мира је била у тешкој ситуацији, животно угрожена, али је морала да сачека све резул- тате да би ишла у болницу песак са гроба светог амфилохија из почајева и појас бого- родице сам ставила на њено тело и почела да се молим све док ме сан није савладао мо- литве најчешће богородици и светом нек- тарију из егине (грчка) чудотворцу и божи- јем лекару који је исцелио многе из србије, највише од карцинома светом нектарију је господ христос дао да лечи неизлечиве бо- лести док сам се молила захваљивала сам богу што ми је у рукама свећа упаљена благо- датним огњем у храму светог саве целу ноћ на моје изненађење, мама је мир- но спавала та четири дана, како обично би- ва, била су дуга као година субота, јутро, звони телефон другарица весна јавља ми да је дошла са пута и да жели да ме посети дошла је из егине не знајући за болест моје мајке донела ми је уље светог нектарија које исцељује св нектарије егински (1846–1920), фотографија са почетка 20 века (извор: hram-ostozhenkaru) новембар / децембар 2019 59 сведочанство ух, колико је бог велики! колико чудесних сусрета за три дана! сузе су ми од среће по- текле саме и онда сам у сну имала виђење, када сам чула речи да ће бити све у реду, да не бринем за здравље моје маме господ је у том сну и упозорио: тешко онима који у њега не верују лек је стигао из егине нисам могла отићи тамо, али је свети нектарије „посетио“ мене, мој дом, захваљујући весни која ме је позва- ла да преузмем свето уље мојој радости ни- је било краја питала сам се ко би то могао да ме превезе до куће након преузимања нео- чекиваног поклона кроз неколико минута стиже ми порука пријатеља пеђе, пону- дивши се да ме превезе, не знајући да ће возити „суво злато“ поред моје породице, то су људи који су ми много помогли у нај- тежој ноћи здрави били! чим сам дошла кући, уз молитву светом нектарију, помазала сам мами болно ме- сто умирила се, и слава богу, више није повраћала воду и храну недеља, јутро празник свете тројице одлазим на свету литургију у лазарицу и са осмехом и у сузама на свежој трави кле- чим молим се богу за маму и за моју по- родицу, али највише мислим на маму, која је требала сваког часа да се појави да буде крштена слава богу и свим светима, мама је дошла лепа као најлепша мајска ружа и испред себе видим жену румену у лицу, са осмехом и срећом у очима узима свећу, пали је, држећи је у рукама чврсто стоје- ћи док је гледам захваљујем богу за срећу у њеним очима отац драгослав је охра- брио и помазао миром светог нектарија када смо дошли кући она је из себе из- бљувала течност попут катрана што сам је више помазивала уљем са гроба светог нектарија све је више из ње излазило нешто слично катрану причестивши се, отишла је у болницу и, уз божију помоћ, успешно оперисана моја до- бра мајка је данас жива и много је боље, за- хваљујући господу богу свевишњем, богоро- дици, светом нектарију и свим светима зато верујте! немојте да сумњате! богу је све могуће само ако имате чисто срце и ис- крену наду све бриге господу предајте и не брините, господ ће вас наградити много ви- ше од онога што сте ви њему дали! слава богу и свима светима! све бриге господу предајте и не брините, господ ће вас наградити много више од онога што сте ви њему дали! сведочанство св нектарије егински, новија икона (извор: википедија) 60 6 / 2019 нашем брату, златку васиљевићу, по- требна је помоћ овај младић из угледне свештеничке породице болује од мишићне атрофије, тешког обољења ко- је је у последњих неколико месеци узна- предовало, озбиљно угрожавајући сваки његов будући корак трошкови изузетно скупих терапија већ су исцрпли скромни буџет његових родитеља, који се сада с на- дом и поверењем обраћају свакоме од нас, с молбом да, у оквиру својих могућности, подржимо њихову борбу за златково изле- чење интензивне физиотерапије којима је златко последњих месеци био подвргнут дале су изузетне резултате, али лекарски конзилијум из београда сматра да се до трајног и одрживог решења може доћи је- дино оперативним захватом на познатој турској клиници, специјализованој за ову врсту интервенција у ту сврху неопходно је прикупити нешто више од 6000,00 (шест хиљада) евра, што је превисока сума за ње- гове најближе, али итекако достижна уко- лико свако од нас угради своју малу жртву у један тако велики циљ – златков чврст и самосталан корак милосрђе „иди, па и ти чини тако“ (лк 10, 25–37) свој прилог можете уплатити на следеће начине: 1 уплатом на текући рачун златкове мајке верице: 170–0010393714000–95, отворен код unicredit банке 2 postnet уплатницом на телефон: +381 64 9453954, на име: верица васиљевић, народног фронта, бр 17, борча, београд новембар / децембар 2019 61 у издању удружења поетских стваралаца (уредник – анђелко заблаћански) изашла је књига уочи божића марије богданович (1869–1896) марија апанасовна мјакота, удата богда- нович, мајка је чувеног белоруског песника- класика максима богдановича по записима максимовог оца адама јегоровича, млади песник је управо од мајке марије наследио књижевни таленат и љубав према писаној речи приме- тићемо да мајка и син имају много сличности – обоје су за собом оставили по једно дело: мајка – приповетку „уочи бо- жића“, а син – збирку песама „венац“ и мајка и син су дели- ли љубав према белоруском језику, физички врло слични, а обоје су у узрасту од 27 годи- на преминули од туберкулозе, остављајући за собом вели- ку празнину у култури своје земље у књижевном музеју мак- сима богдановича у минску, националном историјском музеју републи- ке белорусије, белоруској државној архи- ви-музеју књижевности и уметности, музе- ју максима богдановича у гродну чувају се оригиналне фотографије, документи, писма и одређени предмети, који су припадали марији апанасовној ова изузетна жена је завршила минско женско трогодишње учи- лиште 1882 године (у успоменама адама ј богдановича та школа се назива „женским александровским училиштем“), а потом је пошла је земску учитељску школу у петер- бургу, 1886 године студије није заврши- ла, јер је 30 октобра 1888 године склопила брак са адамом ј богдановичем у хмари- на-городетској цркви минског округа (сада сјомков град) живела је у минску, а 1892 године породица богданович се сели у грод- но марија апанасовна је имала четворо деце, које је изродила у шест година брака: вадима (1890–1908), максима (1891–1917), лава (1893–1918), нину (1896– 1897) много је читала, била је музички надарена у минску и петербургу често је посећи- вала концерте, свирала је на фортепијану смрт мајке и, повезан са њом, одлазак породице из белорусије (у њижни новго- род, у русију) слио се у дечјој свести максима богдановича у трагичну симбиозу, која се претворила у поетском ства- ралаштву у једну од централ- них слика – мајку–отаџбину приповетка „уочи божића“ је врло топла, људска прича о љубави и борби за живот, о жртвовању мајке за своју децу, грубости и хладноћи света пре- ма незаштићеним бићима – двоје деце, који су тек закорачили у живот ова приповетка мами сузе и „закива“ пажњу читаоца за њу, чини да се замислимо над питањима хумано- сти и смисла живота, разумевању туђег бола таква прича, писана срцем једне младе жене, никога не може да остави равнодушним излазак књиге омогућили су књижевни музеј максима богдановича у минску и удру- жење поетских стваралаца мисионарски излог уочи божића превод са руског језика белоруске књижевнице марије богданович мср дајана лазаревић 62 6 / 2019 духовне поуке у причама и песмама текстове са белоруског превела: дајана лазаревић „научна“ расправа за столом, за тањирима пуним, двојица се нашла у расправи: – никад нећу веровати, да су људи од длакавих мајмуна настали! – а мени је, истину да кажем, важно само то, да сам ја човек! што кажу, да ми је прадеда био мајмун, не брине то мој животни век! – можда је вама свеједно, праштајте, па се не бавите том претпоставком а како је било вашој прабаки живети с горилом или шимпанзом? нил гиљевич, одломак из дела „кантора“ зечије сало белоруска народна прича путовали су господар и кочијаш господар каже: „знаш, убио сам зеца, имао је сала за скоро седамнаест килограма кочијаш му одговара: „ево, господару, пролазићемо преко моста, на којем ђаво хвата лажове“ „а је ли далеко тај мост?“ „не – одговори кочијаш – иза ове шуме налази се брдо, иза брда је ливада, а после ње је близу мост“ ушли су они у шуму, а господар опет каже кочијашу: „да си видео тог зеца! имао је ско- ро десет килограма сала!“ наставили су пут, прошли кроз шуму, па каже господар: „можда није десет, али пет килограма сала имао је тај зец“ прошли су ливаду, а господар ће већ: „па, на зецу сала није ни било, иако уопште није био мршав“ наставе пут прошли су ли- ваду, каскају коњи, а моста нема „па, где је тај мост?“, пита господар „расплинуо се, као зечије сало“ попричали су из белоруског народа стари клим је био скоро глув и чуо је само онда, када су му викали крај самог уха једном је копао глину долази му комшија и поздравља га: „добар ти дан, климе!“ клим одговара: „ево, копам мало глине!“ пита комшија: „зар си, климе, одслушао своје?“ клим одговара: „сам копам, нема нас двоје“ комшија пита: „радиш ли овде одавно сам?“ а он одговара: „идем кући, да се наспавам“ и опет пита комшија: „ да ниси негде моје козе застао?“ клим каже: „већ сам три вазе ископао“ пита комшија: „теби слух одавно није прав?“ клим одговара: „збогом, комшија, буди здрав!“ новембар / децембар 2019 63 при храму вазнесења господњег у жаркову сваке недеље више десетина деце је присутно на светој литургији, заједно са њиховим родитељима међу њима, готово сваке недеље је и павле јанковић, са својим татом миодрагом и мамом жаном једнога дана, четворогодишњи павле је нацртао занимљив цртеж, који је назвао: деца у реду за причешће понекад једноставни дечији поглед дарује нешто што нама старијима, који често имамо спољашњег знања, звања и титула, неретко измиче стога овом приликом објављујемо цртеж малог павла, да се замислимо над питањем: да ли је и у нашем
