-ДУБИНСКО-

Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... струке, поседује одређена психолошка знања која тешко може да има је дан пра- вославни свештеник, а која могу бити зна- чајна за рад са одређеним, да их тако на- зовемо, пацијентима; и као такав, он може да помаже свештеницима, или да делује самостално, уз одређени благослов, или лиценцу људи имају разних проблема, а како је човек дубинско и вишеслојно биће, добро је да га на његовом путу, и у његовом ра- сту и лечењу прате, и да му помажу струч- на и одговорна лица, која ће, комбинујући знања и искуства из православне теоло- гије, психологије, и психотерапије, уз бо- жију помоћ, налазити пут ка решавању његових дилема и проблема ко ће бити ангажован – зависи од врсте проблема и афинитета које имају заинтересовани тако, на пример, родитељи анорексич- не девојчице обратили су се и лекарима и свештенику, али, свакако, да би т у било простора и за православног психолога испоставило се да девојчица не верује у бога, и не види смисао живота, што је некако и повезано са манифестованим проблемом да је склона црним мислима, самоповређивању и бесконачном испи- сивању и понављању негативних порука, као и да је зависна од деструктивне музи- ке решавање проблема са храном помо- ћи ће да не у мре од глади, али неће ре- шити њене духовне и душевне проблеме, нити ће је спречити да, евентуално, поку- ша самоубиство тимски рад, заснован на вредностима и истинама хришћанске православне вере, могао би да помогне овој младој души, као и многим другима, да нађу свој пут и своје место у овом свету, пут ка исцељењу душе и тела и, најважније, пут ка спасењу  аутор текста је свештеник у храму светог александра невског у архиепископији београдско-карловачкој тема броја оно што ми, православни свештеници, знамо јесте да помоћ кроз веру траже и они који нису верници могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника протојереј бранислав јелић март / април 2018 29 одувек је за човека његова душа била обавијена велом тајне то парче не- ба у човеку инспирисало је људе да ство- ре мноштво научних дисциплина не би ли тако разоткрили човекову душу једна од таквих научних дисциплина је и психоло- гија њен задатак је сазнавање и овлада- вање психичком стварношћу психологија би требало да опише и објасни свеукупни психички живот и понашање људи и живо- тиња; да применом научних сазнања пома- же појединцима или целој заједници због унапређења општег психичког (душевног) живота почев од антике све д о фројда, јунга, адлера и других, психологију називају на- уком о души која ипак само у појединим сегментима има истински додир са истом психологија људски трага за истином, отворивши мноштво својих дисциплина и области у потрази за том истином „душа је највеће чудо од свих космичких чуда“, констатовао је карл густав јунг; али: „ко је створитељ свих космичких чуда, па тако и људске душе?“ одговор на ово питање на- лазимо у светом писму и код светих отаца „требало је да човек најпре буде створен, а потом да расте и растући јача, и јачајући да постане изобилан, и поставши изобилан да се усаврши, и усавршавајући се да се про- слави, и прослављајући се да се удостоји видети свога творца, господа бога“, речи су светог климента александријског две највеће божанске заповести старог и новог завета у којима су сав закон и про- роци, јесу: љуби господа богасвога свом ду- шом својом, свим срцем својим и свим умом својим, и љуби ближњега свога као самога себе то су заповести сина божијег и спа- ситеља света, господа христа у овим за- повестима свети оци разоткривају тајне душевних сила и појашњавају појам душе живе којом бог даде живот земљаном ада- мовом телу у едему свети оци наводе пет простих чула душе (вид, слух, говор, памћење и осећања) и три основне душевне силе тј способности људске душе: вегетативна (вољна), када човек расте, храни се и рађа себи слично (заступљена у заповести и свом душом сво- јом); анимална (страсна), када човек осећа гнев и пожуду испољавајући своје страсти (заступљена у заповести и свим срцем сво- јим јер из срца излазе и речи и мисли); ра- зумна (логосна – умна), када човек разми- шља, користи свој ум (у заповести то је и свим умом својим, што се односи на разум- ну, словесну способност душе да расуђу- је) поред откривања тајни душевних сила, свети оци тумаче од чега и како своју душу заштитити и не изгубити вечни живот све добро за човека налази се у христу јер до- тема броја психологија, психоанализа, социјална психологија, педагошка психологија без узимања опита светих отаца у обзир углавном стижу до исходишта која се поново претварају у нова питања и несазнајности светоотачки опит и психологија хаџи драган б поповић 30 2 / 2018 бро не постоји као самостална суштина са- ма по себи, већ постоји само као личносно, ипостасно добро, док је зло безлично и во- ди ка смрти јер се у злу постојање заснива на пропадљивости и одсуству заједнице са богом живот, у хришћанском смислу речи, не означава апсолутно бесконачно биолошко постојање, нити некакво стање загробног живота душа, већ живот за хри- шћанина подразумева лично постојање у заједници са богом, у богу, а то нам без цркве ниједна научна дисциплина не може обезбедити два су зла која данас човека одводе у пропаст: нечастива учења (па макар она била и поткрепљена науком) и порочан живот да бисмо се одбранили од нечасти- вих учења треба да јако и делатно љубимо бога да не би смо били ухваћени у замку порочног живота, треба да истински љу- бимо ближњег не случајно, господ истиче ове две заповести као главне јер се бого- љубље познаје по мери човекољубља, а човекољубље по мери братољубља човек који воли бога он већ живи у цар- ству небеском, а својим делима од света прави дом божији у чувеној причи о пра- ведницима и неправедницима у јеван- ђељу, свети оци виде шест врста љубави према ближњем које су праведници испу- нили, а неправедници нису, кроз биоло- шки и социолошки аспект човека као бића заједнице прве две, односе се на задово- љење телесних потреба човека – глад и жеђ, нахранисте ме, напојисте ме, а оста- ле четири странац бејах примисте ме, наг бејах оденусте ме, болестан бејах обиђо- сте ме, и за творен бих посетисте ме, од- носе се на социолошки аспект човека као друштвеног бића оно што је учињено бли- жњем господ сматра да је њему учињено бог вечни огањ није припремио за љ уде већ за ђавола, али људи се добровољно кроз грех увлаче сами у адске муке, јер је ад место самоизгнанства ипак, ти људи неће бити кажњени због мноштва грехова, мада ће и з бог њих мо рати дати одговор на страшном христовом суду, већ зато што нису чинили добро, а могли су држати божанске заповести је заповест делатне врлинске вере коју сви треба да имамо, ма к ојим се послом или научном дисциплином бавили у свом животу пси- холози и други друштвени и научни рад- ници би боље резултате у свом раду имали када би били заоденути благодаћу божи- јом због тога данас психологија, психоа- нализа, социјална психологија, педагошка психологија без узимања опита светих отаца у обзир углавном стижу до исходи- шта која се поново претварају у нова пита- ња и несазнајности и тако у бескрај научна сазнања се сваким даном усавр- шавају и надограђују упућујући научнике на истину која је једина корисна у животу онај који стварно надограђује за вечност јесте господ христос чије речи чине свето писмо беспрекорним извориштем истине и учитељем живота стога се бит разуме- вања свега створеног, а поготово људске душе, најверодостојније може објаснити и разумети у оквиру науке коју је господ собом донео на свет, апостоли записали, а свети оци растумачили  тема броја бит разумевања свега створеног, а поготово људске душе, најверодостојније се може објаснити и разумети у оквиру науке коју је господ собом донео на свет, апостоли записали, а свети оци растумачили март / април 2018 31 када сам приступио изради овог реферата, зазвонио ми је т елефон звала ме је мо ја пацијенткиња, коју ћемо у овом контексту зва- ти људмила: „могу ли да дођем на консулта- ције заједно са адвокатом?“ ја сам био крајње зачуђен (они који познају савремени руски живот, схватиће ме: адвокати су код нас вели- ка реткост чак и на с уду, а тек да неко иде на психотерапеутско саветовање са адвокатом – за такво нешто ја још нисам чуо) шта, нешто се догодило? – да, ја сам коначно одлучила да се разве- дем од мужа, јер се данас разјаснило, да ме је он фактички покрао ви сте љути и врло очајни због тога што сте му толико веровали – ја сам жртвовала све за њега, а он ми је уз- вратио издајством то је врло болно, осим то- га, кроз два дана, на велики четвртак, код нас ће бити исповест за читав живот (људмила је ове године похађала катихезацију) не опро- стивши, ја немам права да идем на исповест, а не могу да опростим то је за сада немогуће, јер је ра на одвише дубока? – да, ово је вр ло болно ја много праштам, али ово не могу знате ли, људмила, да ви можете, исто оно што сте рекли мени, рећи и богу? – како то? па, ево ви ће те се припремати за ис по- вест, и разматрати ваше односе са мужем и могуће да ћете ви наћи нешто, што ће вам бити могуће да му опростите, и тада ви мо- жете рећи: „господе, ево ја м у ово праштам, али издајство не могу ја бих хтела, али не могу сувише је болно“ принесите на испо- вест све, што буде у вашој души – и љутину, и увређеност, и бол, и усамљеност и када бу- дете говорили, памтите, да је он – тај, коме говорите и од кога очекујете исцељење – у тај исти четвртак он је страдао од издајства, бола и усамљености и молио је ученике да буду са њим, будни, а они су заспали можда ће се код вас устројити ово боље, зато што је код вас исти бол, иста рана ви знате, како калеме гранчицу на дрво? засецају дрво и причвршћују на том месту од- резану гранчицу – „раницу“ на „раницу“, да би се омогућило срастање тешко је замислити шта осећа гранчица, али преко тог места, где су се сјединила два засека почињу да теку жи- вотворни сокови, заједнички за дрво и за но- ву грану а бе з засецања они се не би мо гли сјединити онда је настало ћутање људмила није више говорила о адвокату ово је случај, када су се психотерапија и ис- повест нашли у интеракцији психотерапија је помогла да се уклоне унутрашње баријере на путу ка исповести, а исповест – хтело би се ве- ровати – помаже јој да учини корак у решава- њу оног животног проблема, коме је била по- свећена психотерапија – ако не спасти брак, а оно у крајњој мери, обновити достојанствене људске односе после развода при разматрању теме узајамних односа ис- повести и психотерапије