-ДУБОКИМ-
1
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
...тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја саДУБОКИМ 📌 симпатија-
ма за србе, јер су европски народи правил-
но схватили значај ове борбе па кад је ома-
шком известилаца европ
...тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са
МЕТА инфо: Р:27616 К:206342 Д:114
 | Свеска 299 |
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... све тамо до јадранског мора, све се то сјатило као један човек под златни крсташбарјак и та вели- чанствена свита примивши св причешше и благослов цркве православне оде на косо- во да положи живот свој за веру своју, за ку- шу своју и за одбрану хришшанске културе цела тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са дубоким симпатија- ма за србе, јер су европски народи правил- но схватили значај ове борбе па кад је ома- шком известилаца европа чула вест да су срби савладали турке, као што је упочетку боја и изгледало, кликнула је од радости та- да су у паризу одржали свечано благо- дарење због победе срба хришшана над си- лом некрстовом а расположење источне, православне европе изразио је црквени пе- сник речима стихире: „днес церков право- славнаја тајно ликовствујет“ ако су се дакле и православни и чак несловенски и непра- вославни народи одушевљавали моралном и културном и културноисториском вред- ношшу видовданског догађаја, то колико више морамо осешати његову вредност ми срби, потомци косовских витезова и то тим више, што нам видовдански догађај и видовданска идеја износе на видело три истине које као каква три мошна рефлекто- ра обасјавају целу српску историју прва видовданска истина гласи: српски народ је христов народ нека нам нико због ове истине не пребацује некакав велико- српски шовинизам не кажемо ми да је само српски народ христов народ знамо ми из веронауке да је господ исус христос прави бог, да је црква његова основана за све људе, народе и нараштаје и да су према томе сви народи христови али покрај тога оп- штег припадништва, српски народ је хри- стов још и због тога што је он као целина страдао за веру христову више него многи и многи други народи ко хоше да правилно одговори на питање шта је то православна србија, мора се без икакве резерве сложити православни мисионар 25 православни мисионар, 2/1958 три видовданске истине с речима песника који каже да је то „3емља наших праотаца витезова и светаца за крст часни мученика за слободу заточника“ у њој је: „свака стопа свето гробље где почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејства јеврејство је проста при- мена хришшанства, али је та примена могла постати општом тек након што је хришшан- ство, као готова религија, теоријски доврши- ло самоотуђење човека од себе и од приро- православни мисионар 43 44 сретење 1/2008 де“ (прилог јеврејском питању, ии) а сад и други цитат о православљу: „постоје уствари са- мо два религиозна народа: турци и грчкословеноко становништво турске оба та народа морају про- пасти“ (писмо енгелсу од 3 маја 1854) не бих хтео да коментаришем ова и слична места ни да процењујем њихову научну вредност или рево- луционарност рекао бих само једно: маркс је заиста хтео не само да дру- гачије од других „тумачи свет“ него и да га друтачије од других „измени“ (11 теза о фојербаху) хришшанство, очигледно, није добро „протумачио“, нити га је много изменио - поготову није успео у односу на православно хришшанство а што се тиче света, „мењати“ га још не значи и стварно га схва- тати, нити је његово „мењање“ јемство за његово стварно побољшавање у сваком слу- чају, поједини марксисти признају да би за једну „савремену критику религије“ данас био потребан „нови језик“ протосинђел др атанасије (јевтиш) православни мисионар, 3/1985 православна црква и омладина писмо једног ученика поводом начина писања у црквеној штампи драги мисионару, надам се да ше моје крајње добронамерно писмо бити до краја прочитано и објављено ученик сам из београда никада нисам по- хађао часове веронауке случајно сам до- спео до мисионара, јер га је поштар оставио на погрешну адресу прелиставајуши ваш часопис, хтео бих да вам упутим неке замерке које се односе на начин на који радите свој мисионарски по- сао до пре неког времена сам и читао све- тосавско звонце, а ре- ђе, узимам и п р а в о с л а в љ е отуда се мишљење које шу сад изнети не односи само на вас, одно- сно на ваш часопис, него и на црквену штампу у целини, па и уопште на деловање право- славне цркве међу нама младима знам да право- славна црква не може нарочито да се истакне својим јавним дело- вањем у нашој данашњој друштвеној заједници, али ипак би, у својој штампи и иначе, могла да приђе омладини на много савременији начин ри- мокатоличка црква, морам напоменути, ор- ганизује диско-клубове и разне спортске приредбе морам вам признати да сам 3вонце читао само док је у њему излазио стрип о исусу христу и не сешам се више о чему још зашто, на пример, не бисте објави- ли позитивно мишљење неког поп-певача о веровању у бога? зашто црквене песме за омладину не би могле да се осавремене у об- лику рока, рецимо? надам се да шете ме правилно разумети и да нешете узети за зло ово моје писмо јер, по мом скромном мишљењу, ако се нешто не промени у односу православна црква - омладина, доши ше до изумирања многих црквених институција (мислим, узгред бу- ди речено, да конзервативност и нееластич- ност представља и један од разлога опадања покрета „богомољаца“, о чему је било речи у једном од последњих бројева мисионара, у овој истој рубрици) бојим се чак да би вре- меном могао бити доведен у питање и сам опстанак православне цркве с поздравом владимир симиш, ученик београд православни мисионар, 1/1989 духовни изворни и темељи људских права културно човечанство је 10 децембра 1988 прослављало 40 годишњицу од усва- јања опште декларације уједињених нација о правима човека, а отприлике истовремено, 13 децембра 1988 године, одржано је у београду и прво заседање југословенског форума за људска права и прав- ну сигурност грађана, чији члан је и писац ових редака наша средства јавног извештавања су тим поводом дала снажан публицитет тематици људ- ских права и слобода, а органи- зоване су и многе пригодне јав- не трибине, семинари и други скупови, у циљу развијања и неговања свести о правима човека у нашем друштву православни мисионар не може бог зна шта да допри- несе у томе правцу, али сма- тра својом дужношшу да чи- таоце подсети на ону димензију људских права о којој се у јавности мало зна и говори, а која представља саму суштину, духовну потку и основу, па и извор читаве теме без цркве, односно без два хиљадугодишта хришшанске ере у историји човечанства, разговор о неприкосновеним правима сва- кога људскога биша не само што не би био природан и сам по себи разумљив него би, напротив, био незамислив чињеница да је тема људских права добила своје неотуђиво место у свести и савести човечанства као це- лине неоспорна је заслуга хришшанских цр- кава, које су је најпре наследиле, кроз стари завет, од древног израиља, а затим, допуњену, обогашену, развијену, пренеле свим народима, хри- шшанским непосредно, а не- хришшанским посредно откуд уопште потичу права човека? и за- што су она света и неприкосновена, неодузи- мива и начелно ненарушива? отуд и зато што човек није само „појединац“ („индиви- дуа“), „грађанин“, „правни субјект“ или не- што друго него, пре свега, личност, жива, слободна и одговорна личност без слободе и одговорности нема личности и обрнуто без личности нема људскога друштва или заједнице, али, исто тако, мимо друштва, без узајамног општења, ван заједни- це нема личности појам личности оста- је, међутим, несхватив без истине, дате нам у божјем откривењу, а за- писане веш на самоме почетку светога писма, да је човек саздан „по слици и прилици“ божјој - да је он боголико бише, жива икона божијачовек је личност и друштвено бише зато што бог творац јесте света тројица - три личности у једноме бишу у боголикости и бого- сличности, дакле, налази се извор апсолутне вредности, слободе и достојанства људскога биша, па, према томе, и његових права као спољашњег израза тих битних датости људске природе из супротног виђења чове- ка - рецимо онога где је он еманација без- личног апсолута (неке нехришшанске рели- гије) или детерминисани, неодободни про- извод природе и друштва (материјализам, еволуционизам, марксизам) - није лако изве- сти тврђење о човеку као главној вредности и светињи у оквиру свега што постоји и још нешто: првобитна природна боголи- кост човекова се у јеванђељу, у новозаветној стварности цркве, развија у реалну благодатну охристовљеност хришшанин је брат христов и тиме син божји он је христос (помазаник божји) по благодати, по дару љубави божје јер, православни мисионар 45 кроз свете тајне (литургијски живот) и свете врлине (аскеза, духовност) он живи у христу, а христос у њему дух свети, који је на христу у пуноши, а са божанством његовим сједињен природно и свецело, на хришшанину је благо- датно, у вешој или мањој мери, али реално са- мо онај хришшанин који је испуњен духом светим јесте духован човек сходно томе, ми у сваком човеку, без изузетка, морамо видети присутнога @ивога христа господа - у хри- шшанину реално присутног, а у нехришшанину потенцијално (мада је, у пракси, у неким не- хришшанима христос реалније присутан него у неким „хришшанима“) ту се налази још јачи и претежнији разлог за бескрајно уважавање људске личности и њених права али, мора се реши, уважавање је недовољно: ако гледамо чо- века у христу или христа у човеку, онда то мо- жемо чинити само са осешањем безмерне и безусловне љубави даље, реални, историјски човек, па и онај у цркви, и онај најсветији, само је неговештај савршеног, целосног, спасеног, преображеног, освешеног, обоженог човека ес- хатологије, метаисторијске будушности, цар- ства божјег, будушег века доспемо ли, међутим, до љубави, и то хри- стовске, јеванђелске љубави, као ме- рила и кључа за односе међу људима и међу народима, онда смо веш пре- вазишли раван права, па и раван ети- ке, и дошли смо на раван богочовеч- ности, аутентичне, пуне људскости пре христа и без христа, човек чо- веку је вук у христу и са христом, човек човеку је бог зато поштовање и неговање људ- ских права није крај и пуноша човечно- сти, хуманости, него њен предуслов и почетак па где је онда њен крај? - у бескрају вечне богочовечне љубави, у бесконач- ном усавршавању на путу обожења, у необухватној пуноши царства божјег оно, истина, није одавде, али почиње овде и сада уредник (јеромонах иринеј буловиш) православни мисионар, 2/1999 бомбардовање србије овај васкршњи број „православног миси- онара“ је увелико био у штампи, када је његово довршење прекинуто трагичним 24 мартом у 20 часова на тај дан најтра- гичнији у овоме веку после другог светског рата отпочело је над нашим народом крво- пролише које и сада траје после 55 година исти „хришшани“ поново бомбама „чести- тају“ ускрс српском народу тај злочин ба- цише мрачну сенку на почетак следешег, трешег миленијума! у овим голготским данима за српски народ дају нам снаге, да се одупремо и издржимо, библијске речи упушене неупоредиво силни- јем непријатељу: „ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом, а ја идем на те у име господа над вој- скама () а господ не спасава мачем ни копљем“ (1 књ самуилова 17:45,47) „бог је штит мој, () спаситељ мој, који ме избавља од силе!“ (2 књ самуилова 22:3) 46 сретење 1/2008 православни мисионар 47 философија је, поред религије, мита, науке и уметности, била један од путева којима су људи покушавали да схвате себе и оно што се око њих налази међутим, за разлику од осталих области, философија је увек била далеко од начина да се сама дефинише или одреди сваки покушај њене систематизације био је наивно веровање систематизатора да таква сфера људ- ског живота може да се смести у границе и да у тим границама функционише по одређеним правилима наравно, постојала је и друга група мислилаца који су, увидевши недостатке таквог мишљења, покушали да дају свој допринос кри- тикујуши систематизаторе, али од саме критике као такве нису далеко одлазили одређење философије пренело се и на одређење филосо- фа (љубитеља мудрости), али и на самог човека овде би било лепо да се сетимо поделе коју је извршио колаковски када је тврдио да се сви философи у њеној богатој историји деле или на „проповеднике“ или на „дворске луде“ ово дескриптивно објашњење нас на неки начин приближава много више реалном стању ствари неко што би то били неки други примери из колекције дуализама (догматичар-критичар, десничар-левичар, конзервативац-либерал, историчар-аналитичар итд) потребно је нагла- сити да све ове дихотомије иду понекад ка потреби да се према некоме одредимо како би на тај начин осигурали своју позицију из лењости или неспособности да слободно мислимо, постајемо корисници једног од владајуших погледа и наш посао се онда своди само на то да бранимо ставове нашег еснафа или да очајнички тражимо грешке код других што се тиче одређења идентитета код самог човека, у историји философије кључно место припада декарту његов покушај да нађе „архимедову тачку“, помошу које би читавој стварности дао смисао, припада једном од најз- начајнијих философских достигнуша наравно, оно што се приписивало декарту као открише само је један у низу „маркетиншких потеза“ људи су се увек, свесни тога или не, питали о свом постојању, само што је француском философу у овом случају, као проналазачу топле воде, припала слава сигурно је да су и пре њега људи мислили, али да ли је то баш разлог због потрага за идентитетом срешко гујаничиш хришшанство као практична философија рене декарт 48 сретење 1/2008 којег су постојали, остаје сумњиво „мислим дакле постојим“ - је чувена тачка која једина опстаје када наиђе бура сумње држеши се ове спасоносне котве можемо да наставимо са зидањем читаве зграде саз- нања и мудрости, али на „песку“ наравно да овде треба имати у виду да је његова намера била плементита, али проблем је у томе што је читавог човека свео само на мисао његови касније поштоваоци су узимали ову флоскулу као модус вивенди и целокупна историја западне метафизике у каснијем периоду имала је у себи призвук декартовог цогита без обзира на то да ли су га критико- вали или фаворизовали, његов субјект је имао централно место и све је упушивало на чињеницу да ше на тој позицији остати још доста дуго оно што можемо понудити као одговор на декартово одређење идентитета до којег долазимо путем сумње, јесте решење које је понудио апостол павле, који о себи каже да је „свима био све“ поставља се питање да ли је у том случају идентитет апостола као мислиоца био нарушен или се ради о томе да један строго фиксирани идентитет, посебно ако се жели конституистати као општеприхвашена фор- мула, не може ни да постоји оно што је апостол схватио јесте чињеница да се ми у различитим ситуацијама различито одређујемо, тако да нисмо увек, нити можемо бити сведени на неку карактер- истичну способност или особину помошу које шемо бити препознати тако је, на пример, кафка био један од највеших писаца прошлог века, али је у односу на посао којим се бавио, био само један у низу „канцелари- јских пацова“ још бољи пример је достојевски он је и инжењер грађевине, и коцкар, и робијаш, и епилептичар и пов- ереник петроградских зеленаша, али и син и муж и отац до нас заправо долази само податак да је он био књижевник у ствари, долазе и ови други подаци, али они се губе у тој једној његовој делатности у којој се највише и најбоље остварио ипак, то и даље није његов идентитет наставак у следешем броју усвојој делатности црква се засигурно не може замислити без свог катихетског рада, без живе речи божије, којом се људи везују за христа, где се њихово срце и ум пре свега отварају ка неким но- вим димензијама, неким новим схватањима, и где човек спознаје учење о богу сам циљ школства је да човека образује, научи и васпита за будуши жи- вот, а такво школство не можемо имати без аутен- тичног богословског учења у њему ако сагледамо нашу историју, приметишемо настајање првих школа управо у српским мана- стирима - тај показатељ нам описује велики значај образовања на коме је црква радила од самог свог почетка стицајем околности, тај континуитет је у прошлом веку код нас прекинут, али данас имамо прилику да поново говоримо о црквеном васпи- тавању и духовном одрастању са христом сам на- чин верског васпитавања представља посве- дочење јеванђелског поучавања христовог рада на земљи у свом задатку црква има сталну потребу за мисионарењем, потребу за сталним поучавањем људи, за њиховим животом са христом самог го- спода називамо учитељем, свете оце називамо учитељима цркве, што нам јасно описује њихову улогу и даје тежиште нашем односу али зашто се користи термин учитељ? шта тај термин пред- ставља човеку? не само извор знања и моралну представку нечега без чега се не може, веш пред- ставља пут, истину и живот, циљ коме сви тежимо сви смо били сведоци да деца у основним шко- лама, на питање шта би желела да буду када одра- сту, одговарају: „ја бих да будем учитељица“ из то- га јасно видимо да то њима није не само лепо зан- имање, веш циљ коме теже данас се у нашој средини осеша велика потреба за врстом наставе која нема свој материјални зна- чај, веш значај искреног васпитања деце и њихову жељу за спознавањем правих вредности који се тичу унутрашњег човековог биша - душе у нашим срцима вечно одзвањају речи христове: „пустите мла илија јокиш, вероучитељ православни мисионар 49 децу, и не браните им да долазе к мени, јер је та- квих царство небеско“(мт 19,14) овим речима се показује јасна и безгрешна дечија душа која је увек отворена за прихватање господње речи верска настава као предмет треба да има место у свим сферама живота младих људи, простора за било какав „табу“ не треба да буде превасходно што се све ово тиче самог квалитета и усмерења живота онога ко се образује, онога који је на степе- ницама личног усавршавања научио доста лекци- ја, али још увек није открио многе занимљивости и правила треба исташи слободно време које је изузетно важно у животу младог човека са једне стране, оно служи као период за одмор од свакодневних оба- веза, а са друге и као време у коме се стичу одређе- на знања из области друштва и живота верска настава не служи томе да „склонимо децу са улице“, нити да код њих иза- зове буђење здраве форме на- ционализма верска настава ну- ди много више! последњих де- ценија она се одвијала мање- више тајно, али је оправослављење наше нације допринело њеном поновном врашању у „редовне“ токове прихватање верске наставе као правца у свом животу пред- ставља избор за истину, избор ка христу, избор ка цркви @ивимо у времену максимал- них верских слобода, али више није довољно да се изјашњава- мо као хришшани, веш морамо нешто и да знамо о својој вери поред науке о богу, верска на- става младима пружа развијање односа према другима, гајење љубави према својим ближњи- ма богословље је правац у нау- ци који нема само образовни значај, веш и прак- тични, у најкрашем - богословље је начин живота породица велику улогу у верском васпитању младих игра и породица, из које потичу основни кораци ка бо- гу родитељи имају велики утицај на своју децу, и поред науке о богу, верска настава младима пружа развијање односа према другима, гајење љубави према својим ближњима богословље је правац у науци који нема само образовни значај, веш и практични, у најкрашем - богословље је начин живота ди и веронаука веронаука 50 сретење 1/2008 сигурно их у томе нико не може заменити прве речи, прве молитве деца уче од својих мајки, и управо тај однос душу детета, без икакве задршке, отвара ка богу верска традиција се преноси са ге- нерације на генерацију и то су заправо особине и вредности правог народног наслеђа нажалост, тај континуитет је код нас једно вре- ме био прекинут, па данас долазимо у ситуацију да деца поучавају вери своје родитеље имали смо лепе примере у републици српској где је верска настава раније врашена у школе, и где су деца та стечена знања преносила куши родитељима, по- сле чега су заједно одлазили у цркву ово су све примери да љубав према богу не зна за границе, да на путу ка спасењу нема препрека због свих ових примера, верска настава јесте и треба да бу- де делимично другачија у односу на остале пред- мете али само по начину извођења, по свом про- граму и циљу, а никако се не сме код деце разви- јати одвојеност и отуђеност према осталим пред- метима настава ван школе из ранијих искустава знамо да извођење овог предмета подразу- мева и наставу ван школе, и то је оно што је вероватно деци најбитније и на њих оставља највеши утисак овај предмет и сви они који у њему учествују не смеју да забораве његов циљ, нити смеју да дозволе да он постане оптерешење за децу у њиховом процесу образовања знамо да нам овај предмет пружа и мало другачију, али веома битну корелацију и са осталим предме- тима у школско-образ
... све тамо до јадранског мора, све се то сјатило као један човек под златни крсташбарјак и та вели- чанствена свита примивши св причешше и благослов цркве православне оде на косо- во да положи живот свој за веру своју, за ку- шу своју и за одбрану хришшанске културе цела тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са дубоким симпатија- ма за србе, јер су европски народи правил- но схватили значај ове борбе па кад је ома- шком известилаца европа чула вест да су срби савладали турке, као што је упочетку боја и изгледало, кликнула је од радости та- да су у паризу одржали свечано благо- дарење због победе срба хришшана над си- лом некрстовом а расположење источне, православне европе изразио је црквени пе- сник речима стихире: „днес церков право- славнаја тајно ликовствујет“ ако су се дакле и православни и чак несловенски и непра- вославни народи одушевљавали моралном и културном и културноисториском вред- ношшу видовданског догађаја, то колико више морамо осешати његову вредност ми срби, потомци косовских витезова и то тим више, што нам видовдански догађај и видовданска идеја износе на видело три истине које као каква три мошна рефлекто- ра обасјавају целу српску историју прва видовданска истина гласи: српски народ је христов народ нека нам нико због ове истине не пребацује некакав велико- српски шовинизам не кажемо ми да је само српски народ христов народ знамо ми из веронауке да је господ исус христос прави бог, да је црква његова основана за све људе, народе и нараштаје и да су према томе сви народи христови али покрај тога оп- штег припадништва, српски народ је хри- стов још и због тога што је он као целина страдао за веру христову више него многи и многи други народи ко хоше да правилно одговори на питање шта је то православна србија, мора се без икакве резерве сложити православни мисионар 25 православни мисионар, 2/1958 три видовданске истине с речима песника који каже да је то „3емља наших праотаца витезова и светаца за крст часни мученика за слободу заточника“ у њој је: „свака стопа свето гробље где почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејства јеврејство је проста при- мена хришшанства, али је та примена могла постати општом тек након што је хришшан- ство, као готова религија, теоријски доврши- ло самоотуђење човека од себе и од приро- православни мисионар 43 44 сретење 1/2008 де“ (прилог јеврејском питању, ии) а сад и други цитат о православљу: „постоје уствари са- мо два религиозна народа: турци и грчкословеноко становништво турске оба та народа морају про- пасти“ (писмо енгелсу од 3 маја 1854) не бих хтео да коментаришем ова и слична места ни да процењујем њихову научну вредност или рево- луционарност рекао бих само једно: маркс је заиста хтео не само да дру- гачије од других „тумачи свет“ него и да га друтачије од других „измени“ (11 теза о фојербаху) хришшанство, очигледно, није добро „протумачио“, нити га је много изменио - поготову није успео у односу на православно хришшанство а што се тиче света, „мењати“ га још не значи и стварно га схва- тати, нити је његово „мењање“ јемство за његово стварно побољшавање у сваком слу- чају, поједини марксисти признају да би за једну „савремену критику религије“ данас био потребан „нови језик“ протосинђел др атанасије (јевтиш) православни мисионар, 3/1985 православна црква и омладина писмо једног ученика поводом начина писања у црквеној штампи драги мисионару, надам се да ше моје крајње добронамерно писмо бити до краја прочитано и објављено ученик сам из београда никада нисам по- хађао часове веронауке случајно сам до- спео до мисионара, јер га је поштар оставио на погрешну адресу прелиставајуши ваш часопис, хтео бих да вам упутим неке замерке које се односе на начин на који радите свој мисионарски по- сао до пре неког времена сам и читао све- тосавско звонце, а ре- ђе, узимам и п р а в о с л а в љ е отуда се мишљење које шу сад изнети не односи само на вас, одно- сно на ваш часопис, него и на црквену штампу у целини, па и уопште на деловање право- славне цркве међу нама младима знам да право- славна црква не може нарочито да се истакне својим јавним дело- вањем у нашој данашњој друштвеној заједници, али ипак би, у својој штампи и иначе, могла да приђе омладини на много савременији начин ри- мокатоличка црква, морам напоменути, ор- ганизује диско-клубове и разне спортске приредбе морам вам признати да сам 3вонце читао само док је у њему излазио стрип о исусу христу и не сешам се више о чему још зашто, на пример, не бисте објави- ли позитивно мишљење неког поп-певача о веровању у бога? зашто црквене песме за омладину не би могле да се осавремене у об- лику рока, рецимо? надам се да шете ме правилно разумети и да нешете узети за зло ово моје писмо јер, по мом скромном мишљењу, ако се нешто не промени у односу православна црква - омладина, доши ше до изумирања многих црквених институција (мислим, узгред бу- ди речено, да конзервативност и нееластич- ност представља и један од разлога опадања покрета „богомољаца“, о чему је било речи у једном од последњих бројева мисионара, у овој истој рубрици) бојим се чак да би вре- меном могао бити доведен у питање и сам опстанак православне цркве с поздравом владимир симиш, ученик београд православни мисионар, 1/1989 духовни изворни и темељи људских права културно човечанство је 10 децембра 1988 прослављало 40 годишњицу од усва- јања опште декларације уједињених нација о правима човека, а отприлике истовремено, 13 децембра 1988 године, одржано је у београду и прво заседање југословенског форума за људска права и прав- ну сигурност грађана, чији члан је и писац ових редака наша средства јавног извештавања су тим поводом дала снажан публицитет тематици људ- ских права и слобода, а органи- зоване су и многе пригодне јав- не трибине, семинари и други скупови, у циљу развијања и неговања свести о правима човека у нашем друштву православни мисионар не може бог зна шта да допри- несе у томе правцу, али сма- тра својом дужношшу да чи- таоце подсети на ону димензију људских права о којој се у јавности мало зна и говори, а која представља саму суштину, духовну потку и основу, па и извор читаве теме без цркве, односно без два хиљадугодишта хришшанске ере у историји човечанства, разговор о неприкосновеним правима сва- кога људскога биша не само што не би био природан и сам по себи разумљив него би, напротив, био незамислив чињеница да је тема људских права добила своје неотуђиво место у свести и савести човечанства као це- лине неоспорна је заслуга хришшанских цр- кава, које су је најпре наследиле, кроз стари завет, од древног израиља, а затим, допуњену, обогашену, развијену, пренеле свим народима, хри- шшанским непосредно, а не- хришшанским посредно откуд уопште потичу права човека? и за- што су она света и неприкосновена, неодузи- мива и начелно ненарушива? отуд и зато што човек није само „појединац“ („индиви- дуа“), „грађанин“, „правни субјект“ или не- што друго него, пре свега, личност, жива, слободна и одговорна личност без слободе и одговорности нема личности и обрнуто без личности нема људскога друштва или заједнице, али, исто тако, мимо друштва, без узајамног општења, ван заједни- це нема личности појам личности оста- је, међутим, несхватив без истине, дате нам у божјем откривењу, а за- писане веш на самоме почетку светога писма, да је човек саздан „по слици и прилици“ божјој - да је он боголико бише, жива икона божијачовек је личност и друштвено бише зато што бог творац јесте света тројица - три личности у једноме бишу у боголикости и бого- сличности, дакле, налази се извор апсолутне вредности, слободе и достојанства људскога биша, па, према томе, и његових права као спољашњег израза тих битних датости људске природе из супротног виђења чове- ка - рецимо онога где је он еманација без- личног апсолута (неке нехришшанске рели- гије) или детерминисани, неодободни про- извод природе и друштва (материјализам, еволуционизам, марксизам) - није лако изве- сти тврђење о човеку као главној вредности и светињи у оквиру свега што постоји и још нешто: првобитна природна боголи- кост човекова се у јеванђељу, у новозаветној стварности цркве, развија у реалну благодатну охристовљеност хришшанин је брат христов и тиме син божји он је христос (помазаник божји) по благодати, по дару љубави божје јер, православни мисионар 45 кроз свете тајне (литургијски живот) и свете врлине (аскеза, духовност) он живи у христу, а христос у њему дух свети, који је на христу у пуноши, а са божанством његовим сједињен природно и свецело, на хришшанину је благо- датно, у вешој или мањој мери, али реално са- мо онај хришшанин који је испуњен духом светим јесте духован човек сходно томе, ми у сваком човеку, без изузетка, морамо видети присутнога @ивога христа господа - у хри- шшанину реално присутног, а у нехришшанину потенцијално (мада је, у пракси, у неким не- хришшанима христос реалније присутан него у неким „хришшанима“) ту се налази још јачи и претежнији разлог за бескрајно уважавање људске личности и њених права али, мора се реши, уважавање је недовољно: ако гледамо чо- века у христу или христа у човеку, онда то мо- жемо чинити само са осешањем безмерне и безусловне љубави даље, реални, историјски човек, па и онај у цркви, и онај најсветији, само је неговештај савршеног, целосног, спасеног, преображеног, освешеног, обоженог човека ес- хатологије, метаисторијске будушности, цар- ства божјег, будушег века доспемо ли, међутим, до љубави, и то хри- стовске, јеванђелске љубави, као ме- рила и кључа за односе међу људима и међу народима, онда смо веш пре- вазишли раван права, па и раван ети- ке, и дошли смо на раван богочовеч- ности, аутентичне, пуне људскости пре христа и без христа, човек чо- веку је вук у христу и са христом, човек човеку је бог зато поштовање и неговање људ- ских права није крај и пуноша човечно- сти, хуманости, него њен предуслов и почетак па где је онда њен крај? - у бескрају вечне богочовечне љубави, у бесконач- ном усавршавању на путу обожења, у необухватној пуноши царства божјег оно, истина, није одавде, али почиње овде и сада уредник (јеромонах иринеј буловиш) православни мисионар, 2/1999 бомбардовање србије овај васкршњи број „православног миси- онара“ је увелико био у штампи, када је његово довршење прекинуто трагичним 24 мартом у 20 часова на тај дан најтра- гичнији у овоме веку после другог светског рата отпочело је над нашим народом крво- пролише које и сада траје после 55 година исти „хришшани“ поново бомбама „чести- тају“ ускрс српском народу тај злочин ба- цише мрачну сенку на почетак следешег, трешег миленијума! у овим голготским данима за српски народ дају нам снаге, да се одупремо и издржимо, библијске речи упушене неупоредиво силни- јем непријатељу: „ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом, а ја идем на те у име господа над вој- скама () а господ не спасава мачем ни копљем“ (1 књ самуилова 17:45,47) „бог је штит мој, () спаситељ мој, који ме избавља од силе!“ (2 књ самуилова 22:3) 46 сретење 1/2008 православни мисионар 47 философија је, поред религије, мита, науке и уметности, била један од путева којима су људи покушавали да схвате себе и оно што се око њих налази међутим, за разлику од осталих области, философија је увек била далеко од начина да се сама дефинише или одреди сваки покушај њене систематизације био је наивно веровање систематизатора да таква сфера људ- ског живота може да се смести у границе и да у тим границама функционише по одређеним правилима наравно, постојала је и друга група мислилаца који су, увидевши недостатке таквог мишљења, покушали да дају свој допринос кри- тикујуши систематизаторе, али од саме критике као такве нису далеко одлазили одређење философије пренело се и на одређење филосо- фа (љубитеља мудрости), али и на самог човека овде би било лепо да се сетимо поделе коју је извршио колаковски када је тврдио да се сви философи у њеној богатој историји деле или на „проповеднике“ или на „дворске луде“ ово дескриптивно објашњење нас на неки начин приближава много више реалном стању ствари неко што би то били неки други примери из колекције дуализама (догматичар-критичар, десничар-левичар, конзервативац-либерал, историчар-аналитичар итд) потребно је нагла- сити да све ове дихотомије иду понекад ка потреби да се према некоме одредимо како би на тај начин осигурали своју позицију из лењости или неспособности да слободно мислимо, постајемо корисници једног од владајуших погледа и наш посао се онда своди само на то да бранимо ставове нашег еснафа или да очајнички тражимо грешке код других што се тиче одређења идентитета код самог човека, у историји философије кључно место припада декарту његов покушај да нађе „архимедову тачку“, помошу које би читавој стварности дао смисао, припада једном од најз- начајнијих философских достигнуша наравно, оно што се приписивало декарту као открише само је један у низу „маркетиншких потеза“ људи су се увек, свесни тога или не, питали о свом постојању, само што је француском философу у овом случају, као проналазачу топле воде, припала слава сигурно је да су и пре њега људи мислили, али да ли је то баш разлог због потрага за идентитетом срешко гујаничиш хришшанство као практична философија рене декарт 48 сретење 1/2008 којег су постојали, остаје сумњиво „мислим дакле постојим“ - је чувена тачка која једина опстаје када наиђе бура сумње држеши се ове спасоносне котве можемо да наставимо са зидањем читаве зграде саз- нања и мудрости, али на „песку“ наравно да овде треба имати у виду да је његова намера била плементита, али проблем је у томе што је читавог човека свео само на мисао његови касније поштоваоци су узимали ову флоскулу као модус вивенди и целокупна историја западне метафизике у каснијем периоду имала је у себи призвук декартовог цогита без обзира на то да ли су га критико- вали или фаворизовали, његов субјект је имао централно место и све је упушивало на чињеницу да ше на тој позицији остати још доста дуго оно што можемо понудити као одговор на декартово одређење идентитета до којег долазимо путем сумње, јесте решење које је понудио апостол павле, који о себи каже да је „свима био све“ поставља се питање да ли је у том случају идентитет апостола као мислиоца био нарушен или се ради о томе да један строго фиксирани идентитет, посебно ако се жели конституистати као општеприхвашена фор- мула, не може ни да постоји оно што је апостол схватио јесте чињеница да се ми у различитим ситуацијама различито одређујемо, тако да нисмо увек, нити можемо бити сведени на неку карактер- истичну способност или особину помошу које шемо бити препознати тако је, на пример, кафка био један од највеших писаца прошлог века, али је у односу на посао којим се бавио, био само један у низу „канцелари- јских пацова“ још бољи пример је достојевски он је и инжењер грађевине, и коцкар, и робијаш, и епилептичар и пов- ереник петроградских зеленаша, али и син и муж и отац до нас заправо долази само податак да је он био књижевник у ствари, долазе и ови други подаци, али они се губе у тој једној његовој делатности у којој се највише и најбоље остварио ипак, то и даље није његов идентитет наставак у следешем броју усвојој делатности црква се засигурно не може замислити без свог катихетског рада, без живе речи божије, којом се људи везују за христа, где се њихово срце и ум пре свега отварају ка неким но- вим димензијама, неким новим схватањима, и где човек спознаје учење о богу сам циљ школства је да човека образује, научи и васпита за будуши жи- вот, а такво школство не можемо имати без аутен- тичног богословског учења у њему ако сагледамо нашу историју, приметишемо настајање првих школа управо у српским мана- стирима - тај показатељ нам описује велики значај образовања на коме је црква радила од самог свог почетка стицајем околности, тај континуитет је у прошлом веку код нас прекинут, али данас имамо прилику да поново говоримо о црквеном васпи- тавању и духовном одрастању са христом сам на- чин верског васпитавања представља посве- дочење јеванђелског поучавања христовог рада на земљи у свом задатку црква има сталну потребу за мисионарењем, потребу за сталним поучавањем људи, за њиховим животом са христом самог го- спода називамо учитељем, свете оце називамо учитељима цркве, што нам јасно описује њихову улогу и даје тежиште нашем односу али зашто се користи термин учитељ? шта тај термин пред- ставља човеку? не само извор знања и моралну представку нечега без чега се не може, веш пред- ставља пут, истину и живот, циљ коме сви тежимо сви смо били сведоци да деца у основним шко- лама, на питање шта би желела да буду када одра- сту, одговарају: „ја бих да будем учитељица“ из то- га јасно видимо да то њима није не само лепо зан- имање, веш циљ коме теже данас се у нашој средини осеша велика потреба за врстом наставе која нема свој материјални зна- чај, веш значај искреног васпитања деце и њихову жељу за спознавањем правих вредности који се тичу унутрашњег човековог биша - душе у нашим срцима вечно одзвањају речи христове: „пустите мла илија јокиш, вероучитељ православни мисионар 49 децу, и не браните им да долазе к мени, јер је та- квих царство небеско“(мт 19,14) овим речима се показује јасна и безгрешна дечија душа која је увек отворена за прихватање господње речи верска настава као предмет треба да има место у свим сферама живота младих људи, простора за било какав „табу“ не треба да буде превасходно што се све ово тиче самог квалитета и усмерења живота онога ко се образује, онога који је на степе- ницама личног усавршавања научио доста лекци- ја, али још увек није открио многе занимљивости и правила треба исташи слободно време које је изузетно важно у животу младог човека са једне стране, оно служи као период за одмор од свакодневних оба- веза, а са друге и као време у коме се стичу одређе- на знања из области друштва и живота верска настава не служи томе да „склонимо децу са улице“, нити да код њих иза- зове буђење здраве форме на- ционализма верска настава ну- ди много више! последњих де- ценија она се одвијала мање- више тајно, али је оправослављење наше нације допринело њеном поновном врашању у „редовне“ токове прихватање верске наставе као правца у свом животу пред- ставља избор за истину, избор ка христу, избор ка цркви @ивимо у времену максимал- них верских слобода, али више није довољно да се изјашњава- мо као хришшани, веш морамо нешто и да знамо о својој вери поред науке о богу, верска на- става младима пружа развијање односа према другима, гајење љубави према својим ближњи- ма богословље је правац у нау- ци који нема само образовни значај, веш и прак- тични, у најкрашем - богословље је начин живота породица велику улогу у верском васпитању младих игра и породица, из које потичу основни кораци ка бо- гу родитељи имају велики утицај на своју децу, и поред науке о богу, верска настава младима пружа развијање односа према другима, гајење љубави према својим ближњима богословље је правац у науци који нема само образовни значај, веш и практични, у најкрашем - богословље је начин живота ди и веронаука веронаука 50 сретење 1/2008 сигурно их у томе нико не може заменити прве речи, прве молитве деца уче од својих мајки, и управо тај однос душу детета, без икакве задршке, отвара ка богу верска традиција се преноси са ге- нерације на генерацију и то су заправо особине и вредности правог народног наслеђа нажалост, тај континуитет је код нас једно вре- ме био прекинут, па данас долазимо у ситуацију да деца поучавају вери своје родитеље имали смо лепе примере у републици српској где је верска настава раније врашена у школе, и где су деца та стечена знања преносила куши родитељима, по- сле чега су заједно одлазили у цркву ово су све примери да љубав према богу не зна за границе, да на путу ка спасењу нема препрека због свих ових примера, верска настава јесте и треба да бу- де делимично другачија у односу на остале пред- мете али само по начину извођења, по свом про- граму и циљу, а никако се не сме код деце разви- јати одвојеност и отуђеност према осталим пред- метима настава ван школе из ранијих искустава знамо да извођење овог предмета подразу- мева и наставу ван школе, и то је оно што је вероватно деци најбитније и на њих оставља највеши утисак овај предмет и сви они који у њему учествују не смеју да забораве његов циљ, нити смеју да дозволе да он постане оптерешење за децу у њиховом процесу образовања знамо да нам овај предмет пружа и мало другачију, али веома битну корелацију и са осталим предме- тима у школско-образ
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
Одреднице:
1. 133125 / ...литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и ДУБОКИМ поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аква...
2. 164987 / ...та- да, омладина се у вдс-у окупља и изводи драмске приказе са ДУБОКИМ духовним садржајем до сада је извела пет драма ресор за породицу, брак и васпитање има ду- жност да кроз своје сав...
1. 133125 / ...литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и ДУБОКИМ поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аква...
2. 164987 / ...та- да, омладина се у вдс-у окупља и изводи драмске приказе са ДУБОКИМ духовним садржајем до сада је извела пет драма ресор за породицу, брак и васпитање има ду- жност да кроз своје сав...
2
Свеска: 304 | Еколошка криза
...и након више од 150 година очарава дирљивом лепотом израза,ДУБОКИМ
📌
осећањем за природу, а такође не престаје
опомињати човека на потребу очувања животне
средине индијанском поглавици сијетл
посв
...и након више од 150 година очарава дирљивом лепотом израза,
МЕТА инфо: Р:21468 К:163291 Д:90
| Свеска 304 |
Свеска: 304 | Еколошка криза
... l6/2008 када размишљам о овој теми на ум ми одмах падне одговор поглавице сиетл на писмо америчког председника абрахама линколна, који је 1854 године понудио да држава купи велики део индијанске земље, а заузврат индијанском народу је обећан резерват то писмо белом човеку и након више од 150 година очарава дирљивом лепотом израза, дубоким осећањем за природу, а такође не престаје опомињати човека на потребу очувања животне средине индијанском поглавици сијетл посвећен је и светски дан заштите околине – 5 јун, а њему у част на северозападној пацифичкој обали назван је и град сијетл баш ту, на пацифичкој обали, средином 19 века, почеле су да долазе мале скупине белаца, а поглавица сијетл дочекао их је са добродошлицом и са њима је живео у пријатељским односима уместо да се бори против њих, покушао је да прихвати њихов начин живота, те је од исусоваца научио основе католицизма поставши предан верник на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, сваки прамен измаглице у тами шуме, свети су у мислима и у животу мог народа сокови у дрвећу прожети су сећањима на црвеног човека када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде заборављају земљу која им је дала живот наши мртви никада не заборављају своју предивну земљу, јер она је мати црвеног човека део смо земље и она је део нас! мирисне траве су нам сестре јелен, пастув, велики орао – браћа су нам“ овакво размишљање некада је заокупљало човека, данашљи савремени човек нема такав резон савремени човек попримио је потрошачки карактер, руковођен је себичним мотивима, те тако жели да природу пороби зарад личног добра хришћанско разрешење овог проблема налази се у чињеници да су и природа и човек дело творца, и да у садејству и љубави треба да приносе своје залоге вечном животу ради оваквог размишљања татјана радић тема броја религија и екол огија на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу!” православни мисионар l 29 московски архијерејски сабор у својим основама социјалне концепције рпц наводи да „еколошки проблеми имају, у суштини, антрополошки карактер, будући да их је изазвао човек, а не природа“ а владика игњатије (мидић) додаје да је „човек створен са задатком да брине о одржању природе, о њеном постојању и да је сједини са богом и да на тај начин природа превазиђе своју смртност и да постане трајна, вечна“ дакле, човек није створен да би поседовао ствари, нити да влада њима спроводећи силу и моћ, већ треба да је у сталном дијалогу који је у славу бога творца човек је, према речима социолога вукашина павловића, само од бога овлашћени пастир који брине о целокупном божијем стаду ако као хришћани знамо ове појединости, како је могуће да ни ми немамо еколошку свест, како је могуће да и ми мислимо само на лично спасење, а не и на спасење целокупног човечанства? и како решити новонасталу еколошку кризу? преподобни максим исповедник говори да човек може целу земљу преобразити у рај тек онда када буде носио рај у самоме себи мир је позајмљен из природе, како каже поглавица сијетл: „бука ми вређа уши“, а ја додајем и цепа моје биће на пола историјски се показало да је човек кршећи природни ред, реметио и морални поредак у заједници, али и самоме себи то значи да смо престали водити рачуна о томе шта бисмо смели да урадимо, а шта никако није дозвољено, те бацамо опушке где стигнемо, уколико се враћамо из села после викенд-одмора ђубре ћемо бацити у оближњи јарак, не размишљајући шта су те распаднуте материје у стању да направе екологија је, према професору шушњићу, критичка наука која би могла да скрене пажњу са посебних интереса појединих група на универзалне вредности заједнице уместо љубави према природи, ступила је воља и надмоћ над њом ово даље води ка томе да је и љубав према природи, односно еколошка свест, део подвига савременог хришћанина татјана радић тема броја религија и екол огија свети прохор пчињски у 10 веку на нашим просторима имамо првог еколога, светог прохора пчињског легенда казује причу о испоснику прохору који је у другој половини 10 века водио свој испоснички живот у долини реке пчиње долина пчиње окружена је прелепим планинама козјак, старац и рујан, а тај крај и данас представља једну од најочуванијих еколошких оаза у европи византијски велможа ромен диоген је, ловећи са својом свитом по том крају, налетео на пустињакову припитомљену кошуту прохор је узео у заштиту своју кошуту и убедио диогена да одустане од даљег лова прорекавши му да ће, ако се врати кући, постати цар византије много година касније, када је стварно постао цар византије, диоген се сетио сусрета са старцем испосником и пошао са пратњом да му се захвали на пророчанству које се бистинило старац је, међутим, већ био умро, а његово нераспаднуто тело војници су пронашли у једној од пећина козјака у знак захвалности цар диоген подиже цркву светог прохора пчињског близу места где се и данас налази истоимени манастир за старца пустињака са правом можемо да кажемо да представља првог свеца еколога на нашим просторима, јер је узео у заштиту животиње на које се устремила рука ловца (из књиге религија и екологија вукашина павловића) 30 l6/2008 бележећи понајвише живот птица и њиховог окружења, односно биосфере царске баре, лудашког језера, обедске баре и других станишта на подручју србије, он је својим краткометражним, еколошко-документарним филмовима, приближио, на жалост, више страној него домаћој публици непоновљивост и нераскидивост наше утемељујуће везе са природом пророчанство „што задеси птице, задесиће и човека!“, којим је пре више од сто година поглавица индијанског народа сијетл покушао да освести „белог човека“, живорад милић је узео за наслов једног од његових првих филмова али и поновљено упозорење као да није било довољно – његов последњи филм „звона природе“, као део епилога доноси нам слике потпуне пропасти еко-резервата лудашког језера, захваљујући отпадним водама које у њега дотичу речицом киреш лудашко језеро, представљало је највећи природни резерват птица на тлу европе, заштићен међународном конвенцијом о заштити мочвара и птица мочварица (тзв рамсарска конвенција) на њему данас, нажалост, птица скоро да и нема снимити птицу у природном окружењу поред осталог, и та онеспокојавајућа чињеница чини филмове живорада милића, којих има преко двадесет, јединственим националним благом, али постоје и други разлози ради учешћа на страним фестивалима, ови филмови су сви снимани филмском, а не електронском техником, која је далеко јефтинија ово је захтевало вишеструка материјална одрицања како самог аутора, тако и оних који су на тим пројектима учествовали такође, снимање птица у природном окружењу била је и прилика да се покаже истинско умеће врхунског сниматеља, односно стрпљење пожртвованог редитеља и његових асистената то потврђују и бројне награде на фестивалима у земљи и иностранству упркос томе, последње остварење „звона природе“, које обједињује и уметничко и документарно у динамичном споју звука, слике и пратећег поетско- драмског текста, већ је пету годину доступно само у радној верзији, упркос званичном обећању средстава за његову финализацију али, не марећи за то, живорад милић већ припрема нови подухват три филма од поменутих филмова, као најзанимљивије, издвојили смо наредна три, која ће можда бити приказана у организацији православног мисионара 1) „годишња доба на језеру“, трајање: око 15 минута - награда grand prix, међународног фестивала еколошког филма mefest, златибор сниман на лудашком језеру, овај филм бележи специфично јединство флоре и фауне, звона природе у време највеће економске кризе и ратова, почев од 1990 године, живорад милић (86), филмски сниматељ у пензији, тада и међународно признати уметник, одлучио се да сликом и звуком од заборава спасе јединствене еколошке резервате на тлу наше земље, чије је уништење тада почело да узима маха, како због сиромаштва и небриге, тако и због људске обести александар загорац тема броја православни мисионар l 31 кога више нема 2) „отпор на острву галебова“, трајање: око 12 минута - две награде за камеру на фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма у београду на једном од острва лудашког језера, некада се налазило преко 700 гнезда галебова филм приказује њихов животни циклус, почев од легања, па до првог лета „заплет“ настаје када велики белорепи орао покушава да нападне легла галебова на острву данас више нема језера која нестају 3) „језера која нестају“, трајање: око 15 мину- та - прва награда еколошког фонда ужице филм, сниман на обедској бари, царској бари и лудашком језеру, сведочи о бујном и разноврсном животу на ова три кључна еко- лошка локалитета, кога данас, такође, више нема не само својим уметничким изразом и ставом, већ и прихватањем да овакво под- сећање на природу, која нам је од бога дата да је – као „круна творевине“ (види: св григорије ниски, антропологија) – спасава- мо заједно са својим сарадницима и коауто- рима стави испред, данас за многе пресудног, материјалног интереса, живорад милић оставља пример не само уметника, већ и хришћанина по делу зато се надамо да ће његови радови убудуће постати, уз помоћ оних који су то дужни и вољни, далеко доступнији широј публици, како би поново оживела општа свест о нераскидивој вези човека и природе, чије бисмо недостатке – посебно у нашој средини - убрзо могли при- лично да платимо звона природе александар загорац тема броја 32 l6/2008 „јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови божији јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце божије јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада“ (рим 8, 19-22) творевина тугује, вели апостол павле и не само творевина, него где год се окренемо, у сваком сегменту живота, свуда је прича о неком страдању и претећој катастрофи све је у дубокој рецесији, а творевина, односно човеков екосистем, није изузетак заиста, свет постаје тужно и несигурно место за живот оно што непрестано лебди над њим је претња смрти и нестанка но, било да су у питању проблем загађења, озонске рупе, мањак здраве хране или било шта од онога што подразумевамо под актуелном еколошком кризом, узрок проблема је увек и само: човек шта је то човек учинио, где је то погрешио па цела творевина „уздише и тугује до сада“? и човек је творевина, зар не? међутим, он је јединствена творевина, сличан али ипак сасвим различит од свега што је створено један немач- ки философ с прве половине xx века, макс шелер, показује ту особеност човека у односу на свет, односно на остала створена бића и природу он каже: „жива бића срастају са својом околином, па немају нити свој свет нити своју предметност: свет има њих; човек, међутим, има свет и стога човек је тај који свету може да каже „не!“ да, човек има свет, њему је дат свет, да својом вољом искаже (не) постојање тог света повежимо ову шелерову тврдњу са библијским извештајем о стварању света и човека и биће нам јасни одговори на многа питања, па и на питање узрока еколошке кризе у првој глави књиге постања налазимо да је човек последња творевина у процесу стварања њему је, како то тумачи свети јован златоусти, тако указана царска част читава творевина, која претходи стварању човека, је као каква народна свита и црвени тепих постављен да дочека цара могли бисмо даље да развијемо ову мисао и да закључимо да као што је та окупљена свита под влашћу цара, тако је и творевина под влашћу воље човекове то свеш теник творевине александар милојков тема броја православни мисионар l 33 говори и сам творац првим људима: „растите и множите се и напуните земљу и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи“ (пост 1, 28) међутим, да ли је човек ово „владајте“ употребио на исправан начин? јесу ли се, у вези творевине, поклопиле његова намера и намера творца? очито да нису бог је својом творачком вољом рекао да (постојање), док је човек својом вољом рекао не (непостојање) творевини својим творачким да бог је створио свет и његова је жеља да свет постоји, али да истински постоји, а то значи да вечно постоји јер, истина је само оно што је непроменљиво, стабилно, вечно оно што данас јесте, а сутра није, није истинито ту су чињеницу примећивали још древни грчки мудраци и философи међутим, творевина самим тим што је створена је и смртна, она нема моћ да „по себи“ постоји вечно да би, пак, вечно постојала она је потребовала сједињење са нествореним, са свеш теник творевине александар милојков тема броја 34 l6/2008 вечним дакле, творевина вапи за обожењем, зато и „жарким ишчекивањем очекује да се јаве синови божији“, како то апостол павле каже тај задатак да сједини створено и нестворено, те да тако омогући истинско (вечно) постојање свега створеног, имао је човек како је то човек требао да учини? итекако има смисла то што је човек створен на крају процеса стварања човек, као психосоматско биће, створен од „праха земаљског“ у који је бог удахнуо живот, управо у свом телу носи целокупну творевину као рационално и слободно биће он је позван на заједницу са богом, на истинско (вечно) постојање кроз ту своју заједницу он је требао да богу узнесе и читаву творевину, да је кроз себе сједини са богом, те да тако омогући да све вечно постоји човек, је дакле, свештеник творевине, адам је требао да постане христос то није могао да буде анђео, јер нема тело, то је могао да буде само човек јер у свом телу носи целокупну творевину, чије постојање пројављује кроз своју личност логика је проста: смртна личност – смртна и творевина јер, уместо да творевину окрене богу, човек ју је окренуо себи окренуо је створено створеноме, смртно смртноме отуда је човек ушао у борбу са творевином васцела творевина вапи за постојањем, отуда беспоштедна борба између човека и природе то је борба за опстанак, за живот све што човек чини, чини мислећи да ће тиме обезбедити постојање човечанства у тој својој борби не штеди никога, па ни природу продукт такве човекове одлуке јесте једна лаж постојања, привид постојања који се зове: човечанство јер, само безлично човечанство остаје да живи у оваквом односу ствари, док конкретни људи, конкретне личности умиру трагедија човека је што никада није успео да превазиђе једну платонистичку теорију истине постојања шта нам је чинити? нама, условно речено, више ништа, јер је добри бог преузео ствар у своје руке бог је постао човек онај који је једнак са оцем по својој божанској природи, постао је једнак и нама по својој човечанској природи истинити бог и истинити човек, син божији и син човечији, господ наш исус христос, учинио је оно што је адам пропустио да учини он је, примајући у своју божанску личност и људску природу, сјединио тварно и нетварно, смртно и бесмртно примивши истинско тело људско, он је кроз своју личност учинио да човек и сва творевина живи вечно зато само у њему и кроз њега човек и свет имају истину постојања он је онај који приноси и он је онај коме се приноси творевина, прави свештеник творевине и прави творац и цар творевине он је глава тог новог тела, те нове православни мисионар l 35 природе, која постоји кроз његову личност то тело је црква божија стога, истина постојања свега створеног јесте црква: свет је створен да постоји, дакле, свет је створен да постане црква то је начин да ишчезну све кризе са којима се човек и природа срећу, а међу њима она најважнија која је и узрок свих могућих криза и невоља: смрт бог је преузео иницијативу, али тиме није ускраћена и наша слободна одлука јер не уздише само творевина „него и ми који прве дарове духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега“ (рим 8, 24) тело, цркву божију, не може чинити творевина сама по себи, она управо очекује нас да је у цркву уведемо својом слободном вољом, сједињујући се са главом – христом, творимо његово тело, цркву божију на тај начин се обожујемо, постајемо синови божији, управо они које творевина „жарко очекује да се јаве“ 36 l6/2008 - четврти део - ј ерусалим је доспео под турску управу када је султан селим i, 1517 године освојио сирију и египат његов син сулејман величанствени опа- сао је јерусалим зидинама (1539-1542) оне се, својим линијама и положајем, нису много проме- ниле у односу на античке зидине су штитиле становнике од напада, али су такође биле физич- ка објава историје са дубљим значењем после сулејманове смрти 1566 почела је упра- ва паша који су ратовали међу собом или с мес- ним гувернерима и принчевима јерусалим је у том периоду пропадао, становништво се смањи- вало читави делови града претварали су се у рушевине у четири века османлијске владавине (1517- 1917), историја хришћана у јерусалиму била је бесконачна свађа уз повремена насиља међу непријатељским сектама грчка и јерменска црква биле су каткада у повлашћеном положају код турака као “источне”, односно, индигене французи су традиционално подржавали латине, руси грке, а локални турски сатрапи систематски су изазивали политичке и финансијске размири- це међу хришћанима света места су продавана ономе ко би највише понудио краткотрајне про- мене углавном су изазиване под притиском евро- пских сила или подмићивањем османлијских званичника и судова јерусалим је постао много несигурнији него пре 200 или 300 година године 1815 света места су била предмет поли- тичке расправе између европских нација (свађа због њих је била један од узрока кримског рата 1854-6) нарочите привилегије дате су француској у погледу светих места у јерусалиму и витлејему спор око светих места је привукао пажњу свет- ске јавности и изгледало је као да се град пробу- дио после три века спавања од 1621 француска је имала свог конзула у јерусалиму, енглеска је поставила свог 1838 а њихов пример су следиле и друге светске силе у последње три деценије 19 века, град је почео да се шири изван зидина, према западним и јуж- ним брдима, али је пустиња и даље допирала до градских капија које су затваране у залазак сунца и петком у подне у тим новим насељима, куће су се налазиле унутар зидом окружених комлекса који су закључавани ноћу прва велика здања изван старог града била су руска јерусалим је у првој половини 19 века још увек био у средњем веку путеви нису били безбедни, капије су закључаване ноћу, турска управа је била произвољна и хировита отварање суецког кана- ла усмерило је растући прилив туриста у јерусалим, који је до тада привлачио само врло побожне, богате и ексцентричне године 1869 поплочан је пут између јафе и јерусалима, а 1892 отворена је железничка пруга ходочасници су још увек попут морепловаца брижљиво бележи- ли тачан час када су први пут издалека видели град и час када су га видели последњи пут на свом путу назад ка обали медитерана, где су их чекали данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова православни мисионар l 37 - четврти део - брзи и комфорни бродови путовање у јерусалим постало је лакше и без- бедније него пре нови пароброди путовали су од напуља до порт саида за пет или шест дана, али се јерусалим још увек није ослободио варварских знакова близу милион европских ходочасника и турис- та посетило је јерусалим у току 19 века град је опчињавао своје посматраче вековима је јерусалим био, дословце, град саг- рађен од стене у било ком стилу, периоду, чист бели камен вађен у околини, мекан за сечење, али тврд кад се осуши, а изложен времену плавичасто сив, руменкаст или боје ћилибара, једини је грађевински материјал јерусалима од 1948 до 1967 године јерусалим је био подељен опкопима и бодљикавом жицом граница између источног дела јерусалима који су контро- лисали јорданци и западног јерусалима под кон- тролом израелаца, лутала је кроз испражњене куће и пусте улице у центру града остали су ожиљци рата на ничијој земљи то су биле године страха и носталгије упркос многим новим стамбеним четврти- ма, јерусалим је остајао мрачан град са обе стране линије раздвајања дању су снајперис- ти лежали и чекали иза врећа са песком на напуштеним крововима, а ноћу би пси са обе стране лајали у мраку, као да су замењивали своје господаре који су се одмарали од окршаја који ће наставити ујутро у тренутку када је избио арапско-израелски рат, јуна 1967, израелска страна јерусалима имала је око 200000 становника, а јорданска око 70000 међутим, израелска страна града нашла се под јорданском артиљеријском ват- ром израелске снаге су увече извеле контрана- пад и за 48 сати заузеле цео град и целу западну обалу до реке јордан први пут после две хиља- де година јевреји су контролисали читав исто- ријски град историја је затворила круг и у другом смислу данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова 38 l6/2008 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе доба је године када српске породице прослављају своје свеце заштитнике и када су српски домови испуњени драгим лицима, осмесима и радошћу у време када нам поставке живљења диктирају да се затварамо у високотехнолошку самоизолацију и када сами себе оправдамо да више немамо времена једни за друге јер тако брзо живимо да се ни себи не можемо посветити, а камоли другоме, крсна слава је једна од преосталих кочница у савременом отуђењу човека од човека данас готово да нема србина који не прославља своју кућну светковину славе је и верујући и неверујући и необразовани и образовани и урбани и рурални како је данас схваћена, у највећем броју случајева је постала показатељ не хришћанске везаности за светитеља а преко њега и самога бога већ једног, такорећи, главног указатеља припадништва српском народу сећам се себе у адолесцентском периоду како сам размишљао о крсној слави помисао на њу је у мени изазивао такав осећај националног поноса да бих дуго гледао у икону св оца николаја и говорио себи: „како је то сјајно, сла- вим славу, па ја сам прави србин!“ код људи које сам упознавао такође сам славом испити- вао „количину'' њиховог српства на моје питање да ли неко слави славу најчешће сам добијао одговор у стилу, ма шта је теби човече, па ја сам србин, наравно да славим славу! заиста, дубоко се укоренила та мисао да је светковање поро- дичног заштитника основно обележје нацио- налне припадности томе је свакако допринела и чињеница да је слављење славе особеност срба и српског православља а да бацимо један кра- так поглед на то како то срби 21 века про- слављају своје свеце хранитеље (=заштитнике) један просечан српски дом, неколико дана пре крсне славе покреће се машинерија припре- мања ђаконија којима ће бити послужени драги гости јурњава на све стране, несклад, нервоза баш онда када би породица требало да ојача, оснажи се окупљена око свога свеца заштитника, шта се дешава? е, па нема се времена ни за как- вог свеца он лепо виси на источном зиду и јасно показује да је то српска кућа, али ко ће сада у свим тим обавезама да размишља о њему? српска домаћица има још један „много“ озбиљан про- блем слава је посна, била је код својих колега са посла на неколико мрсних слава и настаје земљотрес у њеној глави како да се обрука и изнесе гостима рибу када је она била послужена разним печењима? то је заиста „велики“ про- блем! не иде да се српски домаћин тако „неувиђај- но“ понесе према својим гостима још чуше чла- нови ове породице да не би било лоше да се у данима пред своју славу молитвено оснаже и припреме како би се у светом причешћу на сам њен дан христом сјединили али, ко још има времена и за то поред толиких обавеза? и тако, у оваквој атмосфери српска породица, истрауми- рана, свађама раслабљена дочекује и тај велики дан али, авај, ево нових проблема! домаћица не може да оде у храм на своју славу јер мора да припрема чорбу или супу за славски ручак ако има ћерку, омладинку, која би по сваку цену желела да оде на св литургију, може бити опту- жена од своје мајке да се извлачи од обавеза и изговара одласком у храм гости дођу, почну приче, најчешће политичке природе настану нове расправе, раздори заврши се и тај велики дан једне српске породице сви су задовољни испоштовани су рођаци и пријатељи настављена да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? православни мисионар l 39 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе је традиција предака осветлан је образ добре српске породице а икона породичног заштит- ника и даље виси на источној страни дома, под- сећајући да је све оно што се тога дана у њему дешавало заправо нешто што је требало да пока- же снажно јединство најпре међу члановима породице, а потом и свих оних који дођоше у овај дом али, запитајмо се о каквом се овде јединству ради? да ли је то споља наметнуто замишљање да тога дана као српска породица треба да будемо радосни, сложни итд? да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? узмимо озбиљно слава је хришћански православни догађај у којем се про- јављује јединство цркве на темељу односа нас живих, наших мртвих предака, нашег свеца заштитника и самога бога није неопходно да нам тога дана уста буду пуна прича о свецу заштитнику, богу, вери, али је итекако неопход- но да се ми сами одредимо тих дана према бли- жњима, према прецима, према свецу, према самом богу ова светковина је диван дар нашем народу као подсетник сваке године нашој савес - ти у каквом је стању наш однос према богу и људима дакле, слава је амбијент у којем наше биће истражује путеве поправљања порушених мостова између нас и наших драгих особа, нашег свеца заштитника и на крају и самога бога ако ову дивну светковину схватимо тако, и у светло- сти реченог испитамо и наша националана осећања тј родољубље, тада нам слава више неће бити тек један формални кантар за мерење квантитета нашег српског народног лика, већ покретач који ће нас довести до стања у којем ћемо пуним срцем моћи рећи: „да, ми смо срби, срби христови“ 40 l6/2008 колаж фото-путовање узпсал тир једно молих од господа, и то тражах: да живим у дому господњем све дане живота мога, да гледам красоту господњу и посећујем храм свети његов (пс 26, 4) твој је дан и твоја је ноћ, ти си уредио светлост и сунце ти си створио све пределе земље, лето и пролеће ти си их саздао (пс 73, 16-17) да ме не потопи бура водена, нити да ме прогута бездан, нити да бунар затвори нада мном уста своја (пс 68, 16) јер и птица нађе дом себи, и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје (пс 83, 4) настанићу се у насељу твоме у векове, покрићу се покровом крила твојих (пс 60, 5) господња је земља и пуноћа њена, васељена и сви који живе у њој (пс 23, 1) ево како изгледа путовање уз помоћ псалтира, како се хрићанство и екологија обједињују, и како једно без другог не могу православни мисионар l 41 колаж фото-путовање узпсал тир горе високе дао си јеленима, стена је прибежиште зечевима (пс 103, 18) праведник као палма процветаће, и као кедар на ливану увећаће се засађени у дому господњем, у дворима бога нашега процветаће (пс 91, 13-14) речни токови веселе град божији; освештао је насеље своје вишњи (пс 45, 5) по милости твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста твојих (пс 118, 88) жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице маслинове око трпезе твоје (пс 127, 3) поклонићу се храму светоме твоме, и исповедићу и славити име твоје ради милости твоје и истине твоје, јер си узвеличао изнад свега име свето твоје (пс 137, 2) фотографије урадили: јеромонах георгије, соња рапајић, марија јејина компилација стихова псалама: татјана радић 42 l6/2008 небеса казују славу божију, дело руку његових јавља свод небески (пс 18,2) славу царства твога рећи ће, и силу твоју говориће (пс 144, 11) проузрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље (пс 103, 14) утврди стопе моје на стазама твојим, да се не колебају кораци моји (пс 16, 5) наситиће се (влагом) дрвеће пољско, и ливански кедри које си засадио (пс 103, 16) хлеб анђелски једе човек, храну им посла у изобиљу (пс 77, 25) православни мисионар l 43 државни закони било да су стечени временом као део традиције једног народа или су своје исходиште нашли у неким другим околностима, увек су били инспирација филозофима, правницима и државницима да их даље побољшавају и усавршавају, а све у циљу општег добра и благостања једне шире друштвене заједнице и сам човек функционише на основу више закона који се у њему додирују, сукобљавају, преплићу или просто допуњују ако, рецимо, уземо законе физике приметићемо да се они у једном људском бићу одвијају као и у читавом космосу наш нервни систем прима импулсе из спољашњег и унутрашњег света, и на основу њих и по одређеним законима, реагује тако нам на јачој светлости мозак „каже“ да затворимо очи, јер наше чуло вида није способно да издржи већи притисак од прописаног прагом толеранције када, на пример, чујемо јачи звук обично запушимо уши, из истог разлога када се спуштамо низ гелендере у згради осећамо трење, кад се сударимо са пролазницима у гужви ми смо ушли у сферу трећег њутновог закона познатијег и као закон акције и реакције када скочимо са одрђене висине наше тело је изложено дејству гравитације и закону који је такође формулисао енглески физичар једноставно речено, ми смо физичко тело и подложни смо физичким законима али не само физичким у нама се дешавају и хемијски процеси и његове правилности када на празан стомак поједемо јабуку, а потом попијемо чашу воде осетићемо као последицу стварање јабучне киселине у нашем стомаку када смо нервозни због тога што касни ручак, појешћемо нешто слатко и подизањем нивоа шећера у крви завараћемо глад и поправити расположење ако смо претерали са физичким вежбама, у нашим мишићима ће се створити млечна киселина и добићемо упалу ако попијемо два андола, упала ће дејством лека бити разбијена ако узмемо превише алкохола, тровање је загарантовано део смо, дакле, и хемијског света, као и физичког, с тим што се и ти светови и њихови процеси у нама преклапају и чине једну мрежу физичко- хемијских закона којој смо изложени на све те законе се сад додају и психички и у тој сфери има правила психолози рецимо кажу да су претерани чистунци (они који воле да им је све уређено и под конац) уједно и велике шкртице то је однос између две особине које могу да се повежу и прогласе за закон или закон који нас учи да смо болесни уколико постоји велики јаз између нашег „реалног ја“ и „идеалног ја“ закона има и у етици они се чешће заснивају на вољи и ту улазимо у домен слободе морални кодекси понашања одређују каквим животом живи један појединац, али и каква правила владају у једној широј друштвеној целини за неког ко не пије, не пуши, не дрогира се, већ сваког дана иде на посао или у школу, устаје у превозу старијим особама, помаже слабовидом човеку да пређе улицу или плаћа порез држави рећи ћемо да заслужује сваку похвалу с друге, пак, стране одређена етичка правила се веома лако могу релативизовати и довести у сумњу баш због великог број могућности и слободе из које произилазе тако ћемо за некога ко је издао свог блиског пријатеља рећи да је издајник и да не заслужује да се назове човеком али ако нас упуте да је тај „ издајник“ био блиски пријатељ дилера који је у школском дворишту продавао деци дрогу, а он га због тога пријавио полицији, онда ћемо за њега свакако рећи да је поступио правилно и по савести не треба заборавити и да су мафијаши некада имали своје кодексе части, који нису лако кршили тако се, рецимо, прича да италијански босови нису убијали оне људе који су им бар једном вечерали у кући албанац који је дао срећко гујаничић хришћанство и философија љубавидругизакони 44 l6/2008 „бесу“ тј реч да ће поштовати договор такође је био поуздана особа без обзира да ли је кријумчар дроге или не некада су и проблематични мушкарци своје неспоразуме решавали „ферком“, а то је туча песницама у којој је искључено да неко извади нож, пиштољ или свог противника нападне са леђа ако тог „морала“ има и данас, макар у траговима, то онда показује да се без одређених етичких правила, па макар она била сведена и на карикатуру, не може лако живети неки ред се мора знати, ма колико био примитиван у тим односима и правима треба поменути и закон силе или прво јачега тај закон би био заједнички именилац већине горе набројаних закона реч председника америке или русије на скупштини уједињених нација пажљивије се слуша него реч председника тринидада и тобага или лаоса али тако је и у физици тело веће масе има и већу гравитациону силу и привлачи тело мање масе тако је и у хемији! приликом формирања нових једињења, хемијски елемент означен већим редним бројем истискује хемијски елемент означен мањим редним бројем тако је и у моралу ако је искушење јаче од нашег вредносног система, оно ће победити чврсто смо обећали да ћемо редовно ићи на часове математике како родитељи не би плаћали приватног професора, а касније и скупу школарину ако не „упаднемо на буџет“, али нешто нас је натерало да побегнемо са предавања изговор се лако може наћи ако смо се помирили са тим да ћемо данас себи дати одушак и ево нас већ у кафићу преко пут школе где уживамо у доколици, лепом дану, цигарети, кока-коли и попуњавању тикета за кладионицу једноставно, искушење је јаче од нашег карактера духовни закони е сад, када дођемо у сферу духовних закона ситуација се мења, јер „сила бога не моли, ал бог силу не воли“ љубав је духовни закон и тај закон је јачи чак и од бриге за сопствени живот дакле, превазилази логику овоземаљског ништа мање и код животиња научници који су радили експерименте са мишевима су то недвосмислено потврдили мајка младунаца ће прећи и преко електричног поља, чије дејство осећа још на почетку пута, али наставиће да иде, ризикујући живот само да би била са својом окотом верници који су према христу осећали велику љубав исто тако су били неустрашиви пред пољима смрти која су прелазили ни тирани, ни џелати, ни лепота свих богастава овога света нису могли да одвоје ум верника од господа љубав према христу је поред тих закона силе православни мисионар l 45 превазилазила и друге набројане законе у овом тексту хришћанин је осећао хладноћу и глад и то реално, али је јача била његова љубав према господу апостол петар је ходао по води и пркосио закону густине и притиска! пророк данило се слабо хранио у вавилонском ропству, а био је здрави ко дрен и у тешком нескладу са нутриционизмом многи свети се нису покоравали државним законима и тако се показали као „добри грађани“, али то не значи да нису били добри хришћани клањање идолима је у старо време у многим земљама био државни празник, а директно се косио са заповестима из светог писма питање је коме треба бити веран, држави или богу и докле иде граница „богу божије, а цару царево“? закон љубави је, дакле, јачи од свих осталих закона и он је њихова круна са некима се и слаже и превазилази их, са некима се коси и уништава их, неке допуњује ко тај закон буде разумео све остале ће моћи да испуњава веома лако ако не будем чинио грех, показаћу љубав и то не само према себи ево и примера! имаћу љубав према себи, ако се рецимо не дрогирам, јер ћу показати одговорност за своје здравље али ћу исто тако показати љубав и према родитељима, пошто им нећу бити брига и срамота с друге стране, комшијама нећу упадати у станове и красти новац како би купио „дозу“ када умрем, мој анђео чувар се неће постидети пред христом, тако да сносим одговорност и за њега сам христос неће имати „оправдање“ пред богом оцем због тога што је разапет за неког ко то није умео да цени ако сам због љубави остао имун на тај грех онда се против мене неће уротити ни физички закон (моћи ћу рецимо да ходам праволинијски), ни хемијски („отров“ ми неће пореметити виталне функције органа“,) ни психички (моћи ћу да саставим једну смислену просто-проширену реченицу), ни морални (нећу морати да лажем и крадем), ни закон државе (неће имати разлога да ме хапсе) једном речју, бићу слободан слобода је права провера да ли живимо по закону љубави ако ње нема, онда нам је и христос само изговор да би се неке наше скривене страсти реализовале закон љубави поред слободе доноси и одговорност ако ње нема онда нисмо ни слободни нити делујемо по љубави, већ смо саможиви и бахати закон љубав доноси мудрост и трпљење, али и жртву за другога нећу бежати са часова математике и седети у кафићу, јер мој отац због мале плате неће моћи да ми приушти приватног професора који би ме спремао за пријемни љубав се, дакле, тешко добија, треба труда и зноја, али најсигурнији начин је упознати христа 46 l6/2008 у тексту из претходног броја покушали смо да, упркос ограничењима својственим сваком уопштавању, прикажемо основне чиниоце онога што бисмо могли назвати општим цивилизацијским доживљајем света, других људи, њихове и сопствене улоге, односа и сврхе покренули смо низ питања, као основу за лично промишљање о томе колико су та, махом подразумевана мњења, која и сами често рефлексно прихватамо, доследна барем сама себи и рационалном закључивању на које претендују, односно животном искуству или – боље рећи – искуству живота покушаћемо сада да на том путу истрајемо, ослањајући се на научно-философско наслеђе виктора франкла, утемељено (али не и ограничено) логотерапијом, једним од праваца савремене психотерапије, чија је средишња тачка „воља за смислом“ (за објашњење франкловског смисла, тј логоса видети претходни број) као „примарна покретачка снага у човеку“ да бисмо укратко приказали начин на који франкл реафирмише истине предања, приступом и методом савременог научног мишљења (посебно драгоценим у полемикама са атеистима, који, углавном, науку сматрају прихватљивим критеријумом), кренућемо прво од разраде основних поставки горе (и у претходном наставку) поменутог „општепознатог“, „подразумеваног“, „очигледног“ тиме нам се пружа и прилика да проверимо при- падамо ли уистину „онима чије духовне очи разу- ма нису оштећене“ (атанасије велики, о очовечењу логоса) још у деветнаестом веку, са ослонцем на дравиновој теорији еволуције, почиње да се раз- вија и нихилизам (латински: nihil – ништа), који се данас најчешће означава и препознаје као атеизам или антитеизам, односно (у најгрубљим цртама) идеја да бога нема, да је свако постојање узрокова- но и ограничено видљивим светом даља раз- мишљања у том смеру доводе поједине философе (поготово неке од представника егзистенцијализ- ма) до закључка да човек сам одређује сопствени смисао упрошћавање, а потом генерализовање закључака ове врсте, као и најуочљивијих идеја фројда и његових следбеника, доводи нас до тога да замисао о самоостваривању, као испуњавању циљева које мање-више себи одређујемо, и награди (било у виду задовољства, задовољења или нечег трећег) доживљавамо као природни смисао сваке наше активности, односно постојања заиста, не чини ли се да су данас у већини они који сматрају да се живот може приказати, а потом и оценити, као и сваки други „бизнис план“, било да нам је циљ новац, каријера или нешто „хуманије“? такво раз- мишљање, као што видимо, није ново – старо је већ читав век – али данас, нажалост, у појединим сре- динама, као што је наша, због особености историјс- ког тренутка добија посебан замах али, да размот- римо до чега је оно довело и ка чему једино може да води александар загорац пастирска психологија човеку „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо- динамика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревазилажења“ – човеку се не може одузети слобода избора, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – православни мисионар l 47 свођење човека на објекат како не постоји неки виши критеријум од човекове егзистенције – јер он сам одређује свој смисао - то значи да је по природи човек слободан да све подреди њој мења природно окружење, производи алатке, еволуира радећи како би створио бољи свет по мери оног што олакшава и унапређује (биолошко) пос- тојање али, ако човек ствара смисао, у чему је онда разлика између самога смисла и других човекових производа (не мислимо, притом, само на опипљиве)? а будући да је смисао по природи духовна (психичка) категорија, а „наука“ нам говори да су духовни сад- ржаји, односно сва личност човекова, опредмећење биохемије у виду „одбрамбених механизама, субли- мација и реактивних формација“, значи да је и човек нека врста производа; он се додуше разликује од исталих, јер је једини у стању да производи - самога себе како? развијајући се (научно-технолошки, пре свега) он постаје све способнији да обезбеди што боље услове за лагодније постојање, за задовољење свих својих потреба захваљујући томе „одбрамбени механизми итд“ имају све мање повода за реаговање, трпљење је ређе, задовољство учесталије – циљ испуњен! међутим, плаћена је и цена - човек је себе доживео и прихватио као објекат, а не субјекат, као предмет, а не као личност од тог тренутка он себе тумачи или као „биолошки механизам (машину)“ или као „рационалну животињу“, дакле ону која се од других разликује само по томе што испољава „рационалност“ како је испољава? „својим радом, те је стога, његова суштина оно што је радом створио“ – био је закључак немачког философа хегела, који је оштро крити- ковао други, велики, философ мартин хајдегер (пријатељ др франкла) хајдегер је у томе видео трагичну нело- гичност- човекова суштина, као личности, свесне и јединствене, може да постоји, дакле, једино као однос према објекту последице таквог свођења човека на објекат (јер од објекта, дакле, зависи његова суштина), крајњи израз доживљавају у стварању обрасца нашег савременика који „подручје људске моћи, ефективност владања и управљања проглаша- ва за мерило истине такво мерило вредности је осно- ва хуманизма као тежње да се (све што постоји) процени по мери практично-корисних сврха (што представља) његов прелазак у нихилизам“ (само)опредмећивање као вештачка замена за смисао (само)разумевање човека као производа у било ком смислу, осцилира између полова од којих један представља крајност која нагонима и односима ана- логним животињском свету приписују свеобјашња- вајући карактер, а други, „хуманији“, оно данас често присутно схватање човека као суме личног образо- александар загорац пастирска психологија човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – 48 l6/2008 по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ православни мисионар l 49 вања, постигнућа, угледа, положаја итд – дакле онога што је урадио, што други могу да виде да он ради, односно онога што опредмећује (чему одговарају „постављени циљеви“ „каријере“, сопственог „брен- дирања“, успешне „продаје“ самога себе на „тржишту рада“ – сам начин изражавања савременог човека представља јасан одраз такве „духовне“ подлоге) ако човек прихвати да је оруђе (макар једино и самоме себи) за остварење ма каквих циљева (а будући да ствара сопствени смисао, човек је и једини критеријум процене њихове оправданости, етичнос- ти), онда свођење других људи и света који нас окру- жује само на елементе једначине сопственог успеха појединца (или заједнице појединаца: друштва, државе, нације) није ништа друго до логично закључивање! трагичне последице таквог „поства- рења“ (свођења човека на ствар – хајдегеров израз) највидљивије су у масовним погромима и немилоср- дности ратова са почетка 20 века и резултатима „великих“ идеологија (фашизам, бољшевизам) хуманизам као симптом, а не као лек човек, суочивши се са нагризајућим плодовима нихилизма, настоји да нађе противтежу у „хуманиз- му“, односно, језиком данашњице - „глобализацији“, као тежњи за стварањем света по мери човекових потреба (- опет исто!), али овај пут са нагласком на „толеранцији“ и (безусловном?) „прихватању чове- ка“, као врхунцима људскости али, тиме ипак не долази до потребног нам освешћења, јер се ништа битно није променило: наша љубав према човеку остаје и даље „љубав према даљњем“ (коју руски философ леонтјев (1831-1891) изједначава са пуким усхићењем, са понесеношћу идејом „човека уопште“, „збирним и апстрактним“, а не љубављу према бли- жњем, „конкретном“, као код „хришћанске хуманос- ти“) а у основи свега поменутог, као испрва непри- метна грудва која се све бржим падом претвара у разорну лавину, лежи првобитна заблуда – о бесмис- лу или од човека произвођеном и одређиваном смислу живота (што су, у основи, само два начина за исказивање исте ствари) смисао као откриван, а не произвођен ако прихватимо да је задовољење потреба исто што и смисао, како објаснити осећај „егзистен- цијалне празнине“, однодно незадовољство услед осећаја да је живот бесмислен, у оним срединама где човек има „све услове за живот“ по модерним стандардима? идеја да је (у тим случајевима) несрећа симптом неприлагођености, дакле нечег нездравог (по фројду), носи опасност да човека гурне још дубље, јер терету његове несреће додаје и постиђеност због тога што је несрећан, а да при- том не решава ништа – нико се и не пита о разло- зима мимо биолошко-економско-хуманих, јер унапред прихвата да их нема а шта ако их има? ако, уистину, „логос не произилази из егзистен- ције већ је нешто са чиме се она суочава; у супрот- ном смисао би изгубио захтевни и подстицајни карактер, не би позивао, нити обавезивао“ (виктор франкл, основи логотерапије) франкл сматра да класична психоанализа, која утемељује савремено схватање човека, прави неколико грешака определивши се да човека посматра као механи- зам, она у њему види само оно нагонско, дакле оно што га вуче, гура и тера, а не и оно вредносно, што га привлачи „вредности“ подразумевају израз онога што је у човеку аутентично, његово особено и што се не може тумачити по моделу машине - његов логос, његов смисао он свој смисао оства- рује слободним избором различитих могућности, с обзиром на друге људе и на свет који га окружује једино ако човека посматрамо као затворен сис- тем, можемо да тврдимо да он одређује сопствени смисао, а тада би све оно што чини за ближњег, свет, веру или идеју, било или лицемерно или – бесмислено тада би и сам морал био немогућ; класична интерпретација морала као нагона још увек је наглашени део психологије која се предаје у средњој школи, иако је очигледно погрешна зашто? по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ на исти начин, не може се говорити о „религијском нагону“, нити се љубав може сводити на интелектуализацију сексуалног нагона човек је, дакле, отворен према ближњима и свету, односно животу који није само засебно-лич- ни, где он свој смисао открива, а не производи зато природи човека „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који 50 l6/2008 треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо-дина- мика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревази- лажења“, које подразумева заузимање осмишља- вајућег става према условима и узроцима живота, којима никада не можемо потпуно да управљамо, али у односу на које имамо ту неприкосновену и аутентично људску слободу – слободу да изаберемо како ћемо се према њима односити „како свака животна ситуација представља изазов усмерен човеку и пред њега поставља проблем који треба да реши, питање о смислу живота се може окренути: не пита човек за смисао живота, већ живот њему поставља питања на која он треба да одговори а животу може да одговори једино ако одговара за свој живот, тако што ће бити одговоран“ зашто је одговорност кључна? ако нема одговор- ности, онда нема ни избора (јер за шта би човек онда био одговоран?), а тиме ни слободе (јер зашто би онда уопште и био одговоран) тада би човек заиста био само „рационална животиња“, немоћна жртва сопствених нагона и околности избор и одговорност – темељи недодирљиве слободе одговорност је нужна последица избора, који је неодвојив део сваког тренутка људског постојања може ли се замислити човек који не бира? данас, тешко, поготово зато што су давно избледели нагони који су примитивном човеку говорили шта мора да чини, а са двадесетим веком губи се и упућујућа снага традиције, која је човеку говорила шта би требало да чини али франкл у слабљењу обавезујућег карактера традиционалног не види трагедију, већ супротно – прилику да се човек суочи са својом суштином, односно одговорношћу за изборе које сам чини, а не оне које некритички прихвата („конформизам“ – саображавање општем мишљењу, само зато што је већинско) или који му се намећу („тоталитаризам“ – попуштање пред силом) на такав начин, сматра франкл, и значај традиције ће бити изнова потврђен разумевањем избора на којима се темељи, а не њеног прихватања реда ради (како се данас многи односе према својој хришћанској вери, не увиђајући да тиме обезвређују себе као хришћане) може ли се човеку одузети слобода избора? не, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога уколико заријете иглу у вену и човеку и мајмуну, обоје ће осећати исти бол, који ниједан од њих никаквим избором неће моћи да отклони али човек ће бити у стању да трпи, чак и ако бол постане неподношљив, уколико је свестан разлога, смисла тог бола: да ће његова крв или његова коштана срж некоме спасити живот мајмун никада неће моћи да буде свестан смисла, те ће стога његов доживљај увек бити истоврсно непријатан човек ће, међутим, или са поносом трпети или бесмислено патити, већ сходно томе какав је избор учинио: да ли је своме подношењу нашао смисао или не, што је – опет - оно што је једино човек од свих бића кадар да учини, дакле оно што га од свих осталих бића и разликује није ли, стога, баш у томе његова суштина? и није ли управо таквој људској јединствености савремена мисао окренула леђа, објашњавајући човеку да је условљен (пандетерминисан - франклов израз) биолошким, климатским, друштвеним и бројним другим чиниоцима; да је његово само да истрпи сопствену личност која настаје као њихова, мање-више произвољна комбинација? дакле, човекова неприкосновена и недодирљива слобода није слобода у односу на узроке, већ у односу на разлоге, и то у сваком тренутку његовог живота може ли се она раздвојити од одговорности? да ли би такво раздвајање могло икако и икад да помогне човеку? могу ли постојати бесмислени тренуци у животу? ако могу, по чему се разликују од смислених? каква је природа људске љубави, почев од братске, преко „полне“, па до љубави према богу? које истине предања изнова потврђује логос виктора франкла? можемо ли такав смисао сазнати у потпуности нашом људском логиком? потврђују ли животна искуства франклове ставове? имају ли они истинског утицаја на човекову свакодневицу, посебно у најтежим тренуцима, или представљају само интелектуално средство за утеху? зашто су франклови ставови посебно битни за будућност свакога од нас понаособ и човека уопште? зашто је, заправо, наш свети владика данило (крстић) назвао франкла „божијим човеком међу психијатрима“? потрудићемо се да одговоримо у следећем наставку православни мисионар l 51 живот христов, предста- вљен сведочанством четворице јеванђелописаца, луке, матеја, јована и марка, осликава нам, међу чудима учињеним самим господом, бројна исцељења патећих од многих болести (мт 14, 35–36 ; 15, 30–31): слеп од рођења прогледа (мк 8, 22–26), и губави се очистише и одузети проходаше (лк 5, 12–13) и крвоточива жена се ослободи од болести током многих година (мк 5, 25–34) и месечар се исцели (мт 17, 14–18) и исцељење немога се зби (лк 11, 14) и ђавоимана кћер жене хананејке (мк 7, 25–30) се ослободи бесова након много година ту су истовремено и чуда васкрсења уснулих (лк 7, 12–17; лк 8, 49–56): прво познато васкрсење уједно и најпразнованије у народу српском је лазарево (јн 11, 1–45) кроз ове примере господ нам упути поруку: „не греши више“, указујући, дакле, да је соматска али и душевна болест присуство греха у човеку за узврат, сам христос је тражио веру оних којима је помоћ исцељења била потребна, постављајући је као једини захтев најлепши од свих примера исцелитељства божијих светитеља, слављени данас као заштитници званичне медицине и лекара су свети врачи и бесребрници козма и дамјан ова два света брата по телу и духу, поред дела која чинише, остају доследни христовој заповести „за џабе добисте, за џабе и дајте” као на њиховом примеру, када се каже „лекар лечи, бог исцељује”, свети оци не умањује сврху и значај лекарских вештина, као ни место (савремених) лекара у животу модерног човека, у савременом добу овом се изреком продире и открива дубљи смисао и корен излечења лекарско умеће свете браће бесребрених врача лекар лечи, бог исцељује пример исцелитељства нам је данас свима познат из манастира острог над моштима светог василија острошког које скривајући тајну исцелитељског тајнодествовања, многе врати у живот, из нездравља у здравље дамјан милетић пастирска психологија 52 l6/2008 козме и дамњана достиже највишу исцељивачку моћ, пре свега захваљујући благодати којом они отклањају, чак и у соматском смислу, трулежност и смртност огреховљеног и од бога удаљеног човека много је, дакле, таквих примера добијених из живота отаца цркве који не само исцељиваше од болести, већ и васкрсаваше из мртвих пример исцелитељства нам је данас свима познат из манастира острог над моштима светог василија острошког које скривајући тајну исцелитељског тајнодествовања, многе врати у живот, из нездравља у здравље у једној својој приповеци, иво андрић успева на себи својствен начин да опише природу одстрањеног од бога човека описујући то „чудо у олову”, инспирисан исцељењем покајаног и вером испуњеног болесног у бањи витезди (јн 5, 1–14) насупрот томе, андрић сведочи о судбини непокајаног и сами тим тежини прста божијег над фамилијом која из колена у колено, готово генетски уврежено, преноси своју обезвређену и од бога удаљену и отпалу природу само један члан успева да продре у судбину фамилије и да увиди трулежност и сам узрок, премда на невешт начин и понуди исцељење најмлађег од свих чланова у том грчу и ропцу, показује се да је грех, који је узрок болести, видљив не случајно на најизраженијем и најблаженијем изразу лица - осмеху - који и даље остаје туп и карактеристика генетског наслеђа и моралног пада оних који не показаше плодове покајања кроз речи господње да „род се овај не изгони осим молитвом и постом” (мт 17, 19–21) многи психоаналитичари, међу којима и фројд, проблем огреховљене савести решавају феноменима репресије или насилним подсвесним потискивањем свега негативног, што као последицу има психичке поремећаје насупрот томе, хришћанска црква као лек нуди покајање, којим се, милошћу божијом, постиже и исцељење међутим, реалност данашње цивилизације је таква да савремена медицина, а уз њу и мултибилионски бизнис фармацеутске индустрије особито изражен у модерним и прогресивним земљама света западне мисли и културолошких одредница, као да удара у темеље морала одређеног божијим законом, по сваку цену желећи да наметне култ лека као јединог извора излечења овај сулуди тренд успева, чини се с нарочитим успехом, да опчини модерног човека опседнутог пролазношћу, дајући му разноврсне еликсире и капсуле здравља које ће га очувати и тобож оградити од ма којих болести савременог доба као последице не само толико рђавог начина живота, колико страхотнијег одлучења од бога и живота у јединству и заједници с богом с једне стране, равнотежа преовладава ка очајном човеку којем култура и савремени трендови намећу идеале и циљеве, док с друге стране, сва сигурност у заштићен живот од болести долази не из вере у бога оваплоћеног, васкрслог и вечно живог, већ из немилосрдне потребе да се човчији живот подвгрне овоживотном балзамовању кроз капсуле које ће нас одржати виталним, здравим и отпорним изгледа да човек, у тежњи да сачува свој живот, не преза од све бржег руинирања и губљења телесног и физичког кроз лично раслабљено духовно биће јер, «ко жели да сачува свој живот, изгубиће га» - како рече господ уместо да човечији живот постоји кроз духовну симбиозу с телесним, он постаје могућ и остварљив захваљујући шачици лекова и еликсира који ће га, тобож, заштитити од пропасти и вечне смрти човек, тако, налази утеху у ономе што га заправо одваја и од самог себе, од свог суштинског осећаја за себе, полажући притом сву наду на алтернативне изворе живота који живот заправо не нуде подупрт штакама савремених трендова, верује да ће му еликсири живота заменити сву енергију духа, да је могуће себе сачувати у здрављу докле год постоје лаже које са таквим квазиуспехом отклањају све тегобе но, његова спремност и снага да се суочи са реалношћу овог света видљива је онда када би сви ти еликсири за тренутак нестали тада би му било јасно да човек не само што живи од речи божије, већ њу не може заменити нити употпунити ни један еликсир којим се човек обмањује и тако, своју агонију наставља савремени човек који је своју заједницу са јединим исцелитељем богом раскинуо, не приносећи не само материју и природу на освећење, већ ни само покајање и исповешћу кроз причешће на путу ка животу вечном православни мисионар l 53 сваке године 19 октобра центар глувонемих у србији, у улици светог саве 16-18, слави своју крсну славу светог апостола тому апостол тома, звани „близанац”, беше један од дванаесторице апостола и „не бјеше са њима када дође исус”, по васкрсењу и када су други ученици говорили „видели смо господа”, он им рече: „ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати” јеванђелист јован историјски веродостојно описује нам све потанко шта се по васкрсењу са апостолима и васкрслим победитељем смрти збивало „и послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и тома с њима дође исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: „мир вам! затим рече томи: пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди невјеран но вјеран и одговори тома и рече му: господ мој и бог мој! рече му исус: пошто си ме видео, поверовао си; блажени који не видјеше а вјероваше а и многа друга чуда учини исус пред ученицима својим која нису записана у књизи овој а ова су записана да вјерујете да исус јесте христос, син божији, и да вјерујући имате живот у име његово” (јован, 20, 24-31) дакле, апостол тома се крајње скептично насумњао за све нас и није веровао (отуда израз „неверни тома”) да је господ исус христос победио смрт и васкрсао, устао из мртви и свима нама, потомцима старог адама, пропутио пут „кроз врата смрти у живог вечни”, како говори спаситељ: „ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће” своју сумњу апостол тома прао је врелим сузама и горким кајањем али и пламеном и неустрашивом вером и ревношћу тако је приликом бацања коцке где ће ко од апостола ићи да проповеда распетог и васкрслог господа, тома добио задатак да путује у далеку индију, тамо где се пре више од 300 година од рођења христовог, са својим непобедивим фалангама, зауставио један од највећих војсковођа света александар македонски тако је тома отишао да мисионари скоро на крај света ношен христовом љубављу он је преобратио многе у хришћанство после многобројних чуда, живот је завршио мученички кнез муздије, муж тергијанин, коме тома крсти жену и сина азана, осудио је апостола на смрт и послао пет војника који гa прободоше са пет копаља тако је предао душу своју господу свети апостол тома пре смрти, свети тома је, као и други апостоли, био чудесно пренет у јерусалим на погреб пресвете богородице но како је задоцнио „он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб свете пречисте, али не нађоше тела у њему господ беше узео матер своју у насеља своја небесна” и тако свети апостол тома, говори нам свети николај српски, „својим неверовањем утврди веру у васкрсење господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављање матере божије” предање цркве нам говори, како нам преноси преподобни отац јустин (поповић), да су апостоли, када су отворили гроб пресвете били ужаснути јер у њему не беше тела богоматерина, већ само погребне ствари, из глувонеми бога прослављају, а неки здрави и не хају протојереј мр александар д средојевић пастирска психологија 54 l6/2008 којих излажаше диван мирис зачуђени апостоли су са сузама целивали плаштаницу што беше остала у гробу и молили су се да им господ открије шта је са пречистим телом пресвете богородице предвече апостоли су сели да се окрепе, остављајући по обичају једно место празно за учитеља стављали би један део хлеба за њега, а када би завршили обед подизали би то парче хлеба увис, славећи пресвету тројицу молитвом „господе исусе христе, помажи нам!” потом би то парче хлеба јели као господњи благослов тако су учинили и тог тужног предвечерја, али по завршетку обеда када су подигли парче хлеба, чуше умилно појање и у ваздуху угледаше пречисту са мноштвом ангела она сијаше неисказаном славом и рече им: „радујте се јер сам с вама у све дане” а свети апостоли се испунише радошћу, и уместо уобичајеног „господе исусе христе, помажи нам”, ускликнуше: „пресвета богородице, помажи нам” узор и укор за нас данас глуви и неми, који бога, пресвету богородицу и све свете свуда прослављају, јесу и узор и укор нама који имамо и ноге и руке и очи и уши и језик говорљиви а, хвалу богу, не одајемо у псалмима је написано: „очи имају и не виде, уши имају и не чују” и народна мудрост прекорно каже: „слепи су код очију!” нису ли многи такви у фирмама, предузећима, просветним и културним установама, по селима и градовима? душом, умом и мржњом слепи, неми и глуви здравог тела, а горде и мрске душевне заслепљености, какав је био некада савле таршанин, који после обраћања постаде свети апостол павле, који је у незнању христа и хришћане прогонио, док му се на путу за дамаск васкрсли господ у неисказаној светлости није јавио, светлости од кoje je савле ослепео а када је неустрашиво поверовао, и живот свој јe за господа дао, као и свети тома и многи други светомученици, кроз векове све до данас „уби нас незнање, тугује и цвили свети николај српски пред престолом творца клечећи, и даље вапије: „грчи се моје срце у болу и очи се моје пуне сузама, господе, што те многи оставише и одоше тражити хране на њивама глади” многи су се срби у последњих пола века окренули од бога ко смо, шта смо и одакле смо? заборавили смо да смо род немањин и савин, да смо само уз помоћ христову издржали петвековно ропство и многе друге голготе, а и данас смо изложени духовном разарању, ако се вратимо христу и светом сави, светом томи и осталим светима опстаћемо, у противном ишчезнућемо али, како вели духовна песма: „све што видиш православни мисионар l 55 очима, даде господ људима, да би људи преко тога прославили бога!” те тако, оно што не чине здрави, чине хендикепирани, глуви и неми - прослављају бога они нас орканским крицима својих душа и слухом бескрајне тишине зову да и ми, и појединачно и породично и као народ, прослављамо бога живога, пресвету богородицу са свим светима речима: „господе исусе христе, помажи нам и спаси нас!” из скривене ризнице цркве свако од нас се макар једном упитао ко су ти људи који стоје у углу цркве, сакривени огромним стубом, иза којег се готово ништа не види када год одемо у цркву, увек можемо препознати неке наше ближње који пре литургије одлазе у десни угао цркве и одлазе тек када се све заврши и када последња душа изађе често су то млади људи који још увек седе у школским клупама или су тек пошли на студије они су пуни снаге и жеље да што лепше певају на сабрању око тајне вечере на којој христос свакоме ко од срца жели, даје у наследство своје царство божије тако то бива и у једној маленој цркви, у једном прелепом граду у срцу босне то је бања лука, а на кочићевом венцу храм успења пресвете богородице у којем пева један мали хор девојака хор успења пресвете богородице не престаје свој славослов некада је само неколико њих, а некада их је свих двадесет ту носи име света ангелина српска пратећи њен пример девојке осветљавају овај свет и чине да он добије ону топлину коју је давно изгубио и заборавио хор је једна скривена ризница цркве свако ко жели да разуме и да осети богатство цркве, треба само да се стиша, да се мало сабере и да обрати пажњу на речи песама које се чују из угла цркве ум и срце ће тада уздрхтати, душа ће затреперити и тело ће се приклонити слави којој пева хор анђелских девојака ако некада будете долазили у бања луку, не чекајте премишљајући куда би ваљало ићи пођите у цркву успења пресвете богородице и даће вам се благо какво се на земљи не може наћи 56 l6/2008 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам уграду бањалуци 1991 године, тада граду од скоро 150000 становника, од чега је пола било срба, постојала су само два православна храма - саборни храм свете тројице и храм рођења пресвете богородице на ребровцу многи вјерници, да би стигли на богослужења, прелазили километре и километре град је растао, деведесетих неко је отишао, неко остао, колоне људи су прошле, а многи су остали ту нашавши свој нови дом двије градске цркве постале су мале након пола вијека, у центру града васкрсавао је саборни храм христа спаситеља захваљујући владици бањалучком јефрему, труду свештенства, љубављу и вјером народа, у славу божију, почињу ницати и живјети цркве у бањалучким градским и приградским насељима: лазарево, дракулић, чесма, врбања, обилићево, петриће
... l6/2008 када размишљам о овој теми на ум ми одмах падне одговор поглавице сиетл на писмо америчког председника абрахама линколна, који је 1854 године понудио да држава купи велики део индијанске земље, а заузврат индијанском народу је обећан резерват то писмо белом човеку и након више од 150 година очарава дирљивом лепотом израза, дубоким осећањем за природу, а такође не престаје опомињати човека на потребу очувања животне средине индијанском поглавици сијетл посвећен је и светски дан заштите околине – 5 јун, а њему у част на северозападној пацифичкој обали назван је и град сијетл баш ту, на пацифичкој обали, средином 19 века, почеле су да долазе мале скупине белаца, а поглавица сијетл дочекао их је са добродошлицом и са њима је живео у пријатељским односима уместо да се бори против њих, покушао је да прихвати њихов начин живота, те је од исусоваца научио основе католицизма поставши предан верник на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, сваки прамен измаглице у тами шуме, свети су у мислима и у животу мог народа сокови у дрвећу прожети су сећањима на црвеног човека када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде заборављају земљу која им је дала живот наши мртви никада не заборављају своју предивну земљу, јер она је мати црвеног човека део смо земље и она је део нас! мирисне траве су нам сестре јелен, пастув, велики орао – браћа су нам“ овакво размишљање некада је заокупљало човека, данашљи савремени човек нема такав резон савремени човек попримио је потрошачки карактер, руковођен је себичним мотивима, те тако жели да природу пороби зарад личног добра хришћанско разрешење овог проблема налази се у чињеници да су и природа и човек дело творца, и да у садејству и љубави треба да приносе своје залоге вечном животу ради оваквог размишљања татјана радић тема броја религија и екол огија на писмо америчког председника, сијетл одговара: „како може да се купи небо и топлина земље? тако нешто сасвим нам је страно ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде па, како их можемо купити? сваки је делић ове земље свет мом народу!” православни мисионар l 29 московски архијерејски сабор у својим основама социјалне концепције рпц наводи да „еколошки проблеми имају, у суштини, антрополошки карактер, будући да их је изазвао човек, а не природа“ а владика игњатије (мидић) додаје да је „човек створен са задатком да брине о одржању природе, о њеном постојању и да је сједини са богом и да на тај начин природа превазиђе своју смртност и да постане трајна, вечна“ дакле, човек није створен да би поседовао ствари, нити да влада њима спроводећи силу и моћ, већ треба да је у сталном дијалогу који је у славу бога творца човек је, према речима социолога вукашина павловића, само од бога овлашћени пастир који брине о целокупном божијем стаду ако као хришћани знамо ове појединости, како је могуће да ни ми немамо еколошку свест, како је могуће да и ми мислимо само на лично спасење, а не и на спасење целокупног човечанства? и како решити новонасталу еколошку кризу? преподобни максим исповедник говори да човек може целу земљу преобразити у рај тек онда када буде носио рај у самоме себи мир је позајмљен из природе, како каже поглавица сијетл: „бука ми вређа уши“, а ја додајем и цепа моје биће на пола историјски се показало да је човек кршећи природни ред, реметио и морални поредак у заједници, али и самоме себи то значи да смо престали водити рачуна о томе шта бисмо смели да урадимо, а шта никако није дозвољено, те бацамо опушке где стигнемо, уколико се враћамо из села после викенд-одмора ђубре ћемо бацити у оближњи јарак, не размишљајући шта су те распаднуте материје у стању да направе екологија је, према професору шушњићу, критичка наука која би могла да скрене пажњу са посебних интереса појединих група на универзалне вредности заједнице уместо љубави према природи, ступила је воља и надмоћ над њом ово даље води ка томе да је и љубав према природи, односно еколошка свест, део подвига савременог хришћанина татјана радић тема броја религија и екол огија свети прохор пчињски у 10 веку на нашим просторима имамо првог еколога, светог прохора пчињског легенда казује причу о испоснику прохору који је у другој половини 10 века водио свој испоснички живот у долини реке пчиње долина пчиње окружена је прелепим планинама козјак, старац и рујан, а тај крај и данас представља једну од најочуванијих еколошких оаза у европи византијски велможа ромен диоген је, ловећи са својом свитом по том крају, налетео на пустињакову припитомљену кошуту прохор је узео у заштиту своју кошуту и убедио диогена да одустане од даљег лова прорекавши му да ће, ако се врати кући, постати цар византије много година касније, када је стварно постао цар византије, диоген се сетио сусрета са старцем испосником и пошао са пратњом да му се захвали на пророчанству које се бистинило старац је, међутим, већ био умро, а његово нераспаднуто тело војници су пронашли у једној од пећина козјака у знак захвалности цар диоген подиже цркву светог прохора пчињског близу места где се и данас налази истоимени манастир за старца пустињака са правом можемо да кажемо да представља првог свеца еколога на нашим просторима, јер је узео у заштиту животиње на које се устремила рука ловца (из књиге религија и екологија вукашина павловића) 30 l6/2008 бележећи понајвише живот птица и њиховог окружења, односно биосфере царске баре, лудашког језера, обедске баре и других станишта на подручју србије, он је својим краткометражним, еколошко-документарним филмовима, приближио, на жалост, више страној него домаћој публици непоновљивост и нераскидивост наше утемељујуће везе са природом пророчанство „што задеси птице, задесиће и човека!“, којим је пре више од сто година поглавица индијанског народа сијетл покушао да освести „белог човека“, живорад милић је узео за наслов једног од његових првих филмова али и поновљено упозорење као да није било довољно – његов последњи филм „звона природе“, као део епилога доноси нам слике потпуне пропасти еко-резервата лудашког језера, захваљујући отпадним водама које у њега дотичу речицом киреш лудашко језеро, представљало је највећи природни резерват птица на тлу европе, заштићен међународном конвенцијом о заштити мочвара и птица мочварица (тзв рамсарска конвенција) на њему данас, нажалост, птица скоро да и нема снимити птицу у природном окружењу поред осталог, и та онеспокојавајућа чињеница чини филмове живорада милића, којих има преко двадесет, јединственим националним благом, али постоје и други разлози ради учешћа на страним фестивалима, ови филмови су сви снимани филмском, а не електронском техником, која је далеко јефтинија ово је захтевало вишеструка материјална одрицања како самог аутора, тако и оних који су на тим пројектима учествовали такође, снимање птица у природном окружењу била је и прилика да се покаже истинско умеће врхунског сниматеља, односно стрпљење пожртвованог редитеља и његових асистената то потврђују и бројне награде на фестивалима у земљи и иностранству упркос томе, последње остварење „звона природе“, које обједињује и уметничко и документарно у динамичном споју звука, слике и пратећег поетско- драмског текста, већ је пету годину доступно само у радној верзији, упркос званичном обећању средстава за његову финализацију али, не марећи за то, живорад милић већ припрема нови подухват три филма од поменутих филмова, као најзанимљивије, издвојили смо наредна три, која ће можда бити приказана у организацији православног мисионара 1) „годишња доба на језеру“, трајање: око 15 минута - награда grand prix, међународног фестивала еколошког филма mefest, златибор сниман на лудашком језеру, овај филм бележи специфично јединство флоре и фауне, звона природе у време највеће економске кризе и ратова, почев од 1990 године, живорад милић (86), филмски сниматељ у пензији, тада и међународно признати уметник, одлучио се да сликом и звуком од заборава спасе јединствене еколошке резервате на тлу наше земље, чије је уништење тада почело да узима маха, како због сиромаштва и небриге, тако и због људске обести александар загорац тема броја православни мисионар l 31 кога више нема 2) „отпор на острву галебова“, трајање: око 12 минута - две награде за камеру на фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма у београду на једном од острва лудашког језера, некада се налазило преко 700 гнезда галебова филм приказује њихов животни циклус, почев од легања, па до првог лета „заплет“ настаје када велики белорепи орао покушава да нападне легла галебова на острву данас више нема језера која нестају 3) „језера која нестају“, трајање: око 15 мину- та - прва награда еколошког фонда ужице филм, сниман на обедској бари, царској бари и лудашком језеру, сведочи о бујном и разноврсном животу на ова три кључна еко- лошка локалитета, кога данас, такође, више нема не само својим уметничким изразом и ставом, већ и прихватањем да овакво под- сећање на природу, која нам је од бога дата да је – као „круна творевине“ (види: св григорије ниски, антропологија) – спасава- мо заједно са својим сарадницима и коауто- рима стави испред, данас за многе пресудног, материјалног интереса, живорад милић оставља пример не само уметника, већ и хришћанина по делу зато се надамо да ће његови радови убудуће постати, уз помоћ оних који су то дужни и вољни, далеко доступнији широј публици, како би поново оживела општа свест о нераскидивој вези човека и природе, чије бисмо недостатке – посебно у нашој средини - убрзо могли при- лично да платимо звона природе александар загорац тема броја 32 l6/2008 „јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови божији јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце божије јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада“ (рим 8, 19-22) творевина тугује, вели апостол павле и не само творевина, него где год се окренемо, у сваком сегменту живота, свуда је прича о неком страдању и претећој катастрофи све је у дубокој рецесији, а творевина, односно човеков екосистем, није изузетак заиста, свет постаје тужно и несигурно место за живот оно што непрестано лебди над њим је претња смрти и нестанка но, било да су у питању проблем загађења, озонске рупе, мањак здраве хране или било шта од онога што подразумевамо под актуелном еколошком кризом, узрок проблема је увек и само: човек шта је то човек учинио, где је то погрешио па цела творевина „уздише и тугује до сада“? и човек је творевина, зар не? међутим, он је јединствена творевина, сличан али ипак сасвим различит од свега што је створено један немач- ки философ с прве половине xx века, макс шелер, показује ту особеност човека у односу на свет, односно на остала створена бића и природу он каже: „жива бића срастају са својом околином, па немају нити свој свет нити своју предметност: свет има њих; човек, међутим, има свет и стога човек је тај који свету може да каже „не!“ да, човек има свет, њему је дат свет, да својом вољом искаже (не) постојање тог света повежимо ову шелерову тврдњу са библијским извештајем о стварању света и човека и биће нам јасни одговори на многа питања, па и на питање узрока еколошке кризе у првој глави књиге постања налазимо да је човек последња творевина у процесу стварања њему је, како то тумачи свети јован златоусти, тако указана царска част читава творевина, која претходи стварању човека, је као каква народна свита и црвени тепих постављен да дочека цара могли бисмо даље да развијемо ову мисао и да закључимо да као што је та окупљена свита под влашћу цара, тако је и творевина под влашћу воље човекове то свеш теник творевине александар милојков тема броја православни мисионар l 33 говори и сам творац првим људима: „растите и множите се и напуните земљу и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи“ (пост 1, 28) међутим, да ли је човек ово „владајте“ употребио на исправан начин? јесу ли се, у вези творевине, поклопиле његова намера и намера творца? очито да нису бог је својом творачком вољом рекао да (постојање), док је човек својом вољом рекао не (непостојање) творевини својим творачким да бог је створио свет и његова је жеља да свет постоји, али да истински постоји, а то значи да вечно постоји јер, истина је само оно што је непроменљиво, стабилно, вечно оно што данас јесте, а сутра није, није истинито ту су чињеницу примећивали још древни грчки мудраци и философи међутим, творевина самим тим што је створена је и смртна, она нема моћ да „по себи“ постоји вечно да би, пак, вечно постојала она је потребовала сједињење са нествореним, са свеш теник творевине александар милојков тема броја 34 l6/2008 вечним дакле, творевина вапи за обожењем, зато и „жарким ишчекивањем очекује да се јаве синови божији“, како то апостол павле каже тај задатак да сједини створено и нестворено, те да тако омогући истинско (вечно) постојање свега створеног, имао је човек како је то човек требао да учини? итекако има смисла то што је човек створен на крају процеса стварања човек, као психосоматско биће, створен од „праха земаљског“ у који је бог удахнуо живот, управо у свом телу носи целокупну творевину као рационално и слободно биће он је позван на заједницу са богом, на истинско (вечно) постојање кроз ту своју заједницу он је требао да богу узнесе и читаву творевину, да је кроз себе сједини са богом, те да тако омогући да све вечно постоји човек, је дакле, свештеник творевине, адам је требао да постане христос то није могао да буде анђео, јер нема тело, то је могао да буде само човек јер у свом телу носи целокупну творевину, чије постојање пројављује кроз своју личност логика је проста: смртна личност – смртна и творевина јер, уместо да творевину окрене богу, човек ју је окренуо себи окренуо је створено створеноме, смртно смртноме отуда је човек ушао у борбу са творевином васцела творевина вапи за постојањем, отуда беспоштедна борба између човека и природе то је борба за опстанак, за живот све што човек чини, чини мислећи да ће тиме обезбедити постојање човечанства у тој својој борби не штеди никога, па ни природу продукт такве човекове одлуке јесте једна лаж постојања, привид постојања који се зове: човечанство јер, само безлично човечанство остаје да живи у оваквом односу ствари, док конкретни људи, конкретне личности умиру трагедија човека је што никада није успео да превазиђе једну платонистичку теорију истине постојања шта нам је чинити? нама, условно речено, више ништа, јер је добри бог преузео ствар у своје руке бог је постао човек онај који је једнак са оцем по својој божанској природи, постао је једнак и нама по својој човечанској природи истинити бог и истинити човек, син божији и син човечији, господ наш исус христос, учинио је оно што је адам пропустио да учини он је, примајући у своју божанску личност и људску природу, сјединио тварно и нетварно, смртно и бесмртно примивши истинско тело људско, он је кроз своју личност учинио да човек и сва творевина живи вечно зато само у њему и кроз њега човек и свет имају истину постојања он је онај који приноси и он је онај коме се приноси творевина, прави свештеник творевине и прави творац и цар творевине он је глава тог новог тела, те нове православни мисионар l 35 природе, која постоји кроз његову личност то тело је црква божија стога, истина постојања свега створеног јесте црква: свет је створен да постоји, дакле, свет је створен да постане црква то је начин да ишчезну све кризе са којима се човек и природа срећу, а међу њима она најважнија која је и узрок свих могућих криза и невоља: смрт бог је преузео иницијативу, али тиме није ускраћена и наша слободна одлука јер не уздише само творевина „него и ми који прве дарове духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега“ (рим 8, 24) тело, цркву божију, не може чинити творевина сама по себи, она управо очекује нас да је у цркву уведемо својом слободном вољом, сједињујући се са главом – христом, творимо његово тело, цркву божију на тај начин се обожујемо, постајемо синови божији, управо они које творевина „жарко очекује да се јаве“ 36 l6/2008 - четврти део - ј ерусалим је доспео под турску управу када је султан селим i, 1517 године освојио сирију и египат његов син сулејман величанствени опа- сао је јерусалим зидинама (1539-1542) оне се, својим линијама и положајем, нису много проме- ниле у односу на античке зидине су штитиле становнике од напада, али су такође биле физич- ка објава историје са дубљим значењем после сулејманове смрти 1566 почела је упра- ва паша који су ратовали међу собом или с мес- ним гувернерима и принчевима јерусалим је у том периоду пропадао, становништво се смањи- вало читави делови града претварали су се у рушевине у четири века османлијске владавине (1517- 1917), историја хришћана у јерусалиму била је бесконачна свађа уз повремена насиља међу непријатељским сектама грчка и јерменска црква биле су каткада у повлашћеном положају код турака као “источне”, односно, индигене французи су традиционално подржавали латине, руси грке, а локални турски сатрапи систематски су изазивали политичке и финансијске размири- це међу хришћанима света места су продавана ономе ко би највише понудио краткотрајне про- мене углавном су изазиване под притиском евро- пских сила или подмићивањем османлијских званичника и судова јерусалим је постао много несигурнији него пре 200 или 300 година године 1815 света места су била предмет поли- тичке расправе између европских нација (свађа због њих је била један од узрока кримског рата 1854-6) нарочите привилегије дате су француској у погледу светих места у јерусалиму и витлејему спор око светих места је привукао пажњу свет- ске јавности и изгледало је као да се град пробу- дио после три века спавања од 1621 француска је имала свог конзула у јерусалиму, енглеска је поставила свог 1838 а њихов пример су следиле и друге светске силе у последње три деценије 19 века, град је почео да се шири изван зидина, према западним и јуж- ним брдима, али је пустиња и даље допирала до градских капија које су затваране у залазак сунца и петком у подне у тим новим насељима, куће су се налазиле унутар зидом окружених комлекса који су закључавани ноћу прва велика здања изван старог града била су руска јерусалим је у првој половини 19 века још увек био у средњем веку путеви нису били безбедни, капије су закључаване ноћу, турска управа је била произвољна и хировита отварање суецког кана- ла усмерило је растући прилив туриста у јерусалим, који је до тада привлачио само врло побожне, богате и ексцентричне године 1869 поплочан је пут између јафе и јерусалима, а 1892 отворена је железничка пруга ходочасници су још увек попут морепловаца брижљиво бележи- ли тачан час када су први пут издалека видели град и час када су га видели последњи пут на свом путу назад ка обали медитерана, где су их чекали данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова православни мисионар l 37 - четврти део - брзи и комфорни бродови путовање у јерусалим постало је лакше и без- бедније него пре нови пароброди путовали су од напуља до порт саида за пет или шест дана, али се јерусалим још увек није ослободио варварских знакова близу милион европских ходочасника и турис- та посетило је јерусалим у току 19 века град је опчињавао своје посматраче вековима је јерусалим био, дословце, град саг- рађен од стене у било ком стилу, периоду, чист бели камен вађен у околини, мекан за сечење, али тврд кад се осуши, а изложен времену плавичасто сив, руменкаст или боје ћилибара, једини је грађевински материјал јерусалима од 1948 до 1967 године јерусалим је био подељен опкопима и бодљикавом жицом граница између источног дела јерусалима који су контро- лисали јорданци и западног јерусалима под кон- тролом израелаца, лутала је кроз испражњене куће и пусте улице у центру града остали су ожиљци рата на ничијој земљи то су биле године страха и носталгије упркос многим новим стамбеним четврти- ма, јерусалим је остајао мрачан град са обе стране линије раздвајања дању су снајперис- ти лежали и чекали иза врећа са песком на напуштеним крововима, а ноћу би пси са обе стране лајали у мраку, као да су замењивали своје господаре који су се одмарали од окршаја који ће наставити ујутро у тренутку када је избио арапско-израелски рат, јуна 1967, израелска страна јерусалима имала је око 200000 становника, а јорданска око 70000 међутим, израелска страна града нашла се под јорданском артиљеријском ват- ром израелске снаге су увече извеле контрана- пад и за 48 сати заузеле цео град и целу западну обалу до реке јордан први пут после две хиља- де година јевреји су контролисали читав исто- ријски град историја је затворила круг и у другом смислу данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова 38 l6/2008 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе доба је године када српске породице прослављају своје свеце заштитнике и када су српски домови испуњени драгим лицима, осмесима и радошћу у време када нам поставке живљења диктирају да се затварамо у високотехнолошку самоизолацију и када сами себе оправдамо да више немамо времена једни за друге јер тако брзо живимо да се ни себи не можемо посветити, а камоли другоме, крсна слава је једна од преосталих кочница у савременом отуђењу човека од човека данас готово да нема србина који не прославља своју кућну светковину славе је и верујући и неверујући и необразовани и образовани и урбани и рурални како је данас схваћена, у највећем броју случајева је постала показатељ не хришћанске везаности за светитеља а преко њега и самога бога већ једног, такорећи, главног указатеља припадништва српском народу сећам се себе у адолесцентском периоду како сам размишљао о крсној слави помисао на њу је у мени изазивао такав осећај националног поноса да бих дуго гледао у икону св оца николаја и говорио себи: „како је то сјајно, сла- вим славу, па ја сам прави србин!“ код људи које сам упознавао такође сам славом испити- вао „количину'' њиховог српства на моје питање да ли неко слави славу најчешће сам добијао одговор у стилу, ма шта је теби човече, па ја сам србин, наравно да славим славу! заиста, дубоко се укоренила та мисао да је светковање поро- дичног заштитника основно обележје нацио- налне припадности томе је свакако допринела и чињеница да је слављење славе особеност срба и српског православља а да бацимо један кра- так поглед на то како то срби 21 века про- слављају своје свеце хранитеље (=заштитнике) један просечан српски дом, неколико дана пре крсне славе покреће се машинерија припре- мања ђаконија којима ће бити послужени драги гости јурњава на све стране, несклад, нервоза баш онда када би породица требало да ојача, оснажи се окупљена око свога свеца заштитника, шта се дешава? е, па нема се времена ни за как- вог свеца он лепо виси на источном зиду и јасно показује да је то српска кућа, али ко ће сада у свим тим обавезама да размишља о њему? српска домаћица има још један „много“ озбиљан про- блем слава је посна, била је код својих колега са посла на неколико мрсних слава и настаје земљотрес у њеној глави како да се обрука и изнесе гостима рибу када је она била послужена разним печењима? то је заиста „велики“ про- блем! не иде да се српски домаћин тако „неувиђај- но“ понесе према својим гостима још чуше чла- нови ове породице да не би било лоше да се у данима пред своју славу молитвено оснаже и припреме како би се у светом причешћу на сам њен дан христом сјединили али, ко још има времена и за то поред толиких обавеза? и тако, у оваквој атмосфери српска породица, истрауми- рана, свађама раслабљена дочекује и тај велики дан али, авај, ево нових проблема! домаћица не може да оде у храм на своју славу јер мора да припрема чорбу или супу за славски ручак ако има ћерку, омладинку, која би по сваку цену желела да оде на св литургију, може бити опту- жена од своје мајке да се извлачи од обавеза и изговара одласком у храм гости дођу, почну приче, најчешће политичке природе настану нове расправе, раздори заврши се и тај велики дан једне српске породице сви су задовољни испоштовани су рођаци и пријатељи настављена да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? православни мисионар l 39 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе је традиција предака осветлан је образ добре српске породице а икона породичног заштит- ника и даље виси на источној страни дома, под- сећајући да је све оно што се тога дана у њему дешавало заправо нешто што је требало да пока- же снажно јединство најпре међу члановима породице, а потом и свих оних који дођоше у овај дом али, запитајмо се о каквом се овде јединству ради? да ли је то споља наметнуто замишљање да тога дана као српска породица треба да будемо радосни, сложни итд? да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? узмимо озбиљно слава је хришћански православни догађај у којем се про- јављује јединство цркве на темељу односа нас живих, наших мртвих предака, нашег свеца заштитника и самога бога није неопходно да нам тога дана уста буду пуна прича о свецу заштитнику, богу, вери, али је итекако неопход- но да се ми сами одредимо тих дана према бли- жњима, према прецима, према свецу, према самом богу ова светковина је диван дар нашем народу као подсетник сваке године нашој савес - ти у каквом је стању наш однос према богу и људима дакле, слава је амбијент у којем наше биће истражује путеве поправљања порушених мостова између нас и наших драгих особа, нашег свеца заштитника и на крају и самога бога ако ову дивну светковину схватимо тако, и у светло- сти реченог испитамо и наша националана осећања тј родољубље, тада нам слава више неће бити тек један формални кантар за мерење квантитета нашег српског народног лика, већ покретач који ће нас довести до стања у којем ћемо пуним срцем моћи рећи: „да, ми смо срби, срби христови“ 40 l6/2008 колаж фото-путовање узпсал тир једно молих од господа, и то тражах: да живим у дому господњем све дане живота мога, да гледам красоту господњу и посећујем храм свети његов (пс 26, 4) твој је дан и твоја је ноћ, ти си уредио светлост и сунце ти си створио све пределе земље, лето и пролеће ти си их саздао (пс 73, 16-17) да ме не потопи бура водена, нити да ме прогута бездан, нити да бунар затвори нада мном уста своја (пс 68, 16) јер и птица нађе дом себи, и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје (пс 83, 4) настанићу се у насељу твоме у векове, покрићу се покровом крила твојих (пс 60, 5) господња је земља и пуноћа њена, васељена и сви који живе у њој (пс 23, 1) ево како изгледа путовање уз помоћ псалтира, како се хрићанство и екологија обједињују, и како једно без другог не могу православни мисионар l 41 колаж фото-путовање узпсал тир горе високе дао си јеленима, стена је прибежиште зечевима (пс 103, 18) праведник као палма процветаће, и као кедар на ливану увећаће се засађени у дому господњем, у дворима бога нашега процветаће (пс 91, 13-14) речни токови веселе град божији; освештао је насеље своје вишњи (пс 45, 5) по милости твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста твојих (пс 118, 88) жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице маслинове око трпезе твоје (пс 127, 3) поклонићу се храму светоме твоме, и исповедићу и славити име твоје ради милости твоје и истине твоје, јер си узвеличао изнад свега име свето твоје (пс 137, 2) фотографије урадили: јеромонах георгије, соња рапајић, марија јејина компилација стихова псалама: татјана радић 42 l6/2008 небеса казују славу божију, дело руку његових јавља свод небески (пс 18,2) славу царства твога рећи ће, и силу твоју говориће (пс 144, 11) проузрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље (пс 103, 14) утврди стопе моје на стазама твојим, да се не колебају кораци моји (пс 16, 5) наситиће се (влагом) дрвеће пољско, и ливански кедри које си засадио (пс 103, 16) хлеб анђелски једе човек, храну им посла у изобиљу (пс 77, 25) православни мисионар l 43 државни закони било да су стечени временом као део традиције једног народа или су своје исходиште нашли у неким другим околностима, увек су били инспирација филозофима, правницима и државницима да их даље побољшавају и усавршавају, а све у циљу општег добра и благостања једне шире друштвене заједнице и сам човек функционише на основу више закона који се у њему додирују, сукобљавају, преплићу или просто допуњују ако, рецимо, уземо законе физике приметићемо да се они у једном људском бићу одвијају као и у читавом космосу наш нервни систем прима импулсе из спољашњег и унутрашњег света, и на основу њих и по одређеним законима, реагује тако нам на јачој светлости мозак „каже“ да затворимо очи, јер наше чуло вида није способно да издржи већи притисак од прописаног прагом толеранције када, на пример, чујемо јачи звук обично запушимо уши, из истог разлога када се спуштамо низ гелендере у згради осећамо трење, кад се сударимо са пролазницима у гужви ми смо ушли у сферу трећег њутновог закона познатијег и као закон акције и реакције када скочимо са одрђене висине наше тело је изложено дејству гравитације и закону који је такође формулисао енглески физичар једноставно речено, ми смо физичко тело и подложни смо физичким законима али не само физичким у нама се дешавају и хемијски процеси и његове правилности када на празан стомак поједемо јабуку, а потом попијемо чашу воде осетићемо као последицу стварање јабучне киселине у нашем стомаку када смо нервозни због тога што касни ручак, појешћемо нешто слатко и подизањем нивоа шећера у крви завараћемо глад и поправити расположење ако смо претерали са физичким вежбама, у нашим мишићима ће се створити млечна киселина и добићемо упалу ако попијемо два андола, упала ће дејством лека бити разбијена ако узмемо превише алкохола, тровање је загарантовано део смо, дакле, и хемијског света, као и физичког, с тим што се и ти светови и њихови процеси у нама преклапају и чине једну мрежу физичко- хемијских закона којој смо изложени на све те законе се сад додају и психички и у тој сфери има правила психолози рецимо кажу да су претерани чистунци (они који воле да им је све уређено и под конац) уједно и велике шкртице то је однос између две особине које могу да се повежу и прогласе за закон или закон који нас учи да смо болесни уколико постоји велики јаз између нашег „реалног ја“ и „идеалног ја“ закона има и у етици они се чешће заснивају на вољи и ту улазимо у домен слободе морални кодекси понашања одређују каквим животом живи један појединац, али и каква правила владају у једној широј друштвеној целини за неког ко не пије, не пуши, не дрогира се, већ сваког дана иде на посао или у школу, устаје у превозу старијим особама, помаже слабовидом човеку да пређе улицу или плаћа порез држави рећи ћемо да заслужује сваку похвалу с друге, пак, стране одређена етичка правила се веома лако могу релативизовати и довести у сумњу баш због великог број могућности и слободе из које произилазе тако ћемо за некога ко је издао свог блиског пријатеља рећи да је издајник и да не заслужује да се назове човеком али ако нас упуте да је тај „ издајник“ био блиски пријатељ дилера који је у школском дворишту продавао деци дрогу, а он га због тога пријавио полицији, онда ћемо за њега свакако рећи да је поступио правилно и по савести не треба заборавити и да су мафијаши некада имали своје кодексе части, који нису лако кршили тако се, рецимо, прича да италијански босови нису убијали оне људе који су им бар једном вечерали у кући албанац који је дао срећко гујаничић хришћанство и философија љубавидругизакони 44 l6/2008 „бесу“ тј реч да ће поштовати договор такође је био поуздана особа без обзира да ли је кријумчар дроге или не некада су и проблематични мушкарци своје неспоразуме решавали „ферком“, а то је туча песницама у којој је искључено да неко извади нож, пиштољ или свог противника нападне са леђа ако тог „морала“ има и данас, макар у траговима, то онда показује да се без одређених етичких правила, па макар она била сведена и на карикатуру, не може лако живети неки ред се мора знати, ма колико био примитиван у тим односима и правима треба поменути и закон силе или прво јачега тај закон би био заједнички именилац већине горе набројаних закона реч председника америке или русије на скупштини уједињених нација пажљивије се слуша него реч председника тринидада и тобага или лаоса али тако је и у физици тело веће масе има и већу гравитациону силу и привлачи тело мање масе тако је и у хемији! приликом формирања нових једињења, хемијски елемент означен већим редним бројем истискује хемијски елемент означен мањим редним бројем тако је и у моралу ако је искушење јаче од нашег вредносног система, оно ће победити чврсто смо обећали да ћемо редовно ићи на часове математике како родитељи не би плаћали приватног професора, а касније и скупу школарину ако не „упаднемо на буџет“, али нешто нас је натерало да побегнемо са предавања изговор се лако може наћи ако смо се помирили са тим да ћемо данас себи дати одушак и ево нас већ у кафићу преко пут школе где уживамо у доколици, лепом дану, цигарети, кока-коли и попуњавању тикета за кладионицу једноставно, искушење је јаче од нашег карактера духовни закони е сад, када дођемо у сферу духовних закона ситуација се мења, јер „сила бога не моли, ал бог силу не воли“ љубав је духовни закон и тај закон је јачи чак и од бриге за сопствени живот дакле, превазилази логику овоземаљског ништа мање и код животиња научници који су радили експерименте са мишевима су то недвосмислено потврдили мајка младунаца ће прећи и преко електричног поља, чије дејство осећа још на почетку пута, али наставиће да иде, ризикујући живот само да би била са својом окотом верници који су према христу осећали велику љубав исто тако су били неустрашиви пред пољима смрти која су прелазили ни тирани, ни џелати, ни лепота свих богастава овога света нису могли да одвоје ум верника од господа љубав према христу је поред тих закона силе православни мисионар l 45 превазилазила и друге набројане законе у овом тексту хришћанин је осећао хладноћу и глад и то реално, али је јача била његова љубав према господу апостол петар је ходао по води и пркосио закону густине и притиска! пророк данило се слабо хранио у вавилонском ропству, а био је здрави ко дрен и у тешком нескладу са нутриционизмом многи свети се нису покоравали државним законима и тако се показали као „добри грађани“, али то не значи да нису били добри хришћани клањање идолима је у старо време у многим земљама био државни празник, а директно се косио са заповестима из светог писма питање је коме треба бити веран, држави или богу и докле иде граница „богу божије, а цару царево“? закон љубави је, дакле, јачи од свих осталих закона и он је њихова круна са некима се и слаже и превазилази их, са некима се коси и уништава их, неке допуњује ко тај закон буде разумео све остале ће моћи да испуњава веома лако ако не будем чинио грех, показаћу љубав и то не само према себи ево и примера! имаћу љубав према себи, ако се рецимо не дрогирам, јер ћу показати одговорност за своје здравље али ћу исто тако показати љубав и према родитељима, пошто им нећу бити брига и срамота с друге стране, комшијама нећу упадати у станове и красти новац како би купио „дозу“ када умрем, мој анђео чувар се неће постидети пред христом, тако да сносим одговорност и за њега сам христос неће имати „оправдање“ пред богом оцем због тога што је разапет за неког ко то није умео да цени ако сам због љубави остао имун на тај грех онда се против мене неће уротити ни физички закон (моћи ћу рецимо да ходам праволинијски), ни хемијски („отров“ ми неће пореметити виталне функције органа“,) ни психички (моћи ћу да саставим једну смислену просто-проширену реченицу), ни морални (нећу морати да лажем и крадем), ни закон државе (неће имати разлога да ме хапсе) једном речју, бићу слободан слобода је права провера да ли живимо по закону љубави ако ње нема, онда нам је и христос само изговор да би се неке наше скривене страсти реализовале закон љубави поред слободе доноси и одговорност ако ње нема онда нисмо ни слободни нити делујемо по љубави, већ смо саможиви и бахати закон љубав доноси мудрост и трпљење, али и жртву за другога нећу бежати са часова математике и седети у кафићу, јер мој отац због мале плате неће моћи да ми приушти приватног професора који би ме спремао за пријемни љубав се, дакле, тешко добија, треба труда и зноја, али најсигурнији начин је упознати христа 46 l6/2008 у тексту из претходног броја покушали смо да, упркос ограничењима својственим сваком уопштавању, прикажемо основне чиниоце онога што бисмо могли назвати општим цивилизацијским доживљајем света, других људи, њихове и сопствене улоге, односа и сврхе покренули смо низ питања, као основу за лично промишљање о томе колико су та, махом подразумевана мњења, која и сами често рефлексно прихватамо, доследна барем сама себи и рационалном закључивању на које претендују, односно животном искуству или – боље рећи – искуству живота покушаћемо сада да на том путу истрајемо, ослањајући се на научно-философско наслеђе виктора франкла, утемељено (али не и ограничено) логотерапијом, једним од праваца савремене психотерапије, чија је средишња тачка „воља за смислом“ (за објашњење франкловског смисла, тј логоса видети претходни број) као „примарна покретачка снага у човеку“ да бисмо укратко приказали начин на који франкл реафирмише истине предања, приступом и методом савременог научног мишљења (посебно драгоценим у полемикама са атеистима, који, углавном, науку сматрају прихватљивим критеријумом), кренућемо прво од разраде основних поставки горе (и у претходном наставку) поменутог „општепознатог“, „подразумеваног“, „очигледног“ тиме нам се пружа и прилика да проверимо при- падамо ли уистину „онима чије духовне очи разу- ма нису оштећене“ (атанасије велики, о очовечењу логоса) још у деветнаестом веку, са ослонцем на дравиновој теорији еволуције, почиње да се раз- вија и нихилизам (латински: nihil – ништа), који се данас најчешће означава и препознаје као атеизам или антитеизам, односно (у најгрубљим цртама) идеја да бога нема, да је свако постојање узрокова- но и ограничено видљивим светом даља раз- мишљања у том смеру доводе поједине философе (поготово неке од представника егзистенцијализ- ма) до закључка да човек сам одређује сопствени смисао упрошћавање, а потом генерализовање закључака ове врсте, као и најуочљивијих идеја фројда и његових следбеника, доводи нас до тога да замисао о самоостваривању, као испуњавању циљева које мање-више себи одређујемо, и награди (било у виду задовољства, задовољења или нечег трећег) доживљавамо као природни смисао сваке наше активности, односно постојања заиста, не чини ли се да су данас у већини они који сматрају да се живот може приказати, а потом и оценити, као и сваки други „бизнис план“, било да нам је циљ новац, каријера или нешто „хуманије“? такво раз- мишљање, као што видимо, није ново – старо је већ читав век – али данас, нажалост, у појединим сре- динама, као што је наша, због особености историјс- ког тренутка добија посебан замах али, да размот- римо до чега је оно довело и ка чему једино може да води александар загорац пастирска психологија човеку „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо- динамика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревазилажења“ – човеку се не може одузети слобода избора, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – православни мисионар l 47 свођење човека на објекат како не постоји неки виши критеријум од човекове егзистенције – јер он сам одређује свој смисао - то значи да је по природи човек слободан да све подреди њој мења природно окружење, производи алатке, еволуира радећи како би створио бољи свет по мери оног што олакшава и унапређује (биолошко) пос- тојање али, ако човек ствара смисао, у чему је онда разлика између самога смисла и других човекових производа (не мислимо, притом, само на опипљиве)? а будући да је смисао по природи духовна (психичка) категорија, а „наука“ нам говори да су духовни сад- ржаји, односно сва личност човекова, опредмећење биохемије у виду „одбрамбених механизама, субли- мација и реактивних формација“, значи да је и човек нека врста производа; он се додуше разликује од исталих, јер је једини у стању да производи - самога себе како? развијајући се (научно-технолошки, пре свега) он постаје све способнији да обезбеди што боље услове за лагодније постојање, за задовољење свих својих потреба захваљујући томе „одбрамбени механизми итд“ имају све мање повода за реаговање, трпљење је ређе, задовољство учесталије – циљ испуњен! међутим, плаћена је и цена - човек је себе доживео и прихватио као објекат, а не субјекат, као предмет, а не као личност од тог тренутка он себе тумачи или као „биолошки механизам (машину)“ или као „рационалну животињу“, дакле ону која се од других разликује само по томе што испољава „рационалност“ како је испољава? „својим радом, те је стога, његова суштина оно што је радом створио“ – био је закључак немачког философа хегела, који је оштро крити- ковао други, велики, философ мартин хајдегер (пријатељ др франкла) хајдегер је у томе видео трагичну нело- гичност- човекова суштина, као личности, свесне и јединствене, може да постоји, дакле, једино као однос према објекту последице таквог свођења човека на објекат (јер од објекта, дакле, зависи његова суштина), крајњи израз доживљавају у стварању обрасца нашег савременика који „подручје људске моћи, ефективност владања и управљања проглаша- ва за мерило истине такво мерило вредности је осно- ва хуманизма као тежње да се (све што постоји) процени по мери практично-корисних сврха (што представља) његов прелазак у нихилизам“ (само)опредмећивање као вештачка замена за смисао (само)разумевање човека као производа у било ком смислу, осцилира између полова од којих један представља крајност која нагонима и односима ана- логним животињском свету приписују свеобјашња- вајући карактер, а други, „хуманији“, оно данас често присутно схватање човека као суме личног образо- александар загорац пастирска психологија човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – 48 l6/2008 по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ православни мисионар l 49 вања, постигнућа, угледа, положаја итд – дакле онога што је урадио, што други могу да виде да он ради, односно онога што опредмећује (чему одговарају „постављени циљеви“ „каријере“, сопственог „брен- дирања“, успешне „продаје“ самога себе на „тржишту рада“ – сам начин изражавања савременог човека представља јасан одраз такве „духовне“ подлоге) ако човек прихвати да је оруђе (макар једино и самоме себи) за остварење ма каквих циљева (а будући да ствара сопствени смисао, човек је и једини критеријум процене њихове оправданости, етичнос- ти), онда свођење других људи и света који нас окру- жује само на елементе једначине сопственог успеха појединца (или заједнице појединаца: друштва, државе, нације) није ништа друго до логично закључивање! трагичне последице таквог „поства- рења“ (свођења човека на ствар – хајдегеров израз) највидљивије су у масовним погромима и немилоср- дности ратова са почетка 20 века и резултатима „великих“ идеологија (фашизам, бољшевизам) хуманизам као симптом, а не као лек човек, суочивши се са нагризајућим плодовима нихилизма, настоји да нађе противтежу у „хуманиз- му“, односно, језиком данашњице - „глобализацији“, као тежњи за стварањем света по мери човекових потреба (- опет исто!), али овај пут са нагласком на „толеранцији“ и (безусловном?) „прихватању чове- ка“, као врхунцима људскости али, тиме ипак не долази до потребног нам освешћења, јер се ништа битно није променило: наша љубав према човеку остаје и даље „љубав према даљњем“ (коју руски философ леонтјев (1831-1891) изједначава са пуким усхићењем, са понесеношћу идејом „човека уопште“, „збирним и апстрактним“, а не љубављу према бли- жњем, „конкретном“, као код „хришћанске хуманос- ти“) а у основи свега поменутог, као испрва непри- метна грудва која се све бржим падом претвара у разорну лавину, лежи првобитна заблуда – о бесмис- лу или од човека произвођеном и одређиваном смислу живота (што су, у основи, само два начина за исказивање исте ствари) смисао као откриван, а не произвођен ако прихватимо да је задовољење потреба исто што и смисао, како објаснити осећај „егзистен- цијалне празнине“, однодно незадовољство услед осећаја да је живот бесмислен, у оним срединама где човек има „све услове за живот“ по модерним стандардима? идеја да је (у тим случајевима) несрећа симптом неприлагођености, дакле нечег нездравог (по фројду), носи опасност да човека гурне још дубље, јер терету његове несреће додаје и постиђеност због тога што је несрећан, а да при- том не решава ништа – нико се и не пита о разло- зима мимо биолошко-економско-хуманих, јер унапред прихвата да их нема а шта ако их има? ако, уистину, „логос не произилази из егзистен- ције већ је нешто са чиме се она суочава; у супрот- ном смисао би изгубио захтевни и подстицајни карактер, не би позивао, нити обавезивао“ (виктор франкл, основи логотерапије) франкл сматра да класична психоанализа, која утемељује савремено схватање човека, прави неколико грешака определивши се да човека посматра као механи- зам, она у њему види само оно нагонско, дакле оно што га вуче, гура и тера, а не и оно вредносно, што га привлачи „вредности“ подразумевају израз онога што је у човеку аутентично, његово особено и што се не може тумачити по моделу машине - његов логос, његов смисао он свој смисао оства- рује слободним избором различитих могућности, с обзиром на друге људе и на свет који га окружује једино ако човека посматрамо као затворен сис- тем, можемо да тврдимо да он одређује сопствени смисао, а тада би све оно што чини за ближњег, свет, веру или идеју, било или лицемерно или – бесмислено тада би и сам морал био немогућ; класична интерпретација морала као нагона још увек је наглашени део психологије која се предаје у средњој школи, иако је очигледно погрешна зашто? по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ на исти начин, не може се говорити о „религијском нагону“, нити се љубав може сводити на интелектуализацију сексуалног нагона човек је, дакле, отворен према ближњима и свету, односно животу који није само засебно-лич- ни, где он свој смисао открива, а не производи зато природи човека „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који 50 l6/2008 треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо-дина- мика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревази- лажења“, које подразумева заузимање осмишља- вајућег става према условима и узроцима живота, којима никада не можемо потпуно да управљамо, али у односу на које имамо ту неприкосновену и аутентично људску слободу – слободу да изаберемо како ћемо се према њима односити „како свака животна ситуација представља изазов усмерен човеку и пред њега поставља проблем који треба да реши, питање о смислу живота се може окренути: не пита човек за смисао живота, већ живот њему поставља питања на која он треба да одговори а животу може да одговори једино ако одговара за свој живот, тако што ће бити одговоран“ зашто је одговорност кључна? ако нема одговор- ности, онда нема ни избора (јер за шта би човек онда био одговоран?), а тиме ни слободе (јер зашто би онда уопште и био одговоран) тада би човек заиста био само „рационална животиња“, немоћна жртва сопствених нагона и околности избор и одговорност – темељи недодирљиве слободе одговорност је нужна последица избора, који је неодвојив део сваког тренутка људског постојања може ли се замислити човек који не бира? данас, тешко, поготово зато што су давно избледели нагони који су примитивном човеку говорили шта мора да чини, а са двадесетим веком губи се и упућујућа снага традиције, која је човеку говорила шта би требало да чини али франкл у слабљењу обавезујућег карактера традиционалног не види трагедију, већ супротно – прилику да се човек суочи са својом суштином, односно одговорношћу за изборе које сам чини, а не оне које некритички прихвата („конформизам“ – саображавање општем мишљењу, само зато што је већинско) или који му се намећу („тоталитаризам“ – попуштање пред силом) на такав начин, сматра франкл, и значај традиције ће бити изнова потврђен разумевањем избора на којима се темељи, а не њеног прихватања реда ради (како се данас многи односе према својој хришћанској вери, не увиђајући да тиме обезвређују себе као хришћане) може ли се човеку одузети слобода избора? не, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога уколико заријете иглу у вену и човеку и мајмуну, обоје ће осећати исти бол, који ниједан од њих никаквим избором неће моћи да отклони али човек ће бити у стању да трпи, чак и ако бол постане неподношљив, уколико је свестан разлога, смисла тог бола: да ће његова крв или његова коштана срж некоме спасити живот мајмун никада неће моћи да буде свестан смисла, те ће стога његов доживљај увек бити истоврсно непријатан човек ће, међутим, или са поносом трпети или бесмислено патити, већ сходно томе какав је избор учинио: да ли је своме подношењу нашао смисао или не, што је – опет - оно што је једино човек од свих бића кадар да учини, дакле оно што га од свих осталих бића и разликује није ли, стога, баш у томе његова суштина? и није ли управо таквој људској јединствености савремена мисао окренула леђа, објашњавајући човеку да је условљен (пандетерминисан - франклов израз) биолошким, климатским, друштвеним и бројним другим чиниоцима; да је његово само да истрпи сопствену личност која настаје као њихова, мање-више произвољна комбинација? дакле, човекова неприкосновена и недодирљива слобода није слобода у односу на узроке, већ у односу на разлоге, и то у сваком тренутку његовог живота може ли се она раздвојити од одговорности? да ли би такво раздвајање могло икако и икад да помогне човеку? могу ли постојати бесмислени тренуци у животу? ако могу, по чему се разликују од смислених? каква је природа људске љубави, почев од братске, преко „полне“, па до љубави према богу? које истине предања изнова потврђује логос виктора франкла? можемо ли такав смисао сазнати у потпуности нашом људском логиком? потврђују ли животна искуства франклове ставове? имају ли они истинског утицаја на човекову свакодневицу, посебно у најтежим тренуцима, или представљају само интелектуално средство за утеху? зашто су франклови ставови посебно битни за будућност свакога од нас понаособ и човека уопште? зашто је, заправо, наш свети владика данило (крстић) назвао франкла „божијим човеком међу психијатрима“? потрудићемо се да одговоримо у следећем наставку православни мисионар l 51 живот христов, предста- вљен сведочанством четворице јеванђелописаца, луке, матеја, јована и марка, осликава нам, међу чудима учињеним самим господом, бројна исцељења патећих од многих болести (мт 14, 35–36 ; 15, 30–31): слеп од рођења прогледа (мк 8, 22–26), и губави се очистише и одузети проходаше (лк 5, 12–13) и крвоточива жена се ослободи од болести током многих година (мк 5, 25–34) и месечар се исцели (мт 17, 14–18) и исцељење немога се зби (лк 11, 14) и ђавоимана кћер жене хананејке (мк 7, 25–30) се ослободи бесова након много година ту су истовремено и чуда васкрсења уснулих (лк 7, 12–17; лк 8, 49–56): прво познато васкрсење уједно и најпразнованије у народу српском је лазарево (јн 11, 1–45) кроз ове примере господ нам упути поруку: „не греши више“, указујући, дакле, да је соматска али и душевна болест присуство греха у човеку за узврат, сам христос је тражио веру оних којима је помоћ исцељења била потребна, постављајући је као једини захтев најлепши од свих примера исцелитељства божијих светитеља, слављени данас као заштитници званичне медицине и лекара су свети врачи и бесребрници козма и дамјан ова два света брата по телу и духу, поред дела која чинише, остају доследни христовој заповести „за џабе добисте, за џабе и дајте” као на њиховом примеру, када се каже „лекар лечи, бог исцељује”, свети оци не умањује сврху и значај лекарских вештина, као ни место (савремених) лекара у животу модерног човека, у савременом добу овом се изреком продире и открива дубљи смисао и корен излечења лекарско умеће свете браће бесребрених врача лекар лечи, бог исцељује пример исцелитељства нам је данас свима познат из манастира острог над моштима светог василија острошког које скривајући тајну исцелитељског тајнодествовања, многе врати у живот, из нездравља у здравље дамјан милетић пастирска психологија 52 l6/2008 козме и дамњана достиже највишу исцељивачку моћ, пре свега захваљујући благодати којом они отклањају, чак и у соматском смислу, трулежност и смртност огреховљеног и од бога удаљеног човека много је, дакле, таквих примера добијених из живота отаца цркве који не само исцељиваше од болести, већ и васкрсаваше из мртвих пример исцелитељства нам је данас свима познат из манастира острог над моштима светог василија острошког које скривајући тајну исцелитељског тајнодествовања, многе врати у живот, из нездравља у здравље у једној својој приповеци, иво андрић успева на себи својствен начин да опише природу одстрањеног од бога човека описујући то „чудо у олову”, инспирисан исцељењем покајаног и вером испуњеног болесног у бањи витезди (јн 5, 1–14) насупрот томе, андрић сведочи о судбини непокајаног и сами тим тежини прста божијег над фамилијом која из колена у колено, готово генетски уврежено, преноси своју обезвређену и од бога удаљену и отпалу природу само један члан успева да продре у судбину фамилије и да увиди трулежност и сам узрок, премда на невешт начин и понуди исцељење најмлађег од свих чланова у том грчу и ропцу, показује се да је грех, који је узрок болести, видљив не случајно на најизраженијем и најблаженијем изразу лица - осмеху - који и даље остаје туп и карактеристика генетског наслеђа и моралног пада оних који не показаше плодове покајања кроз речи господње да „род се овај не изгони осим молитвом и постом” (мт 17, 19–21) многи психоаналитичари, међу којима и фројд, проблем огреховљене савести решавају феноменима репресије или насилним подсвесним потискивањем свега негативног, што као последицу има психичке поремећаје насупрот томе, хришћанска црква као лек нуди покајање, којим се, милошћу божијом, постиже и исцељење међутим, реалност данашње цивилизације је таква да савремена медицина, а уз њу и мултибилионски бизнис фармацеутске индустрије особито изражен у модерним и прогресивним земљама света западне мисли и културолошких одредница, као да удара у темеље морала одређеног божијим законом, по сваку цену желећи да наметне култ лека као јединог извора излечења овај сулуди тренд успева, чини се с нарочитим успехом, да опчини модерног човека опседнутог пролазношћу, дајући му разноврсне еликсире и капсуле здравља које ће га очувати и тобож оградити од ма којих болести савременог доба као последице не само толико рђавог начина живота, колико страхотнијег одлучења од бога и живота у јединству и заједници с богом с једне стране, равнотежа преовладава ка очајном човеку којем култура и савремени трендови намећу идеале и циљеве, док с друге стране, сва сигурност у заштићен живот од болести долази не из вере у бога оваплоћеног, васкрслог и вечно живог, већ из немилосрдне потребе да се човчији живот подвгрне овоживотном балзамовању кроз капсуле које ће нас одржати виталним, здравим и отпорним изгледа да човек, у тежњи да сачува свој живот, не преза од све бржег руинирања и губљења телесног и физичког кроз лично раслабљено духовно биће јер, «ко жели да сачува свој живот, изгубиће га» - како рече господ уместо да човечији живот постоји кроз духовну симбиозу с телесним, он постаје могућ и остварљив захваљујући шачици лекова и еликсира који ће га, тобож, заштитити од пропасти и вечне смрти човек, тако, налази утеху у ономе што га заправо одваја и од самог себе, од свог суштинског осећаја за себе, полажући притом сву наду на алтернативне изворе живота који живот заправо не нуде подупрт штакама савремених трендова, верује да ће му еликсири живота заменити сву енергију духа, да је могуће себе сачувати у здрављу докле год постоје лаже које са таквим квазиуспехом отклањају све тегобе но, његова спремност и снага да се суочи са реалношћу овог света видљива је онда када би сви ти еликсири за тренутак нестали тада би му било јасно да човек не само што живи од речи божије, већ њу не може заменити нити употпунити ни један еликсир којим се човек обмањује и тако, своју агонију наставља савремени човек који је своју заједницу са јединим исцелитељем богом раскинуо, не приносећи не само материју и природу на освећење, већ ни само покајање и исповешћу кроз причешће на путу ка животу вечном православни мисионар l 53 сваке године 19 октобра центар глувонемих у србији, у улици светог саве 16-18, слави своју крсну славу светог апостола тому апостол тома, звани „близанац”, беше један од дванаесторице апостола и „не бјеше са њима када дође исус”, по васкрсењу и када су други ученици говорили „видели смо господа”, он им рече: „ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати” јеванђелист јован историјски веродостојно описује нам све потанко шта се по васкрсењу са апостолима и васкрслим победитељем смрти збивало „и послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и тома с њима дође исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: „мир вам! затим рече томи: пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди невјеран но вјеран и одговори тома и рече му: господ мој и бог мој! рече му исус: пошто си ме видео, поверовао си; блажени који не видјеше а вјероваше а и многа друга чуда учини исус пред ученицима својим која нису записана у књизи овој а ова су записана да вјерујете да исус јесте христос, син божији, и да вјерујући имате живот у име његово” (јован, 20, 24-31) дакле, апостол тома се крајње скептично насумњао за све нас и није веровао (отуда израз „неверни тома”) да је господ исус христос победио смрт и васкрсао, устао из мртви и свима нама, потомцима старог адама, пропутио пут „кроз врата смрти у живог вечни”, како говори спаситељ: „ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће” своју сумњу апостол тома прао је врелим сузама и горким кајањем али и пламеном и неустрашивом вером и ревношћу тако је приликом бацања коцке где ће ко од апостола ићи да проповеда распетог и васкрслог господа, тома добио задатак да путује у далеку индију, тамо где се пре више од 300 година од рођења христовог, са својим непобедивим фалангама, зауставио један од највећих војсковођа света александар македонски тако је тома отишао да мисионари скоро на крај света ношен христовом љубављу он је преобратио многе у хришћанство после многобројних чуда, живот је завршио мученички кнез муздије, муж тергијанин, коме тома крсти жену и сина азана, осудио је апостола на смрт и послао пет војника који гa прободоше са пет копаља тако је предао душу своју господу свети апостол тома пре смрти, свети тома је, као и други апостоли, био чудесно пренет у јерусалим на погреб пресвете богородице но како је задоцнио „он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб свете пречисте, али не нађоше тела у њему господ беше узео матер своју у насеља своја небесна” и тако свети апостол тома, говори нам свети николај српски, „својим неверовањем утврди веру у васкрсење господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављање матере божије” предање цркве нам говори, како нам преноси преподобни отац јустин (поповић), да су апостоли, када су отворили гроб пресвете били ужаснути јер у њему не беше тела богоматерина, већ само погребне ствари, из глувонеми бога прослављају, а неки здрави и не хају протојереј мр александар д средојевић пастирска психологија 54 l6/2008 којих излажаше диван мирис зачуђени апостоли су са сузама целивали плаштаницу што беше остала у гробу и молили су се да им господ открије шта је са пречистим телом пресвете богородице предвече апостоли су сели да се окрепе, остављајући по обичају једно место празно за учитеља стављали би један део хлеба за њега, а када би завршили обед подизали би то парче хлеба увис, славећи пресвету тројицу молитвом „господе исусе христе, помажи нам!” потом би то парче хлеба јели као господњи благослов тако су учинили и тог тужног предвечерја, али по завршетку обеда када су подигли парче хлеба, чуше умилно појање и у ваздуху угледаше пречисту са мноштвом ангела она сијаше неисказаном славом и рече им: „радујте се јер сам с вама у све дане” а свети апостоли се испунише радошћу, и уместо уобичајеног „господе исусе христе, помажи нам”, ускликнуше: „пресвета богородице, помажи нам” узор и укор за нас данас глуви и неми, који бога, пресвету богородицу и све свете свуда прослављају, јесу и узор и укор нама који имамо и ноге и руке и очи и уши и језик говорљиви а, хвалу богу, не одајемо у псалмима је написано: „очи имају и не виде, уши имају и не чују” и народна мудрост прекорно каже: „слепи су код очију!” нису ли многи такви у фирмама, предузећима, просветним и културним установама, по селима и градовима? душом, умом и мржњом слепи, неми и глуви здравог тела, а горде и мрске душевне заслепљености, какав је био некада савле таршанин, који после обраћања постаде свети апостол павле, који је у незнању христа и хришћане прогонио, док му се на путу за дамаск васкрсли господ у неисказаној светлости није јавио, светлости од кoje je савле ослепео а када је неустрашиво поверовао, и живот свој јe за господа дао, као и свети тома и многи други светомученици, кроз векове све до данас „уби нас незнање, тугује и цвили свети николај српски пред престолом творца клечећи, и даље вапије: „грчи се моје срце у болу и очи се моје пуне сузама, господе, што те многи оставише и одоше тражити хране на њивама глади” многи су се срби у последњих пола века окренули од бога ко смо, шта смо и одакле смо? заборавили смо да смо род немањин и савин, да смо само уз помоћ христову издржали петвековно ропство и многе друге голготе, а и данас смо изложени духовном разарању, ако се вратимо христу и светом сави, светом томи и осталим светима опстаћемо, у противном ишчезнућемо али, како вели духовна песма: „све што видиш православни мисионар l 55 очима, даде господ људима, да би људи преко тога прославили бога!” те тако, оно што не чине здрави, чине хендикепирани, глуви и неми - прослављају бога они нас орканским крицима својих душа и слухом бескрајне тишине зову да и ми, и појединачно и породично и као народ, прослављамо бога живога, пресвету богородицу са свим светима речима: „господе исусе христе, помажи нам и спаси нас!” из скривене ризнице цркве свако од нас се макар једном упитао ко су ти људи који стоје у углу цркве, сакривени огромним стубом, иза којег се готово ништа не види када год одемо у цркву, увек можемо препознати неке наше ближње који пре литургије одлазе у десни угао цркве и одлазе тек када се све заврши и када последња душа изађе често су то млади људи који још увек седе у школским клупама или су тек пошли на студије они су пуни снаге и жеље да што лепше певају на сабрању око тајне вечере на којој христос свакоме ко од срца жели, даје у наследство своје царство божије тако то бива и у једној маленој цркви, у једном прелепом граду у срцу босне то је бања лука, а на кочићевом венцу храм успења пресвете богородице у којем пева један мали хор девојака хор успења пресвете богородице не престаје свој славослов некада је само неколико њих, а некада их је свих двадесет ту носи име света ангелина српска пратећи њен пример девојке осветљавају овај свет и чине да он добије ону топлину коју је давно изгубио и заборавио хор је једна скривена ризница цркве свако ко жели да разуме и да осети богатство цркве, треба само да се стиша, да се мало сабере и да обрати пажњу на речи песама које се чују из угла цркве ум и срце ће тада уздрхтати, душа ће затреперити и тело ће се приклонити слави којој пева хор анђелских девојака ако некада будете долазили у бања луку, не чекајте премишљајући куда би ваљало ићи пођите у цркву успења пресвете богородице и даће вам се благо какво се на земљи не може наћи 56 l6/2008 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам уграду бањалуци 1991 године, тада граду од скоро 150000 становника, од чега је пола било срба, постојала су само два православна храма - саборни храм свете тројице и храм рођења пресвете богородице на ребровцу многи вјерници, да би стигли на богослужења, прелазили километре и километре град је растао, деведесетих неко је отишао, неко остао, колоне људи су прошле, а многи су остали ту нашавши свој нови дом двије градске цркве постале су мале након пола вијека, у центру града васкрсавао је саборни храм христа спаситеља захваљујући владици бањалучком јефрему, труду свештенства, љубављу и вјером народа, у славу божију, почињу ницати и живјети цркве у бањалучким градским и приградским насељима: лазарево, дракулић, чесма, врбања, обилићево, петриће