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
12
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
...нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног иДУБОКОГ 📌 учествовања у животу
извор: „пастирски одговори“
прот а шаргунова (ответы
протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom
ru/oldsa
...нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и
МЕТА инфо: Р:25360 К:184760 Д:102
| Свеска 376 |
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
... понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
13
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
...свакога био је истовремено човјек бритке, али и благе ријечи,ДУБОКОГ 📌 и снажног, али
топлог и драгог погледа његов ђак, свештеник душан биговић, написао је за њега: „за
пуних педесет година свеш
...свакога био је истовремено човјек бритке, али и благе ријечи,
МЕТА инфо: Р:24286 К:180370 Д:100
| Свеска 380 |
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
... бих вас да нашим читаоцима приближите лик чудесног проте мома? – оца мома су описивали као спој темпераментног и бескомпромисног борца, необично снажног духа и карактера, а у исто вријеме благог пастира и духовника који је знао да утјеши и посавјетује и да одвоји вријеме за свакога био је истовремено човјек бритке, али и благе ријечи, дубоког и снажног, али топлог и драгог погледа његов ђак, свештеник душан биговић, написао је за њега: „за пуних педесет година свештеничке службе, толико је учинио да је у очима нашег народа постао као неки светац, митска личност дужност, повјерену му од бога и људи, вршио је часно и са таквом ревношћу, да му је широка народна душа, назив те службе додала личном имену тако је настао поп момо“ долазак оца мома у котор 1969 године заиста је био епохалан догађај у оно вријеме када је црна гора била духовно опустошена, са малим бројем вијерника и незнатним бројем свештеника, углавном старијих, долазак младог и школованог свештеника била је нека врста сензације поготово што је он од првих дана показао да није случајно ту дошао, него да уради конкретне ствари многи су му се чудили што је то одабрао, јер су сматрали да су црква и религија прошлост, неки од родбине су му и замијерали сматрајући да је то губљење времена убрзо су сви добро упознали његов невјероватан темперамент и карактер, да се ради о човјеку који се никога не боји сем бога коме служи, који зна шта хоће и шта му је посао, и да никоме неће дозволити да му стане на пут у томе у то вријеме када је комунизам био у најјачој снази, његову храброст су многи карактерисали као лудост у више ситуација када је удба покушала да га спута у мисионарењу, одлучно им је показао зубе, што је намученом вијерном народу јако значило, видјели су у њему неку врсту новог марка краљевића, који има петљу да се супротстави тиранину, па су му често приписивали и догађаје који се и нису стварно догодили или претјеривали у описивању онога што се догодило тако су настајале приче да има црни појас у каратеу и да је пребијао по десеторицу момака одједном, итд а он је ту репутацију вјешто користио за вршење своје мисије на добробит цркве онако згодан и наочит, шармантан и елоквентан, а увијек до краја одлучан и истрајан у свему шта би почео да ради, низао је успјехе у ономе зашта га је бог и послао и све тако до задњега дана неки мисле да су ови последњи догађаји утицали на његово здравље и да нас је због тога раније напустио али, ми који смо га добро познавали знамо да су њему, вјечитом борцу, ове литије и све што им је претходило, само продужиле живот, јер је борба за цркву била његов живот, он је, како су вољели да кажу, „радио на адреналин“, то је био он и, као што рече отац предраг шћепановић, „живио је на земљи онолико колико је и служио“ да је прота имао посебну љубав према капели на ловћену, сведочи и храм који је саградио по узору на порушену ловћенску капелу? – отац момо је често говорио о ловћенској капели много пута сам имао прилику да га слушам док је разговарао са различитим сећајте се својих старешина 12 4 / 2021 саговорницима и у различитим околностима али, увијек је било са оним истим жаром никада није заобилазио ту тему капела је за њега била, као што и треба да буде сваком свештенику из црне горе – олтар свети јако је тешко и емотивно поднио рушење капеле, као и све оно што је томе претходило као реакција на све то, јавила се идеја да одмах по рушењу ловћенске капеле, сагради исту такву у својој парохији иако је та идеја у то вријеме фанатичног и острашћеног комунизма била равна лудости, отац момо је снагом своје воље и огромној љубави према том светом идеалу, уз мноштво перипетија које се у једном оваквом тексту не могу описати, наравно успио живио је за дан када ће ту капелу поново видјети и на врху ловћена то му је на жалост, као и митрополиту амфилохију, остао недосањани сан, а свевишњи господ, који зна све тајне, зна зашто је тако требало да буде као што је његов живот у потпуности био чудесан по много чему, можемо ли рећи да је и његова кончина била чудесна, што је потврдио благи осмех на лицу блаженопочившег проте? – да, тај благи, спокојни осмјех на самртном одру, као да изговара ријечи апостола павла: добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах као да гледа иза себе, задовољан оним што је оставио иако је требало, по некој нашој људској логици, тек сада да ужива у плодовима свога рада, а и да помогне савјетима нама млађима, бог га је седам дана по одласку у пензију узео себи а отац момо овим осмјехом, као да потврђује да је тако требало да буде педесет година службе, и то скоро без дана одмора, не зато што му неко није дозволио да иде на одмор, него једноставно зато што није знао да се одмара прво, јако дуго је био једини которски парох па је навикао да сам све вуче, а и када смо дошли ми млађи, није се много промијенио једноставно, био је неуморни прегалац па да, дефинитивно, за такве људе и није пензија као да каже: док радим, радим свом снагом, а сада одох не бисмо смели да изгубимо из вида на један детаљ који је веома важан наиме, отац момчило је био „претеча“ који је припремио долазак епископа банатског амфилохија на место митрополита црногорско-приморског, док се божијим промислом упокојио у господу шест месеци пре високопреосвећеног митрополита амфилохија, настављајући тако ту нит коју је целога живота носио бивајући подршка и помоћ своме епископу – митрополит амфилохије и отац момо су прије свега били велики пријатељи, још дечији хор спд јединство из котора сећајте се својих старешина јул / август 2021 13 од времена када је отац момо кренуо у богословију и када га је тамо дочекао млади богослов ристо као старији ђак већ тада се родило велико пријатељство које ће се само још више продубљивати и током студија, али и касније не заборавимо да су обојица били духовна чада светог аве јустина, заједно са владиком атанасијем често су сви заједно одлазили код аве и „правили планове“ за будућност још тада је постојала та идеја да амфилохије буде митрополит црногорско-приморски, али тада то није било реално у једном периоду разилазе им се путеви, отац момо одлази у црну гору и започиње мисију, а митрополит амфилохије у грчку када је дошло вријеме, отац момо је предложио оцу јустину да својим ауторитетом организује долазак јеромонаха амфилохија у црну гору, што је он преко јеромонаха атанасија и учинио (када се упокојио отац момо, владика атанасије ми је послао аудио поруку у којој је говорио управо о овим догађајима) наравно да је о свему био обавијештен и патријарх герман када је удба сазнала за те планове, покушали су на све начине и разним притисцима на патријарха да то спријече, али нису успјели – послије пензионисања митрополита данила на трон митрополије црногорско-приморске коначно је постављен митрополит амфилохије (који је претходно непуних пет година био епископ банатски) од тада су њих двојица били најближи сарадници на духовном препороду црне горе и буквално до задњег даха предводили цркву у овој величанственој побједи које смо сви свједоци да ли је пример оца момчила утицао на вас да кренете путем богословствовања, те да поред свештеног служења обављате и одговорну учитељску службу као професор богословије светога петра цетињског? – отац момо ми је у свему био узор драгоцјено је било узрастање уз таквог човјека хвала богу, био сам често уз њега, помагао, стицајем околности био актер многих догађаја у вези са њим наравно да ме је то мотивисало да пожелим да идем тим путем имао сам ја још узора, и његов отац ристо је био свештеник, и