врло често се говори тема броја тенденција психологизма може привести исповести без покајања или покајању без исповести, без сусрета лицем у лице исповест без покајања претвара свету тајну у душевно пријатну беседу о себи, а покајање без исповести – прети затварањем у осећање кривице, када се страшни, али исцељујући сусрет замењује душевним самоосуђивањем исповест и психотерапија превод са руског: небојша ћосовић 32 2 / 2018 о њиховој конкуренцији у контексту савреме- не културе, где је психотерапија тобоже зау- зела место исповести у овоме је вероватно део истине, но ја бих данас хтео да поставим питање у сасвим другој равни: шта нам може пружити искуство савремене психотерапије у пракси исповести и покајања? најопасније за залуталог човека није од- суство пута, него лажне стазе, врло сличне истинским отац александар шмеман је на -звао две такве лажне покајне стазе опасношћу „јуридизма“ и опасношћу „психологизма“ човек скреће на страну „јуридизма“, када разматра покајање првенствено дисципли- нарно и сматра поводом за њега нарушавање норми, закона обратно, он се уклања на стра- ну „психологизма“, када као повод за исповест сматра доживљени душевни неуспех, немир, непријатност јуридизам је склон да своди грех на злочин и види казну као средство за разрешење од греха, а као коначни циљ – обнову правично- сти психологизам хоће да редукује грех на кривицу, средство разрешења греха види у оправдању, а коначни циљ – у умирењу како се ови ставови пројављују у нама за време исповести? у првом случају покајање прелази у разумско тражење одступања свог понашања од готовог кодекса по форми ово подсећа на извештај сама света тајна почиње да се представља по обрасцу судског проце- са, где се покајник, с почетка при припреми за исповест понаша као детектив, који је дужан да за одређено време открије довољну коли- чину преступа, а даље, већ током исповести, он иступа као окривљени и истовремено као тужилац (а понекад и као сведок одбране, који тражи олакшавајуће околности), а свештеник се при овоме подстиче на улогу судије, а и на улогу адвоката („ево ја с ебе не штедим, баћу- шка то мора имати у виду“) но, због чега је заправо, такав начин покаја- ња лош? тиме, што он клизи по површини, не дотичући дубине срца, не тражи корене греха, и због тога што из њега не произилази непо- средно метаноја – промена ума, и тако се сва- ки пут један исти душевни коров наметљиво разраста на истом месту ова „јуридичка“, формалистичка тенденција посебно прети да захвати нашу исповест, ка- да у души нема живог покајног осећања – те је она укочена, окамењена („покајања нема у мени“, „немам покајања, немам умиљења, немам суза утехе“ – молитва после покај- ног канона) а шта ми можемо супротставити овој тенденцији, да бисмо продубили нашу исповест? управо овде може нам нешто сугерисати психотерапија међу методама психотерапије постоји метод, који ја називам „психотерапиј- ском мајеутиком“ сама реч „мајеутика“, под- сећам, означава помоћ при рађању сократ је поредио своје философске беседе са бабич- ком вештином, јер он ни је тежио да у њи ма саопшти готову истину, већ је помагао сабе- седнику да поднесе и породи истину у психо- терапији је смисао мајеутичког метода у томе, да помогне човеку да укључи рефлексију и да новим, свежим погледом обухвати своју уну- трашњу оријентацију ево примера, из кога ће постати јасно, како функционише мајеутика у психотерапијском разговору мој пацијент, филип, од младићких година озбиљно се занимао источњачким учењима, међу њима и јогом, те је у т ом циљу боравио лети у ашраму негде у сибиру, речју, живео је врло напрегнутим духовним животом и све време се занимао самоусавршавањем но, временом он се заљубио, и његова душа је почела да се распиње између две страсти – ка јоги и вољеној девојци када је почела надвла- давати јога, и он је уображавао, да улази у аш- рам и у потпуности се посвећује путу самоу- савршавања, пред његовим очима се јављала слика куће, породичног гнезда, љубави и он је помишљао: „зар ћу ја заувек остати сам?“ и привлачност ашрама се гасила а када би он започео да замишља породични живот – децу, бриге, свакодневицу, онда се плашио, да тамо неће бити места за дуге вежбе, медитацију и читање мудрих трактата„и како ћу се ја онда развијати?“ – опхрвавале су га сумње једном, када сам схватио да се он већ по к о зна који пут врти у истом кругу, задао сам му мајеутич- ко питање: „филипе, да ли је тачно, да ли си ти убеђен, да у сваком тренутку твога живота у тема броја март / април 2018 33 тема броја свим околностима треба да се развијаш?“ ја нисам очекивао да ће ово има ти толики ефекат филип је мало устукнуо и скаменио се у запрепашћењу на неких пола минута у тера- пеутском времену то је врло дуго тек касније, размишљајући о томе што се догодило, ја сам схватио узрок ове запрепашћености идеја „саморазвитка“ постала је за њега толико са- моочигледна, да је он престао да је примећује и природно није могао видети, да је она по -стала за њега кумир (идол) који је управљао његовим животом и управо када је у мајеу- тичком, мало преувеличаном огледалу угле- дао себе, као слугу тога идола саморазвијања, он је био поражен ово је омогућило филипу да продуби свест о себи као слободној личности, која хоће и може да с е развија, али уопште није обавезна да читавим својим животом опслужује идеју развитка шта се може применити из оваквог психотерапиј- ског опита при припреми за исповест, како би помо- гло нашој души да од фор- малног навођења грехова уђе у дубину, ка корену греха? „сагреших лагањем, осу- ђивањем, раздражљиво- шћу“, – опе т и опе т пона- вља човек на исповести како зауставити свест која клизи по површини и дати јој могућност да уђе унутра? замислимо следећи унутрашњи сократов- ски дијалог са самим собом – ти си био раздражен? но, размисли који је био разлог твога раздраженог данашњег раз- говора са својим потчињеним? – то, што је он лењ и није извршио наређење – но, шта је посебно тебе у томе увредило? – вероватно то, што је то моја заповест, а он је оглушивши се о њу показао непоштовање према мени – да ли си у беђен, да на не поштовање мо- раш реаговати љутином? – не, свакако, не морам – но, ако ти сам ниси одлучио да се наљу- тиш, онда шта је то у теби, што те је присили- ло да покажеш раздраженост као реакцију на непоштовање? – па, очигледно, очекивање да ће ме сви по- штовати, а посебно потчињени – то јест у души је убеђење, да ти безусловно заслужујеш поштовање и сви су обавезни да га изражавају? – логички тако следи, али ја се не слажем са таквим убеђењем, оно ми је непријатно – а због чега? – па, то нисам ја, већ неки дебели, надувени од важности одвратни властољубац! овде већ унутрашњи сократ може устук- нути, а ми погледајмо на резултате овог ди- јалога ја с ам мислио, да т реба да с е кајем због тога што сам пројавио љутину, а пока- зало се да се ради у ствари о властољубљу и частољубљу ја сам започео од формалног осуђивања раздражљивости, али сам је у суштини сматрао нормалном реакцијом на своје нерадне потчињене (и у овом покаја- њу се чак видело нешто племенито: иако сам се ја и оправдано разљутио на њих, ја се тим не мање кајем због тога) а показало се да нема никакве оправданости и природности, јер нисам био узнемирен у интересу посла, сарадња духовника и психолога: старац тадеј витовнички и владета јеротић 34 2 / 2018 и због бриге о неком, већ само зато што ми је била повређена сујета ја сам започео од хладне рачунице, а сада је стид прелио моју душу; мени се чинило да сам смирено сагао главу, а показало се, да ја с тојим на испове- сти пред господом, украшавајући се нека- квим папуанским перјем и надувавајући се од свести о сопственом значају како је ово срамно ово нисам ја, ја ово нећу, помози ми господе да све ово стргнем са себе још пре неколико тренутака мислио сам о себи као о високој прелепој палми, која је грациозно спустила своје гране, а показало се, да сам ја у ствари бледи изданак кромпира, који ле- жи у подруму и чија је сва нада у томе, да ће се дотаћи прозорчета, из кога продире зрак светлости руска пословица каже: „риба тражи, где је дубље, а човек – где је боље“ но, ја ми слим да је у ствари све обратно: управо риба тражи где је боље, а човек – где је дубље и када нам пође за руком да уз помоћ мајеутике, о којој смо управо говорили, или некако другачије учинимо напор и од површног „јуридичког“ именовања греха учинимо корак дубље у на- шу сопствену душу, онда се одвијају следеће „промене ума“: као прво, исповест од безличне постаје лич- на, моја; као друго, испод површине сагрешења от- крива се корен страсти; треће, млаки однос према греху смењу- је се оним, ш то се може назвати пекућом хладноћом; и коначно, главно – код нас се јавља шанса да иза к оре греха, иза с лојева блата сусрет- немо некакав чудновато познати лик – не, то уопште није „тројица“ рубљова, него картон- ска иконица домаће израде, која има само јед- ну предност – то смо ми сами а ово је г лавно нама је потребно да се од површности формалне исповести удубљујемо и удубљујемо ка коренима греха не ради то- га, да би доживели задовољство геолога, ко- ји открива нове и нове слојеве наше страсне природе, и не ради тога да би доживели задо- вољство детектива, који открива разгранату мафијашку мрежу, већ да би кроз г рех дошли до самог себе ако се сложимо са тим, да с е покајање крунише радошћу сусрета, онда нај- главније у њему никако није скрушеност или очишћење или исправљање, јер то су само средства, већ то да се пробуди наша личност у супротном, ко ће се сусрести са господом? када господ дође, није добро ако нас он за- текне у не до краја почишћеном и сређеном дому, но и т о је мно го боље, него да д ође у чист, али потпуно празан дом погледајмо сада на другу лажну стазу на пу- ту покајања, коју смо назвали „психолошком“ како се може психологизам јавити у испове- сти? жена се одмах после исповести незадо- вољно жали: „па, ево исповедила сам се – и ништа, уопште нема олакшања“ свакако, осе- ћање олакшања, ослобођења од тежине, од терета (притиска) греха може бити чудесном душевном последицом покајања но, у духов- ном животу се не могу мешати последице са циљем душа уопште не подноси војничке праволинијске прописе ако ми хоћемо да доживимо радост, ми не можемо наређивати својој души: „равнај се! буди мирна! радуј се!