Свеска: 304 | Еколошка криза
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
Одреднице:
3
Свеска: 326 | Проблем секти и његово решавање
...богородице заиста, старац је скру- шено гледао у том правцу саДУБОКИМ
📌
страхопоштовањем, и изгледало је као
да је моје претходно понашање било
некаква ометање подигао сам главу и
погледао према икони, очекујући по
...богородице заиста, старац је скру- шено гледао у том правцу са
МЕТА инфо: Р:19958 К:177771 Д:98
| Свеска 326 |
Свеска: 326 | Проблем секти и његово решавање
... разлог ове божанске посете, и желео сам да му заблагодарим стога сам отишао да направим метанију пред њим али то је очигледно учинило да се осети нелагод- но, будући да ме је спречио и рекао: „направи метанију тамо“ показао ми је у правцу иконостаса и иконе пресве- те богородице заиста, старац је скру- шено гледао у том правцу са дубоким страхопоштовањем, и изгледало је као да је моје претходно понашање било некаква ометање подигао сам главу и погледао према икони, очекујући по изразу старчевог лица да видим некога, али нисам одговорио сам: „већ сам тамо направио метанију раније“ „о, јадничку мој“, нежно ми је одговорио, „послушај ме и иди тамо да начиниш метанију“ видео сам да је желео да пожурим, па сам отишао старац је био веома радостан због мене, као отац који гледа свога сина кога прима краљ из књигеthegurus, the young man, and elder paisios(српско издање је у припреми) оци тумаче свето писмо иако овај псалам нема натпис, то нам не даје право да сматрамо да он не припада пророку дави- ду можда га пророк није певао у храму и није саопштио другим псалмопојцима, услед чега га је и оставио без имена под исповедањем овде треба подразумевати благодарење, зато што се у овом послед- њем и састоји циљ датог пророчанства ето зашто акила преводи: за благодаре- ње, симах: за благосиљање, а пето издање: за похвалу ускликните (господу) богу сва земљо! служите господу у весељу, уђите пред њега у радости (ст 1, 2) и у овом пророчанству се примећује велика тач- ност и доследност, само ако се оно изу- чава пажљиво пророк позива сву земљу да ликује (ускликне), као да смо победили заједничког свима непријатеља; а затим када смо дознали да је виновник победе бог, пророк нам налаже да му служимо у весељу, слично као што говори и павле: да се свагда радујемо, непрестано молимо, за све захваљујемо (1 сол 5, 16–18), зна- јући коме и због чега служимо, од каквог ропства смо ослобођени и на какво смо призвани, колико смо лаки иго добили уместо тешкога уђите пред њега у ра- дости пророк не подразумева овдашњу радост слично као што зрелим људима делује смешна радост деце, јер се она ра- дују и одушевљавају безвредним ствари- ма, тако се и радост грешника јавља до- стојном одбацивања за праведника, зато што се они радују накраденом богатству и другим сличним стварима, којима се не- ћемо моћи радовати када будемо морали да станемо пред страшног судију; напро- тив, ми би требало да се радујемо када смо подвргнути поткрадању, клеветању, јер се са таквом радошћу можемо јавити пред лицем божијим, као што о томе све- превод са руског језика: небојша ћосовић старечник јул/август 2012 11 доче речи господа: блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене ра- дујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима (мт 5, 11–12) познај- те да је господ, он је бог наш, он нас је створио, а не ми; а ми смо народ његов и овце паше његове (ст 3) видиш ли како дух свети затвара сва јеретичка уста? по- што се неки јеретици, желећи да разделе тројицу и унизе достојанство јединород- ног, ослањају на то што се у светом пи- сму он назива господом, а бог се назива оцем, те измишљају непостојећу разлику између господа и бога, и на своју пропаст изокрећу у богохулство апостолске речи: ми имамо само једнога бога оца, од којега је све и за којега смо ми, и једнога господа исуса христа, кроз којега је све и ми кроз њега (1 кор 8, 6), и говоре да је син, као господ, мањи од оца, јер се не назива бо- гом, и да се ово име не би требало приме- њивати на њега, сагласно даљим апостол- ским речима: али сви немају то сазнање (ст 7), – онда пророк, желећи да прекине њихово празнословље, каже: познајте да је господ – он је бог наш, да се они више не би дрзнули да одељују ни господа од бо- га, ни сина од оца он нас је створио, а не ми ми не постојимо сами по себи, као што неки мисле, већ смо ми његова тво- ревина, саздани у христу исусу за дела до- бра, као што каже павле (еф 2, 10); сходно томе, морамо признавати неког творца ми смо народ његов и овце паше његове уђите на врата његова са исповедањем, у дворе његове са песнопјенијима, исповедај- те се њему, хвалите име његово (ст 4) чије смо ми овце, сазнај из речи једино- роднога: овце моје слушају глас мој (јн 10, 27) његов смо ми и народ, као што нам је св јован златоусти разматрање на 99 псалам псалам давидов за исповедање пророк нам налаже да богу служимо у весељу, слично као што говори и павле: да се свагда радујемо, непрестано молимо, за све захваљујемо (1 сол 5, 16–18), знајући коме и због чега служимо пророк натаан код цара давида; цар давид се каје – париски псалтир (ms grec 139, folio 136v) 12 4/2012 он о томе говорио устима пророка: и би- ћете мој народ, и ја ћу бити ваш бог (је- зек 36, 28) дакле, он је господ и бог; и јед- ним и другим се назива син, као и отац на његова врата позива пророк да се уђе са исповедањем, а у дворе његове са пе- снопјенијима с почетка, следствено томе, треба принети исповедање, а после тога тек певати као што врата затварају дво- ре, и нико се не може наћи унутар двора ако не уђе кроз врата, тако исто и ми, пре него што се не исповедимо, не можемо за- певати, јер су неопходни чистота срца и уста – слободни од греховне прљавштине – ако хоћемо да угодимо богу жртвом на- ших песнопјенија исповедајте се њему, хвалите име његово опет пророк ставља исповедање пре хвале, желећи да јасније пред нама потврди речено у претходном стиху пророк заповеда да се њему испо- веда као богу, а налаже да се хвали име његово, каквим се јавља спаситељ, по- што ово последње служи узроком нашег спасења, како о томе сведоче петар и јо- ван, који су говорили јудејцима: јер нема другог имена под небом, данога људима, којим бисмо се могли спасити (дап 4, 12) с обзиром на ово, потпуно је оправдано псалмопевац додао: јер је добар господ, до века је милост његова, и из нараштаја у нараштај истина његова (ст 5) истина његова, која се јавила у садашњем нара- штају, јавиће се и у будућем, када ће он дати свакоме по делима његовим а ова неоспорна и нелажна истина састоји се у томе што је христос господ, до вијека је милост његова, зато што као христос, то јест као милосрдан и човекољубив, он у садашњем животу дарује своју милост, да бисмо се ми, уколико због лакомислено- сти и западнемо у заблуду, обратили ње- му по његовом човекољубљу наслов изворника: творения свт иоанна златоуста – том v, књ 2: собеседование на псалом 99 δ руге суботе фебруара 1999 године, у 7 часова сам дошао на посао, за- право, на хитно пријемно дежур- ство које је тог дана припадало нашој градској болници на звездари с обзиром да сам тада био шеф дежурне хируршке екипе, одмах сам пошао у шок- собу, да прво ту направим визиту јер се по правилу ту смештају увек најтежи боле- сници већина болесника у шок соби већ је била оперисана у току претходног дана и ноћи, али било је и пацијената који се још увек посматрају да би се видело на коју страну ће постојећа болест да иде: да ли ће захтевати операцију или другу врсту неоперативног лечења у нашој болници шок соба има 14 креве- та и иде се редом већ на првом кревету затекао сам девојчицу стару 17 година које је у лицу врло лоше изгледала, али без гри- масе бола, патње и страха, што код већине болесника најчешће доминира била је ситне и мршаве грађе колеге из ноћне смене још нису били пристигли у шок собу сестра која је већ преузела јутарњу смену обавестила ме је да је девојчица у току ноћи примљена и да још увек није сасвим јасно шта се код ње догађа жалила се на болове у трбуху, надутост присту- пио сам пажљиво прегледу, јер за девојчи- цу од 17 година – а изгледала је као да има истинита бајка за одрасле сведочанства др зоран милићевић- оци тумаче свето писмо јул/август 2012 13 13–14 година – није уобичајено да изгледа тако болесно преглед је био врло кратак јер није било ни дилеме, ни тешкоћа да се види да ово стање захтева хитну и неодложну операцију трбуха одлука за операцију била је лака, али шта ће се „унутра“ наћи нисам могао ни да сањам „спремите дете за салу“ – рекао сам сестрама и пошао из шок собе да обаве- стим анестезиолога и инструментарку да у сали брзо све спреме пред вратима болесничке собе сачека- ле су ме две видно усплахирене жене то су биле мајка и тетка ове девојчице очи- гледно су чуле моје гласне и наредбодав- не речи о спремању пацијента за опера- циону салу представиле су се и са бри- гом упитале какво је стање и о чему се ради одговорио сам да се још ништа не зна, али да се мора извршити хитна опе- рација, без одлагања говорио сам одлуч- но и повишеним тоном, иза чега је запра- во стајала и моја – лично хируршка – брига и неизвесност шта ћу у трбуху наћи и како ћу то решити да би се девој- ци спасла глава мајка и тетка су ми рекле да је мој начелник њихов пријатељ и да су га већ позвале мобилним да дође знајући да је нешто ми је бљеснуло у глави и указало да ћу, уколико наставим тим путем (што би се хируршки наметало као апсолутно исправно), пресећи крвне судове – а то би за пацијента значило крај живота 14 4/2012 субота и да је рано, одговорио сам: „нека начелник дође кад дође, а ја морам да радим своје“ сложиле су се немајући избора стрепња је лежала и у њима и у мени за непуних пола сата девојчица је под анестезијом спавала на операционом сто- лу и трбух јој је био широм отворен аси- стирао ми је млади хирург (ж п) садржај у трбуху био је доминантно црне боје – што је за нас лекаре знак изу- мирање и смрти ткива више од пола – што танког, што дебелог црева – било је гангренозно измењено, тј потпуно је изумрло распетљавао сам ту гомилу црева, раз- двајајући шта је ту преостало здраво, што би требало да се сачува, од осталог, болесног и црног, које би требало да се исече и одстрани почео сам да сечем и уклањам утом је у салу стигао и мој начелник (в к) обрадовао сам се много, јер сам сада са неким старијим и искуснијим од себе могао да поделим ову муку и размотрим ризично стање које се надвило над овом несрећном девојчицом укратко сам начелнику реферисао о стању болеснице и о ситуацији „преостали здрави део црева би на крају захвата требало саста- вити и спојити шивењем; оно што је пре- остало од црева довољно је за даљи живот девојчице“ – констатовао сам раширеност ове несвакидашње болести командовала је пут операције правац је био јасан и све је ишло технички лако и без проблема, рутински с обзиром на ово, начелник је изашао из сале са пору- ком да ће сачекати крај операције у својој соби наставио сам операцију мирно остало је можда још три-четири потеза до извлачења три и по метра изумрлог ткива, кад ми је нешто бљеснуло у глави и указало да ћу, уколико наставим тим путем (што би се хируршки наметало као апсолутно исправно), пресећи крвне судове који хране онај преостали здрави део црева то би за пацијента значило крај живота гледао сам запањено до чега је у два три потеза могло да дође – да дете одведем у смрт био сам пресрећан што нисам начинио тај погубни захват – који више ниједна медицина не би могла да поправи у тој ситуацији и стресу нисам помислио на бога – то је дошло касније затражио сам да начелника позову поново у салу када сам му показао шта ми се као нужно намеће – а што би било коб- но по живот пацијента, начелник је зами- шљено гледајући одговорио: „да, сада када ми на то указујеш, видим и ја да тако не сме у праву си – ово је аномалија коју хирург обично види само једном у карије- ри“ схватио је „бљесак“ и подржао ме у медицинским књигама се, наравно, ова аномалија спомиње као изузетак, ситним словима хвала миломе богу, скренуо сам операцију са пута који је за хирурга логичан и кренуо, рекло би се, странпутицом, али то је девојчици дало шансу да преживи и буде спашена после завршене операције, отишао сам код начелника у собу унутра су биле мајка и тетка оперисане девојчице већ су биле упознате са тим што се дешава- ло у сали, на који проблем сам наишао током операције, и како сам чудом избе- гао смртоносну замку, те да су сада сви изгледи да ће девојчица бити добро хвала миломе богу, скренуо сам операцију са пута који је за хирурга логичан и кренуо, рекло би се, странпутицом, али то је девојчици дало шансу да преживи и буде спашена сведочанства јул/август 2012 15 са очима сјајним од суза, њих две ми се дубоко захвалише уз причу да су, током операције, биле у цркви светог велико- мученика лазара, близу болнице, и да су се пред чудотворном иконом светог мине молиле за моје руке и успех опера- ције дале су ми и иконицу св мине за кога до тада никада нисам чуо тек попод- не или сутрадан почео сам о томе да раз- мишљам и да схватам да је онај бљесак који ми се јавио у глави и зауставио руке – спасао живот девојчице следеће недеље, ношен мислима, оти- шао сам у цркву да видим велику и праву икону св мине ова црква светог лаза- ра заправо је моја парохијска црква, од како сам се на звездару доселио, а то нисам знао јер сам живот, иако наизглед врло успешан и уредан, провео прилично као „отпали син“ христа и цркве тада ми се све отворило – пут истине, љубави и правде христове у овој цркви сам те исте године доживео још неколико откро- вења коначно, то је била мера за пад и последњег зида мог „разумског“ опирања вери господњој тек тада, и са свим тим доживљеним, разумео сам речи литургијског појања: „и сав живот свој христу богу предајмо“ разумео сам и хоћу то да учиним све дру- го после само долази до нас и данас, после десет година, још чвршће у томе живим епилог седамнаестогодишња девојчица м ј, а сада девојка, живи са мајком у паризу магистрирала је на музичкој академији, одсек клавир девојчицина тетка, која се болно и усрдно молила пред св мином, предала се писању данас је препознају као писца домаћих бестселер романа готово сам сигуран да оне, све три, не слуте и не знају како ме је сусрет са њима изменио и не знају тајну пута светлости на који су ме извеле мој начелник, сјајан човек и хирург, упокојио се у господу млади колега који ми је помогао данас је шеф хируршке екипе ја и даље радим свој посао у болници, молим се богу, дивим му се и славим га нова откривења нису ми више потребна чекам остварење јовановог откривења: и бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође (откр 21, 4) aутор је хирург при кбц „звездара“ седамнаестогодишња девојчица м ј, а сада девојка, живи са мајком у паризу магистрирала је на музичкој академији, одсек клавир свети мина, новија икона 16 4/2012 тема броја: проблем секти и његово решавање јул/август 2012 17 и тада ако вам ко рече: ево овде је христос; или: ено онде, не верујте јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би, ако је могуће, прева- рили и изабране (мк 13, 20–21) вероватно се ниједна религија у историји света није толико умно- жавала и распарчавала на разли- чите конфесије као што је то случај са хришћанством са друге стране, хри- шћанство је почело као црква и јесте црква нецрквено (=нелитургијско) хришћанство је оксиморон – али, ипак реално постојећи оксиморон црква је, како то у символу вере исповедамо, једна за коју је њен оснивач обећао да је ни врата паклена неће надвладати (мт 16, 18) међутим, од самих поче- така цркве настаје нешто што се на- зива хришћанством, чак и црквом, а ипак није црква наведени стихови из јеванђеља по марку заиста су пророч- ки расколи, јереси и секташтво су не- што што цркву прати од њеног настан- ка па све до наших дана заиста, сво то мноштво псеудохришћанства, издајући се за „истинито“, говори управо оно на шта је христос пророчки упозорио цркву на самом почетку: „ево овде је христос“ вуци у јагњећем руху данашњим верујућим људима у цркви није проблем да препознају псеудохришћанско секташтво, произ- никло на таласу реформације и увезе- но са запада али, те секте нису једина роба на савременој пијаци псеудоцр- квености постоји и један префињени- ји облик, који много више личи на оригинал, те као такав има много више шанси да заиста превари и изабране то су они који се издају за православ- не говоре за себе да су црква, еписко- пи, свештеници, монаси, литургијски хришћани иако вукови, по свему личе на јагањце (мт 7, 15) имају храмове, манастире, свештене одежде, иконе служе све оно што се у цркви служи из њихових уста чују се исте богослу- жбене песме и химне крштавају, вен- би ́ ће бога и би ́ ће цркве александар милојков секте нису једина роба на савременој пијаци псеудоцрквености постоји и један префињенији облик, који много више личи на оригинал, те као такав има много више шанси да заиста превари и изабране то су они који се издају за православне тема броја 18 4/2012 чавају, рукополажу, држе постове одликују се великом ревношћу и аскетским етосом призивају истога бога којег и црква призива исте све- титеље славе исте свеће пале, иста им кандила горе и исти им тамјан мири- ше а ипак – нису црква и управо јагњећом кожом – особинама и ликом цркве и њених служби – крију своју природу вукова зато многима није лако да их препознају за њихово препознавање потребно познавати сâмо биће цркве да би јед- на заједница заиста била црква и да би службе у њој (епископска и све остале) заиста биле истините, није довољно да само споља, својим особинама личе на цркву и њене службе није довољно да се „позивају“ на предање, библију, оце, каноне и догмате цркве биће цркве се крије у нечему што је много дубље него што су формални црквени изглед и особине биће цркве нам открива нико други до сами бог, откривењем свога бића, свога начина постојања као и човек, црква је ни мање ни више него икона божија начин њеног постојања је начин постојања бога бог као заједница врхунац божијег откривења јесте оваплоћење сина божи- јегуправо нам господ исус христос, први и темељ- ни богослов цркве, открива начин по стојања бога – оца и сина и светога духа, свету тројицу ника- да људски ум не би дошао до таквог богопознања без божијег откривења то божије от к ри в е њ е о т к р и в а начин божи- јег постојања, односно даје одговор на пита- ње ко је бог свети оци су правили јасну разлику између „шта“ и „ко“ питања о богу оно „шта“ односи се на божију природу или суштину она нам остаје заувек јул/август 2012 19 непозната оно „ко“ односи се на начин божијег постојања и то је оно што нам је господ открио бог је света тројица: отац и син и свети дух, нераздељиво јединство, заједница три личности ту веру у свету тројицу црква је, у фор- мули крштења, исповедала од самог свог почетка бивајући изазвана и угрожена од разних јереси, црква је, устима светих отаца и сабора, ту веру детаљније појашњавала једно од главних питања које је актуелизовано, везано за веру у свету тројицу, био је однос између једног и три (мноштва) бог је један, али ипак исповедамо три (мноштво) божанске личности како су оци разрешили тај проблем једног и мноштва? као што је већ поменуто, правили су јасну разлику (не раздвајање!) између божанске природе (=суштине) и божанских личности (=ипостаси) тако, свети максим исповедник гово- ри да је бог један јер је „једно божан- ство“, мислећи на једну божанску при- роду или суштину бог је, наставља даље свети максим, „целосна једини- ца и целосна тројица целосна једини- ца по својој суштини и целосна троји- ца по својим ипостасима“ дакле, једна је божанска природа коју пројављјују, чине је постојећом (=ипостазирају) три божанске ипостаси (=личности): отац и син и свети дух те три божан- ске личности нису делови једнога бога – божанска природа је „целосна у оцу“ и „целосна у сину“ и „целосна у све- томе духу“ такође, нису ни три бога, јер „целосан је и у целости отац у целосном сину и духу; целосан је и у целости син у целосном оцу и духу; целосан је и у целости дух свети цело- сно у оцу и у сину“ ниједан од троји- це као конкретна и појединачна лич- ност није замислив без друге двојице један је незамислив без многих који га као једног и непоновљивог потврђују у односу зато нису три бога већ један бог – јер није могуће замислити и издвојити као независне индивидуе оца по себи, нити сина по себи, нити духа светога по себи свети григорије богослов би рекао: „ако је један од искони, онда су тројица“ из тог раз- лога исповедање вере у „једнога бога оца“ повлачи и исповедање свете тројице једно и мноштво тај откривени начин божијег посто- јања, где се једно и мноштво поклапа- ју, свети василије велики назвао је заједницом (грч кинониа) овакав начин постојања (=личност) дарован је и задат човеку, као икона и подоби- је божије човек је биће заједнице попут божанске, и људска природа је једна коју треба да пројављују, одно- сно да чине постојећом, многе ипоста- си (=многе личности, многи људи) но, људи су пали и разделили своју једну природу на мноштво самодо- вољних индивидуа отуда су петар, оно што је свети максим рекао за бога могли бисмо рећи и за црквено мноштво: целосна је црква присутна у сваком појединачном у том мноштву као што је пуноћа, а не део божанске природе присутна у оцу, у сину и у духу светоме, тако је и црквена пуноћа присутна у локалној цркви тема броја 20 4/2012 марко и јован три човека, док су отац и син и свети дух један бог људи живе палу индивидуалност, зато се једно и мноштво код њих не поклапају мноштво палог човека је распадање бића које коначно води у смрт отац и син и свети дух су истинске личности, зато се код њих једно и мноштво поклапају остваре- ње таквог, божанског начина постоја- ња, кроз оваплоћеног сина божијег, представља спасење човека и света исти тај начин постојања оваплоћен је и у бићу цркве – кроз коју се спасе- ње човека и света дешава попут бога, црква је једна попут божанске једно- сти ни црквена једност не значи само- ћу и она, цела и потпуна, постоји у многима, у заједници многих попут бога, то црквено мноштво није мно- жина усамљених, посебних цркава које постоје „по себи“ али, опет попут бога, то црквено мноштво нису ни делови једне цркве оно што је свети максим рекао за бога могли бисмо рећи и за црквено мноштво: целосна је црква присутна у сваком поједи- начном у том мноштву као што је
... разлог ове божанске посете, и желео сам да му заблагодарим стога сам отишао да направим метанију пред њим али то је очигледно учинило да се осети нелагод- но, будући да ме је спречио и рекао: „направи метанију тамо“ показао ми је у правцу иконостаса и иконе пресве- те богородице заиста, старац је скру- шено гледао у том правцу са дубоким страхопоштовањем, и изгледало је као да је моје претходно понашање било некаква ометање подигао сам главу и погледао према икони, очекујући по изразу старчевог лица да видим некога, али нисам одговорио сам: „већ сам тамо направио метанију раније“ „о, јадничку мој“, нежно ми је одговорио, „послушај ме и иди тамо да начиниш метанију“ видео сам да је желео да пожурим, па сам отишао старац је био веома радостан због мене, као отац који гледа свога сина кога прима краљ из књигеthegurus, the young man, and elder paisios(српско издање је у припреми) оци тумаче свето писмо иако овај псалам нема натпис, то нам не даје право да сматрамо да он не припада пророку дави- ду можда га пророк није певао у храму и није саопштио другим псалмопојцима, услед чега га је и оставио без имена под исповедањем овде треба подразумевати благодарење, зато што се у овом послед- њем и састоји циљ датог пророчанства ето зашто акила преводи: за благодаре- ње, симах: за благосиљање, а пето издање: за похвалу ускликните (господу) богу сва земљо! служите господу у весељу, уђите пред њега у радости (ст 1, 2) и у овом пророчанству се примећује велика тач- ност и доследност, само ако се оно изу- чава пажљиво пророк позива сву земљу да ликује (ускликне), као да смо победили заједничког свима непријатеља; а затим када смо дознали да је виновник победе бог, пророк нам налаже да му служимо у весељу, слично као што говори и павле: да се свагда радујемо, непрестано молимо, за све захваљујемо (1 сол 5, 16–18), зна- јући коме и због чега служимо, од каквог ропства смо ослобођени и на какво смо призвани, колико смо лаки иго добили уместо тешкога уђите пред њега у ра- дости пророк не подразумева овдашњу радост слично као што зрелим људима делује смешна радост деце, јер се она ра- дују и одушевљавају безвредним ствари- ма, тако се и радост грешника јавља до- стојном одбацивања за праведника, зато што се они радују накраденом богатству и другим сличним стварима, којима се не- ћемо моћи радовати када будемо морали да станемо пред страшног судију; напро- тив, ми би требало да се радујемо када смо подвргнути поткрадању, клеветању, јер се са таквом радошћу можемо јавити пред лицем божијим, као што о томе све- превод са руског језика: небојша ћосовић старечник јул/август 2012 11 доче речи господа: блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене ра- дујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима (мт 5, 11–12) познај- те да је господ, он је бог наш, он нас је створио, а не ми; а ми смо народ његов и овце паше његове (ст 3) видиш ли како дух свети затвара сва јеретичка уста? по- што се неки јеретици, желећи да разделе тројицу и унизе достојанство јединород- ног, ослањају на то што се у светом пи- сму он назива господом, а бог се назива оцем, те измишљају непостојећу разлику између господа и бога, и на своју пропаст изокрећу у богохулство апостолске речи: ми имамо само једнога бога оца, од којега је све и за којега смо ми, и једнога господа исуса христа, кроз којега је све и ми кроз њега (1 кор 8, 6), и говоре да је син, као господ, мањи од оца, јер се не назива бо- гом, и да се ово име не би требало приме- њивати на њега, сагласно даљим апостол- ским речима: али сви немају то сазнање (ст 7), – онда пророк, желећи да прекине њихово празнословље, каже: познајте да је господ – он је бог наш, да се они више не би дрзнули да одељују ни господа од бо- га, ни сина од оца он нас је створио, а не ми ми не постојимо сами по себи, као што неки мисле, већ смо ми његова тво- ревина, саздани у христу исусу за дела до- бра, као што каже павле (еф 2, 10); сходно томе, морамо признавати неког творца ми смо народ његов и овце паше његове уђите на врата његова са исповедањем, у дворе његове са песнопјенијима, исповедај- те се њему, хвалите име његово (ст 4) чије смо ми овце, сазнај из речи једино- роднога: овце моје слушају глас мој (јн 10, 27) његов смо ми и народ, као што нам је св јован златоусти разматрање на 99 псалам псалам давидов за исповедање пророк нам налаже да богу служимо у весељу, слично као што говори и павле: да се свагда радујемо, непрестано молимо, за све захваљујемо (1 сол 5, 16–18), знајући коме и због чега служимо пророк натаан код цара давида; цар давид се каје – париски псалтир (ms grec 139, folio 136v) 12 4/2012 он о томе говорио устима пророка: и би- ћете мој народ, и ја ћу бити ваш бог (је- зек 36, 28) дакле, он је господ и бог; и јед- ним и другим се назива син, као и отац на његова врата позива пророк да се уђе са исповедањем, а у дворе његове са пе- снопјенијима с почетка, следствено томе, треба принети исповедање, а после тога тек певати као што врата затварају дво- ре, и нико се не може наћи унутар двора ако не уђе кроз врата, тако исто и ми, пре него што се не исповедимо, не можемо за- певати, јер су неопходни чистота срца и уста – слободни од греховне прљавштине – ако хоћемо да угодимо богу жртвом на- ших песнопјенија исповедајте се њему, хвалите име његово опет пророк ставља исповедање пре хвале, желећи да јасније пред нама потврди речено у претходном стиху пророк заповеда да се њему испо- веда као богу, а налаже да се хвали име његово, каквим се јавља спаситељ, по- што ово последње служи узроком нашег спасења, како о томе сведоче петар и јо- ван, који су говорили јудејцима: јер нема другог имена под небом, данога људима, којим бисмо се могли спасити (дап 4, 12) с обзиром на ово, потпуно је оправдано псалмопевац додао: јер је добар господ, до века је милост његова, и из нараштаја у нараштај истина његова (ст 5) истина његова, која се јавила у садашњем нара- штају, јавиће се и у будућем, када ће он дати свакоме по делима његовим а ова неоспорна и нелажна истина састоји се у томе што је христос господ, до вијека је милост његова, зато што као христос, то јест као милосрдан и човекољубив, он у садашњем животу дарује своју милост, да бисмо се ми, уколико због лакомислено- сти и западнемо у заблуду, обратили ње- му по његовом човекољубљу наслов изворника: творения свт иоанна златоуста – том v, књ 2: собеседование на псалом 99 δ руге суботе фебруара 1999 године, у 7 часова сам дошао на посао, за- право, на хитно пријемно дежур- ство које је тог дана припадало нашој градској болници на звездари с обзиром да сам тада био шеф дежурне хируршке екипе, одмах сам пошао у шок- собу, да прво ту направим визиту јер се по правилу ту смештају увек најтежи боле- сници већина болесника у шок соби већ је била оперисана у току претходног дана и ноћи, али било је и пацијената који се још увек посматрају да би се видело на коју страну ће постојећа болест да иде: да ли ће захтевати операцију или другу врсту неоперативног лечења у нашој болници шок соба има 14 креве- та и иде се редом већ на првом кревету затекао сам девојчицу стару 17 година које је у лицу врло лоше изгледала, али без гри- масе бола, патње и страха, што код већине болесника најчешће доминира била је ситне и мршаве грађе колеге из ноћне смене још нису били пристигли у шок собу сестра која је већ преузела јутарњу смену обавестила ме је да је девојчица у току ноћи примљена и да још увек није сасвим јасно шта се код ње догађа жалила се на болове у трбуху, надутост присту- пио сам пажљиво прегледу, јер за девојчи- цу од 17 година – а изгледала је као да има истинита бајка за одрасле сведочанства др зоран милићевић- оци тумаче свето писмо јул/август 2012 13 13–14 година – није уобичајено да изгледа тако болесно преглед је био врло кратак јер није било ни дилеме, ни тешкоћа да се види да ово стање захтева хитну и неодложну операцију трбуха одлука за операцију била је лака, али шта ће се „унутра“ наћи нисам могао ни да сањам „спремите дете за салу“ – рекао сам сестрама и пошао из шок собе да обаве- стим анестезиолога и инструментарку да у сали брзо све спреме пред вратима болесничке собе сачека- ле су ме две видно усплахирене жене то су биле мајка и тетка ове девојчице очи- гледно су чуле моје гласне и наредбодав- не речи о спремању пацијента за опера- циону салу представиле су се и са бри- гом упитале какво је стање и о чему се ради одговорио сам да се још ништа не зна, али да се мора извршити хитна опе- рација, без одлагања говорио сам одлуч- но и повишеним тоном, иза чега је запра- во стајала и моја – лично хируршка – брига и неизвесност шта ћу у трбуху наћи и како ћу то решити да би се девој- ци спасла глава мајка и тетка су ми рекле да је мој начелник њихов пријатељ и да су га већ позвале мобилним да дође знајући да је нешто ми је бљеснуло у глави и указало да ћу, уколико наставим тим путем (што би се хируршки наметало као апсолутно исправно), пресећи крвне судове – а то би за пацијента значило крај живота 14 4/2012 субота и да је рано, одговорио сам: „нека начелник дође кад дође, а ја морам да радим своје“ сложиле су се немајући избора стрепња је лежала и у њима и у мени за непуних пола сата девојчица је под анестезијом спавала на операционом сто- лу и трбух јој је био широм отворен аси- стирао ми је млади хирург (ж п) садржај у трбуху био је доминантно црне боје – што је за нас лекаре знак изу- мирање и смрти ткива више од пола – што танког, што дебелог црева – било је гангренозно измењено, тј потпуно је изумрло распетљавао сам ту гомилу црева, раз- двајајући шта је ту преостало здраво, што би требало да се сачува, од осталог, болесног и црног, које би требало да се исече и одстрани почео сам да сечем и уклањам утом је у салу стигао и мој начелник (в к) обрадовао сам се много, јер сам сада са неким старијим и искуснијим од себе могао да поделим ову муку и размотрим ризично стање које се надвило над овом несрећном девојчицом укратко сам начелнику реферисао о стању болеснице и о ситуацији „преостали здрави део црева би на крају захвата требало саста- вити и спојити шивењем; оно што је пре- остало од црева довољно је за даљи живот девојчице“ – констатовао сам раширеност ове несвакидашње болести командовала је пут операције правац је био јасан и све је ишло технички лако и без проблема, рутински с обзиром на ово, начелник је изашао из сале са пору- ком да ће сачекати крај операције у својој соби наставио сам операцију мирно остало је можда још три-четири потеза до извлачења три и по метра изумрлог ткива, кад ми је нешто бљеснуло у глави и указало да ћу, уколико наставим тим путем (што би се хируршки наметало као апсолутно исправно), пресећи крвне судове који хране онај преостали здрави део црева то би за пацијента значило крај живота гледао сам запањено до чега је у два три потеза могло да дође – да дете одведем у смрт био сам пресрећан што нисам начинио тај погубни захват – који више ниједна медицина не би могла да поправи у тој ситуацији и стресу нисам помислио на бога – то је дошло касније затражио сам да начелника позову поново у салу када сам му показао шта ми се као нужно намеће – а што би било коб- но по живот пацијента, начелник је зами- шљено гледајући одговорио: „да, сада када ми на то указујеш, видим и ја да тако не сме у праву си – ово је аномалија коју хирург обично види само једном у карије- ри“ схватио је „бљесак“ и подржао ме у медицинским књигама се, наравно, ова аномалија спомиње као изузетак, ситним словима хвала миломе богу, скренуо сам операцију са пута који је за хирурга логичан и кренуо, рекло би се, странпутицом, али то је девојчици дало шансу да преживи и буде спашена после завршене операције, отишао сам код начелника у собу унутра су биле мајка и тетка оперисане девојчице већ су биле упознате са тим што се дешава- ло у сали, на који проблем сам наишао током операције, и како сам чудом избе- гао смртоносну замку, те да су сада сви изгледи да ће девојчица бити добро хвала миломе богу, скренуо сам операцију са пута који је за хирурга логичан и кренуо, рекло би се, странпутицом, али то је девојчици дало шансу да преживи и буде спашена сведочанства јул/август 2012 15 са очима сјајним од суза, њих две ми се дубоко захвалише уз причу да су, током операције, биле у цркви светог велико- мученика лазара, близу болнице, и да су се пред чудотворном иконом светог мине молиле за моје руке и успех опера- ције дале су ми и иконицу св мине за кога до тада никада нисам чуо тек попод- не или сутрадан почео сам о томе да раз- мишљам и да схватам да је онај бљесак који ми се јавио у глави и зауставио руке – спасао живот девојчице следеће недеље, ношен мислима, оти- шао сам у цркву да видим велику и праву икону св мине ова црква светог лаза- ра заправо је моја парохијска црква, од како сам се на звездару доселио, а то нисам знао јер сам живот, иако наизглед врло успешан и уредан, провео прилично као „отпали син“ христа и цркве тада ми се све отворило – пут истине, љубави и правде христове у овој цркви сам те исте године доживео још неколико откро- вења коначно, то је била мера за пад и последњег зида мог „разумског“ опирања вери господњој тек тада, и са свим тим доживљеним, разумео сам речи литургијског појања: „и сав живот свој христу богу предајмо“ разумео сам и хоћу то да учиним све дру- го после само долази до нас и данас, после десет година, још чвршће у томе живим епилог седамнаестогодишња девојчица м ј, а сада девојка, живи са мајком у паризу магистрирала је на музичкој академији, одсек клавир девојчицина тетка, која се болно и усрдно молила пред св мином, предала се писању данас је препознају као писца домаћих бестселер романа готово сам сигуран да оне, све три, не слуте и не знају како ме је сусрет са њима изменио и не знају тајну пута светлости на који су ме извеле мој начелник, сјајан човек и хирург, упокојио се у господу млади колега који ми је помогао данас је шеф хируршке екипе ја и даље радим свој посао у болници, молим се богу, дивим му се и славим га нова откривења нису ми више потребна чекам остварење јовановог откривења: и бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође (откр 21, 4) aутор је хирург при кбц „звездара“ седамнаестогодишња девојчица м ј, а сада девојка, живи са мајком у паризу магистрирала је на музичкој академији, одсек клавир свети мина, новија икона 16 4/2012 тема броја: проблем секти и његово решавање јул/август 2012 17 и тада ако вам ко рече: ево овде је христос; или: ено онде, не верујте јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би, ако је могуће, прева- рили и изабране (мк 13, 20–21) вероватно се ниједна религија у историји света није толико умно- жавала и распарчавала на разли- чите конфесије као што је то случај са хришћанством са друге стране, хри- шћанство је почело као црква и јесте црква нецрквено (=нелитургијско) хришћанство је оксиморон – али, ипак реално постојећи оксиморон црква је, како то у символу вере исповедамо, једна за коју је њен оснивач обећао да је ни врата паклена неће надвладати (мт 16, 18) међутим, од самих поче- така цркве настаје нешто што се на- зива хришћанством, чак и црквом, а ипак није црква наведени стихови из јеванђеља по марку заиста су пророч- ки расколи, јереси и секташтво су не- што што цркву прати од њеног настан- ка па све до наших дана заиста, сво то мноштво псеудохришћанства, издајући се за „истинито“, говори управо оно на шта је христос пророчки упозорио цркву на самом почетку: „ево овде је христос“ вуци у јагњећем руху данашњим верујућим људима у цркви није проблем да препознају псеудохришћанско секташтво, произ- никло на таласу реформације и увезе- но са запада али, те секте нису једина роба на савременој пијаци псеудоцр- квености постоји и један префињени- ји облик, који много више личи на оригинал, те као такав има много више шанси да заиста превари и изабране то су они који се издају за православ- не говоре за себе да су црква, еписко- пи, свештеници, монаси, литургијски хришћани иако вукови, по свему личе на јагањце (мт 7, 15) имају храмове, манастире, свештене одежде, иконе служе све оно што се у цркви служи из њихових уста чују се исте богослу- жбене песме и химне крштавају, вен- би ́ ће бога и би ́ ће цркве александар милојков секте нису једина роба на савременој пијаци псеудоцрквености постоји и један префињенији облик, који много више личи на оригинал, те као такав има много више шанси да заиста превари и изабране то су они који се издају за православне тема броја 18 4/2012 чавају, рукополажу, држе постове одликују се великом ревношћу и аскетским етосом призивају истога бога којег и црква призива исте све- титеље славе исте свеће пале, иста им кандила горе и исти им тамјан мири- ше а ипак – нису црква и управо јагњећом кожом – особинама и ликом цркве и њених служби – крију своју природу вукова зато многима није лако да их препознају за њихово препознавање потребно познавати сâмо биће цркве да би јед- на заједница заиста била црква и да би службе у њој (епископска и све остале) заиста биле истините, није довољно да само споља, својим особинама личе на цркву и њене службе није довољно да се „позивају“ на предање, библију, оце, каноне и догмате цркве биће цркве се крије у нечему што је много дубље него што су формални црквени изглед и особине биће цркве нам открива нико други до сами бог, откривењем свога бића, свога начина постојања као и човек, црква је ни мање ни више него икона божија начин њеног постојања је начин постојања бога бог као заједница врхунац божијег откривења јесте оваплоћење сина божи- јегуправо нам господ исус христос, први и темељ- ни богослов цркве, открива начин по стојања бога – оца и сина и светога духа, свету тројицу ника- да људски ум не би дошао до таквог богопознања без божијег откривења то божије от к ри в е њ е о т к р и в а начин божи- јег постојања, односно даје одговор на пита- ње ко је бог свети оци су правили јасну разлику између „шта“ и „ко“ питања о богу оно „шта“ односи се на божију природу или суштину она нам остаје заувек јул/август 2012 19 непозната оно „ко“ односи се на начин божијег постојања и то је оно што нам је господ открио бог је света тројица: отац и син и свети дух, нераздељиво јединство, заједница три личности ту веру у свету тројицу црква је, у фор- мули крштења, исповедала од самог свог почетка бивајући изазвана и угрожена од разних јереси, црква је, устима светих отаца и сабора, ту веру детаљније појашњавала једно од главних питања које је актуелизовано, везано за веру у свету тројицу, био је однос између једног и три (мноштва) бог је један, али ипак исповедамо три (мноштво) божанске личности како су оци разрешили тај проблем једног и мноштва? као што је већ поменуто, правили су јасну разлику (не раздвајање!) између божанске природе (=суштине) и божанских личности (=ипостаси) тако, свети максим исповедник гово- ри да је бог један јер је „једно божан- ство“, мислећи на једну божанску при- роду или суштину бог је, наставља даље свети максим, „целосна једини- ца и целосна тројица целосна једини- ца по својој суштини и целосна троји- ца по својим ипостасима“ дакле, једна је божанска природа коју пројављјују, чине је постојећом (=ипостазирају) три божанске ипостаси (=личности): отац и син и свети дух те три божан- ске личности нису делови једнога бога – божанска природа је „целосна у оцу“ и „целосна у сину“ и „целосна у све- томе духу“ такође, нису ни три бога, јер „целосан је и у целости отац у целосном сину и духу; целосан је и у целости син у целосном оцу и духу; целосан је и у целости дух свети цело- сно у оцу и у сину“ ниједан од троји- це као конкретна и појединачна лич- ност није замислив без друге двојице један је незамислив без многих који га као једног и непоновљивог потврђују у односу зато нису три бога већ један бог – јер није могуће замислити и издвојити као независне индивидуе оца по себи, нити сина по себи, нити духа светога по себи свети григорије богослов би рекао: „ако је један од искони, онда су тројица“ из тог раз- лога исповедање вере у „једнога бога оца“ повлачи и исповедање свете тројице једно и мноштво тај откривени начин божијег посто- јања, где се једно и мноштво поклапа- ју, свети василије велики назвао је заједницом (грч кинониа) овакав начин постојања (=личност) дарован је и задат човеку, као икона и подоби- је божије човек је биће заједнице попут божанске, и људска природа је једна коју треба да пројављују, одно- сно да чине постојећом, многе ипоста- си (=многе личности, многи људи) но, људи су пали и разделили своју једну природу на мноштво самодо- вољних индивидуа отуда су петар, оно што је свети максим рекао за бога могли бисмо рећи и за црквено мноштво: целосна је црква присутна у сваком појединачном у том мноштву као што је пуноћа, а не део божанске природе присутна у оцу, у сину и у духу светоме, тако је и црквена пуноћа присутна у локалној цркви тема броја 20 4/2012 марко и јован три човека, док су отац и син и свети дух један бог људи живе палу индивидуалност, зато се једно и мноштво код њих не поклапају мноштво палог човека је распадање бића које коначно води у смрт отац и син и свети дух су истинске личности, зато се код њих једно и мноштво поклапају остваре- ње таквог, божанског начина постоја- ња, кроз оваплоћеног сина божијег, представља спасење човека и света исти тај начин постојања оваплоћен је и у бићу цркве – кроз коју се спасе- ње човека и света дешава попут бога, црква је једна попут божанске једно- сти ни црквена једност не значи само- ћу и она, цела и потпуна, постоји у многима, у заједници многих попут бога, то црквено мноштво није мно- жина усамљених, посебних цркава које постоје „по себи“ али, опет попут бога, то црквено мноштво нису ни делови једне цркве оно што је свети максим рекао за бога могли бисмо рећи и за црквено мноштво: целосна је црква присутна у сваком поједи- начном у том мноштву као што је
Свеска: 326 | Проблем секти и његово решавање
... Фотографија на насловној страни корице: Фотографија на другој страни корице: Протојереј-ставрофор проф др Лазар Милин (1914–2001) фото: Из породичне архиве породице Милин Фотографија на трећој страни корице: Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић (1933–2010) Фото: ВДС АЕМ Фотографија на полеђини корице: Црква Св Александра Невског у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 326, ЈУЛ/АВГУСТ 2012 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Секташтво се искорењује светошћу хришћана 3 Отачник Смиреноумље као темељ хришћанског- подвижништва и философије 4 Старечник Старац Пајсије и младић 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти Разматрање на 99 псалам Псалам Давидов за исповедање 11 Из живота верујућих Истинита бајка за одрасле 12 Тема броја Би ́ће Бога и би ́ће Цркве 17 Секте – проблем или изазов? 22 Шта је проблем у „проблему секти”? 25 Црква или цркве? 28 О феномену сектног деловања 30 Не смемо одгајати лоше људе 36 „Да не буде раздора у телу“ 39 Секташки менталитет секуларизма 43 Црква без Христа или Христос без Цркве? 44 Повратак у Очев дом Путовање језуитског мисионара у Православље 47 Насликан као да је Бог 49 Многодетне породице Ђурићи из Малог Мокрог Луга 51 Светли ликови историје СПЦ Свештеномученик Јоаникије Липовац 57 Поклоничка путовања Пут у Горњак: светиње, искушења и милост Божија 61 „Сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати“ (Мт 16, 18) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Бог нека се смилује и тим јадним лажним Јеховиним сведоцима Неки хришћани их се гнушају, неки се препи- ру са њима и коре их, неких их, опет, гоне на судове На тај начин се секта- штво, међутим, не може сузбити Знате ли како се оно сузбија? Тако што ми треба да постанемо свети Старац Порфирије Кавсокаливит За православне хришћане основни проблем код појаве секташтва нису друштвене последице већ то што по- грешна учења (јереси) воде човековој про- пасти за вечност Посебан изазов у том смислу представљају такозване хришћан- ске секте које само наизглед имају слично учење као Православна Црква Њих је би- ло чак и у време апостолâ (сетимо се како Апостол Јован изобличава секту никола- ита – ср Откр 2, 615), но огроман пораст њиховог броја у модерном добу треба пр- венствено тражити у Sola Scriptura („само Свето Писмо“) принципу Лутерове рефор- мације – када је свако за себе почео да ту- мачи Свето Писмо ван црквеног Предања то је довело и до огромног броја јеретич- ких учења Суштина није у томе да позна- јемо сва та погрешна учења и да се од њих чувамо, већ да добро знамо православну веру и да нас она чува од застрањења У по- следњих неколико деценија није било лако ухватити се у коштац са појавом хришћан- ских секти на овим просторима, управо због претходне системске атеизације дру- штва Црква је преко својих пожртвованих пастира, попут покојних протâ Лазара Милина и Љубодрага Петровића некако 2 4/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Фотографија на другој страни корице: Протојереј-ставрофор проф др Лазар Милин (1914–2001) фото: Из породичне архиве породице Милин Фотографија на трећој страни корице: Протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић (1933–2010) Фото: ВДС АЕМ Фотографија на полеђини корице: Црква Св Александра Невског у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 326, ЈУЛ/АВГУСТ 2012 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Секташтво се искорењује светошћу хришћана 3 Отачник Смиреноумље као темељ хришћанског- подвижништва и философије 4 Старечник Старац Пајсије и младић 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти Разматрање на 99 псалам Псалам Давидов за исповедање 11 Из живота верујућих Истинита бајка за одрасле 12 Тема броја Би ́ће Бога и би ́ће Цркве 17 Секте – проблем или изазов? 22 Шта је проблем у „проблему секти”? 25 Црква или цркве? 28 О феномену сектног деловања 30 Не смемо одгајати лоше људе 36 „Да не буде раздора у телу“ 39 Секташки менталитет секуларизма 43 Црква без Христа или Христос без Цркве? 44 Повратак у Очев дом Путовање језуитског мисионара у Православље 47 Насликан као да је Бог 49 Многодетне породице Ђурићи из Малог Мокрог Луга 51 Светли ликови историје СПЦ Свештеномученик Јоаникије Липовац 57 Поклоничка путовања Пут у Горњак: светиње, искушења и милост Божија 61 „Сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати“ (Мт 16, 18) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Бог нека се смилује и тим јадним лажним Јеховиним сведоцима Неки хришћани их се гнушају, неки се препи- ру са њима и коре их, неких их, опет, гоне на судове На тај начин се секта- штво, међутим, не може сузбити Знате ли како се оно сузбија? Тако што ми треба да постанемо свети Старац Порфирије Кавсокаливит За православне хришћане основни проблем код појаве секташтва нису друштвене последице већ то што по- грешна учења (јереси) воде човековој про- пасти за вечност Посебан изазов у том смислу представљају такозване хришћан- ске секте које само наизглед имају слично учење као Православна Црква Њих је би- ло чак и у време апостолâ (сетимо се како Апостол Јован изобличава секту никола- ита – ср Откр 2, 615), но огроман пораст њиховог броја у модерном добу треба пр- венствено тражити у Sola Scriptura („само Свето Писмо“) принципу Лутерове рефор- мације – када је свако за себе почео да ту- мачи Свето Писмо ван црквеног Предања то је довело и до огромног броја јеретич- ких учења Суштина није у томе да позна- јемо сва та погрешна учења и да се од њих чувамо, већ да добро знамо православну веру и да нас она чува од застрањења У по- следњих неколико деценија није било лако ухватити се у коштац са појавом хришћан- ских секти на овим просторима, управо због претходне системске атеизације дру- штва Црква је преко својих пожртвованих пастира, попут покојних протâ Лазара Милина и Љубодрага Петровића некако 2 4/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
4
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
...век биће запамћен у историји наше цркве и по снаж- ним,ДУБОКИМ 📌 порукама три вели-
ка духовника почетком века, старац си-
луан са свете горе поручује: „држи свој
ум у аду, и не очајав
...век биће запамћен у историји наше цркве и по снаж- ним,
МЕТА инфо: Р:21359 К:166352 Д:92
| Свеска 335 |
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
... живот, ужарена слаткоћа, тросунча- на слава! помолите се богу да ми дарује хришћански крај, да умрем усправан и да ме удостоји да умрем за љубав његову смрт је слобода! будимо радосни када размишљамо о смрти то ће помоћи нама лично, али и цркви јануар/фебруар 2014 13 двадесети век биће запамћен у историји наше цркве и по снаж- ним, дубоким порукама три вели- ка духовника почетком века, старац си- луан са свете горе поручује: „држи свој ум у аду, и не очајавај“ била је то снажна порука о смирењу и спасењу од оца та- деја добијамо изузетан бисер духовне и животне мудрости: „какве су ти мисли, такав ти је и живот“ трећу поруку нам шаље блаженопочивши патријарх павле у времену страдања деведесетих година – призива нас себи самима и опомиње ре- чима: „будимо људи“ у ове две речи стају томови књига оне погађају у дубину срца сваког човека, било да је он религиозан или нерелиго- зан људи неизграђене хришћанске вере ове речи доживљавају као моралну или хуману поруку, као поруку која погађа центар људскости у сваком човеку прет- постављамо да би је многи интерпрети- рали и као позив да се буде цивилизован, културан и исправан грађанин који по- штује грађанске законе за посвећене хришћане ове речи треба- ло би да значе много више оне нас пози- вају да се упитамо шта значи бити човек пред богом, пред собом и пред другим људима будимо људи! али како? човек као боголико биће већ у том свом назначењу проналази одговор на питање: шта значи бити човек? бити чо- век не значи само испуњавати социјалне норме исправног и пожељног понашања или досегнути висок степен испуњења и остварења властите личности, већ бити човек примарно и суштински значи от- кривање и освешћивање своје боголи- кости ко је какав човек зависи, запра- во, од личног односа према богу ово је тешка и неприхватљива констатација за оне који (мисле да) немају никакав однос према богу, јер би то у крајњој консеквен- ци за њих значило да онај ко не верује у бога не може бити добар и племенит чо- век наравно да може овде се, међутим, ради о томе да лични однос верујућег човека према богу (треба да) изражава истовремено и лични однос према свим вредностима које бог као личност пер- сонализује – апсолутна доброта, љубав, мудрост, правда, истина, мир, слобода ми у односу на те вредности полажемо испит човечности дакле, лични однос три асоцијације на „будимо људи“ трагајући за одговором на питање како бити или постати човек, јављају нам се три асоцијације на три суштинска појма за постизање тог циља то су: страх господњи, савест и прволик по коме смо саздани виктор вицановић 14 1/2014 хришћанска етика хришћанина према богу јесте истовреме- но и његов одговор на наведене вредно- сти које бог оличава трагајући за одговором на питање како бити или постати човек, јављају нам се три асоцијације на три суштинска пој- ма или услова за постизање тог циља то су: страх господњи, савест и прволик по коме смо саздани страх господњи – „почетак је мудро- сти страх господњи“, читамо у псалти- ру (пс 111) и у причама соломоновим (1, 7; 9, 10), а и код пророка исаије (33, 6) („страх господњи биће благо твоје“) страх као негативна и непријатна емо- ција овде се, изненађујуће, појављује у по- зитивном контексту то је због тога што реалан (оправдан) страх има важну био- лошку функцију упозорења и припреме за опасност исту улогу има и страх го- сподњи у духовном и моралном животу он је попут имунолошког система – шти- ти нас од упада греховних помисли и пред- лога страх господњи значи будност, стра- жење, обазривост на страх господњи не односе се речи: „савршена љубав изгони страх напоље“ (1јн 4, 18) однос страхопо- штовања према богу постоји у свим обли- цима побожности: и код оних који бојећи се казне (паклених мука) чине добро, и код оних који чине добро због плате коју очекују (са страхом да се не изгуби рајско насеље) као и код савршених који све што раде, раде из љубави према богу код сав- ршених постоји танани страх да се ничим не ожалости бог кога неизмерно љубе савест – када задрема страх господњи и дозволи уљезу (лоша помисао) да се усели у срце, изазивајући тако греш- не склоности и страсти из којих се лако склизне у грех, тада се у човеку јављају осећања нелагодности, напетости, те- скобе, потиштености – јавља се осећање кривице унутрашњи глас човеку говори јануар/фебруар 2014 15 паријарх срски павле (1914–2009) оац таеј виовнички (1914–2003) да нешто није у реду то је глас савести, глас божији у нама – vox dei он позива на покајање, исповест и очишћење кроз промену живота глас савести не сме да буде потиснут или да га замени „глас овога света“ овај потоњи све релативизује, ублажава и одо- брава то није глас божији дужни смо да испитујемо себе да не бисмо били осуђе- ни (1кор 11, 31) то испитивање мора бити у светлу јеванђелских заповести прволик – ако смо се страхом го- сподњим заштитили од штетних спољашњих утицаја, добром савешћу очистили „флеке“, скинули рђу и праши- ну са душе, онда ће из нас засијати наша боголикост – прволик по коме смо ство- рени нажалост, многи нису свесни свог прволика зар „не познајете себе да је исус христос у вама? сем ако у нечему нисте ваљани“ (2кор 13, 5) апостол павле на више места у својим посланицама покушава да нам отвори очи како бисмо препознали, осетили и доживели христово присуство у нама стално нас „са муком рађа докле се хри- стос не уобличи у нама“ (гал 4, 19) а св григорије нисијски жели да пробуди свест о прволику речима: „очистивши срце од сваке твари и сваког страсног рас- положења, у својој сопственој лепоти мо- жемо да видимо образ природе божије он је у твоју природу утиснуо подобије блага своје сопствене природе на тај на- чин, онај који је чист срцем, постаје блажен јер, гледајући сопствену чистоту, у том об- разу (лику) види и праобраз (прволик)“ св григорије на овај начин обједињује две изузетно снажне и дубоке јеванђелске по- руке: блажени чисти срцем јер ће бога ви- дети и царство божије је унутра у вама обе поруке нас упућују на прволик који носимо у себи откривање сопствене бо- голикости даће плодове духа: љубав, ра- дост, мир, дуготрпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање (гал 5, 22) будимо људи! – кроз страх господњи, у чистој савести и са откривеним прволи- ком божијим у себи аутор је психолог у деветој београдској гимназији бити човек примарно и суштински значи откривање и освешћивање своје боголикости 16 1/2014 хришћанска етика св силуан аонски (1866–1938) христос је своју мисију започео по- зивањем својих будућих ученика, апостола они су били прости га- лилејци, рибари и обичан свет без неког нарочитог образовања са друге стране, свет у којем је христос започео мисију спасења није био наиван и прост било је то време које је прожимала богата грч- ко-римска култура образовање, умет- ност и философија нису мањкали ипак, христос не бира надарене и извежбане мудраце већ просте рибаре за науку коју он доноси каже: „хвалим те, оче, госпо- де неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазле- нима“ (мт 11, 25) ово супротстављање знања и мудро- сти јеванђелској науци налазимо и не- посредно након христа, у првим време- нима постојања цркве апостол павле ће јасно упозоравати хришћане: „пазите да вас ко не обмане философијом и праз- ном преваром, по предању људском, по науци света, а не по христу“ (кол 2, 8) и неки од раних отаца и учитеља цркве ће ово поновити на сличан начин тако, у другом веку западни хришћански учи- тељ тертулијан ће рећи: „шта има атина са јерусалимом, академија са црквом?“, алудирајући на супротстављеност је- ванђеља (јерусалим, црква) и филосо- фије (атина, платонова академија) поставља се питање: чему ово супрот- стављање јеванђелског учења и световне мудрости? питање је важно и у наше вре- ме, јер изгледа да се наведене христове и апостолске речи злоупотребљавају тим речима често се даје значење гносима- хије (= борбе против знања), а хришћан- ство се показује као духовност која не иде заједно са интелектуалном активно- шћу у екстремним случајевима, свака интелектуалност и образованост тумаче се као гордост и грех но, да ли је то сми- сао христових и апостолових речи? христос јесте изабрао просте и, може- мо рећи, углавном необразоване учени- ке међутим, да ли је формална необра- зованост неопходан услов за јеванђелску простоту? да ли је је хришћанима грех учити световне науке? да ли и апостол павле исто то мисли? како? па он, апо- стол павле, није био необразован на- против и не само апостол павле даља историја хришћанства сведочи да по- менуте христове речи нису усмерене против образованости и интелектуално- сти као таквих размотримо ближе по- стављена питања не, необразованост није conditio sine qua non (услов без кога се не може) је- ученост и јеванђелска простота „ја сматрам да сваки који има ум, признаје ученост за највеће наше благо“ свети григорије богослов александар милојков јануар/фебруар 2014 17 догматске теме ванђелске простоте коју христос благо- сиља у својој беседи на гори (мт 5, 3) христос јесте изабрао неуке, али, не забо- равимо, они си били поучени дар духа светога повукао је са собом знање и умеће: „и испунише се сви духа свето- га и стадоше говорити другим језици- ма, као што им дух даваше да казују“ (дап 2, 4) сам апостол павле, тај неу- страшиви христоносац, и те како је умео да ступи у дијалог са ученим грчким фи- лософима гле, одведоше га у храм своје мудрости древни грци: „а павле ставши насред ареопага рече: људи атињани, по свему вас видим да сте врло побожни“ (дап 17, 22) заиста, мудри грци не би гу- били време са незнавеном скитницом али, апостол павле није то био са њим је кренуло крштење грчке мудрости и об- разовања грчка, колевка европске циви- лизације и учености, земља чувеног пла- тона и аристотела, данас је хришћанска земља, плод јеванђелског семена које је апостол павле посејао – тај учени и хра- бри христоносац христос није одбацио образовање, већ црв и трулеж коју су људи везали за ученост и знање христос је као ипостас мудрост очева, па како онда може грди- ти нешто што му је сродно и иконично? али, мудрост људска је доживела расцеп, одвојила се од свог архетипа отуда апо- св јован злаоуси, гриорије боослов и кирило алексанријски, фреска из манасира суеница 18 1/2014 догматске теме стол павле не упозорава против мудро- сти већ против мудрости „по човеку“ она није погрешна зато што је људска, јер све људско је дар од бога погрешна је и за хришћане непожељна јер је сама и самодовољна, јер лажно обоготворује чо- века и његов разум тако сама и самодо- вољна мудрост „по човеку“ води закључ- ку – „нема бога“ самодовољна мудрост „по човеку“ је самоубица јер води у своју супротност, у безумље: „рече безумник у срцу свом: нема бога“ (пс 14, 1) зашто се онда чудимо што се у xx веку појавио нацизам, што су се појавили концентра- циони логори за истребљење људи? шта је пре тога човек изговорио? изговорио је: „бог је мртав!“ а онда је, тако сам на- кон „смрти бога“, убедио себе да је ли- нија напретка људске рационалне свести линеарна, да је све мудрији, све бољи а онда су се његови дијаграми срушили то је то знање „по човеку“, лажнообожујућа мудрост, која води у надутост и гордост гордост је корен сваког греха и страдања јер представља корак ка осамљењу чове- ка, његово одвајање од бога и извора жи- вота мудрости људској је фалио друг, родитељ, архетип против те осамљене и усмрћене мудрости устаје христос не да поништи људски интелект већ да га уведе у његову природну заједницу са архетипом и то је јеванђелска простота ненадимање одсуство гордости свест да је уму као икони потребан бог као ар- хетип, као очима светлост други разлог зашто је бог одлучио да „посрами мудре“ (1кор 1, 27) и учене, јесте да покаже силу и истинитост је- ванђеља не би било велико чудо да су учени људи донели свету идеју која га је преобразила, натеравши га да остави оно што је раније био не би било чудно да су учени дошли међу неуке и загоспо- дарили њима својим знањем не би било чудо да су учени неукима постали вође, поразивши њихово незнање и тупост својим знањем и мудрошћу али, јесте чудо да су неуки галилејски рибари пре- образили учени грчко-римски свет јесте чудо да су неуки посејали семе које је по- бедило и преобразило мудре и њихово знање јесте чудо да су одолели и мачу и мудрости „по човеку“ јесте и чудо да су ту грчко-римску мудрост крстили и охристовили против осамљене мудрости која по- рађа гордост и ради чуда за сведочан- ство свету, христос изабира неуке као своје прве ученике али, христос није благосиљао неукост и незнање као так- во доказ су многи потоњи оци и учи- тељи цркве они су и те како зналачки користили „световну науку“ у сведо- чењу самог јеванђеља пун их је цркве- ни календар – од апостолских ученика до савремених светитеља од светог апостола павла до светог порфирија кавсокаливита овај други, старац пор- фирије, живео је до пред крај xx века описмењавао се кроз богослужбене књиге али, и те како је касније волео да чита све, од механике до медицине јако је ценио науку и био способан да о њој дискутује са стручним људима, лекари- ма и научницима свети јустин муче- ник и философ, у другом веку, никада није скидао свој философски огртач, чак ни онда када је постао хришћанин и мученички пострадао за своју веру треба ли помињати за хришћанско бо- гословље „златни“ четврти век? чуве- не кападокијске оце: светог василија великог, светог григорија богослова и светог григорија ниског? василије знање уме да се надме и то није добро но, још је горе када се надме незнање јануар/фебруар 2014 19 и григорије богослов су били школски другови заједно су прошли све фазе ондашњег световног образовања, од кесарије кападокијске до атине гри- горије богослов ће у надгробној беседи василију великом о свом искуству обра- зовања рећи следеће: „ми (он и свети василије) смо знали само за два пута: један – то је први и најпревасходнији, водио је ка нашим свештеним храмо- вима и ка тамошњим учитељима; други – је друговажни и једнаког достојан- ства са првим, водио нас је до учитеља световних наука“ како ове речи све- титеља подсећају на оне јеванђелске, христове! на две заповести о којима висе сав закон и пророци (мт 22, 40) прва и највећа: љуби господа бога сво- га друга, иако друга, иста је као и ова: љуби ближњег свога гле, тако и све- ти григорије ставља богословље спрам световних наука прво је најпревасход- није, најважније друго је друговаж- но, али ипак једнаког достојанства са првим у њима се крије тајна живота, тајна крстообразног постојања љу- бав према богу не одваја се од љубави према ближњем и творевини божијој љубав према створеном никада се не осамљује и не осамодовољује, бивајући неодвојива од љубави према богу и то је јеванђелска простота ту не постоји надимање нити знањем нити вером наведене речи светог григорија изра- жавају суштину онога што смо желели рећи у писању изнад хришћанство не одбацује људску мудрост и образова- ност већ не прихвата њену по себи до- вољност интелект и образовање не вре- де човеку без богопознања даље, речи светог григорија су као савет и поука значајне поготово у наше време чини се знању и образованости увек је мера христос имајући ту меру, знање остаје имуно на самоћу и самодовољност, на надимање и гордост и само тако оно постаје мудрост аосол павле роовеа аињанима, ра рафаела санија из 1515 оине 20 1/2014 догматске теме да нас притискају, везано за ово питање, два проблема један је голи интелекту- ализам, лишен побожности, а други је хула на образованост и гносимахија о првом проблему већ је довољно у овом писању речено други проблем, гноси- махија, није ништа мањи ни наивнији по том становишту, знање је излишно, увек и само значи гордост, неспојиво је са духовношћу многи хришћани ће да- нас узимати са резервом очинске савете духовника уколико је овај образован стављен је знак једнакости између не- образованости и јеванђелске простоте – и са тим циљем цитирају се горе на- ведене речи христове и оне апостола павла многи не знају да је овакав дух потпуно стран православном предању, како то показује свети григорије као пример исти светитељ о учености још каже: „ја сматрам да сваки који има ум, признаје ученост за највеће наше благо и не само ову најблагороднију и нашу (ученост), која у ништа ставља пре- фињеност и раскош у речима, имајући (за свој предмет) једино спасење и кра- соту умосагледатељног (мисли на бо- гословље), него и спољашњу ученост (мисли на световне науке), које се мно- ги хришћани по неукости гнушају као безнадежне, опасне, оне која удаљује од бога“ ученост, највеће наше благо ове речи светитеља треба да буду темељ на којем ће хришћанин да започне свако своје размишљање о односу према нау- ци, философији, уметности и свега дру- гог позитивног где човек познаје свет, творевину божију „неки се гнушају“, каже светитељ и у његовом времену, а и у нашем је тако зашто? јер је тако лакше ушушкати се у свој пијетизам, слушати свој „осећај“ као глас духа све- хришћанство не одбацује људску мудрост и образованост већ не прихвата њену по себи довољност интелект и образовање не вреде човеку без богопознања јануар/фебруар 2014 21 тога да, знање уме да се надме и то није добро но, још је горе када се надме не- знање све ово данас, нажалост, постоји у нашој цркви духовништво се често претвара у гуруизам, а један од разлога је и надимање незнања о односу према образованости и о уз- року гносимахије међу неким хришћани- ма свети григорије богослов још каже: „(у наукама) ми смо примили људско истраживачку и сагледатељну (страну), али одбацили све оно што води демони- ма, заблудама и у бездан погибељи; ми смо из њих извукли (оно) корисно за вр- лине, кроз лошије научивши се бољем, и преобративши њихову немоћ у тврдоћу нашега учења зато не треба унижавати ученост, како неки чине, већ је потреб- но сматрати за глупе и необразоване оне који би, држећи се таквог мишљења, же- лели да им сви буду слични (тј глупи и необразовани), да би у општој маси била неприметна њихова сопствена (глупост) и да би избегли изобличење и неукост“ знање и образованост, критичка мисао – ово саветује светитељ изједначавање надутог незнања са јеванђелском просто- том – ово оштро разобличава светитељ но, знању и образованости увек је мера христос имајући ту меру, знање остаје имуно на самоћу и самодовољност, на надимање и гордост и само тако оно постаје мудрост, „философија по хри- сту“ као што и творевина са христом добија живот, а без христа, када је само- довољна, остаје трулеж и смрт – тако је и са знањем и ученошћу такви мудраци, који су то спознали, јесу „сиромашни духом“ а богати духом и то је јеванђел- ска простота – смирена „философија по христу“ наспрам ње стоји гордост, две надутости, од којих је друга гора јер је не- природна – надутост знањем и надутост незнањем и умишљеним надахнућем аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији јуроиви, слика п а свеомско (павел алексанрович свеомский), крај 19 века 22 1/2014 догматске теме на гласу светости луди јован је био христов сјај јед- ног обичног модерног атинског комшилука, са својим обичним и свакодневним проблемима живео је у малом скромном стану који је насле- дио од своје мајке; био је то један од 20 станова који су сачињавали ту стамбе- ну зграду он је радио у оближњој пе- кари и започињао је свој посао у зору у тој пекари би увек напунио две вреће векнама хлеба и ролнама од теста, а по- том би похитао да их подели старијим људима, женама и ученицима у свом комшилуку, а већи део своје плате је де- лио сиромашнима мој комшија, светитељ имао је обичај да слободно звони на врата, не само у својој стамбеној згради, већ и у оближњим представио би се свима и питао их да ли може некако да им помогне „како сте устали овог јутра? имате ли неки проблем око кога могу да вам помогнем? како су ваша деца?“ – питао је јован испрва су га неки тера- ли остали би му залупили врата у лице, одбијајући да говоре са њим – очито их је нервирало његово неочекивано при- суство али било је и других који су за- право чекали да луди јован дође, да би чули коју лепу реч од њега временом их је све упознао; знао је њихове особено- сти, али такође и карактерне црте увече би луди јован одлазио у свој скромни дом и тамо се молио волео је да чита псалтир; када би га неко питао зашто чита, одговарао би: „то је да оте- ра мале штеточине (демоне) из комши- лука“ јован, јуродив христа ради, је обично носио видно оштећену одећу многи су га сажаљевали, видећи га у том стању, и давали би му новац гово- рили би: „ево, узми ово, лудаче, и купи себи панталоне и нормалну мајицу да носиш“ он би им захвалио, и узео но- вац онда би ставио новац у коверту, додао ту нешто од своје плате, и гурнуо коверту испод врата онима за које је знао да им је потребна спас од поплаве једног дана, луди јован није дошао на посао пекар код кога је радио се забри- луди јован јуродивац савремене атине подвизи лудог јована су само у делићима били познати његовим комшијама – пекару, бакалину, свештенику тек после његове смрти цела слика излази на видело бојан теодосијевић јануар/фебруар 2014 23 нуо јер он никада није изостао са посла, те је послао некога по јована видели су га како чисти сливнике по кварту а он је само одговорио: „покушавам да нађем два новчића која сам изгубио овог јутра али не могу да се сетим у који од ових пет сливника су упали, тако да сам отворио свих пет и пошто сам их већ отворио, мислио сам да сам да их очистим, када сам већ ту“ чим је чуо за лудину замисао, пекар је намислио да га отпусти но, касније тог поподнева, небо је почело да се мрачи црни облаци су се брзо ску- пили, и убрзо је почела грмљавина са великим пљуском улице су се убрзо претвориле у реке, чистећи све пред собом – укључујући и кола на улици градоначелник је обилазио општине и уочио је да једино у комшилуку где је јован живео није дошло до штете пиљар, који је раније исмејавао јуро- дивца због чишћења, рекао је градо- начелнику: „господине градоначелни- че, треба да идете и захвалите лудом јовану који је чистио ове одводе ју- трос његово лудило нас је спасло, за- хваљујући његовој манији да нађе два изгубљена новчића!“ спречавање прељубе једна од јованових комшиница је приповедала како је он спречио једну њену познаницу да превари мужа јо- ван је дошао на степениште једне куће и почео наглас да поје црквене песме испред куће пешачио је младић који је убрзо отишао, и после тога је јуро- дивац ушао у кућу мислећи да убоги момак досађује њеној пријатељици, комшиница је отишла до ње луди јован је седео за кухињским столом, једући нешто чиме га је де- војка послужила поред њега је стајао њен петогодишњи син окрећући се ка дечаку, јуродивац је почео да му го- св василије блажени (мољење), слика руско уменика сереја алексејевича кирилова из 1994 оине 24 1/2014 на гласу светости вори да је једна од десет божијих за- повести не чини прељубе „знаш, георгије, прељуба није неш- то што се богу свиђа прељуба отвара врата сатани, који онда улази у дом и прави хаос онда се растурају породи- це, и кроз прозор улазе болест и бол и мржња, и тера се божији благослов који је дат у светој тајни брака муш- карац и жена – као твој тата и твоја мама – постају једно тело у браку, ге- оргије, једно тело прељуба, то је као да сечеш руку!“ комшиница се на то изнервира- ла и почела да се дере на њега зато што прича такве ствари детету њена пријатељица се умешала и рекла да је она крива за све наиме, она је у ка- фићу срела младића који јој се сви- део и они су се договорили да он дође код ње кући док јој је муж на служ- беном путу у уговорено време није дошао младић, већ јован, који јој је указао на штетност њеног намера- ваног поступка јован – кловн и деца-анђелчићи по јовановој смрти у његов комши- лук су дошле две девојке које суседи нису познавали и које су га тражиле „име ми је арета, и моја пријатељи- ца, калиопа, ради са мном у дечијој болници пре неколико година, ми смо упознале господина јована клов- на тако смо га знале, тог кога ви зо- вете луди јован он би долазио скоро сваког недељног послеподнева, увек са пуно играчака поделио би их деци и играо се са њима све их је волео, али је обраћао посебну пажњу ново- рођеним бебама које су одгајане саме у болници јер су их њихови родитељи напустили доносио би им одећу и играчке и увек би оставио нешто нов- ца дежурним сестрама, за случај да деци нешто затреба, а да он није ту ми нисмо мислили да је луд као ви он је забављао децу као нико други, као најбољи кловн“ „говорио нам је: ’није ли чудно како људи данас брину више о малим жи- вотињама, а не обраћају пажњу на ову малу децу? не говорим да не треба да волимо птице и животиње и о њима треба да бринемо, али колико више би требало да бринемо о страдајућем човечанству, које је начињено по лику божијем? ми морамо да постанемо савремени добри самарјани, и да по- ложимо живот ако је неопходно, да бисмо утешили нашег ближњег’“ његова смрт луди јован је предвидео своју смрт оставио је писмо у коме се обратио особама које је познавао понаособ пошто се упокојио, људи који су га по- знавали су почели да размењују приче о њему, те су закључили да међу њима није био лудак, већ велики светитељ који је такав могао да постане само великом благодаћу христовом извор: a saintly fool for christ in the heart of athens, http://wwwoodegrcom/english/ psyxotherap/crazy_john3htm обраћао је посебну пажњу новорођеним бебама које су одгајане саме у болници јер су их њихови родитељи напустили јануар/фебруар 2014 25 26 1/2014 тема броја: савремени светогорски старци старац јаков еубејски, старац пајсије светогорац и старац порфирије светогорац јануар/фебруар 2014 27 „ренесанса“ творац свега што јесте – бог сходно духу светом и у наше доба и у мери наше пријемчивости и потреба даје нам сасуде духа нимало није чудно што су процветали у врту пресвете богородице (светој гори) и није чудно што су то баш монаси ако је шта у људској историји теш- ко вредновати, то би био 20 век то је због тога што су се у њему збивали, и претачу се и на садашњост, догађаји који су до највећих крајности били раз- личити када кажемо различити, онда тај распон иде од величанствених до- стигнућа науке, технологије, људских права, вредности људског живота, до најстрашнијих који су све поменуто потирали, обесмишљавали и човека приказивали у стању којег би се и нај- крволочнија звер, можда и сам ђаво, постидела за православну цркву, њено бого- словље, њен живот, 20 век и поред многих супротности ипак можемо ока- рактерисати као њену „ренесансу“ од када је један од најзначајнијих бого- слова 20 века, о георгије флоровски, изрекао своју чувену максиму „повра- так оцима“ брана се провалила, вода је наврла и збила се безмало „ренесанса“ зашто реч „ренесанса“ стављамо у на- воднике? јер она подразумева период у историји који наглашава делатност људског духа, уздизање на ниво божан- ства људског разума а ми овде мис- лимо на плодове духа светога, на дар богословља као израз непатвореног искуства и личне заједнице са богом оно што представља срж онога чему су се душом и телом предали многи православни богослови јесте најпре враћање светоотачком богословљу то враћање резултирало је поновним одушевљењем делима великих цркве- них учитеља и отаца животност коју они носе у себи јесте животност самих аутора – светитеља – који су напајани духом светим ипак, романтичарски тон није је- дини у мислима и жељама ми врло често склизнемо у уобразиљу, јер оно што је наша стварност, па и духовна, често одудара од наше уображене сли- ке, од неке идеализације (можда и идо- лизације) тако и чежња за аутентичним хришћанским животом, нарочито у ери преплављујућег комформизма није јед- ноставна у ствари, није лака! још је половином 20 века психоаналитичар виктор франкл рекао да човек болује од бесмисла, а главни узрок је неумере- ни комфор никако не смемо због тога да се уљуљкамо као хришћани да смо због имена које носимо заштићени од овог искушења можда је и најтрагич- није што многи међу нама управо од тема броја владимир пекић 28 1/2014 овога болују и правдају га својим поло- жајима, потребама, службом но, као што је од постања света, ради циља због којег га је створио, бог про- мишљао и давао утеху људском роду, тако и у наша времена ни под којим разлогом не би требало да заборавимо речи светог симеона новог богосло- ва да је равно јереси и најгорој врсти очајања мислити да бог не изабира своје сасуде нити да дух божији, исти онај и у истој мери у којој је надахњивао свете апостоле, не живи у цркви дру- гачије речено, да црква не живи духом светим знајући времена и мере – јер је он изнад свега творац времена, творац свега што јесте – бог сходно њиме и у наше доба и у мери наше пријемчивости и потреба даје нам сасуде духа нимало није чудно што су процветали у врту пресвете богородице (светој гори) и није чудно што су то баш монаси овде најпре на уму имамо светитеље и стар- це као што су силуан атонски, софро- није сахаров, јосиф исихаста, пајсије светогорац, порфирије кавсокаливит овим монасима, старцима, су били одушевљени и велики богослови црк- ве који су живели у 20 веку и није ни- мало претерано рећи да су они у истој мери као и дела светих отаца утицала на „ренесансу“ цркве и њеног бого- словља но, зашто није чудно да кроз светогорске монахе бог утемељује овај препород богословља? зато што су они (као и многи мимо атоса) – овде је реч о светогорцима – живели то богословље на најнепосреднији могући начин кроз подвиг оно што савременом свету то- лико, очајнички, недостаје – уздржање и одрицање – они су показали махом неуки старци (осим о софронија), једноставни, а срчани досегнули су за данашњег човека незамисливе висине духовне проницљивости и богословља када се сусрећемо са њиховим речима, само неко духовно обамро, може да на њих остане равнодушан и да га не пре- плави одушевљење постоји један изрека која се припи- сује првим хришћанским монасима- -испосницима: „пролиј крв, прими духа“ смисао ове поуке јесте у потпу- ном предавању богу савремени свето- горски старци о којима слушамо и чи- тамо управо су то чинили одрицање од сваке удобности и при том радост коју су осећали у тој оскудици може бити плод једино љубави божије која пламти у срцу подвижника и која уистину пре- обликује људску природу и заиста, како бисмо другачије могили разумети светог силуана да спава на џаковима у економији манастира св пантелеј- мона; или четрнаестогодишњег монаха порфирија (кога од скора славимо као преподобног) који спава на хладној земљи, једе оскудно и при томе пун ра- дости пева тројичне тропаре; старца пајсија који дословно све што му од новца или хране донесу да следећем по- сетиоцу његове испоснице; или стар- ца јосифа који себе чак удара по телу штапом јер сматра да га треба и тако понекад васпитавати да служи христу ово својеврсно „насиље“ над својом природом није мазохизам сам старац јосиф говори о томе да човек када би знао на какво је достојанство позван све што је телесно би занемарио но, за православну цркву, њено богословље, њен живот 20 век и поред многих супротности ипак можемо окарактерисати као њену „ренесансу“ јануар/фебруар 2014 29 инсистира на томе да је човек и бла- то и да то не сме да заборави подвиг ових дивних стараца тражи огромну храброст и спремност да се човек суо- чи са најдубљим и најмрачнијим дама- рима своје душе отац софроније вели: „што је веће наше покајање, то се пред нама отварају дубине нашег бића“ а да би се то покајање искусило – а ко је од нас спреман осим да о томе прича – не- опходно је да заиста умремо за овај свет и да закопамо под земљу његову логи- ку као мојсије што је закопао убијеног египћанина (2мој 2, 12) оно што лежи у срцу тог подвига је непрекидна молитва, тиховање у којем човек стоји отворен пред богом; у својој немоћи пред божијом свесилно- шћу таква молитва је стално пружање ка богу, како говори свети јован ле- ствичник, и преко својих моћи и када човек, као ови богомудри старци, себе њом прожме, он по речима преп јусти- на ћелијског, омолитвословљава свој поглед на свет зато видимо да старци попут силуана, софронија, јосифа, пајсија, порфирија, најпре инсистирају на молитви ова их молитва уводи у најважнију ствар коју данас свет треба, а коју су они стекли – љубав у тој љуба- ви они увиђају и добро и зло које бива у овоме свету и колико човек од тог зла страда због тога су они са неизмерном благошћу и љубављу гледали свакога човека познајући разлоге његове муке дубље од ма ког психолога истовре- мено, они га посматрају очима, „умом“ христовим и виде у њему ону исконску лепоту којом је бог обдарио сваког чове- ка – боголикост из тог разлога је свети силуан толико патио и молио се за овај свет и људе јер често услед брига овога света не видимо ову једноставну и нај- дубљу истину свог постојања у својим сарац јосиф исихаса са својом уховном ецом тема броја 30 1/2014 описима ђавољих замки роду људском, старац јосиф исихаста ништа мање не сведочи ову истину брижност и хри- столика љубав ових стараца огледа се и у томе што је преподобни порфирије носећи многе болести као послушање – како је он тумачио – своју молитву за исцељење упућивао увек за друге, а никада за себе његова љубав је била толика да је и у полусвесном стању при- мао људе да бар узму благослов од њега ведрину духа и љубави према другима можемо видети и у поступку старца пајсија наиме, док је у својој испо- сници седео са неким монасима, њима се приближио неки момак, одевен не- обично и саблажњиво за присутне мо- нахе који су га гледали са предрасудом и претпостављали његов погрешан на- чин живота но старац му је пришао са искреним осмехом, видевши како прикрива паклу цигара, и питао: „бра- те, јел’ ти то јеванђеље?“ а момак је и дошао јер је желео да прекине да пуши овај једноставан, али истовремено духом пребогат живот који су водили поменути старци јесте основ право- славног богословља оно најпре тре- ба да буде израз живе праксе цркве и сваког хришћанина и многи су у овим старцима то видели и данас виде са- кривши се од света у својој чежњи за самоћом и ненаметљивошћу само су „подстакли“ бога да их учини његовим сведоцима својим животом, а најпре љубављу ови старци су нам показали да мисија цркве није један од аспеката делатности цркве то су ствари које су плод нашег рационалног умовања ми- сија цркве је управо живот погружен у христу кроз литургију и молитву која свој врхунац има у безусловној љуба- ви према богу и према другим људима она је скривена у смирењу, врл
... живот, ужарена слаткоћа, тросунча- на слава! помолите се богу да ми дарује хришћански крај, да умрем усправан и да ме удостоји да умрем за љубав његову смрт је слобода! будимо радосни када размишљамо о смрти то ће помоћи нама лично, али и цркви јануар/фебруар 2014 13 двадесети век биће запамћен у историји наше цркве и по снаж- ним, дубоким порукама три вели- ка духовника почетком века, старац си- луан са свете горе поручује: „држи свој ум у аду, и не очајавај“ била је то снажна порука о смирењу и спасењу од оца та- деја добијамо изузетан бисер духовне и животне мудрости: „какве су ти мисли, такав ти је и живот“ трећу поруку нам шаље блаженопочивши патријарх павле у времену страдања деведесетих година – призива нас себи самима и опомиње ре- чима: „будимо људи“ у ове две речи стају томови књига оне погађају у дубину срца сваког човека, било да је он религиозан или нерелиго- зан људи неизграђене хришћанске вере ове речи доживљавају као моралну или хуману поруку, као поруку која погађа центар људскости у сваком човеку прет- постављамо да би је многи интерпрети- рали и као позив да се буде цивилизован, културан и исправан грађанин који по- штује грађанске законе за посвећене хришћане ове речи треба- ло би да значе много више оне нас пози- вају да се упитамо шта значи бити човек пред богом, пред собом и пред другим људима будимо људи! али како? човек као боголико биће већ у том свом назначењу проналази одговор на питање: шта значи бити човек? бити чо- век не значи само испуњавати социјалне норме исправног и пожељног понашања или досегнути висок степен испуњења и остварења властите личности, већ бити човек примарно и суштински значи от- кривање и освешћивање своје боголи- кости ко је какав човек зависи, запра- во, од личног односа према богу ово је тешка и неприхватљива констатација за оне који (мисле да) немају никакав однос према богу, јер би то у крајњој консеквен- ци за њих значило да онај ко не верује у бога не може бити добар и племенит чо- век наравно да може овде се, међутим, ради о томе да лични однос верујућег човека према богу (треба да) изражава истовремено и лични однос према свим вредностима које бог као личност пер- сонализује – апсолутна доброта, љубав, мудрост, правда, истина, мир, слобода ми у односу на те вредности полажемо испит човечности дакле, лични однос три асоцијације на „будимо људи“ трагајући за одговором на питање како бити или постати човек, јављају нам се три асоцијације на три суштинска појма за постизање тог циља то су: страх господњи, савест и прволик по коме смо саздани виктор вицановић 14 1/2014 хришћанска етика хришћанина према богу јесте истовреме- но и његов одговор на наведене вредно- сти које бог оличава трагајући за одговором на питање како бити или постати човек, јављају нам се три асоцијације на три суштинска пој- ма или услова за постизање тог циља то су: страх господњи, савест и прволик по коме смо саздани страх господњи – „почетак је мудро- сти страх господњи“, читамо у псалти- ру (пс 111) и у причама соломоновим (1, 7; 9, 10), а и код пророка исаије (33, 6) („страх господњи биће благо твоје“) страх као негативна и непријатна емо- ција овде се, изненађујуће, појављује у по- зитивном контексту то је због тога што реалан (оправдан) страх има важну био- лошку функцију упозорења и припреме за опасност исту улогу има и страх го- сподњи у духовном и моралном животу он је попут имунолошког система – шти- ти нас од упада греховних помисли и пред- лога страх господњи значи будност, стра- жење, обазривост на страх господњи не односе се речи: „савршена љубав изгони страх напоље“ (1јн 4, 18) однос страхопо- штовања према богу постоји у свим обли- цима побожности: и код оних који бојећи се казне (паклених мука) чине добро, и код оних који чине добро због плате коју очекују (са страхом да се не изгуби рајско насеље) као и код савршених који све што раде, раде из љубави према богу код сав- ршених постоји танани страх да се ничим не ожалости бог кога неизмерно љубе савест – када задрема страх господњи и дозволи уљезу (лоша помисао) да се усели у срце, изазивајући тако греш- не склоности и страсти из којих се лако склизне у грех, тада се у човеку јављају осећања нелагодности, напетости, те- скобе, потиштености – јавља се осећање кривице унутрашњи глас човеку говори јануар/фебруар 2014 15 паријарх срски павле (1914–2009) оац таеј виовнички (1914–2003) да нешто није у реду то је глас савести, глас божији у нама – vox dei он позива на покајање, исповест и очишћење кроз промену живота глас савести не сме да буде потиснут или да га замени „глас овога света“ овај потоњи све релативизује, ублажава и одо- брава то није глас божији дужни смо да испитујемо себе да не бисмо били осуђе- ни (1кор 11, 31) то испитивање мора бити у светлу јеванђелских заповести прволик – ако смо се страхом го- сподњим заштитили од штетних спољашњих утицаја, добром савешћу очистили „флеке“, скинули рђу и праши- ну са душе, онда ће из нас засијати наша боголикост – прволик по коме смо ство- рени нажалост, многи нису свесни свог прволика зар „не познајете себе да је исус христос у вама? сем ако у нечему нисте ваљани“ (2кор 13, 5) апостол павле на више места у својим посланицама покушава да нам отвори очи како бисмо препознали, осетили и доживели христово присуство у нама стално нас „са муком рађа докле се хри- стос не уобличи у нама“ (гал 4, 19) а св григорије нисијски жели да пробуди свест о прволику речима: „очистивши срце од сваке твари и сваког страсног рас- положења, у својој сопственој лепоти мо- жемо да видимо образ природе божије он је у твоју природу утиснуо подобије блага своје сопствене природе на тај на- чин, онај који је чист срцем, постаје блажен јер, гледајући сопствену чистоту, у том об- разу (лику) види и праобраз (прволик)“ св григорије на овај начин обједињује две изузетно снажне и дубоке јеванђелске по- руке: блажени чисти срцем јер ће бога ви- дети и царство божије је унутра у вама обе поруке нас упућују на прволик који носимо у себи откривање сопствене бо- голикости даће плодове духа: љубав, ра- дост, мир, дуготрпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање (гал 5, 22) будимо људи! – кроз страх господњи, у чистој савести и са откривеним прволи- ком божијим у себи аутор је психолог у деветој београдској гимназији бити човек примарно и суштински значи откривање и освешћивање своје боголикости 16 1/2014 хришћанска етика св силуан аонски (1866–1938) христос је своју мисију започео по- зивањем својих будућих ученика, апостола они су били прости га- лилејци, рибари и обичан свет без неког нарочитог образовања са друге стране, свет у којем је христос започео мисију спасења није био наиван и прост било је то време које је прожимала богата грч- ко-римска култура образовање, умет- ност и философија нису мањкали ипак, христос не бира надарене и извежбане мудраце већ просте рибаре за науку коју он доноси каже: „хвалим те, оче, госпо- де неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазле- нима“ (мт 11, 25) ово супротстављање знања и мудро- сти јеванђелској науци налазимо и не- посредно након христа, у првим време- нима постојања цркве апостол павле ће јасно упозоравати хришћане: „пазите да вас ко не обмане философијом и праз- ном преваром, по предању људском, по науци света, а не по христу“ (кол 2, 8) и неки од раних отаца и учитеља цркве ће ово поновити на сличан начин тако, у другом веку западни хришћански учи- тељ тертулијан ће рећи: „шта има атина са јерусалимом, академија са црквом?“, алудирајући на супротстављеност је- ванђеља (јерусалим, црква) и филосо- фије (атина, платонова академија) поставља се питање: чему ово супрот- стављање јеванђелског учења и световне мудрости? питање је важно и у наше вре- ме, јер изгледа да се наведене христове и апостолске речи злоупотребљавају тим речима често се даје значење гносима- хије (= борбе против знања), а хришћан- ство се показује као духовност која не иде заједно са интелектуалном активно- шћу у екстремним случајевима, свака интелектуалност и образованост тумаче се као гордост и грех но, да ли је то сми- сао христових и апостолових речи? христос јесте изабрао просте и, може- мо рећи, углавном необразоване учени- ке међутим, да ли је формална необра- зованост неопходан услов за јеванђелску простоту? да ли је је хришћанима грех учити световне науке? да ли и апостол павле исто то мисли? како? па он, апо- стол павле, није био необразован на- против и не само апостол павле даља историја хришћанства сведочи да по- менуте христове речи нису усмерене против образованости и интелектуално- сти као таквих размотримо ближе по- стављена питања не, необразованост није conditio sine qua non (услов без кога се не може) је- ученост и јеванђелска простота „ја сматрам да сваки који има ум, признаје ученост за највеће наше благо“ свети григорије богослов александар милојков јануар/фебруар 2014 17 догматске теме ванђелске простоте коју христос благо- сиља у својој беседи на гори (мт 5, 3) христос јесте изабрао неуке, али, не забо- равимо, они си били поучени дар духа светога повукао је са собом знање и умеће: „и испунише се сви духа свето- га и стадоше говорити другим језици- ма, као што им дух даваше да казују“ (дап 2, 4) сам апостол павле, тај неу- страшиви христоносац, и те како је умео да ступи у дијалог са ученим грчким фи- лософима гле, одведоше га у храм своје мудрости древни грци: „а павле ставши насред ареопага рече: људи атињани, по свему вас видим да сте врло побожни“ (дап 17, 22) заиста, мудри грци не би гу- били време са незнавеном скитницом али, апостол павле није то био са њим је кренуло крштење грчке мудрости и об- разовања грчка, колевка европске циви- лизације и учености, земља чувеног пла- тона и аристотела, данас је хришћанска земља, плод јеванђелског семена које је апостол павле посејао – тај учени и хра- бри христоносац христос није одбацио образовање, већ црв и трулеж коју су људи везали за ученост и знање христос је као ипостас мудрост очева, па како онда може грди- ти нешто што му је сродно и иконично? али, мудрост људска је доживела расцеп, одвојила се од свог архетипа отуда апо- св јован злаоуси, гриорије боослов и кирило алексанријски, фреска из манасира суеница 18 1/2014 догматске теме стол павле не упозорава против мудро- сти већ против мудрости „по човеку“ она није погрешна зато што је људска, јер све људско је дар од бога погрешна је и за хришћане непожељна јер је сама и самодовољна, јер лажно обоготворује чо- века и његов разум тако сама и самодо- вољна мудрост „по човеку“ води закључ- ку – „нема бога“ самодовољна мудрост „по човеку“ је самоубица јер води у своју супротност, у безумље: „рече безумник у срцу свом: нема бога“ (пс 14, 1) зашто се онда чудимо што се у xx веку појавио нацизам, што су се појавили концентра- циони логори за истребљење људи? шта је пре тога човек изговорио? изговорио је: „бог је мртав!“ а онда је, тако сам на- кон „смрти бога“, убедио себе да је ли- нија напретка људске рационалне свести линеарна, да је све мудрији, све бољи а онда су се његови дијаграми срушили то је то знање „по човеку“, лажнообожујућа мудрост, која води у надутост и гордост гордост је корен сваког греха и страдања јер представља корак ка осамљењу чове- ка, његово одвајање од бога и извора жи- вота мудрости људској је фалио друг, родитељ, архетип против те осамљене и усмрћене мудрости устаје христос не да поништи људски интелект већ да га уведе у његову природну заједницу са архетипом и то је јеванђелска простота ненадимање одсуство гордости свест да је уму као икони потребан бог као ар- хетип, као очима светлост други разлог зашто је бог одлучио да „посрами мудре“ (1кор 1, 27) и учене, јесте да покаже силу и истинитост је- ванђеља не би било велико чудо да су учени људи донели свету идеју која га је преобразила, натеравши га да остави оно што је раније био не би било чудно да су учени дошли међу неуке и загоспо- дарили њима својим знањем не би било чудо да су учени неукима постали вође, поразивши њихово незнање и тупост својим знањем и мудрошћу али, јесте чудо да су неуки галилејски рибари пре- образили учени грчко-римски свет јесте чудо да су неуки посејали семе које је по- бедило и преобразило мудре и њихово знање јесте чудо да су одолели и мачу и мудрости „по човеку“ јесте и чудо да су ту грчко-римску мудрост крстили и охристовили против осамљене мудрости која по- рађа гордост и ради чуда за сведочан- ство свету, христос изабира неуке као своје прве ученике али, христос није благосиљао неукост и незнање као так- во доказ су многи потоњи оци и учи- тељи цркве они су и те како зналачки користили „световну науку“ у сведо- чењу самог јеванђеља пун их је цркве- ни календар – од апостолских ученика до савремених светитеља од светог апостола павла до светог порфирија кавсокаливита овај други, старац пор- фирије, живео је до пред крај xx века описмењавао се кроз богослужбене књиге али, и те како је касније волео да чита све, од механике до медицине јако је ценио науку и био способан да о њој дискутује са стручним људима, лекари- ма и научницима свети јустин муче- ник и философ, у другом веку, никада није скидао свој философски огртач, чак ни онда када је постао хришћанин и мученички пострадао за своју веру треба ли помињати за хришћанско бо- гословље „златни“ четврти век? чуве- не кападокијске оце: светог василија великог, светог григорија богослова и светог григорија ниског? василије знање уме да се надме и то није добро но, још је горе када се надме незнање јануар/фебруар 2014 19 и григорије богослов су били школски другови заједно су прошли све фазе ондашњег световног образовања, од кесарије кападокијске до атине гри- горије богослов ће у надгробној беседи василију великом о свом искуству обра- зовања рећи следеће: „ми (он и свети василије) смо знали само за два пута: један – то је први и најпревасходнији, водио је ка нашим свештеним храмо- вима и ка тамошњим учитељима; други – је друговажни и једнаког достојан- ства са првим, водио нас је до учитеља световних наука“ како ове речи све- титеља подсећају на оне јеванђелске, христове! на две заповести о којима висе сав закон и пророци (мт 22, 40) прва и највећа: љуби господа бога сво- га друга, иако друга, иста је као и ова: љуби ближњег свога гле, тако и све- ти григорије ставља богословље спрам световних наука прво је најпревасход- није, најважније друго је друговаж- но, али ипак једнаког достојанства са првим у њима се крије тајна живота, тајна крстообразног постојања љу- бав према богу не одваја се од љубави према ближњем и творевини божијој љубав према створеном никада се не осамљује и не осамодовољује, бивајући неодвојива од љубави према богу и то је јеванђелска простота ту не постоји надимање нити знањем нити вером наведене речи светог григорија изра- жавају суштину онога што смо желели рећи у писању изнад хришћанство не одбацује људску мудрост и образова- ност већ не прихвата њену по себи до- вољност интелект и образовање не вре- де човеку без богопознања даље, речи светог григорија су као савет и поука значајне поготово у наше време чини се знању и образованости увек је мера христос имајући ту меру, знање остаје имуно на самоћу и самодовољност, на надимање и гордост и само тако оно постаје мудрост аосол павле роовеа аињанима, ра рафаела санија из 1515 оине 20 1/2014 догматске теме да нас притискају, везано за ово питање, два проблема један је голи интелекту- ализам, лишен побожности, а други је хула на образованост и гносимахија о првом проблему већ је довољно у овом писању речено други проблем, гноси- махија, није ништа мањи ни наивнији по том становишту, знање је излишно, увек и само значи гордост, неспојиво је са духовношћу многи хришћани ће да- нас узимати са резервом очинске савете духовника уколико је овај образован стављен је знак једнакости између не- образованости и јеванђелске простоте – и са тим циљем цитирају се горе на- ведене речи христове и оне апостола павла многи не знају да је овакав дух потпуно стран православном предању, како то показује свети григорије као пример исти светитељ о учености још каже: „ја сматрам да сваки који има ум, признаје ученост за највеће наше благо и не само ову најблагороднију и нашу (ученост), која у ништа ставља пре- фињеност и раскош у речима, имајући (за свој предмет) једино спасење и кра- соту умосагледатељног (мисли на бо- гословље), него и спољашњу ученост (мисли на световне науке), које се мно- ги хришћани по неукости гнушају као безнадежне, опасне, оне која удаљује од бога“ ученост, највеће наше благо ове речи светитеља треба да буду темељ на којем ће хришћанин да започне свако своје размишљање о односу према нау- ци, философији, уметности и свега дру- гог позитивног где човек познаје свет, творевину божију „неки се гнушају“, каже светитељ и у његовом времену, а и у нашем је тако зашто? јер је тако лакше ушушкати се у свој пијетизам, слушати свој „осећај“ као глас духа све- хришћанство не одбацује људску мудрост и образованост већ не прихвата њену по себи довољност интелект и образовање не вреде човеку без богопознања јануар/фебруар 2014 21 тога да, знање уме да се надме и то није добро но, још је горе када се надме не- знање све ово данас, нажалост, постоји у нашој цркви духовништво се често претвара у гуруизам, а један од разлога је и надимање незнања о односу према образованости и о уз- року гносимахије међу неким хришћани- ма свети григорије богослов још каже: „(у наукама) ми смо примили људско истраживачку и сагледатељну (страну), али одбацили све оно што води демони- ма, заблудама и у бездан погибељи; ми смо из њих извукли (оно) корисно за вр- лине, кроз лошије научивши се бољем, и преобративши њихову немоћ у тврдоћу нашега учења зато не треба унижавати ученост, како неки чине, већ је потреб- но сматрати за глупе и необразоване оне који би, држећи се таквог мишљења, же- лели да им сви буду слични (тј глупи и необразовани), да би у општој маси била неприметна њихова сопствена (глупост) и да би избегли изобличење и неукост“ знање и образованост, критичка мисао – ово саветује светитељ изједначавање надутог незнања са јеванђелском просто- том – ово оштро разобличава светитељ но, знању и образованости увек је мера христос имајући ту меру, знање остаје имуно на самоћу и самодовољност, на надимање и гордост и само тако оно постаје мудрост, „философија по хри- сту“ као што и творевина са христом добија живот, а без христа, када је само- довољна, остаје трулеж и смрт – тако је и са знањем и ученошћу такви мудраци, који су то спознали, јесу „сиромашни духом“ а богати духом и то је јеванђел- ска простота – смирена „философија по христу“ наспрам ње стоји гордост, две надутости, од којих је друга гора јер је не- природна – надутост знањем и надутост незнањем и умишљеним надахнућем аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији јуроиви, слика п а свеомско (павел алексанрович свеомский), крај 19 века 22 1/2014 догматске теме на гласу светости луди јован је био христов сјај јед- ног обичног модерног атинског комшилука, са својим обичним и свакодневним проблемима живео је у малом скромном стану који је насле- дио од своје мајке; био је то један од 20 станова који су сачињавали ту стамбе- ну зграду он је радио у оближњој пе- кари и започињао је свој посао у зору у тој пекари би увек напунио две вреће векнама хлеба и ролнама од теста, а по- том би похитао да их подели старијим људима, женама и ученицима у свом комшилуку, а већи део своје плате је де- лио сиромашнима мој комшија, светитељ имао је обичај да слободно звони на врата, не само у својој стамбеној згради, већ и у оближњим представио би се свима и питао их да ли може некако да им помогне „како сте устали овог јутра? имате ли неки проблем око кога могу да вам помогнем? како су ваша деца?“ – питао је јован испрва су га неки тера- ли остали би му залупили врата у лице, одбијајући да говоре са њим – очито их је нервирало његово неочекивано при- суство али било је и других који су за- право чекали да луди јован дође, да би чули коју лепу реч од њега временом их је све упознао; знао је њихове особено- сти, али такође и карактерне црте увече би луди јован одлазио у свој скромни дом и тамо се молио волео је да чита псалтир; када би га неко питао зашто чита, одговарао би: „то је да оте- ра мале штеточине (демоне) из комши- лука“ јован, јуродив христа ради, је обично носио видно оштећену одећу многи су га сажаљевали, видећи га у том стању, и давали би му новац гово- рили би: „ево, узми ово, лудаче, и купи себи панталоне и нормалну мајицу да носиш“ он би им захвалио, и узео но- вац онда би ставио новац у коверту, додао ту нешто од своје плате, и гурнуо коверту испод врата онима за које је знао да им је потребна спас од поплаве једног дана, луди јован није дошао на посао пекар код кога је радио се забри- луди јован јуродивац савремене атине подвизи лудог јована су само у делићима били познати његовим комшијама – пекару, бакалину, свештенику тек после његове смрти цела слика излази на видело бојан теодосијевић јануар/фебруар 2014 23 нуо јер он никада није изостао са посла, те је послао некога по јована видели су га како чисти сливнике по кварту а он је само одговорио: „покушавам да нађем два новчића која сам изгубио овог јутра али не могу да се сетим у који од ових пет сливника су упали, тако да сам отворио свих пет и пошто сам их већ отворио, мислио сам да сам да их очистим, када сам већ ту“ чим је чуо за лудину замисао, пекар је намислио да га отпусти но, касније тог поподнева, небо је почело да се мрачи црни облаци су се брзо ску- пили, и убрзо је почела грмљавина са великим пљуском улице су се убрзо претвориле у реке, чистећи све пред собом – укључујући и кола на улици градоначелник је обилазио општине и уочио је да једино у комшилуку где је јован живео није дошло до штете пиљар, који је раније исмејавао јуро- дивца због чишћења, рекао је градо- начелнику: „господине градоначелни- че, треба да идете и захвалите лудом јовану који је чистио ове одводе ју- трос његово лудило нас је спасло, за- хваљујући његовој манији да нађе два изгубљена новчића!“ спречавање прељубе једна од јованових комшиница је приповедала како је он спречио једну њену познаницу да превари мужа јо- ван је дошао на степениште једне куће и почео наглас да поје црквене песме испред куће пешачио је младић који је убрзо отишао, и после тога је јуро- дивац ушао у кућу мислећи да убоги момак досађује њеној пријатељици, комшиница је отишла до ње луди јован је седео за кухињским столом, једући нешто чиме га је де- војка послужила поред њега је стајао њен петогодишњи син окрећући се ка дечаку, јуродивац је почео да му го- св василије блажени (мољење), слика руско уменика сереја алексејевича кирилова из 1994 оине 24 1/2014 на гласу светости вори да је једна од десет божијих за- повести не чини прељубе „знаш, георгије, прељуба није неш- то што се богу свиђа прељуба отвара врата сатани, који онда улази у дом и прави хаос онда се растурају породи- це, и кроз прозор улазе болест и бол и мржња, и тера се божији благослов који је дат у светој тајни брака муш- карац и жена – као твој тата и твоја мама – постају једно тело у браку, ге- оргије, једно тело прељуба, то је као да сечеш руку!“ комшиница се на то изнервира- ла и почела да се дере на њега зато што прича такве ствари детету њена пријатељица се умешала и рекла да је она крива за све наиме, она је у ка- фићу срела младића који јој се сви- део и они су се договорили да он дође код ње кући док јој је муж на служ- беном путу у уговорено време није дошао младић, већ јован, који јој је указао на штетност њеног намера- ваног поступка јован – кловн и деца-анђелчићи по јовановој смрти у његов комши- лук су дошле две девојке које суседи нису познавали и које су га тражиле „име ми је арета, и моја пријатељи- ца, калиопа, ради са мном у дечијој болници пре неколико година, ми смо упознале господина јована клов- на тако смо га знале, тог кога ви зо- вете луди јован он би долазио скоро сваког недељног послеподнева, увек са пуно играчака поделио би их деци и играо се са њима све их је волео, али је обраћао посебну пажњу ново- рођеним бебама које су одгајане саме у болници јер су их њихови родитељи напустили доносио би им одећу и играчке и увек би оставио нешто нов- ца дежурним сестрама, за случај да деци нешто затреба, а да он није ту ми нисмо мислили да је луд као ви он је забављао децу као нико други, као најбољи кловн“ „говорио нам је: ’није ли чудно како људи данас брину више о малим жи- вотињама, а не обраћају пажњу на ову малу децу? не говорим да не треба да волимо птице и животиње и о њима треба да бринемо, али колико више би требало да бринемо о страдајућем човечанству, које је начињено по лику божијем? ми морамо да постанемо савремени добри самарјани, и да по- ложимо живот ако је неопходно, да бисмо утешили нашег ближњег’“ његова смрт луди јован је предвидео своју смрт оставио је писмо у коме се обратио особама које је познавао понаособ пошто се упокојио, људи који су га по- знавали су почели да размењују приче о њему, те су закључили да међу њима није био лудак, већ велики светитељ који је такав могао да постане само великом благодаћу христовом извор: a saintly fool for christ in the heart of athens, http://wwwoodegrcom/english/ psyxotherap/crazy_john3htm обраћао је посебну пажњу новорођеним бебама које су одгајане саме у болници јер су их њихови родитељи напустили јануар/фебруар 2014 25 26 1/2014 тема броја: савремени светогорски старци старац јаков еубејски, старац пајсије светогорац и старац порфирије светогорац јануар/фебруар 2014 27 „ренесанса“ творац свега што јесте – бог сходно духу светом и у наше доба и у мери наше пријемчивости и потреба даје нам сасуде духа нимало није чудно што су процветали у врту пресвете богородице (светој гори) и није чудно што су то баш монаси ако је шта у људској историји теш- ко вредновати, то би био 20 век то је због тога што су се у њему збивали, и претачу се и на садашњост, догађаји који су до највећих крајности били раз- личити када кажемо различити, онда тај распон иде од величанствених до- стигнућа науке, технологије, људских права, вредности људског живота, до најстрашнијих који су све поменуто потирали, обесмишљавали и човека приказивали у стању којег би се и нај- крволочнија звер, можда и сам ђаво, постидела за православну цркву, њено бого- словље, њен живот, 20 век и поред многих супротности ипак можемо ока- рактерисати као њену „ренесансу“ од када је један од најзначајнијих бого- слова 20 века, о георгије флоровски, изрекао своју чувену максиму „повра- так оцима“ брана се провалила, вода је наврла и збила се безмало „ренесанса“ зашто реч „ренесанса“ стављамо у на- воднике? јер она подразумева период у историји који наглашава делатност људског духа, уздизање на ниво божан- ства људског разума а ми овде мис- лимо на плодове духа светога, на дар богословља као израз непатвореног искуства и личне заједнице са богом оно што представља срж онога чему су се душом и телом предали многи православни богослови јесте најпре враћање светоотачком богословљу то враћање резултирало је поновним одушевљењем делима великих цркве- них учитеља и отаца животност коју они носе у себи јесте животност самих аутора – светитеља – који су напајани духом светим ипак, романтичарски тон није је- дини у мислима и жељама ми врло често склизнемо у уобразиљу, јер оно што је наша стварност, па и духовна, често одудара од наше уображене сли- ке, од неке идеализације (можда и идо- лизације) тако и чежња за аутентичним хришћанским животом, нарочито у ери преплављујућег комформизма није јед- ноставна у ствари, није лака! још је половином 20 века психоаналитичар виктор франкл рекао да човек болује од бесмисла, а главни узрок је неумере- ни комфор никако не смемо због тога да се уљуљкамо као хришћани да смо због имена које носимо заштићени од овог искушења можда је и најтрагич- није што многи међу нама управо од тема броја владимир пекић 28 1/2014 овога болују и правдају га својим поло- жајима, потребама, службом но, као што је од постања света, ради циља због којег га је створио, бог про- мишљао и давао утеху људском роду, тако и у наша времена ни под којим разлогом не би требало да заборавимо речи светог симеона новог богосло- ва да је равно јереси и најгорој врсти очајања мислити да бог не изабира своје сасуде нити да дух божији, исти онај и у истој мери у којој је надахњивао свете апостоле, не живи у цркви дру- гачије речено, да црква не живи духом светим знајући времена и мере – јер је он изнад свега творац времена, творац свега што јесте – бог сходно њиме и у наше доба и у мери наше пријемчивости и потреба даје нам сасуде духа нимало није чудно што су процветали у врту пресвете богородице (светој гори) и није чудно што су то баш монаси овде најпре на уму имамо светитеље и стар- це као што су силуан атонски, софро- није сахаров, јосиф исихаста, пајсије светогорац, порфирије кавсокаливит овим монасима, старцима, су били одушевљени и велики богослови црк- ве који су живели у 20 веку и није ни- мало претерано рећи да су они у истој мери као и дела светих отаца утицала на „ренесансу“ цркве и њеног бого- словља но, зашто није чудно да кроз светогорске монахе бог утемељује овај препород богословља? зато што су они (као и многи мимо атоса) – овде је реч о светогорцима – живели то богословље на најнепосреднији могући начин кроз подвиг оно што савременом свету то- лико, очајнички, недостаје – уздржање и одрицање – они су показали махом неуки старци (осим о софронија), једноставни, а срчани досегнули су за данашњег човека незамисливе висине духовне проницљивости и богословља када се сусрећемо са њиховим речима, само неко духовно обамро, може да на њих остане равнодушан и да га не пре- плави одушевљење постоји један изрека која се припи- сује првим хришћанским монасима- -испосницима: „пролиј крв, прими духа“ смисао ове поуке јесте у потпу- ном предавању богу савремени свето- горски старци о којима слушамо и чи- тамо управо су то чинили одрицање од сваке удобности и при том радост коју су осећали у тој оскудици може бити плод једино љубави божије која пламти у срцу подвижника и која уистину пре- обликује људску природу и заиста, како бисмо другачије могили разумети светог силуана да спава на џаковима у економији манастира св пантелеј- мона; или четрнаестогодишњег монаха порфирија (кога од скора славимо као преподобног) који спава на хладној земљи, једе оскудно и при томе пун ра- дости пева тројичне тропаре; старца пајсија који дословно све што му од новца или хране донесу да следећем по- сетиоцу његове испоснице; или стар- ца јосифа који себе чак удара по телу штапом јер сматра да га треба и тако понекад васпитавати да служи христу ово својеврсно „насиље“ над својом природом није мазохизам сам старац јосиф говори о томе да човек када би знао на какво је достојанство позван све што је телесно би занемарио но, за православну цркву, њено богословље, њен живот 20 век и поред многих супротности ипак можемо окарактерисати као њену „ренесансу“ јануар/фебруар 2014 29 инсистира на томе да је човек и бла- то и да то не сме да заборави подвиг ових дивних стараца тражи огромну храброст и спремност да се човек суо- чи са најдубљим и најмрачнијим дама- рима своје душе отац софроније вели: „што је веће наше покајање, то се пред нама отварају дубине нашег бића“ а да би се то покајање искусило – а ко је од нас спреман осим да о томе прича – не- опходно је да заиста умремо за овај свет и да закопамо под земљу његову логи- ку као мојсије што је закопао убијеног египћанина (2мој 2, 12) оно што лежи у срцу тог подвига је непрекидна молитва, тиховање у којем човек стоји отворен пред богом; у својој немоћи пред божијом свесилно- шћу таква молитва је стално пружање ка богу, како говори свети јован ле- ствичник, и преко својих моћи и када човек, као ови богомудри старци, себе њом прожме, он по речима преп јусти- на ћелијског, омолитвословљава свој поглед на свет зато видимо да старци попут силуана, софронија, јосифа, пајсија, порфирија, најпре инсистирају на молитви ова их молитва уводи у најважнију ствар коју данас свет треба, а коју су они стекли – љубав у тој љуба- ви они увиђају и добро и зло које бива у овоме свету и колико човек од тог зла страда због тога су они са неизмерном благошћу и љубављу гледали свакога човека познајући разлоге његове муке дубље од ма ког психолога истовре- мено, они га посматрају очима, „умом“ христовим и виде у њему ону исконску лепоту којом је бог обдарио сваког чове- ка – боголикост из тог разлога је свети силуан толико патио и молио се за овај свет и људе јер често услед брига овога света не видимо ову једноставну и нај- дубљу истину свог постојања у својим сарац јосиф исихаса са својом уховном ецом тема броја 30 1/2014 описима ђавољих замки роду људском, старац јосиф исихаста ништа мање не сведочи ову истину брижност и хри- столика љубав ових стараца огледа се и у томе што је преподобни порфирије носећи многе болести као послушање – како је он тумачио – своју молитву за исцељење упућивао увек за друге, а никада за себе његова љубав је била толика да је и у полусвесном стању при- мао људе да бар узму благослов од њега ведрину духа и љубави према другима можемо видети и у поступку старца пајсија наиме, док је у својој испо- сници седео са неким монасима, њима се приближио неки момак, одевен не- обично и саблажњиво за присутне мо- нахе који су га гледали са предрасудом и претпостављали његов погрешан на- чин живота но старац му је пришао са искреним осмехом, видевши како прикрива паклу цигара, и питао: „бра- те, јел’ ти то јеванђеље?“ а момак је и дошао јер је желео да прекине да пуши овај једноставан, али истовремено духом пребогат живот који су водили поменути старци јесте основ право- славног богословља оно најпре тре- ба да буде израз живе праксе цркве и сваког хришћанина и многи су у овим старцима то видели и данас виде са- кривши се од света у својој чежњи за самоћом и ненаметљивошћу само су „подстакли“ бога да их учини његовим сведоцима својим животом, а најпре љубављу ови старци су нам показали да мисија цркве није један од аспеката делатности цркве то су ствари које су плод нашег рационалног умовања ми- сија цркве је управо живот погружен у христу кроз литургију и молитву која свој врхунац има у безусловној љуба- ви према богу и према другим људима она је скривена у смирењу, врл
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
... Фотографија на насловној страни корице: „А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа“ (Гал 6, 14) Фотографија на другој страни корице: Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, уклесан на светогорском камену (рад о Воје Билбије) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Пирг при уласку на Св Гору (Уранополис) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 335, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2014 Реч уредника Значај светогорског стараштва за мисију Цркве 2 Ученици веронауке пишу Свети Сава некада, сада и у векове векова 4 Светачник Свети Јован Златоуст о савременом проблему депресивности 6 Беседе Беседа о Дамаскина Катракулиса (†2001) Жудња за вечношћу 9 Хришћанска етика Три асоцијације на „Будимо људи“ 14 Догматске теме Ученост и јеванђелска простота 17 На гласу светости Луди Јован - јуродивац савремене Атине 23 Тема броја „Ренесанса“ 27 Света Гора – академија смиреноумља 31 „Апостолском ревношћу живећи“ 34 Старац Јефрем Катунакијски 36 Српски епископи о Светогорцима 39 Светли ликови историје СПЦ Светогорски старац Исаија Серски 44 Савремени светачник Свети Јован Јаков Хозевитски 47 Многодетне хришћанске породице Породица Адамовић 49 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Индији 57 Трагом Христовим Трагом Христовим 61 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2014 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Савремени светогорски старци цена 90 динара јануар/фебруар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
... Фотографија на насловној страни корице: „А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа“ (Гал 6, 14) Фотографија на другој страни корице: Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, уклесан на светогорском камену (рад о Воје Билбије) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Пирг при уласку на Св Гору (Уранополис) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 335, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2014 Реч уредника Значај светогорског стараштва за мисију Цркве 2 Ученици веронауке пишу Свети Сава некада, сада и у векове векова 4 Светачник Свети Јован Златоуст о савременом проблему депресивности 6 Беседе Беседа о Дамаскина Катракулиса (†2001) Жудња за вечношћу 9 Хришћанска етика Три асоцијације на „Будимо људи“ 14 Догматске теме Ученост и јеванђелска простота 17 На гласу светости Луди Јован - јуродивац савремене Атине 23 Тема броја „Ренесанса“ 27 Света Гора – академија смиреноумља 31 „Апостолском ревношћу живећи“ 34 Старац Јефрем Катунакијски 36 Српски епископи о Светогорцима 39 Светли ликови историје СПЦ Светогорски старац Исаија Серски 44 Савремени светачник Свети Јован Јаков Хозевитски 47 Многодетне хришћанске породице Породица Адамовић 49 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Индији 57 Трагом Христовим Трагом Христовим 61 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2014 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Савремени светогорски старци цена 90 динара јануар/фебруар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
Одреднице:
5
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
...у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа саДУБОКИМ 📌 карактерним поремећајем) или
лицемерни лажљивац спаљене савести
(1тим 4, 2) разлика између овог типа
одговора и „да“ у негатив
...у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа са
МЕТА инфо: Р:20897 К:160564 Д:89
| Свеска 338 |