отац моје мајке био је чувени свештеник, катихета, бесједник, апологета, професор и декан богословског факултета прота лазар милин, мој ујак прота драган милин, касније и већ поменути митрополит амфилохије, али у тим тренуцима када сам стасавао и када се рађала мисао и жеља да будем свештеник, испред мене је дефинитивно био лик оца мома - протојереј–ставрофор момчило кривокапић (1945–2020) протојереј-ставрофор момчило кривокапић изненада је преминуо 29 априла 2020 године у 76 години отац момо је рођен 1 јула 1945 у херцег новом у београду је завршио богословију светог саве, а касније и богословски факултет рукоположен је за ђакона 31 августа 1969, а за јереја 7 септембра 1969 године у септембру 2019 године навршило се 50 година свештеничке службе пароха кривокапића, који ће остати упамћен по својим бритким ријечима, љубави према богу и свом народу његовог оца, који је био парох у бијелој, са још неколицином свештеника митрополије црногорско-приморске, протјерују са парохија, а у своју епархију их прима тадашњи епископ зворничко-тузлански нектарије (круљ) отац mомчило од своје друге године дјетињство проводи одрастајући уз благородно становништво околине добоја од најранијег дјетињства, учећи се јеванђељу, знао је да ће кренути очевим стопама са 14 година, 1 септембра 1959 године, одлази из родитељског дома, као ђак београдске богословије пред крај свог средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу смиљку милин, ћерку чувеног професора доктора лазара милина након завршене богословије уписује православни богословски факултет у београду 1967 године на самом почетку студија, умире му отац сећајте се својих старешина 14 4 / 2021 идеал правог свештеника какав би желио да будем и дан-данас ми је сан да достигнем оца мома, а бићу задовољан ако му будем до кољена такође, велика ми је част што предајем у богословији коју је завршио мој дјед ристо, а чији је први ректор од њеног обнављања био мој отац момчило будући да сте настојатељ светониколајевског храма у срцу котора, замолио бих вас да нашим читаоцима предочите особености црквеног живота у котору – котор је град који је у својој дугој историји мијењао многе господаре, а самим тим град у коме су се укрштале и многе културе град у коме су дубоки духовни и културни траг оставили немањићи који су владали котором преко 200 година, али и град који је касније вијековима био прво под млечанима, а касније под аустроугарском и француском, у својој 53 години, а бригу о његовом даљем школовању преузима блаженопочивши владика сава шумадијски, који га прихвата као свог сина у току студија, 1967 године, добија позив за одслужење војног рока декан му излази у сусрет и он у септембру полаже читаву трећу годину, одлази у војску, а 1969 године, паралелно са завршетком војног рока, приводи крају и своје студије теологије добија стипендију за наставак школовања на оксфорду у исто то вријеме, добија позив од старога протојереја богобоја из котора да дође и да га наследи на његовој парохији на чуђење својих професора, млади момчило осјећа призвање и без дилеме прихвата позив иако је све друго што му се нудило било звучније, логичније и примамљивије, он је дубоко био сигуран да је то једина исправна одлука у одлуци да прихвати позив оца богобоја, подржао га је и свети јустин ћелијски, кога је отац момчило као студент често посећивао у манастиру ћелије тако, умјесто да постане доктор психологије на оксфорду, отац момчило са својом супругом, бира тежи пут и долази у котор, да буде нешто много више, да у овим најтежим временима за нашу цркву, узме христов крст и буде његов апостол у то богоборно вријеме, кад се по његовом свједочењу, раније сазријевало, млади свештеник момчило са нашом црквом пролази голготу комунизма отац момо на сваком кораку свједочи да је спреман да животом брани ријеч светог јеванђеља и као први ректор цетињске богословије из периода обновљеног рада од 1992 године спремност да ризикује, да све жртвује и да увијек на прво мјесто стави служење богу и народу, препознала је, не само његова паства, већ бока которска и цијела црна гора, а и шире, те он постаје један од најсјајнијих светионика наше цијеле цркве те 1969 године, 7 септембра, на светој литургији на којој је рукоположен, нови млади двадесет четворогодишњи парох надахнуто бесједи и улива наду многобројним вјерницима који су се тада окупили у которском храму, што је без престанка чинио пола вијека в девић / р војиновић извор: митрополија црногорско-приморска / mitropolijacom сећајте се својих старешина јул / август 2021 15 који су, опет, оставили котору неки свој печат и карактер православни становници су често уз велики труд морали да чувају свој духовни идентитет, а црква је увијек била матица око које су се окупљали само да подсјетим да је управо из тог разлога у једном периоду постојала и бококоторска епархија са сједиштем у котору, којој је управо био циљ да очува духовне особености православних у аустроугарској монархији и сачува их од асимилације и покушаја прозелитизма посебна драгоценост јесте посебна богослужбена пракса која се деценијама негује у котору – познато је да у котору никада није прекинуто вршење богослужења чак ни за вријеме рата, као што је био случај у готово цијелој црној гори као један вид чувања културног и духовног идентитета боке било је и његовање православног богослужења тако су се поред уобичајене богослужбене праксе у боки задржале и неке особености тако се на примјер овдје још од 17 вијека за вријеме успенског поста служи молебан пресветој богородици у знак захвалности што их је спасила од куге која је у то вријеме харала приморјем они су се тада молили богородици служећи овај молебан, а пошто су биле услишене молитве, у знак захвалности наставили су да га служе све до дана данашњег то је у ствари онај општепознати молебан из часослова, али су сачуване неке архаичне мелодије из старине које ово богослужење чине посебним ми сви заиста уживамо у овом предивном богослужењу, а тако уједно чувамо аманет наших предака такође је интересантан славски обред који је у боки у сачуван у пракси, а који се разликује од општепознатог резања славског колача када је прота момчило дошао у котор и сусрео се са тим обредом који је мало једноставнији и краћи, хтио је одмах да га замијени овим познатим, али је ипак прво хтио да се консултује са његовим духовним оцем јустином поповићем када је ава јустин чуо како изгледа тај бокешки обред, рекао је да га ни случајно не мијења, јер је старији од овога и да потиче можда још од времена светога саве такође смо поносни на предивна великопосна богослужења, а посебно страсне седмице и васкрса која обилују особеностима карактеристичним за боку богослужбеном благољепију доприноси милозвучно појање српског певачког друштва „јединство“ оче, упознајте нас са хоровима који делују при наведеном певачком друштву – више од 180 година, његовање духовне традиције и богослужбеног живота храма светог николе у котору употпуњује и уљепшава српско пјевачко друштво „јединство“ из котора то је једно од најстаријих пјевачких друштава на балкану, званично основано црква светог петра цетињског, прчањ спд јединство на академији сећајте се својих старешина 16 4 / 2021 давне 1839 године, дакле само годину дана млађе од најстаријег „панчевачког српског црквеног певачког друштва“, мада ми волимо да нагласимо да постоји доказ да је постојало бар десетак година прије званичног регистровања, јер се зна да је група пјевача из котора нотно пјевала на сахрани светог петра цетињског 1830 године када би се ово друштво хвалило само годинама постојања и огромним пјевачким и духовним искуством, имало би чиме да се хвали, али је нама још драже што је оно баш у данашње вријеме више него активно и плодно, на корист и радост наше цркве у последњих 25 година од када хор води диригент ђакон мр михајло лазаревић, спд „јединство“ је осим пјевања на богослужењима и црквеним свечаностима и духовним академијама, учествовало на многобројним хорским фестивалима и међународним такмичењима гдје је освојило велики број значајних признања и награда ево рецимо, ове године смо, због изузетног успјеха на претходна два такмичења у гродну и хајновки, позвани у минск на чувени међународни фестивал „державни глас“, и то од стране чувене композиторке и диригенткиње јулијаније денисове, што нам чини велику част у оквиру друштва, поред сениорског хора, постоје и дјелују дјечији и омладински хор дјечији хор је настао спонтано, када је групу дјеце која су похађала вјеронауку при цркви светог николе, садашња диригенткиња хора ивана кривокапић почела да подучава пјевање црквених пјесама то је временом израсло у озбиљан хор који је сада редовни учесник црквених манифестација и академија хор често пјева на недјељним и празничним литургијама, тако да на тај начин дјеца активно учествују у богослужењу и црквеном животу због великог успјеха у раду, чланство хора стално се повећавало, јер је све више дјеце жељело да буде члан хора тако се јавила потреба да се оформе два дјечија ансамбла различитих узраста, дјечији и омладински, што заједно броји преко стотину дјеце ово је изузетно важно, не само због чињенице да велики број дјеце учествује у богослужењу и црквеним манифестацијама, него и због тога што