“ она неће послушати џон стјуарт мил је писао о „лукавој стратегији среће“ – да би се дости- гла срећа, не треба чинити срећу циљем, по- требно је стремити ка достојним циљевима, и тема броја сократ је поредио своје философске беседе са бабичком вештином, јер он није тежио да у њима саопшти готову истину, већ је помагао сабеседнику да поднесе и породи истину март / април 2018 35 тема броја тада срећа може доћи као награда за наше на- поре олакшање, као и свако друго душевно стање не може бити циљ исповести стога, у исповести психологизам се проја- вљује у томе, што ми започињемо да посвећу- јемо велику пажњу нашим душевним стањима, разматрамо конфликте, односе са другим љу- дима, покушавамо да „објаснимо“ грех на при- мер и тиме што смо се нашли у ситуацији, где треба бирати мање зло и др сав овај ‘интим- ни’ разговор мотивисан је једним – да се избегне сусрет са самим објективним грехом и са објек- тивном одговорношћу за грех, а да с е остане са психолошком сенком греха – са осећањем кривице у овоме је мо- тивација избегавања казне: ако сам већ признао своју кривицу, онда зашто ме казнити – оног к о- ји признаје своју кривицу не треба кажњавати дакле, опасност психологизма се састоји у замени греха осећа- њем кривице ова тенденција покајања притеже човека у сте- гама између две подједнако не- продуктивне оријентације, које се у једном психолошком тесту називају „екстрапунитивношћу“ и „интрапунитивношћу“1 опасност је у томе, што човек сву енергију усмерава или на тражење окри- вљавања других, или на покушај самоокривљавања окривљава- ње себе уопште није боље од окривљавања других, јер је оно ск лоно да осећање криви- це претвори у с траст ако би било потребно 1 „екстрапунитивност“ (енгл extrapunitive; од лат exter — ван, спо љашњи + pu nitio — к азна, осве- та) — тенденција реаговања гневом на спољашње објекте у ситуацији фрустрације у процесу општења екстрапунитивност се изражава у непријатељском, агресивном односу према људима супротна усме- реност (гнев на себе) назива се „интропунитивност“; а тенденција ка уздржаном понашању у ситуацији фрустрације (без спољне или унутрашње агресије) назива се „импунитивност“ – бид большой психо- логический словарь (олег матвеев – гендриксон) – прим прев да се осећање кривице представи графички, онда би то била спирала, која као да обмотава грех у овоме је лукавство: грех у својој грубој истини постаје, не видан, већ скривен унутар прстенова осећања кривице потчињавајући се овој страсти човек постаје сервилан, паси- ван, он не гледа у очи и споља то може дело- вати као смирење но, он све више удаљује од могућности да се исправи и коракне у сусрет другом човеку и богу и опет се ми враћамо на општу идеју схватања смисла исповести и по- кајања као сусрета култивисање страсти кри- вице образује смртну опасност покајања без сусрета ово је јудина опа- сностон се покајао, али није пошао у сусрет, није савр- шио акт исповедања лицем у лице због тога се можда, у осећању кривице осећа не- какав вирус самокажњава- ња и на крају, самоубиства дакле, тенденција психо- логизма може привести ис- повести без покајања или покајању без исповести, без сусрета лицем у лице испо- вест без покајања претвара свету тајну у душевно при- јатну беседу о себи, а пока- јање без исповести – прети затварањем у осећање кри- вице, када се страшни, али исцељујући сусрет замењује душевним самоосуђивањем и последње, што хоћу да кажем у циљу над- владавања тенденције „психологизирања“ је то, да нам она с угерише да је грех нешто уну- трашње, то јест само душевно–духовно стање, а не нешто материјално, битијно, објективно а управо овако, главно нам је да с е испове- димо, раскајемо, добијемо опроштај и дело покајања се на томе завршава разуздани ма- лиша се игра мачем, без обзира на упозорења одраслих, и на крају крајева разбија прозор следи незадовољство родитеља – сузе – „нећу више никада“ – опроштај но, после свега ово- га добри отац ће узети алат и позвати сина да заједно наместе ново стакло виктор франкл 1905–1997), аустријски неуролог и психијатар, најпознатији као оснивач логотерапије, тј терапије смислом (извор: википедија) 36 2 / 2018 „бог мисли стварима“, мисао бога је битиј- на, онтологична и божије праштање је онто- логично – опраштајући грех, он истовремено започиње рад на исцељењу, преображају, ис- прављању света, нарушеног нашим грехом ми нисмо у могућности да сами залепимо разбијено стакло, нити да поставимо ново, али тежити ка томе, да придржимо ексер на пример, док отац поставља нови прозор, – то је наша обавеза боље рећи – то је радосна шанса заједничког стварања са богом разуме се, ово су потпуно очигледне ства- ри и питање није у томе, како разумети, него како остварити приноше- ње плода покајања, које се не завршава душевним олакшањем, па чак ни с у- сретом ми одвише добро знамо како зрна нашег по- кајања, немарно бачена поред пута, не успевају чак ни да проклијају, јер их по- кљуцају птице са становишта психо- логије проблем реализа- ције резултата покајања – то није само проблем наше безвољности и на- ше заборавности, то је проблем оријентације појам оријентације, то јест унутрашње спремности да се делује на одређени начин, један је од најважнијих у психологији један од психолошких закона гласи: ако је човек доспео у напрегнуту со- цијално-психолошку ситуацију, он ће дело- вати по логици сила те ситуације, а не по логици своје слободне воље могућност остајања верним самоме себи састоји се у томе, или да се избегне упадање у ситуаци- ју, или да се уђе у ситуацију са унутрашњом интензивном оријентацијом, унапред раз- вијеном спремношћу да се делује на одре- ђени начин оријентација може не просто мишљу, него својом снагом послужити као проводник слободне воље да се стане усред сила света ми прекоревамо себе, што нам сваки пут недостаје воље и херојства, да се после ис- повести одржимо у подвигу чистог живота но, можда би било потребније да се прихва- ти мање романтичан узор баштована, који је у покајним трудовима добио неколико зрна које је потребно сачувати, сакрити, поливати и постепено гајити управо нам оријентација и даје такву могућност на пример, један од резултата покајне самоанализе могу бити мала проста обе- ћања богу и себи – замолити опроштај од увређеног, посетити заборављеног, захва- лити се ономе, према коме смо с е показа- ли незахвални како сачувати од сујете и заборавности ове малене завете? ми имамо за ово чудесно духовно оруђе – молитвено правило зашто, на пример, међу кратке моли- тве св јована златоустог пред спавање не би укључили и још нешто простије: „господе, дај ми сна ге да по сетим ири- ну александровну“; „господе, дај ми одлучности да замолим опроштај од михајла“ но, ради образовања духов- них принципа може се не само жељено дејство укључити у молитву, већ се и молитва мо- же укључити у делање психотерапија нам даје сугестије за две ствари – као прво, како помоћи другом чове- ку и самоме себи, на који начин од површног називања греха и заклањујућег осећања кривице, пробијати се у дубину, ка коренима и изворима греха, и још даље ка језгру наше личности, недирнутом грехом и као друго, како потом гајити плод покајања у стварно- сти свакодневног живота и главно да би сусрет могао да се догоди потребно је напо- мињати себи, да је задатак покајања – не на- ћи грех, већ наћи у себи онога, ко је спреман за сусрет са господом  ф е васиљук реферат на годишњој конференцији сурошке епархије, 26–29 маја 2000 г тема броја психолог виктор вицановић – предавање у жарковачкој цркви вазнесења господњег (извор: youtubecom) март / април 2018 37 често се дешава да једно од супруга, небитно да ли је то мушкарац или жена, доводи ситуацију до тога да други почиње да тражи најмањи повод не би ли нашао некакав „вентил“ за себе, некакву занима- цију – и то се дешава, и то потиче из детињ- ства, наравно зар с е из шк олског живота не сећате таквог глагола кога употребља- вају деца, ученици: „довести“? искусна деца, почевши од три године, прекрасно доводе до „лудила“ и баку, и тату, и маму, и васпитачицу у вртићу, зато што су они глав- ни, умеју да манипулишу, они прекрасно знају на какав звук да реагују, на какву лаж сам је ударио дршком од лопате васу, а по- том је завриштао: „јао, ударио ме васа!“ и посматра, како одрасли вичу на васу, ша- љу га у ћошак, и док га вуку у ћошак још га ударају по затиљку и њему се то јако свиђа оче, а како правилно да се понаша жена или девојка, којом на сличан начин манипулише мушкарац? – није ми јасно, зашто јој је таква карика- тура потребна да, постоји инстинкт о коме је у библији речено: имаћеш стремљење према свом мужу али се ипак пре тпоста- вља да је у све му присутна „глава“, при свакој радњи за веома велики број мла- дих девојака аутомобил, накићен цвећем, балонима, прстење са каменом и остале глупости имају велико значење, зато што, када се машка удавала имала је лимузину од пет метара, а код мене је 5, 5 метара! код ње је била бела, а код мене љубичаста, ни- ко није имао такву! све се превратило у тај потпуно вештачки и ни са чиме повезани ритуал он ништа не значи, као што ни но- ва година ништа не значи као ни први мај не постоји никаква солидарност радника дај бонус десетом делу колектива и виде- ћеш каква ће бити солидарност то је све комунистичка глупост као и сва та „фарса“ око брака, све је т о лажно, нема никаквих корена, они су као вештачко цвеће, све је то копија и имитација и води до копирања и имитације породичног живота каква је улога родитеља? да ли су они дужни да се мешају у конфликт? – да се мешају? родитељи уопште морају свиме да управљају, целим васпитним про- цесом своје деце хришћански брак и породица увек треба да памтимо циљ и смисао постојања породице, зашто смо је основали не да бисмо се извежбали у самољубљу, у властољубљу, већ да бисмо служили једно другом, дајући тако пример својој деци да их научимо љубави, послушању, смирењу, вредноћи, вери, молитви разговор са протојерејем димитријем смирновим о породичним конфликтима ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) разговор водио: никита филатов 38 2/ 2018 чак и у браку? – ако је брак тек склопљен, обавезно ви сада говорите о томе да многи нису на- викли да слушају данас су сви самостални – да, ја не говорим о томе на шта су мно- ги навикли навикли су на абортусе, раз- воде, ја не г оворим о томе мој задатак је другачији: да људи погледају на себе кроз призму божијег промисла као што се чо- век иначе храни протеинима, мастима, угљеним хидратима, микроелементима и витаминима, али ако једе разбијено ста- кло, пије сону киселину, онда ће морати да кроз одређено време има операцију желу- ца тако и овде, у оваквој, врло важној ду- ховној сфери човековог живота, као што су породица и брак, ако он буде радио све су- протно, уколико све буде испуњено мито- вима, идиотизмима и тиме шта ће ме раз -ведена другарица посаветовати па све ће водити до истог развода, као и код те дру- гарице ако ти стремиш томе, зашто онда све измишљаш и т рошиш новац на г лупе лимузине? и управо је у томе мој задатак, као старог деде – да их упозорим на ту глу- пост и да им кажем: врло пажљиво се бира породица и младожења колико мора да прође времена, према вашем мишљењу, од првог састанка до одлуке да се ступи у брак? – отац јован (крестјанкин) је говорио: го- дину – две ја према мом искуству видим, да је то добар рок али, не треба да томе при- лазимо формално јер дешава се ово: „оче, ево, мој син је напунио седам година и дове- ла сам га на исповест“ – „добро да ли си раз- говарала са њим о исповести?