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... доживети стид и срам због ситних, неискајаних или неис- повеђених грехова умртвљеност грехом с друге стране, одговор – „не, не бих се застидео“ у негативном контексту зна- чио би одсуство самокритичности, од- носно да човек нема реалну и објективну слику о себи у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа са дубоким карактерним поремећајем) или лицемерни лажљивац спаљене савести (1тим 4, 2) разлика између овог типа одговора и „да“ у негативном контек- сту је у томе што овде изостаје истинска или било каква свест о својој грешности (морална отупелост), док код „да“ у не- гативном контексту она постоји, али се вешто и лицемерно прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и анализи- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се на одређени начин и у одређеном степену у вама појављују сва четири типа одговора истовремено смо и искрени покајници, али и (стрепимо да) понешто кријемо; истовремено имамо мирну савест, али је понекад ућуткујемо или игноришемо да нас не би стално оптерећивала вред- ност питања из наслова текста је управо у томе што нас подстиче на искренија и дубља лична преиспитивања аутор је психолог у деветој београдској гимназији на више места у чувеном збор- нику житија краљева и архие- пископа српских, свети српски архиепископ јаков прославља се због својих богоугодних дела преподобни је био „управљач сваког законског пре- дања“, који се угледао на своје непосред- не претходнике, од којих данас као свете прослављамо: саву i, арсенија, саву ii и јевстатија i свети јаков (1286–1292) се трудио на очувању црквених устава и давању личног примера, сећајући се страшног судије који ће доћи и дати свима по заслугама светитељ је био кти- тор више храмова, по речима даниловог настављача, „у области државе велике архиепископије“, изграђених у мирним временима, пре шишмановог напада његова ктиторска активност је била ве- зана за жичку област и, вероватно, жичке метохе од обимног ктиторског рада, да- нас је првенствено познат његов труд око изградње испоснице у котрулици, како је то забележио свети данило пећки белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ ја- ков старао да манастире снабде драго- ценим рукописима тако је писар драго- ман, по жељи јакова, преписао поучење јеванђељско од константина презвите- ра (ix век) за манастир студеницу по- менути константин био је, колико се зна, савременик светих петочислени- ка (климента, наума, саве, анђелара и горазда), писац прве словенске кратке историјске хронике (историкија) и ори- гиналних стихова, које је један словен први написао ћирилицом и сав тај труд био је „да божији плод узрасте више“ (по речима самог константина) слич- но презвитеру, и јаков је био неуморни трудбеник на њиви господњој, бринући се о очувању вере (ср јуд 1, 3) потреб- но је истаћи јаковљеву бригу за монахе и развој монашке духовности једном при- ликом у србију су дошла два монаха „од грчких (византијских) страна“, позната по свом подвигу они су примљени код јакова, којем су се обратили са молбом: „молимо твоју светињу да даш нама јед- но место за засебно пребивање, као што раније навикосмо јер не можемо живе- ти у збору са братијом“ јаков је уважио њихову жељу за отшелничким начином живота и за место њиховог подвига ода- брао котрулицу, пештеру у камену, близу реке бистрице и пећког манастира све- тих апостола по заповести архипасти- ра, пећина је зазидана и припремљена труд светог српског архиепископа јакова преподобни је био „управљач сваког законског предања“, који се угледао на своје непосредне претходнике др ђорђе вуковић 40 4/2014 светли ликови историје спц за обитавање монаха, а јаков је одредио да се монаси хране у пећком манасти- ру „и у време свакога празника сила- зили су у збор братије, и ту су они жи- вели много година у великом подвигу“ (свети данило пећки) вредни архиепископ се бринуо и о светим моштима када је у жичи дошло до исцељења болесног човека на гробу светог јевстатија i, о свему су обавеш- тени архиепископ јаков и сабор након јављања анђела у сну еклисијарху мана- стира жиче, обавештен је и краљ милу- тин краљ се одмах посаветовао о овом чуду са архиепископом јаковом и одлу- чено је да се отвори гроб нађене су це- локупне мошти, које су свечано пренете у кивот (између 1288–1290) тада је све- титељ званично канонизован ускоро је избио рат, чији је неповољни ток угро- зио и манастир жичу, тадашње архиепи- скопско седиште тада је јаков одлучио да пренесе свете мошти јевстатија i у пећки манастир тај чин преноса светих моштију, сматрају неки историчари, оз- начава годину коначног пресељења ар- хиепископске столице у пећ (око 1291) мошти су свечано положене у пећки манастир, где леже и до овога дана, чу- вајући манастир и „сијајући као много- светли свећњак свима и на векове не ћутећи славе оца који нема почетка“ јул/август 2014 41 архиепископ данило са моделом цркве пресвете богородице и својим заштитником св пророком данилом, фреска из пећке патријаршије напредовање трупа видинског кне- за шишмана убрзо је угрозило и пећки манастир непријатељска војска је про- дрла у жупу хвосно до места ждрело, код руговске клисуре и покушала да заузме пећ „те ноћи, када су (војници) стајали близу тог места званог ждрело, молитвама светих угодника симеона и саве и архијереја христова арсенија, који ту лежи у дому апостола, јави им бог велико знамење страха“, тако „да су видели велики огњени стуб где сила- зи са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гоњаху их, секући њихове пукове и тако видевши овај њи- хов зломислени вођ (шишман) овакво знамење, поче бежати, гоњен гневом господњим, са мало војске у своју државу “ (свети данило пећки) свети архиепископ јаков се помиње и у знаменитом пљеваљском требнику (око 1290) у требнику се желе „многаја љета“ архиепископу јакову, краљу ми- лутину и најближим члановима краљеве породице поред тога, жели се „вечнаја памјат“ претходним владарима, међу којима се помиње монах јован, тј бив- ши краљ стефан радослав, са супругом аном и децом не тако давни пример помирења два брата (радослава и вла- дислава), требало је да подсети браћу – драгутина, који је одступио од престола и милутина, који је примио власт од брата драгутина, да чувају непомуће- не братске односе и да заједничким снагама уређују стање у држави на до- бробит народа у требнику се још жели „многаја љета“ архијерејима српске цркве (из зетске, рашке, хвостанске, будимљанске, хумске, призренске, то- пличке, ибарске, липљанске, дабарске и моравичке епископије) и „вечнаја памјат“ његовим претходницима како се помињу скоро сви епископи, овим требником се наглашавају слога и једин- ство српске цркве, под руководством јакова, у љубави према христу после много труда на њиви господњој, архиепископ јаков се упокојио 1292 го- дине, на дан када српска црква празнује његов свети спомен (3/16 фебруара) белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ јаков старао да манастире снабде драгоценим рукописима 42 4/2014 светли ликови историје спц пећка патријаршија у овом броју православног мисионара у рубрици „многодетне хришћан- ске породице“ говоримо о поро- дици вућић она (за сада) има четворо деце, што би у данашње време (када се у српским породицама у просеку рађа је- два двоје деце) могло да се посматра као почетни ниво многодетства када би сви срби радили на томе да, колико до њих стоји, имају бар четворо деце, онда би наша земља била на добром путу да ре- ши проблем беле куге а како нам вући- ћи кажу, моле се богу да добију још бла- гословених дарова-принова радоња вућић (37), родом никшића- нин, старији водник, у униформи војске србије служи свом народу 18 година, али пре свега служи богу као храбри христов војник, додуше са нешто мањим стажом, али са истом ревношћу завршио је сред- њу машинску школу у никшићу и војну школу у београду за артиљеријско-ра- кетне јединице противваздушне одбра- не са супругом драганом (38), која је завршила средњу хемијску, а потиче из старе жарковачке породице ђорђевић, има, како сам каже, четири божија дара: божидара (9), филипа (7) и близанце со- фију и симеона (5) у браку су 14 година живе у београдском насељу жарково помаже бог, вућићи! примате ли ми- сионар у госте? – како да не? добро дошли! таквим чу- веним гостима би се свако обрадовао! чули смо за домаћина да је војник и ап- солвент на студијама богословских нау- ка шта је утицало да крене тим путем? како се слажу војска и богословија? радоња: – сада се слажу божији про- мисао али, раније је било незамисливо био сам други разред машинске шко- ле кад сам чуо од једног другара за по- јам „крсна слава“ питао сам свога оца и рекао ми је да је имамо – св ђорђе, и послао ме да о томе питам бабу, његову мајку баба је једина постила, ишла по- времено у цркву, причешћивала се она ме је научила да се крстим отац је једино имао обичај прије сваког посла да каже: „помози, боже, мени нејакоме!“ а мајка ми је из партизанске породице на нама се обистинила народна мудрост: без не- воље нема богомоље у ствари, све је то божији промисао, који приводи човјека покајању и усмјерава ка спасењу прва велика невоља, бомбардовање београда и цијеле србије 1999, промијенила је на- ше животе: доживио сам велику љубав, породица вућић први порођај за нас је био прва велика радост јер смо прво дијете добили тек у петој години брака радмила грујић јул/август 2014 43 многодетне хришћанске породице а мајка је прва пошла божијим путем и крстила се у никшићу запалио сам сво- ју прву свијећу у цркви посвећеној на- шем крсном заштитнику, св георгију, на бановом брду; први пут сам отишао на острог, са драганом, и то некрштен – а рођен сам надомак њега то је допринело да се у својој 23 години крстим са браћом у никшићу, уочи св василија у јуну те исте године вјенчао сам се са драганом у жарковачкој цркви вазнесења господ- њег моја сестра се крстила 2001 године као благослов и вјенчани поклон, моја мајка донијела нам је икону пресвете бо- городице тројеручице и икону св васи- лија острошког како сам стигао до богословског фа- култета? трагао сам и читао свашта, па су ми дошле у руке и неке књиге о масо- нима ту спомињу даново кољено, па от- кривење јованово причао сам о томе са колегом, а он ме пита: „јеси ли читао но- ви завет?“ кажем: „нијесам“ а он: „јеси ли ти србин“? кажем: „јесам“ „не, ни- си србин није србин ако није прочитао нови завет“ и да ми га да прочитам то је за мене било откривење божије дожи- вљавао сам га као да се тиче мене лич- но први пост који сам цио постио био је васкршњи 2003 године, али исповијест је за мене била нешто страшно исповје- дио сам се код оца бранка митровића и он ми је много помогао савјетом да про- читам житије св серафима саровског ускоро смо се исповиједали у манастиру сланци, код блаженопочившег о ава- кума придобио нас је осмијехом и улио нам повјерење од тада нам је он постао духовник почео сам да размишљам и о упису на богословски факултет питао сам га за савјет, није ми дао јасан одго- вор, али је зато наш прота милорад си- мић кад нам је светио водицу (увијек се некако подеси да нисам тада присутан) три пута заредом остављао поруку за мене да упишем факултет опет одем о авакуму и то му кажем, а он ме погледа некако озарено и рече: „нека бог благо- слови, па ћемо заједно студирати!“ та- ко сам се уписао 2006 на православни богословски факултет и кад год сам на студијама био у неком шкрипцу, уви- јек бих се сјетио његовог лица као да ми говори: „само настави даље“ и стигао сам до апсолвента драгана: – радоња је први пришао цркви, некако одједан- пут иначе, ја сам крштена са 40 дана у жаркову у мени је нека вера увек била присутна, јер сам одлазила у цркву, али све је то било нејасно док нас све радоња није покренуо да ли би радоња желео да буде све- штеник? питали смо за вас вашег паро- хијског свештеника, проту милорада симића, из цркве светог вазнесења го- сподњег, и ево шта нам је рекао: „то су млади и честити људи, увек су присутни на литургији и на бденију радоња студи- ра на богословском факултету, а ради у војсци нека се потруди и заврши га, а ја ћу му дати препоруку да га рукоположе многодетство је нешто најлепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је испуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погледаш на своју децу, кажеш: слава ти и хвала, боже, на деци овој! и све муке нестају 44 4/2014 многодетне хришћанске породице за свештеника у војсци, јер сматрам да је достојан да служи божијем олтару, али и да остане у војсци јер и за једно и за друго је потребна храброст, а он је има“ – то нам је драго чути да, молитве оца милорада су ме и уписале на бого- словски факултет прошлог августа је заживјела свештеничка служба у војсци, за сада има осам свештеника, а потреба је велика ето, волио бих, ако бог да, и ако буде воља божија али, потребан је и велики труд да ли потичете из многодетних породица? – ја сам најстарији од четворо дјеце мојих родитеља – три сина и кћер сви живе у никшићу деда по оцу имао је де- веторо дјеце, а двоје је умрло као дјеца, а од ове двојице један се звао божидар, па ми је драго што то име носи наш син драгана има само сестру отац јој је из жаркова, а мајка са космаја драганин прадеда и прабаба, по оцу, народили су 21, али се одржало само 9-оро дјеце где сте се упознали? драгана: – упознали смо се код моје тетке верице али, то ће вам раша боље испричати радоња: – како смо се упо- знали, опет божији промисао?! ја сам са два другара 1998 нашао стан код ње- не тетке, овдје у комшилуку допао сам се њеној тетки и она ми је рекла да ће ме упознати са једном добром дјевојком то ме је страшно увриједило она да ми на- ђе дјевојку као да сам ја неспособан?! и одмах сам јој рекао: „нећу“ годину дана сам избјегавао сваки разговор о томе, он- да сам нашао стан у студентском дому, и скоро пред селидбу, сврати драгана код тетке, а тетка ме зовне: „драшко, дођи“! к’о да ме је простријелила е, знао сам за- што тако смо се упознали мени је само јул/август 2014 45 селидба била у глави, и задње вече кад сам дошао по ствари и да се поздравим са тетком, драгана позове тетку телефо- ном, а ја подигнем слушалицу и, ето, готово за пар дана је почело бомбардо- вање стално смо се зивкали и бринули једно о другом бомбардовање – невоља која нас је зближила ко је одабрао имена за децу? – кад се божидар родио, однио сам оцу авакуму неколико имена да он иза- бере, а он је рекао: „само родитељи да- ју имена како се ви сложите, нека је благословено!“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? драгана: – прва два порођаја су била болна, али и брза и радост је одмах сме- нила муку трећи је био нешто посебно брз, безболан, нешто чега се увек баш радосно сећам, а још су били близанци, тешки по 3,7 кг страх је просто нешто саставно, нешто са чиме долазиш на по- рођај, а потом немаш времена за страх радоња: – њен први порођај за нас је био прва велика радост, јер смо прво дијете добили тек у петој години брака оно што тада нијесмо знали то је да су дјеца буквално дар божији, да бог о томе про- мишља, а не резултат наших напора нај- теже нам је падало што је драгана имала спонтани побачај и није могла да изнесе трудноћу, па се прије рођења божидара наш живот одвијао у знаку великог пет- ка, а кад се он родио радост је била нео- писива, али и захвалност богу и прије филипа имала је још један спонтани, а прошле године је имала, чини ми се нај- тежи, потпуно је била малаксала морам посебно рећи нешто о њеном благосло- веном стању њено лице! била је у поод- маклој трудноћи са божидаром кад нам је у посјету дошао њен брат од стрица, иначе сниматељ замолио сам га да нас 46 4/2014 многодетне хришћанске породице заједно слика испод трешње, да запам- тим то њено лице то је благодат материн- ства, која је мени била видљива, а трајала је више мјесеци и после порођаја, а такође и са осталом дјецом једна побожна бака ми је рекла: „пре него што ће жена да за- трудни, 40 дана анђео господњи пребива са њом да је припреми за благословено стање“ заиста је то благословено стање, јер жена ствара са богом али бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ да ли сте помишљали на вантелесну оплодњу? – нијесмо помишљали ништа на силу неко би могао да ми приговори: „лако ти је причати кад имаш дјецу“ али, и сами смо прошли кроз то, и знамо колико смо их жељели упорно сам тражио одговоре у књигама светих отаца и вјерујем баш онако како каже старац пајсије светого- рац у књизи породични живот, да господ прекида трудноћу кад види да неће бити добро за вантелесну оплодњу старац ка- же да није благословена радња, да се треба предати божијој вољи јер су дјеца његов дар, а да је све остало рад по својој памети мимо благослова божијег, а томе је награ- да невоља каже да многим људима бог не даје дјецу како би они, завољевши сву дје- цу овога свијета као своју сопствену, по- могли њиховом духовном препороду, или усвојили неко сироче за абортусе каже да ће то плаћати њихова дјеца болестима и невољама, а што је најстрашније, то је убијање некрштене дјеце која, због роди- тељског гријеха, пате на оном свијету за вантелесну оплодњу жену прво кљукају хормонима, а онда од оплођених 5–6 ем- бриона, по жељи оставе 1–2, а остали су „отпад“, тј најскупљи генетски матери- јал који служи за научна истраживања ужас! а чим дође до оплодње јајне ћелије, тада бог благосиља живот и тада поста- је човјек! знамо људе који су вантелесно добили дијете, а следеће године жена му је нормално затрудњела одличне поуке даје и књига свештеника илије шугајева једном за цео живот, у којој он упозорава да је употреба контрацептивних средста- ва двоструко убиство: спречавањем за- чећа здрава жена доводи свој организам у стање болести и растројства да у њему више не може да се зачне дијете, а и ако се зачне биће психо-физички болесно за спирале и хормонске контрацептиве каже да су равни абортусу, најстрашнијем гри- јеху против воље божије и најнемоћнијег створења драгана додаје: – то је мало- верје људи који нису јаки у вери ослањају се само на лекаре неки су већ школарци? како уче? чиме се додатно баве? драгана: – божидар је завршио други разред ош „љуба ненадовић“ одличним успехом није му баш лако ишло учење, јер му увек треба неки ветар у леђа фи- лип на јесен започиње своје школско пу- тешествије и већ показује знаке да ће би- ти бољи ђак близанци иду у вртић рат са виртуелном стварношћу водимо сваки дан, и изналазимо разне начине да не буду исфрустрирани, нудећи им разне замене слава богу, да се појављује све више пра- вославних цртаћа радоња: – мишљења сам да је много боље да дјеца не гледају тв, интернет, уопште да не користе екран, јер то, у најблажем облику, успорава ства- ралачко развијање мишљења, умног кре- ирања свијета у нама и око нас примате ли редовну помоћ од државе, од школе (уџбеници, ужина)? можете ли плаћати комуналне дажбине? драгана: – примамо само дечији дода- так не можемо редовно да плаћамо ко- муналије добијамо помоћ у стварима од кумова и родбине шта је најважније у хришћанском жи- воту? сматрате ли ваш брак правим хришћанским, онако како митрополит амфилохије (радовић) тумачи старо- словенску реч супруг, супруга: „бити са неким упрегнут у јарам љубави, жртве, служења“ слажете ли се са св силуаном атонским који каже: „кад људи имају у јул/август 2014 47 себи страх божији, тихо је и слатко жи- вети на земљи“ – ето, и да научимо свој српски језик! али, човек се никад не удубљује у значе- ње речи да, баш значи бити упрегнут а ово што каже св силуан најпре важи за породични живот много је лакше и јед- ноставније када је многодетна породица у вери, што подразумева страх божији, јер се многе ствари лакше превазиђу такође је важно што се руководимо по духовним саветима нашег духовника радоња дода- је: – није да нема и нервозе, а и свађе, али све се то брзо стиша, и без обзира да ли нашли рјешење или не опет не напуштамо јарам већ гурамо даље, знајући вјером да тамо гдје наш поглед запире има и даље у чему се огледа делатна љубав у по- родици? може ли се волети без жртво- вања? како превазилазите неспора- зуме у породици? драгана: – огледа се у трпљењу и пра- штању без тога нема мира у породици, а ни спасења у ношењу крста је спасење наравно, да нема љубави, све би то било тешко трудиш се да разумеш и опростиш, нарочито када су своју грешку озбиљно схватили и искрено признали неспора- зуме превазилазимо отвореним разгово- ром тако што седнемо и разговарамо док не решимо проблем иду ли деца на веронауку? какав и колики значај, по вашем мишљењу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? радоња: – сви посјећујемо вјеронауку за дјецу у храму св луке на кошутњаку, недељом послије литургије, гдје и родите- љи присуствују божидар је има, такође, у школи духовно усмјерење дјеца првен- ствено добијају у родитељском дому, у „домаћој цркви“ ако ту нешто није у ре- ду, остају посљедице за цио живот одно- си у породици се пресликавају на односе у вртићу, школи, на улици, међу родби- ном такође, духовно усмјерење зависи и 48 4/2014 многодетне хришћанске породице бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ од личности вјероучитеља, тј колико он сам духовно живи и колико то практично преноси на дјецу коју учи не мислим да само похађање вјеронауке доноси духов- ност, али упознавање са светим тајнама цркве и наше вјере потребно је да човјек сазна да кроз крштење почиње његово спасење, и да зна какав однос треба имати према храму вјеронаука у школи је само надоградња вјеронауке у кући, како за дје- цу, тако и за родитеље, јер дијете поставља многа питања на која често родитељ нема одговора, па је то прилика да и родитељи уче од своје дјеце, што је свакако подсти- цај за њих саме и без обзира на притужбе на неке вјероучитеље да саблажњавају дје- цу, мора се истрајавати на њој јер је вјеро- наука у школи велики благослов божији како функционише ваша домаћа цр- ква? пост, молитва, духовна литерату- ра, као продужетак литургијског вре- мена и простора – живот нам сваки дан открива и по- тврђује јеванђелску истину да је сам чо- вјек страшно немоћан и колико нам вјера помаже да бриге препустимо богу, који нам је и отац и мајка и заштитник и све, али увијек преко мањег или већег петка али, у хришћанској породици без моли- тве не може, јер кроз њу човјек увиђа своју ништавност, недостојност, поквареност о томе не можемо рећи нешто за похвалу, јер немамо молитвено правило говоримо са дјецом о значају молитве, али не пости- жемо увијек молитвену саборност пред спавање отпјевамо тропаре, благодарну молитву господу и богородици, а дјеца понекад траже да пјевамо тропар часном крсту, анђелу чувару нарочито воле да им читамо пред спавање божије приче о светитељима, малим мученицима, или неку, како они кажу, „бајку на божији на- чин“ то је њихова кованица све је то без неког реда, али није добро ни примењива- ти силу постове постимо некад јаче, не- кад слабије, али истрајавамо, и у сваком посту се сви комплетно причешћујемо дјеца хоће да посте, а некад нас изненаде полетом у сваком случају, кад се саста- вимо молитвено, све боље функционише, више је радости како остварујете летовања и зимовања? посебно, поклоничка путовања? – све то тешко иде свјесни смо зна- чаја поклоничких путовања, и колико то напаја душе, али тешка је беспарица но, ипак нијесмо ни ту без помоћи божије кад можемо, љетовање нам је одлазак код мојих родитеља, на планину крново, из- међу никшића и шавника, гдје је кућа и имање мог оца, а одатле се спустимо и на море идемо на острво михољску пре- влаку, у тиватском заливу боке которске, гдје је манастир св архангела михаила овдје је свети сава 1219 установио сје- диште зетске епископије, а по благослову епископа неофита, 1262 године, сачињен је препис крмчије св саве, са називом „иловичка крмчија“ у 15 вијеку млетач- ка морнарица је топовима и минирањем уништила манастир као колијевку пра- вославља у приморју, а 72 монаха, у поли- тичкој завјери потровани су арсеником, што је потврђено бројним археолошким истраживањима мошти михољских му- ченика су сачуване и мироточиве су, а забиљежена су бројна исцељења архи- мандрит бенедикт (јовановић) улаже ве- лику ревност да се сваки камен врати на своје мјесто и поново сагради храм и ма- настирски конаци посебно је значајно што је овдје прва црква саграђена на гро- бу ранохришћанског мученика, из вре- мена цара диоклецијана, и овим крајем пролазио је чувени римски пут, којим су пролазили св апостол павле и св апо- јул/август 2014 49 стол и јеванђелист лука на михољској превлаци се налази црква свете тројице, коју је 1833 године саградила катарина властелиновић ту имамо праву духовну бању, а од оца бенедикта увијек добијемо духовне поуке које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегава- ју многодетство? драгана: – многодетство је нешто нај- лепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је ис- пуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погле- даш на своју децу, кажеш: слава ти и хва- ла, боже, на деци овој! и све муке нестају радоња: – не плашим се да ће ми дјеца умријети од глади, но да ли ће остати у вјери, јер је много невјерја увијек је при- сутно то искушење, прво у нама родите- љима дјеца ме радују, а нарочито у првим њиховим годинама, и сад ми већ недостаје беба свако дијете је радост неописана, не једна више, него многострука та радост је највећа порука, а да не спомињем ду- жност испуњавања заповјести божије а бог заиста са сваким дјететом умножава и снагу и љубав, и разборитост, и изналаже- ње рјешења то је тајна која се открива кад се у њу закорачи, као и све тајне шта би божидар волео да бу- де кад порасте? божидар: – волео бих да будем учитељ, зато што волим да идем у школу баш лепо! имаш ли неку жељу да ти бог сада испуни? немам бог нам не служи за испуњава- ње жеља, него да нам помаже у животу кад нам је нешто тешко, помолимо се и бог нам помогне које си молитве научио? оче наш, богородице дјево, царе не- бески, ангел вопијаше, тропаре часном крсту, васкршњи, св георгију символ вере знам до пола браво! добар си пример браћи и сестри а имате ли и ви нешто да нам кажете, децо? мали симеон дотрча и каже: знам и ја „оце нас“ 50 4/2014 многодетне хришћанске породице кад посетилац уђе у лондонски храм светог саве или у дом епи- скопа николаја приметиће зна- чајна обележја која подсећају на једну велику добротворку српског народа: леди пеџет наиме, у цркви, на десној страни од улаза, налази се баррељеф ђе- нерала драгољуба драже михаиловића који је она наручила и дала да се поста- ви, док је на левој страни, до средњег стуба, витрина са отвореном књигом и потписима коју је леди пеџет добила од медицинског особља скопске болнице 1915 године у дому владике николаја постоји просторија која носи назив леди пеџет: на зиду су урамљена њена одли- ковања, док је у библиотеци њена књига са нашим српским савезницима – with our serbian allies ове године обележавамо стогодишњи- цу од почетка првог светског рата, како у европи тако и у свету међу онима који су у то тешко време спасли многе животе не можемо мимоићи име велике добро- творке српског народа: леди пеџет то је она дама која је изјавила „и ако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји срби не забораве“ ко је леди пеџет? по рођењу припа- дала је највишем енглеском племству рођена у лондону 9 октобра 1881 г њено пуно име гласи: dame louse margaret leila wemyss paget ћерка ар- тура пеџета и мајке мери стивенс која је била американка лејла пеџет шко- ловала се у лондону, паризу, фиренци и њујорку отац леди пеџет био је ге- нерал пеџети су у 16 веку добили ба- ронство, у 18 грофовство, а после битке код ватерлоа 1815 г маркизат већина пеџета били су или у војсци или у ди- пломатији многи од њих имали су везу са србима, а највећу и најблискију има- ла је баш леди пеџет мисија у србији њен муж, сер ралф пеџет, био је бри- тански посланик у србији од 1910 до 1913 године где је леди пеџет склопила многа пријатељства са србима када је избио први балкански рат пеџет је одмах почела да ради и да помаже у болници кола српских сестара заједно са сестра- ма и још неким дамама из дипломатског кора није се либила никаквог посла, али се највише трудила око рањеника тако ће једна чланица кола српских сестара касније записати о леди пеџет: „гледале смо је брижно како излази сетно из опе- рационе сале, а мало затим иде из једне болесничке собе у другу, али сада са ос- мехом на бледим уснама и с ведрим ли- цем својом нежном руком намешта уз- главља, ставља своју белу руку на врела чела, и као сенка немо и бешумно пров- прича о леди пеџет о стогодишњици почетка првог светског рата то је она дама која је изјавила „и ако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји срби не забораве“ протојереј-ставрофор милун с костић јул/август 2014 51 сећања лачи се од постеље до постеље, од собе до собе и бди као сестра над браћом својом“ (споменица леди пеџет, стр 23) а зашто је србе толико заволела и тако се према њима опходила и толи- ко жртве поднела, рећи ће управо ова српкиња која се, из скромности, није ни потписала пуним именом она каже за леди пеџет: „боравећи често и дано- ноћно у тој средини, она је проучавала душу нашег човека, понирала у дуби- ну његовог ’ја’ – осећала је кроз његове патње и болове и страдања његову љубав за ближње, за земљу, дубоко је осети- ла да он зна зашто се бори и за кога се бори кроз тог и таквог човека заволе- ла је та благородна и пожртвована жена наш народ“ (споменица, стр 23–24) не само током првог и другог балканског рата, већ и током првог и другог свет- ског рата леди пеџет ће остати истински пријатељ србије и српског народа болница кола српских сестара непре- кидно је радила од октобра 1912 године до августа 1913 где је леди пеџет радила пожртвовано и тешко и где се и разболе- ла због чега је морала да отпутује у лон- дон на опоравак и одмор али, ни у лон- дону није седела скрштених руку него је организовала и послала једну целу бол- ницу са 60 особа за србију како би јој помогла у тешким моментима када је отпочео рат са бугарима леди пеџет се враћа за србију, иако још није сасвим оздравила, и почиње да ради у београду, и то не у некој уређеној болници, већ у једној малој на сава мали успевајући да својим радом од једне запуштене болни- це направи добру и дивну здравствену установу крајем августа 1913 сер ралф пеџет добија премештај из београда и леди пеџет одлази са својим мужем она је и даље одржавала везе са србима тако она пише из лондона јелени дими- народ испраћа британске војнике који крећу у рат, 8 септембар 1914 г, лондон (фото: http://wwwreigatehistorycouk) 52 4/2014 сећања не само током првог и другог балканског рата, већ и током првог и другог светског рата леди пеџет ће остати истински пријатељ србије и српског народа тријевић и у своме писму каже: „ништа дражесније од просте сељачке природе и њихове оданости и захвалности пре- ма онима који су их неговали ја сам се ретко срела с таквим сељацима заиста они су природни и прави џентлмени“ (споменица, стр 27) први светски рат србија скоро потпуно исцрпљена, из- морена и преморена од два балканска рата дочекује ултиматум моћне аустро- угарске царевине јула 1914 године ма- теријално врло слаба, али духом врло јака, србија одбија ултиматум спре- мајући се за најгоре аустрија објављује рат србији краљ петар први и вла- да одлучују да мобилишу, рањену ис- крвављену и преморену србију, а срби устају сложно као један од краља, пре- ко официра, интелектуалаца и до по- следњег сељака, знајући да цене слободу како отаџбине тако и своју личну иду на фронтове да се супротставе далеко над- моћнијем непријатељу у то време у лондону леди пеџет, са српским послаником чедомиљом мија- товићем, госпођом карингтон вајлд, јеромонахом николајем, доцнијим епи- скопом, и другима оснива српски по- тпорни фонд (serbian relief fund) за помоћ српском народу већ 4 новембра 1914 преко солуна, у скопље стиже прва мисија коју предводи леди пеџет према објављеној споменици та прва мисија се састоји од 4 лекара, секретара и помоћника секретара, главне сестре, јед- не апотекарке, 16 милосрдних сестара, 6 болничарки, 14 болничара, помоћног ма- гационера и једног кувара, као и другог допунског особља кад је леди пеџет стигла у скопље већ је једна гимназија била претворена у болницу коју је она средила и поставила у њу 275 кревета то је била и једина бол- ница која је имала радиографски апарат први рањеници стижу 24 новембра и ту ће се убрзо обавити 350 операција по- ред свих ратних опасности током јануара 1915 почео је да бесни још један опасни непријатељ: пегави тифус је поред вој- ника и народа захватио и медицинско особље једна милосрдна сестра је умрла леди пеџет у лекарској униформи, фотографија из првог светског рата јул/август 2014 53 док се два болничара и једна милосрдна сестра, због много нарушеног здравља, враћају за енглеску у јануару је оболе- ло од пегавца њих 400, па је српска вој- на команда дала на располагање још две зграде за болнице једном је управљао лекар српског потпорног фонда др мејт- ланд, а другом лекар британског црвеног крста др бари током марта, због заразе, у постељу је пало њих 16 медецинара, а међу њима и леди пеџет улажући нат- човечанске напоре за два месеца теш- ког рада пегавац је био побеђен, а леди пеџет исцрпљена од рада и болести по- слата на опоравак у енглеску те напушта скопље 6 маја огромна маса света изашла је на ста- ницу да испрати леди пеџет ђенерал дамјан поповић поздравио ју је кратким говором, предао јој лично писмо регента александра, а у име краља петра првог предао јој ленту св саве, којом су од жена до тада биле одликоване само кне- гиња јелена и руска царица (споменица, стр 32) војна музика је овом приликом одсвирала српску и енглеску химну леди пеџет је остала на опоравку само неколи- ко недеље и вратила се одмах за скопље да би наставила своју помоћ србима помоћ потребитима надмоћна сила натерала је не само српску војску, већ и владу и народ на повлачење и то најгорим путем преко албаније кад је почело повлачење, сер ралф, који је заступао британско ми- нистарство спољних послова, тражио је да се и болница и болничко особље повуче из скопља леди пеџет и већи- на медицинског особља је то одбила јер су ове интелигентне и одлучне жене, по речима монике крипнер „сматрале да имају већих обавеза према србима него према британском министарству спољних послова“ сер ралф се помирио са њиховом одлуком и пошао је са мисијама пеш- ке пут албаније док је постојана леди многим србима је помогла да нађу посао, многе сместила у свој дом док се не снађу, а један од њих био је и наш писац милош црњански епископ николај велимировић (фотографија из архимандритског периода живота) 54 4/2014 сећања пеџет остала са својом болницом и јед- ним делом особља и сачекала неприја- теља леди пеџет ће касније у својој књизи са нашим српским савезницима записати: „за три дана пре него су буга- ри стигли радили смо под великим при- тиском у различитим деловима града, превијајући ране, хранећи људе, чистећи их од прљавштине у којој су лежали док их све нисмо пребацили код нас“ тако је остала под непријатељском окупацијом од октобра 1915 до марта 1916 године док и последњи српски рањеник није од- веден као заробљеник у бугарску буга- ри свакако нису смели учинити непро- мишљене потезе што се тиче болнице и особља јер су знали ко је леди пеџет, која је и бугарске рањенике примала у своју болницу у марту 1916 леди пеџет је кренула са члановима своје мисије преко бугарске, румуније и русије и северног мора за ен- глеску где ју је њена породица са чежњом чекала исте те 1916 године видовдан се славио широм британије као српски дан tада јеромонах николај велимировић, доцнији епископ жички и охридски, као први неангликанац проповеда у кате- драли св павла у лондону пред краљем џорџем и преко 10 хиљада присутних, о србима и србији захваљује се за помоћ британији и другим савезницима и моли да та помоћ не престане леди пеџет је изабрала да овога дана говори у бермин- гаму, као и наш професор богдан попо- вић, јер је овај град био примио велики број српске деце на издржавање по завршетку првог светског рата леди пеџет је остала у лондону у своме дому где је гајила птице и цвеће и мис- лила на своје србе једино је дошла у ср- бију на сахрану краља александра, после његове погибије у марсељу, молећи да је сместе на видно место одакле ће посма- трати поворку са љубављу је чувала два лична писма захвалности које јој је упу- тио краљ александар * са овим прича о леди пеџет није зав- ршена њен муж сер ралф пеџет уми- ре на самом почетку другог светског рата (1940), а она, када је нацистичка не- мачка почела да бомбардује лондон, не седи скрштених руку своју кућу „варен хауз“ у кингстону од 60 соба одмах пре- твара у болницу за енглеске рањенике по свршетку другог светског рата многи срби, одани краљу и отаџбини нису се вратили у комунистичку југославију, не мирећи се са новим режимом, па је такви- ма леди пеџет понова почела да помаже, како би наш народ рекао „и шаком и ка- пом“ многим србима је помогла да нађу посао, многе сместила у свој дом док се не снађу, а један од њих био је и наш пи- сац милош црњански цркву св саве у лондону, коју нам је англиканска црква дала на услугу, леди пеџет је помогла да се снабде најважнијим намештајем српску омладину је такође помагала и школовала потрошивши скоро сав свој велики иметак леди пеџет је продала своју велику кућу и купила мању у овој кући леди пеџет је живела и даље прима- ла своје србе све до своје смрти 24 сеп- тембра 1958 г само на пет дана пре смрти рекла је протојереју милоју николићу у њеној кући „нека ме сви забораве! то ми је свеједно! али ће ми тешко пасти ако ме моји срби забораве“ (споменица, стр 57) и нисмо је заборавили и нећемо је заборавити и о овој стогодишњици првог светског рата, срби у отаџбини и срби у расејању да не забораве упалити у црквама свећу воштаницу за једно добро срце, за лејлу пеџет, и за све оне који нам помогоше хвала јој за све што је учинила за србе и за србију! текст настао на основу предавања одржаног 25 јуна 2014 г у лондону јул/август 2014 55 манастирски звоник тројице сер- гијеве лавре је чувено светско здање – јединствене спољаш- ности, он је највиша тачка православ- не русије висок је преко 88 метара, а тежак 65 тона и неизбежна је силуета сергијевог пoсада од 42 звона, колико је звоник првобитно имао, совјетске вла- сти поштеделе су 23 звона, колико зво- ник има и данас у близини је параклис који скрива извор целебне воде, на коме се први ис- целио монах пафнутије у 17 веку, који беше потпуно слеп извор је настао чу- десно, на молитву и благослов игумана сергија, тако што је вода потекла у млазу из земље подно манастира, слично као што некада мојсеју из камена потече вода за ожеднели народ у синајској пу- стињи вода од 1872 г отиче из мермер- ног крста и изузетне је свежине и укуса поред моштију светог сергија, у цркви се налазе и мошти никона радоњешког (игумана после светог сергија), али и других светитеља ту је камен са христо- тројице сергијева лавра ако неком земаљском грађевином небо може да се приближи оку људском, онда је то сергијев посад у коме се налази тројице сергијева лавра хаџи драган б поповић 56 4/2014 святая русь вог гроба – стена гареб и камен са си- наја, на коме је несагорива купина горе- ла несагоревајући чудесна су јављања светог сергија бра- тији у манастиру, а ми ћемо навести три једном приликом монах игњатије виде светог сергија где стоји за певницом и помаже братији у појању јер им је помоћ била неопходна московљанин, трговац симеон, иначе рођен по заступништву светог сергија, немоћан паде у постељу толико постаде слаб да није могао ни је- сти, ни пити, нити се покренути са своје постеље молећи се преподобном игу- ману, удостоји се његове чудесне појаве у друштву никона радоњешког сергије осени крсним знаком своје чедо и рече му да узме икону која се налазила покрај његовог кревета болесни симеон, по благослову, покрену се да узме наречену икону, али том приликом му се учини као да се кожа са његовог тела одвоји- ла и остала на постељи збуњен у први мах, после нестанка чудесних посетила- ца симеон беше свестан да је коначно исцељен на дан свете тројице, као по- клоник у манастир, дође са својим пра- тиоцем један потпуно слеп човек, који је ослепео седам година пре тога промис- лом, њега напусти пратилац, а он у срцу пожеле са сузама да уђе на богослужење у цркву и целива мошти игумана сер- гија убрзо затим, свети га лично уведе у храм до својих моштију, а слепи човек, чим се дотаче чесних моштију прогледа исцељени човек више никада није напу- стио ову светињу храм посвећен јављању пресвете бо- городице, назван још и михејски храм, познат је по томе што се игуману сергију на молитви јавила мајка божија наиме, игуман сергије се молио пресветој бого- родици да сачува сву братију у манасти- ру пречиста се тада појави и обећа игу- ману да ће му молитва бити услишена са светим сергијем на молитви налазио се и монах михеј, чије мошти почивају у његовој цркви један од велелепних храмова у ком- плексу манастира је и тројична црква предивни иконостас је особен по много чему поред мноштва раскошних икона на њему, начињен је од ружиног дрвета, као ниједна олтарска преграда на свету у цркви су мошти светих максима грка, антонија радоњешког, као и митропо- лита московског платона у манастиру се налази још једно невероватно здање, а то је трапезни сергијев храм поред јединствено украшене спољашности, унутрашњост храма је још лепша ово је други по реду храм на истом месту, по- јул/август 2014 57 дигнут због умножења братије у манасти- ру, освећен 1692 г од стране патријарха адријана последњи пут црква је иконо- писана 1911 г на простору од 510 ква- дратних метара постоје три олтара овде су мошти чувеног филарета московског, чија јутарња молитва већ вековима ис- пуњава душе верних сваког божијег ју- тра поред иконе мајке божије, од миља назване серафимова, потресан је призор страшног суда господњег, који прекри- ва велики део свода ове светиње но ови храмови нису једини украс ове небеско земаљске ризнице сергијевог посада ту је и московска духовна ака- демија, у којој је црква посвећена покро- ву мајке божије, потом цркве посвећене икони смоленске мајке божије, рођењу светог јована крститеља и преподобни- ма зосиму и саватију соловецком ако, уопште, неком земаљском грађе- вином небо може да се приближи оку људском, онда је то сергијев посад у коме се налази тројице сергијева лав- ра она је слика небеске раскоши на земљи у светости свога игумана, ова светиња чува, поред његових моштију, сасуде из којих се причешћивао светим тајнама, његов игумански жезал, крст, мантију и ципеле од коже (које је игу- ман русије својом руком израдио, што неодољиво подсећа на небочежњивог српског патријарха павла) иштимо и ми, молитвама светог сергија, а заступ- ништвом мајке божије, да нам бог от- крије начин и подари силу да издржимо до краја на путу који води у заједницу са свима светима аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије иштимо и ми, молитвама светог сергија, а заступништвом мајке божије, да нам бог открије начин и подари силу да издржимо до краја на путу који води у заједницу са свима светима успенски сабор, тројице сергијева лавра 58 4/2014 святая русь приликом археолошких ископа- вања у научном смислу не треба да постоји ултимативна тенден- ција да се резултати интерпретирају у складу са наводима из старозаветног текста, што представља карактеристи- ку максималистичког приступа, нити библију треба потпуно одбацити као „историјски непоуздан извор“ што пред- ставља карактеристику минималистич- ког приступа ова сукобљеност и опре- дељење за крајности уједно је и основни проблем библијске археологије библија представља непогрешив теолошки из- вор, а тек уз опрезност она може бити и историјски извор јер није непогрешива у историјском, географском и опште- научном смислу максималистички приступ још од почетака развоја библијске ар- хелогије у 19 веку присутна је била тен- денција да се резултати археолошких ископавања у светој земљи у што већој мери усагласе са подацима из библијског текста иако је ова тенденција у начелу позитивна, морамо признати да је било и многих застрањења када су резултати археолошких ископавања тенденциозно и некритички тумачени након другог светског рата, односно после формирања независне државе израел 1948 године, библијска археологија је имала и изу- зетно наглашену политичку димензију код одређеног броја аутора, будући да се перципирала као адекватно средство за доказивањем историјског права на територију то је у контексту комплекс- не политичке, друштвене и културне си- туације на овом простору било и више него пријемчиво за одређене појединце и групе овакво схватање улоге библијске археологије је, нажалост, и данас присут- но међу делом истраживача, али највећи број израелских археолога одбацује овак- ву врсту методологије, те је библијска ар- хеологија прихваћена само у оквирима самог назива научне дисциплине као и просторног одређења ове гране архело- гије поред присталица старе максима- листичке школе, појављују се и бројни самопрокламовани „истраживачи“ чији се радови могу означити као псеудона- учни ови фундаменталистички библиј- ски истраживачи и научници посматрају стари завет као апсолутан историјски извор овакве почетне премисе о ста- библијски оптимализам: пут између крајности библија представља непогрешив теолошки извор, а тек уз опрезност она може бити и историјски извор велибор мартиновић јул/август 2014 59 занимљивости библијске археологије розаветном тексту као историјском из- вору за проучавање прошлости, а не као комплексном скупу текстова који нису настајали у истим временским оквири- ма и околностима, а који су током дугог временског периода до свог записивања претрпели бројне редакције и преоб- ликовања, доводе до стварања читавог дијапазона погрешних интерпретација минималистичка реакција стварање новог приступа у библијској археологији почело у другој половини двадесетог века када је формирана тако- звана „нижа хронологија“ минимали- стички приступ у библијској археологији се особито интезивно развијао током се- дамдесетих и осамдесетих година про- шлог века, да би у деведесетим доживео свој зенит овај процес инициран је, пре свега од стране данских стручњака са универзитета у копенхагену, а значајан „напредак“ у методологији истражи- вања, као и у интерпретацијама је на- ступио почетком седамдесетих година двадесетог века као последица стварања нове парадигме, односно тзв процес- не археологије овај минималистички приступ иде у крајност другог типа, су- протну од максималистичког слико- вито описујући ове две супростављене парадигме могли бисмо их изрећи двема максимама: за максималистички то је „пронађи доказе библије у земљи“, а за минималистички „заборави све из би- блије пре него што почнеш копати“ археолози који су спроводили прва систематска археолошка ископавања на простору израела, руководили су се управо жељом за доказивањем догађаја и података који постоје у старом завету, а оваква тенденција је уочљива и међу делом археолога (максималиста) у сав- ременом контексту оваква тенденција за безусловним доказивањем староза- ветног текста је заправо опстајала све до раних седамдесетих година прошлог века, односно до радикалног заокрета који је окарактерисала појава библијског минимализама нови приступ одлико- вао се искључивошћу, попут негирања историчности давида и соломона, при чему га је у односу на максималистич- ки приступ одликовала знатно већа доза критичности тако су интерпретације по којима су давид и соломон фиктивне личности оборене проналаском фраг- мента црне базалтне стене на локалитету тел дан 1993 године на којој је уклесан натпис „кућа давидова“ иако соломо- нова историчност и даље није ничим потврђена, данас у суштини постоји са- гласност међу истраживачима да је он свакако постојао православно трезвоумље следујући традицијама православне цркве, која у егзегези старог завета − прецизније у одређеним старозаветним догађајима – види праобразе (типове) онога што ће тек доћи (новог завета, а нарочито царства божијег), можемо рећи да ни максималистичко ни мини- малистичко виђење није у потпуности православна црква у тумачењу догађаја старог завета поред њихове историчности прихвата и постојање књижевних фигура − хипербола, парабола, метафора, символа, па чак и алегорија 60 4/2014 занимљивости библијске археологије прихватљиво један приступ потиче из јудејског, а други из новопротестантског миљеа, те стога представљају „увезени производ“, стран истинском духу право- славног предања православна црква у тумачењу догађаја старог завета поред њихове историчности прихвата и по- стојање књижевних фигура − хипербола, парабола, метафора, символа, па чак и алегорија, и управо је символичко-ти- полошки приступ догађајима каракте- ристика православне егзегезе старог завета поред овога, теолошка библијска археологија прихвата и достигнућа сав- ремене библистике на свим њеним пољи- ма истраживања узимајући то у обзир, ми у библијској археологији (насупрот горе наведеним приступима) нећемо тражити доказе за или против наше вере – православни хришћани остају верни основном тео- лошком аксиому да вера искључује потра- гу за некаквим објективним „доказима“ изван подручја нашег срца или, прециз- није, ван благодатног искуства цркве у том смислу ћемо у наредним бројевима покушати да пронађемо средњи пут из- међу крајности овога света које се у на- шој области називају библијским макси- мализмом и библијским минимализмом овај средњи (оптимални) пут ће нам по- моћи да боље разумемо старозаветне до- гађаја историје спасења аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој библијски град хацор (= асор), археолошке ископине (фото: near eastern archaeology / asor) јул/август 2014 61 покајте се јер се приближило цар- ство небеско (мт 4, 17) – ове речи богочовек исус христос упућује целом човечанству нема ничег пречег ни важнијег од испуњавања овог бо- жанског савета, јер нас тај чин преводи из земаљског живота у вечни покајање није питање психолошко, то је питање нашег вечног постојања (у заједници са вечним), за којим чезне душа свака чувши за пример једног свештенослу- житеља чији се деда стојан био накрат- ко упокојио, оживео и покајао, па поно- во умро, многи ће се упитати се да ли је ово могуће?! и те како је могуће, и то у наша времена! наиме, стојан је већи део свога живота провео живећи мимо закона божијег нахранити гладнога, напојити жеднога, угостити странца, посетити болесника, обићи затворе- ника, љубити ближњега свога – то није била баш његова животна филозофија но, да су нам и дани код бога изброја- ни, видело се касније када је стојан на- пунио 80 година једнога ранога јутра стојану је милостиви бог дао додатно време да се покаје да ли ће нама бити удељена та милост? ненад вујић друга шанса за покајање 62 4/2014 сведочанства супруга га је нашла како седи за столом, пришла му и додирнула га – био је хла- дан – срце његово је престало да куца одмах је обавестила родбину и позвала лекара да констатује смрт међутим, кад је лекар стигао након сат времена, могао је да примети да се стојану вратила то- плота у тело и срце је поново закуцало лекар, изненађен затеченом ситуацијом могао је само да „констатује живот“ – човек је оживео ту другу шансу стојан је хтео да искористи паметно видевши већ једанпут своју кончину, тражио је од свога унука, младог свештеника – да кад умре „засигурно“ – да му свештеници обаве опело међутим, унук то одби ре- кавши му: „не може то тако! цео живот си протраћио, бога ниси волео, икону си у бунар бацио, породици ниси био од ве- лике користи, са многима си се завадио, не кајеш се за своје грехе“ али, како често бива и како нам у гор- скоме вијенцу казује велики његош: „ко се топи, хвата се за пјену, над главом се надодају руке“, тако примећујемо и код стојана који је потом запрепаштено изустио, након што се присетио нече- га доброг из свога детињства: „али ја сам певао као дечак у црквеном хору, чтецирао и помагао свештенику“ и одмах је запевао „иже херувими“ по- том, стојан се потпуно променио и у наредних месец дана колико је још поживео, ишао је кроз село и са свима се измирио, тражио опроштај од оних којима је учинио неправду, и праштао свима који су се о њега огрешили он је заправо спровео у дело речи христо- ве: „иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој“ (мт 5, 24) није лако спознати сопствени грех и познати себе у греху покајање подразу- мева заокрет (ка богу) и промену начина нашег живота стојану је милостиви бог дао додатно време да се покаје да ли ће нама бити удељена та милост? не чекајмо и не ризикујмо, већ испунимо заповести божије и приступимо, кроз свету тајну покајања, духовној бањи очишћења која нас враћа у наручје божије аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији стојан се потпуно променио и у наредних месец дана колико је још поживео, ишао је кроз село и са свима се измирио, тражио опроштај од оних којима је учинио неправду, и праштао свима који су се о њега огрешили јул/август 2014 63 песме читалаца мисионара испред твојих ногу смерно стојим господе научи ме да се молим услиши молитву моју! научи ме да волим! снажно верујем у те неизмерно ујутро с именом твојим да се будим, хвала ти господе што постојим радујем се и ради своје деце да се трудим, иза твога имена да живим и да стојим светлости мога дома и мога пута, тама је с тобом светлост никад неугаснута у твоме имену радост је и снага бића мога, с тобом се лакше крочи и лакше живи испред тебе су моје очи и срце пуно бога на дар ти поклањам себе с вером у боље сутра и свет око себе овај сиви, боже помилуј по милости својој, оснажи и учврсти! сакупи стадо око себе, живети је лакше с вером у тебе јер ти си извор живота и господар душе, ево нас па нас покити, избавитељу света ми се окупљамо око твојих ногу, и молимо ти се – нашем господу богу господе говорим о теби и јутром и у вече опрости ми ако је некад било прече, све оно што је много мање важно, помози да ти се молим врло снажно, од сада па до краја живота овога, донеси ми здравље, радост и срећу у кући мојој да влада љубав и слога помози господе и научи ме да праштам, опростити је лако, ако се искрено моли, молитва моја, то је као башта, од које се храни и живи и воли лепота баште није сва у цвећу, има ту нешто што је много јаче, молитве моје за њу више значе слава теби господе наш, слава ти! ево молим ти се надо наша, услиши и помилуј ја се уздам у твоју помоћ и спасење, а теби на вечно поклоњење
... доживети стид и срам због ситних, неискајаних или неис- повеђених грехова умртвљеност грехом с друге стране, одговор – „не, не бих се застидео“ у негативном контексту зна- чио би одсуство самокритичности, од- носно да човек нема реалну и објективну слику о себи у крајњој линији то може бити особа психопатског типа (особа са дубоким карактерним поремећајем) или лицемерни лажљивац спаљене савести (1тим 4, 2) разлика између овог типа одговора и „да“ у негативном контек- сту је у томе што овде изостаје истинска или било каква свест о својој грешности (морална отупелост), док код „да“ у не- гативном контексту она постоји, али се вешто и лицемерно прикрива од других грех и покајање ако брижљивије пратите и анализи- рате ток ваших мисли, док покушавате да дате одговор на питање постављено у наслову, можда ћете приметити да се на одређени начин и у одређеном степену у вама појављују сва четири типа одговора истовремено смо и искрени покајници, али и (стрепимо да) понешто кријемо; истовремено имамо мирну савест, али је понекад ућуткујемо или игноришемо да нас не би стално оптерећивала вред- ност питања из наслова текста је управо у томе што нас подстиче на искренија и дубља лична преиспитивања аутор је психолог у деветој београдској гимназији на више места у чувеном збор- нику житија краљева и архие- пископа српских, свети српски архиепископ јаков прославља се због својих богоугодних дела преподобни је био „управљач сваког законског пре- дања“, који се угледао на своје непосред- не претходнике, од којих данас као свете прослављамо: саву i, арсенија, саву ii и јевстатија i свети јаков (1286–1292) се трудио на очувању црквених устава и давању личног примера, сећајући се страшног судије који ће доћи и дати свима по заслугама светитељ је био кти- тор више храмова, по речима даниловог настављача, „у области државе велике архиепископије“, изграђених у мирним временима, пре шишмановог напада његова ктиторска активност је била ве- зана за жичку област и, вероватно, жичке метохе од обимног ктиторског рада, да- нас је првенствено познат његов труд око изградње испоснице у котрулици, како је то забележио свети данило пећки белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ ја- ков старао да манастире снабде драго- ценим рукописима тако је писар драго- ман, по жељи јакова, преписао поучење јеванђељско од константина презвите- ра (ix век) за манастир студеницу по- менути константин био је, колико се зна, савременик светих петочислени- ка (климента, наума, саве, анђелара и горазда), писац прве словенске кратке историјске хронике (историкија) и ори- гиналних стихова, које је један словен први написао ћирилицом и сав тај труд био је „да божији плод узрасте више“ (по речима самог константина) слич- но презвитеру, и јаков је био неуморни трудбеник на њиви господњој, бринући се о очувању вере (ср јуд 1, 3) потреб- но је истаћи јаковљеву бригу за монахе и развој монашке духовности једном при- ликом у србију су дошла два монаха „од грчких (византијских) страна“, позната по свом подвигу они су примљени код јакова, којем су се обратили са молбом: „молимо твоју светињу да даш нама јед- но место за засебно пребивање, као што раније навикосмо јер не можемо живе- ти у збору са братијом“ јаков је уважио њихову жељу за отшелничким начином живота и за место њиховог подвига ода- брао котрулицу, пештеру у камену, близу реке бистрице и пећког манастира све- тих апостола по заповести архипасти- ра, пећина је зазидана и припремљена труд светог српског архиепископа јакова преподобни је био „управљач сваког законског предања“, који се угледао на своје непосредне претходнике др ђорђе вуковић 40 4/2014 светли ликови историје спц за обитавање монаха, а јаков је одредио да се монаси хране у пећком манасти- ру „и у време свакога празника сила- зили су у збор братије, и ту су они жи- вели много година у великом подвигу“ (свети данило пећки) вредни архиепископ се бринуо и о светим моштима када је у жичи дошло до исцељења болесног човека на гробу светог јевстатија i, о свему су обавеш- тени архиепископ јаков и сабор након јављања анђела у сну еклисијарху мана- стира жиче, обавештен је и краљ милу- тин краљ се одмах посаветовао о овом чуду са архиепископом јаковом и одлу- чено је да се отвори гроб нађене су це- локупне мошти, које су свечано пренете у кивот (између 1288–1290) тада је све- титељ званично канонизован ускоро је избио рат, чији је неповољни ток угро- зио и манастир жичу, тадашње архиепи- скопско седиште тада је јаков одлучио да пренесе свете мошти јевстатија i у пећки манастир тај чин преноса светих моштију, сматрају неки историчари, оз- начава годину коначног пресељења ар- хиепископске столице у пећ (око 1291) мошти су свечано положене у пећки манастир, где леже и до овога дана, чу- вајући манастир и „сијајући као много- светли свећњак свима и на векове не ћутећи славе оца који нема почетка“ јул/август 2014 41 архиепископ данило са моделом цркве пресвете богородице и својим заштитником св пророком данилом, фреска из пећке патријаршије напредовање трупа видинског кне- за шишмана убрзо је угрозило и пећки манастир непријатељска војска је про- дрла у жупу хвосно до места ждрело, код руговске клисуре и покушала да заузме пећ „те ноћи, када су (војници) стајали близу тог места званог ждрело, молитвама светих угодника симеона и саве и архијереја христова арсенија, који ту лежи у дому апостола, јави им бог велико знамење страха“, тако „да су видели велики огњени стуб где сила- зи са неба, од кога су излазиле пламене луче и са јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рукама и са великом жестином гоњаху их, секући њихове пукове и тако видевши овај њи- хов зломислени вођ (шишман) овакво знамење, поче бежати, гоњен гневом господњим, са мало војске у своју државу “ (свети данило пећки) свети архиепископ јаков се помиње и у знаменитом пљеваљском требнику (око 1290) у требнику се желе „многаја љета“ архиепископу јакову, краљу ми- лутину и најближим члановима краљеве породице поред тога, жели се „вечнаја памјат“ претходним владарима, међу којима се помиње монах јован, тј бив- ши краљ стефан радослав, са супругом аном и децом не тако давни пример помирења два брата (радослава и вла- дислава), требало је да подсети браћу – драгутина, који је одступио од престола и милутина, који је примио власт од брата драгутина, да чувају непомуће- не братске односе и да заједничким снагама уређују стање у држави на до- бробит народа у требнику се још жели „многаја љета“ архијерејима српске цркве (из зетске, рашке, хвостанске, будимљанске, хумске, призренске, то- пличке, ибарске, липљанске, дабарске и моравичке епископије) и „вечнаја памјат“ његовим претходницима како се помињу скоро сви епископи, овим требником се наглашавају слога и једин- ство српске цркве, под руководством јакова, у љубави према христу после много труда на њиви господњој, архиепископ јаков се упокојио 1292 го- дине, на дан када српска црква празнује његов свети спомен (3/16 фебруара) белешке преписивача на маргинама рукописа говоре да се архиепископ јаков старао да манастире снабде драгоценим рукописима 42 4/2014 светли ликови историје спц пећка патријаршија у овом броју православног мисионара у рубрици „многодетне хришћан- ске породице“ говоримо о поро- дици вућић она (за сада) има четворо деце, што би у данашње време (када се у српским породицама у просеку рађа је- два двоје деце) могло да се посматра као почетни ниво многодетства када би сви срби радили на томе да, колико до њих стоји, имају бар четворо деце, онда би наша земља била на добром путу да ре- ши проблем беле куге а како нам вући- ћи кажу, моле се богу да добију још бла- гословених дарова-принова радоња вућић (37), родом никшића- нин, старији водник, у униформи војске србије служи свом народу 18 година, али пре свега служи богу као храбри христов војник, додуше са нешто мањим стажом, али са истом ревношћу завршио је сред- њу машинску школу у никшићу и војну школу у београду за артиљеријско-ра- кетне јединице противваздушне одбра- не са супругом драганом (38), која је завршила средњу хемијску, а потиче из старе жарковачке породице ђорђевић, има, како сам каже, четири божија дара: божидара (9), филипа (7) и близанце со- фију и симеона (5) у браку су 14 година живе у београдском насељу жарково помаже бог, вућићи! примате ли ми- сионар у госте? – како да не? добро дошли! таквим чу- веним гостима би се свако обрадовао! чули смо за домаћина да је војник и ап- солвент на студијама богословских нау- ка шта је утицало да крене тим путем? како се слажу војска и богословија? радоња: – сада се слажу божији про- мисао али, раније је било незамисливо био сам други разред машинске шко- ле кад сам чуо од једног другара за по- јам „крсна слава“ питао сам свога оца и рекао ми је да је имамо – св ђорђе, и послао ме да о томе питам бабу, његову мајку баба је једина постила, ишла по- времено у цркву, причешћивала се она ме је научила да се крстим отац је једино имао обичај прије сваког посла да каже: „помози, боже, мени нејакоме!“ а мајка ми је из партизанске породице на нама се обистинила народна мудрост: без не- воље нема богомоље у ствари, све је то божији промисао, који приводи човјека покајању и усмјерава ка спасењу прва велика невоља, бомбардовање београда и цијеле србије 1999, промијенила је на- ше животе: доживио сам велику љубав, породица вућић први порођај за нас је био прва велика радост јер смо прво дијете добили тек у петој години брака радмила грујић јул/август 2014 43 многодетне хришћанске породице а мајка је прва пошла божијим путем и крстила се у никшићу запалио сам сво- ју прву свијећу у цркви посвећеној на- шем крсном заштитнику, св георгију, на бановом брду; први пут сам отишао на острог, са драганом, и то некрштен – а рођен сам надомак њега то је допринело да се у својој 23 години крстим са браћом у никшићу, уочи св василија у јуну те исте године вјенчао сам се са драганом у жарковачкој цркви вазнесења господ- њег моја сестра се крстила 2001 године као благослов и вјенчани поклон, моја мајка донијела нам је икону пресвете бо- городице тројеручице и икону св васи- лија острошког како сам стигао до богословског фа- култета? трагао сам и читао свашта, па су ми дошле у руке и неке књиге о масо- нима ту спомињу даново кољено, па от- кривење јованово причао сам о томе са колегом, а он ме пита: „јеси ли читао но- ви завет?“ кажем: „нијесам“ а он: „јеси ли ти србин“? кажем: „јесам“ „не, ни- си србин није србин ако није прочитао нови завет“ и да ми га да прочитам то је за мене било откривење божије дожи- вљавао сам га као да се тиче мене лич- но први пост који сам цио постио био је васкршњи 2003 године, али исповијест је за мене била нешто страшно исповје- дио сам се код оца бранка митровића и он ми је много помогао савјетом да про- читам житије св серафима саровског ускоро смо се исповиједали у манастиру сланци, код блаженопочившег о ава- кума придобио нас је осмијехом и улио нам повјерење од тада нам је он постао духовник почео сам да размишљам и о упису на богословски факултет питао сам га за савјет, није ми дао јасан одго- вор, али је зато наш прота милорад си- мић кад нам је светио водицу (увијек се некако подеси да нисам тада присутан) три пута заредом остављао поруку за мене да упишем факултет опет одем о авакуму и то му кажем, а он ме погледа некако озарено и рече: „нека бог благо- слови, па ћемо заједно студирати!“ та- ко сам се уписао 2006 на православни богословски факултет и кад год сам на студијама био у неком шкрипцу, уви- јек бих се сјетио његовог лица као да ми говори: „само настави даље“ и стигао сам до апсолвента драгана: – радоња је први пришао цркви, некако одједан- пут иначе, ја сам крштена са 40 дана у жаркову у мени је нека вера увек била присутна, јер сам одлазила у цркву, али све је то било нејасно док нас све радоња није покренуо да ли би радоња желео да буде све- штеник? питали смо за вас вашег паро- хијског свештеника, проту милорада симића, из цркве светог вазнесења го- сподњег, и ево шта нам је рекао: „то су млади и честити људи, увек су присутни на литургији и на бденију радоња студи- ра на богословском факултету, а ради у војсци нека се потруди и заврши га, а ја ћу му дати препоруку да га рукоположе многодетство је нешто најлепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је испуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погледаш на своју децу, кажеш: слава ти и хвала, боже, на деци овој! и све муке нестају 44 4/2014 многодетне хришћанске породице за свештеника у војсци, јер сматрам да је достојан да служи божијем олтару, али и да остане у војсци јер и за једно и за друго је потребна храброст, а он је има“ – то нам је драго чути да, молитве оца милорада су ме и уписале на бого- словски факултет прошлог августа је заживјела свештеничка служба у војсци, за сада има осам свештеника, а потреба је велика ето, волио бих, ако бог да, и ако буде воља божија али, потребан је и велики труд да ли потичете из многодетних породица? – ја сам најстарији од четворо дјеце мојих родитеља – три сина и кћер сви живе у никшићу деда по оцу имао је де- веторо дјеце, а двоје је умрло као дјеца, а од ове двојице један се звао божидар, па ми је драго што то име носи наш син драгана има само сестру отац јој је из жаркова, а мајка са космаја драганин прадеда и прабаба, по оцу, народили су 21, али се одржало само 9-оро дјеце где сте се упознали? драгана: – упознали смо се код моје тетке верице али, то ће вам раша боље испричати радоња: – како смо се упо- знали, опет божији промисао?! ја сам са два другара 1998 нашао стан код ње- не тетке, овдје у комшилуку допао сам се њеној тетки и она ми је рекла да ће ме упознати са једном добром дјевојком то ме је страшно увриједило она да ми на- ђе дјевојку као да сам ја неспособан?! и одмах сам јој рекао: „нећу“ годину дана сам избјегавао сваки разговор о томе, он- да сам нашао стан у студентском дому, и скоро пред селидбу, сврати драгана код тетке, а тетка ме зовне: „драшко, дођи“! к’о да ме је простријелила е, знао сам за- што тако смо се упознали мени је само јул/август 2014 45 селидба била у глави, и задње вече кад сам дошао по ствари и да се поздравим са тетком, драгана позове тетку телефо- ном, а ја подигнем слушалицу и, ето, готово за пар дана је почело бомбардо- вање стално смо се зивкали и бринули једно о другом бомбардовање – невоља која нас је зближила ко је одабрао имена за децу? – кад се божидар родио, однио сам оцу авакуму неколико имена да он иза- бере, а он је рекао: „само родитељи да- ју имена како се ви сложите, нека је благословено!“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? драгана: – прва два порођаја су била болна, али и брза и радост је одмах сме- нила муку трећи је био нешто посебно брз, безболан, нешто чега се увек баш радосно сећам, а још су били близанци, тешки по 3,7 кг страх је просто нешто саставно, нешто са чиме долазиш на по- рођај, а потом немаш времена за страх радоња: – њен први порођај за нас је био прва велика радост, јер смо прво дијете добили тек у петој години брака оно што тада нијесмо знали то је да су дјеца буквално дар божији, да бог о томе про- мишља, а не резултат наших напора нај- теже нам је падало што је драгана имала спонтани побачај и није могла да изнесе трудноћу, па се прије рођења божидара наш живот одвијао у знаку великог пет- ка, а кад се он родио радост је била нео- писива, али и захвалност богу и прије филипа имала је још један спонтани, а прошле године је имала, чини ми се нај- тежи, потпуно је била малаксала морам посебно рећи нешто о њеном благосло- веном стању њено лице! била је у поод- маклој трудноћи са божидаром кад нам је у посјету дошао њен брат од стрица, иначе сниматељ замолио сам га да нас 46 4/2014 многодетне хришћанске породице заједно слика испод трешње, да запам- тим то њено лице то је благодат материн- ства, која је мени била видљива, а трајала је више мјесеци и после порођаја, а такође и са осталом дјецом једна побожна бака ми је рекла: „пре него што ће жена да за- трудни, 40 дана анђео господњи пребива са њом да је припреми за благословено стање“ заиста је то благословено стање, јер жена ствара са богом али бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ да ли сте помишљали на вантелесну оплодњу? – нијесмо помишљали ништа на силу неко би могао да ми приговори: „лако ти је причати кад имаш дјецу“ али, и сами смо прошли кроз то, и знамо колико смо их жељели упорно сам тражио одговоре у књигама светих отаца и вјерујем баш онако како каже старац пајсије светого- рац у књизи породични живот, да господ прекида трудноћу кад види да неће бити добро за вантелесну оплодњу старац ка- же да није благословена радња, да се треба предати божијој вољи јер су дјеца његов дар, а да је све остало рад по својој памети мимо благослова божијег, а томе је награ- да невоља каже да многим људима бог не даје дјецу како би они, завољевши сву дје- цу овога свијета као своју сопствену, по- могли њиховом духовном препороду, или усвојили неко сироче за абортусе каже да ће то плаћати њихова дјеца болестима и невољама, а што је најстрашније, то је убијање некрштене дјеце која, због роди- тељског гријеха, пате на оном свијету за вантелесну оплодњу жену прво кљукају хормонима, а онда од оплођених 5–6 ем- бриона, по жељи оставе 1–2, а остали су „отпад“, тј најскупљи генетски матери- јал који служи за научна истраживања ужас! а чим дође до оплодње јајне ћелије, тада бог благосиља живот и тада поста- је човјек! знамо људе који су вантелесно добили дијете, а следеће године жена му је нормално затрудњела одличне поуке даје и књига свештеника илије шугајева једном за цео живот, у којој он упозорава да је употреба контрацептивних средста- ва двоструко убиство: спречавањем за- чећа здрава жена доводи свој организам у стање болести и растројства да у њему више не може да се зачне дијете, а и ако се зачне биће психо-физички болесно за спирале и хормонске контрацептиве каже да су равни абортусу, најстрашнијем гри- јеху против воље божије и најнемоћнијег створења драгана додаје: – то је мало- верје људи који нису јаки у вери ослањају се само на лекаре неки су већ школарци? како уче? чиме се додатно баве? драгана: – божидар је завршио други разред ош „љуба ненадовић“ одличним успехом није му баш лако ишло учење, јер му увек треба неки ветар у леђа фи- лип на јесен започиње своје школско пу- тешествије и већ показује знаке да ће би- ти бољи ђак близанци иду у вртић рат са виртуелном стварношћу водимо сваки дан, и изналазимо разне начине да не буду исфрустрирани, нудећи им разне замене слава богу, да се појављује све више пра- вославних цртаћа радоња: – мишљења сам да је много боље да дјеца не гледају тв, интернет, уопште да не користе екран, јер то, у најблажем облику, успорава ства- ралачко развијање мишљења, умног кре- ирања свијета у нама и око нас примате ли редовну помоћ од државе, од школе (уџбеници, ужина)? можете ли плаћати комуналне дажбине? драгана: – примамо само дечији дода- так не можемо редовно да плаћамо ко- муналије добијамо помоћ у стварима од кумова и родбине шта је најважније у хришћанском жи- воту? сматрате ли ваш брак правим хришћанским, онако како митрополит амфилохије (радовић) тумачи старо- словенску реч супруг, супруга: „бити са неким упрегнут у јарам љубави, жртве, служења“ слажете ли се са св силуаном атонским који каже: „кад људи имају у јул/август 2014 47 себи страх божији, тихо је и слатко жи- вети на земљи“ – ето, и да научимо свој српски језик! али, човек се никад не удубљује у значе- ње речи да, баш значи бити упрегнут а ово што каже св силуан најпре важи за породични живот много је лакше и јед- ноставније када је многодетна породица у вери, што подразумева страх божији, јер се многе ствари лакше превазиђу такође је важно што се руководимо по духовним саветима нашег духовника радоња дода- је: – није да нема и нервозе, а и свађе, али све се то брзо стиша, и без обзира да ли нашли рјешење или не опет не напуштамо јарам већ гурамо даље, знајући вјером да тамо гдје наш поглед запире има и даље у чему се огледа делатна љубав у по- родици? може ли се волети без жртво- вања? како превазилазите неспора- зуме у породици? драгана: – огледа се у трпљењу и пра- штању без тога нема мира у породици, а ни спасења у ношењу крста је спасење наравно, да нема љубави, све би то било тешко трудиш се да разумеш и опростиш, нарочито када су своју грешку озбиљно схватили и искрено признали неспора- зуме превазилазимо отвореним разгово- ром тако што седнемо и разговарамо док не решимо проблем иду ли деца на веронауку? какав и колики значај, по вашем мишљењу, има веронаука у школама за духовно усмерење деце? радоња: – сви посјећујемо вјеронауку за дјецу у храму св луке на кошутњаку, недељом послије литургије, гдје и родите- љи присуствују божидар је има, такође, у школи духовно усмјерење дјеца првен- ствено добијају у родитељском дому, у „домаћој цркви“ ако ту нешто није у ре- ду, остају посљедице за цио живот одно- си у породици се пресликавају на односе у вртићу, школи, на улици, међу родби- ном такође, духовно усмјерење зависи и 48 4/2014 многодетне хришћанске породице бог даје кад хоће, а ми смо ту само да кажемо „да“ од личности вјероучитеља, тј колико он сам духовно живи и колико то практично преноси на дјецу коју учи не мислим да само похађање вјеронауке доноси духов- ност, али упознавање са светим тајнама цркве и наше вјере потребно је да човјек сазна да кроз крштење почиње његово спасење, и да зна какав однос треба имати према храму вјеронаука у школи је само надоградња вјеронауке у кући, како за дје- цу, тако и за родитеље, јер дијете поставља многа питања на која често родитељ нема одговора, па је то прилика да и родитељи уче од своје дјеце, што је свакако подсти- цај за њих саме и без обзира на притужбе на неке вјероучитеље да саблажњавају дје- цу, мора се истрајавати на њој јер је вјеро- наука у школи велики благослов божији како функционише ваша домаћа цр- ква? пост, молитва, духовна литерату- ра, као продужетак литургијског вре- мена и простора – живот нам сваки дан открива и по- тврђује јеванђелску истину да је сам чо- вјек страшно немоћан и колико нам вјера помаже да бриге препустимо богу, који нам је и отац и мајка и заштитник и све, али увијек преко мањег или већег петка али, у хришћанској породици без моли- тве не може, јер кроз њу човјек увиђа своју ништавност, недостојност, поквареност о томе не можемо рећи нешто за похвалу, јер немамо молитвено правило говоримо са дјецом о значају молитве, али не пости- жемо увијек молитвену саборност пред спавање отпјевамо тропаре, благодарну молитву господу и богородици, а дјеца понекад траже да пјевамо тропар часном крсту, анђелу чувару нарочито воле да им читамо пред спавање божије приче о светитељима, малим мученицима, или неку, како они кажу, „бајку на божији на- чин“ то је њихова кованица све је то без неког реда, али није добро ни примењива- ти силу постове постимо некад јаче, не- кад слабије, али истрајавамо, и у сваком посту се сви комплетно причешћујемо дјеца хоће да посте, а некад нас изненаде полетом у сваком случају, кад се саста- вимо молитвено, све боље функционише, више је радости како остварујете летовања и зимовања? посебно, поклоничка путовања? – све то тешко иде свјесни смо зна- чаја поклоничких путовања, и колико то напаја душе, али тешка је беспарица но, ипак нијесмо ни ту без помоћи божије кад можемо, љетовање нам је одлазак код мојих родитеља, на планину крново, из- међу никшића и шавника, гдје је кућа и имање мог оца, а одатле се спустимо и на море идемо на острво михољску пре- влаку, у тиватском заливу боке которске, гдје је манастир св архангела михаила овдје је свети сава 1219 установио сје- диште зетске епископије, а по благослову епископа неофита, 1262 године, сачињен је препис крмчије св саве, са називом „иловичка крмчија“ у 15 вијеку млетач- ка морнарица је топовима и минирањем уништила манастир као колијевку пра- вославља у приморју, а 72 монаха, у поли- тичкој завјери потровани су арсеником, што је потврђено бројним археолошким истраживањима мошти михољских му- ченика су сачуване и мироточиве су, а забиљежена су бројна исцељења архи- мандрит бенедикт (јовановић) улаже ве- лику ревност да се сваки камен врати на своје мјесто и поново сагради храм и ма- настирски конаци посебно је значајно што је овдје прва црква саграђена на гро- бу ранохришћанског мученика, из вре- мена цара диоклецијана, и овим крајем пролазио је чувени римски пут, којим су пролазили св апостол павле и св апо- јул/август 2014 49 стол и јеванђелист лука на михољској превлаци се налази црква свете тројице, коју је 1833 године саградила катарина властелиновић ту имамо праву духовну бању, а од оца бенедикта увијек добијемо духовне поуке које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегава- ју многодетство? драгана: – многодетство је нешто нај- лепше што ми је господ подарио не може се описати кад су сви на окупу, то је ис- пуњење моје душе нема лоших страна, и када наиђу брзо нестану, само кад погле- даш на своју децу, кажеш: слава ти и хва- ла, боже, на деци овој! и све муке нестају радоња: – не плашим се да ће ми дјеца умријети од глади, но да ли ће остати у вјери, јер је много невјерја увијек је при- сутно то искушење, прво у нама родите- љима дјеца ме радују, а нарочито у првим њиховим годинама, и сад ми већ недостаје беба свако дијете је радост неописана, не једна више, него многострука та радост је највећа порука, а да не спомињем ду- жност испуњавања заповјести божије а бог заиста са сваким дјететом умножава и снагу и љубав, и разборитост, и изналаже- ње рјешења то је тајна која се открива кад се у њу закорачи, као и све тајне шта би божидар волео да бу- де кад порасте? божидар: – волео бих да будем учитељ, зато што волим да идем у школу баш лепо! имаш ли неку жељу да ти бог сада испуни? немам бог нам не служи за испуњава- ње жеља, него да нам помаже у животу кад нам је нешто тешко, помолимо се и бог нам помогне које си молитве научио? оче наш, богородице дјево, царе не- бески, ангел вопијаше, тропаре часном крсту, васкршњи, св георгију символ вере знам до пола браво! добар си пример браћи и сестри а имате ли и ви нешто да нам кажете, децо? мали симеон дотрча и каже: знам и ја „оце нас“ 50 4/2014 многодетне хришћанске породице кад посетилац уђе у лондонски храм светог саве или у дом епи- скопа николаја приметиће зна- чајна обележја која подсећају на једну велику добротворку српског народа: леди пеџет наиме, у цркви, на десној страни од улаза, налази се баррељеф ђе- нерала драгољуба драже михаиловића који је она наручила и дала да се поста- ви, док је на левој страни, до средњег стуба, витрина са отвореном књигом и потписима коју је леди пеџет добила од медицинског особља скопске болнице 1915 године у дому владике николаја постоји просторија која носи назив леди пеџет: на зиду су урамљена њена одли- ковања, док је у библиотеци њена књига са нашим српским савезницима – with our serbian allies ове године обележавамо стогодишњи- цу од почетка првог светског рата, како у европи тако и у свету међу онима који су у то тешко време спасли многе животе не можемо мимоићи име велике добро- творке српског народа: леди пеџет то је она дама која је изјавила „и ако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји срби не забораве“ ко је леди пеџет? по рођењу припа- дала је највишем енглеском племству рођена у лондону 9 октобра 1881 г њено пуно име гласи: dame louse margaret leila wemyss paget ћерка ар- тура пеџета и мајке мери стивенс која је била американка лејла пеџет шко- ловала се у лондону, паризу, фиренци и њујорку отац леди пеџет био је ге- нерал пеџети су у 16 веку добили ба- ронство, у 18 грофовство, а после битке код ватерлоа 1815 г маркизат већина пеџета били су или у војсци или у ди- пломатији многи од њих имали су везу са србима, а највећу и најблискију има- ла је баш леди пеџет мисија у србији њен муж, сер ралф пеџет, био је бри- тански посланик у србији од 1910 до 1913 године где је леди пеџет склопила многа пријатељства са србима када је избио први балкански рат пеџет је одмах почела да ради и да помаже у болници кола српских сестара заједно са сестра- ма и још неким дамама из дипломатског кора није се либила никаквог посла, али се највише трудила око рањеника тако ће једна чланица кола српских сестара касније записати о леди пеџет: „гледале смо је брижно како излази сетно из опе- рационе сале, а мало затим иде из једне болесничке собе у другу, али сада са ос- мехом на бледим уснама и с ведрим ли- цем својом нежном руком намешта уз- главља, ставља своју белу руку на врела чела, и као сенка немо и бешумно пров- прича о леди пеџет о стогодишњици почетка првог светског рата то је она дама која је изјавила „и ако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји срби не забораве“ протојереј-ставрофор милун с костић јул/август 2014 51 сећања лачи се од постеље до постеље, од собе до собе и бди као сестра над браћом својом“ (споменица леди пеџет, стр 23) а зашто је србе толико заволела и тако се према њима опходила и толи- ко жртве поднела, рећи ће управо ова српкиња која се, из скромности, није ни потписала пуним именом она каже за леди пеџет: „боравећи често и дано- ноћно у тој средини, она је проучавала душу нашег човека, понирала у дуби- ну његовог ’ја’ – осећала је кроз његове патње и болове и страдања његову љубав за ближње, за земљу, дубоко је осети- ла да он зна зашто се бори и за кога се бори кроз тог и таквог човека заволе- ла је та благородна и пожртвована жена наш народ“ (споменица, стр 23–24) не само током првог и другог балканског рата, већ и током првог и другог свет- ског рата леди пеџет ће остати истински пријатељ србије и српског народа болница кола српских сестара непре- кидно је радила од октобра 1912 године до августа 1913 где је леди пеџет радила пожртвовано и тешко и где се и разболе- ла због чега је морала да отпутује у лон- дон на опоравак и одмор али, ни у лон- дону није седела скрштених руку него је организовала и послала једну целу бол- ницу са 60 особа за србију како би јој помогла у тешким моментима када је отпочео рат са бугарима леди пеџет се враћа за србију, иако још није сасвим оздравила, и почиње да ради у београду, и то не у некој уређеној болници, већ у једној малој на сава мали успевајући да својим радом од једне запуштене болни- це направи добру и дивну здравствену установу крајем августа 1913 сер ралф пеџет добија премештај из београда и леди пеџет одлази са својим мужем она је и даље одржавала везе са србима тако она пише из лондона јелени дими- народ испраћа британске војнике који крећу у рат, 8 септембар 1914 г, лондон (фото: http://wwwreigatehistorycouk) 52 4/2014 сећања не само током првог и другог балканског рата, већ и током првог и другог светског рата леди пеџет ће остати истински пријатељ србије и српског народа тријевић и у своме писму каже: „ништа дражесније од просте сељачке природе и њихове оданости и захвалности пре- ма онима који су их неговали ја сам се ретко срела с таквим сељацима заиста они су природни и прави џентлмени“ (споменица, стр 27) први светски рат србија скоро потпуно исцрпљена, из- морена и преморена од два балканска рата дочекује ултиматум моћне аустро- угарске царевине јула 1914 године ма- теријално врло слаба, али духом врло јака, србија одбија ултиматум спре- мајући се за најгоре аустрија објављује рат србији краљ петар први и вла- да одлучују да мобилишу, рањену ис- крвављену и преморену србију, а срби устају сложно као један од краља, пре- ко официра, интелектуалаца и до по- следњег сељака, знајући да цене слободу како отаџбине тако и своју личну иду на фронтове да се супротставе далеко над- моћнијем непријатељу у то време у лондону леди пеџет, са српским послаником чедомиљом мија- товићем, госпођом карингтон вајлд, јеромонахом николајем, доцнијим епи- скопом, и другима оснива српски по- тпорни фонд (serbian relief fund) за помоћ српском народу већ 4 новембра 1914 преко солуна, у скопље стиже прва мисија коју предводи леди пеџет према објављеној споменици та прва мисија се састоји од 4 лекара, секретара и помоћника секретара, главне сестре, јед- не апотекарке, 16 милосрдних сестара, 6 болничарки, 14 болничара, помоћног ма- гационера и једног кувара, као и другог допунског особља кад је леди пеџет стигла у скопље већ је једна гимназија била претворена у болницу коју је она средила и поставила у њу 275 кревета то је била и једина бол- ница која је имала радиографски апарат први рањеници стижу 24 новембра и ту ће се убрзо обавити 350 операција по- ред свих ратних опасности током јануара 1915 почео је да бесни још један опасни непријатељ: пегави тифус је поред вој- ника и народа захватио и медицинско особље једна милосрдна сестра је умрла леди пеџет у лекарској униформи, фотографија из првог светског рата јул/август 2014 53 док се два болничара и једна милосрдна сестра, због много нарушеног здравља, враћају за енглеску у јануару је оболе- ло од пегавца њих 400, па је српска вој- на команда дала на располагање још две зграде за болнице једном је управљао лекар српског потпорног фонда др мејт- ланд, а другом лекар британског црвеног крста др бари током марта, због заразе, у постељу је пало њих 16 медецинара, а међу њима и леди пеџет улажући нат- човечанске напоре за два месеца теш- ког рада пегавац је био побеђен, а леди пеџет исцрпљена од рада и болести по- слата на опоравак у енглеску те напушта скопље 6 маја огромна маса света изашла је на ста- ницу да испрати леди пеџет ђенерал дамјан поповић поздравио ју је кратким говором, предао јој лично писмо регента александра, а у име краља петра првог предао јој ленту св саве, којом су од жена до тада биле одликоване само кне- гиња јелена и руска царица (споменица, стр 32) војна музика је овом приликом одсвирала српску и енглеску химну леди пеџет је остала на опоравку само неколи- ко недеље и вратила се одмах за скопље да би наставила своју помоћ србима помоћ потребитима надмоћна сила натерала је не само српску војску, већ и владу и народ на повлачење и то најгорим путем преко албаније кад је почело повлачење, сер ралф, који је заступао британско ми- нистарство спољних послова, тражио је да се и болница и болничко особље повуче из скопља леди пеџет и већи- на медицинског особља је то одбила јер су ове интелигентне и одлучне жене, по речима монике крипнер „сматрале да имају већих обавеза према србима него према британском министарству спољних послова“ сер ралф се помирио са њиховом одлуком и пошао је са мисијама пеш- ке пут албаније док је постојана леди многим србима је помогла да нађу посао, многе сместила у свој дом док се не снађу, а један од њих био је и наш писац милош црњански епископ николај велимировић (фотографија из архимандритског периода живота) 54 4/2014 сећања пеџет остала са својом болницом и јед- ним делом особља и сачекала неприја- теља леди пеџет ће касније у својој књизи са нашим српским савезницима записати: „за три дана пре него су буга- ри стигли радили смо под великим при- тиском у различитим деловима града, превијајући ране, хранећи људе, чистећи их од прљавштине у којој су лежали док их све нисмо пребацили код нас“ тако је остала под непријатељском окупацијом од октобра 1915 до марта 1916 године док и последњи српски рањеник није од- веден као заробљеник у бугарску буга- ри свакако нису смели учинити непро- мишљене потезе што се тиче болнице и особља јер су знали ко је леди пеџет, која је и бугарске рањенике примала у своју болницу у марту 1916 леди пеџет је кренула са члановима своје мисије преко бугарске, румуније и русије и северног мора за ен- глеску где ју је њена породица са чежњом чекала исте те 1916 године видовдан се славио широм британије као српски дан tада јеромонах николај велимировић, доцнији епископ жички и охридски, као први неангликанац проповеда у кате- драли св павла у лондону пред краљем џорџем и преко 10 хиљада присутних, о србима и србији захваљује се за помоћ британији и другим савезницима и моли да та помоћ не престане леди пеџет је изабрала да овога дана говори у бермин- гаму, као и наш професор богдан попо- вић, јер је овај град био примио велики број српске деце на издржавање по завршетку првог светског рата леди пеџет је остала у лондону у своме дому где је гајила птице и цвеће и мис- лила на своје србе једино је дошла у ср- бију на сахрану краља александра, после његове погибије у марсељу, молећи да је сместе на видно место одакле ће посма- трати поворку са љубављу је чувала два лична писма захвалности које јој је упу- тио краљ александар * са овим прича о леди пеџет није зав- ршена њен муж сер ралф пеџет уми- ре на самом почетку другог светског рата (1940), а она, када је нацистичка не- мачка почела да бомбардује лондон, не седи скрштених руку своју кућу „варен хауз“ у кингстону од 60 соба одмах пре- твара у болницу за енглеске рањенике по свршетку другог светског рата многи срби, одани краљу и отаџбини нису се вратили у комунистичку југославију, не мирећи се са новим режимом, па је такви- ма леди пеџет понова почела да помаже, како би наш народ рекао „и шаком и ка- пом“ многим србима је помогла да нађу посао, многе сместила у свој дом док се не снађу, а један од њих био је и наш пи- сац милош црњански цркву св саве у лондону, коју нам је англиканска црква дала на услугу, леди пеџет је помогла да се снабде најважнијим намештајем српску омладину је такође помагала и школовала потрошивши скоро сав свој велики иметак леди пеџет је продала своју велику кућу и купила мању у овој кући леди пеџет је живела и даље прима- ла своје србе све до своје смрти 24 сеп- тембра 1958 г само на пет дана пре смрти рекла је протојереју милоју николићу у њеној кући „нека ме сви забораве! то ми је свеједно! али ће ми тешко пасти ако ме моји срби забораве“ (споменица, стр 57) и нисмо је заборавили и нећемо је заборавити и о овој стогодишњици првог светског рата, срби у отаџбини и срби у расејању да не забораве упалити у црквама свећу воштаницу за једно добро срце, за лејлу пеџет, и за све оне који нам помогоше хвала јој за све што је учинила за србе и за србију! текст настао на основу предавања одржаног 25 јуна 2014 г у лондону јул/август 2014 55 манастирски звоник тројице сер- гијеве лавре је чувено светско здање – јединствене спољаш- ности, он је највиша тачка православ- не русије висок је преко 88 метара, а тежак 65 тона и неизбежна је силуета сергијевог пoсада од 42 звона, колико је звоник првобитно имао, совјетске вла- сти поштеделе су 23 звона, колико зво- ник има и данас у близини је параклис који скрива извор целебне воде, на коме се први ис- целио монах пафнутије у 17 веку, који беше потпуно слеп извор је настао чу- десно, на молитву и благослов игумана сергија, тако што је вода потекла у млазу из земље подно манастира, слично као што некада мојсеју из камена потече вода за ожеднели народ у синајској пу- стињи вода од 1872 г отиче из мермер- ног крста и изузетне је свежине и укуса поред моштију светог сергија, у цркви се налазе и мошти никона радоњешког (игумана после светог сергија), али и других светитеља ту је камен са христо- тројице сергијева лавра ако неком земаљском грађевином небо може да се приближи оку људском, онда је то сергијев посад у коме се налази тројице сергијева лавра хаџи драган б поповић 56 4/2014 святая русь вог гроба – стена гареб и камен са си- наја, на коме је несагорива купина горе- ла несагоревајући чудесна су јављања светог сергија бра- тији у манастиру, а ми ћемо навести три једном приликом монах игњатије виде светог сергија где стоји за певницом и помаже братији у појању јер им је помоћ била неопходна московљанин, трговац симеон, иначе рођен по заступништву светог сергија, немоћан паде у постељу толико постаде слаб да није могао ни је- сти, ни пити, нити се покренути са своје постеље молећи се преподобном игу- ману, удостоји се његове чудесне појаве у друштву никона радоњешког сергије осени крсним знаком своје чедо и рече му да узме икону која се налазила покрај његовог кревета болесни симеон, по благослову, покрену се да узме наречену икону, али том приликом му се учини као да се кожа са његовог тела одвоји- ла и остала на постељи збуњен у први мах, после нестанка чудесних посетила- ца симеон беше свестан да је коначно исцељен на дан свете тројице, као по- клоник у манастир, дође са својим пра- тиоцем један потпуно слеп човек, који је ослепео седам година пре тога промис- лом, њега напусти пратилац, а он у срцу пожеле са сузама да уђе на богослужење у цркву и целива мошти игумана сер- гија убрзо затим, свети га лично уведе у храм до својих моштију, а слепи човек, чим се дотаче чесних моштију прогледа исцељени човек више никада није напу- стио ову светињу храм посвећен јављању пресвете бо- городице, назван још и михејски храм, познат је по томе што се игуману сергију на молитви јавила мајка божија наиме, игуман сергије се молио пресветој бого- родици да сачува сву братију у манасти- ру пречиста се тада појави и обећа игу- ману да ће му молитва бити услишена са светим сергијем на молитви налазио се и монах михеј, чије мошти почивају у његовој цркви један од велелепних храмова у ком- плексу манастира је и тројична црква предивни иконостас је особен по много чему поред мноштва раскошних икона на њему, начињен је од ружиног дрвета, као ниједна олтарска преграда на свету у цркви су мошти светих максима грка, антонија радоњешког, као и митропо- лита московског платона у манастиру се налази још једно невероватно здање, а то је трапезни сергијев храм поред јединствено украшене спољашности, унутрашњост храма је још лепша ово је други по реду храм на истом месту, по- јул/август 2014 57 дигнут због умножења братије у манасти- ру, освећен 1692 г од стране патријарха адријана последњи пут црква је иконо- писана 1911 г на простору од 510 ква- дратних метара постоје три олтара овде су мошти чувеног филарета московског, чија јутарња молитва већ вековима ис- пуњава душе верних сваког божијег ју- тра поред иконе мајке божије, од миља назване серафимова, потресан је призор страшног суда господњег, који прекри- ва велики део свода ове светиње но ови храмови нису једини украс ове небеско земаљске ризнице сергијевог посада ту је и московска духовна ака- демија, у којој је црква посвећена покро- ву мајке божије, потом цркве посвећене икони смоленске мајке божије, рођењу светог јована крститеља и преподобни- ма зосиму и саватију соловецком ако, уопште, неком земаљском грађе- вином небо може да се приближи оку људском, онда је то сергијев посад у коме се налази тројице сергијева лав- ра она је слика небеске раскоши на земљи у светости свога игумана, ова светиња чува, поред његових моштију, сасуде из којих се причешћивао светим тајнама, његов игумански жезал, крст, мантију и ципеле од коже (које је игу- ман русије својом руком израдио, што неодољиво подсећа на небочежњивог српског патријарха павла) иштимо и ми, молитвама светог сергија, а заступ- ништвом мајке божије, да нам бог от- крије начин и подари силу да издржимо до краја на путу који води у заједницу са свима светима аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије иштимо и ми, молитвама светог сергија, а заступништвом мајке божије, да нам бог открије начин и подари силу да издржимо до краја на путу који води у заједницу са свима светима успенски сабор, тројице сергијева лавра 58 4/2014 святая русь приликом археолошких ископа- вања у научном смислу не треба да постоји ултимативна тенден- ција да се резултати интерпретирају у складу са наводима из старозаветног текста, што представља карактеристи- ку максималистичког приступа, нити библију треба потпуно одбацити као „историјски непоуздан извор“ што пред- ставља карактеристику минималистич- ког приступа ова сукобљеност и опре- дељење за крајности уједно је и основни проблем библијске археологије библија представља непогрешив теолошки из- вор, а тек уз опрезност она може бити и историјски извор јер није непогрешива у историјском, географском и опште- научном смислу максималистички приступ још од почетака развоја библијске ар- хелогије у 19 веку присутна је била тен- денција да се резултати археолошких ископавања у светој земљи у што већој мери усагласе са подацима из библијског текста иако је ова тенденција у начелу позитивна, морамо признати да је било и многих застрањења када су резултати археолошких ископавања тенденциозно и некритички тумачени након другог светског рата, односно после формирања независне државе израел 1948 године, библијска археологија је имала и изу- зетно наглашену политичку димензију код одређеног броја аутора, будући да се перципирала као адекватно средство за доказивањем историјског права на територију то је у контексту комплекс- не политичке, друштвене и културне си- туације на овом простору било и више него пријемчиво за одређене појединце и групе овакво схватање улоге библијске археологије је, нажалост, и данас присут- но међу делом истраживача, али највећи број израелских археолога одбацује овак- ву врсту методологије, те је библијска ар- хеологија прихваћена само у оквирима самог назива научне дисциплине као и просторног одређења ове гране архело- гије поред присталица старе максима- листичке школе, појављују се и бројни самопрокламовани „истраживачи“ чији се радови могу означити као псеудона- учни ови фундаменталистички библиј- ски истраживачи и научници посматрају стари завет као апсолутан историјски извор овакве почетне премисе о ста- библијски оптимализам: пут између крајности библија представља непогрешив теолошки извор, а тек уз опрезност она може бити и историјски извор велибор мартиновић јул/август 2014 59 занимљивости библијске археологије розаветном тексту као историјском из- вору за проучавање прошлости, а не као комплексном скупу текстова који нису настајали у истим временским оквири- ма и околностима, а који су током дугог временског периода до свог записивања претрпели бројне редакције и преоб- ликовања, доводе до стварања читавог дијапазона погрешних интерпретација минималистичка реакција стварање новог приступа у библијској археологији почело у другој половини двадесетог века када је формирана тако- звана „нижа хронологија“ минимали- стички приступ у библијској археологији се особито интезивно развијао током се- дамдесетих и осамдесетих година про- шлог века, да би у деведесетим доживео свој зенит овај процес инициран је, пре свега од стране данских стручњака са универзитета у копенхагену, а значајан „напредак“ у методологији истражи- вања, као и у интерпретацијама је на- ступио почетком седамдесетих година двадесетог века као последица стварања нове парадигме, односно тзв процес- не археологије овај минималистички приступ иде у крајност другог типа, су- протну од максималистичког слико- вито описујући ове две супростављене парадигме могли бисмо их изрећи двема максимама: за максималистички то је „пронађи доказе библије у земљи“, а за минималистички „заборави све из би- блије пре него што почнеш копати“ археолози који су спроводили прва систематска археолошка ископавања на простору израела, руководили су се управо жељом за доказивањем догађаја и података који постоје у старом завету, а оваква тенденција је уочљива и међу делом археолога (максималиста) у сав- ременом контексту оваква тенденција за безусловним доказивањем староза- ветног текста је заправо опстајала све до раних седамдесетих година прошлог века, односно до радикалног заокрета који је окарактерисала појава библијског минимализама нови приступ одлико- вао се искључивошћу, попут негирања историчности давида и соломона, при чему га је у односу на максималистич- ки приступ одликовала знатно већа доза критичности тако су интерпретације по којима су давид и соломон фиктивне личности оборене проналаском фраг- мента црне базалтне стене на локалитету тел дан 1993 године на којој је уклесан натпис „кућа давидова“ иако соломо- нова историчност и даље није ничим потврђена, данас у суштини постоји са- гласност међу истраживачима да је он свакако постојао православно трезвоумље следујући традицијама православне цркве, која у егзегези старог завета − прецизније у одређеним старозаветним догађајима – види праобразе (типове) онога што ће тек доћи (новог завета, а нарочито царства божијег), можемо рећи да ни максималистичко ни мини- малистичко виђење није у потпуности православна црква у тумачењу догађаја старог завета поред њихове историчности прихвата и постојање књижевних фигура − хипербола, парабола, метафора, символа, па чак и алегорија 60 4/2014 занимљивости библијске археологије прихватљиво један приступ потиче из јудејског, а други из новопротестантског миљеа, те стога представљају „увезени производ“, стран истинском духу право- славног предања православна црква у тумачењу догађаја старог завета поред њихове историчности прихвата и по- стојање књижевних фигура − хипербола, парабола, метафора, символа, па чак и алегорија, и управо је символичко-ти- полошки приступ догађајима каракте- ристика православне егзегезе старог завета поред овога, теолошка библијска археологија прихвата и достигнућа сав- ремене библистике на свим њеним пољи- ма истраживања узимајући то у обзир, ми у библијској археологији (насупрот горе наведеним приступима) нећемо тражити доказе за или против наше вере – православни хришћани остају верни основном тео- лошком аксиому да вера искључује потра- гу за некаквим објективним „доказима“ изван подручја нашег срца или, прециз- није, ван благодатног искуства цркве у том смислу ћемо у наредним бројевима покушати да пронађемо средњи пут из- међу крајности овога света које се у на- шој области називају библијским макси- мализмом и библијским минимализмом овај средњи (оптимални) пут ће нам по- моћи да боље разумемо старозаветне до- гађаја историје спасења аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој библијски град хацор (= асор), археолошке ископине (фото: near eastern archaeology / asor) јул/август 2014 61 покајте се јер се приближило цар- ство небеско (мт 4, 17) – ове речи богочовек исус христос упућује целом човечанству нема ничег пречег ни важнијег од испуњавања овог бо- жанског савета, јер нас тај чин преводи из земаљског живота у вечни покајање није питање психолошко, то је питање нашег вечног постојања (у заједници са вечним), за којим чезне душа свака чувши за пример једног свештенослу- житеља чији се деда стојан био накрат- ко упокојио, оживео и покајао, па поно- во умро, многи ће се упитати се да ли је ово могуће?! и те како је могуће, и то у наша времена! наиме, стојан је већи део свога живота провео живећи мимо закона божијег нахранити гладнога, напојити жеднога, угостити странца, посетити болесника, обићи затворе- ника, љубити ближњега свога – то није била баш његова животна филозофија но, да су нам и дани код бога изброја- ни, видело се касније када је стојан на- пунио 80 година једнога ранога јутра стојану је милостиви бог дао додатно време да се покаје да ли ће нама бити удељена та милост? ненад вујић друга шанса за покајање 62 4/2014 сведочанства супруга га је нашла како седи за столом, пришла му и додирнула га – био је хла- дан – срце његово је престало да куца одмах је обавестила родбину и позвала лекара да констатује смрт међутим, кад је лекар стигао након сат времена, могао је да примети да се стојану вратила то- плота у тело и срце је поново закуцало лекар, изненађен затеченом ситуацијом могао је само да „констатује живот“ – човек је оживео ту другу шансу стојан је хтео да искористи паметно видевши већ једанпут своју кончину, тражио је од свога унука, младог свештеника – да кад умре „засигурно“ – да му свештеници обаве опело међутим, унук то одби ре- кавши му: „не може то тако! цео живот си протраћио, бога ниси волео, икону си у бунар бацио, породици ниси био од ве- лике користи, са многима си се завадио, не кајеш се за своје грехе“ али, како често бива и како нам у гор- скоме вијенцу казује велики његош: „ко се топи, хвата се за пјену, над главом се надодају руке“, тако примећујемо и код стојана који је потом запрепаштено изустио, након што се присетио нече- га доброг из свога детињства: „али ја сам певао као дечак у црквеном хору, чтецирао и помагао свештенику“ и одмах је запевао „иже херувими“ по- том, стојан се потпуно променио и у наредних месец дана колико је још поживео, ишао је кроз село и са свима се измирио, тражио опроштај од оних којима је учинио неправду, и праштао свима који су се о њега огрешили он је заправо спровео у дело речи христо- ве: „иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој“ (мт 5, 24) није лако спознати сопствени грех и познати себе у греху покајање подразу- мева заокрет (ка богу) и промену начина нашег живота стојану је милостиви бог дао додатно време да се покаје да ли ће нама бити удељена та милост? не чекајмо и не ризикујмо, већ испунимо заповести божије и приступимо, кроз свету тајну покајања, духовној бањи очишћења која нас враћа у наручје божије аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији стојан се потпуно променио и у наредних месец дана колико је још поживео, ишао је кроз село и са свима се измирио, тражио опроштај од оних којима је учинио неправду, и праштао свима који су се о њега огрешили јул/август 2014 63 песме читалаца мисионара испред твојих ногу смерно стојим господе научи ме да се молим услиши молитву моју! научи ме да волим! снажно верујем у те неизмерно ујутро с именом твојим да се будим, хвала ти господе што постојим радујем се и ради своје деце да се трудим, иза твога имена да живим и да стојим светлости мога дома и мога пута, тама је с тобом светлост никад неугаснута у твоме имену радост је и снага бића мога, с тобом се лакше крочи и лакше живи испред тебе су моје очи и срце пуно бога на дар ти поклањам себе с вером у боље сутра и свет око себе овај сиви, боже помилуј по милости својој, оснажи и учврсти! сакупи стадо око себе, живети је лакше с вером у тебе јер ти си извор живота и господар душе, ево нас па нас покити, избавитељу света ми се окупљамо око твојих ногу, и молимо ти се – нашем господу богу господе говорим о теби и јутром и у вече опрости ми ако је некад било прече, све оно што је много мање важно, помози да ти се молим врло снажно, од сада па до краја живота овога, донеси ми здравље, радост и срећу у кући мојој да влада љубав и слога помози господе и научи ме да праштам, опростити је лако, ако се искрено моли, молитва моја, то је као башта, од које се храни и живи и воли лепота баште није сва у цвећу, има ту нешто што је много јаче, молитве моје за њу више значе слава теби господе наш, слава ти! ево молим ти се надо наша, услиши и помилуј ја се уздам у твоју помоћ и спасење, а теби на вечно поклоњење
Свеска: 338 | Света Тајна покајања и исповести
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Покајање – друго крштење фото: Сергеј Власов Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г Јефрем Фотографија на трећој страни корице: Пресвета Богородице, спаси нас фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Хиландарски метох Каково, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 338, ЈУЛ / АВГУСТ 2014 Рeч уредника Тајна преумљења 2 Светачник Архиепископ Јован Шаховској Преподобни Серафим 4 Старечник Старац Илија Ноздрин Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Ирина 8 Реч пастира Богословска оправданост народне пословице „Испеци па реци“ 12 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 123 псалам 14 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Теофан Затворник О свагдашњем благодарењу Богу за све 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је Епикур био атеиста? 19 Teма броја Прекрасан обрт 23 Покајање – најлепша поезија спасења 26 Потребно нам је свенародно покајање 28 О исповести 31 Покајање цара Стефана Душана 35 Да ли бих се застидео да други знају какав сам стварно? 38 Светли ликови историје СПЦ Труд Светог српског Архиепископа Јакова 40 Многодетне хришћанске породице Породица Вућић 43 Сећања Прича о леди Пеџет 51 Святая Русь Тројице Сергијева Лавра 56 Занимљивости библијске археологије Библијски оптимализам: пут између крајности 59 Сведочанства Друга шанса за покајање 62 Поезија Песме читалаца Мисионара 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света Тајна покајања и исповести јул/август 2014 1 фото: ђакон Драган С Танасијевић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
6
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
...на земљи који не велича пресвету, ко јој се не обраћа за помоћ саДУБОКИМ 📌 убеђењем да христос њу
неће одбити?
постоји једна прича која говори сле-
деће: неки човек светог живота се удо-
стојио виђења р
...на земљи који не велича пресвету, ко јој се не обраћа за помоћ са
МЕТА инфо: Р:20460 К:160677 Д:89
| Свеска 342 |
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... језик замуцкује, глас подрхтава, рука се тресе не од страха, нити смућено- сти ума, него од дивљења пред оном коју је бог љубави поставио у центар свог домостроја спасења; о оној која је у себи сабрала род људски и принела га и предала логосу живота има ли хришћанина на земљи који не велича пресвету, ко јој се не обраћа за помоћ са дубоким убеђењем да христос њу неће одбити? постоји једна прича која говори сле- деће: неки човек светог живота се удо- стојио виђења раја и стао пред христов престо дивио се са каквом милошћу, а опет правдом, господ суди сваком чо- веку но, у једном тренутку, погледао је и видео нека друга врата, мања од оних на која су улазили они који су пред го- спода стајали и код тих врата стајала је пресвета богородица, уводећи у рај многе при том се видело да многи од њих нису проживели живот у складу са заповестима божијим на питање тог човека христу како то она може без његовог суда да уводи људе у рај, господ је одговорио: „то је њен посао у који се ја не мешам има право да уведе кога хоће“ реч и мисао о пресветој богородици води нас кроз целокупно свето писмо јер оно о њој говори и њу најављује ако смо спремни да осуду за првород- владимир пекић својимживотом пресвета богородица представља савршенство врлинског живљења коликојеоно човекудоступно тема броја март/април 2015 21 ни грех припишемо и свалимо на жену, онда са дивљењем и смерно- шћу још више треба да истакнемо пресвету као ону која рађа господа нашег исуса христа својим животом пре- света богородица пред- ставља, како нам то пре- дање цркве и свети оци говоре, савршенство вр- линског живљења, коли- ко је оно човеку доступ- но почевши од њеног рођења, које је плод дубоке вере и молитве, као дара остарелим јо- акиму и ани, преко увођења у храм, чак у светињу над светињама, до чуде- сног и неисказивог зачећа бога лого- са и рођења његовог, сав њен живот је исписан духом светим и сву све- штену историју, бог је „писао“ водећи је ка њој лествица коју је јаков видео у сну – њен је праобраз; несагорива купина – као што је пресвета богоро- дица родила христа, обузета потпуно огњем божанства који је ни мало ни- је оштетио, штавише, сачувао је њену девственост и показао је сјајнијом од самог сунца; светиња над светињама – сав њенживот јеисписан духомсветим –почевшиод њеног рођења, које јеплод дубоке вереи молитве,до чудесноги неисказивог зачећа бога логосаи рођења његовог 22 2/2015 пресвета богородица, детаљ са мозаичне композиције благовести, манастир ватопед на светој гори, 14 век [фото: pemptousiagr] она уистину пресвета, јер се у њеној утроби зачео несместиви бог, светац израиљев како нам у песми говори свети јован дамаскин: из ње се бог оваплоти и постаде дете, он који је предвечни бог наш јер материцу твоју учини престолом, и утробу твоју ши- ром од небеса определивши се да свој живот про- живи у целомудрености и чистоти, ка- ко нам говори свети григорије пала- ма, пресвета богородица се молитвом васпитавала у храму у јерусалиму и „натерала“ бога да се усели у њу, да је изабере за сасуд и саделатника свог до- мостроја јер, каже свети григорије, да су њене молитве за свет биле толико усрдне и да је врлином била толико уз- вишена да је бог није могао одбити зато нам бог кроз њу открива тајну превечног савета свете тројице во- љом бога и оца и силом светога ду- ха, син божији од пресвете богоро- дице узима људску природу и то на какав начин? она је та која допушта и која се саглашава са тиме о њеној слободи виси судбина целокупне тво- ревине а она нам показује да у ономе ко љуби бога, тј њој у овом случају, је немогуће да овакав позив одбаци у пресветој богородици нам се пока- зује крајња висина и величанство чо- века као боголиког и слободног бића, величина и деловање људске слободе дакле, христос од ње узима тело, људ- ску природу кроз њу и захваљујући њој „логос постаде тело“, сједињује нераскидиво и несливено божанску и људску природу тако богородица би- ва стуб и утврђење вере у оваплоћење сина божијег, тог крајеугаоног камена наше побожности библија почиње описом стварања света тај опис у првој глави постања је песма, има форму песме, којом ве- личамо творца и његову премудрост и силу јеванђеље по јовану почиње песмом превечном логосу, тј господу исусу христу који све садржи у себи, који је почетак, средина и крај свега и који је светлост свету, онај који нас усиновљује богу оцу бивајући све- тлост неприступна и надсуштасвена, непојамна и непостижна, он долази нама који седимо у тами и тама, грех којим смо и којим натапамо свет га не обузе све то он постаје кроз дјеву на концу, пресвета богородица песмом велича и слави бога што њу „недо- стојну и смирену“ погледа бог велича душа моја господа, и обрадова се дух мој богу, спасу мојему што погледа на смерност слушкиње своје реч о богородици нас зато увек узво- ди да жудимо за богословљем, јер нам се кроз њу показује да богословље ни- је скуп логичко-философских термина и дефиниција него да је богословље учешће у животу самога бога који нам свој живот дарује да постане потпуно наш то учешће не може бити ништа друго до радост коју нам нико не може одузети отуда, певајући песму бого- родици ми о њој и њој богословству- јемо а о њој богословствовати нас во- ди ка томе да узводимо песму и реч и мисао ка богу, тројици јединосуштној и нераздељивој која нас у своје наручје привлачи аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду крозњуизахваљујући њој„логоспостаде тело“,сједињује нераскидиво и несливено божанскуи људскуприроду тема броја март/април 2015 23 преславна приснодјева у ње не беше никакве гордости,усвему проста, без и најмањег притворства; без икаквог мекуштва,онау исто време бејаше оличење најузвишенијесмерности много је мајки на овоме свету, али само једна је украс свих мајки, док је у њој круна материнства – њена девичанска утроба у свим пра- вославним храмовима најмилостивији поглед са живописаних фресака и ико- на јесте најсветији лик приснодјеве од бога измољена, у јерусалимској пустињи на обронцима живописног хореба, где се данас налази манастир светог георгија хозевита, молитвама свог времешног оца, била је заветова- на богу из њеног пречистог тела ро- диће се спаситељ света и син божији зато, према неким тумачењима, све- ти пророк језекиљ назива богородицу вратима кроз која је само бог прошао, а пророк исаија је назива књигом која је тајанством запечаћена правећи паралелу између мајке бо- жије, нове еве и адамове еве, првомај- ке, ава јустин нови каже: ева је у рају била госпођа, па радије послуша ђавола црног, а богомајка је у храму била слу- шкиња, али је слушала анђела светлог и као што еви дође врховни ангел таме, сатана лично, да би је сигурно преварио, тако и богородици дође врховни благо- весник, ангел серафимског рода, гаврил, јер дјева гораше серафимском љубављу према богу ева је послужила себи, али против себе и против света, а богомај- ка је послужила богу због спасења свих у спису који се приписује светом дионисију, свети дионисије ареопа- гит, ученик апостола павла, видевши богомајку у горњој соби светог јова- на богослова на сиону, ускликнуће: да нисам на прави начин био упућен у веру христову, ја бих помислио да је богоро- дица бог светитељи епифаније и ни- кифор дадоше овакав опис богомајке: у свему она беше отмена и постојана; говорила је врло мало, и то оно што је потребно, корисно и добро; свакоме је указивала част и поштовање; са сва- ким човеком је водила одговарајући раз- говор, не смејући се, не узбуђујући се и не гневећи се раста је била средњег; боја њеног лица је била као боја зрна пшеничи- ног; њена коса је била светлосмеђа и мало златаста; поглед жив и про- хаџи драган б поповић 24 2/2015 ницљив; очи су јој бојом подсећале на зреле маслине; обрве повијене, там- не; нос не кратак; усне као боја руже, слаткоречиве; лице не округло, нити оштро, већ мало подуже; руке и пр- сти подугачки у ње не беше никакве гордости, у све- му проста, без и најмањег притворства; без икаквог мекуштва, она у исто вре- ме бејаше оличење најузвишеније смер- ности хаљине њене беху просте, без икаквих украса, као што то показује повезача (марама) пресвете главе њене која се до данас сачувала један од светитеља нашега доба, све- ти пајсије светогорац имао је част да му се пресвета богородица ја- вљала више пута његове су речи да је лик мајке божије нај- вернији лику са иконе јеруса- лимске мајке божје ова чудо- творна икона налази се у цркви успења мајке божије која се налази у кедронској долини, у подножју маслинске горе ико- ну јерусалимске мајке божије живописала је у 17 веку мона- хиња сергија из горњенске оби- тељи светог јована крститеља из еин карема пречиста богомајка данас има мно- штво својих светих места која су заве- штана њеним обећањима: света гора атонска, дивјејево – троjицe-серафи- мовски манастир, ивиронски мана- стир у грузији, као и цела света земља потражимо и ми, покајно и скруше- но, молитвама њену заштиту како би и на нас сео њен спасоносни покров, којим она закриљује и чува оне који јој се моле аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије светипајсије светогорац имаојечастда мусепресвета богородица јављала вишепута његовесу речида јелик мајке божије највернијиликуса иконе јерусалимске мајке божије тема броја март/април 2015 25 јерусалимска мати божија, икона коју је по предању насликао св ап лука [фото: praviconcom] света гора – наследство богородице они који желедасе повукуодсветских брига и смутњи,некадођу и нека раде у вртуовом, гори атонској, коју миједаосин мој и бог мој када се владичица богородица приказала првом атонском пу- стињаку, светом петру (655– 681), а затим након четири-пет векова и игуману велике лавре николају, и једном и другом је рекла: „боравак ваш и починак ваш по божијој вољи ниг- де другде неће бити до на гори атон- ској, коју ми је дао син мој и бог мој, и она је моје наследство, и они који на њу желе да се повуку од светских брига и смутњи, нека дођу и нека раде у вр- ту овом, нека узгајају врлину, чистоту срца и непорочност душе, и од сада па надаље сви ће је звати ‘света гора’ она ће се одсад звати и мојим перивојем“ „заветујем се да љубим, помажем и штитим оне, који са безазленим срцем долазе да раде богу свесрдно, да се за душу своју моле непрестано, да умоља- вају бога да цркву његову и сав свет просветли бог, да постану сви истин- ске и безазлене овчице христа и бога нашег“ „милошћу и благодаћу сина и бо- га мог, напуниће се сваки кутак го- ре ове мноштвом монаха, побожних и православних због тога се радује и ликује дух мој, јер ће сви они певати, благосиљати и славити свечасно и ве- личанствено име свесвете тројице за- хваљујући овим монасима и знацима и чудима која ће чинити, и њиховом чи- стом и светом животу, на свим краје- вима света, на истоку и на западу, на северу и на југу, цео свет ће славити и величати име божије“ „из туге, бриге, искушења, саблазни и одрицања које ће подносити мона- си ови, свет ће научити како да има стрпљење у тешким тренуцима свога живота“ „због свега овога што ће они подно- сити, а кроз њих и цео свет, молићу си- на и бога мог да опрости нехотимичне погрешке њихове и да их удостоји бо- жанских и небеских дарова молићу се да им подари истинско покајање и про- светљење да добар одговор дају на ве- превод са грчког: милана вучићевић 26 2/2015 ликом и славном другом доласку, а на будућем суду праведном да задобију бескрајну милост али и у овом живо- ту имаће од мене велику помоћ јер ћу им ублажити болове, трудове, патње и отераћу видљива и невидљива иску- шења која ће трпети од непријатеља и подмуклог ђавола и противника рода људскога“ пресвета богородица као мајка пази на монахе у општежитељном манастиру светог павла пре 30 година живео је један веома про- стодушан и племенит стар- чић, познат по имену ста- рац тома, увек ревностан и марљив у својој послушнос ти његово послу- шање је било да буде помоћник пе- кару манастира једном се догоди- ло да је морао да бу- де одсутан два дана пекар манастира, старац григорије, који је већ дуги низ година био на овој дужности и позна- вао је одлично и из- вршавао ова послуша- ња са много ревности и побожности као своју за- мену на овим д у жно сти - ма, оставио је старца тому, који је, будући да никада није месио, био зате- чен и нашао се у великој недоумици јер је требало да меси, испече и направи хлеб за два дана за оце у манастиру, којих је тада би- ло преко шездесет, и за двадесет до тридесет ходочасника који су свако- дневно долазили нашавши се у оваквој нужди и за- течености, старац тома је почео топло да се моли и са сузама да преклиње пресвету мајку нашега господа исуса христа, владичицу богородицу и све- тог павла да га просветле шта да ради у овој ситуацији, јер се нашао у чуду и није знао ни одакле да почне узео је квасац и пошао да стави воду и брашно, и наједном угледао поред себе једну достојанствену жену об- учену у црно, која је узела квасац и размутила га, додала брашно у корито, и кроз два сата те- сто је било готово, хлебови направље- ни и стављени у фу- руне да се пеку ста- рац тома је изва- дио хлеб из фурунe и дао га монасима, који и дан-данас „милошћуи благодаћу синаибога мог,напуниће сесваки кутак гореове мноштвом монаха, побожнихи православних“ тема броја март/април 2015 27 не могу да забораве колико је сладак и укусан тај хлеб био старац тома, као да је био хипноти- сан, није ништа разумео, на који начин се све то десило! једино што је схватио јесте да та жена у црном није била нико други до владичица богородица сабраћа манастира су му говорила: „старче томо, нешто си ставио у тај хлеб па је тако сладак и укусан и испе- као се тако брзо и лепо“ овде се пресвета богородица при- казала да као мајка брине о својој деци, о монасима свете горе, да не гладују због недостатка хране и хле- ба, као што смо се сви и практично уверили током немачке окупације од 1940 до 1944 године пресвета их је отерала у испосници успења пресвете бого- родице у горњој катунакији уз велики труд подвизавао се старац игњатије који је био слеп старац је имао и два послушника, монаха неофита и млађег оца игња- тија сви су се подвизавали на сваки могући начин, одрицањем сваке врсте, покушавајући да угоде господу једне године била је велика суша, го- дина је била неплодна, па се оскудева- ло и у уљу, те је због тога, иако су до тада палили сва четири кандила пред иконама на иконостасу, те године ста- рац заповедио да се пали само канди- ло које виси испред иконе пресвете богородице отац игњатије, још увек млад, буду- ћи да је уље почело да нестаје већ на- кон краћег времена, престао је да пали и то једно кандило испред пресвете богородице међутим, вероватно због маловерја, нестало је и то мало уља ко- је су имали три дана није палио кандило пред иконом пресвете, и наредног дана, на- кон јутарње службе и свете литургије, појавио се пред младим оцем игњати- јем један часни старац и, веома озбиљ- ног држања, дао му је 500 драхми, „да купите“, рече, „уље за вас и за кандило пресвете“ с радошћу је отац игњатије узео новац и палио је највише кандило ис- пред пресвете богородице, али од тог тренутка у њему је почела да зри идеја да треба да оду из те испоснице и заиста, није прошло много време- на када је, након упокојења њиховог слепог старца, млади отац игњатије заједно са осталим оцима отишао у нови скит светог павла на свако искушење и бригу који су се догађали у скиту због саблазни, отац игњатије се жалио осталим оцима: „браћо моја, због мог маловерја, јер ни- сам палио кандило пресветој богоро- дици, она нас је отерала из оне отшел- ничке колибе, у којој смо имали мир и више времена да се предамо својим ду- ховним правилима због наше немар- ности, пресвета нас је казнила“ и са тим жалом отишао је са овога света извор: γεροντικόν του αγίου όρους, ανδρέου μονάχου αγιορείτου, http://wwwpigizoisnet/afieromata/gerontiko/ monaxou_andreou/indexhtm пресвета богородица сеприказала као мајка која бринеосвојој деци,о монасима свете горе,дане гладују збогнедостатка хранеихлеба 28 2/2015 за овај број православног мисионара, тематски посвећен пресветој богородици, одлучили смо да урадимо интервју са једном веома занимљивом личношћу која у свом животу и делу обједињује монаштво и мисионарство, и то као становник врта пресвете богородице – свете горе атонске у питању је јеромонах доситеј (радивојевић), сабрат манастира хиландар zоче доситеју, ви сте пре монаштва били војно лице, а на светој гори сте више од 15 година можете ли нам нешто више рећи о свом животном путу и како вас је господ довео у овај прекрасан богородичин врт, те сте одлучили да свој живот наставите и касније се замонашите у манастиру хиландар? – поставили сте ми доста тешко пи- тање иако монах најбоље познаје самог себе и свој животни пут, монаху је тешко да говори о свом животном путу, јер се боји да некако не буде духовно покра- ден први пут сам свету гору посетио на свом годишњем одмору као млад офи- цир 1996 године са једним својим другом са војне академије, којем сам и крштени кум, на чију молбу сам и пошао са њим на поклоњење светињи само име „све- та гора“ о самој светој гори највише го- вори та једна реч „света“ говори о нео- бичним житељима на њој који је чине да је таква света гора је била много више од мојих очекивања и мојих замисли о њој то путовање је био дар божији мени гре- шноме том приликом посебан утисак на мене у испосници светога саве је оста- вила икона богородице звана млекопи- татељница, која христа млеком храни, а нас као „благодатна“ божијом благодаћу чинило ми се да нећу моћи да се вратим назад две године касније, тачније 1998 године на сам васкрс у тренутку док сам се причешћивао осетио сам јаку жељу и одлучност да остатак живота проживим као монах али где бити монах? два месе- ца сам био неодлучан у који манастир да одем, али на крају је у мени превагнуло да је најбоље да одем из земље своје, и из ро- да свога у туђину, јер од туђиновања ни- шта није боље за постављање темеља мо- нашког живота тако сам препознао да је разговор водио ненад јовановић устројувојске небескецарице насветој гориосећај васкрса је јединствен, каодасетускупиласва црквахристова која кличе: христос васкрсе из мртвих! тема броја март/април 2015 29 света гора то место подвига и тиховања у којем себи могу стећи истинску утеху, те сам се на преподобног саву освећеног 1998 године причислио хиландарском братству zсвако ко је посетио свету гору осе- тио је благодат, присуство и покров мајке божије реците нам нешто о пресветој богородици као заштитни- ци свете горе, а посебно манастира хиландар? – свако ко је посетио свету гору осетио је предивне мирисе тих светогорских ми- ришљивих биљака, али духовним чулом се осећа да је од њих самих на том светом месту много више присутнија сама вла- дичица богородица многи су до сада пи- сали о светој гори, и о томе да је она врт мајке божије, о њеним чудима и њеној заштити али ја бих рекао о једном чуду о којем се готово не говори, а записано је на једној фресци која се налази на спомени- ку где се она чудесно обрела непосредно испред хиландара на фресци пише како је свети сава српски по доласку из свете земље икону тројеручицу поклонио сво- ме брату стефану, али да се она по разо- рењу српске земље чудесно нашла на том месту испред хиландара монаси су је унели у хиландарску цркву у олтар али су је сутрадан чудесно нашли на игуман- ском месту онда су је поново вратили у олтар и поново сутрадан нашли на игу- манском трону на фресци пише да се она потом јавила игуману и да му је рекла: не дођох у ваш манастир да бих била чувана од вас, него ја дођох да чувам вас после тога виђења, оци манастира су установи- ли да се сваке суботе у цркви служи мо- лебни канон пресветој богородици zсветогорски манастири су познати по чудотворним иконама пресвете богородице да ли сте ви можда били сведок или имали нечије сведочан- ство о неком скорашњем чудотво- рењу пресвете богомајке на светој гори? – нема ниједног манастира на светој гори, а да нема барем неку чудотворну свакиискрени хришћанингаји посебнаосећањапрема мајцисина божијега, алисенигдеутој мери богородицанепоштује као насветој гори 30 2/2015 поглед на атос и скит св андреја из маслињака хиландарске келије патерица икону богородице у самој хиландарској цркви се налази пет чудотворних ико- на пресвете богородице међу којима је најпознатија икона тројеручица, затим копија иконе тројеручице која је била на захтев руског цара николаја романова на- прављена и била у руско-јапанском рату и показала се чудотворном, затим акатист- на икона, онда попска (поповска) ико- на мајке божије, онда чудотворна икона богородице црквењака (позната по томе што је лењиви црквењак кад је пролазио поред те иконе добио јак шамар и пао на земљу) осим њих позната је и икона мле- копитатељница која се налази у испосни- ци светога саве у кареји на светој гори смо често сведоци чуда која се дешавају испред чудотворних икона богородице сведок сам неколико исцељења која су се десила испред иконе тројеручице, од епи- лепсије, од рака у недавном великом пожару на светој гори који се муњевито ширио и претио да дође до самог хиланда- ра сведоци смо такође једног чуда пресве- те богородице тој ватреној стихији која је захватила хиљаде хектара светогорских шума није се могао да супротстави нико монаси су решили да крену у литију са иконом пресвете богородице у литији је ношена икона пресвете богородице уте- шитељка туге која је остала неоштећена у великом пожару 1722 године преко пута којим су прешли хиландарски монаси са иконом утешитељка туге није прешао пламен после завршеног молебана, иако је било небо без облака, и по прогнози времена се нигде у грчкој није предвиђала киша, из правца мора са истока се поди- гао облак и излио обилну кишу која је уга- сила огроман пожар за све светогорске монахе ово је било једно велико чудо zсвета гора је била и остала расадник монаштва и духовног усавршавања светогорским старцима смо стога посветили и један број православног њенодостојанство, њена величинаније одтога штојеона „часнијаодхерувимаи неупоредивославнија одсерафима“,оданђела којисустворења божија,негоуправо зато штојеона мајка сина божијега тема броја март/април 2015 31 мисионара чини нам се да је њихов однос према пресветој богородици одувек био посебан и веома поучан за све хришћане можете ли нам рећи нешто о томе? – сваки искрени хришћанин гаји по- себна осећања према мајци сина бо- жијега, али се нигде у тој мери бого- родица не поштује као на светој гори у кареји, коју стотину метара испод хиландарске келије патерица нала- зи се келија „достојно јест“, где се де- сило велико чудо о којем пева читава православна црква док је монах у тој светогорској тишини појао „часнију од херувима и неупоредиво славнију од серафима“, јавио му се анђео божији и рекао да они на небу мало другачије по- ју и тој песми испред додао „достојно је уистину да блаженом зовемо тебе бого- родицу, увек блажену и свебеспрекор- ну, и матер бога нашега“ тако да њено достојанство, њена величина није од тога што је она „часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима“, од анђела који су створења божија, не- го управо зато што је она мајка сина божијега, зато што је мајка спаситеље- ва, и такво материнство је похвала из- над свих људских и анђелских похвала светогорски монаси посебну наду по- лажу на помоћ и заступништво бого- родице на свом путу ка обожењу, као на најмоћнијег молитвеника и заступ- ника пред сином божијим, сматрајући да без њене помоћи тако високи ду- ховни циљ није ни могуће постићи zналазимо се у периоду великог вас- кршњег поста каква су правила и животни ритам светогорских монаха у току свете четрдесетнице? – током васкршњег поста света гора утоне у још већу тишину, у још веће ти- ховање тада је све посебно подређено молитви, узношењу ума и срца ка бо- гу у то време манастири избегавају да примају групе гостију који могу својим навикама које доносе из света да поре- мете ту свештену тишину то је време праштања и дубоког преиспитивања, то је време стицања благодати у хиланда- ру чак и иконе у цркви прекрију заве- сама, те и сама црква као да се лишила свога сјаја, као да се све обукло у вре- ћу покајања службе су дуге, са много метанија и молитава на посебан мо- литвен начин се кроз великопосне слу- жбе удубљује у драму људског рода ко- ји се кроз грех одвојио од творца, да би се што благодатније и радосније могла доживети победа над смрћу, та тајна васкрсења христовог света гора нема ништа друго осим манастира и монаха, чији се сав начин живота своди на сла- вљење бога, на угађање богу зато је на светој гори осећај васкрса јединствен, као да се ту скупила сва црква христо- ва која кличе: христос васкрсе из мртвих смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова 32 2/2015 „не дођох у ваш манастир да бих била чувана од вас, него ја дођох да чувам вас“ архиепископ јован шаховској о поштовању мајке божије нема код насљуди, тако јарких и потпуних речида бисе изрекла сва истинао мајциоваплоћеногтворца вама се учинило, да црквено песно- пјеније: „немамо друге помоћи, немамо друге наде“ изражава некакво „преувеличано по- штовање пресвете бого- родице“ но, поштовање божије мајке може ићи у бесконачност, јер кроз њу иду толики многи ка богу бог је њој дао славу слава је само код бога и само је бог даје и нема код људи до- стојних речи, да би се прославила пре- благословена дјева сходно њеној слави код бога нема код нас људи, тако јарких и потпуних речи, да би се изрекла сва истина о мајци ова- плоћеног творца, кроз коју се савршило у свету богооваплоћење божију почаст њој православна цр- ква не узноси ни у једној својој песми, ни у једној својој речи та песма, коју ви помињете, јесте поетско-умилна песма, у којој су закони хиперболе ова песма није за спољашње, не за туђе цркви људе, већ за верујуће у господа и покретанe свецелом ка ње- му привијеношћу, и због тога прослављујућих ону, кроз коју је он ушао у свет за оне, који љу- бе господа исуса христа, утеха је радовање ње- говим светим, његовом цар- ству у радости, у изјављивању сво- је љубави, душа је далеко од апотекар- ских вагања речи ду- ша се излива у песми и смисао песме цркве (некад и хиперболич- ких не само у односу на божију мајку, већ и свете) открива се само нерационалном сазнању земне превод са руског: небојша ћосовић тема броја март/април 2015 33 пресвета богородица са христом, мозаик [фото: diakonimagr] речи не представљају собом монету са строго означеном вредношћу наше срце сваки пут одређује њихову тежи- ну и садржај замислите да се купате у реци и да сте одједном почели да тонете, а по обали иде човек да бисте што јаче из- разили свој крајње опасан положај и призвали што пре помоћ, ви ћете за- викати ка том човеку: „спаси ме!“ он се баца у воду и извлачи вас на оба- лу но, ево по обали иде и религиозни рационалиста (ако хоћете, назовите га и „секташ“) чувши ваш повик, он ће уместо тога да вам укаже помоћ или макар вас схвати, започети да вас осуђује: „како греши овај брат који се топи: он не зове спаситеља, него чи- ни себи кумира од човека“ управо таквим се јављају и расуђи- вања религиозних рационалиста, који не виде дубину и ирационалност ду- ховног света, сву његову животну то- плину, и не схватају то, да не одређују спољашње речи садржај људске речи и зато нам господ није дао да будемо судијама другог човека у тренуцима апстрактно-теорет- ског расуђивања може се показати, да речи: „немамо друге помоћи, не- мамо друге наде, осим тебе, владичи- це“, – одступају од православне вере у прву и последњу наду нашу – господа исуса христа но у духовном опиту човек види да овакав рационализам представља празну љуску и схоласти- ку душа верујућег у просветљеној и мирној пред богом савести припада божијој мајци, певајући јој: „немамо друге помоћи“ и друга песнопјенија у истинској молитви је присутно пре- ображавање свести ум се узвишује у молитвеним призивима, освештаним вековима благодатног живота текст представља извод из књиге писма верујућима дубока посвећеност богоро- дици марији једна је од пре- познатљивих особина пра- вославне цркве та посвећеност се сматра, код православних у целини, једним од очигледних знакова здра- вог стања саборности цркве; след- ствено томе, за православне антаго- низам према богородици дјеви, или уопштеније равнодушност према личности мајке божије, који се не- када могу пронаћи у крајевима за- падног хришћанског света, покрећу узнемирујућа питања према православном схватању, црквена посвећеност богородици јесте нешто киригматско – дубоко библијско, одјекује начином на ко- ји се схвата дар спасења у христу, 34 2/2015 превод са енглеског: маријана и срећко петровић иверска икона мајке божије [фото: brooklyn-churchorg] маријадјевасе истиче каодогматски елемент који подржава неколикоаспекатахришћанске вере,алијеонасамаличност која припадаономе штосу неки православни богослови назвали „унутрашњим предањем“хришћанства и одговара на њега поштовање мај- ке божије за православне стога ни- је само периферна ствар, облик по- божности који може да се прихвати или одбаци у зависности од психе, пола, или верских опредељења тач- није, поштовање мајке божије се разуме као основни знак „припада- ња“ цркви у истом смислу у којем однос верујућих према иконама, или светим тајнама, или према поштова- њу светих открива потпуност и зре- лост нечије православне вере не- православни критичари улоге коју пресвета богородица има у верском животу источне православне цркве често износе анахроне апологије ко- је су биле у оптицају између римока- толика и протестаната у претходним вековима православни учествују у истом дубоком поштовању мајке бо- жије које се налази и код западних римокатолика, али не познају побо- жан приступ кроз такозвану „тру- бадурску“ [‘troubadour’] традицију (преовлађујућу током средњовеков- ног периода на западу) која је можда довела до емоционалног претерива- ња које је страно православном по- штовању мајке божије како бисмо избегли апологетику, боље је да време потрошимо непо- средно проучавајући православно схватање богородице дјеве, што би било водич ка аутентичном схватању јеванђеља, утолико пре што се она схвата савршеном сликом ученика; њу је усавршио и искупио њен бо- преблагословена богородица: радовање целе творевине тема броја март/април 2015 35 жански син, и она сјаји међу свим светитељима и свим анђелима и из- над њих савршеним усклађивањем свог живота са животом господњим1 стога, благословена марија дјева се истиче као догматски елемент који по- држава неколико аспеката хришћан- ске вере, али је она сама личност која припада ономе што су неки православ- ни богослови назвали „унутрашњим предањем“ хришћанства ово указује на тајну присности, на оно што знају изабрани и просветљени, а што нужно не морају да схвате они који се налазе изван „крила“ крила хришћанског ми- стичког искуства руски богослов вла- 1 једна од највећих сталних критика протестантске реформације упућена посвећености православне цркве пресветој богородици је то што пажња усме- рена ка богородици наводно умањује пуну посве- ћеност основном јеванђелском начелу искључиво христовог посредништва то међутим никада није било искуство православних, јер они разумеју да за- ступничка моћ богородице потиче управо и потпу- но од јединствене силе њенога сина који је посред- ник међутим, то што православни радо тражи ње- ну помоћ обележава јасну разлику између поимању и дубљег схватања христовог посредништва, јер се код православних разуме да су плодови христове победе дати цркви у дубокој заједници духовне љу- бави, посебно оне која се пројављује код светитеља димир лоски ово изражава следећим речима: „тајна [христове] мајке откривена је онима који су унутар цркве то ни- је толико предмет наше вере колико је основ наше наде, плод вере који је са- зрео у предању“2 протојереј џон антони макгакин изворник: john anthony mcguckin, „тhe blessed theotokos: joy of all creation“, the orthodox church : an introduction to its history, doctrine, and spiritual culture, blackwell publishing 2008, стр 210 2 v lossky, „panagia“, у e l mascall (ed), the mother of god, london: dacre press, 1949, стр 35 поштовање мајке божије заправославне нијесамооблик побожностикоји може дасеприхватиили одбаци:поштовање мајке божијесе разуме каоосновнизнак „припадања“цркви 36 2/2015 владимирска икона мајке божије, 12 век (третјаковска галерија, москва) [фото: hramvporechieru] рођење богоматере –то је почетакогромнетајне за људски разум,тајнеоваплоћења и нашегспасења старозаветно време се приближа- вало своме завршетку јеврејски народ је са нестрпљењем очекивао месијин долазак на свет „семе жени- но“ је најзад морало да сатре главу зми- је и да успостави нови завет човека са богом знало се да ће се месија родити из колена јудиног, у роду цара давида међутим, где је та света дјева за коју је исаија пророковао да ће родити меси- ју? како се појавио међу грешним људи- ма тај најчистији сасуд који је требало да држи недрживу реч божију? господу је било угодно да наше спа- сење сазрева далеко од сујете „овога света“, не у раскошним и величанстве- ним царским палатама, већ у тишини и скромности сиромашних домова ме- сташца назарета није одмах човечанству, које је гинуло у греховима и пороцима, била дарована света дјева она се појавила као плод многовековне историје јеврејског наро- да, плод духовних стремљења и подвига његових најбољих представника тајна спасења, а заједно са њом и лик свете дјеве постепено се разоткривао у старом завету још од древности лик богородице откривао се човечанству у праобразима: у „лествици јаковље- вој“, у „купини неопалимој“, у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море, у са- суду са маном, у гедеоновом руну, док, најзад, са њега није скинуо вео тајне и целом свету га показао „старозаветни јеванђелист“ исаија који је прорекао: „ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име емануил“ (ис 7, 14) и ето, најзад, дошао је час да се на свету појави тај божански и најчистији сасуд – дјева богородица свето писмо нам не каже ништа о том великом догађају, али постоји древ- превод са украјинског: зорица милићевић рођење мајке божије јошоддревностилик богородицеоткривао сечовечанствуу праобразима: у„лествици јаковљевој“,у„купини неопалимој“,у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море тема броја март/април 2015 37 но предање о рођењу пресвете богоро- дице, које се сачувало и дошло до нас у апокрифном јеванђељу јаковљевом свето предање говори да је пресвета богородица потицала из древног цар- ског рода давидовог њени побожни родитељи – свети јоаким и ана – жи- вели су у назарету, малом галилејском насељу, западно од галилејског језера обоје су били праведни људи и позна- ти не по свом царском пореклу, већ по смирености и милосрђу цео њихов живот био је прожет љу- бављу према богу и људима они су, исто као и већина јевреја у то време, очекивали долазак месије али јед- постоји древно предање о рођењу пресвете богородице, којесе сачувало идошло до насу апокрифном јеванђељу јаковљевом 38 2/2015 рођење пресвете богородице, икона из 16 века (храм рождественског сабора у устјужни, русија) [фото: wikipediaorg] но је жалостило њихове чисте душе: до дубоке старости нису имали деце та туга јоакима и ане је потпуно ра- зумљива, јер у то време јевреји су не- плодност сматрали божијом казном за грехове према њиховим веровањима неплодни људи су били лишени уче- шћа у будућем царству месијином зато, не обазирући се на своју старост, јоаким и ана нису престајали да мо- ле бога да их разреши терета неплод- ности и подари им дете они су према примеру пророчице ане, мајке саму- илове, дали обећање: ако им се роди дете посветиће га служби богу због стрпљења, непоколебљиве вере, љубави према богу и међусобне љубави, господ је послао јоакиму и ани велику утеху после дугих очекивања побожна жеља праведника се остварила: родила им се ћерка коју су срећни родитељи на- звали марија маријино рођење донело је радост не само њеним родитељима, већ и свим људима, јер је само њој делом божијим било предодређено да постане мајка сина божијег, спаситеља света рођење богоматере – то је почетак огромне тајне за људски разум, тајне оваплоћења и нашег спасења на дан рођења владичице наше бого- родице обратимо јој се и замолимо је: пречисту и непорочну, да нам помаже да побеђујемо грех и сваку нечистоту, да бисмо чистог срца могли да славимо бо- га и радујемо се у њему ко јој се обраћа са вером и надом неће остати неутешен и неуслишен, јер њој је дата милост да се моли за нас и да нам помаже амин митрополит кијевски владимир (сабодан) изворник: митрополит володимир (сабодан), „різдво божої матері“, мгарский колокол, no 68, сентябрь 2008 (http://wwwmgarsky-monasteryorg/ kolokolphp?id=688) тема броја март/април 2015 39 митрополит владимир (сабодан) митрополит кијевски владимир (сабодан) (рођен 1935 г као виктор маркијанович сабодан – укр віктор маркіянович сабодан) служио је као архијереј украјинске православне цркве московске патријаршије од 1966 године, а као митрополит кијевски и целе украјине од 1992 године до свог уснућа у господу, 5 јула 2014 године био је чувен као проповедник и богослов својим трудом, мудрошћу и стрпљењем градио је цркву, чувајући црквено јединство и борећи се против раскола „сагледавајући светлост те смрти и стојећи у светлости крај њеног самртног одра почињемо да схватамо да смрти више нема, да је и умирање човека постало чин живота и човеков улазак у истински живот, у живот који бесмртно живује“ о а шмеман пресвета богородица и увек дјева марија, најсветији драгуљ из по- вести спасења људског рода благи лик, несагорива сионска купина, јако- вљева лествица која спаја небо и земљу, мати божија, а уједно и мати целе васе- љене кроз сина свога и спаситеља нашег исуса христа, који је спасао род људски узевши у окриље своје јединствене и не- поновљиве божанске ипостаси целу чо- вечанску природу сјединивши је са бо- жанском у лику пресвете богородице имамо лик нове еве „она жалост еве у ра- дост претвори и род сав људски поново усправи“, како каже свети јован дама- скин као што у старозаветном лику еве умиремо, у новозаветном лику богоро- дице имамо испуњење свих старозавет- них символа који су најављивали њено рађање нашег спаситеља тако је пророк исаија богородицу наговестио речима: „гле, девојка ћe затруднети и родити си- на и наденуће му име емануил, које ћe рећи: с нама бог“ домострој спасења који нам је христос предодредио ника- да није престајао, постепено нас је њиме водио, а свој врхунац и завршетак нашао је управо у оваплоћењу христовом а, богородица је својом вољом била послу- шна богу и као таква више од свих љу- ди садејствовала у домостроју спасења, прихвативши да се у њој христос духом светим бесемено зачне за све апостоле и верујуће после хри- стовог вазнесења, мајка божија била је прва утеха и поука јер она је та ко- ја је имала највећу душевну и физичку присност са њим по јерусалимском предању, богородица је после христо- вог вазнесења живела на сионској го- стефан павловић успењепресвете богородице као сведочанство будућега века 40 2/2015 ри у јерусалиму у кући апостола јова- на и кући мајке апостола марка, била је и код апостола јована у ефесу, али пре свог успења вратила се у јеруса- лим сачувана је посланица светог игњатија богоносца из антиохије упу- ћена апостолу јовану богослову, која гласи: „многе жене код нас желе да по- сете пресвету богородицу, и дотакну прса која су хранила господа исуса, као и да од ње чују многе тајне код нас се пронела слава о дјеви и мајци божи- јој, испуњеној благодаћу и свим врли- нама“ црквени историчар никифор калист нам пружа јединствени увид и у физички изглед дјеве: „била је средњег раста или, како други сматрају, нешто виша од средњег, боја њеног лица била је као боја зрна пшеничног њена коса је била светлосмеђа и мало златаста, бистре очи боје зреле маслине, обрве повијене и тамне, нос мало издужен, уста боје лица и испуњена слатким ре- чима, лице није округло нити оштро, него некако издужено, шаке и прсти дугачки у говору са другима чувала је уравнотеженост, није се смејала ни- ти збуњивала, а посебно се никада ни- је гневила увек једноставна, укратко речено, у свему њеном беше присутна огромна благодат“ уочи своје смрти, богородица је често одлазила на хри- стов гроб, кадила га тамјаном и падала ничице у молитви посећивала је и ви- тлејем, голготу, маслинску гору, гетси- манију, сва места која су била повезана за најважнијим моментима христовог земног живота када говоримо о смрти дјеве марије, она се назива успењем – уснућем – за- то што она „као да је на кратко уснула и као да се од сна окрепила“ пресве- та богородица као ћерка старог палог адама, умрла је стварном људском смрћу св јован дамаскин сматра, да оно што је састављено од земље, враћа успење пресвете богородице, црква богородице перивлепте у охриду, 1294 г тема броја март/април 2015 41 се поново у земљу да би, скинуло са се- бе „трошност и пропадљивост“, а обу- кло се у „нетрулежност“ наиме, после христове смрти и васкрсења није могу- ће никога од светитеља називати „мр- твим“, јер су сви свети, чланови, удови васкрслог тела христовог, чија је глава христос који је почетак, првина свих живих зато смрт њихова није више смрт него пресељење које им дарује на- сеље код бога а када говоримо о лич- ности дјеве марије, она је посебна као и личност јована претече, они су најве- ћи међу нама они су освећени духом светим још у утробама својих мајки али дјева је живи храм божији, њена светост је несравњиво већа од светости свих светитеља и пророка, чак и од јо- вана претече, првог међу рођенима од оца и мајке та њена светост достиже свој врхунац не у време њеног рођења, него у моменту бесеменог зачећа, а ове- ковечена је у тренутку успења дакле, богородица је не привидно, већ истински умрла, али то је по речима све- тог дамаскина – живоносна смрт, пред- стављање, које отвара врата у царство будућега века најпре дошло је до пресе- љења душе на небо, која се као последица смрти првобитно одвојила од тела, а за- тим, одмах после три дана дошло је и до успења тела њеног а то је описано кроз лик апостола томе, који је једини од свих апостола окаснио на погреб, али да би и он целивао свето тело дјевино отворили су му гроб, међутим, ту су били само бла- гомирисни завоји, тела није било дакле, она је, пре свеопштег васкрсења свих те- ла, већ превазишла оквире смрти и нади- шла труљење тела, те била узета сином њеним код њега на небо дамаскин још скреће пажњу на оно што је веома важно, а то је да је наслеђе првородног греха у дјеви марији било умртвљено и неактив- но, јер су све силе и енергије њене душе и тела биле упрте даноноћно ка господу дакле дјева није знала за грех, стога у њој није било трулежи које ми носимо у себи велелепна је икона за овај празник у нашој немањићкој задужбини манасти- ру жича, где је приказана богородица како лежи на одру, а господ држи у ру- кама њу у виду детета, што символизује почетак њеног живота у насељу будуће- га века а, око њих на земљи сви апосто- ли, ученици, верници, на небесима мир- јаде анђела, старозаветни праведници и свети а господ уводи богородицу не просто на небо, него по речима светог јована дамаскина, у унутрашњост небе- ске светиње над светињама смисао овог празника дубоко сагледа- ва и отац александар шмеман, чијим ре- чима ћемо довести крају овај текст: „са- гледавајући светлост те смрти и стојећи у светлости крај њеног самртног одра по- чињемо да схватамо да смрти више нема, да је и умирање човека постало чин жи- вота и човеков улазак у истински живот, у живот који бесмртно живује христос среће на светлим дверима умирања ону која му је предала сав свој живот, која га је волела до краја: и, гле, смрт постаје ра- досни сусрет! и, гле, живот надвладава смрт! и зато страха нема у бесмртном уснућу дјеве марије смрт је постала „зора тајанственога дана“ и зато у овом празнику нема нимало жалости, ни над- гробнога ридања, ни јада само светлост, само радост! и као да се свакоме од нас који се приближава неизбежном прагу смрти – у празнику успења – отварају двери из којих почињу да просијавају и блистају зраци долазеће победе, долазе- ћег царства божијег!“ „она жалост еве у радост претвори и род сав људски поново усправи“ свјовандамаскин 42 2/2015 уђи у хладовину овог шумарка, захвати воду, коју ћеш ту наћи и напој њоме жеднога, а жабокречину из извора стави му на очи потом ћеш сазнати, ко сам ја, која освећујем ово место западно од силимвријских врата у цариграду налази се балаклија, где је некада давно био луг (шумарак) посвећен пресветој богородици, са из- вором славним по чудесима, али време- ном пресахлим за време цара маркијана (391–457) војник лав маркел, пролазећи једном близу извора, срео је залуталог слепог путника, па је стао да потражи во- ду да би га напојио ту је он и зачуо глас: „царе лаве! уђи у хладовину овог шумар- ка, захвати воду, коју ћеш ту наћи и напој њоме жеднога, а жабокречину из извора стави му на очи потом ћеш сазнати, ко сам ја, која освећујем ово место ја ћу ти помоћи да овде саградиш храм у име мо- је, и свима који буду долазили и са вером ме призивали биће услишене молитве и исцељени од недуга (болести)“ лав је послушао небески указ и слепи је прогледао ово се догодило 4 априла 450 године а седам година касније, када он сам постаде цар лав велики (457–474) нареди да се извор очисти и огради каме- ним зидом, а ту сагради црква кроз сто година цар јустинијан велики (527–565) би исцељен од водене болести, водом из овог извора, те сагради поред првог и други храм, при коме је временом настао многољудни манастир над источником би постављена мозаичка икона богоро- дице после турског заузимања цари- града оба храма беху порушена, а извор затрпан но, по благодати божијој њега су поново откопали и 1835 године овде је подигнута нова црква у славу „живоно- сног источника“, која постоји и до данас познато је древно иконописно изо- бражење „живоносни источник“, које датира с краја 13 – почетка 14 века на глиненом тањиру пронађеном на криму, богомајка је представљена у чаши (као „оранта“) са уздигнутим рукама при мо- литви икону богородице звану „живо- носни источник“ описује црквени исто- ричар никифор калист, састављач њене службе и синаксара он приповеда да је у средини тзв фиале (чаше) налик на крштењску бању и постављеној над ис- точником била представљена богомајка са младенцом христом у наручју не- када се таква икона називала „живоно- сна источница“ или просто „источнаја“ богомајка је источник живота, јер је од ње прозашао христос – и сам живот изображење „живоносног источника“ (из прве половине 15 века) налази се на св гори атонској, где се у манастиру св павла (западна обала – прим прев) у олтару посвећеном св георгију по- бедоносцу налази фреска насликана од андроника византинца, на којој је лик богородице са младенцом, који благо- сиља насликан у широкој фиали, а може се прочитати и натпис на грчком: „жи- воносни источник“ са руског превео: небојша ћосовић живоносниисточник тема броја март/април 2015 43 под утицајем атонске духовности, по- чевши од 16 века, у русији се устаљује обичај освећивања извора – који се нала- зе у манастирском кругу или пак у бли- зини, и посвећивања истих богороди- ци такође, широко су распрострањене у русији њене иконе под овим називом препoдобни серафим саровски је дубо- ко поштовао ову икону и прва црква ње- гове пус