се на тај начин прави квалитетна база пјевача који ће већ припремљени и навикнути на хорско пјевање, логично, у већини случајева наставити да пјевају у сениорском хору дакле, можемо рећи не бринемо за будућност „јединства“ драги оче немања, која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – како је цијели разговор био у духу оца мома, и поука би била у његовом стилу, а он је волио да цитира апостола павла и да каже: „све могу у христу који ми моћ даје“ (фил 4, 13) то није само говорио, него дубоко вјеровао и животом и дјелима доказао уз непоколебљиво поуздање у бога, све је могуће! сећајте се својих старешина јул / август 2021 17 српско духовно наслеђе епископ николај следује хагиографском приступу патристичке епохе, где је житијски текст заправо носилац верске поуке тако је охридски пролог, поред тога што испуњава и своју верскопоучну намену, заправо и својеврсни катихизис у ком су за верне на популаран и прикладан начин образложени хришћански догмати охридски пролог владике николаја: хагиографско, мисионарско и богословско штиво богословске димензије охридског пролога неколико напомена о богословљу владике николаја срећко петровић охридски пролог, што се може закључити из импозантног броја издања и превода, тек постаје читано штиво — сада не само међу српским читаоцима, већ и у глобалном смислу поставља се питање: зашто је пролог толико популаран, и у чему се с друге стране састоји његов значај? мишљења смо да на ово питање није могуће једноставно одговорити свакако, поучни примери који се могу наћи у прологу веома су значајни и корисни за хришћански живот о томе су писали и бројни црквени аутори и ранији истраживачи наслеђа св николаја но чини се да на богословски значај пролога није обраћена прикладна пажња с друге стране, како сматрамо, оно што је посебно важно је најпре верскопоучна димензија охридског пролога — у ком је текст заправо носилац вероучења, односно преносилац богословских увида и идеја покушаћемо да се у наредних неколико реченица осврнемо на богословске аспекте пролога наиме, премда је охридски пролог, као хагиографски зборник кратких синаксарских житија светих обогаћен кратким омилијама и стиховима, штиво које је на првом месту намењено моралној поуци и укрепљењу верујућих, те у том смислу налик сличној литератури која је посвећена најпре моралном поучавању а врло мало или готово нимало излагању хришћанске доктрине, у велимировићевом хагиографском раду то није случај у кратка светачка житија, расуђивања, созерцања, беседе и хришћанску поезију овде су инкорпорирана врло бројна разматрања и излагања црквеног вероучења у своме методу излагања еп николај следује хагиографском приступу патристичке епохе, где је житијски текст заправо носилац верске поуке тако је охридски пролог, поред тога што испуњава и своју верскопоучну намену, у подтекстуалном и интертекстуалном погледу заправо и својеврсни катихизис у ком су за верне на популаран и прикладан начин образложени хришћански догмати с једне стране, охридски пролог је и својеврсни компендијум светоотачких мисли поред бројних алузија и цитата за које не наводи патристички извор (подобно свом проповедничком маниру — као што често не наводи ни библијске стихове које цитира или парафразира: примера ради, у охридском прологу, под датумом 22 новембар/5 децембар, налази се „беседа о томе шта чи18 4 / 2021 српско духовно наслеђе ни јединство верних“; ова беседа препуна је библијских цитата и парафраза са једним јединим навођењем библијске референце — уводне мисли из еф 4, 5–6 која је мото беседе), владика николај понегде наводи одређене мисли појединих светих отаца и позива се поименце на њихов ауторитет он се местимично позива на тумачења св јована златоустог (око 347–407), беседе и дела кападокијских отаца (из друге половине 4 века), св атанасија великог (око 296–373) итд тако у охридском прологу, у расуђивању за 18/31 март, епископ николај наводи св кирила јерусалимског (око 313–386), и каже: има злурадих људи који мисле као да је време донело христу величину, и као да се у првим вековима хришћанства није тако високо мислило о господу као што се о њему мислило у познија времена ништа лакше него разбити ту неистину ево како св кирил јерусалимски пише о господу христу: ‘ово је онај који јесте и који је био, оцу соприсносуштни, јединородни, јединопрестолни, равномоћни, свесилни, беспочетни, несоздани, неизменљиви, неописани, невидљиви, неизречени, непостижими, необухвативи, недомисливи, неограничени овај је сијање славе очеве (јевр 1, 3) овај је начертање суштатства свих твари овај — светлост светлости, сијајућа из недара очевих овај — бог богова (пс 49, 1) и од бога бог што се да узнати овај — извор живота (35, 10) од извора живота очевог проистичући овај река божија (45, 5; 64, 10) што исходи из бездне божије но не одваја се овај — ризница доброте очеве и бесконачног блаженства овај — вода живота (јн 4, 14) што живот свету дарује овај је луч несоздани, што се рађа но не одсеца од првосветлећег сунца овај је бог слово (јн 1, 1) што је једним словом све твари из небића у биће саставио ово је онај који је нас створио по образу божију, а сада се сам учинио човеком по образу нашем човек, но уједно и бог’ и дан-данас, после 16 столећа откад је ово вероисповедање написано, црква православна држи ову исту веру, од речи до речи, од слова до слова с друге стране, беседе и созерцања вл николаја из охридског пролога уопште, показуу кратка светачка житија, расуђивања, созерцања, беседе и хришћанску поезију у пролог су инкорпорирана врло бројна разматрања и излагања црквеног вероучења јул / август 2021 19 јући дубину његовог богословског поимања, указују на светоотачке изворе његове мисли осврнимо се овде најпре на христологију св николаја — у својој суштини библијску према речима вл николаја, забележеним у охридском прологу, под датумом 22 новембар/5 децембар, где се налази „беседа о томе шта чини јединство верних“, у христу — који је „наш саздатељ, искупитељ и васкрситељ“ — хришћани треба да држе „јединство духа у свези мира“, и да буду „једно тело и један дух“ и не постоје два христа — једна иста крв проливена је с крста за све, као што су једна иста уста молила за све у гетсиманији; сједињени у једном христу, можемо оцу да кличемо ава! оче!: један господ, једна вјера, једно крштење, један бог и отац свију (еф 4, 5–6) једну веру имамо у тројицу божанску, неразделну и животворну, оца и сина и духа светога, једно суштаство, три ипостаси: у оца нерођеног, у сина рођеног, и духа од оца исходног једно крштење имамо у име оца и сина и духа светога; крштење трикратним погружавањем у воду, за смрт греху и ђаволу а за васкрсење и живот христу господу један бог и отац свију — то је отац господа исуса христа, сина божијег јединородног, који и нас кроз христа и због христа усиновљава и даје нам право говорити му: оче наш у беседи за 15/2 септембар из охридског пролога („беседа о слову божијем — створитељу света“), велимировић тумачећи пролог јеванђеља по јовану образлаже сабеспочетност сина оцу и јединство свете тројице, и каже: о чудесном слову божијем, браћо, говори јеванђелист, о речи словесној, смисленој, о мудрости божијој вечној, о сину божијем савечном то чудесно слово беше једнобитно са оцем и духом светим, а ипостасно различно и од оца и од духа, јер се рађаше од оца нерођеног беше, и јесте, и биће када оно беше у бога? у почетку, вели јеванђелист шта значи ова реч: у почетку значи исто што и прво, или најпре најпре, дакле, слово божије беше у бога, увек једнобитно са оцем и ипостасно као син, али још охридски пролог на интернету интерес за охридски пролог није ограничен искључиво на православне хришћане богословски и књижевни квалитети као и мисионарске могућности и домети овог дела вл николаја учинили су да оно буде преведено и на неколико светских језика, као ретко које дело настало на српском језику, а потом и постављено за читање на различитим мрежним местима још пре двадесетак година пролог вл николаја објављен је електронски, на порталу „светосавље“ (https://svetosavljeorg/) сва је прилика да је одатле ово дело преузимано и потом објављивано на другим порталима, те је на интернету било присутно у протеклих двадесетак година, а данас се може пронаћи на много веб-адреса и енглески превод пролога могуће је пронаћи на интернету — на разним веб-презентацијама: примера ради, на вебсајту епархије западноамеричке (https://westsrbdioorg/), аустралијско-новозеландске епархије руске заграничне цркве (http://wwwrocororgau/), и бројним презентацијама православних парохија у западном свету на вебсајту посвећеном охридском прологу, на адреси http://wwwohrid-prologcom/ доступни су српски изворник, као и преводи пролога на енглески и немачки језик превод охридског пролога на руски језик постоји на више места на руском интернету: поменимо као познатије портале као што су православна енциклопедија „азбука вере“ (https://azbykaru/), добротворни фонд „предање“ (https://predanieru/), а превод пролога српско духовно наслеђе 20 4 / 2021 не и ваплоћено потом се то слово божије ваплотило, и у телу јавило роду људском док беше као неваплоћено слово у бога, све је њиме постало небо и земља, и сав свет небески и сав свет земаљски — све је постало њиме, тим