“ – „не“ – „да ли си му некад читала јеванђеље?“ – „не“ – „да ли он зна бар је дну молитву?“ – „не“ – „да ли си с а њим некада постила?“ – „не“ и какве везе има ш то је он на пунио седам година и што су га довели на исповест? да, има седам година, а по узрасту хришћанског живота има четири чист формализам често за време конфликта супруг наводи овакав аргумент: „ја сам мушкарац, ја сам главни“ жена одговара: „ја сам слабија, треба да слушамо мене“ да ли је уопште у породици умесно питање ко је главни – мушкарац или жена? – према замислу божијем, добро би би- ло да г лавни буде мушкарац тако је по -себно изграђена његова психа и његов ум због тога у тешким тренуцима, када то ко је главни игра неку улогу, мушкарац поста- је командир, на пример жена може бити начелник, али неког микроавиационог звања, била би с тарији по зва њу, али ко- мандир ескадриле је веома тешко да буде жена у тенковској бригади је потпуно не- могуће жена, која командује на фронту, је бесмисао, то никада није било и не може никада ни да буде о томе се ради али, рецимо да имамо овакву породи- цу: жена је 15 година старија, има два виша образовања, троје васпитане деце из првог брака, удовица је; мушкарац, видећи њену лепоту, ум, честитост, заљубио се до ушију; она га је две године проверавала, затим му је показала наклоност и рекла „да“ ако је хришћански брак и породица прота димитрије смирнов (извор: dimitrysmirnovru) март / април 2018 39 он паметан човек, наравно да ће она би ти глава породице она ће му предавати не- ке функције из свог пр венства, а он ће их усрдно испуњавати и расти и видиш, после 12–20 година, он ће постати прави мушка- рац и када она због старости буде слабила, он ће је потпуно заменити и постаће глава породице и са великим пијететом ће се од- носити ка њој, зато што га је она васпитала као друга мајка и шта је у томе лоше? треба да урадимо оно што је потребно а који је циљ? мушкарац мора жену учинити срећном, а жена мужа то је угодно богу а не просто: „ћути, глупачо, ја сам главни“ да ли је то љубав? рекли сте: „ када младић постане мушкарац“ ово је врло важно а шта да се ради, ако девојка сматра да њен изабра- ник још увек није постао мушкарац? како да он стекне те особине и да постане заиста прави мушкарац? – па, како тиме треба да се бави његов отац а не жена? – наравно то би било идеално како да се научимо да слушамо и да чујемо једно друго у породици? – увек треба да памтимо циљ и сми сао постојања породице, зашто смо је осно- вали не да бисмо се извежбали у самољу- бљу, у властољубљу, већ да бисмо служили једно другом, дајући тако пример својој деци да их научимо љубави, послушању, смирењу, вредноћи, вери, молитви често пастири када им дођу двоје који су посвађани, говоре: „обоје сте криви“ да ли су увек обоје криви? или је ипак неко од њих двоје, да кажемо, више крив? – не, од двоје је увек једно више криво и то најчешће мушкарац зашто мушкарац? – зато што је то његова одговорност ти си глава породице, онда и реши проблем! замислите: бунт на броду и шта, треба да обесе кувара? командиру брода се дају све претензије шта, ти не можеш да заведеш ред на броду? па, онда ће те избацити са брода и све је ре шено! зато што си неспо- собан да будеш капетан да, све је врло просто – необично просто а шта да се ради, када се конфликти појављују на религиозној основи? када је мушкарац против тога да његова супру- га иде у храм, или када је жена препрека црквеном животу мужа, не разуме га и показује своје неразумевање у минимал- но коректном облику? – ја нисам тек тако рекао у почетку раз- говора, да посматрам брак само као домаћу цркву по канонима цркве, са човеком који припада другој конфесији или другој рели- гији, брак се не може благословити, управо због тога што се ми са превише поштовања односимо према вери другог човека а че- сто бива овако: „муж ми је, ис тина, мусли- ман и брани ми да крстим децу“ а шта могу ја да кажем? то су његова деца ти си његова жена, муслиману је допуштено да се жени са хришћанком и ако је за т ебе закон тво- је религије ништа, онда какве ти претензи- је можеш да имаш? у таквој ситуацији нема помоћи или ћеш постати муслиманка, или ћеш разрушити своју породицу и живећеш сама притом није сигурно ни да ће ти доде- лити децу, зато што су тамо други обичаји пре него што пођемо у другу земљу, мора- мо да сазнамо какви су тамо обичаји ако идеш у државу под називом породица и брак, извини, треба овде све да научимо на- памет и да ли се ти слажеш са тим? шта, он је симпатичан и привлачан мушкарац? да, тако је али то није основа за брак врло је раширена ситуација о којој су написане многе књиге: двоје живе зајед- но много година, васпитавају децу, и чим деца порасту, одселе се у други град – породица почиње да се распада и има се осећај да је дом опустео, муж и жена не хришћански брак и породица 40 2/ 2018 налазе више ништа заједничко зашто се то догађа? и како да се поправи оваква ситуација? – значи да није било љубави – све с у то биле некакве другостепене обавезе де- ца су другостепена обавеза он је морао да учини своју жену срећном још је в г бјелински говорио: „када се будеш женио, мораш бити спреман да волиш жену и као старицу“ али ако је ова ко: прво ћемо са- градити кућу, онда викендицу, затим гара- жу са спаваћом собом, онда ћемо ово, по- том оно, онда ће деца отићи тамо, затим у институт а к ада се све то заврши, шта је остало? само да уједамо једно друго зато што се то, чиме смо ми живели, завршило а зар муж и жена не живе једно с другим? а на другом месту су деца на трећем месту се налазе њихови сопствени родитељи, то је таква позиција затим рођена браћа и се- стре, то је следећа позиција„извини драга, хтео бих да одем код брата да му помогнем, нећеш се бунити? он је веома болестан, има четворо деце, и жена не успева“ изгледа да су деца била на првом месту – деца су била на првом месту: „целу сам себе дала деци“ пишем одговор: „непроми- шљено“ не треба целог себе давати ни деци, ни послу, ни уметности у браку је потребно да муж даје себе жени, а жена да се даје му- жу али то не значи да не т реба да радимо већ постоји хијерархија вредности и њу поставља супруг породица постоји, иако у њој нема деце децу можемо узети из дечи- јег дома, можемо узети нећаке од оних који имају много деце и васпитати их – и у русији, и у свим хри шћанским земљама је била та- ква традиција на пример, виконти и марки- зи имају децу, а рецимо грофови и херцеги немају, онда ће гроф узети од сиромашне маркизе дете, васпитаће га као лорда, још ће му дати и титулу, замак, земљу и све примећује се да је за последњих 10–15 го- дина значајно порастао проценат развода, чији су иницијатори биле жене шта ви мислите, са чиме је то повезано? да ли мушкарци постају мекушци? – постају она се удала и види: то није ни ротвајлер, ни доберман, ни бернадинац баш је крупан, воли да једе, да се шета, све вре- ме цвили, стално му нешто треба, још и лаје на тебе и јавља јој се мисао: „добро, ако га сад оставим, биће мање прашине?“ – „мање“ – „нико неће прљати?“ – „неће“ – „нико неће тражити да се шета?“ – „неће“ „затим ћемо уштедети и на храни: он једе више него оби- чан човек“ како ми је једна жена у селу ре- кла, царство јој небеско, ниница: „сада се не исплати имати мужа боље је имати прасе“, рекла је он је своје испунио, мислим да она има троје деце овако, шта ће јој? а како да се уреди тако, да би код људи који су тек ступили у брак и који су тек почели да долазе богу, бог био на првом месту? – тад је већ касно религија се развија у породици о томе су морали да се брину отац и мајка постоје примери, када двоје налазе једно друго, мислећи да су уцрковљени, а у ствари – не, сама црквеност није лоша ствар али није толико важна, колико то народ мисли црквеност је таква поткултура у којој људи брзо препознају једно друго они могу да се нашале са неким речима псалтира, да знају све свештенике, све епископе, знају све ма- настире, могу да прочитају часове у храму али, они не знају како да воле, не знају како да се моле они не знају, како своје груди да поставе под метак, да они, ти меткови, не би доспели у груди другог човека чије име ти ни не знаш они не знају шта значи посећи- вати болесне хришћанство је још увек ве -ома плитко може бити да ће д оћи време и оно ће сазрети али са оваквом црквеношћу они остају обични совјетски људи и мисле да ће све доћи само зато што су сви они из једнодетних породица и навикли су: отво- ри уста и мама ће ти све ту ставити ја хоћу тамо – мама је већ позвала педагоге, уче за пријемни испит хоће да с е уда – и ево ве -хришћански брак и породица март / април 2018 41 ома доброг момка, ми волимо једно друго, одавно се знамо, већ је др уги месец како смо заједно и долази младић мама му је купила кошуљу, мама му је испеглала сако, мама му је о чистила ципеле истина је да мама не може да га натера да оде код фри- зера, али у крајњем случају, мама ће му шам- поном „сила ждребета“ опрати косу и он је тако добар, мирише лепо, и тако је повучен – прави младожења а онда почиње! ено га седи на кревету, а нема га да заради, да купи кобасицу, донесе је кући, исече је, да баци стару из фрижидера, да провери да се није покварила испада да у кући има још седмо- ро људи а он ништа и не зна о томе он зна само када да отвори уста и када треба да из- говори „трисвјатоје“ и „оче наш“, он то зна, али не разуме ништа од тога на томе се не може направити породица али, при томе сте рекли да мама може и тата може, чак и морају, ако су сами верујући, да утичу на ту малу цркву – па како, то је главно јер искрени хри- шћанин, назовимо га овако, мора одгово- рити на позив божији и саградити домаћу цркву – „ево, господе!“ то је уопште најбит- није дело на земљи родити, одгајити и на- учити своју децу хришћанству како ми је један дечко пришао: „оче димитрије, а да ли могу да не идем у храм?