... језик замуцкује, глас подрхтава, рука се тресе не од страха, нити смућено- сти ума, него од дивљења пред оном коју је бог љубави поставио у центар свог домостроја спасења; о оној која је у себи сабрала род људски и принела га и предала логосу живота има ли хришћанина на земљи који не велича пресвету, ко јој се не обраћа за помоћ са дубоким убеђењем да христос њу неће одбити? постоји једна прича која говори сле- деће: неки човек светог живота се удо- стојио виђења раја и стао пред христов престо дивио се са каквом милошћу, а опет правдом, господ суди сваком чо- веку но, у једном тренутку, погледао је и видео нека друга врата, мања од оних на која су улазили они који су пред го- спода стајали и код тих врата стајала је пресвета богородица, уводећи у рај многе при том се видело да многи од њих нису проживели живот у складу са заповестима божијим на питање тог човека христу како то она може без његовог суда да уводи људе у рај, господ је одговорио: „то је њен посао у који се ја не мешам има право да уведе кога хоће“ реч и мисао о пресветој богородици води нас кроз целокупно свето писмо јер оно о њој говори и њу најављује ако смо спремни да осуду за првород- владимир пекић својимживотом пресвета богородица представља савршенство врлинског живљења коликојеоно човекудоступно тема броја март/април 2015 21 ни грех припишемо и свалимо на жену, онда са дивљењем и смерно- шћу још више треба да истакнемо пресвету као ону која рађа господа нашег исуса христа својим животом пре- света богородица пред- ставља, како нам то пре- дање цркве и свети оци говоре, савршенство вр- линског живљења, коли- ко је оно човеку доступ- но почевши од њеног рођења, које је плод дубоке вере и молитве, као дара остарелим јо- акиму и ани, преко увођења у храм, чак у светињу над светињама, до чуде- сног и неисказивог зачећа бога лого- са и рођења његовог, сав њен живот је исписан духом светим и сву све- штену историју, бог је „писао“ водећи је ка њој лествица коју је јаков видео у сну – њен је праобраз; несагорива купина – као што је пресвета богоро- дица родила христа, обузета потпуно огњем божанства који је ни мало ни- је оштетио, штавише, сачувао је њену девственост и показао је сјајнијом од самог сунца; светиња над светињама – сав њенживот јеисписан духомсветим –почевшиод њеног рођења, које јеплод дубоке вереи молитве,до чудесноги неисказивог зачећа бога логосаи рођења његовог 22 2/2015 пресвета богородица, детаљ са мозаичне композиције благовести, манастир ватопед на светој гори, 14 век [фото: pemptousiagr] она уистину пресвета, јер се у њеној утроби зачео несместиви бог, светац израиљев како нам у песми говори свети јован дамаскин: из ње се бог оваплоти и постаде дете, он који је предвечни бог наш јер материцу твоју учини престолом, и утробу твоју ши- ром од небеса определивши се да свој живот про- живи у целомудрености и чистоти, ка- ко нам говори свети григорије пала- ма, пресвета богородица се молитвом васпитавала у храму у јерусалиму и „натерала“ бога да се усели у њу, да је изабере за сасуд и саделатника свог до- мостроја јер, каже свети григорије, да су њене молитве за свет биле толико усрдне и да је врлином била толико уз- вишена да је бог није могао одбити зато нам бог кроз њу открива тајну превечног савета свете тројице во- љом бога и оца и силом светога ду- ха, син божији од пресвете богоро- дице узима људску природу и то на какав начин? она је та која допушта и која се саглашава са тиме о њеној слободи виси судбина целокупне тво- ревине а она нам показује да у ономе ко љуби бога, тј њој у овом случају, је немогуће да овакав позив одбаци у пресветој богородици нам се пока- зује крајња висина и величанство чо- века као боголиког и слободног бића, величина и деловање људске слободе дакле, христос од ње узима тело, људ- ску природу кроз њу и захваљујући њој „логос постаде тело“, сједињује нераскидиво и несливено божанску и људску природу тако богородица би- ва стуб и утврђење вере у оваплоћење сина божијег, тог крајеугаоног камена наше побожности библија почиње описом стварања света тај опис у првој глави постања је песма, има форму песме, којом ве- личамо творца и његову премудрост и силу јеванђеље по јовану почиње песмом превечном логосу, тј господу исусу христу који све садржи у себи, који је почетак, средина и крај свега и који је светлост свету, онај који нас усиновљује богу оцу бивајући све- тлост неприступна и надсуштасвена, непојамна и непостижна, он долази нама који седимо у тами и тама, грех којим смо и којим натапамо свет га не обузе све то он постаје кроз дјеву на концу, пресвета богородица песмом велича и слави бога што њу „недо- стојну и смирену“ погледа бог велича душа моја господа, и обрадова се дух мој богу, спасу мојему што погледа на смерност слушкиње своје реч о богородици нас зато увек узво- ди да жудимо за богословљем, јер нам се кроз њу показује да богословље ни- је скуп логичко-философских термина и дефиниција него да је богословље учешће у животу самога бога који нам свој живот дарује да постане потпуно наш то учешће не може бити ништа друго до радост коју нам нико не може одузети отуда, певајући песму бого- родици ми о њој и њој богословству- јемо а о њој богословствовати нас во- ди ка томе да узводимо песму и реч и мисао ка богу, тројици јединосуштној и нераздељивој која нас у своје наручје привлачи аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду крозњуизахваљујући њој„логоспостаде тело“,сједињује нераскидиво и несливено божанскуи људскуприроду тема броја март/април 2015 23 преславна приснодјева у ње не беше никакве гордости,усвему проста, без и најмањег притворства; без икаквог мекуштва,онау исто време бејаше оличење најузвишенијесмерности много је мајки на овоме свету, али само једна је украс свих мајки, док је у њој круна материнства – њена девичанска утроба у свим пра- вославним храмовима најмилостивији поглед са живописаних фресака и ико- на јесте најсветији лик приснодјеве од бога измољена, у јерусалимској пустињи на обронцима живописног хореба, где се данас налази манастир светог георгија хозевита, молитвама свог времешног оца, била је заветова- на богу из њеног пречистог тела ро- диће се спаситељ света и син божији зато, према неким тумачењима, све- ти пророк језекиљ назива богородицу вратима кроз која је само бог прошао, а пророк исаија је назива књигом која је тајанством запечаћена правећи паралелу између мајке бо- жије, нове еве и адамове еве, првомај- ке, ава јустин нови каже: ева је у рају била госпођа, па радије послуша ђавола црног, а богомајка је у храму била слу- шкиња, али је слушала анђела светлог и као што еви дође врховни ангел таме, сатана лично, да би је сигурно преварио, тако и богородици дође врховни благо- весник, ангел серафимског рода, гаврил, јер дјева гораше серафимском љубављу према богу ева је послужила себи, али против себе и против света, а богомај- ка је послужила богу због спасења свих у спису који се приписује светом дионисију, свети дионисије ареопа- гит, ученик апостола павла, видевши богомајку у горњој соби светог јова- на богослова на сиону, ускликнуће: да нисам на прави начин био упућен у веру христову, ја бих помислио да је богоро- дица бог светитељи епифаније и ни- кифор дадоше овакав опис богомајке: у свему она беше отмена и постојана; говорила је врло мало, и то оно што је потребно, корисно и добро; свакоме је указивала част и поштовање; са сва- ким човеком је водила одговарајући раз- говор, не смејући се, не узбуђујући се и не гневећи се раста је била средњег; боја њеног лица је била као боја зрна пшеничи- ног; њена коса је била светлосмеђа и мало златаста; поглед жив и про- хаџи драган б поповић 24 2/2015 ницљив; очи су јој бојом подсећале на зреле маслине; обрве повијене, там- не; нос не кратак; усне као боја руже, слаткоречиве; лице не округло, нити оштро, већ мало подуже; руке и пр- сти подугачки у ње не беше никакве гордости, у све- му проста, без и најмањег притворства; без икаквог мекуштва, она у исто вре- ме бејаше оличење најузвишеније смер- ности хаљине њене беху просте, без икаквих украса, као што то показује повезача (марама) пресвете главе њене која се до данас сачувала један од светитеља нашега доба, све- ти пајсије светогорац имао је част да му се пресвета богородица ја- вљала више пута његове су речи да је лик мајке божије нај- вернији лику са иконе јеруса- лимске мајке божје ова чудо- творна икона налази се у цркви успења мајке божије која се налази у кедронској долини, у подножју маслинске горе ико- ну јерусалимске мајке божије живописала је у 17 веку мона- хиња сергија из горњенске оби- тељи светог јована крститеља из еин карема пречиста богомајка данас има мно- штво својих светих места која су заве- штана њеним обећањима: света гора атонска, дивјејево – троjицe-серафи- мовски манастир, ивиронски мана- стир у грузији, као и цела света земља потражимо и ми, покајно и скруше- но, молитвама њену заштиту како би и на нас сео њен спасоносни покров, којим она закриљује и чува оне који јој се моле аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије светипајсије светогорац имаојечастда мусепресвета богородица јављала вишепута његовесу речида јелик мајке божије највернијиликуса иконе јерусалимске мајке божије тема броја март/април 2015 25 јерусалимска мати божија, икона коју је по предању насликао св ап лука [фото: praviconcom] света гора – наследство богородице они који желедасе повукуодсветских брига и смутњи,некадођу и нека раде у вртуовом, гори атонској, коју миједаосин мој и бог мој када се владичица богородица приказала првом атонском пу- стињаку, светом петру (655– 681), а затим након четири-пет векова и игуману велике лавре николају, и једном и другом је рекла: „боравак ваш и починак ваш по божијој вољи ниг- де другде неће бити до на гори атон- ској, коју ми је дао син мој и бог мој, и она је моје наследство, и они који на њу желе да се повуку од светских брига и смутњи, нека дођу и нека раде у вр- ту овом, нека узгајају врлину, чистоту срца и непорочност душе, и од сада па надаље сви ће је звати ‘света гора’ она ће се одсад звати и мојим перивојем“ „заветујем се да љубим, помажем и штитим оне, који са безазленим срцем долазе да раде богу свесрдно, да се за душу своју моле непрестано, да умоља- вају бога да цркву његову и сав свет просветли бог, да постану сви истин- ске и безазлене овчице христа и бога нашег“ „милошћу и благодаћу сина и бо- га мог, напуниће се сваки кутак го- ре ове мноштвом монаха, побожних и православних због тога се радује и ликује дух мој, јер ће сви они певати, благосиљати и славити свечасно и ве- личанствено име свесвете тројице за- хваљујући овим монасима и знацима и чудима која ће чинити, и њиховом чи- стом и светом животу, на свим краје- вима света, на истоку и на западу, на северу и на југу, цео свет ће славити и величати име божије“ „из туге, бриге, искушења, саблазни и одрицања које ће подносити мона- си ови, свет ће научити како да има стрпљење у тешким тренуцима свога живота“ „због свега овога што ће они подно- сити, а кроз њих и цео свет, молићу си- на и бога мог да опрости нехотимичне погрешке њихове и да их удостоји бо- жанских и небеских дарова молићу се да им подари истинско покајање и про- светљење да добар одговор дају на ве- превод са грчког: милана вучићевић 26 2/2015 ликом и славном другом доласку, а на будућем суду праведном да задобију бескрајну милост али и у овом живо- ту имаће од мене велику помоћ јер ћу им ублажити болове, трудове, патње и отераћу видљива и невидљива иску- шења која ће трпети од непријатеља и подмуклог ђавола и противника рода људскога“ пресвета богородица као мајка пази на монахе у општежитељном манастиру светог павла пре 30 година живео је један веома про- стодушан и племенит стар- чић, познат по имену ста- рац тома, увек ревностан и марљив у својој послушнос ти његово послу- шање је било да буде помоћник пе- кару манастира једном се догоди- ло да је морао да бу- де одсутан два дана пекар манастира, старац григорије, који је већ дуги низ година био на овој дужности и позна- вао је одлично и из- вршавао ова послуша- ња са много ревности и побожности као своју за- мену на овим д у жно сти - ма, оставио је старца тому, који је, будући да никада није месио, био зате- чен и нашао се у великој недоумици јер је требало да меси, испече и направи хлеб за два дана за оце у манастиру, којих је тада би- ло преко шездесет, и за двадесет до тридесет ходочасника који су свако- дневно долазили нашавши се у оваквој нужди и за- течености, старац тома је почео топло да се моли и са сузама да преклиње пресвету мајку нашега господа исуса христа, владичицу богородицу и све- тог павла да га просветле шта да ради у овој ситуацији, јер се нашао у чуду и није знао ни одакле да почне узео је квасац и пошао да стави воду и брашно, и наједном угледао поред себе једну достојанствену жену об- учену у црно, која је узела квасац и размутила га, додала брашно у корито, и кроз два сата те- сто је било готово, хлебови направље- ни и стављени у фу- руне да се пеку ста- рац тома је изва- дио хлеб из фурунe и дао га монасима, који и дан-данас „милошћуи благодаћу синаибога мог,напуниће сесваки кутак гореове мноштвом монаха, побожнихи православних“ тема броја март/април 2015 27 не могу да забораве колико је сладак и укусан тај хлеб био старац тома, као да је био хипноти- сан, није ништа разумео, на који начин се све то десило! једино што је схватио јесте да та жена у црном није била нико други до владичица богородица сабраћа манастира су му говорила: „старче томо, нешто си ставио у тај хлеб па је тако сладак и укусан и испе- као се тако брзо и лепо“ овде се пресвета богородица при- казала да као мајка брине о својој деци, о монасима свете горе, да не гладују због недостатка хране и хле- ба, као што смо се сви и практично уверили током немачке окупације од 1940 до 1944 године пресвета их је отерала у испосници успења пресвете бого- родице у горњој катунакији уз велики труд подвизавао се старац игњатије који је био слеп старац је имао и два послушника, монаха неофита и млађег оца игња- тија сви су се подвизавали на сваки могући начин, одрицањем сваке врсте, покушавајући да угоде господу једне године била је велика суша, го- дина је била неплодна, па се оскудева- ло и у уљу, те је због тога, иако су до тада палили сва четири кандила пред иконама на иконостасу, те године ста- рац заповедио да се пали само канди- ло које виси испред иконе пресвете богородице отац игњатије, још увек млад, буду- ћи да је уље почело да нестаје већ на- кон краћег времена, престао је да пали и то једно кандило испред пресвете богородице међутим, вероватно због маловерја, нестало је и то мало уља ко- је су имали три дана није палио кандило пред иконом пресвете, и наредног дана, на- кон јутарње службе и свете литургије, појавио се пред младим оцем игњати- јем један часни старац и, веома озбиљ- ног држања, дао му је 500 драхми, „да купите“, рече, „уље за вас и за кандило пресвете“ с радошћу је отац игњатије узео новац и палио је највише кандило ис- пред пресвете богородице, али од тог тренутка у њему је почела да зри идеја да треба да оду из те испоснице и заиста, није прошло много време- на када је, након упокојења њиховог слепог старца, млади отац игњатије заједно са осталим оцима отишао у нови скит светог павла на свако искушење и бригу који су се догађали у скиту због саблазни, отац игњатије се жалио осталим оцима: „браћо моја, због мог маловерја, јер ни- сам палио кандило пресветој богоро- дици, она нас је отерала из оне отшел- ничке колибе, у којој смо имали мир и више времена да се предамо својим ду- ховним правилима због наше немар- ности, пресвета нас је казнила“ и са тим жалом отишао је са овога света извор: γεροντικόν του αγίου όρους, ανδρέου μονάχου αγιορείτου, http://wwwpigizoisnet/afieromata/gerontiko/ monaxou_andreou/indexhtm пресвета богородица сеприказала као мајка која бринеосвојој деци,о монасима свете горе,дане гладују збогнедостатка хранеихлеба 28 2/2015 за овај број православног мисионара, тематски посвећен пресветој богородици, одлучили смо да урадимо интервју са једном веома занимљивом личношћу која у свом животу и делу обједињује монаштво и мисионарство, и то као становник врта пресвете богородице – свете горе атонске у питању је јеромонах доситеј (радивојевић), сабрат манастира хиландар zоче доситеју, ви сте пре монаштва били војно лице, а на светој гори сте више од 15 година можете ли нам нешто више рећи о свом животном путу и како вас је господ довео у овај прекрасан богородичин врт, те сте одлучили да свој живот наставите и касније се замонашите у манастиру хиландар? – поставили сте ми доста тешко пи- тање иако монах најбоље познаје самог себе и свој животни пут, монаху је тешко да говори о свом животном путу, јер се боји да некако не буде духовно покра- ден први пут сам свету гору посетио на свом годишњем одмору као млад офи- цир 1996 године са једним својим другом са војне академије, којем сам и крштени кум, на чију молбу сам и пошао са њим на поклоњење светињи само име „све- та гора“ о самој светој гори највише го- вори та једна реч „света“ говори о нео- бичним житељима на њој који је чине да је таква света гора је била много више од мојих очекивања и мојих замисли о њој то путовање је био дар божији мени гре- шноме том приликом посебан утисак на мене у испосници светога саве је оста- вила икона богородице звана млекопи- татељница, која христа млеком храни, а нас као „благодатна“ божијом благодаћу чинило ми се да нећу моћи да се вратим назад две године касније, тачније 1998 године на сам васкрс у тренутку док сам се причешћивао осетио сам јаку жељу и одлучност да остатак живота проживим као монах али где бити монах? два месе- ца сам био неодлучан у који манастир да одем, али на крају је у мени превагнуло да је најбоље да одем из земље своје, и из ро- да свога у туђину, јер од туђиновања ни- шта није боље за постављање темеља мо- нашког живота тако сам препознао да је разговор водио ненад јовановић устројувојске небескецарице насветој гориосећај васкрса је јединствен, каодасетускупиласва црквахристова која кличе: христос васкрсе из мртвих! тема броја март/април 2015 29 света гора то место подвига и тиховања у којем себи могу стећи истинску утеху, те сам се на преподобног саву освећеног 1998 године причислио хиландарском братству zсвако ко је посетио свету гору осе- тио је благодат, присуство и покров мајке божије реците нам нешто о пресветој богородици као заштитни- ци свете горе, а посебно манастира хиландар? – свако ко је посетио свету гору осетио је предивне мирисе тих светогорских ми- ришљивих биљака, али духовним чулом се осећа да је од њих самих на том светом месту много више присутнија сама вла- дичица богородица многи су до сада пи- сали о светој гори, и о томе да је она врт мајке божије, о њеним чудима и њеној заштити али ја бих рекао о једном чуду о којем се готово не говори, а записано је на једној фресци која се налази на спомени- ку где се она чудесно обрела непосредно испред хиландара на фресци пише како је свети сава српски по доласку из свете земље икону тројеручицу поклонио сво- ме брату стефану, али да се она по разо- рењу српске земље чудесно нашла на том месту испред хиландара монаси су је унели у хиландарску цркву у олтар али су је сутрадан чудесно нашли на игуман- ском месту онда су је поново вратили у олтар и поново сутрадан нашли на игу- манском трону на фресци пише да се она потом јавила игуману и да му је рекла: не дођох у ваш манастир да бих била чувана од вас, него ја дођох да чувам вас после тога виђења, оци манастира су установи- ли да се сваке суботе у цркви служи мо- лебни канон пресветој богородици zсветогорски манастири су познати по чудотворним иконама пресвете богородице да ли сте ви можда били сведок или имали нечије сведочан- ство о неком скорашњем чудотво- рењу пресвете богомајке на светој гори? – нема ниједног манастира на светој гори, а да нема барем неку чудотворну свакиискрени хришћанингаји посебнаосећањапрема мајцисина божијега, алисенигдеутој мери богородицанепоштује као насветој гори 30 2/2015 поглед на атос и скит св андреја из маслињака хиландарске келије патерица икону богородице у самој хиландарској цркви се налази пет чудотворних ико- на пресвете богородице међу којима је најпознатија икона тројеручица, затим копија иконе тројеручице која је била на захтев руског цара николаја романова на- прављена и била у руско-јапанском рату и показала се чудотворном, затим акатист- на икона, онда попска (поповска) ико- на мајке божије, онда чудотворна икона богородице црквењака (позната по томе што је лењиви црквењак кад је пролазио поред те иконе добио јак шамар и пао на земљу) осим њих позната је и икона мле- копитатељница која се налази у испосни- ци светога саве у кареји на светој гори смо често сведоци чуда која се дешавају испред чудотворних икона богородице сведок сам неколико исцељења која су се десила испред иконе тројеручице, од епи- лепсије, од рака у недавном великом пожару на светој гори који се муњевито ширио и претио да дође до самог хиланда- ра сведоци смо такође једног чуда пресве- те богородице тој ватреној стихији која је захватила хиљаде хектара светогорских шума није се могао да супротстави нико монаси су решили да крену у литију са иконом пресвете богородице у литији је ношена икона пресвете богородице уте- шитељка туге која је остала неоштећена у великом пожару 1722 године преко пута којим су прешли хиландарски монаси са иконом утешитељка туге није прешао пламен после завршеног молебана, иако је било небо без облака, и по прогнози времена се нигде у грчкој није предвиђала киша, из правца мора са истока се поди- гао облак и излио обилну кишу која је уга- сила огроман пожар за све светогорске монахе ово је било једно велико чудо zсвета гора је била и остала расадник монаштва и духовног усавршавања светогорским старцима смо стога посветили и један број православног њенодостојанство, њена величинаније одтога штојеона „часнијаодхерувимаи неупоредивославнија одсерафима“,оданђела којисустворења божија,негоуправо зато штојеона мајка сина божијега тема броја март/април 2015 31 мисионара чини нам се да је њихов однос према пресветој богородици одувек био посебан и веома поучан за све хришћане можете ли нам рећи нешто о томе? – сваки искрени хришћанин гаји по- себна осећања према мајци сина бо- жијега, али се нигде у тој мери бого- родица не поштује као на светој гори у кареји, коју стотину метара испод хиландарске келије патерица нала- зи се келија „достојно јест“, где се де- сило велико чудо о којем пева читава православна црква док је монах у тој светогорској тишини појао „часнију од херувима и неупоредиво славнију од серафима“, јавио му се анђео божији и рекао да они на небу мало другачије по- ју и тој песми испред додао „достојно је уистину да блаженом зовемо тебе бого- родицу, увек блажену и свебеспрекор- ну, и матер бога нашега“ тако да њено достојанство, њена величина није од тога што је она „часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима“, од анђела који су створења божија, не- го управо зато што је она мајка сина божијега, зато што је мајка спаситеље- ва, и такво материнство је похвала из- над свих људских и анђелских похвала светогорски монаси посебну наду по- лажу на помоћ и заступништво бого- родице на свом путу ка обожењу, као на најмоћнијег молитвеника и заступ- ника пред сином божијим, сматрајући да без њене помоћи тако високи ду- ховни циљ није ни могуће постићи zналазимо се у периоду великог вас- кршњег поста каква су правила и животни ритам светогорских монаха у току свете четрдесетнице? – током васкршњег поста света гора утоне у још већу тишину, у још веће ти- ховање тада је све посебно подређено молитви, узношењу ума и срца ка бо- гу у то време манастири избегавају да примају групе гостију који могу својим навикама које доносе из света да поре- мете ту свештену тишину то је време праштања и дубоког преиспитивања, то је време стицања благодати у хиланда- ру чак и иконе у цркви прекрију заве- сама, те и сама црква као да се лишила свога сјаја, као да се све обукло у вре- ћу покајања службе су дуге, са много метанија и молитава на посебан мо- литвен начин се кроз великопосне слу- жбе удубљује у драму људског рода ко- ји се кроз грех одвојио од творца, да би се што благодатније и радосније могла доживети победа над смрћу, та тајна васкрсења христовог света гора нема ништа друго осим манастира и монаха, чији се сав начин живота своди на сла- вљење бога, на угађање богу зато је на светој гори осећај васкрса јединствен, као да се ту скупила сва црква христо- ва која кличе: христос васкрсе из мртвих смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова 32 2/2015 „не дођох у ваш манастир да бих била чувана од вас, него ја дођох да чувам вас“ архиепископ јован шаховској о поштовању мајке божије нема код насљуди, тако јарких и потпуних речида бисе изрекла сва истинао мајциоваплоћеногтворца вама се учинило, да црквено песно- пјеније: „немамо друге помоћи, немамо друге наде“ изражава некакво „преувеличано по- штовање пресвете бого- родице“ но, поштовање божије мајке може ићи у бесконачност, јер кроз њу иду толики многи ка богу бог је њој дао славу слава је само код бога и само је бог даје и нема код људи до- стојних речи, да би се прославила пре- благословена дјева сходно њеној слави код бога нема код нас људи, тако јарких и потпуних речи, да би се изрекла сва истина о мајци ова- плоћеног творца, кроз коју се савршило у свету богооваплоћење божију почаст њој православна цр- ква не узноси ни у једној својој песми, ни у једној својој речи та песма, коју ви помињете, јесте поетско-умилна песма, у којој су закони хиперболе ова песма није за спољашње, не за туђе цркви људе, већ за верујуће у господа и покретанe свецелом ка ње- му привијеношћу, и због тога прослављујућих ону, кроз коју је он ушао у свет за оне, који љу- бе господа исуса христа, утеха је радовање ње- говим светим, његовом цар- ству у радости, у изјављивању сво- је љубави, душа је далеко од апотекар- ских вагања речи ду- ша се излива у песми и смисао песме цркве (некад и хиперболич- ких не само у односу на божију мајку, већ и свете) открива се само нерационалном сазнању земне превод са руског: небојша ћосовић тема броја март/април 2015 33 пресвета богородица са христом, мозаик [фото: diakonimagr] речи не представљају собом монету са строго означеном вредношћу наше срце сваки пут одређује њихову тежи- ну и садржај замислите да се купате у реци и да сте одједном почели да тонете, а по обали иде човек да бисте што јаче из- разили свој крајње опасан положај и призвали што пре помоћ, ви ћете за- викати ка том човеку: „спаси ме!“ он се баца у воду и извлачи вас на оба- лу но, ево по обали иде и религиозни рационалиста (ако хоћете, назовите га и „секташ“) чувши ваш повик, он ће уместо тога да вам укаже помоћ или макар вас схвати, започети да вас осуђује: „како греши овај брат који се топи: он не зове спаситеља, него чи- ни себи кумира од човека“ управо таквим се јављају и расуђи- вања религиозних рационалиста, који не виде дубину и ирационалност ду- ховног света, сву његову животну то- плину, и не схватају то, да не одређују спољашње речи садржај људске речи и зато нам господ није дао да будемо судијама другог човека у тренуцима апстрактно-теорет- ског расуђивања може се показати, да речи: „немамо друге помоћи, не- мамо друге наде, осим тебе, владичи- це“, – одступају од православне вере у прву и последњу наду нашу – господа исуса христа но у духовном опиту човек види да овакав рационализам представља празну љуску и схоласти- ку душа верујућег у просветљеној и мирној пред богом савести припада божијој мајци, певајући јој: „немамо друге помоћи“ и друга песнопјенија у истинској молитви је присутно пре- ображавање свести ум се узвишује у молитвеним призивима, освештаним вековима благодатног живота текст представља извод из књиге писма верујућима дубока посвећеност богоро- дици марији једна је од пре- познатљивих особина пра- вославне цркве та посвећеност се сматра, код православних у целини, једним од очигледних знакова здра- вог стања саборности цркве; след- ствено томе, за православне антаго- низам према богородици дјеви, или уопштеније равнодушност према личности мајке божије, који се не- када могу пронаћи у крајевима за- падног хришћанског света, покрећу узнемирујућа питања према православном схватању, црквена посвећеност богородици јесте нешто киригматско – дубоко библијско, одјекује начином на ко- ји се схвата дар спасења у христу, 34 2/2015 превод са енглеског: маријана и срећко петровић иверска икона мајке божије [фото: brooklyn-churchorg] маријадјевасе истиче каодогматски елемент који подржава неколикоаспекатахришћанске вере,алијеонасамаличност која припадаономе штосу неки православни богослови назвали „унутрашњим предањем“хришћанства и одговара на њега поштовање мај- ке божије за православне стога ни- је само периферна ствар, облик по- божности који може да се прихвати или одбаци у зависности од психе, пола, или верских опредељења тач- није, поштовање мајке божије се разуме као основни знак „припада- ња“ цркви у истом смислу у којем однос верујућих према иконама, или светим тајнама, или према поштова- њу светих открива потпуност и зре- лост нечије православне вере не- православни критичари улоге коју пресвета богородица има у верском животу источне православне цркве често износе анахроне апологије ко- је су биле у оптицају између римока- толика и протестаната у претходним вековима православни учествују у истом дубоком поштовању мајке бо- жије које се налази и код западних римокатолика, али не познају побо- жан приступ кроз такозвану „тру- бадурску“ [‘troubadour’] традицију (преовлађујућу током средњовеков- ног периода на западу) која је можда довела до емоционалног претерива- ња које је страно православном по- штовању мајке божије како бисмо избегли апологетику, боље је да време потрошимо непо- средно проучавајући православно схватање богородице дјеве, што би било водич ка аутентичном схватању јеванђеља, утолико пре што се она схвата савршеном сликом ученика; њу је усавршио и искупио њен бо- преблагословена богородица: радовање целе творевине тема броја март/април 2015 35 жански син, и она сјаји међу свим светитељима и свим анђелима и из- над њих савршеним усклађивањем свог живота са животом господњим1 стога, благословена марија дјева се истиче као догматски елемент који по- држава неколико аспеката хришћан- ске вере, али је она сама личност која припада ономе што су неки православ- ни богослови назвали „унутрашњим предањем“ хришћанства ово указује на тајну присности, на оно што знају изабрани и просветљени, а што нужно не морају да схвате они који се налазе изван „крила“ крила хришћанског ми- стичког искуства руски богослов вла- 1 једна од највећих сталних критика протестантске реформације упућена посвећености православне цркве пресветој богородици је то што пажња усме- рена ка богородици наводно умањује пуну посве- ћеност основном јеванђелском начелу искључиво христовог посредништва то међутим никада није било искуство православних, јер они разумеју да за- ступничка моћ богородице потиче управо и потпу- но од јединствене силе њенога сина који је посред- ник међутим, то што православни радо тражи ње- ну помоћ обележава јасну разлику између поимању и дубљег схватања христовог посредништва, јер се код православних разуме да су плодови христове победе дати цркви у дубокој заједници духовне љу- бави, посебно оне која се пројављује код светитеља димир лоски ово изражава следећим речима: „тајна [христове] мајке откривена је онима који су унутар цркве то ни- је толико предмет наше вере колико је основ наше наде, плод вере који је са- зрео у предању“2 протојереј џон антони макгакин изворник: john anthony mcguckin, „тhe blessed theotokos: joy of all creation“, the orthodox church : an introduction to its history, doctrine, and spiritual culture, blackwell publishing 2008, стр 210 2 v lossky, „panagia“, у e l mascall (ed), the mother of god, london: dacre press, 1949, стр 35 поштовање мајке божије заправославне нијесамооблик побожностикоји може дасеприхватиили одбаци:поштовање мајке божијесе разуме каоосновнизнак „припадања“цркви 36 2/2015 владимирска икона мајке божије, 12 век (третјаковска галерија, москва) [фото: hramvporechieru] рођење богоматере –то је почетакогромнетајне за људски разум,тајнеоваплоћења и нашегспасења старозаветно време се приближа- вало своме завршетку јеврејски народ је са нестрпљењем очекивао месијин долазак на свет „семе жени- но“ је најзад морало да сатре главу зми- је и да успостави нови завет човека са богом знало се да ће се месија родити из колена јудиног, у роду цара давида међутим, где је та света дјева за коју је исаија пророковао да ће родити меси- ју? како се појавио међу грешним људи- ма тај најчистији сасуд који је требало да држи недрживу реч божију? господу је било угодно да наше спа- сење сазрева далеко од сујете „овога света“, не у раскошним и величанстве- ним царским палатама, већ у тишини и скромности сиромашних домова ме- сташца назарета није одмах човечанству, које је гинуло у греховима и пороцима, била дарована света дјева она се појавила као плод многовековне историје јеврејског наро- да, плод духовних стремљења и подвига његових најбољих представника тајна спасења, а заједно са њом и лик свете дјеве постепено се разоткривао у старом завету још од древности лик богородице откривао се човечанству у праобразима: у „лествици јаковље- вој“, у „купини неопалимој“, у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море, у са- суду са маном, у гедеоновом руну, док, најзад, са њега није скинуо вео тајне и целом свету га показао „старозаветни јеванђелист“ исаија који је прорекао: „ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име емануил“ (ис 7, 14) и ето, најзад, дошао је час да се на свету појави тај божански и најчистији сасуд – дјева богородица свето писмо нам не каже ништа о том великом догађају, али постоји древ- превод са украјинског: зорица милићевић рођење мајке божије јошоддревностилик богородицеоткривао сечовечанствуу праобразима: у„лествици јаковљевој“,у„купини неопалимој“,у чудесном пролазу јевреја кроз црвено море тема броја март/април 2015 37 но предање о рођењу пресвете богоро- дице, које се сачувало и дошло до нас у апокрифном јеванђељу јаковљевом свето предање говори да је пресвета богородица потицала из древног цар- ског рода давидовог њени побожни родитељи – свети јоаким и ана – жи- вели су у назарету, малом галилејском насељу, западно од галилејског језера обоје су били праведни људи и позна- ти не по свом царском пореклу, већ по смирености и милосрђу цео њихов живот био је прожет љу- бављу према богу и људима они су, исто као и већина јевреја у то време, очекивали долазак месије али јед- постоји древно предање о рођењу пресвете богородице, којесе сачувало идошло до насу апокрифном јеванђељу јаковљевом 38 2/2015 рођење пресвете богородице, икона из 16 века (храм рождественског сабора у устјужни, русија) [фото: wikipediaorg] но је жалостило њихове чисте душе: до дубоке старости нису имали деце та туга јоакима и ане је потпуно ра- зумљива, јер у то време јевреји су не- плодност сматрали божијом казном за грехове према њиховим веровањима неплодни људи су били лишени уче- шћа у будућем царству месијином зато, не обазирући се на своју старост, јоаким и ана нису престајали да мо- ле бога да их разреши терета неплод- ности и подари им дете они су према примеру пророчице ане, мајке саму- илове, дали обећање: ако им се роди дете посветиће га служби богу због стрпљења, непоколебљиве вере, љубави према богу и међусобне љубави, господ је послао јоакиму и ани велику утеху после дугих очекивања побожна жеља праведника се остварила: родила им се ћерка коју су срећни родитељи на- звали марија маријино рођење донело је радост не само њеним родитељима, већ и свим људима, јер је само њој делом божијим било предодређено да постане мајка сина божијег, спаситеља света рођење богоматере – то је почетак огромне тајне за људски разум, тајне оваплоћења и нашег спасења на дан рођења владичице наше бого- родице обратимо јој се и замолимо је: пречисту и непорочну, да нам помаже да побеђујемо грех и сваку нечистоту, да бисмо чистог срца могли да славимо бо- га и радујемо се у њему ко јој се обраћа са вером и надом неће остати неутешен и неуслишен, јер њој је дата милост да се моли за нас и да нам помаже амин митрополит кијевски владимир (сабодан) изворник: митрополит володимир (сабодан), „різдво божої матері“, мгарский колокол, no 68, сентябрь 2008 (http://wwwmgarsky-monasteryorg/ kolokolphp?id=688) тема броја март/април 2015 39 митрополит владимир (сабодан) митрополит кијевски владимир (сабодан) (рођен 1935 г као виктор маркијанович сабодан – укр віктор маркіянович сабодан) служио је као архијереј украјинске православне цркве московске патријаршије од 1966 године, а као митрополит кијевски и целе украјине од 1992 године до свог уснућа у господу, 5 јула 2014 године био је чувен као проповедник и богослов својим трудом, мудрошћу и стрпљењем градио је цркву, чувајући црквено јединство и борећи се против раскола „сагледавајући светлост те смрти и стојећи у светлости крај њеног самртног одра почињемо да схватамо да смрти више нема, да је и умирање човека постало чин живота и човеков улазак у истински живот, у живот који бесмртно живује“ о а шмеман пресвета богородица и увек дјева марија, најсветији драгуљ из по- вести спасења људског рода благи лик, несагорива сионска купина, јако- вљева лествица која спаја небо и земљу, мати божија, а уједно и мати целе васе- љене кроз сина свога и спаситеља нашег исуса христа, који је спасао род људски узевши у окриље своје јединствене и не- поновљиве божанске ипостаси целу чо- вечанску природу сјединивши је са бо- жанском у лику пресвете богородице имамо лик нове еве „она жалост еве у ра- дост претвори и род сав људски поново усправи“, како каже свети јован дама- скин као што у старозаветном лику еве умиремо, у новозаветном лику богоро- дице имамо испуњење свих старозавет- них символа који су најављивали њено рађање нашег спаситеља тако је пророк исаија богородицу наговестио речима: „гле, девојка ћe затруднети и родити си- на и наденуће му име емануил, које ћe рећи: с нама бог“ домострој спасења који нам је христос предодредио ника- да није престајао, постепено нас је њиме водио, а свој врхунац и завршетак нашао је управо у оваплоћењу христовом а, богородица је својом вољом била послу- шна богу и као таква више од свих љу- ди садејствовала у домостроју спасења, прихвативши да се у њој христос духом светим бесемено зачне за све апостоле и верујуће после хри- стовог вазнесења, мајка божија била је прва утеха и поука јер она је та ко- ја је имала највећу душевну и физичку присност са њим по јерусалимском предању, богородица је после христо- вог вазнесења живела на сионској го- стефан павловић успењепресвете богородице као сведочанство будућега века 40 2/2015 ри у јерусалиму у кући апостола јова- на и кући мајке апостола марка, била је и код апостола јована у ефесу, али пре свог успења вратила се у јеруса- лим сачувана је посланица светог игњатија богоносца из антиохије упу- ћена апостолу јовану богослову, која гласи: „многе жене код нас желе да по- сете пресвету богородицу, и дотакну прса која су хранила господа исуса, као и да од ње чују многе тајне код нас се пронела слава о дјеви и мајци божи- јој, испуњеној благодаћу и свим врли- нама“ црквени историчар никифор калист нам пружа јединствени увид и у физички изглед дјеве: „била је средњег раста или, како други сматрају, нешто виша од средњег, боја њеног лица била је као боја зрна пшеничног њена коса је била светлосмеђа и мало златаста, бистре очи боје зреле маслине, обрве повијене и тамне, нос мало издужен, уста боје лица и испуњена слатким ре- чима, лице није округло нити оштро, него некако издужено, шаке и прсти дугачки у говору са другима чувала је уравнотеженост, није се смејала ни- ти збуњивала, а посебно се никада ни- је гневила увек једноставна, укратко речено, у свему њеном беше присутна огромна благодат“ уочи своје смрти, богородица је често одлазила на хри- стов гроб, кадила га тамјаном и падала ничице у молитви посећивала је и ви- тлејем, голготу, маслинску гору, гетси- манију, сва места која су била повезана за најважнијим моментима христовог земног живота када говоримо о смрти дјеве марије, она се назива успењем – уснућем – за- то што она „као да је на кратко уснула и као да се од сна окрепила“ пресве- та богородица као ћерка старог палог адама, умрла је стварном људском смрћу св јован дамаскин сматра, да оно што је састављено од земље, враћа успење пресвете богородице, црква богородице перивлепте у охриду, 1294 г тема броја март/април 2015 41 се поново у земљу да би, скинуло са се- бе „трошност и пропадљивост“, а обу- кло се у „нетрулежност“ наиме, после христове смрти и васкрсења није могу- ће никога од светитеља називати „мр- твим“, јер су сви свети, чланови, удови васкрслог тела христовог, чија је глава христос који је почетак, првина свих живих зато смрт њихова није више смрт него пресељење које им дарује на- сеље код бога а када говоримо о лич- ности дјеве марије, она је посебна као и личност јована претече, они су најве- ћи међу нама они су освећени духом светим још у утробама својих мајки али дјева је живи храм божији, њена светост је несравњиво већа од светости свих светитеља и пророка, чак и од јо- вана претече, првог међу рођенима од оца и мајке та њена светост достиже свој врхунац не у време њеног рођења, него у моменту бесеменог зачећа, а ове- ковечена је у тренутку успења дакле, богородица је не привидно, већ истински умрла, али то је по речима све- тог дамаскина – живоносна смрт, пред- стављање, које отвара врата у царство будућега века најпре дошло је до пресе- љења душе на небо, која се као последица смрти првобитно одвојила од тела, а за- тим, одмах после три дана дошло је и до успења тела њеног а то је описано кроз лик апостола томе, који је једини од свих апостола окаснио на погреб, али да би и он целивао свето тело дјевино отворили су му гроб, међутим, ту су били само бла- гомирисни завоји, тела није било дакле, она је, пре свеопштег васкрсења свих те- ла, већ превазишла оквире смрти и нади- шла труљење тела, те била узета сином њеним код њега на небо дамаскин још скреће пажњу на оно што је веома важно, а то је да је наслеђе првородног греха у дјеви марији било умртвљено и неактив- но, јер су све силе и енергије њене душе и тела биле упрте даноноћно ка господу дакле дјева није знала за грех, стога у њој није било трулежи које ми носимо у себи велелепна је икона за овај празник у нашој немањићкој задужбини манасти- ру жича, где је приказана богородица како лежи на одру, а господ држи у ру- кама њу у виду детета, што символизује почетак њеног живота у насељу будуће- га века а, око њих на земљи сви апосто- ли, ученици, верници, на небесима мир- јаде анђела, старозаветни праведници и свети а господ уводи богородицу не просто на небо, него по речима светог јована дамаскина, у унутрашњост небе- ске светиње над светињама смисао овог празника дубоко сагледа- ва и отац александар шмеман, чијим ре- чима ћемо довести крају овај текст: „са- гледавајући светлост те смрти и стојећи у светлости крај њеног самртног одра по- чињемо да схватамо да смрти више нема, да је и умирање човека постало чин жи- вота и човеков улазак у истински живот, у живот који бесмртно живује христос среће на светлим дверима умирања ону која му је предала сав свој живот, која га је волела до краја: и, гле, смрт постаје ра- досни сусрет! и, гле, живот надвладава смрт! и зато страха нема у бесмртном уснућу дјеве марије смрт је постала „зора тајанственога дана“ и зато у овом празнику нема нимало жалости, ни над- гробнога ридања, ни јада само светлост, само радост! и као да се свакоме од нас који се приближава неизбежном прагу смрти – у празнику успења – отварају двери из којих почињу да просијавају и блистају зраци долазеће победе, долазе- ћег царства божијег!“ „она жалост еве у радост претвори и род сав људски поново усправи“ свјовандамаскин 42 2/2015 уђи у хладовину овог шумарка, захвати воду, коју ћеш ту наћи и напој њоме жеднога, а жабокречину из извора стави му на очи потом ћеш сазнати, ко сам ја, која освећујем ово место западно од силимвријских врата у цариграду налази се балаклија, где је некада давно био луг (шумарак) посвећен пресветој богородици, са из- вором славним по чудесима, али време- ном пресахлим за време цара маркијана (391–457) војник лав маркел, пролазећи једном близу извора, срео је залуталог слепог путника, па је стао да потражи во- ду да би га напојио ту је он и зачуо глас: „царе лаве! уђи у хладовину овог шумар- ка, захвати воду, коју ћеш ту наћи и напој њоме жеднога, а жабокречину из извора стави му на очи потом ћеш сазнати, ко сам ја, која освећујем ово место ја ћу ти помоћи да овде саградиш храм у име мо- је, и свима који буду долазили и са вером ме призивали биће услишене молитве и исцељени од недуга (болести)“ лав је послушао небески указ и слепи је прогледао ово се догодило 4 априла 450 године а седам година касније, када он сам постаде цар лав велики (457–474) нареди да се извор очисти и огради каме- ним зидом, а ту сагради црква кроз сто година цар јустинијан велики (527–565) би исцељен од водене болести, водом из овог извора, те сагради поред првог и други храм, при коме је временом настао многољудни манастир над источником би постављена мозаичка икона богоро- дице после турског заузимања цари- града оба храма беху порушена, а извор затрпан но, по благодати божијој њега су поново откопали и 1835 године овде је подигнута нова црква у славу „живоно- сног источника“, која постоји и до данас познато је древно иконописно изо- бражење „живоносни источник“, које датира с краја 13 – почетка 14 века на глиненом тањиру пронађеном на криму, богомајка је представљена у чаши (као „оранта“) са уздигнутим рукама при мо- литви икону богородице звану „живо- носни источник“ описује црквени исто- ричар никифор калист, састављач њене службе и синаксара он приповеда да је у средини тзв фиале (чаше) налик на крштењску бању и постављеној над ис- точником била представљена богомајка са младенцом христом у наручју не- када се таква икона називала „живоно- сна источница“ или просто „источнаја“ богомајка је источник живота, јер је од ње прозашао христос – и сам живот изображење „живоносног источника“ (из прве половине 15 века) налази се на св гори атонској, где се у манастиру св павла (западна обала – прим прев) у олтару посвећеном св георгију по- бедоносцу налази фреска насликана од андроника византинца, на којој је лик богородице са младенцом, који благо- сиља насликан у широкој фиали, а може се прочитати и натпис на грчком: „жи- воносни источник“ са руског превео: небојша ћосовић живоносниисточник тема броја март/април 2015 43 под утицајем атонске духовности, по- чевши од 16 века, у русији се устаљује обичај освећивања извора – који се нала- зе у манастирском кругу или пак у бли- зини, и посвећивања истих богороди- ци такође, широко су распрострањене у русији њене иконе под овим називом препoдобни серафим саровски је дубо- ко поштовао ову икону и прва црква ње- гове пус
Свеска: 342 | Пресвета Богородица
... Фотографија на насловној страни корице: Лик Пресвете Богородице осликан на васкршњем јајету фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гостољубље не заборављајте“ (Јев 13, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови твоји, Господе!“ (Пс 84, 1) – манастир Ваведење у Београду фото: Архива новина Православље СВЕСКА 342, МАРТ / АПРИЛ 2015 Реч уредника Најлепша песма Православља 2 Празници Цркве Нa дан Васкрсења Христовог 4 Из светоотачке ризнице Радуј се с Богородицом Васкрсењу Христовом 8 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 107 псалам 11 Живот Цркве Сретење – Господњи или Богородични празник? 14 Хришћанска етика Слобода која се открива у Очевој љубави 16 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (II) 17 Тема броја Непресушна песма богословља 21 Преславна Приснодјева 24 Света Гора – наследство Богородице 26 У строју војске Небеске Царице 29 О поштовању Мајке Божије 33 Преблагословена Богородица: Радовање целе творевине 34 Рођење Мајке Божије 37 Успење Пресвете Богородице као сведочанство Будућега века 40 Живоносни Источник 43 Мољење Богородици родитељâ Светог Саве 45 Многодетне хришћанске породице Породица Милић из Барајева 48 Идите и научите све народе Не(потребно) мисионарење 56 Е-мисија Камером кроз живот 60 Сведочанства Молитва – пут победе 63 стране МАРТ/АПРИЛ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Пресвета Богородица март / април 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
... Фотографија на насловној страни корице: Лик Пресвете Богородице осликан на васкршњем јајету фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гостољубље не заборављајте“ (Јев 13, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови твоји, Господе!“ (Пс 84, 1) – манастир Ваведење у Београду фото: Архива новина Православље СВЕСКА 342, МАРТ / АПРИЛ 2015 Реч уредника Најлепша песма Православља 2 Празници Цркве Нa дан Васкрсења Христовог 4 Из светоотачке ризнице Радуј се с Богородицом Васкрсењу Христовом 8 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 107 псалам 11 Живот Цркве Сретење – Господњи или Богородични празник? 14 Хришћанска етика Слобода која се открива у Очевој љубави 16 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (II) 17 Тема броја Непресушна песма богословља 21 Преславна Приснодјева 24 Света Гора – наследство Богородице 26 У строју војске Небеске Царице 29 О поштовању Мајке Божије 33 Преблагословена Богородица: Радовање целе творевине 34 Рођење Мајке Божије 37 Успење Пресвете Богородице као сведочанство Будућега века 40 Живоносни Источник 43 Мољење Богородици родитељâ Светог Саве 45 Многодетне хришћанске породице Породица Милић из Барајева 48 Идите и научите све народе Не(потребно) мисионарење 56 Е-мисија Камером кроз живот 60 Сведочанства Молитва – пут победе 63 стране МАРТ/АПРИЛ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Пресвета Богородица март / април 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
Одреднице:
7
Свеска: 354 | Символ вере
...соколица су чувале грчке снаге у оквиру кфор-а, које су се саДУБОКИМ 📌 пошто-
вањем односиле према монахињама, бринуле
о њиховој безбедности, помагале у обавља-
њу свакодневних послова на манас
...соколица су чувале грчке снаге у оквиру кфор-а, које су се са
МЕТА инфо: Р:24084 К:182358 Д:101
| Свеска 354 |
Свеска: 354 | Символ вере
... које су у то време чак биле заробље- не једна бомба је током рата пала 50 метара од манастира соколица, направивши кратер од девет метара, оштетивши цреп на крову и расувши гелере по целом манастиру после погрома српског живља на косову и метохи- ји манастир соколица су чувале грчке снаге у оквиру кфор-а, које су се са дубоким пошто- вањем односиле према монахињама, бринуле о њиховој безбедности, помагале у обавља- њу свакодневних послова на манастирском имању потом су дошли припадници данских снага кфор-а, који и данас чувају ову српску светињу само што смо завршили обилазак цркве, ма- настира и продавнице, отворило се небо над путописи фото: дејан пиљак фото: лела марковић март / април 2017 51 планинска, брдовита и равничарска срби- ја, са разноликим становништвом, неко- лико вера, свако са својим обичајима и начи- ном живота трудила се да сваког задовољи свако је имао своју врсту градње кућа и окућ- ница, зато ће сваки предео са већинским ста- новништвом наметати свој начин, формирања села и укупног амбијента можемо закључити преко ископина да су данашња места настаја- ла на праисторијским местима и у праисто- рији људи су тражили добре локалитета за основање насеобина, првенствено око изво- ра, језера и река тако је, примера ради, село жарково имало седам одличних извора, од којих три са врло јаким врелима, и још неко- лико на ободу села према макишу прве „станове“ у најранијим временима људи су нашли већ створене у природи то су биле пећине разних величина, у којима су се људи склањали од дивљих звери и зима пода- така о кућама из каснијег периода нема зна се са, сигурношћу, да нису биле као ове данашње то су били једнособни простори, вероватно купастог облика, без пода, прозора и врата, са огњиштем на средини, од времена када је човек потпалио прву ватру цвијић ништа није радио у кабинетима проучавајући туђе записе: он је био теренац све што је могао прочитати из литературе и докумената, он је то практич- но на терену проучавао тај проверени пода- так који је утврђен на терену цвијић је књишки обрађивао и допуњавао са новим сазнањима цвијић је, према лоцирању, села поделио у две групе: „1 првој групи припадају села која су лоцирана по странама долина, по по- брђу и на површинама до висине око 1600 м 2 села друге групе су по долинама јаругама, по тлу котлина и у равницама узвишења која се налазе између долина углавном су нена- сељена“ према месту и простору где су гра- ђена била су разуђеног и збијеног типа код разуђених села плацеви за градњу су били један порад другог са једне и друге стране пута – улице комшије су се, углавном, лепо слагале и испомагале у пословима свака кућа имала је своје двориште различитих величина путеви су лети били прашњави, а када се окиша прашина се претварала у бла- манастиром оставивши нам само пар трену- така да се склонимо освежени михољском кишом, уз звуке манастирских звона, дивили смо се богатству природе којом је господ об- дарио овај крај пред нашим очима се пружао поглед ка врховима зимзелених и листопад- них крошњи, као што је соколовима некада давно гледајући хоризонт под облацима, пи- тамо се колика је била далековидост српских владара који су, стојећи на истом овом месту, гледали на пространство косова и будућност која их чека остависмо манастир окупан кишом, под сја- јем залазећег сунца за нама се затворише капи- је светиње, гнезда у коме су христове соколице свиле своја крила, грејући љубављу овај комад свете земље њихова усрдна молитва пред со- количком богородицом, за страдални и залу- тали народ српски, у небо шаље молитве, као сноп јачи од свих земаљских стубова аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду српска традиција и обичаји фото: лела марковић путописи 52 2 / 2017 то разуђена села су углавном била по брди- ма, на планинским падинама и планинама куће су биле километрима далеко једна од друге, а око куће био је огроман простор, са шумама и пашњацима, на десетине хектара куће јужних словена грађене су од различи- тих материјала, облика и величина зависно од материјала од којег су грађена тако су и називана: сибара, кулача, бусара, добирога, савардак, колиба, корка, лубара, брвнара, плетара, док се није дошло до куће од ка- мена све куће до корке биле су на самој зе- мљи, без пода и прозора, са улазом који се затварао одраним кожама животиња пре- криване су сламом, са наткривеним отвором на врху за излазак дима све су имале огњи- ште на средини просторије корке су биле подзидане каменом и подигнуте од земље, прекриване су кожама дивљачи и даскама плетаре су оплићане кором од младог дрвета – ка- ишевима, подигнуте на др- веним носачима брвнаре су са неколико просторија, са подрумом, нема плафона да би излазио дим, кровови су високи покривени дрве- ним плочама шиндром, којом се планинске куће и данас по- кривају немају тавана, изнад огњишта постављају се греде за сушење кукуруза, и обли- це на којима се суши месо и сланина писати о србину, а не поменути на- учника светског гласа, јована цвијића, (11 октобар 1865 †16 јануар 1927) био би грех зато нека ови први ре- дови буду посвећени јовану цвији- ћу, научнику светског гласа, оснивачу српског географског друштва, пред- седнику српске краљевске академије, професору и ректору београдског уни- верзитета, почасном доктору универ- зитета сорбоне и карловог универзи- тета у прагу цвијић се једнако бавио друштвеном и физичком географијом, геоморфологијом, етнографијом, гео- логијом, антропологијом и историјом прошао је уздуж и попреко цело бал- канско полуострво и још мало више, доказујући где су српска боравишта, као и о другим народима на срп- ским територијама ходајући од се- ла до села, од места до места, више пешице него на коњу, преко брда и долина, детаљно описујући све нашта је наишао и видео писао је, како о србину тако о сваком другом народу свакога је до танчина описао и оставио наслед- ницима да то проуче, запам- те и сачувају велико је мучење искушаваног духа! издржи ли – пригодан је за истински вечни живот не издржи ли – крст је пао српско село спасоје т влајић од овог броја православног мисионара отварамо рубрику српска традиција и обичаји српска традиција и обичаји јован цвијић (1865–1927) (извор: политика) март / април 2017 53 са благословом његове светости патри- јарха српског г иринеја, почетком 2016 године почела је изградња храма посвеће- ног сабору светог јована крститеља у насе- љу савска тераса, беле воде (жарково) плац за изградњу храма подарила је борка нико- лић, мајка драгана николића, дугогодишњег председника црквеног одбора храма ваз- несења господњег у жаркову и човека који се већ потврдио као ктитор у свом родном жаркову изградњом храма руководи протоје- реј–ставрофор милан виленица, парох iii жарковачке парохије, свештеник искусан и опробан на том пољу: његовим трудом, уз подршку верног народа и градске управе, до храмови у изградњи почетком 2016 године почела је изградња храма посвећеног сабору светог јована крститеља у насељу савска тераса храм сабора светог јована крститеља на белим водама кристина давидовић од овог броја православног мисионара отварамо нову рубрику под називом „храмови у изградњи“ у којој ћемо објављивати вести о подизању нових храмова на канонској територији спц 54 2 / 2017 сада су изграђена два храма у архиеписко- пији београдско-карловачкој архитекта храма сабора светог јована крститеља на белим водама је љубица бо- шњак до сада, су изграђени темељи и па- рапетни део у досадашњој изградњи храма учешће је узео и добар део верног народа жарковачке парохије освећења темеља од стране његове светости је најављено за 18 април ове године у 13 часова градњу храма можете помоћи уплатом на жиро рачун комерцијалне банке: 205– 58219–31 са позивом на број: 230083 и свр- хом уплате: помоћ за изградњу цркве прима- лац: црква сабора светог јована крститеља у насељу беле воде у жаркову храмови у изградњи о милан виленица са радницима о бранко митровић и драган николић (у средини) са вредним парохијанима март / април 2017 55 постоје многобројни дечији хорови на нашим просторима, али је мало оних ко- ји негују певничко појање попут хора „свети симеон богопримац“ десета је година како чланови овога хора кога чине ученици веро- науке ош „васа пелагић“ из котежа и других школа са леве обале дунава, под сигурном палицом хоровође и првог појца учитељице маје поповић, прослављaју бога на светој литургији многих храмова у београду најве- ћи део свога постојања хор је појао свете ли- тургије у цркви светих апостола петра и па- вла у котежу, затим у храму светог пророка илије у миријеву, а данас то чини у храму све- те петке на овчанском путу највећа заслуга и одговорност за окупљање и вођење овог хо- ра од самог његовог оснивања, припада не- уморном вероучитељу и сталном сараднику „православног мисионара“ хаџи драгану по- повићу, чије песме је овај хор извео и на мно- гобројним досадашњим концертима прослављање светог симеона богопри- маца од стране хора који са поносом носи име овог дивног светитеља, ове године је отпочело литургијским сабрањем у цркви свете петке у борчи литургијом је начал- ствовао о миладин малић уз саслужење о бранислава миљковића радост овог празника пренета је у једном од оближњих ресторана обредом ломљења славског ко- лача од стране поменутих свештеника у наставку је уследила и прослава јубиларног јубилеј хор „свети симеон богопримац“ чине веома даровита деца о чему сведоче и бројне награде освојене на разним такмичењима десети рођендан хора ученика веронауке „свети симеон богопримац“ предраг младеновић наступ хора у храму св саве 2015 године слава хора, котеж 2008 године 56 2 / 2017 десетог рођендана дечјег хора „свети си- меон богопримац“ пригодном приредбом чланова овог хора најпре је отпојана песма посвећена њиховом заштитнику светом си- меону богопримцу, после чега су уследила и казивања из живота овог светитеља од стра- не зоране кончаревић која је члан хора од његовог оснивања чланови хора отпевали су још неколико песама из песмарице „тро- јице је престо љубав“ вероучитеља хаџи драгана поповића, под називом „истина је христос“ и „хеј чујте сви“ као и песму посве- ћену светом серафиму саровском благове- снику христовог васкрсења на крају овог предивног скупа окупљенима се пригодном беседом обратио и старешина цркве свете петке о бранислав миљковић истакавши значај учешћа деце у црквеном појању и бо- гослужењима цркве за организацију ове прославе посебно су заслужни свештеник миладин малић заједно са својим вредним парохијанима који су били и кумови ове ју- биларне свечаности, као и слављеник ве- роучитељ хаџи драган поповић који је све присутне позвао на послужење хор ученика веронауке „свети симеон бо- гопримац“ чине веома даровита деца о чему сведоче и бројне награде освојене на разним такмичењима, као и чињеница да је дваде- сетчетворо деце ове мале музичке дружине уписало и похађа музичке школе у београду ове године на управо одржаном општинском такмичењу из соло певања „златна сирена“ 2017 чланови овог хора освојили су укупно по категоријама и узрасту седам првих, јед- но друго и два трећа места такмичећи се за две основне школе, „васа пелагић“ из котежа и „краљица марија карађорђевић“ из овче овај црквени хор, по много чему јединствен на нашим просторима, представља пример добре праксе која обједињује веронауку и литургијски живот у ужем смислу аутор је координатор верске наставе основних школа за општину врачар и палилула јубилеј највећа заслуга и одговорност за окупљање и вођење овог хора од самог његовог оснивања, припада неуморном вероучитељу хаџи драгану поповићу патријарх и хор у миријеву 2014 године март / април 2017 57 његошеве речи: „званије је свеште- но поете“, говоре нам о узвишено- сти песничког „заната“ пред собом има- мо један пример тога – то је дело младе песникиње дајане лазаревић, која је своје стихове принела као миомирисни кад го- споду у вечан спомен на оца арсенија и ма- настир каону овај мозаик духовности тамнавског краја, који је земља небу подигла у славу превеч- ног ствараоца светова, красио је драги ка- мен доброте и благости, драги камен који је својим сјајем улепшао овај дивни мозаик: то је отац арсеније свима је био све, не би ли кога за христа придобио, па је тако духовни мозаик свога манастира учинио разнобој- нијим, окупљајући око себе многобројну духовну децу међу њима нашла се једна де- војчица која је залутала у велелепни врт го- сподњи пратећи песму свог срца стиснувши руку вечне инспирације, ка- ко каже дајана у својој песми „мој узор“, ушла је у свет чуда оивичен бескрајем, а део тог бескраја је заувек понела са собом величанственост извора своје инспираци- је дајана је покушала да нам пренесе сво- јим питким стиховима, који лако пријањају за срце читаоца књига је састављена од песама, које су настајале у различитим жи- вотним периодима ауторке, што нам пру- жа могућност праћења развоја песничке мисли ово дивно дело је неувели венац славе саткан од стихова и прича, у који је дајана уплела део себе, а који ће остати сведочан- ство каснијим нараштајима о лику и делу блаженопочившег оца арсенија „благо оном ко довијека живи, имао се ра- шта и родити“, каже његош, а отац арсеније ће вечно живети у овим стиховима и моли- твама оних који их буду читали у београду, 22 фебруара 2017 године мисионарски излог дајана лазаревић, отац арсеније : сећање на духовног оца: посвећено оцу арсенију (1953–2013) и манастиру каони, ваљево : српска православна епархија ваљевска, 2016, 79 страна одраз неба у каонском језеру марко матић, песник 58 2 / 2017 чуј ме, боже посвећено оцу арсенију (1953–2013), игуману манастира каона и нашем пријатељу у хладној, звезданој ноћи, тихо хода један човек он ће крај капије проћи, кроз танки лед и снег мек он гледа у небо благо, као да одговор тражи; и моли се за оно драго, зато време сна не важи човек каже: „чуј ме, боже, оче наш, на небесима! ако те молити може слуга један сад је зима“ и ту је стао на трен он, да стави рам наочара опет гледа горе сетно; гласом, који срце пара, своју молитву наставља: „ево, већ ми је шездесет зима и своје стање не могу крити а као да беше прошла зима, кад сам се одлучио предати милости твојој, о свемогући, и свој крхки живот завештати више се нисам враћао кући о, господе драги, верно ја сам увек славио твој свемоћни лик а ипак себе вишим не сматрам: јер ја сам човек – смртан и грешник осећам да је на самом крају последње поглавље мог живота не молим сад за место у рају, мада ме опчињава та лепота чуј ме, боже! кад ме узмеш к себи, нека ме поштени људи замене да служе заједници и теби и да буду још бољи од мене молим да овај светли манастир векова много усправно стоји зна земља ова ратове и мир, па се непријатеља не боји чуј ме, боже, ја понизно молим да чуваш увек драги српски род, и децу, коју толико волим, и младе и старе, цео народ! ипак, нисам ја срца себичног, хтео бих да је цео свет братство, да нас све заједно погледа бог; о, боже, сачувај човечанство! природу нашу милу, зелену, и плава мора и океане; бистру воду, камен, белу пену, безбрижне ноћи и светле дане! ситну кишу и беле снегове, и топле зраке злаћаног сунца; све људске наде, веру и снове, невине као дечија срца господе, сачувај децу малу и омладину од порока свих; сваку мајку и оца – куће главу од додира руку нечастивих! ако ми дајеш жељу пред царство, нека се ова у венац свије: господе, сачувај човечанство, моли те монах твој, арсеније у љубави према теби име, ово је моја последња жеља; две хиљаде тринаесте зиме од рођења светлог спаситеља“ крсти се, обара поглед, шета по врху језера танак је под ногама лед, али га држи јака вера у хладној, звезданој ноћи, хода један стари човек трепћу већ уморне очи: као дете дира снег мек дајана лазаревић 2016 године миси онарски излог март / април 2017 59 епископ др данило крстић је био духовни отац и учитељ многих савремених хри- шћана у србији, и то непосредно, оних који су га познавали, и посредно, оних који су чи- тали његове текстове и слушали његова пре- давања ова књига је зборник великог броја текстова и беседа епископа данила, настаја- лих у дугом временском интервалу, на раз- не теме и разним поводима све текстове карактерише сажетост, али и лепота језика, којим је епископ данило говорио и писао епископ данило (крстић) је рођен у но- вом саду 1927 године после завршене гимназије, започео је студије права у бе- ограду, а 1947 године одлази у париз, где на сорбони завршава књижевност следе- ћу годину проводи у минхену, где изучава техничке науке, а 1958 године, дипломира на православном богословском институ- ту светог сергија у паризу, код епископа касијана (безобразова) од 1958 до 1968 године, на харварду, по његовим речи- ма „интелектуалном двору америке“, под менторством оца георгија флоровског, из- радио је докторску дисертацију на тему о божанском човекољубију – од платона до светог јована златоустог за епископа је хиротонисан 1969 године и био викарни епископ српског патријарха, до 1988 го- дине, када је изабран за епископа будим- ског устоличен је у сент–андреји 1990 године, где се и упокојио 2002 године са- храњен је на монашком гробљу манастира ваведење у београду исцрпан животопис епископа данила написао је приређивач (стр 17–50), који у закључном поглављу каже: „у време свог дводеценијског бо- равка у београду, одушевио је и вери привукао бројне младе људе, нарочито студенте београдског универзитета, као и многе несрећне и дезорјентисане душе, за које други нису имали ни времена ни стрпљења бројне госте, од изгладнелих студената, до угледника и јавних лично- сти, у својој епископској келији у патри- јаршији, служио је лично“ у књигу је унет и познати катихизис епи- скопа данила (написан у коауторству са ми- трополитом амфилохијем 1988 године) под насловом нема лепше вере од хришћанске ма колико се чинило да одговоре на пита- ња постављена у катихизису знамо, корисно је прочитати кратке, светоотачке одговоре владике данила, на основне теме наше ве- ре у следећим поглављима нижу се тексто- ви, од којих многи појединачно, због своје садржајности, вреде као посебна књига од савременика упамћен као подвижник (а на интелектуалном пољу као геније), епископ данило дејство божије благодати стечене кроз подвиг, пројављује и као писац зато поред нових чињеница које износи, много тога што је читалац већ знао, објашњено је дубље и нарочито лепим језичким изразом мисионарски излог владика данило крстић – светлосник божје лепоте списи, беседе, разговори, приредио матеј арсенијевић, светигора, цетиње, 2015, 607 владика данило крстић – светлосник божије лепоте милош з јелић 60 2 / 2017 због ограниченог простора, немогуће је (а и непотребно) поменути наслове свих тек- стова, па наводимо само неколико бисера учености, а читаоце упућујемо на ову вред- ну књигу деца рођена у богатој кући често су разма- жена и неће да једу, тако и неки православни христијани, рођени у богатој „кући“ самога бога, у светој православној церкви, често су духовно размажени и неће да се хране са богате трпезе оца небеског, јер им воће из туђе градине изгледа слађе међутим, оно је отровно држите се библије али, само по ту- мачењу православних светитеља у којима је обитавао дух истине (стр 218) када христос буде опет дошао у свом историјском телу, ми ћемо сви васкрснути и ући у тело нашег женика милијарду све- таца, мушких и женских, сви ће истовреме- но ући, у његово једно исто тело зашто? због божанских енергија које су у његовом телу (стр 234) својим свакодневним радом човек одржа- ва крепост свога тела и подстиче све своје способности на стваралаштво и здравље човеково зависи од његова рада, јер радом човек стиче и духовне врлине, као што су разборитост, чврстина и постојаност ка- рактера рад је једини лек против лености из које ничу многи греси, као што су дембе- ланство и беспосленост по друштвеним статистикама установљено је да је главни извор злочина у друштву, слој нерадника (стр 245) већина људи иде у рај зашто? за- то што рађају децу и све те маме и тате, који су живели за своју де- цу, сви они иду у рај, а и калуђери и калуђерице такође, јер и они су рађали: не телесну, већ духовну децу, кроз веронауку, поуку и молитву само мањина, који уживају да муче себе и воле своје мучитеље, демоне, они иду у пакао, јер је то за њих њихов гадни „рај“ (стр 322) сваком кинезу и индусу који умире у му- кама, то се урачунава као да је крштен у кр- ви својој јеретик не зна за праву веру, али то за нас није човек за спаљивање, као код римо- католика, он је само човек у заблуди, и он још увек има времена до краја свог живота, јер ће ангели да стигну тамо где ми, лени попови, нисмо стигли у том погледу ми, православ- ни христијани, највећи смо оптимисти да сви људи могу да се покају, и да ће бог, ако се покајемо, избрисати из нашег ума све лоше успомене (стр 326–327) верујемо да ће књига доћи у руке највећег броја православних хришћана, који ће у њој наћи речи којима вреди поклонити време и па- жњу, речи које проширују и освежавају знања, а веру утврђују било би драгоцено да светло дана угледају и друга дела епископа данила: песме, којих је (по речима приређивача књиге) неколико десетина, докторска дисертација, ру- кописна заоставштина, извештаји из епархије будимске, итднадамо се да ће сећања духовне деце владике данила на свог духовног родите- ља, бити записана и објављена аутор је вероучитељ у економској школи у чачку миси онарски излог март / април 2017 61 ретки су они којима није познато име о јо- вана радосављевића, једног од најуглед- нијих архимандрита спц, професора, писца и летописца, изванредног познаваоца исто- рије спц и сведока драматичних деценија духовног и народног живота, човека умна и духовно просвећена посебно је цењен као духовник, аскета, ревносни богослужитељ и молитвеник одликован је орденом све- тог саве другог реда они који су му бли- ски, данас га зову од миља још и „деда јова“ своје огромно духовно искуство преноси млађима кроз многе беседе, разговоре и об- јављене књиге он је један од ретких срећника који је имао прилику да се монашком подвигу учи од нашег светог владике николаја вели- мировића такође, је познавао и светог ју- стина ћелијског који је на њега снажно ду- ховно утицао а за време постдипломских студија у атини упознао је и светог пајсија светогорца духовни отац јована (још од 16 године) и онај који га је привео мона- шењу био је, тада јерођакон, павле стојче- вић (касније патријарх павле) не можемо, а да не приметимо да је делио простор и време са изузетним духовницима и свети- тељима, и то je била сјајна прилика да се учи истинској побожности од најбољих христових војника нашег времена много је сцена неповратно ишчилело из сећања овога дивног и свима нама драгог архимандрита јована, али, догађај у лето господње 1972 године у месту парадисос, близу атине, никада не може заборавити шта се тада догодило? сведочанство устукну смрт, бог сведржитељ зна због чега чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита ненад вујић манастир лелић (извор: dobrocinstvors) 62 2 / 2017 тек је био проживео половину садашњег живота, кад је у једном тренутку осетио неиздржив притисак у глави и тежину, и обузе га стање беспомоћности дах смрти се надвио над њим предосећај блиско- сти окончања живота донесе му паничан страх од умирања у тим тренуцима, раз- мишљајући хришћански, замоли је- ромонаха (данас митрополита цр- ногорско-приморског) амфилохија да га исповеди, јер је најбоље пред лице божије ићи претходно окупан у духовној бањи – светој тајни по- кајања након тога, јеромонах ам- филохије му је дао да попије чашу воде у коју је, претходно, закрштавајући уронио честицу моштију св арсенија ка- падокијског (који је крстио светог пајсија светогорца) а потом, легавши на кревет, осетио је како, сав онај притисак и тежи- на, почеше да се спуштају наниже кроз те- ло, пут руку и ногу, и ишчезе све оно што је наговештавало кончину његовог, у том тренутку краткога живота устукну смрт, бог сведржитељ зна због чега; ваљда се није испунило време да се напусти овозе- маљска позорница пресрећни о јован, будући ишчупан из канџи смрти, препозна „руку божију“ која деловаше кроз честицу моштију св арсенија, а на молитвено зала- гање јеромонаха амфилохија са плановима божијим нисмо упознати и не знамо због чега је свевишњи проду- жио живот нашем оцу јовану можда зато што је у њему видео верног служитеља и сарадника који ће утешити многе не- вољне и тужне, укрепити нејаке, упутити ожеднеле на извор „воде живе“ од које се не жедни никад, и коначно, бити другима за при- мер како служити господу? бла- годат божија укрепљује све оне који сваки педаљ свога живота ис- пуњавају послушањем, молитвом, трудом и ревношћу у служењу цркви христовој видимо да не жури господ да узима у не- беску вечност оне који ће дати допринос на плану вечног спасења посрнулог ада- мовог потомства „сила се божија у немо- ћи показује савршена“ (2 кор 12, 9), па је тако оздрављење о јована било мало вас- крсење, један тријумф живота над смрћу у ишчекивању општег васкрсења аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији сведочанство отац јован, будући ишчупан из канџи смрти, препозна „руку божију“ која деловаше кроз честицу моштију св арсенија, а на молитвено залагање јеромонаха амфилохија март / април 2017 63 за вршац ме везује и гроб мога бившег не- раздвојног друга владике висариона, с којим ме је бог био здружио близу неких пе- десет година заједно смо студирали на бого- словском факултету, заједно били придвор- ни монаси у патријаршији; исте смо године и истог месеца хиротонисани за епископе, заједно смо били патријарашки викари, за- једно били епархијски епископи и чланови синода и годинама имали у патријаршији со- бу до собе он је био највиспренији и најлуциднији епи- скоп из наше генерације нико од нас у архи- јерејском сабору није тако познавао црквено право, устав наше цркве и црквене уредбе и правилнике као он имао је и ону изузетну – и у јеванђељу врло цењену особину – да говори човеку истину у лице мени, који сам живео крај њега, није би- ло потребно неко посебно духовно огледало што год је запазио да сам погрешио, одмах би ми без устезања то и рекао а и у самом сабо- ру и синоду није се устручавао да о свему даде свој оштри суд већ осећамо да ће нам он не- достајати далеко више него што смо претпо- стављали скоро сви се ми снебивамо да се не- коме не замеримо он се није устезао да каже шта мисли, ма колико то некоме од нас било неугодно а такви су људи у извесним прили- кама управо неопходни иако смо већ у седамдесетим годинама, ипак нас је некако рано напустио у „мисиона- ру“ је својевремено објављена једна слика ка- ко владика висарион и нас неколико епископа идемо за ковчегом нашег бившег нераздвој- ног друга владике василија жичког више пута смо заједно гледали ту слику и питали се: ко ли ће од нас, који смо на тој слици, сада поћи за братом василијем? испало је, ето, да је влади- ка висарион – иако најживахнији и највитални- ји од нас – пошао први, а и ми ћемо – један по један из његове генерације ускоро за њим често је за живота спомињао да је његов отац, прота слободан, неких седам година ле- жао парализован, и прибојавао се да и њега не снађе та „дуготрајна“ смрт био је, ето, поште- ђен бар те тешке очеве судбине последњих година присуствовао сам на више владичанских сахрана (владике јова- на у нишу, владике валеријана у крагујевцу, епископа макарија у карловцима, епископа василија у жичи) ипак, сахрана владике ви- сариона је однекуд превазишла све, како по броју присутних архијереја тако и народа би- ла је масовнија чак и од неких патријарашких сахрана мислим да је то карактеристично ко- лико за вршац толико и за самог епископа ви- сариона нико није слутио да је био у толикој мери популаран хтео бих још нешто да споменем нико, сем мене који сам крај владике висариона стано- вао, није знао за једну његову прилично нео- чекивану особину имао је обичај да по ноћи иде сам у патријаршијску капелу, која је била на нашем спрату, и тамо пали свеће за умрле свакако у првом реду за своју мајку коју је изу- зетно поштовао и волео извод из текста „једне вечери у вршцу“, православни мисионар бр 132, 2/1980
... које су у то време чак биле заробље- не једна бомба је током рата пала 50 метара од манастира соколица, направивши кратер од девет метара, оштетивши цреп на крову и расувши гелере по целом манастиру после погрома српског живља на косову и метохи- ји манастир соколица су чувале грчке снаге у оквиру кфор-а, које су се са дубоким пошто- вањем односиле према монахињама, бринуле о њиховој безбедности, помагале у обавља- њу свакодневних послова на манастирском имању потом су дошли припадници данских снага кфор-а, који и данас чувају ову српску светињу само што смо завршили обилазак цркве, ма- настира и продавнице, отворило се небо над путописи фото: дејан пиљак фото: лела марковић март / април 2017 51 планинска, брдовита и равничарска срби- ја, са разноликим становништвом, неко- лико вера, свако са својим обичајима и начи- ном живота трудила се да сваког задовољи свако је имао своју врсту градње кућа и окућ- ница, зато ће сваки предео са већинским ста- новништвом наметати свој начин, формирања села и укупног амбијента можемо закључити преко ископина да су данашња места настаја- ла на праисторијским местима и у праисто- рији људи су тражили добре локалитета за основање насеобина, првенствено око изво- ра, језера и река тако је, примера ради, село жарково имало седам одличних извора, од којих три са врло јаким врелима, и још неко- лико на ободу села према макишу прве „станове“ у најранијим временима људи су нашли већ створене у природи то су биле пећине разних величина, у којима су се људи склањали од дивљих звери и зима пода- така о кућама из каснијег периода нема зна се са, сигурношћу, да нису биле као ове данашње то су били једнособни простори, вероватно купастог облика, без пода, прозора и врата, са огњиштем на средини, од времена када је човек потпалио прву ватру цвијић ништа није радио у кабинетима проучавајући туђе записе: он је био теренац све што је могао прочитати из литературе и докумената, он је то практич- но на терену проучавао тај проверени пода- так који је утврђен на терену цвијић је књишки обрађивао и допуњавао са новим сазнањима цвијић је, према лоцирању, села поделио у две групе: „1 првој групи припадају села која су лоцирана по странама долина, по по- брђу и на површинама до висине око 1600 м 2 села друге групе су по долинама јаругама, по тлу котлина и у равницама узвишења која се налазе између долина углавном су нена- сељена“ према месту и простору где су гра- ђена била су разуђеног и збијеног типа код разуђених села плацеви за градњу су били један порад другог са једне и друге стране пута – улице комшије су се, углавном, лепо слагале и испомагале у пословима свака кућа имала је своје двориште различитих величина путеви су лети били прашњави, а када се окиша прашина се претварала у бла- манастиром оставивши нам само пар трену- така да се склонимо освежени михољском кишом, уз звуке манастирских звона, дивили смо се богатству природе којом је господ об- дарио овај крај пред нашим очима се пружао поглед ка врховима зимзелених и листопад- них крошњи, као што је соколовима некада давно гледајући хоризонт под облацима, пи- тамо се колика је била далековидост српских владара који су, стојећи на истом овом месту, гледали на пространство косова и будућност која их чека остависмо манастир окупан кишом, под сја- јем залазећег сунца за нама се затворише капи- је светиње, гнезда у коме су христове соколице свиле своја крила, грејући љубављу овај комад свете земље њихова усрдна молитва пред со- количком богородицом, за страдални и залу- тали народ српски, у небо шаље молитве, као сноп јачи од свих земаљских стубова аутор је књижевник и правник градског центра за социјални рад у београду српска традиција и обичаји фото: лела марковић путописи 52 2 / 2017 то разуђена села су углавном била по брди- ма, на планинским падинама и планинама куће су биле километрима далеко једна од друге, а око куће био је огроман простор, са шумама и пашњацима, на десетине хектара куће јужних словена грађене су од различи- тих материјала, облика и величина зависно од материјала од којег су грађена тако су и називана: сибара, кулача, бусара, добирога, савардак, колиба, корка, лубара, брвнара, плетара, док се није дошло до куће од ка- мена све куће до корке биле су на самој зе- мљи, без пода и прозора, са улазом који се затварао одраним кожама животиња пре- криване су сламом, са наткривеним отвором на врху за излазак дима све су имале огњи- ште на средини просторије корке су биле подзидане каменом и подигнуте од земље, прекриване су кожама дивљачи и даскама плетаре су оплићане кором од младог дрвета – ка- ишевима, подигнуте на др- веним носачима брвнаре су са неколико просторија, са подрумом, нема плафона да би излазио дим, кровови су високи покривени дрве- ним плочама шиндром, којом се планинске куће и данас по- кривају немају тавана, изнад огњишта постављају се греде за сушење кукуруза, и обли- це на којима се суши месо и сланина писати о србину, а не поменути на- учника светског гласа, јована цвијића, (11 октобар 1865 †16 јануар 1927) био би грех зато нека ови први ре- дови буду посвећени јовану цвији- ћу, научнику светског гласа, оснивачу српског географског друштва, пред- седнику српске краљевске академије, професору и ректору београдског уни- верзитета, почасном доктору универ- зитета сорбоне и карловог универзи- тета у прагу цвијић се једнако бавио друштвеном и физичком географијом, геоморфологијом, етнографијом, гео- логијом, антропологијом и историјом прошао је уздуж и попреко цело бал- канско полуострво и још мало више, доказујући где су српска боравишта, као и о другим народима на срп- ским територијама ходајући од се- ла до села, од места до места, више пешице него на коњу, преко брда и долина, детаљно описујући све нашта је наишао и видео писао је, како о србину тако о сваком другом народу свакога је до танчина описао и оставио наслед- ницима да то проуче, запам- те и сачувају велико је мучење искушаваног духа! издржи ли – пригодан је за истински вечни живот не издржи ли – крст је пао српско село спасоје т влајић од овог броја православног мисионара отварамо рубрику српска традиција и обичаји српска традиција и обичаји јован цвијић (1865–1927) (извор: политика) март / април 2017 53 са благословом његове светости патри- јарха српског г иринеја, почетком 2016 године почела је изградња храма посвеће- ног сабору светог јована крститеља у насе- љу савска тераса, беле воде (жарково) плац за изградњу храма подарила је борка нико- лић, мајка драгана николића, дугогодишњег председника црквеног одбора храма ваз- несења господњег у жаркову и човека који се већ потврдио као ктитор у свом родном жаркову изградњом храма руководи протоје- реј–ставрофор милан виленица, парох iii жарковачке парохије, свештеник искусан и опробан на том пољу: његовим трудом, уз подршку верног народа и градске управе, до храмови у изградњи почетком 2016 године почела је изградња храма посвећеног сабору светог јована крститеља у насељу савска тераса храм сабора светог јована крститеља на белим водама кристина давидовић од овог броја православног мисионара отварамо нову рубрику под називом „храмови у изградњи“ у којој ћемо објављивати вести о подизању нових храмова на канонској територији спц 54 2 / 2017 сада су изграђена два храма у архиеписко- пији београдско-карловачкој архитекта храма сабора светог јована крститеља на белим водама је љубица бо- шњак до сада, су изграђени темељи и па- рапетни део у досадашњој изградњи храма учешће је узео и добар део верног народа жарковачке парохије освећења темеља од стране његове светости је најављено за 18 април ове године у 13 часова градњу храма можете помоћи уплатом на жиро рачун комерцијалне банке: 205– 58219–31 са позивом на број: 230083 и свр- хом уплате: помоћ за изградњу цркве прима- лац: црква сабора светог јована крститеља у насељу беле воде у жаркову храмови у изградњи о милан виленица са радницима о бранко митровић и драган николић (у средини) са вредним парохијанима март / април 2017 55 постоје многобројни дечији хорови на нашим просторима, али је мало оних ко- ји негују певничко појање попут хора „свети симеон богопримац“ десета је година како чланови овога хора кога чине ученици веро- науке ош „васа пелагић“ из котежа и других школа са леве обале дунава, под сигурном палицом хоровође и првог појца учитељице маје поповић, прослављaју бога на светој литургији многих храмова у београду најве- ћи део свога постојања хор је појао свете ли- тургије у цркви светих апостола петра и па- вла у котежу, затим у храму светог пророка илије у миријеву, а данас то чини у храму све- те петке на овчанском путу највећа заслуга и одговорност за окупљање и вођење овог хо- ра од самог његовог оснивања, припада не- уморном вероучитељу и сталном сараднику „православног мисионара“ хаџи драгану по- повићу, чије песме је овај хор извео и на мно- гобројним досадашњим концертима прослављање светог симеона богопри- маца од стране хора који са поносом носи име овог дивног светитеља, ове године је отпочело литургијским сабрањем у цркви свете петке у борчи литургијом је начал- ствовао о миладин малић уз саслужење о бранислава миљковића радост овог празника пренета је у једном од оближњих ресторана обредом ломљења славског ко- лача од стране поменутих свештеника у наставку је уследила и прослава јубиларног јубилеј хор „свети симеон богопримац“ чине веома даровита деца о чему сведоче и бројне награде освојене на разним такмичењима десети рођендан хора ученика веронауке „свети симеон богопримац“ предраг младеновић наступ хора у храму св саве 2015 године слава хора, котеж 2008 године 56 2 / 2017 десетог рођендана дечјег хора „свети си- меон богопримац“ пригодном приредбом чланова овог хора најпре је отпојана песма посвећена њиховом заштитнику светом си- меону богопримцу, после чега су уследила и казивања из живота овог светитеља од стра- не зоране кончаревић која је члан хора од његовог оснивања чланови хора отпевали су још неколико песама из песмарице „тро- јице је престо љубав“ вероучитеља хаџи драгана поповића, под називом „истина је христос“ и „хеј чујте сви“ као и песму посве- ћену светом серафиму саровском благове- снику христовог васкрсења на крају овог предивног скупа окупљенима се пригодном беседом обратио и старешина цркве свете петке о бранислав миљковић истакавши значај учешћа деце у црквеном појању и бо- гослужењима цркве за организацију ове прославе посебно су заслужни свештеник миладин малић заједно са својим вредним парохијанима који су били и кумови ове ју- биларне свечаности, као и слављеник ве- роучитељ хаџи драган поповић који је све присутне позвао на послужење хор ученика веронауке „свети симеон бо- гопримац“ чине веома даровита деца о чему сведоче и бројне награде освојене на разним такмичењима, као и чињеница да је дваде- сетчетворо деце ове мале музичке дружине уписало и похађа музичке школе у београду ове године на управо одржаном општинском такмичењу из соло певања „златна сирена“ 2017 чланови овог хора освојили су укупно по категоријама и узрасту седам првих, јед- но друго и два трећа места такмичећи се за две основне школе, „васа пелагић“ из котежа и „краљица марија карађорђевић“ из овче овај црквени хор, по много чему јединствен на нашим просторима, представља пример добре праксе која обједињује веронауку и литургијски живот у ужем смислу аутор је координатор верске наставе основних школа за општину врачар и палилула јубилеј највећа заслуга и одговорност за окупљање и вођење овог хора од самог његовог оснивања, припада неуморном вероучитељу хаџи драгану поповићу патријарх и хор у миријеву 2014 године март / април 2017 57 његошеве речи: „званије је свеште- но поете“, говоре нам о узвишено- сти песничког „заната“ пред собом има- мо један пример тога – то је дело младе песникиње дајане лазаревић, која је своје стихове принела као миомирисни кад го- споду у вечан спомен на оца арсенија и ма- настир каону овај мозаик духовности тамнавског краја, који је земља небу подигла у славу превеч- ног ствараоца светова, красио је драги ка- мен доброте и благости, драги камен који је својим сјајем улепшао овај дивни мозаик: то је отац арсеније свима је био све, не би ли кога за христа придобио, па је тако духовни мозаик свога манастира учинио разнобој- нијим, окупљајући око себе многобројну духовну децу међу њима нашла се једна де- војчица која је залутала у велелепни врт го- сподњи пратећи песму свог срца стиснувши руку вечне инспирације, ка- ко каже дајана у својој песми „мој узор“, ушла је у свет чуда оивичен бескрајем, а део тог бескраја је заувек понела са собом величанственост извора своје инспираци- је дајана је покушала да нам пренесе сво- јим питким стиховима, који лако пријањају за срце читаоца књига је састављена од песама, које су настајале у различитим жи- вотним периодима ауторке, што нам пру- жа могућност праћења развоја песничке мисли ово дивно дело је неувели венац славе саткан од стихова и прича, у који је дајана уплела део себе, а који ће остати сведочан- ство каснијим нараштајима о лику и делу блаженопочившег оца арсенија „благо оном ко довијека живи, имао се ра- шта и родити“, каже његош, а отац арсеније ће вечно живети у овим стиховима и моли- твама оних који их буду читали у београду, 22 фебруара 2017 године мисионарски излог дајана лазаревић, отац арсеније : сећање на духовног оца: посвећено оцу арсенију (1953–2013) и манастиру каони, ваљево : српска православна епархија ваљевска, 2016, 79 страна одраз неба у каонском језеру марко матић, песник 58 2 / 2017 чуј ме, боже посвећено оцу арсенију (1953–2013), игуману манастира каона и нашем пријатељу у хладној, звезданој ноћи, тихо хода један човек он ће крај капије проћи, кроз танки лед и снег мек он гледа у небо благо, као да одговор тражи; и моли се за оно драго, зато време сна не важи човек каже: „чуј ме, боже, оче наш, на небесима! ако те молити може слуга један сад је зима“ и ту је стао на трен он, да стави рам наочара опет гледа горе сетно; гласом, који срце пара, своју молитву наставља: „ево, већ ми је шездесет зима и своје стање не могу крити а као да беше прошла зима, кад сам се одлучио предати милости твојој, о свемогући, и свој крхки живот завештати више се нисам враћао кући о, господе драги, верно ја сам увек славио твој свемоћни лик а ипак себе вишим не сматрам: јер ја сам човек – смртан и грешник осећам да је на самом крају последње поглавље мог живота не молим сад за место у рају, мада ме опчињава та лепота чуј ме, боже! кад ме узмеш к себи, нека ме поштени људи замене да служе заједници и теби и да буду још бољи од мене молим да овај светли манастир векова много усправно стоји зна земља ова ратове и мир, па се непријатеља не боји чуј ме, боже, ја понизно молим да чуваш увек драги српски род, и децу, коју толико волим, и младе и старе, цео народ! ипак, нисам ја срца себичног, хтео бих да је цео свет братство, да нас све заједно погледа бог; о, боже, сачувај човечанство! природу нашу милу, зелену, и плава мора и океане; бистру воду, камен, белу пену, безбрижне ноћи и светле дане! ситну кишу и беле снегове, и топле зраке злаћаног сунца; све људске наде, веру и снове, невине као дечија срца господе, сачувај децу малу и омладину од порока свих; сваку мајку и оца – куће главу од додира руку нечастивих! ако ми дајеш жељу пред царство, нека се ова у венац свије: господе, сачувај човечанство, моли те монах твој, арсеније у љубави према теби име, ово је моја последња жеља; две хиљаде тринаесте зиме од рођења светлог спаситеља“ крсти се, обара поглед, шета по врху језера танак је под ногама лед, али га држи јака вера у хладној, звезданој ноћи, хода један стари човек трепћу већ уморне очи: као дете дира снег мек дајана лазаревић 2016 године миси онарски излог март / април 2017 59 епископ др данило крстић је био духовни отац и учитељ многих савремених хри- шћана у србији, и то непосредно, оних који су га познавали, и посредно, оних који су чи- тали његове текстове и слушали његова пре- давања ова књига је зборник великог броја текстова и беседа епископа данила, настаја- лих у дугом временском интервалу, на раз- не теме и разним поводима све текстове карактерише сажетост, али и лепота језика, којим је епископ данило говорио и писао епископ данило (крстић) је рођен у но- вом саду 1927 године после завршене гимназије, започео је студије права у бе- ограду, а 1947 године одлази у париз, где на сорбони завршава књижевност следе- ћу годину проводи у минхену, где изучава техничке науке, а 1958 године, дипломира на православном богословском институ- ту светог сергија у паризу, код епископа касијана (безобразова) од 1958 до 1968 године, на харварду, по његовим речи- ма „интелектуалном двору америке“, под менторством оца георгија флоровског, из- радио је докторску дисертацију на тему о божанском човекољубију – од платона до светог јована златоустог за епископа је хиротонисан 1969 године и био викарни епископ српског патријарха, до 1988 го- дине, када је изабран за епископа будим- ског устоличен је у сент–андреји 1990 године, где се и упокојио 2002 године са- храњен је на монашком гробљу манастира ваведење у београду исцрпан животопис епископа данила написао је приређивач (стр 17–50), који у закључном поглављу каже: „у време свог дводеценијског бо- равка у београду, одушевио је и вери привукао бројне младе људе, нарочито студенте београдског универзитета, као и многе несрећне и дезорјентисане душе, за које други нису имали ни времена ни стрпљења бројне госте, од изгладнелих студената, до угледника и јавних лично- сти, у својој епископској келији у патри- јаршији, служио је лично“ у књигу је унет и познати катихизис епи- скопа данила (написан у коауторству са ми- трополитом амфилохијем 1988 године) под насловом нема лепше вере од хришћанске ма колико се чинило да одговоре на пита- ња постављена у катихизису знамо, корисно је прочитати кратке, светоотачке одговоре владике данила, на основне теме наше ве- ре у следећим поглављима нижу се тексто- ви, од којих многи појединачно, због своје садржајности, вреде као посебна књига од савременика упамћен као подвижник (а на интелектуалном пољу као геније), епископ данило дејство божије благодати стечене кроз подвиг, пројављује и као писац зато поред нових чињеница које износи, много тога што је читалац већ знао, објашњено је дубље и нарочито лепим језичким изразом мисионарски излог владика данило крстић – светлосник божје лепоте списи, беседе, разговори, приредио матеј арсенијевић, светигора, цетиње, 2015, 607 владика данило крстић – светлосник божије лепоте милош з јелић 60 2 / 2017 због ограниченог простора, немогуће је (а и непотребно) поменути наслове свих тек- стова, па наводимо само неколико бисера учености, а читаоце упућујемо на ову вред- ну књигу деца рођена у богатој кући често су разма- жена и неће да једу, тако и неки православни христијани, рођени у богатој „кући“ самога бога, у светој православној церкви, често су духовно размажени и неће да се хране са богате трпезе оца небеског, јер им воће из туђе градине изгледа слађе међутим, оно је отровно држите се библије али, само по ту- мачењу православних светитеља у којима је обитавао дух истине (стр 218) када христос буде опет дошао у свом историјском телу, ми ћемо сви васкрснути и ући у тело нашег женика милијарду све- таца, мушких и женских, сви ће истовреме- но ући, у његово једно исто тело зашто? због божанских енергија које су у његовом телу (стр 234) својим свакодневним радом човек одржа- ва крепост свога тела и подстиче све своје способности на стваралаштво и здравље човеково зависи од његова рада, јер радом човек стиче и духовне врлине, као што су разборитост, чврстина и постојаност ка- рактера рад је једини лек против лености из које ничу многи греси, као што су дембе- ланство и беспосленост по друштвеним статистикама установљено је да је главни извор злочина у друштву, слој нерадника (стр 245) већина људи иде у рај зашто? за- то што рађају децу и све те маме и тате, који су живели за своју де- цу, сви они иду у рај, а и калуђери и калуђерице такође, јер и они су рађали: не телесну, већ духовну децу, кроз веронауку, поуку и молитву само мањина, који уживају да муче себе и воле своје мучитеље, демоне, они иду у пакао, јер је то за њих њихов гадни „рај“ (стр 322) сваком кинезу и индусу који умире у му- кама, то се урачунава као да је крштен у кр- ви својој јеретик не зна за праву веру, али то за нас није човек за спаљивање, као код римо- католика, он је само човек у заблуди, и он још увек има времена до краја свог живота, јер ће ангели да стигну тамо где ми, лени попови, нисмо стигли у том погледу ми, православ- ни христијани, највећи смо оптимисти да сви људи могу да се покају, и да ће бог, ако се покајемо, избрисати из нашег ума све лоше успомене (стр 326–327) верујемо да ће књига доћи у руке највећег броја православних хришћана, који ће у њој наћи речи којима вреди поклонити време и па- жњу, речи које проширују и освежавају знања, а веру утврђују било би драгоцено да светло дана угледају и друга дела епископа данила: песме, којих је (по речима приређивача књиге) неколико десетина, докторска дисертација, ру- кописна заоставштина, извештаји из епархије будимске, итднадамо се да ће сећања духовне деце владике данила на свог духовног родите- ља, бити записана и објављена аутор је вероучитељ у економској школи у чачку миси онарски излог март / април 2017 61 ретки су они којима није познато име о јо- вана радосављевића, једног од најуглед- нијих архимандрита спц, професора, писца и летописца, изванредног познаваоца исто- рије спц и сведока драматичних деценија духовног и народног живота, човека умна и духовно просвећена посебно је цењен као духовник, аскета, ревносни богослужитељ и молитвеник одликован је орденом све- тог саве другог реда они који су му бли- ски, данас га зову од миља још и „деда јова“ своје огромно духовно искуство преноси млађима кроз многе беседе, разговоре и об- јављене књиге он је један од ретких срећника који је имао прилику да се монашком подвигу учи од нашег светог владике николаја вели- мировића такође, је познавао и светог ју- стина ћелијског који је на њега снажно ду- ховно утицао а за време постдипломских студија у атини упознао је и светог пајсија светогорца духовни отац јована (још од 16 године) и онај који га је привео мона- шењу био је, тада јерођакон, павле стојче- вић (касније патријарх павле) не можемо, а да не приметимо да је делио простор и време са изузетним духовницима и свети- тељима, и то je била сјајна прилика да се учи истинској побожности од најбољих христових војника нашег времена много је сцена неповратно ишчилело из сећања овога дивног и свима нама драгог архимандрита јована, али, догађај у лето господње 1972 године у месту парадисос, близу атине, никада не може заборавити шта се тада догодило? сведочанство устукну смрт, бог сведржитељ зна због чега чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита ненад вујић манастир лелић (извор: dobrocinstvors) 62 2 / 2017 тек је био проживео половину садашњег живота, кад је у једном тренутку осетио неиздржив притисак у глави и тежину, и обузе га стање беспомоћности дах смрти се надвио над њим предосећај блиско- сти окончања живота донесе му паничан страх од умирања у тим тренуцима, раз- мишљајући хришћански, замоли је- ромонаха (данас митрополита цр- ногорско-приморског) амфилохија да га исповеди, јер је најбоље пред лице божије ићи претходно окупан у духовној бањи – светој тајни по- кајања након тога, јеромонах ам- филохије му је дао да попије чашу воде у коју је, претходно, закрштавајући уронио честицу моштију св арсенија ка- падокијског (који је крстио светог пајсија светогорца) а потом, легавши на кревет, осетио је како, сав онај притисак и тежи- на, почеше да се спуштају наниже кроз те- ло, пут руку и ногу, и ишчезе све оно што је наговештавало кончину његовог, у том тренутку краткога живота устукну смрт, бог сведржитељ зна због чега; ваљда се није испунило време да се напусти овозе- маљска позорница пресрећни о јован, будући ишчупан из канџи смрти, препозна „руку божију“ која деловаше кроз честицу моштију св арсенија, а на молитвено зала- гање јеромонаха амфилохија са плановима божијим нисмо упознати и не знамо због чега је свевишњи проду- жио живот нашем оцу јовану можда зато што је у њему видео верног служитеља и сарадника који ће утешити многе не- вољне и тужне, укрепити нејаке, упутити ожеднеле на извор „воде живе“ од које се не жедни никад, и коначно, бити другима за при- мер како служити господу? бла- годат божија укрепљује све оне који сваки педаљ свога живота ис- пуњавају послушањем, молитвом, трудом и ревношћу у служењу цркви христовој видимо да не жури господ да узима у не- беску вечност оне који ће дати допринос на плану вечног спасења посрнулог ада- мовог потомства „сила се божија у немо- ћи показује савршена“ (2 кор 12, 9), па је тако оздрављење о јована било мало вас- крсење, један тријумф живота над смрћу у ишчекивању општег васкрсења аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији сведочанство отац јован, будући ишчупан из канџи смрти, препозна „руку божију“ која деловаше кроз честицу моштију св арсенија, а на молитвено залагање јеромонаха амфилохија март / април 2017 63 за вршац ме везује и гроб мога бившег не- раздвојног друга владике висариона, с којим ме је бог био здружио близу неких пе- десет година заједно смо студирали на бого- словском факултету, заједно били придвор- ни монаси у патријаршији; исте смо године и истог месеца хиротонисани за епископе, заједно смо били патријарашки викари, за- једно били епархијски епископи и чланови синода и годинама имали у патријаршији со- бу до собе он је био највиспренији и најлуциднији епи- скоп из наше генерације нико од нас у архи- јерејском сабору није тако познавао црквено право, устав наше цркве и црквене уредбе и правилнике као он имао је и ону изузетну – и у јеванђељу врло цењену особину – да говори човеку истину у лице мени, који сам живео крај њега, није би- ло потребно неко посебно духовно огледало што год је запазио да сам погрешио, одмах би ми без устезања то и рекао а и у самом сабо- ру и синоду није се устручавао да о свему даде свој оштри суд већ осећамо да ће нам он не- достајати далеко више него што смо претпо- стављали скоро сви се ми снебивамо да се не- коме не замеримо он се није устезао да каже шта мисли, ма колико то некоме од нас било неугодно а такви су људи у извесним прили- кама управо неопходни иако смо већ у седамдесетим годинама, ипак нас је некако рано напустио у „мисиона- ру“ је својевремено објављена једна слика ка- ко владика висарион и нас неколико епископа идемо за ковчегом нашег бившег нераздвој- ног друга владике василија жичког више пута смо заједно гледали ту слику и питали се: ко ли ће од нас, који смо на тој слици, сада поћи за братом василијем? испало је, ето, да је влади- ка висарион – иако најживахнији и највитални- ји од нас – пошао први, а и ми ћемо – један по један из његове генерације ускоро за њим често је за живота спомињао да је његов отац, прота слободан, неких седам година ле- жао парализован, и прибојавао се да и њега не снађе та „дуготрајна“ смрт био је, ето, поште- ђен бар те тешке очеве судбине последњих година присуствовао сам на више владичанских сахрана (владике јова- на у нишу, владике валеријана у крагујевцу, епископа макарија у карловцима, епископа василија у жичи) ипак, сахрана владике ви- сариона је однекуд превазишла све, како по броју присутних архијереја тако и народа би- ла је масовнија чак и од неких патријарашких сахрана мислим да је то карактеристично ко- лико за вршац толико и за самог епископа ви- сариона нико није слутио да је био у толикој мери популаран хтео бих још нешто да споменем нико, сем мене који сам крај владике висариона стано- вао, није знао за једну његову прилично нео- чекивану особину имао је обичај да по ноћи иде сам у патријаршијску капелу, која је била на нашем спрату, и тамо пали свеће за умрле свакако у првом реду за своју мајку коју је изу- зетно поштовао и волео извод из текста „једне вечери у вршцу“, православни мисионар бр 132, 2/1980
Свеска: 354 | Символ вере
... Фотографија на насловној страни корице: Божанска Литургија у Казанском сабору у Санкт Петербургу, 21 јул 2013 г – чланови делегације СПЦ на прослави 1025 година крштења Русије фото: спцсрб Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Јефрем служи Св Литургију, Ватопед фото: поукеорг Фотографија на полеђини корице: Детаљ из Свете земље фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 354, МАРТ / АПРИЛ 2017 Реч уредника Угаона конструкција православља 2 Реч пастира Вера достојна човека 4 Старечник „Дошло је време, почетак духовних подвига“ Савремени старци о Великом посту 6 Материк Свети мученици Фауста, Евиласеј и Максим 8 У дијалогу са атеизмом Клопке сазнајних моћи 10 ТЕМА БРОЈА Симбол вере: историјат, значај и наше време 13 Срце правоверности Цркве 17 Символ вере – саставни део Свете Литургије 19 Исповедање вере Димитрија Кантакузина 22 Хришћански брак и породица Најважнија служба данас је очинство! 24 Вишедетне хришћанске породице Породица Ковачевић 30 Светиње Свете земље Капернаум, Галилеја 36 Светиње Свете Горе Манастир Пантократор 39 Идите и научите све народе Неке смернице за свештеничку проповед у савременом свету 41 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 43 Мисионарско писмо Једна храмовна слава и њен епилог 46 Путописи Соколице у гнезду манастира 48 Српска традиција и обичаји Српско село 52 Храмови у изградњи Храм Сабора Светог Јована Крститеља на Белим Водама 54 Јубилеј Десети рођендан хора ученика веронауке „Свети Симеон богопримац“ 56 Мисионарски излог Одраз Неба у каонском језеру 58 Владика Данило Крстић – Светлосник Божије Лепоте 60 Сведочанство Чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита 62 Из пера првог уредника Мисионара О владици Висариону 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Символ вере март / април 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
... Фотографија на насловној страни корице: Божанска Литургија у Казанском сабору у Санкт Петербургу, 21 јул 2013 г – чланови делегације СПЦ на прослави 1025 година крштења Русије фото: спцсрб Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Старац Јефрем служи Св Литургију, Ватопед фото: поукеорг Фотографија на полеђини корице: Детаљ из Свете земље фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 354, МАРТ / АПРИЛ 2017 Реч уредника Угаона конструкција православља 2 Реч пастира Вера достојна човека 4 Старечник „Дошло је време, почетак духовних подвига“ Савремени старци о Великом посту 6 Материк Свети мученици Фауста, Евиласеј и Максим 8 У дијалогу са атеизмом Клопке сазнајних моћи 10 ТЕМА БРОЈА Симбол вере: историјат, значај и наше време 13 Срце правоверности Цркве 17 Символ вере – саставни део Свете Литургије 19 Исповедање вере Димитрија Кантакузина 22 Хришћански брак и породица Најважнија служба данас је очинство! 24 Вишедетне хришћанске породице Породица Ковачевић 30 Светиње Свете земље Капернаум, Галилеја 36 Светиње Свете Горе Манастир Пантократор 39 Идите и научите све народе Неке смернице за свештеничку проповед у савременом свету 41 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 43 Мисионарско писмо Једна храмовна слава и њен епилог 46 Путописи Соколице у гнезду манастира 48 Српска традиција и обичаји Српско село 52 Храмови у изградњи Храм Сабора Светог Јована Крститеља на Белим Водама 54 Јубилеј Десети рођендан хора ученика веронауке „Свети Симеон богопримац“ 56 Мисионарски излог Одраз Неба у каонском језеру 58 Владика Данило Крстић – Светлосник Божије Лепоте 60 Сведочанство Чудесан догађај из живота чувеног српског архимандрита 62 Из пера првог уредника Мисионара О владици Висариону 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Символ вере март / април 2017 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
Одреднице:
8
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
...2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је саДУБОКИМ 📌 схватањем ствари, рекао да је
њена проповед признак агресивног (офанзив-
ног) покрета будизма
блавацка зове на братств
...2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са
МЕТА инфо: Р:27919 К:213665 Д:118
| Свеска 357 |
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? превод са руског језика: небојша ћосовић св ап петар, икона из ман св катарине на синају, 7 век октобар / септембар 2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са дубоким схватањем ствари, рекао да је њена проповед признак агресивног (офанзив- ног) покрета будизма блавацка зове на братство људе и народе без живог бога, без христа – сина божијег без госпо- да исуса христа „теозофско друштво“ проповеда „братство“ међу свим религијама циљеви дру- штва се изражавају у следећим параграфима уста- ва: основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави и не дозволити злу да се лепи за срце, праштати другима и кајати се за своје преступе јесте оно најважније у хришћан- ском животу да ли је рађање подвиг или беспотребно му- чење? да ли се човек спасава рађањем? будући да сам присуствовао рођењу четвр- тог детета, могу да кажем да је порођај изузетан подвиг вредан дивљења и поштовања жене од стране сваког мушкарца циљ брачног живота и монашког подвига је исти средства и путеви за достизање тог циља су различити сваки има своје и муке и радости рађање је само по себи недовољно за спасење потребно је довести по- родицу до пред сама рајска врата где нас чека господ наш исус христос издржати све тегобе, које нам „гостовање на земљи“ намеће, са хри- стом у срцу је наш задатак, јер је и господ под- нео муке и понижења имајући у свом срцу све нас данка: „мајка је биће најсличније богу“, ка- же свети владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу комплетан подвиг рађа- ња не подразумева само телесно рађање, које је тек почетак, већ и духовно рађање тј одгајање и васпитавање детета ми нашу децу у том сми- слу још увек рађамо, док се не уобличи христос у њима зато се и називамо родитељи, иначе би само мајка носила ту титулу као она која роди дете у делу васпитавања деце, које ће сигурно бити испитано и проверено на страшном суду, руководимо се светом литургијом: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предај- мо“ „што је људима немогуће богу је могуће“ је- дино бог дела без грешке а за људе важи да ко ради тај и греши у васпитавању деце не постоје мале грешке, само велике зато деламо са надом у бога, а не у своје снаге сваки наш труд је нула пред богом и управо зато се треба трудити, јер што је дужи низ нула то је већа вредност кад бог испред свих нула стави јединицу „деца су апо- столи љубави које нам бог шаље“ уз њих ми се учимо да волимо у христовој цркви су „сви свети“ како се деца васпитавају за задобијање светости? свети оци кажу: „ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву“ небојша: молитва је аутопут којим се путује до неба кад она изостаје, враћамо се на земљу па све из почетка веома је важна за наше поро- дичне односе „иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који ку- ца, отвориће му се“ овим нас господ позива да тражимо од њега, а он ће нам дати оно што нам господ даје на наше молитве нема цену децу васпитавамо да буду верни христу богу и једној светој, саборној и апостолској цркви, да воле своју домовину и свој народ да поштују сваког човека, да поштују законе своје државе бог им је дао мноштво дарова па смо дужни да им по- могнемо да те дарове умноже преносимо им своја сазнања и радимо на јачању њихових кри- ла спремајући их за самосталан лет када дође време за то помажемо им да праве разлике из- међу битних и небитних ствари у животу много тога је потребно, али за потпуно васпитање деце вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 35 било би потребно много људских живота па због тога се више уздамо у господа него у сопствене снаге ко претрпи до краја и томе научи и сво- ју децу тај ће се спасити данка: суштина хри- шћанског васпитања је у поверењу пре свега у поверењу према богу, затим у поверењу супру- жника једног према другом децу треба гледати кроз христа који каже: „без мене не можете ни- шта чинити“ дивне примере родитељства има- мо још у старом завету праведни јов се тако много старао о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајемо ми утичемо једни на друге највише на своју децу зато се треба за времена трудити у светости и ширити благотворну атмос- феру у породици жао ми је деце која поседују агресивност у већој мери свакако их је нешто или неко томе научио или допринео мислим да су у питању разни утицаји: родитељи који се лако подају гневу и нетрпељивости, штетни фил- мови, игрице и др то је опширна тема какви су били порођаји? колико пажње сте посвећивали пренаталном периоду? свака трудноћа и порођај су били другачи- ји, са помало страха, што је природно увере- на сам да беба и те како осећа у стомаку сваку мисао матере своје, утолико пре, нежне речи и миловање стомака, а нарочито молитву за трудноћу се треба припремити постом и моли- твом богу, као и за свако добро и подвижно де- ло децу треба васпитавати примером, речима, мислима и откуцајима свога срца васпитање детета почиње још у стомаку знам једну жену која је у току целе трудноће упражњавала бого- родичино правило трудила се да узноси моли- тве од срца и да привуче благослов царице не- беске на своје чедо у стомаку кад је трудноћа поодмакла и није више могла да се моли стоје- ћи, молила се седећи каже да је духом осетила присуство мајке божије у току порођаја роди- ла је дете са доминантним особинама којима се надала оно се са око пет година удостојило виђења пресвете богородице са христом у на- ручју у току литургије знам и једну жену која је јако страховала од порођаја, али је из чисте послушности вољи божијој, своме мужу и саве- ту духовника, зачела и родила треће дете свој страх је предала богу каже да трудноћу прак- тично није ни осетила, а порођај је био брз и најлакши дете које је родила од почетка је по- казивало готово војничку послушност и жељу за дисциплином као да се њеним поступком у њено чедо од зачећа усадила особина послу- шности знам разне примере, позитивне и не- гативне увек се можемо поучити искуствима мајки из своје околине да ли су о вама писале новине или сте госто- вали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? небојша: имао сам прилику да гостујем на ра- дију слово љубве архиепископије београдско- карловачке у емисији „будимо људи“ у оквиру које сам представио укратко и своју породицу православни мисионар је веома користан часо- пис и редовно га читамо имате ли вашу поруку охрабрења породица- ма које избегавају вишедетство? небојша: подржавам рађање деце, али свако према својим снагама уколико родитељи не же- ле децу, саветујем им да избегавају контрацеп- тивна средства јер сам мишљења да су штетна по здравље, и предлажем да се уздржавају уз молитву данка: у суштини, савршени услови за рађање деце, о којима људи полемишу, не по- стоје на земљи они само губе време, чекајући увек „боље услове за децу“ и лажу себе на крају кад то схвате и зажеле дете, испостави се да не могу да зачну, и ето проблема и панике или ни- су ни приметили, јурећи за својим сновима, да је време пролетело и да су зашли у године када је тешко зачети дете са богом се не можемо игра- ти и шалити зашто не постоје савршени услови? вишедетне хришћанске породице 38 5/ 2017 зато што човеку увек фали још нешто само да купи стан, онда још ауто, викендицу томе не- ма краја а време? ми не владамо временом „ми чекамо христа, а не боље време,“ ни боље услове, било у свету, било у држави или у свом дому нема ни савршених духовних услова ко- ји су појединима изговор за одлагање рађања: „док се још поправим, изборим са својим стра- стима, да дете не би наследило“ и слично ми се кајемо и поправљамо целог живота дете ће свакако наследити нешто од нас, од адама има- ће своју борбу као човек да би задобило венце низаће свој низ нула, који смо већ споменули дете не можемо од духовне борбе избавити, али му је можемо олакшати тако што ћемо се и сами трудити у светости сматрам да господу треба принети првину тј оно најбоље од свега па и од година свог живота, тј младост у младости тре- ба децу рађати, стварати, врлине стицати и ту се може рећи: „немој да те пита старост где ти је била младост“ вишедетне хришћанске породице пелена је застава првога реда на овом свету, није да није, милион и више застава се вије црвена, жута, зелена, плава свака понешто важно означава име једне заставе свете, она завиори кад се роди дете закити кућу, на жици забели, укућане све баш развесели та огромна застава малена, детиња је бела топла пелена распевана мама, тата, баба, деда пелена је застава првога реда срећно нам и здраво првачићу буди септембар први како осване, у кући првака сви се раздане пресрећна бака чила и вита, молитву за школу првачићу чита мама с татом грли првачића свог: – нек је с тобом сине увек добри бог! деда се смешка, бркове суче: – нека те унуче у школи науче, да поштујеш бога, немоћне, старе, учитеље, школу, своје другаре а онда га свако загрли, изљуби: срећно нам и здраво првачићу буди!!! русомир д арсић септембар / октобар 2017 39 маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења маслинска гора и гетсимански врт јелена јонић гетсимански врт, јерусалим (извор: toposiguranjers) храм свих нација – храм страдања христовог, јерусалим (извор: askideascom) храм свих нација, јерусалим: стена исусових молитви (извор: askideascom) маслинска гора је брдо висине 830 мета- ра, смештено километар источно од зи- дина старог јерусалима, од којег га одваја уска кедронска долина у самом подножју маслин- ске горе, на страни која гледа ка јерусалиму, је смештен гетсимански врт, воћњак са маслина- ма површине 50 х 50 метара исус је са својим апостолима боравио у витанији и увек када је посећивао јерусалим он је прелазио преко ове горе више пута се исус управо на маслинској гори обра- ћао својим ученицима, молио и предсказао уништење јерусалима маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења данас се на маслинској гори налазе много- бројни храмови: храм вазнесења, капела ваз- несења, храм патер ностер, гробница пророка, храм св марије магдалене, а на месту где се исус молио смештен је храм свих нација познат као црква агоније – страдања христовог уз сам храм се налази гетсимански врт са осам масли- на за ове маслине се верује да су директни по- томци маслина које сведоче исусово време храм свих нација на месту где се господ молио пред своје страдање, у 4 веку је изграђена рановизан- тијска богомоља која је тешко страдала у зе- мљотресу 747 године византинци је обна- вљају у 9 веку, али храм поново страда, овог светиње свете земље 40 5/ 2017 храм свих нација, јерусалим (извор: holylandtourstravelcom) пута од персијанаца током 11 века крсташи цркву обнављају, шире њену основу на три концентрична круга у знак сећања на три исусове молитве током ноћи хапшења због озбиљних оштећења насталих током салади- новог похода на јерусалим, храм који је био у полусрушеном стању је затворен 1345 и та- кав био све до 1924 када се покреће иниција- тива за његову обнову укупно 12 нација дало је прилоге и у наредне 2 године храм бива подигнут са 12 купола украшених национал- ним грбовима земаља донатора у центру црквене лађе је камен из византијске цркве, ограђен гвозденим венцем од трња мозаик у апсиди приказује христово страдање, а по- ред њега се налазе мозаици који приказују његово страдање и јудин пољубац унутар храма се могу видети и делови византијског подног мозаика споља је позлаћени мозаик који украшава надвратак који приказује стра- дање христово храм марије магдалене храм марије магдалене, смештен на ма- слинској гори, непосредно изнад гетсиман- ског врта и храма свих нација, је препозна- тљива знаменитост јерусалима сматра се да је то један од најлепших храмова у целом је- русалиму и околини овај храм је изградио ру- ски цар александар iii 1888, уз помоћ царског православног палестинског друштва изгра- ђен је у традиционалном руском стилу, а по- свећен је марији магдалени, у знак сећања на царицу марију александровну, мајку руског цара александра трећег изузетна лепота овог храма са седам позла- ћених купола, нарочито је упечатљива преко дана када га обасјају зраци сунчеве светлости испод купола су многобројни симетрични ни- вои декоративне пластике од најфинијег бе- лог гранита, тако да цео храм изгледа као да је из неке бајке у храму се налази крипта са моштима руске мученице војвоткиње елиза- бете федоровне која је страдала у октобар- ској револуцији 1917 год и њене слушкиње варваре јаковљеве године 1930 грчка прин- цеза алиса од витемберга бака принца чар- лса, мајка војводе од единбурга, је посетила овај храм и пожелела да буде сахрањена по- ред своје тетке велике војвоткиње елизабе- те она умире 1969 у бакингемској палати, а 1988 су њени посмртни остаци пребачени у гробницу испод храма археолошка истра- живања из 1982 су открила камене степени- це изнад овог храма, које потичу из исусовог времена, па се сматра да су управо по њима ходиле исусове ноге када је одлазио из ви- тлејема у јерусалим ове степенице се на пра- зник цвети покривају палминим гранама у непосредној близини овог храма се налази место на коме су спавали апостоли петар, ја- ков и јован током молитве исуса у ноћи ње- говог хапшења једна од јединствених светиња манастира је икона богородице смоленске – одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена у великом пожару у либанском селу риханиа у време великих епидемија ку- ге, свештеници су износили ову икону и епи- демија је након тога престала светиње свете земље руски храм марије магдалене, маслинова гора (извор: seetheholylandnet) септембар / октобар 2017 41 манастир дохијар је смештен на стр- мој падини изнад саме западне обале свете горе, на пола пута од уранополиса до дафнија манастир је посвећен светим aрхангелима по предању, манастир је основао јефими- је, иначе велики подвижник и аскета, ученик преподобног атанасија атонског, у другој половини х века предање каже да је јефи- мије био дуго по послушању подрумар (грч дохијар) по чему је и манастир добио име јефимије је био веома вредан и одговоран после целодневног брања маслина и спра- вљања маслиновог уља, као и брања грожђа и справљања вина, све је марљиво одлагао и чувао у приземним подрумима на месту у близини данашњег пристаништа дафне због тога, као и због великих подрума овај мана- стир је назван дохијар-подрумски међутим, пирати пустоше овај манастир, калуђери на- пуштају спаљени манастир и оснивају нову заједницу на месту данашњег манастира, ве- роватно већ у xi веку назвавши га по старом, дохијар у једном документу из 1092 године, стоји да је игуман манастира био извесни неофит и да је он био веома забринут за учестале упаде гусара на свету гору и нападе на сам поред главног храма посвећеног светим архангелима михајлу и гаврилу, мана- стир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса манастир дохијар др немања јонић манастир дохијар (извор: pkbalkanorg) икона пресвете богородице брзопомоћнице дохијарске (извор: monastiriaоgr) светиње свете горе 42 5/ 2017 манастир дохијар ту је записан и податак да је већ у то време манастир био посвећен светим архангелима михајлу и гаврилу у х веку у уставу свете горе манастир дохијар се налази на 20-ом месту на хијерархијској листи у другом уставу свете горе манастир заузима десето место од укупно 18 манасти- ра, а у трећем уставу свете горе заузима 11 место од укупно 25 манастира у хiv веку, након поновне похаре гусара, манастир помажу византијски цар јован v палеолог и српски цар стефан душан наредна два века пирати у више навра- та пљачкају манастир, све до 1560 када у манастир долази свештеник георгије, из андријанополиса, доводи младе калуђере и обнавља полусрушени манастир године 1568 георгије добија помоћ за манастир од молдовлашких владара, нарочито алек- сандра и његове жене роксанде која је да- ла новац да се откупи и поврати целокупна економија дохијара, унутар свете горе, те манастир поново постаје економски са- мосталан и економски ојачава братство подиже јужни одбрамбени зид на коме се надограђују монашке келије и обнавља од- брамбену кулу током xviii века изграђен је звоник и завршена је североисточна стра- на манастира када манастир поприма да- нашњи облик неправилног четвороугла на веома стрмом терену главни храм или католикон посвећен све- тим архангелима михајлу и гаврилу смештен је у дворишту манастира и потиче из 16 ве- ка изграђен је средствима влашког владара александра и његове жене роксанде храм има две припрате, од којих је унутрашња не- сразмерно већа од спољашње одмах по за- вршетку изградње храма, храм је фрескопи- сао о георгије (1568), ученик чувене критске школе фрескописа данашњи дрвени иконо- стас који потиче из 1783 је богато украшен цветним декорима током xvi и xvii века молдовласи су мана- стир дохијар сматрали својим, а њихови вла- дари својом задужбином да би остварили јаче везе са православним центром влашки епископ теофан се замонашио у овом мана- стиру и по упокојењу је сахрањен на левој страни унутрашње припрате поред главног храма, манастир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса најзначајнији од њих је параклис пресвете богородице брзопослушнице ко- ји се налази насупрот улаза у католикон у овом параклису се налази чудотворна ико- на богородице брзопослушнице која је и заштитница манастира дохијар и његова нај- значајнија светиња сваке године манастир бира двојицу јеромонаха који за послушање имају да наизменично читају псалме испред ове чудотворне иконе други параклиси у манастиру су посве- ћени светих 40 мученика, успењу пресвете богородице, благовештењу, светом георги- ју, светим архангелима, светим безсребре- ницима, света три јерарха, светом пророку илији, свим светим, светој тројици, светом димитрију, светом модесту, као и светом онуфрију, светом николају и преображењу ван манастира манастир дохијар у кареји, поседује и келију свих светих у којој бораве његови представници у светој епистасији манастирска трпезарија је смештена уз за- падне зидине манастира, њу је изградио ар- хиепископ охридски прохор у xv веку када је први пут фрескописана, да би у xviii веку трпезарија била поново фрескописана од реликвија поред чудотворне иконе бо- городице брзопослушнице, манастир посе- дује и део животворног крста, честице мно- гих светаца, одежде урађене златотканим тканинама на последњем спрату великог конака је смештена манастирска библиотека у којој се чува 545 рукописних књига од којих су 62 на пергаменту, међу њима је и неколико илустрованих рукописних књига са изузетно богатим заставицама и минијатурама поред овога библиотека поседује и око 5000 штам- паних књига из xviii, xix и xx века манастир дохијар данас заузима десето место на хијерархијској листи светогор- ских манастира у њему је данас око 40 мо- наха који изграђују општежитељну мона- шку заједницу светиње свете горе септембар / октобар 2017 43 у срцима родитеља треба да се сретну правда и мир „црква и деца“– тема је осетљива, а тло не- стабилно зашто? деца су бића која нису искушана у злу, а нису утврђена ни у добру деца се ра- досно одазивају на благодат господњу, али не знају да треба да је чувају, негују и умножавају деца су заштићена од утица- ја грубих страсти својим узрастом, али их одрастање, авај, неће заштитити од сабла- зни којих је препун савремени свет дечије душе су налик на нежне цвасти, али одјед- ном почињу да вену, чим их извуку „из ста- кленика“, тј чим их лише погодних услова васпитања ван сваке сумње, окружење је најбитније у духовном животу детета родитељи су „домаћи богови“, према изразу бла- женог теофилакта бугарског али, ако се не понашају „божански“, очекуј несрећу у срцима родитеља тре- ба да се сретну „правда и мир“, да се пољубе „милост и истина“, да би дете, одра- стајући свим трептајима душе и свим ћелијама те- ла било везано за своју породицу породица је најважнији део ка- да се ради о цркве- ном начину мишље- ња и живота детета, о његовом обитавању у крилу цркве али, признајемо да се не може свака породица похвалити сличном хармонијом узајамних односа шта да радимо? јер, нико неће да пусти своје „слатко дете“ да би оно заврши- ло у „далекој земљи“ савети родитељима: дозволите да поделим са родитељима не- ка своја размишљања: 1ми, одрасли, треба да у својој души загре- вамо пламичак непрестане срдачне моли- тве, да би њена невидљива светлост, поред речи и дела, просвећивала и грејала дечије душе сећате се оне „неизрециве светлости“, коју је сергеј јесењин, песник православног васпитања, видео духовним очима над мај- чинском „колибом“, где је маштао да се вра- ти, да се отргне из погубног загрљаја главног града? 2деца су слободна у својим одлукама и ми не можемо вечито да их „приморава- мо“ да се моле и иду у храм; потребно је да вера и побожност постану за наше птиће унутрашња потреба, неодвојива од њихо- вог самосталног живота која разумна мајка не машта о томе? али наше снаге су слабе, недостају нам педагошки таленти ево због чега је важно мислено посветити своје де- те господу, поверити њему и мајци божи- јој душу детета, свакодневно обнављајући свој „тајни договор“ тајном молитвом, у ко- хришћански брак и породица протојереј артемијe владимиров 5 правила за дете у храму шта урадити да деца, како одрастају, не би напуштала цркву? своје мисли са нама је поделио протојереј артемије владимиров 44 5/ 2017 јој бисмо молили спаситеља да избави од сваке беде и напасти наше несрећно чедо и да га постави на службу себи самом при- мер светих јоакима и ане, родитеља пре- свете деве марије, несумњиво, инспирише свакога 3треба да учимо уметност предавања за- кона божијег, као и педагогију од ство- ритеља погледајте „како је прелеп овај свет“ који је позван у живот прстима творца! до- дир са живом природом никада не може да досади ни деци, ни одраслима међутим сам творац остаје невидљив он никога не при- морава, не тражи узајамност, не прети, али свима излива своју благост и љубав, сва- кодневно нам пројављујући своју очинску бригу за свако од својих створења тако се и ми морамо научити да будемо надахнути и ведри у контакту са децом да непријатне ствари говоримо са пријатношћу да их вас- питајући, не давимо, да их учећи не понижа- вамо да им не будемо на муку већ на радост, да их привлачимо, а не да их одбијамо 4деци је, све док не уђу у укус молитве, потребно дати да у храму нешто раде, да служе нека то буде најпростија и најнепри- метнија ствар: да уносе спискове у олтар, да надгледају свеће и тако даље у храмовима где то разумеју и примењују, царује добра атмосфера, пријатна за оцрковљавање деце 5да би се деца задржала у цркви, треба се њима бавити и ван богослужења у храму овде су сва средства и видови добри – од уметничке школе до фолклора и екскурзија главно је да то буде под окриљем парохије или манастира тада ће и дружење деце бити здраво и безбедно али, како се каже: „веруј, али и проверавај“ савети пастирима што се тиче мог скромног пастирског ис- куства, са радошћу ћу га поделити добро је да свештеник прима децу на испо- вест испред крста и јеванђеља и пре седмо- годишњег узраста, не толико ради покајања, колико због разговора од неколико минута о добру и злу у животу детета уосталом, деца увек имају шта да испричају свештенику о сво- јим грешкама одлично је ако пастир направи „фонд за по- клоне“ – магнетиће, играчке, иконе, бомбоне, књиге, из ког би могао да узима поклоне за своје мале другаре није сувишно ни да стари- јој деци дате број свог мобилног телефона са- мо замислите бар на тренутак – каква је част и радост дописивати се са баћушком и имати са њим добре тајне, непознате родитељима! ако адолесценти који долазе код пастира имају негативан, изазивајући изглед, не би би- ло мудро да их одмах „обливамо врелином презрења“ овде би умеснији био меки ху- мор или мудро ћутање а на завршетку нашег разговора једна па- рохијска сцена: баћушки прилази девојчица са овако великим рупама на фармерицама, да се могу видети колена свештеник је пље- снуо рукама и скоро са непретворном инто- нацијом узвикнуо: „мила девојчице, какви су те то љути пси поцепали?! да ли могу да ти понудим своју заштиту и помоћ?“ треба да увек памтимо да је нама одрасли- ма важан резултат, а он се не састоји у томе да укоримо или доведемо дете у ред, већ у томе да омекшамо његово срце и задобије- мо његово поверење извор: православие и мир записала оксана головко превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица важно је мислено посветити своје дете господу, поверити њему и мајци божијој душу детета септембар / октобар 2017 45 одлуком светог архијерејског синода спц, а на предлог његове светости, ове године сам у својству уредника православног мисионара и клирика архиепископије бео- градско-карловачке имао част да будем међу свештеницима наше помесне цркве одређе- ним да служе током лета у олимпској регији грчке подсетимо, већ неколико година уна- зад постоји веома плодна мисионарска са- радња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катерини- ја г георгије овај човек је oсведочени при- јатељ српског народа, како на речима тако и на делу – бесплатна летовања за многодет- не српске породице и ученике богословија (у координацији са верским добротворним старатељством аем), само су један од успе- шних пројеката реализованих великодушно- шћу митрополита георгија с обзиром да у олимпској регији (која обухвата места пара- лија, лептокарија и неи пори) сваке године летује велики број срба, високопреосвећени митрополит је благословио да у летњем пе- риоду, у поменутим местима, на смену слу- же српски свештеници, при чему митропо- лија организује смештај и храну за њихове породице место у које сам био распоређен на службу је неи пори настало је у скоријем периоду, као туристичка зона са малим бројем станов- ника (око 500), великим смештајним капаци- тетима и дугачким песковитим плажама до њега се долази прилично једноставно – до- вољно је држати се аутопута за атину неких стотинак километара од солуна неи пори се граничи са платамоном, местом које има велики број староседелаца и знатно дужу историју о којој посебно сведочи чувена пла- тамонска тврђава, настала у време четвртог крсташког похода смештај за српског свештеника и његову породицу у овом делу је у подножју малене црквице посвећене светом цару константину и царици јелени, која се налази на узвишеном делу платамона сазидана је пре две децени- је и, заједно са прелепом портом, представља путопис служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи порију мисионарска разгледница из неи порија презвитер оливер суботић 46 5/ 2017 једну од изузетно складних архитектонских целина овог краја, коју посећује велики број туриста порта и прелеп видик који се пружа из ње су разлог због кога се викендом у овом маленом храму обавља велики број крштења и венчања грка из суседних области, али и из западне европе, па чак и америке служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи пори- ју сваког радног дана у 21 час у том храму служи се вечерња служба на српском (и цр- квенословенском) језику по јулијанском ка- лендару, док се на празнике света литургија служи у 9 часова ујутро настојатељ храма је отац василије, са којим српски свештеник за- једно служи недељну литургију (упоредо на грчком и српском језику) храм свете велико- мученице марине (у народу познате као ог- њена марија) по својој величини спада у веће цркве и вероватно је најлепши архитектонски објекат у неи порију у пракси, служба на српском језику изгле- да тако што свештеник служи и истовремено поје стихире и тропаре који су одређени за службу тог дана, док свештеникова супруга за певницом одговара на јектеније, чита псалме и молитве одређене за народ, пева припеве ако су свештеникова деца одрасла такав „си- стем“ функционише сасвим добро, но ако су мала, а притом и мало живахнија то онда уме да буде подвиг и за попадију и за свештеника но бог све уреди – већ на првој вечерњој слу- жби појавила су се два ученика богословије светог јована златоустог из крагујевца, који су били на екскурзији у неи порију они су одмах преузели певницу, а следећи дан им се придружило још неколико школских другара навешћемо имена ових свршених питомаца богословије који су нам помогли током слу- жбе то су: стефан јовановић (епархија жичка), никола ицин (епархија бачка), стефан марић (епархија бачка), ђорђе михајловић (архие- пископија београдско-карловачка), милош спасојевић (епархија браничевска) и миха- ило спасојевић (епархија ваљевска) њихо- во складно појање је одмах привукло пажњу посетилаца и показало колико је у мисионар- ском погледу важно имати добру певницу с обзиром да ове годину уписују богословски факултет, желимо им да током студија раз- горе ревност коју имају сада неколико дана касније, уочи видовдана, на службу је дошао мирослав радованчев, црквењак–појац зре- њанинске руске цркве, који је са супругом марицом и сином душаном летовао у неи порију брат мирослав је преузео певницу на српском језику за све време његовог поро- путопис храм свете великомученице марине, неи пори септембар / октобар 2017 47 дичног одмора његов глас, умилно појање и посебан напев (барачки) су привукли пажњу и срба и грка који су се обрели на служби по- родица радованчев је имала још једну важну улогу: били су нам гости за породичну при- славу, празник светог јована шангајског, коју смо ове године славили у порти платамонске цркве светог цара константина и царице је- лене а када се брат мирослав спремао да се врати у србију са одмора, појавио се однекуд још један богословац са својом породицом био је то никола пирц (епархија нишка), ђак треће године београдске богословије „свети сава“, који је наредних неколико вечери био за певницом последњих дана наше службе су дошли милош и јелена костић, наши по- знаници из заједнице светосавске цркве на врачару, те су и они дали свој допринос складном функционисању певнице што се присуства срба на служби тиче, то би, реално говорећи, могло бити доста бо- ље, с обзиром на број наших туриста у овом крају чини нам се да највећи број наших сународника некако успутно долази у храм (управо туристички), што је, руку на срце, чест случај и у србији са друге стране, они који су долазили на службу, били су редовни готово на свакој и остајали су до краја посебно нас је обрадовао велики број срба на светој ли- тургији за видовдан, што и приличи величи- ни тог празника са нашим људима смо имали обичај да поразговарамо на платоу испред храма ту их је увек било, како због службе, тако и због положаја храма долазили су са разних страна: бања лука, нови сад, београд, ваљево, ниш, панчево, обреновац и имали су разноврсна питања, понекад и ван темат- ског круга који се тиче свештеничке службе у ужем смислу од других православних народа на служби су повремено били присутни румуни најјачи утисак на нас су, међутим, оставили пољаци римокатолици, који су такође долазили у наш православни храм они су често остајали то- ком целе службе и показивали велико стра- хопоштовање неретко су били на коленима и после завршене вечерње службе са њима смо имали занимљивих тема за разговор, ма- кар кратак, за шта је обично послужио лик јана собјеског (чувеног пољског краља који је зауставио продор ислама у европу) и анто- нија језорањског (пољског грофа који је био један од првих учитеља у жаркову, делу бео- града у коме служим као парохијски свеште- ник) било им је драго да православни све- штеник и њима обрати пажњу на тај начин, а неретко су нам прилазили и на улици да пита- ју када има служба и томе слично колико би тек пољака било у овом храму током лета да су којим случајем православни, о томе може- мо само да нагађамо а када смо већ код теме мисије међу непра- вославнима, првих дана службе у неи порију посетио нас је млади и ревносни презвитер владислав голић, парох у месту лакавана (епархија источно-америчка) отац влади- слав је са супругом саром и сином натаном био на одмору у грчкој и једно цело поподне поделио је са нама искуство мисионарског рада у северној америци, која је мисионар- ско поље од огромног значаја уверени смо да ће наша црква у сад, са таквим свеште- ничким подмлатком, бити на нивоу задатка који је чека у 21 веку путопис храм светог цара константина и царице јелене, платамон 48 5/ 2017 већ је наведено да је митрополија китру- са обезбедила не само смештај, већ и храну за свештенике и њихове породице док су на служби у олимпској регији у неи порију – платамону, то је везано за објекат под на- зивом k a а i у питању је преуређен војни камп затвореног типа у коме туристички бо- раве искључиво војна лица из грчке са својим породицама у оквиру тог комплекса постоји и капела посвећена светом великомучени- ку прокопију, у којој сам имао част да саслу- жујем на храмовној слави на вечерњој слу- жби је началствовао митрополит георгије, а на светој литургији, јеромонах занимљивог имена (теологос) који је задужен за војску особито упечатљив доживљај је била литија, увече на сам празник светог прокопија, у ко- јој је учешће узео и војни оркестар у грчкој, подсетимо, црква и држава нису раздвојене на вештачки начин, већ дејствују симфониј- ски символ таквог деловања су управо ова- ква молитвена сабрања када човек на вечер- њој служби види сва та војна лица високих чинова, од којих највиши званичници имају активну улогу на богослужењу (читају неко- лико молитава из молебана светитељу), онда схвати колико су срби заправо одрођени од природне везе цркве и државе каква је по- стојала вековима пре револуционарног пре- врата изведеног после другог светског рата у овом војном комплексу смо, после литургиј- ске службе, упознали и појца илију из лари- се, који нам се одмах после службе обратио са неколико реченица на српском језику од њега смо сазнали да је, током рата у босни, примио у свој дом српску деветогодишњу девојчицу којој је отац погинуо на ратишту, и да га је она учила српски језик кроз игру већ неколико година уназад постоји веома плодна мисионарска сарадња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катеринија г георгије путопис порта храма светог цара константина и царице јелене са празничног вечерња у капели светог великомученика прокопија, војни камп k a a i платамон септембар / октобар 2017 49 велики број грка ове области је, попут појца илије, током ратова деведесетих прискакао у помоћ нашем народу на сличан начин нека им господ узврати за милост коју су указали српским ратним сирочићима! и на крају, где је служба божија, ту су и искушења – она се не могу заобићи макар човек био у најмирнијем делу света тако су нас једне прилике, у четири сата ујутро, про- будили младићи који су дошли на моторима, прескочили закључану ограду око храма у чијем подножју смо били смештени и ушли у порту када сам изашао да проверим да ни- су у порту можда упали неки провалници, угледао сам занимљив призор: на платоу иза храма са кога се пружа видик ка мору била је група од петнаестак младића који су се гласно смејали и разговарали на неке своје теме с обзиром да су држали флаше и лименке у рукама, било ми је јасно да су се враћали са неког весеља и да нису имали лоше намере, али да су се мало више занели и прешли границу пристојности (вероватно нису ни били свесни да некога има у просто- ријама испод храма) некако сам се уздржао од придике због начина на који су ушли у затворену порту и обратио им се смиреним тоном, упитавши да ли је све у реду? они су се у тренутку збунили, да би потом један од њих испредњачио, извинио се и упитао да ли могу да остану на црквеном платоу? до- били су дозволу, под условом да буду мало тиши после неколико дана, када сам промислио о поменутом догађају, схватио сам да су ти адолесценти заправо осетили простор у ко- ме ће наћи мир и да је њихов чудан поступак у неку руку био специфичан вид боготрага- лаштва ко зна, можда ће у годинама које су пред нама неко од њих постати појац, свеште- ник, монах и служити управо при том храму касније ми је било жао што нисам макар мало сео са њима и поразговарао тог јутра, иако је ниво грчког језика којим се служим оскудан у изразу – из неког разлога сам убеђен да би- смо се у свему разумели, с обзиром да мла- ди људи траже отвореност, а не виспреност у изражавању у србију смо се вратили пуни утисака, а пре свега ободрени осећајем да у митропо- лији китруса, платамона и катаринија имамо искрену браћу и да се у њој можемо осећати као код своје куће гостопримство високо- преосвећеног митрополита георгија је нешто посебно и вреди да буде поменуто на страни- цама овог часописа песма која следи мало је уздарје том гостопримству и њу посвећујем нашем братском грчком народу: српским кумовима, похвална песма с чим` се грчки народ подичити има? да л` најпре културом ил` плавим морима? или нечим трећим, другачијим, већим? јесу ли јунаци њима главна дика? ил` су то песници? можда реторика? дал` су им философи историје слика? све то грке краси, и то обилато, народ су посебан, но не само зато има нешто веће, вредније но злато то нешто су свети њиховога рода, нема их толико у других народа то је главна дика јелинскога лика нема светог чина који не дадоше, цркву украсише, христа прославише, многе незнабошце они обратише међу њима србе учинише браћом, не по крви својој, но по вери правој кумове имамо да се поуздамо! кумовима нашим певам песму ову, светима јеладе, што их господ даде да су главна дика јелинскога лика! а међ` њима прво светој браћи славној, кирилу премудром, методију храбром, што србе обдарише најважнијим даром путопис 50 5/ 2017 отац филип гатари је изузетан мисионар пра- вославља у африци, у северном подручју кеније, у округу нијери клирик је александриј- ске патријаршије и директор је православне школе „свети антоније велики“ важи за смире- ног човека чија реч има тежину 1 шта вас је лично мотивисало да се бавите мисионарењем? христос је послао своје апостоле да обављају највећи мисионарски рад – да проповедају, уче и преобрате људе да следе христа као свеште- ник, сматрам да је потребно имати мисионарско срце које може да се суочи са изазовима са ко- јима се христови следбеници сусрећу тежња да извршим доживотни утицај на животе што више младих мотивисала ме је да размишљам о фонтани образовања где ће многи освежити своје умове и борити се против незнања обра- зовање је стуб око којег се све остале људске активности окрећу образована особа је и оспо- собљена да се суочи с будућим изазовима и да нађе решење наша православна мисионарска школа „свети антоније“ почива на геслу образо- вање – основ мог живота основно образовање је неопходно за оне који ће желети да се даље образују на различитим пољима на пример, свештенство мора бити образовано 2 које су по вашем мишљењу најважније особине православног мисионара? а) божанска и људска пуноћа – бог је тај који надахњује, а човек извршава; б) евхаристијска – да кроз све људске актив- ности открива евхаристијску природу; в) друштвено-економска – бављење друштве- но-економским аспектима људског живота; на- стојање да се подигне друштвено-економски статус људских заједница; г) психолошка – бављење психолошким про- блемима који раслабљују људско друштво 3 о чему треба посебно водити рачуна када је реч о мисији цркве? а) јеванђеље – испуњавамо ли христово је- ванђеље или не?; б) ставови – колико добро мењамо сопствене ставове и ставове оних којима се обраћамо?; в) културно наслеђе – колико ценимо и по- штујемо културно наслеђе оних којима се обраћамо?; г) поштовање – колико поштујемо основне вредности оних којима се обраћамо?; д) језик – поштујемо ли локалне језике или их наменски замењујемо страним језицима који разводњавају идентитет народа и понекад ис- кривљују јеванђељске идеје? 4 по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? сваки пут кад је позитивна промена уоче- на, настројење сваког појединца да се разви- ја, лична и колективна мотивација, то је одраз успеха ако се догађа супротно, то онда значи неуспех ако су циљеви и задаци постигнути у одре- ђеном временском оквиру, то је успех ако нису испуњени, то значи неуспех ако смо сведоци духовног и материјалног напретка, то је успех супротно томе је неуспех кад циљна група при- грли процес, активности или идеје, и доживља- ва их као своје, то је успех кад год се дешава су- протно, то је неуспех ако је приметно побољшање живота људи у области мисионарског рада, значи да је успе- шно ако се то не дешава, значи да је неуспешно десет питања за православног мисионара у овом броју одговара: свештеник филип гатари, кенија десет питања за православног мисионара септембар / октобар 2017 51 десет питања за православног миси онара 5 који мисионарски пројекат православне цркве бисте данас посебно издвојили? а) издаваштво и превођење – превођење раз- личитих религијских и црквених књига и слу- жебника, као и издавање црквеног рада разли- читих православних аутора на локалне језике; б) градња теолошких факултета, мисионар- ских школа, мисионарских болница, стационара и клиника; в) обезбеђивање стипендија за студирање у иностранству; г) посете мисионара као појединаца и као гру- па различитим земљама 6 где, по вашем мишљењу, има простора за унапређење мисије у 21 веку? охрабривање све више појединаца да се укључе у мисионарске активности охрабри- вање више сестринских цркава да се укључе у мисионарски рад који ће бити усмерен и ка уну- тра и ка споља издвајање више средстава за мисионарску делатност заједничко планирање и сарадња, како би се избегло дуплирање миси- онарских пројеката 7 које су ваше препоруке за унутрашњу, а које за спољашњу мисију? појединачне цркве треба да креирају локал- ни механизам унутрашњег мисионарског рада на унутрашњи мисионарски рад треба приме- нити свеобухватни, скројен по мери, и пријем- чив метод препознати конкретне потребе у датој области мисионарске делатности препо- знати појединце заинтересоване за мисионар- ски рад што се тиче спољашње мисије, треба извести студију случаја за сваку област мисио- нарске делатности успоставити консултације између спољашних мисионара и радника на унутрашњим мисијама како би препознали при- оритетне области активности омогућити спољ- на средства за завршетак започетих пројеката спољашње мисије процена пројеката који су споља финансирани укључивање очекиваних резултата за побољшање живота људи у датој мисионарској области 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту у почетним фазама оснивања ове образов- не установе сусрео сам се са следећим: недо- статком подршке пројекту од стране локалне заједнице, преовлађивањем личних интере- са вођа локалних заједница, са мешањем ло- калних политичара, недостатком средстава за финансирање свих области активности, са недостатком сталног наставничког особља због ниских зарада и високе стопе транзиције наставника ипак, успех је забележен у броју ученика који су завршили средње образова- ње, смањењу стопе напуштања школовања, континуитету подучавања и учења упркос многим изазовима, стицању руководствених и менаџерских способности, обезбеђивању за- штите и очувању нашег школског и црквеног земљишта, загарантованом пружању образо- вања ученицима који су иначе угрожени 9 коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? мој лични избор били би свети кирило и методије – учили су словене хришћанству и хришћанским начелима, изумели су словенско писмо, многе су преобратили у православље, жртвовали су свој живот за христово јеванђеље 10 ког савременика бисте издвојили када је реч о мисији цркве? из искуства у кенији издвојио бих блаженопо- чившег архиепископа макарија iii, председника кипра, и архиепископа тиранског анастасија архиепископ макарије основао је богословску школу у најробију како би образовао младе кенијце за свештенички позив обезбедио је финансирање богословије крстио је око пет хиљада људи у православље оживео је пра- вославну цркву у кенији архиепископ анаста- сије је отворио поменуту богословију 1982 го- дине организовао је веронауку у богословији основао је административни центар кенијске цркве проширио је богословију како би прима- ла ученике из целе источне африке, а касније и из целе африке саградио је и освештао многе локалне цркве, посебно у кенији за нас је био харизматичан епископ јер је поистоветио себе с тежњама локалних кенијаца разговор водио: станоје станковић превод с енглеског: милана вучићевић 52 5/ 2017 сада већ давне 1815 године, вук караџић је затражио од шишатовачког игумана лу- кијана мушицког, иначе свог пријатеља и са- радника, да пише свештенику у селу грк, како би записао још коју песму од филипа „слепца“ на овом месту вук је мислио на нашег славног гуслара филипа вишњића који је обишао мно- ге манастире, упознавао бројне духовнике, и посветио им живописне стихове тако се на почетку вишњићеве песме бој на чокешини, прославља планина цер, манастир чокешина и игуман хаџи-константин, па тек онда наводе бројне устаничке старешине на крову мана- стирске цркве две птице, два гаврана стрпљи- во проводе цео дан у очекивању боја, ужи- вајући у слави овог дана и јунаштву храбрих устаника у даљем току песме, упечатљива је слика хаџи-констатина који исповеда и закли- ње устанике пред очекивани напад турака под вођством браће недић, устаници већају и одлучују да пођу у сусрет непријатељу, како би се избегло скрнављење манастира у самом боју, хаџи-констатин није учествовао, што ви- шњић посебно наглашава погибију устаника ожалили су цер и видојевица у овом стиху, слепи гуслар користи назив видојевица, јер је по предању манастир чокешину подигла ви- да, сестра милоша обилића, која се замона- шила на тај начин филип је доводи у духовну везу пострадале устанике са древним косов- ским јунаком, милошем обилићем и његовом храбром сестром видом сам вишњић је много полагао на косов- ски завет и његовој значај у знаменитој пе- сми почетак буне на дахије, дахије позивају хоџе и ваизе на саветовање, да им протума- че небеска знамења „два смо влашка цара погубили“, подсећају они дахије, „констан- тина насред цариграда и лазара на пољу косову“ они напомињу дахијама да је му- рат на самрти опростио милошу обилићу султан је позвао своје наследнике на по- пустљивост према српском народу и њего- вим старешинама, што дахије нису спремне да примене нетрпељивост дахија је увела цео пашалук у колективну трагедију на да- хијском списку за погубљење, нашли су се, по филипу вишњићу, два свештеника (про- та никола из ритопека и прота марко из остружнице) и тројица монаха-хаџија (ру- вим, ђера и мелентије), при чему је монахе посебно опевао хаџи мелентије је походио свету земљу или, како дахије, у песми кажу, „влашку ћабу полазио“ с путовања је донео ферман, по којем му султан дозвољава да изгради манастир рачу хаџија је испошто- вао рок за градњу, али га дахије неправедно сумњиче да манастир утврђује, а топове и џебану тајно набавља гуслар се нешто дуже задржао на ликовима хаџи-рувима и њего- вог ученика хаџи-ђере, чији помен изази- ва посебно негодовање код дахија они су писмени људи, који су своју ученост иско- ристили да састављају молбе султану ради из историје српске православне цркве гуслар вишњић је, из дубине душе, опевао српске духовнике као личности које су израсле из народа, са њим живеле и страдале филип вишњић и српски духовници др ђорђе вуковић септембар / октобар 2017 53 заштите сиротиње од зулума дахија свој тројици духовника тајно је спремана смрт хаџи-ђера је погубљен у моравцима код цркве, хаџи-рувим у београду, а хаџи-ме- лентије је преживео рувимовој личности вишњић се у песми још једном враћа он бележи да је сунце потамнело након по- губљења кнеза алексе ненадовића, илије бирчанина и хаџи-рувима, чиме само нагла- шава колики су грех турци учинили што су недужне људе погубили, да се и небо потре- сло због такве трагедије вишњић је својом песмом забележио скр- нављење поцерског манастира петковице, погубљење три манастирска ђака, заробља- вање и мучење игумана исаије на вест о овој трагедији, у помоћ долази поп лука лазаре- вић са војском, али разбијени турци одво- де заробљеног игумана у босну (песма луко лазаревић и пејзо) лик свештеника и војводе луке лазаревића, вишњић је градио у чита- вом низу песама као брижног старешину ко- ји се стара за војску и народ док је пролазио пољем, лукина силуета се учинила као пла- нина (бој на лозници) слепи гуслар је опевао и проту николу смиљанића (бој на мишару) није заборавио ни свештеника филипа из села добрић у јадру, који је ухваћен и погу- бљен заједно са кнезом илијом (песма кнез иван кнежевић) поред духовника православља познатих историји, филип упечатљиво сенчи још два духовна лица позната вероватно из локалних предања први је хиландарски игуман ва- со који са ђаконом исаијом путује урвином планином успут наилазе на мртвог марка краљевића игуман је помислио да марко спава и опомиње ђакона да не пробуди усну- лог јунака када из нађеног писма сазна да се марко упокојио, он преноси његово тело на свету гору и у дирљивој сцени опојава и са- храњује нашег епског јунака игуман је и из- вршилац марковог тестамента, по којем се један ћемер блага троши за погреб, други за украшавање цркве, а трећи за даривање сле- пих и кљастих најдирљивије је осликан лик милешевског игумана васе (истог имена као хиландарски игуман) он налази уплакано „ђаче самоу- че“ крај црквених врата и брижно га теши (и филип је био самоуки гуслар) у том теше- њу игуман се открива пред слушаоцима, као врстан познавалац дечје душе он зна какве све муке могу да муче дете: тешка књига, ра- стављеност од мајке и жеља за женидбом игуман је спреман све да опрости опоме- нут игумановим беседом, ђак открива да се уплашио ужасног сна игуман мирно слуша и тумачи сан који најављује хасан-пашину на- језду на манастир милешеву са неким незе- маљским миром, он завршава тумачење сна речима да ће паша „игумана мене погубити“ игуман се није уплашио за себе, нити могу- ћег страдања у том тренутку, хасан-паша са војском стиже пред милешеву у даљем опису догађаја, вишњић показује да познаје ред и поредак у манастиру игуман се моли богу и светом сави да му опросте што мора да отвори ћивот и узме свете мошти по па- шиној наредби молитва је услишена, те се зрак са неба пробија кроз куполу и ћивот се сам отвара игуман износи мошти пред пашу, а затим стаје поред њих паша хоће да оскр- нави свете мошти, али се дешава чудо: паша ослепи, а турци се разбеже тада се паша по- кајао и замолио игумана за милост, па се игу- ман три дана молио светом сави (овај детаљ је занимљив јер је и сам филип био слеп, па указује да се гуслар на својим путовањима вероватно молио светоме сави) на крају пе- сме, паши се вид и нешто војске повратило тада се паша заветовао да ће сваке године даривати мошти и манастир, што је редовно испуњавао гуслар вишњић је, из дубине душе, опевао српске духовнике као личности које су из- расле из народа, са њим живеле и страдале поменути духовници су савесно извршавали своје дужности: поправљали су богомоље, ишли на ходочашће у свету земљу, заступали народ пред властима, а у одсудном тренутку стали раме уз раме са својом паством и с њом делили добро и зло неки од њих су страдали христовог имена ради страдање појединих духовника пропраћено је небеских знамењи- ма, као потврда њихове праведне жртве из историје српске православне цркве 54 5/ 2017 старе српске породице су одвајкада биле чу- вене по питању девојачке невиности када се двоје младих „загледају“ једно у друго, стро- го воде рачуна о „граници“ понашања, у свакој прилици, па и када се случајно негде затекну са- ми, на неком скупу, као што је свадба, недељна игранка, вашар било би зло и наопако да се за неку девојку чују неке гласине о њеном понаша- њу цела породица била би „узета на језик“, што би било непреболно за целу фамилију зато су до пунолетства млади оба пола надгледани од стра- не старијих да се нешто непримерено не догоди осамнаестогодишње пунолетство жељно се дочекивало, прво облачење у свечане „аљине“ посебно шивене за тај дан прво свечано одело и мушко и женско, прво хватање у коло, први стисак девојачке руке, прво узбуђење и узавре- ли образи за момке је било лако: нова кошуља са неким пригодним везом, прслук, шешир, брич панталоне, чарапе, опанци са носем – шиљкани, и неколико десетица за коло и лицидерско срце за своју изабраницу девојачка опрема била је неклико пута скупља од мушке: кошуља, јелак, сукња која се прекачињала, чарапа, опанци са носем и папуча посебна девојачка опрема би- ли су дукати ношени око врата, који ће јој при- пасти као мираз све је спремно, чека се први хришћански празник у своме, или суседном селу, где се организује вашар, где ће се окупити мно- штво младих који треба да проиграју, оних који већ играју и жена које ће да надгледају девојачка понашања, а посебно која ће до кога момка нај- више да игра то ће бити знак да се то двоје већ гледају на вашару свега и свачега: циркузанти са својим тачкама, рингишпили, набацивање коту- ра на кочић, неки мали поклон, поређане козер- ве се обарају са крпеним лоптама и ту има нека награда, пљеште пушке са драмлијама, љуљашке у чамцима, сладолеџије, бозаџије, шећерлеме, разне дрангулије за децу неколико коловођа развили кола, зној лије са лица, кошуље мокре, али се не престаје хитре ноге преплићу „ситан вез“, девојке су много умореније, играју полако одржавјући такт да не погреше као што увек бива дечија љубав почиње још у четвртом разреду основне школе, који је за многе момке и девојке био крај школовања то је време када су сеоска деца тек понека одлазила на више „чколе“, јер је орање, сејање житарица и поврћа, копање, окопавање – загртање, сејање расада, и остала сазнања о пољопривреди би- ло мого прече дружење на сеоским прелима и свадбама, организовање моба за копање, жетву, вршидбу, зближавали су момке и девојке тако се до проигравња много њих већ тајно обећа- ло било је дружење девојака и момака из својих сокака, али су између њих били ретки бракови понашали су се као блиска фамилија обично су момци ишли по другим сокацима и селима и та- мо „кибицовали“ девојке село јечи од момачких надпевавања по сокацима девојке скоро препо- знају по гласу ко ће проћи поред њихових кућа, а оне, по њих две – три, сакупе се испред једне куће чекајући да им прођу њихове „ђидије“ мом- српска традиција и обичаји све је спремно, чека се први хришћански празник у своме, или суседном селу, где се организује вашар, где ће се окупити мноштво младих који треба да проиграју, оних који већ играју и жена које ће да надгледају девојачка понашања обичаји пред свадбу у старини спасоје т влајић септембар / октобар 2017 55 ци ће се са девојкама задржати толико дуго док неко старији, од укућана, као има нека посла да поред њих прође мало ће се, као, закашљати, и то ће бити знак да девојке морају у кућу што се испричало, испричало, ако се нешто заборавило настави ће сутра увече тако ће до вашара свака сестра сазнати коју ће девојку брата позвати да се ухвати до њега већ напоменусмо да се у порти развило не- колико кола знају се коловође које ће се током кола повремено мењати, а тако се мењају сестре и девојке зато ће свака девојака са другарицом чекати да је момак позове у коло када коловођа поведе коло за њега се ухвати једна од сестара, она држи брата под руку, у прегибу лакта девој- ка која треба да се ухвати до коловође сачекаће да се обрне први круг и када коловођа стигне до ње сестра излази из кола, а у коло се хвата она права, она хвата коловођу за руку такав је срп- ски обичај да се рођак и рођака држе под руку, а остали за руке почело је да се смркава момци и девојке из суседних села враћају се, углавном „пешке“ пре- ко поља песме се оре, јер младост је младост, и код ње нема умора једино око девојачких вратова нема дуката дукати су на време скло- њени на сигурно место пре него што ће се смрк- нути тек за сваки случај убрзо се селом проне- се абар да се та и тај жени са том и том многи заинтересовани(е), жељни(е) аброва не могу да верују и ако не верују, црвић сумње им не да мира, и разговор се наставља; од кога си болан (болна) чуо (чула)? чула сам од, шапатом каже поименце, да нико не чује, знаш да су тај и она, поменуће им имена, главне проводаџије у селу и да он(а) зна све шта се у селу догађа абар стиг- не и у суседна села, сва су близу једно другом млади се, скоро свако са сваким зна, било пре- ко родбинских веза или дружења проводаџи- је не дангубе оне раде свој посао, само се чују лепе речи хвале, све је нај, нај, он(а) гарантује главом да је све што каже истина у селу свако зна шта ко доручкује, а шта вечера домаћини се свакодневно виђају по пијацама, на улици, ка- фанама где се уз „каву“ и ракијицу, све сазна шта се у селу догађа када проводаџије заврше свој део посла, када се домаћини преко њих усагла- се када просиоци могу да дођу да просе девојку, тај дан се мора испоштовати младожењин отац ће са неким од браће, њих двоје троје, и „вла- шом“ своје најстарије препеченице, доћи код будућег пријатеља, нормално ће се поздравити, али се неће пољубити љубљење се одгађа за сат или два касније када се „посао“ обави до- маћин од дома је позвао неког од своје браће, припремио добро мезе, и изнео своју најбољу ракију разговор почиње неком неформалном причом прича се о летини, стоци, ценама на сточним пијацама, убаци се по нека шала, да би се започели званични разговори „ домаћине ми дођосмо –добро нам и здраво дошли „до- ђосмо да запросимо вашу ћерку (каже име) за мога сина (каже име) ето деца су се заволела, па ето да деци не чинимо на жао, нека им буде срећно“ домаћин одговара шта је све спремио што ће ћерка понети у мираз у нови дом: спа- ваћа соба са шифоњером, толико дуката, могу да дам толико пара и ланац земље – нека знају унуци шта им је деда поклонио „ето пријатељу нека буде са срећом, хвала ти пријатељу и не- ка је уздрављу“ честитање грлење и љубљење, са обе стране џабе су биле све приче када све се то знало, јер су проводаџије пренеле све шта ће млада донети договоре се о месецу, обично јесењем, и дану када ће бити свадба будућа сна- ја ће тек тада изаћи да поздрави прво будућег свекра љубећи га у руку, он ће је даривати ду- катом затим све просиоце, оца и мајку, која је тек сада изашла да поздрави пријатеље, љуби у руку убрзо ће доћи и младожења, он је чекао код првог комшије, он ће прво пољубити таста и ташту у руку, а затим оца и остале присутне са девојком ће се поздравити, а за пољубац ће мало сачекати била би велика срамота да се њих двоје мла- дих, који су тога дана најсрећнији, јавно пољу- бе биће јавни пољубац, али, тек после венчања ето, тако је то у србији брале, уместо да момак купује девојку, девојка купује момка када се све сабере шта ће девојка донети у мираз, женидба се исплатила у селима око београда било је та- ко када се роди женско чељаде отац и мајка већ знају да се морају припремити за тај, не мали, издатак зато би поднапити српски домаћини, који имају више синова певали: „није није газда ко има волова, већ је газда ко има синова“ српска традиција и обичаји 56 5/ 2017 тог памтећег августовског дана бој је био тако жесток, да се увече ничије простран- ство прекрило телима убијених – и непри- јатеља и наших бораца сунце се већ скоро дотакло хоризонта одједном установљена тишина се учинила опипљивом али њу је нарушио громки немачки марш – то је код немаца почињала вечера док смо ми пушили и разговарали, земљак мој иван бож- ков се повукао у страну ја сам знао да он не воли дувански дим одједном је иван, из неког разлога, подигао главу над зидом рова њего- ва непажљивост ме је зачудила и ја сам викнуо: „иване, шта то радиш? снајпер дочекујеш?“ божков се спустио у ров и приближио ме- ни, нечим силно узбуђен: „ти ништа не чујеш, петја? тамо жена плаче“ „теби се учинило, вања откуда би жена дошла? осим разбије- не капеле, тамо ничега нема“ „поливанов говори истину“, подржао ме је наредник зимин „ја ништа нисам чуо, музи- ка смета“, рекао је сартанбајев уједно је марш утихнуо, дословно га је не- ко посебно угушио, и ми смо јасно чули, како недалеко плаче жена божков је брзо ставио на главу шлем, попео се на бедем и стао па- жљиво да гледа на неутрално пространство „тамо се магла згушњава“, измењеним гла- сом рекао је божков, „а по магли, по ничијој земљи на нашу страну иде жена она она се поклања над убијенима она господе! она личи на богородицу!“ ја нисам дао земљаку да каже до краја и свукао сам га за ноге у ров, спремајући се да га поново прекоревам за неопрезност, али видео сам да он плаче „шта је са тобом, вања?“, тихо је упитао на- редник зимин „он је полудео!“, срдито је рекао казанец „сам си скренуо ништа не разумеш и зато ћути!“, повикнуо сам ја на казанца „не свађајте се, браћо! боље сами погле- дајте, само се не свађајте!“ и ми смо тада видели: по ничијем пољу у лоптама магле ишла је жена у тамној и дугач- кој, до земље, одећи, са ниско опуштеним на лицу велом она се клањала над убијенима и гласно плакала неко је од бораца рекао: „и немци на провиђење гледају њихови шлемови над рововима штрче“ „нека гледају само да не пуцају“, рекао је наредник зимин и ја сам се окренуо ка ива- ну земљак мој се молио, а по образима ње- говим клизале су крупне сузе казанец ме је ухватио за рукав војне блузе и тихо упитао: „ти такође мислиш да је то богородица?“ „а ти иконе ниси видео?“, престигао ме је зимин „зашто нисам видео? видео сам али ту не- што није у реду види каква је она – висока, један или два пута већа од људског раста“ „значи да тако треба!“, прекинуо је казанца зимин „господе! како она плаче! право у души све се преврће!“, рекао је неко иза мојих леђа чудна магла већ је покрила већи део ни- чијег поља, а ја сам помислио: „треба тако! као да савану погинулих покрива“ жена, налик на богородицу, уједно је престала да плаче и, окренувши се на страну наше транше, поклонила се исправивши се, она је опет продужила жалосни пут, прелазећи га плачем а божков је рекао: „богородица се на нашу страну поклонила – победа ће бити наша“ духовне поуке у причама богородица се на нашој страни поклонила са руског превела: дајана лазаревић септембар / октобар 2017 57 задовољни исходом, ми нисмо примети- ли када се појавио поручник хворин и ср- дито упитао: „редове божков, шта сте ви то рекли?“ „ја сам рекао, друге поручниче, да нас је богородица благословила на победу“ „шта ви себи дозвољавате редове божков?“ „а ви сами погледајте, друже поручниче“, умешао се зимин, „она још увек оплакује погинуле“ „ви сте се договорили?“, повисио је глас поручник, али из рова је ипак погледао он је минуту гледао на провиђење, затим је, гласно фркнувши, испалио: „чујеш све ово? ђаволски трик, а ви ја ћу сад да про- верим вашу богородицу!“, и дограбио је из футроле пиштољ но, да пуца, поручник ни- је успео – казанец је својим снажним телом притиснуо слабашног поручника хворина к зиду рова и погледавши му у очи, рекао: „то не треба радити, друже поручниче чак ни немци нису смели да пуцају“ казанец је пустио поручника тек тада, када сам му ја рекао да је провиђење нестало он се окренуо к мени и затражио је цигарету а поручник хворин је са мржњом погледао на григорија и реметећим младалачким гласом повикао: „одговараћеш, редове казанец! на суд ћеш ићи! зимин, сарантабајев и ти (сев- нуо је на мене очима) бићете сведоци ваша презимена ћу да означим у рапорту!“ „о чему сам дужан да сведочим?“, упитао је наредник зимин „како о чему? о томе, како је редов каза- нец напао командира! зар није јасно?“ „јасно, друже поручниче, али ја ништа та- ко нисам видео“ „ја такође нисам видео“, подржао сам ја зимина „а моја совсим ништо не видео моја спа- вао“, рекао је, смешећи се, сартанбајев „шта ви то себи дозвољавате? преступ- ника покривате?“ „одједном ви тако, друже поручниче ви сте на фронту свега недељу дана, а казанац и ја трећу годину у рововима није важно ко је био ко пре рата казанац је на фронт пошао као добровољац“, рекао је чврсто наредник зимин поручник, као да је прозрео, оборио је главу, тражећи излаз из насталог положаја, а ми смо ћутке гледали у њега на крају је он подигао поглед и, погледавши на божкова, већ мирно рекао: „да, узбудили смо се! мало ли смо тога видели саветујем вам да о томе мање ћаскате! да ли вам је јасно?“ „јасно, друже поручниче!“, одговорио је за све зимин „а ево и вечера је стигла вечерајте!“, ре- као је поручник хворин и отишао на дру- гу страну транше а божков је тихо про- говорио њему следеће: „младо – зелено! слава теби, пресвета богородице! уразумио се поручник“ потом је наступила ноћ казанец, попу- шивши цигарету, сео је код божкова: „ти, вања, не љути се на мене дошло нешто разумеш, растао сам као безбожник у детињ- ству ниједну молитву не знам“ „бог се мора у срцу имати, гриша, а моли- тва се може научити ако ниси верујући, не треба бити светогрдан за незнање твоје бог ће опростити, а за светогрђе ће казнити!“ „разумео сам ја, вања а ти ћеш после ра- та да учиш за попа?“ „не за попа, већ за свештенослужитеља“, исправио је божков само што ја не треба да учим, гриша“ „зашто?“, упитао је изненађено казанец „зато, што сам ја већ свештеник“ „али како си дошао на фронт? стварно“ „као и ти, гриша, добровољац“, прекинуо га је иван „а како заповест – не убиј?“, умешао се у разговор зимин „у мирном животу ја свето поштујем ту за- повест, али сада, као и ви, браћо, своју отаџ- бину од непријатеља браним“ из часописа „врата небесные“, (2015), минск, белорусија записао: р васиљев (по причи ветерана другог украјинског фронта, редова п поливанова) духовне по уке у причама 58 5/ 2017 манастир гориоч из 14 века, налази се на узвишењу бела стена, северозападно од истока, на косову и метохији задужбина је светог краља стефана дечанског и метох ма- настира високи дечани, епархије рашко-при- зренске ова светиња старог хвосна споменик је културе од изузетног значаја и представља непокретно културно
... чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? превод са руског језика: небојша ћосовић св ап петар, икона из ман св катарине на синају, 7 век октобар / септембар 2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са дубоким схватањем ствари, рекао да је њена проповед признак агресивног (офанзив- ног) покрета будизма блавацка зове на братство људе и народе без живог бога, без христа – сина божијег без госпо- да исуса христа „теозофско друштво“ проповеда „братство“ међу свим религијама циљеви дру- штва се изражавају у следећим параграфима уста- ва: основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави и не дозволити злу да се лепи за срце, праштати другима и кајати се за своје преступе јесте оно најважније у хришћан- ском животу да ли је рађање подвиг или беспотребно му- чење? да ли се човек спасава рађањем? будући да сам присуствовао рођењу четвр- тог детета, могу да кажем да је порођај изузетан подвиг вредан дивљења и поштовања жене од стране сваког мушкарца циљ брачног живота и монашког подвига је исти средства и путеви за достизање тог циља су различити сваки има своје и муке и радости рађање је само по себи недовољно за спасење потребно је довести по- родицу до пред сама рајска врата где нас чека господ наш исус христос издржати све тегобе, које нам „гостовање на земљи“ намеће, са хри- стом у срцу је наш задатак, јер је и господ под- нео муке и понижења имајући у свом срцу све нас данка: „мајка је биће најсличније богу“, ка- же свети владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу комплетан подвиг рађа- ња не подразумева само телесно рађање, које је тек почетак, већ и духовно рађање тј одгајање и васпитавање детета ми нашу децу у том сми- слу још увек рађамо, док се не уобличи христос у њима зато се и називамо родитељи, иначе би само мајка носила ту титулу као она која роди дете у делу васпитавања деце, које ће сигурно бити испитано и проверено на страшном суду, руководимо се светом литургијом: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предај- мо“ „што је људима немогуће богу је могуће“ је- дино бог дела без грешке а за људе важи да ко ради тај и греши у васпитавању деце не постоје мале грешке, само велике зато деламо са надом у бога, а не у своје снаге сваки наш труд је нула пред богом и управо зато се треба трудити, јер што је дужи низ нула то је већа вредност кад бог испред свих нула стави јединицу „деца су апо- столи љубави које нам бог шаље“ уз њих ми се учимо да волимо у христовој цркви су „сви свети“ како се деца васпитавају за задобијање светости? свети оци кажу: „ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву“ небојша: молитва је аутопут којим се путује до неба кад она изостаје, враћамо се на земљу па све из почетка веома је важна за наше поро- дичне односе „иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који ку- ца, отвориће му се“ овим нас господ позива да тражимо од њега, а он ће нам дати оно што нам господ даје на наше молитве нема цену децу васпитавамо да буду верни христу богу и једној светој, саборној и апостолској цркви, да воле своју домовину и свој народ да поштују сваког човека, да поштују законе своје државе бог им је дао мноштво дарова па смо дужни да им по- могнемо да те дарове умноже преносимо им своја сазнања и радимо на јачању њихових кри- ла спремајући их за самосталан лет када дође време за то помажемо им да праве разлике из- међу битних и небитних ствари у животу много тога је потребно, али за потпуно васпитање деце вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 35 било би потребно много људских живота па због тога се више уздамо у господа него у сопствене снаге ко претрпи до краја и томе научи и сво- ју децу тај ће се спасити данка: суштина хри- шћанског васпитања је у поверењу пре свега у поверењу према богу, затим у поверењу супру- жника једног према другом децу треба гледати кроз христа који каже: „без мене не можете ни- шта чинити“ дивне примере родитељства има- мо још у старом завету праведни јов се тако много старао о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајемо ми утичемо једни на друге највише на своју децу зато се треба за времена трудити у светости и ширити благотворну атмос- феру у породици жао ми је деце која поседују агресивност у већој мери свакако их је нешто или неко томе научио или допринео мислим да су у питању разни утицаји: родитељи који се лако подају гневу и нетрпељивости, штетни фил- мови, игрице и др то је опширна тема какви су били порођаји? колико пажње сте посвећивали пренаталном периоду? свака трудноћа и порођај су били другачи- ји, са помало страха, што је природно увере- на сам да беба и те како осећа у стомаку сваку мисао матере своје, утолико пре, нежне речи и миловање стомака, а нарочито молитву за трудноћу се треба припремити постом и моли- твом богу, као и за свако добро и подвижно де- ло децу треба васпитавати примером, речима, мислима и откуцајима свога срца васпитање детета почиње још у стомаку знам једну жену која је у току целе трудноће упражњавала бого- родичино правило трудила се да узноси моли- тве од срца и да привуче благослов царице не- беске на своје чедо у стомаку кад је трудноћа поодмакла и није више могла да се моли стоје- ћи, молила се седећи каже да је духом осетила присуство мајке божије у току порођаја роди- ла је дете са доминантним особинама којима се надала оно се са око пет година удостојило виђења пресвете богородице са христом у на- ручју у току литургије знам и једну жену која је јако страховала од порођаја, али је из чисте послушности вољи божијој, своме мужу и саве- ту духовника, зачела и родила треће дете свој страх је предала богу каже да трудноћу прак- тично није ни осетила, а порођај је био брз и најлакши дете које је родила од почетка је по- казивало готово војничку послушност и жељу за дисциплином као да се њеним поступком у њено чедо од зачећа усадила особина послу- шности знам разне примере, позитивне и не- гативне увек се можемо поучити искуствима мајки из своје околине да ли су о вама писале новине или сте госто- вали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? небојша: имао сам прилику да гостујем на ра- дију слово љубве архиепископије београдско- карловачке у емисији „будимо људи“ у оквиру које сам представио укратко и своју породицу православни мисионар је веома користан часо- пис и редовно га читамо имате ли вашу поруку охрабрења породица- ма које избегавају вишедетство? небојша: подржавам рађање деце, али свако према својим снагама уколико родитељи не же- ле децу, саветујем им да избегавају контрацеп- тивна средства јер сам мишљења да су штетна по здравље, и предлажем да се уздржавају уз молитву данка: у суштини, савршени услови за рађање деце, о којима људи полемишу, не по- стоје на земљи они само губе време, чекајући увек „боље услове за децу“ и лажу себе на крају кад то схвате и зажеле дете, испостави се да не могу да зачну, и ето проблема и панике или ни- су ни приметили, јурећи за својим сновима, да је време пролетело и да су зашли у године када је тешко зачети дете са богом се не можемо игра- ти и шалити зашто не постоје савршени услови? вишедетне хришћанске породице 38 5/ 2017 зато што човеку увек фали још нешто само да купи стан, онда још ауто, викендицу томе не- ма краја а време? ми не владамо временом „ми чекамо христа, а не боље време,“ ни боље услове, било у свету, било у држави или у свом дому нема ни савршених духовних услова ко- ји су појединима изговор за одлагање рађања: „док се још поправим, изборим са својим стра- стима, да дете не би наследило“ и слично ми се кајемо и поправљамо целог живота дете ће свакако наследити нешто од нас, од адама има- ће своју борбу као човек да би задобило венце низаће свој низ нула, који смо већ споменули дете не можемо од духовне борбе избавити, али му је можемо олакшати тако што ћемо се и сами трудити у светости сматрам да господу треба принети првину тј оно најбоље од свега па и од година свог живота, тј младост у младости тре- ба децу рађати, стварати, врлине стицати и ту се може рећи: „немој да те пита старост где ти је била младост“ вишедетне хришћанске породице пелена је застава првога реда на овом свету, није да није, милион и више застава се вије црвена, жута, зелена, плава свака понешто важно означава име једне заставе свете, она завиори кад се роди дете закити кућу, на жици забели, укућане све баш развесели та огромна застава малена, детиња је бела топла пелена распевана мама, тата, баба, деда пелена је застава првога реда срећно нам и здраво првачићу буди септембар први како осване, у кући првака сви се раздане пресрећна бака чила и вита, молитву за школу првачићу чита мама с татом грли првачића свог: – нек је с тобом сине увек добри бог! деда се смешка, бркове суче: – нека те унуче у школи науче, да поштујеш бога, немоћне, старе, учитеље, школу, своје другаре а онда га свако загрли, изљуби: срећно нам и здраво првачићу буди!!! русомир д арсић септембар / октобар 2017 39 маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења маслинска гора и гетсимански врт јелена јонић гетсимански врт, јерусалим (извор: toposiguranjers) храм свих нација – храм страдања христовог, јерусалим (извор: askideascom) храм свих нација, јерусалим: стена исусових молитви (извор: askideascom) маслинска гора је брдо висине 830 мета- ра, смештено километар источно од зи- дина старог јерусалима, од којег га одваја уска кедронска долина у самом подножју маслин- ске горе, на страни која гледа ка јерусалиму, је смештен гетсимански врт, воћњак са маслина- ма површине 50 х 50 метара исус је са својим апостолима боравио у витанији и увек када је посећивао јерусалим он је прелазио преко ове горе више пута се исус управо на маслинској гори обра- ћао својим ученицима, молио и предсказао уништење јерусалима маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења данас се на маслинској гори налазе много- бројни храмови: храм вазнесења, капела ваз- несења, храм патер ностер, гробница пророка, храм св марије магдалене, а на месту где се исус молио смештен је храм свих нација познат као црква агоније – страдања христовог уз сам храм се налази гетсимански врт са осам масли- на за ове маслине се верује да су директни по- томци маслина које сведоче исусово време храм свих нација на месту где се господ молио пред своје страдање, у 4 веку је изграђена рановизан- тијска богомоља која је тешко страдала у зе- мљотресу 747 године византинци је обна- вљају у 9 веку, али храм поново страда, овог светиње свете земље 40 5/ 2017 храм свих нација, јерусалим (извор: holylandtourstravelcom) пута од персијанаца током 11 века крсташи цркву обнављају, шире њену основу на три концентрична круга у знак сећања на три исусове молитве током ноћи хапшења због озбиљних оштећења насталих током салади- новог похода на јерусалим, храм који је био у полусрушеном стању је затворен 1345 и та- кав био све до 1924 када се покреће иниција- тива за његову обнову укупно 12 нација дало је прилоге и у наредне 2 године храм бива подигнут са 12 купола украшених национал- ним грбовима земаља донатора у центру црквене лађе је камен из византијске цркве, ограђен гвозденим венцем од трња мозаик у апсиди приказује христово страдање, а по- ред њега се налазе мозаици који приказују његово страдање и јудин пољубац унутар храма се могу видети и делови византијског подног мозаика споља је позлаћени мозаик који украшава надвратак који приказује стра- дање христово храм марије магдалене храм марије магдалене, смештен на ма- слинској гори, непосредно изнад гетсиман- ског врта и храма свих нација, је препозна- тљива знаменитост јерусалима сматра се да је то један од најлепших храмова у целом је- русалиму и околини овај храм је изградио ру- ски цар александар iii 1888, уз помоћ царског православног палестинског друштва изгра- ђен је у традиционалном руском стилу, а по- свећен је марији магдалени, у знак сећања на царицу марију александровну, мајку руског цара александра трећег изузетна лепота овог храма са седам позла- ћених купола, нарочито је упечатљива преко дана када га обасјају зраци сунчеве светлости испод купола су многобројни симетрични ни- вои декоративне пластике од најфинијег бе- лог гранита, тако да цео храм изгледа као да је из неке бајке у храму се налази крипта са моштима руске мученице војвоткиње елиза- бете федоровне која је страдала у октобар- ској револуцији 1917 год и њене слушкиње варваре јаковљеве године 1930 грчка прин- цеза алиса од витемберга бака принца чар- лса, мајка војводе од единбурга, је посетила овај храм и пожелела да буде сахрањена по- ред своје тетке велике војвоткиње елизабе- те она умире 1969 у бакингемској палати, а 1988 су њени посмртни остаци пребачени у гробницу испод храма археолошка истра- живања из 1982 су открила камене степени- це изнад овог храма, које потичу из исусовог времена, па се сматра да су управо по њима ходиле исусове ноге када је одлазио из ви- тлејема у јерусалим ове степенице се на пра- зник цвети покривају палминим гранама у непосредној близини овог храма се налази место на коме су спавали апостоли петар, ја- ков и јован током молитве исуса у ноћи ње- говог хапшења једна од јединствених светиња манастира је икона богородице смоленске – одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена у великом пожару у либанском селу риханиа у време великих епидемија ку- ге, свештеници су износили ову икону и епи- демија је након тога престала светиње свете земље руски храм марије магдалене, маслинова гора (извор: seetheholylandnet) септембар / октобар 2017 41 манастир дохијар је смештен на стр- мој падини изнад саме западне обале свете горе, на пола пута од уранополиса до дафнија манастир је посвећен светим aрхангелима по предању, манастир је основао јефими- је, иначе велики подвижник и аскета, ученик преподобног атанасија атонског, у другој половини х века предање каже да је јефи- мије био дуго по послушању подрумар (грч дохијар) по чему је и манастир добио име јефимије је био веома вредан и одговоран после целодневног брања маслина и спра- вљања маслиновог уља, као и брања грожђа и справљања вина, све је марљиво одлагао и чувао у приземним подрумима на месту у близини данашњег пристаништа дафне због тога, као и због великих подрума овај мана- стир је назван дохијар-подрумски међутим, пирати пустоше овај манастир, калуђери на- пуштају спаљени манастир и оснивају нову заједницу на месту данашњег манастира, ве- роватно већ у xi веку назвавши га по старом, дохијар у једном документу из 1092 године, стоји да је игуман манастира био извесни неофит и да је он био веома забринут за учестале упаде гусара на свету гору и нападе на сам поред главног храма посвећеног светим архангелима михајлу и гаврилу, мана- стир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса манастир дохијар др немања јонић манастир дохијар (извор: pkbalkanorg) икона пресвете богородице брзопомоћнице дохијарске (извор: monastiriaоgr) светиње свете горе 42 5/ 2017 манастир дохијар ту је записан и податак да је већ у то време манастир био посвећен светим архангелима михајлу и гаврилу у х веку у уставу свете горе манастир дохијар се налази на 20-ом месту на хијерархијској листи у другом уставу свете горе манастир заузима десето место од укупно 18 манасти- ра, а у трећем уставу свете горе заузима 11 место од укупно 25 манастира у хiv веку, након поновне похаре гусара, манастир помажу византијски цар јован v палеолог и српски цар стефан душан наредна два века пирати у више навра- та пљачкају манастир, све до 1560 када у манастир долази свештеник георгије, из андријанополиса, доводи младе калуђере и обнавља полусрушени манастир године 1568 георгије добија помоћ за манастир од молдовлашких владара, нарочито алек- сандра и његове жене роксанде која је да- ла новац да се откупи и поврати целокупна економија дохијара, унутар свете горе, те манастир поново постаје економски са- мосталан и економски ојачава братство подиже јужни одбрамбени зид на коме се надограђују монашке келије и обнавља од- брамбену кулу током xviii века изграђен је звоник и завршена је североисточна стра- на манастира када манастир поприма да- нашњи облик неправилног четвороугла на веома стрмом терену главни храм или католикон посвећен све- тим архангелима михајлу и гаврилу смештен је у дворишту манастира и потиче из 16 ве- ка изграђен је средствима влашког владара александра и његове жене роксанде храм има две припрате, од којих је унутрашња не- сразмерно већа од спољашње одмах по за- вршетку изградње храма, храм је фрескопи- сао о георгије (1568), ученик чувене критске школе фрескописа данашњи дрвени иконо- стас који потиче из 1783 је богато украшен цветним декорима током xvi и xvii века молдовласи су мана- стир дохијар сматрали својим, а њихови вла- дари својом задужбином да би остварили јаче везе са православним центром влашки епископ теофан се замонашио у овом мана- стиру и по упокојењу је сахрањен на левој страни унутрашње припрате поред главног храма, манастир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса најзначајнији од њих је параклис пресвете богородице брзопослушнице ко- ји се налази насупрот улаза у католикон у овом параклису се налази чудотворна ико- на богородице брзопослушнице која је и заштитница манастира дохијар и његова нај- значајнија светиња сваке године манастир бира двојицу јеромонаха који за послушање имају да наизменично читају псалме испред ове чудотворне иконе други параклиси у манастиру су посве- ћени светих 40 мученика, успењу пресвете богородице, благовештењу, светом георги- ју, светим архангелима, светим безсребре- ницима, света три јерарха, светом пророку илији, свим светим, светој тројици, светом димитрију, светом модесту, као и светом онуфрију, светом николају и преображењу ван манастира манастир дохијар у кареји, поседује и келију свих светих у којој бораве његови представници у светој епистасији манастирска трпезарија је смештена уз за- падне зидине манастира, њу је изградио ар- хиепископ охридски прохор у xv веку када је први пут фрескописана, да би у xviii веку трпезарија била поново фрескописана од реликвија поред чудотворне иконе бо- городице брзопослушнице, манастир посе- дује и део животворног крста, честице мно- гих светаца, одежде урађене златотканим тканинама на последњем спрату великог конака је смештена манастирска библиотека у којој се чува 545 рукописних књига од којих су 62 на пергаменту, међу њима је и неколико илустрованих рукописних књига са изузетно богатим заставицама и минијатурама поред овога библиотека поседује и око 5000 штам- паних књига из xviii, xix и xx века манастир дохијар данас заузима десето место на хијерархијској листи светогор- ских манастира у њему је данас око 40 мо- наха који изграђују општежитељну мона- шку заједницу светиње свете горе септембар / октобар 2017 43 у срцима родитеља треба да се сретну правда и мир „црква и деца“– тема је осетљива, а тло не- стабилно зашто? деца су бића која нису искушана у злу, а нису утврђена ни у добру деца се ра- досно одазивају на благодат господњу, али не знају да треба да је чувају, негују и умножавају деца су заштићена од утица- ја грубих страсти својим узрастом, али их одрастање, авај, неће заштитити од сабла- зни којих је препун савремени свет дечије душе су налик на нежне цвасти, али одјед- ном почињу да вену, чим их извуку „из ста- кленика“, тј чим их лише погодних услова васпитања ван сваке сумње, окружење је најбитније у духовном животу детета родитељи су „домаћи богови“, према изразу бла- женог теофилакта бугарског али, ако се не понашају „божански“, очекуј несрећу у срцима родитеља тре- ба да се сретну „правда и мир“, да се пољубе „милост и истина“, да би дете, одра- стајући свим трептајима душе и свим ћелијама те- ла било везано за своју породицу породица је најважнији део ка- да се ради о цркве- ном начину мишље- ња и живота детета, о његовом обитавању у крилу цркве али, признајемо да се не може свака породица похвалити сличном хармонијом узајамних односа шта да радимо? јер, нико неће да пусти своје „слатко дете“ да би оно заврши- ло у „далекој земљи“ савети родитељима: дозволите да поделим са родитељима не- ка своја размишљања: 1ми, одрасли, треба да у својој души загре- вамо пламичак непрестане срдачне моли- тве, да би њена невидљива светлост, поред речи и дела, просвећивала и грејала дечије душе сећате се оне „неизрециве светлости“, коју је сергеј јесењин, песник православног васпитања, видео духовним очима над мај- чинском „колибом“, где је маштао да се вра- ти, да се отргне из погубног загрљаја главног града? 2деца су слободна у својим одлукама и ми не можемо вечито да их „приморава- мо“ да се моле и иду у храм; потребно је да вера и побожност постану за наше птиће унутрашња потреба, неодвојива од њихо- вог самосталног живота која разумна мајка не машта о томе? али наше снаге су слабе, недостају нам педагошки таленти ево због чега је важно мислено посветити своје де- те господу, поверити њему и мајци божи- јој душу детета, свакодневно обнављајући свој „тајни договор“ тајном молитвом, у ко- хришћански брак и породица протојереј артемијe владимиров 5 правила за дете у храму шта урадити да деца, како одрастају, не би напуштала цркву? своје мисли са нама је поделио протојереј артемије владимиров 44 5/ 2017 јој бисмо молили спаситеља да избави од сваке беде и напасти наше несрећно чедо и да га постави на службу себи самом при- мер светих јоакима и ане, родитеља пре- свете деве марије, несумњиво, инспирише свакога 3треба да учимо уметност предавања за- кона божијег, као и педагогију од ство- ритеља погледајте „како је прелеп овај свет“ који је позван у живот прстима творца! до- дир са живом природом никада не може да досади ни деци, ни одраслима међутим сам творац остаје невидљив он никога не при- морава, не тражи узајамност, не прети, али свима излива своју благост и љубав, сва- кодневно нам пројављујући своју очинску бригу за свако од својих створења тако се и ми морамо научити да будемо надахнути и ведри у контакту са децом да непријатне ствари говоримо са пријатношћу да их вас- питајући, не давимо, да их учећи не понижа- вамо да им не будемо на муку већ на радост, да их привлачимо, а не да их одбијамо 4деци је, све док не уђу у укус молитве, потребно дати да у храму нешто раде, да служе нека то буде најпростија и најнепри- метнија ствар: да уносе спискове у олтар, да надгледају свеће и тако даље у храмовима где то разумеју и примењују, царује добра атмосфера, пријатна за оцрковљавање деце 5да би се деца задржала у цркви, треба се њима бавити и ван богослужења у храму овде су сва средства и видови добри – од уметничке школе до фолклора и екскурзија главно је да то буде под окриљем парохије или манастира тада ће и дружење деце бити здраво и безбедно али, како се каже: „веруј, али и проверавај“ савети пастирима што се тиче мог скромног пастирског ис- куства, са радошћу ћу га поделити добро је да свештеник прима децу на испо- вест испред крста и јеванђеља и пре седмо- годишњег узраста, не толико ради покајања, колико због разговора од неколико минута о добру и злу у животу детета уосталом, деца увек имају шта да испричају свештенику о сво- јим грешкама одлично је ако пастир направи „фонд за по- клоне“ – магнетиће, играчке, иконе, бомбоне, књиге, из ког би могао да узима поклоне за своје мале другаре није сувишно ни да стари- јој деци дате број свог мобилног телефона са- мо замислите бар на тренутак – каква је част и радост дописивати се са баћушком и имати са њим добре тајне, непознате родитељима! ако адолесценти који долазе код пастира имају негативан, изазивајући изглед, не би би- ло мудро да их одмах „обливамо врелином презрења“ овде би умеснији био меки ху- мор или мудро ћутање а на завршетку нашег разговора једна па- рохијска сцена: баћушки прилази девојчица са овако великим рупама на фармерицама, да се могу видети колена свештеник је пље- снуо рукама и скоро са непретворном инто- нацијом узвикнуо: „мила девојчице, какви су те то љути пси поцепали?! да ли могу да ти понудим своју заштиту и помоћ?“ треба да увек памтимо да је нама одрасли- ма важан резултат, а он се не састоји у томе да укоримо или доведемо дете у ред, већ у томе да омекшамо његово срце и задобије- мо његово поверење извор: православие и мир записала оксана головко превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица важно је мислено посветити своје дете господу, поверити њему и мајци божијој душу детета септембар / октобар 2017 45 одлуком светог архијерејског синода спц, а на предлог његове светости, ове године сам у својству уредника православног мисионара и клирика архиепископије бео- градско-карловачке имао част да будем међу свештеницима наше помесне цркве одређе- ним да служе током лета у олимпској регији грчке подсетимо, већ неколико година уна- зад постоји веома плодна мисионарска са- радња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катерини- ја г георгије овај човек је oсведочени при- јатељ српског народа, како на речима тако и на делу – бесплатна летовања за многодет- не српске породице и ученике богословија (у координацији са верским добротворним старатељством аем), само су један од успе- шних пројеката реализованих великодушно- шћу митрополита георгија с обзиром да у олимпској регији (која обухвата места пара- лија, лептокарија и неи пори) сваке године летује велики број срба, високопреосвећени митрополит је благословио да у летњем пе- риоду, у поменутим местима, на смену слу- же српски свештеници, при чему митропо- лија организује смештај и храну за њихове породице место у које сам био распоређен на службу је неи пори настало је у скоријем периоду, као туристичка зона са малим бројем станов- ника (око 500), великим смештајним капаци- тетима и дугачким песковитим плажама до њега се долази прилично једноставно – до- вољно је држати се аутопута за атину неких стотинак километара од солуна неи пори се граничи са платамоном, местом које има велики број староседелаца и знатно дужу историју о којој посебно сведочи чувена пла- тамонска тврђава, настала у време четвртог крсташког похода смештај за српског свештеника и његову породицу у овом делу је у подножју малене црквице посвећене светом цару константину и царици јелени, која се налази на узвишеном делу платамона сазидана је пре две децени- је и, заједно са прелепом портом, представља путопис служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи порију мисионарска разгледница из неи порија презвитер оливер суботић 46 5/ 2017 једну од изузетно складних архитектонских целина овог краја, коју посећује велики број туриста порта и прелеп видик који се пружа из ње су разлог због кога се викендом у овом маленом храму обавља велики број крштења и венчања грка из суседних области, али и из западне европе, па чак и америке служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи пори- ју сваког радног дана у 21 час у том храму служи се вечерња служба на српском (и цр- квенословенском) језику по јулијанском ка- лендару, док се на празнике света литургија служи у 9 часова ујутро настојатељ храма је отац василије, са којим српски свештеник за- једно служи недељну литургију (упоредо на грчком и српском језику) храм свете велико- мученице марине (у народу познате као ог- њена марија) по својој величини спада у веће цркве и вероватно је најлепши архитектонски објекат у неи порију у пракси, служба на српском језику изгле- да тако што свештеник служи и истовремено поје стихире и тропаре који су одређени за службу тог дана, док свештеникова супруга за певницом одговара на јектеније, чита псалме и молитве одређене за народ, пева припеве ако су свештеникова деца одрасла такав „си- стем“ функционише сасвим добро, но ако су мала, а притом и мало живахнија то онда уме да буде подвиг и за попадију и за свештеника но бог све уреди – већ на првој вечерњој слу- жби појавила су се два ученика богословије светог јована златоустог из крагујевца, који су били на екскурзији у неи порију они су одмах преузели певницу, а следећи дан им се придружило још неколико школских другара навешћемо имена ових свршених питомаца богословије који су нам помогли током слу- жбе то су: стефан јовановић (епархија жичка), никола ицин (епархија бачка), стефан марић (епархија бачка), ђорђе михајловић (архие- пископија београдско-карловачка), милош спасојевић (епархија браничевска) и миха- ило спасојевић (епархија ваљевска) њихо- во складно појање је одмах привукло пажњу посетилаца и показало колико је у мисионар- ском погледу важно имати добру певницу с обзиром да ове годину уписују богословски факултет, желимо им да током студија раз- горе ревност коју имају сада неколико дана касније, уочи видовдана, на службу је дошао мирослав радованчев, црквењак–појац зре- њанинске руске цркве, који је са супругом марицом и сином душаном летовао у неи порију брат мирослав је преузео певницу на српском језику за све време његовог поро- путопис храм свете великомученице марине, неи пори септембар / октобар 2017 47 дичног одмора његов глас, умилно појање и посебан напев (барачки) су привукли пажњу и срба и грка који су се обрели на служби по- родица радованчев је имала још једну важну улогу: били су нам гости за породичну при- славу, празник светог јована шангајског, коју смо ове године славили у порти платамонске цркве светог цара константина и царице је- лене а када се брат мирослав спремао да се врати у србију са одмора, појавио се однекуд још један богословац са својом породицом био је то никола пирц (епархија нишка), ђак треће године београдске богословије „свети сава“, који је наредних неколико вечери био за певницом последњих дана наше службе су дошли милош и јелена костић, наши по- знаници из заједнице светосавске цркве на врачару, те су и они дали свој допринос складном функционисању певнице што се присуства срба на служби тиче, то би, реално говорећи, могло бити доста бо- ље, с обзиром на број наших туриста у овом крају чини нам се да највећи број наших сународника некако успутно долази у храм (управо туристички), што је, руку на срце, чест случај и у србији са друге стране, они који су долазили на службу, били су редовни готово на свакој и остајали су до краја посебно нас је обрадовао велики број срба на светој ли- тургији за видовдан, што и приличи величи- ни тог празника са нашим људима смо имали обичај да поразговарамо на платоу испред храма ту их је увек било, како због службе, тако и због положаја храма долазили су са разних страна: бања лука, нови сад, београд, ваљево, ниш, панчево, обреновац и имали су разноврсна питања, понекад и ван темат- ског круга који се тиче свештеничке службе у ужем смислу од других православних народа на служби су повремено били присутни румуни најјачи утисак на нас су, међутим, оставили пољаци римокатолици, који су такође долазили у наш православни храм они су често остајали то- ком целе службе и показивали велико стра- хопоштовање неретко су били на коленима и после завршене вечерње службе са њима смо имали занимљивих тема за разговор, ма- кар кратак, за шта је обично послужио лик јана собјеског (чувеног пољског краља који је зауставио продор ислама у европу) и анто- нија језорањског (пољског грофа који је био један од првих учитеља у жаркову, делу бео- града у коме служим као парохијски свеште- ник) било им је драго да православни све- штеник и њима обрати пажњу на тај начин, а неретко су нам прилазили и на улици да пита- ју када има служба и томе слично колико би тек пољака било у овом храму током лета да су којим случајем православни, о томе може- мо само да нагађамо а када смо већ код теме мисије међу непра- вославнима, првих дана службе у неи порију посетио нас је млади и ревносни презвитер владислав голић, парох у месту лакавана (епархија источно-америчка) отац влади- слав је са супругом саром и сином натаном био на одмору у грчкој и једно цело поподне поделио је са нама искуство мисионарског рада у северној америци, која је мисионар- ско поље од огромног значаја уверени смо да ће наша црква у сад, са таквим свеште- ничким подмлатком, бити на нивоу задатка који је чека у 21 веку путопис храм светог цара константина и царице јелене, платамон 48 5/ 2017 већ је наведено да је митрополија китру- са обезбедила не само смештај, већ и храну за свештенике и њихове породице док су на служби у олимпској регији у неи порију – платамону, то је везано за објекат под на- зивом k a а i у питању је преуређен војни камп затвореног типа у коме туристички бо- раве искључиво војна лица из грчке са својим породицама у оквиру тог комплекса постоји и капела посвећена светом великомучени- ку прокопију, у којој сам имао част да саслу- жујем на храмовној слави на вечерњој слу- жби је началствовао митрополит георгије, а на светој литургији, јеромонах занимљивог имена (теологос) који је задужен за војску особито упечатљив доживљај је била литија, увече на сам празник светог прокопија, у ко- јој је учешће узео и војни оркестар у грчкој, подсетимо, црква и држава нису раздвојене на вештачки начин, већ дејствују симфониј- ски символ таквог деловања су управо ова- ква молитвена сабрања када човек на вечер- њој служби види сва та војна лица високих чинова, од којих највиши званичници имају активну улогу на богослужењу (читају неко- лико молитава из молебана светитељу), онда схвати колико су срби заправо одрођени од природне везе цркве и државе каква је по- стојала вековима пре револуционарног пре- врата изведеног после другог светског рата у овом војном комплексу смо, после литургиј- ске службе, упознали и појца илију из лари- се, који нам се одмах после службе обратио са неколико реченица на српском језику од њега смо сазнали да је, током рата у босни, примио у свој дом српску деветогодишњу девојчицу којој је отац погинуо на ратишту, и да га је она учила српски језик кроз игру већ неколико година уназад постоји веома плодна мисионарска сарадња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катеринија г георгије путопис порта храма светог цара константина и царице јелене са празничног вечерња у капели светог великомученика прокопија, војни камп k a a i платамон септембар / октобар 2017 49 велики број грка ове области је, попут појца илије, током ратова деведесетих прискакао у помоћ нашем народу на сличан начин нека им господ узврати за милост коју су указали српским ратним сирочићима! и на крају, где је служба божија, ту су и искушења – она се не могу заобићи макар човек био у најмирнијем делу света тако су нас једне прилике, у четири сата ујутро, про- будили младићи који су дошли на моторима, прескочили закључану ограду око храма у чијем подножју смо били смештени и ушли у порту када сам изашао да проверим да ни- су у порту можда упали неки провалници, угледао сам занимљив призор: на платоу иза храма са кога се пружа видик ка мору била је група од петнаестак младића који су се гласно смејали и разговарали на неке своје теме с обзиром да су држали флаше и лименке у рукама, било ми је јасно да су се враћали са неког весеља и да нису имали лоше намере, али да су се мало више занели и прешли границу пристојности (вероватно нису ни били свесни да некога има у просто- ријама испод храма) некако сам се уздржао од придике због начина на који су ушли у затворену порту и обратио им се смиреним тоном, упитавши да ли је све у реду? они су се у тренутку збунили, да би потом један од њих испредњачио, извинио се и упитао да ли могу да остану на црквеном платоу? до- били су дозволу, под условом да буду мало тиши после неколико дана, када сам промислио о поменутом догађају, схватио сам да су ти адолесценти заправо осетили простор у ко- ме ће наћи мир и да је њихов чудан поступак у неку руку био специфичан вид боготрага- лаштва ко зна, можда ће у годинама које су пред нама неко од њих постати појац, свеште- ник, монах и служити управо при том храму касније ми је било жао што нисам макар мало сео са њима и поразговарао тог јутра, иако је ниво грчког језика којим се служим оскудан у изразу – из неког разлога сам убеђен да би- смо се у свему разумели, с обзиром да мла- ди људи траже отвореност, а не виспреност у изражавању у србију смо се вратили пуни утисака, а пре свега ободрени осећајем да у митропо- лији китруса, платамона и катаринија имамо искрену браћу и да се у њој можемо осећати као код своје куће гостопримство високо- преосвећеног митрополита георгија је нешто посебно и вреди да буде поменуто на страни- цама овог часописа песма која следи мало је уздарје том гостопримству и њу посвећујем нашем братском грчком народу: српским кумовима, похвална песма с чим` се грчки народ подичити има? да л` најпре културом ил` плавим морима? или нечим трећим, другачијим, већим? јесу ли јунаци њима главна дика? ил` су то песници? можда реторика? дал` су им философи историје слика? све то грке краси, и то обилато, народ су посебан, но не само зато има нешто веће, вредније но злато то нешто су свети њиховога рода, нема их толико у других народа то је главна дика јелинскога лика нема светог чина који не дадоше, цркву украсише, христа прославише, многе незнабошце они обратише међу њима србе учинише браћом, не по крви својој, но по вери правој кумове имамо да се поуздамо! кумовима нашим певам песму ову, светима јеладе, што их господ даде да су главна дика јелинскога лика! а међ` њима прво светој браћи славној, кирилу премудром, методију храбром, што србе обдарише најважнијим даром путопис 50 5/ 2017 отац филип гатари је изузетан мисионар пра- вославља у африци, у северном подручју кеније, у округу нијери клирик је александриј- ске патријаршије и директор је православне школе „свети антоније велики“ важи за смире- ног човека чија реч има тежину 1 шта вас је лично мотивисало да се бавите мисионарењем? христос је послао своје апостоле да обављају највећи мисионарски рад – да проповедају, уче и преобрате људе да следе христа као свеште- ник, сматрам да је потребно имати мисионарско срце које може да се суочи са изазовима са ко- јима се христови следбеници сусрећу тежња да извршим доживотни утицај на животе што више младих мотивисала ме је да размишљам о фонтани образовања где ће многи освежити своје умове и борити се против незнања обра- зовање је стуб око којег се све остале људске активности окрећу образована особа је и оспо- собљена да се суочи с будућим изазовима и да нађе решење наша православна мисионарска школа „свети антоније“ почива на геслу образо- вање – основ мог живота основно образовање је неопходно за оне који ће желети да се даље образују на различитим пољима на пример, свештенство мора бити образовано 2 које су по вашем мишљењу најважније особине православног мисионара? а) божанска и људска пуноћа – бог је тај који надахњује, а човек извршава; б) евхаристијска – да кроз све људске актив- ности открива евхаристијску природу; в) друштвено-економска – бављење друштве- но-економским аспектима људског живота; на- стојање да се подигне друштвено-економски статус људских заједница; г) психолошка – бављење психолошким про- блемима који раслабљују људско друштво 3 о чему треба посебно водити рачуна када је реч о мисији цркве? а) јеванђеље – испуњавамо ли христово је- ванђеље или не?; б) ставови – колико добро мењамо сопствене ставове и ставове оних којима се обраћамо?; в) културно наслеђе – колико ценимо и по- штујемо културно наслеђе оних којима се обраћамо?; г) поштовање – колико поштујемо основне вредности оних којима се обраћамо?; д) језик – поштујемо ли локалне језике или их наменски замењујемо страним језицима који разводњавају идентитет народа и понекад ис- кривљују јеванђељске идеје? 4 по чему се разликује успешна од неуспешне мисије? сваки пут кад је позитивна промена уоче- на, настројење сваког појединца да се разви- ја, лична и колективна мотивација, то је одраз успеха ако се догађа супротно, то онда значи неуспех ако су циљеви и задаци постигнути у одре- ђеном временском оквиру, то је успех ако нису испуњени, то значи неуспех ако смо сведоци духовног и материјалног напретка, то је успех супротно томе је неуспех кад циљна група при- грли процес, активности или идеје, и доживља- ва их као своје, то је успех кад год се дешава су- протно, то је неуспех ако је приметно побољшање живота људи у области мисионарског рада, значи да је успе- шно ако се то не дешава, значи да је неуспешно десет питања за православног мисионара у овом броју одговара: свештеник филип гатари, кенија десет питања за православног мисионара септембар / октобар 2017 51 десет питања за православног миси онара 5 који мисионарски пројекат православне цркве бисте данас посебно издвојили? а) издаваштво и превођење – превођење раз- личитих религијских и црквених књига и слу- жебника, као и издавање црквеног рада разли- читих православних аутора на локалне језике; б) градња теолошких факултета, мисионар- ских школа, мисионарских болница, стационара и клиника; в) обезбеђивање стипендија за студирање у иностранству; г) посете мисионара као појединаца и као гру- па различитим земљама 6 где, по вашем мишљењу, има простора за унапређење мисије у 21 веку? охрабривање све више појединаца да се укључе у мисионарске активности охрабри- вање више сестринских цркава да се укључе у мисионарски рад који ће бити усмерен и ка уну- тра и ка споља издвајање више средстава за мисионарску делатност заједничко планирање и сарадња, како би се избегло дуплирање миси- онарских пројеката 7 које су ваше препоруке за унутрашњу, а које за спољашњу мисију? појединачне цркве треба да креирају локал- ни механизам унутрашњег мисионарског рада на унутрашњи мисионарски рад треба приме- нити свеобухватни, скројен по мери, и пријем- чив метод препознати конкретне потребе у датој области мисионарске делатности препо- знати појединце заинтересоване за мисионар- ски рад што се тиче спољашње мисије, треба извести студију случаја за сваку област мисио- нарске делатности успоставити консултације између спољашних мисионара и радника на унутрашњим мисијама како би препознали при- оритетне области активности омогућити спољ- на средства за завршетак започетих пројеката спољашње мисије процена пројеката који су споља финансирани укључивање очекиваних резултата за побољшање живота људи у датој мисионарској области 8 наведите лично искуство успеха и неуспеха у неком мисионарском пројекту у почетним фазама оснивања ове образов- не установе сусрео сам се са следећим: недо- статком подршке пројекту од стране локалне заједнице, преовлађивањем личних интере- са вођа локалних заједница, са мешањем ло- калних политичара, недостатком средстава за финансирање свих области активности, са недостатком сталног наставничког особља због ниских зарада и високе стопе транзиције наставника ипак, успех је забележен у броју ученика који су завршили средње образова- ње, смањењу стопе напуштања школовања, континуитету подучавања и учења упркос многим изазовима, стицању руководствених и менаџерских способности, обезбеђивању за- штите и очувању нашег школског и црквеног земљишта, загарантованом пружању образо- вања ученицима који су иначе угрожени 9 коју личност из историје цркве бисте издвојили у погледу мисије и зашто? мој лични избор били би свети кирило и методије – учили су словене хришћанству и хришћанским начелима, изумели су словенско писмо, многе су преобратили у православље, жртвовали су свој живот за христово јеванђеље 10 ког савременика бисте издвојили када је реч о мисији цркве? из искуства у кенији издвојио бих блаженопо- чившег архиепископа макарија iii, председника кипра, и архиепископа тиранског анастасија архиепископ макарије основао је богословску школу у најробију како би образовао младе кенијце за свештенички позив обезбедио је финансирање богословије крстио је око пет хиљада људи у православље оживео је пра- вославну цркву у кенији архиепископ анаста- сије је отворио поменуту богословију 1982 го- дине организовао је веронауку у богословији основао је административни центар кенијске цркве проширио је богословију како би прима- ла ученике из целе источне африке, а касније и из целе африке саградио је и освештао многе локалне цркве, посебно у кенији за нас је био харизматичан епископ јер је поистоветио себе с тежњама локалних кенијаца разговор водио: станоје станковић превод с енглеског: милана вучићевић 52 5/ 2017 сада већ давне 1815 године, вук караџић је затражио од шишатовачког игумана лу- кијана мушицког, иначе свог пријатеља и са- радника, да пише свештенику у селу грк, како би записао још коју песму од филипа „слепца“ на овом месту вук је мислио на нашег славног гуслара филипа вишњића који је обишао мно- ге манастире, упознавао бројне духовнике, и посветио им живописне стихове тако се на почетку вишњићеве песме бој на чокешини, прославља планина цер, манастир чокешина и игуман хаџи-константин, па тек онда наводе бројне устаничке старешине на крову мана- стирске цркве две птице, два гаврана стрпљи- во проводе цео дан у очекивању боја, ужи- вајући у слави овог дана и јунаштву храбрих устаника у даљем току песме, упечатљива је слика хаџи-констатина који исповеда и закли- ње устанике пред очекивани напад турака под вођством браће недић, устаници већају и одлучују да пођу у сусрет непријатељу, како би се избегло скрнављење манастира у самом боју, хаџи-констатин није учествовао, што ви- шњић посебно наглашава погибију устаника ожалили су цер и видојевица у овом стиху, слепи гуслар користи назив видојевица, јер је по предању манастир чокешину подигла ви- да, сестра милоша обилића, која се замона- шила на тај начин филип је доводи у духовну везу пострадале устанике са древним косов- ским јунаком, милошем обилићем и његовом храбром сестром видом сам вишњић је много полагао на косов- ски завет и његовој значај у знаменитој пе- сми почетак буне на дахије, дахије позивају хоџе и ваизе на саветовање, да им протума- че небеска знамења „два смо влашка цара погубили“, подсећају они дахије, „констан- тина насред цариграда и лазара на пољу косову“ они напомињу дахијама да је му- рат на самрти опростио милошу обилићу султан је позвао своје наследнике на по- пустљивост према српском народу и њего- вим старешинама, што дахије нису спремне да примене нетрпељивост дахија је увела цео пашалук у колективну трагедију на да- хијском списку за погубљење, нашли су се, по филипу вишњићу, два свештеника (про- та никола из ритопека и прота марко из остружнице) и тројица монаха-хаџија (ру- вим, ђера и мелентије), при чему је монахе посебно опевао хаџи мелентије је походио свету земљу или, како дахије, у песми кажу, „влашку ћабу полазио“ с путовања је донео ферман, по којем му султан дозвољава да изгради манастир рачу хаџија је испошто- вао рок за градњу, али га дахије неправедно сумњиче да манастир утврђује, а топове и џебану тајно набавља гуслар се нешто дуже задржао на ликовима хаџи-рувима и њего- вог ученика хаџи-ђере, чији помен изази- ва посебно негодовање код дахија они су писмени људи, који су своју ученост иско- ристили да састављају молбе султану ради из историје српске православне цркве гуслар вишњић је, из дубине душе, опевао српске духовнике као личности које су израсле из народа, са њим живеле и страдале филип вишњић и српски духовници др ђорђе вуковић септембар / октобар 2017 53 заштите сиротиње од зулума дахија свој тројици духовника тајно је спремана смрт хаџи-ђера је погубљен у моравцима код цркве, хаџи-рувим у београду, а хаџи-ме- лентије је преживео рувимовој личности вишњић се у песми још једном враћа он бележи да је сунце потамнело након по- губљења кнеза алексе ненадовића, илије бирчанина и хаџи-рувима, чиме само нагла- шава колики су грех турци учинили што су недужне људе погубили, да се и небо потре- сло због такве трагедије вишњић је својом песмом забележио скр- нављење поцерског манастира петковице, погубљење три манастирска ђака, заробља- вање и мучење игумана исаије на вест о овој трагедији, у помоћ долази поп лука лазаре- вић са војском, али разбијени турци одво- де заробљеног игумана у босну (песма луко лазаревић и пејзо) лик свештеника и војводе луке лазаревића, вишњић је градио у чита- вом низу песама као брижног старешину ко- ји се стара за војску и народ док је пролазио пољем, лукина силуета се учинила као пла- нина (бој на лозници) слепи гуслар је опевао и проту николу смиљанића (бој на мишару) није заборавио ни свештеника филипа из села добрић у јадру, који је ухваћен и погу- бљен заједно са кнезом илијом (песма кнез иван кнежевић) поред духовника православља познатих историји, филип упечатљиво сенчи још два духовна лица позната вероватно из локалних предања први је хиландарски игуман ва- со који са ђаконом исаијом путује урвином планином успут наилазе на мртвог марка краљевића игуман је помислио да марко спава и опомиње ђакона да не пробуди усну- лог јунака када из нађеног писма сазна да се марко упокојио, он преноси његово тело на свету гору и у дирљивој сцени опојава и са- храњује нашег епског јунака игуман је и из- вршилац марковог тестамента, по којем се један ћемер блага троши за погреб, други за украшавање цркве, а трећи за даривање сле- пих и кљастих најдирљивије је осликан лик милешевског игумана васе (истог имена као хиландарски игуман) он налази уплакано „ђаче самоу- че“ крај црквених врата и брижно га теши (и филип је био самоуки гуслар) у том теше- њу игуман се открива пред слушаоцима, као врстан познавалац дечје душе он зна какве све муке могу да муче дете: тешка књига, ра- стављеност од мајке и жеља за женидбом игуман је спреман све да опрости опоме- нут игумановим беседом, ђак открива да се уплашио ужасног сна игуман мирно слуша и тумачи сан који најављује хасан-пашину на- језду на манастир милешеву са неким незе- маљским миром, он завршава тумачење сна речима да ће паша „игумана мене погубити“ игуман се није уплашио за себе, нити могу- ћег страдања у том тренутку, хасан-паша са војском стиже пред милешеву у даљем опису догађаја, вишњић показује да познаје ред и поредак у манастиру игуман се моли богу и светом сави да му опросте што мора да отвори ћивот и узме свете мошти по па- шиној наредби молитва је услишена, те се зрак са неба пробија кроз куполу и ћивот се сам отвара игуман износи мошти пред пашу, а затим стаје поред њих паша хоће да оскр- нави свете мошти, али се дешава чудо: паша ослепи, а турци се разбеже тада се паша по- кајао и замолио игумана за милост, па се игу- ман три дана молио светом сави (овај детаљ је занимљив јер је и сам филип био слеп, па указује да се гуслар на својим путовањима вероватно молио светоме сави) на крају пе- сме, паши се вид и нешто војске повратило тада се паша заветовао да ће сваке године даривати мошти и манастир, што је редовно испуњавао гуслар вишњић је, из дубине душе, опевао српске духовнике као личности које су из- расле из народа, са њим живеле и страдале поменути духовници су савесно извршавали своје дужности: поправљали су богомоље, ишли на ходочашће у свету земљу, заступали народ пред властима, а у одсудном тренутку стали раме уз раме са својом паством и с њом делили добро и зло неки од њих су страдали христовог имена ради страдање појединих духовника пропраћено је небеских знамењи- ма, као потврда њихове праведне жртве из историје српске православне цркве 54 5/ 2017 старе српске породице су одвајкада биле чу- вене по питању девојачке невиности када се двоје младих „загледају“ једно у друго, стро- го воде рачуна о „граници“ понашања, у свакој прилици, па и када се случајно негде затекну са- ми, на неком скупу, као што је свадба, недељна игранка, вашар било би зло и наопако да се за неку девојку чују неке гласине о њеном понаша- њу цела породица била би „узета на језик“, што би било непреболно за целу фамилију зато су до пунолетства млади оба пола надгледани од стра- не старијих да се нешто непримерено не догоди осамнаестогодишње пунолетство жељно се дочекивало, прво облачење у свечане „аљине“ посебно шивене за тај дан прво свечано одело и мушко и женско, прво хватање у коло, први стисак девојачке руке, прво узбуђење и узавре- ли образи за момке је било лако: нова кошуља са неким пригодним везом, прслук, шешир, брич панталоне, чарапе, опанци са носем – шиљкани, и неколико десетица за коло и лицидерско срце за своју изабраницу девојачка опрема била је неклико пута скупља од мушке: кошуља, јелак, сукња која се прекачињала, чарапа, опанци са носем и папуча посебна девојачка опрема би- ли су дукати ношени око врата, који ће јој при- пасти као мираз све је спремно, чека се први хришћански празник у своме, или суседном селу, где се организује вашар, где ће се окупити мно- штво младих који треба да проиграју, оних који већ играју и жена које ће да надгледају девојачка понашања, а посебно која ће до кога момка нај- више да игра то ће бити знак да се то двоје већ гледају на вашару свега и свачега: циркузанти са својим тачкама, рингишпили, набацивање коту- ра на кочић, неки мали поклон, поређане козер- ве се обарају са крпеним лоптама и ту има нека награда, пљеште пушке са драмлијама, љуљашке у чамцима, сладолеџије, бозаџије, шећерлеме, разне дрангулије за децу неколико коловођа развили кола, зној лије са лица, кошуље мокре, али се не престаје хитре ноге преплићу „ситан вез“, девојке су много умореније, играју полако одржавјући такт да не погреше као што увек бива дечија љубав почиње још у четвртом разреду основне школе, који је за многе момке и девојке био крај школовања то је време када су сеоска деца тек понека одлазила на више „чколе“, јер је орање, сејање житарица и поврћа, копање, окопавање – загртање, сејање расада, и остала сазнања о пољопривреди би- ло мого прече дружење на сеоским прелима и свадбама, организовање моба за копање, жетву, вршидбу, зближавали су момке и девојке тако се до проигравња много њих већ тајно обећа- ло било је дружење девојака и момака из својих сокака, али су између њих били ретки бракови понашали су се као блиска фамилија обично су момци ишли по другим сокацима и селима и та- мо „кибицовали“ девојке село јечи од момачких надпевавања по сокацима девојке скоро препо- знају по гласу ко ће проћи поред њихових кућа, а оне, по њих две – три, сакупе се испред једне куће чекајући да им прођу њихове „ђидије“ мом- српска традиција и обичаји све је спремно, чека се први хришћански празник у своме, или суседном селу, где се организује вашар, где ће се окупити мноштво младих који треба да проиграју, оних који већ играју и жена које ће да надгледају девојачка понашања обичаји пред свадбу у старини спасоје т влајић септембар / октобар 2017 55 ци ће се са девојкама задржати толико дуго док неко старији, од укућана, као има нека посла да поред њих прође мало ће се, као, закашљати, и то ће бити знак да девојке морају у кућу што се испричало, испричало, ако се нешто заборавило настави ће сутра увече тако ће до вашара свака сестра сазнати коју ће девојку брата позвати да се ухвати до њега већ напоменусмо да се у порти развило не- колико кола знају се коловође које ће се током кола повремено мењати, а тако се мењају сестре и девојке зато ће свака девојака са другарицом чекати да је момак позове у коло када коловођа поведе коло за њега се ухвати једна од сестара, она држи брата под руку, у прегибу лакта девој- ка која треба да се ухвати до коловође сачекаће да се обрне први круг и када коловођа стигне до ње сестра излази из кола, а у коло се хвата она права, она хвата коловођу за руку такав је срп- ски обичај да се рођак и рођака држе под руку, а остали за руке почело је да се смркава момци и девојке из суседних села враћају се, углавном „пешке“ пре- ко поља песме се оре, јер младост је младост, и код ње нема умора једино око девојачких вратова нема дуката дукати су на време скло- њени на сигурно место пре него што ће се смрк- нути тек за сваки случај убрзо се селом проне- се абар да се та и тај жени са том и том многи заинтересовани(е), жељни(е) аброва не могу да верују и ако не верују, црвић сумње им не да мира, и разговор се наставља; од кога си болан (болна) чуо (чула)? чула сам од, шапатом каже поименце, да нико не чује, знаш да су тај и она, поменуће им имена, главне проводаџије у селу и да он(а) зна све шта се у селу догађа абар стиг- не и у суседна села, сва су близу једно другом млади се, скоро свако са сваким зна, било пре- ко родбинских веза или дружења проводаџи- је не дангубе оне раде свој посао, само се чују лепе речи хвале, све је нај, нај, он(а) гарантује главом да је све што каже истина у селу свако зна шта ко доручкује, а шта вечера домаћини се свакодневно виђају по пијацама, на улици, ка- фанама где се уз „каву“ и ракијицу, све сазна шта се у селу догађа када проводаџије заврше свој део посла, када се домаћини преко њих усагла- се када просиоци могу да дођу да просе девојку, тај дан се мора испоштовати младожењин отац ће са неким од браће, њих двоје троје, и „вла- шом“ своје најстарије препеченице, доћи код будућег пријатеља, нормално ће се поздравити, али се неће пољубити љубљење се одгађа за сат или два касније када се „посао“ обави до- маћин од дома је позвао неког од своје браће, припремио добро мезе, и изнео своју најбољу ракију разговор почиње неком неформалном причом прича се о летини, стоци, ценама на сточним пијацама, убаци се по нека шала, да би се започели званични разговори „ домаћине ми дођосмо –добро нам и здраво дошли „до- ђосмо да запросимо вашу ћерку (каже име) за мога сина (каже име) ето деца су се заволела, па ето да деци не чинимо на жао, нека им буде срећно“ домаћин одговара шта је све спремио што ће ћерка понети у мираз у нови дом: спа- ваћа соба са шифоњером, толико дуката, могу да дам толико пара и ланац земље – нека знају унуци шта им је деда поклонио „ето пријатељу нека буде са срећом, хвала ти пријатељу и не- ка је уздрављу“ честитање грлење и љубљење, са обе стране џабе су биле све приче када све се то знало, јер су проводаџије пренеле све шта ће млада донети договоре се о месецу, обично јесењем, и дану када ће бити свадба будућа сна- ја ће тек тада изаћи да поздрави прво будућег свекра љубећи га у руку, он ће је даривати ду- катом затим све просиоце, оца и мајку, која је тек сада изашла да поздрави пријатеље, љуби у руку убрзо ће доћи и младожења, он је чекао код првог комшије, он ће прво пољубити таста и ташту у руку, а затим оца и остале присутне са девојком ће се поздравити, а за пољубац ће мало сачекати била би велика срамота да се њих двоје мла- дих, који су тога дана најсрећнији, јавно пољу- бе биће јавни пољубац, али, тек после венчања ето, тако је то у србији брале, уместо да момак купује девојку, девојка купује момка када се све сабере шта ће девојка донети у мираз, женидба се исплатила у селима око београда било је та- ко када се роди женско чељаде отац и мајка већ знају да се морају припремити за тај, не мали, издатак зато би поднапити српски домаћини, који имају више синова певали: „није није газда ко има волова, већ је газда ко има синова“ српска традиција и обичаји 56 5/ 2017 тог памтећег августовског дана бој је био тако жесток, да се увече ничије простран- ство прекрило телима убијених – и непри- јатеља и наших бораца сунце се већ скоро дотакло хоризонта одједном установљена тишина се учинила опипљивом али њу је нарушио громки немачки марш – то је код немаца почињала вечера док смо ми пушили и разговарали, земљак мој иван бож- ков се повукао у страну ја сам знао да он не воли дувански дим одједном је иван, из неког разлога, подигао главу над зидом рова њего- ва непажљивост ме је зачудила и ја сам викнуо: „иване, шта то радиш? снајпер дочекујеш?“ божков се спустио у ров и приближио ме- ни, нечим силно узбуђен: „ти ништа не чујеш, петја? тамо жена плаче“ „теби се учинило, вања откуда би жена дошла? осим разбије- не капеле, тамо ничега нема“ „поливанов говори истину“, подржао ме је наредник зимин „ја ништа нисам чуо, музи- ка смета“, рекао је сартанбајев уједно је марш утихнуо, дословно га је не- ко посебно угушио, и ми смо јасно чули, како недалеко плаче жена божков је брзо ставио на главу шлем, попео се на бедем и стао па- жљиво да гледа на неутрално пространство „тамо се магла згушњава“, измењеним гла- сом рекао је божков, „а по магли, по ничијој земљи на нашу страну иде жена она она се поклања над убијенима она господе! она личи на богородицу!“ ја нисам дао земљаку да каже до краја и свукао сам га за ноге у ров, спремајући се да га поново прекоревам за неопрезност, али видео сам да он плаче „шта је са тобом, вања?“, тихо је упитао на- редник зимин „он је полудео!“, срдито је рекао казанец „сам си скренуо ништа не разумеш и зато ћути!“, повикнуо сам ја на казанца „не свађајте се, браћо! боље сами погле- дајте, само се не свађајте!“ и ми смо тада видели: по ничијем пољу у лоптама магле ишла је жена у тамној и дугач- кој, до земље, одећи, са ниско опуштеним на лицу велом она се клањала над убијенима и гласно плакала неко је од бораца рекао: „и немци на провиђење гледају њихови шлемови над рововима штрче“ „нека гледају само да не пуцају“, рекао је наредник зимин и ја сам се окренуо ка ива- ну земљак мој се молио, а по образима ње- говим клизале су крупне сузе казанец ме је ухватио за рукав војне блузе и тихо упитао: „ти такође мислиш да је то богородица?“ „а ти иконе ниси видео?“, престигао ме је зимин „зашто нисам видео? видео сам али ту не- што није у реду види каква је она – висока, један или два пута већа од људског раста“ „значи да тако треба!“, прекинуо је казанца зимин „господе! како она плаче! право у души све се преврће!“, рекао је неко иза мојих леђа чудна магла већ је покрила већи део ни- чијег поља, а ја сам помислио: „треба тако! као да савану погинулих покрива“ жена, налик на богородицу, уједно је престала да плаче и, окренувши се на страну наше транше, поклонила се исправивши се, она је опет продужила жалосни пут, прелазећи га плачем а божков је рекао: „богородица се на нашу страну поклонила – победа ће бити наша“ духовне поуке у причама богородица се на нашој страни поклонила са руског превела: дајана лазаревић септембар / октобар 2017 57 задовољни исходом, ми нисмо примети- ли када се појавио поручник хворин и ср- дито упитао: „редове божков, шта сте ви то рекли?“ „ја сам рекао, друге поручниче, да нас је богородица благословила на победу“ „шта ви себи дозвољавате редове божков?“ „а ви сами погледајте, друже поручниче“, умешао се зимин, „она још увек оплакује погинуле“ „ви сте се договорили?“, повисио је глас поручник, али из рова је ипак погледао он је минуту гледао на провиђење, затим је, гласно фркнувши, испалио: „чујеш све ово? ђаволски трик, а ви ја ћу сад да про- верим вашу богородицу!“, и дограбио је из футроле пиштољ но, да пуца, поручник ни- је успео – казанец је својим снажним телом притиснуо слабашног поручника хворина к зиду рова и погледавши му у очи, рекао: „то не треба радити, друже поручниче чак ни немци нису смели да пуцају“ казанец је пустио поручника тек тада, када сам му ја рекао да је провиђење нестало он се окренуо к мени и затражио је цигарету а поручник хворин је са мржњом погледао на григорија и реметећим младалачким гласом повикао: „одговараћеш, редове казанец! на суд ћеш ићи! зимин, сарантабајев и ти (сев- нуо је на мене очима) бићете сведоци ваша презимена ћу да означим у рапорту!“ „о чему сам дужан да сведочим?“, упитао је наредник зимин „како о чему? о томе, како је редов каза- нец напао командира! зар није јасно?“ „јасно, друже поручниче, али ја ништа та- ко нисам видео“ „ја такође нисам видео“, подржао сам ја зимина „а моја совсим ништо не видео моја спа- вао“, рекао је, смешећи се, сартанбајев „шта ви то себи дозвољавате? преступ- ника покривате?“ „одједном ви тако, друже поручниче ви сте на фронту свега недељу дана, а казанац и ја трећу годину у рововима није важно ко је био ко пре рата казанац је на фронт пошао као добровољац“, рекао је чврсто наредник зимин поручник, као да је прозрео, оборио је главу, тражећи излаз из насталог положаја, а ми смо ћутке гледали у њега на крају је он подигао поглед и, погледавши на божкова, већ мирно рекао: „да, узбудили смо се! мало ли смо тога видели саветујем вам да о томе мање ћаскате! да ли вам је јасно?“ „јасно, друже поручниче!“, одговорио је за све зимин „а ево и вечера је стигла вечерајте!“, ре- као је поручник хворин и отишао на дру- гу страну транше а божков је тихо про- говорио њему следеће: „младо – зелено! слава теби, пресвета богородице! уразумио се поручник“ потом је наступила ноћ казанец, попу- шивши цигарету, сео је код божкова: „ти, вања, не љути се на мене дошло нешто разумеш, растао сам као безбожник у детињ- ству ниједну молитву не знам“ „бог се мора у срцу имати, гриша, а моли- тва се може научити ако ниси верујући, не треба бити светогрдан за незнање твоје бог ће опростити, а за светогрђе ће казнити!“ „разумео сам ја, вања а ти ћеш после ра- та да учиш за попа?“ „не за попа, већ за свештенослужитеља“, исправио је божков само што ја не треба да учим, гриша“ „зашто?“, упитао је изненађено казанец „зато, што сам ја већ свештеник“ „али како си дошао на фронт? стварно“ „као и ти, гриша, добровољац“, прекинуо га је иван „а како заповест – не убиј?“, умешао се у разговор зимин „у мирном животу ја свето поштујем ту за- повест, али сада, као и ви, браћо, своју отаџ- бину од непријатеља браним“ из часописа „врата небесные“, (2015), минск, белорусија записао: р васиљев (по причи ветерана другог украјинског фронта, редова п поливанова) духовне по уке у причама 58 5/ 2017 манастир гориоч из 14 века, налази се на узвишењу бела стена, северозападно од истока, на косову и метохији задужбина је светог краља стефана дечанског и метох ма- настира високи дечани, епархије рашко-при- зренске ова светиња старог хвосна споменик је културе од изузетног значаја и представља непокретно културно
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
Одреднице:
9
Свеска: 361 | Молите се непрестано
...литургиј- ски етос, начин живљења и понашања он је скопчан и саДУБОКИМ 📌 поверењем према све-
ту и према другима, не задржавајући се на
слабостима или манама других упечатљив
пример тога нам је прич
...литургиј- ски етос, начин живљења и понашања он је скопчан и са
МЕТА инфо: Р:33850 К:187932 Д:104
| Свеска 361 |
Свеска: 361 | Молите се непрестано
... отаца, који су у пу- стињу побегли да би побегли од света, наћи ће у њима, парадоксално, њихову огромну љубав према свету као творевини божијој и том свету нуде оно што су са богом заједно стекли: молитву та молитва није ништа дру- го до литургија она у себи носи литургиј- ски етос, начин живљења и понашања он је скопчан и са дубоким поверењем према све- ту и према другима, не задржавајући се на слабостима или манама других упечатљив пример тога нам је прича из старечника где једном од стараца долазе монаси који су екс- тремно заступали становиште о личној не- прекидној молитви пошто је тај старац био познат као велики молитвеник, они су дошли к њему да би их он по учио али затекли су саблазан старац се није непрекидно молио наиме, он је поред молитве практиковао и рад, спремање оброка и јело и спавање на њихове оптужбе, старац их је питао да ли они заиста проводе читав дан и ноћ у молитви, или због особина људске природе морају и да спавају и да је ду када су они то потврди- ли, старац је рекао да се они, ако су искрени према себи, не моле непрекидно док он то чини тако што испред цркве или у граду про- сјацима да новац да се моле за њега, тражи од друге браће да с е моле за ње га, продаје њихове рукодеље тако, док он обавља друге потребе, ти којима је учинио се моле за њега, те се он непрекидно моли у поступку овог египатског пустињака, уви- ђамо дубоко поверење у друге које проис- тиче управо из с тава да смо уп ућени једни на друге што и пре дставља саму срж цркве и христовог „да сви једно буду“ истовреме- но, видимо смирење и свест о сопственој не- моћи и потреби да се обратимо другоме тај други је бог, али тај други је и човек стога, не- прекидна молитва је дубоко литургична без литургије, и без осталих врлина – нарочито смиреноумља и уздржања – молитва остаје врло често само манифестација наше патоло- шке представе о сопственој грандиозности наш излазак са литургијског сабрања тре- ба да буде у свету продужетак тог делања и сусрета са богом који смо окусили и искуси- ли у светим, пречистим, животворним тајна- ма христовим и тако непрестано из сусрета у сусрет аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја мај / јун 2018 23 молитвом, осим тихе наде и вере, пред бога не стављамо никакав ултиматум, никакав императив већ се сасвим препуштамо његовој вољи и промислу тек онда наша молитва постаје управо то – молитва мо ли тва је је дан од основ них бла го- сло ве них ви до ва на шег оп ште ња са бо гом и свим све ти ма ве ли ки отац и учи- тељ цр кве све ти јо ван зла то у сти о зна ча ју мо ли тве по у ча ва: сви љу ди има ју по тре бу за мо ли твом, ви ше не го што др ве ће има по тре бу за во дом за то што ни ти др ве ће мо же да да је пло до ве уко ли ко не упи ја во ду кроз ко ре ње, ни ти ће мо ми мо ћи да до но си- мо ску по це не пло до ве по бо жно сти уко ли ко се не на па ја мо мо ли твом за то тре ба и ка- да уста не мо из по сте ље да пред у хи три мо сун це слу жбом бо гу; и к а да се ди мо за сто- лом ра ди обе да и к а да се спре ма мо за по- чи нак или бо ље ре че но – сва ког ча са тре ба да уз но си мо мо ли тву бо гу, пре ла зе ћи та ко по мо ћу мо ли тве је дан пут ко ји је јед нак ду- жи ни да на по ред лич не мо ли тве ко ју са уми ље њем уз но си мо, ве о ма зна чај но ме сто у хри шћан- ском ето су за у зи ма са бор на (бо го слу жбе на) мо ли тва ко ју јед ним усти ма и јед ним ср цем усрд но уз но си вас це ла бо го слу жбе на за- јед ни ца нео п ход но је на гла си ти да је бо го- слу жбе но вре ме нео дво ји во од струк ту ре ре ал ног вре ме на хри шћа ни су од сво јих по че та ка има ли ди ван и бла го сло вен оби- чај да сво је вре ме, у од ре ђе не де ло ве да на, осве ћу ју мо ли твом из овог прак ти ко ва ња усрд них мо ли та ва на стао је по ре дак сва- ко днев них бо го слу же ња, ко ја се на зи ва ју бо го слу же ња днев ног кру га (ἀκολουθίες του νυχθ ημερου) пр во ме сто ме ђу бо го слу же- њи ма днев ног кру га за у зи ма ве чер ње бо го- слу же ње по ре чи ма по зна тог ли тур ги ча ра јо а ни са фун ду ли са бо го слу же ња днев ног кру га по чи њу уве че, за то што по ју деј ском си сте му ра чу на ња вре ме на пр во до ла зи ноћ (грч νυχθήμερον = ноћ – дан) на су прот овом ра чу на њу, у грч ко –рим ском све ту се по ла зи од да на (грч ήμερονύκτιον = дан – ноћ) ове две тра ди ци је ко ег зи сти ра ју у на шој ли- тур гиј ској прак си: пр во бо го слу же ње днев ног кру га је сте ве чер ња слу жба, пре ма ју деј ском на чи ну ра чу на ња, док се у по сту сле ди грч- ко –рим ска тра ди ци ја, та ко да пост или мрс по чи њу ују тру днев ни бо го слу жбе ни круг по чи ње ве- чер њим бо го слу же њем, јер дан по чи ње од ве че ри, и све тлост на зва бог дан, а та- му на зва ноћ и би ве че и би ју тро, дан пр ви (пост 1, 5) с а дру ге стра не, ве чер ње бо го- слу же ње по свом са др жа ју мо же мо упо ре- ди ти са ста ро за вет ним вре ме ном јер и по- чи ње чи та њем 103 „пред на чи на тељ ног“ псал ма у ко ме се ве ли ча ју сва слав на и див- на де ла бо жи ја при ли ком ства ра ња све та у од ре ђе не да не ве чер ње бо го слу же ње се за вр ша ва по ја њем див не хим не бо го ро ди це дје во, ука зу ју ћи на до ба ста рог за ве та, ко је је за по че ло ства ра њем све та, а окон ча ло се ра ђа њем спа си те ља све та на кон ве чер њег бо го слу же ња до ла зи по- ве чер је чи ји мо ли тве ни са др жај нас под се- тема броја хри шћа ни су од сво јих по че та ка има ли ди ван и бла го сло вен оби чај да сво је вре ме, у од ре ђе не де ло ве да на, осве ћу ју мо ли твом мо ли тва као осве ће ње вре ме на бра ни слав илић 24 3 / 2018 ћа на један вид д уховне смотре и с агледа- вања нашег духовног стања у дану који је иза нас у богослужбеном поретку разлику- јемо велико и мало повечерје велико по- вечерје се богослужи само за време свете четрдесетнице – великог поста, као и уочи празника рождества христовог – божића, богојављења и благовести мало повечер- је се служи током читаве године у дневном боголужбеном кругу, такође, посебно место заузима полуноћница ово богослужење савршава се у поноћ или у други час ноћи, а по освештаним сведочанствима устано- вљена је као један вид молитвеног споме- на на спаситељеву молитву у гетсиманском врту молитвени садржај полуноћнице на савршен начин наглашава да је централна тема управо други христов долазак, са ци- љем да сва ком припаднику цркве, као бо- гочовечанске заједнице, укаже на значај васцелог саображавања мудрим девојкама из еванђелске перикопе о десет мудрих и десет неразумних девојака (мт 25, 1–13) полуноћница нас подстиче на покајање, на тема броја молитвени садржај полуноћнице на савршен начин наглашава да је централна тема управо други христов долазак, са циљем да сваком припаднику цркве, као богочовечанске заједнице, укаже на значај васцелог саображавања мудрим девојкама из еванђелске перикопе мај / јун 2018 25 тема броја стално чување закона господњег и духов- ну бодрост у очекивању изненадног другог доласка христовог јутарње богослужење символизује поче- так и прве зраке хришћанства на јутрењу благодаримо богу што нас је извео из ноћне таме и увео нас на све тлост дана црквена историја нам доноси опис овог богослуже- ња код плинија, између 111 и 114 г одине у богослужењу цркве постоји неколико различитих видова јутарњег богослужења, али ми смо сво ју пажњу овом при ликом усмерили само да свакодневно јутрење ко- је је неизоставни део богослужења днев- ног круга након јутарњег богослужења по освештаној богослужбеној пракси служи се богослужење првог часа првобитно су ча- сови довођени у везу – не само формално, него и суштински – са часовима дана који- ма одговара сваки од њих, односно служе- ни су у одређене часове дана, са којима је повезана и тема сваког од њих богослу- жења првог, трећег, шестог и деветог часа богослуже се обично у припрати служба првог часа врши се у први час дана (по на- шем рачунању времена око 7 часова ујутру) сâм текст овог богослужења указује на до- гађај из спаситељевог живота, пилатов суд над господом (мт 27, 1–2), али подсећа вер- ни народ и на значај благодарности богу за долазеће јутро, молећи од њега благослов за благоугодни предстојећи дан поучени молитвом првог часа христе светлости истинита, пред нас се као један вид ка- тихезе износи правилно сагледавање да је долазак чулне светлости дана увек симво- лично повезано са доласком светлости истините – господа нашег исуса христа у овај свет богослужење трећег часа бого- служи се у трећи час дана (око 9 часова пре- подне) и оно собом, на основу сведочанства из дела апостолских, носи молитвени спо- мен на силазак светог духа на апостоле, који се и догодио у трећи час дана богослу- жење шестог часа богослужи се у шести час дана (око поднева) кроз ово богослужење дневног круга молитвено се сећамо распе- ћа господа нашег исуса христа, које се по светописамским сведочанствима управо догодило у шести час дана дневни бого- службени круг бива закључен богослуже- њем деветог часа, које се савршава у девети час дана (око 15 часова послеподне) у овом богослужењу молитвено се сећамо на хри- стову крсну смрт из овог кратког прегледа богослужењâ дневног круга видимо да молитва, поред великог значаја, собом носи благодатну и освећујућу силу којом бивамо освећени на радост заједнице са господом нашим из практиковања усрдних молитава настао је поредак свакодневних богослужења, која се називају богослужења дневног круга 26 3 / 2018 тема броја глав но је – ста ти умом у ср цу пред го спо да и ста ја ти пред њим нео д ступ но, дан и ноћ до скон ча ња жи во та1 – учи све ти те о фан за- твор ник у овом крат ком, али све о бу хват ном од ре ђе њу мо ли тве, све ти те о фан на по ми ње три крај ње ва жне ства ри: пр во, о су шти ни мо ли тве: „ста ти пред го спо да“; дру го, о ње ном нај глав ни јем усло ву: „са умом у ср цу“; тре ће, о нај по де сни јем за мо ли тву вре ме- ну: „дан и ноћ до скон ча ња жи во та“ „ста ти пред го спо да“ да кле, мо ли тва је у пр вом ре ду пред ста- ја ње пред бо гом од мах при ме ти мо, ко ли ко ши ро ко ту ма чи ово пред ста ја ње св те о фан он мо ли тву не сво ди на мо ли тво сло вље, чак шта ви ше, ре чи у од ре ђе ном сми слу ни су ни по треб не, јер се че сто ћу тљи во пред ста ја- ње по ка зу је ду бље и де лат ни је од ве ле ре- чи вих мо ље ња но, у ма че му се из ра жа ва- ла на ша мо ли тва – у ре чи ма, у сим во лич ким ге сто ви ма, у све тим тај на ма или ћу та њу, у ње ној осно ви је увек пре д ста ја ње пред бо- гом „ста ти пред го спо да“ то зна чи да је мо- ли тва су срет, оп ште ње две ју лич но сти њен сми сао ни је у то ме да иза зо ве од го ва ра ју ће ре ли ги о зне до жи вља је или на по тре бан на- чин рас по ло жи на ше ср це, већ она при во ди 1 на ве де но пре ма игу мен ха ри тон, о мо ли тве ии су- со вой (новый ва ла ам, 1991), стр 130 лич ном – ли цем у ли це – су сре ту са су шчим у пре све тој тро ји ци бо гом „јер раз го ва ра ју ћи са бо гом, као што при ја тељ го во ри са при ја- те љем“ – пи ше преп си ме он но ви бо го слов – „мо ли тве ник сме ло пред сто ји пред ли цем оно га ко ји жи ви у не при ступ ној све тло сти“ (1тим 6, 16)2 ов де пре по доб ни си ме он ски- ци ра два по ла хри шћан ске мо ли тве, по ка зу- је две су прот не стра не овог од но са: бо га „ко- ји жи ви у све тло сти не при ступ ној“, и чо ве ка 2 преп си ме он новый бо го слов, главы бо го слов ские, умо зри тельные и прак ти че ские, 2 9 // преп си ме он новый бо го слов преп ни ки та сти фат аске ти че- ские про из ве де ния (клин, 2001), стр 39 тема броја чим чо век има „ум“ и „ср це“, зна чи да је он „ду хов но би ће“, са зда но по обра зу и по до би ју бо жи јем епи скоп ка лист вер бо го сло вље мо ли тве пре вод са ру ског: не бој ша ћо со вић мај / јун 2018 27 тема броја који се охрабрује да му приђе и разговара с њим, „као пријатељ са пријатељем“ бог је изнад сваког бића, бесконачно далек, неса- знатљив (недостижан за људски ум – прим прев), „свецело други“, mysterium tremendum et fascinans oн је апсолутно трансцендентан – и истовремено увек поред, близак, љубећи, пребивајући с нама и у нама, „који свуда јесте и све испуњава“ зато хришћанин предстоји пред њим с а двојним осећањем: „он свим својим бићем осећа“, говорећи речима еве- лин андерхил (evelyin underhill), енглеске списатељице који је дубоко осећала (воле- ла) православну традицију, „блискост и исто- времено другост предвечног“3 у моменти- ма предстајања нама се открива милост и суд божији, његова благост и строгост (пс 100[101], 1; рим 11, 22) д о самог последњег тренутка ми смо увек – између убеђености и трепета, „између страха и наде“ (св амвро- сије оптински) јасније од свега ово двојно осећање се открива у православној литурги- ји, где се нераскидиво сједињују тајна и усрд- на блискост, или поново цитирајући евелин андерхил – „најдубљи доживљај тајне тран- сцендентног и детиње поверљив однос пре- ма њој“ сваки пут, када се обраћамо литур- гијским текстовима хришћанског истока, ми видимо како се у њима органски преплиће оно што се чини несједињивим: нада и страх, поверење и страхопоштовање свети даро- ви се називају „животодавном и страшном тајном“ свештеник, призивајући верне да приђу чаши, каже: „са страхом божијим, ве- ром и љубављу приступите“ у молитви пред свето причешће, која се по предању припи- сује св симеону новом богослову, читамо: „радујући се и уједно дршћући, причешћујем се огњем ја трава, и – о, необичног чуда, оро- шаван на неизрецив начин, као некада купи- на која је несагориво горела“ „радујући се и уједно дршћући“ – управо ово се тражи од нас, када предстојимо пред богом живо осећање поштовања и скру- шености – јер „страшно је пасти у руке бога 3 evelyin underhill, worship(london: nisbet, 1936), стр 263 живог“ (јевр 10, 31) – мо рају се сјединити у нашој молитви са доживљајем сопствене „бездомности“ и усрдне простодушности, јер живи бог на недокучив начин постаје наш брат и друг када се молимо, ми смо и непотребне слуге, које припадају престолу цара небеса и истовремено деца, која се са радошћу враћају у очев дом сузе, које нам навиру када идемо да се причестимо – нису само покајни плач услед увиђања сопстве- не недостојности: „ја сам прах“, него и сузно умиљење од тога, што стојимо лицем у лице са милујућим и праштајућим богом „они ко- ји окусе дарове духа, – пише св макарије, – доживљавају, с једне стране, радост и утеху, а са друге – трепет, страх и ж алост“4 сваки пут када достојно предстојимо пред божан- ским присуством, нама су позната сва ова осећања „са умом у срцу“ као друго, молити се и служити (поклања- ти се) богу означава стајати пред њим „са умом у срцу“ овде је међутим потребна јед- на напомена када св теофан и православ- на традиција у целини говоре о „уму и срцу“, они имају у виду нешто потпуно различито од онога што смо ми навикли да подразуме- вамо под овим речима „ум“ (грчки nous) није само или примарно „разум“ способан за ло- гичке аргументације, него такође и пре све- га – способност да се у созерцању прозрева религиозна истина (истина вере) но, овде не би требало видети одбацивање разума или покушај његовог порицања; способност за разумно просуђивање је дата од бога, али она није најглавнија и најважнија од наших способности, и у молитви ми се најчешће пробијамо (доспевамо) тамо, где је разум немоћан исто ограђивање је потребно и у погледу речи „срце“ (kardia) свети теофан, исто као и сва православна духовна традиција, употре- бљава ову реч у семитском или библијском смислу: он назива „срцем“ не само склоности 4 омилије [homilies (collection в)]33 2 1: ed berthold, 2: 29 28 3 / 2018 и осећања, већ у првом реду средиште чита- ве личности „срце“ је наше скривено, дубо- ко „ја“, „седиште (престо) мудрости и разуме- вања“, извор свих наших моралних одлука и поступака, „унутрашња храмина“, где делује божија благодат и пребива пресвета троји- ца чим човек има „ум“ и „срце“, значи да је он „духовно биће“, саздано по образу и подо- бију божијем5 дакле, када св теофан прописује „стати пред господа са умом у срцу“, он има у ви -ду, да смо ми д ужни да се поклањамо богу свим нашим бићем мисаона способност се 5 о значењу појмова „ум“ (nous) и „срце“ (kardia) види речник у philokalia, 1: 361; види такође kallistos ware, „prayer in evagrius of pontus and the makarian homili- es“, у ralph waller and benedicta ward (eds), an intro- duction to christian spirituality (london: spck, 1999), стр 14–30 при томе нимало не умањује, ми смо разумна створења или како пише св климент алек- сандријски, „мислени агнеци“,6 сходно томе, наше богослужење такође мора бити logike latreia, „разумно“ (рим 12, 1) не „изгоне“ се ни наша осећања, и она с у део наше природе напротив, наша молитва мора бити покре- нута еросом, јаком и неутољивом чежњом за божанским; само тако она може постати доживљај „љубавне екстазе“, по речи макси- 6 педагог, књ 3, „химна христу спаситељу“ [pedago- gue, book 3, „hymn to christ the savior“], 29 међутим, термин logikos, примењен на човека, не треба пове- зивати само са нашом способношћу мишљења, јер он означава све силе у нама, које одражавају божан- ски логос, и из међу осталог и на ше тело, јер к ада апостол павле говори о logike latreia, он заправо има у виду тело тема броја општење са богом започиње на свесном нивоу, да би се затим преобразило и унело у свеукупно (нераздељно) поклоњење на дубоко инстинктивном нивоу нашег „ја“ мај / јун 2018 29 тема броја ма исповедника7 поврх тога, logos и eros, ра- зум, емоције, склоности (страсти), сливају се у молитви са свим странама наше личности и образују живо јединство тамо, где се гнезди наше скривено „ја“, то јест у срцу говорећи речима већ навођене евелин андерхил, „оп- штење са богом започиње на свесном нивоу, да би се затим преобразило и унело у свеу- купно (нераздељно) поклоњење на дубоко инстинктивном нивоу нашег „ја“ у „тотално поклоњење“8 увучена је читава наша личност – сва разноврсност не само свесних, него и дубинских, подсвесних про- јава, сви наши интуитивни пориви, осећање чудесног, а такође она способност интуитив- ног поимања и духовног прозревања, која, као што смо већ ре кли, у многоме превази- лази могућности разума у молитви учеству- је савршено све, у том смислу и наш физички „састав“, то јест тело „тело се такође прео- бражава“ – пише св григорије палама „оно се узноси заједно са душом, заједно с њом се сједињује са божанским, и тако постаје имо- вина и сместилиште бога“ 9 но, како се постиже „неподељена бого- преданост“? наша молитва се састоји, пре свега, од речи; свака од њих носи доступан уму непосредан смисао ипак молитва се не своди на непосредна значења речи поред и ван њих свака реч, свака фраза крије у себи мноштво асоцијација и подтекстова, поседу- је сопствену скривену силу и поетску „струк- туру“ зато молитвена реч није само истина, већ и лепота; поетска сликовитост молитве- ног текста, чак ако се ради о ритмичкој про- зи, а не с трофама у с тиху, дозвољава да с е 7 гностички стослов први [first century on theology], 39; превод на енглески у philokalia, 2: 122 међутим, и наш ерос такође мора бити распет; види св игнати- је антиохијски, посланица римљанима 7 (овај текст може се тумачити на разне начине; види нпр charles williams, the descent of the dove (london: faber, 1950), стр 46) 8 или неподељену (целосну) богопреданост – прим прев 9 тријаде у одбрану свештених исихаста [превод на енглески: triads in defense of the holy hesychasts], 1 2 9: ed meyendorff 1: 93 philokalia, 4: 339 сваки пут откривају у уобичајеним речима нови слојеви смисла поврх тога, богопре- даност се изражава не само у речима, већ и на многобројне друге начине – пјенијима, великољепијем свештених одежди, линија- ма и бојама светих икона, посебном лепотом најсвештенијег дела храма, символичким ге- стовима – крсним знамењем, кађењем, при- служивањем свећа, и коначно и улогом коју у нашим богослужењима играју велики „архе- типови“, првобитни елементи људског живо- та – ватра, вода, вино, хлеб и јелеј у нашој дословној употреби речи ми се обраћамо разуму; поезија, музика, слике, символи и ритуални чинови „одражавају се“ на другим нивоима личности и једно и друго је подједнако важно ако речи не носе сми- сао, тачније, ако је немогуће разумети шта ми појемо или изговарамо, наше богослу- жење ће се претворити у магијско дејство, у шаманство, недостојно „мислених агнеца“ а с друге стране, ако у њему нема ничег, осим „разумљивих речи“ и словно-разумских ту- мачења, оно ће бити „поклоњењем ума“, али ни у ком случају „молитва ума у срцу“ да, оно може привлачити својом „доступношћу“ , ло- гичношћу и систематичношћу, али личност у свој њеној разноврсности неће учествовати у њему управо на ово су неретко заборавља- ле присталице литургијске реформе западне цркве, која је започела 60–70–их година хх века они су очигледно потцењивали прису- ство тајне; а упра во без тајне човек никада неће бити до краја човек молитва је много више од простог изговарања речи, и литур- гијска заједница је много више него јавно са- брање са одговарајућим објавама и речима непрестано, и дању и ноћу и коначно, трећи део дефиниције св теофа- на: молити се – значи „стајати пред господом дању и ноћу, и тако до краја живота“ „молите се без престанка“ – саветује ап павле (1сол 5, 17) молитва треба да постане не једно од ма- лобројних, већ јединим делом читавог живота сваки наш корак је пред богом, и зато се пред- 30 3 / 2018 стајање не може ограничавати ни специјално намењеним местима и временом, нити „ишчи- тавањем домаћег правила“ или „посећивањем цркве“ она мора постати свеобухватна ми смо створени ради тога, да будемо непреста- но славословље, непрекидна молитва све у свету призвано је на поклоњење; ни- шта не може бити одбачено као „недостојно“ или „безнадежно светско“ сходно тачном за- пажању о александра шмемана, „хришћанин – то је онај који свуда, ма куда погледао, види христа и радује му се“ о истом читамо у древ- ном споменику, познатом као исусове изреке: „подигни камен – наћи ћеш ме; расеци дрво – и ја ћу бити тамо“10 „можете ли се много ра- довати делима отаца наших?“, пита у стосло- вима созерцања томас трајерн – „јер он је у свакој ствари неке од њих су неугледне спо- ља, обичне и грубе, али ја се сећам времена када је улична прашина изгледала драгоце- нија од злата моме дечијем оку, и зато је она сада још драгоценија очима разума“11 моли- ти се – значи видети бога у свему, обгрлити у љубави све створено и у радости га узносити творцу тако творена „непрестано“, „дању и но- ћу“ молитва постаје делом наше природе она није оно што ми говоримо или радимо, него оно што ми јесмо „сећај се бога чешће него ли што дишеш“12 – поучава св григорије на- зијанзин молитва нам је сроднија и нужнија од дисања, од куцања срца ми смо створени ради тога, да би се молили и славили таква је наша истинска суштина, и све ш то нас окр у- жује, ми смо такође призвани да обратимо у славословље „у величанственом храму, какав је господња земља“ – пише павле евдокимов – „сваки човек, било образован или необра- зован, призван је да постане свештеник соп- ственог живота – узме људско и претвори га 10 из јеванђеља по томи [из евангелия от фомы] // и свенцицкая, апокрифические евангелия (москва, 1996) 11 the centuries 1 25: ed h m margoliouth, thomas tra- herne: centuries, poems and thanksgivings (oxford: cla- redon press, 1958) 1: 13–14 12 беседа [oration] 27, 4 ( theological oration 1 4) (pg 36: 16b) у жртву и песму (химну) славе“13 и на др угом месту код њега пише: „међу катакомбним изо- бражењима чешће од свих се сусреће фигура жене молитвенице, оранте; ово је једино вер- но расположење људске душе недовољно је читати молитве, ми смо призвани да постане- мо молитва у телу недовољно је доживља- вати ‘тренутке хвале’; сав наш живот – сваки поступак, гест, осмех – треба да постане песма славе, жртва, молитва не треба жртвовати оно што имаш, већ оно што јеси“14 изабрани делови из књиге унутрашње царство преведено упоредно са руског превода и енглеског оригинала (bishop kallistos ware, the inner kingdom, st vladimir’s seminary press, 2000) 13 „le sacerdoce universel des laics dans la tradition ori- entals“, у l a eichinger (ed ), l’eglise en dialogue (paris, 1962), стр 39–40 14 the sacrament of love the nuptial mystery in the light of the orthodox tradition (crestwood, ny: st vladimir’s seminary press, 1985), стр 62 тема броја место сталне молитве: манастир дохијар, света гора (фото: миодраг петровић) мај / јун 2018 31 мо ли тва је чо ве ков раз го вор са бо гом, док је чи та ње све тог пи сма од го ва- ра ње бо жи је чо ве ку адам је у едем ском вр ту раз го ва рао са бо гом „ли цем к ли цу“ што зна чи да је сва ка ње го ва из го во ре на реч би ла мо ли тва, све док ни је по гре шио мо ли тва је та на на нит ду ше ко ја по ку- ша ва да се из ви је и до спе до бо га ако је из ти ши не ср ца ср це као сре ди ште чо ве- ко вог би ћа и глав ни ор ган бо го по зна ња од го вор но је за пу но ћу мо ли тве ко ја тре- ба да о т пло ви та ко да ле ко од нас и ви не се до ван ва се љен ских про сто ра бо жи јег би ти са ња у ста ром за ве ту чи та мо ка ко је исус на- вин мо гао, због ис хо да ра та, да мо ли твом за у ста ви сун це и та ко про ду жи дан про- рок на тан је мо ли твом ца ра да ви да до вео до ду бо ког по ка ја ња због учи ње ног гре ха то је био по вод да по ка ја ни цар спе ва је- дан од нај леп ших по кај них и бо го слу жбе- них пса ла ма, пе де се ти све ти про рок или- ја мо ли твом је за тва рао не бо и ки ше ни је би ло не ко ли ко го ди на на ње го ву мо ли тву го спод спа љу је жр тву па ље ни цу као до каз да је бог све тог или је, исти ни ти бог у но вом за ве ту го спод бла го си ља лич ну, по је ди нач ну мо ли тву, али и са бор ну, као и при су ство на бо го слу же њи ма: „јер где су дво је или тро је са бра ни у мо је име, он- де сам и ја ме ђу њи ма“ (мт 18, 20) он с ам се ви ше пу та мо ли то чи ни ка ко пред ис- це ље ња и вас кр се ња дру гих, та ко и пред сво је стра да ње у гет си ман ском вр ту цар ске мо ли тве ко је су из ра зи то ле ко- ви те за ду шу чо ве ка је су псал ми да ви до ви за ове мо ли тве све ти јо ван зла то у сти ка- же да је „бо ље да ре ке во дом усах ну не го да пре ста не чи та ње пса ла ма“ дру ги све- ти оци за пс ал ме ка жу да „ако је мо ли тва лек он да су псал ми нај бо ље од брам бе но оруж је“ псал ми се чи та ју у свим жи вот ним при ли ка ма и на свим бо го слу же њи ма цр- тема броја сна га мо ли тве је у бо гу ко ји да је сна гу мо ли о цу за под виг жи вље ња стал на мо ли тва кроз исто ри ју и у на шем соп стве ном жи во ту ха џи дра ган б по по вић свети серафим саровски, новија икона (извор: icoaneortodoxeeu) 32 3 / 2018 кве спасове свети сава српски у кареј- ском типику, поред других молитава, по- себно наглашава да се у току једног дана обавезно прочита цео псалтир (150 пс а- лама) због тога, рекли бисмо, и данас на- ша држава постоји молитва господња или оче наш је на ј- савршенија молитва, изговорена устима христовим апостолима на маслинској го- ри она има један призив и седам прозби за оно што је божије и за оно што је за нас у то време апостоли су били збуњени јер су постојале изузетно дугачке синагогалне молитве (молитва 18 прозби која је трајала сатима), а с а друге стране, многи се нису молили или су се молили прекратко овом молитвом господ говори како и коме да се моле светогорски монаси, пустињаци, отшел- ници, исихасти и многи други изговарају једну кратку молитву која не дозвољава да преслатки господ напусти њихова срца и ум то је молитва „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме грешног“ таква молитва, уз стручни и свакодневни надзор искусног духовника, у манастирима пома- же човеку да се избори са „духовним оси- цама“, односно помислима, које највише ометају човека да служи богу и ближњима мишљења искусних духовника су да стал- но употребљавање ове молитве није за мирјане, већ их они могу употребљавати само док искушење траје, док се негативне помисли не одбију као понуђени лукави предлог молити се непрестано, мишљења смо, за нас хри шћане у свету је да не пре- стано чинимо добро, јер је и учи њено до- бро молитва на делу читајући псалме, акатисте за различите потребе, сваки хришћанин треба да има и своје лично и молитвено јутарње и ве- черње правило поред присуства на бого- служењима у цркви свети оци говоре да је молитвено правило обавезно у чему се посебно истиче свети серафим саровски који даје и свој лични предлог да молитве- но правило гласи – три пута оче наш, три пута богородице дјево и на крају никео- цариградски символ вере ово је кратко, али свакодневно правило када се и свети серафим заједно моли са оним ко ово пра- вило употребљава исти светитељ истиче да је циљ нашег живота задобијање духа светога, и да се треба молити док дух све- ти у виду благодати не сиђе на молитвени- ка, после чега молитва треба да престане добри старац тадеј витовнички је гово- рио да је човек „једнодневно биће, тј биће које може да планира и испуни планирано само у једном дану“, због чега је помоћ мо- литве неопходна молитвом призивамо бога и свете да буду наши сатрудници у животу поред ан- ђела чувара најбржа помоћница човеку у невољи јесте мајка божија којој син божи- ји ништа не одбија у нашем народу постоји молитвена пракса да се за посебна искушења моли светитељима (читају се њихови акатисти) који су у свом жи воту имали сличан про- блем за који се молитвеник моли светом, па се тако људи моле светој ксенији пе- троградској када имају проблем са кровом над главом снага молитве је у бо гу који даје сна- гу молиоцу за подвиг живљења благо- словене су породице које се моле богу, а посебно оне које имају и молитвенике у манастирима манастири за православне немају музејску вредност, већ су место ду- ховног подвига, исцељења и живе моли- твене вере тако је било одувек и остало је у наше време примера ради, сведоци смо свакодневних исцељења у манастиру тумане, код светог зосима и јакова новог, где се поклоницима читају молитве код моштију туманских светитеља пут до бесмртности води молитвом, са духовним подвигом чињења непрестаног добра, јер је човек створен да чини само добро молитва је начин спасења који нам је дала црква да њоме у помоћ призива- мо наше небеске заступнике непрестана молитва заједно са постом чини снажно оружје сваког хришћанина у борби против греха тема броја мај / јун 2018 33 ви ше дет ној по ро ди ци ива на (41) и ка та- ри не (41) кр ва вац че сти та ли смо кр сну сла ву ђур ђев дан и, на кон сла ве, по до го во ру до ђо смо им у г о сте, у но ву ле пу ку ћу са пот- кро вљем и уре ђе ним зе ле ним дво ри штем у ко ме се игра ју њи хо ва де ца: ја на (10), м ар- ко (7), ан ђе ли ја (5), те о до ра (2), а пе то де те је њи хо ва ше сто ме сеч на бе ба, ана ста си ја ку ћу у ба ра је ву, у на се љу тре беж, ли по ви ца, ку пи ли су на кре дит пре го ди ну да на, а де сет го ди на су би ли под ста на ри у бе о гра ду где су би ли ве о ма рев но сни па ро хи ја ни жар ко вач- ке цр кве ваз не се ња го спод њег у епар хи ји шу ма диј ској и па ро хиј ској цр кви, по све ће ној спа љи ва њу мо шти ју све то га са ве, од све ште- ни ка ви да ми ли ћа, ко ји има ше сто ро де це и о ко ме је пра во слав ни ми си о нар пи сао 2015 го ди не, при мље ни су ши ро ка ср ца ка жу нам да су он и ње го ва по па ди ја ма ри ја по то ме по зна ти и ве о ма оми ље ни у на ро ду од ње га су до би ли бла го слов да о њи ма пи ше мо иван је за вр шио вој но тех нич ку ака де ми- ју у бе о гра ду, смер ин фор ма ти ка, ше сна ест го ди на ра дио као офи цир вој ске ср би је, а ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це раз у ме ва ње и то ле ран ци ја пре ма раз ли ка ма, уз ја сну иден ти фи ка ци ју са сво јим хри шћан ским иден ти те том је мо жда фор му ла оп стан ка хри шћа на у са вре ме ном жи во ту без об зи ра на „опа сне трен до ве“, де ци тре ба по мо ћи да из гра де ја сан кри тич ки став пре ма ова квим ства ри ма, али без осу де по ро ди ца кр ва вац рад ми ла гру јић 34 3/ 2018 одскора ради као дипломирани инжењер информатике у компанији „солвит нетворкс“ у београду на пословима информационе без- бедности, заштите дигиталних идентитета и слично катарина је завршила факултет фар- мације и запослена је у апотеци „колибри“ сматрају да нису материјално угрожени и ви- ше немају ни помоћ од државе како је пуна кућа и пуно срце родитељско када се чује дечја граја! катарина: да, слава богу! а ми ни смо ни- кад ни по мислили да ће нам бог по дарити оволико деце и увек смо с е дивили таквим родитељима иван: наши родитељи су поно- сни на нас што имају доста дивних унучића какав је био ваш животни пут и пут до пра- ве вере? све што није од в јере (праве) гријех је (рим 14, 23) шта је утицало, или шта вас је „натерало“, да је тражите од бога? је ли било свештеника у вашој породици? иван: мој отац андрија је из п љеваља, а мајка стака из сребренице као просветни радници, службовали су у сребреници (бих), ту су се упознали и венчали, а ја с ам рођен у зворнику у сребреници смо живели до страшне 1992 када смо избегли у пљевља, где сам завршио гимназију имам старијег брата игора у селу брвеница, у околини пљеваља и сад живе моји родитељи често „скокнемо“ до пљеваља јер се деци тамо допада и редовно идемо у манастир света тројица моја бака, мајка мог оца, је би ла ја- ко побожна водила је мог оца и осталу децу да се причесте у манастиру света тројица, на велике празнике, и то пешке али, мој отац није славио славу док смо живели у сребре- ници, а ја сам почео да славим после женид- бе и крштен сам 2002 године у пљевљима, у 25 години на моје крштење је утицала посе- та манастиру хиландар пет месеци раније то је била прва званична посета генералштаба војске србије и црне горе светој лаври, а ми смо ишли као млади официри владика пор- фирије (перић) је био духовни вођа тог пута и дивно је беседио целим путем један наш официр се раније у хиландару замонашио реч је о јеромонаху доситеју (радивојевићу) он је већ био м лад монах те 2002 године, и наш домаћин, када смо као војна лица били у посети хиландару и катарина је доста ути- вишедетне хришћанске породице прва званична посета генералштаба вс манастиру хиландару (2002) мај / јун 2018 35 цала на мене, па смо у ве ру ушли у на јлеп- шем периоду свог живота, пред наш брак и оснивање породице заједно, полако, боја- жљиво и уз несебичну помоћ свештеника и пријатеља катарина: рођена сам у г орњем мила- новцу, од оца слободана лазића и мајке ве- ре ту су ме и крстили као бебу имам сестру зорицу, која је удата, живи на видиковцу и има двоје деце кад сам била дете, није било свештеника у нашој породици нити је у окру- жењу било верујућих, али сам имала срећу да ме бака понекад одведе у цркву у селу да запалимо свеће, а на прво причешће ме је одвела стрина то је у мени будило радост и посебно осећање полако и поступно сам улазила у веру и још увек сма трам да сам на почетку са иваном ме је упознала моја се- стра од тетке из београда, драгана, која ме је позвала да чујем од њега нешто о хиландару куповали смо духовне књиге у манастиру ра- ковица и на поклоничким путовањима нај- више нас је дотакао свети старац порфирије, подвижник љубави у браку смо 12 година, а венчани смо у цркви светог апостола петра и павла на топчидеру старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? ко- лико томе доприносе лепе речи и похвале? катарина: верујемо да је све по бо жијем промислу обоје смо прижељкивали да имамо троје деце и себе нисмо сматрали достојним ни способним да имамо више деце иван: по- родичној срећи свакако доприноси разумева- ње и међусобна љубав трудимо се да негатив- не ствари удаљимо ван куће у томе нам деца несебично помажу, и њихови осмеси и радост су нам највећи мотив и снага да издржимо колико вера мења човека, како га преображава? иван: осим што га упућује христу, чини се да вера упућује човека сâмом себи, критички човек у вери стално надгледа себе и коригу- је своје ставове, ублажава лоше, а подстиче добре ствари, равнајући се према хришћан- вишедетне хришћанске породице 36 3/ 2018 ским начелима и општим духовним нормама узори светих отаца, бројних примера браће и сестара хришћана, свакако посебно значе како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? иван: није лако изазови данашњег време- на су заиста бројни све више ствари се свесно супротставља хришћанском схватању живота (медији, технологија, материјални свет и сл), и понекад се чини да су хришћани људи којима је готово немогуће да се у потпуности прила- годе месту и времену у коме живе али, господ љубављу оснажује и враћа веру свима нама као и сви ро дитељи хришћани, често се за- бринемо за духовно здравље наше деце сада имамо за духовника оца вида милића из ба- рајева, чији савети и лепа реч много помажу у превазилажењу духовних недоумица и криза он је сакупио богату библиотеку доступну за читање свима, па нам повремено на читање позајмљује занимљиве духовне књиге људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љубави, озбиљ- ности и зрелости браком се супружници по- везују и духовно а не само телесно иван: по пи тању брака ми смо т радици- оналног схватања и сматрамо да функцио- нална породица израста из складног брака и хармоничног односа међу супружницима за нас је функционална породица она која одгаја децу која су духовно освешћена, која не усвајају туђи, наметнути идентитет и која имају јасну породичну свест у таквој породи- ци стасају деца која се не боје живота и хри- стове љубави, али са друге стране позитивно, критички и без осуде, гледају на свет око се- бе, свесна да у својој породици увек могу да пронађу топлину, христову љубав и поврате самопоуздање ово се свакако позитивно одражава и на духовни, ментални и физички развој деце, и на њи хов будући став о вери, породици и браку као родитељи сматра- мо да нисмо довољно добро урадили посао уколико наша деца немају изграђену свест и потребу за формирањем сопствене јаке хри- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2018 37 шћан ске по ро ди це тек на кон то га хри шћан- ска по ро ди ца има пра ву функ ци ју и мо же се на зва ти функ ци о нал ном по ро ди цом та ко да ми, ка да нам је нај те же, уме мо да се ску пи мо и сло жно ка же мо, „ми смо ја ка по ро ди ца, ми мо же мо све, за нас не ма пре пре ка!“ ка та ри- на: ве ру је мо да је т о је дан од нај леп ших на- чи на да се мир ја ни под ви за ва ју и да де цу, ко- ју им го спод по ве ри, из ве ду на пра ви пут, да се раз ви ју у бла го дар не љу де а ро ди тељ ство на дах њу је и сâме ро ди те ље по ма жу ћи им да не пре ста но ду хов но уз ра ста ју ка ко про ти че дан мај ке ка та ри не? на ко је се све на чи не осве ћу је пра во слав ни дом и жи вот уоп ште? ка та ри на: са да ка да сам на по ро диљ ском од су ству углав ном се сво ди на ра но уста ја- ње, при пре му де це за вр тић и шко лу, из бор гар де ро бе, при пре му ужи не и слич не ак- тив но сти на кон то га сле де кла сич ни кућ ни по сло ви, сре ђи ва ње ку ће, ве ша, при пре ма руч ка по по врат ку де це из шко ле и вр ти ћа – сер ви ра ње руч ка, ку хињ ски по сло ви и кра ћа па у за, по сле ко је сле ди дру же ње са де цом и су пру гом, и при пре ма ве че ре до ка сно у ноћ сре ђи ва ње по је ди них ства ри у ку ћи, при пре- ма за на ред ни дан, и на рав но по себ на и стал- на бри га о ше сто ме сеч ној ана ста си ји иван: љу ба вљу пре ма го спо ду и бли жњи ма осве- ћу је мо се и ми и наш д ом по себ но је ва жно стра жа ри ти и чу ва ти ду хов ни мир над со бом лич но, и над по ро ди цом, ре дов но од ла зи ти на све те ли тур ги је, ис по ве да ти се, мо ли ти и при че шћи ва ти су пру жни ци се мо ра ју ме ђу- соб но бо дри ти и охра бри ва ти у оп штем по- ро дич ном ин те ре су че сти су па до ви и ис ку- ше ња, али за јед но се лак ше пре бро де у че му је су шти на хри шћан ског вас пи та ња? ка ко тре ба вас пи та ва ти де цу да она бу ду ико- не бо жи је, кад нас са свих стра на бом бар ду ју ра зним идо ли ма и на ме ћу их, и на ма и на шој де ци, да им се кла ња мо – и шко ла, сво јим обра зов ним си сте мом, и др жа ва, за ко ни ма, при вре да, тр жи шним трен до ви ма иван: де цу ни ко не мо же по ква ри ти: ни сре- ди на, ни вр шња ци, ни ме ди ји, ни тех но ло ги ја, ако ро ди те љи прет ход но не „при пре ме те рен“ за то сми ре ње, (с)тр пље ње, љу бав и по ро дич- на хар мо ни ја лич ни при ме ри су, та ко ђе, од по себ ног зна ча ја, јер се де ца ја сно иден ти фи- ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це 38 3/ 2018 ку ју са ро ди те љи ма увек тре ба би ти све стан деч јег при су ства, слич но нео п ход но сти све сти о го спо ду код хри шћа на ка та ри на: по себ но обра ћа мо па жњу на т о да не д о зво ли мо на- шој де ци да бу ду ме ђу соб но оту ђе ни и стра ни јед но дру гом стал но стра жа ри мо над њи хо- вим ме ђу соб ним од но сом, ин си сти ра мо на то ме да се сва не ра зу ме ва ња од мах убла же и от кло не, јер ће ка да по ста ну љу ди њи хов ме- ђу соб ни од нос би ти нај ве ћи жи ви ка пи тал ове по ро ди це док су ма ла, де ца у ср ци ма сво јим има- ју те о ло ги ју и при јем чи ва су бо гу (у ро- ди те ље гле да ју као у бо га), а он да, то ком од ра ста ња, под мно гим агре сив ним не зна- бо жач ким ути ца ји ма (нај пре ате и стич ке шко ле) за ме њу ју ту те о ло ги ју за раз не људ- ске фи ло зо фи је? ка та ри на: не зна мо ми то ли ко, је ди но што зна мо и сна жно осе ћа мо је сте да ми ни смо тво р ци на ше де це, не го да нам их је т во рац по ве рио на чу ва ње и вас пи та ње, оту да и ве- ли ка од го вор ност на на ма, али и при ли ка да се ис ку пи мо у ра до сти и ве се лом по ро дич- ном окру же њу, ра де ћи по сао ко ји нај ви ше во ли мо и нај бо ље зна мо ка ко де ца уче? у че му су по себ но та лен то- ва на? да ли се ба ве до дат ним ак тив но сти ма, спо р том, умет но шћу? ко ли ко чи та ју, а ко ли- ко су под ути ца јем вир ту ел не ствар но сти? у све ту, па и к од нас, ре ги стро ван је но ви об- лик за ви сно сти од ин тер не та и дру штве них мре жа иду ли де ца на ве ро на у ку? ка кав и ко ли ки зна чај, по ва шем ми шље њу, има ве- ро на у ка у шко ла ма за ду хов но усме ре ње де це? иван: ја на и м ар ко иду у основ ну шко- лу „ује ди ње не на ци је“ на це ра ку, јер ов де у бли зи ни не ма шко ле до бри су ђа ци, за са да, и вред но из вр ша ва ју све сво је оба ве зе још ни смо уо чи ли по себ не та лен те на ше де це, осим што ја на има да ра за фо то гра фи ју тро је нај ста ри је де це тре ни ра ју ка ра те у ло кал ном клу бу у ли по ви ци не ма мо усло ва за до дат не ак тив но сти, због чи ње ни- це да жи ви мо уда ље но од гра да, као и због не до стат ка вре ме на и сред ста ва мар ко мно- го во ли књи ге и че сто иде у школ ску би бли о- те ку на жа лост, ни на- ша де ца ни су по ште- ђе на штет ног де ла ути ца ја ди ги тал них тех но ло ги ја, али се ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це ко су под ути ца јем вир ту ел не ствар но сти? у све ту, па и код нас, ре ги стро ван је но ви об- лик за ви сно сти од ин тер не та и дру штве них мре жа иду ли де ца на ве ро на у ку? ка кав и ко ли ки зна чај, по ва шем ми шље њу, има ве- осим што ја на има да ра за фо то гра фи ју тро је нај ста ри је де це тре ни ра ју ка ра те у ло кал ном клу бу у ли по ви ци не ма мо усло ва за до дат не ак тив но сти, због чи ње ни- це да жи ви мо уда ље но од гра да, као и због не до стат ка вре ме на и сред ста ва мар ко мно- го во ли књи ге и че сто иде у школ ску би бли о- те ку на жа лост, ни на- ша де ца ни су по ште- ђе на штет ног де ла ути ца ја ди ги тал них тех но ло ги ја, али се мај / јун 2018 39 тру ди мо да се до го ва ра мо и у ра зум ној ме- ри ко ри сти мо ра чу на ре и тех но ло ги ју, као и да им стал но на ме ће мо ја сан кри тич ки од нос пре ма ди ги тал ном све ту мо ја про фе си ја нам мно го по ма же у то ме да они с хва те пред но- сти и ма не ин фор ма ци о них тех но ло ги ја, ка- ко би се на пра ви на чин ис ко ри сти ла њи хо ва пред ност, али и спре чи ло опа сно де ло ва ње на раз вој де це де ца су сâма ода бра ла ве ро- на у ку и ја ко су срећ на на т им ча со ви ма, уз не се бич ну љу бав сво је оми ље не ве ро у чи те- љи це та ње ра да но вић, о ко јој са по себ ном љу ба вљу го во ре вр ло че сто го во ре на дах- ну то о на ста ви ве ро на у ке и да им је т о оми- ље ни пред мет не мер љи во је ве ли ки зна чај ве ро на у ке у шко ла ма на ра но сти ца ње зна- ња о ре ли ги ји уз пра ви лан при ступ учи те ља и њи хо во не се бич но за ла га ње де ца усва ја ју мно го ви ше и си сте ма тич ни је зна ње о хри- шћан ству у од но су на то што би спо зна ли уз по моћ ро ди те ља осет но се по ве ћа ва агре сив ност код де це ка ко ви то раз у ме те, као ин фор ма ти чар? иван: ви ше ча сов ни кон такт де це са ма- ши ном ко ја зра чи је опа сан по здра вље, ка- ко ду хов но та ко мен тал но и фи зич ко с дру- ге стра не, ма ши на оту ђу је, а при род но је да у по ро ди ци тре ба да по сто ји при сан од нос ро ди те ља са де цом и сâме де це ме ђу соб но у да на шње вре ме, чи ни се да су, по себ но за де цу, по ред ви- део ига ра вр ло опа сни и ви- део ка на ли као што је ју тјуб и дру ги, ко ји ну де ло ше са др жа је, док ро ди те- љи углав ном не ма ју свест о то ме шта де ца за- пра во гле да ју та ко ђе, све је ве ћа опа сност и од дру штве них мре жа (феј сбук, ин ста грам и сл), јер је све ви ше не при ме ре них са др жа- ја, уз ве ли ку опа сност од ком про ми то ва ња ра не деч је при ват но сти, усва ја ње ло ших ме- диј ских са др жа ја, али не рет ко и угро жа ва ња њи хо ве фи зич ке без бед но сти то ло ше ди ги- тал но окру же ње је слич но пу шта њу де це на ули цу, без над зо ра и кон тро ле ми сла бо гле- да мо тв, али за то до зво ља ва мо де ци уме рен и свр сис хо дан при ступ ра чу на ру, пет ком, су бо том и не де љом, уз кон тро лу са др жа ја на про сто, тех но ло ги је су наш жи вот, не што што се де ша ва око нас, и мо ра мо би ти у то ку сла ва бо гу, за са да не ма мо при ме ра агре сив- но сти код на ше де це, а ни они с е не жа ле на агре сив ност дру ге де це у шко ли или окру же- њу сва ки, евен ту ал ни, из лив бе са и љут ње убла жа ва мо раз го во ром, тру де ћи се да ја сно уста но ви мо шта је про блем и ка ко га пре ва- зи ћи на рав но, ни је увек ла ко, али ро ди те љи стал но мо ра ју би ти буд ни и при сут ни и он да је све лак ше да нас је мо да из ра зи то не хри шћан ска, пу- на мрач них сим бо ла (мр твач ке гла ве, со ве, зма је ви) со ва је на ро чи то мо дер на (оде ћа, играч ке, деч ја по сте љи на), де лу- је бе за зле но, а она је сим бол са та ни ста и илу ми- на та – оних к о ји „ви де у мра ку“ и ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це на мрач них сим бо ла (мр твач ке гла ве, со ве, зма је ви) со ва је на ро чи то мо дер на (оде ћа, играч ке, деч ја по сте љи на), де лу- је бе за зле но, а она је сим бол са та ни ста и илу ми- на та – оних ко ји „ви де у мра ку“ и ге стра не, ма ши на оту ђу је, а при род но је да у по ро ди ци тре ба да по сто ји при сан од нос ро ди те ља са де цом и сâме де це ме ђу соб но у да на шње вре ме, чи ни се да су, по себ но за де цу, по ред ви- део ига ра вр ло опа сни и ви- део ка на ли као што је ју тјуб и 40 3/ 2018 „чувају забрањено знање“, грчке и паганске митологије, симбол смрти, окултизма и блу- да или тетоваже по телу? ни хришћани се не запитају: зашто је баш тај симбол толико мо- деран, него и они то носе и купују својој деци? оно што носимо, томе се и клањамо а знамо да је тело сасуд духа светога такође, прете- рана обнаженост старац јефрем филотејски и аризонски каже: „жене вређају пресвету богородицу својом изазовном спољашњо- шћу и обнаженошћу током летњих месеци с једне стране, клањају се икони смерне дјеве, а са друге саблажњавају и подстичу околи- ну на грех својим изазовним понашањем а то се чак и не сматра за грех који би требало исповедити! пресвету богородицу, наравно, силно жалости овакво понашање народа“ иван: треба бити непрестано будан, све- стан симбола и по рука око нас господ нас дарује посебним чулима да видимо тајне поруке у симболима и поступцима око нас и сваки хришћанин то има с амо је ва жно да деци не г оворимо тоном мржње и пре -зира према таквим појавама деца не смеју да осуђују и омаловажавају другу децу и њи- хове поступке када је реч о усвајању „нових цивилизацијских норми“ постмодернизма и глобализма треба да разумеју време у ко- ме живе, да буду јасно критички одређена према њему, али без страсти мржње и осуде разумевање и толеранција према разлика- ма, уз јасну идентификацију са својим хри- шћанским идентитетом је можда формула опстанка хришћана у савременом животу изолација и неприлагођеност нису решење, исто као ни осуда, мржња и критика нехри- шћанских или антихришћанских појава око нас данашње време тражи од хришћана да буду изнад ствари и појава „мудри као зми- је, а безазлени као голубови“, да са љубављу и разумевањем схватају и прихватају ства- ри око себе, остајући јасно и недвосмисле- но везани за господа без обзира на „опасне трендове“, деци треба помоћи да изграде ја- сан критички став према оваквим стварима, али без осуде чим с тасају да с хвате, треба им отворено говорити о свему, са логичним објашњењима, примерима и одговорима голотињу није да не видимо, али не осуђу- јемо, и тако усмеравамо нашу децу и својим понашањем, али има у цркви и унутрашњег фарисејства, а спољашњег благочешћа, као вишедетне хришћанске породице од свештеника вида милића, који има шесторо деце, примљени су широка срца мај / јун 2018 41 и по ка ја них блуд ни ца и раз бој ни ка за то се бо ји мо осу ђи ва ња мно го по ма же мо ли тва пре све тој бо го ро ди ци бр зо по моћ ни ци не- бро је но пу та смо ис ку си ли ње ну по моћ, као и по моћ ису со ве мо ли тве све ти оци к а жу: „ко во ли го спо да увек га се се ћа, а се ћа ње на бо га ра ђа мо ли тву ако се не бу деш се ћао бо га не ћеш се ни мо ли- ти, а без мо ли тве ду ша не ће ис тра ја ти у љу- ба ви бо жи јој јер кроз мо ли тву до ла зи бла- го дат све тог ду ха“ ка та ри на: че сто се бе пре ко ре ва мо јер не ма мо до вољ но вре ме на за мо ли тву, ко ли ко би же ле ли мо ли тва се у сва ко днев ном тр ку све де на крат ке ми- сли и бла го да ре ње или за хвал ност го спо ду, али оста је жал што се све срд ни је и че шће не обра ћа мо тво р цу пред спа ва ње и ују тро по- све ти мо вре ме мо ли тви, али увек мо же ви ше и усрд ни је на да оста је да ће мо ка да де ца још ма ло ста са ју има ти ма ло ви ше вре ме на за мо ли тву мо же те ли ићи на ле то ва ње или зи мо ва- ње? на ко ја сте по кло нич ка пу то ва ња ишли? иван: не баш сва ке го ди не, али не ка ко успе ва мо да оде мо 5–7 да на го ди шње на мо- ре у цр ну го ру, као и код де де и ба бе у се ло бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- де че сто про во ди мо у гор њем ми ла нов цу че сто оби ла зи мо ма на сти ре у ср би ји, цр ној го ри и ре пу бли ци срп ској ка да год мо же мо оде мо до ма на сти ра остр ог, све та тро ји ца у пље вљи ма, фе нек, твр дош и др мар ко би во лео да ви ди сту де ни цу, и стал но то по ми- ње да ће го спод, оти ћи ће мо мно ге љу де ви ше дет ност асо ци ра на си ро- ма штво, раз не те шко ће и ма те ри јал ну оску- ди цу за то се пла ше и пла ни ра ју ра ђа ње ка та ри на: су пруг и ја че сто го во ри мо на ту те му, да ви ше дет ност ну жно не мо ра да зна чи си ро ма штво, као што се ме диј ски пла си ра, на осно ву че га јав ност гра ди кри ву сли ку о ви- ше дет но сти вр ло че сто се при ча о ви ше дет- ним по ро ди ца ма ко ји ма је по треб на по моћ, али је сва ка ко до бро да с е по ка жу и др у ги при ме ри, ка ко би се рас ки ну ли ови сте ре о- ти пи, а ти ме по сред но охра бри ва ли љу ди на ви ше дет ност сма тра мо да сво јим при ме ром успе ва мо да убла жи мо ова ко кри во уко ре ње- не пред ста ве о ви ше дет но сти, ба рем код љу- ди у на шем окру же њу и љу ди ко ји нас по зна ју је ли би ло стра ха од по ро ђа ја? са да је ак- ту ел но пи та ње вак ци ни са ња де це има те ли по ве ре ња у да на шње вак ци не, по себ но ка та- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва д е ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за т руд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва де ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за труд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон 42 3/ 2018 неколико месеци лечења, серије хемиотера- пија и операције, јана је данас здраво дете катарина је била у поодмаклој трудноћи са трећим дететом у време јаниног интензив- ног лечења касније, мама катарина је би- ла активна у удружењима деце оболеле од рака, неретко помажући родитељима који проживљавају слична искуства са децом го- спод је и тада био снажно уз нас, нисмо има- ли дилему да је све моћни заштитник уз нас да нас све оснажи и охрабри наши ближњи су се чудили како све то преживљавамо ла- ко и храбро, али ми смо све време знали од кога то заправо долази катарина: нема зва- ничних информација да вакцине нису добре свака серија вакцина пролази кроз анали- зу, али с друге стране, фармацеутска инду- стрија је у финансијском погледу једна од најмоћнијих и као да јој је то приоритет не могу да верујем у нечију злу намеру, али сâм поступак примене вакцине је проблемати- чан, присила и уцена родитеља, да се они не питају ни за шта, они који су пред богом нај- одговорнији за своју децу иван: питање је колико наша земља данас може квалитетно да испита фармацеутске и прехрамбене про- изводе недовољно улагање у технологије за испитивање и недостатак кадрова, веро- ватно има утицаја и на лошија испитивања и на повећан ризик некада, док смо сâми про- изводили вакцине, ствари су биле другачије нама верницима остаје молитва и нада да ће детету бити добро после примања вакцине имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? иван: ако смо ми могли, сматрамо да могу и други себе сматрамо прилично просечним људима и верујемо да би већина људи, који су вероватно способнији од нас, са лакоћом одгајали више деце где има места за двоје, има и за т роје или четворо, само је ва жно потиснути свој лични конформизам у други план, и вредновати живот изнад свега чули смо од главног и одговорног уредника пра- вославног мисионара, оца оливера суботића, који често иде у свету гору, да нас и мо наси подржавају, да у манастиру хиландару читају тај часопис, а понајвише рубрику о вишедет- ним породицама то нас баш радује јер је то прави знак њихове подршке да ли знате још неке вишедетне породице? катарина: да, познајемо неколико при- јатељи милош и бранка јаковљевић из пан- чева са четворо деце, пријатељи драган и бојана пајић из требиња са петоро деце и породица нашег свештеника вида и марије милић из барајева са шесторо деце питамо децу шта воле у шк оли и у цр кви јана каже да воли веронауку јер певају, цр- тају, уче молитве, играју се разних квизова, а марко воли песму „људи, ликујте“, и отпевао нам је заједно са јаном у цркви му се допа- дају иконе и фреске, а највише кад на светој литургији служи у олтару са оцем видом за- иста је црква прелепа, фрескопис су урадили врсни фрескописци владимир карановић и вероника ђукановић а петогодишња анђе- лија се похвалила да и она зна „оче наш“ и умилним дечјим гласићем изговорила нам је ту молитву сасвим правилно а ми смо на све то рекли: амин! нека тако буде! вишедетне хришћанске породице мај / јун 2018 43 за што све ви ше и ви ше по ку ша ва ју да уве- ду, ако не цео си стем ју ве нал не ју сти ци- је (де чи јег пра во су ђа), он да бар не ке ње не из дво је не де ло ве? мо же мо ли се су прот- ста ви ти од у зи ма њу де це из по ро ди ца? ка ко кон крет но мо же мо да по мог не мо про бле- ма тич ним по ро ди ца ма? у ка квом су уза јам- ном од но су ју ве нал на ју сти ци ја и по ли ти ка абор ту са? о овим „го ру ћим“ пи та њи ма раз- го ва ра мо са про то је ре јем ди ми три јем смир- но вим – по зна тим мо сков ским ба ћу шком, осни ва чем и во ђом пра во слав ног по кре та за за шти ту по ро дич них вред но сти „одво је на ди ви зи ја“ ју ве нал на ју сти ци ја, без об зи ра на про те- сте раз ли чи тих дру штве них и ро ди тељ- ских ор га ни за ци ја, на ста вља да се по ла ко уво ди у наш жи вот про тив ни ци исте го во- ре о по ква ре но сти тог си сте ма, док нас у исто вре ме ње ни за штит ни ци уве ра ва ју да у ме то да ма ра да де чи јег пра во су ђа не ма ни чег стра шног, да се оно ста ра за до бро- бит де це ка ко би сте ви про ко мен та ри са- ли ту си ту а ци ју? – ов де је вр ло ва жно ка кав се са др жај на- ла зи у ове две ре чи – ју ве нал на ју сти ци ја, о че му се ту ра ди они к о ји го во ре да она ни је опа сна, из но се јед но: они има ју у ви ду одва ја ње од ре ђе не обла сти прав не прак се, ко ја ће се усред сре ди ти на за шти ту пра ва де це, ко ри шће ње по себ них тех но ло ги ја за за шти ту де це а они ко ји су по стра да ли од ових тех но ло ги ја ука зу ју на ре зул тат њи хо ве при ме не: то су ра зо ре не по ро ди це и ис тра у- ми ра на де ца ка да је пред сед ник в в пу тин го во рио да код нас не ће би ти ју ве нал не ју- сти ци је, имао је у ви ду дру го ту ма че ње али, ми ви ди мо да број не ли бе рал не струк ту ре са усрд но шћу, за пра во са вет за пра ва чо ве ка при пре д сед ни ку р ф, не с а- мо да за сту па ју иде ју де чи јег пра во су ђа, већ про сто зах те ва ју усва ја ње но вих за ко на у окви ри ма истог на рав но да с е ти за ко ни увек ма ски ра ју не ка квим до брим со ци јал- ним па ро ла ма ипак, они у оп ште не раз ма- тра ју, чак ни не узи ма ју у об зир – ми шље ње де те та не по зна те чи ке и те те пра ве оп ште схе ме у ко ји ма се у прин ци пу не на ла зи ре- ал ност кон крет них си ту а ци ја и до би ја мо, на рав но, вр ло ло шу ствар ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про- бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља знам ка ко би се то мо гло убла жи ти знам ка ко по мо ћи со ци јал но сла бој по ро ди ци јер, вр ло је ва- жно по др жа ва ти ве зу са по ро ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ- ски по гре ше то не сме мо ни у ком слу ча ју да за бо ра ви мо хри шћан ски брак и по ро ди ца ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља вр ло је ва жно по др жа ва ти ве зу са по ро- ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ ски по гре ше раз го вор са про то је ре јем ди ми три јем смир но вим о ју ве нал ној ју сти ци ји, пра ви ма де те та и пра ви ма по ро ди це нај бо ља за шти та за де те је ње го ва по ро ди ца (пр ви део) раз го вор во дио: ни ки та фи ла тов 44 3/ 2018 у би ло ко јој си ту а ци ји мо же се ура ди ти та ко да ис пад не до бро за све, а пре све га за де те али, код нас ни је та ко на при мер, бу квал но пре два да на се де сио ова кав слу чај он је ве о ма ка рак те ри сти чан јед- на ма ма је у мо сков ском ме тр оу из гу би ла де те ма ло де те? – не, с та ри је, од 12 г о ди на он је знао шта тре ба да ра ди у та квим си ту а ци ја ма и због то га ни је по чео да ту ма ра у па ни ци по це лом ме тр оу, већ је ос тао да сто ји на том ме сту на к о ме се из гу био а ма ма је за т о вре ме отр ча ла до шал те ра на ко ме се мо же да ти звуч на об ја ва: „из гу би ло се де те!“ али њој су од го во ри ли: „код нас се об ја ве пла- ћа ју! пр во пла ти те!“ пр во дај те но вац, па ће мо он да раз го ва ра ти не ра ди се о то ме да ли ма ма има или не- ма тих 15 р у ба ља већ о т о ме – за што ма- ни пу ли са ти ње ним осе ћа њи ма?! за што јој не иза ћи у с у срет, да ти об ја ву, и т ек он да по ве сти раз го вор о пла ћа њу? ов де се ја- сно по ка зао од нос чи нов ни ка у др жав ној слу жби ко ји и по сто ји са мо због то га да би да вао об ја ве то је од нос „не за ни ма ме“ у то м
... отаца, који су у пу- стињу побегли да би побегли од света, наћи ће у њима, парадоксално, њихову огромну љубав према свету као творевини божијој и том свету нуде оно што су са богом заједно стекли: молитву та молитва није ништа дру- го до литургија она у себи носи литургиј- ски етос, начин живљења и понашања он је скопчан и са дубоким поверењем према све- ту и према другима, не задржавајући се на слабостима или манама других упечатљив пример тога нам је прича из старечника где једном од стараца долазе монаси који су екс- тремно заступали становиште о личној не- прекидној молитви пошто је тај старац био познат као велики молитвеник, они су дошли к њему да би их он по учио али затекли су саблазан старац се није непрекидно молио наиме, он је поред молитве практиковао и рад, спремање оброка и јело и спавање на њихове оптужбе, старац их је питао да ли они заиста проводе читав дан и ноћ у молитви, или због особина људске природе морају и да спавају и да је ду када су они то потврди- ли, старац је рекао да се они, ако су искрени према себи, не моле непрекидно док он то чини тако што испред цркве или у граду про- сјацима да новац да се моле за њега, тражи од друге браће да с е моле за ње га, продаје њихове рукодеље тако, док он обавља друге потребе, ти којима је учинио се моле за њега, те се он непрекидно моли у поступку овог египатског пустињака, уви- ђамо дубоко поверење у друге које проис- тиче управо из с тава да смо уп ућени једни на друге што и пре дставља саму срж цркве и христовог „да сви једно буду“ истовреме- но, видимо смирење и свест о сопственој не- моћи и потреби да се обратимо другоме тај други је бог, али тај други је и човек стога, не- прекидна молитва је дубоко литургична без литургије, и без осталих врлина – нарочито смиреноумља и уздржања – молитва остаје врло често само манифестација наше патоло- шке представе о сопственој грандиозности наш излазак са литургијског сабрања тре- ба да буде у свету продужетак тог делања и сусрета са богом који смо окусили и искуси- ли у светим, пречистим, животворним тајна- ма христовим и тако непрестано из сусрета у сусрет аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја мај / јун 2018 23 молитвом, осим тихе наде и вере, пред бога не стављамо никакав ултиматум, никакав императив већ се сасвим препуштамо његовој вољи и промислу тек онда наша молитва постаје управо то – молитва мо ли тва је је дан од основ них бла го- сло ве них ви до ва на шег оп ште ња са бо гом и свим све ти ма ве ли ки отац и учи- тељ цр кве све ти јо ван зла то у сти о зна ча ју мо ли тве по у ча ва: сви љу ди има ју по тре бу за мо ли твом, ви ше не го што др ве ће има по тре бу за во дом за то што ни ти др ве ће мо же да да је пло до ве уко ли ко не упи ја во ду кроз ко ре ње, ни ти ће мо ми мо ћи да до но си- мо ску по це не пло до ве по бо жно сти уко ли ко се не на па ја мо мо ли твом за то тре ба и ка- да уста не мо из по сте ље да пред у хи три мо сун це слу жбом бо гу; и к а да се ди мо за сто- лом ра ди обе да и к а да се спре ма мо за по- чи нак или бо ље ре че но – сва ког ча са тре ба да уз но си мо мо ли тву бо гу, пре ла зе ћи та ко по мо ћу мо ли тве је дан пут ко ји је јед нак ду- жи ни да на по ред лич не мо ли тве ко ју са уми ље њем уз но си мо, ве о ма зна чај но ме сто у хри шћан- ском ето су за у зи ма са бор на (бо го слу жбе на) мо ли тва ко ју јед ним усти ма и јед ним ср цем усрд но уз но си вас це ла бо го слу жбе на за- јед ни ца нео п ход но је на гла си ти да је бо го- слу жбе но вре ме нео дво ји во од струк ту ре ре ал ног вре ме на хри шћа ни су од сво јих по че та ка има ли ди ван и бла го сло вен оби- чај да сво је вре ме, у од ре ђе не де ло ве да на, осве ћу ју мо ли твом из овог прак ти ко ва ња усрд них мо ли та ва на стао је по ре дак сва- ко днев них бо го слу же ња, ко ја се на зи ва ју бо го слу же ња днев ног кру га (ἀκολουθίες του νυχθ ημερου) пр во ме сто ме ђу бо го слу же- њи ма днев ног кру га за у зи ма ве чер ње бо го- слу же ње по ре чи ма по зна тог ли тур ги ча ра јо а ни са фун ду ли са бо го слу же ња днев ног кру га по чи њу уве че, за то што по ју деј ском си сте му ра чу на ња вре ме на пр во до ла зи ноћ (грч νυχθήμερον = ноћ – дан) на су прот овом ра чу на њу, у грч ко –рим ском све ту се по ла зи од да на (грч ήμερονύκτιον = дан – ноћ) ове две тра ди ци је ко ег зи сти ра ју у на шој ли- тур гиј ској прак си: пр во бо го слу же ње днев ног кру га је сте ве чер ња слу жба, пре ма ју деј ском на чи ну ра чу на ња, док се у по сту сле ди грч- ко –рим ска тра ди ци ја, та ко да пост или мрс по чи њу ују тру днев ни бо го слу жбе ни круг по чи ње ве- чер њим бо го слу же њем, јер дан по чи ње од ве че ри, и све тлост на зва бог дан, а та- му на зва ноћ и би ве че и би ју тро, дан пр ви (пост 1, 5) с а дру ге стра не, ве чер ње бо го- слу же ње по свом са др жа ју мо же мо упо ре- ди ти са ста ро за вет ним вре ме ном јер и по- чи ње чи та њем 103 „пред на чи на тељ ног“ псал ма у ко ме се ве ли ча ју сва слав на и див- на де ла бо жи ја при ли ком ства ра ња све та у од ре ђе не да не ве чер ње бо го слу же ње се за вр ша ва по ја њем див не хим не бо го ро ди це дје во, ука зу ју ћи на до ба ста рог за ве та, ко је је за по че ло ства ра њем све та, а окон ча ло се ра ђа њем спа си те ља све та на кон ве чер њег бо го слу же ња до ла зи по- ве чер је чи ји мо ли тве ни са др жај нас под се- тема броја хри шћа ни су од сво јих по че та ка има ли ди ван и бла го сло вен оби чај да сво је вре ме, у од ре ђе не де ло ве да на, осве ћу ју мо ли твом мо ли тва као осве ће ње вре ме на бра ни слав илић 24 3 / 2018 ћа на један вид д уховне смотре и с агледа- вања нашег духовног стања у дану који је иза нас у богослужбеном поретку разлику- јемо велико и мало повечерје велико по- вечерје се богослужи само за време свете четрдесетнице – великог поста, као и уочи празника рождества христовог – божића, богојављења и благовести мало повечер- је се служи током читаве године у дневном боголужбеном кругу, такође, посебно место заузима полуноћница ово богослужење савршава се у поноћ или у други час ноћи, а по освештаним сведочанствима устано- вљена је као један вид молитвеног споме- на на спаситељеву молитву у гетсиманском врту молитвени садржај полуноћнице на савршен начин наглашава да је централна тема управо други христов долазак, са ци- љем да сва ком припаднику цркве, као бо- гочовечанске заједнице, укаже на значај васцелог саображавања мудрим девојкама из еванђелске перикопе о десет мудрих и десет неразумних девојака (мт 25, 1–13) полуноћница нас подстиче на покајање, на тема броја молитвени садржај полуноћнице на савршен начин наглашава да је централна тема управо други христов долазак, са циљем да сваком припаднику цркве, као богочовечанске заједнице, укаже на значај васцелог саображавања мудрим девојкама из еванђелске перикопе мај / јун 2018 25 тема броја стално чување закона господњег и духов- ну бодрост у очекивању изненадног другог доласка христовог јутарње богослужење символизује поче- так и прве зраке хришћанства на јутрењу благодаримо богу што нас је извео из ноћне таме и увео нас на све тлост дана црквена историја нам доноси опис овог богослуже- ња код плинија, између 111 и 114 г одине у богослужењу цркве постоји неколико различитих видова јутарњег богослужења, али ми смо сво ју пажњу овом при ликом усмерили само да свакодневно јутрење ко- је је неизоставни део богослужења днев- ног круга након јутарњег богослужења по освештаној богослужбеној пракси служи се богослужење првог часа првобитно су ча- сови довођени у везу – не само формално, него и суштински – са часовима дана који- ма одговара сваки од њих, односно служе- ни су у одређене часове дана, са којима је повезана и тема сваког од њих богослу- жења првог, трећег, шестог и деветог часа богослуже се обично у припрати служба првог часа врши се у први час дана (по на- шем рачунању времена око 7 часова ујутру) сâм текст овог богослужења указује на до- гађај из спаситељевог живота, пилатов суд над господом (мт 27, 1–2), али подсећа вер- ни народ и на значај благодарности богу за долазеће јутро, молећи од њега благослов за благоугодни предстојећи дан поучени молитвом првог часа христе светлости истинита, пред нас се као један вид ка- тихезе износи правилно сагледавање да је долазак чулне светлости дана увек симво- лично повезано са доласком светлости истините – господа нашег исуса христа у овај свет богослужење трећег часа бого- служи се у трећи час дана (око 9 часова пре- подне) и оно собом, на основу сведочанства из дела апостолских, носи молитвени спо- мен на силазак светог духа на апостоле, који се и догодио у трећи час дана богослу- жење шестог часа богослужи се у шести час дана (око поднева) кроз ово богослужење дневног круга молитвено се сећамо распе- ћа господа нашег исуса христа, које се по светописамским сведочанствима управо догодило у шести час дана дневни бого- службени круг бива закључен богослуже- њем деветог часа, које се савршава у девети час дана (око 15 часова послеподне) у овом богослужењу молитвено се сећамо на хри- стову крсну смрт из овог кратког прегледа богослужењâ дневног круга видимо да молитва, поред великог значаја, собом носи благодатну и освећујућу силу којом бивамо освећени на радост заједнице са господом нашим из практиковања усрдних молитава настао је поредак свакодневних богослужења, која се називају богослужења дневног круга 26 3 / 2018 тема броја глав но је – ста ти умом у ср цу пред го спо да и ста ја ти пред њим нео д ступ но, дан и ноћ до скон ча ња жи во та1 – учи све ти те о фан за- твор ник у овом крат ком, али све о бу хват ном од ре ђе њу мо ли тве, све ти те о фан на по ми ње три крај ње ва жне ства ри: пр во, о су шти ни мо ли тве: „ста ти пред го спо да“; дру го, о ње ном нај глав ни јем усло ву: „са умом у ср цу“; тре ће, о нај по де сни јем за мо ли тву вре ме- ну: „дан и ноћ до скон ча ња жи во та“ „ста ти пред го спо да“ да кле, мо ли тва је у пр вом ре ду пред ста- ја ње пред бо гом од мах при ме ти мо, ко ли ко ши ро ко ту ма чи ово пред ста ја ње св те о фан он мо ли тву не сво ди на мо ли тво сло вље, чак шта ви ше, ре чи у од ре ђе ном сми слу ни су ни по треб не, јер се че сто ћу тљи во пред ста ја- ње по ка зу је ду бље и де лат ни је од ве ле ре- чи вих мо ље ња но, у ма че му се из ра жа ва- ла на ша мо ли тва – у ре чи ма, у сим во лич ким ге сто ви ма, у све тим тај на ма или ћу та њу, у ње ној осно ви је увек пре д ста ја ње пред бо- гом „ста ти пред го спо да“ то зна чи да је мо- ли тва су срет, оп ште ње две ју лич но сти њен сми сао ни је у то ме да иза зо ве од го ва ра ју ће ре ли ги о зне до жи вља је или на по тре бан на- чин рас по ло жи на ше ср це, већ она при во ди 1 на ве де но пре ма игу мен ха ри тон, о мо ли тве ии су- со вой (новый ва ла ам, 1991), стр 130 лич ном – ли цем у ли це – су сре ту са су шчим у пре све тој тро ји ци бо гом „јер раз го ва ра ју ћи са бо гом, као што при ја тељ го во ри са при ја- те љем“ – пи ше преп си ме он но ви бо го слов – „мо ли тве ник сме ло пред сто ји пред ли цем оно га ко ји жи ви у не при ступ ној све тло сти“ (1тим 6, 16)2 ов де пре по доб ни си ме он ски- ци ра два по ла хри шћан ске мо ли тве, по ка зу- је две су прот не стра не овог од но са: бо га „ко- ји жи ви у све тло сти не при ступ ној“, и чо ве ка 2 преп си ме он новый бо го слов, главы бо го слов ские, умо зри тельные и прак ти че ские, 2 9 // преп си ме он новый бо го слов преп ни ки та сти фат аске ти че- ские про из ве де ния (клин, 2001), стр 39 тема броја чим чо век има „ум“ и „ср це“, зна чи да је он „ду хов но би ће“, са зда но по обра зу и по до би ју бо жи јем епи скоп ка лист вер бо го сло вље мо ли тве пре вод са ру ског: не бој ша ћо со вић мај / јун 2018 27 тема броја који се охрабрује да му приђе и разговара с њим, „као пријатељ са пријатељем“ бог је изнад сваког бића, бесконачно далек, неса- знатљив (недостижан за људски ум – прим прев), „свецело други“, mysterium tremendum et fascinans oн је апсолутно трансцендентан – и истовремено увек поред, близак, љубећи, пребивајући с нама и у нама, „који свуда јесте и све испуњава“ зато хришћанин предстоји пред њим с а двојним осећањем: „он свим својим бићем осећа“, говорећи речима еве- лин андерхил (evelyin underhill), енглеске списатељице који је дубоко осећала (воле- ла) православну традицију, „блискост и исто- времено другост предвечног“3 у моменти- ма предстајања нама се открива милост и суд божији, његова благост и строгост (пс 100[101], 1; рим 11, 22) д о самог последњег тренутка ми смо увек – између убеђености и трепета, „између страха и наде“ (св амвро- сије оптински) јасније од свега ово двојно осећање се открива у православној литурги- ји, где се нераскидиво сједињују тајна и усрд- на блискост, или поново цитирајући евелин андерхил – „најдубљи доживљај тајне тран- сцендентног и детиње поверљив однос пре- ма њој“ сваки пут, када се обраћамо литур- гијским текстовима хришћанског истока, ми видимо како се у њима органски преплиће оно што се чини несједињивим: нада и страх, поверење и страхопоштовање свети даро- ви се називају „животодавном и страшном тајном“ свештеник, призивајући верне да приђу чаши, каже: „са страхом божијим, ве- ром и љубављу приступите“ у молитви пред свето причешће, која се по предању припи- сује св симеону новом богослову, читамо: „радујући се и уједно дршћући, причешћујем се огњем ја трава, и – о, необичног чуда, оро- шаван на неизрецив начин, као некада купи- на која је несагориво горела“ „радујући се и уједно дршћући“ – управо ово се тражи од нас, када предстојимо пред богом живо осећање поштовања и скру- шености – јер „страшно је пасти у руке бога 3 evelyin underhill, worship(london: nisbet, 1936), стр 263 живог“ (јевр 10, 31) – мо рају се сјединити у нашој молитви са доживљајем сопствене „бездомности“ и усрдне простодушности, јер живи бог на недокучив начин постаје наш брат и друг када се молимо, ми смо и непотребне слуге, које припадају престолу цара небеса и истовремено деца, која се са радошћу враћају у очев дом сузе, које нам навиру када идемо да се причестимо – нису само покајни плач услед увиђања сопстве- не недостојности: „ја сам прах“, него и сузно умиљење од тога, што стојимо лицем у лице са милујућим и праштајућим богом „они ко- ји окусе дарове духа, – пише св макарије, – доживљавају, с једне стране, радост и утеху, а са друге – трепет, страх и ж алост“4 сваки пут када достојно предстојимо пред божан- ским присуством, нама су позната сва ова осећања „са умом у срцу“ као друго, молити се и служити (поклања- ти се) богу означава стајати пред њим „са умом у срцу“ овде је међутим потребна јед- на напомена када св теофан и православ- на традиција у целини говоре о „уму и срцу“, они имају у виду нешто потпуно различито од онога што смо ми навикли да подразуме- вамо под овим речима „ум“ (грчки nous) није само или примарно „разум“ способан за ло- гичке аргументације, него такође и пре све- га – способност да се у созерцању прозрева религиозна истина (истина вере) но, овде не би требало видети одбацивање разума или покушај његовог порицања; способност за разумно просуђивање је дата од бога, али она није најглавнија и најважнија од наших способности, и у молитви ми се најчешће пробијамо (доспевамо) тамо, где је разум немоћан исто ограђивање је потребно и у погледу речи „срце“ (kardia) свети теофан, исто као и сва православна духовна традиција, употре- бљава ову реч у семитском или библијском смислу: он назива „срцем“ не само склоности 4 омилије [homilies (collection в)]33 2 1: ed berthold, 2: 29 28 3 / 2018 и осећања, већ у првом реду средиште чита- ве личности „срце“ је наше скривено, дубо- ко „ја“, „седиште (престо) мудрости и разуме- вања“, извор свих наших моралних одлука и поступака, „унутрашња храмина“, где делује божија благодат и пребива пресвета троји- ца чим човек има „ум“ и „срце“, значи да је он „духовно биће“, саздано по образу и подо- бију божијем5 дакле, када св теофан прописује „стати пред господа са умом у срцу“, он има у ви -ду, да смо ми д ужни да се поклањамо богу свим нашим бићем мисаона способност се 5 о значењу појмова „ум“ (nous) и „срце“ (kardia) види речник у philokalia, 1: 361; види такође kallistos ware, „prayer in evagrius of pontus and the makarian homili- es“, у ralph waller and benedicta ward (eds), an intro- duction to christian spirituality (london: spck, 1999), стр 14–30 при томе нимало не умањује, ми смо разумна створења или како пише св климент алек- сандријски, „мислени агнеци“,6 сходно томе, наше богослужење такође мора бити logike latreia, „разумно“ (рим 12, 1) не „изгоне“ се ни наша осећања, и она с у део наше природе напротив, наша молитва мора бити покре- нута еросом, јаком и неутољивом чежњом за божанским; само тако она може постати доживљај „љубавне екстазе“, по речи макси- 6 педагог, књ 3, „химна христу спаситељу“ [pedago- gue, book 3, „hymn to christ the savior“], 29 међутим, термин logikos, примењен на човека, не треба пове- зивати само са нашом способношћу мишљења, јер он означава све силе у нама, које одражавају божан- ски логос, и из међу осталог и на ше тело, јер к ада апостол павле говори о logike latreia, он заправо има у виду тело тема броја општење са богом започиње на свесном нивоу, да би се затим преобразило и унело у свеукупно (нераздељно) поклоњење на дубоко инстинктивном нивоу нашег „ја“ мај / јун 2018 29 тема броја ма исповедника7 поврх тога, logos и eros, ра- зум, емоције, склоности (страсти), сливају се у молитви са свим странама наше личности и образују живо јединство тамо, где се гнезди наше скривено „ја“, то јест у срцу говорећи речима већ навођене евелин андерхил, „оп- штење са богом започиње на свесном нивоу, да би се затим преобразило и унело у свеу- купно (нераздељно) поклоњење на дубоко инстинктивном нивоу нашег „ја“ у „тотално поклоњење“8 увучена је читава наша личност – сва разноврсност не само свесних, него и дубинских, подсвесних про- јава, сви наши интуитивни пориви, осећање чудесног, а такође она способност интуитив- ног поимања и духовног прозревања, која, као што смо већ ре кли, у многоме превази- лази могућности разума у молитви учеству- је савршено све, у том смислу и наш физички „састав“, то јест тело „тело се такође прео- бражава“ – пише св григорије палама „оно се узноси заједно са душом, заједно с њом се сједињује са божанским, и тако постаје имо- вина и сместилиште бога“ 9 но, како се постиже „неподељена бого- преданост“? наша молитва се састоји, пре свега, од речи; свака од њих носи доступан уму непосредан смисао ипак молитва се не своди на непосредна значења речи поред и ван њих свака реч, свака фраза крије у себи мноштво асоцијација и подтекстова, поседу- је сопствену скривену силу и поетску „струк- туру“ зато молитвена реч није само истина, већ и лепота; поетска сликовитост молитве- ног текста, чак ако се ради о ритмичкој про- зи, а не с трофама у с тиху, дозвољава да с е 7 гностички стослов први [first century on theology], 39; превод на енглески у philokalia, 2: 122 међутим, и наш ерос такође мора бити распет; види св игнати- је антиохијски, посланица римљанима 7 (овај текст може се тумачити на разне начине; види нпр charles williams, the descent of the dove (london: faber, 1950), стр 46) 8 или неподељену (целосну) богопреданост – прим прев 9 тријаде у одбрану свештених исихаста [превод на енглески: triads in defense of the holy hesychasts], 1 2 9: ed meyendorff 1: 93 philokalia, 4: 339 сваки пут откривају у уобичајеним речима нови слојеви смисла поврх тога, богопре- даност се изражава не само у речима, већ и на многобројне друге начине – пјенијима, великољепијем свештених одежди, линија- ма и бојама светих икона, посебном лепотом најсвештенијег дела храма, символичким ге- стовима – крсним знамењем, кађењем, при- служивањем свећа, и коначно и улогом коју у нашим богослужењима играју велики „архе- типови“, првобитни елементи људског живо- та – ватра, вода, вино, хлеб и јелеј у нашој дословној употреби речи ми се обраћамо разуму; поезија, музика, слике, символи и ритуални чинови „одражавају се“ на другим нивоима личности и једно и друго је подједнако важно ако речи не носе сми- сао, тачније, ако је немогуће разумети шта ми појемо или изговарамо, наше богослу- жење ће се претворити у магијско дејство, у шаманство, недостојно „мислених агнеца“ а с друге стране, ако у њему нема ничег, осим „разумљивих речи“ и словно-разумских ту- мачења, оно ће бити „поклоњењем ума“, али ни у ком случају „молитва ума у срцу“ да, оно може привлачити својом „доступношћу“ , ло- гичношћу и систематичношћу, али личност у свој њеној разноврсности неће учествовати у њему управо на ово су неретко заборавља- ле присталице литургијске реформе западне цркве, која је започела 60–70–их година хх века они су очигледно потцењивали прису- ство тајне; а упра во без тајне човек никада неће бити до краја човек молитва је много више од простог изговарања речи, и литур- гијска заједница је много више него јавно са- брање са одговарајућим објавама и речима непрестано, и дању и ноћу и коначно, трећи део дефиниције св теофа- на: молити се – значи „стајати пред господом дању и ноћу, и тако до краја живота“ „молите се без престанка“ – саветује ап павле (1сол 5, 17) молитва треба да постане не једно од ма- лобројних, већ јединим делом читавог живота сваки наш корак је пред богом, и зато се пред- 30 3 / 2018 стајање не може ограничавати ни специјално намењеним местима и временом, нити „ишчи- тавањем домаћег правила“ или „посећивањем цркве“ она мора постати свеобухватна ми смо створени ради тога, да будемо непреста- но славословље, непрекидна молитва све у свету призвано је на поклоњење; ни- шта не може бити одбачено као „недостојно“ или „безнадежно светско“ сходно тачном за- пажању о александра шмемана, „хришћанин – то је онај који свуда, ма куда погледао, види христа и радује му се“ о истом читамо у древ- ном споменику, познатом као исусове изреке: „подигни камен – наћи ћеш ме; расеци дрво – и ја ћу бити тамо“10 „можете ли се много ра- довати делима отаца наших?“, пита у стосло- вима созерцања томас трајерн – „јер он је у свакој ствари неке од њих су неугледне спо- ља, обичне и грубе, али ја се сећам времена када је улична прашина изгледала драгоце- нија од злата моме дечијем оку, и зато је она сада још драгоценија очима разума“11 моли- ти се – значи видети бога у свему, обгрлити у љубави све створено и у радости га узносити творцу тако творена „непрестано“, „дању и но- ћу“ молитва постаје делом наше природе она није оно што ми говоримо или радимо, него оно што ми јесмо „сећај се бога чешће него ли што дишеш“12 – поучава св григорије на- зијанзин молитва нам је сроднија и нужнија од дисања, од куцања срца ми смо створени ради тога, да би се молили и славили таква је наша истинска суштина, и све ш то нас окр у- жује, ми смо такође призвани да обратимо у славословље „у величанственом храму, какав је господња земља“ – пише павле евдокимов – „сваки човек, било образован или необра- зован, призван је да постане свештеник соп- ственог живота – узме људско и претвори га 10 из јеванђеља по томи [из евангелия от фомы] // и свенцицкая, апокрифические евангелия (москва, 1996) 11 the centuries 1 25: ed h m margoliouth, thomas tra- herne: centuries, poems and thanksgivings (oxford: cla- redon press, 1958) 1: 13–14 12 беседа [oration] 27, 4 ( theological oration 1 4) (pg 36: 16b) у жртву и песму (химну) славе“13 и на др угом месту код њега пише: „међу катакомбним изо- бражењима чешће од свих се сусреће фигура жене молитвенице, оранте; ово је једино вер- но расположење људске душе недовољно је читати молитве, ми смо призвани да постане- мо молитва у телу недовољно је доживља- вати ‘тренутке хвале’; сав наш живот – сваки поступак, гест, осмех – треба да постане песма славе, жртва, молитва не треба жртвовати оно што имаш, већ оно што јеси“14 изабрани делови из књиге унутрашње царство преведено упоредно са руског превода и енглеског оригинала (bishop kallistos ware, the inner kingdom, st vladimir’s seminary press, 2000) 13 „le sacerdoce universel des laics dans la tradition ori- entals“, у l a eichinger (ed ), l’eglise en dialogue (paris, 1962), стр 39–40 14 the sacrament of love the nuptial mystery in the light of the orthodox tradition (crestwood, ny: st vladimir’s seminary press, 1985), стр 62 тема броја место сталне молитве: манастир дохијар, света гора (фото: миодраг петровић) мај / јун 2018 31 мо ли тва је чо ве ков раз го вор са бо гом, док је чи та ње све тог пи сма од го ва- ра ње бо жи је чо ве ку адам је у едем ском вр ту раз го ва рао са бо гом „ли цем к ли цу“ што зна чи да је сва ка ње го ва из го во ре на реч би ла мо ли тва, све док ни је по гре шио мо ли тва је та на на нит ду ше ко ја по ку- ша ва да се из ви је и до спе до бо га ако је из ти ши не ср ца ср це као сре ди ште чо ве- ко вог би ћа и глав ни ор ган бо го по зна ња од го вор но је за пу но ћу мо ли тве ко ја тре- ба да о т пло ви та ко да ле ко од нас и ви не се до ван ва се љен ских про сто ра бо жи јег би ти са ња у ста ром за ве ту чи та мо ка ко је исус на- вин мо гао, због ис хо да ра та, да мо ли твом за у ста ви сун це и та ко про ду жи дан про- рок на тан је мо ли твом ца ра да ви да до вео до ду бо ког по ка ја ња због учи ње ног гре ха то је био по вод да по ка ја ни цар спе ва је- дан од нај леп ших по кај них и бо го слу жбе- них пса ла ма, пе де се ти све ти про рок или- ја мо ли твом је за тва рао не бо и ки ше ни је би ло не ко ли ко го ди на на ње го ву мо ли тву го спод спа љу је жр тву па ље ни цу као до каз да је бог све тог или је, исти ни ти бог у но вом за ве ту го спод бла го си ља лич ну, по је ди нач ну мо ли тву, али и са бор ну, као и при су ство на бо го слу же њи ма: „јер где су дво је или тро је са бра ни у мо је име, он- де сам и ја ме ђу њи ма“ (мт 18, 20) он с ам се ви ше пу та мо ли то чи ни ка ко пред ис- це ље ња и вас кр се ња дру гих, та ко и пред сво је стра да ње у гет си ман ском вр ту цар ске мо ли тве ко је су из ра зи то ле ко- ви те за ду шу чо ве ка је су псал ми да ви до ви за ове мо ли тве све ти јо ван зла то у сти ка- же да је „бо ље да ре ке во дом усах ну не го да пре ста не чи та ње пса ла ма“ дру ги све- ти оци за пс ал ме ка жу да „ако је мо ли тва лек он да су псал ми нај бо ље од брам бе но оруж је“ псал ми се чи та ју у свим жи вот ним при ли ка ма и на свим бо го слу же њи ма цр- тема броја сна га мо ли тве је у бо гу ко ји да је сна гу мо ли о цу за под виг жи вље ња стал на мо ли тва кроз исто ри ју и у на шем соп стве ном жи во ту ха џи дра ган б по по вић свети серафим саровски, новија икона (извор: icoaneortodoxeeu) 32 3 / 2018 кве спасове свети сава српски у кареј- ском типику, поред других молитава, по- себно наглашава да се у току једног дана обавезно прочита цео псалтир (150 пс а- лама) због тога, рекли бисмо, и данас на- ша држава постоји молитва господња или оче наш је на ј- савршенија молитва, изговорена устима христовим апостолима на маслинској го- ри она има један призив и седам прозби за оно што је божије и за оно што је за нас у то време апостоли су били збуњени јер су постојале изузетно дугачке синагогалне молитве (молитва 18 прозби која је трајала сатима), а с а друге стране, многи се нису молили или су се молили прекратко овом молитвом господ говори како и коме да се моле светогорски монаси, пустињаци, отшел- ници, исихасти и многи други изговарају једну кратку молитву која не дозвољава да преслатки господ напусти њихова срца и ум то је молитва „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме грешног“ таква молитва, уз стручни и свакодневни надзор искусног духовника, у манастирима пома- же човеку да се избори са „духовним оси- цама“, односно помислима, које највише ометају човека да служи богу и ближњима мишљења искусних духовника су да стал- но употребљавање ове молитве није за мирјане, већ их они могу употребљавати само док искушење траје, док се негативне помисли не одбију као понуђени лукави предлог молити се непрестано, мишљења смо, за нас хри шћане у свету је да не пре- стано чинимо добро, јер је и учи њено до- бро молитва на делу читајући псалме, акатисте за различите потребе, сваки хришћанин треба да има и своје лично и молитвено јутарње и ве- черње правило поред присуства на бого- служењима у цркви свети оци говоре да је молитвено правило обавезно у чему се посебно истиче свети серафим саровски који даје и свој лични предлог да молитве- но правило гласи – три пута оче наш, три пута богородице дјево и на крају никео- цариградски символ вере ово је кратко, али свакодневно правило када се и свети серафим заједно моли са оним ко ово пра- вило употребљава исти светитељ истиче да је циљ нашег живота задобијање духа светога, и да се треба молити док дух све- ти у виду благодати не сиђе на молитвени- ка, после чега молитва треба да престане добри старац тадеј витовнички је гово- рио да је човек „једнодневно биће, тј биће које може да планира и испуни планирано само у једном дану“, због чега је помоћ мо- литве неопходна молитвом призивамо бога и свете да буду наши сатрудници у животу поред ан- ђела чувара најбржа помоћница човеку у невољи јесте мајка божија којој син божи- ји ништа не одбија у нашем народу постоји молитвена пракса да се за посебна искушења моли светитељима (читају се њихови акатисти) који су у свом жи воту имали сличан про- блем за који се молитвеник моли светом, па се тако људи моле светој ксенији пе- троградској када имају проблем са кровом над главом снага молитве је у бо гу који даје сна- гу молиоцу за подвиг живљења благо- словене су породице које се моле богу, а посебно оне које имају и молитвенике у манастирима манастири за православне немају музејску вредност, већ су место ду- ховног подвига, исцељења и живе моли- твене вере тако је било одувек и остало је у наше време примера ради, сведоци смо свакодневних исцељења у манастиру тумане, код светог зосима и јакова новог, где се поклоницима читају молитве код моштију туманских светитеља пут до бесмртности води молитвом, са духовним подвигом чињења непрестаног добра, јер је човек створен да чини само добро молитва је начин спасења који нам је дала црква да њоме у помоћ призива- мо наше небеске заступнике непрестана молитва заједно са постом чини снажно оружје сваког хришћанина у борби против греха тема броја мај / јун 2018 33 ви ше дет ној по ро ди ци ива на (41) и ка та- ри не (41) кр ва вац че сти та ли смо кр сну сла ву ђур ђев дан и, на кон сла ве, по до го во ру до ђо смо им у г о сте, у но ву ле пу ку ћу са пот- кро вљем и уре ђе ним зе ле ним дво ри штем у ко ме се игра ју њи хо ва де ца: ја на (10), м ар- ко (7), ан ђе ли ја (5), те о до ра (2), а пе то де те је њи хо ва ше сто ме сеч на бе ба, ана ста си ја ку ћу у ба ра је ву, у на се љу тре беж, ли по ви ца, ку пи ли су на кре дит пре го ди ну да на, а де сет го ди на су би ли под ста на ри у бе о гра ду где су би ли ве о ма рев но сни па ро хи ја ни жар ко вач- ке цр кве ваз не се ња го спод њег у епар хи ји шу ма диј ској и па ро хиј ској цр кви, по све ће ној спа љи ва њу мо шти ју све то га са ве, од све ште- ни ка ви да ми ли ћа, ко ји има ше сто ро де це и о ко ме је пра во слав ни ми си о нар пи сао 2015 го ди не, при мље ни су ши ро ка ср ца ка жу нам да су он и ње го ва по па ди ја ма ри ја по то ме по зна ти и ве о ма оми ље ни у на ро ду од ње га су до би ли бла го слов да о њи ма пи ше мо иван је за вр шио вој но тех нич ку ака де ми- ју у бе о гра ду, смер ин фор ма ти ка, ше сна ест го ди на ра дио као офи цир вој ске ср би је, а ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це раз у ме ва ње и то ле ран ци ја пре ма раз ли ка ма, уз ја сну иден ти фи ка ци ју са сво јим хри шћан ским иден ти те том је мо жда фор му ла оп стан ка хри шћа на у са вре ме ном жи во ту без об зи ра на „опа сне трен до ве“, де ци тре ба по мо ћи да из гра де ја сан кри тич ки став пре ма ова квим ства ри ма, али без осу де по ро ди ца кр ва вац рад ми ла гру јић 34 3/ 2018 одскора ради као дипломирани инжењер информатике у компанији „солвит нетворкс“ у београду на пословима информационе без- бедности, заштите дигиталних идентитета и слично катарина је завршила факултет фар- мације и запослена је у апотеци „колибри“ сматрају да нису материјално угрожени и ви- ше немају ни помоћ од државе како је пуна кућа и пуно срце родитељско када се чује дечја граја! катарина: да, слава богу! а ми ни смо ни- кад ни по мислили да ће нам бог по дарити оволико деце и увек смо с е дивили таквим родитељима иван: наши родитељи су поно- сни на нас што имају доста дивних унучића какав је био ваш животни пут и пут до пра- ве вере? све што није од в јере (праве) гријех је (рим 14, 23) шта је утицало, или шта вас је „натерало“, да је тражите од бога? је ли било свештеника у вашој породици? иван: мој отац андрија је из п љеваља, а мајка стака из сребренице као просветни радници, службовали су у сребреници (бих), ту су се упознали и венчали, а ја с ам рођен у зворнику у сребреници смо живели до страшне 1992 када смо избегли у пљевља, где сам завршио гимназију имам старијег брата игора у селу брвеница, у околини пљеваља и сад живе моји родитељи често „скокнемо“ до пљеваља јер се деци тамо допада и редовно идемо у манастир света тројица моја бака, мајка мог оца, је би ла ја- ко побожна водила је мог оца и осталу децу да се причесте у манастиру света тројица, на велике празнике, и то пешке али, мој отац није славио славу док смо живели у сребре- ници, а ја сам почео да славим после женид- бе и крштен сам 2002 године у пљевљима, у 25 години на моје крштење је утицала посе- та манастиру хиландар пет месеци раније то је била прва званична посета генералштаба војске србије и црне горе светој лаври, а ми смо ишли као млади официри владика пор- фирије (перић) је био духовни вођа тог пута и дивно је беседио целим путем један наш официр се раније у хиландару замонашио реч је о јеромонаху доситеју (радивојевићу) он је већ био м лад монах те 2002 године, и наш домаћин, када смо као војна лица били у посети хиландару и катарина је доста ути- вишедетне хришћанске породице прва званична посета генералштаба вс манастиру хиландару (2002) мај / јун 2018 35 цала на мене, па смо у ве ру ушли у на јлеп- шем периоду свог живота, пред наш брак и оснивање породице заједно, полако, боја- жљиво и уз несебичну помоћ свештеника и пријатеља катарина: рођена сам у г орњем мила- новцу, од оца слободана лазића и мајке ве- ре ту су ме и крстили као бебу имам сестру зорицу, која је удата, живи на видиковцу и има двоје деце кад сам била дете, није било свештеника у нашој породици нити је у окру- жењу било верујућих, али сам имала срећу да ме бака понекад одведе у цркву у селу да запалимо свеће, а на прво причешће ме је одвела стрина то је у мени будило радост и посебно осећање полако и поступно сам улазила у веру и још увек сма трам да сам на почетку са иваном ме је упознала моја се- стра од тетке из београда, драгана, која ме је позвала да чујем од њега нешто о хиландару куповали смо духовне књиге у манастиру ра- ковица и на поклоничким путовањима нај- више нас је дотакао свети старац порфирије, подвижник љубави у браку смо 12 година, а венчани смо у цркви светог апостола петра и павла на топчидеру старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? ко- лико томе доприносе лепе речи и похвале? катарина: верујемо да је све по бо жијем промислу обоје смо прижељкивали да имамо троје деце и себе нисмо сматрали достојним ни способним да имамо више деце иван: по- родичној срећи свакако доприноси разумева- ње и међусобна љубав трудимо се да негатив- не ствари удаљимо ван куће у томе нам деца несебично помажу, и њихови осмеси и радост су нам највећи мотив и снага да издржимо колико вера мења човека, како га преображава? иван: осим што га упућује христу, чини се да вера упућује човека сâмом себи, критички човек у вери стално надгледа себе и коригу- је своје ставове, ублажава лоше, а подстиче добре ствари, равнајући се према хришћан- вишедетне хришћанске породице 36 3/ 2018 ским начелима и општим духовним нормама узори светих отаца, бројних примера браће и сестара хришћана, свакако посебно значе како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? иван: није лако изазови данашњег време- на су заиста бројни све више ствари се свесно супротставља хришћанском схватању живота (медији, технологија, материјални свет и сл), и понекад се чини да су хришћани људи којима је готово немогуће да се у потпуности прила- годе месту и времену у коме живе али, господ љубављу оснажује и враћа веру свима нама као и сви ро дитељи хришћани, често се за- бринемо за духовно здравље наше деце сада имамо за духовника оца вида милића из ба- рајева, чији савети и лепа реч много помажу у превазилажењу духовних недоумица и криза он је сакупио богату библиотеку доступну за читање свима, па нам повремено на читање позајмљује занимљиве духовне књиге људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љубави, озбиљ- ности и зрелости браком се супружници по- везују и духовно а не само телесно иван: по пи тању брака ми смо т радици- оналног схватања и сматрамо да функцио- нална породица израста из складног брака и хармоничног односа међу супружницима за нас је функционална породица она која одгаја децу која су духовно освешћена, која не усвајају туђи, наметнути идентитет и која имају јасну породичну свест у таквој породи- ци стасају деца која се не боје живота и хри- стове љубави, али са друге стране позитивно, критички и без осуде, гледају на свет око се- бе, свесна да у својој породици увек могу да пронађу топлину, христову љубав и поврате самопоуздање ово се свакако позитивно одражава и на духовни, ментални и физички развој деце, и на њи хов будући став о вери, породици и браку као родитељи сматра- мо да нисмо довољно добро урадили посао уколико наша деца немају изграђену свест и потребу за формирањем сопствене јаке хри- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2018 37 шћан ске по ро ди це тек на кон то га хри шћан- ска по ро ди ца има пра ву функ ци ју и мо же се на зва ти функ ци о нал ном по ро ди цом та ко да ми, ка да нам је нај те же, уме мо да се ску пи мо и сло жно ка же мо, „ми смо ја ка по ро ди ца, ми мо же мо све, за нас не ма пре пре ка!“ ка та ри- на: ве ру је мо да је т о је дан од нај леп ших на- чи на да се мир ја ни под ви за ва ју и да де цу, ко- ју им го спод по ве ри, из ве ду на пра ви пут, да се раз ви ју у бла го дар не љу де а ро ди тељ ство на дах њу је и сâме ро ди те ље по ма жу ћи им да не пре ста но ду хов но уз ра ста ју ка ко про ти че дан мај ке ка та ри не? на ко је се све на чи не осве ћу је пра во слав ни дом и жи вот уоп ште? ка та ри на: са да ка да сам на по ро диљ ском од су ству углав ном се сво ди на ра но уста ја- ње, при пре му де це за вр тић и шко лу, из бор гар де ро бе, при пре му ужи не и слич не ак- тив но сти на кон то га сле де кла сич ни кућ ни по сло ви, сре ђи ва ње ку ће, ве ша, при пре ма руч ка по по врат ку де це из шко ле и вр ти ћа – сер ви ра ње руч ка, ку хињ ски по сло ви и кра ћа па у за, по сле ко је сле ди дру же ње са де цом и су пру гом, и при пре ма ве че ре до ка сно у ноћ сре ђи ва ње по је ди них ства ри у ку ћи, при пре- ма за на ред ни дан, и на рав но по себ на и стал- на бри га о ше сто ме сеч ној ана ста си ји иван: љу ба вљу пре ма го спо ду и бли жњи ма осве- ћу је мо се и ми и наш д ом по себ но је ва жно стра жа ри ти и чу ва ти ду хов ни мир над со бом лич но, и над по ро ди цом, ре дов но од ла зи ти на све те ли тур ги је, ис по ве да ти се, мо ли ти и при че шћи ва ти су пру жни ци се мо ра ју ме ђу- соб но бо дри ти и охра бри ва ти у оп штем по- ро дич ном ин те ре су че сти су па до ви и ис ку- ше ња, али за јед но се лак ше пре бро де у че му је су шти на хри шћан ског вас пи та ња? ка ко тре ба вас пи та ва ти де цу да она бу ду ико- не бо жи је, кад нас са свих стра на бом бар ду ју ра зним идо ли ма и на ме ћу их, и на ма и на шој де ци, да им се кла ња мо – и шко ла, сво јим обра зов ним си сте мом, и др жа ва, за ко ни ма, при вре да, тр жи шним трен до ви ма иван: де цу ни ко не мо же по ква ри ти: ни сре- ди на, ни вр шња ци, ни ме ди ји, ни тех но ло ги ја, ако ро ди те љи прет ход но не „при пре ме те рен“ за то сми ре ње, (с)тр пље ње, љу бав и по ро дич- на хар мо ни ја лич ни при ме ри су, та ко ђе, од по себ ног зна ча ја, јер се де ца ја сно иден ти фи- ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це 38 3/ 2018 ку ју са ро ди те љи ма увек тре ба би ти све стан деч јег при су ства, слич но нео п ход но сти све сти о го спо ду код хри шћа на ка та ри на: по себ но обра ћа мо па жњу на т о да не д о зво ли мо на- шој де ци да бу ду ме ђу соб но оту ђе ни и стра ни јед но дру гом стал но стра жа ри мо над њи хо- вим ме ђу соб ним од но сом, ин си сти ра мо на то ме да се сва не ра зу ме ва ња од мах убла же и от кло не, јер ће ка да по ста ну љу ди њи хов ме- ђу соб ни од нос би ти нај ве ћи жи ви ка пи тал ове по ро ди це док су ма ла, де ца у ср ци ма сво јим има- ју те о ло ги ју и при јем чи ва су бо гу (у ро- ди те ље гле да ју као у бо га), а он да, то ком од ра ста ња, под мно гим агре сив ним не зна- бо жач ким ути ца ји ма (нај пре ате и стич ке шко ле) за ме њу ју ту те о ло ги ју за раз не људ- ске фи ло зо фи је? ка та ри на: не зна мо ми то ли ко, је ди но што зна мо и сна жно осе ћа мо је сте да ми ни смо тво р ци на ше де це, не го да нам их је т во рац по ве рио на чу ва ње и вас пи та ње, оту да и ве- ли ка од го вор ност на на ма, али и при ли ка да се ис ку пи мо у ра до сти и ве се лом по ро дич- ном окру же њу, ра де ћи по сао ко ји нај ви ше во ли мо и нај бо ље зна мо ка ко де ца уче? у че му су по себ но та лен то- ва на? да ли се ба ве до дат ним ак тив но сти ма, спо р том, умет но шћу? ко ли ко чи та ју, а ко ли- ко су под ути ца јем вир ту ел не ствар но сти? у све ту, па и к од нас, ре ги стро ван је но ви об- лик за ви сно сти од ин тер не та и дру штве них мре жа иду ли де ца на ве ро на у ку? ка кав и ко ли ки зна чај, по ва шем ми шље њу, има ве- ро на у ка у шко ла ма за ду хов но усме ре ње де це? иван: ја на и м ар ко иду у основ ну шко- лу „ује ди ње не на ци је“ на це ра ку, јер ов де у бли зи ни не ма шко ле до бри су ђа ци, за са да, и вред но из вр ша ва ју све сво је оба ве зе још ни смо уо чи ли по себ не та лен те на ше де це, осим што ја на има да ра за фо то гра фи ју тро је нај ста ри је де це тре ни ра ју ка ра те у ло кал ном клу бу у ли по ви ци не ма мо усло ва за до дат не ак тив но сти, због чи ње ни- це да жи ви мо уда ље но од гра да, као и због не до стат ка вре ме на и сред ста ва мар ко мно- го во ли књи ге и че сто иде у школ ску би бли о- те ку на жа лост, ни на- ша де ца ни су по ште- ђе на штет ног де ла ути ца ја ди ги тал них тех но ло ги ја, али се ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це ко су под ути ца јем вир ту ел не ствар но сти? у све ту, па и код нас, ре ги стро ван је но ви об- лик за ви сно сти од ин тер не та и дру штве них мре жа иду ли де ца на ве ро на у ку? ка кав и ко ли ки зна чај, по ва шем ми шље њу, има ве- осим што ја на има да ра за фо то гра фи ју тро је нај ста ри је де це тре ни ра ју ка ра те у ло кал ном клу бу у ли по ви ци не ма мо усло ва за до дат не ак тив но сти, због чи ње ни- це да жи ви мо уда ље но од гра да, као и због не до стат ка вре ме на и сред ста ва мар ко мно- го во ли књи ге и че сто иде у школ ску би бли о- те ку на жа лост, ни на- ша де ца ни су по ште- ђе на штет ног де ла ути ца ја ди ги тал них тех но ло ги ја, али се мај / јун 2018 39 тру ди мо да се до го ва ра мо и у ра зум ној ме- ри ко ри сти мо ра чу на ре и тех но ло ги ју, као и да им стал но на ме ће мо ја сан кри тич ки од нос пре ма ди ги тал ном све ту мо ја про фе си ја нам мно го по ма же у то ме да они с хва те пред но- сти и ма не ин фор ма ци о них тех но ло ги ја, ка- ко би се на пра ви на чин ис ко ри сти ла њи хо ва пред ност, али и спре чи ло опа сно де ло ва ње на раз вој де це де ца су сâма ода бра ла ве ро- на у ку и ја ко су срећ на на т им ча со ви ма, уз не се бич ну љу бав сво је оми ље не ве ро у чи те- љи це та ње ра да но вић, о ко јој са по себ ном љу ба вљу го во ре вр ло че сто го во ре на дах- ну то о на ста ви ве ро на у ке и да им је т о оми- ље ни пред мет не мер љи во је ве ли ки зна чај ве ро на у ке у шко ла ма на ра но сти ца ње зна- ња о ре ли ги ји уз пра ви лан при ступ учи те ља и њи хо во не се бич но за ла га ње де ца усва ја ју мно го ви ше и си сте ма тич ни је зна ње о хри- шћан ству у од но су на то што би спо зна ли уз по моћ ро ди те ља осет но се по ве ћа ва агре сив ност код де це ка ко ви то раз у ме те, као ин фор ма ти чар? иван: ви ше ча сов ни кон такт де це са ма- ши ном ко ја зра чи је опа сан по здра вље, ка- ко ду хов но та ко мен тал но и фи зич ко с дру- ге стра не, ма ши на оту ђу је, а при род но је да у по ро ди ци тре ба да по сто ји при сан од нос ро ди те ља са де цом и сâме де це ме ђу соб но у да на шње вре ме, чи ни се да су, по себ но за де цу, по ред ви- део ига ра вр ло опа сни и ви- део ка на ли као што је ју тјуб и дру ги, ко ји ну де ло ше са др жа је, док ро ди те- љи углав ном не ма ју свест о то ме шта де ца за- пра во гле да ју та ко ђе, све је ве ћа опа сност и од дру штве них мре жа (феј сбук, ин ста грам и сл), јер је све ви ше не при ме ре них са др жа- ја, уз ве ли ку опа сност од ком про ми то ва ња ра не деч је при ват но сти, усва ја ње ло ших ме- диј ских са др жа ја, али не рет ко и угро жа ва ња њи хо ве фи зич ке без бед но сти то ло ше ди ги- тал но окру же ње је слич но пу шта њу де це на ули цу, без над зо ра и кон тро ле ми сла бо гле- да мо тв, али за то до зво ља ва мо де ци уме рен и свр сис хо дан при ступ ра чу на ру, пет ком, су бо том и не де љом, уз кон тро лу са др жа ја на про сто, тех но ло ги је су наш жи вот, не што што се де ша ва око нас, и мо ра мо би ти у то ку сла ва бо гу, за са да не ма мо при ме ра агре сив- но сти код на ше де це, а ни они с е не жа ле на агре сив ност дру ге де це у шко ли или окру же- њу сва ки, евен ту ал ни, из лив бе са и љут ње убла жа ва мо раз го во ром, тру де ћи се да ја сно уста но ви мо шта је про блем и ка ко га пре ва- зи ћи на рав но, ни је увек ла ко, али ро ди те љи стал но мо ра ју би ти буд ни и при сут ни и он да је све лак ше да нас је мо да из ра зи то не хри шћан ска, пу- на мрач них сим бо ла (мр твач ке гла ве, со ве, зма је ви) со ва је на ро чи то мо дер на (оде ћа, играч ке, деч ја по сте љи на), де лу- је бе за зле но, а она је сим бол са та ни ста и илу ми- на та – оних к о ји „ви де у мра ку“ и ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це на мрач них сим бо ла (мр твач ке гла ве, со ве, зма је ви) со ва је на ро чи то мо дер на (оде ћа, играч ке, деч ја по сте љи на), де лу- је бе за зле но, а она је сим бол са та ни ста и илу ми- на та – оних ко ји „ви де у мра ку“ и ге стра не, ма ши на оту ђу је, а при род но је да у по ро ди ци тре ба да по сто ји при сан од нос ро ди те ља са де цом и сâме де це ме ђу соб но у да на шње вре ме, чи ни се да су, по себ но за де цу, по ред ви- део ига ра вр ло опа сни и ви- део ка на ли као што је ју тјуб и 40 3/ 2018 „чувају забрањено знање“, грчке и паганске митологије, симбол смрти, окултизма и блу- да или тетоваже по телу? ни хришћани се не запитају: зашто је баш тај симбол толико мо- деран, него и они то носе и купују својој деци? оно што носимо, томе се и клањамо а знамо да је тело сасуд духа светога такође, прете- рана обнаженост старац јефрем филотејски и аризонски каже: „жене вређају пресвету богородицу својом изазовном спољашњо- шћу и обнаженошћу током летњих месеци с једне стране, клањају се икони смерне дјеве, а са друге саблажњавају и подстичу околи- ну на грех својим изазовним понашањем а то се чак и не сматра за грех који би требало исповедити! пресвету богородицу, наравно, силно жалости овакво понашање народа“ иван: треба бити непрестано будан, све- стан симбола и по рука око нас господ нас дарује посебним чулима да видимо тајне поруке у симболима и поступцима око нас и сваки хришћанин то има с амо је ва жно да деци не г оворимо тоном мржње и пре -зира према таквим појавама деца не смеју да осуђују и омаловажавају другу децу и њи- хове поступке када је реч о усвајању „нових цивилизацијских норми“ постмодернизма и глобализма треба да разумеју време у ко- ме живе, да буду јасно критички одређена према њему, али без страсти мржње и осуде разумевање и толеранција према разлика- ма, уз јасну идентификацију са својим хри- шћанским идентитетом је можда формула опстанка хришћана у савременом животу изолација и неприлагођеност нису решење, исто као ни осуда, мржња и критика нехри- шћанских или антихришћанских појава око нас данашње време тражи од хришћана да буду изнад ствари и појава „мудри као зми- је, а безазлени као голубови“, да са љубављу и разумевањем схватају и прихватају ства- ри око себе, остајући јасно и недвосмисле- но везани за господа без обзира на „опасне трендове“, деци треба помоћи да изграде ја- сан критички став према оваквим стварима, али без осуде чим с тасају да с хвате, треба им отворено говорити о свему, са логичним објашњењима, примерима и одговорима голотињу није да не видимо, али не осуђу- јемо, и тако усмеравамо нашу децу и својим понашањем, али има у цркви и унутрашњег фарисејства, а спољашњег благочешћа, као вишедетне хришћанске породице од свештеника вида милића, који има шесторо деце, примљени су широка срца мај / јун 2018 41 и по ка ја них блуд ни ца и раз бој ни ка за то се бо ји мо осу ђи ва ња мно го по ма же мо ли тва пре све тој бо го ро ди ци бр зо по моћ ни ци не- бро је но пу та смо ис ку си ли ње ну по моћ, као и по моћ ису со ве мо ли тве све ти оци к а жу: „ко во ли го спо да увек га се се ћа, а се ћа ње на бо га ра ђа мо ли тву ако се не бу деш се ћао бо га не ћеш се ни мо ли- ти, а без мо ли тве ду ша не ће ис тра ја ти у љу- ба ви бо жи јој јер кроз мо ли тву до ла зи бла- го дат све тог ду ха“ ка та ри на: че сто се бе пре ко ре ва мо јер не ма мо до вољ но вре ме на за мо ли тву, ко ли ко би же ле ли мо ли тва се у сва ко днев ном тр ку све де на крат ке ми- сли и бла го да ре ње или за хвал ност го спо ду, али оста је жал што се све срд ни је и че шће не обра ћа мо тво р цу пред спа ва ње и ују тро по- све ти мо вре ме мо ли тви, али увек мо же ви ше и усрд ни је на да оста је да ће мо ка да де ца још ма ло ста са ју има ти ма ло ви ше вре ме на за мо ли тву мо же те ли ићи на ле то ва ње или зи мо ва- ње? на ко ја сте по кло нич ка пу то ва ња ишли? иван: не баш сва ке го ди не, али не ка ко успе ва мо да оде мо 5–7 да на го ди шње на мо- ре у цр ну го ру, као и код де де и ба бе у се ло бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- де че сто про во ди мо у гор њем ми ла нов цу че сто оби ла зи мо ма на сти ре у ср би ји, цр ној го ри и ре пу бли ци срп ској ка да год мо же мо оде мо до ма на сти ра остр ог, све та тро ји ца у пље вљи ма, фе нек, твр дош и др мар ко би во лео да ви ди сту де ни цу, и стал но то по ми- ње да ће го спод, оти ћи ће мо мно ге љу де ви ше дет ност асо ци ра на си ро- ма штво, раз не те шко ће и ма те ри јал ну оску- ди цу за то се пла ше и пла ни ра ју ра ђа ње ка та ри на: су пруг и ја че сто го во ри мо на ту те му, да ви ше дет ност ну жно не мо ра да зна чи си ро ма штво, као што се ме диј ски пла си ра, на осно ву че га јав ност гра ди кри ву сли ку о ви- ше дет но сти вр ло че сто се при ча о ви ше дет- ним по ро ди ца ма ко ји ма је по треб на по моћ, али је сва ка ко до бро да с е по ка жу и др у ги при ме ри, ка ко би се рас ки ну ли ови сте ре о- ти пи, а ти ме по сред но охра бри ва ли љу ди на ви ше дет ност сма тра мо да сво јим при ме ром успе ва мо да убла жи мо ова ко кри во уко ре ње- не пред ста ве о ви ше дет но сти, ба рем код љу- ди у на шем окру же њу и љу ди ко ји нас по зна ју је ли би ло стра ха од по ро ђа ја? са да је ак- ту ел но пи та ње вак ци ни са ња де це има те ли по ве ре ња у да на шње вак ци не, по себ но ка та- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва д е ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за т руд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва де ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за труд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон 42 3/ 2018 неколико месеци лечења, серије хемиотера- пија и операције, јана је данас здраво дете катарина је била у поодмаклој трудноћи са трећим дететом у време јаниног интензив- ног лечења касније, мама катарина је би- ла активна у удружењима деце оболеле од рака, неретко помажући родитељима који проживљавају слична искуства са децом го- спод је и тада био снажно уз нас, нисмо има- ли дилему да је све моћни заштитник уз нас да нас све оснажи и охрабри наши ближњи су се чудили како све то преживљавамо ла- ко и храбро, али ми смо све време знали од кога то заправо долази катарина: нема зва- ничних информација да вакцине нису добре свака серија вакцина пролази кроз анали- зу, али с друге стране, фармацеутска инду- стрија је у финансијском погледу једна од најмоћнијих и као да јој је то приоритет не могу да верујем у нечију злу намеру, али сâм поступак примене вакцине је проблемати- чан, присила и уцена родитеља, да се они не питају ни за шта, они који су пред богом нај- одговорнији за своју децу иван: питање је колико наша земља данас може квалитетно да испита фармацеутске и прехрамбене про- изводе недовољно улагање у технологије за испитивање и недостатак кадрова, веро- ватно има утицаја и на лошија испитивања и на повећан ризик некада, док смо сâми про- изводили вакцине, ствари су биле другачије нама верницима остаје молитва и нада да ће детету бити добро после примања вакцине имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? иван: ако смо ми могли, сматрамо да могу и други себе сматрамо прилично просечним људима и верујемо да би већина људи, који су вероватно способнији од нас, са лакоћом одгајали више деце где има места за двоје, има и за т роје или четворо, само је ва жно потиснути свој лични конформизам у други план, и вредновати живот изнад свега чули смо од главног и одговорног уредника пра- вославног мисионара, оца оливера суботића, који често иде у свету гору, да нас и мо наси подржавају, да у манастиру хиландару читају тај часопис, а понајвише рубрику о вишедет- ним породицама то нас баш радује јер је то прави знак њихове подршке да ли знате још неке вишедетне породице? катарина: да, познајемо неколико при- јатељи милош и бранка јаковљевић из пан- чева са четворо деце, пријатељи драган и бојана пајић из требиња са петоро деце и породица нашег свештеника вида и марије милић из барајева са шесторо деце питамо децу шта воле у шк оли и у цр кви јана каже да воли веронауку јер певају, цр- тају, уче молитве, играју се разних квизова, а марко воли песму „људи, ликујте“, и отпевао нам је заједно са јаном у цркви му се допа- дају иконе и фреске, а највише кад на светој литургији служи у олтару са оцем видом за- иста је црква прелепа, фрескопис су урадили врсни фрескописци владимир карановић и вероника ђукановић а петогодишња анђе- лија се похвалила да и она зна „оче наш“ и умилним дечјим гласићем изговорила нам је ту молитву сасвим правилно а ми смо на све то рекли: амин! нека тако буде! вишедетне хришћанске породице мај / јун 2018 43 за што све ви ше и ви ше по ку ша ва ју да уве- ду, ако не цео си стем ју ве нал не ју сти ци- је (де чи јег пра во су ђа), он да бар не ке ње не из дво је не де ло ве? мо же мо ли се су прот- ста ви ти од у зи ма њу де це из по ро ди ца? ка ко кон крет но мо же мо да по мог не мо про бле- ма тич ним по ро ди ца ма? у ка квом су уза јам- ном од но су ју ве нал на ју сти ци ја и по ли ти ка абор ту са? о овим „го ру ћим“ пи та њи ма раз- го ва ра мо са про то је ре јем ди ми три јем смир- но вим – по зна тим мо сков ским ба ћу шком, осни ва чем и во ђом пра во слав ног по кре та за за шти ту по ро дич них вред но сти „одво је на ди ви зи ја“ ју ве нал на ју сти ци ја, без об зи ра на про те- сте раз ли чи тих дру штве них и ро ди тељ- ских ор га ни за ци ја, на ста вља да се по ла ко уво ди у наш жи вот про тив ни ци исте го во- ре о по ква ре но сти тог си сте ма, док нас у исто вре ме ње ни за штит ни ци уве ра ва ју да у ме то да ма ра да де чи јег пра во су ђа не ма ни чег стра шног, да се оно ста ра за до бро- бит де це ка ко би сте ви про ко мен та ри са- ли ту си ту а ци ју? – ов де је вр ло ва жно ка кав се са др жај на- ла зи у ове две ре чи – ју ве нал на ју сти ци ја, о че му се ту ра ди они к о ји го во ре да она ни је опа сна, из но се јед но: они има ју у ви ду одва ја ње од ре ђе не обла сти прав не прак се, ко ја ће се усред сре ди ти на за шти ту пра ва де це, ко ри шће ње по себ них тех но ло ги ја за за шти ту де це а они ко ји су по стра да ли од ових тех но ло ги ја ука зу ју на ре зул тат њи хо ве при ме не: то су ра зо ре не по ро ди це и ис тра у- ми ра на де ца ка да је пред сед ник в в пу тин го во рио да код нас не ће би ти ју ве нал не ју- сти ци је, имао је у ви ду дру го ту ма че ње али, ми ви ди мо да број не ли бе рал не струк ту ре са усрд но шћу, за пра во са вет за пра ва чо ве ка при пре д сед ни ку р ф, не с а- мо да за сту па ју иде ју де чи јег пра во су ђа, већ про сто зах те ва ју усва ја ње но вих за ко на у окви ри ма истог на рав но да с е ти за ко ни увек ма ски ра ју не ка квим до брим со ци јал- ним па ро ла ма ипак, они у оп ште не раз ма- тра ју, чак ни не узи ма ју у об зир – ми шље ње де те та не по зна те чи ке и те те пра ве оп ште схе ме у ко ји ма се у прин ци пу не на ла зи ре- ал ност кон крет них си ту а ци ја и до би ја мо, на рав но, вр ло ло шу ствар ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про- бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља знам ка ко би се то мо гло убла жи ти знам ка ко по мо ћи со ци јал но сла бој по ро ди ци јер, вр ло је ва- жно по др жа ва ти ве зу са по ро ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ- ски по гре ше то не сме мо ни у ком слу ча ју да за бо ра ви мо хри шћан ски брак и по ро ди ца ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља вр ло је ва жно по др жа ва ти ве зу са по ро- ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ ски по гре ше раз го вор са про то је ре јем ди ми три јем смир но вим о ју ве нал ној ју сти ци ји, пра ви ма де те та и пра ви ма по ро ди це нај бо ља за шти та за де те је ње го ва по ро ди ца (пр ви део) раз го вор во дио: ни ки та фи ла тов 44 3/ 2018 у би ло ко јој си ту а ци ји мо же се ура ди ти та ко да ис пад не до бро за све, а пре све га за де те али, код нас ни је та ко на при мер, бу квал но пре два да на се де сио ова кав слу чај он је ве о ма ка рак те ри сти чан јед- на ма ма је у мо сков ском ме тр оу из гу би ла де те ма ло де те? – не, с та ри је, од 12 г о ди на он је знао шта тре ба да ра ди у та квим си ту а ци ја ма и због то га ни је по чео да ту ма ра у па ни ци по це лом ме тр оу, већ је ос тао да сто ји на том ме сту на к о ме се из гу био а ма ма је за т о вре ме отр ча ла до шал те ра на ко ме се мо же да ти звуч на об ја ва: „из гу би ло се де те!“ али њој су од го во ри ли: „код нас се об ја ве пла- ћа ју! пр во пла ти те!“ пр во дај те но вац, па ће мо он да раз го ва ра ти не ра ди се о то ме да ли ма ма има или не- ма тих 15 р у ба ља већ о т о ме – за што ма- ни пу ли са ти ње ним осе ћа њи ма?! за што јој не иза ћи у с у срет, да ти об ја ву, и т ек он да по ве сти раз го вор о пла ћа њу? ов де се ја- сно по ка зао од нос чи нов ни ка у др жав ној слу жби ко ји и по сто ји са мо због то га да би да вао об ја ве то је од нос „не за ни ма ме“ у то м
Свеска: 361 | Молите се непрестано
... СВЕСКА 361, МАЈ / ЈУН 2018 Реч уредника Умно стајање пред Господом 2 Реч пастира Брига и молитва 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 87 псалам 6 Отачник Свeти Теофан Затворник Радост живота 11 Материк Преподобна Јелисавета Чудотворка 12 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг 14 Хришћанство и психологија У загрљају демона блуда 17 ТЕМА БРОЈА Из сусрета у сусрет 21 Молитва као освећење времена 24 Епископ Калист Вер Богословље молитве 27 Стална молитва кроз историју и у нашем сопственом животу 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Крвавац 34 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 44 Живот у Христу Разговор с јерођаконом Серафимом (Молибогом) О Промислу Божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије 48 Светиње Свете Земље Храм Рођења Пресвете Богородице 53 Светиње Свете Горе Манастир Симонопетра 54 Хришћанска књижевност Православне светиње у Константиновим Успоменама 57 Путопис Задужбина српског цара под Гором Крсном Ва Призрену граду столоваше цар 60 Духовне поуке у причама 64 стране мај / јун 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Молите се непрестано УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази
... СВЕСКА 361, МАЈ / ЈУН 2018 Реч уредника Умно стајање пред Господом 2 Реч пастира Брига и молитва 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 87 псалам 6 Отачник Свeти Теофан Затворник Радост живота 11 Материк Преподобна Јелисавета Чудотворка 12 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг 14 Хришћанство и психологија У загрљају демона блуда 17 ТЕМА БРОЈА Из сусрета у сусрет 21 Молитва као освећење времена 24 Епископ Калист Вер Богословље молитве 27 Стална молитва кроз историју и у нашем сопственом животу 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Крвавац 34 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 44 Живот у Христу Разговор с јерођаконом Серафимом (Молибогом) О Промислу Божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије 48 Светиње Свете Земље Храм Рођења Пресвете Богородице 53 Светиње Свете Горе Манастир Симонопетра 54 Хришћанска књижевност Православне светиње у Константиновим Успоменама 57 Путопис Задужбина српског цара под Гором Крсном Ва Призрену граду столоваше цар 60 Духовне поуке у причама 64 стране мај / јун 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Молите се непрестано УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази
Одреднице:
10
Свеска: 365 | Човек - икона Божија
...они су се одликовали личним високим моралним осо- бинама иДУБОКИМ 📌 разумевањем хришћан-
ских истина као и искусношћу у управљању
црквом
5
епископу је помагала група презвите-
ра и ђакона
...они су се одликовали личним високим моралним осо- бинама и
МЕТА инфо: Р:25121 К:187795 Д:104
| Свеска 365 |
Свеска: 365 | Човек - икона Божија
... с тога, пр- ви епископи хришћанске цркве били су нај- 4 посланица диогнету погледати: дела апостолских ученика, превео и приредио: еп атанасије, умиро- вљени херцеговачки, врњци – требиње 2005, 369-382 ближи ученици апостола, њихови сапутници и помоћници у апостолском раду они су се одликовали личним високим моралним осо- бинама и дубоким разумевањем хришћан- ских истина као и искусношћу у управљању црквом 5 епископу је помагала група презвите- ра и ђакона положај епископа и његовог свештенства је био ојачан апостолским прејемством ђаконски чин је настао у је- русалимској цркви из практичних разлога 5 п малицки, историја хришћанске цркве, прва три века, 166 хришћанска заједница јавља се као сабрање оних које је позвао бог, сједињених истом вером, љубављу и надом црква има своје порекло у божијој намери и позиву; она се не измишља, не организује се као добровољно јавно удружење васељенски карактер цркве у периоду раног хришћанства историја хришћанства крст на храму васкрсења христовог на голготи (извор: academicru) јануар / фебруар 2019 19 историја хришћанства у дијалогу са атеизмом александар милојков јерусалимски хришћани су у првом веку имали заједничке трпезе и заједнички име- так којим су управљали апостоли током времена, број хришћана се умножио и апо- столи су предложили да црква изабере из своје средине седам људи који ће управљати материјалном страном јерусалимске цркве на изабранике апостоли су положили руке и предали им благодатну силу духа светога за вршење ове службе ова лица су добила назив ђакони поред наведене, дужност ђа- кона је била и да пазе на ред за време бого- служења, да помажу епископу и презвитеру за време богослужења и вршења тајни оснивајући хришћанске цркве, апостоли нису били у могућности да их стално руково- де услед потребе да хришћанске општине не би остале без учитеља у вери и без вршиоца богослужења, они су изабрали из хришћан- ске средине људе, који су се одликовали интелектуалном и моралном зрелошћу, твр- дом вером и јасним разумевањем христове науке и дали су им већу духовну власт него ђаконима ова лица су добила назив презви- тери, тј старешине у појединим случајевима презвитери су били помоћници апостолима презвитери су вршили богослужења и свете тајне (не све), и имали своју улогу у духовном вођењу живота верних хришћани званичне цркве стварали су сажете основе вере савремени назив за њих је вјерују, будући да најважнија изјава вере почиње речју верујем у раној цркви ове изјаве претежно су звали символ вере, пошто су излагале основе веровања за чла- нове хришћанске заједнице, вјерују је био образац вере који им је омогућавао да раз- ликују бројне супротстављене облике веро- вања који су постојали у ранохришћанском периоду 6 заједнице цркве постепено су изграђива- ле јасан поредак власти, признате учитеље и чврсту структуру која им је омогућавала да се одупру спољашњим прогонима и повре- меним унутрашњим неслагањима 6 џозеф х линч, историја средњовековне цркве, 18 либетови експерименти показали су да несвесно претходи свесном, то јест да несвесна електрична активност у мозгу или такозвани потенцијал спрем- ности, претходе свесној одлуци да се на- чини одређени покрет овде се појављује могућност детерминистичког тумачења уколико је онтолошка база наше одлуке несвесна електрична активност нашег мо- зга, онда да ли се може рећи да ми слобод- но доносимо одлуку? сам бенџамин либет није негирао по- стојање слободне воље по либетовом тумачењу, наведени експеримент није не- гирао постојање слободне одлуке наиме, иако наша одлука има почетак на несве- сном нивоу, који претходи покрету око 500 ms, између свесности одлуке и самог покрета постоји растојање од око 200 ms по либету, тих 200 ms представљају мо- гућност заустављања одлуке, то јест мо- гућност да свесно зауставимо оно што је у несвесном генерисано заиста, на снимцима се види временски след потенцијала спремности – свесне одлуке – покрета ипак, снимак нам ни- је показао, а питање је да ли нам уопште и може показати ово што либет назива могућношћу промене одлуке или vetа на несвесни потенцијал спремности који претходи свесној одлуци на основу са- мих резултата, стриктно гледајући резул- тате експеримента, ми не можемо доћи до закључка да субјекат може поступити другачије од онога што је диктирано по- тенцијалом спремности остаје, у овом експерименту, нерешено питање да ли потенцијал спремности, то јест несвесна електрична активност у мозгу, предста- вља спремност на једну од две могуће одлуке (извршити или не извршити пред- ложени покрет), или пак представља по- тенцијал за обе могућности? неурофи- 20 1 / 2019 зилог може да види присуство електричне активности у мозгу (потенцијал спремности), али он не може да одреди шта та активност јесте: потенцијал за одлуку да се изврши по- крет, потенцијал за одлуку да се не изврши по- крет или пак потенцијал за могућност једног и другог, дилема у зависности како растума- чимо потенцијал спремности, резултат ли- бетовог експеримента води нас до следећих закључака: 1) уколико потенцијална спремност пред- ставља детерминанту свесне одлуке да учини- мо предложени покрет, слобода је озбиљно доведена у питање у том случају, наше свесно ја представља само агента, извршитеља нашег несвесног ја другим речима, наша природа, наш self детерминише нашу личност – нужност је стварност, а слобода је илузија 2) уколико потенцијална спремност пред- ставља потенцијал одлуке који долази у кому- никацију са нашом свешћу, која пак има власт да на садржај тог потенцијала стави veto (ли- бетово тумачење), онда слобода постоји као супротстављање природној детерминанти или пак као сагласје са њом и у овом случају природна нужност претходи личној слободи, с тим што ова друга престаје да буде илузија 3) уколико потенцијална спремност пред- ставља процес самог одлучивања, дилему да ли учинити покрет или не, онда је моћ слободног одлучивања не само постојећа већ је и уткана у саму нашу природу у том случају, дилема за- почиње у подручју несвесног, док се слободна одлука као избор показује као свесна мишљења сам да нам мерења у самом ли- бетовом експерименту не могу дати поузда- не одговоре на горња питања експеримент потврђује постојање електричне активности мозга око 500 ms пре покрета и око 250 ms пре свесне одлуке субјекта међутим, екс- перимент нам не може дати одговор шта та електрична активност, коју је либет назвао потенцијална спремност, заиста јесте, изу- зев да јесте електрична активност да ли је та електрична активност по себи детерминанта која доводи до чињења предложеног покрета, детерминанта која ставља veto на предложени покрет или пак дилема да ли да се покрет учи- ни или не, у самом експерименту остаје нам непознато тајну потенцијала спремности открива нам тек свест субјекта – као слобод- ну одлуку ипак, то „откривење“ има смисла назвати слободном одлуком само уколико потенцијал спремности представља дилему између могућих одлука уколико пак предста- вља детерминанту једне конкретне „одлуке“ (на пример, да се предложени покрет учини), онда је стварност слободне одлуке озбиљно доведена у питање и простор за детермини- стичко тумачење је отворен такво једно детерминистичко тумачење изнео је атеистички мислилац сем харис, у својој књизи „слободна воља“ (free will) за хариса, потенцијал спремности, то јест оно несвесно које претходи нашој свесној од- луци несумњиво води закључку да смо као личности одређени несвесним, то јест физич- ко-хемијским активностима које се изван на- јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени (рим 7, 15; 20) теолошки поглед на либетове експерименте хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (ii) јануар / фебруар 2019 21 ше свести и воље дешавају у нашем мозгу из резултата либетовог експеримента сем харис изводи следећи закључак: „слободна воља је илузија наше одлуке, просто, нису наше лично чињење мисли и намере имају узроке у позадини које ми ни- смо свесни и над којом немамо свесну кон- тролу ми немамо слободу, ми мислимо да је имамо“ „намера“, закључује даље харис, „да се ура- ди једна, а не нека друга ствар, не потиче из наше свести, већ се пре појављује у њој“ та- ко, по харису, наша свест није креатор наше одлуке, већ будући да се одлука генерише у позадини несвесног, свест бива само „сведок мисли и дела“ сем харис тврди да онтолошку основу на- шег сопства представљају физички догађаји који су одређени јасним природним закони- тостима наш мозак је „физички систем“, наста- вља харис, а ментални догађаји представљају „производ физичких догађаја“ онтолошки на- турализам и то у детерминистичком наративу класичне физике, очигледан је у харисовом закључку међутим, по његовом мишљењу, ствари не би биле другачије ни када бисмо у човеково биће увели и душу као ентитет јер, по његовом схватању, и стварност душе би у основи била некаква природна датост која би диктирала биће дакле, схватили човека само као соматско или као психо-соматско биће, у његовој онтолошкој основи налази се приро- да (natura), телесна или духовно-телесна, која је као таква одређена јасним и непроменљи- вим природним законитостима дакле, и оно што доживљавамо као своју одлуку, а што је у либетовом експерименту уочено као пораст електричне активности мозга, која је назва- на потенцијалном спремношћу, представља нужни природни процес нашег сопства, то јест нашег мозга та нужност, потенцијална спремност, долази потом до наше свести и ми бивамо само сведоци свог несвесног соп- ства то сведочанство доживљавамо као своју слободну одлуку, а уствари смо детерминиса- ни оним што претходи нашој свести и над чим немамо свесну контролу детерминизам у тумачењу сема хариса је очигледан ипак, његовим закључцима мо- жемо упутити извесне примедбе прво, ако је једнина стварност оно што се показује као мерљивост физичког система (уочавање елек- тричне активности мозга, као наше несвесне позадине), шта је онда свест? њу не видимо измерену у либетовом експерименту она је потврђена сама собом, свесним сведочењем у дијалогу са атеизмом benjamin libet (извор: huffpostcom) 22 1 / 2019 човека који одлучује да начини предложени покрет она (свест), у харисовом закључку као да нема онтолошко значење, пошто се читава стварност исцрпљује у мерљивом „физичком систему“ који је по себи несвестан са друге стране, сем харис исту ту свест поистовећу- је са нашим „ја“, са личношћу која „мисли да је слободна“ али, ако се стварност исцрпљу- је „физичким системом“, шта је то што мисли? чак иако нас свест илузорно убеђује да смо слободни, чак иако нас вара, шта је то што нас вара? и кога то вара? ако нас несвесна приро- да детерминише, шта је то „ја“ које је детер- минисано? на који начин њега потврдити као постојеће или је можда и то „ја“ илузија? али, то „ја“ уочава не само тај наш осећај слободе, већ уочава и саме резултате либетовог експе- римента ако је „ја“ илузија, онда је све што та илузорност уочава такође илузија друго, у анализи либетовог експеримента сем харис је испустио један важан детаљ пр- ва компонента која се истиче у генерисању на- ше одлуке је несвесна електрична активност мозга, потенцијал спремности, а за њом иде свест о одлуци међутим, наведеној електрич- ној активности мозга ипак нешто претходи и то веома важно: претходи јој други човек који са нама ступа у однос, у комуникацију нама је претходно понуђено да учинимо одређе- ни покрет и ту смо понуду свесно примили к себи чак иако уочимо несвену електричну активност нашег мозга, та активност је иници- рана нашом свесном комуникацијом са другим човеком слобода може бити онтолошки потврђена, ако се бићу човека приђе на другачији, потпу- нији начин комуникација са светом, однос са другим човеком, мора се неизоставно узети као онтолошка компонента човековог бића, па и као компонента у онтологији човекових мисли, намера и одлучивања пажљивом ана- лизом либетовог експеримента уочава се и тај важан детаљ – други човек, чијег смо говора и поруке свесни наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији нико није као он на мене тата свакодневно оставља велики утисак из дана у дан он је вреднији и пажљивији мој тата се зове предраг он је фудбалски тренер и обожава свој посао има сребрну косу ко- ја као да сија и браонкасте очи по кући носи старе мајице са ду- гачким или кратким рукавима, али фармерке не скида сем када спава каже да је тако веселији он обично носи патике веселих боја или када иде на лепша ме- ста ципеле тамне боје помагао би сваком кога види да пати у свему што ради се бори до кра- ја покушава да преноси вели- ку љубав на породицу њега не би могао да заустави ни велики морски брод, ни десет авиона у својим намерама на све гледа са позитивне стране увек ми- сли добро сваком човеку и ако некад изгледа другачије када се изнервира баш полуди, али покушава да се смири у цркви воли да обилази манастире, али му је највећа жеља да оде са све- штеником на свету гору у мана- стир хиландар волео бих када би могао да му испуним ту жељу воли да налази врлине у другим људима наш однос је сјајан, пот- помажемо се у ситуацијама када смо тужни наше теме су обично везане за фудбал и цркву време проводимо играјући друштве- не игре, карте и шах проводи- мо га и причамо о спортским догађајима без њега су ми свака секунда или минут тужнији и гори, јер га много волим! данило мудреша, 4 разред ош „мирослав антић“ јануар / фебруар 2019 23 24 1 / 2019 тема броја: човек – икона божија стварање човека (извор: hramvkostinoru) јануар / фебруар 2019 25 тема броја: човек – икона божија природњачки музеј у бечу у својој ку- поли има детаљ у рељефу на коме су приказани људска беба и мајмун који се боре за огледало архитекта који је изгра- дио овај музеј 1889 на тај начин је хтео да ода почаст чарлсу дарвину и његовој тео- рији еволуције која је тада била итекако ак- туелна и подизала много буре и расправа у европи човек као биће које има самосвест, способност мишљења о самом себи, пара- доксално, самом себи јесте камен спотица- ња и својеврсна енигма једна од парадигми тог сукоба исказана је у супротстављености научног и религиозног погледа на човека у овом рељефу у бечком музеју управо је представљен тај сукоб човек, односно бе- ба, покушава да у огледалу види свој одраз и да га кроз то гледање одгонетне, док то исто огледало покушава да му преотме мај- мун нагласак је у томе да ће, можда, наиван и детињи поглед на свет остати прикован на тај доживљај сопственог одраза у огледалу, док мајмун отимајући огледало као да чове- ку открива поглед на њега самог, на порекло којег не треба да се стиди јасно је да хри- шћанство представља тај камен спотицања као и његова визија човека међутим, да ли заиста хришћанство представља препреку човеку за сазнавање истине о самом себи? у којој мери и како хришћанство може и има жељу да негира научне чињенице до те мере да негира саму науку као такву? на послетку, не само хришћанство, него уопште поглед на човека који није заснован на природним наукама (философија, психологија, историја, социологија итд), као да је скрајнут у страну шта толико смета „природњацима“? хришћански поглед је утемељен на би- блијском казивању о стварању човека тај поглед се заснива и на старом и на новом завету из хришћанске перспективе немогу- ће је уопште раздвојено посматрати ове две целине светог писма, нити их независно ту- мачити рецимо, у новом завету, идеју која се појављује код апостола павла, да је христос последњи (коначни) адам, не можемо разу- мети без старозаветне приче о стварању чо- века (адама) потом, искупљење које чини христос својом жртвом на крсту се не може схватити без приче о првородном греху на- гласак љубави божије у томе би избледео, јер управо се величина те љубави и показује, бива очигледна, у томе што христос страда и ради грешника можда и најпре због њих (в мт 9, 12–13; лк 5, 31–32) на концу свега, христос је архетип, образац ка коме се упра- вљамо, a не старозаветни адам (в рим 8, 29; кол 3, 10) дакле, шта нам библија и хришћанска тео- логија говоре о стварању човека? у библији, на њеним првим страницама и поглављима, имамо испричане две приче шта је човек да га се сећаш? (пс 8, 5) владимир пекић тема броја опис стварања човека по икони и подобију божијем (и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему створи га; мушко и женско створи их), био је од кључног значаја у хришћанској теологији 26 1 / 2019 тема броја о стварању човека (1 мој 1, 1–2, 4а и 2, 4б- 2, 25) друга се надовезује на прву разлике у обе приче као да су такве да надопуњују једна другу и да проширују значење и тео- лошко богатство приче о стварању човека у првој се каже: потом рече бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему створи га; мушко и женско створи их (1 мој 1, 26–27), док нам друга го- вори ово: а створи господ бог човјека од пра- ха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива (1 мој 2, 7) ако кре- немо од последњег описа стварања човека, који је и опширнији, можемо закључити да је акценат другог поглавља на човеку као бићу за које бог има посебно интересовање и који му припрема место на земљи у коме треба да ужива наиме, врт у едену на истоку указу- је на врт, оазу у иначе пустињама испресеца- ном блиском истоку стога, за номаде, чијем начину живота су испрва припадали изра- иљци, врт јесте место богатства, изобиља, одмора и уживања многи блискоисточни владари су у својим дворцима имали вртове као метафору за таква места (на пример, ви- сећи вртови у вавилону) човек у њему није неактиван бог га поставља да тај врт „ради и да га чува“ иако је испрва човек сам, бог му налази „друга према њему“ стварајући жену од „ребра“ адамовог, тј од бока, половине овај нагласак да жена потиче од адама има смисао да укаже да је равноправна са чове- ком, штавише да га употпуњује, за разлику од тада преовлађујућих схватања да је жена посед мушкарца ипак, у овом другом опису, фокус је на томе да је бог створио човека од „праха земаљског“ и удахнуо у њега „дух жи- вотни“ прах земаљски треба да нас упути на непостојаност човека прах, прашина је не- стабилна, може само једним дашком ветра или покретом метле да нестане дакле, акце- нат је на томе да је бог као творац онај који у својој руци има власт над животом са друге стране, дух животни указује на извесну срод- ност човека са богом, не никако природну, која се у 2 глави манифестује кроз близак и непосредан однос човека са богом они ди- ректно комуницирају, бог му даје привиле- гију да именује све животиње и даје му запо- вест која треба да буде окосница човековог односа са богом (дрво знања добра и зла) ипак, опис стварања човека по икони и подобију божијем (и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему ство- ри га; мушко и женско створи их), био је од кључног значаја у хришћанској теологи- ји већина светих отаца инсистира на томе да су лик (икона) и подобије две различите ствари лик је нешто што је даровано, заме- так, могућност да човек кроз однос са богом заснован на слободи и љубави достигне по- добије, тј сличност са богом прва ствар је чињеница да је човек по лику божијем да ли је то лик христа, логоса, свете тројице, светотројичног живота варира у мишљењу светих отаца но, свакако једно друго не ис- кључује и опет овде видимо да новозаветна вера у свету тројицу допуњује старозаветни опис и тумачење такође, речи „хајде да на- чинимо човека“ у светоотачком тумачењу подразумевају указивање на тајну бога као свете тројице отац се обраћа сину и духу то је онај „предвечни и велики савет“ који претходи целом стварању, а особито човеку кога је весник (анђео), син божији – господ исус христос кључни моменти ове библиј- ске приповести јесу у томе да је чињеница стварања човека по лику божијем, теолошки заснована на вери у свету тројицу, црква је увек живела учењем светог откривења о тројичном божанству јануар / фебруар 2019 27 став још писца библије да је сваки човек од- раз славе божије и носи лик његов без об- зира на његов друштвени статус, богатство или сиромаштво, узраст или пол затим, лик божији је у светоотачкој књижевности подразумевао човекову разлику у односу на остала жива бића та разлика је у чове- ковом разуму на основу те разумности бог човеку дарује достојанство слободе слобо- да је често у теологији поистовећена са са- мовласношћу дакле, човек је биће којем је бог даровао да има власт над својим бићем, животом у оном најдубљем могућем значе- њу управо због тога човек има потребу за стварањем, за уметношћу понајвише има потребу за осмишљавањем сопственог жи- вота у тој потреби за осмишљавањем све- укупности живота која се протеже и на свет око њега, налази се потреба за личним иден- титетом, личном посебношћу сваког човека баш та потреба за личном посебношћу је неостварива без другога у библији тај други је за човека жена, али тај други је и бог кроз однос са другим/другим сваки човек, свако од нас, сведочи човекову боголикост, тј да је тајна човекове личности, посебности, везана за тајну бога као свете тројице јер, бог по- стоји као заједница три божанске личности – оца, сина и светога духа – које се од веч- ности прожимају и постоје у љубави љубав и јесте име за однос које повезује божанске личности у којем се показује њихова лична посебност, тј да отац јесте то што јесте у од- носу на сина и духа, и да је син то што јесте у односу на оца и духа и да дух јесте то што јесте у односу на оца и сина човек, који је створен као слободно и лично биће управо је позван да кроз дар слободе своје постоја- ње утемељи на љубави према богу и према ближњима, али и према целокупној твореви- ни то је оно што су свети оци цркве назвали достизање подобија (сличности) човековог постојања са богом говор о боголикости човека у хришћан- ској теологији нема никакве везе са идејом да човек поседује неку природну сродност тема броја стварање света, мозаик (извор: maxpixelfreegreatpicturecom) 28 1 / 2019 тема броја са богом чак ни онај део човека који је бес- телесан, душа и ум као њен најчистији део, није пореклом од природе божије човек је, колико год био боголик, од „праха земаљ- ског“, телесан и страдалан то значи да дели порекло и састав са осталом створеном при- родом отуда и име адам (јевр адама), значи црвена земља као што читамо у првој глави књиге постања, све биљке и животиње по- тичу из земље тако и човек из тог разлога не би требало да претерамо у инсистирању на човековој изузетности наспрам осталих живих бића на земљи са њима човек дели природну сродност свет, биљке и животиње су природно окружење човек јесте њихов господар, али у смислу онога који их руко- води и који очувава склад који је бог уткао у природу свега створеног човек је тај који их именује, дефинише, одређује им шта јесу и како се познају из другог угла, они су му пријатељи и сажитељи грех је тај који уки- да ову хармонију у многим житијима светих, особито пустињака, имамо примере њихове везаности и блискости са дивљим зверима (најпознатији су св герасим јордански и св серафим саровски) да се вратимо на питање са почетка: шта смета природњацима? чему потреба за ис- кључивошћу? најпре сама библија користи при опису изгледа света који ствара бог представу која је била карактеристична за месопотамијску цивилизацију, конкретно вавилон када свети оци тумаче стварање, они га тумаче у складу са њима актуелним и савременим учењима о природи (аристо- телова физика, метеорологија) хришћанска теологија не негира човекову сродност са живим бићима на земљи, са животињама она најпре инсистира на ономе што човека разликује од осталих живих бића то је њего- ва боголикост природне науке, пак, теже ка томе да објасне процесе у природи, његове узроке и последице, везе и односе то би- блији није циљ то није циљ ни хришћанској теологији барем примарни јер, објаснити како нешто функционише или се развија ни- је исто што и разумети зашто се то дешава тако природне науке, бавећи се и ограни- чавајући се само природом, коју сматрају апсолутном и саморегулишућом, не изнала- зе разлоге у самој природи зашто се нешто дешава на овај или онај начин дају обја- шњење, али разлог не проблем лежи у по- истовећењу објашњења и разумевања тео- логија то не чини она најпре прави разлику, али и наглашава да је разумевање догађаја, природних процеса, оно што показује њихо- ву праву природу и смисао тако, када гово- римо о човеку као икони божијој увек треба да имамо на уму да човек, ако га сведемо само на природне процесе у њему, заправо и није човек он је тада најнесрећније биће свих светова, како вели свети јустин ћелиј- ски без логоса, христа који му даје смисао и сврху ка којој тежи, свака „виртуозност“ природних закона и њихова објашњења ни- шта не значе рељеф из природњачког му- зеја у бечу у којем се беба и мајмун отимају око огледала треба да разумемо тако да уко- лико се одричемо наше сродности са ство- реном природом, одричемо се онога што је бог створио и што нас несумњиво прожима али, исто тако, да морамо бити изузетно обазриви и не допустити да оно достојан- ство које нам је бог даровао, лик његов и слободу којом се њему уподобљавамо, не одбацимо и не порекнемо због оне охоло- сти и саможивости коју је ђаво пробудио у прародитељима, адаму и еви, наговарањем да преступе заповест божију то би било неприхватљиво осиромашење човека, рас- такање и обесмишљавање једино мисао и истина да је човек створен по икони божијој у себи сабира и обједињује не само човеко- ву природу, него, кроз заједницу са богом оцем кроз христа у духу светом, у величан- ственом складу прожетом љубављу, оства- рује јединство свега створеног приказујући истовремено његову разноликост и богат- ство премудрости божије и његове љубави према сваком појединачном бивству којем је даровао живот и постојање ту истину не треба да престанемо да благовестимо аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији јануар / фебруар 2019 29 тема броја у филму дванаесторица, никита михалков је приказао вишесатну психолошку борбу која суштински приповеда о могућности пре- зирања човека, али исто тако и о покушају да се он спасе преиспитивања свакога понаособ од учесника су тема за посебан рад овде би- смо се присетили само једне од сцена то је она када један од дванаесторице учесника у суђењу осумњиченом младићу отвара срце и прича како га је од порока и понора алкохоли- зма избавила једна особа наиме, изгубивши наду у људе и веру у смисао живота, он се на- шао на улици где је непрестано утеху тражио у алкохолу на крају је дошао до тога да је људе провоцирао изазивајући их да га у бесу убију више пута је био претучен и животно угрожен једном приликом је у градском превозу у бед- ном стању вређао путнике сви су га игнори- сали и коментарисали једни другима његову нискост и понижење само једна жена је сао- сећајући са њим као човеком рекла нешто што није било осуда то су биле речи: „то је само несрећан човек“ те речи су биле тихе, али до- вољно гласне да у његовом срцу одјекну као архангелска труба спасења неко је у њему и даље видео човека кроз даљи развој радње, та жена је постала његова супруга он је пре- стао да пије, почео да воли као учен човек са предузетничким способностима, успео је да за кратко време стекне велико материјално богатсво вратио је свеопшти углед; јер дру- штво, људско достојанство даје или одузима често гледајући на материјални статус ипак, тајна његовог повратка међу људе је била у неколико речи које су му вратиле наду да не- ко у њему и даље види човека након ове приче, могли бисмо се присетити и гетеових речи које преноси екерман у раз- говорима: ако будемо видели човека онаквим какав је, постаће гори; ако га будемо видели онаквим какав би могао да буде, учинићемо га бољим ова порука није далеко од поука аскетског штива које до детаља разматра вр- лину неосуђивања потребно је раздвојити грех од грешника осудити грех, а не грешни- ка једино тако он може добити могућност покајања тема броја ако будемо видели човека онаквим какав је, постаће гори; ако га будемо видели онаквим какав би могао да буде, учинићемо га бољим презирање човека је заборављање богочовека протонамесник александар р јевтић захваљујући богу и оцу „захваљујући богу и оцу који нас оспо- соби за удео у наследству светих у светло- сти; који нас избави од власти таме и пре- несе у царство сина љубави своје у коме имамо искупљење, опроштење грехова; који је икона бога невидљивога, прво- рођени пре сваке твари јер њиме би са- здано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљи- во, били престоли или господства или на- чалства или власти: све је њиме и за њега саздано и он је пре свега, и све у њему постоји“ (кол 1, 12–17) 30 1 / 2019 тема броја управо овде се налази основ за схватање иконичности човекове – човека као иконе божије овом темом су се бавили многи све- ти оци подсетили бисмо на тематске радове светог григорија ниског и немесија емеског ипак, антропологија, промишљање о човеку, су тема која се налази на страницама скоро свих светоотачких списа изнели бисмо неколико осврта на тему иконичности свети григорије ниски истиче неспозна- тљивост онога што бисмо могли назвати ико- ном божијом у човеку он пише: „пошто је бог неспознатљив, то онда једино може бити како је и његова икона у човеку такође неспозна- тљива“ истицање појединих својства (разу- ма, слободе, стваралаштва, самосвести, вла- далачког дара) само су покушаји појединих светих отаца да опишу како се иконичност пројављује приписивати њима онтолошки карактер било би равно увођењу могућности да се неки људи одбаце, да им се ускрати ико- ничност свети оци у такву замку нису упада- ли нажалост, поједини теолози као и светски друштвени токови јесу то је кроз историју до- водило до настанка идеологија које су се по резулатима могле такмичити само по мери и последицима унижења људског достојанства битно је подсетити да човек није створен савршеним иначе, адам не би могао да по- греши по речима светог иринеја лионског, адам је био дете то значи да је имао отворе- ну могућност усавршавања њу бисмо могли назвати уподобљавањем то је чиста жудња за богом којом се остварује човекова иконич- ност „део смо бога“, писао је свети григорије богослов зато само у заједници са богом и ближњима можемо бити целе, остварене лич- ности, а не шизофрена бића у расколу са свим и сваким оно што нам даје могућност учествовања у богу, истиновања које се остварује кроз од- нос у догађају спасења који црква сведочи као динамику ка богу и ближњем, јесте ова- плоћење логоса „ми смо по икони христовој; стога по ли- ку творца“, пише свети јован златоусти он је предназначени циљ и смисао свеколике твари и човека као возглавитеља исте тек у богочо- веку човек проналази свој смисао тек када истински и искрено заволимо богочовека, мо- ћи ћемо волети човека остаје актуелност речи ивана карамазова да је лакше волети апстракт- но човечанство него конкретног човека тек са теологијом иконичности баца се уже спаса које човека не води на вешала, већ извлачи са поди- вљале морске пучине на сигурну обалу где гре- је незалазно сунце у коме се све јасно види па, и то да човек личи на бога аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву (извор: pinimgcom) тема броја човек је саздан као боголико биће, као ико- на божија питање човековог назначења скопчано је са питањем смисла његовог бла- гословеног живота већ на првим страницама светога писма открива нам се тајна стварања човека по лику и по подобију божијем (по сли- ци и прилици божијој), открива нам се тајна љубави божије према човеку који је саздан да буде бог по благодати неоспорно је да сваки човек, споља гледано, изгледа као пуко био- лошко биће, попут осталих живих створења наравно, човек и јесте живо створење, али по богонадахнутој мисли светог григорија бого- слова: „човек је једино створење мимо све- колике творевине, које може постати бог“ по сведочанству архимандрита георгија капса- ниса: „образ божији у нама се односи на даро- ве које је бог даровао једино човеку, за разли- ку од свих осталих његових створења, тако да је човек – икона божија ти дарови су: слове- сни ум, савест, слободна воља, стваралаштво, љубав и чежња за савршенством и за богом, лична самосвест и све што човека уздиже из- над свих осталих створених живих бића, што га чини лицем и личношћу другим речима, све оно што човека чини личношћу јесу даро- ви по образу божијем обдарен образом бо- жијим, човек је призван да задобија подобије, да стиче обожење творац, бог по природи, призива човека да постане бог по благодати“, закључује знаменити светогорски старац чо- век богом дарованим достојанством на тајан- ствен начин пројављује величанственост, ка- ко бога, тако и њега самог, што нам потврђују псаламске речи: шта је човек, да га се сећаш? или син човечији, да га походиш? умањио си га тема броја и створи господ бог човека по лику својему, по обличју божијему створи га, мушко и женско, створи их (1 мој 1, 27) боголикост се актуализује учешћем у светој евхаристији бранислав илић причешћивање апостола илустрација из књиге no faith is more beautiful than the christian faith (извор: wwwsebastianpressorg) јануар / фебруар 2019 31 тема броја замало од ангела, славом и чашћу венчао си га и поставио си га над делима руку твојих, све си потчинио под ноге његове, овце и све волове, а још и животиње пољске; птице небеске, и ри- бе морске, које проходе стазе морске господе, господе наш, како је дивно име твоје по свој зе- мљи! (пс 8, 6–7) дакле, по светоотачком учењу, икона божија у човеку је слободна воља да би човек заиста постао икона божија, да би се истински уподобљавао оном по чијем подо- бију је и саздан, да би се преображавао, а пре- ображавајући себе преображавао и васцели свет, потребно је да на свештен и благословен начин изрази своју слободу учешћем у свето- тајинском животу цркве који врхуни учешћем у светајни цркве – божанственој евхаристији не бисмо смели да сметнемо са ума, да се пуноћа човекове боголикости открива у пу- ноћи слободе која се остварује у обожењу, односно у тајанственом, најопитнијем и нај- савршенијем сусрету бога и човека у светој евхаристији као небоземном и централном догађају живота ово истинско обожење ника- да не бива заснивано на некаквим површним претпоставкама и теоријама, већ увек на јед- ном аутентичном опиту евхаристијског ето- са вођени овом истином, хришћански етос и учешће у евхаристији представљају у истори- ји, овде и сада, пуноћу слободе и љубави коју нам изобилно дарује свесавршени дародавац добарâ, човекољубиви господ бог наш свети теодор студит подсећа да је света литургија понављање целокупног богочовечанског до- мостроја спасења опитну истинитост наве- дених речи светог теодора студита, између осталог, потврђује и следећа молитва којом бива окончана литургија светог василија ве- ликог: испуни се и изврши, колико је у нашој моћи, тајна твога спасоносног домостроја, христе боже наш јер одржасмо спомен на тво- ју смрт; видесмо изображење васкрсења твога; испунисмо се бескрајним животом твојим; на- сладисмо се твоје неисцрпне сладости – бла- говоли да је се сви удостојимо у будућем веку, благодаћу беспочетнога оца твога, и светог и доброг и животворног твога духа, сада и увек и у векове векова амин да закључимо у тајни божанствене евха- ристије открива нам се спасоносна заједни- ца бога и човека, открива нам се савршено заједничарење које за крајњи циљ има обо- жење човека свети и богоносни отац наш никола кавасила о евхаристијском заједни- чарењу као истинском обожењу благовести: „црква показује себе у светим тајнама тела и крви христове (у светој литургији), не као у символима, већ као удови у срцу, и као гране у корену дрвета, и по речи господњој, као ло- зе у чокоту (в јн 15, 1–5) јер овде не постоји само општост – κοινωνία – имена или аналогија по сличности, него истоветност – ταυτότης јер су ове тајне – тело и крв христова, а то и јесте истинита храна и пиће цркви христовој; и она, причешћујући се њима, не претвара их у људ- ско тело, као што бива са људском храном, не- го се она сâма (црква) претвара у то тело и крв христову и ако би неко могао да види цр- кву христову по томе колико се она сјединила с њиме причешћујући се његовим телом, он не би ништа друго видео него сâмо господње тело зато, апостол павле и пише: „ви сте тело христово, и удови понаособ“(1 кор 12, 27) пуноћа човекове боголикости открива се у пуноћи слободе која се остварује у обожењу, односно у тајанственом, најопитнијем и најсавршенијем сусрету бога и човека у светој евхаристији као небоземном и централном догађају живота 32 1 / 2019 тема броја свештеноинок макарије је запамћен као први српски штампар по предању, он је почео да ради у месту обод, а затим се пре- селио на цетиње, где је имао боље услове како је сам истакао, имао је седморицу вр- сних сарадника прво су штампали октоих осмогласник (од 1 до 4 гласа), који је завр- шен 4 јануара 1494 године (по старом ка- лендару), што значи, десет дана после бо- жића вероватно је те исте 1494 штампао и: октоих осмогласник (од 5 до 8 гласа), а затим су, у наредне две године, изашли: мо- литвеник (требник), цветни триод и четво- ројеванђеље макарије ће и касније, у прве две деценије 16 века, штампати своја дела у далекој влашкој: служебник, октоих и че- творојеванђеље ни у једном случају није био толико инспирисан као у октоиху осмо- гласнику (од 1 до 4 гласа), који се назива и октоих првогласник своју прву датирану књигу снабдео је и предговором и погово- ром, док за други део октоиха није сматрао потребним да нешто посебно приреди оста- ле књиге имају поговор предговор октоиха првогласника по- чиње реченицом којом прославља бога који је своје цркве испунио разноврсним књигама у продужетку макарије даје реч војводи ђурђу црнојевићу, који је покре- нуо цео подухват војвода је исказао своју забринутост што је видео цркве без све- тих књига, које су развукла или уништила агарјанска чеда, у областима погођеним пљачкашким походима зато се војвода одлучио да „напише“ (штампа) душекори- сну књигу звану октоих или осмогласник, што је урађено „у славу трисунчаног, у је- динству клањаног божанства“, чиме је ја- сно исповедио своју веру у свету тројицу ђурђе још понизно додаје молбу читаоци- ма да не замере ако при читању, појању или преписивању наиђу на грешке, јер је све урађено из чистог срца после војво- диног излагања, смерни свештеноинок је додао белешку да је цео посао започео још 1493 године по ђурђевој заповести, код свеосвештеног митрополита зетског кир-вавиле на крају књиге, он даје поговор, који представља његов најдужи и најпоетич- нији састав хтео је да објасни зашто се одлучио за овај нови и необичан занат макаријево излагање започиње изрази- ма захвалности светој тројици, којој са- да изражава побожност свих верника, од штампара до владара, који су учестовали у овом подухвату светој тројици се сви верни поклањају, при чему наглашава да је наш бог све створио из небића у биће и да се стварање одиграло у магновењу, у тема броја врхунац божијег стварања је човек, којег је господ створио „удостојивши га својим ликом“ (макарије) по милости божијој човек је створен, „да влада свима“ (макарије), односно постао је господар створеног света (1 мој 1, 26–28) (одломак из поговора, октоих 1494 година) монах и штампар макарије о стварању човека др ђорђе вуковић јануар / фебруар 2019 33 тема броја тренутку, одмах врхунац стварања је чо- век, којег је господ створио „удостојивши га својим ликом“ (макарије) по милости божијој човек је створен, „да влада свима“ (макарије), односно постао је господар створеног света (1 мој 1, 26–28) тиме се не исцрпљује људска улога у домостроју бо- жијем он није само владар творевине, он је нешто више бог је заправо, то макарије нарочито наглашава, себи створио саго- ворника (у оригиналу: „саглагол- ника“) човек је још назначен да буде причасник светих тајни и да заједничари са богом по мака- рију човек је биће које има више позвања: да буде сабеседник бо- гу (кроз молитве и песме, попут ових у октоиху), владар твореви- не, човек заједнице, причасник значи, човек је створен као биће вере и заједнице, које изражава веру у својој заједници цетињски монах сетиће се и праоца аврама који је у свој дом примио и угостио свету тројицу (1 мој 18) сетиће се и мојсија ко- ји је говорио богу лицем к лицу и који је од бога примио таблице закона али, те таблице мојсије је разбио када је видео да је изра- иљ одступио од бога поклонив- ши се златном телету (2 мој 32, 19) тако се дотакао теме очувања вере у заједници верних и пита- ња како се одупрети искушењу макарије се после те теме враћа на домострој спасења и пише да нема другог пута осим кроз вер- ност богу поменуће натприродно рођење господа нашега исуса христа и истаћи ће да се у тој тајни огледа учествовање сва три лица свете тројице, помињући и њи- хова ипостасна својства (нпр нерођеност сина) нама, несавршеним људима који смо се због греха удаљили од бога, и који нисмо духовно узрасли као аврам и мој- сије, бог је људима, преко пророка, дао свето писмо, у коме је похрањено неис- црпно духовно благо велики светитељи и „божанствени људи“, дамаскин, јосиф и козма били су надахнути светим духом да саставе химне које се налазе у штампа- ном октоиху задатак штампарског заната је значи у томе да омогући људима лакши приступ духовном благу на овом месту, макарије је понет молитвеним располо- жењем и наглашава да су ова три цркве- на песника „трисветим гласовима анђела“ прославили свевишњег у својим химнама овде је макарије, очигледно, под утицајем познате литургијске песме иже херувими, нагласио како верни, који изображавају ангеле из чина херувима, певају трисвету песму у продужетку, јеромонах макарије се, без пропратног објашњења, враћа на те- му душекорисности светог писма, што је знак скраћивања основног текста, због београдско четворојеванђеље (извор: blicrs) 34 1 / 2019 ограничености простора писмо је „му- дрости учитељ, туговању промена (на бо- ље), у богу смирење, повод сваког доброг дела и онима који напасају речју чувар од заблуда“ и на овом месту, макарије је под утиском литургије где се сва црква моли за архијереја, да стадо верних пра- вилно напаса речју истине јеромонах је осетио да и у овом поговору треба да се помоли за свог владику, митрополита ва- вилу, кога су чекала велика искушења у животу после молитве за архијереја, ма- карије се окреће актуелном историјском тренутку и подсећа да је хришћане по- стигла железна исмаилћанска палица са разорним дејством грехова наших ради, подсећа монах, дошли су незнабошци и цркве разрушили у том тренутку, монах поново препушта реч војводи: „видех ја, у христа бога благоверни (хришћанин) и богом чувани, војвода зете, господар ђу- рађ црнојевић, умањење (броја) светих књига пљачком и разарањем агаренских синова, предано се потрудих, помоћу светога духа и излих матрице за слова, и на њима, за једну годину, осморо љу- ди заврши октоих до четвртога гласа, у славу бога који нас оснажује“ тада ће ма- карије подсетити на свој труд и време у којем је завршио књигу 4 јануара 1494 године замолиће на коленима, све оне који читају, поје или преписују октоих да му опросте ако наиђу на коју грешку замолиће на коленима и за њихов бла- гослов, јер се од свег срца потрудио на овом послу штампања књиге у светом писму је речено: „они који бла- госиљају (биће) благословени, а који куну (биће) проклети“ (4 мој 24, 9), и „приђите благословени оца мојега; примите цар- ство које вам је припремљено“ (мт 25, 34) овим речима макарије подсећа на значај заједнице верника остварене кроз цркву и у цркви сви, баш сви, и они који штам- пају и они који користе књигу, позвани су да у царству небеском живе заједно, сла- већи оца и сина и светога духа у векове векова злато врлина „не уведи нас у искушење“, сваки хри- шћанин свакодневно изговара ове речи у молитви тражимо од господа да нас за- штити од опасности и искушења сусреће- мо их на сваком кораку и то није случајно наишла сам на веома поетично поре- ђење људске душе са племенитим мета- лом у стара времена, злато за чишћење од примеса је стављано у посебну посуду и загревано на врло високој температу- ри, користећи глинену пећ са меховима за разбуктавање ватре када би метал про- кључао, сав страни материјал је исплива- вао на површину, а ливничар је темељно чистио кипеће злато понављао је исту манипулацију док се метал не би потпуно очистио од страних материјала после та- квог „испитивања ватром“, топионичар је лако могао да види свој одраз у „златном огледалу“ у ствари, иста ствар се дешава и са нама у свакодневним искушењима испливавају наше страсти и слабости на „површину“, чак и оне за које нисмо знали то баш уме да нас изненади али, треба најбоље што можемо да се боримо се са својим „нечи- стоћама“, да их чистимо док не дођемо до суштине, док не пронађемо у себи одраз лика божијег анастасија марчук превела са руског дајана лазаревић јануар / фебруар 2019 35 по позиву вишедетне породице миодрага (35) и марије ото (35), који имају четворо деце: луциу (7), исака (6), клару (3), и симону (18 месеци), дошли смо у београдско насеље миријево улазимо у леп, светао стан и прво уочавамо на зиду славску икону светог ни- колаја мирликијског чудотворца са висећим кандилом, а уз њу иконе христа и богороди- це миодраг нам каже да су прво живели у малом стану његове баке, у овој згради спрат ниже, а његови родитељи су били у овом ве- ћем стану од 59 квадрата кад су добили дру- го дете, родитељи су им уступили овај стан и прешли у онај бакин вишедетне хришћанске породице „огромна је разлика између црквеног и нецрквеног човека црквени човек почиње свет око себе да посматра отвореним очима до тада „битно“ постаје небитно, а „небитно“, битно то је тако лепо, и човек као да почиње да „лети“, открива нешто сасвим ново, „прогледа“, ослободи се многих страхова људи мењају свест о суштини живота, слободно и радосно рађају децу“ породица ото радмила грујић 36 1 / 2019 ово је њихов први сусрет са новинар ским пером и нису се двоумили кад је у питању њима драг часопис православни миси онар обоје раде у здравству оно што нас је посебно одушевило то је да ће ми одраг ускоро бити дипломирани теолог морали смо да га питамо откуд му та идеја ми одраг: запослен сам на универзитет ској дечјој клиници у тиршовој, у београ- ду, где радим као медицински техничар, инстр ументар, у операци оној с али прет ходно сам радио у дечјем дому центра за заштиту одојчади, деце и омладине у зве чанској, где смо се упознали марија и ја, а такође и у центру за ургентни смештај злостављане деце упоредо са основном школом, завршио сам шестогодишњу ни жу музичку школу, смер за гитару и соло певање, а потом сре дњу медицинску, а озбиљно сам размишљао и о средњој бо гословији то је био повод да се упишем на православни богословски факултет недокучиви су путеви господњи! сма трате ли да је ваше зближавање на таквом радном месту било по божијем промислу? марија: сигурно божија промисао! с а мо господ може тако да уреди, а унутра- шње биће проговори и каже: да, то је чо- век са којим бих могла провести цео свој живот! господ нам даје јасне „сигнале“, с а мо је питање да ли их хоћемо чути кад сам се запослила, колегинице су ми рекле да имамо младог к олегу, који је тренутно на о дсуству, и кад се вратио, пришла сам му и рекла: „а, значи, ти си тај!“ он је био збу њен мојим наступом миодраг: био сам је- дини мушкарац међу сестрама ту сам слу- жио и цивилни војни рок и тренутно био на кратком одсуству кад сам се вратио, се стре ми нису рекле да смо добили нову ко- легиницу пијемо кафу, кад наилази мари- ја и то ми каже заиста ме је збунила ја – у чуду ко је ова? онда су нас с естре упозна ле али, ја сам се дуго држао резервисано међутим, м арија је била упорна и тактич на, како то већ жене умеју, и мало-помало зближили смо се сигуран сам да је то би вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 37 ло по божијој вољи, јер сам размишљао и покушавао да променим посао након што смо заједно радили, заједно смо промени- ли и радно место марија је висока стру- ковна медицинска сестра и од 2010 ради као патронажна сестра у дому здравља „др симо милошевић“ на чукарици ви сте свакодневно у контакту са болесни- ма какво осећање имате када гледате боле- снике, нарочито болесну децу? причајте нам о вашем искуству са болесном, посебно са напуштеном или злостављаном децом ко- лико им значи ваша блага и лепа реч? марија: у дечјем дому су деца узра- ста од бебе до шест година особље чине: лекари, васпитачи, психолози, логопеди, дефектолози, социјални радник, а у непо- средном односу са децом су медицинске сестре одвојена су здрава деца од деце са сметњама сва су деца различита, али су сва жељна љубави и јако се везују за нас сестре деци је посебно тежак наш одлазак кући кад се заврши радно време мора- мо према свима бити исти, поклањати им исту пажњу, да се не осете запостављеним мени је јако жао што тамо не долази све- штеник јер већина деце није крштена, а нико од осо- бља нема право да се меша јер по закону само родитељ може да дâ пристанак то је много тужно нажалост, има роди- теља који нерасудно показују љубав, неки чак кажу да воле једно дете више од дру- гог и тако стварају раздор међу својом де- цом, изазивају љубомору и завист и нано- се деци велику душевну патњу и то је вид злостављања миодраг: о злостављаној деци би много више могли рећи социјални рад- ници то су унесрећена деца, од самог рођења одбачена неопходан је мул- тидисциплинарни приступ како би се она извукла из те изузетно тешке ситу- ације њима је јако тешко да се радују у тиршовој сам осам година ту долазе родитељи, бораве са децом, пружају им љубав, а ми их потпомажемо нарав- но, тешко је свакодневно гледати боле- сну децу којој је неопходна и хируршка интервенција какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? све што није од вјере (праве) гријех је (рим 14, 23) како сте препознали божији призив? марија: поти- чем из породице са двоје деце имам бра- та бранка отац јован вишедетне хришћанске породице 38 1 / 2019 лазић (покојни) и мајка љубинка из љубо- вије, мада нису били црквени, крстили су ме са 6 месеци у цркви преображења го- сподњег у љубовији изненадна смрт мо- га оца 2010 године покренула је у мени духовну лавину и тражила сам одговоре тада сам била на студијама у београду на високој медицинској школи мама је чула за јеромонаха (сада протосинђела), оца серафима петковића, када је дошао у ма- настир света тројица у месту бјеле воде код љубовије, и он ми је дао основна упут- ства о вери касније нам је постао духов- ник иначе, отац серафим је замонашен у канади, био је у грчкој, и музички је веома талентован – свира гитару и пева његова група „србче“ је позната по честим хума- нитарним концертима миодраг: мој отац небојша је католик, рођен у београду, а његов отац у међимурју, на крајњем севе- ру хрватске, близу границе са аустријом сâмо презиме подсећа на аустроугарске претке мајка зорица је православка, ро- ђена у београду, а родом из баније они нису могли да се договоре где да нас крсте него су нама деци препустили да одлучи- мо кад одрастемо мамина мајка није хте- ла да чека па је прво кришом крстила моју старију сестру наташу, а потом и мене са две године, у цркви светог саве на врача- ру још у детињству та бака је мене и сестру учила молитви кад бисмо спавали код ње, никада не бисмо отишли у кревет без мо- литве она нам је усадила ту клицу први пут сам отишао на литургију са 16 година на педесетницу, за време бомбардовања србије 1999, са комшиницом са којом смо се упознали у склоништу, а која је сад на- стојатељица једног манастира на овчару и каблару (световно име ирена) деценију касније, кад сам упознао марију, кренули смо заједно венчали смо се 2011 године у цркви ружици на калемегдану ваш парохијски свештеник, јереј зоран радојевић, старешина цркве светог вели- комученика пантелејмона нам је рекао: „да их не бих превише хвалио, треба доћи у на- шу цркву и уверити се да ова породица ре- довно учествује у богослужењима, посеб- но на литургији ја сам крстио сву њихову децу и дајем благослов да се о њима пише као о примеру за углед“ а ви нам реците шта практично значи: дођи и види! колика је духовна радост литургијског живота и колика је разлика између црквеног и све- товног живота? колико вера мења човека? марија: дефинитивно га мења на боље, у сваком смислу огромна је разлика изме- ђу црквеног и нецрквеног човека црквени човек почиње свет око себе да посматра отвореним очима до тада „битно“ постаје небитно, а „небитно“, битно то је тако лепо, и човек као да почиње да „лети“, открива нешто сасвим ново, „прогледа“, ослободи се многих страхова људи мењају свест о суштини живота, слободно и радосно ра- ђају децу повољно утиче на наталитет цр- кве су пуне деце то је искуство вере ко је то доживео, схватиће! и ми, такође, мора- мо похвалити нашег оца зорана он нам је био кључан за увођење у цркву и одиграо је највећу улогу у нашем животу старац пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породи- ци шта доприноси љубави и породичној срећи? марија: сигурно је то божија воља ми- одраг и ја нисмо ни слутили да ћемо имати оволико деце, о броју нисмо размишља- ли имали смо само осећај да то неће би- ти двоје каква је то љубав ако их је само двоје? – та мисао ме увек прогањала са трећим дететом осетила се већа љубав, разумевање, топлина са четвртим, сми- реност и осећај још веће припадности са сваким новим дететом повећава се љубав и одговорност међутим, није само број деце мерило среће света александра ро- манова је писала: „бојте се знака и најма- њег почетка неразумевања или отуђења! једна погрешна реч или гест може нас уда- љити једне од других и створити пукотину која се може ширити и одвојити једно од другог“ породична срећа зависи од су- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 39 пружника, њиховог личног односа једног према другом, односа према деци и бли- жњима подршка, уважавање и лепа реч отварају врата среће миодраг: када смо започели заједнички живот нисмо мисли- ли да ћемо имати више деце, међутим, да- нас могу слободно да кажем да су деца дар од бога, као што каже псалмопојац: ево на- шљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега (пс 126, 3) љубав је кључна у живо- ту уопште, она одређује наш живот, али не колико смо спремни да примимо љубави него колико смо спремни да је пружимо, чак и онима који нису спремни да је нама пруже тако у супружничком односу треба непрекидно и неизмерно пружати делатну љубав, као што свети апостол павле каже у химни љубави: ону која дуго трпи, која је благотворна, која не завиди, која се не горди, не надима и која никад не престаје лепа реч и гво
... с тога, пр- ви епископи хришћанске цркве били су нај- 4 посланица диогнету погледати: дела апостолских ученика, превео и приредио: еп атанасије, умиро- вљени херцеговачки, врњци – требиње 2005, 369-382 ближи ученици апостола, њихови сапутници и помоћници у апостолском раду они су се одликовали личним високим моралним осо- бинама и дубоким разумевањем хришћан- ских истина као и искусношћу у управљању црквом 5 епископу је помагала група презвите- ра и ђакона положај епископа и његовог свештенства је био ојачан апостолским прејемством ђаконски чин је настао у је- русалимској цркви из практичних разлога 5 п малицки, историја хришћанске цркве, прва три века, 166 хришћанска заједница јавља се као сабрање оних које је позвао бог, сједињених истом вером, љубављу и надом црква има своје порекло у божијој намери и позиву; она се не измишља, не организује се као добровољно јавно удружење васељенски карактер цркве у периоду раног хришћанства историја хришћанства крст на храму васкрсења христовог на голготи (извор: academicru) јануар / фебруар 2019 19 историја хришћанства у дијалогу са атеизмом александар милојков јерусалимски хришћани су у првом веку имали заједничке трпезе и заједнички име- так којим су управљали апостоли током времена, број хришћана се умножио и апо- столи су предложили да црква изабере из своје средине седам људи који ће управљати материјалном страном јерусалимске цркве на изабранике апостоли су положили руке и предали им благодатну силу духа светога за вршење ове службе ова лица су добила назив ђакони поред наведене, дужност ђа- кона је била и да пазе на ред за време бого- служења, да помажу епископу и презвитеру за време богослужења и вршења тајни оснивајући хришћанске цркве, апостоли нису били у могућности да их стално руково- де услед потребе да хришћанске општине не би остале без учитеља у вери и без вршиоца богослужења, они су изабрали из хришћан- ске средине људе, који су се одликовали интелектуалном и моралном зрелошћу, твр- дом вером и јасним разумевањем христове науке и дали су им већу духовну власт него ђаконима ова лица су добила назив презви- тери, тј старешине у појединим случајевима презвитери су били помоћници апостолима презвитери су вршили богослужења и свете тајне (не све), и имали своју улогу у духовном вођењу живота верних хришћани званичне цркве стварали су сажете основе вере савремени назив за њих је вјерују, будући да најважнија изјава вере почиње речју верујем у раној цркви ове изјаве претежно су звали символ вере, пошто су излагале основе веровања за чла- нове хришћанске заједнице, вјерују је био образац вере који им је омогућавао да раз- ликују бројне супротстављене облике веро- вања који су постојали у ранохришћанском периоду 6 заједнице цркве постепено су изграђива- ле јасан поредак власти, признате учитеље и чврсту структуру која им је омогућавала да се одупру спољашњим прогонима и повре- меним унутрашњим неслагањима 6 џозеф х линч, историја средњовековне цркве, 18 либетови експерименти показали су да несвесно претходи свесном, то јест да несвесна електрична активност у мозгу или такозвани потенцијал спрем- ности, претходе свесној одлуци да се на- чини одређени покрет овде се појављује могућност детерминистичког тумачења уколико је онтолошка база наше одлуке несвесна електрична активност нашег мо- зга, онда да ли се може рећи да ми слобод- но доносимо одлуку? сам бенџамин либет није негирао по- стојање слободне воље по либетовом тумачењу, наведени експеримент није не- гирао постојање слободне одлуке наиме, иако наша одлука има почетак на несве- сном нивоу, који претходи покрету око 500 ms, између свесности одлуке и самог покрета постоји растојање од око 200 ms по либету, тих 200 ms представљају мо- гућност заустављања одлуке, то јест мо- гућност да свесно зауставимо оно што је у несвесном генерисано заиста, на снимцима се види временски след потенцијала спремности – свесне одлуке – покрета ипак, снимак нам ни- је показао, а питање је да ли нам уопште и може показати ово што либет назива могућношћу промене одлуке или vetа на несвесни потенцијал спремности који претходи свесној одлуци на основу са- мих резултата, стриктно гледајући резул- тате експеримента, ми не можемо доћи до закључка да субјекат може поступити другачије од онога што је диктирано по- тенцијалом спремности остаје, у овом експерименту, нерешено питање да ли потенцијал спремности, то јест несвесна електрична активност у мозгу, предста- вља спремност на једну од две могуће одлуке (извршити или не извршити пред- ложени покрет), или пак представља по- тенцијал за обе могућности? неурофи- 20 1 / 2019 зилог може да види присуство електричне активности у мозгу (потенцијал спремности), али он не може да одреди шта та активност јесте: потенцијал за одлуку да се изврши по- крет, потенцијал за одлуку да се не изврши по- крет или пак потенцијал за могућност једног и другог, дилема у зависности како растума- чимо потенцијал спремности, резултат ли- бетовог експеримента води нас до следећих закључака: 1) уколико потенцијална спремност пред- ставља детерминанту свесне одлуке да учини- мо предложени покрет, слобода је озбиљно доведена у питање у том случају, наше свесно ја представља само агента, извршитеља нашег несвесног ја другим речима, наша природа, наш self детерминише нашу личност – нужност је стварност, а слобода је илузија 2) уколико потенцијална спремност пред- ставља потенцијал одлуке који долази у кому- никацију са нашом свешћу, која пак има власт да на садржај тог потенцијала стави veto (ли- бетово тумачење), онда слобода постоји као супротстављање природној детерминанти или пак као сагласје са њом и у овом случају природна нужност претходи личној слободи, с тим што ова друга престаје да буде илузија 3) уколико потенцијална спремност пред- ставља процес самог одлучивања, дилему да ли учинити покрет или не, онда је моћ слободног одлучивања не само постојећа већ је и уткана у саму нашу природу у том случају, дилема за- почиње у подручју несвесног, док се слободна одлука као избор показује као свесна мишљења сам да нам мерења у самом ли- бетовом експерименту не могу дати поузда- не одговоре на горња питања експеримент потврђује постојање електричне активности мозга око 500 ms пре покрета и око 250 ms пре свесне одлуке субјекта међутим, екс- перимент нам не може дати одговор шта та електрична активност, коју је либет назвао потенцијална спремност, заиста јесте, изу- зев да јесте електрична активност да ли је та електрична активност по себи детерминанта која доводи до чињења предложеног покрета, детерминанта која ставља veto на предложени покрет или пак дилема да ли да се покрет учи- ни или не, у самом експерименту остаје нам непознато тајну потенцијала спремности открива нам тек свест субјекта – као слобод- ну одлуку ипак, то „откривење“ има смисла назвати слободном одлуком само уколико потенцијал спремности представља дилему између могућих одлука уколико пак предста- вља детерминанту једне конкретне „одлуке“ (на пример, да се предложени покрет учини), онда је стварност слободне одлуке озбиљно доведена у питање и простор за детермини- стичко тумачење је отворен такво једно детерминистичко тумачење изнео је атеистички мислилац сем харис, у својој књизи „слободна воља“ (free will) за хариса, потенцијал спремности, то јест оно несвесно које претходи нашој свесној од- луци несумњиво води закључку да смо као личности одређени несвесним, то јест физич- ко-хемијским активностима које се изван на- јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним а кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени (рим 7, 15; 20) теолошки поглед на либетове експерименте хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (ii) јануар / фебруар 2019 21 ше свести и воље дешавају у нашем мозгу из резултата либетовог експеримента сем харис изводи следећи закључак: „слободна воља је илузија наше одлуке, просто, нису наше лично чињење мисли и намере имају узроке у позадини које ми ни- смо свесни и над којом немамо свесну кон- тролу ми немамо слободу, ми мислимо да је имамо“ „намера“, закључује даље харис, „да се ура- ди једна, а не нека друга ствар, не потиче из наше свести, већ се пре појављује у њој“ та- ко, по харису, наша свест није креатор наше одлуке, већ будући да се одлука генерише у позадини несвесног, свест бива само „сведок мисли и дела“ сем харис тврди да онтолошку основу на- шег сопства представљају физички догађаји који су одређени јасним природним закони- тостима наш мозак је „физички систем“, наста- вља харис, а ментални догађаји представљају „производ физичких догађаја“ онтолошки на- турализам и то у детерминистичком наративу класичне физике, очигледан је у харисовом закључку међутим, по његовом мишљењу, ствари не би биле другачије ни када бисмо у човеково биће увели и душу као ентитет јер, по његовом схватању, и стварност душе би у основи била некаква природна датост која би диктирала биће дакле, схватили човека само као соматско или као психо-соматско биће, у његовој онтолошкој основи налази се приро- да (natura), телесна или духовно-телесна, која је као таква одређена јасним и непроменљи- вим природним законитостима дакле, и оно што доживљавамо као своју одлуку, а што је у либетовом експерименту уочено као пораст електричне активности мозга, која је назва- на потенцијалном спремношћу, представља нужни природни процес нашег сопства, то јест нашег мозга та нужност, потенцијална спремност, долази потом до наше свести и ми бивамо само сведоци свог несвесног соп- ства то сведочанство доживљавамо као своју слободну одлуку, а уствари смо детерминиса- ни оним што претходи нашој свести и над чим немамо свесну контролу детерминизам у тумачењу сема хариса је очигледан ипак, његовим закључцима мо- жемо упутити извесне примедбе прво, ако је једнина стварност оно што се показује као мерљивост физичког система (уочавање елек- тричне активности мозга, као наше несвесне позадине), шта је онда свест? њу не видимо измерену у либетовом експерименту она је потврђена сама собом, свесним сведочењем у дијалогу са атеизмом benjamin libet (извор: huffpostcom) 22 1 / 2019 човека који одлучује да начини предложени покрет она (свест), у харисовом закључку као да нема онтолошко значење, пошто се читава стварност исцрпљује у мерљивом „физичком систему“ који је по себи несвестан са друге стране, сем харис исту ту свест поистовећу- је са нашим „ја“, са личношћу која „мисли да је слободна“ али, ако се стварност исцрпљу- је „физичким системом“, шта је то што мисли? чак иако нас свест илузорно убеђује да смо слободни, чак иако нас вара, шта је то што нас вара? и кога то вара? ако нас несвесна приро- да детерминише, шта је то „ја“ које је детер- минисано? на који начин њега потврдити као постојеће или је можда и то „ја“ илузија? али, то „ја“ уочава не само тај наш осећај слободе, већ уочава и саме резултате либетовог експе- римента ако је „ја“ илузија, онда је све што та илузорност уочава такође илузија друго, у анализи либетовог експеримента сем харис је испустио један важан детаљ пр- ва компонента која се истиче у генерисању на- ше одлуке је несвесна електрична активност мозга, потенцијал спремности, а за њом иде свест о одлуци међутим, наведеној електрич- ној активности мозга ипак нешто претходи и то веома важно: претходи јој други човек који са нама ступа у однос, у комуникацију нама је претходно понуђено да учинимо одређе- ни покрет и ту смо понуду свесно примили к себи чак иако уочимо несвену електричну активност нашег мозга, та активност је иници- рана нашом свесном комуникацијом са другим човеком слобода може бити онтолошки потврђена, ако се бићу човека приђе на другачији, потпу- нији начин комуникација са светом, однос са другим човеком, мора се неизоставно узети као онтолошка компонента човековог бића, па и као компонента у онтологији човекових мисли, намера и одлучивања пажљивом ана- лизом либетовог експеримента уочава се и тај важан детаљ – други човек, чијег смо говора и поруке свесни наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији нико није као он на мене тата свакодневно оставља велики утисак из дана у дан он је вреднији и пажљивији мој тата се зове предраг он је фудбалски тренер и обожава свој посао има сребрну косу ко- ја као да сија и браонкасте очи по кући носи старе мајице са ду- гачким или кратким рукавима, али фармерке не скида сем када спава каже да је тако веселији он обично носи патике веселих боја или када иде на лепша ме- ста ципеле тамне боје помагао би сваком кога види да пати у свему што ради се бори до кра- ја покушава да преноси вели- ку љубав на породицу њега не би могао да заустави ни велики морски брод, ни десет авиона у својим намерама на све гледа са позитивне стране увек ми- сли добро сваком човеку и ако некад изгледа другачије када се изнервира баш полуди, али покушава да се смири у цркви воли да обилази манастире, али му је највећа жеља да оде са све- штеником на свету гору у мана- стир хиландар волео бих када би могао да му испуним ту жељу воли да налази врлине у другим људима наш однос је сјајан, пот- помажемо се у ситуацијама када смо тужни наше теме су обично везане за фудбал и цркву време проводимо играјући друштве- не игре, карте и шах проводи- мо га и причамо о спортским догађајима без њега су ми свака секунда или минут тужнији и гори, јер га много волим! данило мудреша, 4 разред ош „мирослав антић“ јануар / фебруар 2019 23 24 1 / 2019 тема броја: човек – икона божија стварање човека (извор: hramvkostinoru) јануар / фебруар 2019 25 тема броја: човек – икона божија природњачки музеј у бечу у својој ку- поли има детаљ у рељефу на коме су приказани људска беба и мајмун који се боре за огледало архитекта који је изгра- дио овај музеј 1889 на тај начин је хтео да ода почаст чарлсу дарвину и његовој тео- рији еволуције која је тада била итекако ак- туелна и подизала много буре и расправа у европи човек као биће које има самосвест, способност мишљења о самом себи, пара- доксално, самом себи јесте камен спотица- ња и својеврсна енигма једна од парадигми тог сукоба исказана је у супротстављености научног и религиозног погледа на човека у овом рељефу у бечком музеју управо је представљен тај сукоб човек, односно бе- ба, покушава да у огледалу види свој одраз и да га кроз то гледање одгонетне, док то исто огледало покушава да му преотме мај- мун нагласак је у томе да ће, можда, наиван и детињи поглед на свет остати прикован на тај доживљај сопственог одраза у огледалу, док мајмун отимајући огледало као да чове- ку открива поглед на њега самог, на порекло којег не треба да се стиди јасно је да хри- шћанство представља тај камен спотицања као и његова визија човека међутим, да ли заиста хришћанство представља препреку човеку за сазнавање истине о самом себи? у којој мери и како хришћанство може и има жељу да негира научне чињенице до те мере да негира саму науку као такву? на послетку, не само хришћанство, него уопште поглед на човека који није заснован на природним наукама (философија, психологија, историја, социологија итд), као да је скрајнут у страну шта толико смета „природњацима“? хришћански поглед је утемељен на би- блијском казивању о стварању човека тај поглед се заснива и на старом и на новом завету из хришћанске перспективе немогу- ће је уопште раздвојено посматрати ове две целине светог писма, нити их независно ту- мачити рецимо, у новом завету, идеју која се појављује код апостола павла, да је христос последњи (коначни) адам, не можемо разу- мети без старозаветне приче о стварању чо- века (адама) потом, искупљење које чини христос својом жртвом на крсту се не може схватити без приче о првородном греху на- гласак љубави божије у томе би избледео, јер управо се величина те љубави и показује, бива очигледна, у томе што христос страда и ради грешника можда и најпре због њих (в мт 9, 12–13; лк 5, 31–32) на концу свега, христос је архетип, образац ка коме се упра- вљамо, a не старозаветни адам (в рим 8, 29; кол 3, 10) дакле, шта нам библија и хришћанска тео- логија говоре о стварању човека? у библији, на њеним првим страницама и поглављима, имамо испричане две приче шта је човек да га се сећаш? (пс 8, 5) владимир пекић тема броја опис стварања човека по икони и подобију божијем (и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему створи га; мушко и женско створи их), био је од кључног значаја у хришћанској теологији 26 1 / 2019 тема броја о стварању човека (1 мој 1, 1–2, 4а и 2, 4б- 2, 25) друга се надовезује на прву разлике у обе приче као да су такве да надопуњују једна другу и да проширују значење и тео- лошко богатство приче о стварању човека у првој се каже: потом рече бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему створи га; мушко и женско створи их (1 мој 1, 26–27), док нам друга го- вори ово: а створи господ бог човјека од пра- ха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива (1 мој 2, 7) ако кре- немо од последњег описа стварања човека, који је и опширнији, можемо закључити да је акценат другог поглавља на човеку као бићу за које бог има посебно интересовање и који му припрема место на земљи у коме треба да ужива наиме, врт у едену на истоку указу- је на врт, оазу у иначе пустињама испресеца- ном блиском истоку стога, за номаде, чијем начину живота су испрва припадали изра- иљци, врт јесте место богатства, изобиља, одмора и уживања многи блискоисточни владари су у својим дворцима имали вртове као метафору за таква места (на пример, ви- сећи вртови у вавилону) човек у њему није неактиван бог га поставља да тај врт „ради и да га чува“ иако је испрва човек сам, бог му налази „друга према њему“ стварајући жену од „ребра“ адамовог, тј од бока, половине овај нагласак да жена потиче од адама има смисао да укаже да је равноправна са чове- ком, штавише да га употпуњује, за разлику од тада преовлађујућих схватања да је жена посед мушкарца ипак, у овом другом опису, фокус је на томе да је бог створио човека од „праха земаљског“ и удахнуо у њега „дух жи- вотни“ прах земаљски треба да нас упути на непостојаност човека прах, прашина је не- стабилна, може само једним дашком ветра или покретом метле да нестане дакле, акце- нат је на томе да је бог као творац онај који у својој руци има власт над животом са друге стране, дух животни указује на извесну срод- ност човека са богом, не никако природну, која се у 2 глави манифестује кроз близак и непосредан однос човека са богом они ди- ректно комуницирају, бог му даје привиле- гију да именује све животиње и даје му запо- вест која треба да буде окосница човековог односа са богом (дрво знања добра и зла) ипак, опис стварања човека по икони и подобију божијем (и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему ство- ри га; мушко и женско створи их), био је од кључног значаја у хришћанској теологи- ји већина светих отаца инсистира на томе да су лик (икона) и подобије две различите ствари лик је нешто што је даровано, заме- так, могућност да човек кроз однос са богом заснован на слободи и љубави достигне по- добије, тј сличност са богом прва ствар је чињеница да је човек по лику божијем да ли је то лик христа, логоса, свете тројице, светотројичног живота варира у мишљењу светих отаца но, свакако једно друго не ис- кључује и опет овде видимо да новозаветна вера у свету тројицу допуњује старозаветни опис и тумачење такође, речи „хајде да на- чинимо човека“ у светоотачком тумачењу подразумевају указивање на тајну бога као свете тројице отац се обраћа сину и духу то је онај „предвечни и велики савет“ који претходи целом стварању, а особито човеку кога је весник (анђео), син божији – господ исус христос кључни моменти ове библиј- ске приповести јесу у томе да је чињеница стварања човека по лику божијем, теолошки заснована на вери у свету тројицу, црква је увек живела учењем светог откривења о тројичном божанству јануар / фебруар 2019 27 став још писца библије да је сваки човек од- раз славе божије и носи лик његов без об- зира на његов друштвени статус, богатство или сиромаштво, узраст или пол затим, лик божији је у светоотачкој књижевности подразумевао човекову разлику у односу на остала жива бића та разлика је у чове- ковом разуму на основу те разумности бог човеку дарује достојанство слободе слобо- да је често у теологији поистовећена са са- мовласношћу дакле, човек је биће којем је бог даровао да има власт над својим бићем, животом у оном најдубљем могућем значе- њу управо због тога човек има потребу за стварањем, за уметношћу понајвише има потребу за осмишљавањем сопственог жи- вота у тој потреби за осмишљавањем све- укупности живота која се протеже и на свет око њега, налази се потреба за личним иден- титетом, личном посебношћу сваког човека баш та потреба за личном посебношћу је неостварива без другога у библији тај други је за човека жена, али тај други је и бог кроз однос са другим/другим сваки човек, свако од нас, сведочи човекову боголикост, тј да је тајна човекове личности, посебности, везана за тајну бога као свете тројице јер, бог по- стоји као заједница три божанске личности – оца, сина и светога духа – које се од веч- ности прожимају и постоје у љубави љубав и јесте име за однос које повезује божанске личности у којем се показује њихова лична посебност, тј да отац јесте то што јесте у од- носу на сина и духа, и да је син то што јесте у односу на оца и духа и да дух јесте то што јесте у односу на оца и сина човек, који је створен као слободно и лично биће управо је позван да кроз дар слободе своје постоја- ње утемељи на љубави према богу и према ближњима, али и према целокупној твореви- ни то је оно што су свети оци цркве назвали достизање подобија (сличности) човековог постојања са богом говор о боголикости човека у хришћан- ској теологији нема никакве везе са идејом да човек поседује неку природну сродност тема броја стварање света, мозаик (извор: maxpixelfreegreatpicturecom) 28 1 / 2019 тема броја са богом чак ни онај део човека који је бес- телесан, душа и ум као њен најчистији део, није пореклом од природе божије човек је, колико год био боголик, од „праха земаљ- ског“, телесан и страдалан то значи да дели порекло и састав са осталом створеном при- родом отуда и име адам (јевр адама), значи црвена земља као што читамо у првој глави књиге постања, све биљке и животиње по- тичу из земље тако и човек из тог разлога не би требало да претерамо у инсистирању на човековој изузетности наспрам осталих живих бића на земљи са њима човек дели природну сродност свет, биљке и животиње су природно окружење човек јесте њихов господар, али у смислу онога који их руко- води и који очувава склад који је бог уткао у природу свега створеног човек је тај који их именује, дефинише, одређује им шта јесу и како се познају из другог угла, они су му пријатељи и сажитељи грех је тај који уки- да ову хармонију у многим житијима светих, особито пустињака, имамо примере њихове везаности и блискости са дивљим зверима (најпознатији су св герасим јордански и св серафим саровски) да се вратимо на питање са почетка: шта смета природњацима? чему потреба за ис- кључивошћу? најпре сама библија користи при опису изгледа света који ствара бог представу која је била карактеристична за месопотамијску цивилизацију, конкретно вавилон када свети оци тумаче стварање, они га тумаче у складу са њима актуелним и савременим учењима о природи (аристо- телова физика, метеорологија) хришћанска теологија не негира човекову сродност са живим бићима на земљи, са животињама она најпре инсистира на ономе што човека разликује од осталих живих бића то је њего- ва боголикост природне науке, пак, теже ка томе да објасне процесе у природи, његове узроке и последице, везе и односе то би- блији није циљ то није циљ ни хришћанској теологији барем примарни јер, објаснити како нешто функционише или се развија ни- је исто што и разумети зашто се то дешава тако природне науке, бавећи се и ограни- чавајући се само природом, коју сматрају апсолутном и саморегулишућом, не изнала- зе разлоге у самој природи зашто се нешто дешава на овај или онај начин дају обја- шњење, али разлог не проблем лежи у по- истовећењу објашњења и разумевања тео- логија то не чини она најпре прави разлику, али и наглашава да је разумевање догађаја, природних процеса, оно што показује њихо- ву праву природу и смисао тако, када гово- римо о човеку као икони божијој увек треба да имамо на уму да човек, ако га сведемо само на природне процесе у њему, заправо и није човек он је тада најнесрећније биће свих светова, како вели свети јустин ћелиј- ски без логоса, христа који му даје смисао и сврху ка којој тежи, свака „виртуозност“ природних закона и њихова објашњења ни- шта не значе рељеф из природњачког му- зеја у бечу у којем се беба и мајмун отимају око огледала треба да разумемо тако да уко- лико се одричемо наше сродности са ство- реном природом, одричемо се онога што је бог створио и што нас несумњиво прожима али, исто тако, да морамо бити изузетно обазриви и не допустити да оно достојан- ство које нам је бог даровао, лик његов и слободу којом се њему уподобљавамо, не одбацимо и не порекнемо због оне охоло- сти и саможивости коју је ђаво пробудио у прародитељима, адаму и еви, наговарањем да преступе заповест божију то би било неприхватљиво осиромашење човека, рас- такање и обесмишљавање једино мисао и истина да је човек створен по икони божијој у себи сабира и обједињује не само човеко- ву природу, него, кроз заједницу са богом оцем кроз христа у духу светом, у величан- ственом складу прожетом љубављу, оства- рује јединство свега створеног приказујући истовремено његову разноликост и богат- ство премудрости божије и његове љубави према сваком појединачном бивству којем је даровао живот и постојање ту истину не треба да престанемо да благовестимо аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији јануар / фебруар 2019 29 тема броја у филму дванаесторица, никита михалков је приказао вишесатну психолошку борбу која суштински приповеда о могућности пре- зирања човека, али исто тако и о покушају да се он спасе преиспитивања свакога понаособ од учесника су тема за посебан рад овде би- смо се присетили само једне од сцена то је она када један од дванаесторице учесника у суђењу осумњиченом младићу отвара срце и прича како га је од порока и понора алкохоли- зма избавила једна особа наиме, изгубивши наду у људе и веру у смисао живота, он се на- шао на улици где је непрестано утеху тражио у алкохолу на крају је дошао до тога да је људе провоцирао изазивајући их да га у бесу убију више пута је био претучен и животно угрожен једном приликом је у градском превозу у бед- ном стању вређао путнике сви су га игнори- сали и коментарисали једни другима његову нискост и понижење само једна жена је сао- сећајући са њим као човеком рекла нешто што није било осуда то су биле речи: „то је само несрећан човек“ те речи су биле тихе, али до- вољно гласне да у његовом срцу одјекну као архангелска труба спасења неко је у њему и даље видео човека кроз даљи развој радње, та жена је постала његова супруга он је пре- стао да пије, почео да воли као учен човек са предузетничким способностима, успео је да за кратко време стекне велико материјално богатсво вратио је свеопшти углед; јер дру- штво, људско достојанство даје или одузима често гледајући на материјални статус ипак, тајна његовог повратка међу људе је била у неколико речи које су му вратиле наду да не- ко у њему и даље види човека након ове приче, могли бисмо се присетити и гетеових речи које преноси екерман у раз- говорима: ако будемо видели човека онаквим какав је, постаће гори; ако га будемо видели онаквим какав би могао да буде, учинићемо га бољим ова порука није далеко од поука аскетског штива које до детаља разматра вр- лину неосуђивања потребно је раздвојити грех од грешника осудити грех, а не грешни- ка једино тако он може добити могућност покајања тема броја ако будемо видели човека онаквим какав је, постаће гори; ако га будемо видели онаквим какав би могао да буде, учинићемо га бољим презирање човека је заборављање богочовека протонамесник александар р јевтић захваљујући богу и оцу „захваљујући богу и оцу који нас оспо- соби за удео у наследству светих у светло- сти; који нас избави од власти таме и пре- несе у царство сина љубави своје у коме имамо искупљење, опроштење грехова; који је икона бога невидљивога, прво- рођени пре сваке твари јер њиме би са- здано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљи- во, били престоли или господства или на- чалства или власти: све је њиме и за њега саздано и он је пре свега, и све у њему постоји“ (кол 1, 12–17) 30 1 / 2019 тема броја управо овде се налази основ за схватање иконичности човекове – човека као иконе божије овом темом су се бавили многи све- ти оци подсетили бисмо на тематске радове светог григорија ниског и немесија емеског ипак, антропологија, промишљање о човеку, су тема која се налази на страницама скоро свих светоотачких списа изнели бисмо неколико осврта на тему иконичности свети григорије ниски истиче неспозна- тљивост онога што бисмо могли назвати ико- ном божијом у човеку он пише: „пошто је бог неспознатљив, то онда једино може бити како је и његова икона у човеку такође неспозна- тљива“ истицање појединих својства (разу- ма, слободе, стваралаштва, самосвести, вла- далачког дара) само су покушаји појединих светих отаца да опишу како се иконичност пројављује приписивати њима онтолошки карактер било би равно увођењу могућности да се неки људи одбаце, да им се ускрати ико- ничност свети оци у такву замку нису упада- ли нажалост, поједини теолози као и светски друштвени токови јесу то је кроз историју до- водило до настанка идеологија које су се по резулатима могле такмичити само по мери и последицима унижења људског достојанства битно је подсетити да човек није створен савршеним иначе, адам не би могао да по- греши по речима светог иринеја лионског, адам је био дете то значи да је имао отворе- ну могућност усавршавања њу бисмо могли назвати уподобљавањем то је чиста жудња за богом којом се остварује човекова иконич- ност „део смо бога“, писао је свети григорије богослов зато само у заједници са богом и ближњима можемо бити целе, остварене лич- ности, а не шизофрена бића у расколу са свим и сваким оно што нам даје могућност учествовања у богу, истиновања које се остварује кроз од- нос у догађају спасења који црква сведочи као динамику ка богу и ближњем, јесте ова- плоћење логоса „ми смо по икони христовој; стога по ли- ку творца“, пише свети јован златоусти он је предназначени циљ и смисао свеколике твари и човека као возглавитеља исте тек у богочо- веку човек проналази свој смисао тек када истински и искрено заволимо богочовека, мо- ћи ћемо волети човека остаје актуелност речи ивана карамазова да је лакше волети апстракт- но човечанство него конкретног човека тек са теологијом иконичности баца се уже спаса које човека не води на вешала, већ извлачи са поди- вљале морске пучине на сигурну обалу где гре- је незалазно сунце у коме се све јасно види па, и то да човек личи на бога аутор је свештеник при храму светога саве у краљеву (извор: pinimgcom) тема броја човек је саздан као боголико биће, као ико- на божија питање човековог назначења скопчано је са питањем смисла његовог бла- гословеног живота већ на првим страницама светога писма открива нам се тајна стварања човека по лику и по подобију божијем (по сли- ци и прилици божијој), открива нам се тајна љубави божије према човеку који је саздан да буде бог по благодати неоспорно је да сваки човек, споља гледано, изгледа као пуко био- лошко биће, попут осталих живих створења наравно, човек и јесте живо створење, али по богонадахнутој мисли светог григорија бого- слова: „човек је једино створење мимо све- колике творевине, које може постати бог“ по сведочанству архимандрита георгија капса- ниса: „образ божији у нама се односи на даро- ве које је бог даровао једино човеку, за разли- ку од свих осталих његових створења, тако да је човек – икона божија ти дарови су: слове- сни ум, савест, слободна воља, стваралаштво, љубав и чежња за савршенством и за богом, лична самосвест и све што човека уздиже из- над свих осталих створених живих бића, што га чини лицем и личношћу другим речима, све оно што човека чини личношћу јесу даро- ви по образу божијем обдарен образом бо- жијим, човек је призван да задобија подобије, да стиче обожење творац, бог по природи, призива човека да постане бог по благодати“, закључује знаменити светогорски старац чо- век богом дарованим достојанством на тајан- ствен начин пројављује величанственост, ка- ко бога, тако и њега самог, што нам потврђују псаламске речи: шта је човек, да га се сећаш? или син човечији, да га походиш? умањио си га тема броја и створи господ бог човека по лику својему, по обличју божијему створи га, мушко и женско, створи их (1 мој 1, 27) боголикост се актуализује учешћем у светој евхаристији бранислав илић причешћивање апостола илустрација из књиге no faith is more beautiful than the christian faith (извор: wwwsebastianpressorg) јануар / фебруар 2019 31 тема броја замало од ангела, славом и чашћу венчао си га и поставио си га над делима руку твојих, све си потчинио под ноге његове, овце и све волове, а још и животиње пољске; птице небеске, и ри- бе морске, које проходе стазе морске господе, господе наш, како је дивно име твоје по свој зе- мљи! (пс 8, 6–7) дакле, по светоотачком учењу, икона божија у човеку је слободна воља да би човек заиста постао икона божија, да би се истински уподобљавао оном по чијем подо- бију је и саздан, да би се преображавао, а пре- ображавајући себе преображавао и васцели свет, потребно је да на свештен и благословен начин изрази своју слободу учешћем у свето- тајинском животу цркве који врхуни учешћем у светајни цркве – божанственој евхаристији не бисмо смели да сметнемо са ума, да се пуноћа човекове боголикости открива у пу- ноћи слободе која се остварује у обожењу, односно у тајанственом, најопитнијем и нај- савршенијем сусрету бога и човека у светој евхаристији као небоземном и централном догађају живота ово истинско обожење ника- да не бива заснивано на некаквим површним претпоставкама и теоријама, већ увек на јед- ном аутентичном опиту евхаристијског ето- са вођени овом истином, хришћански етос и учешће у евхаристији представљају у истори- ји, овде и сада, пуноћу слободе и љубави коју нам изобилно дарује свесавршени дародавац добарâ, човекољубиви господ бог наш свети теодор студит подсећа да је света литургија понављање целокупног богочовечанског до- мостроја спасења опитну истинитост наве- дених речи светог теодора студита, између осталог, потврђује и следећа молитва којом бива окончана литургија светог василија ве- ликог: испуни се и изврши, колико је у нашој моћи, тајна твога спасоносног домостроја, христе боже наш јер одржасмо спомен на тво- ју смрт; видесмо изображење васкрсења твога; испунисмо се бескрајним животом твојим; на- сладисмо се твоје неисцрпне сладости – бла- говоли да је се сви удостојимо у будућем веку, благодаћу беспочетнога оца твога, и светог и доброг и животворног твога духа, сада и увек и у векове векова амин да закључимо у тајни божанствене евха- ристије открива нам се спасоносна заједни- ца бога и човека, открива нам се савршено заједничарење које за крајњи циљ има обо- жење човека свети и богоносни отац наш никола кавасила о евхаристијском заједни- чарењу као истинском обожењу благовести: „црква показује себе у светим тајнама тела и крви христове (у светој литургији), не као у символима, већ као удови у срцу, и као гране у корену дрвета, и по речи господњој, као ло- зе у чокоту (в јн 15, 1–5) јер овде не постоји само општост – κοινωνία – имена или аналогија по сличности, него истоветност – ταυτότης јер су ове тајне – тело и крв христова, а то и јесте истинита храна и пиће цркви христовој; и она, причешћујући се њима, не претвара их у људ- ско тело, као што бива са људском храном, не- го се она сâма (црква) претвара у то тело и крв христову и ако би неко могао да види цр- кву христову по томе колико се она сјединила с њиме причешћујући се његовим телом, он не би ништа друго видео него сâмо господње тело зато, апостол павле и пише: „ви сте тело христово, и удови понаособ“(1 кор 12, 27) пуноћа човекове боголикости открива се у пуноћи слободе која се остварује у обожењу, односно у тајанственом, најопитнијем и најсавршенијем сусрету бога и човека у светој евхаристији као небоземном и централном догађају живота 32 1 / 2019 тема броја свештеноинок макарије је запамћен као први српски штампар по предању, он је почео да ради у месту обод, а затим се пре- селио на цетиње, где је имао боље услове како је сам истакао, имао је седморицу вр- сних сарадника прво су штампали октоих осмогласник (од 1 до 4 гласа), који је завр- шен 4 јануара 1494 године (по старом ка- лендару), што значи, десет дана после бо- жића вероватно је те исте 1494 штампао и: октоих осмогласник (од 5 до 8 гласа), а затим су, у наредне две године, изашли: мо- литвеник (требник), цветни триод и четво- ројеванђеље макарије ће и касније, у прве две деценије 16 века, штампати своја дела у далекој влашкој: служебник, октоих и че- творојеванђеље ни у једном случају није био толико инспирисан као у октоиху осмо- гласнику (од 1 до 4 гласа), који се назива и октоих првогласник своју прву датирану књигу снабдео је и предговором и погово- ром, док за други део октоиха није сматрао потребним да нешто посебно приреди оста- ле књиге имају поговор предговор октоиха првогласника по- чиње реченицом којом прославља бога који је своје цркве испунио разноврсним књигама у продужетку макарије даје реч војводи ђурђу црнојевићу, који је покре- нуо цео подухват војвода је исказао своју забринутост што је видео цркве без све- тих књига, које су развукла или уништила агарјанска чеда, у областима погођеним пљачкашким походима зато се војвода одлучио да „напише“ (штампа) душекори- сну књигу звану октоих или осмогласник, што је урађено „у славу трисунчаног, у је- динству клањаног божанства“, чиме је ја- сно исповедио своју веру у свету тројицу ђурђе још понизно додаје молбу читаоци- ма да не замере ако при читању, појању или преписивању наиђу на грешке, јер је све урађено из чистог срца после војво- диног излагања, смерни свештеноинок је додао белешку да је цео посао започео још 1493 године по ђурђевој заповести, код свеосвештеног митрополита зетског кир-вавиле на крају књиге, он даје поговор, који представља његов најдужи и најпоетич- нији састав хтео је да објасни зашто се одлучио за овај нови и необичан занат макаријево излагање започиње изрази- ма захвалности светој тројици, којој са- да изражава побожност свих верника, од штампара до владара, који су учестовали у овом подухвату светој тројици се сви верни поклањају, при чему наглашава да је наш бог све створио из небића у биће и да се стварање одиграло у магновењу, у тема броја врхунац божијег стварања је човек, којег је господ створио „удостојивши га својим ликом“ (макарије) по милости божијој човек је створен, „да влада свима“ (макарије), односно постао је господар створеног света (1 мој 1, 26–28) (одломак из поговора, октоих 1494 година) монах и штампар макарије о стварању човека др ђорђе вуковић јануар / фебруар 2019 33 тема броја тренутку, одмах врхунац стварања је чо- век, којег је господ створио „удостојивши га својим ликом“ (макарије) по милости божијој човек је створен, „да влада свима“ (макарије), односно постао је господар створеног света (1 мој 1, 26–28) тиме се не исцрпљује људска улога у домостроју бо- жијем он није само владар творевине, он је нешто више бог је заправо, то макарије нарочито наглашава, себи створио саго- ворника (у оригиналу: „саглагол- ника“) човек је још назначен да буде причасник светих тајни и да заједничари са богом по мака- рију човек је биће које има више позвања: да буде сабеседник бо- гу (кроз молитве и песме, попут ових у октоиху), владар твореви- не, човек заједнице, причасник значи, човек је створен као биће вере и заједнице, које изражава веру у својој заједници цетињски монах сетиће се и праоца аврама који је у свој дом примио и угостио свету тројицу (1 мој 18) сетиће се и мојсија ко- ји је говорио богу лицем к лицу и који је од бога примио таблице закона али, те таблице мојсије је разбио када је видео да је изра- иљ одступио од бога поклонив- ши се златном телету (2 мој 32, 19) тако се дотакао теме очувања вере у заједници верних и пита- ња како се одупрети искушењу макарије се после те теме враћа на домострој спасења и пише да нема другог пута осим кроз вер- ност богу поменуће натприродно рођење господа нашега исуса христа и истаћи ће да се у тој тајни огледа учествовање сва три лица свете тројице, помињући и њи- хова ипостасна својства (нпр нерођеност сина) нама, несавршеним људима који смо се због греха удаљили од бога, и који нисмо духовно узрасли као аврам и мој- сије, бог је људима, преко пророка, дао свето писмо, у коме је похрањено неис- црпно духовно благо велики светитељи и „божанствени људи“, дамаскин, јосиф и козма били су надахнути светим духом да саставе химне које се налазе у штампа- ном октоиху задатак штампарског заната је значи у томе да омогући људима лакши приступ духовном благу на овом месту, макарије је понет молитвеним располо- жењем и наглашава да су ова три цркве- на песника „трисветим гласовима анђела“ прославили свевишњег у својим химнама овде је макарије, очигледно, под утицајем познате литургијске песме иже херувими, нагласио како верни, који изображавају ангеле из чина херувима, певају трисвету песму у продужетку, јеромонах макарије се, без пропратног објашњења, враћа на те- му душекорисности светог писма, што је знак скраћивања основног текста, због београдско четворојеванђеље (извор: blicrs) 34 1 / 2019 ограничености простора писмо је „му- дрости учитељ, туговању промена (на бо- ље), у богу смирење, повод сваког доброг дела и онима који напасају речју чувар од заблуда“ и на овом месту, макарије је под утиском литургије где се сва црква моли за архијереја, да стадо верних пра- вилно напаса речју истине јеромонах је осетио да и у овом поговору треба да се помоли за свог владику, митрополита ва- вилу, кога су чекала велика искушења у животу после молитве за архијереја, ма- карије се окреће актуелном историјском тренутку и подсећа да је хришћане по- стигла железна исмаилћанска палица са разорним дејством грехова наших ради, подсећа монах, дошли су незнабошци и цркве разрушили у том тренутку, монах поново препушта реч војводи: „видех ја, у христа бога благоверни (хришћанин) и богом чувани, војвода зете, господар ђу- рађ црнојевић, умањење (броја) светих књига пљачком и разарањем агаренских синова, предано се потрудих, помоћу светога духа и излих матрице за слова, и на њима, за једну годину, осморо љу- ди заврши октоих до четвртога гласа, у славу бога који нас оснажује“ тада ће ма- карије подсетити на свој труд и време у којем је завршио књигу 4 јануара 1494 године замолиће на коленима, све оне који читају, поје или преписују октоих да му опросте ако наиђу на коју грешку замолиће на коленима и за њихов бла- гослов, јер се од свег срца потрудио на овом послу штампања књиге у светом писму је речено: „они који бла- госиљају (биће) благословени, а који куну (биће) проклети“ (4 мој 24, 9), и „приђите благословени оца мојега; примите цар- ство које вам је припремљено“ (мт 25, 34) овим речима макарије подсећа на значај заједнице верника остварене кроз цркву и у цркви сви, баш сви, и они који штам- пају и они који користе књигу, позвани су да у царству небеском живе заједно, сла- већи оца и сина и светога духа у векове векова злато врлина „не уведи нас у искушење“, сваки хри- шћанин свакодневно изговара ове речи у молитви тражимо од господа да нас за- штити од опасности и искушења сусреће- мо их на сваком кораку и то није случајно наишла сам на веома поетично поре- ђење људске душе са племенитим мета- лом у стара времена, злато за чишћење од примеса је стављано у посебну посуду и загревано на врло високој температу- ри, користећи глинену пећ са меховима за разбуктавање ватре када би метал про- кључао, сав страни материјал је исплива- вао на површину, а ливничар је темељно чистио кипеће злато понављао је исту манипулацију док се метал не би потпуно очистио од страних материјала после та- квог „испитивања ватром“, топионичар је лако могао да види свој одраз у „златном огледалу“ у ствари, иста ствар се дешава и са нама у свакодневним искушењима испливавају наше страсти и слабости на „површину“, чак и оне за које нисмо знали то баш уме да нас изненади али, треба најбоље што можемо да се боримо се са својим „нечи- стоћама“, да их чистимо док не дођемо до суштине, док не пронађемо у себи одраз лика божијег анастасија марчук превела са руског дајана лазаревић јануар / фебруар 2019 35 по позиву вишедетне породице миодрага (35) и марије ото (35), који имају четворо деце: луциу (7), исака (6), клару (3), и симону (18 месеци), дошли смо у београдско насеље миријево улазимо у леп, светао стан и прво уочавамо на зиду славску икону светог ни- колаја мирликијског чудотворца са висећим кандилом, а уз њу иконе христа и богороди- це миодраг нам каже да су прво живели у малом стану његове баке, у овој згради спрат ниже, а његови родитељи су били у овом ве- ћем стану од 59 квадрата кад су добили дру- го дете, родитељи су им уступили овај стан и прешли у онај бакин вишедетне хришћанске породице „огромна је разлика између црквеног и нецрквеног човека црквени човек почиње свет око себе да посматра отвореним очима до тада „битно“ постаје небитно, а „небитно“, битно то је тако лепо, и човек као да почиње да „лети“, открива нешто сасвим ново, „прогледа“, ослободи се многих страхова људи мењају свест о суштини живота, слободно и радосно рађају децу“ породица ото радмила грујић 36 1 / 2019 ово је њихов први сусрет са новинар ским пером и нису се двоумили кад је у питању њима драг часопис православни миси онар обоје раде у здравству оно што нас је посебно одушевило то је да ће ми одраг ускоро бити дипломирани теолог морали смо да га питамо откуд му та идеја ми одраг: запослен сам на универзитет ској дечјој клиници у тиршовој, у београ- ду, где радим као медицински техничар, инстр ументар, у операци оној с али прет ходно сам радио у дечјем дому центра за заштиту одојчади, деце и омладине у зве чанској, где смо се упознали марија и ја, а такође и у центру за ургентни смештај злостављане деце упоредо са основном школом, завршио сам шестогодишњу ни жу музичку школу, смер за гитару и соло певање, а потом сре дњу медицинску, а озбиљно сам размишљао и о средњој бо гословији то је био повод да се упишем на православни богословски факултет недокучиви су путеви господњи! сма трате ли да је ваше зближавање на таквом радном месту било по божијем промислу? марија: сигурно божија промисао! с а мо господ може тако да уреди, а унутра- шње биће проговори и каже: да, то је чо- век са којим бих могла провести цео свој живот! господ нам даје јасне „сигнале“, с а мо је питање да ли их хоћемо чути кад сам се запослила, колегинице су ми рекле да имамо младог к олегу, који је тренутно на о дсуству, и кад се вратио, пришла сам му и рекла: „а, значи, ти си тај!“ он је био збу њен мојим наступом миодраг: био сам је- дини мушкарац међу сестрама ту сам слу- жио и цивилни војни рок и тренутно био на кратком одсуству кад сам се вратио, се стре ми нису рекле да смо добили нову ко- легиницу пијемо кафу, кад наилази мари- ја и то ми каже заиста ме је збунила ја – у чуду ко је ова? онда су нас с естре упозна ле али, ја сам се дуго држао резервисано међутим, м арија је била упорна и тактич на, како то већ жене умеју, и мало-помало зближили смо се сигуран сам да је то би вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 37 ло по божијој вољи, јер сам размишљао и покушавао да променим посао након што смо заједно радили, заједно смо промени- ли и радно место марија је висока стру- ковна медицинска сестра и од 2010 ради као патронажна сестра у дому здравља „др симо милошевић“ на чукарици ви сте свакодневно у контакту са болесни- ма какво осећање имате када гледате боле- снике, нарочито болесну децу? причајте нам о вашем искуству са болесном, посебно са напуштеном или злостављаном децом ко- лико им значи ваша блага и лепа реч? марија: у дечјем дому су деца узра- ста од бебе до шест година особље чине: лекари, васпитачи, психолози, логопеди, дефектолози, социјални радник, а у непо- средном односу са децом су медицинске сестре одвојена су здрава деца од деце са сметњама сва су деца различита, али су сва жељна љубави и јако се везују за нас сестре деци је посебно тежак наш одлазак кући кад се заврши радно време мора- мо према свима бити исти, поклањати им исту пажњу, да се не осете запостављеним мени је јако жао што тамо не долази све- штеник јер већина деце није крштена, а нико од осо- бља нема право да се меша јер по закону само родитељ може да дâ пристанак то је много тужно нажалост, има роди- теља који нерасудно показују љубав, неки чак кажу да воле једно дете више од дру- гог и тако стварају раздор међу својом де- цом, изазивају љубомору и завист и нано- се деци велику душевну патњу и то је вид злостављања миодраг: о злостављаној деци би много више могли рећи социјални рад- ници то су унесрећена деца, од самог рођења одбачена неопходан је мул- тидисциплинарни приступ како би се она извукла из те изузетно тешке ситу- ације њима је јако тешко да се радују у тиршовој сам осам година ту долазе родитељи, бораве са децом, пружају им љубав, а ми их потпомажемо нарав- но, тешко је свакодневно гледати боле- сну децу којој је неопходна и хируршка интервенција какав је био ваш животни пут и пут до праве вере? све што није од вјере (праве) гријех је (рим 14, 23) како сте препознали божији призив? марија: поти- чем из породице са двоје деце имам бра- та бранка отац јован вишедетне хришћанске породице 38 1 / 2019 лазић (покојни) и мајка љубинка из љубо- вије, мада нису били црквени, крстили су ме са 6 месеци у цркви преображења го- сподњег у љубовији изненадна смрт мо- га оца 2010 године покренула је у мени духовну лавину и тражила сам одговоре тада сам била на студијама у београду на високој медицинској школи мама је чула за јеромонаха (сада протосинђела), оца серафима петковића, када је дошао у ма- настир света тројица у месту бјеле воде код љубовије, и он ми је дао основна упут- ства о вери касније нам је постао духов- ник иначе, отац серафим је замонашен у канади, био је у грчкој, и музички је веома талентован – свира гитару и пева његова група „србче“ је позната по честим хума- нитарним концертима миодраг: мој отац небојша је католик, рођен у београду, а његов отац у међимурју, на крајњем севе- ру хрватске, близу границе са аустријом сâмо презиме подсећа на аустроугарске претке мајка зорица је православка, ро- ђена у београду, а родом из баније они нису могли да се договоре где да нас крсте него су нама деци препустили да одлучи- мо кад одрастемо мамина мајка није хте- ла да чека па је прво кришом крстила моју старију сестру наташу, а потом и мене са две године, у цркви светог саве на врача- ру још у детињству та бака је мене и сестру учила молитви кад бисмо спавали код ње, никада не бисмо отишли у кревет без мо- литве она нам је усадила ту клицу први пут сам отишао на литургију са 16 година на педесетницу, за време бомбардовања србије 1999, са комшиницом са којом смо се упознали у склоништу, а која је сад на- стојатељица једног манастира на овчару и каблару (световно име ирена) деценију касније, кад сам упознао марију, кренули смо заједно венчали смо се 2011 године у цркви ружици на калемегдану ваш парохијски свештеник, јереј зоран радојевић, старешина цркве светог вели- комученика пантелејмона нам је рекао: „да их не бих превише хвалио, треба доћи у на- шу цркву и уверити се да ова породица ре- довно учествује у богослужењима, посеб- но на литургији ја сам крстио сву њихову децу и дајем благослов да се о њима пише као о примеру за углед“ а ви нам реците шта практично значи: дођи и види! колика је духовна радост литургијског живота и колика је разлика између црквеног и све- товног живота? колико вера мења човека? марија: дефинитивно га мења на боље, у сваком смислу огромна је разлика изме- ђу црквеног и нецрквеног човека црквени човек почиње свет око себе да посматра отвореним очима до тада „битно“ постаје небитно, а „небитно“, битно то је тако лепо, и човек као да почиње да „лети“, открива нешто сасвим ново, „прогледа“, ослободи се многих страхова људи мењају свест о суштини живота, слободно и радосно ра- ђају децу повољно утиче на наталитет цр- кве су пуне деце то је искуство вере ко је то доживео, схватиће! и ми, такође, мора- мо похвалити нашег оца зорана он нам је био кључан за увођење у цркву и одиграо је највећу улогу у нашем животу старац пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породи- ци шта доприноси љубави и породичној срећи? марија: сигурно је то божија воља ми- одраг и ја нисмо ни слутили да ћемо имати оволико деце, о броју нисмо размишља- ли имали смо само осећај да то неће би- ти двоје каква је то љубав ако их је само двоје? – та мисао ме увек прогањала са трећим дететом осетила се већа љубав, разумевање, топлина са четвртим, сми- реност и осећај још веће припадности са сваким новим дететом повећава се љубав и одговорност међутим, није само број деце мерило среће света александра ро- манова је писала: „бојте се знака и најма- њег почетка неразумевања или отуђења! једна погрешна реч или гест може нас уда- љити једне од других и створити пукотину која се може ширити и одвојити једно од другог“ породична срећа зависи од су- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2019 39 пружника, њиховог личног односа једног према другом, односа према деци и бли- жњима подршка, уважавање и лепа реч отварају врата среће миодраг: када смо започели заједнички живот нисмо мисли- ли да ћемо имати више деце, међутим, да- нас могу слободно да кажем да су деца дар од бога, као што каже псалмопојац: ево на- шљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега (пс 126, 3) љубав је кључна у живо- ту уопште, она одређује наш живот, али не колико смо спремни да примимо љубави него колико смо спремни да је пружимо, чак и онима који нису спремни да је нама пруже тако у супружничком односу треба непрекидно и неизмерно пружати делатну љубав, као што свети апостол павле каже у химни љубави: ону која дуго трпи, која је благотворна, која не завиди, која се не горди, не надима и која никад не престаје лепа реч и гво
Свеска: 365 | Човек - икона Божија
... Фотографија на насловној страни корице: Носите бремена један другог (Гал 6, 2) Фото: Архива породице Перошевић Фотографија на другој страни корице: Детаљ са службе фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са улаза у храм фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) СВЕСКА 365, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 CONTENTS Реч уредника Пут до скривеног човека срца 2 Реч Aрхијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Арсенијем (Главчићем) Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Беседа о Мелхиседеку 12 Материк Живот Свете Меланије Римљанке 16 Историја хришћанства Васељенски карактер Цркве у периоду раног хришћанства 18 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (II) 20 ТЕМА БРОЈА Шта је човек да га се сећаш? (Пс 8, 5) 25 Презирање човека је заборављање Богочовека 29 Боголикост се актуализује учешћем у Светој Евхаристији 31 Монах и штампар Макарије о стварању човека 33 Вишедетне хришћанске породице Породица Ото 36 Писма Како преживети мужевљево неверство 44 Сећање Посмртно словце за једног уистину необичног мисионара 48 Милосрђе Ресор верске просвете при Верском добротворном старатељству Наставници по људским и хришћанским мерилима 50 Света Земља Горненски манастир, Еин-Карем 52 Света Гора Манастир Ксенофонт 55 Хришћанска књижевност „Божји људи“ Боре Станковића 58 Мисионарски излог Смисао живота: Православље или јога 60 Сведочанство Чудесна помоћ Свете Петке 62 Из пера првог уредника Мисионара Наше небо почиње овде 63 стране јануар / фебруар 2019 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Човек – икона Божија мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
... Фотографија на насловној страни корице: Носите бремена један другог (Гал 6, 2) Фото: Архива породице Перошевић Фотографија на другој страни корице: Детаљ са службе фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са улаза у храм фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) СВЕСКА 365, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 CONTENTS Реч уредника Пут до скривеног човека срца 2 Реч Aрхијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Арсенијем (Главчићем) Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Беседа о Мелхиседеку 12 Материк Живот Свете Меланије Римљанке 16 Историја хришћанства Васељенски карактер Цркве у периоду раног хришћанства 18 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (II) 20 ТЕМА БРОЈА Шта је човек да га се сећаш? (Пс 8, 5) 25 Презирање човека је заборављање Богочовека 29 Боголикост се актуализује учешћем у Светој Евхаристији 31 Монах и штампар Макарије о стварању човека 33 Вишедетне хришћанске породице Породица Ото 36 Писма Како преживети мужевљево неверство 44 Сећање Посмртно словце за једног уистину необичног мисионара 48 Милосрђе Ресор верске просвете при Верском добротворном старатељству Наставници по људским и хришћанским мерилима 50 Света Земља Горненски манастир, Еин-Карем 52 Света Гора Манастир Ксенофонт 55 Хришћанска књижевност „Божји људи“ Боре Станковића 58 Мисионарски излог Смисао живота: Православље или јога 60 Сведочанство Чудесна помоћ Свете Петке 62 Из пера првог уредника Мисионара Наше небо почиње овде 63 стране јануар / фебруар 2019 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Човек – икона Божија мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
Одреднице:
11
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
...књижевности, поезије и пре све га филма која су била про- жетаДУБОКИМ 📌 хришћанским смислом и мо-
ралним учењем
сад, у време наизглед безграничне сло-
боде, осврћемо се и у недавној прошлости
про
...књижевности, поезије и пре све га филма која су била про- жета
МЕТА инфо: Р:25582 К:192035 Д:106
| Свеска 369 |
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... да је све оно добро што је постојало у народној ду- ши у т рагичном хх веку било управо одраз идеала свете русије није случајно, на пример, што су у време владавине комунистичке идеологије у русији под којом се и тада подразумевао ссср била створена многа дела у области књижевности, поезије и пре све га филма која су била про- жета дубоким хришћанским смислом и мо- ралним учењем сад, у време наизглед безграничне сло- боде, осврћемо се и у недавној прошлости проналазимо ове моралне идеале и приме- ре, између осталог, за наш духовни живот, за служење ближњем и цркви зашто је то тако? мислим да је то због тога што су творци ових дела још увек били одга- јени на вишевековним идеалима свете руси- је, чак и ак о тога сами нису били свесни или ако су сматрали себе неверујућим и нецркве- ним људима они су их преузимали из руске књижевности, уметничких дела и црквене архитектуре, али што је главно, из моралних идеала у складу с којима је руски народ на- ставио да живи с идеалима милосрђа, пожр- твованости, подвига, љубави према сирома- штву и љубави према ближњем света русија је и даље живела у народним музејима, у дечјој књижевности и у нашим бајкама занимљиво је што се на тако чудесан начин пробијала и налазила место у патриот- ском васпитању совјетске епохе руски народ је после револуције доживео праву катастрофу, прошао је кроз страдања незамисливих размера, али је управо скоро храм новомученика – сретењски манастир (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 23 угасли огањ свете русије и даље грејао на- родну душу, уливао му је снагу, подстицао га је на с тваралаштво, подвиг, а ш то је г лавно, на молитву многи исповедници свете руси- је су постали чувари цркве и вере то је било нераскидиво руси и срби имају више личности из своје историје које су изразито сличне примера ради, свети сергије радоњешки и свети сава показују сличност како по духовном лику, тако по огромном значају за народе из којих су потекли исто примећујемо код светог кнеза александра невског и светог деспота стефана лазаревића, који нам изгледају као рођена браћа, како по витешком лику, тако и по духовности у савремено доба појавила се и једна личност која и за србе и за русе има велики значај – руски цар мученик николај романов, свети рус који је заштитио српски народ од уништења у првом светском рату шта кажете на идеју да наше две помесне цркве заједничким снагама саграде један руско-српски храм у коме би, један поред других, били фрескописани ликови светитеља који су директна спона наша два братска народа? наша је дужност да саградимо такав храм не само то, сигуран сам у то да ће с е такви храмови појављивати у русији и у србији, у свуда где живе руси и срби данас се у републици српској у бања-лу- ци већ гради такав руско-српски храм у част николаја ii и царских мученика то је спомен- храм, храм који представља израз љубави срба према нашем цару-мученику николају који је устао у заштиту истоверног српског народа 1914 године и овај пројекат се већ реализује, може се рећи, заједнички пројекат храма израдиле су и припремиле руске архитекте, а граде га сами срби али, мислим да то није једини та- кав пројекат наравно, и београд заслужује храм у част николаја и српских светаца овај град је једи- ни главни град у свету у којем постоји улица цара николаја ii, и где је у самом центру града подигнут величанствени споменик николају ii то говори о многим стварима београд је посведочио своју искрену љубав према ца- ру-мученику и верујем да ће се једнога да- на и у београду појавити такав храм уопште, обилазећи најразличитија места на балкану свугде сам имао прилике да сретнем ову же- љу која је спонтано или свесно потицала од различитих људи: свештеника, архијереја и обичних верника постоје неки савремени теолози који критикују термин света русија, сматрајући да он потенцијално садржи етнофилетистичке конотације који је ваш одговор на такве ставове? тема броја сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи управо захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије 24 5 / 2019 тема броја мислим да ови савремени теолози-крити- чари сами заправо нису спремни да бране цркву као што су је бранили новомученици за које је појам света русија или небеска србија био жив они углавном с паметним изразом лица могу да критикују све што је било пре њих појавило се мноштво људи који због нечега све зна ју боље него што су знале претходне генерације исповедни- ка вере, генерације наших предака који су сачували веру у најтежим условима нара- штаји руса који су преживели комунистички терор или нараштаји срба који су сачували веру и морал у условима неколико векова турског јарма ови паметни „научници“ су данас спремни да све доведу у сумњу, али се поставља пита- ње да ли сами могу показати пример заштите вере и исповедништва који су показали људи за које појам света русија није био празна реч наравно, мислим да се „за етнофилети- стички конотацију“ може оптужити црквена традиција сваког народа: руса, срба, грка, грузијаца, румуна, бугара и тако даље, чак и православних јапанаца код свакога се може наћи нешто што је специфично за њихово ис- поведање вере, што потпада под „садржај ет- нофилетистичке конотације“ али, мислим да се сад више не треба тиме бавити заправо је важно чувати чистоту право- славне вере у оним савременим искушењи- ма, која су често нова и по облику необична за православну цркву и народе који испове- дају православље ова искушења су много јача и штетнија по јединство православља и спасење наше душе једно од њих је по мом мишљењу извесни верски глобализам, бри- сање свих граница и појмова морала при том се ово често оправдава борбом с неким наводно застарелим појмовима и традици- јом, укључујући и националну они се доводе у сумњу као неко невероватно зло међутим, занимљива је сама чињеница да је кад се овај или онај народ придржавао своје националне православне традиције, био много моралнији и духовно јачи него сад кад смо добили неко наводно светско „истин- ско“ хришћанско откровење, а кад су наши морал и морални обичаји пали на невиђено низак ниво чини ми се да треба да се замислимо над тим, пре свега то треба да учине ови савре- мени теолози, ако се, наравно, искрено ру- ководе жељом да буду од користи цркви, а не просто да направе каријеру, стекну популарност и прославе се својим екстра- вагантним идејама и поступцима по мом мишљењу, то је најчешће испољавање из- (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 25 весне неукости или незнања, које, парадок- сално, произилази из претерано књишког богословља не бих желео да било кога увредим, али кад међу „савременим теолозима“ (а међу њима и неким српским), наиђем на извесну скепсу према светој русији, то по правилу говоре људи који елементарно никад нису били у русији прочитали су неку критич- ку литературу и чини им се да су све схва- тили односно, ови научници једноставно немају искуство живог општења и сусрета са светом русијом они немају искуство ли- тургијског општења с њом, општења с вер- ним народом, немају додир са светињама, већ су само учествовали на богословским конференцијама и то у прилично уском кругу другим речима, оваква критика у суштини често не може да издржи ника- кву критику и заиста, често је ова крити- ка усмерена и на небеску србију и српску црквену традицију и обичаје, што је врло жалосно али хвала богу, тога нема толико много и православна црква свету русију у целини сматра својим саставним делом мислим да, просто, треба више да знамо једни од други- ма: срби о русима, руси о грцима, грузијци о србима и тако даље, како бисмо боље разу- мели једни друге и заједно ишли ка спасењу кога бисте данас назвали носиоцем традиције свете русије и како да човек заиста препозна ову традицију? прави носиоци ове традиције и њен део су били и ос тају пре свега наши свеци, и упра- во упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да за- немарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе и заправо има их врло много, много више него што обично памтимо и знамо одлично је то што је много тога преведено на српски језик: јован кронштатски, оптин- ски старци, јован шангајски, филарет мо- сковски, игњатије брјанчанинов, многи наши духовни писци, и они који нису прослављени у збору светих од свих њих имамо шта да на- учимо све што су написали прожето је духом свете русије али, обавезно се треба упознавати и с кла- сичном руском књижевношћу, зато што је она саставни део наше културе, а истовреме- но је чуварка многих идеала свете русије увек се много радујем кад код нам у г осте дођу срби – ученици и студенти богословије види се како се момцима свиђа оно што ви- де како се одвија ово живо општење више им ништа не треба доказивати, и ово познан- ство с нашом традицијом, са светом русијом, на видљиви начин буди и јача у њима веру јача у њима жељу да служе цркви исто се дешава и с а свештеницима и мо -насима, са епископима света русија нијед- ног човека који тражи истину не оставља равнодушним мислим да је т о дивна традиција и да је треба развијати: света русија није нека лич- на својина руског народа она припада це- лој васељени и ми смо спрем ни да је по де- лимо са сваким човеком који искрено воли христа тема броја привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чини ми се да су ови појмови умногоме идентични по свом духовном садржају 26 5 / 2019 српско-руско удружење православна по- родица већ пет година организује покло- ничка путовања руским светињама: москви, оранском манастиру, дивјејеву и мурому прва светиња у коју пристижемо је троји- це-сергијева лавра 70 км од москве тамо се покоје мошти светог сергија радоњешког, игумана земље руске, како га вековима зо- ве побожни руски народ у лаври пада у очи велики број посетилаца-туриста са далеког истока унутар манастира преовлађују кине- зи, јапанци и кореанци, који посећују лавру у великим групама са својим водичима када их видимо на ум нам долазе речи светог се- рафима вирицког, који каже да ће се далеки исток крстити у русији, пре краја света, и да ће долазити у великом броју чини се да је то време пред нама свето-тројички храм који се налази у ла- ври осликао је свети андреј рубљов, као и иконостас после посете најпознатијој руској свети- њи, обилазимо чувену утешитељку руског народа, свету матрону московску, пред чи- јим моштима је сваки дан, од осам ујутро до осам увече, ред дужи стотину метара наша руска браћа нам увек иза ђу у с усрет и п у- сте нашу малу групу преко реда, пошто им објаснимо да смо ц ео дан на ногама и да не можемо стајати још најмање сат времена после свете матроне, обилазимо мали, али чувени рождественски манастир, који се на- лази само двадесетак минута хода од кра- сног трга (погрешно га преводе са „црвени“ (комунистички) трг, јер је изворно значење речи „красни“, заправо – леп, красан) рожде- тема броја тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо доживели у посети светој русији и с тројице-сергијева лавра септембар / октобар 2019 27 ственски манастир је подигнут у 14 веку и није рушен за време безбожне власти, већ је само био за творен подигла га је у дови- ца чувеног јунака куликовске битке јурија долгорукова са другим удовицама јунака те историјске битке оне су се, после погибије мужева, замонашиле овај манастир је чувен по великом броју светиња који су добијене из целог света ме- ђу њима је и део појаса пресвете богородице, који је пре пар г одина у русију донео игуман ватопедске обитељи са свете горе, и коме се поклонило неколико милиона руса сам ма- настир одише атмосфером древних руских манастира, са старим и високим иконоста- сом, монашком, тихом певницом и схимона- хињама које, и поред година, стоје на вечер- њој служби уз вековима старе иконе обасјане свећама, само неколико стотина метара уда- љен од центра савремене и узавреле москве недалеко од рождественског, налази се сретењски манастир, који има највећу пра- вославну књижару са великим избором књи- га на црквенословенском језику како узима- мо више примерака новог завета, псалтира и каноника на свештеном језику словенских цркава, и зато што смо срби, добијамо попуст друга тачка на нашем путовању по светој русији је мало познати орански манастир, посвећен чудотворној копији владимирске иконе мајке божије, који се налази у сеоцету оранки, сто километара од нижњег новго- рода икона је насликана у 16 веку и одмах је пројавила велику чудотворну силу, због чега је њен в ласник, богати бојар, за њу по- дигао манастир у коме се и сам замонашио историја овог манастира је пребогата и пре- дуга за ова ко кратак текст, али ћемо напо- менути да су сви војни походи значајни за историју русије, пролазили управо кроз ње- га овај манастир је посетио и свети цар ни- колај ii романов са породицом и учествовао у чувеној литији од нижњег новгорода до оранског манастира, носећи оранску икону мајке божије на својим раменима али, оно по че му је орански манастир по- себан, јесте чињеница да је у њему, по сведо- чанству очевидаца, стрељано најмање 11000 свештеномученика, будући да је у годинама репресије двадесетих и тридесетих година, служио као сабирни логор за свештенство централне русије уз хиљаде монаха и све- штеника стрељано је и неколико епископа сво земљиште манастира, као и све његове зидине, олтари, и буквално су натопљено му- ченичком крвљу руских свештеномученика једно писано сведочанство из тог вре- мена бележи: „комунисти су у манастиру оранки затворили више од 11000 монаха и свештеника, сакупљених из свих манасти- ра централне русије: њих је чувала војска тема броја 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територији манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали орански манастир 28 5 / 2019 тема броја једнога дана из централног штаба је дошло неколико официра атеиста окупили су мо- нахе и питали их: ‘да ли ћете са нама сара- ђивати или не? д ајемо вам 24 с ата да раз -мислите ко одбије биће стрељан, сагласно наредби’ тада је епископ одговорио: ‘24 са- та је много даћемо вам одговор у року од 10 минута’ и окренувши се мноштву мона- ха, који су се окупили у дворишту, упитао их је: ‘оци, сада смо добили јединствену при- лику да постанемо мученици ради христа да ли хоћете да сарађујете са атеистима и спасете живот или ћемо умрети за христа?’ пошто им с е епископ обратио са речима ободрења и учврстио их примерима из жи- тија светих, сви су једногласно одговорили: ‘не желимо да сарађујемо са атеистима! хо- ћемо да пострадамо за христа и постанемо мученици!’ свих 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територи- ји манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали ја сам се, буду- ћи да сам био млађи од многих, уплашио и крадом побегао у шуму коју су надгледали војници иако су пуцали у ме не, бог ме је спасао“ тако да је орански манастир једна од вели- ких и за с ада не баш мно го познатих свети- ња земље руске, а нарочито нижегородске епархије, у којој се налази и наше следеће одредиште – дивно дивјејево о дивјејеву људски језик боље да ћути не- го да говори, али ради оних, који нису имали тај благослов да посете једно од најсветијих места на земљи, испричаћемо онолико ко- лико можемо дивјејево је посвећено мајци божијој можда је довољно овде навести речи саме богородице, које је она упутила светој алек- сандри, првој игуманији манастира: „подићи ћу обитељ какве нема, није је било и неће је ни бити на земљи“ дакле, дивјејевска оби- тељ је јединствена на земљи и мислимо да се свако ко дође тамо у то и увери ако би човек могао укратко да опише дивјејевски манастир, могао би рећи да је т о предворје раја на земљи овде се осећа присуство мај- ке божије, али и великог чудотворца земље руске – вољеног и поштованог светог сера- фима саровског, који нам је оставио толико значајних пророчанстава и црквених учења, као и обећање да ће пре д крај света васкр- снути и проповедати покајање палом свету прорекао је и да ан тихрист, кад буде дошао у дивјејево, неће моћи да пређе канавку (бо- городичин канал), који опасује манастир, јер ће се пред њим подићи огњени стуб до неба, те ће се морати вратити поменута канавка је место нарочитог по- штовања у дивјејеву, јер је ископан, као што је и цео манастир изграђен, по указању пре- свете богородице светом серафиму много- бројни посетиоци у току целог дана, полако, са бројаницом у руци, ходају канавком из- говарајући по сто педесет молитава богоро- дице дјево, јер по речима светог серафима: „ономе ко прочита сто педесет богородице дјево на к анавци, ту је и је русалим и света гора, и кијев“ то јест, ту је пунота благодати у самом дивјејеву, се што код моштију пре- подобног, што на к анавци, што на све тим изворима око манастира, број чуда, која се догађају, не може избројати не зна се број онима који су једном дошли у дивјејево, не- ки од њих и бе з икакве озбиљније намере, а који му се поново враћају многи купују ку- ће и остају да живе ту ево и једног малог, али дивјејево септембар / октобар 2019 29 ипак и великог чуда, којег су нам у дивјејеву испричали – кад смо упитали једну монахињу ко им је духовник, она нам је одговорила да оне немају духовника „манастир са 500 мо- нахиња нема духовника?“, зачудили смо се „па да, по завету светог серафима, он је рекао да се обраћамо њему као да је жив и да ће нам он у све му помагати ми, к ад имамо неку недоумицу или неку муку, ми одемо код њега, кажемо му и он нам по -могне кад смо тек обнављале манастир деведесетих година, после совјетског раз- рушења (храм свете тројице је служио као складиште, преображенски храм је био га- ража, а казањски храм је био претворен у пошту и банку), ја нисам имала топлу оде- ћу и би ло ми је х ладно, а по ц ео дан с ам радила и тако сам се пожалила светом серафиму код његових моштију да немам топлу одећу, и о дмах после те молитве, у корпи поред кивота, нашла сам зимску јакну моје величине! ето како преподобни одмах помаже“ богослужења у овим манастирима су по- себна прича можемо само да кажемо да и у оранском манастиру и у дивјејеву, слу- жбе трају по два и по че тири сата ујутро и увече, сваки дан међутим, иако нама, не- навиклим на овако дуге службе, то изгле- да предуго, тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње слу- жбе, и већ т реба ићи на к анавку и чи тати богородичино правило поред незаборав- ног акатиста преподобном, који поју мо- нахиње свако јутро у седам ујутро и затим на сваких пар сати, посебан доживљај је суботње свеноћно бденије, које служи до десет свештеника, а неретко и нижегород- ски владика, и у току којег се, по типику, за време шестопсалимија, гасе сва светла у огромном храму остаје да г ори само во- штаница, коју држи игуманија која чита, а такође се и закључавају врата, тако да ни- ко не може да уђе, нити да изађе ово зато што је шестопсалмије слика страшног суда, који ће, по једном предању, трајати оноли- ко, колико траје читање шестопсалмија на њиховом суботњем бденију, човек се осећа управо као да је васкрс, а то је тешко речи- ма објашњиво треба поменути још и најпознатији ис- точник, поред других десетак – источник светог серафима код села циганка он је познат по многобројним исцељењима оних, који су се са вером погружавали у њему, а нарочито по томе што многи, ко- ји не могу да имају деце, добију пород по- сле погружења у ње га тако су се и све ти цар николај и царица александра, иначе изузетно поштовани у овим манастирима, пошто дуго нису могли да имају мушког на- следника, при посети обитељи, погрузили у овај свети источник и после тога добили царевића алексија због тога су следеће године засадили бор одмах изван ограде манастира који је и дан да нас ту одмах поред бора гради се дрвена капела посве- ћена светим царским великомученицима романовима после посете великолепној обитељи мај- ке божије и светог серафима, стижемо до заштитника брака и породице – светих пе- тра и февроније ови светитеље призивају у помоћ они к оји траже брачног друга, а нарочито они који не могу да имају деце у манастиру свете тројице имају пуну свеску дечијих имена, од којих је на јчешће – ф е- вронија занимљиво је да свети муромски чудотворци помажу и код болести рака, та- тема броја тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње службе 30 5 / 2019 тема броја ко да и многи оболели долазе овде и моле се за ис цељење број оних к оји су нашли брачног друга молитвама светих петра и февроније, такође се не зна међу побо- жним русима постоји традиција да пре бра- ка дођу код њих и измоле благослов за бу- дући брак сигурно да је овај благочестиви обичај добар почетак за будућу породицу живописни градић муром, са богатом историјом, има још с тарих обитељи са мо- штима древних руских кнежева из 12 ве- ка што чини крај нашег путовања још занимљивијим уморни од напорног и дугог пута, после посете муромским чудотворцима, ми се поноћним возом муром–москва, враћамо у ужурбану престоницу, коју заобилазимо и идемо право на аеродром враћамо се кући из ове земље чуда, из предворја раја у ко- ме смо боравили божијом милошћу и бла- гословом мајке божије, покровитељке ру- сије тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо дожи- вели искуство показује да ко је једном био у дивјејеву, тај увек жели да се врати, јер та- мо нас чекају пресвета богородица и свети серафим данас, браћо и сестре, ми савршавамо молитвени спомен преподобномуче- ница јелисавете и варваре прошло је већ 100 година од како су оне пострадале то је било 1918 године, у оно време када се у русији догодила страшна, незамислива катастрофа као што се догађају стихијске непогоде у природи, тако је и русију сна- шла друштвена невоља – држава силна и прекрасна, иако свакако са неким не- достацима, била је срушена тешко је од- редити зашто се ово догодило у неком степену узрок томе је био у тицај страних сила, делимично – и греховност руског на- рода ко зна да ли с е људи могу разабра- ти до краја у овом по гледу? за неколико месеци (од фебруарске до октобарске револуције), русија је дошла до тога да је власт у њој изгубила сваки значај и била освојена од гомиле завереника то је била, у буквалном смислу речи, гомила људи – свега неколико стотина људи, али они су успели да задрже власт током врло дугог времена иако су они уништавали једни друге, ипак им је у спело да сачувају пре- јемственост (континуитет) власти све до почетка 90-их година за све ово време су проливене целе реке људске крви александар солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг(гулаг – главна управа ла- детаљ из мурома септембар / октобар 2019 31 гера) пише да је од 1917 до почетка 50-их у ру- сији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступ- ни познато је да су материјали са резултатима пописа становништва, који је спровео стаљин крајем 30-их година, били сакривени – толико су катастрофалне показатеље давали препи- сивачи број становништва русије уопште ни- је одговарао учињеним у том моменту прог- нозама по мишљењу неких истраживача, од времена револуције до пада комунистичког поретка у русији је совјетска власт проузроко- вала смрт око 100 милиона људи другим ре- чима, да није било револуције која је однела толико људских живота, то би становништво русије и тзв независних држава у целини била сада већа за 100 милиона да бисмо што ближе представили ову цифру, рећи ћу да грчка има седам-осам милиона људи када се догодила поменута катастрофа, он- да су многи људи побожног живота, пре свега свештенство и аристократија, које су бољше- вици сматрали бедемима царске русије, били подвргнути тзв„црвеном“ терорупошто је бе- логардејска војска објавила „бели“ терор про- тив бољшевика, то су се последњи обрушили с почетка својим терором и на племство а када је и свештенство на челу са патријар- хом тихоном иступило против „црвеног“ теро- ра, тада се и оно подвргло гоњењима од стра- не бољшевика у првом реду бољшевици су хтели да поубијају све чланове царског дома, да не би остало више никаквих претендената на престо и да с е више никада ни код кога не би јављала мисао о обнови монархије неки од њих с у се спасили, а неки су били ухваће- ни и погубљени јуче смо спомињали царске страстотерпце, царску породицу, а данас са- вршавамо молитвени спомен преподобному- ченица кнегиње јелисавете и инокиње варва- ре, са којима су били мучени још неколицина великих кнежева као што знате, царски стра- стотерпци су били предани страшној казни, њихов крај се чак не може ни назвати казном, јер то је било крваво убиство царске страсто- терпце су стрељали и пошто нису могли одмах да побију све, докрајчивали су их бајонетима, да не би стварали сувишну буку описи овог ужасног крвопролића су напи- сани бестидно и хвалисаво, оставили су их са- ми бољшевици који су извршили стрељање постоји неколико таквих описа, који се међу- собно разликују само у ситницама после уби- ства царске породице тела страстотерпаца су бацили у шахту и покушали да је затрпају гра- натама, мислећи да ће се зидови шахте обру- шити и сакрити трагове злочина, али се то није догодило све ово се одиграло на месту које се зове гањина јама потом је убицама успело тема броја солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг пише да је од 1917 до почетка 50-их у русији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступни схиархимандрит авраам (рејдман): о томе да подвиг мучеништва изражава љубав према богу превео с руског: небојша ћосовић 32 5 / 2019 тема броја да се домогну остатака својих жртава, како би их уништили и затим пренели на друго место и тек тамо сахранили почетком 90-их остаци царских страстотерпаца били су делимично нађени у поросенковој јарузи преподобномученица велика кнегиња јели- савета, инокиња варвара и затворени с њима велики кнежеви убијени су на још зверскији начин њих су живе бацили у шахту и засули гранатама, многи од њих су погинули одмах, али су неки остали живи, а у том погледу и преподобномученица јелисавета много по- страдавши и сама, она је повијала ране једном од осталих у животу кнежева и тако с певањем духовних богослужбених песама кроз неколико дана они су, будући оса- каћени, поумирали сви један случајни прола- зник је чуо пјеније, које је долазило из шахте, али он сам се није усудио да дође до људи који су се тамо налазили када је он довео беле, они су већ били умрли када су довезли тела царских стратотерпа- ца до гањине јаме, црвеноармејци који су тамо налазили, љутито су говорили: „зашто их нисте довезли живе? ми смо рачунали да ћемо их ми овде убити“ судећи по томе да су преподобно- мученице јелисавету и варвару живе бацили у шахту и засули гранатама, може се закључити да би на ис ти начин уморили и ц арске стра- стотерпце, бацивши их живе у шахту пошто су покушавали да сакрију трагове злочина на потпуно исти начин, вероватно да је постојала некаква посебна наредба за убиство чланова царског дома многи људи су тих година пострадали без икаквог суда и истраживања кривице обично су прислањали пиштољ на слепоочницу и пу- цали у човека, а понекад су се и подсмевали једног свештеника у нашој епархији су пред смрт мучили тако што су му одсецали меке делове тела, а он је мо лио да га убију и не му- че некакво зверство се пробудило у руском народу и обрушило на духовне основе руске нације: на православну веру и њене носиоце, у том погледу и на племство и аристократију, који су били цвет народа издајство, зверство и подлост су се веома разноврсно пројавили тих страшних година гоњења су се наставила, започињући од 1917– 1918 године, па све д о пада совјетске власти; она су посебно била јака у годинама које су претходиле стаљиновој смрти но, истовре- мено ми видимо необичну храброст и пре- даност неких простих људи, својој, како су са презиром говорили комунисти и бољшевици, „господи“ ја хоћу да говорим о преподобномученици варвари, иако је обично више прихваћено да се пажња усредсреди на велику кнегињу је- лисавету хтео бих такође да кажем о верним слугама царске породице: о доктору ботки- ну, о собарици демидовој, о лакеју трупу (иа- ко он није био православан, ипак је про јавио необичну преданост) све слуге су имале мо- гућност да оставе царску породицу – њима су отворено или у наговештајима предлагали да то учине, а доктора боткина су чак наговарали – зато је он знао шта га чека у писму из ипати- јевског дома он пише: „ја сам умро, али нисам још сахрањен“ ако би све потом убијене слу- ге пожелеле да оставе царску породицу, њима би лако дозволили да то учине, међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица варвара је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се величина и слава царског рода завршила приближавањем романовим било је неопходно мислити на очување сопственог живота, и многи су претпоставили свој живот дугу, али не и ино киња варвара она је к ао келејница преподобномученице јелисавете остала њој верна до краја и убијена је заједно с њом, иако је к ао „проста“ особа у то време могла бити не репресирана, јер тада су репре- сирали само аристократију и свештенство ма- совних гоњења, која су почела доцније крајем 20-их година при стаљину, тада још није било и не знаш че му се дивити: или преданости ових простих људи или њиховој тзв„господи“: преподобномученици јелисавети и царских страстотерпцима, који су побуђивали у својим ближњим такву необичну љубав и преданост само ово већ с лужи за нас к ао директан при- знак светости и слугу и њихове господе свака- ко, овде није дејствовало само осећање дуга, септембар / октобар 2019 33 односи међу њима нису били просто односи претпостављених и потчињених – овде је љу- де покретало осећање узајамне љубави љу- бав их је објединила и учинила нераздвојним чак и у смрти у посланици римљанима апостол павле ка- же: „ко ће нас одвојити од љубави христове?“, набрајајући свемогуће невоље, које само може замислити човек и закључује: „ништа нас не мо- же раставити“ нераздвојивост ових праведних светих људи, царских страстотерпаца и њихо- вих слугу, сведоче о томе да се они нису одво- јили својим духом од љубави христове, без об- зира на сва неподношљива, страшна гоњења нама се може чинити, да царски страсто- терпци, живећи у ипатијевском дому, нису ништа особено претрпели, јер они су били та- мо у таквим условима, у којима сада живе ма- лобројни: имали су слуге, имовину које сада нема код нас (потомци црвеноармејаца и до сада продају у јекатаринбургу остатке њихове имовине) но, ми заборављамо на оно величи- је кога су били лишени царски страстотерпци током револуције и свих невоља које су их сна- шле ми не схватамо колико је велика разли- ка између оне славе коју су они уживали, као владари једне од највећих држава у свету, са оном срамотом и понижењем којима су били подвргнути од 1917–1918 године у „отачнику“ има приповест о једном египат- ском подвижнику, који се саблазнио славом другог – д ошљака из др уге земље у т о вре- ме се сматрало да истински подвижник треба да буде савршено сиромашан и да сам треба да се труди за своје издржавање а помену- ти подвижник довео је са собом слугу, спавао је са јастуком под главом – а ово је би ло уоп- ште незамисливо за једног подвижника – и истовремено поседовао је, што је сведочило о његовој светости, дар прозорљивости, те га је народ волео и многи су долазили њему за савет саблазнивши се, или просто павши у не- доумицу, египатски подвижник, будући искрен и поштен човек, отишао је код овог странца и запитао га: „како то, да је т еби који имаш слу- гу, спаваш са јастуком под главом, једеш хра- ну коју ми не једемо, господ даровао духовне дарове, које ја немам, иако се строжије подви- завам?“ тада га је тај запитао: „чиме си се ба- вио пре него што си дошао у пустињу?“ – „био сам пастир“ – „а чиме си се хранио?“ – „сувим хлебом и сиром“ – „а ја сам живео у риму, био познат човек окружен мноштвом слугу, носио свилене кошуље, намашћивао своје тело ра- зним ароматима, речју живео у раскоши зато сам сада ради своје немоћи принуђен да оста- вим себи слугу и ук ажем макар мало снисхо- ђење своме телу, али ради тога што сам се ли- тема броја преподобномученица велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња варвара – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи онда када си био пастир“ потребно је признати, да бисмо ми нашавши се на месту овог завидљивог подвижника, за- пали у још већу осуду – нама чак не би недоста- јало храбрости, да приђемо и искрено кажемо: „зашто ти живиш у раскоши?“ тако, на несрећу неки од нас осуђују и царске мученике све се познаје у поређењу, и у да том слу- чају ове речи су оправдане дакле, да бисмо схватили какве су невоље и муке поднели царски страстотерпци и преподобномуче- ница јелисавета још пре своје мученичке кончине, ми морамо да сапоставимо услове, у којима су се они налазили у овом времен- ском интервалу, са оним необичним величи- јем и с лавом, који су пратили њихов живот, када су још били чланови царске куће преподобномученица јелисавета је била пореклом немица и потицала је из тзв вла- дарског дома по законима руске империје, установљеним од павла i, будући наслед- ник престола је имао пра во да с тупа у брак само са особом из царског дома пошто је у немачкој било много наследника таквих вла- дарских кућа, то су руски владари често сту- пали у брак са немачким принцезама велики кнез сергеј, стриц будућег цара николаја ii, ступио је у брак са принцезом јелисаветом кнез сергеј није имао права да претендује на царски престо, зато је велика кнегиња јели- савета могла, по закону руске империје, да остане протестанткиња – а само је будућа ца- рица морала да прими православље међутим, велика кнегиња, упознавши се са православљем, тако се разгорела духом, да је потпуно свесно, без икаквог притиска или користољубља прихватила веру свога супру- га при овоме је она чак пошла против воље свога вољеног оца, убеђеног и ревносног протестанта, чиме га је јако огорчила у то време, посебно у тако солидним поро- дицама, из које је потицала јелисавета фјо- доровна, непослушност родитељима је би- ла неизмерно ретка (а сада, на жалост, деца крајње ретко бивају послушна родитељима) дакле, велика кнегиња јелисавета је потпуно слободно и искрено прихватила правосла- вље и направила пут од хришћанске супруге до монахиње – после погибије супруга, вели- ког кнеза сергеја, кога су убили терористи када је она била на светој земљи, у време освећења храма свете равноапостолне ма- рије магдалине, који и до данас стоји на па- дини јеленске горе, она је била толико оча- рана, ако се може тако рећи, благодаћу која дејствује у овим светим местима, да је рекла у духовном усхићењу: „о, како бих желела да будем овде сахрањења!“ ове речи су се по- казале пророчким – пошто су њене нетљене мошти извучене из шахте код алапајевска, оне су биле упућене у свету земљу и почива- ле су тамо скривене све до прослављења од руске заграничне цркве преподобномучени- ца јелисавете и вараваре а сада се њихове свете мошти покоје у храму свете равнопапо- столне марије магдалине и доступне су сви- ма ради поклоњења ето, каква је необична судбина задесила ову велику светитељку немица која је при- мила православље, убијена је од руса, који су се одрекли од православља јелисавета фјодоровна је дошла из туђе сређене зе- мље и уместо славе коју је могла очекивати као чланица царског дома у великој држави, доживела је овде такву страшну срамоту, по- нижење и на крају крајева мученички крај за све нас она пре дставља пример истинске вере, истинске љубави према православљу, којима је сваки од нас дужан да подражава ми треба да подражавамо и верним чак д о смрти слугама преподобномученице јелиса- вете и царских страстотерпаца управо љу- бав према богу чини човека преданим своме дугу и људима којима је он потребан свети би требало да буду посебно пошто- вани у оним ме стима, где су пострадали и нама у нашој епархији следује да особено по- штујемо спомен царских страстотерпаца, ко- ји представљају и сверуске свете ми треба да подражавамо њихов пример, поштујемо их, молимо им се и на т ај начин будемо уче- ницима њиховог живота, вере, храбрости, љубави према богу и ближњем, љубави пре- ма светој православној цркви септембар / октобар 2019 35 историја света препознаје велики број благословених народа, али међу њи- ма изузетно место припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, пре- светом богородицом и светима због тога су странице књиге небеске русије најисписа- није, а календар светих најпотпунији апостол андреј првозвани у кијеву посади прво семе хришћанске вере, а мудри равно- апостолни кнез владимир десет векова касније при- хвати православну веру и крсти руски народ ње- га је од малена уводила и истински подржавала у вери његова благовер- на бака кнегиња олга изасланици књаза вла- димира када се вратише из цариграда, са свете литургије у цркви прему- дрости божије, пренеше књазу само речи хвале о истинитој православној вери у то време, у цркви премудрости божије, за- дужбини светог цара ју- стинијана, на литургији је појао хор од 300 појаца, а служило је 100 свештеника и ђакона после свенародног крштења књаз ће сази- дати многе православне светиње широм ру- ских земаља његови свети синови борис и гљеб такође се прибројаше светима главни град русије данас је москва назива се још и трећим римом московска патријар- шија пета је по части, одмах иза јерусалим- ске патријаршије руска црква данас има 15000 монахиња и монаха, а највише храмо- ва посвећено је господу христу, мајци божи- јој и светом николи светитељ кога називају игуманом русије је свети сергије радоњешки који са својих 75 светих ученика подиже 55 најзначајнијих руских манастира свети серафим саровски је један од највећих светитеља 19 века све- та матрона заштитница је града москве, а света ксенија петроградска великог санкт петербурга у руском државном грбу налази се икона светог ђорђа, светитеља који једини носи назив победоносац руска држава и црква данас носе један крст од кога зависи постоја- ње руске државе и многих народа који живе у њој то је синергија, симфонија пресликана из некадашњег најсветлијег периода источно- ромејског царства званични државни про- тема броја руски народ одувек је жудео за христом, пресветом богородицом и светима земаљска и небеска русија хаџи драган б поповић света ксенија петроградска, новија икона (извор: spbdaru) свети сергије радоњешки, руска икона 36 5 / 2019 токол говори о тој симфонији, наиме, онога кога прима руски председник тога прима и руски патријарх и обратно, кога прима руски патријарх прима и председник државе несрећна октобарска револуција учи- нила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише сво- јом вером и знањем читав балкан, европу, америку много пре несретне револуције свети јо- ван кронштатски прорекао је беду и пропаст која чека русију због греха цареубиства све- те породице романов: „ја предвиђам“, си- гуран је отац јован, „успостављање моћне руске државе на моштима мученика и но- вомученика као на најчвршћем фундамен- ту, биће изграђена нова русија – по старом обрасцу; чврсти својом вером у христа бога и свету тројицу; и биће по завету кнеза вла- димира – русија као једна црква“ храбра и постојана русија чије су очи упр- те ка небу, а к орак јој чврст на зе мљи не заборавља речи свога великог светитеља, благоверног кнеза александра невског, др- жавника и неимара који за 44 године живота, колико поживе на земљи, сазида исто толи- ко задужбина: „браћо, нас је мало, а непри- јатељ је јак, но ни је бог у сили, него у исти- ни не бојте се многобројности непријатеља зато што је с а нама бог!“ свети александар невски ове речи упутио је, чини се, свим православним народима који чезну за ми- ром и близином божијом, јер се будућност не види без христа несрећна октобарска револуција учинила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише својом вером и знањем читав балкан, европу, америку тема броја (фото: rsrbthcom) септембар / октобар 2019 37 о горостасној личности, као што је отац александар шмеман, није лако кази- вати живот оца александра био је про жет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот живот овог великог православног богослова био је непрестана литургија, јер све ш то је чи- нио и говорио било је у служби богу, а са- мим тим, било је непрестано богослужење знаменити протојереј александар шме- ман рођен је на празник полагања појаса пресвете богородице, 13 септембра 1921 године у талину (данашња естонија) услед животних околности, у раним годинама ње- говог детињства са својом благочестивом породицом сели се из естоније у француску у погледу његовог узрастања у образовном смислу, потребно је истаћи да је образова- ње започео у руској војној школи у версају, из које потом прелази у гимназију, а касније наставља студије у француском лицеју и на париском универзитету за време студира- ња, посебну пажњу посветио је подробном и озбиљном изучавању црквене историје одбраном научног рада из литургијског бо- гословља стиче звање доктора богослов- ских наука године, 1943 ступио је у брак, док је у свештени презвитерски чин руко- положен 1946 године година 1951 златним словима је записана у његовој личности наведене године одлази у сједињене аме- ричке државе и постаје професор на акаде- тема броја живот оца александра био је прожет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот протојереј александар шмеман – човек богослужења бранислав илић 38 5 / 2019 тема броја мији „светог владимира“ у њујорку за дека- на ове академије изабран је 1962 а на т ом послушању остаје до свог престављења, на празник светог апостола андреја првозва- ног, 13 децембра 1983 лета господњег написао је многобројна дела која на нај- бољи начин осликавају, не само његову љубав према богословљу и богослужењу, већ поврх свега, његову непоколебиву ве- ру и постојану хришћанску љубав сва ње- гова дела повезује једна танана нит која тихо и ненаметљиво, као један свештени путоказ, подсећа читаоца на радост вас- крсења, на он у радост коју овде и с ада предокушавамо учешћем у божанственој евхаристији отац александар је често своју пажњу посвећивао хеортологији, трудећи се да на разумљив начин пренесе смисао, суштину и поруку одређеног пра- зника, те је често понављао да: хришћани живе од празника до празника наведене речи су истинско сведочанство да прото- јереј александра шмеман није само жи- вео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживља- вао и проживљавао као да се догађа овде и сада у погледу знаменитих дела овог великог богослова, наш српских народ је посвећи- вао и посвећује велику пажњу, а делатни израз те пажње пројављен је превођењем његових дела за ову прилику издвојиће- мо само нека дела која су преведена на српски језик: историјски пут православља (атос, бе- оград, 1994); тајне празника (светигора, цетиње, 1996); православље на западу: црква, свет, мисија (светигора, цетиње, 1997); велики пост (каленић, крагујевац, 2002); за живот света: светотајинска фи- лософија живота (логос, београд, 2006); дневник (видослов, требиње, 2007); наш живот у христу, христов живот у нама: изабране беседе, есеји, студије и одломци из дневника 1973–1983 (образ светачки, београд, 2007); смрт смрти (хришћански културни центар, београд, 2007); водом и духом: о тајинству крштења (света гора, манастир хиландар, 2008); евхаристија: тајинство царства (света гора, мана- стир хиландар, 2009); евхаристијско бо- гословље (богословско друштво отачник, београд, 2011) септембар / октобар 2019 39 лепа је прилика и да се надахнемо живим сведочанством супруге протојереја алек- сандра шмемана, лилијен шмеман, која је у свом познатом писму под насловом „же- на, супруга једног свештеника“ на опитан и искрен начин приближила основне детаље везане за личност о александра шмемана: „оно што је предодредило пут свештени- ка је његов дар беседништва, који је био непосредан, директан, неизбежан за оне које је упознао био је сходно томе непре- стано окружен људима и тражен, и никада није рекао не ако би његови саговорници постављали необична или нејасна питања, имао је дар да раз уме оно што су хтели ре- ћи и зашто имају проблеме одговарао је никада не намећући решење, никада не корећи знао је чудесно да опусти људе, да им угоди, да их охрабри, да им пренесе оно најважније, са чим све постаје једноставни- је, радосније и спокојније заиста је уздизао срца понекад су људи готово били разоча- рани надајући се добијању решења или осу- де, али он им је ра дије давао визију нисте могли, а да с е не смејете у његовом прису- ству, чак и када су теолошка питања била по среди његов осећај за правду, здрав разум, његово виђење живота који није оптерећен лажним проблемима, уз један непрестано будан смисао за хумор, извесна срамежљи- вост, уздржање у свакој емоцији или суви- ше личном осећању, чинили су га човеком кога су многи тражили не би ли добили уте- ху, поверење које је обилато давао“ у једном делу писма, супруга оца алексан- дра шмемана приповеда о данима када је отац био суочен са тешком болешћу, али се присећа и дана његовог упокојења, а пре- ма њеном сведочанству, тај је дан по свему одисао празничном атмосфером: „његово прихватање болести било је без дрхтаја и велика радост је ушла у наш жи вот то није била радост жртве или мученика који при- хвата своју судбину била је то радост чиста и једноставна, она коју је проповедао целог свог живота, али и више од тога јер се осе- ћало да он ви ди царство – вра та царства све остало је би ло завршено или је, ш та- више, тек почињало завршена је животна борба за проповедања, саопштавање, уве- равање и отпочињало је велико путовање које је, у с твари, ослобађало био је по пут оних жена којима се христос јавио када је васкрсао, рекавши им: радујте се! његова болест и п утовање ка смрти били су, без сумње, живот, све ближи и ближи господу једноставнији и уздржанији него икада, че- као је са потпуном вером, као што је и напи- сао: ‘долази дан без сумрака, царство’ ње- гова смрт заиста је била чин живота био је то празник његове смрти његово умирање изгледало је као воз који се после послед- њег звиждука протресао, уздахнуо и почео најпре да се лагано котрља – уз буку точко- ва и пару, а затим све брже и брже, све тише и тише – ка циљу сваког људског путовања, ка вратима царства која су била отворена, и ка којима је ишао у ми ру и за хвалности никада га нисам видела тако озареног, та- ко благодарног, истрајног када је послед- њи пут помазан освећеним уљем, три дана пред смрт, био је веома слаб, и нисмо били сигурни да ли ће реаговати, али на крају молитава изговорио је три пута јако и јасно: ‘амин, амин, амин’ било је то: ‘нека буде’ у његовом животу“ тема броја протојереј александра шмеман није само живео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживљавао и проживљавао као да се догађа овде и сада 40 5 / 2019 вишедетне хришћанске породице велика је тајна промисли којом бог изаби- ра служитеље своје, како им од раног де- тињства исписује житија, ход по мукама, под- виге, овенчава победничким венцем свако је дете у окриљу божијем али, да би то схва- тило, често мора да прође „улицом бола“, гол- готским путем тако је са трновим венцем на глави ходио кроз трновити животни пут отац зоран петровић из републике српске чудом божијим, трње је процветало као аронова палица бог је отворио своје препуне шаке, благословио свога подвижника победнич- ким венцем и увео г а у рајске вртове где се стварност очинске љубави осећа као духов- но наслађивање живим богом велико сиро- маштво се претворило у велико богатство отац зоран (44) и сања петровић (43) ста- нују у парохијском дому при храму светог ве- ликомученика георгија у бијељини о зоран је завршио богословију „света три јерарха“ у манастиру крка и богословски факултет у београду сања је, после завршене гимнази- је уписала педагошки факултет у бијељини и тек недавно га окончала са мастер студијама и стекла звање професора разредне наста- сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже петровићи из бијељине радмила грујић септембар / октобар 2019 41 вишедетне хришћанске породице ве славе светог јована крститеља богом су благословени са осморо деце, две ћерке и шест синова: ирина (22), христина (21), вла- димир (18), николај (16), дамјан (13), максим (11), василије (8) и павле (3) имена анђела и небеских људи сања: зоран је ме ни препустио да да јем имена свако дијете носи име неког светите- ља христина има такво име зато што је ро- ђена на божић, баш као и тата зоран током трудноће молила бих се богу да ми се не де- си грешка приликом избора имена чудесна је прича како је најмлађи павле добио име! дјеца су наваљивала да се беба зове давид, ако буде дјечак била сам неодлучна стал- но сам им говорила: „полако, има времена“ у 22 недељи трудноће имала сам заказан ултразвучни преглед у београду не смијем рећи да ме је би ло страх, али нека стрепња се увукла у моје срце тих дана осјетивши то, супруг је на све на чине покушавао да скре- не моје мисли у др угом правцу тај дан је испланирао, од ујутро до навече, као један лијеп излет на мо ју срећу, преглед је био рано ујутро прије одласка на преглед, само ми је мисао пролетјела кроз главу: манастир раковица, патријарх павле замолила сам су- пруга да послије прегледа, ако бог дâ да све буде у реду, а доктор каже да је дјечак, од- мах одемо до гроба патријарха павла и да се наш дјечак зове павле тако је и било нико није знао да у стомаку носим дјечака на михољдан зове ме мо ја школска дру- гарица, исламске вјероисповјести, и каже да је сањала патријарха павла како јој каже да треба да с лави михољдан и пита ме шта би требало да уради знајући да јој није први пут да дође у нашу цркву, упутила сам је да дође опет, упише неки прилог и упали свије- ћу захваливши се, пожељела ми је срећу на 42 5 / 2019 порођају рекавши: „надам се да ће се родити један павле“ у зору, 16 октобра моја беба је полако слала сигнале да се спремам за одла- зак у болницу била је недјеља на литургији бих, чекајући причешће због болова понекад сјела крај мене је стајао старији човјек, којег раније никад нисам видјела у нашој цркви видјела сам да тешко стоји на ногама и пону- дила сам му своју столицу нећкао се, видјев- ши мој стомак, али је ипак сјео, говорећи да је недавно оперисао кичму послије причешћа, пришао ми је, још је дном ми с е захвалио и даровао ми икону патријарха павла на моју велику радост, уз неизмјерну захвалност дра- гом богу, охрабрена одлазим на порођај и на свијет доносим наше осмо дијете, павла би- ла сам сигурна да је добио право име шта за вас зна чи велика породица? да ли вам неко помаже? сања: ја сам најстарија од шесторо дјеце мојих родитеља гледајући колику радост дјеца причињавају и колика љубав се буди код свих у широј породици, било је нормал- но да пожелим да и ја имам ви ше дјеце ме- ђутим, у кући са десет чланова потребна је добра организација на првом мјесту су сви, па тек онда ти отац зоран: никакву помоћ до сада нисмо примили велика породица је привилегија и ја сам живео у великој, али вишенационалној, породици у сиротишту, гдје смо и срби и хрвати и муслимани били блиски као браћа и бринули се једни о дру- гима лишени родитељског старања, у тре- нуцима потиштености, чудесна машта нас је водила ка родитељима мени је дочаравала лик оца, к ако са њим сједим, како га грлим и са њим причам још тада сам прижељки- вао породицу са пуно дјеце, како бих осје -тио породичну срећу која ми је у сиротишту тако недостајала ми се много радујемо ка- да видимо како добитком брата или сестре сви недостаци нестају нађемо се у чуду када праве људске вриједности испливају у нашој дјеци то није од нас, него то собом доноси један долазак из породилишта треба бде- ти над д јецом и тада се може видјети да те окружује срећа и радост која излази из дјете- та и хоће да види одјек код родитеља ако је одјек негативан, ако је родитељ равнодушан и неопрезан, дијете се затвара и удаљује од њега најбољи одговор нам могу дати дјеца они се држе правила: „само се не удаљавај од оца и мајке и све ће бити добро“ зато су дјеца најспокојнија људска бића у овом сви- јету ако се одржи бар у малом да осјете да је бог са нама, да смо сви ми дјеца и да је отац ту поред нас, онда је највећи ризик не ући у ризик доста дјеце у породици за родитеље је „камен темељац“ живе наде, као божијих сарадника који у законитом браку рађају и христос придаје велики значај свадби, гдје се вјенчавају природа бога и човјека како и када се вера пробудила у вама? о зоран: сањини родитељи су из дворо- ва код бијељине родили су шесторо дјеце били су медицински радници, а сада су дјед и бака који имају двадесеторо унучади своју вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 43 дјецу су крштавали по рођењу усмјеравали су их ка спортским активностима дјечаци су играли фудбал од тога су сви имали ве- лику корист, у погледу дисциплине и поро- дичне организованости сања је била „вуко- вац“, али и врсни каратиста такође, у раном дјетињству родитељи су крстили мог брата владу, мене и сестру марицу у јасеници код тузле, у храму светог апостола петра и па- вла али, због очеве склоности ка алкохолу, социјална установа нас је смјестила у дом за незбринуту дјецу „војо перић“ у тузли од предшколског узраста одрасли смо у си- ротишту све до завршетка основне школе о родитељима смо могли само маштати, а тек пред почетак овога рата 1991 смо доне- кле успоставили контакт са родитељима те ратне године добио сам понуду да упишем богословију, али мој сан је био да во зим ау- тобус зато сам уписао средњу саобраћајну школу и завршио први разред уз то сам ра- дио у једној радионици, такође у фотограф- ској радњи, а преко лета организовано са братом долазио на плантаже пкб-а гдје смо брали воће прекретница у мом животу би- ла је одлука социјалне установе да се укине издржавање за сву српску дјецу тако смо препуштени улици сестра је имала 12 годи- на и молили смо да њу задрже директорица, муслиманка, показала је велику хуманост и задржала ју је и легално тада ме је бра т на- говорио да прихватим понуду и тако сам се обрео у богословији манастира крка рат је трајао, брат и сестра су остали у тузли, и че- тири године нисмо имали контакта мој брат, који сада има осморо дјеце, и сестра успјели су да избјегну у швајцарску кад сам упознао сању у бијељини, имала је 18 година чекала ме је двије године да завршим богословију и вјенчани смо у манастиру тавна 1997 годи- не одмах сам добио парохију у лужанима, између брода и дервенте, са шест минира- них цркава и парохијских домова, срушеним кућама, одбеглим народом ту је у другом свјетском рату убијен и свештеномученик милош петровић служио сам литургију у школској учионици мала црквена заједница покренула је изградњу нове цркве сања је била за пјевницом са дјецом увијек кажем да су помоћници свештенику као анђели не може се служити без њих ту смо били шест година а потом десет година у селу попови код бијељине тамо су двије цркве задужби- не: павловића, који су подигли и павлови- ћа мост, и цр ква са етно селом, задужбина станишића често смо долазили породично у београд на јутарње службе патријарха па- вла сада у бијељини, у цркви св великому- ченика георгија, већ шест година служим са још двојицом свештеника какве активности постоје у вашој цркви? о зоран: постоји црквени одбор, коло српских сестара, шаховска секција сарадња са школама, институцијама, фирмама, поли- тичким партијама, указује да је положај цр- кве значајан после литургије – трпеза љу- бави, народ се дружи обилазимо болнице, старачке домове вишедетне хришћанске породице 44 5 / 2019 поред осморо деце, да ли је т ешко бити попадија? сања: сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже, јер се у њега уздамо сваки дан с е јави нешто ново, али не при -ступам томе као неким препрекама него све што дође пред мене схватим као изазов, а он може бити само покретач тако васпита- вамо и нашу дјецу одгајати осморо дјеце је рударски посао у три смјене хвала драгом богу на том неизмјерном дару колико год да понекад буде тешко, никада не бих поже- љела да је другачије као да је неко отворио врата и ре као: „изволи, уђи у т ај сан“ циљ нашег живота је да подигнемо нашу дјецу, да будемо поносни на њих, а они с ами на себе све остало је мало у поређењу са тим имали смо велику част да једном приликом супруг служи са митрополитом амфилохијем и да се сви причестимо видјевши дјецу око нас, када је сазнао да их имамо осморо, река
... да је све оно добро што је постојало у народној ду- ши у т рагичном хх веку било управо одраз идеала свете русије није случајно, на пример, што су у време владавине комунистичке идеологије у русији под којом се и тада подразумевао ссср била створена многа дела у области књижевности, поезије и пре све га филма која су била про- жета дубоким хришћанским смислом и мо- ралним учењем сад, у време наизглед безграничне сло- боде, осврћемо се и у недавној прошлости проналазимо ове моралне идеале и приме- ре, између осталог, за наш духовни живот, за служење ближњем и цркви зашто је то тако? мислим да је то због тога што су творци ових дела још увек били одга- јени на вишевековним идеалима свете руси- је, чак и ак о тога сами нису били свесни или ако су сматрали себе неверујућим и нецркве- ним људима они су их преузимали из руске књижевности, уметничких дела и црквене архитектуре, али што је главно, из моралних идеала у складу с којима је руски народ на- ставио да живи с идеалима милосрђа, пожр- твованости, подвига, љубави према сирома- штву и љубави према ближњем света русија је и даље живела у народним музејима, у дечјој књижевности и у нашим бајкама занимљиво је што се на тако чудесан начин пробијала и налазила место у патриот- ском васпитању совјетске епохе руски народ је после револуције доживео праву катастрофу, прошао је кроз страдања незамисливих размера, али је управо скоро храм новомученика – сретењски манастир (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 23 угасли огањ свете русије и даље грејао на- родну душу, уливао му је снагу, подстицао га је на с тваралаштво, подвиг, а ш то је г лавно, на молитву многи исповедници свете руси- је су постали чувари цркве и вере то је било нераскидиво руси и срби имају више личности из своје историје које су изразито сличне примера ради, свети сергије радоњешки и свети сава показују сличност како по духовном лику, тако по огромном значају за народе из којих су потекли исто примећујемо код светог кнеза александра невског и светог деспота стефана лазаревића, који нам изгледају као рођена браћа, како по витешком лику, тако и по духовности у савремено доба појавила се и једна личност која и за србе и за русе има велики значај – руски цар мученик николај романов, свети рус који је заштитио српски народ од уништења у првом светском рату шта кажете на идеју да наше две помесне цркве заједничким снагама саграде један руско-српски храм у коме би, један поред других, били фрескописани ликови светитеља који су директна спона наша два братска народа? наша је дужност да саградимо такав храм не само то, сигуран сам у то да ће с е такви храмови појављивати у русији и у србији, у свуда где живе руси и срби данас се у републици српској у бања-лу- ци већ гради такав руско-српски храм у част николаја ii и царских мученика то је спомен- храм, храм који представља израз љубави срба према нашем цару-мученику николају који је устао у заштиту истоверног српског народа 1914 године и овај пројекат се већ реализује, може се рећи, заједнички пројекат храма израдиле су и припремиле руске архитекте, а граде га сами срби али, мислим да то није једини та- кав пројекат наравно, и београд заслужује храм у част николаја и српских светаца овај град је једи- ни главни град у свету у којем постоји улица цара николаја ii, и где је у самом центру града подигнут величанствени споменик николају ii то говори о многим стварима београд је посведочио своју искрену љубав према ца- ру-мученику и верујем да ће се једнога да- на и у београду појавити такав храм уопште, обилазећи најразличитија места на балкану свугде сам имао прилике да сретнем ову же- љу која је спонтано или свесно потицала од различитих људи: свештеника, архијереја и обичних верника постоје неки савремени теолози који критикују термин света русија, сматрајући да он потенцијално садржи етнофилетистичке конотације који је ваш одговор на такве ставове? тема броја сматрам да русија као држава, империја и цивилизација живи управо захваљујући светој русији ако не буде свете русије неће бити ни русије 24 5 / 2019 тема броја мислим да ови савремени теолози-крити- чари сами заправо нису спремни да бране цркву као што су је бранили новомученици за које је појам света русија или небеска србија био жив они углавном с паметним изразом лица могу да критикују све што је било пре њих појавило се мноштво људи који због нечега све зна ју боље него што су знале претходне генерације исповедни- ка вере, генерације наших предака који су сачували веру у најтежим условима нара- штаји руса који су преживели комунистички терор или нараштаји срба који су сачували веру и морал у условима неколико векова турског јарма ови паметни „научници“ су данас спремни да све доведу у сумњу, али се поставља пита- ње да ли сами могу показати пример заштите вере и исповедништва који су показали људи за које појам света русија није био празна реч наравно, мислим да се „за етнофилети- стички конотацију“ може оптужити црквена традиција сваког народа: руса, срба, грка, грузијаца, румуна, бугара и тако даље, чак и православних јапанаца код свакога се може наћи нешто што је специфично за њихово ис- поведање вере, што потпада под „садржај ет- нофилетистичке конотације“ али, мислим да се сад више не треба тиме бавити заправо је важно чувати чистоту право- славне вере у оним савременим искушењи- ма, која су често нова и по облику необична за православну цркву и народе који испове- дају православље ова искушења су много јача и штетнија по јединство православља и спасење наше душе једно од њих је по мом мишљењу извесни верски глобализам, бри- сање свих граница и појмова морала при том се ово често оправдава борбом с неким наводно застарелим појмовима и традици- јом, укључујући и националну они се доводе у сумњу као неко невероватно зло међутим, занимљива је сама чињеница да је кад се овај или онај народ придржавао своје националне православне традиције, био много моралнији и духовно јачи него сад кад смо добили неко наводно светско „истин- ско“ хришћанско откровење, а кад су наши морал и морални обичаји пали на невиђено низак ниво чини ми се да треба да се замислимо над тим, пре свега то треба да учине ови савре- мени теолози, ако се, наравно, искрено ру- ководе жељом да буду од користи цркви, а не просто да направе каријеру, стекну популарност и прославе се својим екстра- вагантним идејама и поступцима по мом мишљењу, то је најчешће испољавање из- (фото: анатолиј горјаинов) септембар / октобар 2019 25 весне неукости или незнања, које, парадок- сално, произилази из претерано књишког богословља не бих желео да било кога увредим, али кад међу „савременим теолозима“ (а међу њима и неким српским), наиђем на извесну скепсу према светој русији, то по правилу говоре људи који елементарно никад нису били у русији прочитали су неку критич- ку литературу и чини им се да су све схва- тили односно, ови научници једноставно немају искуство живог општења и сусрета са светом русијом они немају искуство ли- тургијског општења с њом, општења с вер- ним народом, немају додир са светињама, већ су само учествовали на богословским конференцијама и то у прилично уском кругу другим речима, оваква критика у суштини често не може да издржи ника- кву критику и заиста, често је ова крити- ка усмерена и на небеску србију и српску црквену традицију и обичаје, што је врло жалосно али хвала богу, тога нема толико много и православна црква свету русију у целини сматра својим саставним делом мислим да, просто, треба више да знамо једни од други- ма: срби о русима, руси о грцима, грузијци о србима и тако даље, како бисмо боље разу- мели једни друге и заједно ишли ка спасењу кога бисте данас назвали носиоцем традиције свете русије и како да човек заиста препозна ову традицију? прави носиоци ове традиције и њен део су били и ос тају пре свега наши свеци, и упра- во упознавање с њима може истински да нам открије тајну свете русије то не треба да за- немарујемо тим пре што нам нису оставили само своја житија, већ и писано наслеђе и заправо има их врло много, много више него што обично памтимо и знамо одлично је то што је много тога преведено на српски језик: јован кронштатски, оптин- ски старци, јован шангајски, филарет мо- сковски, игњатије брјанчанинов, многи наши духовни писци, и они који нису прослављени у збору светих од свих њих имамо шта да на- учимо све што су написали прожето је духом свете русије али, обавезно се треба упознавати и с кла- сичном руском књижевношћу, зато што је она саставни део наше културе, а истовреме- но је чуварка многих идеала свете русије увек се много радујем кад код нам у г осте дођу срби – ученици и студенти богословије види се како се момцима свиђа оно што ви- де како се одвија ово живо општење више им ништа не треба доказивати, и ово познан- ство с нашом традицијом, са светом русијом, на видљиви начин буди и јача у њима веру јача у њима жељу да служе цркви исто се дешава и с а свештеницима и мо -насима, са епископима света русија нијед- ног човека који тражи истину не оставља равнодушним мислим да је т о дивна традиција и да је треба развијати: света русија није нека лич- на својина руског народа она припада це- лој васељени и ми смо спрем ни да је по де- лимо са сваким човеком који искрено воли христа тема броја привремена и пролазна русија као да се преображава и као да је позвана да постане вечна русија, део царства небеског и небески јерусалим ово је врло слично као појам небеске србије чини ми се да су ови појмови умногоме идентични по свом духовном садржају 26 5 / 2019 српско-руско удружење православна по- родица већ пет година организује покло- ничка путовања руским светињама: москви, оранском манастиру, дивјејеву и мурому прва светиња у коју пристижемо је троји- це-сергијева лавра 70 км од москве тамо се покоје мошти светог сергија радоњешког, игумана земље руске, како га вековима зо- ве побожни руски народ у лаври пада у очи велики број посетилаца-туриста са далеког истока унутар манастира преовлађују кине- зи, јапанци и кореанци, који посећују лавру у великим групама са својим водичима када их видимо на ум нам долазе речи светог се- рафима вирицког, који каже да ће се далеки исток крстити у русији, пре краја света, и да ће долазити у великом броју чини се да је то време пред нама свето-тројички храм који се налази у ла- ври осликао је свети андреј рубљов, као и иконостас после посете најпознатијој руској свети- њи, обилазимо чувену утешитељку руског народа, свету матрону московску, пред чи- јим моштима је сваки дан, од осам ујутро до осам увече, ред дужи стотину метара наша руска браћа нам увек иза ђу у с усрет и п у- сте нашу малу групу преко реда, пошто им објаснимо да смо ц ео дан на ногама и да не можемо стајати још најмање сат времена после свете матроне, обилазимо мали, али чувени рождественски манастир, који се на- лази само двадесетак минута хода од кра- сног трга (погрешно га преводе са „црвени“ (комунистички) трг, јер је изворно значење речи „красни“, заправо – леп, красан) рожде- тема броја тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо доживели у посети светој русији и с тројице-сергијева лавра септембар / октобар 2019 27 ственски манастир је подигнут у 14 веку и није рушен за време безбожне власти, већ је само био за творен подигла га је у дови- ца чувеног јунака куликовске битке јурија долгорукова са другим удовицама јунака те историјске битке оне су се, после погибије мужева, замонашиле овај манастир је чувен по великом броју светиња који су добијене из целог света ме- ђу њима је и део појаса пресвете богородице, који је пре пар г одина у русију донео игуман ватопедске обитељи са свете горе, и коме се поклонило неколико милиона руса сам ма- настир одише атмосфером древних руских манастира, са старим и високим иконоста- сом, монашком, тихом певницом и схимона- хињама које, и поред година, стоје на вечер- њој служби уз вековима старе иконе обасјане свећама, само неколико стотина метара уда- љен од центра савремене и узавреле москве недалеко од рождественског, налази се сретењски манастир, који има највећу пра- вославну књижару са великим избором књи- га на црквенословенском језику како узима- мо више примерака новог завета, псалтира и каноника на свештеном језику словенских цркава, и зато што смо срби, добијамо попуст друга тачка на нашем путовању по светој русији је мало познати орански манастир, посвећен чудотворној копији владимирске иконе мајке божије, који се налази у сеоцету оранки, сто километара од нижњег новго- рода икона је насликана у 16 веку и одмах је пројавила велику чудотворну силу, због чега је њен в ласник, богати бојар, за њу по- дигао манастир у коме се и сам замонашио историја овог манастира је пребогата и пре- дуга за ова ко кратак текст, али ћемо напо- менути да су сви војни походи значајни за историју русије, пролазили управо кроз ње- га овај манастир је посетио и свети цар ни- колај ii романов са породицом и учествовао у чувеној литији од нижњег новгорода до оранског манастира, носећи оранску икону мајке божије на својим раменима али, оно по че му је орански манастир по- себан, јесте чињеница да је у њему, по сведо- чанству очевидаца, стрељано најмање 11000 свештеномученика, будући да је у годинама репресије двадесетих и тридесетих година, служио као сабирни логор за свештенство централне русије уз хиљаде монаха и све- штеника стрељано је и неколико епископа сво земљиште манастира, као и све његове зидине, олтари, и буквално су натопљено му- ченичком крвљу руских свештеномученика једно писано сведочанство из тог вре- мена бележи: „комунисти су у манастиру оранки затворили више од 11000 монаха и свештеника, сакупљених из свих манасти- ра централне русије: њих је чувала војска тема броја 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територији манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали орански манастир 28 5 / 2019 тема броја једнога дана из централног штаба је дошло неколико официра атеиста окупили су мо- нахе и питали их: ‘да ли ћете са нама сара- ђивати или не? д ајемо вам 24 с ата да раз -мислите ко одбије биће стрељан, сагласно наредби’ тада је епископ одговорио: ‘24 са- та је много даћемо вам одговор у року од 10 минута’ и окренувши се мноштву мона- ха, који су се окупили у дворишту, упитао их је: ‘оци, сада смо добили јединствену при- лику да постанемо мученици ради христа да ли хоћете да сарађујете са атеистима и спасете живот или ћемо умрети за христа?’ пошто им с е епископ обратио са речима ободрења и учврстио их примерима из жи- тија светих, сви су једногласно одговорили: ‘не желимо да сарађујемо са атеистима! хо- ћемо да пострадамо за христа и постанемо мученици!’ свих 11000 монаха и свештеника су били стрељани и закопани на територи- ји манастира у дубоком рову, који су сами себи претходно ископали ја сам се, буду- ћи да сам био млађи од многих, уплашио и крадом побегао у шуму коју су надгледали војници иако су пуцали у ме не, бог ме је спасао“ тако да је орански манастир једна од вели- ких и за с ада не баш мно го познатих свети- ња земље руске, а нарочито нижегородске епархије, у којој се налази и наше следеће одредиште – дивно дивјејево о дивјејеву људски језик боље да ћути не- го да говори, али ради оних, који нису имали тај благослов да посете једно од најсветијих места на земљи, испричаћемо онолико ко- лико можемо дивјејево је посвећено мајци божијој можда је довољно овде навести речи саме богородице, које је она упутила светој алек- сандри, првој игуманији манастира: „подићи ћу обитељ какве нема, није је било и неће је ни бити на земљи“ дакле, дивјејевска оби- тељ је јединствена на земљи и мислимо да се свако ко дође тамо у то и увери ако би човек могао укратко да опише дивјејевски манастир, могао би рећи да је т о предворје раја на земљи овде се осећа присуство мај- ке божије, али и великог чудотворца земље руске – вољеног и поштованог светог сера- фима саровског, који нам је оставио толико значајних пророчанстава и црквених учења, као и обећање да ће пре д крај света васкр- снути и проповедати покајање палом свету прорекао је и да ан тихрист, кад буде дошао у дивјејево, неће моћи да пређе канавку (бо- городичин канал), који опасује манастир, јер ће се пред њим подићи огњени стуб до неба, те ће се морати вратити поменута канавка је место нарочитог по- штовања у дивјејеву, јер је ископан, као што је и цео манастир изграђен, по указању пре- свете богородице светом серафиму много- бројни посетиоци у току целог дана, полако, са бројаницом у руци, ходају канавком из- говарајући по сто педесет молитава богоро- дице дјево, јер по речима светог серафима: „ономе ко прочита сто педесет богородице дјево на к анавци, ту је и је русалим и света гора, и кијев“ то јест, ту је пунота благодати у самом дивјејеву, се што код моштију пре- подобног, што на к анавци, што на све тим изворима око манастира, број чуда, која се догађају, не може избројати не зна се број онима који су једном дошли у дивјејево, не- ки од њих и бе з икакве озбиљније намере, а који му се поново враћају многи купују ку- ће и остају да живе ту ево и једног малог, али дивјејево септембар / октобар 2019 29 ипак и великог чуда, којег су нам у дивјејеву испричали – кад смо упитали једну монахињу ко им је духовник, она нам је одговорила да оне немају духовника „манастир са 500 мо- нахиња нема духовника?“, зачудили смо се „па да, по завету светог серафима, он је рекао да се обраћамо њему као да је жив и да ће нам он у све му помагати ми, к ад имамо неку недоумицу или неку муку, ми одемо код њега, кажемо му и он нам по -могне кад смо тек обнављале манастир деведесетих година, после совјетског раз- рушења (храм свете тројице је служио као складиште, преображенски храм је био га- ража, а казањски храм је био претворен у пошту и банку), ја нисам имала топлу оде- ћу и би ло ми је х ладно, а по ц ео дан с ам радила и тако сам се пожалила светом серафиму код његових моштију да немам топлу одећу, и о дмах после те молитве, у корпи поред кивота, нашла сам зимску јакну моје величине! ето како преподобни одмах помаже“ богослужења у овим манастирима су по- себна прича можемо само да кажемо да и у оранском манастиру и у дивјејеву, слу- жбе трају по два и по че тири сата ујутро и увече, сваки дан међутим, иако нама, не- навиклим на овако дуге службе, то изгле- да предуго, тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње слу- жбе, и већ т реба ићи на к анавку и чи тати богородичино правило поред незаборав- ног акатиста преподобном, који поју мо- нахиње свако јутро у седам ујутро и затим на сваких пар сати, посебан доживљај је суботње свеноћно бденије, које служи до десет свештеника, а неретко и нижегород- ски владика, и у току којег се, по типику, за време шестопсалимија, гасе сва светла у огромном храму остаје да г ори само во- штаница, коју држи игуманија која чита, а такође се и закључавају врата, тако да ни- ко не може да уђе, нити да изађе ово зато што је шестопсалмије слика страшног суда, који ће, по једном предању, трајати оноли- ко, колико траје читање шестопсалмија на њиховом суботњем бденију, човек се осећа управо као да је васкрс, а то је тешко речи- ма објашњиво треба поменути још и најпознатији ис- точник, поред других десетак – источник светог серафима код села циганка он је познат по многобројним исцељењима оних, који су се са вером погружавали у њему, а нарочито по томе што многи, ко- ји не могу да имају деце, добију пород по- сле погружења у ње га тако су се и све ти цар николај и царица александра, иначе изузетно поштовани у овим манастирима, пошто дуго нису могли да имају мушког на- следника, при посети обитељи, погрузили у овај свети источник и после тога добили царевића алексија због тога су следеће године засадили бор одмах изван ограде манастира који је и дан да нас ту одмах поред бора гради се дрвена капела посве- ћена светим царским великомученицима романовима после посете великолепној обитељи мај- ке божије и светог серафима, стижемо до заштитника брака и породице – светих пе- тра и февроније ови светитеље призивају у помоћ они к оји траже брачног друга, а нарочито они који не могу да имају деце у манастиру свете тројице имају пуну свеску дечијих имена, од којих је на јчешће – ф е- вронија занимљиво је да свети муромски чудотворци помажу и код болести рака, та- тема броја тамо човек не осећа умор док стоји на служби, већ се, напротив, чуди, кад је већ прошло три и по сата вечерње службе 30 5 / 2019 тема броја ко да и многи оболели долазе овде и моле се за ис цељење број оних к оји су нашли брачног друга молитвама светих петра и февроније, такође се не зна међу побо- жним русима постоји традиција да пре бра- ка дођу код њих и измоле благослов за бу- дући брак сигурно да је овај благочестиви обичај добар почетак за будућу породицу живописни градић муром, са богатом историјом, има још с тарих обитељи са мо- штима древних руских кнежева из 12 ве- ка што чини крај нашег путовања још занимљивијим уморни од напорног и дугог пута, после посете муромским чудотворцима, ми се поноћним возом муром–москва, враћамо у ужурбану престоницу, коју заобилазимо и идемо право на аеродром враћамо се кући из ове земље чуда, из предворја раја у ко- ме смо боравили божијом милошћу и бла- гословом мајке божије, покровитељке ру- сије тешко је средити утиске после таквог путовања, углавном ћутимо и тешко нам је да поверујемо где смо били и шта смо дожи- вели искуство показује да ко је једном био у дивјејеву, тај увек жели да се врати, јер та- мо нас чекају пресвета богородица и свети серафим данас, браћо и сестре, ми савршавамо молитвени спомен преподобномуче- ница јелисавете и варваре прошло је већ 100 година од како су оне пострадале то је било 1918 године, у оно време када се у русији догодила страшна, незамислива катастрофа као што се догађају стихијске непогоде у природи, тако је и русију сна- шла друштвена невоља – држава силна и прекрасна, иако свакако са неким не- достацима, била је срушена тешко је од- редити зашто се ово догодило у неком степену узрок томе је био у тицај страних сила, делимично – и греховност руског на- рода ко зна да ли с е људи могу разабра- ти до краја у овом по гледу? за неколико месеци (од фебруарске до октобарске револуције), русија је дошла до тога да је власт у њој изгубила сваки значај и била освојена од гомиле завереника то је била, у буквалном смислу речи, гомила људи – свега неколико стотина људи, али они су успели да задрже власт током врло дугог времена иако су они уништавали једни друге, ипак им је у спело да сачувају пре- јемственост (континуитет) власти све до почетка 90-их година за све ово време су проливене целе реке људске крви александар солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг(гулаг – главна управа ла- детаљ из мурома септембар / октобар 2019 31 гера) пише да је од 1917 до почетка 50-их у ру- сији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступ- ни познато је да су материјали са резултатима пописа становништва, који је спровео стаљин крајем 30-их година, били сакривени – толико су катастрофалне показатеље давали препи- сивачи број становништва русије уопште ни- је одговарао учињеним у том моменту прог- нозама по мишљењу неких истраживача, од времена револуције до пада комунистичког поретка у русији је совјетска власт проузроко- вала смрт око 100 милиона људи другим ре- чима, да није било револуције која је однела толико људских живота, то би становништво русије и тзв независних држава у целини била сада већа за 100 милиона да бисмо што ближе представили ову цифру, рећи ћу да грчка има седам-осам милиона људи када се догодила поменута катастрофа, он- да су многи људи побожног живота, пре свега свештенство и аристократија, које су бољше- вици сматрали бедемима царске русије, били подвргнути тзв„црвеном“ терорупошто је бе- логардејска војска објавила „бели“ терор про- тив бољшевика, то су се последњи обрушили с почетка својим терором и на племство а када је и свештенство на челу са патријар- хом тихоном иступило против „црвеног“ теро- ра, тада се и оно подвргло гоњењима од стра- не бољшевика у првом реду бољшевици су хтели да поубијају све чланове царског дома, да не би остало више никаквих претендената на престо и да с е више никада ни код кога не би јављала мисао о обнови монархије неки од њих с у се спасили, а неки су били ухваће- ни и погубљени јуче смо спомињали царске страстотерпце, царску породицу, а данас са- вршавамо молитвени спомен преподобному- ченица кнегиње јелисавете и инокиње варва- ре, са којима су били мучени још неколицина великих кнежева као што знате, царски стра- стотерпци су били предани страшној казни, њихов крај се чак не може ни назвати казном, јер то је било крваво убиство царске страсто- терпце су стрељали и пошто нису могли одмах да побију све, докрајчивали су их бајонетима, да не би стварали сувишну буку описи овог ужасног крвопролића су напи- сани бестидно и хвалисаво, оставили су их са- ми бољшевици који су извршили стрељање постоји неколико таквих описа, који се међу- собно разликују само у ситницама после уби- ства царске породице тела страстотерпаца су бацили у шахту и покушали да је затрпају гра- натама, мислећи да ће се зидови шахте обру- шити и сакрити трагове злочина, али се то није догодило све ово се одиграло на месту које се зове гањина јама потом је убицама успело тема броја солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг пише да је од 1917 до почетка 50-их у русији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступни схиархимандрит авраам (рејдман): о томе да подвиг мучеништва изражава љубав према богу превео с руског: небојша ћосовић 32 5 / 2019 тема броја да се домогну остатака својих жртава, како би их уништили и затим пренели на друго место и тек тамо сахранили почетком 90-их остаци царских страстотерпаца били су делимично нађени у поросенковој јарузи преподобномученица велика кнегиња јели- савета, инокиња варвара и затворени с њима велики кнежеви убијени су на још зверскији начин њих су живе бацили у шахту и засули гранатама, многи од њих су погинули одмах, али су неки остали живи, а у том погледу и преподобномученица јелисавета много по- страдавши и сама, она је повијала ране једном од осталих у животу кнежева и тако с певањем духовних богослужбених песама кроз неколико дана они су, будући оса- каћени, поумирали сви један случајни прола- зник је чуо пјеније, које је долазило из шахте, али он сам се није усудио да дође до људи који су се тамо налазили када је он довео беле, они су већ били умрли када су довезли тела царских стратотерпа- ца до гањине јаме, црвеноармејци који су тамо налазили, љутито су говорили: „зашто их нисте довезли живе? ми смо рачунали да ћемо их ми овде убити“ судећи по томе да су преподобно- мученице јелисавету и варвару живе бацили у шахту и засули гранатама, може се закључити да би на ис ти начин уморили и ц арске стра- стотерпце, бацивши их живе у шахту пошто су покушавали да сакрију трагове злочина на потпуно исти начин, вероватно да је постојала некаква посебна наредба за убиство чланова царског дома многи људи су тих година пострадали без икаквог суда и истраживања кривице обично су прислањали пиштољ на слепоочницу и пу- цали у човека, а понекад су се и подсмевали једног свештеника у нашој епархији су пред смрт мучили тако што су му одсецали меке делове тела, а он је мо лио да га убију и не му- че некакво зверство се пробудило у руском народу и обрушило на духовне основе руске нације: на православну веру и њене носиоце, у том погледу и на племство и аристократију, који су били цвет народа издајство, зверство и подлост су се веома разноврсно пројавили тих страшних година гоњења су се наставила, започињући од 1917– 1918 године, па све д о пада совјетске власти; она су посебно била јака у годинама које су претходиле стаљиновој смрти но, истовре- мено ми видимо необичну храброст и пре- даност неких простих људи, својој, како су са презиром говорили комунисти и бољшевици, „господи“ ја хоћу да говорим о преподобномученици варвари, иако је обично више прихваћено да се пажња усредсреди на велику кнегињу је- лисавету хтео бих такође да кажем о верним слугама царске породице: о доктору ботки- ну, о собарици демидовој, о лакеју трупу (иа- ко он није био православан, ипак је про јавио необичну преданост) све слуге су имале мо- гућност да оставе царску породицу – њима су отворено или у наговештајима предлагали да то учине, а доктора боткина су чак наговарали – зато је он знао шта га чека у писму из ипати- јевског дома он пише: „ја сам умро, али нисам још сахрањен“ ако би све потом убијене слу- ге пожелеле да оставе царску породицу, њима би лако дозволили да то учине, међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица варвара је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се величина и слава царског рода завршила приближавањем романовим било је неопходно мислити на очување сопственог живота, и многи су претпоставили свој живот дугу, али не и ино киња варвара она је к ао келејница преподобномученице јелисавете остала њој верна до краја и убијена је заједно с њом, иако је к ао „проста“ особа у то време могла бити не репресирана, јер тада су репре- сирали само аристократију и свештенство ма- совних гоњења, која су почела доцније крајем 20-их година при стаљину, тада још није било и не знаш че му се дивити: или преданости ових простих људи или њиховој тзв„господи“: преподобномученици јелисавети и царских страстотерпцима, који су побуђивали у својим ближњим такву необичну љубав и преданост само ово већ с лужи за нас к ао директан при- знак светости и слугу и њихове господе свака- ко, овде није дејствовало само осећање дуга, септембар / октобар 2019 33 односи међу њима нису били просто односи претпостављених и потчињених – овде је љу- де покретало осећање узајамне љубави љу- бав их је објединила и учинила нераздвојним чак и у смрти у посланици римљанима апостол павле ка- же: „ко ће нас одвојити од љубави христове?“, набрајајући свемогуће невоље, које само може замислити човек и закључује: „ништа нас не мо- же раставити“ нераздвојивост ових праведних светих људи, царских страстотерпаца и њихо- вих слугу, сведоче о томе да се они нису одво- јили својим духом од љубави христове, без об- зира на сва неподношљива, страшна гоњења нама се може чинити, да царски страсто- терпци, живећи у ипатијевском дому, нису ништа особено претрпели, јер они су били та- мо у таквим условима, у којима сада живе ма- лобројни: имали су слуге, имовину које сада нема код нас (потомци црвеноармејаца и до сада продају у јекатаринбургу остатке њихове имовине) но, ми заборављамо на оно величи- је кога су били лишени царски страстотерпци током револуције и свих невоља које су их сна- шле ми не схватамо колико је велика разли- ка између оне славе коју су они уживали, као владари једне од највећих држава у свету, са оном срамотом и понижењем којима су били подвргнути од 1917–1918 године у „отачнику“ има приповест о једном египат- ском подвижнику, који се саблазнио славом другог – д ошљака из др уге земље у т о вре- ме се сматрало да истински подвижник треба да буде савршено сиромашан и да сам треба да се труди за своје издржавање а помену- ти подвижник довео је са собом слугу, спавао је са јастуком под главом – а ово је би ло уоп- ште незамисливо за једног подвижника – и истовремено поседовао је, што је сведочило о његовој светости, дар прозорљивости, те га је народ волео и многи су долазили њему за савет саблазнивши се, или просто павши у не- доумицу, египатски подвижник, будући искрен и поштен човек, отишао је код овог странца и запитао га: „како то, да је т еби који имаш слу- гу, спаваш са јастуком под главом, једеш хра- ну коју ми не једемо, господ даровао духовне дарове, које ја немам, иако се строжије подви- завам?“ тада га је тај запитао: „чиме си се ба- вио пре него што си дошао у пустињу?“ – „био сам пастир“ – „а чиме си се хранио?“ – „сувим хлебом и сиром“ – „а ја сам живео у риму, био познат човек окружен мноштвом слугу, носио свилене кошуље, намашћивао своје тело ра- зним ароматима, речју живео у раскоши зато сам сада ради своје немоћи принуђен да оста- вим себи слугу и ук ажем макар мало снисхо- ђење своме телу, али ради тога што сам се ли- тема броја преподобномученица велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња варвара – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи онда када си био пастир“ потребно је признати, да бисмо ми нашавши се на месту овог завидљивог подвижника, за- пали у још већу осуду – нама чак не би недоста- јало храбрости, да приђемо и искрено кажемо: „зашто ти живиш у раскоши?“ тако, на несрећу неки од нас осуђују и царске мученике све се познаје у поређењу, и у да том слу- чају ове речи су оправдане дакле, да бисмо схватили какве су невоље и муке поднели царски страстотерпци и преподобномуче- ница јелисавета још пре своје мученичке кончине, ми морамо да сапоставимо услове, у којима су се они налазили у овом времен- ском интервалу, са оним необичним величи- јем и с лавом, који су пратили њихов живот, када су још били чланови царске куће преподобномученица јелисавета је била пореклом немица и потицала је из тзв вла- дарског дома по законима руске империје, установљеним од павла i, будући наслед- ник престола је имао пра во да с тупа у брак само са особом из царског дома пошто је у немачкој било много наследника таквих вла- дарских кућа, то су руски владари често сту- пали у брак са немачким принцезама велики кнез сергеј, стриц будућег цара николаја ii, ступио је у брак са принцезом јелисаветом кнез сергеј није имао права да претендује на царски престо, зато је велика кнегиња јели- савета могла, по закону руске империје, да остане протестанткиња – а само је будућа ца- рица морала да прими православље међутим, велика кнегиња, упознавши се са православљем, тако се разгорела духом, да је потпуно свесно, без икаквог притиска или користољубља прихватила веру свога супру- га при овоме је она чак пошла против воље свога вољеног оца, убеђеног и ревносног протестанта, чиме га је јако огорчила у то време, посебно у тако солидним поро- дицама, из које је потицала јелисавета фјо- доровна, непослушност родитељима је би- ла неизмерно ретка (а сада, на жалост, деца крајње ретко бивају послушна родитељима) дакле, велика кнегиња јелисавета је потпуно слободно и искрено прихватила правосла- вље и направила пут од хришћанске супруге до монахиње – после погибије супруга, вели- ког кнеза сергеја, кога су убили терористи када је она била на светој земљи, у време освећења храма свете равноапостолне ма- рије магдалине, који и до данас стоји на па- дини јеленске горе, она је била толико оча- рана, ако се може тако рећи, благодаћу која дејствује у овим светим местима, да је рекла у духовном усхићењу: „о, како бих желела да будем овде сахрањења!“ ове речи су се по- казале пророчким – пошто су њене нетљене мошти извучене из шахте код алапајевска, оне су биле упућене у свету земљу и почива- ле су тамо скривене све до прослављења од руске заграничне цркве преподобномучени- ца јелисавете и вараваре а сада се њихове свете мошти покоје у храму свете равнопапо- столне марије магдалине и доступне су сви- ма ради поклоњења ето, каква је необична судбина задесила ову велику светитељку немица која је при- мила православље, убијена је од руса, који су се одрекли од православља јелисавета фјодоровна је дошла из туђе сређене зе- мље и уместо славе коју је могла очекивати као чланица царског дома у великој држави, доживела је овде такву страшну срамоту, по- нижење и на крају крајева мученички крај за све нас она пре дставља пример истинске вере, истинске љубави према православљу, којима је сваки од нас дужан да подражава ми треба да подражавамо и верним чак д о смрти слугама преподобномученице јелиса- вете и царских страстотерпаца управо љу- бав према богу чини човека преданим своме дугу и људима којима је он потребан свети би требало да буду посебно пошто- вани у оним ме стима, где су пострадали и нама у нашој епархији следује да особено по- штујемо спомен царских страстотерпаца, ко- ји представљају и сверуске свете ми треба да подражавамо њихов пример, поштујемо их, молимо им се и на т ај начин будемо уче- ницима њиховог живота, вере, храбрости, љубави према богу и ближњем, љубави пре- ма светој православној цркви септембар / октобар 2019 35 историја света препознаје велики број благословених народа, али међу њи- ма изузетно место припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, пре- светом богородицом и светима због тога су странице књиге небеске русије најисписа- није, а календар светих најпотпунији апостол андреј првозвани у кијеву посади прво семе хришћанске вере, а мудри равно- апостолни кнез владимир десет векова касније при- хвати православну веру и крсти руски народ ње- га је од малена уводила и истински подржавала у вери његова благовер- на бака кнегиња олга изасланици књаза вла- димира када се вратише из цариграда, са свете литургије у цркви прему- дрости божије, пренеше књазу само речи хвале о истинитој православној вери у то време, у цркви премудрости божије, за- дужбини светог цара ју- стинијана, на литургији је појао хор од 300 појаца, а служило је 100 свештеника и ђакона после свенародног крштења књаз ће сази- дати многе православне светиње широм ру- ских земаља његови свети синови борис и гљеб такође се прибројаше светима главни град русије данас је москва назива се још и трећим римом московска патријар- шија пета је по части, одмах иза јерусалим- ске патријаршије руска црква данас има 15000 монахиња и монаха, а највише храмо- ва посвећено је господу христу, мајци божи- јој и светом николи светитељ кога називају игуманом русије је свети сергије радоњешки који са својих 75 светих ученика подиже 55 најзначајнијих руских манастира свети серафим саровски је један од највећих светитеља 19 века све- та матрона заштитница је града москве, а света ксенија петроградска великог санкт петербурга у руском државном грбу налази се икона светог ђорђа, светитеља који једини носи назив победоносац руска држава и црква данас носе један крст од кога зависи постоја- ње руске државе и многих народа који живе у њој то је синергија, симфонија пресликана из некадашњег најсветлијег периода источно- ромејског царства званични државни про- тема броја руски народ одувек је жудео за христом, пресветом богородицом и светима земаљска и небеска русија хаџи драган б поповић света ксенија петроградска, новија икона (извор: spbdaru) свети сергије радоњешки, руска икона 36 5 / 2019 токол говори о тој симфонији, наиме, онога кога прима руски председник тога прима и руски патријарх и обратно, кога прима руски патријарх прима и председник државе несрећна октобарска револуција учи- нила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише сво- јом вером и знањем читав балкан, европу, америку много пре несретне револуције свети јо- ван кронштатски прорекао је беду и пропаст која чека русију због греха цареубиства све- те породице романов: „ја предвиђам“, си- гуран је отац јован, „успостављање моћне руске државе на моштима мученика и но- вомученика као на најчвршћем фундамен- ту, биће изграђена нова русија – по старом обрасцу; чврсти својом вером у христа бога и свету тројицу; и биће по завету кнеза вла- димира – русија као једна црква“ храбра и постојана русија чије су очи упр- те ка небу, а к орак јој чврст на зе мљи не заборавља речи свога великог светитеља, благоверног кнеза александра невског, др- жавника и неимара који за 44 године живота, колико поживе на земљи, сазида исто толи- ко задужбина: „браћо, нас је мало, а непри- јатељ је јак, но ни је бог у сили, него у исти- ни не бојте се многобројности непријатеља зато што је с а нама бог!“ свети александар невски ове речи упутио је, чини се, свим православним народима који чезну за ми- ром и близином божијом, јер се будућност не види без христа несрећна октобарска револуција учинила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише својом вером и знањем читав балкан, европу, америку тема броја (фото: rsrbthcom) септембар / октобар 2019 37 о горостасној личности, као што је отац александар шмеман, није лако кази- вати живот оца александра био је про жет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот живот овог великог православног богослова био је непрестана литургија, јер све ш то је чи- нио и говорио било је у служби богу, а са- мим тим, било је непрестано богослужење знаменити протојереј александар шме- ман рођен је на празник полагања појаса пресвете богородице, 13 септембра 1921 године у талину (данашња естонија) услед животних околности, у раним годинама ње- говог детињства са својом благочестивом породицом сели се из естоније у француску у погледу његовог узрастања у образовном смислу, потребно је истаћи да је образова- ње започео у руској војној школи у версају, из које потом прелази у гимназију, а касније наставља студије у француском лицеју и на париском универзитету за време студира- ња, посебну пажњу посветио је подробном и озбиљном изучавању црквене историје одбраном научног рада из литургијског бо- гословља стиче звање доктора богослов- ских наука године, 1943 ступио је у брак, док је у свештени презвитерски чин руко- положен 1946 године година 1951 златним словима је записана у његовој личности наведене године одлази у сједињене аме- ричке државе и постаје професор на акаде- тема броја живот оца александра био је прожет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот протојереј александар шмеман – човек богослужења бранислав илић 38 5 / 2019 тема броја мији „светог владимира“ у њујорку за дека- на ове академије изабран је 1962 а на т ом послушању остаје до свог престављења, на празник светог апостола андреја првозва- ног, 13 децембра 1983 лета господњег написао је многобројна дела која на нај- бољи начин осликавају, не само његову љубав према богословљу и богослужењу, већ поврх свега, његову непоколебиву ве- ру и постојану хришћанску љубав сва ње- гова дела повезује једна танана нит која тихо и ненаметљиво, као један свештени путоказ, подсећа читаоца на радост вас- крсења, на он у радост коју овде и с ада предокушавамо учешћем у божанственој евхаристији отац александар је често своју пажњу посвећивао хеортологији, трудећи се да на разумљив начин пренесе смисао, суштину и поруку одређеног пра- зника, те је често понављао да: хришћани живе од празника до празника наведене речи су истинско сведочанство да прото- јереј александра шмеман није само жи- вео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживља- вао и проживљавао као да се догађа овде и сада у погледу знаменитих дела овог великог богослова, наш српских народ је посвећи- вао и посвећује велику пажњу, а делатни израз те пажње пројављен је превођењем његових дела за ову прилику издвојиће- мо само нека дела која су преведена на српски језик: историјски пут православља (атос, бе- оград, 1994); тајне празника (светигора, цетиње, 1996); православље на западу: црква, свет, мисија (светигора, цетиње, 1997); велики пост (каленић, крагујевац, 2002); за живот света: светотајинска фи- лософија живота (логос, београд, 2006); дневник (видослов, требиње, 2007); наш живот у христу, христов живот у нама: изабране беседе, есеји, студије и одломци из дневника 1973–1983 (образ светачки, београд, 2007); смрт смрти (хришћански културни центар, београд, 2007); водом и духом: о тајинству крштења (света гора, манастир хиландар, 2008); евхаристија: тајинство царства (света гора, мана- стир хиландар, 2009); евхаристијско бо- гословље (богословско друштво отачник, београд, 2011) септембар / октобар 2019 39 лепа је прилика и да се надахнемо живим сведочанством супруге протојереја алек- сандра шмемана, лилијен шмеман, која је у свом познатом писму под насловом „же- на, супруга једног свештеника“ на опитан и искрен начин приближила основне детаље везане за личност о александра шмемана: „оно што је предодредило пут свештени- ка је његов дар беседништва, који је био непосредан, директан, неизбежан за оне које је упознао био је сходно томе непре- стано окружен људима и тражен, и никада није рекао не ако би његови саговорници постављали необична или нејасна питања, имао је дар да раз уме оно што су хтели ре- ћи и зашто имају проблеме одговарао је никада не намећући решење, никада не корећи знао је чудесно да опусти људе, да им угоди, да их охрабри, да им пренесе оно најважније, са чим све постаје једноставни- је, радосније и спокојније заиста је уздизао срца понекад су људи готово били разоча- рани надајући се добијању решења или осу- де, али он им је ра дије давао визију нисте могли, а да с е не смејете у његовом прису- ству, чак и када су теолошка питања била по среди његов осећај за правду, здрав разум, његово виђење живота који није оптерећен лажним проблемима, уз један непрестано будан смисао за хумор, извесна срамежљи- вост, уздржање у свакој емоцији или суви- ше личном осећању, чинили су га човеком кога су многи тражили не би ли добили уте- ху, поверење које је обилато давао“ у једном делу писма, супруга оца алексан- дра шмемана приповеда о данима када је отац био суочен са тешком болешћу, али се присећа и дана његовог упокојења, а пре- ма њеном сведочанству, тај је дан по свему одисао празничном атмосфером: „његово прихватање болести било је без дрхтаја и велика радост је ушла у наш жи вот то није била радост жртве или мученика који при- хвата своју судбину била је то радост чиста и једноставна, она коју је проповедао целог свог живота, али и више од тога јер се осе- ћало да он ви ди царство – вра та царства све остало је би ло завршено или је, ш та- више, тек почињало завршена је животна борба за проповедања, саопштавање, уве- равање и отпочињало је велико путовање које је, у с твари, ослобађало био је по пут оних жена којима се христос јавио када је васкрсао, рекавши им: радујте се! његова болест и п утовање ка смрти били су, без сумње, живот, све ближи и ближи господу једноставнији и уздржанији него икада, че- као је са потпуном вером, као што је и напи- сао: ‘долази дан без сумрака, царство’ ње- гова смрт заиста је била чин живота био је то празник његове смрти његово умирање изгледало је као воз који се после послед- њег звиждука протресао, уздахнуо и почео најпре да се лагано котрља – уз буку точко- ва и пару, а затим све брже и брже, све тише и тише – ка циљу сваког људског путовања, ка вратима царства која су била отворена, и ка којима је ишао у ми ру и за хвалности никада га нисам видела тако озареног, та- ко благодарног, истрајног када је послед- њи пут помазан освећеним уљем, три дана пред смрт, био је веома слаб, и нисмо били сигурни да ли ће реаговати, али на крају молитава изговорио је три пута јако и јасно: ‘амин, амин, амин’ било је то: ‘нека буде’ у његовом животу“ тема броја протојереј александра шмеман није само живео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживљавао и проживљавао као да се догађа овде и сада 40 5 / 2019 вишедетне хришћанске породице велика је тајна промисли којом бог изаби- ра служитеље своје, како им од раног де- тињства исписује житија, ход по мукама, под- виге, овенчава победничким венцем свако је дете у окриљу божијем али, да би то схва- тило, често мора да прође „улицом бола“, гол- готским путем тако је са трновим венцем на глави ходио кроз трновити животни пут отац зоран петровић из републике српске чудом божијим, трње је процветало као аронова палица бог је отворио своје препуне шаке, благословио свога подвижника победнич- ким венцем и увео г а у рајске вртове где се стварност очинске љубави осећа као духов- но наслађивање живим богом велико сиро- маштво се претворило у велико богатство отац зоран (44) и сања петровић (43) ста- нују у парохијском дому при храму светог ве- ликомученика георгија у бијељини о зоран је завршио богословију „света три јерарха“ у манастиру крка и богословски факултет у београду сања је, после завршене гимнази- је уписала педагошки факултет у бијељини и тек недавно га окончала са мастер студијама и стекла звање професора разредне наста- сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже петровићи из бијељине радмила грујић септембар / октобар 2019 41 вишедетне хришћанске породице ве славе светог јована крститеља богом су благословени са осморо деце, две ћерке и шест синова: ирина (22), христина (21), вла- димир (18), николај (16), дамјан (13), максим (11), василије (8) и павле (3) имена анђела и небеских људи сања: зоран је ме ни препустио да да јем имена свако дијете носи име неког светите- ља христина има такво име зато што је ро- ђена на божић, баш као и тата зоран током трудноће молила бих се богу да ми се не де- си грешка приликом избора имена чудесна је прича како је најмлађи павле добио име! дјеца су наваљивала да се беба зове давид, ако буде дјечак била сам неодлучна стал- но сам им говорила: „полако, има времена“ у 22 недељи трудноће имала сам заказан ултразвучни преглед у београду не смијем рећи да ме је би ло страх, али нека стрепња се увукла у моје срце тих дана осјетивши то, супруг је на све на чине покушавао да скре- не моје мисли у др угом правцу тај дан је испланирао, од ујутро до навече, као један лијеп излет на мо ју срећу, преглед је био рано ујутро прије одласка на преглед, само ми је мисао пролетјела кроз главу: манастир раковица, патријарх павле замолила сам су- пруга да послије прегледа, ако бог дâ да све буде у реду, а доктор каже да је дјечак, од- мах одемо до гроба патријарха павла и да се наш дјечак зове павле тако је и било нико није знао да у стомаку носим дјечака на михољдан зове ме мо ја школска дру- гарица, исламске вјероисповјести, и каже да је сањала патријарха павла како јој каже да треба да с лави михољдан и пита ме шта би требало да уради знајући да јој није први пут да дође у нашу цркву, упутила сам је да дође опет, упише неки прилог и упали свије- ћу захваливши се, пожељела ми је срећу на 42 5 / 2019 порођају рекавши: „надам се да ће се родити један павле“ у зору, 16 октобра моја беба је полако слала сигнале да се спремам за одла- зак у болницу била је недјеља на литургији бих, чекајући причешће због болова понекад сјела крај мене је стајао старији човјек, којег раније никад нисам видјела у нашој цркви видјела сам да тешко стоји на ногама и пону- дила сам му своју столицу нећкао се, видјев- ши мој стомак, али је ипак сјео, говорећи да је недавно оперисао кичму послије причешћа, пришао ми је, још је дном ми с е захвалио и даровао ми икону патријарха павла на моју велику радост, уз неизмјерну захвалност дра- гом богу, охрабрена одлазим на порођај и на свијет доносим наше осмо дијете, павла би- ла сам сигурна да је добио право име шта за вас зна чи велика породица? да ли вам неко помаже? сања: ја сам најстарија од шесторо дјеце мојих родитеља гледајући колику радост дјеца причињавају и колика љубав се буди код свих у широј породици, било је нормал- но да пожелим да и ја имам ви ше дјеце ме- ђутим, у кући са десет чланова потребна је добра организација на првом мјесту су сви, па тек онда ти отац зоран: никакву помоћ до сада нисмо примили велика породица је привилегија и ја сам живео у великој, али вишенационалној, породици у сиротишту, гдје смо и срби и хрвати и муслимани били блиски као браћа и бринули се једни о дру- гима лишени родитељског старања, у тре- нуцима потиштености, чудесна машта нас је водила ка родитељима мени је дочаравала лик оца, к ако са њим сједим, како га грлим и са њим причам још тада сам прижељки- вао породицу са пуно дјеце, како бих осје -тио породичну срећу која ми је у сиротишту тако недостајала ми се много радујемо ка- да видимо како добитком брата или сестре сви недостаци нестају нађемо се у чуду када праве људске вриједности испливају у нашој дјеци то није од нас, него то собом доноси један долазак из породилишта треба бде- ти над д јецом и тада се може видјети да те окружује срећа и радост која излази из дјете- та и хоће да види одјек код родитеља ако је одјек негативан, ако је родитељ равнодушан и неопрезан, дијете се затвара и удаљује од њега најбољи одговор нам могу дати дјеца они се држе правила: „само се не удаљавај од оца и мајке и све ће бити добро“ зато су дјеца најспокојнија људска бића у овом сви- јету ако се одржи бар у малом да осјете да је бог са нама, да смо сви ми дјеца и да је отац ту поред нас, онда је највећи ризик не ући у ризик доста дјеце у породици за родитеље је „камен темељац“ живе наде, као божијих сарадника који у законитом браку рађају и христос придаје велики значај свадби, гдје се вјенчавају природа бога и човјека како и када се вера пробудила у вама? о зоран: сањини родитељи су из дворо- ва код бијељине родили су шесторо дјеце били су медицински радници, а сада су дјед и бака који имају двадесеторо унучади своју вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 43 дјецу су крштавали по рођењу усмјеравали су их ка спортским активностима дјечаци су играли фудбал од тога су сви имали ве- лику корист, у погледу дисциплине и поро- дичне организованости сања је била „вуко- вац“, али и врсни каратиста такође, у раном дјетињству родитељи су крстили мог брата владу, мене и сестру марицу у јасеници код тузле, у храму светог апостола петра и па- вла али, због очеве склоности ка алкохолу, социјална установа нас је смјестила у дом за незбринуту дјецу „војо перић“ у тузли од предшколског узраста одрасли смо у си- ротишту све до завршетка основне школе о родитељима смо могли само маштати, а тек пред почетак овога рата 1991 смо доне- кле успоставили контакт са родитељима те ратне године добио сам понуду да упишем богословију, али мој сан је био да во зим ау- тобус зато сам уписао средњу саобраћајну школу и завршио први разред уз то сам ра- дио у једној радионици, такође у фотограф- ској радњи, а преко лета организовано са братом долазио на плантаже пкб-а гдје смо брали воће прекретница у мом животу би- ла је одлука социјалне установе да се укине издржавање за сву српску дјецу тако смо препуштени улици сестра је имала 12 годи- на и молили смо да њу задрже директорица, муслиманка, показала је велику хуманост и задржала ју је и легално тада ме је бра т на- говорио да прихватим понуду и тако сам се обрео у богословији манастира крка рат је трајао, брат и сестра су остали у тузли, и че- тири године нисмо имали контакта мој брат, који сада има осморо дјеце, и сестра успјели су да избјегну у швајцарску кад сам упознао сању у бијељини, имала је 18 година чекала ме је двије године да завршим богословију и вјенчани смо у манастиру тавна 1997 годи- не одмах сам добио парохију у лужанима, између брода и дервенте, са шест минира- них цркава и парохијских домова, срушеним кућама, одбеглим народом ту је у другом свјетском рату убијен и свештеномученик милош петровић служио сам литургију у школској учионици мала црквена заједница покренула је изградњу нове цркве сања је била за пјевницом са дјецом увијек кажем да су помоћници свештенику као анђели не може се служити без њих ту смо били шест година а потом десет година у селу попови код бијељине тамо су двије цркве задужби- не: павловића, који су подигли и павлови- ћа мост, и цр ква са етно селом, задужбина станишића често смо долазили породично у београд на јутарње службе патријарха па- вла сада у бијељини, у цркви св великому- ченика георгија, већ шест година служим са још двојицом свештеника какве активности постоје у вашој цркви? о зоран: постоји црквени одбор, коло српских сестара, шаховска секција сарадња са школама, институцијама, фирмама, поли- тичким партијама, указује да је положај цр- кве значајан после литургије – трпеза љу- бави, народ се дружи обилазимо болнице, старачке домове вишедетне хришћанске породице 44 5 / 2019 поред осморо деце, да ли је т ешко бити попадија? сања: сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже, јер се у њега уздамо сваки дан с е јави нешто ново, али не при -ступам томе као неким препрекама него све што дође пред мене схватим као изазов, а он може бити само покретач тако васпита- вамо и нашу дјецу одгајати осморо дјеце је рударски посао у три смјене хвала драгом богу на том неизмјерном дару колико год да понекад буде тешко, никада не бих поже- љела да је другачије као да је неко отворио врата и ре као: „изволи, уђи у т ај сан“ циљ нашег живота је да подигнемо нашу дјецу, да будемо поносни на њих, а они с ами на себе све остало је мало у поређењу са тим имали смо велику част да једном приликом супруг служи са митрополитом амфилохијем и да се сви причестимо видјевши дјецу око нас, када је сазнао да их имамо осморо, река
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
Одреднице:
12
Свеска: 374 | Мисија и исихија
...пошто је увелико био огрезао у пијанство он је у храм долазио саДУБОКИМ 📌 покајањем, скрушена срца;
упућивао сам га да стоји на једном скрајнутом
месту, незапажен, с тим што бих стао испред ње-
га тако
...пошто је увелико био огрезао у пијанство он је у храм долазио са
МЕТА инфо: Р:23747 К:179660 Д:99
| Свеска 374 |
Свеска: 374 | Мисија и исихија
... а што се, како ми се чини, одно- си на проблем о коме говориш“, те да се позове- мо на речи христове, или наведемо поуку неког светитеља сећам се једног случаја који ме је потресао до сржи у наш скромни храм у паризу долазио је један свештеник који никада није служио, пошто је увелико био огрезао у пијанство он је у храм долазио са дубоким покајањем, скрушена срца; упућивао сам га да стоји на једном скрајнутом месту, незапажен, с тим што бих стао испред ње- га тако да се, деси ли му се да посрне, свали на мене, те да то нико не примети доцније, за вре- ме немачке окупације, у једном моменту догоди се да наш парохијски свештеник буде ухапшен; заменио га је управо тај свештеник, који обично није био у стању да служи пошто није био трезан али, он је од тога момента дошао себи и почео обављати богослужења: служио је са сузама, са таквом дубином, која је потресала наше душе једном приликом дошао сам к њему на исповест, отворио му своју душу, а он је стајао поред мене и плакао нада мном – не крокодилским сузама пијанца, него изливајући сузе састрадања и разу- мевања када сам завршио исповест, казао ми је: „ти знаш какав сам ја човек; нисам достојан ни да хришћанска етика старац није просто човек који се дуго бавио пастирским радом и који је стекао одређене навике или искуство; у правом смислу реч старац значи нешто друго: то је благодатно стање старци се не „изграђују“, старци се рађају силом духа светога 16 4 / 2020 слушам твоју исповест, ни да ти дајем савете али, ти си млад, пред тобом је читав живот; дођи себи, немој постати онакав какав сам ја, и ради тога ћу ти казати шта би ти христос поручио у јеванђе- љу“ навео ми је неколико речи христа спаси- теља то је за мене била једна од најпотреснијих исповести у животу овај човек дошао је до дна у своме покајању, и из тих дубина могао је и у мени родити покајање, био је кадар дати савет – савет на основу његовог властитог трагичног живота, али освештан речима христовим и његовим уче- њем то је други пример на који је начин могуће обављати исповедање постоји још један, трећи ниво то је стараштво – ниво оних људи који су, да се изразим слико- вито, прошли скоро читав пут до капија царства небеског; они можда нису ушли у њега, а можда су и били припуштени онамо, али су затим посла- ти назад на земљу, к нама, како би нас водили ка томе царству ето, то је старац то је човек који је прошао читав пут до дубина своје душе, који је дошао до оног места где је у бићу његовом за- печаћен лик божији, и који је кадар да говори из тих дубина али, нико не може сам себе начинити старцем, и, ако бих могао да се тако изразим, нико се не рађа као старац старци су људи којих се дотакла благодат духа светога и који су се на њу одазвали и били верни, верни ономе чему нас учи христос и верни ономе што дух свети говори у душама њиховим старци су веома ретка појава и када се говори о стараштву, о свештенству, о „младоста- раштву“, морамо имати на уму да овде није реч о телесном узрасту, о томе да ли имаш седу бра- ду или још увек светлосмеђе коврџе, него о томе до које те је дубине прожео дух свети, чему си се научио и шта си кадар казати при томе старац неће неизоставно давати заповести; он може да саветује, може да упућује, али је дужан да чува, да штити нашу слободу, јер бог не тражи слуге себи, него оне који ће му бити деца, браћа, сестре: „ви- ше вас не називам слугама, јер слуга не зна воље господара свога, а ја вам све казах“ овога се мо- ра опомињати сваки духовник и зато свако од нас који идемо путем свештен- ства стално мора постављати себи питање: где се налазим? да ли сам просто свештеник – поштен, ваљан савршитељ тајни, кадар да кажем добру реч на проповеди, или сам човек са већим иску- ством, тако да са људима могу да поделим и вла- стито искуство и оно што сам сазнао од других, или ми у датом моменту – не обавезно све време, него у датом моменту – дух свети казује: „овоме човеку реци то и то“? познати су ми случајеви из живота духовника нашег доба, када се човек исповедао, духовник се молио, слушао његову исповест, да би затим уместо одговора на оно о чему је тај човек гово- рио духовник давао одговор на оно што није би- ло изречено, на оно што му је дух свети открио у вези са тим човеком – не о неким нарочитим гре- сима, него о тајни његове душе ово ми је позна- то на основу искуства више људи који су долази- ли на исповест да би принели искрено покајање због свега онога што су о себи знали, али којима је духовник одговарао и у вези са оним што они сами о себи још нису знали зато није потребно тражити стараштво; потребно је тражити да се буде ваљан савршитељ тајни и човек спреман да своју душу подели са оним ко се исповеда или ко је дошао ради савета, и то без приказивања себе у неком нарочитом светлу, него једноставно де- лећи своје искуство онако као што то чинимо са добрим пријатељем потребно је имати на уму и то да свештеник на исповести није судија у кратком обраћању које свештеник изговара на почетку исповести казује се: „немој се стидети преда мном: ја сам само све- док, говориш са христом“ али, зашто је потребан сведок? да би се на ово питање дао одговор, потребно је разјаснити зна- чење значење речи „сведок“ та реч има најма- ње три значења замислите ову ситуацију: иде- те улицом и изненада видите обрачун долази полиција и испитује вас: „шта сте видели?“ вама је апсолутно свеједно ко је прав, а ко крив – ви једноставно излажете полицајцу шта сте видели нисте у позицији да браните једног, а да бацате дрвље и камење на другог – ви само описујете оно што су ваше очи виделе или ваше уши чуле постоји још једна позиција сведока – на суду: такав сведок говори у прилог оптуженог или про- тив њега он је начинио избор али постоји и сведок у потпуно другачијем смислу – то је нама најближи човек кога пози- вамо да буде сведок на нашем венчању, да буде сведок најтајанственијих – у буквалном или са- кралном смислу те речи – прилика нашег жи- хришћанска етика јул / август 2020 17 вота, сведок кога желимо да имамо поред себе када нам се дешава нешто најчудесније или нај- ужасније свештеник је управо овакав сведок он је попут жениковог пријатеља, који приводи женика невести или невесту женику он је прија- тељ жеников у том смислу што присуствује тајни сусрета бога и човека који се каје то је нешто нај- чудесније што се може замислити бог га позива да присуствује том дубинском сусрету, том вен- чању живе душе са живим богом са каквим само осећањем овде ваља стајати свештенику! колико он мора имати на уму да је он само сведок – не у позицији човека са стране који се нашао у при- лици да види нешто, него да је позван да буде су- деоник у тој тајни брачног сусрета и ако је тако, он мора да разуме да се сусрет догађа између спаситеља и покајника, да он сам, као пријатељ женика, приводи покајника као невесту и стоји у удивљењу, у трепету пред овом тајном када би се и најнеискуснији свештеник овако постављао према исповести, он би већ био савршилац тај- не; а старац је старац тек онда када се управо на овај начин може постављати спрам човека – и на исповести, и изван исповести, приликом сваког сусрета покушао сам да одговорим на питање по чему се старац разликује од обичног духовника, и то- лико бих волео да из свег гласа, да ме цела русија чује, ускликнем: браћо моја, свештеници, чувајте се! чувајте се, немојте преузимати улогу која не одговара вашем духовном узрасту, будите јед- ноставни! будите једноставно свештеници – то је већ тако много! човек који силом благодати духа светога може да одслужи литургију, да крсти де- те, да помаже миром – то није мало, то је нешто толико велико! и потребно је увек у овом погледу тражити смирење не у оном смислу: „авај, ја сам ништа, нисам достојан“ - све су то само речи; а смире- ње се састоји у томе да се посматра шта се савр- шава између бога и човека и да се поима да ти са тим немаш никакве везе, да ти не можеш да то створиш, да ниси кадар то да учиниш и да ти је једино дато да у свештеном трепету, у страху божијем присуствујеш томе чуду овде почиње, и то само почиње, свештениково смирење а шта је смирење – ми не знамо они који га поседују не дефинишу га, а они који га немају мешају сми- рење са другим осећајима смирење је таква отвореност према богу, такво удивљење, такво умиљење ако свештеник овакво стање развија у себи не само у односу према богу, него и пре- ма свакоме човеку који долази к њему, он може да постане духовник наиме, тада се он себе неће ни сетити, јер је сав прожет свештеним трепетом, љубављу, страхом божијим, ликовањем, и у све- му томе нема никаквог места за сећање на себе; нема више места ни за сујету, ни за гордост, ни за ученост – ни за шта јер то је тајна љубави игуман иларион: какав смисао придајете појму послушања када је реч о узајамним односима између духовног оца и духовног чеда у парохиј- ској, а не у манастирској пракси? митрополит антоније: желео бих да се људи- ма све време понавља поука да се послушање не састоји у беспоговорном испуњавању свештени- кових наређења, чак и уколико је реч о саветима реч послушање потиче од речи „слушање“, и циљ послушања је да се човек научи одвајању од вла- ститих мисли, од властитог односа према ствари- ма и да се пажљиво односи према ономе што му говори други човек овде почиње послушање, и оно се не односи само на црквену праксу, него на све узајамне односе између људи када нам се неко обраћа, ми га углавном ско- ро и не слушамо, будући да, док он говори, ми већ припремамо одговор на његове речи већ од овога треба преваспитати себе када неко раз- хришћанска етика митрополит антоније блум (1914–2003) (извор: јандекс) 18 4 / 2020 говара с тобом, затвори свој ум за све сопствене мисли и пажљиво слушај његове речи, слушај их тако да схватиш на који их начин он изговара, да ухватиш смисао који он придаје тим речима, а не само да распознаш њихово звучање и тек када те речи дођу до твоје свести, када их појмиш, ка- да их прихватиш као сведочанство искуства или трагања другога човека, тек онда можеш отво- рити врата сопственог ума, срца, искуства и ода- звати се на њих али, док човек говори с тобом, потребно је само да га слушаш, а ми то углавном нисмо кадри као што сам рекао, док нам се не- ко обраћа, ми већ припремамо одговор и зато не чујемо оно што би он желео да нам пренесе наи- ме, веома често речи не задовољавају; оне само делимично преносе оно што човек жели да изра- зи, а на нама је да пажљиво ослушкујемо знате како већ бива са слушањем песме: ре- чи могу бити веома једноставне, али нас понесе мелодија потребно је управо на овај начин на- учити слушати другог човека – сваког другог чо- века, а не само духовника, – да га слушамо исто као што слушамо песму речи истинито и тачно изражавају оно што су дужне да изразе, али њих, као неки талас, носе мелодија ако не чујеш мело- дију, него само речи, нећеш моћи да појмиш оно што је њима изражено има једна немачка песма у којој се каже отприлике следеће: „реци шта је то скривено у тој краткој песмици, како си могао да је толико заволиш? — у њу је унето мало звучно- сти, мало хармоније и читава душа“ превод није сасвим адекватан, није довољан, али управо на овај начин треба да се поставимо према свакоме човеку који разговара са нама а када са нама говори духовни отац, дужни смо да слушамо његове речи и да у позадини тих ре- чи ухватимо дубину, или одсуство дубине њего- вог духовног искуства дешава се да свештеник каже нешто веома једноставно, али да те речи дођу до душе човекове и у њој изазову експлози- ју а може да се догоди и да свештеник говори са- мо од ума, да понавља оно што му је било речено сећам се једног случаја када сам још у младости био инструктор у дечијим камповима, професор л а зандер окупио је предаваче и децу и позвао на огледни час једног веома знаменитог пропо- ведника, за кога је знао читав париз; тај је човек пленио све одрасле који су имали прилике да га слушају чувени проповедник, који није имао ис- куства у раду са децом, одржао је огледни час, који је све одрасле довео у усхићење говорио је на високом интелектуалном нивоу, суптилно, дубоко, истинито када се час завршио, лав алек- сандрович је зауставио једног седмогодишњег дечака и упитао га: „шта мислиш о овом часу?“ а дечкић му одговори страшним речима: „било је јако интересантно! само ми је жао што овај попа не верује у то што прича“ ово није била истина, међутим, проповедникове речи биле су толико биране, тема је обрађена на таквом интелектуал- ном нивоу, да дете није могло допрети до душе тога човека, тако да му се учинило да су све то празне речи, звоно које звечи веома је важно опомињати се овога када говоримо с неким чо- веком или га слушамо с друге стране, неки пут човек говори нешто веома једноставно, и те речи допиру до таквих дубина наше душе, да могу бити почетак нашег обраћења богу или промене нашег живљења у сећање ми навире овај догађај када сам био средњошколац, на велики петак група младих људи окупила се да се крај плаштанице помо- ли скупа са једним изванредним свештеником, оцем георгијем шумкином био је то човек неве- роватне унутарње једноставности, који се ничим није истицао, ничим није падао у очи он је ду- го стајао крај плаштанице, у једном моменту се окренуо нама, и видели смо да му по лицу теку сузе; казао нам је: „данас је христос умро за сва- кога од нас хајде да плачемо због тога што смо ми узрок његове смрти“ клекнуо је, и ми смо заплакали те речи дотакле су се наших душа у њима није било никакве науке, – оне су биле су- шта истина, и ми је нисмо прихватили пуким слу- шањем речи, него на основу тога на који су начин оне биле изречене, прихватили смо је због изра- за лица тога свештеника, због суза његових, због тога што пред плаштаницом он других речи није нашао у области монаштва читао сам мноштво жи- тија светих, имам увид у одређени круг духовне литературе оно што ме највише задивљује јесте то што старац, духовни отац, игуман, пустињак из дубина свога искуства поручује нешто човеку ко- ји му поставља питање, па чак и човеку који га и није ништа питао, али кога је он погледао и осе- тио: потребно је саопштити му то и то неки пут то нису само речи, које нам откривају одређени хришћанска етика јул / август 2020 19 смисао; то може бити и инструкција: „учини то и то“ учини то и то, јер ако не учиниш, него будеш само размишљао и гризао се, никада се нећеш померити с места чак и манастирско послушање састоји се у избору духовника са којим си у са- звучју, који је кадар да те дубоко заволи у господу и кога можеш да прихватиш као човека датог ти од бога усудићу се да дам пример из свога живота ка- да ми је било седамнаест година, пошао сам у храм света три јерарха, у то доба једини руски храм у паризу који је остао веран московској патријаршији кренуо сам на свеноћно бденије, али некако се десило да сам толико задоцнио да је богослужење већ било завршено служило се у једној подрумској просторији; зауставио сам се крај врата и спазио монаха који се пењао уз др- вене степенице погледах га: у њему је била та- ква апсолутна унутрашња сабраност, усредсре- ђеност, такав мир, да сам му пришао и обратио му се: „не знам ко сте, али молим вас, будите ми духовни отац“ никада нисам зажалио због овог поступка он ми није давао никаква послушања; живео је духовним животом, некаквим дубин- ским животом, и на моја питања на исповести од- говарао је кратко, једноставно, јасно, без учених мудровања али, увек сам имао утисак, некакав осећај да је он велика лађа која плови пучином морском, док сам ја чун који је дугачким канапом привезан за ту лађу он је отпловио далеко, ја се још нисам ни приближио месту где је он боравио, али је битно да ме он вуче за собом ето, у томе се састојало послушање, јер он није давао запове- сти, него је са мном делио свој живот, своју душу, своју молитву уочи његове смрти господ нам је на известан начин показао ко је био наш старац био је боле- стан, и написао ми је једно кратко писмо у коме је стајало: „познао сам тајну созерцатељног ћута- ња, сада могу да умрем“ имао је срчани удар, и трећег дана се упокојио послушање њему није се састојало у испуњавању наређења него у томе да свим својим бићем ослушкујем његов живот, његову душу, дубине које су се откривале – божи- је дубине, откриване у његовим дубинама и када је реч о односу духовника у парохији са духовним чедима, он им углавном може давати конкретне савете о томе на који начин да се моле, како да достигну трезвење, чистоту срца и чисто- ту тела итд он може да даје конкретне савете, и тих се савета ваља придржавати али, сам духов- ник мора бити веома опрезан у погледу тога шта саветује, јер неки пут он не познаје околности у којима дати човек живи, тако да пружи савет који се не може испунити сећам се једног човека који ми је дошао и поверио се: „шта да радим? пре- дајем књижевност на факултету; био сам на ис- повести, и духовник ми је казао да од сада више не читам никакву световну литературу како да се поставим?“ одговорио сам му да ћу поразго- варати са духовником, и он је одступио од своје препоруке, јер се у датим околностима радило о безумној одлуци могло би се навести мноштво таквих случајева, – накупило их се читаво море, – када духовник говори теоријски, не узимајући у обзир ни властито искуство, ни духовну истину узајамни однос духовника са духовним чедом састоји се у томе да духовник посматра дубине те душе, да их ослушкује, да настоји да схвати ту душу и да никада не говори ништа што није до краја промишљено и што би се могло показати као саблазан — наставак у следећем броју — хришћанска етика 20 4 / 2020 тема броја: мисија и исихија молитва у гетсиманији, детаљ мозаика, црква светог марка, венеција, 13 век (извор: википедија) јул / август 2020 21 тема броја: мисија и исихија однос мисије и молитвеног искуства је те- ма која има дугу предисторију наиме, још у старом завету ми видимо многе пра- веднике који се наизменично усамљују како би се богу молили, а потом од њега добијају поруке које су усмерене ка даљем сведоче- њу другим људима такав је случај са про- роком илијом, исаијом и многим другима праведницима јовово трпљење у молитви је било потом безгласно сведочанство које је многима око њега посведочило присуство и силу божију молитва старозаветних пра- ведника је често израз крајње изнемоглости од напора да се нешто у свету промени та- ко пророк илија пада пред господа у агони- ји која је до те мере драматична, да он мо- ли господа да умре јер види да реч вере не допире до срца народа коме је послата: „а сам (илија) отиде у пустињу дан хода; и до- шав седе под смреку, и зажеле да умре и ре- че: доста је већ, господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих“ (1 цар 19, 4) ипак, господ га опоравља и даје му снагу која се најбоље описује оном новозаветном поуком којом је господ охрабрио посусталог апостола павла, говорећи му да се сила бо- жија у немоћи показује савршена (2 кор 12, 9) упечатљив је пример пророка и боговид- ца мојсија након изласка из египта, народ није дуго остао захвалан богу и мојсију док је пророк био у молитви на гори синају, где је чекао да чује глас божији, народ је већ са- лио златно теле (2 мојс 32) то говори о не- јовово трпљење у молитви било је безгласно сведочанство које је многима око њега посведочило присуство и силу божију нека се светли светлост ваша пред људима тема броја презвитер александар р јевтић мојсије добија таблице закона, мозаик, манастир свете катарине, синај, 6 век (извор: https://wwwicon-artinfo/) 22 4 / 2020 тема броја постојаности вере, као и о притајеној тежњи за идолопоклонством убрзо се зацарио сва- ки вид разврата овај пагански дух је прет- ња која до данас остаје на снази повратак мојсија са таблицама закона које усмерава- ју народ шта треба чинити, доноси поновно подсећање на бога тако видимо прожима- ње молитвеног искуства појединца са миси- онарским подухватом који има у односу на заједницу у новом завету, господ исус христос на- ставља молитвену праксу удаљавања од светске вреве како би се у миру обратио богу оцу четрдесет дана и ноћи постио је, одолевајући ђавољим искушењима (мт 4) тада се враћа међу људе да их спасава од греха и смрти, а потом изговара чувену бе- седу на гори (мт 5) тиме нам даје јасан рас- поред: молитва, па мисија супротно би био подухват који није на сигурном терену, ни за проповедника ни за његове слушаоце на много места у еванђелским текстовима мо- жемо видети сличне примере на крају, пред страдање господ одлази у гетсимански врт (мт 26, 36–46) да се помоли тамо он моли да га мимоиђе чаша страдања тумачења која су се бавила овим местом (посебно свети максим исповедник), у јеку борбе са монотелитима у 7 веку, разјаснила су у великој мери како је дошло до овакве жеље христове наиме, његова природна људска воља није се супротставила божан- ској она је тиме и различита од па- ле људске изборне (гномичке воље) ова жеља сведочи о томе да људској природи није била првобитно од бога намењена смрт, те христос негодује управо јер зна за достојанство и из- ворно назначење људске природе која је усмерена ка животу вечном ми, као људи, учествујемо у очишћењу своје из- борне воље на тај на- чин што се кроз држање заповести божијих и дотицање благодати кроз светотајински живот уподобљавамо христу изборна во- ља, тада постаје потврда божије воље, баш по примеру пресвете богородице када јој се јавио архангел га- врило са благовешћу слобода воље заузима ва- жно место у мисионарском подвигу прозелитизам и различити видови под- мићивања људи ради вер- ских интереса показали су се кроз историју много пута штетним и краткорочним српски народ је веко- вима на различитим просторима које је насељавао одоле- вао притисцима да пристане да проме- ни своју веру цена је била висока: живот у крајњем сирома- штву, а често и смрт, о смирење као мисионарење упечатљив је пример који описује ар- химандрит андреј (конанос) говорећи о једном чувеном мисионару, који је имао изузетне успехе у свом подвигу пропове- ди, он наводи да је у највећем успеху био повучен у један забачени манастир у по- слушности је прихватио овакву одлуку, одолевши сујети и слави људској ипак, његова мисија по речима конаноса није тада престала вест о оваквом његовом поступку далеко је допрла многима је била поука како да сагледавају своју слу- жбу и улогу у животу цркве тако је он на- ставио свој мисионарски рад: молитвом је обилазио цео свет василиј васиљевич розанов (1856–1919), руски књижевник, филозоф, књижевни критичар и новинар (извор: јандекс) јул / август 2020 23 че,у сведоче историјски извори , али и пи- сци попут симе матавуља зато је наш народ овакав вид мисије презирао, и увек га лако препознавао у чувеној приповеци на крају света, нико- лај љесков описује како је превртљива она вера која се усвојила неискрено он овде опомиње и православне мисионаре да не смеју своје људске успехе у мисионарењу поставити на прво место број обраћених у веру не сме бити критеријум успешности проповедника насупрот томе, сведочан- ство њиховог живота је најбоља мера и про- цена време је судија успеха свети василије острошки и други светитељи су својим мо- литвеним подвигом, остали најбољи миси- онари до данас ипак, и за земног живота они су се пожртвовано давали народу који им је био поверен то су наставили да чине и по упокојењу дешава се данас да они мо- литвом помогну, онда када је свака помоћ од стране земних показала своју немоћ господ кроз њих пројављује силу своју, али и нама даје поуку о снази молитве руски философ василије розанов (1856– 1919) некада је упозоравао на опасност црквеног живота који се затворио у круг порте за њега је то била саблазан и издаја христовог учења тек након розанова, као и у многим другим случајевима пророчке уло- ге руских философа, поједини теолози су те- матизовали питање односа хришћанства и културе флоровски је међу првима многи до данас нису схватили важност ове теме и често се виде крајности једни мисле да је бог само у црквеном дворишту други да су храмови непотребни молитвени возглас у миру изиђимо нас упућује на другачије ста- новиште у храм треба да уђемо, потом да изађемо у свет са сведочанством вере је- дан мудрац је поручио да истина која није у стању сама себе да брани, не заслужује да се назове истина старац вукашин из клепаца и многи други су нам показали да не треба да се бојимо шта ћемо рећи кад нас изведу пред судове (мк 13, 11) истовремено, морамо се трудити да оправдамо речи којим нас је го- спод заветовао: тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе оца вашега на небесима (мт 5, 16) увек треба да нас опомињу речи светог апо- стола павла, које следујући пророку исаији (ис 52, 5), поручују: „јер се име божије због вас хули међу незнабошцима“ (рим 2, 24) уколико свој живот будемо проверавали молитвом, упућеном господу да нам дарује мир у срце и осветли пут којим да пођемо, нећемо залутати тада ћемо моћи и друге да поведемо ка светлости на крају тунела, ка господу који нам у светлим хаљинама иде у сусрет из будућности на крају, према речима некога од ота- ца, љубав којом љубимо бога је иста она којом љубимо и људе око нас поучно, али и упозоравајуће у току припреме овог броја православ- ног мисионара, из штампе је изашла књига презвитера александра јевтића, под на- зивом господе, где станујеш? у питању су текстови нашег сталног сарадника и чла- на редакције, које је у нашем часопису об- јављивао у последњој деценији презви- теру александру од срца честититамо на објави књиге и желимо да и даље настави са усрдним мисионарским радом на њиви господњој! 24 4 / 2020 оба термина, мисија и исихија, у истори- ји хришћанства и цркве заузимају битно место тичу се не само одређених историј- ских епоха у којима се појављују и у којима су били доминантни, него су термини који се понављају кроз историју цркве такође, оба ова појма на први поглед могу да бу- ду супротстављена, али је истори- ја цркве показала да то није баш тако оно што је најбитније јесте питање: да ли су мисија и иси- хија нешто што и данас јесте актуелно, или се о њима гово- ри са сетом, сећајући се вре- мена апостолâ који су ширили хришћанску веру, многих све- титеља који су своје народе про- светили хришћанском вером, попут свете нине, просветитељке грузије, или руског кнеза владимира, све- тих кирила и методија или времена светих подвижника који су са дубоком посве- ћеношћу чували преда- ње молитве, сматрали је нечим за шта човек треба да се бори до свог последњег даха, а нарочито подвижника који су, обитавајући у пустињама египта, палестине, синаја и свете горе, из- гарали да молитва постане сједињена са њиховим дисањем, а ум и срце везани за име господа исуса христа мисија је нешто што се налази у самој ср- жи хришћанства реч потиче из латинског језика и значи посланство тако би ми- сија заправо могла бити повезана са самим послањем сина божијег у свет: „као што је отац послао ме- не, и ја шаљем вас“ (јн 20, 21; уп 13, 20; мт 28, 18–20) након свога васкрсења, христос го- вори апостолима да оста- ну у јерусалиму док се не обуку у силу са висине да би били сведоци њего- вог страдања и вас- крсења: „него ћете примити силу када сиђе свети дух на вас; и биће- те ми сведоци у јерусалиму и по свој јудеји и самарији и све до краја зе- мље (дап 1, 8) након силаска светог духа, у делима апо- столским чита- тема броја у бити исихије, мимо свих теолошких спекулација, лежи исконска и заправо једина потреба човека да своју растрзану природу и вољу обједини у целовито и смислено постојање а оно је немогуће без бога срж и пракса мисије и исихије владимир пекић архимандрит софроније сахаров 1896–1993 као светогорски монах, фотографија из 1930-их (извор: http://wwwisihazmru/) јул / август 2020 25 мо чувену беседу/говор апостола петра који је по свом циљу мисионарски он потврђује себе и апостоле као сведоке христове и по- зива присутне да се покају и поверују у бла- гу вест и приброје се заједници која овде и сада сведочи вечни живот и љубав божију (уп дап 2, 14–41) све ово показује да хри- шћанство јесте вера проповеди (киригме) о царству која се преноси кроз живе сведоке и посленике тога царства дакле, хришћан- ска реч о спасењу света није философска спекулација која наглашава и издваја веч- не истине наспрам оних које су подложне ишчезавању, нити је намењена одређеном и уском кругу људи који су, игром судбине/ сплетом околности (како је коме воља да ту- мачи), имали привилегију да им нешто буде откривено или показано тако апостол јован почиње своју посланицу речима: „што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (речи) живота; и живот се јави, и видели смо, и сведочимо, и обја- вљујемо вам живот вечни, који беше у оца и јави се нама; што смо видели и чули обја- вљујемо вама да и ви с нама имате заједни- цу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом христом“ (1 јн 1,1–3) у пи- тању је реч која је намењена да се пропове- да и исприча свима, јер ако није тако, онда она губи смисао због тога у посланици је- врејима, после чувене приповести о вери и њеним носиоцима у старом завету, апостол закључује: „и сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је бог нешто бо- ље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство“ (јевр 11, 39–40) исихија је термин скован у монашко-те- олошкој литератури који је преподобни јустин ћелијски превео као „молитвено ти- ховање“ од самих почетака монаштва, циљ подвижника је да оду на место где могу да ослушну глас божији то је била пустиња симболично, она означава и гранични про- стор између живота и смрти и на тој гра- ници стојећи, човеково биће је усредсре- ђеније и спремније да занеми и ослушкује шта бог има да му поручи у усамљености, где је човек хтео – не хтео, упућен на себе долази се до сазнања да једино молитва богу тј сам бог јесте оно једино потребно човеку (ср лк 10, 42) тако су монаси оту- ђујући се од света хитали ка богу у коме је, парадоксално, цео свет био сагледаван очима којим га гледа бог то је све добило своју форму кроз познату исусову молитву за коју се први везује преподобни јован лествичник и синајска пракса молитве, да би своју пуну афирмацију добила на светој гори и то у 14 веку са светим григоријем паламом ту дугачку традицију, свети гри- горије успева да богословски потпуно обје- дини и повеже са основним претпоставка- ма хришћанске теологије и антропологије у бити исихије, мимо свих теолошких спе- кулација, лежи исконска и заправо једина потреба човека да своју растрзану приро- ду и вољу обједини у целовито и смислено постојање а оно је немогуће без бога, јер је само христос тај који човека исцељује, тј чини га целим исцељење бива једино у љубави какву је христос показао кроз сво- је унижење, постајући човек и страдајући на крсту (уп фил 2, 5–11) смисао молитве, стога, није механичко понављање посеб- них и светих речи он се налази у томе да је молитва љубавна жеља како ума тако и срца, душе и тела а њен циљ је да човек тема броја исихија је термин скован у монашко-теолошкој литератури који је преподобни јустин ћелијски превео као „молитвено тиховање“ 26 4 / 2020 тема броја пребива кроз молитву у близини божијој како пише свети јован лествичник: „немој рећи да ниси ништа стекао, ако у молитви проводиш доста времена, а не видиш ника- квог плода добитак је већ то што се молиш какво би ти веће благо и требало – него да се припијаш уз господа и живиш непреста- но у јединству с њим“ (поука 28)? у каквој дакле вези могу бити мисија и исихија? јер, прва је отвореност према све- ту, а друга води скривености срца ипак, ово није препрека нити су мисија и исихи- ја супротност термин исихија би се могао заменити са термином доживљај наиме, исихастичко искуство подразумева сусрет са богом, његово присуство манифесто- вано кроз нестворену божанску светлост другим речима, то је оприсутњење ствар- ности будућег царства божијег овде и сада у конкретном појединцу такав човек бива храм духа светога, извор из кога тече вода у живот вечни, у коме пребива сам христос (уп рим 8, 11, 14; 1 кор 6, 15, 19; јн 4, 14; гал 2, 20) највећи мисионар хришћанства – апостол павле –наглашава како је кључ- ни тренутак његовог живота био сусрет са васкрслим христом на путу за дамаск (дап 9, 3–7; 22, 7–8; 26, 12–18;гал 1, 12; 1 кор 15, 9) управо због тог виђења, он не мари мно- го за устаљене ауторитете чак и у самој цркви, већ му је мотив и жеља да истину о обећању божијем и спасењу кроз хри- ста пренесе, ако је могуће, до крајева зе- мље на његовом примеру је очигледно да без непосредног доживљаја тј сусрета са христом свака реч је празна ко је окусио царство божије и носи га у себи, он може и другима да га проповеда јер, по речи- ма апостола павла: „и реч моја и проповед моја не би у убедљивим речима људске му- дрости, него у показивању духа и силе да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили божијој а мудрост говоримо међу савршенима, али не мудрост овога века, ни кнезова овога века који су пролазни; него говоримо премудрост божију у тајни са- кривену, коју предодреди бог пре векова за славу нашу“ (1 кор 2, 4–7 и даље види) попут апостола павла су и свети словен- ски просветитељи кирило и методије света браћа су такође своје унутрашње искуство сусрета са христом преносили словенима и поред недаћа и страдања која су трпели, јер су знали да то искуство, уколико не поделе, могу завршити попут лењог слуге из приче о талантима (мт 25, 14–30; лк 19, 12–27) али превасходно им је било да ту радост поделе са онима којима је доносе у прошлом ве- ку многи су, а најпре светогорски старци и светитељи, попут силуана, софронија, пор- фирија, пајсија, јосифа исихасте, искуство и праксу своје молитве и виђења бога прено- сили хришћанима, па и онима ван цркве примери свете солунске браће и савреме- них стараца и подвижника говоре о превас- ходној потреби унутрашње мисије, у оквиру саме цркве поготово у блиској прошлости, али и данас оно што се показује је да се, иа- ко данас многи себе сматрају хришћанима, хришћански живот и етос слабо или готово уопште не практикују поновно сведочење и проповед треба да буде упућена онима унутар цркве, тј који су њени чланови са- мо формално с обзиром на данашње видо- ве комуникације, то сведочење може веома лако допрети до оних изван цркве такође, мисија и исихија су нашли веома добар ба- ланс кроз ликове подвижника који су поме- нути али, исто тако не треба занемарити сведочанство новог завета, где је нагласак на друштвеном сведочењу, на служењу бли- жњима и узајамности у љубави, врлини и помоћи која треба да прожима хришћанске заједнице тј парохије јер, у оно време је доминантна идеја била pax romana испод које су лежале дубоке друштвене поделе и неправде веома слично бива и данас у са- временом и глобализованом друштву као хришћани, мисију и исихију, које репрезен- тују два богата правца пројаве хришћанске вере у овом свету и веку, треба да практи- кујемо тако да се у нашем делању покаже оно што је срж оба а то је: „ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави божије, која је у христу исусу господу нашем“ (рим 8, 39) јул / август 2020 27 тема броја ако се трагајући за одговором на пита- ње из наслова задржимо на термино- лошкој равни, онда је он врло једноставан: исихија је молитвено тиховање њен сми- сао, међутим, много је дубљи и обухвата опсег далеко шири од пуке дефиниције или самог терминолошког значења садржаји и нивои тог опсега, на које желимо овде да укажемо, јесу од кључне важности за пра- вославну духовност исихија извире из јеванђеља то значи да је она потврда jеванђелских порука, сим- бола и слика основне одреднице исиха- стичког приступа налазе се у јеванђељима ево само неколико најважнијих: духовна потреба за молитвом у осами — „а ти када се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу своме који је у тајности“ (мт 6, 6); сам господ одлазио је на пуста места да се помоли – „изиђе на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви бо- гу“ (лк 6, 12) сличан опис имамо и на дру- гим местима(мк 6, 46; 11, 19; лк 4, 42; мт 14, 23–24) такође, „господ би одведен духом у пустињу“ (лк 4, 1), где је провео четрдесет дана у посту и молитви, борећи са са иску- шењима која је наметао лукави непријатељ учесталост ових места управо говори о зна- чају молитве у тишини и осами с тим у вези, треба истаћи да су се неки од најважнијих догађаја из јеванђеља – попут преображе- ња на гори таворској и исусове молитве у гетсиманијском врту – одвијали скоро мимо људи, само уз присуство тројице апосто- ла, у свечаној тишини и трепету и у опису тих догађаја осећа се исихастички тон све ово говори да исихазам није некакав екс- клузивитет мањег дела монаштва, настао у одређеним временима, већ да је само семе исихије посејано јеванђељем плодови су дошли касније исихија је најдиректнији и најбржи пут ка богу управо зато што извире из јеван- ђеља, за исихију су везане најдубље исти- не које говоре где, како и када човек мо- же да пронађе бога „царство божије је унутра у вама“ (лк 17, 21), а где је царство ту је и цар славе (пс 24, 7) али, да би се „видело“ царство божије и цар славе нео- тема броја основне одреднице исихастичког приступа налазе се у јеванђељима управо зато што извире из јеванђеља, за исихију су везане најдубље истине које говоре где, како и када човек може да пронађе бога шта је исихија? виктор вицановић преображење христово, икона, синај, 12 век (извор: википедија) 28 4 / 2020 тема броја пходно је прочистити ум и срце – „блаже- ни чисти срцем јер ће бога видети“ (мт 5, 8) дакле, неопходан је морални и духов- ни преображај којим се прочишћава ум и срце, чинећи да, на крају, из срца излазе само добре мисли и намере ум у тако очи- шћеном срцу види боголикост човека јер она почиње да исијава божанском силом и лепотом али, да би се одржало такво стање духовне чистоте неопходна је не- прекидна молитва у којој призивамо име господње зато што „нема другог имена којим бисмо се могли спасити“ (дап 4, 12) непрекидним призивањем имена господ- њег, које има божанску моћ („моћ имена“ – термин митрополита калистоса вера), кроз умиљење и топлину срца, човек осе- ћа божије присуство у себи и то - конкрет- но, кроз плодове духа светог: „љубав, ра- дост, мир, дуго трпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање“ (гал 5, 22, 23) претходно речено је предуслов за следе- ћу етапу у духовном животу исихија је пут за учествовање нетвар- ним божанским енергијама свети григори- је палама, најзначајније име исихастичког покрета у 13 и 14 веку, опитно је, а затим и теоријски, описао и објаснио како мали и смртни човек може бити причасник нетвар- них божијих енергија „узнемиривши“ део црквене јавности, „прозападно оријентиса- не“ (позната полемика са валамом), св гри- горије палама је на крају успео да задобије подршку цркве за своје тумачење могућ- ности учешћа човека у божијим нетварним енергијама савременом вернику и читаоцу прилично неспремном за високе теолошке расправе довољно је да се удуби у догађај на гори таворској (слика говори више него хиљаду речи), како би разумео шта значи учествовати (партиципирати) у нетварним божанским енергијама свети апостоли петар, јаков и јован својим телесним очи- ма видели су таворску светлост христове преображене телесне природе и чули очев глас са неба: „ово је син мој љубљени, њега послушајте“ интересантно је да у јеванђе- љу по марку, у стиху пре описа овог чуде- сног догађаја, пише: „има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство божије да је дошло у сили“ (мк 9, 1) ако су ове речи увод у опис и ту- мачење самог преображења, онда то значи да је таворска светлост, у којој су чулно и опитно партиципирали апостоли, заправо слика царства божијег које се јавља у сили та енергија може се непосредно доживети није виђење светлости божанске приро- де једини „доказ“ учествовања у нетварним енергијама многи духовни дарови – про- роковање, прозорљивост, дар исцељења, духовно руковођење и други — такође представљају учествовање у нетварним енергијама које бог даје људима онолико колико они то могу да приме (јакоже можа- ху – како стоји у тропару празника прео- бражења) у ширем смислу, свака благодат духа светог коју човек може да осети и до- живи, може се разумети као учествовање у нетварним божијим енергијама да ли исихија, схваћена на наведени на- чин, може бити инспирација и путоказ за мисију цркве у садашњем времену? не са- мо да може, него она то и мора бити тре- ба отворено рећи да мисија (мисионарско деловање) лако може да склизне у разне странпутице, представљајући цркву (цр- квено учење) претежно на филозофски, културолошки, традиционални (етнофиле- тистички) или неки други начин посебно је опасно ако се црква представи и доживи као интересна организација или „обредни сервис“ да би се избегле ове странпутице треба се увек враћати исихији као суштини православне духовности ако верник заи- ста жели да се приближи богу, ако хоће да осети благодат духа светог, ако жели да се, попут светог апостола павла, увери у речи „не живим више ја, него христос живи у ме- ни“, онда је исихија најједноставнији начин да то постигне свете тајне, свете (хришћан- ске) врлине и исихастичко приближавање (пребивање у) богу јесу велико тројство православног духовног живота то би тре- бало да буде основна порука у мисионар- ском деловању цркве јул / август 2020 29 тема броја о значају исихазма и односу тиховања и мисије цркве; о начину превазилажења анти-исихастичких исушења, као и о поро- дици као домаћој цркви, разговарали смо са петком луковић, катихетом прве београд- ске гимназије на самом почетку нашег разговора који ће бити саображен са темом овог броја, упознајте нас са ликом и делом светог григорија паламе, као и са његовим до- приносом на пољу исихазма? – свети григорије палама је један од представника епохе византијског богосло- вља живио је у првој половини 14 вијека као син сенатора на двору цара андроника ii палеолога, имао је прилику да стекне од- лично класично и хришћанско образовање међутим, између сјајне свјетске каријере и монашког живота, бира монаштво, у чему ће га слиједити и његова два брата, дви- је сестре и мајка удовица иако је изабрао пут чисте молитве и тиховања, живот светог григорија (притом и не толико дуг, свега 63 године) није протекао баш мирно у напору да одбрани не само исихију (тиховање), већ и богословско наслеђе по питању суштине и енергије божије, палама доживљава да бу- де третиран као јеретик у сопственој цркви ипак, доживио је и да се такве осуде оповрг- ну истина је убрзо изашла на видјело тако и настаје опус овог светитеља: борбом за истину вјере његови списи, омилије и пи- сма су догматско-полемичког и морално- аскетског садржаја он постаје највећи бого- слов и теоретичар исихазма (који је потекао још од светог симеона новог богослова), али је дошао у конфронтацију са мишљењем савременикâ светог григорија, прије свих са варлаамом калабријским дакле, говоримо о богослову и епископу који је врло брзо, након само 9 година од свог престављења, био канонизован за свеца у чему је сагледан исихазам и да ли он је својствен само монасима? – исихазам свакако није својствен само монасима то потврђује и намјера мона- ха-исихастâ који су још у јеку те молитвене традиције, у солуну, створили кружок који се старао да прошири свој утицај и на инте- лектуалну елиту исихазам је подвижнички начин хришћанског живота, који се прово- ди у тиховању (исихији) уз непрестану ису- сову молитву: господе исусе христе, сине божији, помилуј ме ову аскетску традицију одликује опитни или доживљајни карактер богопознања то значи да постоји могућ- ност да видимо и познамо бога, а да то није искључиво путем интелектуалног сазнања, емоција или чула исихазам је пут до таквог познања онако како су христови ученици тема броја разговор са петком луковић, катихетом прве београдске гимназије ако заиста волимо бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! разговор водио: бранислав илић 30 4 / 2020 тема броја видјели бога на гори тавору, како је павле на путу за емаус, како су виђене све старо- завјетне и новозавјетне теофаније (богоја- вљења), и ми данас можемо созерцавати ту исту теофанију, свјетлост, ту енергију бо- жију, кроз исихију говоримо о нествореној свјетлости која долази од нествореног бо- га, о божијој оприсутњеној енергији овдје у свијету бранећи исихију, палама брани могућност непосредног општења са богом и истинско обожење често се каже да живимо у анти-исиха- стичном времену – да потреба за аскезом постоји видимо из тренутне ситуације у којој се налази чо- вјек и сва природа свједоци смо једне екс- плоатације како човјека, тако и остале тво- ревине нажалост, тек кад једно друштво погоди нека пошаст, била то болест или рат или нека друга друштвена, економска или политичка, на крају духовна криза, од које можда све и почиње, онда немамо куд не- го да се лијечимо и поправљамо потреба за аскезом дол
... а што се, како ми се чини, одно- си на проблем о коме говориш“, те да се позове- мо на речи христове, или наведемо поуку неког светитеља сећам се једног случаја који ме је потресао до сржи у наш скромни храм у паризу долазио је један свештеник који никада није служио, пошто је увелико био огрезао у пијанство он је у храм долазио са дубоким покајањем, скрушена срца; упућивао сам га да стоји на једном скрајнутом месту, незапажен, с тим што бих стао испред ње- га тако да се, деси ли му се да посрне, свали на мене, те да то нико не примети доцније, за вре- ме немачке окупације, у једном моменту догоди се да наш парохијски свештеник буде ухапшен; заменио га је управо тај свештеник, који обично није био у стању да служи пошто није био трезан али, он је од тога момента дошао себи и почео обављати богослужења: служио је са сузама, са таквом дубином, која је потресала наше душе једном приликом дошао сам к њему на исповест, отворио му своју душу, а он је стајао поред мене и плакао нада мном – не крокодилским сузама пијанца, него изливајући сузе састрадања и разу- мевања када сам завршио исповест, казао ми је: „ти знаш какав сам ја човек; нисам достојан ни да хришћанска етика старац није просто човек који се дуго бавио пастирским радом и који је стекао одређене навике или искуство; у правом смислу реч старац значи нешто друго: то је благодатно стање старци се не „изграђују“, старци се рађају силом духа светога 16 4 / 2020 слушам твоју исповест, ни да ти дајем савете али, ти си млад, пред тобом је читав живот; дођи себи, немој постати онакав какав сам ја, и ради тога ћу ти казати шта би ти христос поручио у јеванђе- љу“ навео ми је неколико речи христа спаси- теља то је за мене била једна од најпотреснијих исповести у животу овај човек дошао је до дна у своме покајању, и из тих дубина могао је и у мени родити покајање, био је кадар дати савет – савет на основу његовог властитог трагичног живота, али освештан речима христовим и његовим уче- њем то је други пример на који је начин могуће обављати исповедање постоји још један, трећи ниво то је стараштво – ниво оних људи који су, да се изразим слико- вито, прошли скоро читав пут до капија царства небеског; они можда нису ушли у њега, а можда су и били припуштени онамо, али су затим посла- ти назад на земљу, к нама, како би нас водили ка томе царству ето, то је старац то је човек који је прошао читав пут до дубина своје душе, који је дошао до оног места где је у бићу његовом за- печаћен лик божији, и који је кадар да говори из тих дубина али, нико не може сам себе начинити старцем, и, ако бих могао да се тако изразим, нико се не рађа као старац старци су људи којих се дотакла благодат духа светога и који су се на њу одазвали и били верни, верни ономе чему нас учи христос и верни ономе што дух свети говори у душама њиховим старци су веома ретка појава и када се говори о стараштву, о свештенству, о „младоста- раштву“, морамо имати на уму да овде није реч о телесном узрасту, о томе да ли имаш седу бра- ду или још увек светлосмеђе коврџе, него о томе до које те је дубине прожео дух свети, чему си се научио и шта си кадар казати при томе старац неће неизоставно давати заповести; он може да саветује, може да упућује, али је дужан да чува, да штити нашу слободу, јер бог не тражи слуге себи, него оне који ће му бити деца, браћа, сестре: „ви- ше вас не називам слугама, јер слуга не зна воље господара свога, а ја вам све казах“ овога се мо- ра опомињати сваки духовник и зато свако од нас који идемо путем свештен- ства стално мора постављати себи питање: где се налазим? да ли сам просто свештеник – поштен, ваљан савршитељ тајни, кадар да кажем добру реч на проповеди, или сам човек са већим иску- ством, тако да са људима могу да поделим и вла- стито искуство и оно што сам сазнао од других, или ми у датом моменту – не обавезно све време, него у датом моменту – дух свети казује: „овоме човеку реци то и то“? познати су ми случајеви из живота духовника нашег доба, када се човек исповедао, духовник се молио, слушао његову исповест, да би затим уместо одговора на оно о чему је тај човек гово- рио духовник давао одговор на оно што није би- ло изречено, на оно што му је дух свети открио у вези са тим човеком – не о неким нарочитим гре- сима, него о тајни његове душе ово ми је позна- то на основу искуства више људи који су долази- ли на исповест да би принели искрено покајање због свега онога што су о себи знали, али којима је духовник одговарао и у вези са оним што они сами о себи још нису знали зато није потребно тражити стараштво; потребно је тражити да се буде ваљан савршитељ тајни и човек спреман да своју душу подели са оним ко се исповеда или ко је дошао ради савета, и то без приказивања себе у неком нарочитом светлу, него једноставно де- лећи своје искуство онако као што то чинимо са добрим пријатељем потребно је имати на уму и то да свештеник на исповести није судија у кратком обраћању које свештеник изговара на почетку исповести казује се: „немој се стидети преда мном: ја сам само све- док, говориш са христом“ али, зашто је потребан сведок? да би се на ово питање дао одговор, потребно је разјаснити зна- чење значење речи „сведок“ та реч има најма- ње три значења замислите ову ситуацију: иде- те улицом и изненада видите обрачун долази полиција и испитује вас: „шта сте видели?“ вама је апсолутно свеједно ко је прав, а ко крив – ви једноставно излажете полицајцу шта сте видели нисте у позицији да браните једног, а да бацате дрвље и камење на другог – ви само описујете оно што су ваше очи виделе или ваше уши чуле постоји још једна позиција сведока – на суду: такав сведок говори у прилог оптуженог или про- тив њега он је начинио избор али постоји и сведок у потпуно другачијем смислу – то је нама најближи човек кога пози- вамо да буде сведок на нашем венчању, да буде сведок најтајанственијих – у буквалном или са- кралном смислу те речи – прилика нашег жи- хришћанска етика јул / август 2020 17 вота, сведок кога желимо да имамо поред себе када нам се дешава нешто најчудесније или нај- ужасније свештеник је управо овакав сведок он је попут жениковог пријатеља, који приводи женика невести или невесту женику он је прија- тељ жеников у том смислу што присуствује тајни сусрета бога и човека који се каје то је нешто нај- чудесније што се може замислити бог га позива да присуствује том дубинском сусрету, том вен- чању живе душе са живим богом са каквим само осећањем овде ваља стајати свештенику! колико он мора имати на уму да је он само сведок – не у позицији човека са стране који се нашао у при- лици да види нешто, него да је позван да буде су- деоник у тој тајни брачног сусрета и ако је тако, он мора да разуме да се сусрет догађа између спаситеља и покајника, да он сам, као пријатељ женика, приводи покајника као невесту и стоји у удивљењу, у трепету пред овом тајном када би се и најнеискуснији свештеник овако постављао према исповести, он би већ био савршилац тај- не; а старац је старац тек онда када се управо на овај начин може постављати спрам човека – и на исповести, и изван исповести, приликом сваког сусрета покушао сам да одговорим на питање по чему се старац разликује од обичног духовника, и то- лико бих волео да из свег гласа, да ме цела русија чује, ускликнем: браћо моја, свештеници, чувајте се! чувајте се, немојте преузимати улогу која не одговара вашем духовном узрасту, будите јед- ноставни! будите једноставно свештеници – то је већ тако много! човек који силом благодати духа светога може да одслужи литургију, да крсти де- те, да помаже миром – то није мало, то је нешто толико велико! и потребно је увек у овом погледу тражити смирење не у оном смислу: „авај, ја сам ништа, нисам достојан“ - све су то само речи; а смире- ње се састоји у томе да се посматра шта се савр- шава између бога и човека и да се поима да ти са тим немаш никакве везе, да ти не можеш да то створиш, да ниси кадар то да учиниш и да ти је једино дато да у свештеном трепету, у страху божијем присуствујеш томе чуду овде почиње, и то само почиње, свештениково смирење а шта је смирење – ми не знамо они који га поседују не дефинишу га, а они који га немају мешају сми- рење са другим осећајима смирење је таква отвореност према богу, такво удивљење, такво умиљење ако свештеник овакво стање развија у себи не само у односу према богу, него и пре- ма свакоме човеку који долази к њему, он може да постане духовник наиме, тада се он себе неће ни сетити, јер је сав прожет свештеним трепетом, љубављу, страхом божијим, ликовањем, и у све- му томе нема никаквог места за сећање на себе; нема више места ни за сујету, ни за гордост, ни за ученост – ни за шта јер то је тајна љубави игуман иларион: какав смисао придајете појму послушања када је реч о узајамним односима између духовног оца и духовног чеда у парохиј- ској, а не у манастирској пракси? митрополит антоније: желео бих да се људи- ма све време понавља поука да се послушање не састоји у беспоговорном испуњавању свештени- кових наређења, чак и уколико је реч о саветима реч послушање потиче од речи „слушање“, и циљ послушања је да се човек научи одвајању од вла- ститих мисли, од властитог односа према ствари- ма и да се пажљиво односи према ономе што му говори други човек овде почиње послушање, и оно се не односи само на црквену праксу, него на све узајамне односе између људи када нам се неко обраћа, ми га углавном ско- ро и не слушамо, будући да, док он говори, ми већ припремамо одговор на његове речи већ од овога треба преваспитати себе када неко раз- хришћанска етика митрополит антоније блум (1914–2003) (извор: јандекс) 18 4 / 2020 говара с тобом, затвори свој ум за све сопствене мисли и пажљиво слушај његове речи, слушај их тако да схватиш на који их начин он изговара, да ухватиш смисао који он придаје тим речима, а не само да распознаш њихово звучање и тек када те речи дођу до твоје свести, када их појмиш, ка- да их прихватиш као сведочанство искуства или трагања другога човека, тек онда можеш отво- рити врата сопственог ума, срца, искуства и ода- звати се на њих али, док човек говори с тобом, потребно је само да га слушаш, а ми то углавном нисмо кадри као што сам рекао, док нам се не- ко обраћа, ми већ припремамо одговор и зато не чујемо оно што би он желео да нам пренесе наи- ме, веома често речи не задовољавају; оне само делимично преносе оно што човек жели да изра- зи, а на нама је да пажљиво ослушкујемо знате како већ бива са слушањем песме: ре- чи могу бити веома једноставне, али нас понесе мелодија потребно је управо на овај начин на- учити слушати другог човека – сваког другог чо- века, а не само духовника, – да га слушамо исто као што слушамо песму речи истинито и тачно изражавају оно што су дужне да изразе, али њих, као неки талас, носе мелодија ако не чујеш мело- дију, него само речи, нећеш моћи да појмиш оно што је њима изражено има једна немачка песма у којој се каже отприлике следеће: „реци шта је то скривено у тој краткој песмици, како си могао да је толико заволиш? — у њу је унето мало звучно- сти, мало хармоније и читава душа“ превод није сасвим адекватан, није довољан, али управо на овај начин треба да се поставимо према свакоме човеку који разговара са нама а када са нама говори духовни отац, дужни смо да слушамо његове речи и да у позадини тих ре- чи ухватимо дубину, или одсуство дубине њего- вог духовног искуства дешава се да свештеник каже нешто веома једноставно, али да те речи дођу до душе човекове и у њој изазову експлози- ју а може да се догоди и да свештеник говори са- мо од ума, да понавља оно што му је било речено сећам се једног случаја када сам још у младости био инструктор у дечијим камповима, професор л а зандер окупио је предаваче и децу и позвао на огледни час једног веома знаменитог пропо- ведника, за кога је знао читав париз; тај је човек пленио све одрасле који су имали прилике да га слушају чувени проповедник, који није имао ис- куства у раду са децом, одржао је огледни час, који је све одрасле довео у усхићење говорио је на високом интелектуалном нивоу, суптилно, дубоко, истинито када се час завршио, лав алек- сандрович је зауставио једног седмогодишњег дечака и упитао га: „шта мислиш о овом часу?“ а дечкић му одговори страшним речима: „било је јако интересантно! само ми је жао што овај попа не верује у то што прича“ ово није била истина, међутим, проповедникове речи биле су толико биране, тема је обрађена на таквом интелектуал- ном нивоу, да дете није могло допрети до душе тога човека, тако да му се учинило да су све то празне речи, звоно које звечи веома је важно опомињати се овога када говоримо с неким чо- веком или га слушамо с друге стране, неки пут човек говори нешто веома једноставно, и те речи допиру до таквих дубина наше душе, да могу бити почетак нашег обраћења богу или промене нашег живљења у сећање ми навире овај догађај када сам био средњошколац, на велики петак група младих људи окупила се да се крај плаштанице помо- ли скупа са једним изванредним свештеником, оцем георгијем шумкином био је то човек неве- роватне унутарње једноставности, који се ничим није истицао, ничим није падао у очи он је ду- го стајао крај плаштанице, у једном моменту се окренуо нама, и видели смо да му по лицу теку сузе; казао нам је: „данас је христос умро за сва- кога од нас хајде да плачемо због тога што смо ми узрок његове смрти“ клекнуо је, и ми смо заплакали те речи дотакле су се наших душа у њима није било никакве науке, – оне су биле су- шта истина, и ми је нисмо прихватили пуким слу- шањем речи, него на основу тога на који су начин оне биле изречене, прихватили смо је због изра- за лица тога свештеника, због суза његових, због тога што пред плаштаницом он других речи није нашао у области монаштва читао сам мноштво жи- тија светих, имам увид у одређени круг духовне литературе оно што ме највише задивљује јесте то што старац, духовни отац, игуман, пустињак из дубина свога искуства поручује нешто човеку ко- ји му поставља питање, па чак и човеку који га и није ништа питао, али кога је он погледао и осе- тио: потребно је саопштити му то и то неки пут то нису само речи, које нам откривају одређени хришћанска етика јул / август 2020 19 смисао; то може бити и инструкција: „учини то и то“ учини то и то, јер ако не учиниш, него будеш само размишљао и гризао се, никада се нећеш померити с места чак и манастирско послушање састоји се у избору духовника са којим си у са- звучју, који је кадар да те дубоко заволи у господу и кога можеш да прихватиш као човека датог ти од бога усудићу се да дам пример из свога живота ка- да ми је било седамнаест година, пошао сам у храм света три јерарха, у то доба једини руски храм у паризу који је остао веран московској патријаршији кренуо сам на свеноћно бденије, али некако се десило да сам толико задоцнио да је богослужење већ било завршено служило се у једној подрумској просторији; зауставио сам се крај врата и спазио монаха који се пењао уз др- вене степенице погледах га: у њему је била та- ква апсолутна унутрашња сабраност, усредсре- ђеност, такав мир, да сам му пришао и обратио му се: „не знам ко сте, али молим вас, будите ми духовни отац“ никада нисам зажалио због овог поступка он ми није давао никаква послушања; живео је духовним животом, некаквим дубин- ским животом, и на моја питања на исповести од- говарао је кратко, једноставно, јасно, без учених мудровања али, увек сам имао утисак, некакав осећај да је он велика лађа која плови пучином морском, док сам ја чун који је дугачким канапом привезан за ту лађу он је отпловио далеко, ја се још нисам ни приближио месту где је он боравио, али је битно да ме он вуче за собом ето, у томе се састојало послушање, јер он није давао запове- сти, него је са мном делио свој живот, своју душу, своју молитву уочи његове смрти господ нам је на известан начин показао ко је био наш старац био је боле- стан, и написао ми је једно кратко писмо у коме је стајало: „познао сам тајну созерцатељног ћута- ња, сада могу да умрем“ имао је срчани удар, и трећег дана се упокојио послушање њему није се састојало у испуњавању наређења него у томе да свим својим бићем ослушкујем његов живот, његову душу, дубине које су се откривале – божи- је дубине, откриване у његовим дубинама и када је реч о односу духовника у парохији са духовним чедима, он им углавном може давати конкретне савете о томе на који начин да се моле, како да достигну трезвење, чистоту срца и чисто- ту тела итд он може да даје конкретне савете, и тих се савета ваља придржавати али, сам духов- ник мора бити веома опрезан у погледу тога шта саветује, јер неки пут он не познаје околности у којима дати човек живи, тако да пружи савет који се не може испунити сећам се једног човека који ми је дошао и поверио се: „шта да радим? пре- дајем књижевност на факултету; био сам на ис- повести, и духовник ми је казао да од сада више не читам никакву световну литературу како да се поставим?“ одговорио сам му да ћу поразго- варати са духовником, и он је одступио од своје препоруке, јер се у датим околностима радило о безумној одлуци могло би се навести мноштво таквих случајева, – накупило их се читаво море, – када духовник говори теоријски, не узимајући у обзир ни властито искуство, ни духовну истину узајамни однос духовника са духовним чедом састоји се у томе да духовник посматра дубине те душе, да их ослушкује, да настоји да схвати ту душу и да никада не говори ништа што није до краја промишљено и што би се могло показати као саблазан — наставак у следећем броју — хришћанска етика 20 4 / 2020 тема броја: мисија и исихија молитва у гетсиманији, детаљ мозаика, црква светог марка, венеција, 13 век (извор: википедија) јул / август 2020 21 тема броја: мисија и исихија однос мисије и молитвеног искуства је те- ма која има дугу предисторију наиме, још у старом завету ми видимо многе пра- веднике који се наизменично усамљују како би се богу молили, а потом од њега добијају поруке које су усмерене ка даљем сведоче- њу другим људима такав је случај са про- роком илијом, исаијом и многим другима праведницима јовово трпљење у молитви је било потом безгласно сведочанство које је многима око њега посведочило присуство и силу божију молитва старозаветних пра- ведника је често израз крајње изнемоглости од напора да се нешто у свету промени та- ко пророк илија пада пред господа у агони- ји која је до те мере драматична, да он мо- ли господа да умре јер види да реч вере не допире до срца народа коме је послата: „а сам (илија) отиде у пустињу дан хода; и до- шав седе под смреку, и зажеле да умре и ре- че: доста је већ, господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих“ (1 цар 19, 4) ипак, господ га опоравља и даје му снагу која се најбоље описује оном новозаветном поуком којом је господ охрабрио посусталог апостола павла, говорећи му да се сила бо- жија у немоћи показује савршена (2 кор 12, 9) упечатљив је пример пророка и боговид- ца мојсија након изласка из египта, народ није дуго остао захвалан богу и мојсију док је пророк био у молитви на гори синају, где је чекао да чује глас божији, народ је већ са- лио златно теле (2 мојс 32) то говори о не- јовово трпљење у молитви било је безгласно сведочанство које је многима око њега посведочило присуство и силу божију нека се светли светлост ваша пред људима тема броја презвитер александар р јевтић мојсије добија таблице закона, мозаик, манастир свете катарине, синај, 6 век (извор: https://wwwicon-artinfo/) 22 4 / 2020 тема броја постојаности вере, као и о притајеној тежњи за идолопоклонством убрзо се зацарио сва- ки вид разврата овај пагански дух је прет- ња која до данас остаје на снази повратак мојсија са таблицама закона које усмерава- ју народ шта треба чинити, доноси поновно подсећање на бога тако видимо прожима- ње молитвеног искуства појединца са миси- онарским подухватом који има у односу на заједницу у новом завету, господ исус христос на- ставља молитвену праксу удаљавања од светске вреве како би се у миру обратио богу оцу четрдесет дана и ноћи постио је, одолевајући ђавољим искушењима (мт 4) тада се враћа међу људе да их спасава од греха и смрти, а потом изговара чувену бе- седу на гори (мт 5) тиме нам даје јасан рас- поред: молитва, па мисија супротно би био подухват који није на сигурном терену, ни за проповедника ни за његове слушаоце на много места у еванђелским текстовима мо- жемо видети сличне примере на крају, пред страдање господ одлази у гетсимански врт (мт 26, 36–46) да се помоли тамо он моли да га мимоиђе чаша страдања тумачења која су се бавила овим местом (посебно свети максим исповедник), у јеку борбе са монотелитима у 7 веку, разјаснила су у великој мери како је дошло до овакве жеље христове наиме, његова природна људска воља није се супротставила божан- ској она је тиме и различита од па- ле људске изборне (гномичке воље) ова жеља сведочи о томе да људској природи није била првобитно од бога намењена смрт, те христос негодује управо јер зна за достојанство и из- ворно назначење људске природе која је усмерена ка животу вечном ми, као људи, учествујемо у очишћењу своје из- борне воље на тај на- чин што се кроз држање заповести божијих и дотицање благодати кроз светотајински живот уподобљавамо христу изборна во- ља, тада постаје потврда божије воље, баш по примеру пресвете богородице када јој се јавио архангел га- врило са благовешћу слобода воље заузима ва- жно место у мисионарском подвигу прозелитизам и различити видови под- мићивања људи ради вер- ских интереса показали су се кроз историју много пута штетним и краткорочним српски народ је веко- вима на различитим просторима које је насељавао одоле- вао притисцима да пристане да проме- ни своју веру цена је била висока: живот у крајњем сирома- штву, а често и смрт, о смирење као мисионарење упечатљив је пример који описује ар- химандрит андреј (конанос) говорећи о једном чувеном мисионару, који је имао изузетне успехе у свом подвигу пропове- ди, он наводи да је у највећем успеху био повучен у један забачени манастир у по- слушности је прихватио овакву одлуку, одолевши сујети и слави људској ипак, његова мисија по речима конаноса није тада престала вест о оваквом његовом поступку далеко је допрла многима је била поука како да сагледавају своју слу- жбу и улогу у животу цркве тако је он на- ставио свој мисионарски рад: молитвом је обилазио цео свет василиј васиљевич розанов (1856–1919), руски књижевник, филозоф, књижевни критичар и новинар (извор: јандекс) јул / август 2020 23 че,у сведоче историјски извори , али и пи- сци попут симе матавуља зато је наш народ овакав вид мисије презирао, и увек га лако препознавао у чувеној приповеци на крају света, нико- лај љесков описује како је превртљива она вера која се усвојила неискрено он овде опомиње и православне мисионаре да не смеју своје људске успехе у мисионарењу поставити на прво место број обраћених у веру не сме бити критеријум успешности проповедника насупрот томе, сведочан- ство њиховог живота је најбоља мера и про- цена време је судија успеха свети василије острошки и други светитељи су својим мо- литвеним подвигом, остали најбољи миси- онари до данас ипак, и за земног живота они су се пожртвовано давали народу који им је био поверен то су наставили да чине и по упокојењу дешава се данас да они мо- литвом помогну, онда када је свака помоћ од стране земних показала своју немоћ господ кроз њих пројављује силу своју, али и нама даје поуку о снази молитве руски философ василије розанов (1856– 1919) некада је упозоравао на опасност црквеног живота који се затворио у круг порте за њега је то била саблазан и издаја христовог учења тек након розанова, као и у многим другим случајевима пророчке уло- ге руских философа, поједини теолози су те- матизовали питање односа хришћанства и културе флоровски је међу првима многи до данас нису схватили важност ове теме и често се виде крајности једни мисле да је бог само у црквеном дворишту други да су храмови непотребни молитвени возглас у миру изиђимо нас упућује на другачије ста- новиште у храм треба да уђемо, потом да изађемо у свет са сведочанством вере је- дан мудрац је поручио да истина која није у стању сама себе да брани, не заслужује да се назове истина старац вукашин из клепаца и многи други су нам показали да не треба да се бојимо шта ћемо рећи кад нас изведу пред судове (мк 13, 11) истовремено, морамо се трудити да оправдамо речи којим нас је го- спод заветовао: тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе оца вашега на небесима (мт 5, 16) увек треба да нас опомињу речи светог апо- стола павла, које следујући пророку исаији (ис 52, 5), поручују: „јер се име божије због вас хули међу незнабошцима“ (рим 2, 24) уколико свој живот будемо проверавали молитвом, упућеном господу да нам дарује мир у срце и осветли пут којим да пођемо, нећемо залутати тада ћемо моћи и друге да поведемо ка светлости на крају тунела, ка господу који нам у светлим хаљинама иде у сусрет из будућности на крају, према речима некога од ота- ца, љубав којом љубимо бога је иста она којом љубимо и људе око нас поучно, али и упозоравајуће у току припреме овог броја православ- ног мисионара, из штампе је изашла књига презвитера александра јевтића, под на- зивом господе, где станујеш? у питању су текстови нашег сталног сарадника и чла- на редакције, које је у нашем часопису об- јављивао у последњој деценији презви- теру александру од срца честититамо на објави књиге и желимо да и даље настави са усрдним мисионарским радом на њиви господњој! 24 4 / 2020 оба термина, мисија и исихија, у истори- ји хришћанства и цркве заузимају битно место тичу се не само одређених историј- ских епоха у којима се појављују и у којима су били доминантни, него су термини који се понављају кроз историју цркве такође, оба ова појма на први поглед могу да бу- ду супротстављена, али је истори- ја цркве показала да то није баш тако оно што је најбитније јесте питање: да ли су мисија и иси- хија нешто што и данас јесте актуелно, или се о њима гово- ри са сетом, сећајући се вре- мена апостолâ који су ширили хришћанску веру, многих све- титеља који су своје народе про- светили хришћанском вером, попут свете нине, просветитељке грузије, или руског кнеза владимира, све- тих кирила и методија или времена светих подвижника који су са дубоком посве- ћеношћу чували преда- ње молитве, сматрали је нечим за шта човек треба да се бори до свог последњег даха, а нарочито подвижника који су, обитавајући у пустињама египта, палестине, синаја и свете горе, из- гарали да молитва постане сједињена са њиховим дисањем, а ум и срце везани за име господа исуса христа мисија је нешто што се налази у самој ср- жи хришћанства реч потиче из латинског језика и значи посланство тако би ми- сија заправо могла бити повезана са самим послањем сина божијег у свет: „као што је отац послао ме- не, и ја шаљем вас“ (јн 20, 21; уп 13, 20; мт 28, 18–20) након свога васкрсења, христос го- вори апостолима да оста- ну у јерусалиму док се не обуку у силу са висине да би били сведоци њего- вог страдања и вас- крсења: „него ћете примити силу када сиђе свети дух на вас; и биће- те ми сведоци у јерусалиму и по свој јудеји и самарији и све до краја зе- мље (дап 1, 8) након силаска светог духа, у делима апо- столским чита- тема броја у бити исихије, мимо свих теолошких спекулација, лежи исконска и заправо једина потреба човека да своју растрзану природу и вољу обједини у целовито и смислено постојање а оно је немогуће без бога срж и пракса мисије и исихије владимир пекић архимандрит софроније сахаров 1896–1993 као светогорски монах, фотографија из 1930-их (извор: http://wwwisihazmru/) јул / август 2020 25 мо чувену беседу/говор апостола петра који је по свом циљу мисионарски он потврђује себе и апостоле као сведоке христове и по- зива присутне да се покају и поверују у бла- гу вест и приброје се заједници која овде и сада сведочи вечни живот и љубав божију (уп дап 2, 14–41) све ово показује да хри- шћанство јесте вера проповеди (киригме) о царству која се преноси кроз живе сведоке и посленике тога царства дакле, хришћан- ска реч о спасењу света није философска спекулација која наглашава и издваја веч- не истине наспрам оних које су подложне ишчезавању, нити је намењена одређеном и уском кругу људи који су, игром судбине/ сплетом околности (како је коме воља да ту- мачи), имали привилегију да им нешто буде откривено или показано тако апостол јован почиње своју посланицу речима: „што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о логосу (речи) живота; и живот се јави, и видели смо, и сведочимо, и обја- вљујемо вам живот вечни, који беше у оца и јави се нама; што смо видели и чули обја- вљујемо вама да и ви с нама имате заједни- цу, а наша заједница је са оцем и са сином његовим исусом христом“ (1 јн 1,1–3) у пи- тању је реч која је намењена да се пропове- да и исприча свима, јер ако није тако, онда она губи смисао због тога у посланици је- врејима, после чувене приповести о вери и њеним носиоцима у старом завету, апостол закључује: „и сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је бог нешто бо- ље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство“ (јевр 11, 39–40) исихија је термин скован у монашко-те- олошкој литератури који је преподобни јустин ћелијски превео као „молитвено ти- ховање“ од самих почетака монаштва, циљ подвижника је да оду на место где могу да ослушну глас божији то је била пустиња симболично, она означава и гранични про- стор између живота и смрти и на тој гра- ници стојећи, човеково биће је усредсре- ђеније и спремније да занеми и ослушкује шта бог има да му поручи у усамљености, где је човек хтео – не хтео, упућен на себе долази се до сазнања да једино молитва богу тј сам бог јесте оно једино потребно човеку (ср лк 10, 42) тако су монаси оту- ђујући се од света хитали ка богу у коме је, парадоксално, цео свет био сагледаван очима којим га гледа бог то је све добило своју форму кроз познату исусову молитву за коју се први везује преподобни јован лествичник и синајска пракса молитве, да би своју пуну афирмацију добила на светој гори и то у 14 веку са светим григоријем паламом ту дугачку традицију, свети гри- горије успева да богословски потпуно обје- дини и повеже са основним претпоставка- ма хришћанске теологије и антропологије у бити исихије, мимо свих теолошких спе- кулација, лежи исконска и заправо једина потреба човека да своју растрзану приро- ду и вољу обједини у целовито и смислено постојање а оно је немогуће без бога, јер је само христос тај који човека исцељује, тј чини га целим исцељење бива једино у љубави какву је христос показао кроз сво- је унижење, постајући човек и страдајући на крсту (уп фил 2, 5–11) смисао молитве, стога, није механичко понављање посеб- них и светих речи он се налази у томе да је молитва љубавна жеља како ума тако и срца, душе и тела а њен циљ је да човек тема броја исихија је термин скован у монашко-теолошкој литератури који је преподобни јустин ћелијски превео као „молитвено тиховање“ 26 4 / 2020 тема броја пребива кроз молитву у близини божијој како пише свети јован лествичник: „немој рећи да ниси ништа стекао, ако у молитви проводиш доста времена, а не видиш ника- квог плода добитак је већ то што се молиш какво би ти веће благо и требало – него да се припијаш уз господа и живиш непреста- но у јединству с њим“ (поука 28)? у каквој дакле вези могу бити мисија и исихија? јер, прва је отвореност према све- ту, а друга води скривености срца ипак, ово није препрека нити су мисија и исихи- ја супротност термин исихија би се могао заменити са термином доживљај наиме, исихастичко искуство подразумева сусрет са богом, његово присуство манифесто- вано кроз нестворену божанску светлост другим речима, то је оприсутњење ствар- ности будућег царства божијег овде и сада у конкретном појединцу такав човек бива храм духа светога, извор из кога тече вода у живот вечни, у коме пребива сам христос (уп рим 8, 11, 14; 1 кор 6, 15, 19; јн 4, 14; гал 2, 20) највећи мисионар хришћанства – апостол павле –наглашава како је кључ- ни тренутак његовог живота био сусрет са васкрслим христом на путу за дамаск (дап 9, 3–7; 22, 7–8; 26, 12–18;гал 1, 12; 1 кор 15, 9) управо због тог виђења, он не мари мно- го за устаљене ауторитете чак и у самој цркви, већ му је мотив и жеља да истину о обећању божијем и спасењу кроз хри- ста пренесе, ако је могуће, до крајева зе- мље на његовом примеру је очигледно да без непосредног доживљаја тј сусрета са христом свака реч је празна ко је окусио царство божије и носи га у себи, он може и другима да га проповеда јер, по речи- ма апостола павла: „и реч моја и проповед моја не би у убедљивим речима људске му- дрости, него у показивању духа и силе да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили божијој а мудрост говоримо међу савршенима, али не мудрост овога века, ни кнезова овога века који су пролазни; него говоримо премудрост божију у тајни са- кривену, коју предодреди бог пре векова за славу нашу“ (1 кор 2, 4–7 и даље види) попут апостола павла су и свети словен- ски просветитељи кирило и методије света браћа су такође своје унутрашње искуство сусрета са христом преносили словенима и поред недаћа и страдања која су трпели, јер су знали да то искуство, уколико не поделе, могу завршити попут лењог слуге из приче о талантима (мт 25, 14–30; лк 19, 12–27) али превасходно им је било да ту радост поделе са онима којима је доносе у прошлом ве- ку многи су, а најпре светогорски старци и светитељи, попут силуана, софронија, пор- фирија, пајсија, јосифа исихасте, искуство и праксу своје молитве и виђења бога прено- сили хришћанима, па и онима ван цркве примери свете солунске браће и савреме- них стараца и подвижника говоре о превас- ходној потреби унутрашње мисије, у оквиру саме цркве поготово у блиској прошлости, али и данас оно што се показује је да се, иа- ко данас многи себе сматрају хришћанима, хришћански живот и етос слабо или готово уопште не практикују поновно сведочење и проповед треба да буде упућена онима унутар цркве, тј који су њени чланови са- мо формално с обзиром на данашње видо- ве комуникације, то сведочење може веома лако допрети до оних изван цркве такође, мисија и исихија су нашли веома добар ба- ланс кроз ликове подвижника који су поме- нути али, исто тако не треба занемарити сведочанство новог завета, где је нагласак на друштвеном сведочењу, на служењу бли- жњима и узајамности у љубави, врлини и помоћи која треба да прожима хришћанске заједнице тј парохије јер, у оно време је доминантна идеја била pax romana испод које су лежале дубоке друштвене поделе и неправде веома слично бива и данас у са- временом и глобализованом друштву као хришћани, мисију и исихију, које репрезен- тују два богата правца пројаве хришћанске вере у овом свету и веку, треба да практи- кујемо тако да се у нашем делању покаже оно што је срж оба а то је: „ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави божије, која је у христу исусу господу нашем“ (рим 8, 39) јул / август 2020 27 тема броја ако се трагајући за одговором на пита- ње из наслова задржимо на термино- лошкој равни, онда је он врло једноставан: исихија је молитвено тиховање њен сми- сао, међутим, много је дубљи и обухвата опсег далеко шири од пуке дефиниције или самог терминолошког значења садржаји и нивои тог опсега, на које желимо овде да укажемо, јесу од кључне важности за пра- вославну духовност исихија извире из јеванђеља то значи да је она потврда jеванђелских порука, сим- бола и слика основне одреднице исиха- стичког приступа налазе се у јеванђељима ево само неколико најважнијих: духовна потреба за молитвом у осами — „а ти када се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу своме који је у тајности“ (мт 6, 6); сам господ одлазио је на пуста места да се помоли – „изиђе на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви бо- гу“ (лк 6, 12) сличан опис имамо и на дру- гим местима(мк 6, 46; 11, 19; лк 4, 42; мт 14, 23–24) такође, „господ би одведен духом у пустињу“ (лк 4, 1), где је провео четрдесет дана у посту и молитви, борећи са са иску- шењима која је наметао лукави непријатељ учесталост ових места управо говори о зна- чају молитве у тишини и осами с тим у вези, треба истаћи да су се неки од најважнијих догађаја из јеванђеља – попут преображе- ња на гори таворској и исусове молитве у гетсиманијском врту – одвијали скоро мимо људи, само уз присуство тројице апосто- ла, у свечаној тишини и трепету и у опису тих догађаја осећа се исихастички тон све ово говори да исихазам није некакав екс- клузивитет мањег дела монаштва, настао у одређеним временима, већ да је само семе исихије посејано јеванђељем плодови су дошли касније исихија је најдиректнији и најбржи пут ка богу управо зато што извире из јеван- ђеља, за исихију су везане најдубље исти- не које говоре где, како и када човек мо- же да пронађе бога „царство божије је унутра у вама“ (лк 17, 21), а где је царство ту је и цар славе (пс 24, 7) али, да би се „видело“ царство божије и цар славе нео- тема броја основне одреднице исихастичког приступа налазе се у јеванђељима управо зато што извире из јеванђеља, за исихију су везане најдубље истине које говоре где, како и када човек може да пронађе бога шта је исихија? виктор вицановић преображење христово, икона, синај, 12 век (извор: википедија) 28 4 / 2020 тема броја пходно је прочистити ум и срце – „блаже- ни чисти срцем јер ће бога видети“ (мт 5, 8) дакле, неопходан је морални и духов- ни преображај којим се прочишћава ум и срце, чинећи да, на крају, из срца излазе само добре мисли и намере ум у тако очи- шћеном срцу види боголикост човека јер она почиње да исијава божанском силом и лепотом али, да би се одржало такво стање духовне чистоте неопходна је не- прекидна молитва у којој призивамо име господње зато што „нема другог имена којим бисмо се могли спасити“ (дап 4, 12) непрекидним призивањем имена господ- њег, које има божанску моћ („моћ имена“ – термин митрополита калистоса вера), кроз умиљење и топлину срца, човек осе- ћа божије присуство у себи и то - конкрет- но, кроз плодове духа светог: „љубав, ра- дост, мир, дуго трпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање“ (гал 5, 22, 23) претходно речено је предуслов за следе- ћу етапу у духовном животу исихија је пут за учествовање нетвар- ним божанским енергијама свети григори- је палама, најзначајније име исихастичког покрета у 13 и 14 веку, опитно је, а затим и теоријски, описао и објаснио како мали и смртни човек може бити причасник нетвар- них божијих енергија „узнемиривши“ део црквене јавности, „прозападно оријентиса- не“ (позната полемика са валамом), св гри- горије палама је на крају успео да задобије подршку цркве за своје тумачење могућ- ности учешћа човека у божијим нетварним енергијама савременом вернику и читаоцу прилично неспремном за високе теолошке расправе довољно је да се удуби у догађај на гори таворској (слика говори више него хиљаду речи), како би разумео шта значи учествовати (партиципирати) у нетварним божанским енергијама свети апостоли петар, јаков и јован својим телесним очи- ма видели су таворску светлост христове преображене телесне природе и чули очев глас са неба: „ово је син мој љубљени, њега послушајте“ интересантно је да у јеванђе- љу по марку, у стиху пре описа овог чуде- сног догађаја, пише: „има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство божије да је дошло у сили“ (мк 9, 1) ако су ове речи увод у опис и ту- мачење самог преображења, онда то значи да је таворска светлост, у којој су чулно и опитно партиципирали апостоли, заправо слика царства божијег које се јавља у сили та енергија може се непосредно доживети није виђење светлости божанске приро- де једини „доказ“ учествовања у нетварним енергијама многи духовни дарови – про- роковање, прозорљивост, дар исцељења, духовно руковођење и други — такође представљају учествовање у нетварним енергијама које бог даје људима онолико колико они то могу да приме (јакоже можа- ху – како стоји у тропару празника прео- бражења) у ширем смислу, свака благодат духа светог коју човек може да осети и до- живи, може се разумети као учествовање у нетварним божијим енергијама да ли исихија, схваћена на наведени на- чин, може бити инспирација и путоказ за мисију цркве у садашњем времену? не са- мо да може, него она то и мора бити тре- ба отворено рећи да мисија (мисионарско деловање) лако може да склизне у разне странпутице, представљајући цркву (цр- квено учење) претежно на филозофски, културолошки, традиционални (етнофиле- тистички) или неки други начин посебно је опасно ако се црква представи и доживи као интересна организација или „обредни сервис“ да би се избегле ове странпутице треба се увек враћати исихији као суштини православне духовности ако верник заи- ста жели да се приближи богу, ако хоће да осети благодат духа светог, ако жели да се, попут светог апостола павла, увери у речи „не живим више ја, него христос живи у ме- ни“, онда је исихија најједноставнији начин да то постигне свете тајне, свете (хришћан- ске) врлине и исихастичко приближавање (пребивање у) богу јесу велико тројство православног духовног живота то би тре- бало да буде основна порука у мисионар- ском деловању цркве јул / август 2020 29 тема броја о значају исихазма и односу тиховања и мисије цркве; о начину превазилажења анти-исихастичких исушења, као и о поро- дици као домаћој цркви, разговарали смо са петком луковић, катихетом прве београд- ске гимназије на самом почетку нашег разговора који ће бити саображен са темом овог броја, упознајте нас са ликом и делом светог григорија паламе, као и са његовим до- приносом на пољу исихазма? – свети григорије палама је један од представника епохе византијског богосло- вља живио је у првој половини 14 вијека као син сенатора на двору цара андроника ii палеолога, имао је прилику да стекне од- лично класично и хришћанско образовање међутим, између сјајне свјетске каријере и монашког живота, бира монаштво, у чему ће га слиједити и његова два брата, дви- је сестре и мајка удовица иако је изабрао пут чисте молитве и тиховања, живот светог григорија (притом и не толико дуг, свега 63 године) није протекао баш мирно у напору да одбрани не само исихију (тиховање), већ и богословско наслеђе по питању суштине и енергије божије, палама доживљава да бу- де третиран као јеретик у сопственој цркви ипак, доживио је и да се такве осуде оповрг- ну истина је убрзо изашла на видјело тако и настаје опус овог светитеља: борбом за истину вјере његови списи, омилије и пи- сма су догматско-полемичког и морално- аскетског садржаја он постаје највећи бого- слов и теоретичар исихазма (који је потекао још од светог симеона новог богослова), али је дошао у конфронтацију са мишљењем савременикâ светог григорија, прије свих са варлаамом калабријским дакле, говоримо о богослову и епископу који је врло брзо, након само 9 година од свог престављења, био канонизован за свеца у чему је сагледан исихазам и да ли он је својствен само монасима? – исихазам свакако није својствен само монасима то потврђује и намјера мона- ха-исихастâ који су још у јеку те молитвене традиције, у солуну, створили кружок који се старао да прошири свој утицај и на инте- лектуалну елиту исихазам је подвижнички начин хришћанског живота, који се прово- ди у тиховању (исихији) уз непрестану ису- сову молитву: господе исусе христе, сине божији, помилуј ме ову аскетску традицију одликује опитни или доживљајни карактер богопознања то значи да постоји могућ- ност да видимо и познамо бога, а да то није искључиво путем интелектуалног сазнања, емоција или чула исихазам је пут до таквог познања онако како су христови ученици тема броја разговор са петком луковић, катихетом прве београдске гимназије ако заиста волимо бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! разговор водио: бранислав илић 30 4 / 2020 тема броја видјели бога на гори тавору, како је павле на путу за емаус, како су виђене све старо- завјетне и новозавјетне теофаније (богоја- вљења), и ми данас можемо созерцавати ту исту теофанију, свјетлост, ту енергију бо- жију, кроз исихију говоримо о нествореној свјетлости која долази од нествореног бо- га, о божијој оприсутњеној енергији овдје у свијету бранећи исихију, палама брани могућност непосредног општења са богом и истинско обожење често се каже да живимо у анти-исиха- стичном времену – да потреба за аскезом постоји видимо из тренутне ситуације у којој се налази чо- вјек и сва природа свједоци смо једне екс- плоатације како човјека, тако и остале тво- ревине нажалост, тек кад једно друштво погоди нека пошаст, била то болест или рат или нека друга друштвена, економска или политичка, на крају духовна криза, од које можда све и почиње, онда немамо куд не- го да се лијечимо и поправљамо потреба за аскезом дол
Свеска: 374 | Мисија и исихија
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са богослужења у манастиру Дечани Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Реснику Фото: Ђакон Драган С Танасијевић (позадина фотографије је обрађена) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Светог Јована Владимира у Београду Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред Цркве Свете Тројице у Сремчици, о Духовима 2020 године Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 374, ЈУЛ / АВГУСТ 2020 Реч уредника Молитвено укрепљење мисионара 2 Историја хришћанства Шести Васељенски Сабор 4 Материк Света Полихрона, мати Светог Георгија 7 У дијалогу са атеизмом Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ 8 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1 део) 12 ТЕМА БРОЈА Нека се светли светлост ваша пред људима 21 Срж и пракса мисије и исихије 24 Шта је исихија? 27 Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! 29 Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије 32 О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе 34 Српска традиција и обичаји „Фенечки бисери“ 36 Парохијани Трагом вере кроз електротехнику 40 Парохијани Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ при храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву Љубав се љубављу враћа и умножава 42 Света Земља Манастир Свете горе, Синај 46 Света Гора Скит пророка Илије (Свето-илински скит) 49 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: једнорог 52 Савремено богословљe Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање 57 Хришћанска књижевност Духовна лира Момчила Настасијевића 59 Поезија Препис необјављене песме познатог сликара 61 Песме читалаца Мисионара Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век 63 Вратити Бога 64 стране јул / август 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Мисија и исихија мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на б
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са богослужења у манастиру Дечани Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Реснику Фото: Ђакон Драган С Танасијевић (позадина фотографије је обрађена) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Светог Јована Владимира у Београду Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред Цркве Свете Тројице у Сремчици, о Духовима 2020 године Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 374, ЈУЛ / АВГУСТ 2020 Реч уредника Молитвено укрепљење мисионара 2 Историја хришћанства Шести Васељенски Сабор 4 Материк Света Полихрона, мати Светог Георгија 7 У дијалогу са атеизмом Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ 8 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1 део) 12 ТЕМА БРОЈА Нека се светли светлост ваша пред људима 21 Срж и пракса мисије и исихије 24 Шта је исихија? 27 Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! 29 Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије 32 О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе 34 Српска традиција и обичаји „Фенечки бисери“ 36 Парохијани Трагом вере кроз електротехнику 40 Парохијани Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ при храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву Љубав се љубављу враћа и умножава 42 Света Земља Манастир Свете горе, Синај 46 Света Гора Скит пророка Илије (Свето-илински скит) 49 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: једнорог 52 Савремено богословљe Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање 57 Хришћанска књижевност Духовна лира Момчила Настасијевића 59 Поезија Препис необјављене песме познатог сликара 61 Песме читалаца Мисионара Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век 63 Вратити Бога 64 стране јул / август 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Мисија и исихија мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на б
Одреднице:
13
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
...одлазио тренирао је моје стрпљење ипак, ту ноћ сам преспаваоДУБОКИМ 📌 и лековитим сном
ујутру су ме пробудила звона позив на јутрење брзо сам се спремио и отишао у црквицу (капелу) у којој је био
...одлазио тренирао је моје стрпљење ипак, ту ноћ сам преспавао
МЕТА инфо: Р:22741 К:170072 Д:94
| Свеска 378 |
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... ноћ спавање на тврдој клупи сам схватио као „пријемни испит“ за боравак у манастиру, али много већи проблем био је комарац који је непрекидно зујао изнад 48 2 / 2021 моје главе нисам хтео да га убијем, поштујући светињу живота, већ сам га „молио“ да ме уједе и да оде од мене није одлазио тренирао је моје стрпљење ипак, ту ноћ сам преспавао дубоким и лековитим сном ујутру су ме пробудила звона позив на јутрење брзо сам се спремио и отишао у црквицу (капелу) у којој је био кивот св василија поред мене је стајао старији човек, седе косе (имао сам утисак да ради или помаже у манастиру) само смо нас двојица били на јутарњој служби ја сам стајао са рукама на леђима, у некаквом опуштеном положају каквог београдског мангупа у тренутку, док је служба трајала, јавила ми се мисао да је свети василије ту међу нама осећао сам његово (невидљиво) присуство истовремено док сам мислио о светитељу, декица ми је пришао и благим, али одлучним, гласом рекао: „скромно синко скромно, немој да држиш руке на леђима“ временска подударност његових речи и мог доживљаја невидљивог присуства светог василија, имала је за мене посебну симболику носила је поруку мистичног синхроницитета значење, смисао и дубину тако једноставних речи које ми је упутио стари човек, или можда сам свети василије, схватио сам тек касније после мог првог боравка под острогом тог лета, по повратку у београд почео сам редовно да идем на литургије, а први пут сам се причестио у витовници за време божићног поста у припреми за причест, први пут сам прочитао стих 50 псалма који каже: „жртва је богу дух скрушен; срце скрушено и смерно бог неће презрети“ одмах сам схватио да је то суштински иста порука коју сам чуо на јутарњој служби у острогу читајући потом духовну литературу и слушајући оца тадеја коначно сам увидео да су скромност, скрушеност, смерност и, на крају, али не мадуховно искуство са острога уверило ме у снагу христових речи: „дођите и видите“ (јн 1, 39) увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем, само пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета бога и човека скромно, синко скромно виктор вицановић митрополит црногорско-приморски амфилохије крај кивота светог василија у манастиру острог, мај 1999 године април / март 2021 49 тема броја ње важно, смирење, темељи хришћанског етоса – човековог односа према богу, другима и себи то ме је натерало да у основи променим свој тадашњи егоистични приступ у размишљању и понашању пожелео сам да служим богу, а не он мени, да друге видим као боље и вредније од себе, да будем задовољан с оним што ми бог даје дошло је до преумљења (метаноја) као да сам се поново родио у неком новом животу у коме нису више владала правила себичности, користи, нарцизма, хедонизма, истицања себе и своје величине бог ми је постајао све ближи, други људи добри и племенити, а себе сам видео као особу са многим страстима, манама и слабостима духовно искуство са острога уверило ме у снагу христових речи: „дођите и видите“ (јн 1, 39) увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем и пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета бога и човека, а да након тог сусрета човек може открити праву истину о богу, себи и свом спасењу величина светитеља је у томе да својим молитвама и духовним деловањем омогући сусрет бога и човека, да приближи човека богу, да кроз најнепосредније искуство нуминозног и трансцендентног отвори духовне очи човека и уведе га у духовну стварност свети василије острошки је то чинио и чини на различите начине: кроз исцељења, услишујући молитве, даривајући и будећи веру, јављањем у сну, и на многе друге знане и незнане начине посебну снагу има његова моћ васкрсавања живих мртваца, нас који смо били „мртви у гресима“ (кол 2, 13), „мртвих који укопавају своје мртве“ (мт 8, 23) како бејах један од њих, могу да посведочим силу васкрсења коју сам осетио милошћу светог василија острошког биле су довољне две-три речи и прави психолошки тренутак, да се деси чудо, да онај који мртав беше, оживи (ср лк 15, 32), молитвама и заступништвом светог василија патријарх српски иринеј пред кивотом светог василија острошког 50 2 / 2021 наш познати путописац љубомир ненадовић упознао је црногорског владику његоша за време свог краткотрајног боравка у италији (1851), а у црну гору је први пут отишао пет година касније тај његов боравак није промакао аустријској тајној полицији, која је уредно записала његов долазак у беч из србије, контакте, одлазак у црну гору и повратак у беч у фебруару 1875 године аустријски чиновници су пажљиво прибележили да се том приликом сусрео са „владиком црногорским“, који га је позвао да се трајно настани у црну гору на овом месту, очигледно се мисли на новоизабраног владику никанора ивановића, који се спремао да иде на хиротонију у русију љуба је прихватио позив, али са молбом да га сачекају, јер је морао да се врати у србију и регулише отпуст из службе у новембру 1875 године, љуба поново одлази у црну гору, где је остао до краја 1876, али је његов боравак протекао у сенци крупних догађаја (херцеговачка криза, покољ црногораца на пазару у подгорици, нереди у европи) на позив књаза николе, он опет креће на пут и у марту 1877 борави на цетињу рат са труцима је у пуном замаху бојеви црногорске војске са сулејман–пашом, привлаче пажњу европске јавности па љуба ненадовић сарађује са француским и руским новинама као дописник он се налазио у ратном логору кнеза николе – подно острога, затим у бјелопавлићима, па у озринићима у повратку одседа на цетињу, где је написао више чланака за стране новине, саставио неколико песама у славу ослободилачке борбе црногораца, а једну од песама посветио је острогу дешавањима око острога вратиће се касније у свом познатом делу о црногорцима тема броја поред моштију, перјаници су затекли једног старог монаха пореклом херцеговца који је чувао кивот кад је угледао перјанике монах се дохватио кивота и оштро им одговорио: „шта вам је црногорци?! неће светац да бјега“ пренос моштију светог василија острошког др ђорђе вуковић љубомир ненадовић, талботипија анастаса јовановића из 1851 године, народна библиотека србије (извор: nbrs) април / март 2021 51 тема броја или писма са цетиња 1878 љуба ненадовић је тада укратко саопштио основне детаље из житија славног светитеља и дао сажет опис манастира „свети василије родом је из херцеговине пре сто шездесет година, као владика пребегао је у црну гору и настанио се под острогом ту је у стрменитом брегу, што се зове острошка греда, у једној малој, готово неприступној пештери, скромно и побожно живео; ту је умро и посветио се; ту и данас у кивоту целокупан почива пола сата одатле низ брдо налази се велики и лепи манастир са пространим ћелијама, где се о духовима скупља силан народ из црне горе и херцеговине то се зове доњи манастир; а она пећина где је свети василије, и где само један стари калуђер живи, зове се горњи манастир но и ту су труци узнемиравали светог василија и одатле је често у време опасних ратова морао мртав у кивоту бегати“ познато му је да светог василија поштују и херцеговачки турци, који у мирна времена, долазе у манастир „на исцељење“ иначе, ови турци поштују и неке друге хришћанске светитеље, од којих изричито наводи св апостола вартоломеја „на светог вартоломија неће ништа да раде; боје га се“ поред њих, у манастир долазе и руси они на литургији врше коленопреклоне молитве, које су у то време биле новост за овдашњи народ љуба препричава анегдоту, по којој је неки рус на литургији пао на колена, а један црногорац му пришао, ухватио за рамена и покушао да га придигне мислећи да је овај пао у несвест у ратно време, слика око манастира је сасвим другачија ту се укрштају путеви војске и избеглица из херцеговине једном приликом љуба ненадовић и лаза костић су наишли на мајку која је оплакивала своје ближње који су изгинули у борби са турцима песник лаза костић је хтео да уцвељену жену дарује новцем, али се онда сетио да би је тиме, по тадашњим обичајима, заправо увредио путевима поред острога често су пролазиле избеглице које су ишле за приморје како би набавиле храну а било је и оних срећкивот са моштима светог василија острошког (извор: црква светог василија острошког, stbasilchurchorg) 52 2 / 2021 ника који су се враћали са врећама пуним жита да нахране изгладнеле тако је једног дана идући од острога, нашао на једну жену са дететом од девет година на леђима и мајка и дете су на својим леђима носили по врећу жита, али су под теретом посрнули и пали на пут они су заправо ишли у колони, али су се сви разбежали кад су зачули пуцњаву између две војске тај дан је била велика врућина, а и сам љуба се лоше осећао: „и сам болестан, заставим се код ове једне жене те јој помогнем да се мало поврати; имао сам и један лимун и пилула од кинина, и то сам јој дао“ тада се паљба појачала толико да су се сва брда разлегала од силне пуцњаве љуба је посаветовао жену да се повуче у оближње село где ће је примити на конак али, жена се заплакала и одговорила: „ако сјутра увече не стигнем, двоје ће ми дјеце скапати од глади“ надирање велике сулејман-пашине војске угрозило је и сам манастир тада је кнез никола петровић решио да измести мошти светог василија са острога и послао групу перјаника да обаве тај задатак мошти су требале бити пренете на цетиње поред моштију, перјаници су затекли једног старог монаха пореклом херцеговца који је чувао кивот кад је угледао перјанике монах се дохватио кивота и оштро им одговорио: „шта вам је црногорци?! неће светац да бјега није он као ви: не боји се он турске силе ево, ћивот не да се покренути! неће светац да бјега!“ видевши одлучност старог монаха, један од перјаника, вероватно њихов предводник, пришао је кивоту, целивао га и рекао пред свима: „јеси чуо свети василије? рекао је господар да бјегаш: ако хоћеш, хајде, а ако нећеш, може ти бити али знади: спалиће те турци исто као светог саву“ помен светог саве откравио је срце старог монаха још се памтило и препричавало како је синан-паша наредио да се узму мошти светог саве из милешеве и однесу за београд, где су спаљене намера великог везира је била уперена баш на мошти омиљеног светитеља, јер је милешева чувала и мошти савиног синовца, светог краља владислава по неизрецивој милости божијој, мошти светог владислава су остале сачуване нама на духовну утеху, али и да нас опомињу на велики губитак који се десио у једном тешком историјском времену када је изрекао ове страшне речи, перјаник је одступио од кивота и окренуо се да иде, али му сад монах није дао да тек тако оде добри и врло побожни калуђер је очитао молитву, у којој је молио свеца да се крене после те молитве, са сузама у очима, монах је поручио перјаницима: „ходите, црногорци! хоће светац да бјега: ево га лак као перо!“ тако су перјаници, са благословом монаха – чувара моштију, пренели кивот на цетиње кад се ситуација смирила, књаз никола је наредио да се мошти врате на острог у лето 1878 године, организован је пренос моштију у матични манастир „кад су хтели опет да га пренесу у острог, била је велика свечаност књаз ми је указао почаст и позвао ме те сам с њим и још четири војводе носио свеца од цркве до на крај вароши“, записао је љуба ненадовић тако су мошти светог василија острошког враћене са цетиња у горњи острошки манастир после преноса моштију, љуба ненадовић се 18 јуна 1878 спустио до котора и после краћег задржавања, кренуо пут србије и родног ваљева тема броја кад се ситуација смирила, књаз никола је наредио да се мошти врате на острог у лето 1878 године, организован је пренос моштију у матични манастир април / март 2021 53 света земља манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином кидрон постоји предње које каже да се средином 4 века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах онуфрије манастир светог онуфрија великог, акелдама манастир светог онуфрија великог је православни женски манастир који припада јерусалимској патријаршији смештен је у јужном делу источног јерусалима, у израелу основан је у знак сећања на монаха аскету онуфрија великог који се подвизавао у пећини изнад које је манастир саграђен иначе онуфрије велики је живео у 4 веку и сматра се једним од најзначајнијих пустињских отаца манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином кедрон постоји предње које каже да се средином 4 века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах онуфрије и у њој у најстрожијем посту и молитви провео 3 године неки извори наводе да се све време молио за спас акелдаме и за све сахрањене у акелдами како било, подвиг овог великог египатског пустињака није заборављен поред пећине у којој се подвизавао свети онуфрије, налази се још једна мања пећина која се назива пећина апостола, јер су се, јелена јонић 54 2 / 2021 света земља према предању, у њој скривали апостоли током страдања господа исуса христоса на крсту пећински параклис постоји од давнина, претпоставља се од 6 века, уклесан у стену са гробним нишама у 11 веку пећинском параклису је додат надземни део храма као и околни одбрамбени зидови током 11 и 12 века зидови су рушени, као и храм, па су делимично обновљени у 12 веку, па поново рушени под најездом арапâ коначну обнову манастир доживљава средином 19 века, и та здања и данас стоје у непосредној околини манастира налази се више мањих пећина, поткапина и уклесаних гробова у стенама брда евил у којима почивају земни остаци испосника и аскета у појединим поткапинама се и данас може срести неколицина аскетау онуфрије велики, ранохришћански светитељ, египатски пустињак из 4 века у православној цркви се слави 25 /12 јуна живот светог онуфрија познат је из речи монаха пафнутија, који га је срео у пустињи пре његове смрти и сахранио до овог сусрета са пафнутијем, онуфрије је живео у пустињи фотографије: википедија / wikipediaorg април / март 2021 55 света гора потпуно сам 60 година онуфрије велики је рођен око 320 године у персији и био је син персијског краља који га је по саве - ту анђела послао као младића у манастир школовао се у тиваидском манастиру ери - ти код хермиполиса где је од игумана учио о пустињацима потајно је отишао из мана - стира у египатску пустињу у којој је срео пустињака који му је постао учитељ неко - лико година га је учитељ учио како да се бори против ђавољих искушења, а затим га је, уверен у снагу духа, оставио самог у пустињској пећини међутим, сваке годи - не је учитељ посећивао свог ученика да би се уверио да у њему и даље постоји велика снага духа онуфрије је испричао пафнути - ју и о многим чудесима која су га пратила кроз живот у пустињи: како га је у пустињу довео његов анђео чувар и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси хлеб, када је духовно ојачао након тога, је промишљу божијом, крај његове пећине израсла пал - ма са 12 грана и на свакој грани је рађала по једну урму коју је онуфрије јео сваког месеца по једну, а онда се након 2 године испод палме појавио извор воде ипак, го - ворио је онуфрије да се највише хранио и заслађивао слатким речима божијим на питање пафнутија, како се причешћује, онуфрије му је одговорио да му сваке су - боте и недеље долази анђео који га при - чешћује пафнутије описује онуфрија као старца чије су све власи ве ома дуге и беле попут снега да му коса и брада досежу до земље и да му је тело обрасло дужом дла - ком, јер је живео без одеће носио је само појас од лишћа другог дана њиховог раз - говора стари испосник је рекао пафнутију, да је то дан његовог одласка из овог све - та, преклопио је колена, помолио се богу и преминуо у том је пафнутије видео све - тлост како је осветлила тело упокојеног светитеља и чуо је песму анђела сахра - нивши онуфријево тело у пећини у којој се подвизавао, пафнутије се вратио у свој манастир и разгласио свима о овом подви - жнику ово се догодило 400 године света земља извор: http://wwwdiakonimagr/ извор: https://mountathos-eshopcom/ извор: https://mountathos-eshopcom/ 56 2 / 2021 скит светог димитрија или лаку скит смештен је на обали реке морфонос, на надморској висини од 280 метара, између манастира каракала и велике лавре, у ували по којој и носи назив (лаккоу – увала) од свог матичног манастира светог павла удаљен је деведесет минута хода кроз шумовити део полуострва атос по археолошким налазима претпоставља се да је ово подручје атоса било насељено монасима још у 10 веку некада је овај скит припадао амалфићанском манастиру да би по по његовом гашењу прешао у надлежност светогорског протата протат га у xiv веку уступа неком српском монаху, и убрзо га насељевају и други српси монаси који обнављају скит, подижу келију у његовој близини, унапређују економију по предању, овај скит је основан у 10 веку од краја 13 до краја 14 века у њему су били српски монаси који су због великих дугова уступили овај скит са околном земљом манастиру ватопед убрзо након тога манастир ватопед је овај скит уступио манастиру светог павла, од којег је заузврат добио земљу у околини провлаке, где је данас уранополис међутим, словенски натпис из 1606 год који се налази изнад улазних врата у келији светог николе сведочи о постојању српских монаха у овом скиту све до средине 18 века скит је током 17 века због велик турских намета био у тешкој финансијској ситуацији, па су се параклис и околне келије налазили у доста лошем стању братство се трудило колико је могло да одржава скит и обнови киријакон и његову малу економију међутим, ова тешка времена су била погубна за многе веће монашке заједнице и манастире, из тог разлога српско братство се осипало па је и пустињак свети димитрије 1754 године напустио скит српском братству се 1760 год придружио молдавски монах данило који обнавља скит године 1830 братство у већини чине молдавци, док су срби у мањини године 1849 братија подиже параклис на монашком гробљу, а већ 1850 и воденицу у непосредној близини гробља године 1898 по предању, овај скит је основан у 10 веку од краја 13 до краја 14 века у њему су били српски монаси скит светог димитрија света гора др немања јонић извор: https://mountathos-eshopcom/ април / март 2021 57 хришћанство и медицина захваљујући добротворима из молдавије, србије и русије братство подиже главни храм, киријакон у част великомученику димитрију, за потребе тадашњих 80 монаха који су настањивали око 25 идиоритмијских келија и колиба смештених у околини скита до 1904 године дограђени су припрата и звоник до краја 19 века скит су чинили: главни храм посвећен светом димитрију, параклис, трпезарију, архиву, скупину келија и 3 економске зграде које су биле у веома лошем стању до краја прве половине 20 века у скиту светог димитрија постојале су 24 келије, од којих 6 без параклиса сваком келијом руководи по један старац, па се сви састају у саборној цркви, углавном да обележе веће празнике данас је насељено свега 5 келија: међу којима је и келија светог николе која је најстарија и потиче из 1606 године свака од келија имала је и има своју башту које монаси користе за своје потребе попис монаха из 1980 године забележио је 5 насељених келија и 10 монаха, док је попис из 2001 године забележио 9 монаха у 5 келија као што званична медицина пропагира здраве стилове живота, тако нам и црква и хришћанство дају смернице здравих стилова душе здрава и чиста душа значи и здрав дух ближи богу такође, поред здравог тела људска душа са задатком спознаје има способност практичног разума која одговара потреби управљања телом ови предмети спознаје бивају давани у интуицији интуиција их представља духом болесна душа узрокује болесно тело и болестан дух у плејади корифеја истакнутих научника у области психосоматске и liaison медицине издваја се име франца александера оснивача теорије о „специфичном динамичком конфликту“ као главном узрочнику психосоматских обољења ово учење данас има углавном историјску вредност, али сваки клиничар са искуством на основу животног стила оболелог (пасивни или активни), често може да каже којим болестима је овај човек склон душа може бити болесна изненада, брзо, а затим привидно одавати утисак душевног мира када болест уђе у људску душу она ту и обитава и уколико се не препозна прети да путем разума оболи читаво тело или један његов део човек се бори разумом са овом претњом уколико је његова способност већа одлагање оболевања је дуже, али деловањем спољашњих фактора на људску душу сумирају се њихови ефекти и дејство постаје јаче, а болест тежа дух често може да препозна болест пре неголи разум, па човек наслути да му нешто смета, али заправо није сигуран шта је то тачно потом се његова душа бори да спозна узроке свога немира колико је душа ближа духу ово сазнање је делотворније и брже није свако срећан са собом и другима постоје душе које поред свог терета носе и туђи терет туђи терет бива још тежи души те га њен разум веома тешко прихвата, а дух жртву своје душе теже умирује, јер није у складу са личним принципима те дусвета гора извор: https://ieradeisiswixsitecom/ 58 2 / 2021 ше туђи терет напада је попут вируса и бактерија које угрожавају тело и душа оболева од туђе и своја боли емоције свакако производе различите неуротрансмитере у људском организму које могу да угрозе тело и доведу до пропасти душе надом људи често хране своју душу нада може да помогне човеку уколико му даје време да спозна узроке свог душевног пропадања и да се приближи духу бог је дао људима десет заповести како би њихове душе остале чисте, а тело здраво душин лек је мир, а мир се обезбеђује молитвом ма колики пораз душе био кршењем божијих заповести човек руши и мир душе своје стварањем осећања која прете да угрозе његово тело непријатна осећања изазивају и непријатне реакције у сваком његовом делу поједине емоције се селе у поједине делове човековог тела па се тако страх осећа у стомаку, љутња у глави, а туга у грудима најчешће лечење душе треба започети пре него што оболи тело дуго трајање тела обезбеђује души да „расте“ у врлини, а „растом“ душе она бива све ближа духу који значи вечност хришћанство, здравље и срећа „јер какву ће човек срећу имати ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди“ (лк 9, 25) човек често и грешком својом покушава да придобије свет надајући се срећи коју та освајачка љубав доноси на овом путу полако губи себе и своју душу губећи душу губи и здравље, а губећи здравље губи срећу због које је и кренуо погрешним путем кршење духовних принципа изазива грижу савести, због чега се јављају непријатне емоције љутња, бес, гађење као реакција на саму своју душу која је погрешила, јер души није дато по природи да буде љута, бесна, горда, лажљива и похлепна, већ кротка и само таква може остати целовита здравље душе као предуслов за здравље тела др марија лазаревић хришћанство и медицина април / март 2021 59 како човек губи душу своју – радећи против ње и против принципа који су joj дати, a по којима је саздана у божијим заповестима тако нарушава хомеостазу у организму медицински гледано мирна, уравнотежена душа значи уравнотежено расположење, односно уравнотежен баланс неуротрансмитера одговорних за људско расположење и многе реакције у организму неуротрансмитери су супстанце које се синтетишу у нервним завршецима и изазивају промене у људском организму медицина је у области неуронаука пронашла медикаменте који надокнађују њихов губитак, те супституцијом ових материја спречавају недостатак среће и емоционалну нестабилност која прети да душу одведе у још већу пропаст кршење духовних принципа изазива грижу савести, због чега се јављају непријатне емоције љутња, бес, гађење као реакција на саму своју душу која је погрешила, јер души није дато по природи да буде љута, бесна, горда, лажљива и похлепна, већ кротка и само таква може остати целовита душа се губи у најезди ових осећања и потреби да буде вољена и значајна другима због тога јој бог нуди безусловну љубав какву јој људско биће не може пружити и тако је умирује оним што јој је заправо веома често и најпотребније пружајући љубав даје јој и срећу, мир и благостање веома је велика потреба душе за неком врстом љубави сви путеви ове потраге усмерени у погрешним правцима доносе штету људском здрављу неиспуњена љубављу душа пати и трагајући за њом чини грешке због којих пати још више и теже душина патња разболева тело које све мање снаге и воље хришћанство и медицина фотографије: стефка борисова 60 2 / 2021 има да осети срећу која јој је дата у свом првобитном настајању принципи тела и телесног задовољства доносе краткотрајно пријатне емоције, а убрзо и непријатне које много дуже трају и уништавају најпре душу, а затим и тело временом грешна душа бива побеђена и оставља тело у апатији-стању без емоција болест и благодат духа светога здравље је по дефиницији способност индивидуа или заједница да се адаптирају и владају собом приликом суочавања са физичким, менталним, психолошким и друштвеним променама у свом окружењу светска здравствена организација (сзо) дефинише здравље у његовом најширем смислу у својој конституцији из 1948 године као „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести или слабости“ дакле, здравље је благостање ово благостање није могуће постићи без благодати духа светога којем упућујемо молбе и молитве ради стицања мира стицање мира нам помаже да одагнамо и савладамо слабост и болест, али и да је неминовно прихватимо на свом овоземаљском путу и да здрав ум помогне болесном телу у његовом оздрављењу и спасењу стицање смирења представља врхунац нашег живота у христу молитва нам помаже и усмерава нас ка том циљу, помаже нам да очистимо срце, да просветлимо ум, да стекнемо смирење у недостатку осећаја мира које је узроковано неправилним усмеравањем и непознавањем сопствених емоција долази до нарушавања равнотеже организма што узрокује и погоршава стање већ евентуално присутне болести човек бива најпре љут па тужан те свој гнев усмерава ка најближима што га заправо додатно узнемирава и болест погоршава, срце почиње јако да лупа, у грудима га стеже, у стомаку га жари или боли оздравити може само смирен човек који нађе мир у својој души и свом уму датом од бога једино гнев усмерен ка греху доводи до смирења душе и правилног тока емоција у духовном свету емоције се препознају, преиспитују и усмеравају по црквеним протоколима и препорукама у психологији се емоције освешћују и емоционалним описмењавањем и психолошким интервенцијама доводе у сопствени баланс, сопственим увидом у душевно стање попут црквених препорука неправилно препознате и усмерене емоције по свом узроку и интензитету покрећу лавину телесних реакција које људи осећају након душевних, и као телесне боли медицина затим лечи сав тај крајњи исход најпре нездравог ума неокренутог ка себи и срцу као свом природном станишту због тога је болесном човеку највише потребна љубав као емоција која изазива најпријатнија осећања он се нада оздрављењу, али је свестан да је болестан па се плаши свега онога што та болест доноси љути се на ближње због евентуално ускраћене љубави и бива тужан због тога сопствена осуда и осуда других човеку не чине добро болестан човек мир може стећи само праштањем и љубављу благољубав без страсти, гнева, љубоморе и других непријатних емоција је најчистија истинита љубав и лек за болесног човека болесном човеку најпре је потребна благољубав то је једина истинита љубав управо због тога што је сви препознају и која доводи до смирења душе, а смирена душа је и здрава душа ауторка је психотерапеут и писац неиспуњена љубављу душа пати и трагајући за њом чини грешке због којих пати још више и теже хришћанство и медицина април / март 2021 61 савремени изазови ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога им је само мистична ограда иза које се крију о квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера радмила грујић у добронамерним порукама које примамо преко вајбера, приметили смо појаву неправославног мисионарења потребно је бити обазрив и са расуђивањем гледати на ову појаву, али и другима скренути пажњу да би хришћани духовним очима сагледали ове „добре“ намере, анализираћемо их, јер уносе забуну многи и не обраћају довољно пажње на то, јер им те поруке постављају замку: ласкају им и обећавају земаљску срећу ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога (икона, свете мошти и сл) им је само мистична ограда иза које се крију икона за њих није свети лик коме се треба клањати и молити, него је средство магијске брзе среће и брзог успеха да би били убедљивији, указују да она стиже из јерусалима, манастира острог, са свете горе и сл или честитају непостојећи празник — рођење светог николе тако, злоупотребом правих вредности вере пропагирају и подстичу на сујеверје, тј веру у магијско и брзо испуњење жеља без великог напора једини напор је типкање по мобилном телефону и извршавање „добронамерне“ заповести: „послати на што више адреса“ да би се то сујеверје ширило то је мисија сујеверја управљена против мисије истините вере а они који су ту поруку примили не схватају њен садржај и шаљући их на многе адресе нису ни свесни шта заправо чине они су заслепљени „добром“ намером те поруке и уверени да је православна, јер је исписана на православној икони исто чине и врачаре да би превариле оне који се изјашњавају као православци, да би биле убедљивије — врачају над иконама у тим добронамерним порукама уочавамо понуђене различите „специјалитете“ нехришћанске кухиње: будистичке, исламске, протестантске, чак и атеистичке шта ове поруке поручују? да православни не буду православни, да се не кају за своје грехе и не преиспитују своје жеље, да не поштују божији закон него да се равнају по исламским и будистичким схватањима, или, у најбољем случају, да им мерило живота буде све то заједно, мало православно и мало неправославно и тако ће бити успешни у животу и имати пуно среће, јер по овим порукама, срећа је најважнија у животу, и то она „луда“ срећа, коју незаслужено добијаш ове поруке су заправо врста дигиталних амајлија које, наводно, штите од негативних утицаја веома су комфорне и модерне, не захтевају од тебе да постиш, да се молиш богу, да идеш на литургију, јер саме по себи имају „чудесну моћ“, важно је да их чуваш у телефону и шаљеш на што више адреса да би се та „моћ“ ширила ако пажљиво анализирамо те поруке, уочићемо следеће: икона св василија на којој он благосиља, а преко ње пише латиницом: „ко подели слику нека га чува свети василије“ ко се усудио да на њој напише заповедне речи и тако донесе загарантовану заштиту светитеља? сетимо се сујеверја које се звало „ланац среће“ у виду писама која су нам слала непозната или позната лица, са заповешћу да текст препишеш и пошаљеш на 50 и више адреса и десиће 62 2 / 2021 савремени изазови ти се за толико и толико дана неописива срећа, а ако то не урадиш, стиже те проклетство тако су нас они устрашени, који су се бојали да прекину „ланац среће“, благосиљали и истовремено нам претили проклетством фотомонтажа: христов лик међу облацима на њој пише латиницом: „ова слика доноси срећу подели и чека те срећа за 2 дана“ молитва са острога, писана латиницом прво следе цитати, а онда молитва: „боже, уђи у моју кућу и одузми све моје бриге и болести лечи и бдиј надамном и мојом породицом у божије име амин“ испод тога следи поука: „веруј, ова молитва је толико моћна нешто добро ће ти се догодити, нешто што већ дуго чекаш проследи је на адресе 12 особа не прекидај и не постављај питања стани на тренутак с оним што радиш и пошаљи ову молитву на својих 12 особа сада гледај оно што он може“ обрати пажњу: не каже: „боже, нека буде воља твоја!“, него — моја поручује управо како се не треба молити богу затим наређује: „не прекидај и не постављај питања!“ седећи у будистичкој пози лотосовог цвета човек у длановима држи бели лотосов цвет на врху пише латиницом посвета: „за најбоље од најбољих а ту си и ти“ испод дланова пише у веома допадљивим стиховима: „шаљем ти лотос, цвет бели / да те обрадује, да те развесели / а ти га шаљи неком драгом срцу твом / да уђе срећа у још нечији дом“ порука, писана латиницом, која обара с ногу — толико је добронамерна да је чудотворна! у њој се каже: „за тебе! прочитај га! стварно је лепо (иди доле) — питао сам анђела да те синоћ гледа, али се вратио питао сам „зашто“? анђео је рекао: „анђели не бдију над анђелима!“ у вашем свету има 20 анђела: 10 их спава, 9 свира и 1 чита ову поруку прочитајте даље — то није шала анђели су приметили да се нешто бориш кажу да је готово сада добијате благослов ако верујете у анђеле, пошаљите ову поруку, немојте га занемарити, бићете тестирани две велике ствари ће се населити вечерас у вашу корист пустите све и проследите га сутра ће бити најбољи дан икад пошаљите ову поруку 10 пријатеља (укључујући и мене) ако га не вратиш, претпостављам да ту не припадам кад добијете 5 одговора, неко кога волиш, тихо ће те изненадити пс: ако сте све учинили, ова икона ће светлети црвено време се изводи рот“ ту нема никакве иконе измишљотина гаталица још једна нетачност очигледно магијско потпиривање сујете испразним и бесмисленим речима ове поруке проричу срећу, ако испуњаваш њихову вољу, а несрећу, ако је не испуњаваш, јер то вређа њихову добронамерну сујету — оне ти обећавају добро, а ти нећеш?! понеке су писане ћирилицом, да би изгледале православније, а понеке мешаним писмом, латиницом и ћирилицом да ли су креатори ових порука свесни да је то, у ствари, скрнављење светих икона или, с друге стране, стављање телесне среће и материјалног богатства као приоритет? а знамо да је код православних хришћана прво духовно па тек онда телесно у сваком случају, ове поруке су штетне за хришћане јер не доприносе јачању вере него, напротив, воде их у заблуду сујеверја ове поруке нису нимало наивне, иако тако изгледају нажалост, и надаље их примају православни хришћани и прослеђују другима, можда у већем броју него што захтевају те поруке заиста, ово је опасна пандемија духовног шунда веома штетног за духовно здравље православних душа! а, у ствари, то је манипулација духовном свешћу, испод прага опажаја, формирање нове ласкаве осећајности и пропагирање нашминкане вере шминка је постала цивилизацијска тековина, знак престижа, неопходна телесна норма, и зато је пожељно да се она пренесе и на душу и дух а то подразумева савремено просветитељство, „чешање по ушима“, по речима св апостола павла, и замагљивање аскетске и подвижничке суштине православне вере са којим циљем? са циљем да веру учимо и утврђујемо из он лајн порука, да нам цркве опусте, да се омладина одбије од њеног опитног и благодатног просветљења; излишно је да се замара црквеном литературом и да се мучи поукама светих отаца као стручан уџбеник могу послужити ове инстант поруке можда је на то најпроницљивије указао песник матија бећковић: „теретане су данашње цркве, а смс — нова поезија“ (blic nedelje / gost blica / 6 septembar 2020) чувајмо се! христос нас је упозорио да ђаво прориче кроз лажне пророке не би ли и неке од изабраних преварио (мт 24, 23– 24; мк 13, 5–6; лк 21, 8) ево, и на овај начин април / март 2021 63 мисионарски излог григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери збирка поезије игора григорјева на српском језику отаџбина срце милује дајана лазаревић љубав према oтаџбини је испуњујућа и врло моћна oдмалена слушамо приче о херојима, који су дали животе за одбрану своје родне груде дивимо им се, желимо да личимо на њих, саосећамо са њиховим патњама и, чини се, у стању смо да волимо oтаџбину истим жаром, којим су је волели они управо такву снагу има и збирка поезије отаџбина срце милује руског песника игора григорјева (1923–1996) у преводу на српски језик збирка је угледала светло дана 2020 године у издању „удружења поетских стваралаца“ григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери, смислу постојања, али и уронити у читав спектар најнежнијих осећања према својој земљи, породици, пријатељима, ратним друговима – како према оним који су преживелим, тако и према оним који су пали у борбама излишно је причати (то је вишеструко доказано на многим примерима и искуствима) колико су сличне руска и српска култура, па се та очекивана сличност сликовито оцртава и у делима григорјева постоје моменти, када његова поезија неодољиво подсећа на поезију јована дучића или милана ракића руска књижевна критика упоређује га са фетом и тјутчевим, о чему је много пута писала наталија совјетнаја, књижевница и публицисткиња, ауторка предговора ове књиге књига своје читаоце неће оставити равнодушним
... ноћ спавање на тврдој клупи сам схватио као „пријемни испит“ за боравак у манастиру, али много већи проблем био је комарац који је непрекидно зујао изнад 48 2 / 2021 моје главе нисам хтео да га убијем, поштујући светињу живота, већ сам га „молио“ да ме уједе и да оде од мене није одлазио тренирао је моје стрпљење ипак, ту ноћ сам преспавао дубоким и лековитим сном ујутру су ме пробудила звона позив на јутрење брзо сам се спремио и отишао у црквицу (капелу) у којој је био кивот св василија поред мене је стајао старији човек, седе косе (имао сам утисак да ради или помаже у манастиру) само смо нас двојица били на јутарњој служби ја сам стајао са рукама на леђима, у некаквом опуштеном положају каквог београдског мангупа у тренутку, док је служба трајала, јавила ми се мисао да је свети василије ту међу нама осећао сам његово (невидљиво) присуство истовремено док сам мислио о светитељу, декица ми је пришао и благим, али одлучним, гласом рекао: „скромно синко скромно, немој да држиш руке на леђима“ временска подударност његових речи и мог доживљаја невидљивог присуства светог василија, имала је за мене посебну симболику носила је поруку мистичног синхроницитета значење, смисао и дубину тако једноставних речи које ми је упутио стари човек, или можда сам свети василије, схватио сам тек касније после мог првог боравка под острогом тог лета, по повратку у београд почео сам редовно да идем на литургије, а први пут сам се причестио у витовници за време божићног поста у припреми за причест, први пут сам прочитао стих 50 псалма који каже: „жртва је богу дух скрушен; срце скрушено и смерно бог неће презрети“ одмах сам схватио да је то суштински иста порука коју сам чуо на јутарњој служби у острогу читајући потом духовну литературу и слушајући оца тадеја коначно сам увидео да су скромност, скрушеност, смерност и, на крају, али не мадуховно искуство са острога уверило ме у снагу христових речи: „дођите и видите“ (јн 1, 39) увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем, само пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета бога и човека скромно, синко скромно виктор вицановић митрополит црногорско-приморски амфилохије крај кивота светог василија у манастиру острог, мај 1999 године април / март 2021 49 тема броја ње важно, смирење, темељи хришћанског етоса – човековог односа према богу, другима и себи то ме је натерало да у основи променим свој тадашњи егоистични приступ у размишљању и понашању пожелео сам да служим богу, а не он мени, да друге видим као боље и вредније од себе, да будем задовољан с оним што ми бог даје дошло је до преумљења (метаноја) као да сам се поново родио у неком новом животу у коме нису више владала правила себичности, користи, нарцизма, хедонизма, истицања себе и своје величине бог ми је постајао све ближи, други људи добри и племенити, а себе сам видео као особу са многим страстима, манама и слабостима духовно искуство са острога уверило ме у снагу христових речи: „дођите и видите“ (јн 1, 39) увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем и пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета бога и човека, а да након тог сусрета човек може открити праву истину о богу, себи и свом спасењу величина светитеља је у томе да својим молитвама и духовним деловањем омогући сусрет бога и човека, да приближи човека богу, да кроз најнепосредније искуство нуминозног и трансцендентног отвори духовне очи човека и уведе га у духовну стварност свети василије острошки је то чинио и чини на различите начине: кроз исцељења, услишујући молитве, даривајући и будећи веру, јављањем у сну, и на многе друге знане и незнане начине посебну снагу има његова моћ васкрсавања живих мртваца, нас који смо били „мртви у гресима“ (кол 2, 13), „мртвих који укопавају своје мртве“ (мт 8, 23) како бејах један од њих, могу да посведочим силу васкрсења коју сам осетио милошћу светог василија острошког биле су довољне две-три речи и прави психолошки тренутак, да се деси чудо, да онај који мртав беше, оживи (ср лк 15, 32), молитвама и заступништвом светог василија патријарх српски иринеј пред кивотом светог василија острошког 50 2 / 2021 наш познати путописац љубомир ненадовић упознао је црногорског владику његоша за време свог краткотрајног боравка у италији (1851), а у црну гору је први пут отишао пет година касније тај његов боравак није промакао аустријској тајној полицији, која је уредно записала његов долазак у беч из србије, контакте, одлазак у црну гору и повратак у беч у фебруару 1875 године аустријски чиновници су пажљиво прибележили да се том приликом сусрео са „владиком црногорским“, који га је позвао да се трајно настани у црну гору на овом месту, очигледно се мисли на новоизабраног владику никанора ивановића, који се спремао да иде на хиротонију у русију љуба је прихватио позив, али са молбом да га сачекају, јер је морао да се врати у србију и регулише отпуст из службе у новембру 1875 године, љуба поново одлази у црну гору, где је остао до краја 1876, али је његов боравак протекао у сенци крупних догађаја (херцеговачка криза, покољ црногораца на пазару у подгорици, нереди у европи) на позив књаза николе, он опет креће на пут и у марту 1877 борави на цетињу рат са труцима је у пуном замаху бојеви црногорске војске са сулејман–пашом, привлаче пажњу европске јавности па љуба ненадовић сарађује са француским и руским новинама као дописник он се налазио у ратном логору кнеза николе – подно острога, затим у бјелопавлићима, па у озринићима у повратку одседа на цетињу, где је написао више чланака за стране новине, саставио неколико песама у славу ослободилачке борбе црногораца, а једну од песама посветио је острогу дешавањима око острога вратиће се касније у свом познатом делу о црногорцима тема броја поред моштију, перјаници су затекли једног старог монаха пореклом херцеговца који је чувао кивот кад је угледао перјанике монах се дохватио кивота и оштро им одговорио: „шта вам је црногорци?! неће светац да бјега“ пренос моштију светог василија острошког др ђорђе вуковић љубомир ненадовић, талботипија анастаса јовановића из 1851 године, народна библиотека србије (извор: nbrs) април / март 2021 51 тема броја или писма са цетиња 1878 љуба ненадовић је тада укратко саопштио основне детаље из житија славног светитеља и дао сажет опис манастира „свети василије родом је из херцеговине пре сто шездесет година, као владика пребегао је у црну гору и настанио се под острогом ту је у стрменитом брегу, што се зове острошка греда, у једној малој, готово неприступној пештери, скромно и побожно живео; ту је умро и посветио се; ту и данас у кивоту целокупан почива пола сата одатле низ брдо налази се велики и лепи манастир са пространим ћелијама, где се о духовима скупља силан народ из црне горе и херцеговине то се зове доњи манастир; а она пећина где је свети василије, и где само један стари калуђер живи, зове се горњи манастир но и ту су труци узнемиравали светог василија и одатле је често у време опасних ратова морао мртав у кивоту бегати“ познато му је да светог василија поштују и херцеговачки турци, који у мирна времена, долазе у манастир „на исцељење“ иначе, ови турци поштују и неке друге хришћанске светитеље, од којих изричито наводи св апостола вартоломеја „на светог вартоломија неће ништа да раде; боје га се“ поред њих, у манастир долазе и руси они на литургији врше коленопреклоне молитве, које су у то време биле новост за овдашњи народ љуба препричава анегдоту, по којој је неки рус на литургији пао на колена, а један црногорац му пришао, ухватио за рамена и покушао да га придигне мислећи да је овај пао у несвест у ратно време, слика око манастира је сасвим другачија ту се укрштају путеви војске и избеглица из херцеговине једном приликом љуба ненадовић и лаза костић су наишли на мајку која је оплакивала своје ближње који су изгинули у борби са турцима песник лаза костић је хтео да уцвељену жену дарује новцем, али се онда сетио да би је тиме, по тадашњим обичајима, заправо увредио путевима поред острога често су пролазиле избеглице које су ишле за приморје како би набавиле храну а било је и оних срећкивот са моштима светог василија острошког (извор: црква светог василија острошког, stbasilchurchorg) 52 2 / 2021 ника који су се враћали са врећама пуним жита да нахране изгладнеле тако је једног дана идући од острога, нашао на једну жену са дететом од девет година на леђима и мајка и дете су на својим леђима носили по врећу жита, али су под теретом посрнули и пали на пут они су заправо ишли у колони, али су се сви разбежали кад су зачули пуцњаву између две војске тај дан је била велика врућина, а и сам љуба се лоше осећао: „и сам болестан, заставим се код ове једне жене те јој помогнем да се мало поврати; имао сам и један лимун и пилула од кинина, и то сам јој дао“ тада се паљба појачала толико да су се сва брда разлегала од силне пуцњаве љуба је посаветовао жену да се повуче у оближње село где ће је примити на конак али, жена се заплакала и одговорила: „ако сјутра увече не стигнем, двоје ће ми дјеце скапати од глади“ надирање велике сулејман-пашине војске угрозило је и сам манастир тада је кнез никола петровић решио да измести мошти светог василија са острога и послао групу перјаника да обаве тај задатак мошти су требале бити пренете на цетиње поред моштију, перјаници су затекли једног старог монаха пореклом херцеговца који је чувао кивот кад је угледао перјанике монах се дохватио кивота и оштро им одговорио: „шта вам је црногорци?! неће светац да бјега није он као ви: не боји се он турске силе ево, ћивот не да се покренути! неће светац да бјега!“ видевши одлучност старог монаха, један од перјаника, вероватно њихов предводник, пришао је кивоту, целивао га и рекао пред свима: „јеси чуо свети василије? рекао је господар да бјегаш: ако хоћеш, хајде, а ако нећеш, може ти бити али знади: спалиће те турци исто као светог саву“ помен светог саве откравио је срце старог монаха још се памтило и препричавало како је синан-паша наредио да се узму мошти светог саве из милешеве и однесу за београд, где су спаљене намера великог везира је била уперена баш на мошти омиљеног светитеља, јер је милешева чувала и мошти савиног синовца, светог краља владислава по неизрецивој милости божијој, мошти светог владислава су остале сачуване нама на духовну утеху, али и да нас опомињу на велики губитак који се десио у једном тешком историјском времену када је изрекао ове страшне речи, перјаник је одступио од кивота и окренуо се да иде, али му сад монах није дао да тек тако оде добри и врло побожни калуђер је очитао молитву, у којој је молио свеца да се крене после те молитве, са сузама у очима, монах је поручио перјаницима: „ходите, црногорци! хоће светац да бјега: ево га лак као перо!“ тако су перјаници, са благословом монаха – чувара моштију, пренели кивот на цетиње кад се ситуација смирила, књаз никола је наредио да се мошти врате на острог у лето 1878 године, организован је пренос моштију у матични манастир „кад су хтели опет да га пренесу у острог, била је велика свечаност књаз ми је указао почаст и позвао ме те сам с њим и још четири војводе носио свеца од цркве до на крај вароши“, записао је љуба ненадовић тако су мошти светог василија острошког враћене са цетиња у горњи острошки манастир после преноса моштију, љуба ненадовић се 18 јуна 1878 спустио до котора и после краћег задржавања, кренуо пут србије и родног ваљева тема броја кад се ситуација смирила, књаз никола је наредио да се мошти врате на острог у лето 1878 године, организован је пренос моштију у матични манастир април / март 2021 53 света земља манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином кидрон постоји предње које каже да се средином 4 века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах онуфрије манастир светог онуфрија великог, акелдама манастир светог онуфрија великог је православни женски манастир који припада јерусалимској патријаршији смештен је у јужном делу источног јерусалима, у израелу основан је у знак сећања на монаха аскету онуфрија великог који се подвизавао у пећини изнад које је манастир саграђен иначе онуфрије велики је живео у 4 веку и сматра се једним од најзначајнијих пустињских отаца манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином кедрон постоји предње које каже да се средином 4 века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах онуфрије и у њој у најстрожијем посту и молитви провео 3 године неки извори наводе да се све време молио за спас акелдаме и за све сахрањене у акелдами како било, подвиг овог великог египатског пустињака није заборављен поред пећине у којој се подвизавао свети онуфрије, налази се још једна мања пећина која се назива пећина апостола, јер су се, јелена јонић 54 2 / 2021 света земља према предању, у њој скривали апостоли током страдања господа исуса христоса на крсту пећински параклис постоји од давнина, претпоставља се од 6 века, уклесан у стену са гробним нишама у 11 веку пећинском параклису је додат надземни део храма као и околни одбрамбени зидови током 11 и 12 века зидови су рушени, као и храм, па су делимично обновљени у 12 веку, па поново рушени под најездом арапâ коначну обнову манастир доживљава средином 19 века, и та здања и данас стоје у непосредној околини манастира налази се више мањих пећина, поткапина и уклесаних гробова у стенама брда евил у којима почивају земни остаци испосника и аскета у појединим поткапинама се и данас може срести неколицина аскетау онуфрије велики, ранохришћански светитељ, египатски пустињак из 4 века у православној цркви се слави 25 /12 јуна живот светог онуфрија познат је из речи монаха пафнутија, који га је срео у пустињи пре његове смрти и сахранио до овог сусрета са пафнутијем, онуфрије је живео у пустињи фотографије: википедија / wikipediaorg април / март 2021 55 света гора потпуно сам 60 година онуфрије велики је рођен око 320 године у персији и био је син персијског краља који га је по саве - ту анђела послао као младића у манастир школовао се у тиваидском манастиру ери - ти код хермиполиса где је од игумана учио о пустињацима потајно је отишао из мана - стира у египатску пустињу у којој је срео пустињака који му је постао учитељ неко - лико година га је учитељ учио како да се бори против ђавољих искушења, а затим га је, уверен у снагу духа, оставио самог у пустињској пећини међутим, сваке годи - не је учитељ посећивао свог ученика да би се уверио да у њему и даље постоји велика снага духа онуфрије је испричао пафнути - ју и о многим чудесима која су га пратила кроз живот у пустињи: како га је у пустињу довео његов анђео чувар и да се годинама хранио ретким пустињским растињем, док анђео није почео да му доноси хлеб, када је духовно ојачао након тога, је промишљу божијом, крај његове пећине израсла пал - ма са 12 грана и на свакој грани је рађала по једну урму коју је онуфрије јео сваког месеца по једну, а онда се након 2 године испод палме појавио извор воде ипак, го - ворио је онуфрије да се највише хранио и заслађивао слатким речима божијим на питање пафнутија, како се причешћује, онуфрије му је одговорио да му сваке су - боте и недеље долази анђео који га при - чешћује пафнутије описује онуфрија као старца чије су све власи ве ома дуге и беле попут снега да му коса и брада досежу до земље и да му је тело обрасло дужом дла - ком, јер је живео без одеће носио је само појас од лишћа другог дана њиховог раз - говора стари испосник је рекао пафнутију, да је то дан његовог одласка из овог све - та, преклопио је колена, помолио се богу и преминуо у том је пафнутије видео све - тлост како је осветлила тело упокојеног светитеља и чуо је песму анђела сахра - нивши онуфријево тело у пећини у којој се подвизавао, пафнутије се вратио у свој манастир и разгласио свима о овом подви - жнику ово се догодило 400 године света земља извор: http://wwwdiakonimagr/ извор: https://mountathos-eshopcom/ извор: https://mountathos-eshopcom/ 56 2 / 2021 скит светог димитрија или лаку скит смештен је на обали реке морфонос, на надморској висини од 280 метара, између манастира каракала и велике лавре, у ували по којој и носи назив (лаккоу – увала) од свог матичног манастира светог павла удаљен је деведесет минута хода кроз шумовити део полуострва атос по археолошким налазима претпоставља се да је ово подручје атоса било насељено монасима још у 10 веку некада је овај скит припадао амалфићанском манастиру да би по по његовом гашењу прешао у надлежност светогорског протата протат га у xiv веку уступа неком српском монаху, и убрзо га насељевају и други српси монаси који обнављају скит, подижу келију у његовој близини, унапређују економију по предању, овај скит је основан у 10 веку од краја 13 до краја 14 века у њему су били српски монаси који су због великих дугова уступили овај скит са околном земљом манастиру ватопед убрзо након тога манастир ватопед је овај скит уступио манастиру светог павла, од којег је заузврат добио земљу у околини провлаке, где је данас уранополис међутим, словенски натпис из 1606 год који се налази изнад улазних врата у келији светог николе сведочи о постојању српских монаха у овом скиту све до средине 18 века скит је током 17 века због велик турских намета био у тешкој финансијској ситуацији, па су се параклис и околне келије налазили у доста лошем стању братство се трудило колико је могло да одржава скит и обнови киријакон и његову малу економију међутим, ова тешка времена су била погубна за многе веће монашке заједнице и манастире, из тог разлога српско братство се осипало па је и пустињак свети димитрије 1754 године напустио скит српском братству се 1760 год придружио молдавски монах данило који обнавља скит године 1830 братство у већини чине молдавци, док су срби у мањини године 1849 братија подиже параклис на монашком гробљу, а већ 1850 и воденицу у непосредној близини гробља године 1898 по предању, овај скит је основан у 10 веку од краја 13 до краја 14 века у њему су били српски монаси скит светог димитрија света гора др немања јонић извор: https://mountathos-eshopcom/ април / март 2021 57 хришћанство и медицина захваљујући добротворима из молдавије, србије и русије братство подиже главни храм, киријакон у част великомученику димитрију, за потребе тадашњих 80 монаха који су настањивали око 25 идиоритмијских келија и колиба смештених у околини скита до 1904 године дограђени су припрата и звоник до краја 19 века скит су чинили: главни храм посвећен светом димитрију, параклис, трпезарију, архиву, скупину келија и 3 економске зграде које су биле у веома лошем стању до краја прве половине 20 века у скиту светог димитрија постојале су 24 келије, од којих 6 без параклиса сваком келијом руководи по један старац, па се сви састају у саборној цркви, углавном да обележе веће празнике данас је насељено свега 5 келија: међу којима је и келија светог николе која је најстарија и потиче из 1606 године свака од келија имала је и има своју башту које монаси користе за своје потребе попис монаха из 1980 године забележио је 5 насељених келија и 10 монаха, док је попис из 2001 године забележио 9 монаха у 5 келија као што званична медицина пропагира здраве стилове живота, тако нам и црква и хришћанство дају смернице здравих стилова душе здрава и чиста душа значи и здрав дух ближи богу такође, поред здравог тела људска душа са задатком спознаје има способност практичног разума која одговара потреби управљања телом ови предмети спознаје бивају давани у интуицији интуиција их представља духом болесна душа узрокује болесно тело и болестан дух у плејади корифеја истакнутих научника у области психосоматске и liaison медицине издваја се име франца александера оснивача теорије о „специфичном динамичком конфликту“ као главном узрочнику психосоматских обољења ово учење данас има углавном историјску вредност, али сваки клиничар са искуством на основу животног стила оболелог (пасивни или активни), често може да каже којим болестима је овај човек склон душа може бити болесна изненада, брзо, а затим привидно одавати утисак душевног мира када болест уђе у људску душу она ту и обитава и уколико се не препозна прети да путем разума оболи читаво тело или један његов део човек се бори разумом са овом претњом уколико је његова способност већа одлагање оболевања је дуже, али деловањем спољашњих фактора на људску душу сумирају се њихови ефекти и дејство постаје јаче, а болест тежа дух често може да препозна болест пре неголи разум, па човек наслути да му нешто смета, али заправо није сигуран шта је то тачно потом се његова душа бори да спозна узроке свога немира колико је душа ближа духу ово сазнање је делотворније и брже није свако срећан са собом и другима постоје душе које поред свог терета носе и туђи терет туђи терет бива још тежи души те га њен разум веома тешко прихвата, а дух жртву своје душе теже умирује, јер није у складу са личним принципима те дусвета гора извор: https://ieradeisiswixsitecom/ 58 2 / 2021 ше туђи терет напада је попут вируса и бактерија које угрожавају тело и душа оболева од туђе и своја боли емоције свакако производе различите неуротрансмитере у људском организму које могу да угрозе тело и доведу до пропасти душе надом људи често хране своју душу нада може да помогне човеку уколико му даје време да спозна узроке свог душевног пропадања и да се приближи духу бог је дао људима десет заповести како би њихове душе остале чисте, а тело здраво душин лек је мир, а мир се обезбеђује молитвом ма колики пораз душе био кршењем божијих заповести човек руши и мир душе своје стварањем осећања која прете да угрозе његово тело непријатна осећања изазивају и непријатне реакције у сваком његовом делу поједине емоције се селе у поједине делове човековог тела па се тако страх осећа у стомаку, љутња у глави, а туга у грудима најчешће лечење душе треба започети пре него што оболи тело дуго трајање тела обезбеђује души да „расте“ у врлини, а „растом“ душе она бива све ближа духу који значи вечност хришћанство, здравље и срећа „јер какву ће човек срећу имати ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди“ (лк 9, 25) човек често и грешком својом покушава да придобије свет надајући се срећи коју та освајачка љубав доноси на овом путу полако губи себе и своју душу губећи душу губи и здравље, а губећи здравље губи срећу због које је и кренуо погрешним путем кршење духовних принципа изазива грижу савести, због чега се јављају непријатне емоције љутња, бес, гађење као реакција на саму своју душу која је погрешила, јер души није дато по природи да буде љута, бесна, горда, лажљива и похлепна, већ кротка и само таква може остати целовита здравље душе као предуслов за здравље тела др марија лазаревић хришћанство и медицина април / март 2021 59 како човек губи душу своју – радећи против ње и против принципа који су joj дати, a по којима је саздана у божијим заповестима тако нарушава хомеостазу у организму медицински гледано мирна, уравнотежена душа значи уравнотежено расположење, односно уравнотежен баланс неуротрансмитера одговорних за људско расположење и многе реакције у организму неуротрансмитери су супстанце које се синтетишу у нервним завршецима и изазивају промене у људском организму медицина је у области неуронаука пронашла медикаменте који надокнађују њихов губитак, те супституцијом ових материја спречавају недостатак среће и емоционалну нестабилност која прети да душу одведе у још већу пропаст кршење духовних принципа изазива грижу савести, због чега се јављају непријатне емоције љутња, бес, гађење као реакција на саму своју душу која је погрешила, јер души није дато по природи да буде љута, бесна, горда, лажљива и похлепна, већ кротка и само таква може остати целовита душа се губи у најезди ових осећања и потреби да буде вољена и значајна другима због тога јој бог нуди безусловну љубав какву јој људско биће не може пружити и тако је умирује оним што јој је заправо веома често и најпотребније пружајући љубав даје јој и срећу, мир и благостање веома је велика потреба душе за неком врстом љубави сви путеви ове потраге усмерени у погрешним правцима доносе штету људском здрављу неиспуњена љубављу душа пати и трагајући за њом чини грешке због којих пати још више и теже душина патња разболева тело које све мање снаге и воље хришћанство и медицина фотографије: стефка борисова 60 2 / 2021 има да осети срећу која јој је дата у свом првобитном настајању принципи тела и телесног задовољства доносе краткотрајно пријатне емоције, а убрзо и непријатне које много дуже трају и уништавају најпре душу, а затим и тело временом грешна душа бива побеђена и оставља тело у апатији-стању без емоција болест и благодат духа светога здравље је по дефиницији способност индивидуа или заједница да се адаптирају и владају собом приликом суочавања са физичким, менталним, психолошким и друштвеним променама у свом окружењу светска здравствена организација (сзо) дефинише здравље у његовом најширем смислу у својој конституцији из 1948 године као „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести или слабости“ дакле, здравље је благостање ово благостање није могуће постићи без благодати духа светога којем упућујемо молбе и молитве ради стицања мира стицање мира нам помаже да одагнамо и савладамо слабост и болест, али и да је неминовно прихватимо на свом овоземаљском путу и да здрав ум помогне болесном телу у његовом оздрављењу и спасењу стицање смирења представља врхунац нашег живота у христу молитва нам помаже и усмерава нас ка том циљу, помаже нам да очистимо срце, да просветлимо ум, да стекнемо смирење у недостатку осећаја мира које је узроковано неправилним усмеравањем и непознавањем сопствених емоција долази до нарушавања равнотеже организма што узрокује и погоршава стање већ евентуално присутне болести човек бива најпре љут па тужан те свој гнев усмерава ка најближима што га заправо додатно узнемирава и болест погоршава, срце почиње јако да лупа, у грудима га стеже, у стомаку га жари или боли оздравити може само смирен човек који нађе мир у својој души и свом уму датом од бога једино гнев усмерен ка греху доводи до смирења душе и правилног тока емоција у духовном свету емоције се препознају, преиспитују и усмеравају по црквеним протоколима и препорукама у психологији се емоције освешћују и емоционалним описмењавањем и психолошким интервенцијама доводе у сопствени баланс, сопственим увидом у душевно стање попут црквених препорука неправилно препознате и усмерене емоције по свом узроку и интензитету покрећу лавину телесних реакција које људи осећају након душевних, и као телесне боли медицина затим лечи сав тај крајњи исход најпре нездравог ума неокренутог ка себи и срцу као свом природном станишту због тога је болесном човеку највише потребна љубав као емоција која изазива најпријатнија осећања он се нада оздрављењу, али је свестан да је болестан па се плаши свега онога што та болест доноси љути се на ближње због евентуално ускраћене љубави и бива тужан због тога сопствена осуда и осуда других човеку не чине добро болестан човек мир може стећи само праштањем и љубављу благољубав без страсти, гнева, љубоморе и других непријатних емоција је најчистија истинита љубав и лек за болесног човека болесном човеку најпре је потребна благољубав то је једина истинита љубав управо због тога што је сви препознају и која доводи до смирења душе, а смирена душа је и здрава душа ауторка је психотерапеут и писац неиспуњена љубављу душа пати и трагајући за њом чини грешке због којих пати још више и теже хришћанство и медицина април / март 2021 61 савремени изазови ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога им је само мистична ограда иза које се крију о квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера радмила грујић у добронамерним порукама које примамо преко вајбера, приметили смо појаву неправославног мисионарења потребно је бити обазрив и са расуђивањем гледати на ову појаву, али и другима скренути пажњу да би хришћани духовним очима сагледали ове „добре“ намере, анализираћемо их, јер уносе забуну многи и не обраћају довољно пажње на то, јер им те поруке постављају замку: ласкају им и обећавају земаљску срећу ове квазидуховне поруке, на првом месту, истичу телесно (подстичу жеље и страсти), а духовна подлога (икона, свете мошти и сл) им је само мистична ограда иза које се крију икона за њих није свети лик коме се треба клањати и молити, него је средство магијске брзе среће и брзог успеха да би били убедљивији, указују да она стиже из јерусалима, манастира острог, са свете горе и сл или честитају непостојећи празник — рођење светог николе тако, злоупотребом правих вредности вере пропагирају и подстичу на сујеверје, тј веру у магијско и брзо испуњење жеља без великог напора једини напор је типкање по мобилном телефону и извршавање „добронамерне“ заповести: „послати на што више адреса“ да би се то сујеверје ширило то је мисија сујеверја управљена против мисије истините вере а они који су ту поруку примили не схватају њен садржај и шаљући их на многе адресе нису ни свесни шта заправо чине они су заслепљени „добром“ намером те поруке и уверени да је православна, јер је исписана на православној икони исто чине и врачаре да би превариле оне који се изјашњавају као православци, да би биле убедљивије — врачају над иконама у тим добронамерним порукама уочавамо понуђене различите „специјалитете“ нехришћанске кухиње: будистичке, исламске, протестантске, чак и атеистичке шта ове поруке поручују? да православни не буду православни, да се не кају за своје грехе и не преиспитују своје жеље, да не поштују божији закон него да се равнају по исламским и будистичким схватањима, или, у најбољем случају, да им мерило живота буде све то заједно, мало православно и мало неправославно и тако ће бити успешни у животу и имати пуно среће, јер по овим порукама, срећа је најважнија у животу, и то она „луда“ срећа, коју незаслужено добијаш ове поруке су заправо врста дигиталних амајлија које, наводно, штите од негативних утицаја веома су комфорне и модерне, не захтевају од тебе да постиш, да се молиш богу, да идеш на литургију, јер саме по себи имају „чудесну моћ“, важно је да их чуваш у телефону и шаљеш на што више адреса да би се та „моћ“ ширила ако пажљиво анализирамо те поруке, уочићемо следеће: икона св василија на којој он благосиља, а преко ње пише латиницом: „ко подели слику нека га чува свети василије“ ко се усудио да на њој напише заповедне речи и тако донесе загарантовану заштиту светитеља? сетимо се сујеверја које се звало „ланац среће“ у виду писама која су нам слала непозната или позната лица, са заповешћу да текст препишеш и пошаљеш на 50 и више адреса и десиће 62 2 / 2021 савремени изазови ти се за толико и толико дана неописива срећа, а ако то не урадиш, стиже те проклетство тако су нас они устрашени, који су се бојали да прекину „ланац среће“, благосиљали и истовремено нам претили проклетством фотомонтажа: христов лик међу облацима на њој пише латиницом: „ова слика доноси срећу подели и чека те срећа за 2 дана“ молитва са острога, писана латиницом прво следе цитати, а онда молитва: „боже, уђи у моју кућу и одузми све моје бриге и болести лечи и бдиј надамном и мојом породицом у божије име амин“ испод тога следи поука: „веруј, ова молитва је толико моћна нешто добро ће ти се догодити, нешто што већ дуго чекаш проследи је на адресе 12 особа не прекидај и не постављај питања стани на тренутак с оним што радиш и пошаљи ову молитву на својих 12 особа сада гледај оно што он може“ обрати пажњу: не каже: „боже, нека буде воља твоја!“, него — моја поручује управо како се не треба молити богу затим наређује: „не прекидај и не постављај питања!“ седећи у будистичкој пози лотосовог цвета човек у длановима држи бели лотосов цвет на врху пише латиницом посвета: „за најбоље од најбољих а ту си и ти“ испод дланова пише у веома допадљивим стиховима: „шаљем ти лотос, цвет бели / да те обрадује, да те развесели / а ти га шаљи неком драгом срцу твом / да уђе срећа у још нечији дом“ порука, писана латиницом, која обара с ногу — толико је добронамерна да је чудотворна! у њој се каже: „за тебе! прочитај га! стварно је лепо (иди доле) — питао сам анђела да те синоћ гледа, али се вратио питао сам „зашто“? анђео је рекао: „анђели не бдију над анђелима!“ у вашем свету има 20 анђела: 10 их спава, 9 свира и 1 чита ову поруку прочитајте даље — то није шала анђели су приметили да се нешто бориш кажу да је готово сада добијате благослов ако верујете у анђеле, пошаљите ову поруку, немојте га занемарити, бићете тестирани две велике ствари ће се населити вечерас у вашу корист пустите све и проследите га сутра ће бити најбољи дан икад пошаљите ову поруку 10 пријатеља (укључујући и мене) ако га не вратиш, претпостављам да ту не припадам кад добијете 5 одговора, неко кога волиш, тихо ће те изненадити пс: ако сте све учинили, ова икона ће светлети црвено време се изводи рот“ ту нема никакве иконе измишљотина гаталица још једна нетачност очигледно магијско потпиривање сујете испразним и бесмисленим речима ове поруке проричу срећу, ако испуњаваш њихову вољу, а несрећу, ако је не испуњаваш, јер то вређа њихову добронамерну сујету — оне ти обећавају добро, а ти нећеш?! понеке су писане ћирилицом, да би изгледале православније, а понеке мешаним писмом, латиницом и ћирилицом да ли су креатори ових порука свесни да је то, у ствари, скрнављење светих икона или, с друге стране, стављање телесне среће и материјалног богатства као приоритет? а знамо да је код православних хришћана прво духовно па тек онда телесно у сваком случају, ове поруке су штетне за хришћане јер не доприносе јачању вере него, напротив, воде их у заблуду сујеверја ове поруке нису нимало наивне, иако тако изгледају нажалост, и надаље их примају православни хришћани и прослеђују другима, можда у већем броју него што захтевају те поруке заиста, ово је опасна пандемија духовног шунда веома штетног за духовно здравље православних душа! а, у ствари, то је манипулација духовном свешћу, испод прага опажаја, формирање нове ласкаве осећајности и пропагирање нашминкане вере шминка је постала цивилизацијска тековина, знак престижа, неопходна телесна норма, и зато је пожељно да се она пренесе и на душу и дух а то подразумева савремено просветитељство, „чешање по ушима“, по речима св апостола павла, и замагљивање аскетске и подвижничке суштине православне вере са којим циљем? са циљем да веру учимо и утврђујемо из он лајн порука, да нам цркве опусте, да се омладина одбије од њеног опитног и благодатног просветљења; излишно је да се замара црквеном литературом и да се мучи поукама светих отаца као стручан уџбеник могу послужити ове инстант поруке можда је на то најпроницљивије указао песник матија бећковић: „теретане су данашње цркве, а смс — нова поезија“ (blic nedelje / gost blica / 6 septembar 2020) чувајмо се! христос нас је упозорио да ђаво прориче кроз лажне пророке не би ли и неке од изабраних преварио (мт 24, 23– 24; мк 13, 5–6; лк 21, 8) ево, и на овај начин април / март 2021 63 мисионарски излог григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери збирка поезије игора григорјева на српском језику отаџбина срце милује дајана лазаревић љубав према oтаџбини је испуњујућа и врло моћна oдмалена слушамо приче о херојима, који су дали животе за одбрану своје родне груде дивимо им се, желимо да личимо на њих, саосећамо са њиховим патњама и, чини се, у стању смо да волимо oтаџбину истим жаром, којим су је волели они управо такву снагу има и збирка поезије отаџбина срце милује руског песника игора григорјева (1923–1996) у преводу на српски језик збирка је угледала светло дана 2020 године у издању „удружења поетских стваралаца“ григорјев је био ратни херој, познати руски писац, али и обичан, верујући човек, који је све своје давао за oтаџбину читати његову поезију значи уронити у бескрајне мисли о богу и вери, смислу постојања, али и уронити у читав спектар најнежнијих осећања према својој земљи, породици, пријатељима, ратним друговима – како према оним који су преживелим, тако и према оним који су пали у борбама излишно је причати (то је вишеструко доказано на многим примерима и искуствима) колико су сличне руска и српска култура, па се та очекивана сличност сликовито оцртава и у делима григорјева постоје моменти, када његова поезија неодољиво подсећа на поезију јована дучића или милана ракића руска књижевна критика упоређује га са фетом и тјутчевим, о чему је много пута писала наталија совјетнаја, књижевница и публицисткиња, ауторка предговора ове књиге књига своје читаоце неће оставити равнодушним
Свеска: 378 | Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Острог Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Порфирије Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот до века“ (Пс 132, 13) Фото: Епархија захумско-херцеговачка (eparhija-zahumskohercegovackacom) Фотографија на полеђини корице: Манастир Тврдош Фото: shutterstockcom ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 378, МАРТ / АРПИЛ 2021 Реч уредника Мисионар par excellence 3 Сећајте се својих старешина Ка незабораву 4 Сећајте се својих старешина Слобода израза и смелост у разбијању калупа Слово о Епископу Атанасију (1938–2021) 6 Материк Света мученица Агнија 10 Хришћански живот Свете тајне као благодатно дело љубави Божије 12 Историја хришћанства Велики раскол 14 Историја хришћанства О једном веома читаном делу Охридски пролог Владике Николаја 16 Црквена уметност Библијски бестијаријум: пеликан 20 У дијалогу са атеизмом Идеја бесмртности 24 ТЕМА БРОЈА Свети Василије Острошки — похвала рода нашега 29 Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког 32 Замишљени над житијем Светог Василија Острошког 36 Сила Божија 38 Сведок васкрсења 41 Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! 43 Свети Василије Острошки — васељенски мисионар 44 Скромно, синко скромно 48 Пренос моштију Светог Василија Острошког 51 Света Земља Манастир Светог Онуфрија Великог, Акелдама 54 Света Гора Скит Светог Димитрија 56 Хришћанство и медицина Здравље душе као предуслов за здравље тела 58 Савремени изазови О квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 Мисионарски излог Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети Василије Острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs МАРТ / АРПИЛ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Expobank Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Својевремено је западнохришћански апологет Норман Гајслер објавио књигу под провокативним насловом, који је гласио: Немам довољно вере да бих био атеиста Тиме је желео да укаже на чињеницу да атеизам такође почива на вери (иако већина атеистичких писац
... Фотографија на насловној страни корице: Манастир Острог Фото: shutterstockcom Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Порфирије Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Гле, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот до века“ (Пс 132, 13) Фото: Епархија захумско-херцеговачка (eparhija-zahumskohercegovackacom) Фотографија на полеђини корице: Манастир Тврдош Фото: shutterstockcom ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 378, МАРТ / АРПИЛ 2021 Реч уредника Мисионар par excellence 3 Сећајте се својих старешина Ка незабораву 4 Сећајте се својих старешина Слобода израза и смелост у разбијању калупа Слово о Епископу Атанасију (1938–2021) 6 Материк Света мученица Агнија 10 Хришћански живот Свете тајне као благодатно дело љубави Божије 12 Историја хришћанства Велики раскол 14 Историја хришћанства О једном веома читаном делу Охридски пролог Владике Николаја 16 Црквена уметност Библијски бестијаријум: пеликан 20 У дијалогу са атеизмом Идеја бесмртности 24 ТЕМА БРОЈА Свети Василије Острошки — похвала рода нашега 29 Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког 32 Замишљени над житијем Светог Василија Острошког 36 Сила Божија 38 Сведок васкрсења 41 Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! 43 Свети Василије Острошки — васељенски мисионар 44 Скромно, синко скромно 48 Пренос моштију Светог Василија Острошког 51 Света Земља Манастир Светог Онуфрија Великог, Акелдама 54 Света Гора Скит Светог Димитрија 56 Хришћанство и медицина Здравље душе као предуслов за здравље тела 58 Савремени изазови О квазихришћанским порукама које примамо преко вајбера 62 Мисионарски излог Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милује 64 стране април / март 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети Василије Острошки — сведок васкрсења мисионарспцсрб misionarspcrs МАРТ / АРПИЛ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Информативна служба: Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Expobank Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: lntermediary Deutsche Bank GmbH, Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Account with inst: 935-9522-10 Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG) Beneficiary: RS35145007080000135615 Informativno Izdavacкa Ustanova Srpske Pravoslavne Crkve, Kralja Petra 5, Beograd Charges: For the account of ordering customer Својевремено је западнохришћански апологет Норман Гајслер објавио књигу под провокативним насловом, који је гласио: Немам довољно вере да бих био атеиста Тиме је желео да укаже на чињеницу да атеизам такође почива на вери (иако већина атеистичких писац
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com