словом божијим, док оно беше неваплоћено у бога без слова божијег ништа није постало што је постало богословље владике николаја такође је халкидонско — у свом изразу јасно и недвосмислено примера ради, изнад поменута реч ипостас и изведенице, као и с њима у вези изрази личност, лице, природа и суштина у охридском прологу срећу се на десетине и десетине места, што је врло занимљиво с обзиром на упућеност овог дела врло широкој читалачкој публици можемо приметити да велимировић познаје и кона руски доступан је и као бесплатна апликација за мобилне телефоне у преводу на бугарски језик, поред других дела вл николаја и одабрани одломци из охридског пролога доступни су на порталу „мисионар“, посвећеном управо животу и делима вл николаја (на адреси http://misionercom/) на македонском језику охридски пролог може да се чита онлајн на веб-презентацији бигорског манастира — https://bigorskiorgmk/ последње издање охридског пролога на словачком језику читаоцима је доступно на вебсајту https://ochridskyprologsk/ охридски пролог је на румунском језику објављен и у оквиру апликације за мобилне телефоне — као део библиотеке програма „свет православља“ („lumea ortodoxiei“) на вебсајту парохије св јована лествичника из варшаве доступан је превод расуђивања из охридског пролога на пољски језик, на адреси https://prawoslawiepl/ на интернет-порталу „православље у кини“ (http://orthodoxcn/), у електронској библиотеци доступан је и охридски пролог, и то у преводу на поједностављени кинески и на традиционални кинески језик (http:// prologueorthodoxcn/); до сада је на овом порталу на кинеском језику (у обе варијанте) објављено пролошко штиво за првих седам месеци (јануар–јул), уз непотпуне преводе за преосталих седам месеци (август–децембар), а читаоцима се нуди могућност да на истом порталу пролог у целини читају и у преводу на енглески језик из 2002, као и у ранијем преводу на енглески из 1985 године, те и у српском оригиналу охридски пролог — на кинеском језику, доступан онлајн на порталу http://orthodoxcn/ српско духовно наслеђе јул / август 2021 21 ристи светоотачку богословску терминологију, као и да његов тријадолошки израз не страхује од објављивања и исказа, и да га он штавише истиче као једну од по преимућству елементарних вредности хришћанске баштине богословски допринос пролога вл николаја овде се не исцрпљује у овом верскопоучном штиву потеклом из пера вл николаја 1928 године између осталога среће се и проблематика везана за богословско образложење поштовања икона, где уз кратко житије св теофана исповедника (12/25 март), велимировић додаје и у стиху срочену апологију икона коју св теофан упућује цару лаву исавријанцу: што ратујеш, царе, на иконе? не би л’ и сам христос ко икона, ко икона вечне ипостаси, ко икона тројичне свемоћи, ко икона бога скривенога скривенога и недоступнога он ће судит и теби и мени, царуј, царе, но надај се смени, свет пролази, бог једини стоји ко је с богом, света се не боји такође, требало би подвући да је према увидима николаја велимировића сачуваним у охридског прологу, премда је он ово дело сачинио пре скоро стотину година, тј премда је то било неуобичајено за оновремена схватања хришћанске етике, однос са богом суштинска и заправо једина претпоставка вечног живота и спасења — те је у том смислу за њега спасење релационог, а не етичког карактера бог не љуби само оне који испуњавају одређена морална правила, већ он љуби кога хоће
... бих вас да нашим читаоцима приближите лик чудесног проте мома? – оца мома су описивали као спој темпераментног и бескомпромисног борца, необично снажног духа и карактера, а у исто вријеме благог пастира и духовника који је знао да утјеши и посавјетује и да одвоји вријеме за свакога био је истовремено човјек бритке, али и благе ријечи, дубоког и снажног, али топлог и драгог погледа његов ђак, свештеник душан биговић, написао је за њега: „за пуних педесет година свештеничке службе, толико је учинио да је у очима нашег народа постао као неки светац, митска личност дужност, повјерену му од бога и људи, вршио је часно и са таквом ревношћу, да му је широка народна душа, назив те службе додала личном имену тако је настао поп момо“ долазак оца мома у котор 1969 године заиста је био епохалан догађај у оно вријеме када је црна гора била духовно опустошена, са малим бројем вијерника и незнатним бројем свештеника, углавном старијих, долазак младог и школованог свештеника била је нека врста сензације поготово што је он од првих дана показао да није случајно ту дошао, него да уради конкретне ствари многи су му се чудили што је то одабрао, јер су сматрали да су црква и религија прошлост, неки од родбине су му и замијерали сматрајући да је то губљење времена убрзо су сви добро упознали његов невјероватан темперамент и карактер, да се ради о човјеку који се никога не боји сем бога коме служи, који зна шта хоће и шта му је посао, и да никоме неће дозволити да му стане на пут у томе у то вријеме када је комунизам био у најјачој снази, његову храброст су многи карактерисали као лудост у више ситуација када је удба покушала да га спута у мисионарењу, одлучно им је показао зубе, што је намученом вијерном народу јако значило, видјели су у њему неку врсту новог марка краљевића, који има петљу да се супротстави тиранину, па су му често приписивали и догађаје који се и нису стварно догодили или претјеривали у описивању онога што се догодило тако су настајале приче да има црни појас у каратеу и да је пребијао по десеторицу момака одједном, итд а он је ту репутацију вјешто користио за вршење своје мисије на добробит цркве онако згодан и наочит, шармантан и елоквентан, а увијек до краја одлучан и истрајан у свему шта би почео да ради, низао је успјехе у ономе зашта га је бог и послао и све тако до задњега дана неки мисле да су ови последњи догађаји утицали на његово здравље и да нас је због тога раније напустио али, ми који смо га добро познавали знамо да су њему, вјечитом борцу, ове литије и све што им је претходило, само продужиле живот, јер је борба за цркву била његов живот, он је, како су вољели да кажу, „радио на адреналин“, то је био он и, као што рече отац предраг шћепановић, „живио је на земљи онолико колико је и служио“ да је прота имао посебну љубав према капели на ловћену, сведочи и храм који је саградио по узору на порушену ловћенску капелу? – отац момо је често говорио о ловћенској капели много пута сам имао прилику да га слушам док је разговарао са различитим сећајте се својих старешина 12 4 / 2021 саговорницима и у различитим околностима али, увијек је било са оним истим жаром никада није заобилазио ту тему капела је за њега била, као што и треба да буде сваком свештенику из црне горе – олтар свети јако је тешко и емотивно поднио рушење капеле, као и све оно што је томе претходило као реакција на све то, јавила се идеја да одмах по рушењу ловћенске капеле, сагради исту такву у својој парохији иако је та идеја у то вријеме фанатичног и острашћеног комунизма била равна лудости, отац момо је снагом своје воље и огромној љубави према том светом идеалу, уз мноштво перипетија које се у једном оваквом тексту не могу описати, наравно успио живио је за дан када ће ту капелу поново видјети и на врху ловћена то му је на жалост, као и митрополиту амфилохију, остао недосањани сан, а свевишњи господ, који зна све тајне, зна зашто је тако требало да буде као што је његов живот у потпуности био чудесан по много чему, можемо ли рећи да је и његова кончина била чудесна, што је потврдио благи осмех на лицу блаженопочившег проте? – да, тај благи, спокојни осмјех на самртном одру, као да изговара ријечи апостола павла: добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах као да гледа иза себе, задовољан оним што је оставио иако је требало, по некој нашој људској логици, тек сада да ужива у плодовима свога рада, а и да помогне савјетима нама млађима, бог га је седам дана по одласку у пензију узео себи а отац момо овим осмјехом, као да потврђује да је тако требало да буде педесет година службе, и то скоро без дана одмора, не зато што му неко није дозволио да иде на одмор, него једноставно зато што није знао да се одмара прво, јако дуго је био једини которски парох па је навикао да сам све вуче, а и када смо дошли ми млађи, није се много промијенио једноставно, био је неуморни прегалац па да, дефинитивно, за такве људе и није пензија као да каже: док радим, радим свом снагом, а сада одох не бисмо смели да изгубимо из вида на један детаљ који је веома важан наиме, отац момчило је био „претеча“ који је припремио долазак епископа банатског амфилохија на место митрополита црногорско-приморског, док се божијим промислом упокојио у господу шест месеци пре високопреосвећеног митрополита амфилохија, настављајући тако ту нит коју је целога живота носио бивајући подршка и помоћ своме епископу – митрополит амфилохије и отац момо су прије свега били велики пријатељи, још дечији хор спд јединство из котора сећајте се својих старешина јул / август 2021 13 од времена када је отац момо кренуо у богословију и када га је тамо дочекао млади богослов ристо као старији ђак већ тада се родило велико пријатељство које ће се само још више продубљивати и током студија, али и касније не заборавимо да су