“ и ево, он ме- ни поставља задатак: шта ја морам да ура- дим као човек, који му замењује тату, деду, маму, да он пожели да иде у храм и схвати шта се тамо догађа?! и зашто ја ид ем, ни- је потребно да ме терају, чак ни када се не осећам сасвим добро, а он се осећа добро, млад је, има с едам година, али он не ће, зато што тамо не разуме ништа! и већина такозваних црквених људи ништа не разу- ме они знају да треба причешћивати децу а дете: донели су га да га причесте, а оно вришти да сви ч ују а ако га ставе на под, негде ће потрчати: бум-бум-бум и ударати ногама, јер му се тако свиђа! ради шта хоће, јер је потпуно погубљено и уопште не зна где је тата: не зна, не види га а да васпита дете – то је после тога како да жену учини срећном, главни задатак оца он мора о то- ме да размишља, он мора о томе да чита, он мора да нађе пут за то а шта да се ради када жена није задовољна својим изабраником, тиме ка- ко он издржава породицу? врло често се на тој основи појављују конфликти – уколико је она незадовољна рецимо, де- шава се ово: купила је бунду, донела је кући, обукла је и није задовољна за то постоје од- ређени дани када се купљена роба може ме- њати у браку се тако нешто не догађа због тога се морамо смирити, морамо некако на њега утицати, морамо направити целу стра- тегију живота, а то је веома тежак посао због тога, да се то не би десило, треба све унапред договорити васпитавати дете такође треба почети чим је оно зачето, чак и раније од ко- га је зачето? од мушкарца јер мушкарац не може бити само, како се то данас говори, „би- олошки отац“ – одлично! то је недовољно тај човек мора бити хришћанин, мора бити уман, племенит, јак, одважан, довољно богат (ко ће куповати бунде, зар жена, радећи на два по- сла?) и ево када треба почети тај процес вас- питања деце: избором супруга то је обострани процес јер и супруга бира, и супруг бира – наравно нико вас неће на силу вући у брак овде се можете посаветовати са ро- дитељима, са дедовима шта бисте ви посаветовали тим породицама које још увек због ових или оних разлога не могу да реше неке конфликтне ситуације? – да разговарају треба све да се догово- ре да се наоружамо трпљењем, да би с е чаша воде могла охладити само тако и са поштовањем да се понашамо једно према другом, то се подразумева  извор: мултимедијални блог протојереја дми- трија смирнова, 15 април 2016 превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица 42 2/ 2018 панчево, епархија банатска, парохијска цр- ква успења пресвете богородице отац милош пешић је, уз веома похвалне речи, благословио да пишемо о породици врачар која има петоро деце никола (43) и ивана (37) и њихова деца: ве- селин (16), љепосава (14), силва (11), петра (7) и јован (3) живе у из најмљеном стану од 46 квадрата, у згради са 18 станова у којој су сва старачка домаћинства, а с амо они и још једна породица имају децу они дају живост и радост овој старој згради дочекују нас с а осмесима на лицима никола започиње причу исповедним тоном: „ово је први пут да треба свој живот да с тавим у ријечи што ми нима- ло није лако али, драго ми је јер је у питању одличан часопис православни мисионар“ та- ко сазнајемо да су обоје родом из бих, да с у избегли током последњег рата, да су прошли кроз многе недаће, да николи нису живи ро- дитељи, а ива ни само отац, који живи у бо -санском шамцу у републици српској живе од свог рада, баве се везом предмета за црквене потребе (пешкира за крштење, венчање, пре- кривача за часне трпезе и налоње) нагла- шавају да су вредну донацију, машину за вез, добили од хуманитарне организације „срби за србе“ што је унапредило њихов рад за че- творо деце примају дечји додатак, али им мно- го значи и помоћ црквене организације вдс-а, вишедетне хришћанске породице брак и монаштво су двије стране истог новчића без једног не бива друго супружници стављају сво- ју слободу својевољно пред оног другог, као и монах који се одриче свијета зарад христа без смирења никаква жртва нема смисла, па тако ни само рађање дјеце без свијести о томе, да би на свему што чине су- пружници био божији благослов породица врачар из панчева радмила грујић март / април 2018 43 такође и братства манастира „свети стефан“ у сланцима, као и многих пријатеља пут до вере? никола: рођен сам у сарајеву, од оца весе- лина и мајке силвеимам млађег брата младе- на који живи у београду, ожењен је и има тро- је дјеце наш отац је био православне, а мајка римокатоличке вјероисповјести славили смо два божића и два васкрса, па и славу, али није се ишло у цркву почетком рата избјегли смо из сарајева у кључ мати се врло брзо разбо- љела, и код тетке у београду боравила да би се могла лијечити на онкологији боловала је три године, а брат и ја смо мјесецима остајали сами, кували, прали, спремали, ишли у школу крштен сам на васкрс 1994 године, у рибни- ку код кључа исте године ступио сам у војску како рат још није био завршен, и ја с ам у ње- му учествовао из тог периода у сјећању ми је остао један догађај са својим ратним друго- вима враћао сам се са задатка возили смо се камиономја сам са собом имао дедину икону, коју сам понио из куће у једном тренутку упа- ли смо у засједу пуцали су на нас из близине том приликом је погинуо сувозач камиона, а возач је т ешко рањен два моја друга су не- стала, а мени се притом ништа није десило доста година касније, размишљајући о овом догађају схватио сам какво је то чудо било! по завршетку рата, дошао сам у београд након доста лутања и трагања за смислом, једног не- дељног јутра нашао сам се пред вратима цр- кве светог цара константина и царице јелене тамо ме је одвео мој брат младен, који је већ неко вријеме пјевао у црквеном хору почео сам да купујем и читам црквене књиге, а 1999 уписао и богословски институт скоро сам га привео крају, али оженио сам се, отац се упо- којио и ни сам успио да г а завршим мој пут до вјере био је д угачак, то је пут којим још и сада путујем вјера је дар божији и мислим да је добијамо по милости божијој некако увјек бива да без невоље нема богомоље служимо господу кроз дарове које нам је дао и носимо крст који нам је дао без обзира на све недаће, ја свој крст не сматрам тешким трудим се да, како год нам било, све носим са радошћу, да прихватим онако како јесте народна изрека је у праву: да није било пада не би било ни по- дигнућа христос је прво пострадао па је вас- крсао чуда увјек има, великих и малих, она су ту ако има ко да их види, чује, осјети живот је највеће чудо! ивана: рођена сам у г радачцу (бих) мој отац, јово нишић, родом је из с ела жељева код фоче, а мајка љепосава, која се нажалост упокојила прије пет година, из села горња слатина код шамца имам м лађег брата иго- ра, који није ожењен крштена сам на марков- дан 1994 године, у својој 13 години тада сам живјела у селу војка, гдје смо нешто пред по- четак рата избјегли нисам рођена у породи- ци која је вјерујућа никада нисмо одлазили у вишедетне хришћанске породице 44 2/ 2018 цркву али морам рећи, да сам расла обасипа- на љубављу од стране родитеља, који су пуни дивних хришћанских врлина од њих сам мо- гла да научим шта значи: доброта, праведност, пожртвованост, трпљење, незлобивост кад сам дошла у београд због школовања, осје- ћала сам се тужно, усамљено и незаштићено веома су ми недостајали родитељи тада ме је господ призвао себи трагајући за љубављу из родитељског дома, почела сам често да од- лазим у цркву не на службе, јер нисам ништа знала о томе једноставно сам стајала у тиши- ни храма и молила се онако како сам знала и, зачудо, осјећала сам присуство божије, које је учинило да се осјетим сигурно и вољено тада је господ, својим савршеним промислом, учи- нио да упознам николу, а он ме је увео у ли -тургијски живот и помогао ми да с е спремим за прво причешће то је био најрадоснији дан у мом дотадашњем животу, осјећала сам бла- годат божију на себи како и где сте се упознали вас двоје? никола: једног лијепог дана моје очи ви- дјеле су њене очи тада смо се препознали, а упознајемо се и данас ивана: то је би ло овако у бе ограду, гдје смо обоје студирали (ја на вишој техничко- текстилној школи, а он на богословском ин- ституту), ушла сам у а утобус (линија 65) п ут новог београда гледала сам кроз прозор на следећој станици аутобус је стао да покупи путнике и ја сам се очи у очи нашла са својим будућим изабраником кад је ушао у аутобус, сво вријеме ме је посматрао у једном тренут- ку насмијешила сам му се, а он се збунио тада сам окренула главу и д о краја пута га нисам погледала он је, међутим, изашао за мном (иако је требало да сиђе на другој станици) у жељи да ме упо зна још се сјећам како су му дрхтале руке док је записивао мој број теле- фона и тако је почела наша прича након де- вет мјесеци, одлучили смо се за брак многи, који су нас познавали, мислили су да гријеши- мо, поготово што сам ја имала непуних 20 го- дина, али нисмо се покајали вјенчали смо се у цркви св цара константина и царице јелене на вождовцу колико је битан црквени брак? људи се све ређе венчавају, живе у „дивљем браку“ да ли бисте вашој деци благословили да тако живе? никола: љубав није само осјећање него и однос између два бића, а тај однос подразу- мева жртву тако је и господ кроз своју жртву показао љубав за нас а ако нема бога, зашто би се жртвовали? код нашег народа је такав тренд да с е све чешће разводе, а све ри јеђе вјенчавају мало ко хоће своју вољу, тј само- вољу, да подреди заједници за породицу се треба жртвовати, а човјек данас хоће да дру- ге жртвује због себе отуд толика жеља за ра- зним видовима удовољавања, авантуризмом и настраностима људи тиме потискују одго- вишедетне хришћанске породице март / април 2018 45 ворност јер се нечег боје боје се да рађају јер им то угрожава слободу, неће да има ју оба- везу породица је цр ква у ма лом, а у цр кви је спасење треба да носимо бремена једни другима и да страсти оног другог покривамо својим врлинама, а не да разоткривамо „голо- тињу“ свога брачног друга кад сам упознао ивану, препознао сам да је она ж ена за мене први дан наше везе поклонио сам јој икону на којој сам написао да желим да са њом оснујем породицунакон неког времена одлучили смо се на вјеридбу тада сам са телефонске говор- нице позвао њеног оца и затражио његов бла- гослов, и он ми је дао свака част! то је прави мушки гест! иванин отац је то препознао у вама и разумео да је то озбиљна просидба никола: да, тиме сам хтјео и ивани да по- кажем да стојим иза тога то данас звучи нека- ко бајковито знате како пише на крају сваке