обојица били духовна чада светог аве јустина, заједно са владиком атанасијем често су сви заједно одлазили код аве и „правили планове“ за будућност још тада је постојала та идеја да амфилохије буде митрополит црногорско-приморски, али тада то није било реално у једном периоду разилазе им се путеви, отац момо одлази у црну гору и започиње мисију, а митрополит амфилохије у грчку када је дошло вријеме, отац момо је предложио оцу јустину да својим ауторитетом организује долазак јеромонаха амфилохија у црну гору, што је он преко јеромонаха атанасија и учинио (када се упокојио отац момо, владика атанасије ми је послао аудио поруку у којој је говорио управо о овим догађајима) наравно да је о свему био обавијештен и патријарх герман када је удба сазнала за те планове, покушали су на све начине и разним притисцима на патријарха да то спријече, али нису успјели – послије пензионисања митрополита данила на трон митрополије црногорско-приморске коначно је постављен митрополит амфилохије (који је претходно непуних пет година био епископ банатски) од тада су њих двојица били најближи сарадници на духовном препороду црне горе и буквално до задњег даха предводили цркву у овој величанственој побједи које смо сви свједоци да ли је пример оца момчила утицао на вас да кренете путем богословствовања, те да поред свештеног служења обављате и одговорну учитељску службу као професор богословије светога петра цетињског? – отац момо ми је у свему био узор драгоцјено је било узрастање уз таквог човјека хвала богу, био сам често уз њега, помагао, стицајем околности био актер многих догађаја у вези са њим наравно да ме је то мотивисало да пожелим да идем тим путем имао сам ја још узора, и његов отац ристо је био свештеник, и отац моје мајке био је чувени свештеник, катихета, бесједник, апологета, професор и декан богословског факултета прота лазар милин, мој ујак прота драган милин, касније и већ поменути митрополит амфилохије, али у тим тренуцима када сам стасавао и када се рађала мисао и жеља да будем свештеник, испред мене је дефинитивно био лик оца мома - протојереј–ставрофор момчило кривокапић (1945–2020) протојереј-ставрофор момчило кривокапић изненада је преминуо 29 априла 2020 године у 76 години отац момо је рођен 1 јула 1945 у херцег новом у београду је завршио богословију светог саве, а касније и богословски факултет рукоположен је за ђакона 31 августа 1969, а за јереја 7 септембра 1969 године у септембру 2019 године навршило се 50 година свештеничке службе пароха кривокапића, који ће остати упамћен по својим бритким ријечима, љубави према богу и свом народу његовог оца, који је био парох у бијелој, са још неколицином свештеника митрополије црногорско-приморске, протјерују са парохија, а у своју епархију их прима тадашњи епископ зворничко-тузлански нектарије (круљ) отац mомчило од своје друге године дјетињство проводи одрастајући уз благородно становништво околине добоја од најранијег дјетињства, учећи се јеванђељу, знао је да ће кренути очевим стопама са 14 година, 1 септембра 1959 године, одлази из родитељског дома, као ђак београдске богословије пред крај свог средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу смиљку милин, ћерку чувеног професора доктора лазара милина након завршене богословије уписује православни богословски факултет у београду 1967 године на самом почетку студија, умире му отац сећајте се својих старешина 14 4 / 2021 идеал правог свештеника какав би желио да будем и дан-данас ми је сан да достигнем оца мома, а бићу задовољан ако му будем до кољена такође, велика ми је част што предајем у богословији коју је завршио мој дјед ристо, а чији је први ректор од њеног обнављања био мој отац момчило будући да сте настојатељ светониколајевског храма у срцу котора, замолио бих вас да нашим читаоцима предочите особености црквеног живота у котору – котор је град који је у својој дугој историји мијењао многе господаре, а самим тим град у коме су се укрштале и многе културе град у коме су дубоки духовни и културни траг оставили немањићи који су владали котором преко 200 година, али и град који је касније вијековима био прво под млечанима, а касније под аустроугарском и француском, у својој 53 години, а бригу о његовом даљем школовању преузима блаженопочивши владика сава шумадијски, који га прихвата као свог сина у току студија, 1967 године, добија позив за одслужење војног рока декан му излази у сусрет и он у септембру полаже читаву трећу годину, одлази у војску, а 1969 године, паралелно са завршетком војног рока, приводи крају и своје студије теологије добија стипендију за наставак школовања на оксфорду у исто то вријеме, добија позив од старога протојереја богобоја из котора да дође и да га наследи на његовој парохији на чуђење својих професора, млади момчило осјећа призвање и без дилеме прихвата позив иако је све друго што му се нудило било звучније, логичније и примамљивије, он је дубоко био сигуран да је то једина исправна одлука у одлуци да прихвати позив оца богобоја, подржао га је и свети јустин ћелијски, кога је отац момчило као студент често посећивао у манастиру ћелије тако, умјесто да постане доктор психологије на оксфорду, отац момчило са својом супругом, бира тежи пут и долази у котор, да буде нешто много више, да у овим најтежим временима за нашу цркву, узме христов крст и буде његов апостол у то богоборно вријеме, кад се по његовом свједочењу, раније сазријевало, млади свештеник момчило са нашом црквом пролази голготу комунизма отац момо на сваком кораку свједочи да је спреман да животом брани ријеч светог јеванђеља и као први ректор цетињске богословије из периода обновљеног рада од 1992 године спремност да ризикује, да све жртвује и да увијек на прво мјесто стави служење богу и народу, препознала је, не само његова паства, већ бока которска и цијела црна гора, а и шире, те он постаје један од најсјајнијих светионика наше цијеле цркве те 1969 године, 7 септембра, на светој литургији на којој је рукоположен, нови млади двадесет четворогодишњи парох надахнуто бесједи и улива наду многобројним вјерницима који су се тада окупили у которском храму, што је без престанка чинио пола вијека в девић / р војиновић извор: митрополија црногорско-приморска / mitropolijacom сећајте се својих старешина јул / август 2021 15 који су, опет, оставили котору неки свој печат и карактер православни становници су често уз велики труд морали да чувају свој духовни идентитет, а црква је увијек била матица око које су се окупљали само да подсјетим да је управо из тог разлога у једном периоду постојала и бококоторска епархија са сједиштем у котору, којој је управо био циљ да очува духовне особености православних у аустроугарској монархији и сачува их од асимилације и покушаја прозелитизма посебна драгоценост јесте посебна богослужбена пракса која се деценијама негује у котору – познато је да у котору никада није прекинуто вршење богослужења чак ни за вријеме рата, као што је био случај у готово цијелој црној гори као један вид чувања културног и духовног идентитета боке било је и његовање православног богослужења тако су се поред уобичајене богослужбене праксе у боки задржале и неке особености тако се на примјер овдје још од 17 вијека за вријеме успенског поста служи молебан пресветој богородици у знак захвалности што их је спасила од куге која је у то вријеме харала приморјем они су се тада молили богородици служећи овај молебан, а пошто су биле услишене молитве, у знак захвалности наставили су да га служе све до дана данашњег то је у ствари онај општепознати молебан из часослова, али су сачуване неке архаичне мелодије из старине које ово богослужење чине посебним ми сви заиста уживамо у овом предивном богослужењу, а тако уједно чувамо аманет наших предака такође је интересантан славски обред који је у боки у сачуван у пракси, а који се разликује од општепознатог резања славског колача када је прота момчило дошао у котор и сусрео се са тим обредом који је мало једноставнији и краћи, хтио је одмах да га замијени овим познатим, али је ипак прво хтио да се консултује са његовим духовним оцем јустином поповићем када је ава јустин чуо како изгледа тај бокешки обред, рекао је да га ни случајно не мијења, јер је старији од овога и да потиче можда још од времена светога саве такође смо поносни на предивна великопосна богослужења, а посебно страсне седмице и васкрса која обилују особеностима карактеристичним за боку богослужбеном благољепију доприноси милозвучно појање српског певачког друштва „јединство“ оче, упознајте нас са хоровима који делују при наведеном певачком друштву – више од 180 година, његовање духовне традиције и богослужбеног живота храма светог николе у котору употпуњује и уљепшава српско пјевачко друштво „јединство“ из котора то је једно од најстаријих пјевачких друштава на балкану, званично основано црква светог петра цетињског, прчањ спд јединство на академији сећајте се својих старешина 16 4 / 2021 давне 1839 године, дакле само годину дана млађе од најстаријег „панчевачког српског црквеног певачког друштва“, мада ми волимо да нагласимо да постоји доказ да је постојало бар десетак година прије званичног регистровања, јер се зна да је група пјевача из котора нотно пјевала на сахрани светог петра цетињског 1830 године када би се ово друштво хвалило само годинама постојања и огромним пјевачким и духовним искуством, имало би чиме да се хвали, али је нама још драже што је оно баш у данашње вријеме више него активно и плодно, на корист и радост наше цркве у последњих 25 година од када хор води диригент ђакон мр михајло лазаревић, спд „јединство“ је осим пјевања на богослужењима и црквеним свечаностима и духовним академијама, учествовало на многобројним хорским фестивалима и међународним такмичењима гдје је освојило велики број значајних признања и награда ево рецимо, ове године смо, због изузетног успјеха на претходна два такмичења у гродну и хајновки, позвани у минск на чувени међународни фестивал „державни глас“, и то од стране чувене композиторке и диригенткиње јулијаније денисове, што нам чини велику част у оквиру друштва, поред сениорског хора, постоје и дјелују дјечији и омладински хор дјечији хор је настао спонтано, када је групу дјеце која су похађала вјеронауку при цркви светог николе, садашња диригенткиња хора ивана кривокапић почела да подучава пјевање црквених пјесама то је временом израсло у озбиљан хор који је сада редовни учесник црквених манифестација и академија хор често пјева на недјељним и празничним литургијама, тако да на тај начин дјеца активно учествују у богослужењу и црквеном животу због великог успјеха у раду, чланство хора стално се повећавало, јер је све више дјеце жељело да буде члан хора тако се јавила потреба да се оформе два дјечија ансамбла различитих узраста, дјечији и омладински, што заједно броји преко стотину дјеце ово је изузетно важно, не само због чињенице да велики број дјеце учествује у богослужењу и црквеним манифестацијама, него и због тога што се на тај начин прави квалитетна база пјевача који ће већ припремљени и навикнути на хорско пјевање, логично, у већини случајева наставити да пјевају у сениорском хору дакле, можемо рећи не бринемо за будућност „јединства“ драги оче немања, која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – како је цијели разговор био у духу оца мома, и поука би била у његовом стилу, а он је волио да цитира апостола павла и да каже: „све могу у христу који ми моћ даје“ (фил 4, 13) то није само говорио, него дубоко вјеровао и животом и дјелима доказао уз непоколебљиво поуздање у бога, све је могуће! сећајте се својих старешина јул / август 2021 17 српско духовно наслеђе епископ николај следује хагиографском приступу патристичке епохе, где је житијски текст заправо носилац верске поуке тако је охридски пролог, поред тога што испуњава и своју верскопоучну намену, заправо и својеврсни катихизис у ком су за верне на популаран и прикладан начин образложени хришћански догмати охридски пролог владике николаја: хагиографско, мисионарско и богословско штиво богословске димензије охридског пролога неколико напомена о богословљу владике николаја срећко петровић охридски пролог, што се може закључити из импозантног броја издања и превода, тек постаје читано штиво — сада не само међу српским читаоцима, већ и у глобалном смислу поставља се питање: зашто је пролог толико популаран, и у чему се с друге стране састоји његов значај? мишљења смо да на ово питање није могуће једноставно одговорити свакако, поучни примери који се могу наћи у прологу веома су значајни и корисни за хришћански живот о томе су писали и бројни црквени аутори и ранији истраживачи наслеђа св николаја но чини се да на богословски значај пролога није обраћена прикладна пажња с друге стране, како сматрамо, оно што је посебно важно је најпре верскопоучна димензија охридског пролога — у ком је текст заправо носилац вероучења, односно преносилац богословских увида и идеја покушаћемо да се у наредних неколико реченица осврнемо на богословске аспекте пролога наиме, премда је охридски пролог, као хагиографски зборник кратких синаксарских житија светих обогаћен кратким омилијама и стиховима, штиво које је на првом месту намењено моралној поуци и укрепљењу верујућих, те у том смислу налик сличној литератури која је посвећена најпре моралном поучавању а врло мало или готово нимало излагању хришћанске доктрине, у велимировићевом хагиографском раду то није случај у кратка светачка житија, расуђивања, созерцања, беседе и хришћанску поезију овде су инкорпорирана врло бројна разматрања и излагања црквеног вероучења у своме методу излагања еп николај следује хагиографском приступу патристичке епохе, где је житијски текст заправо носилац верске поуке тако је охридски пролог, поред тога што испуњава и своју верскопоучну намену, у подтекстуалном и интертекстуалном погледу заправо и својеврсни катихизис у ком су за верне на популаран и прикладан начин образложени хришћански догмати с једне стране, охридски пролог је и својеврсни компендијум светоотачких мисли поред бројних алузија и цитата за које не наводи патристички извор (подобно свом проповедничком маниру — као што често не наводи ни библијске стихове које цитира или парафразира: примера ради, у охридском прологу, под датумом 22 новембар/5 децембар, налази се „беседа о томе шта чи18 4 / 2021 српско духовно наслеђе ни јединство верних“; ова беседа препуна је библијских цитата и парафраза са једним јединим навођењем библијске референце — уводне мисли из еф 4, 5–6 која је мото беседе), владика николај понегде наводи одређене мисли појединих светих отаца и позива се поименце на њихов ауторитет он се местимично позива на тумачења св јована златоустог (око 347–407), беседе и дела кападокијских отаца (из друге половине 4 века), св атанасија великог (око 296–373) итд тако у охридском прологу, у расуђивању за 18/31 март, епископ николај наводи св кирила јерусалимског (око 313–386), и каже: има злурадих људи који мисле као да је време донело христу величину, и као да се у првим вековима хришћанства није тако високо мислило о господу као што се о њему мислило у познија времена ништа лакше него разбити ту неистину ево како св кирил јерусалимски пише о господу христу: ‘ово је онај који јесте и који је био, оцу соприсносуштни, јединородни, јединопрестолни, равномоћни, свесилни, беспочетни, несоздани, неизменљиви, неописани, невидљиви, неизречени, непостижими, необухвативи, недомисливи, неограничени овај је сијање славе очеве (јевр 1, 3) овај је начертање суштатства свих твари овај — светлост светлости, сијајућа из недара очевих овај — бог богова (пс 49, 1) и од бога бог што се да узнати овај — извор живота (35, 10) од извора живота очевог проистичући овај река божија (45, 5; 64, 10) што исходи из бездне божије но не одваја се овај — ризница доброте очеве и бесконачног блаженства овај — вода живота (јн 4, 14) што живот свету дарује овај је луч несоздани, што се рађа но не одсеца од првосветлећег сунца овај је бог слово (јн 1, 1) што је једним словом све твари из небића у биће саставио ово је онај који је нас створио по образу божију, а сада се сам учинио човеком по образу нашем човек, но уједно и бог’ и дан-данас, после 16 столећа откад је ово вероисповедање написано, црква православна држи ову исту веру, од речи до речи, од слова до слова с друге стране, беседе и созерцања вл николаја из охридског пролога уопште, показуу кратка светачка житија, расуђивања, созерцања, беседе и хришћанску поезију у пролог су инкорпорирана врло бројна разматрања и излагања црквеног вероучења јул / август 2021 19 јући дубину његовог богословског поимања, указују на светоотачке изворе његове мисли осврнимо се овде најпре на христологију св николаја — у својој суштини библијску према речима вл николаја, забележеним у охридском прологу, под датумом 22 новембар/5 децембар, где се налази „беседа о томе шта чини јединство верних“, у христу — који је „наш саздатељ, искупитељ и васкрситељ“ — хришћани треба да држе „јединство духа у свези мира“, и да буду „једно тело и један дух“ и не постоје два христа — једна иста крв проливена је с крста за све, као што су једна иста уста молила за све у гетсиманији; сједињени у једном христу, можемо оцу да кличемо ава! оче!: један господ, једна вјера, једно крштење, један бог и отац свију (еф 4, 5–6) једну веру имамо у тројицу божанску, неразделну и животворну, оца и сина и духа светога, једно суштаство, три ипостаси: у оца нерођеног, у сина рођеног, и духа од оца исходног једно крштење имамо у име оца и сина и духа светога; крштење трикратним погружавањем у воду, за смрт греху и ђаволу а за васкрсење и живот христу господу један бог и отац свију — то је отац господа исуса христа, сина божијег јединородног, који и нас кроз христа и због христа усиновљава и даје нам право говорити му: оче наш у беседи за 15/2 септембар из охридског пролога („беседа о слову божијем — створитељу света“), велимировић тумачећи пролог јеванђеља по јовану образлаже сабеспочетност сина оцу и јединство свете тројице, и каже: о чудесном слову божијем, браћо, говори јеванђелист, о речи словесној, смисленој, о мудрости божијој вечној, о сину божијем савечном то чудесно слово беше једнобитно са оцем и духом светим, а ипостасно различно и од оца и од духа, јер се рађаше од оца нерођеног беше, и јесте, и биће када оно беше у бога? у почетку, вели јеванђелист шта значи ова реч: у почетку значи исто што и прво, или најпре најпре, дакле, слово божије беше у