бајке: „и живјели су дуго и срећно и имали пу- но дјеце“ и управо због дјеце је то „срећно“ наглашено у бајкама али, има и оних к оји не могу да има ју дјецу, а ја ко желе мислим да они треба својим даровима да другима служе, прије свега духовно, јер јачи је дух него крвна веза велика је ствар кад је жена смерна колико је ваша жена смернија у односу на жене које не иду у цркву, али добро држе своју кућу и децу? никола: ми смо се млади узели, а човјек се учи док је жив мислим да је свака жена смјер- на која води рачуна о кући и дјеци али духов- но усмјерење, не само за жену него и за мужа је важно, као духовна храна којом хранимо се- бе и своју дјецу, не само за овај живот него и за вјечни како сте дошли на идеју да се бавите тим по- слом, мало необичним за мушкарца? никола: увијек сам имао не ку умјетничку црту у себи док сам студирао, видјео сам да су се многи моји другови, богослови издржа- вали плетењем бројаница које су продавали црквама и мене су научили и то ми је био пр- ви зарађен новац а иванин рођак ме је на у- чио да к аширам иконе када смо т ребали да крстимо нашу ћерку љепосаву хтјели смо да купимо лијеп везени пешкир, али смо наила- зили само на платна са штампом наш прија- тељ ђура, црквењак из преображењске цр- кве поклонио нам је пешкир који је нека жена ручно извезла и он нам с е веома допао тада нам се јавила идеја да радимо пешкире за кр- штење и вјенчање и да то људима остане као лијепа успомена прву машину помогла нам је да купимо иванина тетка и од тада је све кре- нуло мој добар пријатељ ми је једном прили- ком рекао: „ти живиш од крста“ истина, сваки човек живи од свога крста, али ја буквално – везем крстове неке према мустрама, а неке и сам креирам мала задовољства чине брак срећним: за- једно радити, водити децу у шетњу, заједно се молити богу, одмарати, упућивати осме- хе и лепе речи једно другом, али се и јадати и поверавати ви за то имате све услове брак је само „семе среће“ а од самих супружника зависи хоће ли то семе донети такав род или неће – каже протојереј дмитриј смирнов, председник патријарашке комисије за пита- ња породице, заштиту мајки и деце у рпц ка- ко протиче ваш заједнички дан? никола: наш дан почиње у шест сати свако има своје обавезе, ивана око куће и д јеце, а ја око посла али, када је год потребно, једно вишедетне хришћанске породице 46 2/ 2018 другом прискачемо у помоћ због природе и мјеста нашег посла ми смо веома усмјерени једно на друго и највећи дио дана проводи- мо заједно, тако је од почетка нашег брака наравно да треба да кажемо брачном другу: волим те, опрости ми и хва ла, али љубави и породичној срећи највише од свега доприно- си трпљење и смирење кажем себи: трудићу се око ове коју имам, ни њој није лако са мном моја омиљена књига је једном за цео жи вот од свештеника илије шугајева ивана: свакако да су њежне и лијепе рије- чи веома битне за срећан и складан брак али, наше ријечи понекад нису ни лијепе ни ње- жне дешава се чак да у љ утњи кажемо ства- ри и које не мислимо, у жељи да повриједимо оног другог у тој ситуацији потребно је, када се смиримо, да затражимо опроштај од супру- жника мислим да је т ајна успјешног брака у данашње вријеме у спремности да трпимо недостатке оног другог такође је важно и да своје проблеме рјешавамо заједно, а не да их износимо пред друге људе, па чак и своје ро- дитеље (овде не рачунам свештена лица) да ли је рађање подвиг? може ли се упоре- дити са монаштвом? да ли с е човек спасава рађањем? какви су били иванини порођаји? ивана: ниједан порођај не може да буде исти сваки је прича за с ебе ја их с е нисам толико плашила колико саме трудноће, јер су ми све биле тешке и ризичне то је био прави подвиг, али и мучење четврта трудноћа ми је била најтежа поред тога што сам трпела сва- кодневне болове, имала сам и неких здрав- ствених проблема љекари су ме плашили да са бебом није све у ре ду у је дном тренутку сам се осјећала очајно, и п лакала сам, а наш син веселин ми је дао ц једуљицу на к ојој је написао: „мама, немој да бринеш, родићеш лепу и здраву бебу“ средином трудноће, пре- ко нашег пријатеља зорана, успјели смо да на- бавимо врпцу, освјештану на појасу пресвете богородице (из ватопеда), коју сам до краја носила петра се родила здрава, на нашу сла- ву часне вериге апостола петра, и добила де- сетку на тесту за новорођенчад а са јованом, пред порођај, кад сам осјетила болове, прочи- тала сам акатист богородици тројеручици, јер је тог дана био њен празник (25 јул), и веома лако сам се породила мој никола је, нарочи- то у мојим трудноћама, доказао колико ме во- ли и колико му је с тало до мене он је сва ки пут на себе преузимао велику одговорност: морао је и да к ува, пере, да брине о д јеци, а притом и да заради за потребе свих нас то је била велика жртва са његове стране у мојој последњој трудноћи, помагала су му и старија дјеца и они с у научили да спреме доручак, и да мени донесу у кревет а такође су помагали и у ширењу, скупљању и слагању веша, усиса- вању, одласку у продавницу такође, морали су и мене да трпе, што и није било баш тако лако! никола: мој дјед никола (по оцу) је имао осморо дјеце било му је тешко, али није исто некад и с ад рађање са смислом је ве лики подвиг, у супротном је беспотребна патња ако схватимо да је ди јете дар од бога и да у томе видимо наш одговор који треба да дамо једног дана, онда нам у животу ништа неће изгледати тешко и бесмислено кад примим бога за пријатеља, сваки дан је лакши брак и монаштво су двије стране истог новчића без једног не бива друго супружници носе вјенце мученика стављају своју слободу својевољно пред оног другог, као и монах који се одриче свијета зарад христа без смирења мислим да никаква жртва нема смисла, па тако ни са- мо рађање дјеце без свијести о т оме, да би вишедетне хришћанске породице март / април 2018 47 на свему што чине супружници био божији благослов како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? никола: стање у ововременој српској по- родици је све др уго само није добро шта рећи, ако већина има телевизор, а с а њим и „великог брата“, и све друге скарадности и изопачености пустити зло својом вољом у своје домове, а послије се чудити како нам дјеца одоше странпутицом да ствар буде још трагичнија, држава стоји иза тога, и то чврсто, због интереса појединаца, а на пропаст поро- дице и друштва у чему је суштина хришћанског васпитања? на шта највише треба обратити пажњу? никола: суштина је – лично залагање у оно- ме чему се стреми и досљедност али мислим да то није опет тако црно–бијело већ да је сти- цај разних животних околности које нас заде- се не могу да одаберем шта ће ме задесити у животу, али могу да одаберем да у датом тре- нутку будем човјек родитељи требају да бри- ну о дјеци, али имајући поуздања у господа и мајку божију шаљемо дјецу по разним шко- лама да уче разне језике, тренирају спортове, уче да пјевају, свирају, и ко зна шта још, најма- ње се залажемо да их начинимо људима, а то је највеће како је говорио наш патријарх па- вле: „будимо људи, а никад нељуди“ ивана: истина је да није лако подизати дје- цу у овом времену, али то није разлог да бје- жимо од рађања дјецу треба научити да се и сама носе са пошастима овог доба, и да знају да разлуче шта је добро, а шта не ми, сваки пут, када дјеца полазе у школу закрстимо их, помажемо освећеним уљем и кратко се за њих помолимо осталу бригу о њима препу- стимо господу и пресветој богородици, јер свакако да нисмо у с тању да у тичемо на оно што их чека изван нашег дома некад су мајке васпитавале своје ћерке да буду мајке, а данас да буду принцезе; а сино- ве да буду домаћини, а данас да се што мање муче ивана: кад је наша ћерка љепосава имала пет–шест година, учествовала је у некој ради- оници која се одржавала у градској библио- теци разговарали су на тему шта ко жели да буде када порасте када су њу упитали, она је просто одговорила: „ја желим да будем мајка“ то је било толико симпатично да и дан–данас то препричавамо можемо ли рећи да сасвим мала деца у ср- цима својим имају теологију и пријемчива су богу (у родитеље гледају као у бога), а онда, током одрастања, под многим агресивним не- знабожачким утицајима (најпре атеистичке школе), замењују ту теологију за разне људске филозофије и теозофије (зофос, грч=мрак, тама)? никола: да, дјеца су пријемчива богу, али због неприродног начина живота, још као бе- бе буду дата у вртиће и обданишта гдје се за њихово васпитање брину други људи, али за новац касније је то школа, друштво, тв, интер- нет, и ко зна ко у свему томе нам се дешава да кажемо сами себи да не познајемо своје дијете које школе деца уче? у че му су посебно талентована? чиме се још ба ве? иду ли на веронауку? ивана: веселин је први разред гимнази- је и одличан је ученик похађа и регионални центар за таленте „михајло пупин“ освајао је награде на разним такмичењима, а најве- ће признање му је прво мјесто на државном такмичењу из историје љепосава је седми разред, и врло добар је ученик има веома из- ражену социјалну интелигенцију, и нарочито је добра у комуникацији са другима осјећај- на је и зна да пре позна осјећања код других људи она је душа наше породице и главни везник између остале дјеце силва је четврти разред, одлична је и веома надарена за музи- ку од шесте године пјева у хору при нашој цр- кви прошле године је уписала музичку школу, свира харфу, и на свим досадашњим такмиче- њима освајала је прва мјеста скоро је освоји- ла прво мјесто и на републичком такмичењу петра, наше мало пиленце, са шест и по годи- вишедетне хришћанске породице 48 2/ 2018 на кренула је у први разред она је наше нај- самосталније дијете, ваљда стога што нисмо могли да јој се у потпуности посветимо, па је често била принуђена да се сама сналази са својих пет година већ је зна ла да себи испр- жи јаје или направи чоколадно млијеко вео- ма је брза, спретна и прецизна талентована је за музику и од ове године, заједно са силвом, пјева у хору свих четворо, од скоро тренирају спортско пењање, а силва је досад успјела и да освоји двије бронзане медаље у брзинском пењању а трогодишњи јован је наша маза! свети оци кажу: ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву ако се не будеш сећао бога нећеш се ни молити, а без молитве душа неће истрајати у љубави божи- јој јер кроз молитву долази благодат светог духа у христовој цркви су „сви свети“ ивана: нама, као младим супружницима и почетницима у хришћанском животу, није у почетку било лако да успоставимо неки моли- твени поредак али, како је вријеме пролази- ло, и како смо сазријевали у том погледу, и мо- литва је постала саставни дио нашег живота и сваки пут, када се молитва устали, ми осјећамо благодат божију на себи радоснији смо, мање се свађамо, лакше рјешавамо настале пробле- ме, а будемо и физички здравији али се де- шава и да, због умора, поспаности, журбе или неке свађе, занемаримо ово спасоносно дје- ло то обично буде лошији период нашег жи- вота и многе ствари крену како не треба али, живот се и с астоји од успона и падова нека би дао господ да нас у тренутку наше кончи- не нађе усправне и са довољно уља у нашим свјетиљкама! како проводите летњи распуст? можете ли на поклоничка путовања? ивана: ми смо своје одморе углавном про- водили код баке и дједа нажалост, од како нам се прије четири и по године упокојила ба- ка љепосава, имамо само дједа јову у том по- гледу, наша дјеца су више ускраћена него што немамо новца за разна путовања понекад одлазимо и код тече и тетке на опленац али 2016 година је била посебна за нас тада смо преко вдс–а отишли у грчку то је нашој дјеци био први одлазак на море и они, као и ми, но- симо дивне успомене са тог путовања тада је настала и породична анегдота: када су нам из вдс–а јавили да ћемо ићи у грчку, ми то дјеци нисмо говорили дан пред пут смо их по сје- ли, и рекли да имамо да им с аопштимо једну радосну вијест онда је наша ћерка љепосава скочила са свог мјеста и узвикнула: „знам, ма- ма ће да ро ди још једну бебу!“ слатко смо се исмијали што се тиче поклоничких путовања, пар пута нам се указала прилика да посјетимо манастир средиште, код вршца игуман мана- стира је отац нектарије, који је крстио наше веселина и силву то је за нас зна чило одмор и за душу и за т ијело никола: у непосредној близини панчева је и манастир војловица у којем је за ври јеме другог свјетског рата био заточен патријарх гаврило дожић и св влади- ка николај велимировић у манастиру је сада отац димитрије тамо одлазимо када неки од празника падне у радни дан имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? никола: бог је живот и даје живот, па тако и за дјецу имамо њему да захвалимо док су на- ши стари живјели по богу, било је више дјеце, а данас кад је човјек узео „живот у своје руке“ никад српкиња није мање рађала мислим да човјек нигдје, као у православној породици, не може да оствари идеал породичне среће, ако то препозна и прихвати као своје спасење то је тежак и трновит пут, али пут са смислом да ли је д еци тешко да не дељом иду на литургију? веселин: не недеља је посебан дан у одно- су на друге школске, монотоне дане кад сам на литургији, осећам неку топлину, све што ме мучи преко недеље заборавим, свега тога се ослободим и све ми буде некако светло на крају разговора, мали јован се похва- лио папирним бродом, а си лва нам је о тпе- вала васкршњи тропар и тако нам честитала предстојећи радосни празник васкрсења го- сподњег  вишедетне хришћанске породице март / април 2018 49 j ерусалимска патријаршија je мајка црква свих каснијих помесних цркава у свету светско хришћанство је рођено у јерусалим- ској цркви јерусалимском патријаршијом управља јерусалимски патријарх и свештени синод данас се надлежност јерусалимске патри- јаршије протеже на територију израела, јор- дана и палестине; и аутономни део, синајску архиепископију са манастиром свете вели- комученице катарине у египту пуни назив титуле јерусалимског патријарха је: блажени и свесвети господин патријарх светог града јерусалима и све палестине, сирије, араби- је, јордана, кане галилејске и светог сиона патријарха изабраног од сабора и светог си- нода потврђују и световне власти израела, јордана и палестине први епископ јерусалимске апостолске цркве био је апо стол јаков (33–62 године), брат господњи апостол јаков се свим сна -гама борио за успостављање црквене орга- низације објаснио је однос старог завета и јеванђеља, и на заседању апостолског сабо- ра 49 године решио неслагања настала по- водом пријема обраћеника из незнабоштва у цркву управо у тој борби за стварање цр- кве, неистомишљеници садукеји и фарисеји су га осудили на смрт каменовањем римски генерал тит 70године уништава јерусалим и јеврејски храм и поред многих недаћа, први хришћани проповедали су своју веру у местима пале- стине тако су настале бројне епископије ши- ром палестине: у кесарији, птолемаиди, га- зи, јафи, витлејему, неаполису, пели, востри и другим местима седиште свих епископија било је у кесарији, тадашњем политичком, административном и економском центру це- ле палестине на чело јерусалимске цркве 213 године долази александар кападокиј- ски (213–251) који у великој мери унапре- ђује функционисање епископије, формира велику библиотеку у јерусалиму, отвара школу у којој је између осталих проповедао и ориген континуитет јавног живота јерусалимске цркве био је прекидан у току владавине им- ператорâ декија, диоклецијана, максимили- јана за т о време многи хришћани су били мучени и убијани због своје вере но безгра- нична љубав, јака вера и воља уз божију по- моћ успели су да савладају све ове невоље и преживе, сваки пут поновним рађањем и обновом хришћанске мисли међу људима макарије i постаје епископ 314 године запамћен је по својим вештинама добре дипломатије, мудрости и стрпљењу за- хваљујући миланском едикту он успева да окупи велики број људи и уве де их у све т хришћанске вере наступа златно доба је- русалимске патријаршије цар константин велики и његова мајка царица јелена ће у светој земљи подићи многе храмове, до- вести до помирења међу многим етничким групацијама, боље успоставити образовни богослужбени систем и подићи црквени живот на много виши ниво поштовање и пажњу коју је цар константин велики по- клањао првој апостолској цркви поклања- ли су и потоњи византијски цареви, нарочи- то цар јустинијан (527–565) и цар ираклије светиње свете земље светиње јерусалимске патријаршије су јединствене и међу најзначајнијим у хришћанском свету, зато што су везане за земаљски живот исуса христа јерусалимска патријаршија јелена јонић 50 2/ 2018 (610–641) који је ослободио јерусалим од персијанаца 628 године арабљани су освојили јерусалим 637 го- дине, али јерусалимска црква је споразумно и даље имала права над светим местима од времена калифа омара ii (711–720) па све до 10 века, хришћани су били прогоњени без права на исповедање хришћанске вере и по- сете својим храмовима који су у бројним слу- чајевима били срушени или затворени или претворени у џамије од времена крсташа који су 1099 године основали јерусалимску краљевину, положај православних хришћана и даље је био тежак арапи мамелуци освајају палестину 1268 године, а крсташе протерују из јерусалима 1291 године тада се положај православаца у некој мањој мери поправља и они добијају већу помоћ из византије та по- моћ траје све до пада цариграда 1453 годи- не султан селим i истерује мамелуке из јеру- салима 1517 г и од тада палестином почињу да владају турци, све до 1917 г, када британ- ци освајају град и владају градом наредних 30 година, да би потом настала држава израел све ово време, уз многе напоре, православна јерусалимска патријаршија полако учвршћу- је своје позиције у светој земљи светиње јерусалимске патријаршије су је- динствене и међу најзначајнијим у хришћан- ском свету, зато што су везане за земаљски живот исуса христа то су витлејем, голгота, храмови христовог рођења, гроба и вас- крсења; назарет, маслинова гора и многа друга света места и манастири широм све- те земље јерусалимска патријаршија у свом саставу има две митрополије, птолемаидску и назаретску, као и једну аутономну архие- пископију, синајску у оквиру својих митро- полија има 37 храмова и један манастир у јордану, 17 храмова у израелу, 11 у палести- ни, још 24 манастира широм свете земље, од којих је 19 манастира у јерусалиму да- нас, јерусалимска патријаршија има око 25 архијереја, већином грка има око 130000 верника, већином арапа, што је 33% укупног хришћанског становништва у светој земљи православни хришћани који су у оквиру си- ријске, руске, антиохијске и александријске патријаршије, чине додатних 20% свих хри- шћана остале хришћанске заједнице на том простору, узете заједно, броје мање од укуп- ног броја православаца у светој земљи (25% су гркокатолици (мелкити), 18% римокато- лици и 4% маронити)  светиње свете земље страдање св јакова, брата господњег, првог епископа јерусалимског – мозаик из 13 века (извор: википедија) март / април 2018 51 манастир филотеј се налази на око пола сата хода од манастира каракал, ода- кле се најчешће и д олази у ова ј манастир, или на два и по с ата хода од кареје ка југо- истоку манастир филотеј смештен је у сре- дишњем делу простране висоравни на којој је некада био антички град асклепион ма- настирска слава су благовести у званичним документима манастир фи- лотеј се први пут помиње 1015 г у д опису проте никифора у којем се између осталог позива и георгије, монах и игуман филотеја постоји још један документ из 1021 г у ко- јем се филотеј назива и манастир птери, а који говори о разграничењу поседа између велике лавре, манастира магул и птери тј данашњег филотеја године 1045 у другом уставу свете горе, мономаховомом типику, се наводи да је манастир филотеј на двана- естом месту хијерархије манастира и стоји потпис игумана филотејског манастира, лу- ке на основу постојећих докумената, може се закључити да се у великој мери предање о оснивању филотеја показало као тачним, а то је да је у по следњим годинама 10 века савременик атанасија атонског, преподобни филотеј био оснивач овог манастира убрзо након оснивања манастир је запустео, прет- поставља се да је узрок томе била велика похара од стране гусара делимично га об- навља цар никифор вотанијат 1078 г, али га гусари поново пљачкају и руше крајем 13 и почетком 14 века цареви из породице па- леолога, андроник ii, андроник iii и јован v су у више докумената показали забринутост за лошу ситуацију у манастиру и помогли га финансијски но, тек појавом српског цара стефана душана 1346год манастир ће се уз- дићи до свог пуног сјаја цар стефан душан је обновио католикон, изградио нову трпе- зарију, конаке, даривао га многим моштима и сасудама и обновио братство, населивши многе српске и бугарске монахе у њему о томе говори и документ из 1348 г у коме се наводи да је игуман србин и да се у манасти- ру служи на српском језику почетком 16 века игуман дионисије је много урадио на прикупљању разног блага за манастир успео је чак да преобрази мана- стир из особеножитељног у општежитељни, но то је било кратког даха руски цар миха- ил је 1641 г донео указ по коме монаси