бога, увек једнобитно са оцем и ипостасно као син, али још охридски пролог на интернету интерес за охридски пролог није ограничен искључиво на православне хришћане богословски и књижевни квалитети као и мисионарске могућности и домети овог дела вл николаја учинили су да оно буде преведено и на неколико светских језика, као ретко које дело настало на српском језику, а потом и постављено за читање на различитим мрежним местима још пре двадесетак година пролог вл николаја објављен је електронски, на порталу „светосавље“ (https://svetosavljeorg/) сва је прилика да је одатле ово дело преузимано и потом објављивано на другим порталима, те је на интернету било присутно у протеклих двадесетак година, а данас се може пронаћи на много веб-адреса и енглески превод пролога могуће је пронаћи на интернету — на разним веб-презентацијама: примера ради, на вебсајту епархије западноамеричке (https://westsrbdioorg/), аустралијско-новозеландске епархије руске заграничне цркве (http://wwwrocororgau/), и бројним презентацијама православних парохија у западном свету на вебсајту посвећеном охридском прологу, на адреси http://wwwohrid-prologcom/ доступни су српски изворник, као и преводи пролога на енглески и немачки језик превод охридског пролога на руски језик постоји на више места на руском интернету: поменимо као познатије портале као што су православна енциклопедија „азбука вере“ (https://azbykaru/), добротворни фонд „предање“ (https://predanieru/), а превод пролога српско духовно наслеђе 20 4 / 2021 не и ваплоћено потом се то слово божије ваплотило, и у телу јавило роду људском док беше као неваплоћено слово у бога, све је њиме постало небо и земља, и сав свет небески и сав свет земаљски — све је постало њиме, тим словом божијим, док оно беше неваплоћено у бога без слова божијег ништа није постало што је постало богословље владике николаја такође је халкидонско — у свом изразу јасно и недвосмислено примера ради, изнад поменута реч ипостас и изведенице, као и с њима у вези изрази личност, лице, природа и суштина у охридском прологу срећу се на десетине и десетине места, што је врло занимљиво с обзиром на упућеност овог дела врло широкој читалачкој публици можемо приметити да велимировић познаје и кона руски доступан је и као бесплатна апликација за мобилне телефоне у преводу на бугарски језик, поред других дела вл николаја и одабрани одломци из охридског пролога доступни су на порталу „мисионар“, посвећеном управо животу и делима вл николаја (на адреси http://misionercom/) на македонском језику охридски пролог може да се чита онлајн на веб-презентацији бигорског манастира — https://bigorskiorgmk/ последње издање охридског пролога на словачком језику читаоцима је доступно на вебсајту https://ochridskyprologsk/ охридски пролог је на румунском језику објављен и у оквиру апликације за мобилне телефоне — као део библиотеке програма „свет православља“ („lumea ortodoxiei“) на вебсајту парохије св јована лествичника из варшаве доступан је превод расуђивања из охридског пролога на пољски језик, на адреси https://prawoslawiepl/ на интернет-порталу „православље у кини“ (http://orthodoxcn/), у електронској библиотеци доступан је и охридски пролог, и то у преводу на поједностављени кинески и на традиционални кинески језик (http:// prologueorthodoxcn/); до сада је на овом порталу на кинеском језику (у обе варијанте) објављено пролошко штиво за првих седам месеци (јануар–јул), уз непотпуне преводе за преосталих седам месеци (август–децембар), а читаоцима се нуди могућност да на истом порталу пролог у целини читају и у преводу на енглески језик из 2002, као и у ранијем преводу на енглески из 1985 године, те и у српском оригиналу охридски пролог — на кинеском језику, доступан онлајн на порталу http://orthodoxcn/ српско духовно наслеђе јул / август 2021 21 ристи светоотачку богословску терминологију, као и да његов тријадолошки израз не страхује од објављивања и исказа, и да га он штавише истиче као једну од по преимућству елементарних вредности хришћанске баштине богословски допринос пролога вл николаја овде се не исцрпљује у овом верскопоучном штиву потеклом из пера вл николаја 1928 године између осталога среће се и проблематика везана за богословско образложење поштовања икона, где уз кратко житије св теофана исповедника (12/25 март), велимировић додаје и у стиху срочену апологију икона коју св теофан упућује цару лаву исавријанцу: што ратујеш, царе, на иконе? не би л’ и сам христос ко икона, ко икона вечне ипостаси, ко икона тројичне свемоћи, ко икона бога скривенога скривенога и недоступнога он ће судит и теби и мени, царуј, царе, но надај се смени, свет пролази, бог једини стоји ко је с богом, света се не боји такође, требало би подвући да је према увидима николаја велимировића сачуваним у охридског прологу, премда је он ово дело сачинио пре скоро стотину година, тј премда је то било неуобичајено за оновремена схватања хришћанске етике, однос са богом суштинска и заправо једина претпоставка вечног живота и спасења — те је у том смислу за њега спасење релационог, а не етичког карактера бог не љуби само оне који испуњавају одређена морална правила, већ он љуби кога хоће
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
... Фотографија на насловној страни корице: Благослов (детаљ са Спасовданске литије у Београду) Фото: Матија Поповић Фотографија на другој страни корице: Изабрани викарни епископ марчанси Сава (Бундало) Фото: Матија Поповић Фотографија на трећој страни корице: Народ на молитви у манастиру Светог Романа у Ђунису августа 2020 г Фото: др Михајло Лазаревић Епархија нишка (https://eparhijaniskars/) Фотографија на полеђини корице: Православни хришћани у литији у Пољској (трећа награда на 15 међународном конкурсу „15 Православље на интернету“) Фото: Алексанер Васиљук (Аleksander Wasyluk), Пољска ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 380, ЈУЛ / АВГУСТ 2021 Реч уредника Људи молитве 2 Хришћански живот Васкршње искуство вере – узбудљив живот уместо досадне глуме 4 Материк Света Макрина 7 Из острошке ризнице Свети новомученик Станко 8 Сећајте се својих старешина Разговор са протопрезвитером Немањом Кривокапићем Сећање на проту Момчила-Мому Кривокапића 10 Српско духовно наслеђе Богословске димензије Охридског пролога 18 У дијалогу са атеизмом Божански призив човеку — архетип живота 24 ТЕМА БРОЈА Праведни богомољци 29 Разговор са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом Позвани смо да живимо Јеванђеље Христово и пут Светога Саве 31 Богомољачки покрет и обнова молитвеног живота 35 Душа богомољачког сестринства у Новом Саду Монахиња Херувима (Чарна) Чонкић (1896–1986) 37 Свети Владика Николај о Епископу Мелентију Хиландарцу 39 Хришћански живот Псалтир 42 Хришћанска етика Фредерика де Грааф Због чега толико страдам? 44 Хришћанство и медицина Молитвом до здравља 50 Библијски хербаријум Зрно горушичино 52 Света Земља Манастир 12 Aпостола у Капернауму 55 Света Гора Скит Успења Пресвете Богородице – Ксилургу 58 Човекољубље Апел за помоћ Василију Урошевићу 61 Е-мисија Електронски претраживач архиве Православног мисионара 62 стране јул / август 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Богомољачки покрет мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: Благослов (детаљ са Спасовданске литије у Београду) Фото: Матија Поповић Фотографија на другој страни корице: Изабрани викарни епископ марчанси Сава (Бундало) Фото: Матија Поповић Фотографија на трећој страни корице: Народ на молитви у манастиру Светог Романа у Ђунису августа 2020 г Фото: др Михајло Лазаревић Епархија нишка (https://eparhijaniskars/) Фотографија на полеђини корице: Православни хришћани у литији у Пољској (трећа награда на 15 међународном конкурсу „15 Православље на интернету“) Фото: Алексанер Васиљук (Аleksander Wasyluk), Пољска ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 380, ЈУЛ / АВГУСТ 2021 Реч уредника Људи молитве 2 Хришћански живот Васкршње искуство вере – узбудљив живот уместо досадне глуме 4 Материк Света Макрина 7 Из острошке ризнице Свети новомученик Станко 8 Сећајте се својих старешина Разговор са протопрезвитером Немањом Кривокапићем Сећање на проту Момчила-Мому Кривокапића 10 Српско духовно наслеђе Богословске димензије Охридског пролога 18 У дијалогу са атеизмом Божански призив човеку — архетип живота 24 ТЕМА БРОЈА Праведни богомољци 29 Разговор са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом Позвани смо да живимо Јеванђеље Христово и пут Светога Саве 31 Богомољачки покрет и обнова молитвеног живота 35 Душа богомољачког сестринства у Новом Саду Монахиња Херувима (Чарна) Чонкић (1896–1986) 37 Свети Владика Николај о Епископу Мелентију Хиландарцу 39 Хришћански живот Псалтир 42 Хришћанска етика Фредерика де Грааф Због чега толико страдам? 44 Хришћанство и медицина Молитвом до здравља 50 Библијски хербаријум Зрно горушичино 52 Света Земља Манастир 12 Aпостола у Капернауму 55 Света Гора Скит Успења Пресвете Богородице – Ксилургу 58 Човекољубље Апел за помоћ Василију Урошевићу 61 Е-мисија Електронски претраживач архиве Православног мисионара 62 стране јул / август 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Богомољачки покрет мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com