из филотеја могу сваке осме године да посећу- ју русију и да прикупљају разне прилоге за манастир монаси су то и чинили, али је све и даље било недовољно за нормално функ- ционисање манастира имајући у виду да је манастир у то време имао малу економију и плаћао велике порезе турском султану тек 1734 године влашки владар грчког порекла григорије гикас издаје хрисовуљу којом се одређује годишња помоћ манастиру у виси- ни од 6600 аспри, под условом да сваке го- дине монаси из филотеја доносе десну руку светог јована златоустог у влашку на цели- вање монаси филотеја су прихватили пону- светиње свете горе у манастирској ризници се данас чувају делићи живоносног крста, десна рука јована златоустог, ризе и богослужбени предмети међу свим реликвијама, најзначајнија је чудотворна икона пресвете богородице умиљење (гликофилуса) која се налази у левом проскинитару католикона манастир филотеј немања јонић 52 2/ 2018 ду и управо овим актом су обезбедили да се манастир обнови током 17 века у манастиру је боравила изузетна личност грчке цркве, свети ко- зма етолски, познат по својој борби против исламизације грчке у суморним годинама турског ропства у грчко–турским ратовима 1871 године манастир је био ск оро у цело- сти спаљен, осим католикона, библиотеке и трпезарије међутим, јаком вером и вољом филотејско братство је успело уз помоћ мно- гих добротвора да обнови манастир у наред- ним годинама и стекне данашњи изглед манастирске зграде формирају велики квадрат у чијем средишту је порта са като- ликоном све манастирске зграде које се да- нас могу видети потичу из 16, 18 и са краја 19 века католикон, или главни манастирски храм је с аграђен 1746 г и т о на т емељима старог католикона, који је претходно уни- штен у пожару фрескопис католикона по- тиче из пе риода 1746–1752 г, а у спо љној припрати из 1765 године под католикона је обложен мермером1848 године, а 1853 је завршена израда иконостаса звоник мана- стира потиче из 1764 године манастирска трпезарија је смештена у западном крилу, насупрот главном улазу у храм и по тиче из 16 века иако тешко оштећена у пожару из 1871 г у манастирској трпезарији се и да- нас могу видети сјајни радови фрескописне критске школе између католикона и трпеза- рије је смештена фијала, од блиставог белог мермера осим централног храма, филотеј има још шест параклиса унутар манастирских зиди- на два параклиса су у целости фрескописа- на, и то параклис светих архангела из 1752 и параклис светог јована крститеља из 1776 у којем је и сме штен предиван дрвени ико- ностас ту су још и параклиси свете марине у самом звонику, светих мученика у источ- ном крилу, и светог јована златоустог и све- тог николе у западном крилу манастира ван манастира постоје још три параклиса: свих светих, света три јерарха и светог трифуна у ближој околини филотеја смештено је још 12 келија, од којих је данас пола ненасеље- но скоро обновљена и репрезентативна је келија светог козме етолијског која има не- колико монаха у манастирској ризници се данас чувају делићи живоносног крста, дар императора никифора вотанијата, десна рука јована зла- тоустог, дар цара андроника ii; многе друге реликвије, ризе и богослужбени предмети међу свим реликвијама, најзначајнија је чу- дотворна икона пресвете богородице уми- љење (гликофилуса) која се налази у левом проскинитару католикона светиње свете горе манастир филотеј (извор: dobrocinstvors) икона пресвете богородице умиљеније (извор: pravoslavnisvetwordpresscom) март / април 2018 53 за време цара теофила, иконоборца, је- дан племић по имену симеон, имао је же- ну побожну и украшену врлинама тада је ова честита жена под притиском свога му- жа, такође иконоборца, била принуђена да икону уклони из свог д ома сишавши на обалу испред куће, она је ц еливала са болом у ср цу и мно гим сузама, и при зи- вајући владичицу богородицу да је сачу- ва, спустила је у море у нади да ће поново моћи да је с е насити кад се стиша иконо- борачко лудило икона је остала усправна пливајући чудесно по води препливавши море мармараса, хелеспонт и егејско мо- ре, икона је стигла у пристаниште светог манастира филотеј монаси филотеја су је уочили и уз псалме и химне, свеће и тамјан, однели у свети манастир и поставили је на место на коме и данас стоји од тада па до данас, сваког понедељка светле недеље, у знак сећања на чудо, од манастира филотеј па до извора иде литија где се освештава вода кажу да је ова икона једна од икона које је живописао свети јеванђелист лука чи- нила је многа чуда од којих је најпознатије следеће: много година по доласку иконе у манастир, монаси су и даље по старом обичају силазили на извор у понедељак сваке светле недеље, износили икону на литију и освештавали воду како је извор био доста удаљен од манастира, остајали би да ручају, па се тек онда враћали у ма- настир једне године монаси су се толико најели и запили, да су по свршеној литији поспали крај извора пробудивши се, они пођу по свету икону у намери да се са њом врате назад у манастир икона је међутим остала непомична, изобличавајући њихо- во безумље и несташлук, али и непошто- вање према самој богородици монаси су тада дошли себи, па су се са сузама клања- ли икони просивши опроштај милостива богородица је услишила њихове молитве и света икона се подигла са тог места он- да су се монаси са великом радошћу вра- тили у манастир манастирска библиотека, поред многих штампаних књига, поседује и 250 старих рукописних, од којих је 54 на пергаменту и два д ела у сви тку од илустрованих ру- кописа, издваја се четворојеванђеље (бр 33), једно од најстаријих на светој гори ко- је приказује јеванђелисту марка после много година идиоритмије 1 окто- бра 1973 године, одлуком свештене општи- не, манастир је постао општежитељни ма- настир данас броји укупно око 90 монаха  светиње свете горе исправка: у претходној свесци православног мисионара на с тр 44 т оком техничке обраде часописа аутор текста о манастиру каракал је уместо као немања г решком потписан као никола јонић редакција се овим путем извињава аутору и читаоцима католикон манастира филотеј (извор: poklonikcom) главни улаз у манастир филотеј (извор: poklonikcom) 54 2/ 2018 људи су се одувек интересовали за са- став свог т ела и на чин на к оји орга- низам живи, ради и опстаје као једниствена целина јасно је да су наши преци црпели знање, пре свега из византијске баштине, али су покушавали да дођу до сопствених одговора тако наш познати прозни и поет- ски писац димитрије кантакузин поставља реторичко питање и уједно даје одговор: „није ли ми од четири стихије састављено тело, боље рећи, од једнога праха, наредбом творца многострано и премудро саставље- но?“ (посланица кир исаији) песник се доне- кле колеба између учења о четири стихије и библијског казивања, али се изјашњава да је свето писмо боље изложило цео случај ње- гов је закључак да је људско тело премудро састављено, а сам састав је исувише сложен за проучавање, као да је саткано од више елемената прикупљених са многих страна („многостран“) није то једини наш стари пи- сац који се бавио овом т ематиком, нити је његов закључак усамљен у српским средње- вековним списима, али је димитрије у једној реченици сабрао искуство генерација ми- слећих људи проучавање тела немогуће је без проуча- вања душе, а то значи залажење у област на- уке која се данас назива психологијом како су приметили проучаваоци наше прошлости, у средњем веку су постојали целовити спи- си на ту тему такав је чланак о томе шта је разум или о разуму, који се налази у је дном зборнику писаном за светог деспота стефана лазаревића непознати писац је надахнут де- лом светог јована дамаскина из кога преузи- ма основне појмове писац разликује душу и тело људско тело је као нека завеса која огра- ничава поглед душе, ипак душа није затворе- на за утиске из спољног света зато постоји ум који помаже да се премости та одељеност ум је „око душе“ којим она сазнаје свет око себе ум помаже души да разлучи лаж од истине и да дође до правог сазнањаправо сазнање во- ди до правог учитеља истине, до створитеља дакле, ум није само интелектуални принцип или виши део душе, као код античких и позно- античких мислилаца, већ је он део душе који тежи богу и којим душа стиче одређена духов- на сазнања још финија подела, коју излаже непознати писац, уочава сложеност ума и ум има своје „око“„око ума“ је разум он помаже уму да стекне своја сазнања ум је у то време био високо вреднован, али и брижљиво проучаван треба подсетити да хришћанска култура свети сава препоручује: „ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на кра- соте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хорове, на онај (други) живот“ мисли мудрих људи о уму др ђорђе вуковић свети јован лествичник, фреска из грачанице, почетак 14 века (извор: хиландарска библиотека универзитета у охају [hilandar research library – kbosuedu]) март / април 2018 55 се у александриди, многочитаном витешком роману о подвизима александра великог, та- кође хвали уман човек како један од идеала тог доба детаљније схватање значаја ума налазимо у старим рукописима у српским средњевековним кодексима сакупљене су мисли мудрих људи кроз векове, изложене обично у збиркама поука наведене збирке бележе да је још менандар, пријатељ епи- кура и прослављени писац античке коме- дије, препоручивао савременицима да тре- ба „имати учени ум“ ум мора да се негује и оплемењава да би дао п лодове у своје вре- ме мисао максима исповедника појашња- ва да је „ум без књиге као птица без перја; као што она (птица) не може без перја да по- лети тако ни ум не може доћи до савршеног разума без књиге“ на овом примеру видимо да су идеје античких мудрих људи биле до- пуњаване и објашњаване резултатима иску- ства хришћанских подвижника није то тако просто стићи преко ума до са- вршеног знања на том путу вребају многе невоље како поучава свети јован лествич- ник тако ум може бити заслепљен погре- шним, рђавим мислима, што доводи до гу- битка његове функције: „као што облаци скривају сунце, тако и рђаве мисли помра- чују и погубљују ум“ лествичник посебно наглашава да и разум може бити угрожен њега угрожавају страсти, ако се на време не обуздају: „као што ветрови усталасају океан, тако и г нев, више од свих ос талих страсти, узбуркава разум“ за све постоји лек у овом случају, лек је једноставан и свима доступан: „пост гаси пожуде“ од мноштва хришћан- ских врлина, лествичник истиче трпљење и љубав према овом посебном подвигу, тако да оваква љубав представља

Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата �