-ДУБЉИ-
1
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
...од каснијих народних доброчинитеља међутим, савин значај имаДУБЉИ
📌
смисао - он утемељује народ у науци христовој
отуда његова духовна и друштвена дела имају те-
жину која превазилази историјске о
...од каснијих народних доброчинитеља међутим, савин значај има
МЕТА инфо: Р:27616 К:206342 Д:114
 | Свеска 299 |
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... си просветио породивши је духом светим“ управо овде јесте смисао савиног просветитељског дела просветитељ уколико његов лик просветитеља базирамо са- мо на друштвеној основи, он би се можда и иста- као у историји нашег народа као значајна личност, али не нешто више од каснијих народних доброчинитеља међутим, савин значај има дубљи смисао - он утемељује народ у науци христовој отуда његова духовна и друштвена дела имају те- жину која превазилази историјске оквире и доби- јају карактер сталне актуелности и пре њега је би- ло школа и манастира, али сава све устројава пре- ма специфичностима биша српског народа чини то по правој мери и зато она остаје неприкоснове- на у историји до наших дана у исто време сава је богослов - мистик и народ- ни неимар у томе је његова аутентичност поми- рио је две наизглед непомирљиве сфере живота: духовну и спољашњу - оно што нама данас пред- ставља највеши конфликт свети сава је пронашао христа, упознао себе и постајуши целовит, умно- жио све таланте, оне дате и стечене @ивот светог саве стога представља најидеалније решење скла- да и на личном и на општем плану тиме он јесте нама савремен он је и свевремен, јер је светитељ, жива личност, која је увек реално присутна у на- шем животу, као што је била и у време његовог земаљског делања посматрајуши себе и амбијент који нас окружује кроз призму савиног лика можемо остварити све оно што нам време намеше и пружа, јер је он носи- лац унутрашњег и спољашњег склада и целовито- сти имајуши такав пример пред собом, не смемо да допустимо једнострано посматрање савиног дела, његове личности, јер залог сваког трајног до- брог дела јесте преображен, обожен човек - хри- стов човек, што је свети сава у свему и био еник и свевременик српски отачник 10 сретење 1/2008 појавом дјела сеин унд зеит (1927 године) њемачког философа мартина хајдегера, у ин- телектуалној и културној јавности запада једном за свагда је устоличено схватање човјека као биша-ка- смрти (сеинзумтоде) ова хајдегерова констата- ција представља кристализацију и продукт вијеков- ног хода западне философије која је, од блаженог августина до хегелове „знаности логике“, постепе- но укорјењивала субјективистичко схватање које кулминира схватањем човјека као смртног биша го- дине 1882 фридрих ниче ше то резигнирано фор- мулисати својом познатом апофтегмом о „смрти бога“ човјек представља дефинитивно смртно би- ше које се аутентично односи једино у сусрету са смршу, те једино у умирању афирмише себе као се- бе, одн као људско бише смрт је потврда аутентич- ности, али и крај сваке евентуалне врсте (=вида), бивствовања другим ријечима, иза смрти не посто- ји ништа стање философије и уопште културе запада зах- тијевало је, код појединаца, радикално мијењање ставова које је философија носила са собом (напо- мена: да би схватили јустиново дјело о светосављу, морамо схватити стање у коме се налазила филосо- фије у вријеме када је ово дјело написано многи и дан-данас олако, често-пречесто (зло)употре- бљавају овај термин, а да нису ни свјесни шта је он уствари управо отац јустин нам то јасно показује) основни проблем који се јавља у савременој култури запада јесте њен антропоцентрич- ни карактер (што ше реши да је на запа- ду, превасходно, присутан индиви- дуализам и његова душа, егои- зам) антрополошке консе- квенце обездуховљеног и обезбоженог човјека вуку коријене из саме духовне атмосфере римокатоли- цизма и протестанти- зма из такве философ- ске климе рађа се спе- светосавље у богослов свештеник мр горан гојковиш православни мисионар 11 цифичан поглед на свијет који се, укратко, може ова- ко резимирати: нема бога нити бесмртности душе, нема морала, дакле, карамазовски, све је дозвољено светосавски поглед међутим, светосавски поглед на свијет је дијаме- трално супротан изопаченом западном схватању сам термин „светосавље“ јустин је преузео од сту- дентског покрета који је под истим именом дјело- вао између два светска рата међутим, јустин му је дао једно сасвим ново значење, нови смисао светосавље није ни- шта друго до специфич- ни вид (начин) изра- жавања истинског пра- вославља, или право- славље српског стила, ка- ко то лијепо каже свети владика охридски и @ички у предговору ју- стинове студије „свето- савље као философија живота“ дакле, никако идеологија или духовни тренд (што се дешава и данас, те многи оснивају тзв покрете или органи- зације са префиксом „светосавско“, али у суштини то представља чисту хулу и злоупотрбу имена и дје- ла светитеља, поготово када говоримо о многим омладинским и другим пара-религиозним органи- зацијама које окупљају омладину и дјецу тобоже под видом бриге, а саме служе за рекламирање себич- них интереса појединаца који се крију иза цркве - прим аут) одмах на почетку да кажемо: светосавље није ни- шта друго до еклисиологија транспонована на основне философско-социјално-педагошке кате- горије, или ове категорије у еклисиолошкој пер- спективи ово нам, можда, неше бити јасно читајуши само светосавље, али ако ово дјело упоредимо са осталим дјелима оца јустина, нарочито са трешим томом догматике, онда ше нам многе ствари бити јасније у западној философији смрти нема мјеста за ика- кву свјетлију перспективу, јер све бива обавијено хладним велом логике смрти али, за разлику од својих савременика, јустин има другачије схватање смрти јустин уопште не поима смрт у смислу фи- зичког умирања он прије говори о духовној смрти, односно о умирању ка/према богу смрт пред- ставља отпадништво, удаљеност од бога у томе је сва језа и метафизичка страхота смрти смрт има, примарно, овај духовни смисао сам назив светосавља као философије живота (што нема ни- какве везе са тзв лиебенспхилосопхие дилтаја и њемачких философа с почетка xx вијека) сугери- ше ову супротстављеност танатолошкој концепци- ји философије епохе православна философија живота јустин је схватио да - не тек од пуких канона и догмата по себи - него од живота у вјери све почиње, те су ту онда и канони, и догмати, и богослужења управо у тој и таквој, на јеванђељу за- снованој и црквом посвједоченој вјери, заснива се цјелокупно светосавље као православна филосо- фија живота битно је да схватимо да у цјелокупном православљу предност има живот, тако и у јеванђељима, посланицама, светом предању, пред- ност има живот, а не смрт православље и није ни- шта друго до - живот а гдје је живот? у духу свето- ме, духу божијем који даје смисао нашем животу светосавље као философија живота јесте истински хришшански живот, живот у христу текст је скрашена верзија критичке студије о аспектима богословља авве јустина ]елијског љу авве јустина новог сам термин „светосавље“ јустин је преузео од студентског покрета који је под истим именом дјеловао између два светска рата на путу богопознања 12 сретење 1/2008 „ово је заповест моја: да љубите једни друге као што вас ја љубим од ове љубави нико нема веше, да ко живот свој поло- жи за пријатеље своје“ (јн, 15, 12-13) ово су речи спаситеља света, заповест његова коју је дао својим ученицима у својој опроштај- ној беседи, непосредно пред своје страдање говоре- ши о љубави према ближњем, христос је изједначава са љубављу према богу (мт 22, 37-39) те две запове- сти јесу заправо једна и јединствена заповест и пред- стављају један од темеља хришшанства - о овим двема заповестима „виси сав закон и пророци“ (мт 22, 40) ова је заповест дубоко уткана и у бише нашег пра- вославног српског народа овом смо заповешшу и никли као народ овом заповешшу никла је наша култура, уметност, философија а на крају и сама на- ша државност заиста, колико год се трудили да пре времена када смо примили православље пронађе- мо неког знаменитог српког песника, сликара, уче- ног и мудрог човека, улагашемо труд у нешто немо- гуше то је због тога што наше време, наше рођење као народа, почиње са нашим крштењем онда када смо се научили да љубимо једнога и истинитога бога, онда смо се научилио да љубимо и писменост и уметност и науку и све оно што нас чини народом и државом онда смо се научили да љубимо и једни друге, да се осешамо својима од тада је заједничка радост била неупоредиво веша од било које поједи- начне радости и од тада је заједничка бол болела ја- че и страшније од сваке појединачне ране српски патриотизам наша је држава никла у крилу наше свете цркве, извојевана и саздана руком божијих светитеља за- то је наше родољубље, наш српски патриотизам, за- право богољубље, њиме почиње и у њему има свој циљ тако, творење заповести за коју је господ рекао да о њој висе сав закон и пророци, јесте истински идентитет народа српског чувањем те заповести, сачувашемо се и као народ, а ишчезне ли ње ишче- знушемо и ми и уместо људи посташемо ствари, камење пољско, машине без душе, без воље, без емоција, постојашемо ал’ нас бити неше данас се наш патриотизам и наш идентитет нала- зе пред великим искушењима колективна свест и колективни идентитет доведени су у питање данас нам се поставља питање до које мере треба да иде тај наш патриотизам и треба ли га уопште више и помињати онаквог каквог га знамо и каквог смо га примили од својих предака? зар не би било памет- није прилагодити га актуелним трендовима, поку- шати да га доведемо у стање „ин“ или „цоол“ или ко зна коју још десемантизовану фразу? вреди ли за та- ко нешто, што је по мишљењу неких „савремених“ креатора српског идентитета конзервативно и бе- смислено, подносити највеше жртве па и оно нај- вредније што имамо, сопствени живот? српска војска је одувек била носилац српског по- клича љубави према богу и љубав према роду: за крст часни и слободу златну! бог и род, слобода и крст увек су били једно у свести сваког српског вој- ника, управо онако како је и господ учио свете апо- столе да, љубав према богу и љубав према роду би- ли су идеали за које сваки српски војник био спре- ман на највешу жртву а љубав, љубав мора бити са- вршена, највеша могуша, јер у противном то и није љубав љубеши другог, човек се разликује од сваког александар милојков светосавље - синтеза богољубље и родољубље, нераздељиво богородољубље, то је светосавље зато је сваком србину немогуше бити патриота без вере у христа, нити је могуша вера и љубав према христу без патриотизма и љубави према свом роду православни мисионар 13 другог створења љубављу, односом према другом, човек и бива човеком, он постоји као личност зато не љубити значи не постојати, а затварање у себе и кукавички егоизам јесте промашај сврхе постојања дакле, однос са другим јесте заправо живот, егзи- стенција, иначе не би било разлике између мене и овог стола за којим пишем па онда заклињање сво- ме ближњем, заслужује и спремност на највешу жр- тву, јер нестанак ближњег значи и нестанак власти- тог живота љубав према богу и човеку ово и јесте смисао православног патриотизма ми срби ионако за то имамо једну реч, управо као што је и христос те две љубави сјединио у једну та синтеза љубави према богу и према човеку код нас је доживљена и формулисана као светосавље светосавље је диван пример како се могу ујединити две ствари које само на први поглед немају везе јед- на са другом: хришшанство и патриотизам само искривљено хришшанство и искривљени патрио- тизам немају ништа заједничко јер данас људи од хришшанства често праве социологију или некакву пацифичку философију друштва, а са друге стране болесни национализам и шовинизам представљају као једини могуши патриотизам у таквом стању ствари хришшанство и патриотизам немају везе јед- но са другим, односно једно друго искључују јер из- међу учмалих пацифиста и ратоборних шовиниста заиста нема ничег заједничког но, тако изгледа хришшанство без цркве и патриотизам који је за- право самољубље и шовинизам то никако није наше православље и наш патрио- тизам, односно наше светосавље светосавље је за- право практична и крстоносна љубав која се пење од земље ка небу и која силази са неба ка земљи то је љубав којом се љуби бог, али како? та љубав пола- зи са земље љубеши ближњега својега ми љубимо бога, јер је другачије и немогуше љубити бога о то- ме нам сведочи и учи нас свети апостол јован када каже: „ако ко рече: љубим бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити бога кога није видио?“(1 јн 4, 20) исто тако не може љубити ближњега онај који не љуби бога, јер љубав је једино од бога и бог јесте љубав: „љубљени, љубимо једни друге; јер је љубав од бога, и сваки који љуби од бога је рођен, и позна- је бога“ (1 јн 4, 7) да, само богозналци љубе, јер зна- ти бога значи знати љубити то је друга путања љубави, путања од неба ка земљи и назад том пута- њом, путањом оваплошења и вазнесења, кретао се и онај кога је отац његов послао да нас љубави по- учи, да нас животу поучи и да нам живот и љубав да- рује како? дајуши себе, живот свој жртвујуши то је истинска љубав и истинска заклетва о којој говори- ше пророци, а коју испуни син божији, спаситељ света, господ наш исус христос то је вера да се смр- шу смрт руши, да се живот брани само животом то је вера која разликује „бити“ и „постојати“ јер чове- ком се може само „бити“, док камење и сва остала твар може „постојати“ тако, љубав, радост, туга, они не постоје, они бивају у односу човека и човека а тамо где нема љубави, радости, туге нема ни човека, тамо станује бесловесје и смрт ето, то је смисао светосавља, односно нашег па- триотизма и нашег православља светосавље је ни- шта друго до наше испуњење заповести о којој „ви- се закон и пророци“ које су то заповести? понови- шемо речи господње: прва је љуби господа бога сво- јега свим срцем својим, а друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе богољубље и родољубље, нераздељиво богородољубље, то је светосавље зато је сваком србину немогуше бити патриота без вере у христа, нити је могуша вера и љубав према христу без патриотизма и љубави пре- ма свом роду само такви треба да живимо и само такви и може- мо да живимо - да љубимо бога и љубимо род свој и тако испунимо заповест христову зато, одрекнемо ли се светосавља, одреши шемо се и себе самих, по- стојашемо, ал’ нас бити неше православље и родољубље две највеше заповести 14 сретење 1/2008 започињемо разматрање једне тако данас при- сутне дилеме међу грађанима нашег друштва, која често заокупља пажњу јавности и заузима ве- лики медијски простор у каквом односу стоје родољубље и православље, како утичу једно на друго и шта заправо значи родољубље гледано очима хришшанства? тесно повезан са наведеним је и појам нацио- нализма поготово млади имају великих поте- шкоша у поимању национализма, његовог места и важности у њиховим животима додатни про- блем ствара клима нашег савременог друштва у којем се о поменутом појму јављају потпуно опречене изјаве са једне стране, национализам се пренаглашава и даје му се такав значај који упушује на одређену затвореност, оивиченост свега што човек чини националним граничници- ма са друге стране, национализму се приписује потпуно негативно значење он се доводи у везу са назадношшу, примитивном прошлошшу и ан- тиевропејством, штавише са највешом кочницом космополитизму где бисмо могли да потражимо прави одговор на постављена питања? то је упра- во циљ овог и следеших текстова старозаветна сведочанства кратко се прошетајмо кроз библијску историју како бисмо уочили каква је била национална свест људи које књига над књигама описује према постању (најстаријој књизи старог за- вета) први људи су били у хармонији са својим творцем и његовом творевином и за њих је отаxбина била оно што им бог даровао својим су сматрали све што је чинило божији свет и према свему осешали сродност и фамилијарност то је, наравно, произилазило из веома живог и блиског односа који су први људи имали са богом и свим оним што им је творац подарио на старање мо- дерним речником изражено, то је заиста био са- вршени космополитизам, па и више од тога међутим, после грехопада и истеривања адама и еве из раја, настају постепено прве људске зајед- нице веш међу адамовим синовима јављају се знаци људских слабости: мржња, завист, пакост долази чак и до првог братоубиства то су зачеци веома ружних појава међу људима које ше касније кроз дугу историју доводити до страшних потре- са, сукоба, несреша и др дакле, на самом почетку развијања људског друштва стварају се предусло- ви за супротстављеност различитих групација људи нешто касније се поменута раздељеност међу људима још прецизније описује у причи о вави- лонској кули имамо опис дељења људи услед коришшења различитих језика ово је веома би- тан моменат на путу разматрања наше проблема- тике савремено схвашена припадност некој на- цији се уистину најпре темељи на коришшењу за- једничког језика као основног средства комуни- кације ако је нешто најпостојанији темељ нацио- налног, то је свакако језик дакле, развој различи- тих језика је утро пут развоју осешања припадно- сти различитим групама људског друштва после авраама који је описан као праотац на- рода чију судбину прати читав стари завет и који је родоначелник поменутог народа, налазимо детаљан опис живота његових синова и њихових потомака овај народ називамо изабрани народ јер његова историја је заправо историја спасења шта је то хришшан вероучитељ у војној гимназији јован бабиш спаситељ је често користио управо нетрпељивост јевреја према самарјанима, како би их поучио у томе каква је блага јеванђеоска порука у причи о милостивом самарјанину је детаљно прецизирано какав бисмо однос требало да имамо према другим народима православни мисионар 15 читавог света описан је веома дуг период од много векова успона и падова јеврејског народа у поменутом периоду су детаљно описани вели- ки угодници божији чија је лична животна прича постајала и прича читавог јеврејског народа тако нам је овај народ подарио свете пророке, цареве какви су били мојсије, исаија, данило, илија, да- вид и др дакле, сада веш можемо јасније да уочи- мо један конкретан народ, јеврејски, његову историју, културу, језик, писмо, што бисмо данашњим језиком могли назвати нацијом списи старог завета описују овај народ ставља- јуши акценат пре свега на његов однос са богом детаљно су описане личности које су биле богом изабране да могу комуницирати са богом коли- ко је било тешке борбе да јеврејски народ остане веран своме господу јер је био подложан отпадању од праве вере и застрањењу у разна идолопоклоничка стања међутим, оно што је ви- ше него уочљиво је да сви ови списи изричито наглашавају само јеврејски народ као изабрани божији народ дакле, сви други народи који су живели поред изабраног (који су додуше били идолопоклонички народи, пагански) описивани су са доста негативним одређењима врата старо- заветне јеврејске побожности су била затворена за друге народе дакле, како бисмо опет савреме- ним изразом рекли, старозаветни национализам је био искључив, конзервативан, врло затворен и готово нимало космополитски настројен новозаветна сведочанства када би неко ко никада није читао нови завет, прочитао стари завет, вероватно би се питао ка- кав је то бог који је искључиво „резервисан“ за са- мо један народ? каква је уопште вера која пропо- веда да је царство божије обешано само једном народу? ако би се само на овоме завршило тумачење такве вере, са правом би се могло реши да библија указује на национализам којем се могу приписати све оне негативне особине поменуте у уводном делу овог текста али, догађа се нешто што је заувек променило читав ток људске исто- рије : рађа се нико други до сам бог, господ исус христос, син божији! спаситељ се родио у јеврејској средини од же- не из јеврејског рода, марије, пресвете богоро- дице дакле, господ се рађа у конкретном народу - јеврејском, и тиме се испуњавају сва пророчан- ства која су написана у старом завету господ од- раста у назарету, галилејском граду (северне је- ски национализам? црква и држава врејске територије) као јеврејски дечак говори арамејским језиком (тадашња варијанта јевреј- ског) бива обрезан сходно јеврејским обичајима из реченог закључујемо да спаситељ у потпуно- сти поштује обичаје и законитости тадашњег је- врејског друштва којем је и сам као богочовек припадао међутим, након крштења на реци јордану, го- спод исус христос започиње оно због чега се ро- дио у људском телу на земљи сведочи сопстве- ним животом шта је заправо представљало старо- заветно време и буран живот јеврејске заједнице ништа друго него припрему за успостављање за- једнице бога и човека - цркве господ објављује радосну вест (јеванђеоску) да је свако позван од бога да уђе у заједницу љубави са богом, у цркву оно што је драматично ново у овом позиву је то што је он упушен сваком човеку без обзира на је- зик и припадност одређеном народу јевреји, уте- мељени на оивиченом старозаветном национа- лизму, не могу ово никако да прихвате, поготово они који су чинили интелигенцију овог народа (свештеници, књижевници и др) чак и најближи следбеници христови, свети апостоли, имају ве- ликих потешкоша у прихватању овакве христове науке сетимо се примера када се спаситељ среше са женом самарјанком на извору самарјани су били народ који је имао јеврејско-многобожачко етничко порекло јевреји христовог времена су о њима имали веома ружно и потцењивачко мишљење нису чак хтели ни да комуницирају са њима нови завет нам описује у каквом су шоку били апостоли када су видели господа да разгова- ра са женом самарјанком тада још нису били свесни ко је христос и зашто је међу нама спаситељ је често користио управо нетрпе- љивост јевреја према самарјанима, како би их поучио у томе каква је блага јеванђеоска порука у причи о милостивом самарјанину је детаљно прецизирано какав бисмо однос требало да има- мо према другим народима разбојници нападну јеврејина и ране га поред њега прођу левит (свештенички сталеж ондашњег јеврејског друштва) и фарисеј (верска групација јевреја) када је наишао милостиви са- марјанин, одмах му је помогао и одвео га да му се укаже помош на тај начин је показао љубав према овом рањенику господ је упитао оне којима је ово проповедао ко је по њиховом мишљењу био ближњи овом јеврејину? наравно, самарјанин управо је ово најбоља христова поука која нам указује какав би однос требало да се изграђује ме- ђу људима без обзира на разлике дакле, пошто смо сви деца једног истог оца небеског, сви има- мо предиспозиције да међу собом будемо ближњи, али од нас самих зависи да ли ше то тако и бити свети апостоли, следујуши господа исуса хри- ста, шире јеванђеоску поруку међу свим народи- ма оног времена оснивају се прве хришшанске заједнице - месне цркве проповеда се на свим тадашњим језицима апостоли су мудро, са пуно љубави и стрпљења, приближавали христову на- уку разним народима били су врло тактични јер су знали како би требало разговарати са различи- тим народима могли бисмо да закључимо да када говоримо о новозаветном учењу изграђивања односа међу припадницима различитих народа (тј савремено речено, национализму), видимо да је он потпуно различит од старозаветног отворен, изразито упушен на другога, на ближњега и чак захтева отвореност међу народима нема црквене зајед- нице резервисане само за овај или онај народ оснивају се и међу онима који су причали и грч- ки, и јеврејски и латински и друге језике најупечатљивије је ово изразио свети апостол павле који је рекао да у господу нема ни јудејина ни грка ни незнабожца веш сви да су једно у њему има ли бољег примера космополитизма од наведеног? закључак у даљем разматрању шемо тумачити да ли ова- кав хришшански космополитизам укида нацио- нализам тј брише све национално са циљем да сви будемо унифицирани у једну светску цркву, или овакав космополитизам захтева јединство у различитостима уз пуно очување националног? како се хришшански поглед на овај проблем уградио у развој и обликовање нашег (српског) националног лика? наравно, на таквом истра- живачком путу је незаобилазан највеши син на- шега рода - свети сава, као и многи други вели- кани
... си просветио породивши је духом светим“ управо овде јесте смисао савиног просветитељског дела просветитељ уколико његов лик просветитеља базирамо са- мо на друштвеној основи, он би се можда и иста- као у историји нашег народа као значајна личност, али не нешто више од каснијих народних доброчинитеља међутим, савин значај има дубљи смисао - он утемељује народ у науци христовој отуда његова духовна и друштвена дела имају те- жину која превазилази историјске оквире и доби- јају карактер сталне актуелности и пре њега је би- ло школа и манастира, али сава све устројава пре- ма специфичностима биша српског народа чини то по правој мери и зато она остаје неприкоснове- на у историји до наших дана у исто време сава је богослов - мистик и народ- ни неимар у томе је његова аутентичност поми- рио је две наизглед непомирљиве сфере живота: духовну и спољашњу - оно што нама данас пред- ставља највеши конфликт свети сава је пронашао христа, упознао себе и постајуши целовит, умно- жио све таланте, оне дате и стечене @ивот светог саве стога представља најидеалније решење скла- да и на личном и на општем плану тиме он јесте нама савремен он је и свевремен, јер је светитељ, жива личност, која је увек реално присутна у на- шем животу, као што је била и у време његовог земаљског делања посматрајуши себе и амбијент који нас окружује кроз призму савиног лика можемо остварити све оно што нам време намеше и пружа, јер је он носи- лац унутрашњег и спољашњег склада и целовито- сти имајуши такав пример пред собом, не смемо да допустимо једнострано посматрање савиног дела, његове личности, јер залог сваког трајног до- брог дела јесте преображен, обожен човек - хри- стов човек, што је свети сава у свему и био еник и свевременик српски отачник 10 сретење 1/2008 појавом дјела сеин унд зеит (1927 године) њемачког философа мартина хајдегера, у ин- телектуалној и културној јавности запада једном за свагда је устоличено схватање човјека као биша-ка- смрти (сеинзумтоде) ова хајдегерова констата- ција представља кристализацију и продукт вијеков- ног хода западне философије која је, од блаженог августина до хегелове „знаности логике“, постепе- но укорјењивала субјективистичко схватање које кулминира схватањем човјека као смртног биша го- дине 1882 фридрих ниче ше то резигнирано фор- мулисати својом познатом апофтегмом о „смрти бога“ човјек представља дефинитивно смртно би- ше које се аутентично односи једино у сусрету са смршу, те једино у умирању афирмише себе као се- бе, одн као људско бише смрт је потврда аутентич- ности, али и крај сваке евентуалне врсте (=вида), бивствовања другим ријечима, иза смрти не посто- ји ништа стање философије и уопште културе запада зах- тијевало је, код појединаца, радикално мијењање ставова које је философија носила са собом (напо- мена: да би схватили јустиново дјело о светосављу, морамо схватити стање у коме се налазила филосо- фије у вријеме када је ово дјело написано многи и дан-данас олако, често-пречесто (зло)употре- бљавају овај термин, а да нису ни свјесни шта је он уствари управо отац јустин нам то јасно показује) основни проблем који се јавља у савременој култури запада јесте њен антропоцентрич- ни карактер (што ше реши да је на запа- ду, превасходно, присутан индиви- дуализам и његова душа, егои- зам) антрополошке консе- квенце обездуховљеног и обезбоженог човјека вуку коријене из саме духовне атмосфере римокатоли- цизма и протестанти- зма из такве философ- ске климе рађа се спе- светосавље у богослов свештеник мр горан гојковиш православни мисионар 11 цифичан поглед на свијет који се, укратко, може ова- ко резимирати: нема бога нити бесмртности душе, нема морала, дакле, карамазовски, све је дозвољено светосавски поглед међутим, светосавски поглед на свијет је дијаме- трално супротан изопаченом западном схватању сам термин „светосавље“ јустин је преузео од сту- дентског покрета који је под истим именом дјело- вао између два светска рата међутим, јустин му је дао једно сасвим ново значење, нови смисао светосавље није ни- шта друго до специфич- ни вид (начин) изра- жавања истинског пра- вославља, или право- славље српског стила, ка- ко то лијепо каже свети владика охридски и @ички у предговору ју- стинове студије „свето- савље као философија живота“ дакле, никако идеологија или духовни тренд (што се дешава и данас, те многи оснивају тзв покрете или органи- зације са префиксом „светосавско“, али у суштини то представља чисту хулу и злоупотрбу имена и дје- ла светитеља, поготово када говоримо о многим омладинским и другим пара-религиозним органи- зацијама које окупљају омладину и дјецу тобоже под видом бриге, а саме служе за рекламирање себич- них интереса појединаца који се крију иза цркве - прим аут) одмах на почетку да кажемо: светосавље није ни- шта друго до еклисиологија транспонована на основне философско-социјално-педагошке кате- горије, или ове категорије у еклисиолошкој пер- спективи ово нам, можда, неше бити јасно читајуши само светосавље, али ако ово дјело упоредимо са осталим дјелима оца јустина, нарочито са трешим томом догматике, онда ше нам многе ствари бити јасније у западној философији смрти нема мјеста за ика- кву свјетлију перспективу, јер све бива обавијено хладним велом логике смрти али, за разлику од својих савременика, јустин има другачије схватање смрти јустин уопште не поима смрт у смислу фи- зичког умирања он прије говори о духовној смрти, односно о умирању ка/према богу смрт пред- ставља отпадништво, удаљеност од бога у томе је сва језа и метафизичка страхота смрти смрт има, примарно, овај духовни смисао сам назив светосавља као философије живота (што нема ни- какве везе са тзв лиебенспхилосопхие дилтаја и њемачких философа с почетка xx вијека) сугери- ше ову супротстављеност танатолошкој концепци- ји философије епохе православна философија живота јустин је схватио да - не тек од пуких канона и догмата по себи - него од живота у вјери све почиње, те су ту онда и канони, и догмати, и богослужења управо у тој и таквој, на јеванђељу за- снованој и црквом посвједоченој вјери, заснива се цјелокупно светосавље као православна филосо- фија живота битно је да схватимо да у цјелокупном православљу предност има живот, тако и у јеванђељима, посланицама, светом предању, пред- ност има живот, а не смрт православље и није ни- шта друго до - живот а гдје је живот? у духу свето- ме, духу божијем који даје смисао нашем животу светосавље као философија живота јесте истински хришшански живот, живот у христу текст је скрашена верзија критичке студије о аспектима богословља авве јустина ]елијског љу авве јустина новог сам термин „светосавље“ јустин је преузео од студентског покрета који је под истим именом дјеловао између два светска рата на путу богопознања 12 сретење 1/2008 „ово је заповест моја: да љубите једни друге као што вас ја љубим од ове љубави нико нема веше, да ко живот свој поло- жи за пријатеље своје“ (јн, 15, 12-13) ово су речи спаситеља света, заповест његова коју је дао својим ученицима у својој опроштај- ној беседи, непосредно пред своје страдање говоре- ши о љубави према ближњем, христос је изједначава са љубављу према богу (мт 22, 37-39) те две запове- сти јесу заправо једна и јединствена заповест и пред- стављају један од темеља хришшанства - о овим двема заповестима „виси сав закон и пророци“ (мт 22, 40) ова је заповест дубоко уткана и у бише нашег пра- вославног српског народа овом смо заповешшу и никли као народ овом заповешшу никла је наша култура, уметност, философија а на крају и сама на- ша државност заиста, колико год се трудили да пре времена када смо примили православље пронађе- мо неког знаменитог српког песника, сликара, уче- ног и мудрог човека, улагашемо труд у нешто немо- гуше то је због тога што наше време, наше рођење као народа, почиње са нашим крштењем онда када смо се научили да љубимо једнога и истинитога бога, онда смо се научилио да љубимо и писменост и уметност и науку и све оно што нас чини народом и државом онда смо се научили да љубимо и једни друге, да се осешамо својима од тада је заједничка радост била неупоредиво веша од било које поједи- начне радости и од тада је заједничка бол болела ја- че и страшније од сваке појединачне ране српски патриотизам наша је држава никла у крилу наше свете цркве, извојевана и саздана руком божијих светитеља за- то је наше родољубље, наш српски патриотизам, за- право богољубље, њиме почиње и у њему има свој циљ тако, творење заповести за коју је господ рекао да о њој висе сав закон и пророци, јесте истински идентитет народа српског чувањем те заповести, сачувашемо се и као народ, а ишчезне ли ње ишче- знушемо и ми и уместо људи посташемо ствари, камење пољско, машине без душе, без воље, без емоција, постојашемо ал’ нас бити неше данас се наш патриотизам и наш идентитет нала- зе пред великим искушењима колективна свест и колективни идентитет доведени су у питање данас нам се поставља питање до које мере треба да иде тај наш патриотизам и треба ли га уопште више и помињати онаквог каквог га знамо и каквог смо га примили од својих предака? зар не би било памет- није прилагодити га актуелним трендовима, поку- шати да га доведемо у стање „ин“ или „цоол“ или ко зна коју још десемантизовану фразу? вреди ли за та- ко нешто, што је по мишљењу неких „савремених“ креатора српског идентитета конзервативно и бе- смислено, подносити највеше жртве па и оно нај- вредније што имамо, сопствени живот? српска војска је одувек била носилац српског по- клича љубави према богу и љубав према роду: за крст часни и слободу златну! бог и род, слобода и крст увек су били једно у свести сваког српског вој- ника, управо онако како је и господ учио свете апо- столе да, љубав према богу и љубав према роду би- ли су идеали за које сваки српски војник био спре- ман на највешу жртву а љубав, љубав мора бити са- вршена, највеша могуша, јер у противном то и није љубав љубеши другог, човек се разликује од сваког александар милојков светосавље - синтеза богољубље и родољубље, нераздељиво богородољубље, то је светосавље зато је сваком србину немогуше бити патриота без вере у христа, нити је могуша вера и љубав према христу без патриотизма и љубави према свом роду православни мисионар 13 другог створења љубављу, односом према другом, човек и бива човеком, он постоји као личност зато не љубити значи не постојати, а затварање у себе и кукавички егоизам јесте промашај сврхе постојања дакле, однос са другим јесте заправо живот, егзи- стенција, иначе не би било разлике између мене и овог стола за којим пишем па онда заклињање сво- ме ближњем, заслужује и спремност на највешу жр- тву, јер нестанак ближњег значи и нестанак власти- тог живота љубав према богу и човеку ово и јесте смисао православног патриотизма ми срби ионако за то имамо једну реч, управо као што је и христос те две љубави сјединио у једну та синтеза љубави према богу и према човеку код нас је доживљена и формулисана као светосавље светосавље је диван пример како се могу ујединити две ствари које само на први поглед немају везе јед- на са другом: хришшанство и патриотизам само искривљено хришшанство и искривљени патрио- тизам немају ништа заједничко јер данас људи од хришшанства често праве социологију или некакву пацифичку философију друштва, а са друге стране болесни национализам и шовинизам представљају као једини могуши патриотизам у таквом стању ствари хришшанство и патриотизам немају везе јед- но са другим, односно једно друго искључују јер из- међу учмалих пацифиста и ратоборних шовиниста заиста нема ничег заједничког но, тако изгледа хришшанство без цркве и патриотизам који је за- право самољубље и шовинизам то никако није наше православље и наш патрио- тизам, односно наше светосавље светосавље је за- право практична и крстоносна љубав која се пење од земље ка небу и која силази са неба ка земљи то је љубав којом се љуби бог, али како? та љубав пола- зи са земље љубеши ближњега својега ми љубимо бога, јер је другачије и немогуше љубити бога о то- ме нам сведочи и учи нас свети апостол јован када каже: „ако ко рече: љубим бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити бога кога није видио?“(1 јн 4, 20) исто тако не може љубити ближњега онај који не љуби бога, јер љубав је једино од бога и бог јесте љубав: „љубљени, љубимо једни друге; јер је љубав од бога, и сваки који љуби од бога је рођен, и позна- је бога“ (1 јн 4, 7) да, само богозналци љубе, јер зна- ти бога значи знати љубити то је друга путања љубави, путања од неба ка земљи и назад том пута- њом, путањом оваплошења и вазнесења, кретао се и онај кога је отац његов послао да нас љубави по- учи, да нас животу поучи и да нам живот и љубав да- рује како? дајуши себе, живот свој жртвујуши то је истинска љубав и истинска заклетва о којој говори- ше пророци, а коју испуни син божији, спаситељ света, господ наш исус христос то је вера да се смр- шу смрт руши, да се живот брани само животом то је вера која разликује „бити“ и „постојати“ јер чове- ком се може само „бити“, док камење и сва остала твар може „постојати“ тако, љубав, радост, туга, они не постоје, они бивају у односу човека и човека а тамо где нема љубави, радости, туге нема ни човека, тамо станује бесловесје и смрт ето, то је смисао светосавља, односно нашег па- триотизма и нашег православља светосавље је ни- шта друго до наше испуњење заповести о којој „ви- се закон и пророци“ које су то заповести? понови- шемо речи господње: прва је љуби господа бога сво- јега свим срцем својим, а друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе богољубље и родољубље, нераздељиво богородољубље, то је светосавље зато је сваком србину немогуше бити патриота без вере у христа, нити је могуша вера и љубав према христу без патриотизма и љубави пре- ма свом роду само такви треба да живимо и само такви и може- мо да живимо - да љубимо бога и љубимо род свој и тако испунимо заповест христову зато, одрекнемо ли се светосавља, одреши шемо се и себе самих, по- стојашемо, ал’ нас бити неше православље и родољубље две највеше заповести 14 сретење 1/2008 започињемо разматрање једне тако данас при- сутне дилеме међу грађанима нашег друштва, која често заокупља пажњу јавности и заузима ве- лики медијски простор у каквом односу стоје родољубље и православље, како утичу једно на друго и шта заправо значи родољубље гледано очима хришшанства? тесно повезан са наведеним је и појам нацио- нализма поготово млади имају великих поте- шкоша у поимању национализма, његовог места и важности у њиховим животима додатни про- блем ствара клима нашег савременог друштва у којем се о поменутом појму јављају потпуно опречене изјаве са једне стране, национализам се пренаглашава и даје му се такав значај који упушује на одређену затвореност, оивиченост свега што човек чини националним граничници- ма са друге стране, национализму се приписује потпуно негативно значење он се доводи у везу са назадношшу, примитивном прошлошшу и ан- тиевропејством, штавише са највешом кочницом космополитизму где бисмо могли да потражимо прави одговор на постављена питања? то је упра- во циљ овог и следеших текстова старозаветна сведочанства кратко се прошетајмо кроз библијску историју како бисмо уочили каква је била национална свест људи које књига над књигама описује према постању (најстаријој књизи старог за- вета) први људи су били у хармонији са својим творцем и његовом творевином и за њих је отаxбина била оно што им бог даровао својим су сматрали све што је чинило божији свет и према свему осешали сродност и фамилијарност то је, наравно, произилазило из веома живог и блиског односа који су први људи имали са богом и свим оним што им је творац подарио на старање мо- дерним речником изражено, то је заиста био са- вршени космополитизам, па и више од тога међутим, после грехопада и истеривања адама и еве из раја, настају постепено прве људске зајед- нице веш међу адамовим синовима јављају се знаци људских слабости: мржња, завист, пакост долази чак и до првог братоубиства то су зачеци веома ружних појава међу људима које ше касније кроз дугу историју доводити до страшних потре- са, сукоба, несреша и др дакле, на самом почетку развијања људског друштва стварају се предусло- ви за супротстављеност различитих групација људи нешто касније се поменута раздељеност међу људима још прецизније описује у причи о вави- лонској кули имамо опис дељења људи услед коришшења различитих језика ово је веома би- тан моменат на путу разматрања наше проблема- тике савремено схвашена припадност некој на- цији се уистину најпре темељи на коришшењу за- једничког језика као основног средства комуни- кације ако је нешто најпостојанији темељ нацио- налног, то је свакако језик дакле, развој различи- тих језика је утро пут развоју осешања припадно- сти различитим групама људског друштва после авраама који је описан као праотац на- рода чију судбину прати читав стари завет и који је родоначелник поменутог народа, налазимо детаљан опис живота његових синова и њихових потомака овај народ називамо изабрани народ јер његова историја је заправо историја спасења шта је то хришшан вероучитељ у војној гимназији јован бабиш спаситељ је често користио управо нетрпељивост јевреја према самарјанима, како би их поучио у томе каква је блага јеванђеоска порука у причи о милостивом самарјанину је детаљно прецизирано какав бисмо однос требало да имамо према другим народима православни мисионар 15 читавог света описан је веома дуг период од много векова успона и падова јеврејског народа у поменутом периоду су детаљно описани вели- ки угодници божији чија је лична животна прича постајала и прича читавог јеврејског народа тако нам је овај народ подарио свете пророке, цареве какви су били мојсије, исаија, данило, илија, да- вид и др дакле, сада веш можемо јасније да уочи- мо један конкретан народ, јеврејски, његову историју, културу, језик, писмо, што бисмо данашњим језиком могли назвати нацијом списи старог завета описују овај народ ставља- јуши акценат пре свега на његов однос са богом детаљно су описане личности које су биле богом изабране да могу комуницирати са богом коли- ко је било тешке борбе да јеврејски народ остане веран своме господу јер је био подложан отпадању од праве вере и застрањењу у разна идолопоклоничка стања међутим, оно што је ви- ше него уочљиво је да сви ови списи изричито наглашавају само јеврејски народ као изабрани божији народ дакле, сви други народи који су живели поред изабраног (који су додуше били идолопоклонички народи, пагански) описивани су са доста негативним одређењима врата старо- заветне јеврејске побожности су била затворена за друге народе дакле, како бисмо опет савреме- ним изразом рекли, старозаветни национализам је био искључив, конзервативан, врло затворен и готово нимало космополитски настројен новозаветна сведочанства када би неко ко никада није читао нови завет, прочитао стари завет, вероватно би се питао ка- кав је то бог који је искључиво „резервисан“ за са- мо један народ? каква је уопште вера која пропо- веда да је царство божије обешано само једном народу? ако би се само на овоме завршило тумачење такве вере, са правом би се могло реши да библија указује на национализам којем се могу приписати све оне негативне особине поменуте у уводном делу овог текста али, догађа се нешто што је заувек променило читав ток људске исто- рије : рађа се нико други до сам бог, господ исус христос, син божији! спаситељ се родио у јеврејској средини од же- не из јеврејског рода, марије, пресвете богоро- дице дакле, господ се рађа у конкретном народу - јеврејском, и тиме се испуњавају сва пророчан- ства која су написана у старом завету господ од- раста у назарету, галилејском граду (северне је- ски национализам? црква и држава врејске територије) као јеврејски дечак говори арамејским језиком (тадашња варијанта јевреј- ског) бива обрезан сходно јеврејским обичајима из реченог закључујемо да спаситељ у потпуно- сти поштује обичаје и законитости тадашњег је- врејског друштва којем је и сам као богочовек припадао међутим, након крштења на реци јордану, го- спод исус христос започиње оно због чега се ро- дио у људском телу на земљи сведочи сопстве- ним животом шта је заправо представљало старо- заветно време и буран живот јеврејске заједнице ништа друго него припрему за успостављање за- једнице бога и човека - цркве господ објављује радосну вест (јеванђеоску) да је свако позван од бога да уђе у заједницу љубави са богом, у цркву оно што је драматично ново у овом позиву је то што је он упушен сваком човеку без обзира на је- зик и припадност одређеном народу јевреји, уте- мељени на оивиченом старозаветном национа- лизму, не могу ово никако да прихвате, поготово они који су чинили интелигенцију овог народа (свештеници, књижевници и др) чак и најближи следбеници христови, свети апостоли, имају ве- ликих потешкоша у прихватању овакве христове науке сетимо се примера када се спаситељ среше са женом самарјанком на извору самарјани су били народ који је имао јеврејско-многобожачко етничко порекло јевреји христовог времена су о њима имали веома ружно и потцењивачко мишљење нису чак хтели ни да комуницирају са њима нови завет нам описује у каквом су шоку били апостоли када су видели господа да разгова- ра са женом самарјанком тада још нису били свесни ко је христос и зашто је међу нама спаситељ је често користио управо нетрпе- љивост јевреја према самарјанима, како би их поучио у томе каква је блага јеванђеоска порука у причи о милостивом самарјанину је детаљно прецизирано какав бисмо однос требало да има- мо према другим народима разбојници нападну јеврејина и ране га поред њега прођу левит (свештенички сталеж ондашњег јеврејског друштва) и фарисеј (верска групација јевреја) када је наишао милостиви са- марјанин, одмах му је помогао и одвео га да му се укаже помош на тај начин је показао љубав према овом рањенику господ је упитао оне којима је ово проповедао ко је по њиховом мишљењу био ближњи овом јеврејину? наравно, самарјанин управо је ово најбоља христова поука која нам указује какав би однос требало да се изграђује ме- ђу људима без обзира на разлике дакле, пошто смо сви деца једног истог оца небеског, сви има- мо предиспозиције да међу собом будемо ближњи, али од нас самих зависи да ли ше то тако и бити свети апостоли, следујуши господа исуса хри- ста, шире јеванђеоску поруку међу свим народи- ма оног времена оснивају се прве хришшанске заједнице - месне цркве проповеда се на свим тадашњим језицима апостоли су мудро, са пуно љубави и стрпљења, приближавали христову на- уку разним народима били су врло тактични јер су знали како би требало разговарати са различи- тим народима могли бисмо да закључимо да када говоримо о новозаветном учењу изграђивања односа међу припадницима различитих народа (тј савремено речено, национализму), видимо да је он потпуно различит од старозаветног отворен, изразито упушен на другога, на ближњега и чак захтева отвореност међу народима нема црквене зајед- нице резервисане само за овај или онај народ оснивају се и међу онима који су причали и грч- ки, и јеврејски и латински и друге језике најупечатљивије је ово изразио свети апостол павле који је рекао да у господу нема ни јудејина ни грка ни незнабожца веш сви да су једно у њему има ли бољег примера космополитизма од наведеног? закључак у даљем разматрању шемо тумачити да ли ова- кав хришшански космополитизам укида нацио- нализам тј брише све национално са циљем да сви будемо унифицирани у једну светску цркву, или овакав космополитизам захтева јединство у различитостима уз пуно очување националног? како се хришшански поглед на овај проблем уградио у развој и обликовање нашег (српског) националног лика? наравно, на таквом истра- живачком путу је незаобилазан највеши син на- шега рода - свети сава, као и многи други вели- кани
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
Одреднице:
2
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...уметности наклоњен од младости, деспотов дух је испливао као најДУБЉИ 📌 основ
његовог бића, и снажан, као и сви остали аспекти,
сагледао је далеко испред себе неопозиву истину:
просвета и култура су
...уметности наклоњен од младости, деспотов дух је испливао као нај
МЕТА инфо: Р:24147 К:176708 Д:98
| Свеска 300 |
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
... бића двоструко је одре|ена: спољни непријатељи били су слика оног зла које незвано долази, и мач га гони теже су биле повреде срца, најинтимније туге услед сукоба са братом, услед младости која је гинула за идеал, и само од бога имала права тражити помоћ сензибилан и уметности наклоњен од младости, деспотов дух је испливао као најдубљи основ његовог бића, и снажан, као и сви остали аспекти, сагледао је далеко испред себе неопозиву истину: просвета и култура су последња (или прва?) одбрана физички угроженог народа, и појединца, тј на згаришту и пепелу остају само плодови духа књижевни афинитети су најтише и најснажније проговорили о њему то је простор интиме, где је конце своје земаљске егзистенције везивао за небо, и тако плео читав живот у једном броју дела читамо свест о победи али и извесности смрти, са призвуком меланхолије човека којег живот није миловао ни на једном пољу приказ сукоба лазареве војске и турске (натпис на косовском стубу) поис- товећен је са небеском битком, иза које остаје обас- јана победа, златни зрак над црном прашином сваки сукоб на земљи у деспотовим стиховима пре- раста у симбол вечне борбе бога љубави и сила таме слово љубве, блиско целовитој песми, разрешење за сваку кризу слути у стварању неприсутне лепоте, све кроз следовање принципу qубави - она све превазилази деспот путује од израженог личног бола ка универзалној и готово хуманистичкој жељи да се одавно зава|ено човечанство измири тај основ његовог приватног бића, заљубљен у живот и жељан рајскога мира, исклијао је све друге дарове и усмерио их ка непрестаном усавршавању, при чему је граница одре|ена сусретом са богом највећа загонетка остале су његове очи: светле као сунце које исијава светлост, али га ми никад до краја не спознамо (по речима животописца) деспот стефан је умро нагло, изморен и болестан, посвећујући последње мисли и жеље добру србије наредбом: по ђур|а, по ђур|а несвакидашња природа спојила је ратника, владара, песника и теолога у истоветност qубав као циљ поткива сваки његов корак: она се брани у рату, жели да се мири, јеца за изгубљеним рајем, пева лепоти дарованог света, издише изговарајући ту|е име стога, свети деспот стефан живећи за оно што превазилази њега самог, даровима израстајући из праха косовских мученика, негира време и вековима ће бити необорива парадигма сваком србину, јер као остварена личност успоставља немушти контакт са савременим тренутком и његовим појединцем, даје јасан путоказ за лично и колективно - национално освешћење и узрастање српски светитељи ле србије лазаревић проблем који уоче, пре или касније, сви који се темељније баве учењем, јесте проблем опширности, и непотребно затрпавање инфор- мацијама, са једне, и неопходност да се зна од свега по мало, не би ли открили ствари које нас знимају, те таленте који су нам дати, са друге стране где је права мера квантитета и квалитета је суштинско питање када се говори о образо- вању, како оном формалном, школском, тако и оном образовању које стичемо ван институција и које је по правилу нама блискије и занимљиви- је, управо из разлога јер та знања стичемо само- иницијативно недостатак основног богословског знања, поз- навања основног катихизиса, је проблем са којим су суочене генерације које су одрастале у време комунистичке власти, када, уколико нису основ- но верско образовање добили у кући, у класич- ном школском образовању нису имали прилику да сазнају никакве информације о богу и вери ова суштинска тематика је била заоби|ена мно- ги ће рећи, шта смета непознавање бога, да би чо- век био добар научник? тешко је наћи научника (да ли их уопште има?) који није дошао до бога, макар на деистички, или неки тотално апстрак- тан начин, или се и даље мучи и ломи на том питању над питањима но без бога, као алфе и омеге, онога од чега се полази и ка чему се тежи, многе науке постале би сумњиве, у најмању руку наука, ма која, сама по себи није циљ, и није ника- кав одговор наука може да буде почетак пута ка богу свакако није крај пута ако посматрамо историју науке (веома за- нимљива помоћна наука), како науке уопште, та- ко и посебних наука, физике, астрономије, био- логије можемо запазити да су закони које су у одре|еном временском периоду сматрани за ап- солутне, после неког временског периода или тотално мењани новим, или су допуњавани спе- цијалним случајевима примери релативности научних закона које ћемо овде навести односи се на астрономију и физику почев од античких философа и замишљања земље како је носе корњаче, као рав- не плоче, па до модерног доба где захваљујући сателитској технологији можемо да заиста види- мо како изгледа земља и многе удаљене планете и системи, имали смо низ теорија, које су у своје доба сматране за догму, а које су временом дока- зане као погрешне пример из физике су једна- чине којима се описује гравитационо, електрич- но и магнетно (електромагнетно) поље научни- ци су током времена откривали појединачне за- коне који се односе на гравитацију (њутн), елек- трично поље (кулонов закон), затим везу маг- нетног и електричног поља (фарадејев закон електромагнетне индукције) да би уследили оп- штији закони који обухватају поједначне случа- јеве (4 максвелове једначине које је максвел формулисао тек 1864 године) наука је ипак ограничена, но има тенденцију развијања много тога нам је познато, што пре само коју деценију нисмо знали, и ово што сада знамо је само кап у мору у односу на оно што нам предстоји уз све законе које познајемо, ми и даље не зна- мо шта је то сила или интеракција умемо неке од сила да врло добро опишемо; знамо како де- лују, али не знамо шта оне јесу суштина остаје несхватљива (вероватно и несазнатљива) ово испред написано долази као згодан увод да се помене теорија релативитета, како општа, тако и посебна овде нећемо улазити дубље у ову тематику, али можемо рећи да је ајнштајн веро- вао да постоји бог треба бити пажљив и нагласи- ти да ајнштајн није успео да пробије научни деи- зам и да до|е до бога као личности, до христа тај пут од „научног“ бога, до личности - христа, захтева прескакање једне потенцијалне баријере (да се изразимо речником квантне физике) и прелазак на виши ниво, у домен вере цркви су потребни и филолози, и психолози, 18 васкрс 2/2008 александар савић од науке ка богу и инжењери свако од нас може да допринесе у овом конкретном времену да црква одговори на конретне проблеме који се пред њу постављају свеште- ник није правник и сигурно не може да прати све прописе и законе који имају додирних тачака са црквом или парохи- јом као институцијом која има своје место у државном систе- му, али ту су верници правни- ци који ће се позабавити том тематиком ако имамо на уму оно најпретежније, трудиће- мо се да наша открића и саз- нања користимо за добробит све творевине тако|е, биће много лакше да на|емо ме- сто наше специјалности у широком свету и да на|е- мо где је место које нам у цркви припада православни мисионар 19 хришћанство и наука исак њутн, спој науке и вере научна и технолошка достигнућа садашњице на биоетичком пољу отварају потпуно нове примене истих на људски живот (како у човечном, тако и у не-човечном правцу), и у исто време имплицирају читав низ моралних дилема да ли заиста све што може да буде ура|ено, заиста и треба да се уради? јер, ако нека акција из ове области може (технички) да се спроведе у дело, да ли је иста та акција (етички) исправна? постоји једна коренита теоретска сагласност ме|у научницима, етичарима и правницима која говори о неопходности лимитирања (ограничења) техно- лошких истраживања и њихове примене мало је оних (бар у погледу теоретских истраживања) који држе до тога да треба имати неограничено поверење у научни прогрес, тражећи потпуну слободу у погледу избора научних истраживања дакле, већина људи из света науке, предосећа- јући опасност призивања неограничене слободе и поверења у науку, говори о границама науке али, о каквим границама се овде говори? то је заиста једно специфично питање којим се бави етичка философија ипак, философска мисао на овом пољу се одликује разноврсношћу гледишта: морална гледишта се разликују у избору принци- па и вредности оних предмета којима се баве не постоји апсолутно једнозначје (једногласност) у етици: различити морални „трендови“ налажу (или, боље рећи, оправдавају) употребу различитих принципа и вредности који пред- стављају гранични зид (који раздвајају) исправно од погрешног у научној пракси управо због овога, кључно питање философске дебате у пољу биоетике више није: „да ли је неопходно дати (усадити) науци и технологији етичке принципе?“, већ питање гласи: „какву етику за биоетику?“ дакле, које су то етичке апсо- лутне вредности и принципи којих се човек мора придржавати и од којих не сме одступати у научним истраживањима? и управо на овом нивоу (метабиоетике) улога философије је јасна, јер се управо на овом нивоу философија бави дис- тинкцијом (разлучењем) доброг од зла на пољу науке можемо приметити и разликовати две главне позиције у биоетици: концепцију „секуларизма“, и концепцију „личности“ првопоменута концеп- ција покушава да оправда етички избор аутоном- но и емпиријски у односу на човека сваки појед- инац доноси свој лични морални избор, без икаквог односа или одговорности према богу секуларни метод етичке анализе је „чињенични“ (или емпиријски), у смислу да се истина потвр|ује емпиријском верификацијом чињеница: истина (и, изнад свега, морална истина), може бити само физичка (никако метафизичка) оваква концеп- ција трага за логички одрживим и кохерентним аргументима који би имали примат при етичком избору са друге стране, „личносна“ концепција у биоетици има за своју основу онтолошки персо- нализам, као философски став који респектује људски живот у свим његовим аспектима онтолошки персонализам доживљава личност као центар биоетике на бази онтолошког кон- цепта личности, могуће је оправдати фундамен- талне принципе персоналистичке биоетике : а) фундаментална вредност живота, б) принцип тоталитета, или терапеутски принцип, в) прин- цип слободе и одговорности, г) принцип породице, е) принцип друштвености најважнији став ове концепције гласи да се људски живот мора поштовати од момента зачећа, до момента тоталне (церебралне, медицинске) смрти кључна биоетичка питања, као што су проблем абортуса, еутаназије, генетског инжињеринга и клонирања, све више добијају на значају и заузи- мају значајно место у данашњем секуларизованом свету који покушава да постави „савременог“ човека на пиједестал моћи присталице „напред- них“ идеја, који под паролом слободе човечанства заступају ове проблеме у сопственом интересу, 20 васкрс 2/2008 борислав петрић биоетика готово да не узимају у обзир разматрање трагичних последица биоетичких истраживања на које црква све више указује у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог православна црква, из тог разлога, са правом говори о људском животу као о дару примљеном од бога, што конкретно значи да је бог једини господар живота и смрти, док је човеку поверен одговоран задатак унапре|ења и чувања живота qудски живот је свет управо зато јер своје порек- ло налази у господу светост живота није рез- ервисана за изабране, већ је универзална без обзира на индивидуално уверење дакле, темељни став према животу, у светлу вере, каже да је бог даровао човеку живот, и да бог од човека захева да буде свестан непроцењиве вредности коју тај дар носи, као и да за њега преузме одговорност захвалност за дар човек изражава поштујући живот, чувајући и унапре|ујући га свакако да разна биоетичка питања отварају бројне садржаје живота, и траже бројне одговоре само култура живота и цивилизација љубави, утемељени у хришћанском поретку љубави, одговорности и послушања дају одговор по мери човека православни мисионар 21 у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог хришћанство и савремени изазови 22 васкрс 2/2008 православни брак, као света тајна цркве хри- стове, јесте божји благослов који је он из љубави, као једини човекољубац, подарио људи- ма бог толико воли брак да је почетак својих чуда, црквеног спасења света, поставио у кани галилеј- ској, где је претворио воду у вино на свадбеном весељу супружника предање цркве спасење брачника види у превладавању, са једне стране, биолошког индивидуализма, а са друге, полности, кроз сједињење у једно брачно постојање са две личности, које више немају ме|усобно биолошко- поседнички однос, већ црквено-жртвени такав хришћански брак, који у основи има љубав ка бо- гу, остварује се као „мала црква“ брак који се склапа изме|у брачника једнако је важан за целу хришћанску заједницу, као заједни- цу љубави докле год будемо гледали на брак као на нешто што се тиче једино оних који се узимају, као на нешто што се десило само њима а не целој цркви, а кроз то и свету у целини, никад нећемо разумети истинско светотајинско значење брака као велике тајне смисао брака извире из заједни- це која се ствара изме|у два бића, али својим зна- чајем и смислом надилази ту заједницу, и обухва- та све чланове цркве у ствари, у хришћанском браку троје су се „узе- ли“: уједињена верност двоје према трећем, а тај трећи је бог присутност крста је стварна радост брака он је радосна сигурност да брачна закле- тва, гледана у перспективи вечног царства божи- јег, није дата „док нас смрт не раздвоји“, већ док нас смрт потпуно не сједини сваки православни хришћанин, који дели благодат брака са својим супружником, треба да буде свестан у сваком тре- нутку да је бог, својом љубављу и милошћу, прису- тан у његовом браку, и да ће господ тај брак и су- пружнике водити ка вечном животу, уколико брачници полажу слободу и одговоре на љубав божију истом мером господ је у кани галилејској, учинивши благо- словом брака почетак својим чудима, показао да је пут брачни уствари пут светотајинског прео- бражавња живота: да је човек у православном бра- ку позван да у подвигу љубави, слободе и жртве, а кроз саборни живот цркве, преобрази свој при- родни, индивидуалистички начин постојања у брачни, односно црквени начин, а то је начин за- једнице љубави по образу живота свете тројице православна породица суштинско својство породице јесте љубав поро- дица почива на љубави, она је оваплоћење ме|усоб- не љубави неколицине људских бића породицу не чине законске и правне дефиниције, нити је одли- кују сродна интересовања, укуси или животно доба, као ни број људи који јој припадају породица се темељи на узајамној љубави мужа и жене и на ме|у- собној љубави родитеља и деце хришћанска поро- дица се развија тако што се супружници жртвују јед- но за друго, а као родитељи, додатно се жртвују за своју децу осмишљавање женскости материнство је осмишљавање женскости, јер је оно испуњење љубави као покорности и од- говора смисао љубави није у томе да би се ра- |ала деца qубави не треба никакво оправдање; није љубав добра само зато што даје живот; баш зато што је добра она даје живот ра|ање деце као чудо брачне љубави, која да- рује нови живот, јесте богодаровани плод брач- не љубави и потврда творачке боголикости су- пружника родитељи кроз непрекидно жртво- вање предају својој деци сво своје личносно имање: суштину и енергију (свој живот, своје претке и гене, своје памћење и ви|ење, своју ле- поту и здравље, своје навике и вољу, своју љубав и знање) то самоиспражњење јесте оно чиме се биолошки родитељи преображавају у оца или мајку јер, очинство и мајчинство су духовно до- православни брак борислав петрић православни мисионар 23 стојанство, а родитељство - биолошко на исти начин је и природни брак биолошка реалност, док је брак као света тајна - црквена реалност прва дужност родитеља и васпитача јесте да „пусте децу да долазе (к господу) да им не бра- не“ (мт 19,4) у цркви, као храму божијем, деца треба да науче пве ствари о вери и о богу родитељи треба да буду, у христоликој љубави, строги у подизању своје деце, а то значи да се смирују пред децом, васпитавајући их у побо- жности и црквености првенствено личним примером господ, преко деце, која су увек нај- пре његова, а потом и својих родитеља, и пре- ко њихове једноставности, поверења, чистоте, незлопамтивости и отворености пружа утеху родитељима и најдубље их поучава зато су де- ца велики благослов божији, радост, утеха, за- датак и одговорност за сваки хришћански брак нису деца искључиви биолошки, дру- штвени или морални циљ брака, као што се че- сто погрешно тумачи, већ су његова богом да- рована пунота и лепота, печат брачне љубави која се излива кроз очинство и материнство тема броја - хришћански брак и породица као света тајна 24 васкрс 2/2008 данас влада парола да живимо у времену општег напретка човечанства наука и либерални дух су ти којима је поверен величанствени задатак да дају одговор на сва питања која човек поставља са- времена мудрост човечанства свела се на осећај да наука „само што није одговорила“ на сва наша питања са друге стране, свеопшти либерализам по- ставио је нове мере људске слободе наука и либе- рални дух, тако треба да задају одлучан ударац доса- дашњем „празноверју и конзервативизму“ либерални став: „ја мислим да било ко, ко је про- тив било којег начина живота, једноставно много греши“, постаје политика креатора светске истори- је наизглед мисао која прокламује људску слободу, у себи не крије само губитак људске слободе, већ овај став не води никаквом напретку људске ми- сли ка истини напротив, он је води назад у софи- стичке заблуде то да је „човек мера свих ствари“ поново се супротставља општем мерилу, добру као универзалном и независном од било чијег мишљења једна од тих величанствених добара и мера вредности јесте и породица хришћанско, здраво схватање породице и односа у њој јесте темељ здравог и просперитетног друштва да је породица заправо човек у свој својој пуно- ћи, сведоче нам речи из светога писма: „и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божије- му створи га; мушко и женско створи их“ (пост 1, 27) брак и породица, заједница мушкарца и жене, није само пуноћа људског постојања већ и икона бога творца свети оци цркве уче нас да је тајан- ствено и неизрециво битије бога управо заједни- ца трију лица божанства: оца и сина и светога духа то нису три бога, већ један и једини бог та- ко исто и заједница мушкарца и жене треба да бу- де једно биће уз очување две личности: „зато ће оставити човјек оца својега и матер своју, и при- лијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело“ (пост 2, 24) као божији промисао људског посто- јања, породица је са собом понела и величанстве- ну божију заповест: „ра|ајте се и множите се, и на- пуните земљу, и владајте њом“ (пост 1, 28) не треба бити много мудар па да се закључи да испуњење ове божије заповести заправо значи и кључ опстанка човечанства ову је заповест бог човеку усадио у ср- це, она је део здраве људске логике поуке апостола павла моралне поуке апостола павла чине темељ хри- шћанског морала и друштва његове поруке цр- кви у ефесу чине и препознатљив етос нашег срп- ског бића: „@ене, покоравајте се својим мужевима као господу мужеви, волите своје жене као што и христос заволе цркву јер који воли своју жену, са- александар милојков породица и дух православни мисионар 25 мога себе воли дјецо, слушајте своје родитеље у господу, јер је ово праведно и ви очеви, не раз- дражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци господњој“ божанствени апостол поро- дицу пореди са црквом и закључује: „тајна је ово велика“ (еф 5, 32) мере вредности које живе у колективној свести чине нас да будемо то што јесмо - људи као такве оне су општеважеће мере, мере нормалности ме- |утим, под мотом права на другачије мишљење и начин живота, нама се данас као нормални и једна- ко прихватљиви потурају стандарди које не само да су у супротности са нашом колективном свешћу и осећањима, већ их је осудио и сам бог и проклео као ненормалност питање слободе пропагирајући „право на слободу“ и „право на различитост“, дух либерализма одбацује хри- шћанске мере вредности у породичним односи- ма као „фундаменталне и конзервативне“ тај дух „нове слободе“ хришћанске односе оца, мајке и деце представља као угњетачке обично се то „угњетавање“ представља у односу мушкарца према жени и у односу родитеља према деци та- ко су ови први „угњетачи“ а ови други „угњета- вани“ идеал породице не покушавају да компро- митују само изнутра, кварећи односе у њој, она се покушава обесмислити и споља такозвана „сексуална револуција“ породицу види као једно од „права“ у човековој сексуалној орјентацији наспрам брака и породице, као заједнице му- шкарца и жене, све више се прокламује право на заједнице истих полова хомосексуалност више није ненормалност и болест, већ право избора, право на различитост данас су многе економски развијене, европске земље признале право на „брак“ особама истог пола да трагедија буде још већа, њима се приписује и право на усвајање и васпитавање деце токови цивилизације нису ово токови само савремене цивилизације qудске настраности и ненормалности старе су го- тово колико и само човечанство библија их јасно осу|ује како у старом завету (лев 18, 22; 20, 13), та- ко у новом (1 кор, 6, 9-10) то каже библија, а шта ка- же човек? човек ко човек, брани се највише онда ка- да је заиста крив као што први човек када погреши рече: „@ена са којом си ме удружио, она ми даде са либерализма тема броја - хришћански брак и породица брак и породица, заједница мушкарца и жене, није само пуноћа људског постојања већ и икона бога творца 26 васкрс 2/2008 дрвета те једох“ (пост 3, 12), и прва жена исто тако, да оправда себе, рече: „змија ме превари, те једох“ (пост 3, 13) тај феномен правдања, сваљивањем кривице на другог, присутан је и данас тако ће се феминистичка острашћеност правдати ускраћеном слободом и дискрими- нацијим, а хомосексуализам некаквом посеб- ном природом наиме, хомосексуалци, по њиховој теорији и теорији научног либерал- ног духа, су то што јесу од свог ро|ења, тако су једноставно ро|ени и они само следе своју природу хомосексуалност се тако схвата исто као леворукост или боја очију то да ли су ове теорије тачне или не, хришћанима сведочи црква кроз свето писмо и свето предање онима којима црква није ваљани ауторитет, суд доноси реалност у којој живи човечанство либерализам и сексуална револуција донели се не толико прокламовану слободу и осећај идентитета, већ нешто сасвим супротно они који траже идентитет човека ван нечега што је људско, нашли су нешто сасвим друго: разводи бракова, полне болести, па чак и педофилија несумљиви су продукт „слободне сексуалне орјентације“ једном речју, несрећа је дефини- тивни продукт либералног духа поред светог писма и светог предања и несрећна реалност савременог човечанства нас све више уверава да идеали хришћанске породице нису никакви „конзервативизми“ и „стереотипи“ православно учење о породи- ци показује нам јасан пут идентитета човека као личности тај пут није сигурно трагање и ход ка себи самом, већ је то тражење и ост- варење себе у заједници са другим тамо где „жене слушају мужеве своје“ а „мужеви воле своје жене као себе саме“, тамо где деца „по- штују родитеље своје“, а родитељи „подижу децу своју и васпитавају их у господу“, тамо станује лепота живота и истински људски идентитет волећи једно друго, мушкарац ће у жени препознати свој идентитет мужевности а жена у мушкарцу свој идентитет женствено- сти изгра|ујући свој идентитет у љубави, по- моћи ће и својој деци да одрасту и постану људи тако, породица више није мноштво, већ једно, добро које чува идентитет сваке од личности породица је мала црква „тајна је ово велика“, вели апостол павле како да прона|ете човека свог живота“, „она је та“, „шта мисли ваш мушкарац?“, „колико се во- лите?“ звучи познато? готово да нема часописа (женског, нарочито!), јутарњег програма, недељне породичне емисије која се неће понудити да нам бар у једном свом сегменту реши ове дилеме поне- ке жене, а мушкарци без изузетка, на овакав приступ заколутају очима, ме|утим, негде у дубини може се назрети жеља да и наша љубавна прича изгледа баш као на филму qубав (и све оно што се подразумева под тим појмом) - има ли траженије, актуелније и профитабилније теме? најстрашније јесте то што је истинска љубав уствари скрајнута, а под њеним називом пласира се најчешће заљубљеност или сексуална привлачност то је оно шта нас прати на сваком билборду, у свакој реклами, у сваком филму чини се као да нема нијед- ног артикла у продаји који се не презентује без неке девојке или мушкарца одре|ених пропорција ме- дији, као креатори начина живљења, неуморно се труде да остану главни параметар у нашем систему вредности обухватају сваки сегмент људског живо- та не допуштајући ничему да остане лично све је дато, и у речи и у слици, све знамо како изгледа и пре него што сами доживимо плави зумбул и зелена када нешто друго нам показују старија времена један од главних медија била је песма формирана према моралним и естетским мерилима заједнице из које је потекла (а не обрнуто!) и овде је љубав осећање за које сви знају кад се о њој пева, свима је јасно о чему се ради, иако се осећања готово никад не иска- зују директно девојка се пореди са цветом, вилом, младић са сунцем, соколом; бирају се најлепше сли- ке из природе да би се опевао њихов однос и о са- станку и о растанку, о љубавној чежњи, оствареној или забрањеној љубави пева се тако да се наглаша- ва оно есенцијално - оно лично, интимно, а уједно и универзално, својствено сваком човеку за разли- јелена ристић qубавни православни мисионар 27 ку од данашњег времена, овде постоји јасна грани- ца изме|у оног шта је фикција тј шта је песничка слика, а шта је стварност шта хоћемо да кажемо? постоји свест да, иако и ја осећам исто што и јунак неке песме, „моја прича“ не мора да буде иста као она коју сам чуо у песми како је време одмицало, и народне песме су по- стајале слободније у исказивањима емоција, али никада нису биле директне као што данас (хтели, не хтели) имамо прилике да чујемо заиста, потпуно је невероватно какве све глупости могу да у|у у данашње популар- не песме и, што је још невероватније, управо такве песме постају највећи хи- тови! да не бисмо идеализовали, и у оно време појављи- вале су се песме и са еротском тема- тиком, али се нису певале у мешови- том друштву, а по- готово не јавно манекенка и принц на белом коњу већ постајемо помало досадни са критиком савреме- ног начина живље- ња, али већина нас није свесна колико упадамо у замке данашњих креато- ра живота и колико оно чему се јавно смејемо постаје наш параметар у вредновању других људи и нашег односа према њима узмимо за пример чувену флоскулу: изглед није битан! признаћете, свако ко каже супротно звучи помало незрело неко ће бити искрен, па ће рећи да сам из- глед није пресудан, али јесте важан ако узмемо груби пресек (што подразумева да не размишљају сви на овај начин), ово су обично одговори мушког дела по- пулације врло је занимљиво одговор једног младића роман или света тајна? тема броја - хришћански брак и породица 28 васкрс 2/2008 на питање каква, по његовом мишљењу, треба да бу- де идеална жена: лепа, паметна, лепа, добра домаћи- ца тај чудесни спој манекенке и љубе син|елије је вероватно импресиван, али питање је колико је он заиста остварив који је од ова два параметра у са- временој пракси пресудан? најчешће физички, и то онај који је формиран на основу естетике пласи- ране преко медија генерално, пре ће се неко окре- нути за атрактивном, него за скромном девојком некада и несвесно, младић се тешко одлучује да „ризикује“ са неком девојком која му је пријатна, чак и занимљива, али не толико лепа на жалост, најчешће се заборавља да се до оног другог параме- тра, параметра праве духовне лепоте коме уствари сви тежимо, долази поверењем, дружењем, узајам- ним деловањем, односно трудом око некога како се чини, девојке умеју да буду још захтев- није! готово свака прижељкује принца на белом коњу, који руши све препреке и најзад долази до своје даме, која је центар његовог света подразу- мева се срећа до краја живота! неке се томе смеју тврдећи да су таква очекивања нереална ме|у- тим, много пута нису ни свесне да се, у суштини, не разликују од првих, када младића или чак мужа посматрају кроз призму својих захтева и очеки- вања „како може сад да му се спава?“, „шта може (читај: сме) да му буде важније од нашег договора (читај: мене)?“ и сл проблем настаје када ја постављам свој идеал одре|ене особе изнад реал- не особе већина нас ће се веома увредити ако нас критикују због нечег што је наша карактерна особина с друге стране, себи допуштамо да од друге особе захтевамо промене, и то не зато што њено понашање није добро за њу, него зато што нама смета често ни сами не примећујемо да смо некад више заљубљени сами у себе него у другог утицај медија видимо и у самом односу изме|у мушкарца и жене многи су прилично збуњени ка- да виде да њихова веза не почиње или се не одвија као што је утвр|ено, односно како смо навикли да видимо у филмовима нема никаквих „експлозија емоција“, тајанствености, специјалних разрешења уз ватромет почиње потајна сумња да ли је оно што се нама дешава права ствар некако очекујемо да одмах знамо да ли је тај неко особа нашег живо- та тако и све што не личи на оно што смо замисли- ли помало нам бива досадно и, разочарани, често напуштамо приче које би можда биле далеко зан- имљивије и лепше, а свакако квалитетније од оних које смо однекуд усвојили као што смо већ рекли, можемо бити прилично убе|ени да нисмо прихватили ниједан од помену- тих шаблона понашања, али ако анализирамо соп- ствене поступке, запрепастићемо се на које се све начине медијски фактор увукао у наш систем вред- ности ме|утим, ако то није прави начин односа према љубави, који јесте? прави пример чак и најједноставније поимање осећања љубави подразумева приврженост другоме, поштовање, пожртвовање qубав пре свега под- разумева заједничарење с оним кога волимо, или бар тежњу ка томе не препознајемо ли у овоме управо божије особине? није ли сам господ наш најбољи параметар? бог је qубав он је и тројична заједница тако и човек само у заједници са богом и људима може бити потпуно остварен као личност бог нам је дао слободу да га волимо, он нас и прихвата баш она- кве какви јесмо самим тим што је неко пристао да ме воли или заволи истинском љубављу какав год ја био, чини га непроцењивим у мом животу христо- ва жртва је показатељ његове љубави и према оцу и према људима, а његово васкрсење представља победу љубави и живота дакле, сваки наш труд, сва- ка жртва за другог има смисла и има трајност у савременој философији живота ретко где ће нам се показати да права љубав захтева самоодри- цање и стални труд који некад и не мора одмах да буде „наплаћен“ ово баш и није тако слатка дефи- ниција као оне на које смо навикли, зато се стално и избегава, али она сигурно пружа трајне и величан- ствене плодове због којих љубав и јесте велика сила qубав је динамична категорија она подразумева стално засукане рукаве то није само узбудљива емо- ција, већ и одговорност, и није само љубав према другом човеку, већ и према богу сам господ је благо- словио овакву љубав изме|у мушкарца и жене све- том тајном тако је и она постала залог спасења зато нам заиста нису потребни психо-тесто- ви, хороскопи, инстант-савети, да бисмо схва- тили колико некога можемо да волимо или ко- лико смо вољени сваки човек је посебна, непоновљива личност, зато ће и његова прича бити јединствена православни мисионар 29 хришћанске породице су некада имале далеко више деце него што је то данас случај било је сасвим природно ра|ати, па тако десеточлане и њима сличне породице нису биле реткост у пред- ратној србији, већ редовна појава qуди су имали далеко позитивнији поглед на живот и нису пр- венствено размишљали о уживањима и комодите- ту већ о својој одговорности пред богом и људима данас је, нажалост, ситуација у нашем друштву са- свим другачија: чињеница да су у широј јавности абортуси нешто сасвим нормално, а вишечлане породице нешто чудно, директно говори у прилог ничеовском извртању вредности многодетство тј породице са више деце, које су у исто време и по- себан божији дар и акт слободне воље супружни- ка, постале су реткост на ову тему разговарамо са главом једне десето- члане породице, |аконом василијем војводићем, секретаром православног богословског факулте- та у београду оче |аконе, ви сте образован човек, на од- говорној функцији и отац осморо деце ва- ша супруга ирина је тако|е факултетски образована шта нам можете рећи о сте- реотипу да су вишечлане породице данас појава везана углавном за не образоване и „нееманциповане“ слојеве друштва? - очигледно је да постоји овај стереотип чак мо- жда и у „горем“ облику, рецимо да неко ко има ви- ше деце није сасвим нормалан речено ми је да је једна госпо|а прокоментарисала својим пријате- љицама, након упознавања са мном и рекла от- прилике ово: „упознала сам јуче човека који има петоро деце (тада), а замислите сасвим је норма- лан човек“ питање је зашто су реакције тог типа тако честе врло је вероватно да то има везе и са хедонистичком логиком и потрошачком етиком коју савремено друштво пропагира, јер ту нема ме- ста за жртву и подвиг, већ само за уживања и повр- шност а опет, чини се да су то потпуно искрене људске реакције и да се очигледно умногоме за ових пола века променила свест људи и њихов од- нос према вишечланим породицама верујем, ипак, да се по овом питању ствари полако мењају и да је све више људи који се одлучују на већи број деце и све већи број људи који на то гледају са сим- патијама и одобравањем да ли се по питању институционалне по- дршке многодетним породицама у нашем друштву ствари мењају, с обзиром да људи полако постају свесни не само хри- шћанске одговорности по питању броја деце, већ и проблема опстанка нације и државе? да ли имате неке предлоге за дру- штвену акцију по том питању? - супруга и ја смо већ имали четворо деце када су се променили закони и када је почела већа помоћ породицама са троје и четворо деце тако да нисмо добијали ту значајнију једнократну помоћ за ново- ро|ено дете која се исплаћује до четвртог детета са друге стране, желим да нагласим да, иако нас је та помоћ од државе мимоишла, ипак смо је увели- ко имали од стране пријатеља, нарочито из цркве (тачније црквене заједнице - кампсаде) моји кон- кретни предлози по овом питању су, рецимо, да спц оснује фонд који би за циљ имао подршку по- родицама са више деце исти фонд би могли да по- мажу како држава тако и предузећа и појединци из земље и иностранства ствар договора процене и средстава би било од ког детета би се та помоћ да- вала тако|е мислим да би значајно било и када би држава променила однос према вишечланим по- родицама у смислу да поред постојеће помоћи омогући и другачији вид помоћи не само у беспо- разговор водио: |акон оливер суботић благослов многочланих породица хришћански брак и породица 30 васкрс 2/2008 вратним једнократним средствима из личног ис- куства знам да смо ми углавном успевали да се сна- |емо и обезбедимо деци најосновнија и свако- дневне потрепштине, али када је требало обезбе- дити средства за оно што није најнужније и које заправо јесу ствари за подизање квалитета живо- та (рецимо аутомобил, проширење стамбеног простора), онда смо имали доста проблема та средства би најчешће обезбедили тако што су нам пријатељи давали позајмице на више годи- на, али и кроз помоћ појединаца из црквених институција у том смислу верујем да би давање повољнијих, такозваних непрофитабилних кредита од стране државе, са ниским каматним стопама или кредита које би давале банке али који би имали одре|ену гаранцију и подршку државе односно иза којих би стајала држава, ви- шечланим породицама увелико олакшало сва- кодневни живот много је (не)логичности када човек има мно- гобројну породицу: уколико жели аутомобил, мора да купи већи (а самим тим и скупљи ауто), а ако пожели да води породицу у позориште, био- скоп или утакмицу (као што приличи савременој породици), потребно је много више новца, јер не купује 1-3 карте већ 6-10 тако|е, уколико де- ца желе да иду на школске екскурзије, потребно је годишње обезбедити новац за њих петоро, а не за једног и слично можда је једно од решења и нека врста попуста у трговинама при куповини намирница - у грчкој, наводно, породице са ви- ше деце имају посебне картице и онда им се при куповини рачун за одре|ени проценат умањује вероватно да грчка држава трговцима врши на- докнаду ових средстава скоро сам од једне госпо|е чуо и следећи предлог: да би било добро да се мајкама које то желе омогући нека врста продуженог породиљског боловања, зашто да не чак и до де- сете године детета мајке би рецимо пристале да примају одре|ени мањи проценат новчане на- кнаде који би исплаћивала држава, а радни стаж им се не би рачунао или би се рачунао у неком умањеном проценту (за годину дана три месеца стажа или слично) предност би била што би же- на била посвећена обавезама у породици док су деца мања и траже већу пажњу не би била распе- та изме|у обавеза на послу и у кући, а касније ка- да деца одрасту могла би дуже да ради и не би морала по сили закона да иде у пензију већ само уколико то сама жели ви и ваша супруга сте у брак ступили као млади људи код нашег народа има пословица да се никада није покајао онај ко је рано доручковао и онај ко је у мла- дости ступио у брак како коментари- шете све већи број људи који желе да ступе у брак, али оклевају све до саме старости? - нисам сигуран да смо били тако млади, ја сам имао 27, а моја супруга 25 година чини ми се да овде можемо говорити о читавом сплету разно- разних околности и промена у животу људи мо- дерног доба очигледно је да су се неке ствари у новије време промениле и да се знатан број мла- дих одлучује и за високо образовање па је самим тим логично да у брак улазе по завршеном школовању тако|е чињеница је да је савремени темпо живота страховито брз и да мноштво оба- веза притиска савременог човека, те чињеница је и да су човекове потребе веће него што су би- ле раније наравно, најчешће се ради о тзв на- метнутим потребама, насталим под притиском потрошачког друштва нарочито је чини ми се изражена жеља код савременог човека да све ствари држи под контролом и да обезбеди све „потребне ствари“ пре брака, што није могуће ни у боље развијеним друштвима, а камоли код нас где је појам неизвесна будућност реална чињеница за младе на овим просторима најве- ћи проблеми су углавном незапосленост и нере- шено стамбено питање, где млади најчешће че- кају да ове проблеме реше пре венчања (можда је и ово поље у коме би помоћ државе била битна) са друге стране, ако се ти проблеми реше, јавља- ју се проблеми друге природе, а чини се да су изра- женији код девојака: како напустити добро плаћен посао или како га довести под знак питања удајом и ра|ањем деце - тешко је сада изаћи из тог кола ризиковати и себе препустити неизвесности у таквим ситуацијама разумљиво је што се одла- жу важне животне одлуке као што је ступање у брак и ра|ање деце нажалост, човек што је стари- ји све је мање способан за компромисе и попуштања којих мора бити у сваком односу, а на- рочито у брачном и онда долазимо у врзино коло све су то проблеми који ће постојати и сутра, а ми православни мисионар 31 многодетна породица |акона василија 32 васкрс 2/2008 треба данас да живимо оно
... бића двоструко је одре|ена: спољни непријатељи били су слика оног зла које незвано долази, и мач га гони теже су биле повреде срца, најинтимније туге услед сукоба са братом, услед младости која је гинула за идеал, и само од бога имала права тражити помоћ сензибилан и уметности наклоњен од младости, деспотов дух је испливао као најдубљи основ његовог бића, и снажан, као и сви остали аспекти, сагледао је далеко испред себе неопозиву истину: просвета и култура су последња (или прва?) одбрана физички угроженог народа, и појединца, тј на згаришту и пепелу остају само плодови духа књижевни афинитети су најтише и најснажније проговорили о њему то је простор интиме, где је конце своје земаљске егзистенције везивао за небо, и тако плео читав живот у једном броју дела читамо свест о победи али и извесности смрти, са призвуком меланхолије човека којег живот није миловао ни на једном пољу приказ сукоба лазареве војске и турске (натпис на косовском стубу) поис- товећен је са небеском битком, иза које остаје обас- јана победа, златни зрак над црном прашином сваки сукоб на земљи у деспотовим стиховима пре- раста у симбол вечне борбе бога љубави и сила таме слово љубве, блиско целовитој песми, разрешење за сваку кризу слути у стварању неприсутне лепоте, све кроз следовање принципу qубави - она све превазилази деспот путује од израженог личног бола ка универзалној и готово хуманистичкој жељи да се одавно зава|ено човечанство измири тај основ његовог приватног бића, заљубљен у живот и жељан рајскога мира, исклијао је све друге дарове и усмерио их ка непрестаном усавршавању, при чему је граница одре|ена сусретом са богом највећа загонетка остале су његове очи: светле као сунце које исијава светлост, али га ми никад до краја не спознамо (по речима животописца) деспот стефан је умро нагло, изморен и болестан, посвећујући последње мисли и жеље добру србије наредбом: по ђур|а, по ђур|а несвакидашња природа спојила је ратника, владара, песника и теолога у истоветност qубав као циљ поткива сваки његов корак: она се брани у рату, жели да се мири, јеца за изгубљеним рајем, пева лепоти дарованог света, издише изговарајући ту|е име стога, свети деспот стефан живећи за оно што превазилази њега самог, даровима израстајући из праха косовских мученика, негира време и вековима ће бити необорива парадигма сваком србину, јер као остварена личност успоставља немушти контакт са савременим тренутком и његовим појединцем, даје јасан путоказ за лично и колективно - национално освешћење и узрастање српски светитељи ле србије лазаревић проблем који уоче, пре или касније, сви који се темељније баве учењем, јесте проблем опширности, и непотребно затрпавање инфор- мацијама, са једне, и неопходност да се зна од свега по мало, не би ли открили ствари које нас знимају, те таленте који су нам дати, са друге стране где је права мера квантитета и квалитета је суштинско питање када се говори о образо- вању, како оном формалном, школском, тако и оном образовању које стичемо ван институција и које је по правилу нама блискије и занимљиви- је, управо из разлога јер та знања стичемо само- иницијативно недостатак основног богословског знања, поз- навања основног катихизиса, је проблем са којим су суочене генерације које су одрастале у време комунистичке власти, када, уколико нису основ- но верско образовање добили у кући, у класич- ном школском образовању нису имали прилику да сазнају никакве информације о богу и вери ова суштинска тематика је била заоби|ена мно- ги ће рећи, шта смета непознавање бога, да би чо- век био добар научник? тешко је наћи научника (да ли их уопште има?) који није дошао до бога, макар на деистички, или неки тотално апстрак- тан начин, или се и даље мучи и ломи на том питању над питањима но без бога, као алфе и омеге, онога од чега се полази и ка чему се тежи, многе науке постале би сумњиве, у најмању руку наука, ма која, сама по себи није циљ, и није ника- кав одговор наука може да буде почетак пута ка богу свакако није крај пута ако посматрамо историју науке (веома за- нимљива помоћна наука), како науке уопште, та- ко и посебних наука, физике, астрономије, био- логије можемо запазити да су закони које су у одре|еном временском периоду сматрани за ап- солутне, после неког временског периода или тотално мењани новим, или су допуњавани спе- цијалним случајевима примери релативности научних закона које ћемо овде навести односи се на астрономију и физику почев од античких философа и замишљања земље како је носе корњаче, као рав- не плоче, па до модерног доба где захваљујући сателитској технологији можемо да заиста види- мо како изгледа земља и многе удаљене планете и системи, имали смо низ теорија, које су у своје доба сматране за догму, а које су временом дока- зане као погрешне пример из физике су једна- чине којима се описује гравитационо, електрич- но и магнетно (електромагнетно) поље научни- ци су током времена откривали појединачне за- коне који се односе на гравитацију (њутн), елек- трично поље (кулонов закон), затим везу маг- нетног и електричног поља (фарадејев закон електромагнетне индукције) да би уследили оп- штији закони који обухватају поједначне случа- јеве (4 максвелове једначине које је максвел формулисао тек 1864 године) наука је ипак ограничена, но има тенденцију развијања много тога нам је познато, што пре само коју деценију нисмо знали, и ово што сада знамо је само кап у мору у односу на оно што нам предстоји уз све законе које познајемо, ми и даље не зна- мо шта је то сила или интеракција умемо неке од сила да врло добро опишемо; знамо како де- лују, али не знамо шта оне јесу суштина остаје несхватљива (вероватно и несазнатљива) ово испред написано долази као згодан увод да се помене теорија релативитета, како општа, тако и посебна овде нећемо улазити дубље у ову тематику, али можемо рећи да је ајнштајн веро- вао да постоји бог треба бити пажљив и нагласи- ти да ајнштајн није успео да пробије научни деи- зам и да до|е до бога као личности, до христа тај пут од „научног“ бога, до личности - христа, захтева прескакање једне потенцијалне баријере (да се изразимо речником квантне физике) и прелазак на виши ниво, у домен вере цркви су потребни и филолози, и психолози, 18 васкрс 2/2008 александар савић од науке ка богу и инжењери свако од нас може да допринесе у овом конкретном времену да црква одговори на конретне проблеме који се пред њу постављају свеште- ник није правник и сигурно не може да прати све прописе и законе који имају додирних тачака са црквом или парохи- јом као институцијом која има своје место у државном систе- му, али ту су верници правни- ци који ће се позабавити том тематиком ако имамо на уму оно најпретежније, трудиће- мо се да наша открића и саз- нања користимо за добробит све творевине тако|е, биће много лакше да на|емо ме- сто наше специјалности у широком свету и да на|е- мо где је место које нам у цркви припада православни мисионар 19 хришћанство и наука исак њутн, спој науке и вере научна и технолошка достигнућа садашњице на биоетичком пољу отварају потпуно нове примене истих на људски живот (како у човечном, тако и у не-човечном правцу), и у исто време имплицирају читав низ моралних дилема да ли заиста све што може да буде ура|ено, заиста и треба да се уради? јер, ако нека акција из ове области може (технички) да се спроведе у дело, да ли је иста та акција (етички) исправна? постоји једна коренита теоретска сагласност ме|у научницима, етичарима и правницима која говори о неопходности лимитирања (ограничења) техно- лошких истраживања и њихове примене мало је оних (бар у погледу теоретских истраживања) који држе до тога да треба имати неограничено поверење у научни прогрес, тражећи потпуну слободу у погледу избора научних истраживања дакле, већина људи из света науке, предосећа- јући опасност призивања неограничене слободе и поверења у науку, говори о границама науке али, о каквим границама се овде говори? то је заиста једно специфично питање којим се бави етичка философија ипак, философска мисао на овом пољу се одликује разноврсношћу гледишта: морална гледишта се разликују у избору принци- па и вредности оних предмета којима се баве не постоји апсолутно једнозначје (једногласност) у етици: различити морални „трендови“ налажу (или, боље рећи, оправдавају) употребу различитих принципа и вредности који пред- стављају гранични зид (који раздвајају) исправно од погрешног у научној пракси управо због овога, кључно питање философске дебате у пољу биоетике више није: „да ли је неопходно дати (усадити) науци и технологији етичке принципе?“, већ питање гласи: „какву етику за биоетику?“ дакле, које су то етичке апсо- лутне вредности и принципи којих се човек мора придржавати и од којих не сме одступати у научним истраживањима? и управо на овом нивоу (метабиоетике) улога философије је јасна, јер се управо на овом нивоу философија бави дис- тинкцијом (разлучењем) доброг од зла на пољу науке можемо приметити и разликовати две главне позиције у биоетици: концепцију „секуларизма“, и концепцију „личности“ првопоменута концеп- ција покушава да оправда етички избор аутоном- но и емпиријски у односу на човека сваки појед- инац доноси свој лични морални избор, без икаквог односа или одговорности према богу секуларни метод етичке анализе је „чињенични“ (или емпиријски), у смислу да се истина потвр|ује емпиријском верификацијом чињеница: истина (и, изнад свега, морална истина), може бити само физичка (никако метафизичка) оваква концеп- ција трага за логички одрживим и кохерентним аргументима који би имали примат при етичком избору са друге стране, „личносна“ концепција у биоетици има за своју основу онтолошки персо- нализам, као философски став који респектује људски живот у свим његовим аспектима онтолошки персонализам доживљава личност као центар биоетике на бази онтолошког кон- цепта личности, могуће је оправдати фундамен- талне принципе персоналистичке биоетике : а) фундаментална вредност живота, б) принцип тоталитета, или терапеутски принцип, в) прин- цип слободе и одговорности, г) принцип породице, е) принцип друштвености најважнији став ове концепције гласи да се људски живот мора поштовати од момента зачећа, до момента тоталне (церебралне, медицинске) смрти кључна биоетичка питања, као што су проблем абортуса, еутаназије, генетског инжињеринга и клонирања, све више добијају на значају и заузи- мају значајно место у данашњем секуларизованом свету који покушава да постави „савременог“ човека на пиједестал моћи присталице „напред- них“ идеја, који под паролом слободе човечанства заступају ове проблеме у сопственом интересу, 20 васкрс 2/2008 борислав петрић биоетика готово да не узимају у обзир разматрање трагичних последица биоетичких истраживања на које црква све више указује у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог православна црква, из тог разлога, са правом говори о људском животу као о дару примљеном од бога, што конкретно значи да је бог једини господар живота и смрти, док је човеку поверен одговоран задатак унапре|ења и чувања живота qудски живот је свет управо зато јер своје порек- ло налази у господу светост живота није рез- ервисана за изабране, већ је универзална без обзира на индивидуално уверење дакле, темељни став према животу, у светлу вере, каже да је бог даровао човеку живот, и да бог од човека захева да буде свестан непроцењиве вредности коју тај дар носи, као и да за њега преузме одговорност захвалност за дар човек изражава поштујући живот, чувајући и унапре|ујући га свакако да разна биоетичка питања отварају бројне садржаје живота, и траже бројне одговоре само култура живота и цивилизација љубави, утемељени у хришћанском поретку љубави, одговорности и послушања дају одговор по мери човека православни мисионар 21 у име већ поменуте „слободе“ тражи се од науке да руши зидове и спаљује мостове, који би човека поставили у улогу творца али та слобода о којој се говори, као узроку и последици биоетичких питања, није апсолутна слобода такву слободу не поседује човек, који је ограничен на слободу избора, већ је она својство бога самог хришћанство и савремени изазови 22 васкрс 2/2008 православни брак, као света тајна цркве хри- стове, јесте божји благослов који је он из љубави, као једини човекољубац, подарио људи- ма бог толико воли брак да је почетак својих чуда, црквеног спасења света, поставио у кани галилеј- ској, где је претворио воду у вино на свадбеном весељу супружника предање цркве спасење брачника види у превладавању, са једне стране, биолошког индивидуализма, а са друге, полности, кроз сједињење у једно брачно постојање са две личности, које више немају ме|усобно биолошко- поседнички однос, већ црквено-жртвени такав хришћански брак, који у основи има љубав ка бо- гу, остварује се као „мала црква“ брак који се склапа изме|у брачника једнако је важан за целу хришћанску заједницу, као заједни- цу љубави докле год будемо гледали на брак као на нешто што се тиче једино оних који се узимају, као на нешто што се десило само њима а не целој цркви, а кроз то и свету у целини, никад нећемо разумети истинско светотајинско значење брака као велике тајне смисао брака извире из заједни- це која се ствара изме|у два бића, али својим зна- чајем и смислом надилази ту заједницу, и обухва- та све чланове цркве у ствари, у хришћанском браку троје су се „узе- ли“: уједињена верност двоје према трећем, а тај трећи је бог присутност крста је стварна радост брака он је радосна сигурност да брачна закле- тва, гледана у перспективи вечног царства божи- јег, није дата „док нас смрт не раздвоји“, већ док нас смрт потпуно не сједини сваки православни хришћанин, који дели благодат брака са својим супружником, треба да буде свестан у сваком тре- нутку да је бог, својом љубављу и милошћу, прису- тан у његовом браку, и да ће господ тај брак и су- пружнике водити ка вечном животу, уколико брачници полажу слободу и одговоре на љубав божију истом мером господ је у кани галилејској, учинивши благо- словом брака почетак својим чудима, показао да је пут брачни уствари пут светотајинског прео- бражавња живота: да је човек у православном бра- ку позван да у подвигу љубави, слободе и жртве, а кроз саборни живот цркве, преобрази свој при- родни, индивидуалистички начин постојања у брачни, односно црквени начин, а то је начин за- једнице љубави по образу живота свете тројице православна породица суштинско својство породице јесте љубав поро- дица почива на љубави, она је оваплоћење ме|усоб- не љубави неколицине људских бића породицу не чине законске и правне дефиниције, нити је одли- кују сродна интересовања, укуси или животно доба, као ни број људи који јој припадају породица се темељи на узајамној љубави мужа и жене и на ме|у- собној љубави родитеља и деце хришћанска поро- дица се развија тако што се супружници жртвују јед- но за друго, а као родитељи, додатно се жртвују за своју децу осмишљавање женскости материнство је осмишљавање женскости, јер је оно испуњење љубави као покорности и од- говора смисао љубави није у томе да би се ра- |ала деца qубави не треба никакво оправдање; није љубав добра само зато што даје живот; баш зато што је добра она даје живот ра|ање деце као чудо брачне љубави, која да- рује нови живот, јесте богодаровани плод брач- не љубави и потврда творачке боголикости су- пружника родитељи кроз непрекидно жртво- вање предају својој деци сво своје личносно имање: суштину и енергију (свој живот, своје претке и гене, своје памћење и ви|ење, своју ле- поту и здравље, своје навике и вољу, своју љубав и знање) то самоиспражњење јесте оно чиме се биолошки родитељи преображавају у оца или мајку јер, очинство и мајчинство су духовно до- православни брак борислав петрић православни мисионар 23 стојанство, а родитељство - биолошко на исти начин је и природни брак биолошка реалност, док је брак као света тајна - црквена реалност прва дужност родитеља и васпитача јесте да „пусте децу да долазе (к господу) да им не бра- не“ (мт 19,4) у цркви, као храму божијем, деца треба да науче пве ствари о вери и о богу родитељи треба да буду, у христоликој љубави, строги у подизању своје деце, а то значи да се смирују пред децом, васпитавајући их у побо- жности и црквености првенствено личним примером господ, преко деце, која су увек нај- пре његова, а потом и својих родитеља, и пре- ко њихове једноставности, поверења, чистоте, незлопамтивости и отворености пружа утеху родитељима и најдубље их поучава зато су де- ца велики благослов божији, радост, утеха, за- датак и одговорност за сваки хришћански брак нису деца искључиви биолошки, дру- штвени или морални циљ брака, као што се че- сто погрешно тумачи, већ су његова богом да- рована пунота и лепота, печат брачне љубави која се излива кроз очинство и материнство тема броја - хришћански брак и породица као света тајна 24 васкрс 2/2008 данас влада парола да живимо у времену општег напретка човечанства наука и либерални дух су ти којима је поверен величанствени задатак да дају одговор на сва питања која човек поставља са- времена мудрост човечанства свела се на осећај да наука „само што није одговорила“ на сва наша питања са друге стране, свеопшти либерализам по- ставио је нове мере људске слободе наука и либе- рални дух, тако треба да задају одлучан ударац доса- дашњем „празноверју и конзервативизму“ либерални став: „ја мислим да било ко, ко је про- тив било којег начина живота, једноставно много греши“, постаје политика креатора светске истори- је наизглед мисао која прокламује људску слободу, у себи не крије само губитак људске слободе, већ овај став не води никаквом напретку људске ми- сли ка истини напротив, он је води назад у софи- стичке заблуде то да је „човек мера свих ствари“ поново се супротставља општем мерилу, добру као универзалном и независном од било чијег мишљења једна од тих величанствених добара и мера вредности јесте и породица хришћанско, здраво схватање породице и односа у њој јесте темељ здравог и просперитетног друштва да је породица заправо човек у свој својој пуно- ћи, сведоче нам речи из светога писма: „и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божије- му створи га; мушко и женско створи их“ (пост 1, 27) брак и породица, заједница мушкарца и жене, није само пуноћа људског постојања већ и икона бога творца свети оци цркве уче нас да је тајан- ствено и неизрециво битије бога управо заједни- ца трију лица божанства: оца и сина и светога духа то нису три бога, већ један и једини бог та- ко исто и заједница мушкарца и жене треба да бу- де једно биће уз очување две личности: „зато ће оставити човјек оца својега и матер своју, и при- лијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело“ (пост 2, 24) као божији промисао људског посто- јања, породица је са собом понела и величанстве- ну божију заповест: „ра|ајте се и множите се, и на- пуните земљу, и владајте њом“ (пост 1, 28) не треба бити много мудар па да се закључи да испуњење ове божије заповести заправо значи и кључ опстанка човечанства ову је заповест бог човеку усадио у ср- це, она је део здраве људске логике поуке апостола павла моралне поуке апостола павла чине темељ хри- шћанског морала и друштва његове поруке цр- кви у ефесу чине и препознатљив етос нашег срп- ског бића: „@ене, покоравајте се својим мужевима као господу мужеви, волите своје жене као што и христос заволе цркву јер који воли своју жену, са- александар милојков породица и дух православни мисионар 25 мога себе воли дјецо, слушајте своје родитеље у господу, јер је ово праведно и ви очеви, не раз- дражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци господњој“ божанствени апостол поро- дицу пореди са црквом и закључује: „тајна је ово велика“ (еф 5, 32) мере вредности које живе у колективној свести чине нас да будемо то што јесмо - људи као такве оне су општеважеће мере, мере нормалности ме- |утим, под мотом права на другачије мишљење и начин живота, нама се данас као нормални и једна- ко прихватљиви потурају стандарди које не само да су у супротности са нашом колективном свешћу и осећањима, већ их је осудио и сам бог и проклео као ненормалност питање слободе пропагирајући „право на слободу“ и „право на различитост“, дух либерализма одбацује хри- шћанске мере вредности у породичним односи- ма као „фундаменталне и конзервативне“ тај дух „нове слободе“ хришћанске односе оца, мајке и деце представља као угњетачке обично се то „угњетавање“ представља у односу мушкарца према жени и у односу родитеља према деци та- ко су ови први „угњетачи“ а ови други „угњета- вани“ идеал породице не покушавају да компро- митују само изнутра, кварећи односе у њој, она се покушава обесмислити и споља такозвана „сексуална револуција“ породицу види као једно од „права“ у човековој сексуалној орјентацији наспрам брака и породице, као заједнице му- шкарца и жене, све више се прокламује право на заједнице истих полова хомосексуалност више није ненормалност и болест, већ право избора, право на различитост данас су многе економски развијене, европске земље признале право на „брак“ особама истог пола да трагедија буде још већа, њима се приписује и право на усвајање и васпитавање деце токови цивилизације нису ово токови само савремене цивилизације qудске настраности и ненормалности старе су го- тово колико и само човечанство библија их јасно осу|ује како у старом завету (лев 18, 22; 20, 13), та- ко у новом (1 кор, 6, 9-10) то каже библија, а шта ка- же човек? човек ко човек, брани се највише онда ка- да је заиста крив као што први човек када погреши рече: „@ена са којом си ме удружио, она ми даде са либерализма тема броја - хришћански брак и породица брак и породица, заједница мушкарца и жене, није само пуноћа људског постојања већ и икона бога творца 26 васкрс 2/2008 дрвета те једох“ (пост 3, 12), и прва жена исто тако, да оправда себе, рече: „змија ме превари, те једох“ (пост 3, 13) тај феномен правдања, сваљивањем кривице на другог, присутан је и данас тако ће се феминистичка острашћеност правдати ускраћеном слободом и дискрими- нацијим, а хомосексуализам некаквом посеб- ном природом наиме, хомосексуалци, по њиховој теорији и теорији научног либерал- ног духа, су то што јесу од свог ро|ења, тако су једноставно ро|ени и они само следе своју природу хомосексуалност се тако схвата исто као леворукост или боја очију то да ли су ове теорије тачне или не, хришћанима сведочи црква кроз свето писмо и свето предање онима којима црква није ваљани ауторитет, суд доноси реалност у којој живи човечанство либерализам и сексуална револуција донели се не толико прокламовану слободу и осећај идентитета, већ нешто сасвим супротно они који траже идентитет човека ван нечега што је људско, нашли су нешто сасвим друго: разводи бракова, полне болести, па чак и педофилија несумљиви су продукт „слободне сексуалне орјентације“ једном речју, несрећа је дефини- тивни продукт либералног духа поред светог писма и светог предања и несрећна реалност савременог човечанства нас све више уверава да идеали хришћанске породице нису никакви „конзервативизми“ и „стереотипи“ православно учење о породи- ци показује нам јасан пут идентитета човека као личности тај пут није сигурно трагање и ход ка себи самом, већ је то тражење и ост- варење себе у заједници са другим тамо где „жене слушају мужеве своје“ а „мужеви воле своје жене као себе саме“, тамо где деца „по- штују родитеље своје“, а родитељи „подижу децу своју и васпитавају их у господу“, тамо станује лепота живота и истински људски идентитет волећи једно друго, мушкарац ће у жени препознати свој идентитет мужевности а жена у мушкарцу свој идентитет женствено- сти изгра|ујући свој идентитет у љубави, по- моћи ће и својој деци да одрасту и постану људи тако, породица више није мноштво, већ једно, добро које чува идентитет сваке од личности породица је мала црква „тајна је ово велика“, вели апостол павле како да прона|ете човека свог живота“, „она је та“, „шта мисли ваш мушкарац?“, „колико се во- лите?“ звучи познато? готово да нема часописа (женског, нарочито!), јутарњег програма, недељне породичне емисије која се неће понудити да нам бар у једном свом сегменту реши ове дилеме поне- ке жене, а мушкарци без изузетка, на овакав приступ заколутају очима, ме|утим, негде у дубини може се назрети жеља да и наша љубавна прича изгледа баш као на филму qубав (и све оно што се подразумева под тим појмом) - има ли траженије, актуелније и профитабилније теме? најстрашније јесте то што је истинска љубав уствари скрајнута, а под њеним називом пласира се најчешће заљубљеност или сексуална привлачност то је оно шта нас прати на сваком билборду, у свакој реклами, у сваком филму чини се као да нема нијед- ног артикла у продаји који се не презентује без неке девојке или мушкарца одре|ених пропорција ме- дији, као креатори начина живљења, неуморно се труде да остану главни параметар у нашем систему вредности обухватају сваки сегмент људског живо- та не допуштајући ничему да остане лично све је дато, и у речи и у слици, све знамо како изгледа и пре него што сами доживимо плави зумбул и зелена када нешто друго нам показују старија времена један од главних медија била је песма формирана према моралним и естетским мерилима заједнице из које је потекла (а не обрнуто!) и овде је љубав осећање за које сви знају кад се о њој пева, свима је јасно о чему се ради, иако се осећања готово никад не иска- зују директно девојка се пореди са цветом, вилом, младић са сунцем, соколом; бирају се најлепше сли- ке из природе да би се опевао њихов однос и о са- станку и о растанку, о љубавној чежњи, оствареној или забрањеној љубави пева се тако да се наглаша- ва оно есенцијално - оно лично, интимно, а уједно и универзално, својствено сваком човеку за разли- јелена ристић qубавни православни мисионар 27 ку од данашњег времена, овде постоји јасна грани- ца изме|у оног шта је фикција тј шта је песничка слика, а шта је стварност шта хоћемо да кажемо? постоји свест да, иако и ја осећам исто што и јунак неке песме, „моја прича“ не мора да буде иста као она коју сам чуо у песми како је време одмицало, и народне песме су по- стајале слободније у исказивањима емоција, али никада нису биле директне као што данас (хтели, не хтели) имамо прилике да чујемо заиста, потпуно је невероватно какве све глупости могу да у|у у данашње популар- не песме и, што је још невероватније, управо такве песме постају највећи хи- тови! да не бисмо идеализовали, и у оно време појављи- вале су се песме и са еротском тема- тиком, али се нису певале у мешови- том друштву, а по- готово не јавно манекенка и принц на белом коњу већ постајемо помало досадни са критиком савреме- ног начина живље- ња, али већина нас није свесна колико упадамо у замке данашњих креато- ра живота и колико оно чему се јавно смејемо постаје наш параметар у вредновању других људи и нашег односа према њима узмимо за пример чувену флоскулу: изглед није битан! признаћете, свако ко каже супротно звучи помало незрело неко ће бити искрен, па ће рећи да сам из- глед није пресудан, али јесте важан ако узмемо груби пресек (што подразумева да не размишљају сви на овај начин), ово су обично одговори мушког дела по- пулације врло је занимљиво одговор једног младића роман или света тајна? тема броја - хришћански брак и породица 28 васкрс 2/2008 на питање каква, по његовом мишљењу, треба да бу- де идеална жена: лепа, паметна, лепа, добра домаћи- ца тај чудесни спој манекенке и љубе син|елије је вероватно импресиван, али питање је колико је он заиста остварив који је од ова два параметра у са- временој пракси пресудан? најчешће физички, и то онај који је формиран на основу естетике пласи- ране преко медија генерално, пре ће се неко окре- нути за атрактивном, него за скромном девојком некада и несвесно, младић се тешко одлучује да „ризикује“ са неком девојком која му је пријатна, чак и занимљива, али не толико лепа на жалост, најчешће се заборавља да се до оног другог параме- тра, параметра праве духовне лепоте коме уствари сви тежимо, долази поверењем, дружењем, узајам- ним деловањем, односно трудом око некога како се чини, девојке умеју да буду још захтев- није! готово свака прижељкује принца на белом коњу, који руши све препреке и најзад долази до своје даме, која је центар његовог света подразу- мева се срећа до краја живота! неке се томе смеју тврдећи да су таква очекивања нереална ме|у- тим, много пута нису ни свесне да се, у суштини, не разликују од првих, када младића или чак мужа посматрају кроз призму својих захтева и очеки- вања „како може сад да му се спава?“, „шта може (читај: сме) да му буде важније од нашег договора (читај: мене)?“ и сл проблем настаје када ја постављам свој идеал одре|ене особе изнад реал- не особе већина нас ће се веома увредити ако нас критикују због нечег што је наша карактерна особина с друге стране, себи допуштамо да од друге особе захтевамо промене, и то не зато што њено понашање није добро за њу, него зато што нама смета често ни сами не примећујемо да смо некад више заљубљени сами у себе него у другог утицај медија видимо и у самом односу изме|у мушкарца и жене многи су прилично збуњени ка- да виде да њихова веза не почиње или се не одвија као што је утвр|ено, односно како смо навикли да видимо у филмовима нема никаквих „експлозија емоција“, тајанствености, специјалних разрешења уз ватромет почиње потајна сумња да ли је оно што се нама дешава права ствар некако очекујемо да одмах знамо да ли је тај неко особа нашег живо- та тако и све што не личи на оно што смо замисли- ли помало нам бива досадно и, разочарани, често напуштамо приче које би можда биле далеко зан- имљивије и лепше, а свакако квалитетније од оних које смо однекуд усвојили као што смо већ рекли, можемо бити прилично убе|ени да нисмо прихватили ниједан од помену- тих шаблона понашања, али ако анализирамо соп- ствене поступке, запрепастићемо се на које се све начине медијски фактор увукао у наш систем вред- ности ме|утим, ако то није прави начин односа према љубави, који јесте? прави пример чак и најједноставније поимање осећања љубави подразумева приврженост другоме, поштовање, пожртвовање qубав пре свега под- разумева заједничарење с оним кога волимо, или бар тежњу ка томе не препознајемо ли у овоме управо божије особине? није ли сам господ наш најбољи параметар? бог је qубав он је и тројична заједница тако и човек само у заједници са богом и људима може бити потпуно остварен као личност бог нам је дао слободу да га волимо, он нас и прихвата баш она- кве какви јесмо самим тим што је неко пристао да ме воли или заволи истинском љубављу какав год ја био, чини га непроцењивим у мом животу христо- ва жртва је показатељ његове љубави и према оцу и према људима, а његово васкрсење представља победу љубави и живота дакле, сваки наш труд, сва- ка жртва за другог има смисла и има трајност у савременој философији живота ретко где ће нам се показати да права љубав захтева самоодри- цање и стални труд који некад и не мора одмах да буде „наплаћен“ ово баш и није тако слатка дефи- ниција као оне на које смо навикли, зато се стално и избегава, али она сигурно пружа трајне и величан- ствене плодове због којих љубав и јесте велика сила qубав је динамична категорија она подразумева стално засукане рукаве то није само узбудљива емо- ција, већ и одговорност, и није само љубав према другом човеку, већ и према богу сам господ је благо- словио овакву љубав изме|у мушкарца и жене све- том тајном тако је и она постала залог спасења зато нам заиста нису потребни психо-тесто- ви, хороскопи, инстант-савети, да бисмо схва- тили колико некога можемо да волимо или ко- лико смо вољени сваки човек је посебна, непоновљива личност, зато ће и његова прича бити јединствена православни мисионар 29 хришћанске породице су некада имале далеко више деце него што је то данас случај било је сасвим природно ра|ати, па тако десеточлане и њима сличне породице нису биле реткост у пред- ратној србији, већ редовна појава qуди су имали далеко позитивнији поглед на живот и нису пр- венствено размишљали о уживањима и комодите- ту већ о својој одговорности пред богом и људима данас је, нажалост, ситуација у нашем друштву са- свим другачија: чињеница да су у широј јавности абортуси нешто сасвим нормално, а вишечлане породице нешто чудно, директно говори у прилог ничеовском извртању вредности многодетство тј породице са више деце, које су у исто време и по- себан божији дар и акт слободне воље супружни- ка, постале су реткост на ову тему разговарамо са главом једне десето- члане породице, |аконом василијем војводићем, секретаром православног богословског факулте- та у београду оче |аконе, ви сте образован човек, на од- говорној функцији и отац осморо деце ва- ша супруга ирина је тако|е факултетски образована шта нам можете рећи о сте- реотипу да су вишечлане породице данас појава везана углавном за не образоване и „нееманциповане“ слојеве друштва? - очигледно је да постоји овај стереотип чак мо- жда и у „горем“ облику, рецимо да неко ко има ви- ше деце није сасвим нормалан речено ми је да је једна госпо|а прокоментарисала својим пријате- љицама, након упознавања са мном и рекла от- прилике ово: „упознала сам јуче човека који има петоро деце (тада), а замислите сасвим је норма- лан човек“ питање је зашто су реакције тог типа тако честе врло је вероватно да то има везе и са хедонистичком логиком и потрошачком етиком коју савремено друштво пропагира, јер ту нема ме- ста за жртву и подвиг, већ само за уживања и повр- шност а опет, чини се да су то потпуно искрене људске реакције и да се очигледно умногоме за ових пола века променила свест људи и њихов од- нос према вишечланим породицама верујем, ипак, да се по овом питању ствари полако мењају и да је све више људи који се одлучују на већи број деце и све већи број људи који на то гледају са сим- патијама и одобравањем да ли се по питању институционалне по- дршке многодетним породицама у нашем друштву ствари мењају, с обзиром да људи полако постају свесни не само хри- шћанске одговорности по питању броја деце, већ и проблема опстанка нације и државе? да ли имате неке предлоге за дру- штвену акцију по том питању? - супруга и ја смо већ имали четворо деце када су се променили закони и када је почела већа помоћ породицама са троје и четворо деце тако да нисмо добијали ту значајнију једнократну помоћ за ново- ро|ено дете која се исплаћује до четвртог детета са друге стране, желим да нагласим да, иако нас је та помоћ од државе мимоишла, ипак смо је увели- ко имали од стране пријатеља, нарочито из цркве (тачније црквене заједнице - кампсаде) моји кон- кретни предлози по овом питању су, рецимо, да спц оснује фонд који би за циљ имао подршку по- родицама са више деце исти фонд би могли да по- мажу како држава тако и предузећа и појединци из земље и иностранства ствар договора процене и средстава би било од ког детета би се та помоћ да- вала тако|е мислим да би значајно било и када би држава променила однос према вишечланим по- родицама у смислу да поред постојеће помоћи омогући и другачији вид помоћи не само у беспо- разговор водио: |акон оливер суботић благослов многочланих породица хришћански брак и породица 30 васкрс 2/2008 вратним једнократним средствима из личног ис- куства знам да смо ми углавном успевали да се сна- |емо и обезбедимо деци најосновнија и свако- дневне потрепштине, али када је требало обезбе- дити средства за оно што није најнужније и које заправо јесу ствари за подизање квалитета живо- та (рецимо аутомобил, проширење стамбеног простора), онда смо имали доста проблема та средства би најчешће обезбедили тако што су нам пријатељи давали позајмице на више годи- на, али и кроз помоћ појединаца из црквених институција у том смислу верујем да би давање повољнијих, такозваних непрофитабилних кредита од стране државе, са ниским каматним стопама или кредита које би давале банке али који би имали одре|ену гаранцију и подршку државе односно иза којих би стајала држава, ви- шечланим породицама увелико олакшало сва- кодневни живот много је (не)логичности када човек има мно- гобројну породицу: уколико жели аутомобил, мора да купи већи (а самим тим и скупљи ауто), а ако пожели да води породицу у позориште, био- скоп или утакмицу (као што приличи савременој породици), потребно је много више новца, јер не купује 1-3 карте већ 6-10 тако|е, уколико де- ца желе да иду на школске екскурзије, потребно је годишње обезбедити новац за њих петоро, а не за једног и слично можда је једно од решења и нека врста попуста у трговинама при куповини намирница - у грчкој, наводно, породице са ви- ше деце имају посебне картице и онда им се при куповини рачун за одре|ени проценат умањује вероватно да грчка држава трговцима врши на- докнаду ових средстава скоро сам од једне госпо|е чуо и следећи предлог: да би било добро да се мајкама које то желе омогући нека врста продуженог породиљског боловања, зашто да не чак и до де- сете године детета мајке би рецимо пристале да примају одре|ени мањи проценат новчане на- кнаде који би исплаћивала држава, а радни стаж им се не би рачунао или би се рачунао у неком умањеном проценту (за годину дана три месеца стажа или слично) предност би била што би же- на била посвећена обавезама у породици док су деца мања и траже већу пажњу не би била распе- та изме|у обавеза на послу и у кући, а касније ка- да деца одрасту могла би дуже да ради и не би морала по сили закона да иде у пензију већ само уколико то сама жели ви и ваша супруга сте у брак ступили као млади људи код нашег народа има пословица да се никада није покајао онај ко је рано доручковао и онај ко је у мла- дости ступио у брак како коментари- шете све већи број људи који желе да ступе у брак, али оклевају све до саме старости? - нисам сигуран да смо били тако млади, ја сам имао 27, а моја супруга 25 година чини ми се да овде можемо говорити о читавом сплету разно- разних околности и промена у животу људи мо- дерног доба очигледно је да су се неке ствари у новије време промениле и да се знатан број мла- дих одлучује и за високо образовање па је самим тим логично да у брак улазе по завршеном школовању тако|е чињеница је да је савремени темпо живота страховито брз и да мноштво оба- веза притиска савременог човека, те чињеница је и да су човекове потребе веће него што су би- ле раније наравно, најчешће се ради о тзв на- метнутим потребама, насталим под притиском потрошачког друштва нарочито је чини ми се изражена жеља код савременог човека да све ствари држи под контролом и да обезбеди све „потребне ствари“ пре брака, што није могуће ни у боље развијеним друштвима, а камоли код нас где је појам неизвесна будућност реална чињеница за младе на овим просторима најве- ћи проблеми су углавном незапосленост и нере- шено стамбено питање, где млади најчешће че- кају да ове проблеме реше пре венчања (можда је и ово поље у коме би помоћ државе била битна) са друге стране, ако се ти проблеми реше, јавља- ју се проблеми друге природе, а чини се да су изра- женији код девојака: како напустити добро плаћен посао или како га довести под знак питања удајом и ра|ањем деце - тешко је сада изаћи из тог кола ризиковати и себе препустити неизвесности у таквим ситуацијама разумљиво је што се одла- жу важне животне одлуке као што је ступање у брак и ра|ање деце нажалост, човек што је стари- ји све је мање способан за компромисе и попуштања којих мора бити у сваком односу, а на- рочито у брачном и онда долазимо у врзино коло све су то проблеми који ће постојати и сутра, а ми православни мисионар 31 многодетна породица |акона василија 32 васкрс 2/2008 треба данас да живимо оно
Свеска: 300 | Хришћански брак и породица
...
...
Одреднице:
3
Свеска: 301 | Црква и информационе технологије
...да у овоме што радим покушам да препознам нешто што имаДУБЉИ 📌 смисао и што треба да објасни да
ли коришћењем и применом информационих
технологија само опажамо истину или је и
чин
...да у овоме што радим покушам да препознам нешто што има
МЕТА инфо: Р:23800 К:174486 Д:96
| Свеска 301 |
Свеска: 301 | Црква и информационе технологије
... језик питаш се и одговор очекујеш наведено размишљање на неки начин одслика- ва ту једну велику дилему, једно велико искушење о смислу свега овога што радимо управо та диле- ма је у великој мери усмерила мој досадашњи људ- ски и стручни пут и дала ми снаге и енергије да у овоме што радим покушам да препознам нешто што има дубљи смисао и што треба да објасни да ли коришћењем и применом информационих технологија само опажамо истину или је и чинимо временом сам схватио шта је у мојој струци концепт који је стабилан и који на најекономичнији начин може да прати раст и развој сваког програма то су софтверски узори (патерни) бићу слободан да кажем да је свако ко схвата тај концепт на путу да постане савремени апологета логије без предрасуда тема броја отуђеност појединца у „светлу“ нових информационих технологија колико је потребно временских трептаја да би једна реч постала јасна и блиска ономе ко жели да схвати смисао дана који долазе? колико пута треба да се будимо да бисмо били пробуђени у светлу истине која се спушта нежно и непоновљиво у наше мисли? колико смо далеко од пута који не види само једну раван кретања, заборављени на ветрометини многих струја које носе тмину предрасуда новог доба које поједин- ца треба коначно да ослободи од његове суштине? читам по ко зна који пут нешто што већ знам, што покушавају да опишу на другачији начин говоре о новим циљевима, стратегијама и путе- вима којима ће људи новог информатичког доба ићи питам их где је човек у томе, где су нежне речи које свако очекује да чује када тешка време- на дођу, када све оно што сада ради постане старо и без вредности они немају одговор на то питање ја им кажем да ће одговор донети време које неће имати милости према онима који немају нова информатичка знања оствариш се без спокоја, угасиш се без сећања остаје само траг у облику неких чудних знакова које већ сутра нико неће разумети нити ће желети да зна шта је то и чему је то служило колико је, ако овако посматрамо, све рела- тивно и без смисла учиш и радиш на нечему што већ сутра неће имати никакву вредност данас вредиш, сутра си неко кога је прегазило време ко си ти уопште? неко ко мисли да је сло- бодан и да су му ту слободу остварености пок- лониле нове информационе технологије смешно ти си неко ко још није схватио где су планирале да га сместе, искра која тиња и којој неће дозволити да се разгори у свој лепоти плавичасте светлости нисам паметан шта да саветујем младе људе јер сам и ја заробљен глупостима које се провлаче кроз све нити световних димензија како могу да говорим о вредности онога што радим када је то нестално и пролазно како могу да спознам суштину када су окови тешки и хлад- ни како могу да будем привржен информа- ционим технологијама када ме оне отуђују од људи, од породице, од самога себе молим се господу да ми да снаге да схватим време које долази, да се саберем у мислима и да схватим пут којим требам(о) ићи с влајић, београд, 31032005 32 видовдан 3/2008 како оцењујете (садашњу) употребу информационих технологија од стране спц и да ли имате неке препоруке? - сматрам да нове информационе технологије - ако се користе за добро- бит људске заједнице - саме по себи нису нешто што на било који начин негира традиционалне вредности и ставове о суштинским питањима која се тичу односа бога и човека, тако да схватање и коришћење информа- ционих технологија од стране спц схватам као нешто очекивано и примерено добу у коме живимо владика атанасије је осамдесетих година прошлог века на једној триби- ни у београду рекао да религија пред- ставља способност човека да комуни- цира у свим димензијама и хоризон- тално и вертикално сматрам да информационе технологије припадају тој хоризонтали, која ни на који начин не негира вертикалу преко које са господом успостављамо сагласје које су шансе које информационе технологије пружају мисији цркве у наше доба? - информационе технологије су једно од могућих средстава које се могу, а и не морају користити у мисији наше цркве сведоци смо да многа свештена лица информационе технологије користе у циљу представљања наше православне вере у томе не видим ништа необично и ништа непримерено лично могу да посведочим да сам на интернету нашао аудио-записе предавања и писане материјале наших уважених епископа које са задовољством преслушавам и читам видим, дакле, практичну примену информационих технологија у мисији наше цркве мислим да се суштина коришћења информа- ционих технологија и било којих других средста- ва у служби човека своди на то да чинимо истину мислим да је мисија цркве управо у томе да нас учи како да чинимо истину, а људи ће кроз различите облике свога делања - ту видим и нас који се бавимо информационим технологијама - препознати како се то чини истина дубоко сам убеђен и сматрам да су православно учење и вера пут који ће просветлити многе који се сада - без жеље да проникну у садржај који прави видљиву истину - баве само опажањем те видљиве истине може да звучи прилично претенциозно, али мис- лим да ће препознавањем концепта чињења истине бити отворен пут ка новој науци која ће бити наука за науке - нешто што бисмо ми информатичари, који се бавимо генеричким концептима, назвали метанауком верујем да ћемо чињењем истине почети да живимо истину и да ћемо тада схватити шта је значила порука господа који се на синају јавио мојсију: ја сам онај који јесам пре неколико година сте били један од стручњака које је спц позвала на учешће на првом стручном симпосиону који се бавио проблематиком тоталног надзора друштва уз помоћ идентификационих технологија да ли сматрате да ће информациони стручњаци смоћи снаге да се (у будућности) одупру таквим православни мисионар 33 трендовима и како гледате на све актуелнија орвелијанска предвиђања? - @ивимо у времену у коме технологије - не само информационе - имају тенденцију да саме себи постану циљ или средство којим ће се директно погазити право човека на слободу сопствене личности не улази се у суштину потребе човека као духовног бића, већ се наглашавају вредности које су пролазне и које су по својој суштини веома плитке и (ис)празне бићу слободан да вам свој став представим једном својом песмом: причамо о форми живота у којој је пут одређен добротом и пажњом према свима, према речима према деци која тек треба да стасају причамо о времену у коме смо слушали далеке гласове о нама о чежњи којој не знам име о томе да не живим лепо и да нисам срећан деца мирно спавају, здрава су у миру нам пролазе дани сви имамо довољно за нормалан живот богат сам пажњом својих пријатеља сматрам да се покушајем утапања појединца у концепт потрошачког друштва жели створити човек који је безоблично биће код кога ће потребе увек бити веће од могућности и који ће духом бити припремљен да буде под сталним надзором друштва које ће задовољавати његове бесмислене потребе такав орвелијански човек није сабран и уравнотежен ни са собом ни са људима, и никада није задовољан својим животом он је непрекидно растројен у покушајима тражења нечега што је фикција и што (у суштини) нема никакву трајну вредност мислим да сваки човек - који је својом суштином слободан - неће дозволити да постане орвелијанско биће и неће дозволити да се над њим врши било шта - укључујући и примену иден- тификационих технологија - што ће нарушити слободу његовог избора који чини као једин- ствено и непоновљиво биће сматрам да је улога сваког човека - па и нас који се бавимо информа- ционим технологијама - да афирмише човека као слободну личност којој се на силу ништа не може наметнути имате ли неку поруку за средњошколце који читају наш часопис и које занимају информационе технологије? - слободно и без предрасуда учите и слободно и без предрасуда користите информационе технологије јер мислим да ће многи од вас поста- ти апологете овога доба не заборави све оно што желим да кажем, рећи ћу када се сунце насмеши и моја нада утоне у жељу коју баш сада желим теби рећи нестварно уморно добијам дане окорео у немиру који се тражи и понет мишљу да заувек будем и да заувек сањам оно што живим прича је далеко од мене и траје као да корачам стазама света прерушен у облак што путује дивљем утонуо у освит белога цвета надасве срећан са опет што се рађа са умором са смехом што се пољима креће и не тражим пуно само мало ветра који ће ме одвести до извора свега пусти ме да будем своје сенке патња пусти ме да се далеко досегнем поучен лепим што траје и што се буди на освит нечега што личи на себе да то је појам за век, за век што следи за тајне које откривам опет уморан опет загрејан да пловим у себи можда је то дубина нечега, не знам ни сам патње усуда за нешто што треба бити освешћен ветром у нади што гори лепотом што плени и не засењује душу лепотом која гори а не сагорева ма ко си ти ако име своје лако дајеш ако пушташ да траг светла нестане о теби остани са собом и не плаши се дана који ће морати једном да се деси не заборави и не мисли да је далеко када је оно увек ту, када покушају узети моју душу, моје косово моју душу, моје косово с влајић, београд, 230108 34 видовдан 3/2008 аутор: ђакон андреј савићевић своју хришћанску мисију богољуб је започео пре тридесетак година, од дана свог рођења: од последица примене тадашњих, недово- љно усавршених инкубатора, он је још као новоро- ђенче примио на себе крст телесне болести - цере- бралне парализе све од тада овај млади човек жи- вотом сведочи како се сила божија у немоћи пока- зује савршеном богољуб скромно каже само: служим господу де- лећи са другима оне дарове које сам од wега при- мио иза ове реченице крије се један ретко виђен подвиг у надилажењу људских слабости и задоби- јању благодати божије богољуб је свој телесни недостатак прихватио као ???жалац у тело???, налик апостолу павлу qуде који покушају да га сажаљевају просто разоружа задивљујући их својом животном енергичношћу и полетом академским усавршавањем у области бо- гословских наука богољуб стиче нова сазнања и каже да ће тај процес трајати целога живота - мимо званичне стручне спреме @ивотну проповед јеванђеља започео је од сво- јих најближих, од своје породице поучивши нај- пре своје ближње да од традиционално поштују- ћих православних хришћана прихвате да живе ак- тивним литургијским животом, оправдао је, зауз- врат, управо призвук традиције у презимену своје породице поповића, из које је - све до пре педесе- так година - потекло много свештенослужитеља богољуб се - узрастајући и сам у духу и познавању своје вере - обра- ћао и људима са хришћанским интересо- вањем за добро и спасење људских душа који су чинили његово шире окружење сада међу људима којима је подобан по телесној слабости често ми- сионари са циљем да и они пронађу своје место у светотајинском животу цркве, те да открију и умноже таланте који су им од бога поверени расудивши о томе шта све из времена и света у коме живи може да употреби у славу имена бо- жијег, богољуб интензивно почиње да користи компјутер и упознаје и токове светске компју- терске мреже - интернета са гледишта хришћанске етике, мислим да је интернет једна „адиафора”, појава која сама по себи није нити добра нити лоша, већ морални квалитет интернета у потпуности зависи од начина на који га човек употребљава да ли ће употреба интернета за свакога појединца бити корисна или погубна, то потпуно зави- си само од човекове слободне воље а сло- бода избора је свим људима неодузимљиви дар од господа препознат у свом црквеном окружењу као неко ко се разуме у компјутере, од све- штеника је добијао различита послушања било као учесник било као једини извр- шилац израде интернет-презентација, сјај силе божје у православни мисионар 35 тема броја дописа, плаката, црквених листића, књига, итд, о чему - ради задобијања плате на небу - избегава да говори детаљније мисионарење путем интернета започео је прилично ревносно, безрезервно желећи да сваком с оне стране жице помогне у расуђивањима на тему православне духовно- сти како људи из различитих побуда износе своје мишљење у јавност, и овде је свака до- бра намера морала да се остварује у оној ме- ри која неће повредити ничију слободну вољу и мишљење, али која ће изнети на виде- ло истину православља удруживши снаге са још неколико истоверне браће, богољуб ду- го учествује на форумима са религиозном тематиком бранећи истине вере од залуд- них напада разних секташа, богобораца, а побожно усмеравајући оне који су до тада били неупућени у сопствену православну веру један од горећих проблема био је тај што нигде на интернету није био постављен текст светог писма или барем новог заве- та, који је одобрен од стране спц с друге стране, од стране разних секти нуђен је бесплатно не само текст светог писма, већ и програм за његово претраживање сек- ташки преводи светог писма увек су про- блематични за коришћење јер је текст углавном мењан да би био у складу са веровањем секте уз групу братије имао сам много апологетско- полемичких расправа са онима који нису право- славно мислећи људи, а у то време наш циљ је пре свега био да учинимо доступним на интернету канонски текст светога писма онако како га је сачувала и нама предала наша света црква с божјом помоћи, циљ је постигнут двојако: по- менута братија је у електронски облик пренела текст новог завета и почела да га дистрибуира пре- ко интернета, а неколико месеци касније изашао је и званични мултимедијални диск свето писмо у издању светог архијерејског синода спц убрзо је почело да се ради и на пребацивању других душе- корисних текстова у свему томе имали смо мање или више успеха, али смо се и на овом пољу рада уверили да је заи- ста жетве много, а посленика мало на интернету је полемику заменило позитивно мисионарење - тражење заједничких духовних тежњи и веза са људима који су заинтересовани за духовно узрастање, као и њихово упућивање у све- толитургијску праксу цркве, где то узрастање једи- но и може да се остварује са многима од тих људи постао сам близак и данас сам са њима заједно у свакој животној при- лици када је тако богу угодно и то не само посред- ством интернета, него и заједништвом лицем у лице а када смо физички далеко, онда ми интер- немоћи људској 36 видовдан 3/2008 нет помогне да превалим ту раздаљину и духовно ми на- докнади њихово одсуство богољуб примећује да је различит сте- пен коришћења интернета (и компјутерских технологија уопште) од стране клирика српске цркве, а посебно када се упореди коришћење у србији у односу на расејање могуће је да је то због већих пространстава и мање парохијана кад је реч о расејању, где интернет донекле може да ублажи ефекат физичке даљине пастира од своје пастве свештенство у србији се по овом питању више ослања на лаике при својим храмовима овде се отвара и питање коначних могућности интернета или било каквог другог у будућности сајбер-повезивања људи који су иначе физички далеко могу ли интернет и друга теле-медијска повезивања да постану одговарајућа замена за су- срет лицем у лице? може ли сајбер повезивање да замени физички контакт? ова питања се тичу једне велике тајне побожно- сти наше вере, а то је тајна оваплоћења сина бож- јег наиме, бог није само пружио некакав линк до земље да би се преко њега људи конектовали на небеса; он је сам сишао на земљу и трајно сједи- нио у својој личности људску и божанску природу ставши тако близу све твари и близу сваког од нас богочовек исус христос лично је ходио земљом, доживљавао и искусио све као сваки други човек - осим греха - при- мивши на себе мучење и крсну смрт и васкрснувши у истом телу у коме је био положен у гроб вазнео се на небо у телу и доћи ће опет лично - без по- средника - да оконча ово време искупљења за све време од вазнесења до свог другог доласка, господ наш исус христос даје нам светим причешћем своје тело и крв на свакој светој литургији поста- јући нам ближи него ми себи самима ово би у нај- краћем био одговор на питање граница интерне- та у заједничарењу људи за све остале нивое и ду- бине комуникације између људи интернет остаје једно врло захвално средство као препоруку за благочестиво коришћење ин- тернета и других мисионарских средстава, дода- ћемо још једну богољубову мисао: пазите да не дајете светиње псима, нити да бацате бисере православни мисионар 37 пред свиње трудите се да све што чините на интернету оставља о на- ма добро сведочанство и пред онима који су ван цркве будите мудри као змије и безазлени као го- лубови нека ваши поступци буду благи, а докази нека буду јаки као препоруку за благочестиво коришћење интернета и других мисионарских средстава, додаћемо још једну богољубову мисао: пазите да не дајете светиње псима, нити да бацате бисере пред свиње трудите се да све што чините на интернету оставља о нама добро сведочанство и пред онима који су ван цркве будите мудри као змије и безазлени као голубови 38 видовдан 3/2008 р адећи у народној библиотеци србије схватио сам да наше црквено библиотекарство заоста- је не толико у технолошком напретку, колико у стручно-образованом оспособљавању кадрова компјутери увек могу да се купе, али знање неко мора да вам пренесе институција где заиста може да се стекне знање из области библиотекарства јесте народна библиотека србије са својим високообразованим стручњацима који своје знање не крију о савременом црквеном библиотекарству у србији можемо говорити од момента када је народна библиотека србије расписала конкурс за теолога који би радио на каталогизацији и класи- фикацији теолошких књига оног тренутка када сам почео да радим у народној библиотеци србије за цркву је отворен простор за мисион- арење када сам почео да радим, још увек нисам био рукоположен у чин ђакона, тако да већина запослених у библиотеци није ни знала шта сам по образовању у међувремену сам рукоположен, што је за многе било изненађење пошто на посао долазим у мантији радим у одељењу монографских публикација у њему се каталогизирају и класификују књиге чије електронске записе преузимају све остале биб- лиотеке у србији то место изискује потребно знање из библиотекарства, које нисам имао уз добро организоване семинаре, предавања и пола- гања стручног испита у потпуности сам оспособљен да обављам посао библиотекара потреба за теологом се јавила пошто се у правилнику и приручнику за израдбу абецедних каталога дио 1, одреднице и редалице налазе три члана (131, 132 и 133) у којима су обрађене једин- ствене одреднице и њихове опште упутнице за неусвојене облике имена црквених досто- јанственика, чланова црквених редова и светаца оно што недостаје у овим члановима је то што нема довољно примера за имена црквених лица и светитеља из области православног хришћанства не сматрам да је аутор приручника то намерно изоставио јер у периоду када је приручник написан црквено православно издаваштово није било развијено припао ми је тај веома озбиљан посао, али постојећа правила за израду једин- ствених одредница нисам преправио, већ сам их допунио примерима имена аутора која су се у међувремену појавила на крају сам све примере јединствених одредница и њихове опште упут- нице за неусвојене облике мапирао у нормативни запис нормативни запис се израђује када је потребна упутница за име јер у библиографским записима или изворима података постоје различита имена или облици имена, различити елементи имена, дела једног аутора се воде под две одреднице, постоји ранији и каснији облик имена име аутора у опису може бити пред- стављено у два облика: у нормираном облику и у облику у коме се појављује на документу када се ови облици разликују, они се налазе у различитим пољима у библиографском опису (исбд - међународни стандард за библиографски опис) или у формату за машински читљиву катало- гизацију унимарц избор једног имена као нормираног и означавање неусвојених облика често је све што је потребно за контролу, али пошто имена црквених аутора углавном нису индивидуализована, решење сам нашао у англоамеричким каталошким правилима која се углавном базирају на додавању квалификатора као што су занимање, титула или начин ословљавања, положај у струци или служби једнакост између варијантних и нормираних облика имена традиционално се успоставља помоћу упутнице види (<), која са варијантног православље и саврем у србији - лични осврт аутор: ђакон ненад идризовић православни мисионар 39 упућује на нормирано име то све можемо видети из два примера како би свима било разумљиво о чему причам: 1 подручје: павле, српски патријарх 3 подручје: стојчеви], павле павле, београдско-карловачки архиепископ павле, рашко-призренски епископ павле, владика 1 подручје: попови], јустин 3 подручје: јустин ]елијски јустин, архимандрит треба рећи да савремено библиотекарство у корак прати савремену технологију, тако да онај ко жели да буде добар библиотекар мора да бити и солидан познавалац рачунарског софтвера најважније је да је народна библиотека србије (као државна институција) отворена за сарадњу са црквом, на којој је да одговори на ту добру вољу управници црквених библиотека и њихови библиотекари би заиста требало да дођу у народну библиотеку србије и затраже помоћ за стварање савременог црквеног библиотекарста- ва ми из цркве треба да будемо отворени по питању сарадње која ће, оствари ли се, бити помак напред - црквени библиотекари ће својим искуством допринети савременом биб- лиотекарству, а библиотекарству ће бити враћено веома значајно место које му је у историји цркве одувек припадало ено библиотекарство тема броја 40 видовдан 3/2008 доступност рачунара великом броју људи довела је до тога да почну да се употребљавају за ствари које нису биле првенствена намена њихових пројектаната чак би се могло рећи да индустрија забаве (читај: компјутерске игрице) данас одређује напредовање технологије захтевније игрице траже брже рачунаре индустрија забавног софтвера предњачи у односу на филмску [та то практично заначи? са визуелне перцепције прешли смо на интеракцију - постали смо учесници виртуелног света од почетака игара које се играју у првом лицу у такозваном 3д 4д окружењу (wолфенстеин 3д, доом серијал) графичке могућности су веома напредовале данас постоје ситуације када је веома тешко утврдити да ли је слика вештачки генер- исана или је то фотографија стварног света овде треба истаћи да у овој групи игара преовлађују оне које за тематику имају насиље (рат, мисије у којима је циљ убити све што се помера), као и оне игрице са веома израженом демоноликошћу ликова - што је случај у поменутој игри доом једном православном хришћанину никако не може да прија количина негативне енергије којом обилују те ратничко-мисијске и демонолике игрице иако многи кажу да их управо такве игрице ослобађају од свакодневног стреса, посто- ји велики број случајева у којима су игрице овог типа проузроковале раздражљивост и неизбежно стварање зависности зависност о игрању је постала класификована болест која се по тежини мери са коцкарском зависношћу и сматра се веома озбиљном: дешава се да млади попуштају у школи, губе године приликом студирања поред ових такозваних сингле плаyер, поз- абавићемо се и оним играма које називају мморпг (мулти плаyер онлине роле плаyинг гамес) то су игрице у којима играчи из различитих земаља, чак континената, деле виртелни простор и заједно убијају змајеве (виртуелни светови норратх и азеротх) овде нису најбитнији змајеви и непријатељи који се убијају (опет убијање), већ односи који се успостављају између играча qуди једноставно имају потребу за комуникаци- јом, а софтвер им то омогућује да ово има озбиљне последице и у стварном свету, може нам потврдити податак да је трговина виртуелним магичним предметима преко интеренет-сајта ебаy према- шила једну милијарду долара ако виртуелна ствар може да се прода за реални новац (а новац је ком- понента и једно од мерила стварности), да ли је онда виртуелно реално или не? [та рећи о виртуелном свету сецонд лифе (други живот) - ако не првом, онда најпознатијем виртуелном свету који је покушај стварања једне социјалне структуре која даје могућност свакоме (ко има рачунар, солидно је информатички обра- зован и користи енглески) да живи онако како је одувек желео и да проба оно што у стварности никада није могао ако не успе, ником ништа следи ресет и стартује поново виртуелна реинкарнација или онај ко се уплео, засигурно троши све своје сло- бодно време, а могуће и онај део времена који је предвиђен за рад, учење, да не спомињемо молитву потребно је указати на још неколико проблема који наизглед не спадају у област виртуелне реал- ности, а које иницирају форуми, блогови, мy спаце, фацебоок и све оно што везује човека за рачунар и уплиће у једну паралелну форму живљења као што је лепо приметио учесник једног православног форума: ми овде виртуелна (не)реалност аутор: александар савић тема броја природно, а није од природе лажа, а паралажа личи, а није где је граница? машта или стварност? да ли заиста постоји опасност замене идентитета и поистовећивања са измишљеним ликовима из виртуелне реалности (виртуал реалитy вр)? расправљамо о мерењу времена, а напољу је сунчан дан и у парку секташи раде свој посао и несвесно се постаје роб нечега што није баш лако описати и рећи шта заправо јесте форум - место где се размањују мишљења на одређену тему са другим учесницима - форумашима; блог - интернет дневник (најприближнији опис); мy спаце - једна од интернет-заједница у којој се људи групишу у односу на заједничке теме које их привлаче и размењују мишљења из ових појашњења термина видимо да је заједничка потреба да људи буду у заједници, да размењују мишљење пред православног хришћанина који је позван да увек мисионари поставља се задатак да сведочи и у овом виртуелном свету како? свакако - речју но, то сигурно није довољно оно што је потреб- но је увек позивати људе: дођи и види позив који је натанаил упутио своме брату важи и у овом случају једина заједница коју ми заиста можемо ставити као противтежу овим виртуелним и која ће да превагне јесте литургијско сабрање како се поставити према овим феноменима? рекло би се да треба бити изричит и имати јасан став јер већина игрица, осим што драстично одуз- има време, може бити штетна како за душу, тако и за тело (нарочито код деце) са друге стране, треба бити обазрив и не одбацивати као а приори лоше све што нам је непознато у том погледу постоји прегршт озбиљних студија које се баве темама као што су: пренос знања у вр као нови изазов, лечење неких психичких поремећаја у вр, утицај вр на стваран свет у позитивном смислу - што је потреб- но узети у обзир у позитивном смислу и, на крају, треба имати на уму речи апостола павла: све ми је дато али ми није све на корист 42 видовдан 3/2008 г рад јерусалим лежи у централним јудејским брдима на 770 метара надморске висине у сво- јој културној и политичкој историји одбијао је да се угледа на запад и колоније на обали медитерана, њихову процветалу књижевност и материјалну кул- туру одувек је био окренут пустињи која почиње одмах иза скопуса и маслинове горе - два суседна брда која гледају на град с истока - и спушта се према голим обалама и горким водама мртвог мора на само тридесетак километара од града, али дубоко доле - 1200 метара ниже - на најнижој тачки света јерусалим има више од стотину имена wегово име се први пут јавља на једној од мистериозних плочица ебле које су нађене у сирији северно од алепа верује се да су старе пет хиљада година град се у библији први пут помиње као салим речи су у старозаветном јеврејском писане без означавања вокала, тако да имамо забележен троконсонантски корен његовог имена дат у низу: [ (шин) + л (ламед) + м (мим), што при вокализацији [алем значи савршенство или свеобухватност, а при вокализацији [алом значи мир мало је градова који на човека могу деловати на исти начин као јерусалим зидине његовог старог града опасују простор на којем је зачета читава данашња јеврејска, хришћанска и муслиманска цивилизација отхранио је религије половине данашњег човечанства историјска магла јерусалима у којој наилазимо на запажен број освајања, превирања и разарања почиње да се разилази давидовим освајањем града, који га је претворио у своју престоницу давид и соломон ако се било које доба може узети као златно, а везује се за овај град, онда је то свакако период уза- стопних владавина давида и његовог сина соломона јерусалим никада није имао заједничку култур- ну или социјалну основу и зато никада није развио посебан стил градње соломон се, да би оставио иза себе запажену грађевину која ће подсећати на период његове владавине, одлучује на амбициозни градитељски подухват изградње храма у јерусалиму из либана је испоручена кедровина и послати су вешти радници за помоћ на изградњи највишег достигнућа соломонове владавине - светог храма храм је подигнут и слављење бога је трајно повезано са политичком престоницом на соломоновом двору је било вре- мена за културу и лепоту, а његова је мудрост град који има виш јерусалим - сведок аутор: данијела деспотовић постојала је нада да ће јерусалим после повратка јевреја из вавилонског ропства постати свети град и центар краљевства када се то није испунило у потпуности, мисао о јерусалиму као обновљеном светом граду пренесена је на крај времена и свети град је постао небески град православни мисионар 43 постала легендарна у средишту храма се налази- ла мала просторија, светилиште, у коју је постављен ковчег савеза (он је садржао камене таблице које је мојсије донео са синаја) и у ту одају је једном годишње на одређени празник смео да уђе само првосвештеник после соломонове смрти брзо је дошло до националне поделе десет племена се побунило про- тив соломоновог наследника, сина ровоама, који од оца није наследио способност управљања људима побуњеничка племена су створила нову државу, док је јерусалим остао главни град окрњене државе јудеје успостављањем јерусалимске монархије рас- пало се верско јединство старог племенског савеза завађене државе су међусобно ратовале током педесет година, а потом је закључен мир уследио је период напретка за оба краљевства опсада такав начин живота је завршен када је асирска војска освојила северну државу израел, одвела њене становнике у ропство, а уместо њих населила земљу новим живљем међутим, јудејски краљ језекија је асирцима био веома опасан про- тивник свестан опасности, он је на време почео да учвршћује град и обезбеђује залихе воде асирска војска је опсела град, али није успела да га освоји јерусалим је од тада у миру провео један век, али је на крају пао пред вавилонским царем навуходоносором после опсаде града која је тра- јала више од две године град и храм су разрушени, а већина становника одведена у вавилон овај догађај је узроковао настајање једног од библијских псалама (137): на водама вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се сиона ако заб- оравим тебе, јерусалиме, нека ме заборави десни- ца моја педест година после пада јерусалима, 539 л г п н е, пао је вавилон персијски цар кир је у налету збрисао вавилонску моћ и народе ослободио јарма екбатанским едиктом из 538 л г п н е допустио је јеврејима да се врате у јерусалим и поново саграде храм многи се нису вратили јер су већ били пустили корене у вавилону, али су помогли онима који су хтели да обнове јерусалим прву групу повратника предводио је зорувавељ, унук краља јоахина изградња новог, нешто скромнијег храма завршена је 515 л г п не, али је град још увек био у жалосном стању ожиљци ропства и опсаде су били видљиви са свих страна постојала је нада да ће јерусалим после повратка јевреја из вавилонског ропства постати свети град и центар краљевства када се то није испунило у потпуности, мисао о јерусалиму као обновљеном светом граду пренесена је на крај времена и свети град је постао небески град на крају времена у којем правцу је наставио овај разрушени град? како се наставио живот у јерусалиму? да ли је нада у боље сутра остварена? одговоре на ова и остала бројна питања сазнаћемо у наредном броју наставиће се е од стотину имена векова (први део) света земља 44 видовдан 3/2008 н ајзначајнији богослов и црквени писац с краја xиии и почетка xив века јесте теодосије хиландарац поред богословске виртуозности, он је поседовао и карактеристичан списатељски тале- нат који је искористио на прави начин, о чему гов- оре број и квалитет његових дела ни о теодосију, као ни о већини средњовековних писаца, нема сачуваних потпуних биографских података, него их сазнајемо само посредно, и то на основу личног сведочења о теодосијевом животу и делатности се, упркос недостатку прецизних пер- соналних детаља, подоста зна научници се споре око питања да ли су теодор граматик и теодосије хиландарац два различита лика и међу добрим познаваоцима средњовековне књижевности пос- тоје заступници мишљења да није у питању исто лице ми, међутим, заступамо супротан став по налогу доментијана, негде између 1262 и 1263 л г у хиландарском пиргу преображења, потом у солуну и једном хиландарском метоху преписује чувени [естоднев јована егзарха монаши се убрзо по завршетку рада на [естодневу - негде око 1265 л г пред крај xиии века - по узору на свог учитеља и духовника доментијана - пише @итије св саве почетком наредног столећа неко време борави у србији где се сусреће са великим светите- љским ликом - петром коришким - чији ће живот описати око 1310 л г у исто време саставља и службу св симеону, а потом и службу св сави и службу петру коришком теодосијевом корпусу химнографских дела припадају и: заједнички канон христу и симеону и сави; два заједничка канона симеону и сави, један на осам гласова и други четвртог гласа написао је и једну похвалу симеону и сави теодосије је - са два житија, три службе, три канона и једном похвалом - постао најплоднији српски средњовековни писац, а његово @итије св саве једно од најчитанијих дела у тадашњој србији велика читаност теодосијевих дела, а посебно поменутог @итија, почива на стилу, једноставном речнику и умећу обраде биографских података теодосије пише за обичног човека доментијан је, на пример, светог саву описивао у категоријама надсветовног (метафизичког), дубоко агиолошког и, на концу, космополитског, док је теодосије о њему говорио као о неком нарочитом човеку који је ту, који живи у нашем непосредном окружењу, а тај нарочити човек је србин теодосије посебно истиче другу, националну сферу деловања прота- гонисте свога списа, што са доментијаном није случај примера има много, али ћемо се зауставити овде уз констатацију да су савремени зналци наше средњовековне књижевности трезв- еним ишчитавањем дела теодосија хиландарца закључили да је он не само најплоднији, него и најсвестранији и највећи средњовековни српски писац, а ми дода- јемо и теолог аутор: благоје пантелић теодосије хиландарац православни мисионар 45 богословље теодосија хиландарца централна тема теодосијевог богословља је богопозање, што је и очекивано јер од њега зависи само обожење човека св ап јован, наглашавајући везу (бого)познања и обожења, наводи: знамо да када се открије, бићемо слични wему, јер ћемо га видети као што јесте (1 јов 3, 2) бог је, по својој суштини, апсолутно оностран (трансцендентан) и, као такав, недоступан људском сазнању он се, међутим, путем благодатних енергија откри- ва човеку и омогућава му да га делимично позна и о wему проговори, тј богословствује предуслов за виђење бога - по богословском искуству теодосија хиландарца и читавог библијско-отачког предања - јесте врлински живот, који подразумева непрестану борбу против греха који, пак, води отуђењу од бога, односно онеспособљује човека да спозна бога врлина (добродетељ), као предуслов опита виђења бога, јесте и критеријум човечности, односно светости теодосије је веома радикалан када је реч о - за човека спасоносној - врлини, односно погубности страсти и греха као њиховог ефекта једном приликом теодосије је оштро записао: боља је смрт, него живот са страстима овакав став ћемо разумети само са свешћу да нас упражњавање врлина узводи у божански живот и тако омогућује и виђење бога и обожење човек то, наравно, не може постићи сопственим снага- ма потребно је да бог путем благодати призове човека, а да он одговори добродетељним живо- светли ликови историје спц - живот и богословље света гора, детаљ 46 видовдан 3/2008 размотримо проблеме мисије аутокефалних цркава у првим вековима хришћанства узима- јући у обзир тему којом се бавимо нова животна наука је морала бити приближена онима којима је била намењена свети апостоли су веома водили рачуна о томе коме проповедају јеванђеоску истину уважавајући богату културолошку шареницу ондашњег историјског амбијента долазили су у додир и са простим и необразова- ним народима, али и са народима који су имали развијену и философију, развијену науку и друге дисциплине христова наука је свима објашњавана на њима разумљивом језику након спаситељевих подучавања у параболама и причама без комликованог речника, св апостоли и рани оци цркве пишу списе у којима и те како користе терминологију учених грка на овај начин настају и прве апологије - дела у којима се академским речником брани учење хришћанске вере на историјску сцену у четвртом веку ступају веома учени оци грчког културног наслеђа који јелинима до детаља разјашњавају постулате хришћанства замке националног ограничавања јеванђеоске проповеди мисија јелинских, источних епархија већ од дру- гог века долази у додир са народима које (данас) називамо варварским говоримо, дакле, о оним етничким заједницама које још увек нису имале ни писмо, а камоли уметност и науку какву су поз- навали ондашњи грци јелинске епархије посте- пено христијанизују такве народе долази до кул- турног препорода хришћанство постаје генера- тор обликовања просвећеног народног лика сами проповедници, међутим, бивају увучени у проблем поред основне - а то је евангелизација народа - мисија цркве све више добија још једну аутор: јован бабић изазови том као услови за виђење и општење са божанском благодаћу - која се у мистичком искуству ортодоксних подвижника обично ман- ифестује као светлост - јесу призив бога и одгов- ор човеков, што значи сарадња човека са богом у својим списма теодосије учи да је боговиђење, односно богопознање темељ свега по његовом мишљењу начелно постоје три врсте сазнања: чулно, умно и богопознање чулно сазнање теодосије назначава као празно, дакле негативно, зло умно сазнање усмерава духовне силе човека ка богу треће, последње и најузвишеније сазнање јесте богопознање (боговиђење) у процесу сазнавања бога окри- лаћени ум, како бележи хиландарски подвиж- ник, крилима добродетељи узлеће на висну саз- нања бога и умом посматра вечна блага циљ подвижништва циљ подвижничког и уопште људског живота јесте боговиђење, којим учествујемо у божанском животу и обезбеђујемо себи вечно постојање; пре- вазилазимо садашњи живот чији се прогрес завршава смрћу теодосије хиландарац - описујући и славећи животе оних који су то постигли, као и сопственим животом - и човеку xxи века скреће пажњу на систем вредности који гарантује извесну перспективу, а коју тај савремени човек својом незаинтересованошћу непрестано разара теодосије упозорова да је оно празно - иако лепо и интересантно - заправо разарајуће, бесциљно, али се не зауставља на критици теодосије даје решење кроз описе живота нарочитих људи који су живели ту, међу нама, у условима у којима и ми живимо, али који су својим животом оваплотили један аутентичан, истински, хриш- ћански систем вредности православни мисионар 47 улогу [ирење националног и културног домета већинског народа који чини аутокефалну црквену заједницу (у конкретном случају то су грци) по важности лагано сустиже мисију проповеди јеванђеља ово поприма озбиљније размере нарочито од када се развило моћно царство са босфора - византија цркви се намеће и улога стожера државе није спорно да црква буде стожер државе, али то никако не сме да потисне оно основно што би црква требало да чини услед оваквог усмерења мисије међу некрштеним народима, пројављује се тежња да се народ истовремено и христијанизује али и јели- низује, што није ништа ново јер је таквих тежњи код великих империја било и пре појаве хришћанства доба византијске империје је значајно због тога што је црква незаобилазни фак- тор ширења поменутих тежњи велике империје долазимо до ситуација у којима се богослужења врше на народу неразумљивом језику литература се споро преводи на језике христијанизованих народа храмови се ките заставама и симболима империје код припадника других народа ово изазива, збуњеност, а често и отпор другим речима, основна мисија цркве трпи велику штету због погрешно устројене помоћне њене улоге - улоге чувања и неговања народне ризнице савремено доба и стари проблеми исти проблеми нису мимоишли ни каснија раз- добља великих царевина, за шта постоји много примера аутокефалне цркве српског, бугарског и, нарочито, руског царства су се суочавале са сличним проблемима навешћемо још један упечатљив пример који на историјској сцени такође није био ништа ново грузијска црква је још у првим вековима добила аутокефалност имала је своје представнике још на првом васељенском сабору много векова касније грузија потпада под власт руске царевине грузијска црква губи аутокефалност - постаје егзархат иде се и корак даље потискује се грузијс- ки језик као народни, а у богослужењима се све више користи руски језик намеће се питање како је мисија цркве да објављује царство божије могла имати успеха у оваквим околностима колико је дивна духовна ризница руског православља била спречена да посеје плодове на пољу душа људи тога народа! данас више немамо империје које користе цркву на начин описан примером са изузетком грчке, све државе са већинским православним живљем су одвојене од цркве у свим тим земљама мање-више постоји сарадња државе и цркве проблем места помоћне улоге цркве да чува народни идентитет и наслеђе мисији и даље задаје главобоље још увек није пронађена права мера вршења овакве функције од стране цркве поједини људи и дан данас свеукупну мисију цркве своде на улогу чувања националног црква тако постаје роб нацији уместо да нација црквом доживљава свој прео- бражај и узрастање које би јој омогућило да учествује у вечном животу царства божијег, она неприродно постаје водич цркве коју спутава и ограничава у њеним богом даним делатностима у оваквој ситуацији говоримо о етнофилетизму, појму који означава напред речено црква себи не сме дозволити да било ко или било шта спутава њену основну мисију када се то дешава, напушта се наслеђе господа христа који је послао апостоле у свет да тај свет освајају за царство небеско са друге стране, црква има и улогу давања духовне хране свакој нацији чији припадници највећим делом изграђују њено тело сликовито речено, наша, српска црква јесте српс- ка и то треба и да остане док је припадници нашег народа највећим делом конституишу, али је пре свега црква (христова) православље и родољубље етнофилетизма 48 видовдан 3/2008 аутор: вишња ]ирић православни мисионар 49 клуб у граду гласна музика младић и девојка играју - како се зовеш? - марија - супер, ја сам павле - ок - јеси ли на фаце-у? - јесам марија м - супер видимо се овако, отприлике, тече свакодневна кому- никација међу онима који се упознају или који се познају или онима који се дуго нису видели време у коме нам је дато да живимо ствара ген- ерације које као своје главно обележје носе брз- ину, „инстант“ односе, кратке разговоре и површност у изразу то је време информационе власти и културе мас-медија, али у том таквом времену позвани су да живе и они који се осећају хришћанима, који сведоче свевремену истину и @ивот често се говори о православљу у 21 веку, а при том се мисли и на ово време које ми живимо, али можда више на православни пут и поглед на свет у неком будућем тренутку који треба да ство- римо у било које време, у било каквом окружењу, један од најбитнијих облика деловања православне омладине мора бити рад са младима да ли сматрамо да треба и даље живети у полуотвореним и полузатворен- им парохијским заједницама са мање-више истим људима и често без сагледавања онога што се дешава изван тог света? или смо спремни да направимо искорак и ухватимо корак са вре- меном, изађемо у свет и учинимо своју веру делатном?! мислим да у другом питању лежи и одговор на том темељу настао је покрет за @ивот, као једини пројекат у србији који се бави врло обухватно проблемом пада наталитета, посматрајући узроке и последице одређеног начина живота и покушавајући да разговара на ту тему са младим људима једини начин на који ми данас можемо кому- ницирати са младима јесте ако им говоримо њима разумљивим језиком без лажног морали- сања говорити о оним стварима које нас се свих тичу, без предрасуда одговарати на нама можда најнеугоднија питања - једноставно пружити руке ка онима који од нас чекају на одговор и разговарати, не говорити - то значи бити на истом путу са њима како се приближити духу времена, а остати на правом путу? како прићи омладини, показати им вредности живота, а не упасти у замку неутемељене теоретске расправе? „íåœ àãå“ и разговор! одговори изазову! хришћански брак и породица једини начин на који ми данас можемо комуницирати са младима јесте ако им говоримо њима разумљивим језиком без лажног моралисања говорити о оним стварима које нас се свих тичу, без предрасуда одговарати на нама можда најнеугоднија питања 50 видовдан 3/2008 укратко, како своје православно и литургијско знање и искуство превести у вид комуникације карактеристичан секуларном друштву? и да ли је то решење? полазна тачка, а истовремено и циљ требало би да нам буде слобода личности схваћена из православног угла она подразумева свест о добром и лошем путу и одлучивање на основу тог познавања са друге стране ове категорије се не могу схватити дословно на пример: ако се бавимо тематиком покрета за @ивот који је одговор модерном сексуалном образовању у школама и имамо свест о броју младих људи који улазе у предбрачне односе веома рано ми можемо похвалити као нешто добро и корисно оне који желе да иду путем уздржања од телесних односа пре брака и то је подстицајно међутим не смемо осудити оне који тако не чине највише што можемо да учинимо јесте да им покажемо до каквих све последица може да доведе такво понашање и по њихово здравље, али и по потенцијални живот настао из тог односа али када се говори о уздржању вољност је моменат од кључног значаја постоји једна врло интересантна парабола о цару јулијану одступнику и св григорију богослову из књиге која се тиче упра- во проблема бога и душе у 21 веку и тако се и зове дакле, „цар је системом закона и казни приморавао хришћане на аскетски максимал- изам, али св григорије богослов га је због тога укорио речима: примораваш хришћане да се држе на самом врху врлина - како не разумеш да је једно прописано као неопходно у нашем закону и непридржавање тога доводи у опас- ност, док се друго не тражи као неопходно него је препуштено слободној вољи, тако да они који се тога придржавају добијају част и награду, а они који се не држе не излажу се никаквој опасности јасно је из овога да би најбоље било када би сви могли да достигну највиши степен врлине, али по томе се и разликује божанско од људског као што није достојно похвале све што не заслужује казну тако важи и обрнуто ако се уздржање не практикује као следовање савета цркве већ под притиском, онда оно јесте служење идолу власти, изазива неуравно- теженост осећања и по чему је онда боље од другачијег пута?“ овако схваћена слобода и вољност јесу полазиште из кога можемо дати одговоре савре- меном друштву наш циљ онда није пуко спречавање лоших појава у друштву, већ жеља да понудимо другачији систем вредности и могућност да се створи простор деловања из кога ми можемо да обавестимо младе о светињи живота - лепоти детета пре рођења, чињеница- ма о настанку и развоју људског живота, али и о истинама о контрацепцији и очувању репродук- тивног здравља из досадашњег искуства у раду са младима показало се да је то прави начин приласка овом проблему млад човек је највећи трагалац за љубављу и лепотом и зато је афирмација увек испред критике ако је тема борба за смањење броја вештачких прекида трудноће, онда је примар- на прича о лепоти нерођеног детета ако гово- римо о контрацепцији циљ је да се разбије систем полуистина којима су затрпани млади, да им се каже како та контрацептивна средства заиста делују, да су у највећем броју и рана абортивна средства и да често испуњавају ту функцију, а да тога нисмо ни свесни само тада борба са њима подразумева и свест да заиста желимо да заштитимо оне које волимо, а да то није баш могуће употребом вештачких кон- трацептива презентација заснована на научно утемељеним чињеницама и живопис- ним сликама, став који је афирмишући и прит- ом се позива на слободу личности буде велику пажњу и јачају могућност прихватања вред- ности до којих нам је стало - на првом месту поштовања људског живота без изузетка искреност са којом ћемо прићи решавању проблема који нас се тичу одредиће меру нашег успеха борба је плодотворнија и њени плодови су трајнији ако се открива као добронамерна, ако нуди љубав, бригу и лепоту као своје основне вредности православље у 21 веку није тражење одговора на нове проблеме, већ на свевремене проблеме изражене другачије зато ни наши одговори нису нови „бог је љубав и који пребива у љубави у богу пребива и бог је у њему“ (1 јн 4,16) нема ничег новог, има само различитог долажења до истог, до бога православни мисионар 51 многима је несхватљиво да у време када се човеку пружају сва блага овога света постоје људи који све то презру и одлазе у манастир поставља се питање да ли је монаштво и прибегавање монашком чину пут којим, како се данас претпоставља, иду људи засићени живота, разочарани у живот, љубав, или је монаштво прихватање воље божије, одазив на wегов позив и кроз подвиг и послушање ход ка вечном @енику - христу при помену светога и часног подвига монашког и оних који њему прилазе, велики је грех и помислити да неко приступа христу из неког другог разлога осим из разлога који је љубав према аскетском животу, сле- довање христовог позива, узрастање у врлини и вечној радости у царству небеском у животу цркве постоји мноштво примера светих који су сва блага и почасти оставили или поделили сиромасима и кренули за христом зар је свети сава - који је, као и сам стефан немања, оставио двор великог жупана - отишао у манастир и замонашио се, учинио тако нешто велико, зар и као монах и јерарх није могао допринети толико добара своме српском народу монаштво - у ком год времену било - има свој јасан циљ и своју плодну мисију на земљи христос је исти и јуче и данас и сутра, те тако и монаштво независно од времена и околности носи своје иде- але одрицања од света - послушање, молитва, пост и сиромаштво су усмерени ка христу свакој личности је уз дар живота дат и дар сло- боде који подразумева и избор и креацију свога животнога пута никада није било да су сви људи на свету имали у животу исте идеале, професије, укусе и мотиве тако је и данас сваки човек има своју мис- ију на земљи и сваким својим добрим делом служи господу лекари су позвани да лече, земљорадници да обрађују земљу, а монаси и свештеници су позвани да буду со земљи и светлост свету стога човек - био млад или стар - подржан својом слободом, подстакнут божијим позивом, укрепљен снагом чврсте одлуке и љубављу према монашком начину живота одлази у манас- тир - место молитвеног тихо- вања - и тамо проналази извор благодати и извор своје радости и бива испуњен благо- даћу за којом увек жуди један од мотива које би сваки хришћанин требало да има у свом уму јесте свест да све на овом свету - и младост, и лепота и богатство, па и ово тело - има свој крај, а да се вечност и радост у царству небеском постижу једино у животу с богом - кроз врлине, подвиг и свете тајне велика је част, свакако, оснивати породицу кроз коју се човек такође спасава апостол павле у посланици коринћанима говори: само како бог сваком додијели, сваки како га је господ призвао, онако нека живи ове речи апостола су потврда да свако на свој начин служи господу и да ниједан позив - посебно монашки - не треба посматрати кроз призму пре- драсуда и претпоставки, него као призив божији на службу православно монаштво у савременом свету аутор: јерођакон клеопа старохоповски савременост 52 видовдан 3/2008 платон заузима једно од водећих места у историји философије и његов утицај је неспоран теорија која је прославила овог античког мудраца аристократског порекла свакако је теорија идеја по платоновој теорији идеја постоји један свет који је потпуна стварност, док све оно што окружује обичне смртнике и што је пролазно припада свету мнења, свету непотпуног знања, свету који се сазнаје помоћу варљивих чула циљ философ- ског начина живота јесте да се након смрти наша душа пресели у онај други, оригинални свет и живи у царству истине ако се занемаре неке чињенице техничке или лингвистичке природе, а следи се сама идеја платонове мисли, могла би се направити паралела између његове философије и самог хришћанства, што је с времена на време потребно како би се избегло мишљење да је све ван јудео- хришћанског контекста било погрешно платон се у својим делима није слепо држао логике и доказивања, већ је радо прибегавао митовима, односно причама и на тај начин читаоцима предочавао шта је његова порука у суштини на овом месту његова сличност са христом је значајна будући да је сам господ, у јеванђељу по матеју (мат, 13, 13), дао одговор апостолима зашто народу говори у причама: зато им говорим у причама јер гледајући не виде и слушајући не чују, нити разумију аутор: срећко гујаничић платонов мит о пећини православни мисионар 53 један од најпознатијих митова код платона је мит о пећини, који се налази у седмој књизи државе овај мит у најкраћим цртама говори о људима који су од рођења живели у подземној пећини оковани као затвореници, и то само уз светлост ватре ти људи су под стварношћу подразумевали једино лелујаве сенке других људи и предмета које би им се показивале на супротном зиду пећине но, уколико би се неко од њих осмелио да скине окове и упути се ка излазу из пећине - истрајавши на том тешком успињању - спознао би како изгледа прави свет, свет који му је раније био недоступан (свет идеја) после извесног времена могао би да пос- матра чак и сунце, које представља јединствени извор свега постојећег (сунце је идеја добра - код платона означена као највиша) суштина ове приче је да се - постепеним пењањем душе - од чулног света стиже у свет истине коју обасјава идеја добра једна друга прича, која се налази на страница- ма јеванђеља (лука, 5,3-6), читатељу може пренети скоро исту поруку као мит о пећини - и уђе у једну лађу, која беше симонова и замоли га да мало одмакне од обале и учаше народ из лађе а када преста говорити рече симону: хајде на дубину и баците мреже своје за лов и одговара- јући симон рече му: учитељу, сву ноћ смо се трудили и ништа не ухватисмо, али на твоју ријеч бацићу мрежу и учинивши то уловише велико мноштво риба, те им се мрежа поче цијепати христос дакле каже апостолу петру: хајде на дубину [та платонов филозоф каже онима који живе у свету сенки? нешто слично, а то би могло да гласи: хајдемо ван пећине, на светлост дубина на коју христос позива петра делује опасно пошто чамац могу да преврну таласи, може дунути бура или може читав труд да им се не исплати ако ништа не улове с друге стране, на дубини се налазе велике рибе, којих нема у плићаку и које прехрањују породицу једног риб- ара као што је симон петар филозоф који чулне људе позива да напусте свет сенки како би се удостојили да умом сагледавају суштине ствари такође их позива на опасан пут, пут који је стрм, непредвидив, напоран, али на чијем крају се налази сунце који су то, дакле, услови да неко ко је навикао на свет сенки или на лов у плићаку крене у обрачун са дубинама одговора може бити пуно, а овде ћемо набројати само неке требало би, на пример, да стекне поверење у водича, да уз потребну храброст и пажњу има и визију тог бољег света, да има наду, да не узима себе као коначну меру свих ствари ако узмемо, на пример, ову прву одредницу видећемо да су неки апостоли одмах поверовали у христа и да су оставили и породицу (старца заведејева су напустили јован и јаков) и посао (били су рибари) и кренули су за wим данас мало људи себи може допустити да због једне непроверене идеје остави породицу и посао треба се сетити и натанаила, који изражава сумњу и на самом почетку јеванђеља по јовану пита филипа да ли из назарета може бити шта добро платон сматра да би филозофа који се вратио у пећину и причао о бољем свету свакако сматрали лудим, тако да је питање поверења у принципу индикатор неповерења друга особина коју би морао да има онај који напушта свет мнења јесте храброст храброст, пре свега, јер је пут на горе опасан и непознат храброст и због тога што се не миримо са иде- јом затвореног круга у коме је самодовољност основни принцип qуди често теже да буду ушушкани (у) својим породичним или послов- ним обавезама, али временом такав стил живота прелази у досаду већина људи себи не може да приушти ништа више од релације кућа - канце- ларија побуна је природна, а њу прате храброст и глад за слободом али уз храброст је потребна и визија наш водич мора бити мудар и поштен како би нам тај жељени свет дочарао речима, али и примером ако мис- хришћанство и философија и хришћански одговори 54 видовдан 3/2008 лимо о ономе што нас чека на врху, пут се лакше подноси визија нам, такође, на стрмом путу или на великој дубини повећава пажњу и одржава трезвеноумље српски народ, међутим, не би био то што јесте када не би смислио пословицу која гласи: не цркни магарче до зелене траве због тога је потребна нада или предах на тешком путовању једноставно: прича о царству небеском за једног рибара - као што је био симон петар - добија на тежини када он осети да му се мреже цепају од улова за оне који излазе из пећине та нада јесте зрак светлости који се пробија кроз мрак и који гони алпинисте да иду даље ка његовом извору све више схватајући да су сенке и ватра биле лаж на крају, верни и храбри визионари, који су имали наду и пажњу, уживају у плодовима успеха философ обасјан светлошћу сунца види истину хришћанин заједно са христом, тихом светлошћу и самом истином вечера рибу на обали језера, што је само царство небеско као одговор на платонов мит о пећини, јеванђеље може понуди и преображење господње на тавору, беседу на гори или причу о умножењу хлебова тавор је планина на којој петар, обасјан христовом свет- лошћу, са лицем ка земљи говори: добро нам је овде бити о ономе што је доживео рибар из галилеје атински философ је могао само да машта инспирисан сунцем беседа на гори, где је христос изговорио све оно што је сама срж јеванђења, упућује нас на то да морамо доћи на врх планине како бисмо чули премудрост чудо са умножењем хле- бова дешава се у пустињи у коју изалазимо са вером и надом да ће нас qубав нахранити фридрих ниче је говорио да је хришћанст- во платонизам за просте хришћани знају да је платон веровао у идеју добра (у причи - сунце), али да је та звезда само бледа копија христа ово мишљење би могао да дели и иконописац који је насликао платона и водеће античке филозофе у самој припрати богородице qевишке у призрену одајући почаст културним претечама онога који долази као пуна истина започињући било какав разговор о косову, завету, опредељењу за вечно, ми смо робови апстракције коју не умемо разрешити у пракси, или свесно затворених очију питамо, мада акцију не желимо пошто се актуелност, пре свега страдање људи данас, потискује и увија у митове, гура се у прошлост, а онда се ова проглашава небитном, јер је витло окренуто будућности, пред нама стоји ого- љена истина велике људске патње, дилема због чијег греха, или грешке народ опет гине и на крају: зашто сам ја ту где сам? како расклонити маглу од будућих обећања, прошлих сећања и рукама ухватити реалност збивања, па онда погледати уназад у светог кнеза, разумети срцем? иако је прошлост била баш онаква садашњост да би нас поучила, слаби смо ученици у 20 веку смо слушали речи можда ближе нашем слуху, бистре и одлучне, речи једне жене, прве, рекли би еман- циповане, у србији исидора секулић, име звучно само у кругу проучавалаца књижевности, своју реч је уградила у сваки угао српке културе не постоји питање које није дотакла у предрат- ној и послератној србији једнако верна себи и свом призиву, глува за идеологије и утопије раја на земљи читавог живота мучена болестима, неу- морним радом, исидора ипак у сваком покрету и гесту пред нама је жена, са очекиваном али и специфично осетљивом природом, дифузним чулним доживљајима, везана за природу, за свет исконском љубављу која гори за објекат љубљења, плаче, грчи се и рукама воли то је @ена сваки њен траг су бујне и јасне речи, комуникација са овим светом рођена у србији, на модрој бачкој земљи, окружена ратним страдањима, народом који иде трбухом за крухом, изрониће са погледом пркос- но упереним у живот и потражиће пут до себе, немилосрдна према лажи као песничка природа „боже, од н - једна же аутор: варја перковић православни мисионар 55 оћи је човека страх“ на о косовском завету видовдан владика липљански теодосије 56 видовдан 3/2008 осуђена да говори, она ће пишући о свему писати увек о себи, и тако улаз- ити у срца чезнувши за руком која ће једним ударом распршити маглу и раздвојити у овој земљи жито од кукоља, оздравити све, исидора снажно рони у српску прошлост и веже конац некадашњег са садашњим тренутком та веза опстаје само као повратак на стару-нову тему: косовски завет у смрти јунака крије се парадоксална победа @ивота завет као савез са вечним, као неповратна одлука да се за лепо- ту духа гине, дословно или не, потре- ба је човека човек тражи однос савеза, он жели усмерење свог делања ка нечем постојаном зато су појединци у самртном ропцу човечанства, решили да се не пок- лоне стихији било да пркосе смрти умирући, или задржавајући животни дах, очи су увек бистре и отворене, знају куда гледају читав живот исидорин био је једно дуго задржавање даха пред опасношћу смрти, а писање плод руку које желе остати на површини, не утопити се у жртви косовских јунака, касније п ии пwегоша и многих других које је помињала, наслутила је принцип qубави на делу из сопствене дубоке чежње за њом, препознала је да је свет изгладнео и не зна се ко ће га наситити: „јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав више није са њима и кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било“ колико ово истинито звучи тек данас када реал- ност таквог живота није далеко, она је прва кућа до нас, прва граница до наше тамо се опредељује сваки дан: да ли ћу устати и живети, па и овако, или не у завет се мора уронити делом ако нема опасности за тело, онда се духом бори за своје аутентично и неотуђиво биће, бори се радом, пркоси упорним говором љубави и разумевања, чуј онога до себе, и надај се плодовима исидорино опредељење за превласт царства духовног, њена потрага јесте и обавеза према човечанству та одговорност не чини да виче, да титанским гласом упозорава - она моли: „кад затутње небеса, и олуј стане кршити дрвета и реку из корита бацатии градић наш буде као кутија палидрваца која пламне и изгори - онда, господе, јави нам се, пођи од врата до врата, утеши нас да ће од грозе изгинути птице и лептири, воће и класови, а нама људима ништа бити неће“ исидора осећа огољеност избора иако се мис- лима поиграва и обухвата неке наизглед издво- јене теме, личности, она остаје верна једном захтеву - косовски завет мора пронаћи свој пут данас, у култури, просвети, освешћењу „видовданска свест нека не буде музеумска свест и слава сувих ловорова и жутих воштаница ми нисмо само потомци душана и марка, ми смо деца голог и непросвећеног народа, који се због душевног мрака грехом и дивљаштвом каља видовдан нека не буде само дан парастоса, него нека буде дан рођења и обнове велике и живе идеје“ као и увек, најбољи пример онај који проповеда даје сам собом центар сваког утицаја је снага личности исидорин лик је лик жене која у недалекој прошлости, остварује своје таленте у најбољем смислу, излази на друштвену сцену са ставом, изазива различите реакције, неуморно пише у покушају да траг постане путоказ она својим постојањем и речју призива све пале вите- зове србије и на њиховој жртви диже нови храм да га посетимо ми, деца светског духа пред све неизвеснијим данима монахиња у пећкој патријаршији православни мисионар 57 светилник радост нам је што цењену читалачку публику можемо обавестити да је у рашко-призренској епархији отпочео са радом богословски часопис светилник главни и одговорни уредник овог часо- писа је протојереј зоран ковачевић, дугогодишњи професор богословије св кирило и методије у призрену овај часопис представља покушај да се народ са косовова и метохије издигне из дневно- политичке реалности напајајући се живом водом богословске мисли, те да се на тај начин окрепи све- тлошћу јеванђелске поуке сам часопис обилује ин- формацијама о разним духовним дешавањима и поклоничким путовањима, као и текстовима на- ших еминентних теолога светилник излази чети- ри пута годишње захваљујући труду уредника, али и прилозима појединаца план овог часописа и брат- ства сви свети окупљеног око њега је да се проши- ре како делокруг активности, тако и тираж, одно- сно годишње излажење овог листа надамо се да ће смоћи снаге, као и да ће се наћи благочестивих људи који ће то својим трудом помоћи аутор: јереј угрин в поповић врстан педагог, дугогодишњи професор на дефектолошком факултету, који је за време другог светског рата завршио карловачку богословију, qубомир савић се прихватио одгов- орног задатка да напише уxбеник за веронауку за глувонеме особе књига је изашла са благословом свјатјејшег патријарха српског г г павла 2006 године, а рецензент је митрополит амфилохије (радовић), који се захвалио професору савићу топлим речима: „хвала богу да се неко сетио и ових несрећника“ књигу је објавио свети синод спц, а консултована је и сандра дабић, теолог и саветник за верску наставу, док су уредници професор радош qушић, веселин марић, драган хамовић и градимир станић, који је, по речима писца поднео и главни терет око штампања веронауке права је штета што овај уxбеник веронауке, поред других добрих, предратних и послератних уxбеника није доступан и другим ђацима, а не само глувонемима уxбеник доктора савића није писан високоумним филозофско-теолошким речником, већ је састављен од кратких лекција, украшен лепим бојама као илустрована библија дечије душе могу да се испуне причама о стварању света и првих људи о потопу и ноју, о авраму, јосифу, мојсију, о 10 божијих заповести, о пророцима, о рођењу христовом, о апостолима, о разним чудима господњим, страдању и васкрсењу, вазне- сењу, силаску светог духа на апостоле, пуговањ- има апостола лекције су предивно обрађене, а на крају сваке се налазе питања која помажу да се градиво боље упамти у београду на веронауку иде око 100000 деце, а има око 300 вероучитеља међутим, много младих, од обданишта до факултета, поникли из православних породица, још увек мало зна о својој вери и традицији, те су тако на удару секти, нарко- маније и других пошасти савременог друштва уxбеник доктора савића је душеспасоносан и било би добро да постане обавезан за основну школу или бар за прва четири разреда протојереј мр александар д средојевић мој први катихизис професор др qубомир савић, београд 2006 58 видовдан 3/2008 како разбити православно-националну крутост и заменити је јасним и чврстим националним ставом слободног човека? како изаћи из ушанчености у коју смо се сами ставили или нас је неко у „национални шанац” убацио, тако да нам је „забрањено” да се одређе- ним темама бавимо или да признамо све оно што је добро и са оне „друге” стране? како одбацити сада већ досадну романтичарски обојену националну реторику, позивање на једне те исте духовне и патриотске делатнике? докле ће нам позивање на косовски завет бити заклон за све што је суштаствено ван тог завета и ван косова? докле ће нам повезивање косовског завета и бескомпромисности српске политике би- ти изговор за све историјске пропасти српског на- рода? косовски завет, разграничимо, има везе са бес- компромисним духовним опредељењем а не бес- компромисним државно-националним ставом деспот стефан, син лазарев, најбољи је пример који иде у прилог нашем ставу када ћемо ми, православно- национални срби у првој де- ценији 21 века, направи- ти један корак напред у дубљем, организованијем, објективнијем и смисленијем проучавању српске културе од на- ших претходника у прошлом веку? ако смо заиста утемељени у вери, и ако смо по ре- чима „све могу у христу господу” открили тајну хришћанске плодотворне слободе, када ћемо ту слободу да претворимо у добре и значајне плодове, у крајњем када ћемо почети да славимо светога са- ву на један креативнији, савременији и смисленији начин од претходних деценија и као што је косов- ски завет у сваком времену имао своје облике сведочења оног бескомпромисног духовног опред- ељења за царство небеско, тако и свако време има своје облике сведочења православне слободе које се очитује у креативности и померању граница а све ово говоримо зато што је управо онај кога најчешће позивамо и називамо највећим србином био и највећи слободар свога времена и највећи креативац јесте, свети сава је управо то био: човек који помера границе, који не затвара очи ни пред једним проблемом, човек који оснива болнице, аутор: бранимир нешић креативност православни мисионар 59 пише законоправила, оснива манастире, бави се националном политиком на један нов начин, оснива први књижевни језик срба заиста је све- ти сава био највећи креативац свога времена! да ли смо ми том највећем српском креативцу и слободару данас досадни док нас прати и слуша? да ли свети сава од нас очекује да га већ година- ма прослављамо на један те исти, да не кажемо већ досадни начин, или очекује од нас креативност, померање граница, разбијање прво своје па онда и сваке друге крутости, отвореност према свему до- броме у васколиком свету, излажење из ушанчено- сти, борбу против друштвених табуа, окоштало- сти, превртљивости, неморалности и самозадовољства свих структура друштва, без обзира на којој се идеолошкој позици- ји налазе? а све зарад, не смемо заборави- ти, да нашој деци оставимо мало бољу ср- бију од оне коју смо наследили од наших пре- дака ова, као и прегршт сличних питања свакоднев- но треба да стављамо испред нас како не бисмо били некреативни, досадни и оптерећени непо- требним идеолошким теговима хиландар, стиденица, @ича и сви други мана- стири највеће су радионице слободних људи, на првом месту слободних од својих грехова можда је то и највећа тајна праве, плодотворне слободе која, ако је човек не познаје и не самоспознаје, прелази у бахатост и самодовољност уверени смо да у свима нама, без обзира на раз- личитост мишљења, тиња потреба за слободом, нашом и наше деце надамо се да ће у будућности између свих нас бити мање предрасуда и осуђивања, а много више плодотворног дијалога и разумевања цртице и слобода манастир хиландар 60 видовдан 3/2008 њњњзадузбиненемањицарс важност познавања историје сопственог народа свакако происходи из њене суштинске везаности за смисао битисања и улогу који тај народ има у овоме свету како целокупној заједници једне нације њена историја може послужити као оријентир њеног животног циља и одабира начина којим ће се ка њему кретати, исто важи и за сваког појединца који је део те заједнице познавање сопствене, националне историје није ствар само опште културе и информисаности, већ и питање егзистенцијалног опредељења, изградње себе као интегралног члана конкретне заједнице у којој смо се нашли промислом божијим и у оквиру које бивамо позвани да остваримо своје спасење у овоме ће нам помоћи следеће пре- зентације: садржај презентације коју ћемо посетити односи се на период најснажнијих и најаутен- тичнијих дешавања наше националне историје - доба владара лозе немањића, када су држава и црква биле једно тело, један сложни и у хармонији пулсирајући орга- низам плодови животних трудова овог богољубивог рода немањићког опстају вековима јер су дела љубави и према богу и према свом народу оставише нам ти оци своје задужбине манастирске ради свог и нашег спасења да - у њих гледајући - увек на уму имамо ко смо и зашто смо на одлуку да баш ову презентацију одаберемо, поред доста других и садржајем богатијих, утицали су квалитет и минуциозност приказа за сада само два, међу многим од највеће важности и чувења, манастира - @иче и студенице преглед сајта почиње доласком на тзв мали портал или кућна врата презентације, која остављају утисак пажљиво и са укусом бираног садржаја уласком на њих гледамо у насловну страну која носи слике и кратак опис већине познатијих задужбинских манастира подигнутих крајем xии и током xиии и xив века већ овај кратки приказ хронолошки поређаних манастира са добрим фотографијама сваког од њих даје добар увид у наше средњовековно задужбина- рство као што смо већ поменули, само за @ичу и студеницу постоји могућност даљег прегледа: линкови у називима манастира нас, што је веома интересантно, воде до за сваки манастир понаособ начињене презентације, дакле - сајт у сајту ова два подсајта су веома интересантна како естетиком, одн графичким решењима, тако и садржајем јер су презентовани неки веома ретки и пажње вредни подаци о манастирима који се на другим местима не могу пронаћи [етањем кроз изборник подтема читалац може стећи добар увид у прилике у којима су манастири право славље аутор: драган јовановић православни мисионар 61 настали, те време кроз које су се одржавали и одржали и, што је најважније, може постати свес- тан њихове вредности да би посетилац могао употпунити слику о богатству, величини и лепоти наших светих, бого- љубивих предака, ваља да посети опет кратак и никако заморан приказ неких од најлепших и највреднијих фресака манастира који су предмет презентације свака похвала сајту, уз искрену жељу да се садржај прошири и тиме употпуни веома позити- ван читалачки утисак хттп://њњњсветагораинфо место зачетка подвижничког и богоугодног живота највећег међу немањићима, светог саве, била је света гора атонска убрзо по одласку из србије и монашењу у манастиру пантелејмон сава позива свог оца, сада монаха симеона, да му се придружи за кратко време боравка у манас- тиру ватопед обојица скрећу на себе пажњу све братије - као смерни монаси и као трудољубиви и предузимљиви ктитори од византијског цара, са сагласношћу светогорске управе, добијају запуштени манастир хиландар (и још неколицину мањих поседа), те га за корист свог, српског народа обнављају и оснивају братство тако је српски народ добио своје место и на светој гори, које ће му вековима бити утеха и водиља, а нарочито у смутна времена ропства и муке управо ова презентација има сврху да посе- тиоца упозна са чудесним светом јединствене монашке установе чувене свете горе атонске на којој се налази и наш хиландар аутори презентације су, по свој прилици, уједно и поклоници ових светиња, те је тешко одупрети се њиховом покушају да пренесу барем делић оне атмос- фере и духа које су имали прилике да осете током прегледања посетилац има могућност да се окрепљује појањем светогорских монаха јер се репродукција звучног записа сама покреће по уласку на сајт атон, почеци монаштва на њему и битни историјски моменти приказани су сажето о сваком светогорском манастиру и скиту дати су кратак историјат, визуелна предства дела полуострва на коме се манастир налази, не мали број фотографија самог манастира и светиња, најчешће икона, које се у њима налазе презентација је веома корисна сваком поклоњења светињама намереном путнику (обратити пажњу на одељак савети за поклонике ), али је вредна и ради личног, елементарног општег образовања и у вери назидања опис сајта би свакако могао бити детаљнији, али би то посетиоцу ускратило прилику да га сам истражује топла препорука на интернету црква и савремене технологије 62 видовдан 3/2008 те(хн)ологија или о великој печурки да ли напросто технологија данас заузима место које је у средњем веку припадало теологији? ако је тако, шта је уопште значила и значи теологија, те шта, с обзиром на то, може данас да значи технологија? аутор: свештеник вукашин милићевић православни мисионар 63 упркос почетном оптимизму, веома ми је тешко да приступим писању текста на тему којом се бави нови број мисионара она је или предубока да би се њоме могао позабавити у једном кратком, полу-озбиљном тексту, или је пак у питању потпуно испразно наклапање; шта уопште значе та кандила и компјутери? зар истина може зависити од њиховог међусобног односа који је притом фунда- менталан и важан као однос аристотелове физике и веш машине? такође, нешто се не сећам да се нови завет бави сличним проблемима; заиста, поменута „књига“ чак ни не покушава да решава проблеме ван животног контекста конкретног човека међутим, показало се да се наша тема може веома лако изместити ван граница апстрактног контекста односа „теологије“ и „технологије“; ево пар примера: компјутери (рачунаљке) су стварчице које користимо како би што прецизније навели пројек- тил који ће уништити - пардон, апстраховати пар десетина, стотина, а, ако нам се посрећи, можда и хиљада поменутих конкретних међутим, исти гаx- ети нам свакога дана помажу и да спасемо понеки конкретни живот ако ствари поставимо у шири контекст теолошког промишљања технологије и науке, добијамо исту слику: не постоји нити једно технолошко достигнуће за које се може рећи да је зло; међутим, нема нити једнога које се не може злоупотребити узгред, поменули смо технологију и науку; приметимо да је философија (=наука), која је у средњем веку носила назив анцилла тхеологиае, данас у статусу анцилла сервае наука ни данас није слободна; она се развија у складу са захтевима технолошког развоја мада, као и у средњем веку, понешто се ућари са стране готово насумице прилазимо суштини проблема: да ли напросто технологија данас заузима место које је у средњем веку припадало теологији? ако је тако, шта је уопште значила и значи теологија, те шта, с обзиром на то, може данас да значи технологија? теологија је, на конкретном плану, наше познање богом и познање бога, то је љубав кој
... језик питаш се и одговор очекујеш наведено размишљање на неки начин одслика- ва ту једну велику дилему, једно велико искушење о смислу свега овога што радимо управо та диле- ма је у великој мери усмерила мој досадашњи људ- ски и стручни пут и дала ми снаге и енергије да у овоме што радим покушам да препознам нешто што има дубљи смисао и што треба да објасни да ли коришћењем и применом информационих технологија само опажамо истину или је и чинимо временом сам схватио шта је у мојој струци концепт који је стабилан и који на најекономичнији начин може да прати раст и развој сваког програма то су софтверски узори (патерни) бићу слободан да кажем да је свако ко схвата тај концепт на путу да постане савремени апологета логије без предрасуда тема броја отуђеност појединца у „светлу“ нових информационих технологија колико је потребно временских трептаја да би једна реч постала јасна и блиска ономе ко жели да схвати смисао дана који долазе? колико пута треба да се будимо да бисмо били пробуђени у светлу истине која се спушта нежно и непоновљиво у наше мисли? колико смо далеко од пута који не види само једну раван кретања, заборављени на ветрометини многих струја које носе тмину предрасуда новог доба које поједин- ца треба коначно да ослободи од његове суштине? читам по ко зна који пут нешто што већ знам, што покушавају да опишу на другачији начин говоре о новим циљевима, стратегијама и путе- вима којима ће људи новог информатичког доба ићи питам их где је човек у томе, где су нежне речи које свако очекује да чује када тешка време- на дођу, када све оно што сада ради постане старо и без вредности они немају одговор на то питање ја им кажем да ће одговор донети време које неће имати милости према онима који немају нова информатичка знања оствариш се без спокоја, угасиш се без сећања остаје само траг у облику неких чудних знакова које већ сутра нико неће разумети нити ће желети да зна шта је то и чему је то служило колико је, ако овако посматрамо, све рела- тивно и без смисла учиш и радиш на нечему што већ сутра неће имати никакву вредност данас вредиш, сутра си неко кога је прегазило време ко си ти уопште? неко ко мисли да је сло- бодан и да су му ту слободу остварености пок- лониле нове информационе технологије смешно ти си неко ко још није схватио где су планирале да га сместе, искра која тиња и којој неће дозволити да се разгори у свој лепоти плавичасте светлости нисам паметан шта да саветујем младе људе јер сам и ја заробљен глупостима које се провлаче кроз све нити световних димензија како могу да говорим о вредности онога што радим када је то нестално и пролазно како могу да спознам суштину када су окови тешки и хлад- ни како могу да будем привржен информа- ционим технологијама када ме оне отуђују од људи, од породице, од самога себе молим се господу да ми да снаге да схватим време које долази, да се саберем у мислима и да схватим пут којим требам(о) ићи с влајић, београд, 31032005 32 видовдан 3/2008 како оцењујете (садашњу) употребу информационих технологија од стране спц и да ли имате неке препоруке? - сматрам да нове информационе технологије - ако се користе за добро- бит људске заједнице - саме по себи нису нешто што на било који начин негира традиционалне вредности и ставове о суштинским питањима која се тичу односа бога и човека, тако да схватање и коришћење информа- ционих технологија од стране спц схватам као нешто очекивано и примерено добу у коме живимо владика атанасије је осамдесетих година прошлог века на једној триби- ни у београду рекао да религија пред- ставља способност човека да комуни- цира у свим димензијама и хоризон- тално и вертикално сматрам да информационе технологије припадају тој хоризонтали, која ни на који начин не негира вертикалу преко које са господом успостављамо сагласје које су шансе које информационе технологије пружају мисији цркве у наше доба? - информационе технологије су једно од могућих средстава које се могу, а и не морају користити у мисији наше цркве сведоци смо да многа свештена лица информационе технологије користе у циљу представљања наше православне вере у томе не видим ништа необично и ништа непримерено лично могу да посведочим да сам на интернету нашао аудио-записе предавања и писане материјале наших уважених епископа које са задовољством преслушавам и читам видим, дакле, практичну примену информационих технологија у мисији наше цркве мислим да се суштина коришћења информа- ционих технологија и било којих других средста- ва у служби човека своди на то да чинимо истину мислим да је мисија цркве управо у томе да нас учи како да чинимо истину, а људи ће кроз различите облике свога делања - ту видим и нас који се бавимо информационим технологијама - препознати како се то чини истина дубоко сам убеђен и сматрам да су православно учење и вера пут који ће просветлити многе који се сада - без жеље да проникну у садржај који прави видљиву истину - баве само опажањем те видљиве истине може да звучи прилично претенциозно, али мис- лим да ће препознавањем концепта чињења истине бити отворен пут ка новој науци која ће бити наука за науке - нешто што бисмо ми информатичари, који се бавимо генеричким концептима, назвали метанауком верујем да ћемо чињењем истине почети да живимо истину и да ћемо тада схватити шта је значила порука господа који се на синају јавио мојсију: ја сам онај који јесам пре неколико година сте били један од стручњака које је спц позвала на учешће на првом стручном симпосиону који се бавио проблематиком тоталног надзора друштва уз помоћ идентификационих технологија да ли сматрате да ће информациони стручњаци смоћи снаге да се (у будућности) одупру таквим православни мисионар 33 трендовима и како гледате на све актуелнија орвелијанска предвиђања? - @ивимо у времену у коме технологије - не само информационе - имају тенденцију да саме себи постану циљ или средство којим ће се директно погазити право човека на слободу сопствене личности не улази се у суштину потребе човека као духовног бића, већ се наглашавају вредности које су пролазне и које су по својој суштини веома плитке и (ис)празне бићу слободан да вам свој став представим једном својом песмом: причамо о форми живота у којој је пут одређен добротом и пажњом према свима, према речима према деци која тек треба да стасају причамо о времену у коме смо слушали далеке гласове о нама о чежњи којој не знам име о томе да не живим лепо и да нисам срећан деца мирно спавају, здрава су у миру нам пролазе дани сви имамо довољно за нормалан живот богат сам пажњом својих пријатеља сматрам да се покушајем утапања појединца у концепт потрошачког друштва жели створити човек који је безоблично биће код кога ће потребе увек бити веће од могућности и који ће духом бити припремљен да буде под сталним надзором друштва које ће задовољавати његове бесмислене потребе такав орвелијански човек није сабран и уравнотежен ни са собом ни са људима, и никада није задовољан својим животом он је непрекидно растројен у покушајима тражења нечега што је фикција и што (у суштини) нема никакву трајну вредност мислим да сваки човек - који је својом суштином слободан - неће дозволити да постане орвелијанско биће и неће дозволити да се над њим врши било шта - укључујући и примену иден- тификационих технологија - што ће нарушити слободу његовог избора који чини као једин- ствено и непоновљиво биће сматрам да је улога сваког човека - па и нас који се бавимо информа- ционим технологијама - да афирмише човека као слободну личност којој се на силу ништа не може наметнути имате ли неку поруку за средњошколце који читају наш часопис и које занимају информационе технологије? - слободно и без предрасуда учите и слободно и без предрасуда користите информационе технологије јер мислим да ће многи од вас поста- ти апологете овога доба не заборави све оно што желим да кажем, рећи ћу када се сунце насмеши и моја нада утоне у жељу коју баш сада желим теби рећи нестварно уморно добијам дане окорео у немиру који се тражи и понет мишљу да заувек будем и да заувек сањам оно што живим прича је далеко од мене и траје као да корачам стазама света прерушен у облак што путује дивљем утонуо у освит белога цвета надасве срећан са опет што се рађа са умором са смехом што се пољима креће и не тражим пуно само мало ветра који ће ме одвести до извора свега пусти ме да будем своје сенке патња пусти ме да се далеко досегнем поучен лепим што траје и што се буди на освит нечега што личи на себе да то је појам за век, за век што следи за тајне које откривам опет уморан опет загрејан да пловим у себи можда је то дубина нечега, не знам ни сам патње усуда за нешто што треба бити освешћен ветром у нади што гори лепотом што плени и не засењује душу лепотом која гори а не сагорева ма ко си ти ако име своје лако дајеш ако пушташ да траг светла нестане о теби остани са собом и не плаши се дана који ће морати једном да се деси не заборави и не мисли да је далеко када је оно увек ту, када покушају узети моју душу, моје косово моју душу, моје косово с влајић, београд, 230108 34 видовдан 3/2008 аутор: ђакон андреј савићевић своју хришћанску мисију богољуб је започео пре тридесетак година, од дана свог рођења: од последица примене тадашњих, недово- љно усавршених инкубатора, он је још као новоро- ђенче примио на себе крст телесне болести - цере- бралне парализе све од тада овај млади човек жи- вотом сведочи како се сила божија у немоћи пока- зује савршеном богољуб скромно каже само: служим господу де- лећи са другима оне дарове које сам од wега при- мио иза ове реченице крије се један ретко виђен подвиг у надилажењу људских слабости и задоби- јању благодати божије богољуб је свој телесни недостатак прихватио као ???жалац у тело???, налик апостолу павлу qуде који покушају да га сажаљевају просто разоружа задивљујући их својом животном енергичношћу и полетом академским усавршавањем у области бо- гословских наука богољуб стиче нова сазнања и каже да ће тај процес трајати целога живота - мимо званичне стручне спреме @ивотну проповед јеванђеља започео је од сво- јих најближих, од своје породице поучивши нај- пре своје ближње да од традиционално поштују- ћих православних хришћана прихвате да живе ак- тивним литургијским животом, оправдао је, зауз- врат, управо призвук традиције у презимену своје породице поповића, из које је - све до пре педесе- так година - потекло много свештенослужитеља богољуб се - узрастајући и сам у духу и познавању своје вере - обра- ћао и људима са хришћанским интересо- вањем за добро и спасење људских душа који су чинили његово шире окружење сада међу људима којима је подобан по телесној слабости често ми- сионари са циљем да и они пронађу своје место у светотајинском животу цркве, те да открију и умноже таланте који су им од бога поверени расудивши о томе шта све из времена и света у коме живи може да употреби у славу имена бо- жијег, богољуб интензивно почиње да користи компјутер и упознаје и токове светске компју- терске мреже - интернета са гледишта хришћанске етике, мислим да је интернет једна „адиафора”, појава која сама по себи није нити добра нити лоша, већ морални квалитет интернета у потпуности зависи од начина на који га човек употребљава да ли ће употреба интернета за свакога појединца бити корисна или погубна, то потпуно зави- си само од човекове слободне воље а сло- бода избора је свим људима неодузимљиви дар од господа препознат у свом црквеном окружењу као неко ко се разуме у компјутере, од све- штеника је добијао различита послушања било као учесник било као једини извр- шилац израде интернет-презентација, сјај силе божје у православни мисионар 35 тема броја дописа, плаката, црквених листића, књига, итд, о чему - ради задобијања плате на небу - избегава да говори детаљније мисионарење путем интернета започео је прилично ревносно, безрезервно желећи да сваком с оне стране жице помогне у расуђивањима на тему православне духовно- сти како људи из различитих побуда износе своје мишљење у јавност, и овде је свака до- бра намера морала да се остварује у оној ме- ри која неће повредити ничију слободну вољу и мишљење, али која ће изнети на виде- ло истину православља удруживши снаге са још неколико истоверне браће, богољуб ду- го учествује на форумима са религиозном тематиком бранећи истине вере од залуд- них напада разних секташа, богобораца, а побожно усмеравајући оне који су до тада били неупућени у сопствену православну веру један од горећих проблема био је тај што нигде на интернету није био постављен текст светог писма или барем новог заве- та, који је одобрен од стране спц с друге стране, од стране разних секти нуђен је бесплатно не само текст светог писма, већ и програм за његово претраживање сек- ташки преводи светог писма увек су про- блематични за коришћење јер је текст углавном мењан да би био у складу са веровањем секте уз групу братије имао сам много апологетско- полемичких расправа са онима који нису право- славно мислећи људи, а у то време наш циљ је пре свега био да учинимо доступним на интернету канонски текст светога писма онако како га је сачувала и нама предала наша света црква с божјом помоћи, циљ је постигнут двојако: по- менута братија је у електронски облик пренела текст новог завета и почела да га дистрибуира пре- ко интернета, а неколико месеци касније изашао је и званични мултимедијални диск свето писмо у издању светог архијерејског синода спц убрзо је почело да се ради и на пребацивању других душе- корисних текстова у свему томе имали смо мање или више успеха, али смо се и на овом пољу рада уверили да је заи- ста жетве много, а посленика мало на интернету је полемику заменило позитивно мисионарење - тражење заједничких духовних тежњи и веза са људима који су заинтересовани за духовно узрастање, као и њихово упућивање у све- толитургијску праксу цркве, где то узрастање једи- но и може да се остварује са многима од тих људи постао сам близак и данас сам са њима заједно у свакој животној при- лици када је тако богу угодно и то не само посред- ством интернета, него и заједништвом лицем у лице а када смо физички далеко, онда ми интер- немоћи људској 36 видовдан 3/2008 нет помогне да превалим ту раздаљину и духовно ми на- докнади њихово одсуство богољуб примећује да је различит сте- пен коришћења интернета (и компјутерских технологија уопште) од стране клирика српске цркве, а посебно када се упореди коришћење у србији у односу на расејање могуће је да је то због већих пространстава и мање парохијана кад је реч о расејању, где интернет донекле може да ублажи ефекат физичке даљине пастира од своје пастве свештенство у србији се по овом питању више ослања на лаике при својим храмовима овде се отвара и питање коначних могућности интернета или било каквог другог у будућности сајбер-повезивања људи који су иначе физички далеко могу ли интернет и друга теле-медијска повезивања да постану одговарајућа замена за су- срет лицем у лице? може ли сајбер повезивање да замени физички контакт? ова питања се тичу једне велике тајне побожно- сти наше вере, а то је тајна оваплоћења сина бож- јег наиме, бог није само пружио некакав линк до земље да би се преко њега људи конектовали на небеса; он је сам сишао на земљу и трајно сједи- нио у својој личности људску и божанску природу ставши тако близу све твари и близу сваког од нас богочовек исус христос лично је ходио земљом, доживљавао и искусио све као сваки други човек - осим греха - при- мивши на себе мучење и крсну смрт и васкрснувши у истом телу у коме је био положен у гроб вазнео се на небо у телу и доћи ће опет лично - без по- средника - да оконча ово време искупљења за све време од вазнесења до свог другог доласка, господ наш исус христос даје нам светим причешћем своје тело и крв на свакој светој литургији поста- јући нам ближи него ми себи самима ово би у нај- краћем био одговор на питање граница интерне- та у заједничарењу људи за све остале нивое и ду- бине комуникације између људи интернет остаје једно врло захвално средство као препоруку за благочестиво коришћење ин- тернета и других мисионарских средстава, дода- ћемо још једну богољубову мисао: пазите да не дајете светиње псима, нити да бацате бисере православни мисионар 37 пред свиње трудите се да све што чините на интернету оставља о на- ма добро сведочанство и пред онима који су ван цркве будите мудри као змије и безазлени као го- лубови нека ваши поступци буду благи, а докази нека буду јаки као препоруку за благочестиво коришћење интернета и других мисионарских средстава, додаћемо још једну богољубову мисао: пазите да не дајете светиње псима, нити да бацате бисере пред свиње трудите се да све што чините на интернету оставља о нама добро сведочанство и пред онима који су ван цркве будите мудри као змије и безазлени као голубови 38 видовдан 3/2008 р адећи у народној библиотеци србије схватио сам да наше црквено библиотекарство заоста- је не толико у технолошком напретку, колико у стручно-образованом оспособљавању кадрова компјутери увек могу да се купе, али знање неко мора да вам пренесе институција где заиста може да се стекне знање из области библиотекарства јесте народна библиотека србије са својим високообразованим стручњацима који своје знање не крију о савременом црквеном библиотекарству у србији можемо говорити од момента када је народна библиотека србије расписала конкурс за теолога који би радио на каталогизацији и класи- фикацији теолошких књига оног тренутка када сам почео да радим у народној библиотеци србије за цркву је отворен простор за мисион- арење када сам почео да радим, још увек нисам био рукоположен у чин ђакона, тако да већина запослених у библиотеци није ни знала шта сам по образовању у међувремену сам рукоположен, што је за многе било изненађење пошто на посао долазим у мантији радим у одељењу монографских публикација у њему се каталогизирају и класификују књиге чије електронске записе преузимају све остале биб- лиотеке у србији то место изискује потребно знање из библиотекарства, које нисам имао уз добро организоване семинаре, предавања и пола- гања стручног испита у потпуности сам оспособљен да обављам посао библиотекара потреба за теологом се јавила пошто се у правилнику и приручнику за израдбу абецедних каталога дио 1, одреднице и редалице налазе три члана (131, 132 и 133) у којима су обрађене једин- ствене одреднице и њихове опште упутнице за неусвојене облике имена црквених досто- јанственика, чланова црквених редова и светаца оно што недостаје у овим члановима је то што нема довољно примера за имена црквених лица и светитеља из области православног хришћанства не сматрам да је аутор приручника то намерно изоставио јер у периоду када је приручник написан црквено православно издаваштово није било развијено припао ми је тај веома озбиљан посао, али постојећа правила за израду једин- ствених одредница нисам преправио, већ сам их допунио примерима имена аутора која су се у међувремену појавила на крају сам све примере јединствених одредница и њихове опште упут- нице за неусвојене облике мапирао у нормативни запис нормативни запис се израђује када је потребна упутница за име јер у библиографским записима или изворима података постоје различита имена или облици имена, различити елементи имена, дела једног аутора се воде под две одреднице, постоји ранији и каснији облик имена име аутора у опису може бити пред- стављено у два облика: у нормираном облику и у облику у коме се појављује на документу када се ови облици разликују, они се налазе у различитим пољима у библиографском опису (исбд - међународни стандард за библиографски опис) или у формату за машински читљиву катало- гизацију унимарц избор једног имена као нормираног и означавање неусвојених облика често је све што је потребно за контролу, али пошто имена црквених аутора углавном нису индивидуализована, решење сам нашао у англоамеричким каталошким правилима која се углавном базирају на додавању квалификатора као што су занимање, титула или начин ословљавања, положај у струци или служби једнакост између варијантних и нормираних облика имена традиционално се успоставља помоћу упутнице види (<), која са варијантног православље и саврем у србији - лични осврт аутор: ђакон ненад идризовић православни мисионар 39 упућује на нормирано име то све можемо видети из два примера како би свима било разумљиво о чему причам: 1 подручје: павле, српски патријарх 3 подручје: стојчеви], павле павле, београдско-карловачки архиепископ павле, рашко-призренски епископ павле, владика 1 подручје: попови], јустин 3 подручје: јустин ]елијски јустин, архимандрит треба рећи да савремено библиотекарство у корак прати савремену технологију, тако да онај ко жели да буде добар библиотекар мора да бити и солидан познавалац рачунарског софтвера најважније је да је народна библиотека србије (као државна институција) отворена за сарадњу са црквом, на којој је да одговори на ту добру вољу управници црквених библиотека и њихови библиотекари би заиста требало да дођу у народну библиотеку србије и затраже помоћ за стварање савременог црквеног библиотекарста- ва ми из цркве треба да будемо отворени по питању сарадње која ће, оствари ли се, бити помак напред - црквени библиотекари ће својим искуством допринети савременом биб- лиотекарству, а библиотекарству ће бити враћено веома значајно место које му је у историји цркве одувек припадало ено библиотекарство тема броја 40 видовдан 3/2008 доступност рачунара великом броју људи довела је до тога да почну да се употребљавају за ствари које нису биле првенствена намена њихових пројектаната чак би се могло рећи да индустрија забаве (читај: компјутерске игрице) данас одређује напредовање технологије захтевније игрице траже брже рачунаре индустрија забавног софтвера предњачи у односу на филмску [та то практично заначи? са визуелне перцепције прешли смо на интеракцију - постали смо учесници виртуелног света од почетака игара које се играју у првом лицу у такозваном 3д 4д окружењу (wолфенстеин 3д, доом серијал) графичке могућности су веома напредовале данас постоје ситуације када је веома тешко утврдити да ли је слика вештачки генер- исана или је то фотографија стварног света овде треба истаћи да у овој групи игара преовлађују оне које за тематику имају насиље (рат, мисије у којима је циљ убити све што се помера), као и оне игрице са веома израженом демоноликошћу ликова - што је случај у поменутој игри доом једном православном хришћанину никако не може да прија количина негативне енергије којом обилују те ратничко-мисијске и демонолике игрице иако многи кажу да их управо такве игрице ослобађају од свакодневног стреса, посто- ји велики број случајева у којима су игрице овог типа проузроковале раздражљивост и неизбежно стварање зависности зависност о игрању је постала класификована болест која се по тежини мери са коцкарском зависношћу и сматра се веома озбиљном: дешава се да млади попуштају у школи, губе године приликом студирања поред ових такозваних сингле плаyер, поз- абавићемо се и оним играма које називају мморпг (мулти плаyер онлине роле плаyинг гамес) то су игрице у којима играчи из различитих земаља, чак континената, деле виртелни простор и заједно убијају змајеве (виртуелни светови норратх и азеротх) овде нису најбитнији змајеви и непријатељи који се убијају (опет убијање), већ односи који се успостављају између играча qуди једноставно имају потребу за комуникаци- јом, а софтвер им то омогућује да ово има озбиљне последице и у стварном свету, може нам потврдити податак да је трговина виртуелним магичним предметима преко интеренет-сајта ебаy према- шила једну милијарду долара ако виртуелна ствар може да се прода за реални новац (а новац је ком- понента и једно од мерила стварности), да ли је онда виртуелно реално или не? [та рећи о виртуелном свету сецонд лифе (други живот) - ако не првом, онда најпознатијем виртуелном свету који је покушај стварања једне социјалне структуре која даје могућност свакоме (ко има рачунар, солидно је информатички обра- зован и користи енглески) да живи онако како је одувек желео и да проба оно што у стварности никада није могао ако не успе, ником ништа следи ресет и стартује поново виртуелна реинкарнација или онај ко се уплео, засигурно троши све своје сло- бодно време, а могуће и онај део времена који је предвиђен за рад, учење, да не спомињемо молитву потребно је указати на још неколико проблема који наизглед не спадају у област виртуелне реал- ности, а које иницирају форуми, блогови, мy спаце, фацебоок и све оно што везује човека за рачунар и уплиће у једну паралелну форму живљења као што је лепо приметио учесник једног православног форума: ми овде виртуелна (не)реалност аутор: александар савић тема броја природно, а није од природе лажа, а паралажа личи, а није где је граница? машта или стварност? да ли заиста постоји опасност замене идентитета и поистовећивања са измишљеним ликовима из виртуелне реалности (виртуал реалитy вр)? расправљамо о мерењу времена, а напољу је сунчан дан и у парку секташи раде свој посао и несвесно се постаје роб нечега што није баш лако описати и рећи шта заправо јесте форум - место где се размањују мишљења на одређену тему са другим учесницима - форумашима; блог - интернет дневник (најприближнији опис); мy спаце - једна од интернет-заједница у којој се људи групишу у односу на заједничке теме које их привлаче и размењују мишљења из ових појашњења термина видимо да је заједничка потреба да људи буду у заједници, да размењују мишљење пред православног хришћанина који је позван да увек мисионари поставља се задатак да сведочи и у овом виртуелном свету како? свакако - речју но, то сигурно није довољно оно што је потреб- но је увек позивати људе: дођи и види позив који је натанаил упутио своме брату важи и у овом случају једина заједница коју ми заиста можемо ставити као противтежу овим виртуелним и која ће да превагне јесте литургијско сабрање како се поставити према овим феноменима? рекло би се да треба бити изричит и имати јасан став јер већина игрица, осим што драстично одуз- има време, може бити штетна како за душу, тако и за тело (нарочито код деце) са друге стране, треба бити обазрив и не одбацивати као а приори лоше све што нам је непознато у том погледу постоји прегршт озбиљних студија које се баве темама као што су: пренос знања у вр као нови изазов, лечење неких психичких поремећаја у вр, утицај вр на стваран свет у позитивном смислу - што је потреб- но узети у обзир у позитивном смислу и, на крају, треба имати на уму речи апостола павла: све ми је дато али ми није све на корист 42 видовдан 3/2008 г рад јерусалим лежи у централним јудејским брдима на 770 метара надморске висине у сво- јој културној и политичкој историји одбијао је да се угледа на запад и колоније на обали медитерана, њихову процветалу књижевност и материјалну кул- туру одувек је био окренут пустињи која почиње одмах иза скопуса и маслинове горе - два суседна брда која гледају на град с истока - и спушта се према голим обалама и горким водама мртвог мора на само тридесетак километара од града, али дубоко доле - 1200 метара ниже - на најнижој тачки света јерусалим има више од стотину имена wегово име се први пут јавља на једној од мистериозних плочица ебле које су нађене у сирији северно од алепа верује се да су старе пет хиљада година град се у библији први пут помиње као салим речи су у старозаветном јеврејском писане без означавања вокала, тако да имамо забележен троконсонантски корен његовог имена дат у низу: [ (шин) + л (ламед) + м (мим), што при вокализацији [алем значи савршенство или свеобухватност, а при вокализацији [алом значи мир мало је градова који на човека могу деловати на исти начин као јерусалим зидине његовог старог града опасују простор на којем је зачета читава данашња јеврејска, хришћанска и муслиманска цивилизација отхранио је религије половине данашњег човечанства историјска магла јерусалима у којој наилазимо на запажен број освајања, превирања и разарања почиње да се разилази давидовим освајањем града, који га је претворио у своју престоницу давид и соломон ако се било које доба може узети као златно, а везује се за овај град, онда је то свакако период уза- стопних владавина давида и његовог сина соломона јерусалим никада није имао заједничку култур- ну или социјалну основу и зато никада није развио посебан стил градње соломон се, да би оставио иза себе запажену грађевину која ће подсећати на период његове владавине, одлучује на амбициозни градитељски подухват изградње храма у јерусалиму из либана је испоручена кедровина и послати су вешти радници за помоћ на изградњи највишег достигнућа соломонове владавине - светог храма храм је подигнут и слављење бога је трајно повезано са политичком престоницом на соломоновом двору је било вре- мена за културу и лепоту, а његова је мудрост град који има виш јерусалим - сведок аутор: данијела деспотовић постојала је нада да ће јерусалим после повратка јевреја из вавилонског ропства постати свети град и центар краљевства када се то није испунило у потпуности, мисао о јерусалиму као обновљеном светом граду пренесена је на крај времена и свети град је постао небески град православни мисионар 43 постала легендарна у средишту храма се налази- ла мала просторија, светилиште, у коју је постављен ковчег савеза (он је садржао камене таблице које је мојсије донео са синаја) и у ту одају је једном годишње на одређени празник смео да уђе само првосвештеник после соломонове смрти брзо је дошло до националне поделе десет племена се побунило про- тив соломоновог наследника, сина ровоама, који од оца није наследио способност управљања људима побуњеничка племена су створила нову државу, док је јерусалим остао главни град окрњене државе јудеје успостављањем јерусалимске монархије рас- пало се верско јединство старог племенског савеза завађене државе су међусобно ратовале током педесет година, а потом је закључен мир уследио је период напретка за оба краљевства опсада такав начин живота је завршен када је асирска војска освојила северну државу израел, одвела њене становнике у ропство, а уместо њих населила земљу новим живљем међутим, јудејски краљ језекија је асирцима био веома опасан про- тивник свестан опасности, он је на време почео да учвршћује град и обезбеђује залихе воде асирска војска је опсела град, али није успела да га освоји јерусалим је од тада у миру провео један век, али је на крају пао пред вавилонским царем навуходоносором после опсаде града која је тра- јала више од две године град и храм су разрушени, а већина становника одведена у вавилон овај догађај је узроковао настајање једног од библијских псалама (137): на водама вавилонским сјеђасмо и плакасмо опомињући се сиона ако заб- оравим тебе, јерусалиме, нека ме заборави десни- ца моја педест година после пада јерусалима, 539 л г п н е, пао је вавилон персијски цар кир је у налету збрисао вавилонску моћ и народе ослободио јарма екбатанским едиктом из 538 л г п н е допустио је јеврејима да се врате у јерусалим и поново саграде храм многи се нису вратили јер су већ били пустили корене у вавилону, али су помогли онима који су хтели да обнове јерусалим прву групу повратника предводио је зорувавељ, унук краља јоахина изградња новог, нешто скромнијег храма завршена је 515 л г п не, али је град још увек био у жалосном стању ожиљци ропства и опсаде су били видљиви са свих страна постојала је нада да ће јерусалим после повратка јевреја из вавилонског ропства постати свети град и центар краљевства када се то није испунило у потпуности, мисао о јерусалиму као обновљеном светом граду пренесена је на крај времена и свети град је постао небески град на крају времена у којем правцу је наставио овај разрушени град? како се наставио живот у јерусалиму? да ли је нада у боље сутра остварена? одговоре на ова и остала бројна питања сазнаћемо у наредном броју наставиће се е од стотину имена векова (први део) света земља 44 видовдан 3/2008 н ајзначајнији богослов и црквени писац с краја xиии и почетка xив века јесте теодосије хиландарац поред богословске виртуозности, он је поседовао и карактеристичан списатељски тале- нат који је искористио на прави начин, о чему гов- оре број и квалитет његових дела ни о теодосију, као ни о већини средњовековних писаца, нема сачуваних потпуних биографских података, него их сазнајемо само посредно, и то на основу личног сведочења о теодосијевом животу и делатности се, упркос недостатку прецизних пер- соналних детаља, подоста зна научници се споре око питања да ли су теодор граматик и теодосије хиландарац два различита лика и међу добрим познаваоцима средњовековне књижевности пос- тоје заступници мишљења да није у питању исто лице ми, међутим, заступамо супротан став по налогу доментијана, негде између 1262 и 1263 л г у хиландарском пиргу преображења, потом у солуну и једном хиландарском метоху преписује чувени [естоднев јована егзарха монаши се убрзо по завршетку рада на [естодневу - негде око 1265 л г пред крај xиии века - по узору на свог учитеља и духовника доментијана - пише @итије св саве почетком наредног столећа неко време борави у србији где се сусреће са великим светите- љским ликом - петром коришким - чији ће живот описати око 1310 л г у исто време саставља и службу св симеону, а потом и службу св сави и службу петру коришком теодосијевом корпусу химнографских дела припадају и: заједнички канон христу и симеону и сави; два заједничка канона симеону и сави, један на осам гласова и други четвртог гласа написао је и једну похвалу симеону и сави теодосије је - са два житија, три службе, три канона и једном похвалом - постао најплоднији српски средњовековни писац, а његово @итије св саве једно од најчитанијих дела у тадашњој србији велика читаност теодосијевих дела, а посебно поменутог @итија, почива на стилу, једноставном речнику и умећу обраде биографских података теодосије пише за обичног човека доментијан је, на пример, светог саву описивао у категоријама надсветовног (метафизичког), дубоко агиолошког и, на концу, космополитског, док је теодосије о њему говорио као о неком нарочитом човеку који је ту, који живи у нашем непосредном окружењу, а тај нарочити човек је србин теодосије посебно истиче другу, националну сферу деловања прота- гонисте свога списа, што са доментијаном није случај примера има много, али ћемо се зауставити овде уз констатацију да су савремени зналци наше средњовековне књижевности трезв- еним ишчитавањем дела теодосија хиландарца закључили да је он не само најплоднији, него и најсвестранији и највећи средњовековни српски писац, а ми дода- јемо и теолог аутор: благоје пантелић теодосије хиландарац православни мисионар 45 богословље теодосија хиландарца централна тема теодосијевог богословља је богопозање, што је и очекивано јер од њега зависи само обожење човека св ап јован, наглашавајући везу (бого)познања и обожења, наводи: знамо да када се открије, бићемо слични wему, јер ћемо га видети као што јесте (1 јов 3, 2) бог је, по својој суштини, апсолутно оностран (трансцендентан) и, као такав, недоступан људском сазнању он се, међутим, путем благодатних енергија откри- ва човеку и омогућава му да га делимично позна и о wему проговори, тј богословствује предуслов за виђење бога - по богословском искуству теодосија хиландарца и читавог библијско-отачког предања - јесте врлински живот, који подразумева непрестану борбу против греха који, пак, води отуђењу од бога, односно онеспособљује човека да спозна бога врлина (добродетељ), као предуслов опита виђења бога, јесте и критеријум човечности, односно светости теодосије је веома радикалан када је реч о - за човека спасоносној - врлини, односно погубности страсти и греха као њиховог ефекта једном приликом теодосије је оштро записао: боља је смрт, него живот са страстима овакав став ћемо разумети само са свешћу да нас упражњавање врлина узводи у божански живот и тако омогућује и виђење бога и обожење човек то, наравно, не може постићи сопственим снага- ма потребно је да бог путем благодати призове човека, а да он одговори добродетељним живо- светли ликови историје спц - живот и богословље света гора, детаљ 46 видовдан 3/2008 размотримо проблеме мисије аутокефалних цркава у првим вековима хришћанства узима- јући у обзир тему којом се бавимо нова животна наука је морала бити приближена онима којима је била намењена свети апостоли су веома водили рачуна о томе коме проповедају јеванђеоску истину уважавајући богату културолошку шареницу ондашњег историјског амбијента долазили су у додир и са простим и необразова- ним народима, али и са народима који су имали развијену и философију, развијену науку и друге дисциплине христова наука је свима објашњавана на њима разумљивом језику након спаситељевих подучавања у параболама и причама без комликованог речника, св апостоли и рани оци цркве пишу списе у којима и те како користе терминологију учених грка на овај начин настају и прве апологије - дела у којима се академским речником брани учење хришћанске вере на историјску сцену у четвртом веку ступају веома учени оци грчког културног наслеђа који јелинима до детаља разјашњавају постулате хришћанства замке националног ограничавања јеванђеоске проповеди мисија јелинских, источних епархија већ од дру- гог века долази у додир са народима које (данас) називамо варварским говоримо, дакле, о оним етничким заједницама које још увек нису имале ни писмо, а камоли уметност и науку какву су поз- навали ондашњи грци јелинске епархије посте- пено христијанизују такве народе долази до кул- турног препорода хришћанство постаје генера- тор обликовања просвећеног народног лика сами проповедници, међутим, бивају увучени у проблем поред основне - а то је евангелизација народа - мисија цркве све више добија још једну аутор: јован бабић изазови том као услови за виђење и општење са божанском благодаћу - која се у мистичком искуству ортодоксних подвижника обично ман- ифестује као светлост - јесу призив бога и одгов- ор човеков, што значи сарадња човека са богом у својим списма теодосије учи да је боговиђење, односно богопознање темељ свега по његовом мишљењу начелно постоје три врсте сазнања: чулно, умно и богопознање чулно сазнање теодосије назначава као празно, дакле негативно, зло умно сазнање усмерава духовне силе човека ка богу треће, последње и најузвишеније сазнање јесте богопознање (боговиђење) у процесу сазнавања бога окри- лаћени ум, како бележи хиландарски подвиж- ник, крилима добродетељи узлеће на висну саз- нања бога и умом посматра вечна блага циљ подвижништва циљ подвижничког и уопште људског живота јесте боговиђење, којим учествујемо у божанском животу и обезбеђујемо себи вечно постојање; пре- вазилазимо садашњи живот чији се прогрес завршава смрћу теодосије хиландарац - описујући и славећи животе оних који су то постигли, као и сопственим животом - и човеку xxи века скреће пажњу на систем вредности који гарантује извесну перспективу, а коју тај савремени човек својом незаинтересованошћу непрестано разара теодосије упозорова да је оно празно - иако лепо и интересантно - заправо разарајуће, бесциљно, али се не зауставља на критици теодосије даје решење кроз описе живота нарочитих људи који су живели ту, међу нама, у условима у којима и ми живимо, али који су својим животом оваплотили један аутентичан, истински, хриш- ћански систем вредности православни мисионар 47 улогу [ирење националног и културног домета већинског народа који чини аутокефалну црквену заједницу (у конкретном случају то су грци) по важности лагано сустиже мисију проповеди јеванђеља ово поприма озбиљније размере нарочито од када се развило моћно царство са босфора - византија цркви се намеће и улога стожера државе није спорно да црква буде стожер државе, али то никако не сме да потисне оно основно што би црква требало да чини услед оваквог усмерења мисије међу некрштеним народима, пројављује се тежња да се народ истовремено и христијанизује али и јели- низује, што није ништа ново јер је таквих тежњи код великих империја било и пре појаве хришћанства доба византијске империје је значајно због тога што је црква незаобилазни фак- тор ширења поменутих тежњи велике империје долазимо до ситуација у којима се богослужења врше на народу неразумљивом језику литература се споро преводи на језике христијанизованих народа храмови се ките заставама и симболима империје код припадника других народа ово изазива, збуњеност, а често и отпор другим речима, основна мисија цркве трпи велику штету због погрешно устројене помоћне њене улоге - улоге чувања и неговања народне ризнице савремено доба и стари проблеми исти проблеми нису мимоишли ни каснија раз- добља великих царевина, за шта постоји много примера аутокефалне цркве српског, бугарског и, нарочито, руског царства су се суочавале са сличним проблемима навешћемо још један упечатљив пример који на историјској сцени такође није био ништа ново грузијска црква је још у првим вековима добила аутокефалност имала је своје представнике још на првом васељенском сабору много векова касније грузија потпада под власт руске царевине грузијска црква губи аутокефалност - постаје егзархат иде се и корак даље потискује се грузијс- ки језик као народни, а у богослужењима се све више користи руски језик намеће се питање како је мисија цркве да објављује царство божије могла имати успеха у оваквим околностима колико је дивна духовна ризница руског православља била спречена да посеје плодове на пољу душа људи тога народа! данас више немамо империје које користе цркву на начин описан примером са изузетком грчке, све државе са већинским православним живљем су одвојене од цркве у свим тим земљама мање-више постоји сарадња државе и цркве проблем места помоћне улоге цркве да чува народни идентитет и наслеђе мисији и даље задаје главобоље још увек није пронађена права мера вршења овакве функције од стране цркве поједини људи и дан данас свеукупну мисију цркве своде на улогу чувања националног црква тако постаје роб нацији уместо да нација црквом доживљава свој прео- бражај и узрастање које би јој омогућило да учествује у вечном животу царства божијег, она неприродно постаје водич цркве коју спутава и ограничава у њеним богом даним делатностима у оваквој ситуацији говоримо о етнофилетизму, појму који означава напред речено црква себи не сме дозволити да било ко или било шта спутава њену основну мисију када се то дешава, напушта се наслеђе господа христа који је послао апостоле у свет да тај свет освајају за царство небеско са друге стране, црква има и улогу давања духовне хране свакој нацији чији припадници највећим делом изграђују њено тело сликовито речено, наша, српска црква јесте српс- ка и то треба и да остане док је припадници нашег народа највећим делом конституишу, али је пре свега црква (христова) православље и родољубље етнофилетизма 48 видовдан 3/2008 аутор: вишња ]ирић православни мисионар 49 клуб у граду гласна музика младић и девојка играју - како се зовеш? - марија - супер, ја сам павле - ок - јеси ли на фаце-у? - јесам марија м - супер видимо се овако, отприлике, тече свакодневна кому- никација међу онима који се упознају или који се познају или онима који се дуго нису видели време у коме нам је дато да живимо ствара ген- ерације које као своје главно обележје носе брз- ину, „инстант“ односе, кратке разговоре и површност у изразу то је време информационе власти и културе мас-медија, али у том таквом времену позвани су да живе и они који се осећају хришћанима, који сведоче свевремену истину и @ивот често се говори о православљу у 21 веку, а при том се мисли и на ово време које ми живимо, али можда више на православни пут и поглед на свет у неком будућем тренутку који треба да ство- римо у било које време, у било каквом окружењу, један од најбитнијих облика деловања православне омладине мора бити рад са младима да ли сматрамо да треба и даље живети у полуотвореним и полузатворен- им парохијским заједницама са мање-више истим људима и често без сагледавања онога што се дешава изван тог света? или смо спремни да направимо искорак и ухватимо корак са вре- меном, изађемо у свет и учинимо своју веру делатном?! мислим да у другом питању лежи и одговор на том темељу настао је покрет за @ивот, као једини пројекат у србији који се бави врло обухватно проблемом пада наталитета, посматрајући узроке и последице одређеног начина живота и покушавајући да разговара на ту тему са младим људима једини начин на који ми данас можемо кому- ницирати са младима јесте ако им говоримо њима разумљивим језиком без лажног морали- сања говорити о оним стварима које нас се свих тичу, без предрасуда одговарати на нама можда најнеугоднија питања - једноставно пружити руке ка онима који од нас чекају на одговор и разговарати, не говорити - то значи бити на истом путу са њима како се приближити духу времена, а остати на правом путу? како прићи омладини, показати им вредности живота, а не упасти у замку неутемељене теоретске расправе? „íåœ àãå“ и разговор! одговори изазову! хришћански брак и породица једини начин на који ми данас можемо комуницирати са младима јесте ако им говоримо њима разумљивим језиком без лажног моралисања говорити о оним стварима које нас се свих тичу, без предрасуда одговарати на нама можда најнеугоднија питања 50 видовдан 3/2008 укратко, како своје православно и литургијско знање и искуство превести у вид комуникације карактеристичан секуларном друштву? и да ли је то решење? полазна тачка, а истовремено и циљ требало би да нам буде слобода личности схваћена из православног угла она подразумева свест о добром и лошем путу и одлучивање на основу тог познавања са друге стране ове категорије се не могу схватити дословно на пример: ако се бавимо тематиком покрета за @ивот који је одговор модерном сексуалном образовању у школама и имамо свест о броју младих људи који улазе у предбрачне односе веома рано ми можемо похвалити као нешто добро и корисно оне који желе да иду путем уздржања од телесних односа пре брака и то је подстицајно међутим не смемо осудити оне који тако не чине највише што можемо да учинимо јесте да им покажемо до каквих све последица може да доведе такво понашање и по њихово здравље, али и по потенцијални живот настао из тог односа али када се говори о уздржању вољност је моменат од кључног значаја постоји једна врло интересантна парабола о цару јулијану одступнику и св григорију богослову из књиге која се тиче упра- во проблема бога и душе у 21 веку и тако се и зове дакле, „цар је системом закона и казни приморавао хришћане на аскетски максимал- изам, али св григорије богослов га је због тога укорио речима: примораваш хришћане да се држе на самом врху врлина - како не разумеш да је једно прописано као неопходно у нашем закону и непридржавање тога доводи у опас- ност, док се друго не тражи као неопходно него је препуштено слободној вољи, тако да они који се тога придржавају добијају част и награду, а они који се не држе не излажу се никаквој опасности јасно је из овога да би најбоље било када би сви могли да достигну највиши степен врлине, али по томе се и разликује божанско од људског као што није достојно похвале све што не заслужује казну тако важи и обрнуто ако се уздржање не практикује као следовање савета цркве већ под притиском, онда оно јесте служење идолу власти, изазива неуравно- теженост осећања и по чему је онда боље од другачијег пута?“ овако схваћена слобода и вољност јесу полазиште из кога можемо дати одговоре савре- меном друштву наш циљ онда није пуко спречавање лоших појава у друштву, већ жеља да понудимо другачији систем вредности и могућност да се створи простор деловања из кога ми можемо да обавестимо младе о светињи живота - лепоти детета пре рођења, чињеница- ма о настанку и развоју људског живота, али и о истинама о контрацепцији и очувању репродук- тивног здравља из досадашњег искуства у раду са младима показало се да је то прави начин приласка овом проблему млад човек је највећи трагалац за љубављу и лепотом и зато је афирмација увек испред критике ако је тема борба за смањење броја вештачких прекида трудноће, онда је примар- на прича о лепоти нерођеног детета ако гово- римо о контрацепцији циљ је да се разбије систем полуистина којима су затрпани млади, да им се каже како та контрацептивна средства заиста делују, да су у највећем броју и рана абортивна средства и да често испуњавају ту функцију, а да тога нисмо ни свесни само тада борба са њима подразумева и свест да заиста желимо да заштитимо оне које волимо, а да то није баш могуће употребом вештачких кон- трацептива презентација заснована на научно утемељеним чињеницама и живопис- ним сликама, став који је афирмишући и прит- ом се позива на слободу личности буде велику пажњу и јачају могућност прихватања вред- ности до којих нам је стало - на првом месту поштовања људског живота без изузетка искреност са којом ћемо прићи решавању проблема који нас се тичу одредиће меру нашег успеха борба је плодотворнија и њени плодови су трајнији ако се открива као добронамерна, ако нуди љубав, бригу и лепоту као своје основне вредности православље у 21 веку није тражење одговора на нове проблеме, већ на свевремене проблеме изражене другачије зато ни наши одговори нису нови „бог је љубав и који пребива у љубави у богу пребива и бог је у њему“ (1 јн 4,16) нема ничег новог, има само различитог долажења до истог, до бога православни мисионар 51 многима је несхватљиво да у време када се човеку пружају сва блага овога света постоје људи који све то презру и одлазе у манастир поставља се питање да ли је монаштво и прибегавање монашком чину пут којим, како се данас претпоставља, иду људи засићени живота, разочарани у живот, љубав, или је монаштво прихватање воље божије, одазив на wегов позив и кроз подвиг и послушање ход ка вечном @енику - христу при помену светога и часног подвига монашког и оних који њему прилазе, велики је грех и помислити да неко приступа христу из неког другог разлога осим из разлога који је љубав према аскетском животу, сле- довање христовог позива, узрастање у врлини и вечној радости у царству небеском у животу цркве постоји мноштво примера светих који су сва блага и почасти оставили или поделили сиромасима и кренули за христом зар је свети сава - који је, као и сам стефан немања, оставио двор великог жупана - отишао у манастир и замонашио се, учинио тако нешто велико, зар и као монах и јерарх није могао допринети толико добара своме српском народу монаштво - у ком год времену било - има свој јасан циљ и своју плодну мисију на земљи христос је исти и јуче и данас и сутра, те тако и монаштво независно од времена и околности носи своје иде- але одрицања од света - послушање, молитва, пост и сиромаштво су усмерени ка христу свакој личности је уз дар живота дат и дар сло- боде који подразумева и избор и креацију свога животнога пута никада није било да су сви људи на свету имали у животу исте идеале, професије, укусе и мотиве тако је и данас сваки човек има своју мис- ију на земљи и сваким својим добрим делом служи господу лекари су позвани да лече, земљорадници да обрађују земљу, а монаси и свештеници су позвани да буду со земљи и светлост свету стога човек - био млад или стар - подржан својом слободом, подстакнут божијим позивом, укрепљен снагом чврсте одлуке и љубављу према монашком начину живота одлази у манас- тир - место молитвеног тихо- вања - и тамо проналази извор благодати и извор своје радости и бива испуњен благо- даћу за којом увек жуди један од мотива које би сваки хришћанин требало да има у свом уму јесте свест да све на овом свету - и младост, и лепота и богатство, па и ово тело - има свој крај, а да се вечност и радост у царству небеском постижу једино у животу с богом - кроз врлине, подвиг и свете тајне велика је част, свакако, оснивати породицу кроз коју се човек такође спасава апостол павле у посланици коринћанима говори: само како бог сваком додијели, сваки како га је господ призвао, онако нека живи ове речи апостола су потврда да свако на свој начин служи господу и да ниједан позив - посебно монашки - не треба посматрати кроз призму пре- драсуда и претпоставки, него као призив божији на службу православно монаштво у савременом свету аутор: јерођакон клеопа старохоповски савременост 52 видовдан 3/2008 платон заузима једно од водећих места у историји философије и његов утицај је неспоран теорија која је прославила овог античког мудраца аристократског порекла свакако је теорија идеја по платоновој теорији идеја постоји један свет који је потпуна стварност, док све оно што окружује обичне смртнике и што је пролазно припада свету мнења, свету непотпуног знања, свету који се сазнаје помоћу варљивих чула циљ философ- ског начина живота јесте да се након смрти наша душа пресели у онај други, оригинални свет и живи у царству истине ако се занемаре неке чињенице техничке или лингвистичке природе, а следи се сама идеја платонове мисли, могла би се направити паралела између његове философије и самог хришћанства, што је с времена на време потребно како би се избегло мишљење да је све ван јудео- хришћанског контекста било погрешно платон се у својим делима није слепо држао логике и доказивања, већ је радо прибегавао митовима, односно причама и на тај начин читаоцима предочавао шта је његова порука у суштини на овом месту његова сличност са христом је значајна будући да је сам господ, у јеванђељу по матеју (мат, 13, 13), дао одговор апостолима зашто народу говори у причама: зато им говорим у причама јер гледајући не виде и слушајући не чују, нити разумију аутор: срећко гујаничић платонов мит о пећини православни мисионар 53 један од најпознатијих митова код платона је мит о пећини, који се налази у седмој књизи државе овај мит у најкраћим цртама говори о људима који су од рођења живели у подземној пећини оковани као затвореници, и то само уз светлост ватре ти људи су под стварношћу подразумевали једино лелујаве сенке других људи и предмета које би им се показивале на супротном зиду пећине но, уколико би се неко од њих осмелио да скине окове и упути се ка излазу из пећине - истрајавши на том тешком успињању - спознао би како изгледа прави свет, свет који му је раније био недоступан (свет идеја) после извесног времена могао би да пос- матра чак и сунце, које представља јединствени извор свега постојећег (сунце је идеја добра - код платона означена као највиша) суштина ове приче је да се - постепеним пењањем душе - од чулног света стиже у свет истине коју обасјава идеја добра једна друга прича, која се налази на страница- ма јеванђеља (лука, 5,3-6), читатељу може пренети скоро исту поруку као мит о пећини - и уђе у једну лађу, која беше симонова и замоли га да мало одмакне од обале и учаше народ из лађе а када преста говорити рече симону: хајде на дубину и баците мреже своје за лов и одговара- јући симон рече му: учитељу, сву ноћ смо се трудили и ништа не ухватисмо, али на твоју ријеч бацићу мрежу и учинивши то уловише велико мноштво риба, те им се мрежа поче цијепати христос дакле каже апостолу петру: хајде на дубину [та платонов филозоф каже онима који живе у свету сенки? нешто слично, а то би могло да гласи: хајдемо ван пећине, на светлост дубина на коју христос позива петра делује опасно пошто чамац могу да преврну таласи, може дунути бура или може читав труд да им се не исплати ако ништа не улове с друге стране, на дубини се налазе велике рибе, којих нема у плићаку и које прехрањују породицу једног риб- ара као што је симон петар филозоф који чулне људе позива да напусте свет сенки како би се удостојили да умом сагледавају суштине ствари такође их позива на опасан пут, пут који је стрм, непредвидив, напоран, али на чијем крају се налази сунце који су то, дакле, услови да неко ко је навикао на свет сенки или на лов у плићаку крене у обрачун са дубинама одговора може бити пуно, а овде ћемо набројати само неке требало би, на пример, да стекне поверење у водича, да уз потребну храброст и пажњу има и визију тог бољег света, да има наду, да не узима себе као коначну меру свих ствари ако узмемо, на пример, ову прву одредницу видећемо да су неки апостоли одмах поверовали у христа и да су оставили и породицу (старца заведејева су напустили јован и јаков) и посао (били су рибари) и кренули су за wим данас мало људи себи може допустити да због једне непроверене идеје остави породицу и посао треба се сетити и натанаила, који изражава сумњу и на самом почетку јеванђеља по јовану пита филипа да ли из назарета може бити шта добро платон сматра да би филозофа који се вратио у пећину и причао о бољем свету свакако сматрали лудим, тако да је питање поверења у принципу индикатор неповерења друга особина коју би морао да има онај који напушта свет мнења јесте храброст храброст, пре свега, јер је пут на горе опасан и непознат храброст и због тога што се не миримо са иде- јом затвореног круга у коме је самодовољност основни принцип qуди често теже да буду ушушкани (у) својим породичним или послов- ним обавезама, али временом такав стил живота прелази у досаду већина људи себи не може да приушти ништа више од релације кућа - канце- ларија побуна је природна, а њу прате храброст и глад за слободом али уз храброст је потребна и визија наш водич мора бити мудар и поштен како би нам тај жељени свет дочарао речима, али и примером ако мис- хришћанство и философија и хришћански одговори 54 видовдан 3/2008 лимо о ономе што нас чека на врху, пут се лакше подноси визија нам, такође, на стрмом путу или на великој дубини повећава пажњу и одржава трезвеноумље српски народ, међутим, не би био то што јесте када не би смислио пословицу која гласи: не цркни магарче до зелене траве због тога је потребна нада или предах на тешком путовању једноставно: прича о царству небеском за једног рибара - као што је био симон петар - добија на тежини када он осети да му се мреже цепају од улова за оне који излазе из пећине та нада јесте зрак светлости који се пробија кроз мрак и који гони алпинисте да иду даље ка његовом извору све више схватајући да су сенке и ватра биле лаж на крају, верни и храбри визионари, који су имали наду и пажњу, уживају у плодовима успеха философ обасјан светлошћу сунца види истину хришћанин заједно са христом, тихом светлошћу и самом истином вечера рибу на обали језера, што је само царство небеско као одговор на платонов мит о пећини, јеванђеље може понуди и преображење господње на тавору, беседу на гори или причу о умножењу хлебова тавор је планина на којој петар, обасјан христовом свет- лошћу, са лицем ка земљи говори: добро нам је овде бити о ономе што је доживео рибар из галилеје атински философ је могао само да машта инспирисан сунцем беседа на гори, где је христос изговорио све оно што је сама срж јеванђења, упућује нас на то да морамо доћи на врх планине како бисмо чули премудрост чудо са умножењем хле- бова дешава се у пустињи у коју изалазимо са вером и надом да ће нас qубав нахранити фридрих ниче је говорио да је хришћанст- во платонизам за просте хришћани знају да је платон веровао у идеју добра (у причи - сунце), али да је та звезда само бледа копија христа ово мишљење би могао да дели и иконописац који је насликао платона и водеће античке филозофе у самој припрати богородице qевишке у призрену одајући почаст културним претечама онога који долази као пуна истина започињући било какав разговор о косову, завету, опредељењу за вечно, ми смо робови апстракције коју не умемо разрешити у пракси, или свесно затворених очију питамо, мада акцију не желимо пошто се актуелност, пре свега страдање људи данас, потискује и увија у митове, гура се у прошлост, а онда се ова проглашава небитном, јер је витло окренуто будућности, пред нама стоји ого- љена истина велике људске патње, дилема због чијег греха, или грешке народ опет гине и на крају: зашто сам ја ту где сам? како расклонити маглу од будућих обећања, прошлих сећања и рукама ухватити реалност збивања, па онда погледати уназад у светог кнеза, разумети срцем? иако је прошлост била баш онаква садашњост да би нас поучила, слаби смо ученици у 20 веку смо слушали речи можда ближе нашем слуху, бистре и одлучне, речи једне жене, прве, рекли би еман- циповане, у србији исидора секулић, име звучно само у кругу проучавалаца књижевности, своју реч је уградила у сваки угао српке културе не постоји питање које није дотакла у предрат- ној и послератној србији једнако верна себи и свом призиву, глува за идеологије и утопије раја на земљи читавог живота мучена болестима, неу- морним радом, исидора ипак у сваком покрету и гесту пред нама је жена, са очекиваном али и специфично осетљивом природом, дифузним чулним доживљајима, везана за природу, за свет исконском љубављу која гори за објекат љубљења, плаче, грчи се и рукама воли то је @ена сваки њен траг су бујне и јасне речи, комуникација са овим светом рођена у србији, на модрој бачкој земљи, окружена ратним страдањима, народом који иде трбухом за крухом, изрониће са погледом пркос- но упереним у живот и потражиће пут до себе, немилосрдна према лажи као песничка природа „боже, од н - једна же аутор: варја перковић православни мисионар 55 оћи је човека страх“ на о косовском завету видовдан владика липљански теодосије 56 видовдан 3/2008 осуђена да говори, она ће пишући о свему писати увек о себи, и тако улаз- ити у срца чезнувши за руком која ће једним ударом распршити маглу и раздвојити у овој земљи жито од кукоља, оздравити све, исидора снажно рони у српску прошлост и веже конац некадашњег са садашњим тренутком та веза опстаје само као повратак на стару-нову тему: косовски завет у смрти јунака крије се парадоксална победа @ивота завет као савез са вечним, као неповратна одлука да се за лепо- ту духа гине, дословно или не, потре- ба је човека човек тражи однос савеза, он жели усмерење свог делања ка нечем постојаном зато су појединци у самртном ропцу човечанства, решили да се не пок- лоне стихији било да пркосе смрти умирући, или задржавајући животни дах, очи су увек бистре и отворене, знају куда гледају читав живот исидорин био је једно дуго задржавање даха пред опасношћу смрти, а писање плод руку које желе остати на површини, не утопити се у жртви косовских јунака, касније п ии пwегоша и многих других које је помињала, наслутила је принцип qубави на делу из сопствене дубоке чежње за њом, препознала је да је свет изгладнео и не зна се ко ће га наситити: „јер људи су гладни љубави, и само ње су гладни и умиру онда кад љубав више није са њима и кад неко умре од глади, зато је умро што љубави за њега није било“ колико ово истинито звучи тек данас када реал- ност таквог живота није далеко, она је прва кућа до нас, прва граница до наше тамо се опредељује сваки дан: да ли ћу устати и живети, па и овако, или не у завет се мора уронити делом ако нема опасности за тело, онда се духом бори за своје аутентично и неотуђиво биће, бори се радом, пркоси упорним говором љубави и разумевања, чуј онога до себе, и надај се плодовима исидорино опредељење за превласт царства духовног, њена потрага јесте и обавеза према човечанству та одговорност не чини да виче, да титанским гласом упозорава - она моли: „кад затутње небеса, и олуј стане кршити дрвета и реку из корита бацатии градић наш буде као кутија палидрваца која пламне и изгори - онда, господе, јави нам се, пођи од врата до врата, утеши нас да ће од грозе изгинути птице и лептири, воће и класови, а нама људима ништа бити неће“ исидора осећа огољеност избора иако се мис- лима поиграва и обухвата неке наизглед издво- јене теме, личности, она остаје верна једном захтеву - косовски завет мора пронаћи свој пут данас, у култури, просвети, освешћењу „видовданска свест нека не буде музеумска свест и слава сувих ловорова и жутих воштаница ми нисмо само потомци душана и марка, ми смо деца голог и непросвећеног народа, који се због душевног мрака грехом и дивљаштвом каља видовдан нека не буде само дан парастоса, него нека буде дан рођења и обнове велике и живе идеје“ као и увек, најбољи пример онај који проповеда даје сам собом центар сваког утицаја је снага личности исидорин лик је лик жене која у недалекој прошлости, остварује своје таленте у најбољем смислу, излази на друштвену сцену са ставом, изазива различите реакције, неуморно пише у покушају да траг постане путоказ она својим постојањем и речју призива све пале вите- зове србије и на њиховој жртви диже нови храм да га посетимо ми, деца светског духа пред све неизвеснијим данима монахиња у пећкој патријаршији православни мисионар 57 светилник радост нам је што цењену читалачку публику можемо обавестити да је у рашко-призренској епархији отпочео са радом богословски часопис светилник главни и одговорни уредник овог часо- писа је протојереј зоран ковачевић, дугогодишњи професор богословије св кирило и методије у призрену овај часопис представља покушај да се народ са косовова и метохије издигне из дневно- политичке реалности напајајући се живом водом богословске мисли, те да се на тај начин окрепи све- тлошћу јеванђелске поуке сам часопис обилује ин- формацијама о разним духовним дешавањима и поклоничким путовањима, као и текстовима на- ших еминентних теолога светилник излази чети- ри пута годишње захваљујући труду уредника, али и прилозима појединаца план овог часописа и брат- ства сви свети окупљеног око њега је да се проши- ре како делокруг активности, тако и тираж, одно- сно годишње излажење овог листа надамо се да ће смоћи снаге, као и да ће се наћи благочестивих људи који ће то својим трудом помоћи аутор: јереј угрин в поповић врстан педагог, дугогодишњи професор на дефектолошком факултету, који је за време другог светског рата завршио карловачку богословију, qубомир савић се прихватио одгов- орног задатка да напише уxбеник за веронауку за глувонеме особе књига је изашла са благословом свјатјејшег патријарха српског г г павла 2006 године, а рецензент је митрополит амфилохије (радовић), који се захвалио професору савићу топлим речима: „хвала богу да се неко сетио и ових несрећника“ књигу је објавио свети синод спц, а консултована је и сандра дабић, теолог и саветник за верску наставу, док су уредници професор радош qушић, веселин марић, драган хамовић и градимир станић, који је, по речима писца поднео и главни терет око штампања веронауке права је штета што овај уxбеник веронауке, поред других добрих, предратних и послератних уxбеника није доступан и другим ђацима, а не само глувонемима уxбеник доктора савића није писан високоумним филозофско-теолошким речником, већ је састављен од кратких лекција, украшен лепим бојама као илустрована библија дечије душе могу да се испуне причама о стварању света и првих људи о потопу и ноју, о авраму, јосифу, мојсију, о 10 божијих заповести, о пророцима, о рођењу христовом, о апостолима, о разним чудима господњим, страдању и васкрсењу, вазне- сењу, силаску светог духа на апостоле, пуговањ- има апостола лекције су предивно обрађене, а на крају сваке се налазе питања која помажу да се градиво боље упамти у београду на веронауку иде око 100000 деце, а има око 300 вероучитеља међутим, много младих, од обданишта до факултета, поникли из православних породица, још увек мало зна о својој вери и традицији, те су тако на удару секти, нарко- маније и других пошасти савременог друштва уxбеник доктора савића је душеспасоносан и било би добро да постане обавезан за основну школу или бар за прва четири разреда протојереј мр александар д средојевић мој први катихизис професор др qубомир савић, београд 2006 58 видовдан 3/2008 како разбити православно-националну крутост и заменити је јасним и чврстим националним ставом слободног човека? како изаћи из ушанчености у коју смо се сами ставили или нас је неко у „национални шанац” убацио, тако да нам је „забрањено” да се одређе- ним темама бавимо или да признамо све оно што је добро и са оне „друге” стране? како одбацити сада већ досадну романтичарски обојену националну реторику, позивање на једне те исте духовне и патриотске делатнике? докле ће нам позивање на косовски завет бити заклон за све што је суштаствено ван тог завета и ван косова? докле ће нам повезивање косовског завета и бескомпромисности српске политике би- ти изговор за све историјске пропасти српског на- рода? косовски завет, разграничимо, има везе са бес- компромисним духовним опредељењем а не бес- компромисним државно-националним ставом деспот стефан, син лазарев, најбољи је пример који иде у прилог нашем ставу када ћемо ми, православно- национални срби у првој де- ценији 21 века, направи- ти један корак напред у дубљем, организованијем, објективнијем и смисленијем проучавању српске културе од на- ших претходника у прошлом веку? ако смо заиста утемељени у вери, и ако смо по ре- чима „све могу у христу господу” открили тајну хришћанске плодотворне слободе, када ћемо ту слободу да претворимо у добре и значајне плодове, у крајњем када ћемо почети да славимо светога са- ву на један креативнији, савременији и смисленији начин од претходних деценија и као што је косов- ски завет у сваком времену имао своје облике сведочења оног бескомпромисног духовног опред- ељења за царство небеско, тако и свако време има своје облике сведочења православне слободе које се очитује у креативности и померању граница а све ово говоримо зато што је управо онај кога најчешће позивамо и називамо највећим србином био и највећи слободар свога времена и највећи креативац јесте, свети сава је управо то био: човек који помера границе, који не затвара очи ни пред једним проблемом, човек који оснива болнице, аутор: бранимир нешић креативност православни мисионар 59 пише законоправила, оснива манастире, бави се националном политиком на један нов начин, оснива први књижевни језик срба заиста је све- ти сава био највећи креативац свога времена! да ли смо ми том највећем српском креативцу и слободару данас досадни док нас прати и слуша? да ли свети сава од нас очекује да га већ година- ма прослављамо на један те исти, да не кажемо већ досадни начин, или очекује од нас креативност, померање граница, разбијање прво своје па онда и сваке друге крутости, отвореност према свему до- броме у васколиком свету, излажење из ушанчено- сти, борбу против друштвених табуа, окоштало- сти, превртљивости, неморалности и самозадовољства свих структура друштва, без обзира на којој се идеолошкој позици- ји налазе? а све зарад, не смемо заборави- ти, да нашој деци оставимо мало бољу ср- бију од оне коју смо наследили од наших пре- дака ова, као и прегршт сличних питања свакоднев- но треба да стављамо испред нас како не бисмо били некреативни, досадни и оптерећени непо- требним идеолошким теговима хиландар, стиденица, @ича и сви други мана- стири највеће су радионице слободних људи, на првом месту слободних од својих грехова можда је то и највећа тајна праве, плодотворне слободе која, ако је човек не познаје и не самоспознаје, прелази у бахатост и самодовољност уверени смо да у свима нама, без обзира на раз- личитост мишљења, тиња потреба за слободом, нашом и наше деце надамо се да ће у будућности између свих нас бити мање предрасуда и осуђивања, а много више плодотворног дијалога и разумевања цртице и слобода манастир хиландар 60 видовдан 3/2008 њњњзадузбиненемањицарс важност познавања историје сопственог народа свакако происходи из њене суштинске везаности за смисао битисања и улогу који тај народ има у овоме свету како целокупној заједници једне нације њена историја може послужити као оријентир њеног животног циља и одабира начина којим ће се ка њему кретати, исто важи и за сваког појединца који је део те заједнице познавање сопствене, националне историје није ствар само опште културе и информисаности, већ и питање егзистенцијалног опредељења, изградње себе као интегралног члана конкретне заједнице у којој смо се нашли промислом божијим и у оквиру које бивамо позвани да остваримо своје спасење у овоме ће нам помоћи следеће пре- зентације: садржај презентације коју ћемо посетити односи се на период најснажнијих и најаутен- тичнијих дешавања наше националне историје - доба владара лозе немањића, када су држава и црква биле једно тело, један сложни и у хармонији пулсирајући орга- низам плодови животних трудова овог богољубивог рода немањићког опстају вековима јер су дела љубави и према богу и према свом народу оставише нам ти оци своје задужбине манастирске ради свог и нашег спасења да - у њих гледајући - увек на уму имамо ко смо и зашто смо на одлуку да баш ову презентацију одаберемо, поред доста других и садржајем богатијих, утицали су квалитет и минуциозност приказа за сада само два, међу многим од највеће важности и чувења, манастира - @иче и студенице преглед сајта почиње доласком на тзв мали портал или кућна врата презентације, која остављају утисак пажљиво и са укусом бираног садржаја уласком на њих гледамо у насловну страну која носи слике и кратак опис већине познатијих задужбинских манастира подигнутих крајем xии и током xиии и xив века већ овај кратки приказ хронолошки поређаних манастира са добрим фотографијама сваког од њих даје добар увид у наше средњовековно задужбина- рство као што смо већ поменули, само за @ичу и студеницу постоји могућност даљег прегледа: линкови у називима манастира нас, што је веома интересантно, воде до за сваки манастир понаособ начињене презентације, дакле - сајт у сајту ова два подсајта су веома интересантна како естетиком, одн графичким решењима, тако и садржајем јер су презентовани неки веома ретки и пажње вредни подаци о манастирима који се на другим местима не могу пронаћи [етањем кроз изборник подтема читалац може стећи добар увид у прилике у којима су манастири право славље аутор: драган јовановић православни мисионар 61 настали, те време кроз које су се одржавали и одржали и, што је најважније, може постати свес- тан њихове вредности да би посетилац могао употпунити слику о богатству, величини и лепоти наших светих, бого- љубивих предака, ваља да посети опет кратак и никако заморан приказ неких од најлепших и највреднијих фресака манастира који су предмет презентације свака похвала сајту, уз искрену жељу да се садржај прошири и тиме употпуни веома позити- ван читалачки утисак хттп://њњњсветагораинфо место зачетка подвижничког и богоугодног живота највећег међу немањићима, светог саве, била је света гора атонска убрзо по одласку из србије и монашењу у манастиру пантелејмон сава позива свог оца, сада монаха симеона, да му се придружи за кратко време боравка у манас- тиру ватопед обојица скрећу на себе пажњу све братије - као смерни монаси и као трудољубиви и предузимљиви ктитори од византијског цара, са сагласношћу светогорске управе, добијају запуштени манастир хиландар (и још неколицину мањих поседа), те га за корист свог, српског народа обнављају и оснивају братство тако је српски народ добио своје место и на светој гори, које ће му вековима бити утеха и водиља, а нарочито у смутна времена ропства и муке управо ова презентација има сврху да посе- тиоца упозна са чудесним светом јединствене монашке установе чувене свете горе атонске на којој се налази и наш хиландар аутори презентације су, по свој прилици, уједно и поклоници ових светиња, те је тешко одупрети се њиховом покушају да пренесу барем делић оне атмос- фере и духа које су имали прилике да осете током прегледања посетилац има могућност да се окрепљује појањем светогорских монаха јер се репродукција звучног записа сама покреће по уласку на сајт атон, почеци монаштва на њему и битни историјски моменти приказани су сажето о сваком светогорском манастиру и скиту дати су кратак историјат, визуелна предства дела полуострва на коме се манастир налази, не мали број фотографија самог манастира и светиња, најчешће икона, које се у њима налазе презентација је веома корисна сваком поклоњења светињама намереном путнику (обратити пажњу на одељак савети за поклонике ), али је вредна и ради личног, елементарног општег образовања и у вери назидања опис сајта би свакако могао бити детаљнији, али би то посетиоцу ускратило прилику да га сам истражује топла препорука на интернету црква и савремене технологије 62 видовдан 3/2008 те(хн)ологија или о великој печурки да ли напросто технологија данас заузима место које је у средњем веку припадало теологији? ако је тако, шта је уопште значила и значи теологија, те шта, с обзиром на то, може данас да значи технологија? аутор: свештеник вукашин милићевић православни мисионар 63 упркос почетном оптимизму, веома ми је тешко да приступим писању текста на тему којом се бави нови број мисионара она је или предубока да би се њоме могао позабавити у једном кратком, полу-озбиљном тексту, или је пак у питању потпуно испразно наклапање; шта уопште значе та кандила и компјутери? зар истина може зависити од њиховог међусобног односа који је притом фунда- менталан и важан као однос аристотелове физике и веш машине? такође, нешто се не сећам да се нови завет бави сличним проблемима; заиста, поменута „књига“ чак ни не покушава да решава проблеме ван животног контекста конкретног човека међутим, показало се да се наша тема може веома лако изместити ван граница апстрактног контекста односа „теологије“ и „технологије“; ево пар примера: компјутери (рачунаљке) су стварчице које користимо како би што прецизније навели пројек- тил који ће уништити - пардон, апстраховати пар десетина, стотина, а, ако нам се посрећи, можда и хиљада поменутих конкретних међутим, исти гаx- ети нам свакога дана помажу и да спасемо понеки конкретни живот ако ствари поставимо у шири контекст теолошког промишљања технологије и науке, добијамо исту слику: не постоји нити једно технолошко достигнуће за које се може рећи да је зло; међутим, нема нити једнога које се не може злоупотребити узгред, поменули смо технологију и науку; приметимо да је философија (=наука), која је у средњем веку носила назив анцилла тхеологиае, данас у статусу анцилла сервае наука ни данас није слободна; она се развија у складу са захтевима технолошког развоја мада, као и у средњем веку, понешто се ућари са стране готово насумице прилазимо суштини проблема: да ли напросто технологија данас заузима место које је у средњем веку припадало теологији? ако је тако, шта је уопште значила и значи теологија, те шта, с обзиром на то, може данас да значи технологија? теологија је, на конкретном плану, наше познање богом и познање бога, то је љубав кој
Свеска: 301 | Црква и информационе технологије
...
...
Одреднице:
4
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
...свје- дочанства оно је такођер и непрекидни подвиг, жртва, проДУБЉИ?📌 вање и потврда вјечног завјета са
богом, ближњим и свијетом у нашем времену, сада
и овдје
због тога што је производ времена, савр
...свје- дочанства оно је такођер и непрекидни подвиг, жртва, про
МЕТА инфо: Р:21985 К:161292 Д:89
| Свеска 303 |
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
... ефемерним, него се баца у ковитлац питања живота и смрти, добра и зла и смисла свега постојећег она је, заправо, проистекла из онтологије као њен естетски израз стваралаштво представља оваплоћење наше вјере, потврду ствари невидљивих, искуство преточено у конкретна свје- дочанства оно је такођер и непрекидни подвиг, жртва, продубљивање и потврда вјечног завјета са богом, ближњим и свијетом у нашем времену, сада и овдје због тога што је производ времена, савременост је један од њених основних захтјева но, она се истовремено односи и према вјечном и универзал- ном она увијек подразумијева однос тради- ционалног и модерног, привременог и вјечног, конкретног и општег, појединачног и уни- верзалног због тога подразумијева и вјечну актуал- изацију као биће заточено временом и простором, човјек има дубоку потребу да кроз стварање вријеме и простор преобликује осмишљавајући вријеме смрти и зла као вријеме живота и преображења, просторну удаљеност као мјесто сусрета кроз стваралаштво искупљујемо вријеме и простор претварајући живот у љубавно служење и кон- тинуирану литургију умјетност открива човјека као логосно биће које је замишљено над тајном живота, у вјечној интерак- цији са другим и свијетом око себе кроз умјетничко дјело аутор се открива ближњима и сви- јету однос аутор - дјело - реципијент је увијек жив, слободан и отворен умјетничко дјело је медијум- посредник који другога изазива у однос оно ника- да није довршено и закључено, оно, дакле, није мртво, него отворено за реципијента који својом креативном слободом, сопственим личним искуством и доживљајем надограђује само дјело и даје му нову личну димензију аутентични печат наше егзистенције само дјело, дакле, није објективана стварност, херметична и непробојна оно је прозрачно, отворено; дјело је заправо простор у коме се умјет- ник и реципијент срећу и остварују јединствен и непоновљив однос умјетност представља аутен- тични печат наше егзистенције по којем постајемо препознатљиви и - као таква - излаже нас јавности и њеном суду о нама то су дјела наших руку по којима бивамо препознатљиви већ овдје и сада, али свје- доче о нама и у вјечности она су траг раста или пада наше личности, али и нашег времена и наших савременика, линија унутрашњег живота и развоја која је видљива само кроз лични сусрет и доживљај са друге стране стоје они који не желе да своју слободу осмисле на овај начин, они који своје тал- енте одбацују и закопавају у земљу не прихвата- јући одговорност коју слобода са собом носи и одричући се сопствене личности као начина пос- тојања у заједници и плодоносном подвигу саможртвене љубави то је демонски пут депер- сонализације чије су видљиве пројаве бесплодна и јалова чамотиња и незадовољство, као и вјечито критизерство и потреба да се, кад се већ олако православни мисионар 35 одустало од стварања (или бар аутентичног стварања), туђа дјела обезвриједе и обесмисле ^овјек по својој природи није статично биће ако не ствара, разграђује ако се не узвисује, он се своди ако се не оплемењује, запарложи се и огруби wегова боголикост тамни и рађа дјела таме тако човјек постаје деструктивно биће неспособно да изађе из зачареног круга огреховљености и соп- ственог пакла осим тога, он тежи да и друге повуче и низведе за собом у ад трујући их клицом соп- ствене побуне у таквом духовном стању прелешћени човјек није способан да кроз умјетност створи нешто аут- ентично затворен у оквире трулежног, он је способан да изрази само једну димензију умјетнос- ти: ону која свједочи о трагичности пале природе и палог човјека, растрзаног и раслабљеног таква умјетност није способна да понуди излаз из пакла на жалост, кадра је само да га живим и наглашеним колоритом одслика и, што је још горе, прикаже као једину постојећу стварност неумољи- во затварајући свијет и човјека у оквире смртног и пропадљивог то је умјетност која до апсурда разлаже и форму и садржај одричући се сваке пре- тензије на божанско и на вјечност, постајући ствар за једнократну употребу, објективизирајући све пред нашим очима (па и нас саме као реципијенте), неспособна да буде подручје сусрета, катарзе или било какве надградње, сведена на ново ради новог и умјетност ради умјетности подвиг да би човјек био аутентични стваралац и сарад- ник божији, свештеник овог свијета, биће кадро за дивљење и благодарност, потребан је подвиг, преумљење, слободно прихватање одговорности за дар живота који смо примили пали човјек твори палу умјетност, ћорсокак који води у смрт преображени човјек отвара свијет за бога, чини га пропустљивим за свепреображавајућу и оживотво- равајућу благодат божију, изводи га из слијепе улице самодовољности и свим својим бићем и дјелима свједочи о тајни богочовјека христа творећи рај wегова умјетност представља најпрефињенији израз његовог постојања и богослужења, свједочанство онога шта нам учини господ, видљиви израз наше наде, осмишљавање живота и времена као времена погодног за спасење, суптил- ну унутрашњу интуицију способну да слуша тихи глас духа божијег и да га слиједи предајући му се и сарађујући са wим дух свети пак оплођује наше таленте, освећујући наш живот и наша дјела, прео- бражавајући нас из славе у славу и потврђујући истинитост наше егзистенције предуслов ове сарадње је одрицање од демон- ског нихилизма и властитог егоизма превазилажење естетике зла, естетике ружног, води ка остварењу умјетности као тајне јединства лије- пог, доброг и истинитог, тајне остварене у христу и тијелу wеговом-цркви тако човјек своју вољу сао- бражава вољи божијој, разрастајући се у цркви божијој као дрво засађено крај потока, које свој плод рађа у своје вријеме, и лист његов не вене таквог умјетника бог утврђује, чисти га да род већи доноси, да дар свој умножи стоструко и уђе у радост господара свога уметност палог човека није способна да понуди излаз из пакла 36 5 / 2008 дан после проглашења тзв независности косова студентске демонстрације је предводио један камин са разгласом пуштана је етно музика, као и песме са изразитим патриотским набојем у том смислу, може се сматрати да је тај камион домаће производње, један стари фап, својим носећим карак- теристикама требало да допринесе мотивисаности демонстрната да остану у колони све до краја демон- страција, где их је чекао молебан код храма светог саве и, заиста, хиљаде младих грла је певало песме попут видовдана, густа ми магла падналаи сличних иво андрић у роману на дрини ћуприја изнова и изнова, сваким новим читањем, образује једну другачију слику мали број људи, тајно, са неким побожним осећањем, слуша безименог гуслара из црне горе како пева уз своје мале гусле, довољно мале да се могу сакрити под гуњ и иста функција - моти- вација додуше, иво андрић то назива мало другачије - жмарци низ кичму управо је то кључно - жмарци реч која се следећа намеће потписнику ових редова је акција, противна- пад, контранапад управо је ова страна гусала повези- ва са множином иних значења ^увена је она забрана гуслања пре почетка боја, локализована у црну гору 19 века то је још једна потврда мотивацијске особености гусала ову особину гусала није довољно само констатовати, потребно је применити је - на сопственој кичми осетити жмарке баш њих јер без њих нема будућности гусала, а ако је wегош у праву (и овај пут), ни народа ништа без жмарака уз жмарке, гусле су оно што јесу, оно што им је намена уз жмарке, слушаоци су оно што треба да буду - ратници не само сабљом, пиштољем - не много шире једно непрекидно стање акције на свим пољима је оно што гусле јесу дименизија жмарака је оно што гуслама даје живот кроз сваки други вид мотивисања гусле су биле тај дан на оном камиону, гусле су биле у говорима званичника и познатих на оном митингу, све су то биле гусле аутор: никола маринковић о гуслама православни мисионар 37 зато нема гусала у мирнодопским условима својим потенцијалом, гусле су сушти противник било каквог статуса љуо зато што су гусле сушто стваралаштво гусле су и прогрес гусле су креативне, гусле су онај полет који нас тера сваки дан радити, на свим пољима на тај начин гусле су младе у фолклористици се може наћи да гусле имају мнемотехничку функцију но, и то је потребно осети- ти на сопственој кожи, ту жељу да бити упеван и опе- ван, памећен обрасцима и формулама којима се памте марко краљевић, бановић страхиња, све су то начини акције а оно што их повезује је човекова жеља за акцијом гусле су ту само катализатор - нема гуслара без жеље за акцијом нема их, нити их може бити само на нивоу гусларских друштава какве су то гусле којих нема свуда, у свакој кичми? гусле не смеју бити традиција уколико је традиција нешто што треба инфузионим друштвима чувати гусле морају бити живот коначно, традиција не сме бити тради- ционална традиција се не сме чувати, традиција се мора живети крајње је време да се престане са псеудоромантичарским и отрцаним фразама о некаквој, чак онтолошкој вредности гусала по себи време је да се престане са причом како су нас гусле одржале одржале? одржале је граматички облик настао од старог партиципа перфекта то је сувише прошлог врмена гусле треба да постану еквивалент данашњег времена и да од партиципа перфекта пређу у партицип презента - макар оно што је после вука остало од њега само такве гусле, одржавајуће а не одржаване, могу опстати, заслужују да опстану и зато: гусле сада и свуда без жмарака нема гусала нити много чега другог - суштинског по нас тема броја и жмарцима 38 5 / 2008 ускликните господу, сва земљо! псалмопојте имену wеговом, дајте славу хвали wеговој сва земља нека се поклони теби, и псалмопева теби, нека псалмопоје имену твоме, вишњи! (псалам 65) к ултура је начин живота као образац за живот, она је и друштвено наслеђе које усваја група и преноси на потомке, низ техника за прилагођавање појединаца друштву, начин мишљења, осећања и веровања у културу спада све оно што није урођено, него је створено, стечено и научено током живота у друштвеној заједници у култури у највећој мери долази до изражаја принцип слободе и инди- видуације култура је један корак (ка) напред она у исто време и смирује и узбуђује она нам креира осећања која нас воде ка промишљању о стварнос- ти, али и о ономе што је почетак свега норме које се постављају пред нас, а које су израз друштвене зајед- нице, требало би да нам - у сагласју са културним образцем - обезбеде хармонију, да нам заштите живот, породицу, својину па, опет, човек често одабира да побегне од норми, да испољи свој бунт то уме да буде и једна сурова борба тако је окарактерисан и читав један музички правац једни тврде да су 80-те обележене владави- ном рок'н'рола као доминантне, урбане матрице популарне музике коју су млади слушали исто као и њихови вршњаци на западу, те је србија била део космополитске рок-културе и у србији је рок био побуњенички, субверзиван и протестни механизам омладинске експресије, наводно је био начин побуне против владајућег комунистичког модела након тога, рок'н'рол је као космполитска урбана култура уништен и замењен националистичким, антизападним, руралним турбофолком који је држава промовисала као нову владајућу парадигму популарне музике и да ли ово има везе са нашом темом броја? има зато што смо небројено пута до сада поновили да православље није затворено, није конзервативно - како многи желе да покажу оно је стални вапај човека за ослобођењем, за другачијим, али не деградативним, за пунијим и осмишљенијим живо- том па зашто онда баш рок'н'рол? овај музички правац је добра подлога за размишљање о дис- тинкцији хришћанство - култура мада у овом смис- лу говоримо о једној поткултури [та је то поткултура? то је култура посебне групе унутар једног друштва која се од матичне културе разликује по бројним особеним карактеристикама у области веровања, вредности, норми, стила живота, понашања, те стварања и употребе симбо- ла тако и данас имамо оне који су припадници рок'н'рол-поткултуре, а у исти мах су и истински боготражитељи с тим у вези би требало да обрати- мо пажњу на ову со свету! јер многи од ових људи су на путу ка богу о свему овоме имамо у житију и књигама оца серафима роуза, па и књизи деца апокалипсе монаха јована (марлера) и андреја (вермута) и премда је ово карактеристично за америку, коју наш народ познаје углавном по злу, видимо да је она добро поднебље за преобраћенике и истинске христољупце па, ипак, овај моменат није заобишао ни србију у последње време се на музичкој сцени србије појављују боготражитељи који не напуштају рок'н'рол-поткултуру, али је прео- бражавају уносећи у њу своју оцрковљеност, однос- но свој литургијски живот такве групе су места, есхатон, исток, пјесн, емануил и још многи други још је солжењицин говорио о томе да нас страдање може довести до онога што је истинито, док нас наш лагодан живот лако одводи у лаж, а да је зло истовремено и полазна тачка за човеков духовни препород тако смо дошли до места спајања (суб)културе и хришћанства, а то је моменат схватања да је све што чини наш живот у ствари наш дар господу, wему у част то су таланти који су нам дати, а који укрштени са малим елементима нашег живота могу бити у служби бога верујем да није потребно напомињати на колику корист могу бити ови људи међу хришћанство и (суб) аутор: татјана радић православни мисионар 39 пошастима савременог доба, а које су у последње време постале сас- тавни део млађих генерацијама места платина пробуди се и устани назад не гледај све што имаш дај довољна је благодат крај не заборављај пронађи земљу поток из камена живот сакривен врат савијен смрзла постеља сузе на дар понижено тело незаробљено срце јасно виђене отворена рана отворено небо знаци времена утеха у књигама близу је крај фор хеавен'с саке бy 16 хорсепоњер алл мy лове њелл ит ис маднесс фреелy гивен то yоу фолкс њитх гладнесс и њилл нот ливе анд дие но нот бy тхе сњорд и ам њеак њитхоут тхе јоy оф тхе лорд тасте анд сее тхат тхе лорд ис гоод лет'с бенд оур кнеес лике ње кноњ ње схоулд wе цан'т сее цлеар оур еyес аре маде оф њоод тасте анд сее боy тхат тхе лорд ис гоод култура тема броја 40 5 / 2008 судбина и промисао за свакога човека је од непроценљиве важности да буде у стању да у свакоме тренутку правилно разлучи разлику између истине и лажи, реалности и фантазије, православља и сујеверја јер има ли чега горег него посматрати себе као православ- ца и живети у убеђењу да је бог тај коме служимо, а заправо бити роб стварима које су од бога осуђене и проклете но, да бисмо у потпуности могли да се посветимо раз- матрању границе између хришћанства и квазихришћанства или лажног хришћанства, неопходно је да пре тога на прави начин разумемо разлику између судбине и промисла божијег о нама ако бисмо желели да претпоставимо да судбина у апсолутном смислу, као нешто што је за свакога од нас унапред до детаља записано (било у звездама или негде другде) постоји, онда се морамо запитати има ли уопште наше слободе у свету ако се сложимо да је сло- бода нешто што нам је од бога дато по слици и подобију wеговом, онда би судби- на била нешто што би ту нашу слободу у пот- пуности ограничавало [та је сврха нашег подвига и труда ако је унапред одређено хоћемо ли се спасити или не? са друге стране хришћанст- во нас учи о божијем промислу о свакоме од нас ако замислимо двоје људи који се воле и једно од њих одлучи да слаже оног другог, он зна како ће у том случају његова вољена особа реаговати јер је познаје он зна хоће ли се она наљутити или не, хоће ли му опростити или ће му вратити истом мером тако и бог - будући да у потпуности позна- је свакога од нас (чак и боље од нас самих) - зна како ћемо ми реаго- вати у свакој ситуаци- ји у којој се нађемо, те стога он зна какве ћемо изборе правити кроз живот иако то нигде није унапред записано рецимо да посматрамо мрава како иде према некој гранчици која се налази испред њега, он те гранчице није свестан, с обзиром на то да не може да види тако далеко испред себе међутим, ми видимо ту препреку испред њега и ако желимо да не удари у њу, ми је можемо склонити, а да он не буде ни свестан тога тако и бог - пошто може да види наш живот- ни пут - може и да по свом промислу утиче на њега, а да ми тога не будемо ни свесни хришћанство и сујеверје много је данас оних који себе сматрају хришћанима, а уст- вари су слуге творевини уместо творцу већина оних који свој живот полажу у астрологију, тарот-карте или гледање у шољу, сматрају да је то нешто од аутор: милош антонијевић господар звезда православни мисионар 41 бога дато и да то служи да помогне људима, а заправо је веома штетно по његов духовни живот „потом рече бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; и нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу и би тако“ (пост 1, 14-15) бог је звезде створио да би биле знаци временима и као такве да оне служе човеку, а човек данас - верујући да оне говоре судбину - заправо служи њима имали смо прилику да од особе која се тобоже спремала за причешће чујемо следеће питање: „да ли ваља да ми мајка гледа у шољу, пошто планирам да се причестим у недељу?“ на наш одговор да то није православно и да би се требало оставити служења шољи, добили смо одговор да њена мајка увек погоди оно што ће се десити и да зато она не види разлога да то буде грех „а човјек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски да се погубе, камењен да се заспу, крв њихова на њих“ (лев 20, 27) у последње време је нарочито међу младима постало попу- ларно тзв призивање духова при томе влада уверење да човек може да „разговара“ са „душом“ неког раније пре- минулог рођака или пријатеља или ма које друге личности о штетности овакве заблуде читамо јасно у светом писму: „нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злијем духови- ма, ни опсјенар, ни који пита мртве јер је гад пред господом ко год тако чини, и за такве гадове тјера те народе господ твој испред тебе држи се сасвијем господа бога својега“ (5 мојс 18, 10-14) имали смо прилике да чујемо како један „православац“ на наше очи израчунава бројеве ком- патибилности између анђелине xоли и бреда пита и даје запажање како се они, судећи по бројевима, не слажу баш најбоље на нашу примедбу како је то тешко спојиво са хришћанством, добили смо одговор како он баш и не верује у то, али му је тешко оканути се рђаве навике неопходно је оканути се рђаве навике јер нам сведочанство љубљеног апостола христовог св јована богослова говори о погубности такве работе: „блажени су који творе заповијести његове, да имају право на дрво живота, и да уђу на капије у град (нови јерусалим, будуће царство божије) напољу су пси и врачари и блудници и крвници и идолопоклоници и сваки који воли и чини лаж“ (откр 22, 14-15) ^овеку је дата слобода избора јер, по речима апостола павла, све нам је слободно чинити и - ако бог не жели нарушавати људску слободу - ко смо ми да то чинимо међутим, оно што је важно за свакога је да се определи за христа или за звезде, за пут који води у живот или за пут који води у пропаст тема броја 42 5 / 2008 ^ини се да веза хришћанства као живе вере и културе почиње на најосетљивијем терену, на терену уметности свима, широм цијелог свијета, који су страдали и страдају ради душе и њених великих и вјечних захтјева, посвећујем ове стран- ице, које сам некоћ писао само за себе, а данас их шаљем свој браћи својој у болу и нади - поручује иво андрић са своје двадесет три године и започиње чувена писма из тамнице младост андрићева охлађена је непријатним тамновањем, које га је пратило кроз цео живот уз неоспорну веру у извесност среће која чека свој час, младост његова и свачија увек носи преплет чежњи чија је јачина сразмерна нашем темпераменту, проживљеним патњама и дубинама које су се из тих патњи породиле млади људи су склонији драматизацији себе и света, а међу њима су нај- драматичнији адолесценти, који у крајностима траже своје усмерење - толико нам потребно у збуњујућим годинама загледани у апсолутну срећу, отварамо срце; онда - повређивани реал- ношћу, уплашени и истовремено лудо храбри - питамо о смрти све време слутећи је у срцу млада опрљена кожа жари и нестрпљиво пита о крају мука које тек почињу такав је и јунак писама из тамнице - присилом изолован од света и осуђен да кроз челик посматра стварност главна казна је немогућност да види небо, плаво или сиво wеговом доживљају света недостаје чулни однос, контакт зенице и боје, прста и пулсирајуће природе овако тело и душа - пробуђени да се шире у бескрајне димнезије - остају у сивилу и робовању дана замислимо се! ово је слика једног тренутка нечијег живота, а може ли подсетити на свима познати осећај испуштености из соп- ственог, на збуњеност пред препреком - била она решетка или мисао неутажене чежње за срећним исходом неког односа међу људима или обављеног посла у још неискусном бићу - осим бројних питања - изазивају и потребу за правед- ним одговором од кога? ту почињу муке сусрета са реалношћу, а ту се, парадоксално, и завршавају јер се точак тражења, чим је покренут, не да заус- тавити земља је разочарала у својим плодовима и душа, сада пробуђена, пита: зашто не погледаш изнад земље и преко себе? зашто мислиш да срећу своју мораш прстима опипати? зашто никада не изађеш из себе? побуна против смрти је отпочела, а свој материјални израз ће наћи у уметности питам некога, и питам са жаром срца који желим и што погледам, све је аутор: варја перковић православни мисионар 43 или морам и са светом поделити питам изнова - у свакој боли коју трпим и пропуштам је кроз прсте, стварам облике од рањене лепоте тражени одговор мора наћи свој извор у парадоксалном сусрету жеља и могућности замукну језици људи и оставе простор да се однос личности оствари на другом, ванвременском нивоу, какво је и само питање - вечито у свом обнављању андрићева писма не помињу господа христа, не питају о wеговој оваквој или онаквој природи не желе да га косну одвише рационал- ним разлозима она су нам блиска јер га чекају, не усуђују се изговорити име, али чекају qубав, то је сигурно: руке ми често преко дана стају над послом и велик дио ноћи бдијем само да могу дуже мислити о теби прије птица се будим, прије зоре дижем (а кроз све снове пролазиш ти); у освит сам наслоњен на прозора као да те чекам велики сти- хови о чежњи, о ишчекивању љубави која је толи- ка да је незамислива без односа личности христова личност је изазов за којим идемо и када смо запитани, и када смо захвални и када смо увређени: поглед се завршава у wему тако - молећи за јасне одговоре на своје недоумице - човек налази пуноћу у којој се губи појединост проблема нађен је пријатељ који не изневерава јер је тако обећао, и то обећање држи угледане су очи без сенке осуде ^ула се реч која истом мером мери сваком човеку све оно што у животу видимо као уметност, порађање духа, тековине утврђене у камену и песми - све то је опипавање овог сусрета очекује- мо га брижним радом на себи, на талантима створене светове у којима су наше сузе и рад треба изнети храбро у темељу сваког од њих стоји узне- мирена и слободна младост, а у младости вапај тек освешћене душе слично чинимо кад гледамо кроз прозор који смо сами пробили, па се радујемо јер можемо видети природу и светлост то су плодови културе - омогућавају појединцу, народу или васе- љени да обрати поглед у вечност и тамо сретне себе тамнички записи испуштени кроз перо андрића закључиће: у богу је свршетак мисли која нам се губи у очајан бескрај ми нисмо атоми прашине која се у облацима без циља диже љети над друмовима, него сићушни дијелови бесконачног мозаика коме ја не могу ни наслутити смисао, али у ком сам, ево, нашао своје мјесто и стојим побожно као у храму пјесма или траг у речима тема броја 44 5 / 2008 увреме када су европски народи били организо- вани у племенске савезе и живели поприлично примитивно, на истоку су увелико постојале кул- турне цивилизације које су - по свом напретку - за европу биле недостижне у месопотамији су, нпр, акађани, сумерци и вавилонци смењивали једни друге у војној управи, али свесни значаја својих богатих традиција и култура, културно су наслеђивали једни друге када је александар македонски освојио вавилон (у време персијске управе), могао је само да се диви том културном наслеђу, богатству и раскоши, споменицима, високим палатама које су осликавале силу и моћ и славу персијског царства тај сусрет истока и запада произвео је у великом војсковођи и визионару жељу да царство заснује на различитим традицијама и вредностима ^ини се да је ова идеја потпуно савремена и да се везује за заједницу европских земаља на чија врата србија куца ^ак ми се чини да у ту идеју јединства у различитостима још само ми срби верујемо, ми и можда још неколико молећивих суседа то колико су европски народи јединствени и колико у еу влада једномислије и сагласност око сопственог идентитета, кога чине и верско и културно наслеђе, најбоље се може приметити у следећем догађају европски устав текст европског устава, који су 29 октобра 2004 у риму потписали шефови држава и влада земаља чланица еу, а који није усвојен, садржи одредбу која наглашава „културно, религијско и хуманистичко наслеђе европе“ европа је, дакле, преко својих одабраних представника у политичком пољу одлучила да изостави помињање хришћанског наслеђа и хришћанских вредности у својој консти- туцији ми знамо да је доласком апостола павла у неаполис јеванђеље по први пут донето у европу тако је једне ноћи апостол павле доживео виђење човека из македоније који га преклиње: „пођи у македонију и помози нам!“ (дап 16, 9) европа је одлучила да слободно исповеда хришћанство и да прослави име божије по свим својим крајевима развој богословља и науке христове определио је и настанак културе, знања и науке онаквим какве су нам оне познате међутим, богословље је данас на мукама, можда снажнијим него икада пре јер „европа протерује бога“ - по речима проф колома брауна некада се угледала на културну азију, а данас на запад где људска права представљају највиши закон и апсолутну категорију, а истина је таквом каквом се жели да буде европски човек, који је „у центру свих система“, усамљен је, изолован од људи, лишен сваког смисла и већ је довољно пута био обмањ- иван да више не верује ни у које системе живи, ако се то може назвати животом, без заједнице са богом, уроњен у живо блато и може само да покушава да се спасе вукући самог себе за косу може ли, дакле, да се човек спасе без бога? не може јер да може, не би бог свога сина послао да страда за свет и човека личност богочовека христа, у коме су се срели у загрљају и бог и човек, одговор је на сва трагања људскога духа највиша је истина и једина иста, кроз читаву историју све до вечности qуди могу да одлуче да је забораве, али она неће нестати могу одлучити да је не посведоче, али она ће се наново открити зато не страхујемо за бога, кога европа протерује, већ за европу плашимо се ње, и плашимо се за њу а где смо ту ми, срби? ми смо, на жалост, поред јабука, шљива (и другог воћа и поврћа кога у србији нема), почели да увозимо и културу и то о оној дневној - од одевања, до шунд музике - чак и да не гов- орим по нашим театрима и позориштима безидејне црква и културни ђакон владимир марковић може ли, дакле, да се човек спасе без бога? не може јер да може, не би бог свога сина послао да страда за свет и човека православни мисионар 45 преведене представе, имитације бродвејских комада, париских мулен-ружова по систему што нер- азумљивија, бескрајна запитаност и збуњеност човека пред изазовима данашњице или инстат заба- ва нигде одговора трагач замеће свој траг не би ли трагао у недоглед: за собом поред тога увозе се и разни ријалити-шоуи и никоме није стало, никоме не смета, док не примети рођено дете како хипноти- сано бесциљно гледа у тв и „прати реалност“ та поткултура, на жалост, узима маха и показује колико нас је много некултурних и непросвећених норма и мерило јесте христос да ли из неодлучности својих европских савре- меника око тога ко су треба да извучемо коју поуку или ћемо се бескрајно тражити у њима, ненађенима да ли ћемо утицаје делити само по томе да ли су стигли са истока или запада, па да се ту негде и сами сместимо или ћемо пронаћи оно најбоље у својој историји, код наших предака, али и у нама самима да пронађемо у себи оно што ћемо даље да градимо тај наш крајеугаони камен јесте наша православна црква та наша норма и мерило јесте христос, а извор љубав wегова бескрајна са тога су се извора напајале генерације српских стваралаца qуди продуховљени и од истине научени који су зидали задужбине у име народа и за народ сопоћани, високи дечани, раваница, пећка патријаршија, манасија, мирослављево јеванђеље, слово љубве, похвала кнезу лазару, горски вијенац, на дрини ћуприја и даље списак би могао бити подугачак у тај списак треба да се загледамо ако хоћемо да сазнамо ко смо? не морамо никога да питамо треба само да га достојно наставимо идентитет европе тема броја 46 5 / 2008 нису чести тренуци у животу који човека при- јатно узбуде то су махом догађаји везани за породицу, завршено школовање, признање за постигнути рад сусрет са једним нашим значајним старим рукописом узбудио ме је вишеструко и подстакао да ту радост поделим са читаоцима ових редова није исто читати о изворима или их видети, тражити у њима податке који нису интересовали досадашње истраживаче моја знатижељност да вилим српски минхенски псалтир с краја xив века, „најозбиљнији споменик српског минијатурног сликарства“ (с радојчић), била је пробуђена прегледањем дијапозитива и двочасовним чекањем дозволе од управе баварске државне биб- лиотеке за прегледање рукописа који се налази у трезору најзад, шеф рукописног одељења објас- нио ми је да се овај рукопис због минијатура са златном подлогом не даје читаоцима на проучавање, али да је учињен изузетак како бих могао да упоредим дијапозитиве на којима су недостајали натписи који су од значаја за нашу стару музичку терминологију сео је поред мене за посебни сто, резервисан за читање драгоцених рукописа веома стрпљиво и пажљиво окретао је страницу по страницу, стављајући ми до знања да српски псалтир представља примерак који краси рукописну збирку библиотеке прегледајући минијатуре и натписе изнад њих уочио сам како ни одлична професионална израда дијапозитива у боји не може да дочара још увек живе и свеже боје оригинала изненађује велики број минијату- ра краси их достојанствена уздржљивост као да су илуминатор и преписивач између редова желели да пренесу поруку: трудили смо се да псаламске стихове ликовно оживимо онако како то традиција и канони прописују, али у том оквиру дозволили смо и нашој машти да се размахне заиста је пријатан сусрет са ликовним представама старих инструмената: прегудницом, рожаном трубом, кимбалом, китаром међутим нисам очекивао да ћу наићи на реч која представља мало откриће: назив пјевци јасно је забележен на једној мини- јатури изнад певача - чланова хора уобичајени стари назив за хор је лик после прегледања свих страница љубазни шеф ми је показао леп повез и још јед- ном ме је обрадовао: најавио је могућност објављивања минхенског псалтира у фак- симилу! напустио сам баварску библиотеку духовно обогаћен новим, неочекиваним искуством које ме још увек испуњава радошћу у сусрету са једним великим творенијем старим пет стотина година, потврђено је старо правило: оно што је лепо трајно је вредна уметничка дела превазилазе временске границе своје епохе, она нас својим снажним квалитетима и данас узбуђују и подстичу на нове подухвате димитрије стефановић (православни мисионар, 3/1973) сусрет са чувеним српским псалтиром из xив века тема броја православни мисионар 47 у овом броју православног мисионара ћемо се бавити мишљу деспота стефана лазаревића (о његовом животу и личности је писано у броју март/април 2008, 16-17), која је свој врхунац доживела у делу слово љубве (реч о љубави, беседа о љубави) песничка посланица слово љубве представља један дубокоуман философско-теолошки трактат деспот стефан лазаревић је био мислилац који је синтезизовао мудрост антике са православним духом византије у свом најпознати- јем књижевном саставу он полази од созерцања творевине, а завршава славословљем бога почиње, дакле, космологијом, а завршава теологи- јом попут писца црквене химне свјете тихи (светлости тиха), која се пева на вечерњем бого- служењу, у којој непознати право- славни химнограф и богослов узвикује: видевши светлост вечерњу (космолошки моменат), певамо оца, сина и светога духа бога (доксо- лошки, одн теолошки моменат) посматрајући богостворени свет око себе, стефан лазаревић (у 2 строфи) увиђа склад, хармонију, лепоту у њему: лето и пролеће господ сазда, / као што и псалмопевац рече, / и у њима красоте многе: / птицама брзо, весеља брзо прелетање, / и горама врхове, / и луговима прос- транства, / и пољима ширине; / и ваздуха тананог / дивним неким таласима брујање: / и земаљске дароносе / од мирисних цветова, и травносне у тој красоти створеног света деспот стефан открива траг творчев у властитој творевини, открива божански елемент у космосу бог, који је створио свет, јесте qубав ово све, / и друга чуд(ес)на дела божја, / која ни оштровидни ум / сагледати не може, / љубав превазилази / и није чудо, / јер бог је љубав (каже деспот у 3 строфи) творевина је плод божанске љубави; дело љубави бога, који је и сам qубав сведствено томе, тај божански елемент у творевини је уствари љубав qубав је оно лепо у свету qубав је оно недокучиво, чије само име знамо, а што свет чини прекрасном хармоничном цели- ном божанственост света је потенци- јал који омућује да се он претвори у један богочовечански организам - да се претвори у цркву тај потенци- јал је усађен у творевину како би она могла да постане богочовеко тело бог је, стварајући свет, творио цркву, и то потврђује божанска љубав коју је деспот стефан открио у самом бићу света откриће љубави као начела и везивног ткива свега тварног обзнањује божанску икономију, божији наум о свету циљ стварања света и човека јесте сједињење свега у богочовечански организам, у тело христово (уп 10 строфу), дакле, оцрковљење васцеле твари qубав омогућује то оцрковљење; управо је она та која човека и свет претвара у оно што би, по божанском промислу, требало да буду: конститутивни елемент свештене заједнице у којој централно место припа- да њиховом творцу деспот стефан лазаревић је - својом префи- њеном, а богословском интуицијом - то добро осе- тио и са великим жаром проповедао био је чудесни песник и харизматски владар а као теолог qубави која све надилази и спаја он ће остати вазда актуе- лан и савремен аутор: благоје пантелић светли ликови историје спц теологија љубави деспота стефана лазаревића 48 5 / 2008 п реживели са јерусалимског згаришта одвучени су у робље - осим ако се нису сакрили под земљу или побегли својима у неку од околних земаља десета римска легија је остала у јерусалиму сенат је послао још 800 пензиони- саних војника не би ли населили град оружане снаге су се сместиле на подручју данашњег јерменског врта и у кулама цитаделе стамбене четврти су биле у рушевинама цар хадријан је 130 посетио јерусалим и одлучио да на његовим рушевинама сагради рим- ску колонију названа је аелиа цапитолина аелиа у част императора чије је пуно име било публио аелио хадриано а цапитолина у спомен тријаде богова - јупитера, јуноне и минерве на позив бар кохбе који се представио као месија, устаници су 132 ослободили свети град и држали га три године римљани су се повукли из земље, прегруписали се на њеним границама и прешли у напад бар кохба је погинуо у борби, а преживели су гоњени до најудаљенијих места и убијани до последњег мушкарца, жене, детета устанак је угушен 135 византијски јерусалим је наследио план римске аелиа цапитолине мапа јерусалима из 6 века изведена у мозаику на поду једне цркве у мадаби (на северу јордана) важно је сведочанство о плану града и местима главних хришћанских споменика у византијском периоду јерусалим је арапима пао шака као презрео плод халифа омар је 638 ушао у град и објавио да је победио бог арапи су дубоко поштовали јерусалим он је за њих био извориште најпри- јатнијих ветрова и најбистријих вода, први међу градовима које је бог благословио, трећи свети град после меке и медине називали су га беит ел муккадас (света кућа), а у скраћеној форми ел кудс (свети (ово име је и данас у употреби међу арапима)) ^им је ушао у јерусалим, омар је затражио да се помоли у јеврејском храму био је то један од циљева које је унапред одредио он је хришћанским становницима града свечано обећао сигурност њихових људи, њихових добара, цркава, крстова - било да су у добром или лошем стању - и обреда уопште омарови след- беници су његову задану реч мање-више поштовали византијско царство је ишчезло, али су преживеле његове цркве град је подељен на стамбене четврти у којима су се окупљали верници истих религија из тих стамбених језгара развиле су се јеврејска, мусли- манска, хришћанска и јерменска четврт раздвајање није било наметнуто свака верска група је одлучила да живи у својој заједници, у јединственој и засебној зони града хришћани, муслимани и јермени су тада заузели четврти у којима и данас живе иако је декрет из раног ара- пског периода штитио хришћане од евентуалних прогона, они су већ у 8 веку потражили заштиту хришћанских сила убрзо после муслиманског освајања јерусалима, у јужном делу града је уређено место молитве за 3000 људи на том простору ал валид је саградио xамију аксу вођени изговором о угрожености светих места, али и похлепом, крсташи су једним делом били ходочасници, а другим претече европског колонијализма wихов напад на јерусалим почео је 15 јула 1099 после четрдесетодневне опсаде недељу дана пре крвавог обрачуна хиљаду триста витезова, дванаест хиљада пешака и можда два пута толико ходочасника - сви босоноги - прошло је у поворци око града певајући химне у драматичној најави покоља прво бискупи и свештеници, а за њима принчеви и витезови ругање арапа на зидинама града разбуктало је њихову мржњу војску у оклопима, по врелини јулског дана, предводио је лотариншки војско- вођа готфрид бујонски операције су - као и многе друге пре - вођене са севера и југозапада, јерусалим - - трећи аутор: данијела деспотовић православни мисионар 49 где ништа не смета јуришу готфрид је тога дана са неколицином војника са врха своје куле прешао на зидине јерусалима принете су мердевине и други крсташи су се попели у град браниоци тог дела града су се повукли на другу страну, али нису успели да организују одбрану крсташи су их стигли и побили одмах потом су истакли своју заставу на куполи на стени и на xамији акса јерусалим је почетком 12 века имао кос- мополитски карактер скоро као венеција или цариград тога доба крсташи су својим духовним, а можда и политичким моделом присуства у светој земљи изазвали други талас јеврејског ходочашћа саладин је потукао крсташку војску код галилејског језера 4 јула 1187 три месеца касни- је ушао је у јерусалим крсташи су предали град после осамдесет и осам година владавине и само дванаест дана опсаде колонизација, трговина и географија су највише добиле од крсташких ратова ниједна друга прича није надахњивала запад касног сред- њег века као прича о крсташком освајању јерусалима развио се и њен посебан књижевни род - литература витештва и романси сведок векова део - света земља 50 5 / 2008 аристотелова гледишта о моралу претежно представљају мишљења која су у доба старе грчке преовладавала код образованих и учених људи они који су та гледиша следили и њима се управљали кроз живот били су, како би се то рекло, пристојни и лепо васпитани грађани они који би аристотелов метрички систем и данас узели као путоказ такође би се могли похвалити да су регу- ларни постоје две врсте врлина, сматра аристотел у својој чувеној књизи никомахова етика, и те врлине дели на интелектуалне и моралне интелектуалне врлине одговарају рационалном делу душе, а моралне ирационалном аристотел сматра да су интелектуалне врлине резултат учења, а моралне - резултат навике посао законодавца у једној држави би био да стварањем добрих навика направи добре грађане у интелектуалним врлинама могу, пак, да уживају само доколичари, односно философи они који мишљење учине навиком постају слични боговима [та је врлина сад се поставља питање шта је то најпознатији платонов ученик сматрао врлином? одговор гласи да је врлина средина између превише и премало или између две крајности, од којих је свака порок: храброст је средина између кукавичлука и луде неустрашивости, дарежљивост између расип- ништва и шкртости, истински понос између охолости и понизности итд ко успе да пронађе ту средину, он ће несумњиво бити срећан, а за аристотела добро, које, дакле проучава, етика, значи бити срећан за човека је срећа исправно коришћење разума, о врлини аутор: срећко гујаничић православни мисионар 51 сматра аристотел срећа није напросто материјал- но уживање или част у једној заједници, већ добро вођен живот у складу са умереношћу срећан човек не живи због части, угледа или новца, већ због самог себе - не би ли реализовао своју изворну природу, свој исправни разум, а на основу тога се да закључити да свако има онолико среће колико му и припада политичко-практични облик живота је секун- даран у односу на теоретски или интелектуални живот, али аристотел - који је и нагласио ту поделу - касније показује да без корисних навика стечених кроз праксу није могуће остварити блаженство разлог томе је што је сам човек по природи друштвено биће (зоон политикон) животни циљ мудраца (филозофа, стварног пријатеља мудрости) јесте срећан живот, али - како каже аристотел - још је лепше и дивније када се то постигне за цео народ или за државу утолико је учешће у политичком животу заједнице, која треба да омогући егзистенцију једнаких и слободних људи, частан, етички нужан услов постизања и индивидуалне среће аристотел је све то рекао без обзира на то што је неке живе људе сматрао оруђем које говори ово аристотелово гледиште о врлини за хришћане нема неку тежину мада је лепо чути тако нешто у хришћанству се читав морални систем заснива на човековом односу према христу ко свако вече и јутро мирне савести изговара молитву и поверава се богу, а притом стоји иза сваке речи коју каже (не рецитује их), он је моралан човек у тим тренуцима се огледа његово достојанство, чак и ако признаје да је расипник, кукавица или охол умереност на коју позива аристотел може звучати као компромис или потписивање примирја пре и срећи хришћанство и философија 52 5 / 2008 него што је борба почела и пре него што смо ушли у клинч са животом умереност - иако је врлина за коју стварно треба мудрости - човека лако може одвести у досаду, монотонију, равнодушност, а кобно је ако га одведе у самодовољност, у један затворени свет сличан минотауровом, одакле се веома лако, чак и као вид побуне којој се не зна узрок, манифестују разни видови перверзије бити моралан тако што никоме нећемо стати на жуљ, то значи бити машина, а не човек господ у откровењу јовановом каже: „знам дјела твоја, да ниси ни студен ни врућ о, да си студен или врућ! тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не треба, а не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слијеп, и наг савјетујем ти да купиш од мене злата огњем жеженога, да се обогатиш; и бијеле хаљине, да се обучеш, те да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти да помажеш очи своје, да видиш„ (откр 3, 15-18) пут нашег преображења морални живот у хришћанству је немогућ без христа, док је молитва (разговор са богом) пут нашег преображења, а затим и наше боголикости господ нас без присиле позива да га следимо тако што ћемо узети свој крст ми ум христов имамо - говори апостол павле - тако да је боље да се обога- тимо тим златом огњем жеженим, него да следимо сами себе и свој разум и будемо као слепци који воде слепце кад смо већ код апостола павла, треба напомену- ти да ни он није живео у складу са аристотеловим врлинама некадашњи гонитељ хришћана, и сам је примао батине када је постао хришћанин, излагао се разним опасностима, рекао првосвештенику свог народа да је „зид окречени“, препирао се са апостолима петром и варнавом, свађао садукеје и фарисеје - све у свему био је једна, како би то достојевски рекао, колоритна личност апостол на једном месту признаје и да се у њему боре два закона од којих је један закон греха, и да ради оно што не жели да ради ипак, његов однос према христу је учинио да се он преобрази и пређе тежак пут од савла до павла зашто је то тако, бог свети зна, а можемо претпоставити да је то због тога што није био млак, већ врућ на овом месту се треба сетити и покајаног разбо- јника, који је заједно са господом распет на голготи предање каже да се тај човек звао дизма, а с обзиром на то да је био разбојник, вероватно није био умерени грађанин он ипак први улази у рај јер га његов однос према христу - у тренутку распећа - чини једном моралном громадом и симболом свих људи који се спасавају ни многи други светитељи нису у животу водили разуман живот за апостола петра би се могло рећи да је био сувише нагао, али и он је био - ватрен таштина над таштинама, све је таштина бог је цару соломону обећао да ће бити најму- дрији човек на свету, и он је то заиста и био међутим, када је исцрпио све могућности свога ума, све што је могао рећи, било је: „таштина над таштинама, све је таштина“ ни цар соломон, који је у књизи проповедниковој рекао јер ко је уживао више него ја, без бога није могао бити срећан врлину, дакле, не треба тражити негде између две крајности - како је то мислио аристотел - јер нас тај пут може одвести само до бонтона, у коме је умереност оно највише од етичке мудрости зар волети није врлина, али како у љубави наћи средину, кад она не познаје границе! [та значи рећи некоме да га волимо умерено“! сама реч врлина потиче од латинске речи виртус што значи сила ко, дакле, има врлине тај је силан не могу га лако савладати пороци и грех, али то не значи да га неће нападати срећан у врлини ће бити само онај који своју кући изгради на камену (христу), а онај ко је моралан ради саме врлине и закона, да буде поштен у својим очима или у очима других људи, гради кућу на песку, коју ће бујице и пороци кад тад срушити или су је већ срушили, па не зна да цеди комарце, а прождире камиле морал се и данас често гледа кроз крајности бити моралан или практично мудар значи балан- сирати између крајности (европа и русија, кина и америка, левице и деснице, разведени родитељи) у хришћанству бити моралан, мудар или силан значи следити христа - без обзира на околности а блаженство (или срећа) које се на том путу може очекивати дато је у беседи на гори (мт 5, 3-11) православни мисионар 53 д а бисмо доживели значај решења, морамо осетити тежину проблема морамо поставити питање смисла како питања тако и одговора јединствено људска питања [та желим у животу, шта је његов циљ? [та је оно што треба да чиним како би постигао оно што желим? имају ли ова питања смисла? има ли живот уопште смисла? „реални“ одговори заиста, да ли је потребно исцрпљивати се горе- наведеним се питањима? она изазивају незадово- љство, напетост, а самим тим су и некорисна; а одговор на њих је очигледан, што нам и савреме- на цивилизација јасно ставља до знања опште је познато да је циљ нормалног човека да буде пси- хофизички здрав, а то значи и задовољан, однос- но задовољен, а тиме и срећан то је оно што би требало да се подразумева, а тако нас уче и у оквиру школске психологије, зар не? па чак и они који се жртвују за друге, било у име вере или неког хуманог идеала, у крајњој линији то чине искључиво због себе; они после тога осећају неку врсту задовољства, те сходно томе нема суштинске разлике између онога који дели хлеб са сиромахом и онога који га има науштрб њему- јер, у основи, обојица то чине из побуда које су само другачије изражене, али теже истом циљу: личном задовољству ако идемо у цркву ми се надамо спасењу, односно награди, и свест да јој постајемо ближи испуњава нас задовољством ето, зар заиста има аргумената против уни- верзалне истине „све што је људско није ми стра- но“ зар није очигледно да сами одређујемо смисао онога што чинимо и како живимо, а који није ништа друго до рационализација тежње за задовољењем потреба? јесмо ли онда толико различити од животиња? нисмо ли и сами бесни и ослабљени кад смо, рецимо, гладни? немамо ли, као људи, исте оне полне прохтеве као и животи- ње, нисмо ли, уствари потпуно условљени већ самом својом биологијом, која одређује и нашу психу? ево, ако узмемо човека умно заосталог због хипофункције тироидне жлезде и дамо му екстракт тироидних хормона, његова ће се интелигенција повећати дакле шта је људска интелигенција, а тиме и психа, него најобичнији баланс биохемије? будимо реални: једино што можемо да учинимо, као интелигентна бића, јесте да препознамо своје потребе и настојимо да их задовољавамо, јер другачије никако нећемо бити срећни, а ако нисмо срећни онда нужно психички обољевамо, што је свакако лоше дакле, жеља за задовољством је оно што нас покреће ако не знаш како да препознаш и задовољиш своје потребе онда само погледај око себе: пред- лога и могућности има на претек - само преко телевизије сазнаћеш и о потребама које ниси ни слутио да имаш, и о начинима на које ниси ни (само)преиспитивање аутор: александар загорац пастирска психологија савремена цивилизација скоро да подразумева извесно супротстављање психологије, као науке, верском искуству као „претходном покушају“ да се постигне исти циљ - помогне човеку распознавањем његове психе погубност таквог стереотипа, усађиваног у људску свест већ читав век, оповргава управо сама психологија, оличена у логотерапијској школи виктора франкла 54 5 / 2008 сањао да можеш да их задовољиш, што је све веома позитивно у светлу савремене људске сло- боде и толеранције, где је дозвољено све што није изричито законом забрањено, па чак и тада одговор на питање смисла је јасан - живот ти је дат да би га живео, да би напредовао до максиму- ма својих могућности (који углавном одмераваш према медијски популаризованом личном или професионалном стереотипу), он је само твој, те си за њега,стога, одговоран само и једино себи свако је увек себи најбитнији, што јесте и добро и неопходно, јер је индивидуални напредак темељ друштвеног напретка, а циљ свих нас јесте неко будуће друштво са што мање бола, несреће, незадовољства, дакле друштво здравих, задово- љених људи - отворено, толерантно и надасве хумано вера има сврху само као један од механизама одбране од страха изазаваног пролазношћу живота и ако нам у томе не помаже, чему онда служи? зар да нам додатно оптерећује и овако захтеван живот? не, битно је здравље, задово- љеност, мир - то је одговор, а свако даље питање очигледна неуроза реалност „реалних“ одговора претходни текст представља сажимање савре- меног секуларистичког сагледавања људског света и живота то је оно са чиме одрастају ген- ерације, још од експанзије (вулгаризације?) идеја фројда и његових следбеника (почев од 1920- тих), то је оно размишљање које, хтели-не хтели, свако од нас носи макар у подсвести, јер нам га од првих тренутака самосвести, симболички или изричито, намећу вишеструки, особито медијски распрострањени, културно-цивилизацијски обрасци тзв „популарна психологија“ постала је фактички предуслов сваког „савременог“ промишљања о животу и човеку да ли ју то, нужно, чини истинитом и у коликој мери? постоји ли алтернатива? како представити алтер- нативу савременику чије је разумевање у значајној мери условљено терминологијом и обрасцима мишљења које помињемо? може ли се управо таквим средствима, на тој и таквој истори- јској подлози изборити за преиспитивање „оног што се зна“? одговор је потврдан: то је пре више од пола века учинио „тај божији човек међу пси- хијатрима“ (речи владике данила), зачетник логотерапије, психотерапеут јеврејског порекла, др виктор франкл (1905-1997) разлог који нас је подстакао да остварењима др франкла посветимо више текстова јесте значај који његова схватања човека и живота имају посебно за младе, чији се карактер и однос према животу, његовим искушењима и другим људима тек образује; упра- во то чини несхватљивим одсуство и самог имена др франкла из средњошколских уxбеника пси- хологије своје научне закључке о човеку као бићу слободе, а не механичко-биолошке условљенос- ти, као бићу које постојањем тежи смислу, а не безусловном задовољавању индивидуалних потреба, као бићу које себе надилази, а не ограничава, као бићу јединственом у љубави, а не (у основи) животињи кадрој једино да интелекту- ализује своје нагоне, виктор франкл је потврдио и сопственим искуством: преживевши други светс- ки рат у аушвицу, најозлоглашенијем логору смрти рађање „воље за смислом“ др франкл се, како сам каже, „учио на фројду, као и сви“ али његове сумње у бројна фројдова схватања почеле су да попримају систематске и коперниканске обрисе и пре одвођења у аушвиц ипак, најупечатљивије потврде потекле су из личног искуства, не због посебности аутора као појединца (на чему франкл непрекидно инсисти- ра) већ због његове оспособљености као лекара и научника да према преживљеном и проживљеном заузме објективан (али не и обезличени) став значај личног искуства као поткрепљења (не и искључивог извора) закључивања, био је аргумент франклових пријатеља, који су га одговорили од намере да прву књигу написану после логора (у српском преводу: „зашто се нисте убили?; основи логотерапије“, београд 1994) настави да објављу- је без потписа франкл је прихватио тај аргумент, а потоња збивања дала су му вишеструко за право то је и разлог што смо у уводном делу решили да пођемо од заједничког личног искуства нас који живимо у секуларистичкој цивилизацији, јер је управо то неопходно да бисмо, идући ка логосу виктора франкла (појам „логос“ са малим почетним словом, јесте термин којим франкл означава средишњу тачку свог научног-философ- 55 ског правца, преводећи га као „смисао (човековог живота)“), успели да разобличимо све њене странпутице ако је заиста задовољеност психичких, физичких и социјалних потреба човека једина формула за срећу, односно психичко здравље, како онда објаснити примере аутентичне људске среће код изгладнелих, болесних и сваке људ- скости лишених затвореника логора смрти, а са друге стране њено одсуство (оличено махом у депресији и сл неуротичним поремећајима) код младих, друштвено и материјално обезбеђених студената у друштву економског благостања (послератна америка) - пита се др франкл, комен- таришући податке из истраживања схватање човека као затвореног био-механичког склопа условних рефлекса, „одбрамбених механизама и реактивних формација“ ту остаје немо ако је човек претежно (понекима и потпуно) условљен унутрашњим и спољашњим утицајима (било наслеђеним, било наметнутим или стеченим), за шта је он уопште одговоран или заслужан ? ако човек сам одређује смисао свог живота, зашто људе толико често мучи осећање бесмисла? ако наша уверења, вера, морал и идеали извиру из нас самих као све-условљених (пандетерминисаних), како смо уопште у стању да се за њих жртвујемо, да њима подредимо чак и биолошки опстанак? ако је осећање задовољства због „доброг дела“ покретач и циљ чак и жртвовања за дру- гог човека, чиме објаснити давање сопственог ради спасења туђег живота, јер - (по претходном) осећања престају смрћу, а тиме и такав „мотив“ губи смисао, зар не? ако нас задовољавање потреба доводи у стање равнотеже, одакле примери крајности неуротичних поремећаја управо код оних социјално и економски тако ситуираних да у томе немају никакве препреке? нужност личног промишљања немогућност психоаналитичког приступа да одговори на ова преиспитивања довела је виктора франкла до закључка о грешци у самој основи: човек не остварује себе задовољењем потреба, већ оним аутентично људским - налажењем смисла са том мишљу остављамо вас, читаоце, до следећег наставка, како бисте сопственим промишљањем питања која смо истакли утемељили подлогу „зајед- ничкој вољи за заједничким смислом“ (в франкл) чијем ћемо развијању надаље и тежити јер свако подразумевање и сугерисање унапред структур- исаних мишљења, налик оном којим смо почели текст, осакаћује човекову слободу, а тиме и срж његовог бића, односно његове заједнице са богом и другим људима то и јесте порука „трагања за смис- лом“ виктора франкла, чија је вредност управо у томе што је искуства и истине предања (без претходне намере) реафирмисао на пољу науке, служећи се искључиво научним инструментима, доказавши тако њихову универзалну истинитост и савременост тиме је и оплеменио начин њиховог преношења приступом разумљивијим највећем броју савременика, којима недостаје претходно црквено или академско искуство православни мисионар 56 5 / 2008 усеверном делу косова и метохије налази се јед- на од четири општине са српском етничком већином то је звечан оно што у културно-историј- ском смислу краси овај градић јесте звечанска твр- ђава која се налази на врху угашене вулканске купе она представља један од најстаријих очуваних срп- ских средњевековних утврда није познато када је тачно подигнута, а на историјску сцену улази 1093, када је била погранична зона рашког жупана ву- кана, који је из ње кре- тао у своје походе на косово и метохију, које се тада налазило у са- ставу византије у скло- пу тврђаве је био и један од краљевских дворова немањића, а у њој је жи- вот окончао и свети стефан дечански у овој општини се налазе манастир соколица, ко- ја је настрадала у погро- му 17 марта 2004 л г, манастир бањска и че- тири православне цр- кве - три у селима (ба- нов до, кориље и жеровница (дољане)) и једна у звечану, која је посвећена светом велико- мученику георгију свети великомученик георгије, звечански храм, полазна је станица евхаристијске заједнице на точ- ковима свештенослужитељ богомир стевић и његова супруга светлана, која му усрдно помаже, страже над својим парохијанима отац богомир брижљиво води рачуна о свом делу посла, који се односи на богослужење и служење верницима, а светлана је свој живот посветила милосрдном раду организовала је удружење мајка девет југовића, оно које ће до септембра 2008 на простору косова и метохије покренути три народне кухиње на жа- лост, становници косова и метохије потребују и помоћ својих сународника из осталог дела србије и помоћ својих сународника из расејања најпотреб- нија је онима који живе по српским енклавама, а та помоћ није увек у храни и одећи - као основним елементима људске егзистенције - већ и у дружењу, саосећању и подршци ова заједница нема свој парохијски дом у класичном смислу парохијани се овде сабирају у заједнич- ком раду било да је у питању поклоничко путовање, певничко појање или испомоћ око народних кухи- ња до сада су били на поконичким путо- вањима били по оста- лом делу србије, у цр- ној гори, у грчкој итд ходе за својим све- штеником богоми- ром и његовом супругом светланом на путу ка срп- ским енклавама увеличавајући недељна литургијска сабрања тако сам их и срела на отварању треће на- родне кухиње у селу врбовац (општина косовска витина), када је божанствену литургију служио преосвећени владика артемије, епископ рашко- призренски и косовско-метохијски, уз резање слав- ског колача и освећење просторија нове народне кухиње која ће, за почетак, имати 150 корисника из пет села витинске општине аутор: татјана радић представљамо вам евхаристијска заједница на точковима православни мисионар 57 и нтернет, као тренутно најперспективнији медиј преноса и размене идеја, информација и мултимедијалног садржаја, сам по себи није ни добар ни лош вредност поменутих садржаја зав- иси искључиво од аутора истих, а не од саме технологије као такве међутим, ако ствари посма- трамо из једне хришћанске перспективе, долазимо до логичног закључка да је интернет, као и многе друге технологије, злоупотребљен овај изузетно популарни медиј данас врви од дегутантних порнографских садржаја просечан корисник током сурфовања доживљава да искачу рекламе за интернет-коцкарнице и наградне игре у којима сви добијају на интернет-форумима анонимни и, самим тим, заштићени чланови расправљају о свему и свачему интернет је заиста постао права електронска xунгла, па се поставља питање где је ту православни хришћанин данашњице и да ли свештеник горан живковић црква и савремене технологије могућности хришћанског преображаја сајбер-простора 58 5 / 2008 уопште - због толике количине зла - треба да учествује у ишчитавању истога, али и да ли треба да буде активни учесник интернет-форума и блогова нека нам полазиште за даље разматрање ове теме буде реченица светог апостола павла написана у 1 посланици коринћанима, у којој каже да је свима био све не би ли кога придобио за христа следећи ту апостолску мудрост, закључићемо да је интернет у начелу још неис- тражено подручје које просто вапи за живим богом ово схватају многи епископи, свештеници, монаси и верујући људи, тако да је у последњих десетак година осмишљено много сајтова који обилују православним садржајима ти садржаји су со којом је осољено опште бљутавило овог моћног медија, и заиста је за сваку похвалу труд свих оних који су орали и сејали на овој њиви пуној корова поставља се питање, међутим, може ли то да буде још боље од тренутног стања, а одговор је јасан - наравно да може и треба да буде боље на интернету се може наћи заиста солидан број сај- това са којих се може скинути обиље квалитетних теолошких текстова апологетске, догматске, литургичке и сличне садржине; свештеницима који познају овај вид комуникације могу се постављати питања на више виртуелних места; постоји неколико форума са интересантним и душекорисним дискусијама у чему је, онда, могућ напредак? ето, чини ми се да нам недостаје сајтова који би били православни, а који би се на још креативнији начин бавили феноменима данашњице (блиским тзв човеку 21 века) ^овек 21 века је свакодневно окружен телевиз- ијом, филмом, музиком, често брзим начином живота и - да би му се приближило православље, које често исповеда формално - потребно је пружити му један православни поглед на све ове феномене треба му ставити до знања да православље није нешто далеко, нешто што има везу са њиме само једном годишње, тј када слави славу, већ да је православље начин живота, сусрет са створитељем и богом живим третирање свих ових актуелних феномена кроз визуру православља захтева од модератора сајта пре свега духовну припрему, затим образовање, креативност, а пре свега вољу за мисионарењем ко је иоле пратио форумске дискусије на интер- нету, приметиће да овим медијем и те како крстаре потенцијални блуд- ни синови јер су често најбројнији и најпосећенији они форуми који окупљају људе са оскудним поз- навањем спасоносне православне вере форуми су најзахвалнији терен за мисионарење на интернету и никако не треба да сами по себи буду озлоглашени због таквих појава какве су нпр некада осуђени газиместан и слични напротив, ако се заиста надамо каквом- таквом преображају српског интернет-простора у хришћанском смислу, онда су форуми заиста погодак у центар наиме, ова форма живог дијалога православном мисионару, поткованом и образо- ваном, пружа могућност да помогне онима који су спремни да чују божију реч у формирању својих личности па и, зашто да не, свом духовном рађању лично знам особе које су се крстиле претходно се упознавши са православним учењем управо преко интернет-форума као и сваки други кул- туролошки садржај, и оно што се може прочитати на интернет-сајтовима креирају живи људи који износе старо и ново, те - ако тежимо некавом хришћанском преображају срског сајбер-просто- ра у рангу својих моћи - треба поћи од темеља, односно од истих тих живих људи онда ће бити могућ не револуционаран, али сасвим сигуран преображај виртуелног простора нека нам полазиште за разматрање ове теме буде реченица светог апостола павла написана у 1 посланици коринћанима, у којој каже да је свима био све не би ли кога придобио за христа следећи ту апостолску мудрост, закључићемо да је интернет у начелу још неистражено подручје које просто вапи за живим богом православни мисионар 59 60 5 / 2008 с обзиром на чињеницу да је до сада у овој рубрици представљено доста презентација које се уопштено дотичу актуелне тематике мисионара - православље и култура, у смислу указивања на посетиоцима доступне изворе како музичког, тако и ликовног садржаја, односно уметничког израза православне културе и животног стила, сада ћемо почети прелиставање сајтова уско везаних за овај сегмент православног инернет-садржаја хттп://њњњортходоxњорлдру сајт са општим информацијама о православљу посвећен представљању и објашњењу свих бит- нијих момената православне културе и живота до сада је било неколико сличних, и то наших, али издвајамо овај у редакцији руске браће јер га красе изванредна систематичност и прегледност ^итав сајт је једна мала енциклопедија појмова која ће вам свакако помоћи у разумевању ком- плексне православне духовности и начина њеног оспољавања прегледавање презентације могуће је на 6 различитих језика (руски, енглески, француски, италијански, шпански и пољски), што може бити препрека разумевању њеног садржаја за оне који не владају основама барем једног од поменутих језика међутим, добра страна читања сајта на страном почива на веома брзом, интуитивном разумевању садржаја, као и на учењу самог језика, те преглед ове презентације доноси двоструку корист разумевању иконе и њене улоге у цркви (са којом је повезан и специфичан начин њихове израде и јединствене лепоте) посвећено је доста пажње прођете ли читаву рубрику посвећену иконопису, бићете у могућности да са више пажње и интересовања испратите неке од презентација чији опис следи у наредним бројевима интересантан је приказ руских чудотворних икона са кратким историјатом сваке поред икона, ту су и не мање важна објашњења светих тајни, читавог богослужбеног круга и најзначајнијих празника господњих и богородичних хттп://њњњателиердамасценефр/спиппхп жеља аутора да нам дочара лепоту православне уметности и њеног рађања, првенствено иконе, а затим и данас ређе виђених фресака и мозаика аутор: драган јовичић православље православни мисионар 61 доводи нас до следеће презентације у питању је атеље свети јован дамаскин из француске, првенствено основан од стране руских мајстора иако је читава на француском језику, за нас теже разумљивом и код нас ретко употребљаваном, биће дово- љно да се - помоћу са леве стране понуђених линкова - прошетате отварајући било коју страну убрзо ћете наићи на фотографије преди- вних радова мајстора ове радионице - радова фотографисаних у фазама израде или приликом њиховог финалног излагања у јавности веома је интересантно видети како се рађа икона, како се мозаик помаља у својим грубим обрисима, како зидови храма постају слика, топла препорука хттп://њњњспцyу/ср/култура да се подсетимо и званичног сајта спц који, од скора у новом руху и са доста допуна и новина, међу осталим нуди информације о актуелним дешавањима из кул- туре овим путем можете сазнати о новим књижевним издањима, концертима, изложбама, филм- ским пројекцијама које имају везе са православљем црква и савремене технологије на интернету 62 5 / 2008 хришћанство и култура: од свих тема којима смо се до сада бавили ова му дође некако нај- паметнија међутим, толика мудрост чека да буде изречена, толика да просто долази до закрчења, па ето, не знам одакле бих почео деја ву? можда да се послужимо методом др фројда: тресни прво што ти падне на памет дакле: хришћанство и култура: хр култура ето га, однекуд: хортикултура још је бесмис- леније него што сам очекивао; некоме ће можда бити и бласфемично но, ипак, да пробамо: хортикултура: латински - хорти цултура од хортус: врт, башта + цултура: обрађивање од цултум: обрађено дакле: баштованство ништа нарочито међутим, ова реч у грчком значи трава не знам да ли се етимолошки уклапа, али, вртови се углавном и састоје од траве, нар- авно, само разнообразне опет ћорак али, каже давид, онај цар и песник, не доктор и писац: ^овек је као трава, дани његови као цвет пољски, тако прецвета (пс 102, 15) занимљиво: човек је као трава; и његова врхунска дела зову се такође прилично травним, земљо- радничким, именом: култура стари грци се свакако не би чудили: за њих је природно да трава произво- ди траву међутим, наша трава има потребу да производи не само траву, већ лепу траву то би, рећи ће грк, значило да је и трава која производи на неки начин лепа све у свему, са једне стране имамо траву, која је симбол про- лазности, а са друге лепоту, која је вероватно једи- ни траг вечности у овом свету е сад, опет неко може да примети: „та „лепота“ о којој причаш, она има више него практичну, то ће рећи: пролазну, функцију; цвет је леп зато што привлачи инсекте који се хране поленом и тако му помажу у разм- ножавању та твоја лепота нема ама баш никакве везе са вечношћу“ можда, али сам сасвим сигуран да инсекти не долазе на цветове само зато што су они лепи; они наиме долазе и на оне који нису лепи, а такође, има и оних које привлачи цвеће у фази распадања а цвет је ипак леп доста! довољно сам се запетљао у чему је заправо поента? ^овек је незамислив без културе то што човек постоји значи да ствара, или, још прецизније: обрађује твар; а то што ствара, значи да непрестано хоће нешто ново ново значи вечно, јер једино вечно никада не застарева ^овек је, дакле, пролазан попут траве, али та трава хоће да пос- тоји вечно, о чему сведочи њена некорисна и бесмислена лепота, његова култура у овој тежњи ка вечности се састоји човекова боголикост управо зато што је икона бога, творца који је своју твар саздао по сопственом лику, човек у оно што ствара неизоставно утискује соп- ствени лик управо је лик који се огледа у делу оно што га чини лепим или ружним у сваком случају, дела човекова, култура коју он ствара, постају његов суд: по плодовима њиховим познаћете их (мт 7, 16) управо зато је хришћанство незамисливо без културе христос је богочовек, а човек је биће које обрађује но управо зато што култура јесте или би требало да буде одраз човекове непрестане тежње ка новом, хришћанство се не може свести ни на једну културу хришћанска култура је дело које није завршено; још тачније: хришћанска култура је дело које се не може и не даје завршити хришћанска култура се не може ограничити, а аутор: свештеник вукашин милићевић хортикултура ^овек је, дакле, пролазан попут траве, али та трава хоће да постоји вечно, о чему сведочи њена некорисна и бесмислена лепота, његова култура у овој тежњи ка вечности се састоји човекова боголикост православни мисионар 63 64 5 / 2008 то значи да нема те културе која се не може преобразити и христијанизовати нема? звучи мало оптимистички погледај само данашњу глобалну и локалну „културу“ свет сасвим сигурно одавно није видео такву хиперпро- дукцију глупости ^есто замишљам шта би за пар хиљада година археолози који ископају неко наше просечно домаћинство мислили када у њему нађу читљив цд са нпр аудицијом за „гранд звезде“ сасвим је сигурно да би пре набасали на такав „кул- турни“ садржај, неголи, рецимо, неки филм тарковског, xармуша, кустурице ствар је просте статистике но, знам: људи су и некада давно волели простаклуке; међутим, сасвим сигурно нису били толико склони да их овековече оно што нам је од њих остало, оно што им је било битно па су зато желели и покушали да га овековече и запишу, углавном су бољи изрази духа уопште, ова прича ме некако подсећа на виц о „пирамидама“ у високом, бих каже: излазе две мумије, гледају око себе збуњено, када једна примети: „брате, је л' овде време ишло унапред или уназад?“ но ипак, можда нешто и од нас буде наиме, људи- ма је ово немогуће, а богу је све могуће (мт 19, 26)
... ефемерним, него се баца у ковитлац питања живота и смрти, добра и зла и смисла свега постојећег она је, заправо, проистекла из онтологије као њен естетски израз стваралаштво представља оваплоћење наше вјере, потврду ствари невидљивих, искуство преточено у конкретна свје- дочанства оно је такођер и непрекидни подвиг, жртва, продубљивање и потврда вјечног завјета са богом, ближњим и свијетом у нашем времену, сада и овдје због тога што је производ времена, савременост је један од њених основних захтјева но, она се истовремено односи и према вјечном и универзал- ном она увијек подразумијева однос тради- ционалног и модерног, привременог и вјечног, конкретног и општег, појединачног и уни- верзалног због тога подразумијева и вјечну актуал- изацију као биће заточено временом и простором, човјек има дубоку потребу да кроз стварање вријеме и простор преобликује осмишљавајући вријеме смрти и зла као вријеме живота и преображења, просторну удаљеност као мјесто сусрета кроз стваралаштво искупљујемо вријеме и простор претварајући живот у љубавно служење и кон- тинуирану литургију умјетност открива човјека као логосно биће које је замишљено над тајном живота, у вјечној интерак- цији са другим и свијетом око себе кроз умјетничко дјело аутор се открива ближњима и сви- јету однос аутор - дјело - реципијент је увијек жив, слободан и отворен умјетничко дјело је медијум- посредник који другога изазива у однос оно ника- да није довршено и закључено, оно, дакле, није мртво, него отворено за реципијента који својом креативном слободом, сопственим личним искуством и доживљајем надограђује само дјело и даје му нову личну димензију аутентични печат наше егзистенције само дјело, дакле, није објективана стварност, херметична и непробојна оно је прозрачно, отворено; дјело је заправо простор у коме се умјет- ник и реципијент срећу и остварују јединствен и непоновљив однос умјетност представља аутен- тични печат наше егзистенције по којем постајемо препознатљиви и - као таква - излаже нас јавности и њеном суду о нама то су дјела наших руку по којима бивамо препознатљиви већ овдје и сада, али свје- доче о нама и у вјечности она су траг раста или пада наше личности, али и нашег времена и наших савременика, линија унутрашњег живота и развоја која је видљива само кроз лични сусрет и доживљај са друге стране стоје они који не желе да своју слободу осмисле на овај начин, они који своје тал- енте одбацују и закопавају у земљу не прихвата- јући одговорност коју слобода са собом носи и одричући се сопствене личности као начина пос- тојања у заједници и плодоносном подвигу саможртвене љубави то је демонски пут депер- сонализације чије су видљиве пројаве бесплодна и јалова чамотиња и незадовољство, као и вјечито критизерство и потреба да се, кад се већ олако православни мисионар 35 одустало од стварања (или бар аутентичног стварања), туђа дјела обезвриједе и обесмисле ^овјек по својој природи није статично биће ако не ствара, разграђује ако се не узвисује, он се своди ако се не оплемењује, запарложи се и огруби wегова боголикост тамни и рађа дјела таме тако човјек постаје деструктивно биће неспособно да изађе из зачареног круга огреховљености и соп- ственог пакла осим тога, он тежи да и друге повуче и низведе за собом у ад трујући их клицом соп- ствене побуне у таквом духовном стању прелешћени човјек није способан да кроз умјетност створи нешто аут- ентично затворен у оквире трулежног, он је способан да изрази само једну димензију умјетнос- ти: ону која свједочи о трагичности пале природе и палог човјека, растрзаног и раслабљеног таква умјетност није способна да понуди излаз из пакла на жалост, кадра је само да га живим и наглашеним колоритом одслика и, што је још горе, прикаже као једину постојећу стварност неумољи- во затварајући свијет и човјека у оквире смртног и пропадљивог то је умјетност која до апсурда разлаже и форму и садржај одричући се сваке пре- тензије на божанско и на вјечност, постајући ствар за једнократну употребу, објективизирајући све пред нашим очима (па и нас саме као реципијенте), неспособна да буде подручје сусрета, катарзе или било какве надградње, сведена на ново ради новог и умјетност ради умјетности подвиг да би човјек био аутентични стваралац и сарад- ник божији, свештеник овог свијета, биће кадро за дивљење и благодарност, потребан је подвиг, преумљење, слободно прихватање одговорности за дар живота који смо примили пали човјек твори палу умјетност, ћорсокак који води у смрт преображени човјек отвара свијет за бога, чини га пропустљивим за свепреображавајућу и оживотво- равајућу благодат божију, изводи га из слијепе улице самодовољности и свим својим бићем и дјелима свједочи о тајни богочовјека христа творећи рај wегова умјетност представља најпрефињенији израз његовог постојања и богослужења, свједочанство онога шта нам учини господ, видљиви израз наше наде, осмишљавање живота и времена као времена погодног за спасење, суптил- ну унутрашњу интуицију способну да слуша тихи глас духа божијег и да га слиједи предајући му се и сарађујући са wим дух свети пак оплођује наше таленте, освећујући наш живот и наша дјела, прео- бражавајући нас из славе у славу и потврђујући истинитост наше егзистенције предуслов ове сарадње је одрицање од демон- ског нихилизма и властитог егоизма превазилажење естетике зла, естетике ружног, води ка остварењу умјетности као тајне јединства лије- пог, доброг и истинитог, тајне остварене у христу и тијелу wеговом-цркви тако човјек своју вољу сао- бражава вољи божијој, разрастајући се у цркви божијој као дрво засађено крај потока, које свој плод рађа у своје вријеме, и лист његов не вене таквог умјетника бог утврђује, чисти га да род већи доноси, да дар свој умножи стоструко и уђе у радост господара свога уметност палог човека није способна да понуди излаз из пакла 36 5 / 2008 дан после проглашења тзв независности косова студентске демонстрације је предводио један камин са разгласом пуштана је етно музика, као и песме са изразитим патриотским набојем у том смислу, може се сматрати да је тај камион домаће производње, један стари фап, својим носећим карак- теристикама требало да допринесе мотивисаности демонстрната да остану у колони све до краја демон- страција, где их је чекао молебан код храма светог саве и, заиста, хиљаде младих грла је певало песме попут видовдана, густа ми магла падналаи сличних иво андрић у роману на дрини ћуприја изнова и изнова, сваким новим читањем, образује једну другачију слику мали број људи, тајно, са неким побожним осећањем, слуша безименог гуслара из црне горе како пева уз своје мале гусле, довољно мале да се могу сакрити под гуњ и иста функција - моти- вација додуше, иво андрић то назива мало другачије - жмарци низ кичму управо је то кључно - жмарци реч која се следећа намеће потписнику ових редова је акција, противна- пад, контранапад управо је ова страна гусала повези- ва са множином иних значења ^увена је она забрана гуслања пре почетка боја, локализована у црну гору 19 века то је још једна потврда мотивацијске особености гусала ову особину гусала није довољно само констатовати, потребно је применити је - на сопственој кичми осетити жмарке баш њих јер без њих нема будућности гусала, а ако је wегош у праву (и овај пут), ни народа ништа без жмарака уз жмарке, гусле су оно што јесу, оно што им је намена уз жмарке, слушаоци су оно што треба да буду - ратници не само сабљом, пиштољем - не много шире једно непрекидно стање акције на свим пољима је оно што гусле јесу дименизија жмарака је оно што гуслама даје живот кроз сваки други вид мотивисања гусле су биле тај дан на оном камиону, гусле су биле у говорима званичника и познатих на оном митингу, све су то биле гусле аутор: никола маринковић о гуслама православни мисионар 37 зато нема гусала у мирнодопским условима својим потенцијалом, гусле су сушти противник било каквог статуса љуо зато што су гусле сушто стваралаштво гусле су и прогрес гусле су креативне, гусле су онај полет који нас тера сваки дан радити, на свим пољима на тај начин гусле су младе у фолклористици се може наћи да гусле имају мнемотехничку функцију но, и то је потребно осети- ти на сопственој кожи, ту жељу да бити упеван и опе- ван, памећен обрасцима и формулама којима се памте марко краљевић, бановић страхиња, све су то начини акције а оно што их повезује је човекова жеља за акцијом гусле су ту само катализатор - нема гуслара без жеље за акцијом нема их, нити их може бити само на нивоу гусларских друштава какве су то гусле којих нема свуда, у свакој кичми? гусле не смеју бити традиција уколико је традиција нешто што треба инфузионим друштвима чувати гусле морају бити живот коначно, традиција не сме бити тради- ционална традиција се не сме чувати, традиција се мора живети крајње је време да се престане са псеудоромантичарским и отрцаним фразама о некаквој, чак онтолошкој вредности гусала по себи време је да се престане са причом како су нас гусле одржале одржале? одржале је граматички облик настао од старог партиципа перфекта то је сувише прошлог врмена гусле треба да постану еквивалент данашњег времена и да од партиципа перфекта пређу у партицип презента - макар оно што је после вука остало од њега само такве гусле, одржавајуће а не одржаване, могу опстати, заслужују да опстану и зато: гусле сада и свуда без жмарака нема гусала нити много чега другог - суштинског по нас тема броја и жмарцима 38 5 / 2008 ускликните господу, сва земљо! псалмопојте имену wеговом, дајте славу хвали wеговој сва земља нека се поклони теби, и псалмопева теби, нека псалмопоје имену твоме, вишњи! (псалам 65) к ултура је начин живота као образац за живот, она је и друштвено наслеђе које усваја група и преноси на потомке, низ техника за прилагођавање појединаца друштву, начин мишљења, осећања и веровања у културу спада све оно што није урођено, него је створено, стечено и научено током живота у друштвеној заједници у култури у највећој мери долази до изражаја принцип слободе и инди- видуације култура је један корак (ка) напред она у исто време и смирује и узбуђује она нам креира осећања која нас воде ка промишљању о стварнос- ти, али и о ономе што је почетак свега норме које се постављају пред нас, а које су израз друштвене зајед- нице, требало би да нам - у сагласју са културним образцем - обезбеде хармонију, да нам заштите живот, породицу, својину па, опет, човек често одабира да побегне од норми, да испољи свој бунт то уме да буде и једна сурова борба тако је окарактерисан и читав један музички правац једни тврде да су 80-те обележене владави- ном рок'н'рола као доминантне, урбане матрице популарне музике коју су млади слушали исто као и њихови вршњаци на западу, те је србија била део космополитске рок-културе и у србији је рок био побуњенички, субверзиван и протестни механизам омладинске експресије, наводно је био начин побуне против владајућег комунистичког модела након тога, рок'н'рол је као космполитска урбана култура уништен и замењен националистичким, антизападним, руралним турбофолком који је држава промовисала као нову владајућу парадигму популарне музике и да ли ово има везе са нашом темом броја? има зато што смо небројено пута до сада поновили да православље није затворено, није конзервативно - како многи желе да покажу оно је стални вапај човека за ослобођењем, за другачијим, али не деградативним, за пунијим и осмишљенијим живо- том па зашто онда баш рок'н'рол? овај музички правац је добра подлога за размишљање о дис- тинкцији хришћанство - култура мада у овом смис- лу говоримо о једној поткултури [та је то поткултура? то је култура посебне групе унутар једног друштва која се од матичне културе разликује по бројним особеним карактеристикама у области веровања, вредности, норми, стила живота, понашања, те стварања и употребе симбо- ла тако и данас имамо оне који су припадници рок'н'рол-поткултуре, а у исти мах су и истински боготражитељи с тим у вези би требало да обрати- мо пажњу на ову со свету! јер многи од ових људи су на путу ка богу о свему овоме имамо у житију и књигама оца серафима роуза, па и књизи деца апокалипсе монаха јована (марлера) и андреја (вермута) и премда је ово карактеристично за америку, коју наш народ познаје углавном по злу, видимо да је она добро поднебље за преобраћенике и истинске христољупце па, ипак, овај моменат није заобишао ни србију у последње време се на музичкој сцени србије појављују боготражитељи који не напуштају рок'н'рол-поткултуру, али је прео- бражавају уносећи у њу своју оцрковљеност, однос- но свој литургијски живот такве групе су места, есхатон, исток, пјесн, емануил и још многи други још је солжењицин говорио о томе да нас страдање може довести до онога што је истинито, док нас наш лагодан живот лако одводи у лаж, а да је зло истовремено и полазна тачка за човеков духовни препород тако смо дошли до места спајања (суб)културе и хришћанства, а то је моменат схватања да је све што чини наш живот у ствари наш дар господу, wему у част то су таланти који су нам дати, а који укрштени са малим елементима нашег живота могу бити у служби бога верујем да није потребно напомињати на колику корист могу бити ови људи међу хришћанство и (суб) аутор: татјана радић православни мисионар 39 пошастима савременог доба, а које су у последње време постале сас- тавни део млађих генерацијама места платина пробуди се и устани назад не гледај све што имаш дај довољна је благодат крај не заборављај пронађи земљу поток из камена живот сакривен врат савијен смрзла постеља сузе на дар понижено тело незаробљено срце јасно виђене отворена рана отворено небо знаци времена утеха у књигама близу је крај фор хеавен'с саке бy 16 хорсепоњер алл мy лове њелл ит ис маднесс фреелy гивен то yоу фолкс њитх гладнесс и њилл нот ливе анд дие но нот бy тхе сњорд и ам њеак њитхоут тхе јоy оф тхе лорд тасте анд сее тхат тхе лорд ис гоод лет'с бенд оур кнеес лике ње кноњ ње схоулд wе цан'т сее цлеар оур еyес аре маде оф њоод тасте анд сее боy тхат тхе лорд ис гоод култура тема броја 40 5 / 2008 судбина и промисао за свакога човека је од непроценљиве важности да буде у стању да у свакоме тренутку правилно разлучи разлику између истине и лажи, реалности и фантазије, православља и сујеверја јер има ли чега горег него посматрати себе као православ- ца и живети у убеђењу да је бог тај коме служимо, а заправо бити роб стварима које су од бога осуђене и проклете но, да бисмо у потпуности могли да се посветимо раз- матрању границе између хришћанства и квазихришћанства или лажног хришћанства, неопходно је да пре тога на прави начин разумемо разлику између судбине и промисла божијег о нама ако бисмо желели да претпоставимо да судбина у апсолутном смислу, као нешто што је за свакога од нас унапред до детаља записано (било у звездама или негде другде) постоји, онда се морамо запитати има ли уопште наше слободе у свету ако се сложимо да је сло- бода нешто што нам је од бога дато по слици и подобију wеговом, онда би судби- на била нешто што би ту нашу слободу у пот- пуности ограничавало [та је сврха нашег подвига и труда ако је унапред одређено хоћемо ли се спасити или не? са друге стране хришћанст- во нас учи о божијем промислу о свакоме од нас ако замислимо двоје људи који се воле и једно од њих одлучи да слаже оног другог, он зна како ће у том случају његова вољена особа реаговати јер је познаје он зна хоће ли се она наљутити или не, хоће ли му опростити или ће му вратити истом мером тако и бог - будући да у потпуности позна- је свакога од нас (чак и боље од нас самих) - зна како ћемо ми реаго- вати у свакој ситуаци- ји у којој се нађемо, те стога он зна какве ћемо изборе правити кроз живот иако то нигде није унапред записано рецимо да посматрамо мрава како иде према некој гранчици која се налази испред њега, он те гранчице није свестан, с обзиром на то да не може да види тако далеко испред себе међутим, ми видимо ту препреку испред њега и ако желимо да не удари у њу, ми је можемо склонити, а да он не буде ни свестан тога тако и бог - пошто може да види наш живот- ни пут - може и да по свом промислу утиче на њега, а да ми тога не будемо ни свесни хришћанство и сујеверје много је данас оних који себе сматрају хришћанима, а уст- вари су слуге творевини уместо творцу већина оних који свој живот полажу у астрологију, тарот-карте или гледање у шољу, сматрају да је то нешто од аутор: милош антонијевић господар звезда православни мисионар 41 бога дато и да то служи да помогне људима, а заправо је веома штетно по његов духовни живот „потом рече бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; и нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу и би тако“ (пост 1, 14-15) бог је звезде створио да би биле знаци временима и као такве да оне служе човеку, а човек данас - верујући да оне говоре судбину - заправо служи њима имали смо прилику да од особе која се тобоже спремала за причешће чујемо следеће питање: „да ли ваља да ми мајка гледа у шољу, пошто планирам да се причестим у недељу?“ на наш одговор да то није православно и да би се требало оставити служења шољи, добили смо одговор да њена мајка увек погоди оно што ће се десити и да зато она не види разлога да то буде грех „а човјек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски да се погубе, камењен да се заспу, крв њихова на њих“ (лев 20, 27) у последње време је нарочито међу младима постало попу- ларно тзв призивање духова при томе влада уверење да човек може да „разговара“ са „душом“ неког раније пре- минулог рођака или пријатеља или ма које друге личности о штетности овакве заблуде читамо јасно у светом писму: „нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злијем духови- ма, ни опсјенар, ни који пита мртве јер је гад пред господом ко год тако чини, и за такве гадове тјера те народе господ твој испред тебе држи се сасвијем господа бога својега“ (5 мојс 18, 10-14) имали смо прилике да чујемо како један „православац“ на наше очи израчунава бројеве ком- патибилности између анђелине xоли и бреда пита и даје запажање како се они, судећи по бројевима, не слажу баш најбоље на нашу примедбу како је то тешко спојиво са хришћанством, добили смо одговор како он баш и не верује у то, али му је тешко оканути се рђаве навике неопходно је оканути се рђаве навике јер нам сведочанство љубљеног апостола христовог св јована богослова говори о погубности такве работе: „блажени су који творе заповијести његове, да имају право на дрво живота, и да уђу на капије у град (нови јерусалим, будуће царство божије) напољу су пси и врачари и блудници и крвници и идолопоклоници и сваки који воли и чини лаж“ (откр 22, 14-15) ^овеку је дата слобода избора јер, по речима апостола павла, све нам је слободно чинити и - ако бог не жели нарушавати људску слободу - ко смо ми да то чинимо међутим, оно што је важно за свакога је да се определи за христа или за звезде, за пут који води у живот или за пут који води у пропаст тема броја 42 5 / 2008 ^ини се да веза хришћанства као живе вере и културе почиње на најосетљивијем терену, на терену уметности свима, широм цијелог свијета, који су страдали и страдају ради душе и њених великих и вјечних захтјева, посвећујем ове стран- ице, које сам некоћ писао само за себе, а данас их шаљем свој браћи својој у болу и нади - поручује иво андрић са своје двадесет три године и започиње чувена писма из тамнице младост андрићева охлађена је непријатним тамновањем, које га је пратило кроз цео живот уз неоспорну веру у извесност среће која чека свој час, младост његова и свачија увек носи преплет чежњи чија је јачина сразмерна нашем темпераменту, проживљеним патњама и дубинама које су се из тих патњи породиле млади људи су склонији драматизацији себе и света, а међу њима су нај- драматичнији адолесценти, који у крајностима траже своје усмерење - толико нам потребно у збуњујућим годинама загледани у апсолутну срећу, отварамо срце; онда - повређивани реал- ношћу, уплашени и истовремено лудо храбри - питамо о смрти све време слутећи је у срцу млада опрљена кожа жари и нестрпљиво пита о крају мука које тек почињу такав је и јунак писама из тамнице - присилом изолован од света и осуђен да кроз челик посматра стварност главна казна је немогућност да види небо, плаво или сиво wеговом доживљају света недостаје чулни однос, контакт зенице и боје, прста и пулсирајуће природе овако тело и душа - пробуђени да се шире у бескрајне димнезије - остају у сивилу и робовању дана замислимо се! ово је слика једног тренутка нечијег живота, а може ли подсетити на свима познати осећај испуштености из соп- ственог, на збуњеност пред препреком - била она решетка или мисао неутажене чежње за срећним исходом неког односа међу људима или обављеног посла у још неискусном бићу - осим бројних питања - изазивају и потребу за правед- ним одговором од кога? ту почињу муке сусрета са реалношћу, а ту се, парадоксално, и завршавају јер се точак тражења, чим је покренут, не да заус- тавити земља је разочарала у својим плодовима и душа, сада пробуђена, пита: зашто не погледаш изнад земље и преко себе? зашто мислиш да срећу своју мораш прстима опипати? зашто никада не изађеш из себе? побуна против смрти је отпочела, а свој материјални израз ће наћи у уметности питам некога, и питам са жаром срца који желим и што погледам, све је аутор: варја перковић православни мисионар 43 или морам и са светом поделити питам изнова - у свакој боли коју трпим и пропуштам је кроз прсте, стварам облике од рањене лепоте тражени одговор мора наћи свој извор у парадоксалном сусрету жеља и могућности замукну језици људи и оставе простор да се однос личности оствари на другом, ванвременском нивоу, какво је и само питање - вечито у свом обнављању андрићева писма не помињу господа христа, не питају о wеговој оваквој или онаквој природи не желе да га косну одвише рационал- ним разлозима она су нам блиска јер га чекају, не усуђују се изговорити име, али чекају qубав, то је сигурно: руке ми често преко дана стају над послом и велик дио ноћи бдијем само да могу дуже мислити о теби прије птица се будим, прије зоре дижем (а кроз све снове пролазиш ти); у освит сам наслоњен на прозора као да те чекам велики сти- хови о чежњи, о ишчекивању љубави која је толи- ка да је незамислива без односа личности христова личност је изазов за којим идемо и када смо запитани, и када смо захвални и када смо увређени: поглед се завршава у wему тако - молећи за јасне одговоре на своје недоумице - човек налази пуноћу у којој се губи појединост проблема нађен је пријатељ који не изневерава јер је тако обећао, и то обећање држи угледане су очи без сенке осуде ^ула се реч која истом мером мери сваком човеку све оно што у животу видимо као уметност, порађање духа, тековине утврђене у камену и песми - све то је опипавање овог сусрета очекује- мо га брижним радом на себи, на талантима створене светове у којима су наше сузе и рад треба изнети храбро у темељу сваког од њих стоји узне- мирена и слободна младост, а у младости вапај тек освешћене душе слично чинимо кад гледамо кроз прозор који смо сами пробили, па се радујемо јер можемо видети природу и светлост то су плодови културе - омогућавају појединцу, народу или васе- љени да обрати поглед у вечност и тамо сретне себе тамнички записи испуштени кроз перо андрића закључиће: у богу је свршетак мисли која нам се губи у очајан бескрај ми нисмо атоми прашине која се у облацима без циља диже љети над друмовима, него сићушни дијелови бесконачног мозаика коме ја не могу ни наслутити смисао, али у ком сам, ево, нашао своје мјесто и стојим побожно као у храму пјесма или траг у речима тема броја 44 5 / 2008 увреме када су европски народи били организо- вани у племенске савезе и живели поприлично примитивно, на истоку су увелико постојале кул- турне цивилизације које су - по свом напретку - за европу биле недостижне у месопотамији су, нпр, акађани, сумерци и вавилонци смењивали једни друге у војној управи, али свесни значаја својих богатих традиција и култура, културно су наслеђивали једни друге када је александар македонски освојио вавилон (у време персијске управе), могао је само да се диви том културном наслеђу, богатству и раскоши, споменицима, високим палатама које су осликавале силу и моћ и славу персијског царства тај сусрет истока и запада произвео је у великом војсковођи и визионару жељу да царство заснује на различитим традицијама и вредностима ^ини се да је ова идеја потпуно савремена и да се везује за заједницу европских земаља на чија врата србија куца ^ак ми се чини да у ту идеју јединства у различитостима још само ми срби верујемо, ми и можда још неколико молећивих суседа то колико су европски народи јединствени и колико у еу влада једномислије и сагласност око сопственог идентитета, кога чине и верско и културно наслеђе, најбоље се може приметити у следећем догађају европски устав текст европског устава, који су 29 октобра 2004 у риму потписали шефови држава и влада земаља чланица еу, а који није усвојен, садржи одредбу која наглашава „културно, религијско и хуманистичко наслеђе европе“ европа је, дакле, преко својих одабраних представника у политичком пољу одлучила да изостави помињање хришћанског наслеђа и хришћанских вредности у својој консти- туцији ми знамо да је доласком апостола павла у неаполис јеванђеље по први пут донето у европу тако је једне ноћи апостол павле доживео виђење човека из македоније који га преклиње: „пођи у македонију и помози нам!“ (дап 16, 9) европа је одлучила да слободно исповеда хришћанство и да прослави име божије по свим својим крајевима развој богословља и науке христове определио је и настанак културе, знања и науке онаквим какве су нам оне познате међутим, богословље је данас на мукама, можда снажнијим него икада пре јер „европа протерује бога“ - по речима проф колома брауна некада се угледала на културну азију, а данас на запад где људска права представљају највиши закон и апсолутну категорију, а истина је таквом каквом се жели да буде европски човек, који је „у центру свих система“, усамљен је, изолован од људи, лишен сваког смисла и већ је довољно пута био обмањ- иван да више не верује ни у које системе живи, ако се то може назвати животом, без заједнице са богом, уроњен у живо блато и може само да покушава да се спасе вукући самог себе за косу може ли, дакле, да се човек спасе без бога? не може јер да може, не би бог свога сина послао да страда за свет и човека личност богочовека христа, у коме су се срели у загрљају и бог и човек, одговор је на сва трагања људскога духа највиша је истина и једина иста, кроз читаву историју све до вечности qуди могу да одлуче да је забораве, али она неће нестати могу одлучити да је не посведоче, али она ће се наново открити зато не страхујемо за бога, кога европа протерује, већ за европу плашимо се ње, и плашимо се за њу а где смо ту ми, срби? ми смо, на жалост, поред јабука, шљива (и другог воћа и поврћа кога у србији нема), почели да увозимо и културу и то о оној дневној - од одевања, до шунд музике - чак и да не гов- орим по нашим театрима и позориштима безидејне црква и културни ђакон владимир марковић може ли, дакле, да се човек спасе без бога? не може јер да може, не би бог свога сина послао да страда за свет и човека православни мисионар 45 преведене представе, имитације бродвејских комада, париских мулен-ружова по систему што нер- азумљивија, бескрајна запитаност и збуњеност човека пред изазовима данашњице или инстат заба- ва нигде одговора трагач замеће свој траг не би ли трагао у недоглед: за собом поред тога увозе се и разни ријалити-шоуи и никоме није стало, никоме не смета, док не примети рођено дете како хипноти- сано бесциљно гледа у тв и „прати реалност“ та поткултура, на жалост, узима маха и показује колико нас је много некултурних и непросвећених норма и мерило јесте христос да ли из неодлучности својих европских савре- меника око тога ко су треба да извучемо коју поуку или ћемо се бескрајно тражити у њима, ненађенима да ли ћемо утицаје делити само по томе да ли су стигли са истока или запада, па да се ту негде и сами сместимо или ћемо пронаћи оно најбоље у својој историји, код наших предака, али и у нама самима да пронађемо у себи оно што ћемо даље да градимо тај наш крајеугаони камен јесте наша православна црква та наша норма и мерило јесте христос, а извор љубав wегова бескрајна са тога су се извора напајале генерације српских стваралаца qуди продуховљени и од истине научени који су зидали задужбине у име народа и за народ сопоћани, високи дечани, раваница, пећка патријаршија, манасија, мирослављево јеванђеље, слово љубве, похвала кнезу лазару, горски вијенац, на дрини ћуприја и даље списак би могао бити подугачак у тај списак треба да се загледамо ако хоћемо да сазнамо ко смо? не морамо никога да питамо треба само да га достојно наставимо идентитет европе тема броја 46 5 / 2008 нису чести тренуци у животу који човека при- јатно узбуде то су махом догађаји везани за породицу, завршено школовање, признање за постигнути рад сусрет са једним нашим значајним старим рукописом узбудио ме је вишеструко и подстакао да ту радост поделим са читаоцима ових редова није исто читати о изворима или их видети, тражити у њима податке који нису интересовали досадашње истраживаче моја знатижељност да вилим српски минхенски псалтир с краја xив века, „најозбиљнији споменик српског минијатурног сликарства“ (с радојчић), била је пробуђена прегледањем дијапозитива и двочасовним чекањем дозволе од управе баварске државне биб- лиотеке за прегледање рукописа који се налази у трезору најзад, шеф рукописног одељења објас- нио ми је да се овај рукопис због минијатура са златном подлогом не даје читаоцима на проучавање, али да је учињен изузетак како бих могао да упоредим дијапозитиве на којима су недостајали натписи који су од значаја за нашу стару музичку терминологију сео је поред мене за посебни сто, резервисан за читање драгоцених рукописа веома стрпљиво и пажљиво окретао је страницу по страницу, стављајући ми до знања да српски псалтир представља примерак који краси рукописну збирку библиотеке прегледајући минијатуре и натписе изнад њих уочио сам како ни одлична професионална израда дијапозитива у боји не може да дочара још увек живе и свеже боје оригинала изненађује велики број минијату- ра краси их достојанствена уздржљивост као да су илуминатор и преписивач између редова желели да пренесу поруку: трудили смо се да псаламске стихове ликовно оживимо онако како то традиција и канони прописују, али у том оквиру дозволили смо и нашој машти да се размахне заиста је пријатан сусрет са ликовним представама старих инструмената: прегудницом, рожаном трубом, кимбалом, китаром међутим нисам очекивао да ћу наићи на реч која представља мало откриће: назив пјевци јасно је забележен на једној мини- јатури изнад певача - чланова хора уобичајени стари назив за хор је лик после прегледања свих страница љубазни шеф ми је показао леп повез и још јед- ном ме је обрадовао: најавио је могућност објављивања минхенског псалтира у фак- симилу! напустио сам баварску библиотеку духовно обогаћен новим, неочекиваним искуством које ме још увек испуњава радошћу у сусрету са једним великим творенијем старим пет стотина година, потврђено је старо правило: оно што је лепо трајно је вредна уметничка дела превазилазе временске границе своје епохе, она нас својим снажним квалитетима и данас узбуђују и подстичу на нове подухвате димитрије стефановић (православни мисионар, 3/1973) сусрет са чувеним српским псалтиром из xив века тема броја православни мисионар 47 у овом броју православног мисионара ћемо се бавити мишљу деспота стефана лазаревића (о његовом животу и личности је писано у броју март/април 2008, 16-17), која је свој врхунац доживела у делу слово љубве (реч о љубави, беседа о љубави) песничка посланица слово љубве представља један дубокоуман философско-теолошки трактат деспот стефан лазаревић је био мислилац који је синтезизовао мудрост антике са православним духом византије у свом најпознати- јем књижевном саставу он полази од созерцања творевине, а завршава славословљем бога почиње, дакле, космологијом, а завршава теологи- јом попут писца црквене химне свјете тихи (светлости тиха), која се пева на вечерњем бого- служењу, у којој непознати право- славни химнограф и богослов узвикује: видевши светлост вечерњу (космолошки моменат), певамо оца, сина и светога духа бога (доксо- лошки, одн теолошки моменат) посматрајући богостворени свет око себе, стефан лазаревић (у 2 строфи) увиђа склад, хармонију, лепоту у њему: лето и пролеће господ сазда, / као што и псалмопевац рече, / и у њима красоте многе: / птицама брзо, весеља брзо прелетање, / и горама врхове, / и луговима прос- транства, / и пољима ширине; / и ваздуха тананог / дивним неким таласима брујање: / и земаљске дароносе / од мирисних цветова, и травносне у тој красоти створеног света деспот стефан открива траг творчев у властитој творевини, открива божански елемент у космосу бог, који је створио свет, јесте qубав ово све, / и друга чуд(ес)на дела божја, / која ни оштровидни ум / сагледати не може, / љубав превазилази / и није чудо, / јер бог је љубав (каже деспот у 3 строфи) творевина је плод божанске љубави; дело љубави бога, који је и сам qубав сведствено томе, тај божански елемент у творевини је уствари љубав qубав је оно лепо у свету qубав је оно недокучиво, чије само име знамо, а што свет чини прекрасном хармоничном цели- ном божанственост света је потенци- јал који омућује да се он претвори у један богочовечански организам - да се претвори у цркву тај потенци- јал је усађен у творевину како би она могла да постане богочовеко тело бог је, стварајући свет, творио цркву, и то потврђује божанска љубав коју је деспот стефан открио у самом бићу света откриће љубави као начела и везивног ткива свега тварног обзнањује божанску икономију, божији наум о свету циљ стварања света и човека јесте сједињење свега у богочовечански организам, у тело христово (уп 10 строфу), дакле, оцрковљење васцеле твари qубав омогућује то оцрковљење; управо је она та која човека и свет претвара у оно што би, по божанском промислу, требало да буду: конститутивни елемент свештене заједнице у којој централно место припа- да њиховом творцу деспот стефан лазаревић је - својом префи- њеном, а богословском интуицијом - то добро осе- тио и са великим жаром проповедао био је чудесни песник и харизматски владар а као теолог qубави која све надилази и спаја он ће остати вазда актуе- лан и савремен аутор: благоје пантелић светли ликови историје спц теологија љубави деспота стефана лазаревића 48 5 / 2008 п реживели са јерусалимског згаришта одвучени су у робље - осим ако се нису сакрили под земљу или побегли својима у неку од околних земаља десета римска легија је остала у јерусалиму сенат је послао још 800 пензиони- саних војника не би ли населили град оружане снаге су се сместиле на подручју данашњег јерменског врта и у кулама цитаделе стамбене четврти су биле у рушевинама цар хадријан је 130 посетио јерусалим и одлучио да на његовим рушевинама сагради рим- ску колонију названа је аелиа цапитолина аелиа у част императора чије је пуно име било публио аелио хадриано а цапитолина у спомен тријаде богова - јупитера, јуноне и минерве на позив бар кохбе који се представио као месија, устаници су 132 ослободили свети град и држали га три године римљани су се повукли из земље, прегруписали се на њеним границама и прешли у напад бар кохба је погинуо у борби, а преживели су гоњени до најудаљенијих места и убијани до последњег мушкарца, жене, детета устанак је угушен 135 византијски јерусалим је наследио план римске аелиа цапитолине мапа јерусалима из 6 века изведена у мозаику на поду једне цркве у мадаби (на северу јордана) важно је сведочанство о плану града и местима главних хришћанских споменика у византијском периоду јерусалим је арапима пао шака као презрео плод халифа омар је 638 ушао у град и објавио да је победио бог арапи су дубоко поштовали јерусалим он је за њих био извориште најпри- јатнијих ветрова и најбистријих вода, први међу градовима које је бог благословио, трећи свети град после меке и медине називали су га беит ел муккадас (света кућа), а у скраћеној форми ел кудс (свети (ово име је и данас у употреби међу арапима)) ^им је ушао у јерусалим, омар је затражио да се помоли у јеврејском храму био је то један од циљева које је унапред одредио он је хришћанским становницима града свечано обећао сигурност њихових људи, њихових добара, цркава, крстова - било да су у добром или лошем стању - и обреда уопште омарови след- беници су његову задану реч мање-више поштовали византијско царство је ишчезло, али су преживеле његове цркве град је подељен на стамбене четврти у којима су се окупљали верници истих религија из тих стамбених језгара развиле су се јеврејска, мусли- манска, хришћанска и јерменска четврт раздвајање није било наметнуто свака верска група је одлучила да живи у својој заједници, у јединственој и засебној зони града хришћани, муслимани и јермени су тада заузели четврти у којима и данас живе иако је декрет из раног ара- пског периода штитио хришћане од евентуалних прогона, они су већ у 8 веку потражили заштиту хришћанских сила убрзо после муслиманског освајања јерусалима, у јужном делу града је уређено место молитве за 3000 људи на том простору ал валид је саградио xамију аксу вођени изговором о угрожености светих места, али и похлепом, крсташи су једним делом били ходочасници, а другим претече европског колонијализма wихов напад на јерусалим почео је 15 јула 1099 после четрдесетодневне опсаде недељу дана пре крвавог обрачуна хиљаду триста витезова, дванаест хиљада пешака и можда два пута толико ходочасника - сви босоноги - прошло је у поворци око града певајући химне у драматичној најави покоља прво бискупи и свештеници, а за њима принчеви и витезови ругање арапа на зидинама града разбуктало је њихову мржњу војску у оклопима, по врелини јулског дана, предводио је лотариншки војско- вођа готфрид бујонски операције су - као и многе друге пре - вођене са севера и југозапада, јерусалим - - трећи аутор: данијела деспотовић православни мисионар 49 где ништа не смета јуришу готфрид је тога дана са неколицином војника са врха своје куле прешао на зидине јерусалима принете су мердевине и други крсташи су се попели у град браниоци тог дела града су се повукли на другу страну, али нису успели да организују одбрану крсташи су их стигли и побили одмах потом су истакли своју заставу на куполи на стени и на xамији акса јерусалим је почетком 12 века имао кос- мополитски карактер скоро као венеција или цариград тога доба крсташи су својим духовним, а можда и политичким моделом присуства у светој земљи изазвали други талас јеврејског ходочашћа саладин је потукао крсташку војску код галилејског језера 4 јула 1187 три месеца касни- је ушао је у јерусалим крсташи су предали град после осамдесет и осам година владавине и само дванаест дана опсаде колонизација, трговина и географија су највише добиле од крсташких ратова ниједна друга прича није надахњивала запад касног сред- њег века као прича о крсташком освајању јерусалима развио се и њен посебан књижевни род - литература витештва и романси сведок векова део - света земља 50 5 / 2008 аристотелова гледишта о моралу претежно представљају мишљења која су у доба старе грчке преовладавала код образованих и учених људи они који су та гледиша следили и њима се управљали кроз живот били су, како би се то рекло, пристојни и лепо васпитани грађани они који би аристотелов метрички систем и данас узели као путоказ такође би се могли похвалити да су регу- ларни постоје две врсте врлина, сматра аристотел у својој чувеној књизи никомахова етика, и те врлине дели на интелектуалне и моралне интелектуалне врлине одговарају рационалном делу душе, а моралне ирационалном аристотел сматра да су интелектуалне врлине резултат учења, а моралне - резултат навике посао законодавца у једној држави би био да стварањем добрих навика направи добре грађане у интелектуалним врлинама могу, пак, да уживају само доколичари, односно философи они који мишљење учине навиком постају слични боговима [та је врлина сад се поставља питање шта је то најпознатији платонов ученик сматрао врлином? одговор гласи да је врлина средина између превише и премало или између две крајности, од којих је свака порок: храброст је средина између кукавичлука и луде неустрашивости, дарежљивост између расип- ништва и шкртости, истински понос између охолости и понизности итд ко успе да пронађе ту средину, он ће несумњиво бити срећан, а за аристотела добро, које, дакле проучава, етика, значи бити срећан за човека је срећа исправно коришћење разума, о врлини аутор: срећко гујаничић православни мисионар 51 сматра аристотел срећа није напросто материјал- но уживање или част у једној заједници, већ добро вођен живот у складу са умереношћу срећан човек не живи због части, угледа или новца, већ због самог себе - не би ли реализовао своју изворну природу, свој исправни разум, а на основу тога се да закључити да свако има онолико среће колико му и припада политичко-практични облик живота је секун- даран у односу на теоретски или интелектуални живот, али аристотел - који је и нагласио ту поделу - касније показује да без корисних навика стечених кроз праксу није могуће остварити блаженство разлог томе је што је сам човек по природи друштвено биће (зоон политикон) животни циљ мудраца (филозофа, стварног пријатеља мудрости) јесте срећан живот, али - како каже аристотел - још је лепше и дивније када се то постигне за цео народ или за државу утолико је учешће у политичком животу заједнице, која треба да омогући егзистенцију једнаких и слободних људи, частан, етички нужан услов постизања и индивидуалне среће аристотел је све то рекао без обзира на то што је неке живе људе сматрао оруђем које говори ово аристотелово гледиште о врлини за хришћане нема неку тежину мада је лепо чути тако нешто у хришћанству се читав морални систем заснива на човековом односу према христу ко свако вече и јутро мирне савести изговара молитву и поверава се богу, а притом стоји иза сваке речи коју каже (не рецитује их), он је моралан човек у тим тренуцима се огледа његово достојанство, чак и ако признаје да је расипник, кукавица или охол умереност на коју позива аристотел може звучати као компромис или потписивање примирја пре и срећи хришћанство и философија 52 5 / 2008 него што је борба почела и пре него што смо ушли у клинч са животом умереност - иако је врлина за коју стварно треба мудрости - човека лако може одвести у досаду, монотонију, равнодушност, а кобно је ако га одведе у самодовољност, у један затворени свет сличан минотауровом, одакле се веома лако, чак и као вид побуне којој се не зна узрок, манифестују разни видови перверзије бити моралан тако што никоме нећемо стати на жуљ, то значи бити машина, а не човек господ у откровењу јовановом каже: „знам дјела твоја, да ниси ни студен ни врућ о, да си студен или врућ! тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не треба, а не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слијеп, и наг савјетујем ти да купиш од мене злата огњем жеженога, да се обогатиш; и бијеле хаљине, да се обучеш, те да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти да помажеш очи своје, да видиш„ (откр 3, 15-18) пут нашег преображења морални живот у хришћанству је немогућ без христа, док је молитва (разговор са богом) пут нашег преображења, а затим и наше боголикости господ нас без присиле позива да га следимо тако што ћемо узети свој крст ми ум христов имамо - говори апостол павле - тако да је боље да се обога- тимо тим златом огњем жеженим, него да следимо сами себе и свој разум и будемо као слепци који воде слепце кад смо већ код апостола павла, треба напомену- ти да ни он није живео у складу са аристотеловим врлинама некадашњи гонитељ хришћана, и сам је примао батине када је постао хришћанин, излагао се разним опасностима, рекао првосвештенику свог народа да је „зид окречени“, препирао се са апостолима петром и варнавом, свађао садукеје и фарисеје - све у свему био је једна, како би то достојевски рекао, колоритна личност апостол на једном месту признаје и да се у њему боре два закона од којих је један закон греха, и да ради оно што не жели да ради ипак, његов однос према христу је учинио да се он преобрази и пређе тежак пут од савла до павла зашто је то тако, бог свети зна, а можемо претпоставити да је то због тога што није био млак, већ врућ на овом месту се треба сетити и покајаног разбо- јника, који је заједно са господом распет на голготи предање каже да се тај човек звао дизма, а с обзиром на то да је био разбојник, вероватно није био умерени грађанин он ипак први улази у рај јер га његов однос према христу - у тренутку распећа - чини једном моралном громадом и симболом свих људи који се спасавају ни многи други светитељи нису у животу водили разуман живот за апостола петра би се могло рећи да је био сувише нагао, али и он је био - ватрен таштина над таштинама, све је таштина бог је цару соломону обећао да ће бити најму- дрији човек на свету, и он је то заиста и био међутим, када је исцрпио све могућности свога ума, све што је могао рећи, било је: „таштина над таштинама, све је таштина“ ни цар соломон, који је у књизи проповедниковој рекао јер ко је уживао више него ја, без бога није могао бити срећан врлину, дакле, не треба тражити негде између две крајности - како је то мислио аристотел - јер нас тај пут може одвести само до бонтона, у коме је умереност оно највише од етичке мудрости зар волети није врлина, али како у љубави наћи средину, кад она не познаје границе! [та значи рећи некоме да га волимо умерено“! сама реч врлина потиче од латинске речи виртус што значи сила ко, дакле, има врлине тај је силан не могу га лако савладати пороци и грех, али то не значи да га неће нападати срећан у врлини ће бити само онај који своју кући изгради на камену (христу), а онај ко је моралан ради саме врлине и закона, да буде поштен у својим очима или у очима других људи, гради кућу на песку, коју ће бујице и пороци кад тад срушити или су је већ срушили, па не зна да цеди комарце, а прождире камиле морал се и данас често гледа кроз крајности бити моралан или практично мудар значи балан- сирати између крајности (европа и русија, кина и америка, левице и деснице, разведени родитељи) у хришћанству бити моралан, мудар или силан значи следити христа - без обзира на околности а блаженство (или срећа) које се на том путу може очекивати дато је у беседи на гори (мт 5, 3-11) православни мисионар 53 д а бисмо доживели значај решења, морамо осетити тежину проблема морамо поставити питање смисла како питања тако и одговора јединствено људска питања [та желим у животу, шта је његов циљ? [та је оно што треба да чиним како би постигао оно што желим? имају ли ова питања смисла? има ли живот уопште смисла? „реални“ одговори заиста, да ли је потребно исцрпљивати се горе- наведеним се питањима? она изазивају незадово- љство, напетост, а самим тим су и некорисна; а одговор на њих је очигледан, што нам и савреме- на цивилизација јасно ставља до знања опште је познато да је циљ нормалног човека да буде пси- хофизички здрав, а то значи и задовољан, однос- но задовољен, а тиме и срећан то је оно што би требало да се подразумева, а тако нас уче и у оквиру школске психологије, зар не? па чак и они који се жртвују за друге, било у име вере или неког хуманог идеала, у крајњој линији то чине искључиво због себе; они после тога осећају неку врсту задовољства, те сходно томе нема суштинске разлике између онога који дели хлеб са сиромахом и онога који га има науштрб њему- јер, у основи, обојица то чине из побуда које су само другачије изражене, али теже истом циљу: личном задовољству ако идемо у цркву ми се надамо спасењу, односно награди, и свест да јој постајемо ближи испуњава нас задовољством ето, зар заиста има аргумената против уни- верзалне истине „све што је људско није ми стра- но“ зар није очигледно да сами одређујемо смисао онога што чинимо и како живимо, а који није ништа друго до рационализација тежње за задовољењем потреба? јесмо ли онда толико различити од животиња? нисмо ли и сами бесни и ослабљени кад смо, рецимо, гладни? немамо ли, као људи, исте оне полне прохтеве као и животи- ње, нисмо ли, уствари потпуно условљени већ самом својом биологијом, која одређује и нашу психу? ево, ако узмемо човека умно заосталог због хипофункције тироидне жлезде и дамо му екстракт тироидних хормона, његова ће се интелигенција повећати дакле шта је људска интелигенција, а тиме и психа, него најобичнији баланс биохемије? будимо реални: једино што можемо да учинимо, као интелигентна бића, јесте да препознамо своје потребе и настојимо да их задовољавамо, јер другачије никако нећемо бити срећни, а ако нисмо срећни онда нужно психички обољевамо, што је свакако лоше дакле, жеља за задовољством је оно што нас покреће ако не знаш како да препознаш и задовољиш своје потребе онда само погледај око себе: пред- лога и могућности има на претек - само преко телевизије сазнаћеш и о потребама које ниси ни слутио да имаш, и о начинима на које ниси ни (само)преиспитивање аутор: александар загорац пастирска психологија савремена цивилизација скоро да подразумева извесно супротстављање психологије, као науке, верском искуству као „претходном покушају“ да се постигне исти циљ - помогне човеку распознавањем његове психе погубност таквог стереотипа, усађиваног у људску свест већ читав век, оповргава управо сама психологија, оличена у логотерапијској школи виктора франкла 54 5 / 2008 сањао да можеш да их задовољиш, што је све веома позитивно у светлу савремене људске сло- боде и толеранције, где је дозвољено све што није изричито законом забрањено, па чак и тада одговор на питање смисла је јасан - живот ти је дат да би га живео, да би напредовао до максиму- ма својих могућности (који углавном одмераваш према медијски популаризованом личном или професионалном стереотипу), он је само твој, те си за њега,стога, одговоран само и једино себи свако је увек себи најбитнији, што јесте и добро и неопходно, јер је индивидуални напредак темељ друштвеног напретка, а циљ свих нас јесте неко будуће друштво са што мање бола, несреће, незадовољства, дакле друштво здравих, задово- љених људи - отворено, толерантно и надасве хумано вера има сврху само као један од механизама одбране од страха изазаваног пролазношћу живота и ако нам у томе не помаже, чему онда служи? зар да нам додатно оптерећује и овако захтеван живот? не, битно је здравље, задово- љеност, мир - то је одговор, а свако даље питање очигледна неуроза реалност „реалних“ одговора претходни текст представља сажимање савре- меног секуларистичког сагледавања људског света и живота то је оно са чиме одрастају ген- ерације, још од експанзије (вулгаризације?) идеја фројда и његових следбеника (почев од 1920- тих), то је оно размишљање које, хтели-не хтели, свако од нас носи макар у подсвести, јер нам га од првих тренутака самосвести, симболички или изричито, намећу вишеструки, особито медијски распрострањени, културно-цивилизацијски обрасци тзв „популарна психологија“ постала је фактички предуслов сваког „савременог“ промишљања о животу и човеку да ли ју то, нужно, чини истинитом и у коликој мери? постоји ли алтернатива? како представити алтер- нативу савременику чије је разумевање у значајној мери условљено терминологијом и обрасцима мишљења које помињемо? може ли се управо таквим средствима, на тој и таквој истори- јској подлози изборити за преиспитивање „оног што се зна“? одговор је потврдан: то је пре више од пола века учинио „тај божији човек међу пси- хијатрима“ (речи владике данила), зачетник логотерапије, психотерапеут јеврејског порекла, др виктор франкл (1905-1997) разлог који нас је подстакао да остварењима др франкла посветимо више текстова јесте значај који његова схватања човека и живота имају посебно за младе, чији се карактер и однос према животу, његовим искушењима и другим људима тек образује; упра- во то чини несхватљивим одсуство и самог имена др франкла из средњошколских уxбеника пси- хологије своје научне закључке о човеку као бићу слободе, а не механичко-биолошке условљенос- ти, као бићу које постојањем тежи смислу, а не безусловном задовољавању индивидуалних потреба, као бићу које себе надилази, а не ограничава, као бићу јединственом у љубави, а не (у основи) животињи кадрој једино да интелекту- ализује своје нагоне, виктор франкл је потврдио и сопственим искуством: преживевши други светс- ки рат у аушвицу, најозлоглашенијем логору смрти рађање „воље за смислом“ др франкл се, како сам каже, „учио на фројду, као и сви“ али његове сумње у бројна фројдова схватања почеле су да попримају систематске и коперниканске обрисе и пре одвођења у аушвиц ипак, најупечатљивије потврде потекле су из личног искуства, не због посебности аутора као појединца (на чему франкл непрекидно инсисти- ра) већ због његове оспособљености као лекара и научника да према преживљеном и проживљеном заузме објективан (али не и обезличени) став значај личног искуства као поткрепљења (не и искључивог извора) закључивања, био је аргумент франклових пријатеља, који су га одговорили од намере да прву књигу написану после логора (у српском преводу: „зашто се нисте убили?; основи логотерапије“, београд 1994) настави да објављу- је без потписа франкл је прихватио тај аргумент, а потоња збивања дала су му вишеструко за право то је и разлог што смо у уводном делу решили да пођемо од заједничког личног искуства нас који живимо у секуларистичкој цивилизацији, јер је управо то неопходно да бисмо, идући ка логосу виктора франкла (појам „логос“ са малим почетним словом, јесте термин којим франкл означава средишњу тачку свог научног-философ- 55 ског правца, преводећи га као „смисао (човековог живота)“), успели да разобличимо све њене странпутице ако је заиста задовољеност психичких, физичких и социјалних потреба човека једина формула за срећу, односно психичко здравље, како онда објаснити примере аутентичне људске среће код изгладнелих, болесних и сваке људ- скости лишених затвореника логора смрти, а са друге стране њено одсуство (оличено махом у депресији и сл неуротичним поремећајима) код младих, друштвено и материјално обезбеђених студената у друштву економског благостања (послератна америка) - пита се др франкл, комен- таришући податке из истраживања схватање човека као затвореног био-механичког склопа условних рефлекса, „одбрамбених механизама и реактивних формација“ ту остаје немо ако је човек претежно (понекима и потпуно) условљен унутрашњим и спољашњим утицајима (било наслеђеним, било наметнутим или стеченим), за шта је он уопште одговоран или заслужан ? ако човек сам одређује смисао свог живота, зашто људе толико често мучи осећање бесмисла? ако наша уверења, вера, морал и идеали извиру из нас самих као све-условљених (пандетерминисаних), како смо уопште у стању да се за њих жртвујемо, да њима подредимо чак и биолошки опстанак? ако је осећање задовољства због „доброг дела“ покретач и циљ чак и жртвовања за дру- гог човека, чиме објаснити давање сопственог ради спасења туђег живота, јер - (по претходном) осећања престају смрћу, а тиме и такав „мотив“ губи смисао, зар не? ако нас задовољавање потреба доводи у стање равнотеже, одакле примери крајности неуротичних поремећаја управо код оних социјално и економски тако ситуираних да у томе немају никакве препреке? нужност личног промишљања немогућност психоаналитичког приступа да одговори на ова преиспитивања довела је виктора франкла до закључка о грешци у самој основи: човек не остварује себе задовољењем потреба, већ оним аутентично људским - налажењем смисла са том мишљу остављамо вас, читаоце, до следећег наставка, како бисте сопственим промишљањем питања која смо истакли утемељили подлогу „зајед- ничкој вољи за заједничким смислом“ (в франкл) чијем ћемо развијању надаље и тежити јер свако подразумевање и сугерисање унапред структур- исаних мишљења, налик оном којим смо почели текст, осакаћује човекову слободу, а тиме и срж његовог бића, односно његове заједнице са богом и другим људима то и јесте порука „трагања за смис- лом“ виктора франкла, чија је вредност управо у томе што је искуства и истине предања (без претходне намере) реафирмисао на пољу науке, служећи се искључиво научним инструментима, доказавши тако њихову универзалну истинитост и савременост тиме је и оплеменио начин њиховог преношења приступом разумљивијим највећем броју савременика, којима недостаје претходно црквено или академско искуство православни мисионар 56 5 / 2008 усеверном делу косова и метохије налази се јед- на од четири општине са српском етничком већином то је звечан оно што у културно-историј- ском смислу краси овај градић јесте звечанска твр- ђава која се налази на врху угашене вулканске купе она представља један од најстаријих очуваних срп- ских средњевековних утврда није познато када је тачно подигнута, а на историјску сцену улази 1093, када је била погранична зона рашког жупана ву- кана, који је из ње кре- тао у своје походе на косово и метохију, које се тада налазило у са- ставу византије у скло- пу тврђаве је био и један од краљевских дворова немањића, а у њој је жи- вот окончао и свети стефан дечански у овој општини се налазе манастир соколица, ко- ја је настрадала у погро- му 17 марта 2004 л г, манастир бањска и че- тири православне цр- кве - три у селима (ба- нов до, кориље и жеровница (дољане)) и једна у звечану, која је посвећена светом велико- мученику георгију свети великомученик георгије, звечански храм, полазна је станица евхаристијске заједнице на точ- ковима свештенослужитељ богомир стевић и његова супруга светлана, која му усрдно помаже, страже над својим парохијанима отац богомир брижљиво води рачуна о свом делу посла, који се односи на богослужење и служење верницима, а светлана је свој живот посветила милосрдном раду организовала је удружење мајка девет југовића, оно које ће до септембра 2008 на простору косова и метохије покренути три народне кухиње на жа- лост, становници косова и метохије потребују и помоћ својих сународника из осталог дела србије и помоћ својих сународника из расејања најпотреб- нија је онима који живе по српским енклавама, а та помоћ није увек у храни и одећи - као основним елементима људске егзистенције - већ и у дружењу, саосећању и подршци ова заједница нема свој парохијски дом у класичном смислу парохијани се овде сабирају у заједнич- ком раду било да је у питању поклоничко путовање, певничко појање или испомоћ око народних кухи- ња до сада су били на поконичким путо- вањима били по оста- лом делу србије, у цр- ној гори, у грчкој итд ходе за својим све- штеником богоми- ром и његовом супругом светланом на путу ка срп- ским енклавама увеличавајући недељна литургијска сабрања тако сам их и срела на отварању треће на- родне кухиње у селу врбовац (општина косовска витина), када је божанствену литургију служио преосвећени владика артемије, епископ рашко- призренски и косовско-метохијски, уз резање слав- ског колача и освећење просторија нове народне кухиње која ће, за почетак, имати 150 корисника из пет села витинске општине аутор: татјана радић представљамо вам евхаристијска заједница на точковима православни мисионар 57 и нтернет, као тренутно најперспективнији медиј преноса и размене идеја, информација и мултимедијалног садржаја, сам по себи није ни добар ни лош вредност поменутих садржаја зав- иси искључиво од аутора истих, а не од саме технологије као такве међутим, ако ствари посма- трамо из једне хришћанске перспективе, долазимо до логичног закључка да је интернет, као и многе друге технологије, злоупотребљен овај изузетно популарни медиј данас врви од дегутантних порнографских садржаја просечан корисник током сурфовања доживљава да искачу рекламе за интернет-коцкарнице и наградне игре у којима сви добијају на интернет-форумима анонимни и, самим тим, заштићени чланови расправљају о свему и свачему интернет је заиста постао права електронска xунгла, па се поставља питање где је ту православни хришћанин данашњице и да ли свештеник горан живковић црква и савремене технологије могућности хришћанског преображаја сајбер-простора 58 5 / 2008 уопште - због толике количине зла - треба да учествује у ишчитавању истога, али и да ли треба да буде активни учесник интернет-форума и блогова нека нам полазиште за даље разматрање ове теме буде реченица светог апостола павла написана у 1 посланици коринћанима, у којој каже да је свима био све не би ли кога придобио за христа следећи ту апостолску мудрост, закључићемо да је интернет у начелу још неис- тражено подручје које просто вапи за живим богом ово схватају многи епископи, свештеници, монаси и верујући људи, тако да је у последњих десетак година осмишљено много сајтова који обилују православним садржајима ти садржаји су со којом је осољено опште бљутавило овог моћног медија, и заиста је за сваку похвалу труд свих оних који су орали и сејали на овој њиви пуној корова поставља се питање, међутим, може ли то да буде још боље од тренутног стања, а одговор је јасан - наравно да може и треба да буде боље на интернету се може наћи заиста солидан број сај- това са којих се може скинути обиље квалитетних теолошких текстова апологетске, догматске, литургичке и сличне садржине; свештеницима који познају овај вид комуникације могу се постављати питања на више виртуелних места; постоји неколико форума са интересантним и душекорисним дискусијама у чему је, онда, могућ напредак? ето, чини ми се да нам недостаје сајтова који би били православни, а који би се на још креативнији начин бавили феноменима данашњице (блиским тзв човеку 21 века) ^овек 21 века је свакодневно окружен телевиз- ијом, филмом, музиком, често брзим начином живота и - да би му се приближило православље, које често исповеда формално - потребно је пружити му један православни поглед на све ове феномене треба му ставити до знања да православље није нешто далеко, нешто што има везу са њиме само једном годишње, тј када слави славу, већ да је православље начин живота, сусрет са створитељем и богом живим третирање свих ових актуелних феномена кроз визуру православља захтева од модератора сајта пре свега духовну припрему, затим образовање, креативност, а пре свега вољу за мисионарењем ко је иоле пратио форумске дискусије на интер- нету, приметиће да овим медијем и те како крстаре потенцијални блуд- ни синови јер су често најбројнији и најпосећенији они форуми који окупљају људе са оскудним поз- навањем спасоносне православне вере форуми су најзахвалнији терен за мисионарење на интернету и никако не треба да сами по себи буду озлоглашени због таквих појава какве су нпр некада осуђени газиместан и слични напротив, ако се заиста надамо каквом- таквом преображају српског интернет-простора у хришћанском смислу, онда су форуми заиста погодак у центар наиме, ова форма живог дијалога православном мисионару, поткованом и образо- ваном, пружа могућност да помогне онима који су спремни да чују божију реч у формирању својих личности па и, зашто да не, свом духовном рађању лично знам особе које су се крстиле претходно се упознавши са православним учењем управо преко интернет-форума као и сваки други кул- туролошки садржај, и оно што се може прочитати на интернет-сајтовима креирају живи људи који износе старо и ново, те - ако тежимо некавом хришћанском преображају срског сајбер-просто- ра у рангу својих моћи - треба поћи од темеља, односно од истих тих живих људи онда ће бити могућ не револуционаран, али сасвим сигуран преображај виртуелног простора нека нам полазиште за разматрање ове теме буде реченица светог апостола павла написана у 1 посланици коринћанима, у којој каже да је свима био све не би ли кога придобио за христа следећи ту апостолску мудрост, закључићемо да је интернет у начелу још неистражено подручје које просто вапи за живим богом православни мисионар 59 60 5 / 2008 с обзиром на чињеницу да је до сада у овој рубрици представљено доста презентација које се уопштено дотичу актуелне тематике мисионара - православље и култура, у смислу указивања на посетиоцима доступне изворе како музичког, тако и ликовног садржаја, односно уметничког израза православне културе и животног стила, сада ћемо почети прелиставање сајтова уско везаних за овај сегмент православног инернет-садржаја хттп://њњњортходоxњорлдру сајт са општим информацијама о православљу посвећен представљању и објашњењу свих бит- нијих момената православне културе и живота до сада је било неколико сличних, и то наших, али издвајамо овај у редакцији руске браће јер га красе изванредна систематичност и прегледност ^итав сајт је једна мала енциклопедија појмова која ће вам свакако помоћи у разумевању ком- плексне православне духовности и начина њеног оспољавања прегледавање презентације могуће је на 6 различитих језика (руски, енглески, француски, италијански, шпански и пољски), што може бити препрека разумевању њеног садржаја за оне који не владају основама барем једног од поменутих језика међутим, добра страна читања сајта на страном почива на веома брзом, интуитивном разумевању садржаја, као и на учењу самог језика, те преглед ове презентације доноси двоструку корист разумевању иконе и њене улоге у цркви (са којом је повезан и специфичан начин њихове израде и јединствене лепоте) посвећено је доста пажње прођете ли читаву рубрику посвећену иконопису, бићете у могућности да са више пажње и интересовања испратите неке од презентација чији опис следи у наредним бројевима интересантан је приказ руских чудотворних икона са кратким историјатом сваке поред икона, ту су и не мање важна објашњења светих тајни, читавог богослужбеног круга и најзначајнијих празника господњих и богородичних хттп://њњњателиердамасценефр/спиппхп жеља аутора да нам дочара лепоту православне уметности и њеног рађања, првенствено иконе, а затим и данас ређе виђених фресака и мозаика аутор: драган јовичић православље православни мисионар 61 доводи нас до следеће презентације у питању је атеље свети јован дамаскин из француске, првенствено основан од стране руских мајстора иако је читава на француском језику, за нас теже разумљивом и код нас ретко употребљаваном, биће дово- љно да се - помоћу са леве стране понуђених линкова - прошетате отварајући било коју страну убрзо ћете наићи на фотографије преди- вних радова мајстора ове радионице - радова фотографисаних у фазама израде или приликом њиховог финалног излагања у јавности веома је интересантно видети како се рађа икона, како се мозаик помаља у својим грубим обрисима, како зидови храма постају слика, топла препорука хттп://њњњспцyу/ср/култура да се подсетимо и званичног сајта спц који, од скора у новом руху и са доста допуна и новина, међу осталим нуди информације о актуелним дешавањима из кул- туре овим путем можете сазнати о новим књижевним издањима, концертима, изложбама, филм- ским пројекцијама које имају везе са православљем црква и савремене технологије на интернету 62 5 / 2008 хришћанство и култура: од свих тема којима смо се до сада бавили ова му дође некако нај- паметнија међутим, толика мудрост чека да буде изречена, толика да просто долази до закрчења, па ето, не знам одакле бих почео деја ву? можда да се послужимо методом др фројда: тресни прво што ти падне на памет дакле: хришћанство и култура: хр култура ето га, однекуд: хортикултура још је бесмис- леније него што сам очекивао; некоме ће можда бити и бласфемично но, ипак, да пробамо: хортикултура: латински - хорти цултура од хортус: врт, башта + цултура: обрађивање од цултум: обрађено дакле: баштованство ништа нарочито међутим, ова реч у грчком значи трава не знам да ли се етимолошки уклапа, али, вртови се углавном и састоје од траве, нар- авно, само разнообразне опет ћорак али, каже давид, онај цар и песник, не доктор и писац: ^овек је као трава, дани његови као цвет пољски, тако прецвета (пс 102, 15) занимљиво: човек је као трава; и његова врхунска дела зову се такође прилично травним, земљо- радничким, именом: култура стари грци се свакако не би чудили: за њих је природно да трава произво- ди траву међутим, наша трава има потребу да производи не само траву, већ лепу траву то би, рећи ће грк, значило да је и трава која производи на неки начин лепа све у свему, са једне стране имамо траву, која је симбол про- лазности, а са друге лепоту, која је вероватно једи- ни траг вечности у овом свету е сад, опет неко може да примети: „та „лепота“ о којој причаш, она има више него практичну, то ће рећи: пролазну, функцију; цвет је леп зато што привлачи инсекте који се хране поленом и тако му помажу у разм- ножавању та твоја лепота нема ама баш никакве везе са вечношћу“ можда, али сам сасвим сигуран да инсекти не долазе на цветове само зато што су они лепи; они наиме долазе и на оне који нису лепи, а такође, има и оних које привлачи цвеће у фази распадања а цвет је ипак леп доста! довољно сам се запетљао у чему је заправо поента? ^овек је незамислив без културе то што човек постоји значи да ствара, или, још прецизније: обрађује твар; а то што ствара, значи да непрестано хоће нешто ново ново значи вечно, јер једино вечно никада не застарева ^овек је, дакле, пролазан попут траве, али та трава хоће да пос- тоји вечно, о чему сведочи њена некорисна и бесмислена лепота, његова култура у овој тежњи ка вечности се састоји човекова боголикост управо зато што је икона бога, творца који је своју твар саздао по сопственом лику, човек у оно што ствара неизоставно утискује соп- ствени лик управо је лик који се огледа у делу оно што га чини лепим или ружним у сваком случају, дела човекова, култура коју он ствара, постају његов суд: по плодовима њиховим познаћете их (мт 7, 16) управо зато је хришћанство незамисливо без културе христос је богочовек, а човек је биће које обрађује но управо зато што култура јесте или би требало да буде одраз човекове непрестане тежње ка новом, хришћанство се не може свести ни на једну културу хришћанска култура је дело које није завршено; још тачније: хришћанска култура је дело које се не може и не даје завршити хришћанска култура се не може ограничити, а аутор: свештеник вукашин милићевић хортикултура ^овек је, дакле, пролазан попут траве, али та трава хоће да постоји вечно, о чему сведочи њена некорисна и бесмислена лепота, његова култура у овој тежњи ка вечности се састоји човекова боголикост православни мисионар 63 64 5 / 2008 то значи да нема те културе која се не може преобразити и христијанизовати нема? звучи мало оптимистички погледај само данашњу глобалну и локалну „културу“ свет сасвим сигурно одавно није видео такву хиперпро- дукцију глупости ^есто замишљам шта би за пар хиљада година археолози који ископају неко наше просечно домаћинство мислили када у њему нађу читљив цд са нпр аудицијом за „гранд звезде“ сасвим је сигурно да би пре набасали на такав „кул- турни“ садржај, неголи, рецимо, неки филм тарковског, xармуша, кустурице ствар је просте статистике но, знам: људи су и некада давно волели простаклуке; међутим, сасвим сигурно нису били толико склони да их овековече оно што нам је од њих остало, оно што им је било битно па су зато желели и покушали да га овековече и запишу, углавном су бољи изрази духа уопште, ова прича ме некако подсећа на виц о „пирамидама“ у високом, бих каже: излазе две мумије, гледају око себе збуњено, када једна примети: „брате, је л' овде време ишло унапред или уназад?“ но ипак, можда нешто и од нас буде наиме, људи- ма је ово немогуће, а богу је све могуће (мт 19, 26)
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
...
...
Одреднице:
5
Свеска: 304 | Еколошка криза
...од напада, али су такође биле физич- ка објава историје саДУБЉИ?📌 м значењем
после сулејманове смрти 1566 почела је упра-
ва паша који су ратовали међу собом или с мес-
ним гувернерима и п
...од напада, али су такође биле физич- ка објава историје са
МЕТА инфо: Р:21468 К:163291 Д:90
| Свеска 304 |
Свеска: 304 | Еколошка криза
... је доспео под турску управу када је султан селим i, 1517 године освојио сирију и египат његов син сулејман величанствени опа- сао је јерусалим зидинама (1539-1542) оне се, својим линијама и положајем, нису много проме- ниле у односу на античке зидине су штитиле становнике од напада, али су такође биле физич- ка објава историје са дубљим значењем после сулејманове смрти 1566 почела је упра- ва паша који су ратовали међу собом или с мес- ним гувернерима и принчевима јерусалим је у том периоду пропадао, становништво се смањи- вало читави делови града претварали су се у рушевине у четири века османлијске владавине (1517- 1917), историја хришћана у јерусалиму била је бесконачна свађа уз повремена насиља међу непријатељским сектама грчка и јерменска црква биле су каткада у повлашћеном положају код турака као “источне”, односно, индигене французи су традиционално подржавали латине, руси грке, а локални турски сатрапи систематски су изазивали политичке и финансијске размири- це међу хришћанима света места су продавана ономе ко би највише понудио краткотрајне про- мене углавном су изазиване под притиском евро- пских сила или подмићивањем османлијских званичника и судова јерусалим је постао много несигурнији него пре 200 или 300 година године 1815 света места су била предмет поли- тичке расправе између европских нација (свађа због њих је била један од узрока кримског рата 1854-6) нарочите привилегије дате су француској у погледу светих места у јерусалиму и витлејему спор око светих места је привукао пажњу свет- ске јавности и изгледало је као да се град пробу- дио после три века спавања од 1621 француска је имала свог конзула у јерусалиму, енглеска је поставила свог 1838 а њихов пример су следиле и друге светске силе у последње три деценије 19 века, град је почео да се шири изван зидина, према западним и јуж- ним брдима, али је пустиња и даље допирала до градских капија које су затваране у залазак сунца и петком у подне у тим новим насељима, куће су се налазиле унутар зидом окружених комлекса који су закључавани ноћу прва велика здања изван старог града била су руска јерусалим је у првој половини 19 века још увек био у средњем веку путеви нису били безбедни, капије су закључаване ноћу, турска управа је била произвољна и хировита отварање суецког кана- ла усмерило је растући прилив туриста у јерусалим, који је до тада привлачио само врло побожне, богате и ексцентричне године 1869 поплочан је пут између јафе и јерусалима, а 1892 отворена је железничка пруга ходочасници су још увек попут морепловаца брижљиво бележи- ли тачан час када су први пут издалека видели град и час када су га видели последњи пут на свом путу назад ка обали медитерана, где су их чекали данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова православни мисионар l 37 - четврти део - брзи и комфорни бродови путовање у јерусалим постало је лакше и без- бедније него пре нови пароброди путовали су од напуља до порт саида за пет или шест дана, али се јерусалим још увек није ослободио варварских знакова близу милион европских ходочасника и турис- та посетило је јерусалим у току 19 века град је опчињавао своје посматраче вековима је јерусалим био, дословце, град саг- рађен од стене у било ком стилу, периоду, чист бели камен вађен у околини, мекан за сечење, али тврд кад се осуши, а изложен времену плавичасто сив, руменкаст или боје ћилибара, једини је грађевински материјал јерусалима од 1948 до 1967 године јерусалим је био подељен опкопима и бодљикавом жицом граница између источног дела јерусалима који су контро- лисали јорданци и западног јерусалима под кон- тролом израелаца, лутала је кроз испражњене куће и пусте улице у центру града остали су ожиљци рата на ничијој земљи то су биле године страха и носталгије упркос многим новим стамбеним четврти- ма, јерусалим је остајао мрачан град са обе стране линије раздвајања дању су снајперис- ти лежали и чекали иза врећа са песком на напуштеним крововима, а ноћу би пси са обе стране лајали у мраку, као да су замењивали своје господаре који су се одмарали од окршаја који ће наставити ујутро у тренутку када је избио арапско-израелски рат, јуна 1967, израелска страна јерусалима имала је око 200000 становника, а јорданска око 70000 међутим, израелска страна града нашла се под јорданском артиљеријском ват- ром израелске снаге су увече извеле контрана- пад и за 48 сати заузеле цео град и целу западну обалу до реке јордан први пут после две хиља- де година јевреји су контролисали читав исто- ријски град историја је затворила круг и у другом смислу данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова 38 l6/2008 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе доба је године када српске породице прослављају своје свеце заштитнике и када су српски домови испуњени драгим лицима, осмесима и радошћу у време када нам поставке живљења диктирају да се затварамо у високотехнолошку самоизолацију и када сами себе оправдамо да више немамо времена једни за друге јер тако брзо живимо да се ни себи не можемо посветити, а камоли другоме, крсна слава је једна од преосталих кочница у савременом отуђењу човека од човека данас готово да нема србина који не прославља своју кућну светковину славе је и верујући и неверујући и необразовани и образовани и урбани и рурални како је данас схваћена, у највећем броју случајева је постала показатељ не хришћанске везаности за светитеља а преко њега и самога бога већ једног, такорећи, главног указатеља припадништва српском народу сећам се себе у адолесцентском периоду како сам размишљао о крсној слави помисао на њу је у мени изазивао такав осећај националног поноса да бих дуго гледао у икону св оца николаја и говорио себи: „како је то сјајно, сла- вим славу, па ја сам прави србин!“ код људи које сам упознавао такође сам славом испити- вао „количину'' њиховог српства на моје питање да ли неко слави славу најчешће сам добијао одговор у стилу, ма шта је теби човече, па ја сам србин, наравно да славим славу! заиста, дубоко се укоренила та мисао да је светковање поро- дичног заштитника основно обележје нацио- налне припадности томе је свакако допринела и чињеница да је слављење славе особеност срба и српског православља а да бацимо један кра- так поглед на то како то срби 21 века про- слављају своје свеце хранитеље (=заштитнике) један просечан српски дом, неколико дана пре крсне славе покреће се машинерија припре- мања ђаконија којима ће бити послужени драги гости јурњава на све стране, несклад, нервоза баш онда када би породица требало да ојача, оснажи се окупљена око свога свеца заштитника, шта се дешава? е, па нема се времена ни за как- вог свеца он лепо виси на источном зиду и јасно показује да је то српска кућа, али ко ће сада у свим тим обавезама да размишља о њему? српска домаћица има још један „много“ озбиљан про- блем слава је посна, била је код својих колега са посла на неколико мрсних слава и настаје земљотрес у њеној глави како да се обрука и изнесе гостима рибу када је она била послужена разним печењима? то је заиста „велики“ про- блем! не иде да се српски домаћин тако „неувиђај- но“ понесе према својим гостима још чуше чла- нови ове породице да не би било лоше да се у данима пред своју славу молитвено оснаже и припреме како би се у светом причешћу на сам њен дан христом сјединили али, ко још има времена и за то поред толиких обавеза? и тако, у оваквој атмосфери српска породица, истрауми- рана, свађама раслабљена дочекује и тај велики дан али, авај, ево нових проблема! домаћица не може да оде у храм на своју славу јер мора да припрема чорбу или супу за славски ручак ако има ћерку, омладинку, која би по сваку цену желела да оде на св литургију, може бити опту- жена од своје мајке да се извлачи од обавеза и изговара одласком у храм гости дођу, почну приче, најчешће политичке природе настану нове расправе, раздори заврши се и тај велики дан једне српске породице сви су задовољни испоштовани су рођаци и пријатељи настављена да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? православни мисионар l 39 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе је традиција предака осветлан је образ добре српске породице а икона породичног заштит- ника и даље виси на источној страни дома, под- сећајући да је све оно што се тога дана у њему дешавало заправо нешто што је требало да пока- же снажно јединство најпре међу члановима породице, а потом и свих оних који дођоше у овај дом али, запитајмо се о каквом се овде јединству ради? да ли је то споља наметнуто замишљање да тога дана као српска породица треба да будемо радосни, сложни итд? да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? узмимо озбиљно слава је хришћански православни догађај у којем се про- јављује јединство цркве на темељу односа нас живих, наших мртвих предака, нашег свеца заштитника и самога бога није неопходно да нам тога дана уста буду пуна прича о свецу заштитнику, богу, вери, али је итекако неопход- но да се ми сами одредимо тих дана према бли- жњима, према прецима, према свецу, према самом богу ова светковина је диван дар нашем народу као подсетник сваке године нашој савес - ти у каквом је стању наш однос према богу и људима дакле, слава је амбијент у којем наше биће истражује путеве поправљања порушених мостова између нас и наших драгих особа, нашег свеца заштитника и на крају и самога бога ако ову дивну светковину схватимо тако, и у светло- сти реченог испитамо и наша националана осећања тј родољубље, тада нам слава више неће бити тек један формални кантар за мерење квантитета нашег српског народног лика, већ покретач који ће нас довести до стања у којем ћемо пуним срцем моћи рећи: „да, ми смо срби, срби христови“ 40 l6/2008 колаж фото-путовање узпсал тир једно молих од господа, и то тражах: да живим у дому господњем све дане живота мога, да гледам красоту господњу и посећујем храм свети његов (пс 26, 4) твој је дан и твоја је ноћ, ти си уредио светлост и сунце ти си створио све пределе земље, лето и пролеће ти си их саздао (пс 73, 16-17) да ме не потопи бура водена, нити да ме прогута бездан, нити да бунар затвори нада мном уста своја (пс 68, 16) јер и птица нађе дом себи, и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје (пс 83, 4) настанићу се у насељу твоме у векове, покрићу се покровом крила твојих (пс 60, 5) господња је земља и пуноћа њена, васељена и сви који живе у њој (пс 23, 1) ево како изгледа путовање уз помоћ псалтира, како се хрићанство и екологија обједињују, и како једно без другог не могу православни мисионар l 41 колаж фото-путовање узпсал тир горе високе дао си јеленима, стена је прибежиште зечевима (пс 103, 18) праведник као палма процветаће, и као кедар на ливану увећаће се засађени у дому господњем, у дворима бога нашега процветаће (пс 91, 13-14) речни токови веселе град божији; освештао је насеље своје вишњи (пс 45, 5) по милости твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста твојих (пс 118, 88) жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице маслинове око трпезе твоје (пс 127, 3) поклонићу се храму светоме твоме, и исповедићу и славити име твоје ради милости твоје и истине твоје, јер си узвеличао изнад свега име свето твоје (пс 137, 2) фотографије урадили: јеромонах георгије, соња рапајић, марија јејина компилација стихова псалама: татјана радић 42 l6/2008 небеса казују славу божију, дело руку његових јавља свод небески (пс 18,2) славу царства твога рећи ће, и силу твоју говориће (пс 144, 11) проузрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље (пс 103, 14) утврди стопе моје на стазама твојим, да се не колебају кораци моји (пс 16, 5) наситиће се (влагом) дрвеће пољско, и ливански кедри које си засадио (пс 103, 16) хлеб анђелски једе човек, храну им посла у изобиљу (пс 77, 25) православни мисионар l 43 државни закони било да су стечени временом као део традиције једног народа или су своје исходиште нашли у неким другим околностима, увек су били инспирација филозофима, правницима и државницима да их даље побољшавају и усавршавају, а све у циљу општег добра и благостања једне шире друштвене заједнице и сам човек функционише на основу више закона који се у њему додирују, сукобљавају, преплићу или просто допуњују ако, рецимо, уземо законе физике приметићемо да се они у једном људском бићу одвијају као и у читавом космосу наш нервни систем прима импулсе из спољашњег и унутрашњег света, и на основу њих и по одређеним законима, реагује тако нам на јачој светлости мозак „каже“ да затворимо очи, јер наше чуло вида није способно да издржи већи притисак од прописаног прагом толеранције када, на пример, чујемо јачи звук обично запушимо уши, из истог разлога када се спуштамо низ гелендере у згради осећамо трење, кад се сударимо са пролазницима у гужви ми смо ушли у сферу трећег њутновог закона познатијег и као закон акције и реакције када скочимо са одрђене висине наше тело је изложено дејству гравитације и закону који је такође формулисао енглески физичар једноставно речено, ми смо физичко тело и подложни смо физичким законима али не само физичким у нама се дешавају и хемијски процеси и његове правилности када на празан стомак поједемо јабуку, а потом попијемо чашу воде осетићемо као последицу стварање јабучне киселине у нашем стомаку када смо нервозни због тога што касни ручак, појешћемо нешто слатко и подизањем нивоа шећера у крви завараћемо глад и поправити расположење ако смо претерали са физичким вежбама, у нашим мишићима ће се створити млечна киселина и добићемо упалу ако попијемо два андола, упала ће дејством лека бити разбијена ако узмемо превише алкохола, тровање је загарантовано део смо, дакле, и хемијског света, као и физичког, с тим што се и ти светови и њихови процеси у нама преклапају и чине једну мрежу физичко- хемијских закона којој смо изложени на све те законе се сад додају и психички и у тој сфери има правила психолози рецимо кажу да су претерани чистунци (они који воле да им је све уређено и под конац) уједно и велике шкртице то је однос између две особине које могу да се повежу и прогласе за закон или закон који нас учи да смо болесни уколико постоји велики јаз између нашег „реалног ја“ и „идеалног ја“ закона има и у етици они се чешће заснивају на вољи и ту улазимо у домен слободе морални кодекси понашања одређују каквим животом живи један појединац, али и каква правила владају у једној широј друштвеној целини за неког ко не пије, не пуши, не дрогира се, већ сваког дана иде на посао или у школу, устаје у превозу старијим особама, помаже слабовидом човеку да пређе улицу или плаћа порез држави рећи ћемо да заслужује сваку похвалу с друге, пак, стране одређена етичка правила се веома лако могу релативизовати и довести у сумњу баш због великог број могућности и слободе из које произилазе тако ћемо за некога ко је издао свог блиског пријатеља рећи да је издајник и да не заслужује да се назове човеком али ако нас упуте да је тај „ издајник“ био блиски пријатељ дилера који је у школском дворишту продавао деци дрогу, а он га због тога пријавио полицији, онда ћемо за њега свакако рећи да је поступио правилно и по савести не треба заборавити и да су мафијаши некада имали своје кодексе части, који нису лако кршили тако се, рецимо, прича да италијански босови нису убијали оне људе који су им бар једном вечерали у кући албанац који је дао срећко гујаничић хришћанство и философија љубавидругизакони 44 l6/2008 „бесу“ тј реч да ће поштовати договор такође је био поуздана особа без обзира да ли је кријумчар дроге или не некада су и проблематични мушкарци своје неспоразуме решавали „ферком“, а то је туча песницама у којој је искључено да неко извади нож, пиштољ или свог противника нападне са леђа ако тог „морала“ има и данас, макар у траговима, то онда показује да се без одређених етичких правила, па макар она била сведена и на карикатуру, не може лако живети неки ред се мора знати, ма колико био примитиван у тим односима и правима треба поменути и закон силе или прво јачега тај закон би био заједнички именилац већине горе набројаних закона реч председника америке или русије на скупштини уједињених нација пажљивије се слуша него реч председника тринидада и тобага или лаоса али тако је и у физици тело веће масе има и већу гравитациону силу и привлачи тело мање масе тако је и у хемији! приликом формирања нових једињења, хемијски елемент означен већим редним бројем истискује хемијски елемент означен мањим редним бројем тако је и у моралу ако је искушење јаче од нашег вредносног система, оно ће победити чврсто смо обећали да ћемо редовно ићи на часове математике како родитељи не би плаћали приватног професора, а касније и скупу школарину ако не „упаднемо на буџет“, али нешто нас је натерало да побегнемо са предавања изговор се лако може наћи ако смо се помирили са тим да ћемо данас себи дати одушак и ево нас већ у кафићу преко пут школе где уживамо у доколици, лепом дану, цигарети, кока-коли и попуњавању тикета за кладионицу једноставно, искушење је јаче од нашег карактера духовни закони е сад, када дођемо у сферу духовних закона ситуација се мења, јер „сила бога не моли, ал бог силу не воли“ љубав је духовни закон и тај закон је јачи чак и од бриге за сопствени живот дакле, превазилази логику овоземаљског ништа мање и код животиња научници који су радили експерименте са мишевима су то недвосмислено потврдили мајка младунаца ће прећи и преко електричног поља, чије дејство осећа још на почетку пута, али наставиће да иде, ризикујући живот само да би била са својом окотом верници који су према христу осећали велику љубав исто тако су били неустрашиви пред пољима смрти која су прелазили ни тирани, ни џелати, ни лепота свих богастава овога света нису могли да одвоје ум верника од господа љубав према христу је поред тих закона силе православни мисионар l 45 превазилазила и друге набројане законе у овом тексту хришћанин је осећао хладноћу и глад и то реално, али је јача била његова љубав према господу апостол петар је ходао по води и пркосио закону густине и притиска! пророк данило се слабо хранио у вавилонском ропству, а био је здрави ко дрен и у тешком нескладу са нутриционизмом многи свети се нису покоравали државним законима и тако се показали као „добри грађани“, али то не значи да нису били добри хришћани клањање идолима је у старо време у многим земљама био државни празник, а директно се косио са заповестима из светог писма питање је коме треба бити веран, држави или богу и докле иде граница „богу божије, а цару царево“? закон љубави је, дакле, јачи од свих осталих закона и он је њихова круна са некима се и слаже и превазилази их, са некима се коси и уништава их, неке допуњује ко тај закон буде разумео све остале ће моћи да испуњава веома лако ако не будем чинио грех, показаћу љубав и то не само према себи ево и примера! имаћу љубав према себи, ако се рецимо не дрогирам, јер ћу показати одговорност за своје здравље али ћу исто тако показати љубав и према родитељима, пошто им нећу бити брига и срамота с друге стране, комшијама нећу упадати у станове и красти новац како би купио „дозу“ када умрем, мој анђео чувар се неће постидети пред христом, тако да сносим одговорност и за њега сам христос неће имати „оправдање“ пред богом оцем због тога што је разапет за неког ко то није умео да цени ако сам због љубави остао имун на тај грех онда се против мене неће уротити ни физички закон (моћи ћу рецимо да ходам праволинијски), ни хемијски („отров“ ми неће пореметити виталне функције органа“,) ни психички (моћи ћу да саставим једну смислену просто-проширену реченицу), ни морални (нећу морати да лажем и крадем), ни закон државе (неће имати разлога да ме хапсе) једном речју, бићу слободан слобода је права провера да ли живимо по закону љубави ако ње нема, онда нам је и христос само изговор да би се неке наше скривене страсти реализовале закон љубави поред слободе доноси и одговорност ако ње нема онда нисмо ни слободни нити делујемо по љубави, већ смо саможиви и бахати закон љубав доноси мудрост и трпљење, али и жртву за другога нећу бежати са часова математике и седети у кафићу, јер мој отац због мале плате неће моћи да ми приушти приватног професора који би ме спремао за пријемни љубав се, дакле, тешко добија, треба труда и зноја, али најсигурнији начин је упознати христа 46 l6/2008 у тексту из претходног броја покушали смо да, упркос ограничењима својственим сваком уопштавању, прикажемо основне чиниоце онога што бисмо могли назвати општим цивилизацијским доживљајем света, других људи, њихове и сопствене улоге, односа и сврхе покренули смо низ питања, као основу за лично промишљање о томе колико су та, махом подразумевана мњења, која и сами често рефлексно прихватамо, доследна барем сама себи и рационалном закључивању на које претендују, односно животном искуству или – боље рећи – искуству живота покушаћемо сада да на том путу истрајемо, ослањајући се на научно-философско наслеђе виктора франкла, утемељено (али не и ограничено) логотерапијом, једним од праваца савремене психотерапије, чија је средишња тачка „воља за смислом“ (за објашњење франкловског смисла, тј логоса видети претходни број) као „примарна покретачка снага у човеку“ да бисмо укратко приказали начин на који франкл реафирмише истине предања, приступом и методом савременог научног мишљења (посебно драгоценим у полемикама са атеистима, који, углавном, науку сматрају прихватљивим критеријумом), кренућемо прво од разраде основних поставки горе (и у претходном наставку) поменутог „општепознатог“, „подразумеваног“, „очигледног“ тиме нам се пружа и прилика да проверимо при- падамо ли уистину „онима чије духовне очи разу- ма нису оштећене“ (атанасије велики, о очовечењу логоса) још у деветнаестом веку, са ослонцем на дравиновој теорији еволуције, почиње да се раз- вија и нихилизам (латински: nihil – ништа), који се данас најчешће означава и препознаје као атеизам или антитеизам, односно (у најгрубљим цртама) идеја да бога нема, да је свако постојање узрокова- но и ограничено видљивим светом даља раз- мишљања у том смеру доводе поједине философе (поготово неке од представника егзистенцијализ- ма) до закључка да човек сам одређује сопствени смисао упрошћавање, а потом генерализовање закључака ове врсте, као и најуочљивијих идеја фројда и његових следбеника, доводи нас до тога да замисао о самоостваривању, као испуњавању циљева које мање-више себи одређујемо, и награди (било у виду задовољства, задовољења или нечег трећег) доживљавамо као природни смисао сваке наше активности, односно постојања заиста, не чини ли се да су данас у већини они који сматрају да се живот може приказати, а потом и оценити, као и сваки други „бизнис план“, било да нам је циљ новац, каријера или нешто „хуманије“? такво раз- мишљање, као што видимо, није ново – старо је већ читав век – али данас, нажалост, у појединим сре- динама, као што је наша, због особености историјс- ког тренутка добија посебан замах али, да размот- римо до чега је оно довело и ка чему једино може да води александар загорац пастирска психологија човеку „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо- динамика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревазилажења“ – човеку се не може одузети слобода избора, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – православни мисионар l 47 свођење човека на објекат како не постоји неки виши критеријум од човекове егзистенције – јер он сам одређује свој смисао - то значи да је по природи човек слободан да све подреди њој мења природно окружење, производи алатке, еволуира радећи како би створио бољи свет по мери оног што олакшава и унапређује (биолошко) пос- тојање али, ако човек ствара смисао, у чему је онда разлика између самога смисла и других човекових производа (не мислимо, притом, само на опипљиве)? а будући да је смисао по природи духовна (психичка) категорија, а „наука“ нам говори да су духовни сад- ржаји, односно сва личност човекова, опредмећење биохемије у виду „одбрамбених механизама, субли- мација и реактивних формација“, значи да је и човек нека врста производа; он се додуше разликује од исталих, јер је једини у стању да производи - самога себе како? развијајући се (научно-технолошки, пре свега) он постаје све способнији да обезбеди што боље услове за лагодније постојање, за задовољење свих својих потреба захваљујући томе „одбрамбени механизми итд“ имају све мање повода за реаговање, трпљење је ређе, задовољство учесталије – циљ испуњен! међутим, плаћена је и цена - човек је себе доживео и прихватио као објекат, а не субјекат, као предмет, а не као личност од тог тренутка он себе тумачи или као „биолошки механизам (машину)“ или као „рационалну животињу“, дакле ону која се од других разликује само по томе што испољава „рационалност“ како је испољава? „својим радом, те је стога, његова суштина оно што је радом створио“ – био је закључак немачког философа хегела, који је оштро крити- ковао други, велики, философ мартин хајдегер (пријатељ др франкла) хајдегер је у томе видео трагичну нело- гичност- човекова суштина, као личности, свесне и јединствене, може да постоји, дакле, једино као однос према објекту последице таквог свођења човека на објекат (јер од објекта, дакле, зависи његова суштина), крајњи израз доживљавају у стварању обрасца нашег савременика који „подручје људске моћи, ефективност владања и управљања проглаша- ва за мерило истине такво мерило вредности је осно- ва хуманизма као тежње да се (све што постоји) процени по мери практично-корисних сврха (што представља) његов прелазак у нихилизам“ (само)опредмећивање као вештачка замена за смисао (само)разумевање човека као производа у било ком смислу, осцилира између полова од којих један представља крајност која нагонима и односима ана- логним животињском свету приписују свеобјашња- вајући карактер, а други, „хуманији“, оно данас често присутно схватање човека као суме личног образо- александар загорац пастирска психологија човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – 48 l6/2008 по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ православни мисионар l 49 вања, постигнућа, угледа, положаја итд – дакле онога што је урадио, што други могу да виде да он ради, односно онога што опредмећује (чему одговарају „постављени циљеви“ „каријере“, сопственог „брен- дирања“, успешне „продаје“ самога себе на „тржишту рада“ – сам начин изражавања савременог човека представља јасан одраз такве „духовне“ подлоге) ако човек прихвати да је оруђе (макар једино и самоме себи) за остварење ма каквих циљева (а будући да ствара сопствени смисао, човек је и једини критеријум процене њихове оправданости, етичнос- ти), онда свођење других људи и света који нас окру- жује само на елементе једначине сопственог успеха појединца (или заједнице појединаца: друштва, државе, нације) није ништа друго до логично закључивање! трагичне последице таквог „поства- рења“ (свођења човека на ствар – хајдегеров израз) највидљивије су у масовним погромима и немилоср- дности ратова са почетка 20 века и резултатима „великих“ идеологија (фашизам, бољшевизам) хуманизам као симптом, а не као лек човек, суочивши се са нагризајућим плодовима нихилизма, настоји да нађе противтежу у „хуманиз- му“, односно, језиком данашњице - „глобализацији“, као тежњи за стварањем света по мери човекових потреба (- опет исто!), али овај пут са нагласком на „толеранцији“ и (безусловном?) „прихватању чове- ка“, као врхунцима људскости али, тиме ипак не долази до потребног нам освешћења, јер се ништа битно није променило: наша љубав према човеку остаје и даље „љубав према даљњем“ (коју руски философ леонтјев (1831-1891) изједначава са пуким усхићењем, са понесеношћу идејом „човека уопште“, „збирним и апстрактним“, а не љубављу према бли- жњем, „конкретном“, као код „хришћанске хуманос- ти“) а у основи свега поменутог, као испрва непри- метна грудва која се све бржим падом претвара у разорну лавину, лежи првобитна заблуда – о бесмис- лу или од човека произвођеном и одређиваном смислу живота (што су, у основи, само два начина за исказивање исте ствари) смисао као откриван, а не произвођен ако прихватимо да је задовољење потреба исто што и смисао, како објаснити осећај „егзистен- цијалне празнине“, однодно незадовољство услед осећаја да је живот бесмислен, у оним срединама где човек има „све услове за живот“ по модерним стандардима? идеја да је (у тим случајевима) несрећа симптом неприлагођености, дакле нечег нездравог (по фројду), носи опасност да човека гурне још дубље, јер терету његове несреће додаје и постиђеност због тога што је несрећан, а да при- том не решава ништа – нико се и не пита о разло- зима мимо биолошко-економско-хуманих, јер унапред прихвата да их нема а шта ако их има? ако, уистину, „логос не произилази из егзистен- ције већ је нешто са чиме се она суочава; у супрот- ном смисао би изгубио захтевни и подстицајни карактер, не би позивао, нити обавезивао“ (виктор франкл, основи логотерапије) франкл сматра да класична психоанализа, која утемељује савремено схватање човека, прави неколико грешака определивши се да човека посматра као механи- зам, она у њему види само оно нагонско, дакле оно што га вуче, гура и тера, а не и оно вредносно, што га привлачи „вредности“ подразумевају израз онога што је у човеку аутентично, његово особено и што се не може тумачити по моделу машине - његов логос, његов смисао он свој смисао оства- рује слободним избором различитих могућности, с обзиром на друге људе и на свет који га окружује једино ако човека посматрамо као затворен сис- тем, можемо да тврдимо да он одређује сопствени смисао, а тада би све оно што чини за ближњег, свет, веру или идеју, било или лицемерно или – бесмислено тада би и сам морал био немогућ; класична интерпретација морала као нагона још увек је наглашени део психологије која се предаје у средњој школи, иако је очигледно погрешна зашто? по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ на исти начин, не може се говорити о „религијском нагону“, нити се љубав може сводити на интелектуализацију сексуалног нагона човек је, дакле, отворен према ближњима и свету, односно животу који није само засебно-лич- ни, где он свој смисао открива, а не производи зато природи човека „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који 50 l6/2008 треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо-дина- мика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревази- лажења“, које подразумева заузимање осмишља- вајућег става према условима и узроцима живота, којима никада не можемо потпуно да управљамо, али у односу на које имамо ту неприкосновену и аутентично људску слободу – слободу да изаберемо како ћемо се према њима односити „како свака животна ситуација представља изазов усмерен човеку и пред њега поставља проблем који треба да реши, питање о смислу живота се може окренути: не пита човек за смисао живота, већ живот њему поставља питања на која он треба да одговори а животу може да одговори једино ако одговара за свој живот, тако што ће бити одговоран“ зашто је одговорност кључна? ако нема одговор- ности, онда нема ни избора (јер за шта би човек онда био одговоран?), а тиме ни слободе (јер зашто би онда уопште и био одговоран) тада би човек заиста био само „рационална животиња“, немоћна жртва сопствених нагона и околности избор и одговорност – темељи недодирљиве слободе одговорност је нужна последица избора, који је неодвојив део сваког тренутка људског постојања може ли се замислити човек који не бира? данас, тешко, поготово зато што су давно избледели нагони који су примитивном човеку говорили шта мора да чини, а са двадесетим веком губи се и упућујућа снага традиције, која је човеку говорила шта би требало да чини али франкл у слабљењу обавезујућег карактера традиционалног не види трагедију, већ супротно – прилику да се човек суочи са својом суштином, односно одговорношћу за изборе које сам чини, а не оне које некритички прихвата („конформизам“ – саображавање општем мишљењу, само зато што је већинско) или који му се намећу („тоталитаризам“ – попуштање пред силом) на такав начин, сматра франкл, и значај традиције ће бити изнова потврђен разумевањем избора на којима се темељи, а не њеног прихватања реда ради (како се данас многи односе према својој хришћанској вери, не увиђајући да тиме обезвређују себе као хришћане) може ли се човеку одузети слобода избора? не, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога уколико заријете иглу у вену и човеку и мајмуну, обоје ће осећати исти бол, који ниједан од њих никаквим избором неће моћи да отклони али човек ће бити у стању да трпи, чак и ако бол постане неподношљив, уколико је свестан разлога, смисла тог бола: да ће његова крв или његова коштана срж некоме спасити живот мајмун никада неће моћи да буде свестан смисла, те ће стога његов доживљај увек бити истоврсно непријатан човек ће, међутим, или са поносом трпети или бесмислено патити, већ сходно томе какав је избор учинио: да ли је своме подношењу нашао смисао или не, што је – опет - оно што је једино човек од свих бића кадар да учини, дакле оно што га од свих осталих бића и разликује није ли, стога, баш у томе његова суштина? и није ли управо таквој људској јединствености савремена мисао окренула леђа, објашњавајући човеку да је условљен (пандетерминисан - франклов израз) биолошким, климатским, друштвеним и бројним другим чиниоцима; да је његово само да истрпи сопствену личност која настаје као њихова, мање-више произвољна комбинација? дакле, човекова неприкосновена и недодирљива слобода није слобода у односу на узроке, већ у односу на разлоге, и то у сваком тренутку његовог живота може ли се она раздвојити од одговорности? да ли би такво раздвајање могло икако и икад да помогне човеку? могу ли постојати бесмислени тренуци у животу? ако могу, по чему се разликују од смислених? каква је природа људске љубави, почев од братске, преко „полне“, па до љубави према богу? које истине предања изнова потврђује логос виктора франкла? можемо ли такав смисао сазнати у потпуности нашом људском логиком? потврђују ли животна искуства франклове ставове? имају ли они истинског утицаја на човекову свакодневицу, посебно у најтежим тренуцима, или представљају само интелектуално средство за утеху? зашто су франклови ставови посебно битни за будућност свакога од нас понаособ и човека уопште? зашто је, заправо, наш свети владика данило (крстић) назвао франкла „божијим човеком међу психијатрима“? потрудићемо се да одговоримо у следећем наставку православни мисионар l 51 живот христов, предста- вљен сведочанством четворице јеванђелописаца, луке, матеја, јована и марка, осликава нам, међу чудима учињеним самим господом, бројна исцељења патећих од многих болести (мт 14, 35–36 ; 15, 30–31): слеп од рођења прогледа (мк 8, 22–26), и губави се очистише и одузети проходаше (лк 5, 12–13) и крвоточива жена се ослободи од болести током многих година (мк 5, 25–34) и месечар се исцели (мт 17, 14–18) и исцељење немога се зби (лк 11, 14) и ђавоимана кћер жене хананејке (мк 7, 25–30) се ослободи бесова након много година ту су истовремено и чуда васкрсења уснулих (лк 7, 12–17; лк 8, 49–56): прво познато васкрсење уједно и најпразнованије у народу српском је лазарево (јн 11, 1–45) кроз ове примере господ нам упути поруку: „не греши више“, указујући, дакле, да је соматска али и душевна болест присуство греха у човеку за узврат, сам христос је тражио веру оних којима је помоћ исцељења била потребна, постављајући је као једини захтев најлепши од свих примера исцелитељства божијих светитеља, слављени данас као заштитници званичне медицине и лекара су свети врачи и бесребрници козма и дамјан ова два света брата по телу и духу, поред дела која чинише, остају доследни христовој заповести „за џабе добисте, за џабе и дајте” као на њиховом примеру, када се каже „лекар лечи, бог исцељује”, свети оци не умањује сврху и значај лекарских вештина, као ни место (савремених) лекара у животу модерног човека, у савременом добу овом се изреком продире и открива дубљи смисао и корен излечења лекарско умеће свете браће бесребрених врача лекар лечи, бог исцељује пример исцелитељства нам је данас свима познат из манастира острог над моштима светог василија острошког које скривајући тајну исцелитељског тајнодествовања, многе врати у живот, из нездравља у здравље дамјан милетић пастирска психологија 52 l6/2008 козме и дамњана достиже највишу исцељивачку моћ, пре свега захваљујући благодати којом они отклањају, чак и у соматском смислу, трулежност и смртност огреховљеног и од бога удаљеног човека много је, дакле, таквих примера добијених из живота отаца цркве који не само исцељиваше од болести, већ и васкрсаваше из мртвих пример исцелитељства нам је данас свима познат из манастира острог над моштима светог василија острошког које скривајући тајну исцелитељског тајнодествовања, многе врати у живот, из нездравља у здравље у једној својој приповеци, иво андрић успева на себи својствен начин да опише природу одстрањеног од бога човека описујући то „чудо у олову”, инспирисан исцељењем покајаног и вером испуњеног болесног у бањи витезди (јн 5, 1–14) насупрот томе, андрић сведочи о судбини непокајаног и сами тим тежини прста божијег над фамилијом која из колена у колено, готово генетски уврежено, преноси своју обезвређену и од бога удаљену и отпалу природу само један члан успева да продре у судбину фамилије и да увиди трулежност и сам узрок, премда на невешт начин и понуди исцељење најмлађег од свих чланова у том грчу и ропцу, показује се да је грех, који је узрок болести, видљив не случајно на најизраженијем и најблаженијем изразу лица - осмеху - који и даље остаје туп и карактеристика генетског наслеђа и моралног пада оних који не показаше плодове покајања кроз речи господње да „род се овај не изгони осим молитвом и постом” (мт 17, 19–21) многи психоаналитичари, међу којима и фројд, проблем огреховљене савести решавају феноменима репресије или насилним подсвесним потискивањем свега негативног, што као последицу има психичке поремећаје насупрот томе, хришћанска црква као лек нуди покајање, којим се, милошћу божијом, постиже и исцељење међутим, реалност данашње цивилизације је таква да савремена медицина, а уз њу и мултибилионски бизнис фармацеутске индустрије особито изражен у модерним и прогресивним земљама света западне мисли и културолошких одредница, као да удара у темеље морала одређеног божијим законом, по сваку цену желећи да наметне култ лека као јединог извора излечења овај сулуди тренд успева, чини се с нарочитим успехом, да опчини модерног човека опседнутог пролазношћу, дајући му разноврсне еликсире и капсуле здравља које ће га очувати и тобож оградити од ма којих болести савременог доба као последице не само толико рђавог начина живота, колико страхотнијег одлучења од бога и живота у јединству и заједници с богом с једне стране, равнотежа преовладава ка очајном човеку којем култура и савремени трендови намећу идеале и циљеве, док с друге стране, сва сигурност у заштићен живот од болести долази не из вере у бога оваплоћеног, васкрслог и вечно живог, већ из немилосрдне потребе да се човчији живот подвгрне овоживотном балзамовању кроз капсуле које ће нас одржати виталним, здравим и отпорним изгледа да човек, у тежњи да сачува свој живот, не преза од све бржег руинирања и губљења телесног и физичког кроз лично раслабљено духовно биће јер, «ко жели да сачува свој живот, изгубиће га» - како рече господ уместо да човечији живот постоји кроз духовну симбиозу с телесним, он постаје могућ и остварљив захваљујући шачици лекова и еликсира који ће га, тобож, заштитити од пропасти и вечне смрти човек, тако, налази утеху у ономе што га заправо одваја и од самог себе, од свог суштинског осећаја за себе, полажући притом сву наду на алтернативне изворе живота који живот заправо не нуде подупрт штакама савремених трендова, верује да ће му еликсири живота заменити сву енергију духа, да је могуће себе сачувати у здрављу докле год постоје лаже које са таквим квазиуспехом отклањају све тегобе но, његова спремност и снага да се суочи са реалношћу овог света видљива је онда када би сви ти еликсири за тренутак нестали тада би му било јасно да човек не само што живи од речи божије, већ њу не може заменити нити употпунити ни један еликсир којим се човек обмањује и тако, своју агонију наставља савремени човек који је своју заједницу са јединим исцелитељем богом раскинуо, не приносећи не само материју и природу на освећење, већ ни само покајање и исповешћу кроз причешће на путу ка животу вечном православни мисионар l 53 сваке године 19 октобра центар глувонемих у србији, у улици светог саве 16-18, слави своју крсну славу светог апостола тому апостол тома, звани „близанац”, беше један од дванаесторице апостола и „не бјеше са њима када дође исус”, по васкрсењу и када су други ученици говорили „видели смо господа”, он им рече: „ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати” јеванђелист јован историјски веродостојно описује нам све потанко шта се по васкрсењу са апостолима и васкрслим победитељем смрти збивало „и послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и тома с њима дође исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: „мир вам! затим рече томи: пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди невјеран но вјеран и одговори тома и рече му: господ мој и бог мој! рече му исус: пошто си ме видео, поверовао си; блажени који не видјеше а вјероваше а и многа друга чуда учини исус пред ученицима својим која нису записана у књизи овој а ова су записана да вјерујете да исус јесте христос, син божији, и да вјерујући имате живот у име његово” (јован, 20, 24-31) дакле, апостол тома се крајње скептично насумњао за све нас и није веровао (отуда израз „неверни тома”) да је господ исус христос победио смрт и васкрсао, устао из мртви и свима нама, потомцима старог адама, пропутио пут „кроз врата смрти у живог вечни”, како говори спаситељ: „ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће” своју сумњу апостол тома прао је врелим сузама и горким кајањем али и пламеном и неустрашивом вером и ревношћу тако је приликом бацања коцке где ће ко од апостола ићи да проповеда распетог и васкрслог господа, тома добио задатак да путује у далеку индију, тамо где се пре више од 300 година од рођења христовог, са својим непобедивим фалангама, зауставио један од највећих војсковођа света александар македонски тако је тома отишао да мисионари скоро на крај света ношен христовом љубављу он је преобратио многе у хришћанство после многобројних чуда, живот је завршио мученички кнез муздије, муж тергијанин, коме тома крсти жену и сина азана, осудио је апостола на смрт и послао пет војника који гa прободоше са пет копаља тако је предао душу своју господу свети апостол тома пре смрти, свети тома је, као и други апостоли, био чудесно пренет у јерусалим на погреб пресвете богородице но како је задоцнио „он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб свете пречисте, али не нађоше тела у њему господ беше узео матер своју у насеља своја небесна” и тако свети апостол тома, говори нам свети николај српски, „својим неверовањем утврди веру у васкрсење господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављање матере божије” предање цркве нам говори, како нам преноси преподобни отац јустин (поповић), да су апостоли, када су отворили гроб пресвете били ужаснути јер у њему не беше тела богоматерина, већ само погребне ствари, из глувонеми бога прослављају, а неки здрави и не хају протојереј мр александар д средојевић пастирска психологија 54 l6/2008 којих излажаше диван мирис зачуђени апостоли су са сузама целивали плаштаницу што беше остала у гробу и молили су се да им господ открије шта је са пречистим телом пресвете богородице предвече апостоли су сели да се окрепе, остављајући по обичају једно место празно за учитеља стављали би један део хлеба за њега, а када би завршили обед подизали би то парче хлеба увис, славећи пресвету тројицу молитвом „господе исусе христе, помажи нам!” потом би то парче хлеба јели као господњи благослов тако су учинили и тог тужног предвечерја, али по завршетку обеда када су подигли парче хлеба, чуше умилно појање и у ваздуху угледаше пречисту са мноштвом ангела она сијаше неисказаном славом и рече им: „радујте се јер сам с вама у све дане” а свети апостоли се испунише радошћу, и уместо уобичајеног „господе исусе христе, помажи нам”, ускликнуше: „пресвета богородице, помажи нам” узор и укор за нас данас глуви и неми, који бога, пресвету богородицу и све свете свуда прослављају, јесу и узор и укор нама који имамо и ноге и руке и очи и уши и језик говорљиви а, хвалу богу, не одајемо у псалмима је написано: „очи имају и не виде, уши имају и не чују” и народна мудрост прекорно каже: „слепи су код очију!” нису ли многи такви у фирмама, предузећима, просветним и културним установама, по селима и градовима? душом, умом и мржњом слепи, неми и глуви здравог тела, а горде и мрске душевне заслепљености, какав је био некада савле таршанин, који после обраћања постаде свети апостол павле, који је у незнању христа и хришћане прогонио, док му се на путу за дамаск васкрсли господ у неисказаној светлости није јавио, светлости од кoje je савле ослепео а када је неустрашиво поверовао, и живот свој јe за господа дао, као и свети тома и многи други светомученици, кроз векове све до данас „уби нас незнање, тугује и цвили свети николај српски пред престолом творца клечећи, и даље вапије: „грчи се моје срце у болу и очи се моје пуне сузама, господе, што те многи оставише и одоше тражити хране на њивама глади” многи су се срби у последњих пола века окренули од бога ко смо, шта смо и одакле смо? заборавили смо да смо род немањин и савин, да смо само уз помоћ христову издржали петвековно ропство и многе друге голготе, а и данас смо изложени духовном разарању, ако се вратимо христу и светом сави, светом томи и осталим светима опстаћемо, у противном ишчезнућемо али, како вели духовна песма: „све што видиш православни мисионар l 55 очима, даде господ људима, да би људи преко тога прославили бога!” те тако, оно што не чине здрави, чине хендикепирани, глуви и неми - прослављају бога они нас орканским крицима својих душа и слухом бескрајне тишине зову да и ми, и појединачно и породично и као народ, прослављамо бога живога, пресвету богородицу са свим светима речима: „господе исусе христе, помажи нам и спаси нас!” из скривене ризнице цркве свако од нас се макар једном упитао ко су ти људи који стоје у углу цркве, сакривени огромним стубом, иза којег се готово ништа не види када год одемо у цркву, увек можемо препознати неке наше ближње који пре литургије одлазе у десни угао цркве и одлазе тек када се све заврши и када последња душа изађе често су то млади људи који још увек седе у школским клупама или су тек пошли на студије они су пуни снаге и жеље да што лепше певају на сабрању око тајне вечере на којој христос свакоме ко од срца жели, даје у наследство своје царство божије тако то бива и у једној маленој цркви, у једном прелепом граду у срцу босне то је бања лука, а на кочићевом венцу храм успења пресвете богородице у којем пева један мали хор девојака хор успења пресвете богородице не престаје свој славослов некада је само неколико њих, а некада их је свих двадесет ту носи име света ангелина српска пратећи њен пример девојке осветљавају овај свет и чине да он добије ону топлину коју је давно изгубио и заборавио хор је једна скривена ризница цркве свако ко жели да разуме и да осети богатство цркве, треба само да се стиша, да се мало сабере и да обрати пажњу на речи песама које се чују из угла цркве ум и срце ће тада уздрхтати, душа ће затреперити и тело ће се приклонити слави којој пева хор анђелских девојака ако некада будете долазили у бања луку, не чекајте премишљајући куда би ваљало ићи пођите у цркву успења пресвете богородице и даће вам се благо какво се на земљи не може наћи 56 l6/2008 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам уграду бањалуци 1991 године, тада граду од скоро 150000 становника, од чега је пола било срба, постојала су само два православна храма - саборни храм свете тројице и храм рођења пресвете богородице на ребровцу многи вјерници, да би стигли на богослужења, прелазили километре и километре град је растао, деведесетих неко је отишао, неко остао, колоне људи су прошле, а многи су остали ту нашавши свој нови дом двије градске цркве постале су мале након пола вијека, у центру града васкрсавао је саборни храм христа спаситеља захваљујући владици бањалучком јефрему, труду свештенства, љубављу и вјером народа, у славу божију, почињу ницати и живјети цркве у бањалучким градским и приградским насељима: лазарево, дракулић, чесма, врбања, обилићево, петрићевац, кочићев вијенац градила се црква упоредо - радним даном циглом и малтером, недељом на светој литургији једна од таквих цркава је црква успења пресвете богородице на кочићевом вијенцу за коју ће многи упитити: „је ли то она црква у парку?” да, то је црква дигнута у парку између три зграде, међу јелама и брезама православна заје дница у бањалуци када су на петровдан 2007 свештеници драган грујић и игор мијатовић почели редовно недјељом и празником служити литургију, црква је била тек озидана, неомалтерисана, непокривена, али пуна послије сваке литургије свештеник би позивао окупљене да се не разиђу одмах, него да остану ту и да се упознају све до првих мразева, на клупама под јелама испред цркве би се сједило, разговарало а често и запјевало рекла бих, ето, неко добро и корист од „парохијског дома на отвореном” јер би скоро сваки пут неко од станара у пролазу видио, чуо, зачуђено застао, само прошао, пришао, или би дошао и сљедеће недјеље и ту остао однедавно је овај „парохијски дом” проширен једним „контејнером” гдје се нашла свештеничка канцеларија, и гдје су коначно дјевојке из хора нашле стално мјесто за пробе уз позиве окупљенима да учествују у богослужењима, свештеници су позивали и све оне који имају дара и воље да се придруже хору радило се, а ради се и даље много је жедних и гладних када би се послије литургије дијелили штампани пригодни текстови: о посту, о молитви, о празницима тражио би се листић више учествовали су парохијани ове цркве и у акцији „кад би хљеба било више” за наш народ на косову и метохији православни мисионар l 57 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам православна заје дница у бањалуци 58 l6/2008 врстан педагог, дугогодишњи професор на дефектолошком факултету, који је за време другог светског рата завршио карловачку богословију, љубомир савић се прихватио одговорног задатка да напише уџбеник за веронауку за глувонеме особе књига је изашла са благословом свјатјејшег патријарха српског павла 2006 године, а рецензент је митрополит амфилохије (радовић), који се захвалио професору савићу топлим речима: „хвала богу да се неко сетио и ових несрећника” књигу је објавио свети синод спц, а консултована је и сандра дабић, теолог и саветник за верску наставу, док су уредници професор радош љушић, веселин марић, драган хамовић и градимир станић, који је, по речима писца, поднео и главни терет око штампања књиге права је штета што овај уџбеник веронауке, поред других добрих, предратних и послератних уџбеника није доступан и другим ђацима, а не само глувонемима уџбеник доктора савића није писан високоумним филозофско-теолошким речником, већ је састављен од кратких лекција, украшен лепим бојама као илустрована библија дечије душе могу да се испуне причама о стварању света и првих људи, о потопу и ноју, о авраму, јосифу, мојсију, о 10 божијих заповести, о пророцима, о рођењу христовом, о апостолима, о разним чудима господњим, страдању и васкрсењу, вазнесењу, силаску светог духа на апостоле, путовањима апостола лекције су предивно обрађене, а на крају сваке се налазе питања која помажу да се градиво боље упамти у београду на веронауку иде око 100000 деце, а има око 300 вероучитеља, међутим, много младих, од обданишта до факултета, поникли из православних породица, још увек мало зна о својој вери и традицији, те су тако на удару секти, наркоманије и друтих пошасти савременог друштва уџбеник доктора савића је душеспасоносан и било би добро да постане обавезан за основну школу или бар за прва четири разреда речено је у светом писму и заповеђено: из руку ваших тражићу душе деце ваше!, што се односи и на телесне и на духовне родитеље нека да бог да се кроз веронауку спасе што више младости српске! протојереј мр александар д средојевић мој први катихизис православни мисионар l 59 свештеник горан живковић православље и савремене технологије као што знамо, интернет је медиј преко кога се размењује велика количина информација док читате овај текст, са интернета се скидају милиони песама, видео клипови свих врста, текстови, књиге, ови и они извештаји итд, милиони људи четују, ишчитавају своје мејлове или пишу поруке на интернет-форумима и блоговима којих опет имамо на десетине хиљада у исто време, међутим, виртуелна мрежа свих мрежа је права радионица идеја које износе корисници овог медија пишући свакодневно милионе порука на разним дискусионим чвориштима - било да се ради о форумима, блоговима, коментарима чланака или обичним тзв чет-собама наиме, једна од највећих погодности интернета је то што омогућава комуникацију сваког са сваким и то на свим могућим нивоима, било да се ради о необавезном ћаскању, тражењу животног партнера или теолошко-философској расправи о егзистенцији бога нас интересује управо ово треће, дакле вечно млада, свежа и малтене сваком интересантна тематика бога, смисла живота, вечности да ли се, дакле, о питању свих питања расправља негде на интернету и какав је квалитет тих дискусија? одговор је, наравно, потврдан дијалог са атеистима на интернету 60 l6/2008 постоје многи форуми и блогови на којима се води ова врста дискусије, а квалитет се креће од младалачког препуцавања на нивоу четовања, па све до високоумних промишљања са освртом на становишта познатих филозофа или светих отаца што се тиче неке начелне поделе дискутаната, можемо их сврстати у следеће групе: (моно)теисти тј верујући, секташи, атеисти, агностици, привидно незаинтересовани за ову тематику и остали иако свака од ових група има неке своје специфичности, морам признати да су мојој маленкости некако најинтересантнији они који су нама, православним хришћанима, најдаљи, а то су атеисти наиме, то су они који свакако нису, како поједине карактерише св јован у откривењу, млаки напротив, атеисти често са страшћу, додуше негативном, приступају проблему поимања бога са друге стране, они најчешће имају неограничено поверење у науку полемика са атеистима научни поглед на свет сматрају јединим валидним и потпуним, чак и када су у питању метафизичке теме у науци они најчешће виде апологију атеистичког погледа на свет, површно правећи од ње својеврсног идола коме се клањају као стари пагани било какво веровање, од сујеверја свакодневице до оног које полази од признавања надумног створитеља, атеисти презирy и сматрају такво мнење као оно које се наводно може лако оповргнути научним аргументима још пуно се може рећи о људима овог система размишљања, а питање које се поставља пред једним православним хришћанином који користи интернет је да ли има смисла водити дијалог са њима на свим оним виртуелним чвориштима која потенцијално омогућавају ту комуникацију моје најдубље убеђење је да овај дијалог итекако има смисла и да га треба водити из свог личног искуства изнео бих нека запажања везана за то пре свега, атеисти који пишу по разним интернет форумима уопште нису необразовани, а добар пример за то је један од, на жалост, најпосећенијих интернет форума-б92 форум зато свако ко улази у дебату са овим прелешћеним људима треба да буде добро поткован знањем и то не само теолошким, већ и оним из опште културе сваки аргуменат који је логички утемељен биће врло вероватно примљен у срцима ових људи удаљених од бога, иако то они неће увек признати такође, добродошла је намера да се културно, а опет убедљиво, разобличе све нелогичности оваквог погледа на свет навешћу један пример који пластично описује на који начин се атеисти могу аргументима побити на оном плану за који мисле да је њихов терен, тј на интелектуалном плану наиме, својевремено је на форуму б92, на коме сам тада учествовао, постављена тема о историчности личности господа исуса христа учествујући, поставио сам питање свима који је прате да ли су онда и све остале личности које се помињу у новом завету измишљене, а затим сам навео многа имена, почевши од св павла до аполоса једно контрапитање и тајац на супротној страни - није било ни издалека озбиљног одговора многи који су били убеђени у некакву неисторичност господа исуса христа, морали су да признају да је то нелогична поставка затим сам наставио наводећи сведочанства тацита, плинија, талмуда, јосифа флавија итд, која су додатно потврдила истинитост тезе о историчности исуса овај пример је само један од оних који су погодни за дијалог са атеистима јер аргументи једноставно нису на њиховој страни у науци најчешће виде апологију атеистичког погледа на свет, површно правећи од ње својеврсног идола коме се клањају као стари пагани било какво веровање, од сујеверја свакодневице до оног које полази од признавања надумног створитеља, атеисти презирy и сматрају такво мнење као оно које се наводно може лако оповргнути научним аргументима православни мисионар l 61 wwweparhija-dalmatinskahr овом приликом желимо да вам представимо сајт далматинске епархије, који нам се свидео како обиљем садржаја тако и функционалношћу и прегледношћу почетна страна нуди избор учитавања пре- зентације на српском (ћирилица и латиница) и енглеском језику следи преглед прве рубрике, редовно ажуриране, која се односи на најновије вести из епархије и православног света уопште ту је и место посвећено историјату епархије, доста важно с обзиром на отежане околности под којима наша црква на тим просторима вековима опстаје опис историјских раздобља кратак је и довољно јасан да би се стекао увид у главне дога- ђаје прилично сложене историјске слике посебна пажња посве- ћена је манастирима ове епархије, која је сасвим прилагођена начину вир- туелне презентације историјски садржај не умара претераним дета- љима нити је штур, фото- графије су довољно ква- литетне и јасно дочара- вају визуелни утисак места на ком се манастир налази у рубрици публикаци- ја, која представља насло- ве богате издавачке делат- ности епархије, налази се и линк ка свим бројевима епархијског листа крка, са садржајем и пар издво- јених текстова за сваки број још једна интересантна ствар из богатог садржаја презентације јесу фотографије из рубрике ризни- ца видећете репродукције старих и вероватно најлепших икона са ових простора све у свему, леп пример добро конципиране презентације која у потпуности служи сврси orthodoxwikiorg само име презентације може вас навести на закључак о њеном карактеру и садржају: попут општепознате wikipedi-је, online енциклопедије богате садржине, оrthodoxwikiorg представља једну такву online свезналицу када је у питању православна вера широк обим тема које су начете и које из дана у дан бивају допуњаване од стране самих корисника овог сајта, не допушта драган јовичић црква и технологије православљенаинтернету 62 l6/2008 да га у целини прикажемо читав сајт изворно је настао на енглеском језику и тако се и приказује при учитавању у заглављу главне стране налазе се основне инфор- мације о презентацији као и језички изборник – за сада српски језик није уврштен (или тренут- но постоји проблем са странама на српском језику) оно што је битно јесте текст до кога долазите путем линка what orthodoxwiki is and is not, који ће вам јасно ставити до знања шта можете очекивати од сајта и какво понашање је пожељно уколико сте регистровани корисник у кратким цртама, указаћемо на основне кате- горије које orthodoxwiki нуди: са десне стране налази се листа тема (ликови светитеља, цркве- них отаца, црвених писаца и мисионара; тексто- ви богослужбеног и догматског карактера; црк- вена историја; фотографије манастира и светих места) са низом поткатегорија и линкова који се односе на насловљени садржај у питању су тек- стови, фотографије али и читаве презентације, те се може рећи да је orthwiki и једна врста пра- вославног интернет портала допада нам се садржај централног дела главне стране – на првом месту истичу се имена свети- теља којима је посвећено место у богослужбе- ном кругу за одређени текући дан (мада за сада ажурирање касни пар дана), заједно са линкови- ма, уколико за неку од поменутих речи, имена или назива на сајту већ постоји нешто (житије светитеља или поменутог места у тексту или теолошког појма, репродукције иконе светог) одмах испод тога можете прочитати препоруче- ни текст, што се такође повремено мења све у свему, врло интересантна презентација која захтева доста времена и пажње добра је идеја у циљу подстрека самих корисника да раде на богаћењу садржаја, што помало иде на штету прегледности, али, надамо се, неће ићи и на штету квалитета православни мисионар l 63 сека из наслова није она свима позната сека, недосањани сан сваког стаменог возача транссибирског или макар транссрпског теретњака, она која полако али сигурно доводи у питање место које у поменутим возилима заузима постер асполутне ц р или, не тако убедљиво (упркос труду), гротескне ј к, а све сведочећи тако о краху монополарног, пардон, униполарног света чак и у сфери најконзумиранијег српског извозног производа у околним братским републикама наша сека је, веровали или не, глобално још популарнија од поменутих балканских младица; о њој не маштају само возачи: пред њом падају на колена и председници најмоћнијих држава; она, такође наслућује, кажу неки, крај монополарног света сека узвраћа ударац 64 l6/2008 па, ко је то? овај надлични феномен је светска економска кризa – веома духовита скраћеница коју су у етар лансирали (не знам да ли је можда неко пре њих то учинио?) водитељи најзанимљивијег јутарњег радио програма премда за мене не постоји апстрактнија област од економије (наиме, јасно ми је да 2 кг пасуља вреди као 1 кг меса, а што је више од тога од злога је), наслућујем у чему је ствар са секом: наиме, новац служи да би олакшао трговину добрима, али када почнете да тргујете самим новцем онда западамо у двоструку апстракцију и дупло више се одвајамо од стварности (тј пасуља, нпр) па када још покушамо да једемо новац и видимо да он у нашем стомаку изазива још веће „проблеме“ од пасуља, тада настаје сека све ово итекако има везе са темом овог броја „мисионара“ загађивање планете има један прост узрок: жељу за новцем јер новац је већ давно престао да буде средство које нам омогућује да упоредимо вредност баба и жаба он дефинише вредност и он јесте вредност следи: колико имаш новца, толико си вредан; а човек је боголико биће, па има потребу да буде бесконачно вредан зато нећу више производити колико ми треба него онолико колико желим да имам новца – ∞; или: зато нећу више израбљивати „мајчицу земљицу“ онолико колико сам гладан пасуља, јер моја храна је новац, а глад за њим је незасита наравно, изгледа да смо ипак схватили да ако и поштујемо „мајчицу“ као кљусе, ипак, и то кљусе мора нешто да удахне, попије, поједе и да, макар мало, одспава схватили смо, а сада нас подсећа и сека, премда нимало сестрински нежно но, сигурно је да све то није довољно такође, сигурно је да је све више од тога илузорно ако мислите другачије, значи ли то да верујете да ће највећа светска сила пристати да не буде више највећа, будући да је главни чинилац њене величине војна индустрија, а ди је војска, ту је рат, а рат баш и није добра ствар, што за људе, што за околиш? верујете ли да богати осамдесетогодишњак тражи утеху у недрима (ако уопште може да устане из колица) двадесетогодишње лепотице зато што воли живот и да она на то пристаје зато што га воли, јер воли живот и поштује старост? верујете да ће се они уплашити и забринути зато што воле живот? или је ипак то вољено нешто много подземније, прљавије и страшније а томе, свакако, није стало до панди и китова и управо то у нама је криво за глобални еколошки проблем шта да радимо? не знам „остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј царство божије (лк 9, 60)“
... је доспео под турску управу када је султан селим i, 1517 године освојио сирију и египат његов син сулејман величанствени опа- сао је јерусалим зидинама (1539-1542) оне се, својим линијама и положајем, нису много проме- ниле у односу на античке зидине су штитиле становнике од напада, али су такође биле физич- ка објава историје са дубљим значењем после сулејманове смрти 1566 почела је упра- ва паша који су ратовали међу собом или с мес- ним гувернерима и принчевима јерусалим је у том периоду пропадао, становништво се смањи- вало читави делови града претварали су се у рушевине у четири века османлијске владавине (1517- 1917), историја хришћана у јерусалиму била је бесконачна свађа уз повремена насиља међу непријатељским сектама грчка и јерменска црква биле су каткада у повлашћеном положају код турака као “источне”, односно, индигене французи су традиционално подржавали латине, руси грке, а локални турски сатрапи систематски су изазивали политичке и финансијске размири- це међу хришћанима света места су продавана ономе ко би највише понудио краткотрајне про- мене углавном су изазиване под притиском евро- пских сила или подмићивањем османлијских званичника и судова јерусалим је постао много несигурнији него пре 200 или 300 година године 1815 света места су била предмет поли- тичке расправе између европских нација (свађа због њих је била један од узрока кримског рата 1854-6) нарочите привилегије дате су француској у погледу светих места у јерусалиму и витлејему спор око светих места је привукао пажњу свет- ске јавности и изгледало је као да се град пробу- дио после три века спавања од 1621 француска је имала свог конзула у јерусалиму, енглеска је поставила свог 1838 а њихов пример су следиле и друге светске силе у последње три деценије 19 века, град је почео да се шири изван зидина, према западним и јуж- ним брдима, али је пустиња и даље допирала до градских капија које су затваране у залазак сунца и петком у подне у тим новим насељима, куће су се налазиле унутар зидом окружених комлекса који су закључавани ноћу прва велика здања изван старог града била су руска јерусалим је у првој половини 19 века још увек био у средњем веку путеви нису били безбедни, капије су закључаване ноћу, турска управа је била произвољна и хировита отварање суецког кана- ла усмерило је растући прилив туриста у јерусалим, који је до тада привлачио само врло побожне, богате и ексцентричне године 1869 поплочан је пут између јафе и јерусалима, а 1892 отворена је железничка пруга ходочасници су још увек попут морепловаца брижљиво бележи- ли тачан час када су први пут издалека видели град и час када су га видели последњи пут на свом путу назад ка обали медитерана, где су их чекали данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова православни мисионар l 37 - четврти део - брзи и комфорни бродови путовање у јерусалим постало је лакше и без- бедније него пре нови пароброди путовали су од напуља до порт саида за пет или шест дана, али се јерусалим још увек није ослободио варварских знакова близу милион европских ходочасника и турис- та посетило је јерусалим у току 19 века град је опчињавао своје посматраче вековима је јерусалим био, дословце, град саг- рађен од стене у било ком стилу, периоду, чист бели камен вађен у околини, мекан за сечење, али тврд кад се осуши, а изложен времену плавичасто сив, руменкаст или боје ћилибара, једини је грађевински материјал јерусалима од 1948 до 1967 године јерусалим је био подељен опкопима и бодљикавом жицом граница између источног дела јерусалима који су контро- лисали јорданци и западног јерусалима под кон- тролом израелаца, лутала је кроз испражњене куће и пусте улице у центру града остали су ожиљци рата на ничијој земљи то су биле године страха и носталгије упркос многим новим стамбеним четврти- ма, јерусалим је остајао мрачан град са обе стране линије раздвајања дању су снајперис- ти лежали и чекали иза врећа са песком на напуштеним крововима, а ноћу би пси са обе стране лајали у мраку, као да су замењивали своје господаре који су се одмарали од окршаја који ће наставити ујутро у тренутку када је избио арапско-израелски рат, јуна 1967, израелска страна јерусалима имала је око 200000 становника, а јорданска око 70000 међутим, израелска страна града нашла се под јорданском артиљеријском ват- ром израелске снаге су увече извеле контрана- пад и за 48 сати заузеле цео град и целу западну обалу до реке јордан први пут после две хиља- де година јевреји су контролисали читав исто- ријски град историја је затворила круг и у другом смислу данијела деспотовић света земља јерусалим – сведок векова 38 l6/2008 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе доба је године када српске породице прослављају своје свеце заштитнике и када су српски домови испуњени драгим лицима, осмесима и радошћу у време када нам поставке живљења диктирају да се затварамо у високотехнолошку самоизолацију и када сами себе оправдамо да више немамо времена једни за друге јер тако брзо живимо да се ни себи не можемо посветити, а камоли другоме, крсна слава је једна од преосталих кочница у савременом отуђењу човека од човека данас готово да нема србина који не прославља своју кућну светковину славе је и верујући и неверујући и необразовани и образовани и урбани и рурални како је данас схваћена, у највећем броју случајева је постала показатељ не хришћанске везаности за светитеља а преко њега и самога бога већ једног, такорећи, главног указатеља припадништва српском народу сећам се себе у адолесцентском периоду како сам размишљао о крсној слави помисао на њу је у мени изазивао такав осећај националног поноса да бих дуго гледао у икону св оца николаја и говорио себи: „како је то сјајно, сла- вим славу, па ја сам прави србин!“ код људи које сам упознавао такође сам славом испити- вао „количину'' њиховог српства на моје питање да ли неко слави славу најчешће сам добијао одговор у стилу, ма шта је теби човече, па ја сам србин, наравно да славим славу! заиста, дубоко се укоренила та мисао да је светковање поро- дичног заштитника основно обележје нацио- налне припадности томе је свакако допринела и чињеница да је слављење славе особеност срба и српског православља а да бацимо један кра- так поглед на то како то срби 21 века про- слављају своје свеце хранитеље (=заштитнике) један просечан српски дом, неколико дана пре крсне славе покреће се машинерија припре- мања ђаконија којима ће бити послужени драги гости јурњава на све стране, несклад, нервоза баш онда када би породица требало да ојача, оснажи се окупљена око свога свеца заштитника, шта се дешава? е, па нема се времена ни за как- вог свеца он лепо виси на источном зиду и јасно показује да је то српска кућа, али ко ће сада у свим тим обавезама да размишља о њему? српска домаћица има још један „много“ озбиљан про- блем слава је посна, била је код својих колега са посла на неколико мрсних слава и настаје земљотрес у њеној глави како да се обрука и изнесе гостима рибу када је она била послужена разним печењима? то је заиста „велики“ про- блем! не иде да се српски домаћин тако „неувиђај- но“ понесе према својим гостима још чуше чла- нови ове породице да не би било лоше да се у данима пред своју славу молитвено оснаже и припреме како би се у светом причешћу на сам њен дан христом сјединили али, ко још има времена и за то поред толиких обавеза? и тако, у оваквој атмосфери српска породица, истрауми- рана, свађама раслабљена дочекује и тај велики дан али, авај, ево нових проблема! домаћица не може да оде у храм на своју славу јер мора да припрема чорбу или супу за славски ручак ако има ћерку, омладинку, која би по сваку цену желела да оде на св литургију, може бити опту- жена од своје мајке да се извлачи од обавеза и изговара одласком у храм гости дођу, почну приче, најчешће политичке природе настану нове расправе, раздори заврши се и тај велики дан једне српске породице сви су задовољни испоштовани су рођаци и пријатељи настављена да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? православни мисионар l 39 ђакон јован бабић православље и родољубље националностнакантару крснеславе је традиција предака осветлан је образ добре српске породице а икона породичног заштит- ника и даље виси на источној страни дома, под- сећајући да је све оно што се тога дана у њему дешавало заправо нешто што је требало да пока- же снажно јединство најпре међу члановима породице, а потом и свих оних који дођоше у овај дом али, запитајмо се о каквом се овде јединству ради? да ли је то споља наметнуто замишљање да тога дана као српска породица треба да будемо радосни, сложни итд? да ли та наша трпеза испод иконе нашег светитеља треба да буде позориште у кући у којем се изводе комади према сценарију старословенског паганског наслеђа? колико смо ми уопште озбиљни у свему овоме ако онај кога прослављамо тога дана, нема ама баш никаквог места у нашем начину живота? узмимо озбиљно слава је хришћански православни догађај у којем се про- јављује јединство цркве на темељу односа нас живих, наших мртвих предака, нашег свеца заштитника и самога бога није неопходно да нам тога дана уста буду пуна прича о свецу заштитнику, богу, вери, али је итекако неопход- но да се ми сами одредимо тих дана према бли- жњима, према прецима, према свецу, према самом богу ова светковина је диван дар нашем народу као подсетник сваке године нашој савес - ти у каквом је стању наш однос према богу и људима дакле, слава је амбијент у којем наше биће истражује путеве поправљања порушених мостова између нас и наших драгих особа, нашег свеца заштитника и на крају и самога бога ако ову дивну светковину схватимо тако, и у светло- сти реченог испитамо и наша националана осећања тј родољубље, тада нам слава више неће бити тек један формални кантар за мерење квантитета нашег српског народног лика, већ покретач који ће нас довести до стања у којем ћемо пуним срцем моћи рећи: „да, ми смо срби, срби христови“ 40 l6/2008 колаж фото-путовање узпсал тир једно молих од господа, и то тражах: да живим у дому господњем све дане живота мога, да гледам красоту господњу и посећујем храм свети његов (пс 26, 4) твој је дан и твоја је ноћ, ти си уредио светлост и сунце ти си створио све пределе земље, лето и пролеће ти си их саздао (пс 73, 16-17) да ме не потопи бура водена, нити да ме прогута бездан, нити да бунар затвори нада мном уста своја (пс 68, 16) јер и птица нађе дом себи, и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје (пс 83, 4) настанићу се у насељу твоме у векове, покрићу се покровом крила твојих (пс 60, 5) господња је земља и пуноћа њена, васељена и сви који живе у њој (пс 23, 1) ево како изгледа путовање уз помоћ псалтира, како се хрићанство и екологија обједињују, и како једно без другог не могу православни мисионар l 41 колаж фото-путовање узпсал тир горе високе дао си јеленима, стена је прибежиште зечевима (пс 103, 18) праведник као палма процветаће, и као кедар на ливану увећаће се засађени у дому господњем, у дворима бога нашега процветаће (пс 91, 13-14) речни токови веселе град божији; освештао је насеље своје вишњи (пс 45, 5) по милости твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста твојих (пс 118, 88) жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице маслинове око трпезе твоје (пс 127, 3) поклонићу се храму светоме твоме, и исповедићу и славити име твоје ради милости твоје и истине твоје, јер си узвеличао изнад свега име свето твоје (пс 137, 2) фотографије урадили: јеромонах георгије, соња рапајић, марија јејина компилација стихова псалама: татјана радић 42 l6/2008 небеса казују славу божију, дело руку његових јавља свод небески (пс 18,2) славу царства твога рећи ће, и силу твоју говориће (пс 144, 11) проузрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље (пс 103, 14) утврди стопе моје на стазама твојим, да се не колебају кораци моји (пс 16, 5) наситиће се (влагом) дрвеће пољско, и ливански кедри које си засадио (пс 103, 16) хлеб анђелски једе човек, храну им посла у изобиљу (пс 77, 25) православни мисионар l 43 државни закони било да су стечени временом као део традиције једног народа или су своје исходиште нашли у неким другим околностима, увек су били инспирација филозофима, правницима и државницима да их даље побољшавају и усавршавају, а све у циљу општег добра и благостања једне шире друштвене заједнице и сам човек функционише на основу више закона који се у њему додирују, сукобљавају, преплићу или просто допуњују ако, рецимо, уземо законе физике приметићемо да се они у једном људском бићу одвијају као и у читавом космосу наш нервни систем прима импулсе из спољашњег и унутрашњег света, и на основу њих и по одређеним законима, реагује тако нам на јачој светлости мозак „каже“ да затворимо очи, јер наше чуло вида није способно да издржи већи притисак од прописаног прагом толеранције када, на пример, чујемо јачи звук обично запушимо уши, из истог разлога када се спуштамо низ гелендере у згради осећамо трење, кад се сударимо са пролазницима у гужви ми смо ушли у сферу трећег њутновог закона познатијег и као закон акције и реакције када скочимо са одрђене висине наше тело је изложено дејству гравитације и закону који је такође формулисао енглески физичар једноставно речено, ми смо физичко тело и подложни смо физичким законима али не само физичким у нама се дешавају и хемијски процеси и његове правилности када на празан стомак поједемо јабуку, а потом попијемо чашу воде осетићемо као последицу стварање јабучне киселине у нашем стомаку када смо нервозни због тога што касни ручак, појешћемо нешто слатко и подизањем нивоа шећера у крви завараћемо глад и поправити расположење ако смо претерали са физичким вежбама, у нашим мишићима ће се створити млечна киселина и добићемо упалу ако попијемо два андола, упала ће дејством лека бити разбијена ако узмемо превише алкохола, тровање је загарантовано део смо, дакле, и хемијског света, као и физичког, с тим што се и ти светови и њихови процеси у нама преклапају и чине једну мрежу физичко- хемијских закона којој смо изложени на све те законе се сад додају и психички и у тој сфери има правила психолози рецимо кажу да су претерани чистунци (они који воле да им је све уређено и под конац) уједно и велике шкртице то је однос између две особине које могу да се повежу и прогласе за закон или закон који нас учи да смо болесни уколико постоји велики јаз између нашег „реалног ја“ и „идеалног ја“ закона има и у етици они се чешће заснивају на вољи и ту улазимо у домен слободе морални кодекси понашања одређују каквим животом живи један појединац, али и каква правила владају у једној широј друштвеној целини за неког ко не пије, не пуши, не дрогира се, већ сваког дана иде на посао или у школу, устаје у превозу старијим особама, помаже слабовидом човеку да пређе улицу или плаћа порез држави рећи ћемо да заслужује сваку похвалу с друге, пак, стране одређена етичка правила се веома лако могу релативизовати и довести у сумњу баш због великог број могућности и слободе из које произилазе тако ћемо за некога ко је издао свог блиског пријатеља рећи да је издајник и да не заслужује да се назове човеком али ако нас упуте да је тај „ издајник“ био блиски пријатељ дилера који је у школском дворишту продавао деци дрогу, а он га због тога пријавио полицији, онда ћемо за њега свакако рећи да је поступио правилно и по савести не треба заборавити и да су мафијаши некада имали своје кодексе части, који нису лако кршили тако се, рецимо, прича да италијански босови нису убијали оне људе који су им бар једном вечерали у кући албанац који је дао срећко гујаничић хришћанство и философија љубавидругизакони 44 l6/2008 „бесу“ тј реч да ће поштовати договор такође је био поуздана особа без обзира да ли је кријумчар дроге или не некада су и проблематични мушкарци своје неспоразуме решавали „ферком“, а то је туча песницама у којој је искључено да неко извади нож, пиштољ или свог противника нападне са леђа ако тог „морала“ има и данас, макар у траговима, то онда показује да се без одређених етичких правила, па макар она била сведена и на карикатуру, не може лако живети неки ред се мора знати, ма колико био примитиван у тим односима и правима треба поменути и закон силе или прво јачега тај закон би био заједнички именилац већине горе набројаних закона реч председника америке или русије на скупштини уједињених нација пажљивије се слуша него реч председника тринидада и тобага или лаоса али тако је и у физици тело веће масе има и већу гравитациону силу и привлачи тело мање масе тако је и у хемији! приликом формирања нових једињења, хемијски елемент означен већим редним бројем истискује хемијски елемент означен мањим редним бројем тако је и у моралу ако је искушење јаче од нашег вредносног система, оно ће победити чврсто смо обећали да ћемо редовно ићи на часове математике како родитељи не би плаћали приватног професора, а касније и скупу школарину ако не „упаднемо на буџет“, али нешто нас је натерало да побегнемо са предавања изговор се лако може наћи ако смо се помирили са тим да ћемо данас себи дати одушак и ево нас већ у кафићу преко пут школе где уживамо у доколици, лепом дану, цигарети, кока-коли и попуњавању тикета за кладионицу једноставно, искушење је јаче од нашег карактера духовни закони е сад, када дођемо у сферу духовних закона ситуација се мења, јер „сила бога не моли, ал бог силу не воли“ љубав је духовни закон и тај закон је јачи чак и од бриге за сопствени живот дакле, превазилази логику овоземаљског ништа мање и код животиња научници који су радили експерименте са мишевима су то недвосмислено потврдили мајка младунаца ће прећи и преко електричног поља, чије дејство осећа још на почетку пута, али наставиће да иде, ризикујући живот само да би била са својом окотом верници који су према христу осећали велику љубав исто тако су били неустрашиви пред пољима смрти која су прелазили ни тирани, ни џелати, ни лепота свих богастава овога света нису могли да одвоје ум верника од господа љубав према христу је поред тих закона силе православни мисионар l 45 превазилазила и друге набројане законе у овом тексту хришћанин је осећао хладноћу и глад и то реално, али је јача била његова љубав према господу апостол петар је ходао по води и пркосио закону густине и притиска! пророк данило се слабо хранио у вавилонском ропству, а био је здрави ко дрен и у тешком нескладу са нутриционизмом многи свети се нису покоравали државним законима и тако се показали као „добри грађани“, али то не значи да нису били добри хришћани клањање идолима је у старо време у многим земљама био државни празник, а директно се косио са заповестима из светог писма питање је коме треба бити веран, држави или богу и докле иде граница „богу божије, а цару царево“? закон љубави је, дакле, јачи од свих осталих закона и он је њихова круна са некима се и слаже и превазилази их, са некима се коси и уништава их, неке допуњује ко тај закон буде разумео све остале ће моћи да испуњава веома лако ако не будем чинио грех, показаћу љубав и то не само према себи ево и примера! имаћу љубав према себи, ако се рецимо не дрогирам, јер ћу показати одговорност за своје здравље али ћу исто тако показати љубав и према родитељима, пошто им нећу бити брига и срамота с друге стране, комшијама нећу упадати у станове и красти новац како би купио „дозу“ када умрем, мој анђео чувар се неће постидети пред христом, тако да сносим одговорност и за њега сам христос неће имати „оправдање“ пред богом оцем због тога што је разапет за неког ко то није умео да цени ако сам због љубави остао имун на тај грех онда се против мене неће уротити ни физички закон (моћи ћу рецимо да ходам праволинијски), ни хемијски („отров“ ми неће пореметити виталне функције органа“,) ни психички (моћи ћу да саставим једну смислену просто-проширену реченицу), ни морални (нећу морати да лажем и крадем), ни закон државе (неће имати разлога да ме хапсе) једном речју, бићу слободан слобода је права провера да ли живимо по закону љубави ако ње нема, онда нам је и христос само изговор да би се неке наше скривене страсти реализовале закон љубави поред слободе доноси и одговорност ако ње нема онда нисмо ни слободни нити делујемо по љубави, већ смо саможиви и бахати закон љубав доноси мудрост и трпљење, али и жртву за другога нећу бежати са часова математике и седети у кафићу, јер мој отац због мале плате неће моћи да ми приушти приватног професора који би ме спремао за пријемни љубав се, дакле, тешко добија, треба труда и зноја, али најсигурнији начин је упознати христа 46 l6/2008 у тексту из претходног броја покушали смо да, упркос ограничењима својственим сваком уопштавању, прикажемо основне чиниоце онога што бисмо могли назвати општим цивилизацијским доживљајем света, других људи, њихове и сопствене улоге, односа и сврхе покренули смо низ питања, као основу за лично промишљање о томе колико су та, махом подразумевана мњења, која и сами често рефлексно прихватамо, доследна барем сама себи и рационалном закључивању на које претендују, односно животном искуству или – боље рећи – искуству живота покушаћемо сада да на том путу истрајемо, ослањајући се на научно-философско наслеђе виктора франкла, утемељено (али не и ограничено) логотерапијом, једним од праваца савремене психотерапије, чија је средишња тачка „воља за смислом“ (за објашњење франкловског смисла, тј логоса видети претходни број) као „примарна покретачка снага у човеку“ да бисмо укратко приказали начин на који франкл реафирмише истине предања, приступом и методом савременог научног мишљења (посебно драгоценим у полемикама са атеистима, који, углавном, науку сматрају прихватљивим критеријумом), кренућемо прво од разраде основних поставки горе (и у претходном наставку) поменутог „општепознатог“, „подразумеваног“, „очигледног“ тиме нам се пружа и прилика да проверимо при- падамо ли уистину „онима чије духовне очи разу- ма нису оштећене“ (атанасије велики, о очовечењу логоса) још у деветнаестом веку, са ослонцем на дравиновој теорији еволуције, почиње да се раз- вија и нихилизам (латински: nihil – ништа), који се данас најчешће означава и препознаје као атеизам или антитеизам, односно (у најгрубљим цртама) идеја да бога нема, да је свако постојање узрокова- но и ограничено видљивим светом даља раз- мишљања у том смеру доводе поједине философе (поготово неке од представника егзистенцијализ- ма) до закључка да човек сам одређује сопствени смисао упрошћавање, а потом генерализовање закључака ове врсте, као и најуочљивијих идеја фројда и његових следбеника, доводи нас до тога да замисао о самоостваривању, као испуњавању циљева које мање-више себи одређујемо, и награди (било у виду задовољства, задовољења или нечег трећег) доживљавамо као природни смисао сваке наше активности, односно постојања заиста, не чини ли се да су данас у већини они који сматрају да се живот може приказати, а потом и оценити, као и сваки други „бизнис план“, било да нам је циљ новац, каријера или нешто „хуманије“? такво раз- мишљање, као што видимо, није ново – старо је већ читав век – али данас, нажалост, у појединим сре- динама, као што је наша, због особености историјс- ког тренутка добија посебан замах али, да размот- римо до чега је оно довело и ка чему једино може да води александар загорац пастирска психологија човеку „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо- динамика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревазилажења“ – човеку се не може одузети слобода избора, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – православни мисионар l 47 свођење човека на објекат како не постоји неки виши критеријум од човекове егзистенције – јер он сам одређује свој смисао - то значи да је по природи човек слободан да све подреди њој мења природно окружење, производи алатке, еволуира радећи како би створио бољи свет по мери оног што олакшава и унапређује (биолошко) пос- тојање али, ако човек ствара смисао, у чему је онда разлика између самога смисла и других човекових производа (не мислимо, притом, само на опипљиве)? а будући да је смисао по природи духовна (психичка) категорија, а „наука“ нам говори да су духовни сад- ржаји, односно сва личност човекова, опредмећење биохемије у виду „одбрамбених механизама, субли- мација и реактивних формација“, значи да је и човек нека врста производа; он се додуше разликује од исталих, јер је једини у стању да производи - самога себе како? развијајући се (научно-технолошки, пре свега) он постаје све способнији да обезбеди што боље услове за лагодније постојање, за задовољење свих својих потреба захваљујући томе „одбрамбени механизми итд“ имају све мање повода за реаговање, трпљење је ређе, задовољство учесталије – циљ испуњен! међутим, плаћена је и цена - човек је себе доживео и прихватио као објекат, а не субјекат, као предмет, а не као личност од тог тренутка он себе тумачи или као „биолошки механизам (машину)“ или као „рационалну животињу“, дакле ону која се од других разликује само по томе што испољава „рационалност“ како је испољава? „својим радом, те је стога, његова суштина оно што је радом створио“ – био је закључак немачког философа хегела, који је оштро крити- ковао други, велики, философ мартин хајдегер (пријатељ др франкла) хајдегер је у томе видео трагичну нело- гичност- човекова суштина, као личности, свесне и јединствене, може да постоји, дакле, једино као однос према објекту последице таквог свођења човека на објекат (јер од објекта, дакле, зависи његова суштина), крајњи израз доживљавају у стварању обрасца нашег савременика који „подручје људске моћи, ефективност владања и управљања проглаша- ва за мерило истине такво мерило вредности је осно- ва хуманизма као тежње да се (све што постоји) процени по мери практично-корисних сврха (што представља) његов прелазак у нихилизам“ (само)опредмећивање као вештачка замена за смисао (само)разумевање човека као производа у било ком смислу, осцилира између полова од којих један представља крајност која нагонима и односима ана- логним животињском свету приписују свеобјашња- вајући карактер, а други, „хуманији“, оно данас често присутно схватање човека као суме личног образо- александар загорац пастирска психологија човек као биће смисла, смисао као биће човека – наслеђе виктора франкла (2 део) – 48 l6/2008 по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ православни мисионар l 49 вања, постигнућа, угледа, положаја итд – дакле онога што је урадио, што други могу да виде да он ради, односно онога што опредмећује (чему одговарају „постављени циљеви“ „каријере“, сопственог „брен- дирања“, успешне „продаје“ самога себе на „тржишту рада“ – сам начин изражавања савременог човека представља јасан одраз такве „духовне“ подлоге) ако човек прихвати да је оруђе (макар једино и самоме себи) за остварење ма каквих циљева (а будући да ствара сопствени смисао, човек је и једини критеријум процене њихове оправданости, етичнос- ти), онда свођење других људи и света који нас окру- жује само на елементе једначине сопственог успеха појединца (или заједнице појединаца: друштва, државе, нације) није ништа друго до логично закључивање! трагичне последице таквог „поства- рења“ (свођења човека на ствар – хајдегеров израз) највидљивије су у масовним погромима и немилоср- дности ратова са почетка 20 века и резултатима „великих“ идеологија (фашизам, бољшевизам) хуманизам као симптом, а не као лек човек, суочивши се са нагризајућим плодовима нихилизма, настоји да нађе противтежу у „хуманиз- му“, односно, језиком данашњице - „глобализацији“, као тежњи за стварањем света по мери човекових потреба (- опет исто!), али овај пут са нагласком на „толеранцији“ и (безусловном?) „прихватању чове- ка“, као врхунцима људскости али, тиме ипак не долази до потребног нам освешћења, јер се ништа битно није променило: наша љубав према човеку остаје и даље „љубав према даљњем“ (коју руски философ леонтјев (1831-1891) изједначава са пуким усхићењем, са понесеношћу идејом „човека уопште“, „збирним и апстрактним“, а не љубављу према бли- жњем, „конкретном“, као код „хришћанске хуманос- ти“) а у основи свега поменутог, као испрва непри- метна грудва која се све бржим падом претвара у разорну лавину, лежи првобитна заблуда – о бесмис- лу или од човека произвођеном и одређиваном смислу живота (што су, у основи, само два начина за исказивање исте ствари) смисао као откриван, а не произвођен ако прихватимо да је задовољење потреба исто што и смисао, како објаснити осећај „егзистен- цијалне празнине“, однодно незадовољство услед осећаја да је живот бесмислен, у оним срединама где човек има „све услове за живот“ по модерним стандардима? идеја да је (у тим случајевима) несрећа симптом неприлагођености, дакле нечег нездравог (по фројду), носи опасност да човека гурне још дубље, јер терету његове несреће додаје и постиђеност због тога што је несрећан, а да при- том не решава ништа – нико се и не пита о разло- зима мимо биолошко-економско-хуманих, јер унапред прихвата да их нема а шта ако их има? ако, уистину, „логос не произилази из егзистен- ције већ је нешто са чиме се она суочава; у супрот- ном смисао би изгубио захтевни и подстицајни карактер, не би позивао, нити обавезивао“ (виктор франкл, основи логотерапије) франкл сматра да класична психоанализа, која утемељује савремено схватање човека, прави неколико грешака определивши се да човека посматра као механи- зам, она у њему види само оно нагонско, дакле оно што га вуче, гура и тера, а не и оно вредносно, што га привлачи „вредности“ подразумевају израз онога што је у човеку аутентично, његово особено и што се не може тумачити по моделу машине - његов логос, његов смисао он свој смисао оства- рује слободним избором различитих могућности, с обзиром на друге људе и на свет који га окружује једино ако човека посматрамо као затворен сис- тем, можемо да тврдимо да он одређује сопствени смисао, а тада би све оно што чини за ближњег, свет, веру или идеју, било или лицемерно или – бесмислено тада би и сам морал био немогућ; класична интерпретација морала као нагона још увек је наглашени део психологије која се предаје у средњој школи, иако је очигледно погрешна зашто? по франклу човек никада није нагоном натеран на морално понашање, већ то чини „ради позитивног циља на који се обавезује, или због особе коју воли, или ради бога ако би то радио само да му савест буде мирна, постао би пример лицемерја и не би више био морална особа“ на исти начин, не може се говорити о „религијском нагону“, нити се љубав може сводити на интелектуализацију сексуалног нагона човек је, дакле, отворен према ближњима и свету, односно животу који није само засебно-лич- ни, где он свој смисао открива, а не производи зато природи човека „није потребно ослобођење од напетости по сваку цену, већ позив на циљ који 50 l6/2008 треба да оствари“, дакле, не хомеостаза (равнотежа- фројдов израз), већ духовна динамика (ноо-дина- мика, франклов израз) стога је самоостваривање и могуће једино као „пропратни учинак самопревази- лажења“, које подразумева заузимање осмишља- вајућег става према условима и узроцима живота, којима никада не можемо потпуно да управљамо, али у односу на које имамо ту неприкосновену и аутентично људску слободу – слободу да изаберемо како ћемо се према њима односити „како свака животна ситуација представља изазов усмерен човеку и пред њега поставља проблем који треба да реши, питање о смислу живота се може окренути: не пита човек за смисао живота, већ живот њему поставља питања на која он треба да одговори а животу може да одговори једино ако одговара за свој живот, тако што ће бити одговоран“ зашто је одговорност кључна? ако нема одговор- ности, онда нема ни избора (јер за шта би човек онда био одговоран?), а тиме ни слободе (јер зашто би онда уопште и био одговоран) тада би човек заиста био само „рационална животиња“, немоћна жртва сопствених нагона и околности избор и одговорност – темељи недодирљиве слободе одговорност је нужна последица избора, који је неодвојив део сваког тренутка људског постојања може ли се замислити човек који не бира? данас, тешко, поготово зато што су давно избледели нагони који су примитивном човеку говорили шта мора да чини, а са двадесетим веком губи се и упућујућа снага традиције, која је човеку говорила шта би требало да чини али франкл у слабљењу обавезујућег карактера традиционалног не види трагедију, већ супротно – прилику да се човек суочи са својом суштином, односно одговорношћу за изборе које сам чини, а не оне које некритички прихвата („конформизам“ – саображавање општем мишљењу, само зато што је већинско) или који му се намећу („тоталитаризам“ – попуштање пред силом) на такав начин, сматра франкл, и значај традиције ће бити изнова потврђен разумевањем избора на којима се темељи, а не њеног прихватања реда ради (како се данас многи односе према својој хришћанској вери, не увиђајући да тиме обезвређују себе као хришћане) може ли се човеку одузети слобода избора? не, осим ако не прихватимо савремени образац преузет из фројдовске психоанализе, који не прави разлику између узрока и разлога уколико заријете иглу у вену и човеку и мајмуну, обоје ће осећати исти бол, који ниједан од њих никаквим избором неће моћи да отклони али човек ће бити у стању да трпи, чак и ако бол постане неподношљив, уколико је свестан разлога, смисла тог бола: да ће његова крв или његова коштана срж некоме спасити живот мајмун никада неће моћи да буде свестан смисла, те ће стога његов доживљај увек бити истоврсно непријатан човек ће, међутим, или са поносом трпети или бесмислено патити, већ сходно томе какав је избор учинио: да ли је своме подношењу нашао смисао или не, што је – опет - оно што је једино човек од свих бића кадар да учини, дакле оно што га од свих осталих бића и разликује није ли, стога, баш у томе његова суштина? и није ли управо таквој људској јединствености савремена мисао окренула леђа, објашњавајући човеку да је условљен (пандетерминисан - франклов израз) биолошким, климатским, друштвеним и бројним другим чиниоцима; да је његово само да истрпи сопствену личност која настаје као њихова, мање-више произвољна комбинација? дакле, човекова неприкосновена и недодирљива слобода није слобода у односу на узроке, већ у односу на разлоге, и то у сваком тренутку његовог живота може ли се она раздвојити од одговорности? да ли би такво раздвајање могло икако и икад да помогне човеку? могу ли постојати бесмислени тренуци у животу? ако могу, по чему се разликују од смислених? каква је природа људске љубави, почев од братске, преко „полне“, па до љубави према богу? које истине предања изнова потврђује логос виктора франкла? можемо ли такав смисао сазнати у потпуности нашом људском логиком? потврђују ли животна искуства франклове ставове? имају ли они истинског утицаја на човекову свакодневицу, посебно у најтежим тренуцима, или представљају само интелектуално средство за утеху? зашто су франклови ставови посебно битни за будућност свакога од нас понаособ и човека уопште? зашто је, заправо, наш свети владика данило (крстић) назвао франкла „божијим човеком међу психијатрима“? потрудићемо се да одговоримо у следећем наставку православни мисионар l 51 живот христов, предста- вљен сведочанством четворице јеванђелописаца, луке, матеја, јована и марка, осликава нам, међу чудима учињеним самим господом, бројна исцељења патећих од многих болести (мт 14, 35–36 ; 15, 30–31): слеп од рођења прогледа (мк 8, 22–26), и губави се очистише и одузети проходаше (лк 5, 12–13) и крвоточива жена се ослободи од болести током многих година (мк 5, 25–34) и месечар се исцели (мт 17, 14–18) и исцељење немога се зби (лк 11, 14) и ђавоимана кћер жене хананејке (мк 7, 25–30) се ослободи бесова након много година ту су истовремено и чуда васкрсења уснулих (лк 7, 12–17; лк 8, 49–56): прво познато васкрсење уједно и најпразнованије у народу српском је лазарево (јн 11, 1–45) кроз ове примере господ нам упути поруку: „не греши више“, указујући, дакле, да је соматска али и душевна болест присуство греха у човеку за узврат, сам христос је тражио веру оних којима је помоћ исцељења била потребна, постављајући је као једини захтев најлепши од свих примера исцелитељства божијих светитеља, слављени данас као заштитници званичне медицине и лекара су свети врачи и бесребрници козма и дамјан ова два света брата по телу и духу, поред дела која чинише, остају доследни христовој заповести „за џабе добисте, за џабе и дајте” као на њиховом примеру, када се каже „лекар лечи, бог исцељује”, свети оци не умањује сврху и значај лекарских вештина, као ни место (савремених) лекара у животу модерног човека, у савременом добу овом се изреком продире и открива дубљи смисао и корен излечења лекарско умеће свете браће бесребрених врача лекар лечи, бог исцељује пример исцелитељства нам је данас свима познат из манастира острог над моштима светог василија острошког које скривајући тајну исцелитељског тајнодествовања, многе врати у живот, из нездравља у здравље дамјан милетић пастирска психологија 52 l6/2008 козме и дамњана достиже највишу исцељивачку моћ, пре свега захваљујући благодати којом они отклањају, чак и у соматском смислу, трулежност и смртност огреховљеног и од бога удаљеног човека много је, дакле, таквих примера добијених из живота отаца цркве који не само исцељиваше од болести, већ и васкрсаваше из мртвих пример исцелитељства нам је данас свима познат из манастира острог над моштима светог василија острошког које скривајући тајну исцелитељског тајнодествовања, многе врати у живот, из нездравља у здравље у једној својој приповеци, иво андрић успева на себи својствен начин да опише природу одстрањеног од бога човека описујући то „чудо у олову”, инспирисан исцељењем покајаног и вером испуњеног болесног у бањи витезди (јн 5, 1–14) насупрот томе, андрић сведочи о судбини непокајаног и сами тим тежини прста божијег над фамилијом која из колена у колено, готово генетски уврежено, преноси своју обезвређену и од бога удаљену и отпалу природу само један члан успева да продре у судбину фамилије и да увиди трулежност и сам узрок, премда на невешт начин и понуди исцељење најмлађег од свих чланова у том грчу и ропцу, показује се да је грех, који је узрок болести, видљив не случајно на најизраженијем и најблаженијем изразу лица - осмеху - који и даље остаје туп и карактеристика генетског наслеђа и моралног пада оних који не показаше плодове покајања кроз речи господње да „род се овај не изгони осим молитвом и постом” (мт 17, 19–21) многи психоаналитичари, међу којима и фројд, проблем огреховљене савести решавају феноменима репресије или насилним подсвесним потискивањем свега негативног, што као последицу има психичке поремећаје насупрот томе, хришћанска црква као лек нуди покајање, којим се, милошћу божијом, постиже и исцељење међутим, реалност данашње цивилизације је таква да савремена медицина, а уз њу и мултибилионски бизнис фармацеутске индустрије особито изражен у модерним и прогресивним земљама света западне мисли и културолошких одредница, као да удара у темеље морала одређеног божијим законом, по сваку цену желећи да наметне култ лека као јединог извора излечења овај сулуди тренд успева, чини се с нарочитим успехом, да опчини модерног човека опседнутог пролазношћу, дајући му разноврсне еликсире и капсуле здравља које ће га очувати и тобож оградити од ма којих болести савременог доба као последице не само толико рђавог начина живота, колико страхотнијег одлучења од бога и живота у јединству и заједници с богом с једне стране, равнотежа преовладава ка очајном човеку којем култура и савремени трендови намећу идеале и циљеве, док с друге стране, сва сигурност у заштићен живот од болести долази не из вере у бога оваплоћеног, васкрслог и вечно живог, већ из немилосрдне потребе да се човчији живот подвгрне овоживотном балзамовању кроз капсуле које ће нас одржати виталним, здравим и отпорним изгледа да човек, у тежњи да сачува свој живот, не преза од све бржег руинирања и губљења телесног и физичког кроз лично раслабљено духовно биће јер, «ко жели да сачува свој живот, изгубиће га» - како рече господ уместо да човечији живот постоји кроз духовну симбиозу с телесним, он постаје могућ и остварљив захваљујући шачици лекова и еликсира који ће га, тобож, заштитити од пропасти и вечне смрти човек, тако, налази утеху у ономе што га заправо одваја и од самог себе, од свог суштинског осећаја за себе, полажући притом сву наду на алтернативне изворе живота који живот заправо не нуде подупрт штакама савремених трендова, верује да ће му еликсири живота заменити сву енергију духа, да је могуће себе сачувати у здрављу докле год постоје лаже које са таквим квазиуспехом отклањају све тегобе но, његова спремност и снага да се суочи са реалношћу овог света видљива је онда када би сви ти еликсири за тренутак нестали тада би му било јасно да човек не само што живи од речи божије, већ њу не може заменити нити употпунити ни један еликсир којим се човек обмањује и тако, своју агонију наставља савремени човек који је своју заједницу са јединим исцелитељем богом раскинуо, не приносећи не само материју и природу на освећење, већ ни само покајање и исповешћу кроз причешће на путу ка животу вечном православни мисионар l 53 сваке године 19 октобра центар глувонемих у србији, у улици светог саве 16-18, слави своју крсну славу светог апостола тому апостол тома, звани „близанац”, беше један од дванаесторице апостола и „не бјеше са њима када дође исус”, по васкрсењу и када су други ученици говорили „видели смо господа”, он им рече: „ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати” јеванђелист јован историјски веродостојно описује нам све потанко шта се по васкрсењу са апостолима и васкрслим победитељем смрти збивало „и послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и тома с њима дође исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: „мир вам! затим рече томи: пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди невјеран но вјеран и одговори тома и рече му: господ мој и бог мој! рече му исус: пошто си ме видео, поверовао си; блажени који не видјеше а вјероваше а и многа друга чуда учини исус пред ученицима својим која нису записана у књизи овој а ова су записана да вјерујете да исус јесте христос, син божији, и да вјерујући имате живот у име његово” (јован, 20, 24-31) дакле, апостол тома се крајње скептично насумњао за све нас и није веровао (отуда израз „неверни тома”) да је господ исус христос победио смрт и васкрсао, устао из мртви и свима нама, потомцима старог адама, пропутио пут „кроз врата смрти у живог вечни”, како говори спаситељ: „ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живјеће” своју сумњу апостол тома прао је врелим сузама и горким кајањем али и пламеном и неустрашивом вером и ревношћу тако је приликом бацања коцке где ће ко од апостола ићи да проповеда распетог и васкрслог господа, тома добио задатак да путује у далеку индију, тамо где се пре више од 300 година од рођења христовог, са својим непобедивим фалангама, зауставио један од највећих војсковођа света александар македонски тако је тома отишао да мисионари скоро на крај света ношен христовом љубављу он је преобратио многе у хришћанство после многобројних чуда, живот је завршио мученички кнез муздије, муж тергијанин, коме тома крсти жену и сина азана, осудио је апостола на смрт и послао пет војника који гa прободоше са пет копаља тако је предао душу своју господу свети апостол тома пре смрти, свети тома је, као и други апостоли, био чудесно пренет у јерусалим на погреб пресвете богородице но како је задоцнио „он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб свете пречисте, али не нађоше тела у њему господ беше узео матер своју у насеља своја небесна” и тако свети апостол тома, говори нам свети николај српски, „својим неверовањем утврди веру у васкрсење господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављање матере божије” предање цркве нам говори, како нам преноси преподобни отац јустин (поповић), да су апостоли, када су отворили гроб пресвете били ужаснути јер у њему не беше тела богоматерина, већ само погребне ствари, из глувонеми бога прослављају, а неки здрави и не хају протојереј мр александар д средојевић пастирска психологија 54 l6/2008 којих излажаше диван мирис зачуђени апостоли су са сузама целивали плаштаницу што беше остала у гробу и молили су се да им господ открије шта је са пречистим телом пресвете богородице предвече апостоли су сели да се окрепе, остављајући по обичају једно место празно за учитеља стављали би један део хлеба за њега, а када би завршили обед подизали би то парче хлеба увис, славећи пресвету тројицу молитвом „господе исусе христе, помажи нам!” потом би то парче хлеба јели као господњи благослов тако су учинили и тог тужног предвечерја, али по завршетку обеда када су подигли парче хлеба, чуше умилно појање и у ваздуху угледаше пречисту са мноштвом ангела она сијаше неисказаном славом и рече им: „радујте се јер сам с вама у све дане” а свети апостоли се испунише радошћу, и уместо уобичајеног „господе исусе христе, помажи нам”, ускликнуше: „пресвета богородице, помажи нам” узор и укор за нас данас глуви и неми, који бога, пресвету богородицу и све свете свуда прослављају, јесу и узор и укор нама који имамо и ноге и руке и очи и уши и језик говорљиви а, хвалу богу, не одајемо у псалмима је написано: „очи имају и не виде, уши имају и не чују” и народна мудрост прекорно каже: „слепи су код очију!” нису ли многи такви у фирмама, предузећима, просветним и културним установама, по селима и градовима? душом, умом и мржњом слепи, неми и глуви здравог тела, а горде и мрске душевне заслепљености, какав је био некада савле таршанин, који после обраћања постаде свети апостол павле, који је у незнању христа и хришћане прогонио, док му се на путу за дамаск васкрсли господ у неисказаној светлости није јавио, светлости од кoje je савле ослепео а када је неустрашиво поверовао, и живот свој јe за господа дао, као и свети тома и многи други светомученици, кроз векове све до данас „уби нас незнање, тугује и цвили свети николај српски пред престолом творца клечећи, и даље вапије: „грчи се моје срце у болу и очи се моје пуне сузама, господе, што те многи оставише и одоше тражити хране на њивама глади” многи су се срби у последњих пола века окренули од бога ко смо, шта смо и одакле смо? заборавили смо да смо род немањин и савин, да смо само уз помоћ христову издржали петвековно ропство и многе друге голготе, а и данас смо изложени духовном разарању, ако се вратимо христу и светом сави, светом томи и осталим светима опстаћемо, у противном ишчезнућемо али, како вели духовна песма: „све што видиш православни мисионар l 55 очима, даде господ људима, да би људи преко тога прославили бога!” те тако, оно што не чине здрави, чине хендикепирани, глуви и неми - прослављају бога они нас орканским крицима својих душа и слухом бескрајне тишине зову да и ми, и појединачно и породично и као народ, прослављамо бога живога, пресвету богородицу са свим светима речима: „господе исусе христе, помажи нам и спаси нас!” из скривене ризнице цркве свако од нас се макар једном упитао ко су ти људи који стоје у углу цркве, сакривени огромним стубом, иза којег се готово ништа не види када год одемо у цркву, увек можемо препознати неке наше ближње који пре литургије одлазе у десни угао цркве и одлазе тек када се све заврши и када последња душа изађе често су то млади људи који још увек седе у школским клупама или су тек пошли на студије они су пуни снаге и жеље да што лепше певају на сабрању око тајне вечере на којој христос свакоме ко од срца жели, даје у наследство своје царство божије тако то бива и у једној маленој цркви, у једном прелепом граду у срцу босне то је бања лука, а на кочићевом венцу храм успења пресвете богородице у којем пева један мали хор девојака хор успења пресвете богородице не престаје свој славослов некада је само неколико њих, а некада их је свих двадесет ту носи име света ангелина српска пратећи њен пример девојке осветљавају овај свет и чине да он добије ону топлину коју је давно изгубио и заборавио хор је једна скривена ризница цркве свако ко жели да разуме и да осети богатство цркве, треба само да се стиша, да се мало сабере и да обрати пажњу на речи песама које се чују из угла цркве ум и срце ће тада уздрхтати, душа ће затреперити и тело ће се приклонити слави којој пева хор анђелских девојака ако некада будете долазили у бања луку, не чекајте премишљајући куда би ваљало ићи пођите у цркву успења пресвете богородице и даће вам се благо какво се на земљи не може наћи 56 l6/2008 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам уграду бањалуци 1991 године, тада граду од скоро 150000 становника, од чега је пола било срба, постојала су само два православна храма - саборни храм свете тројице и храм рођења пресвете богородице на ребровцу многи вјерници, да би стигли на богослужења, прелазили километре и километре град је растао, деведесетих неко је отишао, неко остао, колоне људи су прошле, а многи су остали ту нашавши свој нови дом двије градске цркве постале су мале након пола вијека, у центру града васкрсавао је саборни храм христа спаситеља захваљујући владици бањалучком јефрему, труду свештенства, љубављу и вјером народа, у славу божију, почињу ницати и живјети цркве у бањалучким градским и приградским насељима: лазарево, дракулић, чесма, врбања, обилићево, петрићевац, кочићев вијенац градила се црква упоредо - радним даном циглом и малтером, недељом на светој литургији једна од таквих цркава је црква успења пресвете богородице на кочићевом вијенцу за коју ће многи упитити: „је ли то она црква у парку?” да, то је црква дигнута у парку између три зграде, међу јелама и брезама православна заје дница у бањалуци када су на петровдан 2007 свештеници драган грујић и игор мијатовић почели редовно недјељом и празником служити литургију, црква је била тек озидана, неомалтерисана, непокривена, али пуна послије сваке литургије свештеник би позивао окупљене да се не разиђу одмах, него да остану ту и да се упознају све до првих мразева, на клупама под јелама испред цркве би се сједило, разговарало а често и запјевало рекла бих, ето, неко добро и корист од „парохијског дома на отвореном” јер би скоро сваки пут неко од станара у пролазу видио, чуо, зачуђено застао, само прошао, пришао, или би дошао и сљедеће недјеље и ту остао однедавно је овај „парохијски дом” проширен једним „контејнером” гдје се нашла свештеничка канцеларија, и гдје су коначно дјевојке из хора нашле стално мјесто за пробе уз позиве окупљенима да учествују у богослужењима, свештеници су позивали и све оне који имају дара и воље да се придруже хору радило се, а ради се и даље много је жедних и гладних када би се послије литургије дијелили штампани пригодни текстови: о посту, о молитви, о празницима тражио би се листић више учествовали су парохијани ове цркве и у акцији „кад би хљеба било више” за наш народ на косову и метохији православни мисионар l 57 соња рапајић и милан јовановић представљамо вам православна заје дница у бањалуци 58 l6/2008 врстан педагог, дугогодишњи професор на дефектолошком факултету, који је за време другог светског рата завршио карловачку богословију, љубомир савић се прихватио одговорног задатка да напише уџбеник за веронауку за глувонеме особе књига је изашла са благословом свјатјејшег патријарха српског павла 2006 године, а рецензент је митрополит амфилохије (радовић), који се захвалио професору савићу топлим речима: „хвала богу да се неко сетио и ових несрећника” књигу је објавио свети синод спц, а консултована је и сандра дабић, теолог и саветник за верску наставу, док су уредници професор радош љушић, веселин марић, драган хамовић и градимир станић, који је, по речима писца, поднео и главни терет око штампања књиге права је штета што овај уџбеник веронауке, поред других добрих, предратних и послератних уџбеника није доступан и другим ђацима, а не само глувонемима уџбеник доктора савића није писан високоумним филозофско-теолошким речником, већ је састављен од кратких лекција, украшен лепим бојама као илустрована библија дечије душе могу да се испуне причама о стварању света и првих људи, о потопу и ноју, о авраму, јосифу, мојсију, о 10 божијих заповести, о пророцима, о рођењу христовом, о апостолима, о разним чудима господњим, страдању и васкрсењу, вазнесењу, силаску светог духа на апостоле, путовањима апостола лекције су предивно обрађене, а на крају сваке се налазе питања која помажу да се градиво боље упамти у београду на веронауку иде око 100000 деце, а има око 300 вероучитеља, међутим, много младих, од обданишта до факултета, поникли из православних породица, још увек мало зна о својој вери и традицији, те су тако на удару секти, наркоманије и друтих пошасти савременог друштва уџбеник доктора савића је душеспасоносан и било би добро да постане обавезан за основну школу или бар за прва четири разреда речено је у светом писму и заповеђено: из руку ваших тражићу душе деце ваше!, што се односи и на телесне и на духовне родитеље нека да бог да се кроз веронауку спасе што више младости српске! протојереј мр александар д средојевић мој први катихизис православни мисионар l 59 свештеник горан живковић православље и савремене технологије као што знамо, интернет је медиј преко кога се размењује велика количина информација док читате овај текст, са интернета се скидају милиони песама, видео клипови свих врста, текстови, књиге, ови и они извештаји итд, милиони људи четују, ишчитавају своје мејлове или пишу поруке на интернет-форумима и блоговима којих опет имамо на десетине хиљада у исто време, међутим, виртуелна мрежа свих мрежа је права радионица идеја које износе корисници овог медија пишући свакодневно милионе порука на разним дискусионим чвориштима - било да се ради о форумима, блоговима, коментарима чланака или обичним тзв чет-собама наиме, једна од највећих погодности интернета је то што омогућава комуникацију сваког са сваким и то на свим могућим нивоима, било да се ради о необавезном ћаскању, тражењу животног партнера или теолошко-философској расправи о егзистенцији бога нас интересује управо ово треће, дакле вечно млада, свежа и малтене сваком интересантна тематика бога, смисла живота, вечности да ли се, дакле, о питању свих питања расправља негде на интернету и какав је квалитет тих дискусија? одговор је, наравно, потврдан дијалог са атеистима на интернету 60 l6/2008 постоје многи форуми и блогови на којима се води ова врста дискусије, а квалитет се креће од младалачког препуцавања на нивоу четовања, па све до високоумних промишљања са освртом на становишта познатих филозофа или светих отаца што се тиче неке начелне поделе дискутаната, можемо их сврстати у следеће групе: (моно)теисти тј верујући, секташи, атеисти, агностици, привидно незаинтересовани за ову тематику и остали иако свака од ових група има неке своје специфичности, морам признати да су мојој маленкости некако најинтересантнији они који су нама, православним хришћанима, најдаљи, а то су атеисти наиме, то су они који свакако нису, како поједине карактерише св јован у откривењу, млаки напротив, атеисти често са страшћу, додуше негативном, приступају проблему поимања бога са друге стране, они најчешће имају неограничено поверење у науку полемика са атеистима научни поглед на свет сматрају јединим валидним и потпуним, чак и када су у питању метафизичке теме у науци они најчешће виде апологију атеистичког погледа на свет, површно правећи од ње својеврсног идола коме се клањају као стари пагани било какво веровање, од сујеверја свакодневице до оног које полази од признавања надумног створитеља, атеисти презирy и сматрају такво мнење као оно које се наводно може лако оповргнути научним аргументима још пуно се може рећи о људима овог система размишљања, а питање које се поставља пред једним православним хришћанином који користи интернет је да ли има смисла водити дијалог са њима на свим оним виртуелним чвориштима која потенцијално омогућавају ту комуникацију моје најдубље убеђење је да овај дијалог итекако има смисла и да га треба водити из свог личног искуства изнео бих нека запажања везана за то пре свега, атеисти који пишу по разним интернет форумима уопште нису необразовани, а добар пример за то је један од, на жалост, најпосећенијих интернет форума-б92 форум зато свако ко улази у дебату са овим прелешћеним људима треба да буде добро поткован знањем и то не само теолошким, већ и оним из опште културе сваки аргуменат који је логички утемељен биће врло вероватно примљен у срцима ових људи удаљених од бога, иако то они неће увек признати такође, добродошла је намера да се културно, а опет убедљиво, разобличе све нелогичности оваквог погледа на свет навешћу један пример који пластично описује на који начин се атеисти могу аргументима побити на оном плану за који мисле да је њихов терен, тј на интелектуалном плану наиме, својевремено је на форуму б92, на коме сам тада учествовао, постављена тема о историчности личности господа исуса христа учествујући, поставио сам питање свима који је прате да ли су онда и све остале личности које се помињу у новом завету измишљене, а затим сам навео многа имена, почевши од св павла до аполоса једно контрапитање и тајац на супротној страни - није било ни издалека озбиљног одговора многи који су били убеђени у некакву неисторичност господа исуса христа, морали су да признају да је то нелогична поставка затим сам наставио наводећи сведочанства тацита, плинија, талмуда, јосифа флавија итд, која су додатно потврдила истинитост тезе о историчности исуса овај пример је само један од оних који су погодни за дијалог са атеистима јер аргументи једноставно нису на њиховој страни у науци најчешће виде апологију атеистичког погледа на свет, површно правећи од ње својеврсног идола коме се клањају као стари пагани било какво веровање, од сујеверја свакодневице до оног које полази од признавања надумног створитеља, атеисти презирy и сматрају такво мнење као оно које се наводно може лако оповргнути научним аргументима православни мисионар l 61 wwweparhija-dalmatinskahr овом приликом желимо да вам представимо сајт далматинске епархије, који нам се свидео како обиљем садржаја тако и функционалношћу и прегледношћу почетна страна нуди избор учитавања пре- зентације на српском (ћирилица и латиница) и енглеском језику следи преглед прве рубрике, редовно ажуриране, која се односи на најновије вести из епархије и православног света уопште ту је и место посвећено историјату епархије, доста важно с обзиром на отежане околности под којима наша црква на тим просторима вековима опстаје опис историјских раздобља кратак је и довољно јасан да би се стекао увид у главне дога- ђаје прилично сложене историјске слике посебна пажња посве- ћена је манастирима ове епархије, која је сасвим прилагођена начину вир- туелне презентације историјски садржај не умара претераним дета- љима нити је штур, фото- графије су довољно ква- литетне и јасно дочара- вају визуелни утисак места на ком се манастир налази у рубрици публикаци- ја, која представља насло- ве богате издавачке делат- ности епархије, налази се и линк ка свим бројевима епархијског листа крка, са садржајем и пар издво- јених текстова за сваки број још једна интересантна ствар из богатог садржаја презентације јесу фотографије из рубрике ризни- ца видећете репродукције старих и вероватно најлепших икона са ових простора све у свему, леп пример добро конципиране презентације која у потпуности служи сврси orthodoxwikiorg само име презентације може вас навести на закључак о њеном карактеру и садржају: попут општепознате wikipedi-је, online енциклопедије богате садржине, оrthodoxwikiorg представља једну такву online свезналицу када је у питању православна вера широк обим тема које су начете и које из дана у дан бивају допуњаване од стране самих корисника овог сајта, не допушта драган јовичић црква и технологије православљенаинтернету 62 l6/2008 да га у целини прикажемо читав сајт изворно је настао на енглеском језику и тако се и приказује при учитавању у заглављу главне стране налазе се основне инфор- мације о презентацији као и језички изборник – за сада српски језик није уврштен (или тренут- но постоји проблем са странама на српском језику) оно што је битно јесте текст до кога долазите путем линка what orthodoxwiki is and is not, који ће вам јасно ставити до знања шта можете очекивати од сајта и какво понашање је пожељно уколико сте регистровани корисник у кратким цртама, указаћемо на основне кате- горије које orthodoxwiki нуди: са десне стране налази се листа тема (ликови светитеља, цркве- них отаца, црвених писаца и мисионара; тексто- ви богослужбеног и догматског карактера; црк- вена историја; фотографије манастира и светих места) са низом поткатегорија и линкова који се односе на насловљени садржај у питању су тек- стови, фотографије али и читаве презентације, те се може рећи да је orthwiki и једна врста пра- вославног интернет портала допада нам се садржај централног дела главне стране – на првом месту истичу се имена свети- теља којима је посвећено место у богослужбе- ном кругу за одређени текући дан (мада за сада ажурирање касни пар дана), заједно са линкови- ма, уколико за неку од поменутих речи, имена или назива на сајту већ постоји нешто (житије светитеља или поменутог места у тексту или теолошког појма, репродукције иконе светог) одмах испод тога можете прочитати препоруче- ни текст, што се такође повремено мења све у свему, врло интересантна презентација која захтева доста времена и пажње добра је идеја у циљу подстрека самих корисника да раде на богаћењу садржаја, што помало иде на штету прегледности, али, надамо се, неће ићи и на штету квалитета православни мисионар l 63 сека из наслова није она свима позната сека, недосањани сан сваког стаменог возача транссибирског или макар транссрпског теретњака, она која полако али сигурно доводи у питање место које у поменутим возилима заузима постер асполутне ц р или, не тако убедљиво (упркос труду), гротескне ј к, а све сведочећи тако о краху монополарног, пардон, униполарног света чак и у сфери најконзумиранијег српског извозног производа у околним братским републикама наша сека је, веровали или не, глобално још популарнија од поменутих балканских младица; о њој не маштају само возачи: пред њом падају на колена и председници најмоћнијих држава; она, такође наслућује, кажу неки, крај монополарног света сека узвраћа ударац 64 l6/2008 па, ко је то? овај надлични феномен је светска економска кризa – веома духовита скраћеница коју су у етар лансирали (не знам да ли је можда неко пре њих то учинио?) водитељи најзанимљивијег јутарњег радио програма премда за мене не постоји апстрактнија област од економије (наиме, јасно ми је да 2 кг пасуља вреди као 1 кг меса, а што је више од тога од злога је), наслућујем у чему је ствар са секом: наиме, новац служи да би олакшао трговину добрима, али када почнете да тргујете самим новцем онда западамо у двоструку апстракцију и дупло више се одвајамо од стварности (тј пасуља, нпр) па када још покушамо да једемо новац и видимо да он у нашем стомаку изазива још веће „проблеме“ од пасуља, тада настаје сека све ово итекако има везе са темом овог броја „мисионара“ загађивање планете има један прост узрок: жељу за новцем јер новац је већ давно престао да буде средство које нам омогућује да упоредимо вредност баба и жаба он дефинише вредност и он јесте вредност следи: колико имаш новца, толико си вредан; а човек је боголико биће, па има потребу да буде бесконачно вредан зато нећу више производити колико ми треба него онолико колико желим да имам новца – ∞; или: зато нећу више израбљивати „мајчицу земљицу“ онолико колико сам гладан пасуља, јер моја храна је новац, а глад за њим је незасита наравно, изгледа да смо ипак схватили да ако и поштујемо „мајчицу“ као кљусе, ипак, и то кљусе мора нешто да удахне, попије, поједе и да, макар мало, одспава схватили смо, а сада нас подсећа и сека, премда нимало сестрински нежно но, сигурно је да све то није довољно такође, сигурно је да је све више од тога илузорно ако мислите другачије, значи ли то да верујете да ће највећа светска сила пристати да не буде више највећа, будући да је главни чинилац њене величине војна индустрија, а ди је војска, ту је рат, а рат баш и није добра ствар, што за људе, што за околиш? верујете ли да богати осамдесетогодишњак тражи утеху у недрима (ако уопште може да устане из колица) двадесетогодишње лепотице зато што воли живот и да она на то пристаје зато што га воли, јер воли живот и поштује старост? верујете да ће се они уплашити и забринути зато што воле живот? или је ипак то вољено нешто много подземније, прљавије и страшније а томе, свакако, није стало до панди и китова и управо то у нама је криво за глобални еколошки проблем шта да радимо? не знам „остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј царство божије (лк 9, 60)“
Свеска: 304 | Еколошка криза
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
... Фотографија на насловној страни корице: Молитва у природи Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Фотографија на трећој страни корице: Тројеручица у Литији PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2008 стране Фотографија на полеђини корице: Хармонија Цркве и природе Реч уредника Проблем еколошке кризе 2 - 3 Сећања На Божић 4 - 5 Старечник Старац Порфирије о лепоти творевине 6 Азбучник О Цркви 7 Живот у Христу Литургијски ендорфин 8 - 9 Црква и друштво Сетимо се сиромашних 10 - 11 Хришћанска антропологија Христови „таланти“ и самопознање(Мт 25, 14-30) 12 - 14 Ученици веронауке пишу Жито и бундева 15 Рано хришћанство ФилонизАлександријеиранохришћанство 16 - 17 Хришћанство и наука е=271828182845904523536028747 15-19 Тема броја Потрага за знацима 20-22 За живот свијета 23-25 Човек - устројитељ или разоритељ творевине Божије? 26-27 Религија и екологија 28-29 Звона природе 30-31 Свештеник творевине 32-35 Света Земља Јерусалим – сведок векова 36-37 Православље и родољубље Националност на кантару крсне славе 38-39 Колаж Фото-путовање уз Псалтир 40-42 Хришћанство и философија Љубав и други закони 43-45 Пастирска психологија Човек као биће смисла 46-50 Лекар лечи, Бог исцељује 51-52 Глувонеми Бога прослављају 53-55 Представљамо Вам Православна заједница у Бањалуци 56-57 Мој први катихизис 58 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету 59-60 Православље на интернету 61-62 Из потпуно другачијег угла Сека узвраћа ударац 63-64 misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф Ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња пр
Одреднице:
1. 152053 / ...човека, у савременом добу овом се изреком продире и открива ДУБЉИ смисао и корен излечења лекарско умеће свете браће бесребрених врача лекар лечи, бог исцељује пример исцелитељства ...
1. 152053 / ...човека, у савременом добу овом се изреком продире и открива ДУБЉИ смисао и корен излечења лекарско умеће свете браће бесребрених врача лекар лечи, бог исцељује пример исцелитељства ...
6
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
...велики број наравно, у дискусије треба улазити са претходним уДУБЉИ?📌 вањем у тему које би требало да траје бар
неколико година када је о томе реч, може се рећи да
у србији има доста литературе која врл
...велики број наравно, у дискусије треба улазити са претходним у
МЕТА инфо: Р:23755 К:182309 Д:101
| Свеска 305 |
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... темпераментних дискутаната из личног примера могу посведочити ову тврдњу, а реч је о интернет-форуму на коме сам један од модерато- ра наиме, две теме на форуму које се баве овом тема- тиком отворене су и погледане око 400000 пута у периоду од две године, што је изузетно велики број наравно, у дискусије треба улазити са претходним удубљивањем у тему које би требало да траје бар неколико година када је о томе реч, може се рећи да у србији има доста литературе која врло убедљиво побија аргyменте научника еволуциониста и можемо их обилно користити уз свест да су аутори махом из неправославног духовног миљеа у том смислу треба поступати онако како је св василије велики препо- ручивао младима, дакле са разумом и расуђивањем преузимати оно што је добро и вредно у овим списи- ма анти-еволуција ако се ова проблематика добро савлада убедљи- вост антиеволуционих аргумената ће поколебати и најокорелијег атеисту што се на интернет-форумима и те како доказало наравно, смисао је у томе да се сувом логиком покаже бесмисао и комика натурали- стичко-материјалистичког погледа на свет, а самим тим и убедљивост онога што је алтернатива том брзо- плетом мњењу, а то је стварање и постојање створи- теља страх од бога је почетак мудрости, па када атеисту доведемо до тог првог корака на реду је апологетика путем које се указује да је хришћанство тј правосла- вље аутентични монотеизам да бисмо навели про- сечног атеисту да здраворазумски промишља о овој битној теми можемо посегнути за захвалном темом историчности господа исуса христа јер многи људи данас живе у погрешном уверењу да је јеванђеље само неки мит, а библија полумитолошка литерату- ра! историчност старог и новог завета о историчности старог и новог завета постоји мноштво аргумената и у овим дискусијама их треба обилно истицати подаци везани за библијску архео- логију, детаљност старозаветног и новозаветног извештаја, мноштво личности које се помињу у библији јасно указују на аутентичност и историчност библијских списа поготову је битна тема исторично- сти јеванђеља и, наравно, централне личности - господа исуса христа овоме увек треба посветити дужну пажњу јер очигледни докази који иду томе у прилог остављају врло јак утисак на често неупућене читаоце њима то може постати подстицај за пажљи- вије и темељније читање новог завета, што је управо и циљ ових дискусија црква и образовање сем поменутих тема које смо обрадили у најгру- бљим цртама, често се на интернет-форумима рас- правља о утицају цркве, било западне, било источне, на историјат образовног система, те се у том смислу подмеће погрешна теза да је хришћанство само за неуке и необразоване наравно, ми добро знамо да хришћанство није против науке и образовања зато што никад није било у савезу са глупошћу, али многи свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) православни мисионар l 59 то, на жалост, не знају њима треба наводити приме- ре из историје хришћанства, свете оце који су често спадали у најобразованије људе свог времена - св василија великог, св јована златоустог, св фотија, оригена итд као и чињеницу да су многи западни и источни манастири у своје време били прави центри учености и културе уопштено, на форумима треба увек баратати чиње- ницама јер се у супротном може десити да се дође у незавидну ситуацију у којој су привидно јачи аргу- менти противника хришћанства ти исти противни- ци се никако не смеју потценити јер се често ради о врло образованим људима они, дакле, јесу безбо- жници, често и вулгарни антитеисти, али уопште нису необразовани или са мањком интелигенције најбоље је пре било каквог упуштања у дискусије премерити превентивно своје снаге у односу на чла- нове конкретног интернет-форума на крају треба рећи да никад не смемо изгубити из вида да је човеку изнад свега дата слобода која подра- зумева чак и свесно одбацивање бога, али то не значи да неверујуће или слабоверне не треба аргументима просто натерати да преиспитују своје ставове напро- тив, то је императив сваког православног хришћани- на који активно користи интернет и жели да следи свог великог учитеља свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) 60 l1/2009 у знаку часног великог поста који предстоји вреди потруди- ти се и пронаћи садржаје који ће нам помоћи да у њега ступимо што спремнији у претходним бројеви- ма смо говорили о многим презен- тацијама чије библиотеке нуде велики број текстова посвећених посту, смислу поста и начину њего- вог практиковања ту су и обја- шњења свих већих празника (господњих и богородичних посеб- но), нарочито оних који се славе у периоду великог поста подсећања ради поменућемо два наша заиста велика, можда најпосећенија сајта: wwwverujemorg и wwwsvetosavlje org, на којима се може наћи све што ће вам бити потребно поред наведених, ево још неколико добрих примера: http://wwwpakibitijacom још један добро конципиран и богат сајт визуелно не оптерећује, прегледан је – на почетној страни (лево и десно) налазе се изборници путем којих бирамо приказ тематски разврстаних садржаја – за који је резервисано средишње место (ова почетна страна замишљена је као централни изборник тема које аутор жели да истакне) свака од целина коју желите да истражите је визуелно веома добро постављена, тако да је немогуће збунити се при прегледу презентације садржај презентације је широк и дотиче се великог броја феномена православног живота које кратко и јасно објашњава и илуструје примерима ту су текстови поучног, богослужбеног и приповедачког карактера чији избор, садржај и број потврђују да овом сајту треба посветити пажњу посебно препоручујемо слово о посту, о вакрсу и обичајима који се односе на овај велики догађај нарочито су вредни текстови богослужбеног карактера (литургијске молитве, псалтир, акатисти, тропари и кондаци (исписани онако како се изговарају на црквенословенском), свакодневне молитаве) који ће вам омогућити да са пажњом учествујете у богослужењима (нарочито интензивним током предстојећег поста) разумевајући њихов смисао и поредак сајт има и галерију икона и листе песама православног појања, које можете послушати током листања у формирање и одржавање ове презентације је уложен веома велики труд, и то од срца поздрављамо у овом случају време проведено пред екраном свакако неће бити изгубљено http://wwwpravpostorgua наведена адреса води на веома добру презентацију која је тематски уско везана за пост, коме је, с драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету православни мисионар l 61 обзиром на важност и улогу коју има у животу сваког православног хришћанина, неопходно посветити доста пажње читав сајт је приказан на руском језику, што за посетиоца са нашег говорног подручја неће бити велики проблем смисао текста и значење неких нама непознатих речи лако се назиру као што смо већ поменули, искључива тема сајта је пост, односно све оно што је за њега везано почевши од уводних објашњења о појму поста, о сваком посту понаособ износе се текстови који говоре о разлогу, начину и времену његовог установљења, о сврси и смислу поста уопште, о томе како га у свакодневици оставарити база текстова и светоотачких беседа који говоре о посту редовно се допуњава поред свега наведеног, присутан је и знатан број упутстава за припремање посне хране http://wwwzavetru за разлику претходно описане презентације, ова је обимнија оно што нас сада интересује јесте део њеног садржаја који се односи на пост, до кога долазимо преко изборника са леве стране, линка календарь учитана страна црквеног календара омогућава да стекнемо увид у то како је подељена црквена година, посебно у кон- тексту редоследа вишедневних постова и великих празника, господњих и богородичних изборник са десне стране (праздники и посты) нуди листу свих великих празника и сва четири вишедневна поста о којима се даље, на посебно учитаној страни, говори детаљ- није почевши од припремних седмица пред пост, све до пасхе, уз сваку се дају подробна историјска и теолошка обја- шњења праћена светоотачким текстови- ма са том тематиком и упућивањем на стране које нуде богослужбени поредак за актуелни период презентација садржи веома исцрпне описе и детаље који се односе на многе појмове хришћанског живота и свакако је вреди посећивати драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету 62 l1/2009 у тексту из претходног броја продужили смо наше упознавање са самима собом, са човеком као „бићем смисла“, а не свеусловљеним „робом“ утицаја личне и колективне прошлости, које махом одређују његове реакције сада ћемо покушати да путем примера детаљније испитамо колико је једно, односно друго гледиште у складу са животним искуством; колико смо под утицајем већинског начина мишљења о животним циљевима и начину њиховог остваривања и колико је оно заиста реал- но потрудићемо се да разјаснимо на шта човек уистину може да утиче својом вољом и на који начин; у односу на шта увек остаје слободан указа- ћемо на јединственост човекове свести; на битне појмове чије нам је разликовање значајно да бисмо правилно разумели себе и друге: на разлику криви- це од одговорност, реакције на проблем од његовог решења, узрока од разлога – видећемо и које то истине предања виктор франкл потврђује идући тим путем манипулација савремена гледишта човека често поистовећују са механизмом, са компјутером чији је програм мање- више до одређеног узраста учитан, те би човек, ако хоће да схвати себе самога, а затим друге људе и свој однос са њима, требало само да га растумачи; то може чинити или сам (често уз ослонац на тзв популарну психологију, која је данас саставни део масовне културе, а углавном се темељи на упрошћа- вању фројдове психоанализе) или уз помоћ психо- терапеута ако, међутим, човек осећа да нешто није у реду, „популарна психологија“ наизглед нуди решење, али по истом, „компјутерском“, моделу – ако про- грам не ваља, потребно је ресетовати машину и учи- тати нови: у тежим случајевима то подразумева терапију у класичном смислу, а у случају „нормал- них животних проблема“, један од често нуђених одговора јесте тзв „само-програмирање“: колико пута смо чули реченице: све је могуће, ако се довољно жели; све што хоћу то и могу итд коли- ко пута смо слушати јавне личности, идоле великог броја младих, како причају о сопственим успесима као искључивим резултатима воље и упорног рада? колико је само девојака (чак и жена у зрелим годи- нама!) упропастило здравље неумереним дијетама зато да би достигле „иделану фигуру“, коју им суге- александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) православни мисионар l 63 ришу особе унајмљене ради рекламе, за чији је физички изглед у највећем броју случајева заслу- жнија генетика него било шта друго? овај последњи пример нам скреће пажњу на још једну кључну осо- бину савременог односа (човека) према човеку, који великим делом стварају и злоупотребљавају медиј- ски наоружани трговци-без-граница: не само да нам се сугерише да је за свако „моћи“, у начелу довољно само „хтети“, већ нам се мање-више отво- рено и „разјашњава“ шта су то „уствари“ наше жеље и потребе не личи ли то на манипулацију?1 како то да ју није лако уочити, иако су њене размере свеоп- ште? управо је у томе кључ: доведени смо дотле да такве и сличне наговештаје више не преиспитујемо, већ их полусвесно усвајамо као „нормалне“, „очи- гледне“, нешто што „сви знају“ - зато нам се, после 1 види на пр: емоционално брендирање, marc gobe, mass international, beograd, 2006 врло кратког времена, и чине као изворно наши како смо дошли дотле? лековити разлог у претходном наставку укратко смо објаснили историјски процес који је човека довео дотле да себе посматра као објекат, ствар – да се реификује (res, лат – ствар) паралелно са тиме развија се и идеја пандетерминизма (свеусловљености) која тежи, поред осталог, и да одговори на питање како та ствар, тај механизам (човек) ради и како га „попра- вити“ у случају „квара“ „жели ли неко да манипулише људским бићима, мора их прво реификовати, а затим их обрадити према ставовима пандетерминизма“, каже виктор франкл шта то заправо значи? идеја „(само)програмирања“ потиче из пандетер- министичког схватања по коме је човек напросто производ различитих чинилаца (побројаних горе) који одређују развој људске врсте и човека као поје- динца пандетерминизам и не може да понуди ништа друго као решење, осим утицања на саме услове/узроке, јер једино њих и види то свакако јесте пут до решења, а да ли је заиста у томе цело- купно решење? погледајмо следећи пример: велики број алкохоличара у последњој фази лече- ња узима лекове који их физички спречавају да пију након тога, међутим, неки се после паузе вра- ћају алкохолу, а неки не зашто? и код једних и код других деловало се на исти узрок (психофизичка зависност) и то на исти начин (лековима који делу- ју на нервни систем) али они који се нису вратили алкохолу нашли су разлог да не пију, док другима то није пошло за руком; код њих се лечење зауставило на узрочно-последичној равни, а изостао је иско- рак на ону вишу, људскију, где човека крепе разлози и смисао александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) и кад тешкоће нису непосредно веза- не за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи - човек није апсолутно неусловљен, али није ни свеусловљен: стога у нашем поступању увек постоји учешће слободне воље, а тиме у одређеним случајевима и кри- вица (као подстрек на одговорност)- љубав морамо усмерити према нечему осим себе, да бисмо могли здраво да је остваримо и према себи 64 l1/2009 знам да сви знате причу о васи ладачком сни- мљен је и филм или филмови, не знам ни сам одмах на почетку: уопште ми га није жао! штави- ше, није ми ни симпатичан мислим, ако ти толико треба да схватиш да је љубав важнија од коња, ливада, златног сата и штапа, па и салаша, молићу, онда је кафана заиста једино решење у егзистен- цијалном смислу, мислим брате, ваљда си чуо за ромеа и јулију?! но, оставимо васу да на миру „откљуца“ своје у кафани наша тема је пост а прича о васи ладач- ком нам показује колико је пост, као и све оно што је у вези са њим, саморазумљиво начело јер прва „ствар(ност)“ везана за пост је љубав и зато, ако се сетимо шта нам о љубави каже св апостол павле у химни љубави (1 кор 13), онда нам ника- кво друго тумачење поста не треба међутим, данас ретко ко говори о посту полазећи од химне љубави те дијета, те борба са страстима, те „здра- вље“, те ово, те оно једна кап уља, две капи све то јесте добро, у свакоме смислу, али нешто ипак као да недостаје јер, ако је заиста све тако, и ако је пост као уздржање од хране и самодисциплинова- ње један од суштинских израза наше хришћанске вере, како онда да објаснимо зашто увек и свагда не постимо? да ли је може бити довољно да будемо хришћани само 7, 40, 80, 120 дана у години? најпре, није тачно да ми не постимо свагда у смислу у коме пост означава одрицање зарад служења бли- жњем у љубави заповест поста важи у сваком тренутку нашега живота најснажнија страст, страст која је извор најпогубнијег греха, а то је страст самољубља, побеђује се само и једино оваквим служењем; уздржање од хране има тако само једну и то помоћну функцију: јачање воље која је једино оружје у борби против греха, јер грех је, коначно, пре свега проблем воље и зато васи ладачком нико није крив за његов животни промашај и зато је његов крај кука- вичка капитулација, патетична жалопојка над самим собом, без макар и једног покушаја да се уђе у борбу али данас, нажалост, чак и васа ладачки изгледа као некакав романтични трагичар мислим, ипак је он имао „храбрости“ да макар уништи, ако не и победи, једини извор проблема: себе због тога му дајемо један поен, који је, наравно, недовољан за победу, али: нек’ се зна кажу да је појава крупног кадра у кинематогра- фија била основна претпоставка за настанак фено- мена филмске звезде наиме, говоримо о могућно- сти да нечије лице задобије чудовишне димензије, да се сваки његов делић уреже у памћење фасцини- ране гомиле е сад, не би било тако страшно да се остало при филму међутим, филмска звезда је постала парадигма „доброг“ у свим сферама дру- штва: у политици, уметности, чак и религији а то добро-утицајно-моћно је најчешће један обичан надувани балон, без икаквог стварног садржаја, али ипак, услед готово магијске моћи предимензи- онираног ничега, неподложан било каквом преи- спитивању, да не кажемо одрицању или одустаја- њу успети данас значи наметнути другима своју празнину, онај фамозни и овде често помињани персоналити и управо зато је пост у суштинском смислу данас прогнан, упркос томе што се његове мање битне димензије данас све више хвале као добре, здраве, корисне и управо зато данас чак и јадни васа ладачки изгледа као херој трагедије и коначно, управо је зато пост данас једини аутентични
... темпераментних дискутаната из личног примера могу посведочити ову тврдњу, а реч је о интернет-форуму на коме сам један од модерато- ра наиме, две теме на форуму које се баве овом тема- тиком отворене су и погледане око 400000 пута у периоду од две године, што је изузетно велики број наравно, у дискусије треба улазити са претходним удубљивањем у тему које би требало да траје бар неколико година када је о томе реч, може се рећи да у србији има доста литературе која врло убедљиво побија аргyменте научника еволуциониста и можемо их обилно користити уз свест да су аутори махом из неправославног духовног миљеа у том смислу треба поступати онако како је св василије велики препо- ручивао младима, дакле са разумом и расуђивањем преузимати оно што је добро и вредно у овим списи- ма анти-еволуција ако се ова проблематика добро савлада убедљи- вост антиеволуционих аргумената ће поколебати и најокорелијег атеисту што се на интернет-форумима и те како доказало наравно, смисао је у томе да се сувом логиком покаже бесмисао и комика натурали- стичко-материјалистичког погледа на свет, а самим тим и убедљивост онога што је алтернатива том брзо- плетом мњењу, а то је стварање и постојање створи- теља страх од бога је почетак мудрости, па када атеисту доведемо до тог првог корака на реду је апологетика путем које се указује да је хришћанство тј правосла- вље аутентични монотеизам да бисмо навели про- сечног атеисту да здраворазумски промишља о овој битној теми можемо посегнути за захвалном темом историчности господа исуса христа јер многи људи данас живе у погрешном уверењу да је јеванђеље само неки мит, а библија полумитолошка литерату- ра! историчност старог и новог завета о историчности старог и новог завета постоји мноштво аргумената и у овим дискусијама их треба обилно истицати подаци везани за библијску архео- логију, детаљност старозаветног и новозаветног извештаја, мноштво личности које се помињу у библији јасно указују на аутентичност и историчност библијских списа поготову је битна тема исторично- сти јеванђеља и, наравно, централне личности - господа исуса христа овоме увек треба посветити дужну пажњу јер очигледни докази који иду томе у прилог остављају врло јак утисак на често неупућене читаоце њима то може постати подстицај за пажљи- вије и темељније читање новог завета, што је управо и циљ ових дискусија црква и образовање сем поменутих тема које смо обрадили у најгру- бљим цртама, често се на интернет-форумима рас- правља о утицају цркве, било западне, било источне, на историјат образовног система, те се у том смислу подмеће погрешна теза да је хришћанство само за неуке и необразоване наравно, ми добро знамо да хришћанство није против науке и образовања зато што никад није било у савезу са глупошћу, али многи свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) православни мисионар l 59 то, на жалост, не знају њима треба наводити приме- ре из историје хришћанства, свете оце који су често спадали у најобразованије људе свог времена - св василија великог, св јована златоустог, св фотија, оригена итд као и чињеницу да су многи западни и источни манастири у своје време били прави центри учености и културе уопштено, на форумима треба увек баратати чиње- ницама јер се у супротном може десити да се дође у незавидну ситуацију у којој су привидно јачи аргу- менти противника хришћанства ти исти противни- ци се никако не смеју потценити јер се често ради о врло образованим људима они, дакле, јесу безбо- жници, често и вулгарни антитеисти, али уопште нису необразовани или са мањком интелигенције најбоље је пре било каквог упуштања у дискусије премерити превентивно своје снаге у односу на чла- нове конкретног интернет-форума на крају треба рећи да никад не смемо изгубити из вида да је човеку изнад свега дата слобода која подра- зумева чак и свесно одбацивање бога, али то не значи да неверујуће или слабоверне не треба аргументима просто натерати да преиспитују своје ставове напро- тив, то је императив сваког православног хришћани- на који активно користи интернет и жели да следи свог великог учитеља свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) 60 l1/2009 у знаку часног великог поста који предстоји вреди потруди- ти се и пронаћи садржаје који ће нам помоћи да у њега ступимо што спремнији у претходним бројеви- ма смо говорили о многим презен- тацијама чије библиотеке нуде велики број текстова посвећених посту, смислу поста и начину њего- вог практиковања ту су и обја- шњења свих већих празника (господњих и богородичних посеб- но), нарочито оних који се славе у периоду великог поста подсећања ради поменућемо два наша заиста велика, можда најпосећенија сајта: wwwverujemorg и wwwsvetosavlje org, на којима се може наћи све што ће вам бити потребно поред наведених, ево још неколико добрих примера: http://wwwpakibitijacom још један добро конципиран и богат сајт визуелно не оптерећује, прегледан је – на почетној страни (лево и десно) налазе се изборници путем којих бирамо приказ тематски разврстаних садржаја – за који је резервисано средишње место (ова почетна страна замишљена је као централни изборник тема које аутор жели да истакне) свака од целина коју желите да истражите је визуелно веома добро постављена, тако да је немогуће збунити се при прегледу презентације садржај презентације је широк и дотиче се великог броја феномена православног живота које кратко и јасно објашњава и илуструје примерима ту су текстови поучног, богослужбеног и приповедачког карактера чији избор, садржај и број потврђују да овом сајту треба посветити пажњу посебно препоручујемо слово о посту, о вакрсу и обичајима који се односе на овај велики догађај нарочито су вредни текстови богослужбеног карактера (литургијске молитве, псалтир, акатисти, тропари и кондаци (исписани онако како се изговарају на црквенословенском), свакодневне молитаве) који ће вам омогућити да са пажњом учествујете у богослужењима (нарочито интензивним током предстојећег поста) разумевајући њихов смисао и поредак сајт има и галерију икона и листе песама православног појања, које можете послушати током листања у формирање и одржавање ове презентације је уложен веома велики труд, и то од срца поздрављамо у овом случају време проведено пред екраном свакако неће бити изгубљено http://wwwpravpostorgua наведена адреса води на веома добру презентацију која је тематски уско везана за пост, коме је, с драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету православни мисионар l 61 обзиром на важност и улогу коју има у животу сваког православног хришћанина, неопходно посветити доста пажње читав сајт је приказан на руском језику, што за посетиоца са нашег говорног подручја неће бити велики проблем смисао текста и значење неких нама непознатих речи лако се назиру као што смо већ поменули, искључива тема сајта је пост, односно све оно што је за њега везано почевши од уводних објашњења о појму поста, о сваком посту понаособ износе се текстови који говоре о разлогу, начину и времену његовог установљења, о сврси и смислу поста уопште, о томе како га у свакодневици оставарити база текстова и светоотачких беседа који говоре о посту редовно се допуњава поред свега наведеног, присутан је и знатан број упутстава за припремање посне хране http://wwwzavetru за разлику претходно описане презентације, ова је обимнија оно што нас сада интересује јесте део њеног садржаја који се односи на пост, до кога долазимо преко изборника са леве стране, линка календарь учитана страна црквеног календара омогућава да стекнемо увид у то како је подељена црквена година, посебно у кон- тексту редоследа вишедневних постова и великих празника, господњих и богородичних изборник са десне стране (праздники и посты) нуди листу свих великих празника и сва четири вишедневна поста о којима се даље, на посебно учитаној страни, говори детаљ- није почевши од припремних седмица пред пост, све до пасхе, уз сваку се дају подробна историјска и теолошка обја- шњења праћена светоотачким текстови- ма са том тематиком и упућивањем на стране које нуде богослужбени поредак за актуелни период презентација садржи веома исцрпне описе и детаље који се односе на многе појмове хришћанског живота и свакако је вреди посећивати драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету 62 l1/2009 у тексту из претходног броја продужили смо наше упознавање са самима собом, са човеком као „бићем смисла“, а не свеусловљеним „робом“ утицаја личне и колективне прошлости, које махом одређују његове реакције сада ћемо покушати да путем примера детаљније испитамо колико је једно, односно друго гледиште у складу са животним искуством; колико смо под утицајем већинског начина мишљења о животним циљевима и начину њиховог остваривања и колико је оно заиста реал- но потрудићемо се да разјаснимо на шта човек уистину може да утиче својом вољом и на који начин; у односу на шта увек остаје слободан указа- ћемо на јединственост човекове свести; на битне појмове чије нам је разликовање значајно да бисмо правилно разумели себе и друге: на разлику криви- це од одговорност, реакције на проблем од његовог решења, узрока од разлога – видећемо и које то истине предања виктор франкл потврђује идући тим путем манипулација савремена гледишта човека често поистовећују са механизмом, са компјутером чији је програм мање- више до одређеног узраста учитан, те би човек, ако хоће да схвати себе самога, а затим друге људе и свој однос са њима, требало само да га растумачи; то може чинити или сам (често уз ослонац на тзв популарну психологију, која је данас саставни део масовне културе, а углавном се темељи на упрошћа- вању фројдове психоанализе) или уз помоћ психо- терапеута ако, међутим, човек осећа да нешто није у реду, „популарна психологија“ наизглед нуди решење, али по истом, „компјутерском“, моделу – ако про- грам не ваља, потребно је ресетовати машину и учи- тати нови: у тежим случајевима то подразумева терапију у класичном смислу, а у случају „нормал- них животних проблема“, један од често нуђених одговора јесте тзв „само-програмирање“: колико пута смо чули реченице: све је могуће, ако се довољно жели; све што хоћу то и могу итд коли- ко пута смо слушати јавне личности, идоле великог броја младих, како причају о сопственим успесима као искључивим резултатима воље и упорног рада? колико је само девојака (чак и жена у зрелим годи- нама!) упропастило здравље неумереним дијетама зато да би достигле „иделану фигуру“, коју им суге- александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) православни мисионар l 63 ришу особе унајмљене ради рекламе, за чији је физички изглед у највећем броју случајева заслу- жнија генетика него било шта друго? овај последњи пример нам скреће пажњу на још једну кључну осо- бину савременог односа (човека) према човеку, који великим делом стварају и злоупотребљавају медиј- ски наоружани трговци-без-граница: не само да нам се сугерише да је за свако „моћи“, у начелу довољно само „хтети“, већ нам се мање-више отво- рено и „разјашњава“ шта су то „уствари“ наше жеље и потребе не личи ли то на манипулацију?1 како то да ју није лако уочити, иако су њене размере свеоп- ште? управо је у томе кључ: доведени смо дотле да такве и сличне наговештаје више не преиспитујемо, већ их полусвесно усвајамо као „нормалне“, „очи- гледне“, нешто што „сви знају“ - зато нам се, после 1 види на пр: емоционално брендирање, marc gobe, mass international, beograd, 2006 врло кратког времена, и чине као изворно наши како смо дошли дотле? лековити разлог у претходном наставку укратко смо објаснили историјски процес који је човека довео дотле да себе посматра као објекат, ствар – да се реификује (res, лат – ствар) паралелно са тиме развија се и идеја пандетерминизма (свеусловљености) која тежи, поред осталог, и да одговори на питање како та ствар, тај механизам (човек) ради и како га „попра- вити“ у случају „квара“ „жели ли неко да манипулише људским бићима, мора их прво реификовати, а затим их обрадити према ставовима пандетерминизма“, каже виктор франкл шта то заправо значи? идеја „(само)програмирања“ потиче из пандетер- министичког схватања по коме је човек напросто производ различитих чинилаца (побројаних горе) који одређују развој људске врсте и човека као поје- динца пандетерминизам и не може да понуди ништа друго као решење, осим утицања на саме услове/узроке, јер једино њих и види то свакако јесте пут до решења, а да ли је заиста у томе цело- купно решење? погледајмо следећи пример: велики број алкохоличара у последњој фази лече- ња узима лекове који их физички спречавају да пију након тога, међутим, неки се после паузе вра- ћају алкохолу, а неки не зашто? и код једних и код других деловало се на исти узрок (психофизичка зависност) и то на исти начин (лековима који делу- ју на нервни систем) али они који се нису вратили алкохолу нашли су разлог да не пију, док другима то није пошло за руком; код њих се лечење зауставило на узрочно-последичној равни, а изостао је иско- рак на ону вишу, људскију, где човека крепе разлози и смисао александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) и кад тешкоће нису непосредно веза- не за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи - човек није апсолутно неусловљен, али није ни свеусловљен: стога у нашем поступању увек постоји учешће слободне воље, а тиме у одређеним случајевима и кри- вица (као подстрек на одговорност)- љубав морамо усмерити према нечему осим себе, да бисмо могли здраво да је остваримо и према себи 64 l1/2009 знам да сви знате причу о васи ладачком сни- мљен је и филм или филмови, не знам ни сам одмах на почетку: уопште ми га није жао! штави- ше, није ми ни симпатичан мислим, ако ти толико треба да схватиш да је љубав важнија од коња, ливада, златног сата и штапа, па и салаша, молићу, онда је кафана заиста једино решење у егзистен- цијалном смислу, мислим брате, ваљда си чуо за ромеа и јулију?! но, оставимо васу да на миру „откљуца“ своје у кафани наша тема је пост а прича о васи ладач- ком нам показује колико је пост, као и све оно што је у вези са њим, саморазумљиво начело јер прва „ствар(ност)“ везана за пост је љубав и зато, ако се сетимо шта нам о љубави каже св апостол павле у химни љубави (1 кор 13), онда нам ника- кво друго тумачење поста не треба међутим, данас ретко ко говори о посту полазећи од химне љубави те дијета, те борба са страстима, те „здра- вље“, те ово, те оно једна кап уља, две капи све то јесте добро, у свакоме смислу, али нешто ипак као да недостаје јер, ако је заиста све тако, и ако је пост као уздржање од хране и самодисциплинова- ње један од суштинских израза наше хришћанске вере, како онда да објаснимо зашто увек и свагда не постимо? да ли је може бити довољно да будемо хришћани само 7, 40, 80, 120 дана у години? најпре, није тачно да ми не постимо свагда у смислу у коме пост означава одрицање зарад служења бли- жњем у љубави заповест поста важи у сваком тренутку нашега живота најснажнија страст, страст која је извор најпогубнијег греха, а то је страст самољубља, побеђује се само и једино оваквим служењем; уздржање од хране има тако само једну и то помоћну функцију: јачање воље која је једино оружје у борби против греха, јер грех је, коначно, пре свега проблем воље и зато васи ладачком нико није крив за његов животни промашај и зато је његов крај кука- вичка капитулација, патетична жалопојка над самим собом, без макар и једног покушаја да се уђе у борбу али данас, нажалост, чак и васа ладачки изгледа као некакав романтични трагичар мислим, ипак је он имао „храбрости“ да макар уништи, ако не и победи, једини извор проблема: себе због тога му дајемо један поен, који је, наравно, недовољан за победу, али: нек’ се зна кажу да је појава крупног кадра у кинематогра- фија била основна претпоставка за настанак фено- мена филмске звезде наиме, говоримо о могућно- сти да нечије лице задобије чудовишне димензије, да се сваки његов делић уреже у памћење фасцини- ране гомиле е сад, не би било тако страшно да се остало при филму међутим, филмска звезда је постала парадигма „доброг“ у свим сферама дру- штва: у политици, уметности, чак и религији а то добро-утицајно-моћно је најчешће један обичан надувани балон, без икаквог стварног садржаја, али ипак, услед готово магијске моћи предимензи- онираног ничега, неподложан било каквом преи- спитивању, да не кажемо одрицању или одустаја- њу успети данас значи наметнути другима своју празнину, онај фамозни и овде често помињани персоналити и управо зато је пост у суштинском смислу данас прогнан, упркос томе што се његове мање битне димензије данас све више хвале као добре, здраве, корисне и управо зато данас чак и јадни васа ладачки изгледа као херој трагедије и коначно, управо је зато пост данас једини аутентични
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
Одреднице:
7
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
...ухватити (гал, 5, 1) хришћански појам слободе је далекоДУБЉИ 📌 него у
било којој религији или философској доктрини
нажалост, савремни хришћани често имају
површан, легалистич
...ухватити (гал, 5, 1) хришћански појам слободе је далеко
МЕТА инфо: Р:23508 К:178426 Д:99
| Свеска 306 |
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... laiki bank beneficiary: rs35145007110000024015 srpska pravoslavna crkva, kralja petra 5, beograd 271222(49711) issn 0555-0122 pravoslavni misionar годишња претплата за иностранство: обична пошиљка: 20 eur авионска: 25 eur за европу, 35 eur ван европу 2 l2/2009 стојте, дакле, у слободи којом нас христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити (гал, 5, 1) хришћански појам слободе је далеко дубљи него у било којој религији или философској доктрини нажалост, савремни хришћани често имају површан, легалистички доживљај слободе, формиран под друштвено-политичким утицајима где се слобода смешта у раван избора између датости осим тога, често је присутна и свест „слободе од“ неког споља- шњег ауторитета, опет по узору на дру- штвена стремљења хришћанско поимање слободе је, међутим, далеко шире и ослања се на светотројични догмат наиме, богу од вечности ништа не сапостоји и његова слобода је увек афирма- тивна – отац од вечности жели и љуби сина и духа светог, син своју слободу кроз љубав потврђује својим слободним рађа- њем од оца од вечности и испуњавањем очеве воље оваплоћењем у времену, док дух свети од вечности слободно и без нужности исходи од оца слобода је у постојању свете тро- јице тако неодвојива од љубави и када кажемо да је бог љубав, управо мислимо на начин постојања и остваривања бића божјег у складу са тим треба посматрати и истинску човеко- ву слободу јер је човек створен као икона божја и самим тим је боголик књига постања сведочи како је човек рукописи и фотографије се не враћају текстови и прилози објављени у „мисионару“ представљају ставове аутора штампа: штампарија српске патријаршије цип - каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд телефони: редакција: +381 11 3025 116 маркетинг: +381 63 394 269 претплата: +381 11 3025 113 факс: +381 11 3285 519 e-mail: misionar@spcyu створен као слободан и независан у смислу одлуке да прихвати или не прихвати иницијативу божију једина зависност је постојала и постоји у равни онтологије (бити жив, што није могуће ван заједнице са богом), али не и у равни воље и одлуке стога је човек одувек при- зван да своју слободу испољи као незадржив полет љубави ка богу – кроз испуњавању његових заповести у том подвигу љубав и слобода за хришћанина не пред- стављају неке моралне категорије, већ категорички императив спасења управо кроз начин постојања који уподобљава богу, ствара заједницу са њим и избавља од смрти без слободе оличене у заједници љубави није могуће остварити икону бож- ју у себи, није могуће узрасти у аутентичну личност којој ће сусрет са господом бити светлост, а не тама за остваре- ње такве сло- боде потребан је велики труд воље и напор духа (јер је после пада људска воља ослабљена), а пре свега утело- вљене у заједницу цркве, тело христово кроз литургиј- ски живот то је оно што називамо подвижничким животом у христу – у смислу добровољног испуњава- ња заповести господњих као врхунске афирмације сло- боде у том смислу, сваки хришћанин је призван да својим животом оствари оно што му је рођењем дато као циљ, а то је обожење слобода за хришћане не може бити „слобода од“ већ „слобода за“ о томе не говоре само православни мислиоци, такву слободу интуитивно траже и остали (погледати фромов доживљај „слободе за“ у делу бек- ство од слободе) за хришћане је слобода пре свега сло- бода бити жив на аутентичан начин, слобода у духу светом, слобода више реалности, којом нас је христос ослободио од греха и смрти и учинио усиновљеницима божјим по благодати таквом поимању слободе је посвећен овај васкршњи темат l с љубављу у васкрслом господу, ђакон оливер суботић хришћански доживљај слободе реч уредника православни мисионар l 3 4 l2/2009 превела са грчког и енглеског и приредила: милана вучићевић старечник љубав је језик којим сви људи говоре „када одем из овог света, исто као кад
... laiki bank beneficiary: rs35145007110000024015 srpska pravoslavna crkva, kralja petra 5, beograd 271222(49711) issn 0555-0122 pravoslavni misionar годишња претплата за иностранство: обична пошиљка: 20 eur авионска: 25 eur за европу, 35 eur ван европу 2 l2/2009 стојте, дакле, у слободи којом нас христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити (гал, 5, 1) хришћански појам слободе је далеко дубљи него у било којој религији или философској доктрини нажалост, савремни хришћани често имају површан, легалистички доживљај слободе, формиран под друштвено-политичким утицајима где се слобода смешта у раван избора између датости осим тога, често је присутна и свест „слободе од“ неког споља- шњег ауторитета, опет по узору на дру- штвена стремљења хришћанско поимање слободе је, међутим, далеко шире и ослања се на светотројични догмат наиме, богу од вечности ништа не сапостоји и његова слобода је увек афирма- тивна – отац од вечности жели и љуби сина и духа светог, син своју слободу кроз љубав потврђује својим слободним рађа- њем од оца од вечности и испуњавањем очеве воље оваплоћењем у времену, док дух свети од вечности слободно и без нужности исходи од оца слобода је у постојању свете тро- јице тако неодвојива од љубави и када кажемо да је бог љубав, управо мислимо на начин постојања и остваривања бића божјег у складу са тим треба посматрати и истинску човеко- ву слободу јер је човек створен као икона божја и самим тим је боголик књига постања сведочи како је човек рукописи и фотографије се не враћају текстови и прилози објављени у „мисионару“ представљају ставове аутора штампа: штампарија српске патријаршије цип - каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд телефони: редакција: +381 11 3025 116 маркетинг: +381 63 394 269 претплата: +381 11 3025 113 факс: +381 11 3285 519 e-mail: misionar@spcyu створен као слободан и независан у смислу одлуке да прихвати или не прихвати иницијативу божију једина зависност је постојала и постоји у равни онтологије (бити жив, што није могуће ван заједнице са богом), али не и у равни воље и одлуке стога је човек одувек при- зван да своју слободу испољи као незадржив полет љубави ка богу – кроз испуњавању његових заповести у том подвигу љубав и слобода за хришћанина не пред- стављају неке моралне категорије, већ категорички императив спасења управо кроз начин постојања који уподобљава богу, ствара заједницу са њим и избавља од смрти без слободе оличене у заједници љубави није могуће остварити икону бож- ју у себи, није могуће узрасти у аутентичну личност којој ће сусрет са господом бити светлост, а не тама за остваре- ње такве сло- боде потребан је велики труд воље и напор духа (јер је после пада људска воља ослабљена), а пре свега утело- вљене у заједницу цркве, тело христово кроз литургиј- ски живот то је оно што називамо подвижничким животом у христу – у смислу добровољног испуњава- ња заповести господњих као врхунске афирмације сло- боде у том смислу, сваки хришћанин је призван да својим животом оствари оно што му је рођењем дато као циљ, а то је обожење слобода за хришћане не може бити „слобода од“ већ „слобода за“ о томе не говоре само православни мислиоци, такву слободу интуитивно траже и остали (погледати фромов доживљај „слободе за“ у делу бек- ство од слободе) за хришћане је слобода пре свега сло- бода бити жив на аутентичан начин, слобода у духу светом, слобода више реалности, којом нас је христос ослободио од греха и смрти и учинио усиновљеницима божјим по благодати таквом поимању слободе је посвећен овај васкршњи темат l с љубављу у васкрслом господу, ђакон оливер суботић хришћански доживљај слободе реч уредника православни мисионар l 3 4 l2/2009 превела са грчког и енглеског и приредила: милана вучићевић старечник љубав је језик којим сви људи говоре „када одем из овог света, исто као кад
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
Одреднице:
1. 6824 / ...је стваран, он је борац против система, борац за више циљеве, за ДУБЉИ животни смисао није се мирио са животом који је, споља гледајући, добар, комфоран, удобан, без много трзавица он је...
1. 6824 / ...је стваран, он је борац против система, борац за више циљеве, за ДУБЉИ животни смисао није се мирио са животом који је, споља гледајући, добар, комфоран, удобан, без много трзавица он је...
8
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
...покушаће свакодневне проблеме да превазиђу размишљањем, уДУБЉИ?📌 вањем
у књиге, интелектуалним разговорима неко ће се
бавити спортом, одлазиће на фудбал, трачање, фитнес
и на тај начин покушаћ
...покушаће свакодневне проблеме да превазиђу размишљањем, у
МЕТА инфо: Р:22685 К:171572 Д:95
| Свеска 307 |
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... се јавља потреба да га превазиђу или замене другим они који се уче молитви у разговору са господом могу у свом бићу да осете олакшање и тишину налик оној коју су осетили и апостоли на генисаретском језеру, после олује али шта је са онима који се не моле? особе склоне медитацији покушаће свакодневне проблеме да превазиђу размишљањем, удубљивањем у књиге, интелектуалним разговорима неко ће се бавити спортом, одлазиће на фудбал, трачање, фитнес и на тај начин покушаће да избаци из себе негативну енергију одлазак на излет може имати благотворно дејство и људи ће током путовања и у самој природи заборавити на свакодневне проблеме и на себе саме они пак који изаберу да се од свакодневног умора и стреса лече алкохолом и таблетама у опасности су да уђу у лавиринт из кога је тешко изаћи, а сама негатив- на енергија ће им се неретко враћати као бумеранг да не би овај текст био пуко моралисање, подсети- ћемо да ни алкохол ни дроге нису лоше сами по себи треба се сетити са чим се причешћујемо, не улазећи превише у богословље због чега је вино – христова мотиви и опијати православни мисионар l 25 срећко гујаничић тема броја крв у медицини се алкохол и дроге користе одувек морфијум се, рецимо, даје тешким болесницима како би издржали неподношљиве болове чувени израз „пијан ко мајка“ потиче од тога што су некада трудни- цама давали ракију да би се безболније породиле једна чашица препеченице је увек добра за циркулацију, казаће стари није, дакле, проблем кад се алкохол и дрога употре- бљавају, већ када се злоупотребљавају наш велики глу- мац петар краљ је једном приликом рекао да је разлика између човека који воли добру капљицу и правог алко- холичара у томе што овом првом алкохол није препрека да успешно обавља свој посао и то може бити савет граница када престајемо са пићем треба да буде исцрта- на нашом способношћу да успешно обавимо своје сва- кодневне дужности, ма какве оне биле досада поред жеље да се докажемо у друштву или да се изборимо са стресом, алкохолу и опија- тима се прибегава и из пуке досаде и то би могао да буде трећи разлог кога ћемо обради- ти у овој анализи људи просто не знају шта ће понекад са сво- јим животом и све им изгледа бесмислено чак и ако имају кров над главом, посао, храну, при- јатеље и сроднике који их воле проблем је у томе што те особе временом постају досадне саме себи оне се плаше да поразговарају мало сами са собом, да се суоче са својим мислима, да покрену детаљну анализу свог живота њих тешко могу да задовоље обичне ствари, јер су већину и про- бали: путовали су, возили брзе аутомобиле, пели се на хималаје, пробали егзотичне кухиње, знају министре и страначке лидере, борили су се за људска права али из тог мноштва ствари, често и таштих, вреба празнина које нису лишени чак ни побожни људи и ето нас опет код алкохола и дроге који могу бити брз одговор на досаду, а уједно и ефикасна средстава за аутодеструкцију мотиви и опијати 26 l3/2009 један мој пријатељ који је после бурне младости упловио у мирну брачну луку и даље не пропушта прилику да након вишедневног одсуства своје супруге замакне у кафану „могли бисмо до града вечерас“, јавља ми се преко телефона „можемо на концерт у коларацу су на програму дела рахмањинова“, провоцирам његово стрпљење свестан да се он пре зажелео карираних столњака „какав бре рахмањинов, слабо ми је то“, одговара мој пријатељ нерасположен за шалу поред ових мотива људи могу бити подложни алко- холу и наследно и тим се бави генетика међутим, и стечене навике утичу у великој мери поједини родитељи својим прешколцима сипају понекад чашу пива уз ручак, као да је реч о цеђеном соку таква деца касније имају неминовно већи праг толеран- ције за пороке од својих вршњака у психологији је познат и феномен да девојке којима је отац био алкохоличар, као по дефиницији за свог брачног друга такође бирају сличне типове да ли је ту у питању идентификовање са рођеном мајком и потре- ба да се преживи изнова једна слична судбина, или је просто реч о навици на један садомазохистички начин живота, не бих умео да одговорим оно што знам јесте да алкохоличари делују ружно у сећању ми је остала сцена када је један старији човек, прилично припит, почео да повраћа по улици којом сам пролазио оно што је оставило утисак на мене јесте његова протеза тј вештачки зуби које је држао у руци тужно је то кад је човек порочан, али је много горе кад се пороцима предаје због беде, очаја, незнања и навике у којој су се такве ствари укорениле као неминовне широк спектар дрога што се тиче дроге, мотиви због којих неко почиње да их користи могу бити исти као код алкохола у почетку је то, дакле, знатижеља и доказивање, потом следи потреба да се превазиђе досада и стрес, а на крају то постаје редовна навика и друга природа њихових корисника широк је спектар шта се све подразумева под дро- гама, а обично се деле на лаке и тешке, као и на при- родне и синтетичке личности које нису остварене (емотивно, соци- јално, интелектуално, духовно) подложније су погубном утицају наркотика од оних које то јесу анегдота којом се многи оправдавају каже да је чувени психолог фројд користио кокаин преко 40 година и није због тога имао проблеме – са друге стране, довољно је да један клинац први пут проба ту дрогу, украде очев пиштољ и аутомобил и уђе на један сплав „где су сви мишеви“ и направи таран- тиновску атмосферу хероин је, слободно се може рећи, отелотворење ђавола људи који су га проба- ли кажу да се ретко који осећај са тим може упоре- дити – последице су, међутим, спржени мозгови хероинским зависницима у стању кризе ништа није свето један од њих ми је причао како је његов „брат по игли“ гвозденим пајсером редовно тукао своју мајку и бабу „ваљда их тако васпитава да га преви- ше не живцирају“, покушао је да ми објасни тај феномен сваки даљи коментар је излишан православни мисионар l 27 драгана мандић тема броја љубав изгони страх напоље не живи човјек само о хљебу и води, него о свакој ријечи што долази из уста божијих када говоримо о болестима зависности најчешће мислимо да се оне ни на који начин не тичу нас, да се не односе на нас „здраве“ и „нормалне“ у нашој свије- сти жртве ове помамне стихије јесу они „проблема- тични“, „чудаци“, „уличари“, „пропалице“ нама се то не може десити, па ми смо хришћани, наша дјеца су дивна и добро васпитана, а тамо они, сами су себи криви, нису водили рачуна на вријеме, сад је касно, нема ту помоћи из своје малограђанске самозаљу- бљености и наивног оптимизма најчешће бивамо про- буђени сурово, схватајући да су нас догађаји претекли и да већ дуго играмо у врзином колу у бјесомучном ритму који нам задаје наш сурови власник гдје је благо нашег срца? шта је то хљеб наш насу- шни? о коме или чему виси наш живот? ко су савре- мени идоли којима се предајемо смишљајући оправда- ња и налазећи фарисејске изговоре? да ли смо уопште слободни док правимо своје свакодневне компромисе са савјешћу и тјешимо се да нисмо ни бољи, ни гори од других? спустимо се на дно наших срца и будимо искрени према себи да кренемо како смо постали зависни? од чега смо и како постали зависни? у самртном ропцу под омчом која се стеже питамо се како смо се нашли у овом паклу гдје је наш живот склизнуо из шина а да то тако дуго, заузети собом, нисмо примје- тили? економска криза, емотивна криза, брачна криза, адолесцентска криза, криза средњих година - криза и фрка гдје смо испустили конце из руку и када је све пошло стрмоглав? само једна чашица послије напорног дана на послу, једна пилула за спавање послије развода, неколико димова да се подигнем послије свађе са маторцима, друга, трећа, пета, хронична депресија, није ми добро, није ми добро, само мало, нећу више, нећу, није ми добро пошло је по злу оног часа кад ми је постало тијесно у мојој кожи, кад сам помислио тамо негдје је срећа, изван овог круга, у земљи дембелији, у земљи недођи- ји, у рају без одговорности помислио сам: тако је много лакше устаћу и рећи ћу им: „доста ми вас је! вратите ми што ми припада! одлазим! мрзим вас! идем тамо гдје ћу моћи бити срећан, гдје ме нико неће гушити и гдје ћу моћи да будем сам!“ и тако пођох рушио сам једну по једну границу, одбацивао једну по једну скрупулу, газио једну по једну заповијест и бивао све бјешњи, све моћнији, све хладнији, све суро- вији моја земља била је испред мене још неколико корака, још неколико корака што сам јој ближе ходио бивала је све љепша и даља, мамила ме је и заводила, опијала и заносила, а нисам је могао освојити моје имање се расуло, моја моћ лежала је положена под њене ноге, уморан, смрвљен, лежао сам маштајући циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних промашаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце 28 l3/2009 о њој која ме је ранила, која ме је поразила, а знао сам да никада неће бити моја што је даља бивала, више сам је желио заборавио сам све што је чинило мој живот до тада тако сам постао њен роб она је у плавичастој измаглици плесала у поднебесју, између јаве и сна, похотна и лажна, помамна и дивља и церила се неким хладним демонским смјехом адам и ева лежали су голи у праху и пепелу од којих су саздани гледајући се неповјерљиво, као звијери, као противници пламени херувим стајао је са мачем изнад њих више нису били исти први пут у животу препла- вио их је страх и кајање горко коцка је била бачена, избор направљен помислили су да могу све сами и да је срећа изван заједнице са богом изван закона слободе и љубави адама је облио тешки зној, а еву су сустигли љути болови није више било чврстог тла под њима природа их није признавала за своје господаре јели су плодове своје слободе, а они су били горки беспомоћни праро- дитељи, суочени са сопственом немоћи, спознали су своју заблуду, свој промашај и плакали горко човјекољубиви бог па ипак, човјекољубиви бог није се одвратио од сво- јих створења посјећивао их је на различите начине: слао пророке, чинио чудеса, дао им је закон у помоћ и анђеле као чуваре, а када се навршила пуноћа времена послао је и самога сина свога, који је јединац очев, блистање славе његове, који је постао једнак тијелу смирења нашег он немоћи наше узе на себе и давши себе у замјену смрти која је нас, продане гријеху, држала у ропству, сиђе крстом у ад, покида окове смрти и узе гријеха и зла, и васкрсе у трећи дан, пуштајући на слободу изму- чени род људски он постаде прворођени из мртвих, спаситељ витланима буром, помоћ безнадежнима, љекар болеснима он постаде наша храна и пиће, чокот на који се калемимо, темељ на коме се зидамо, пут, истина и живот и земља живих он је дошао да измучене пусти на слободу, да излије- чи болесне, да опрости грешнима, да нас пробуди из самртног сна да свима пружи шансу за живот вјечни добри пастир који иде да сваку своју овцу отме из чељу- сти духовног вука који је већ кида и жели да је живу сведе у пакао и када је спаси уводи је у земљу живих у распетој несебичној љубави његовој јесте пуноћа, смисао и радост непролазна свих светих напустити га значи оставити радост и пригрлити очајање, оставити изобиље и прећи у ништавило, доброг пастира замјенити лукавим вуком, онога који нас храни својом крљу и тијелом замјенити неутажи- вом глађу и жеђу, живот заменити смрћу, заједницу - самоћом, рај - паклом само безумник, који је богоуби- ца и самоубица и убица ближњих својих, у срцу своме може начинити овакав избор а они који су гладни и жедни правде, смирени и чисти срцем траже бога и налазе сва добра ни једнога блага неће се лишити болести зависности се могу означити и као гријех маловјерја, немање храбрости да се предамо у руке божије или недостатак воље да опстајемо на путу његовом питање које христос упућује свом ученику петру који је до малочас ходио по води, а сад се дави у таласима, може се односити на свакога од нас: „мало- вјерни, зашто си посумњао?“ оно се односи на свакога који се унапријед предао, који је искусио благодат па је одбацио, или на онога који се неко вријеме борио па посустао сваки од нас има своје кризе, своје дрхтаје, своје расцјепе, своја кидања и своје битке сваки од нас пада и устаје није само нар- коман, човјек обузет демонским летаргичним сном, умртвљен својим сопственим сагрјешењима свако од нас, на размеђи својих избора, стоји на бриткој ивици добра и зла, живота и смрти, слободе и зависности људској вољи је потребно исцјељење чупање из старог коријена страха и паклене самозатворености – деструк- ције и аутодеструкције - и пресађивање у земљу нову љубав изгони страх напоље циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних про- машаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце палом човјеку потребно је да поново удахне дах (дух) слободе и да њиме, надахнут, закорачи у нови живот, живот у коме сваки дан вапи као тома: вјерујем господе, помози моме невјерју гдје вјером и надом и љубављу побјеђује своје кризе гдје жртвом челичи сво- ју вољу мора се ходати по води другог пута нема господ стоји на њој као на сухом и зове нас да пођемо у овом свијету немамо поузданог града имамо за свој темељ само кристални небесни град јагњета које долази да суди свијету и да успостави царство своје једино од чега зависимо јесте божије обећање чије испуњење чекамо и утврђујемо се у њему од литургије до литур- гије, од празника до празника, од васкрса до васкрса његовог и нашег православни мисионар l 29 аутор: н каплановић тема броја 30 l3/2009 што јељудима немогуће, богу јемогуће ј едно прохладно, али сунчано јутро омања група младих су очи се са нечим што би многи желели да доживе: неизрециву духовну радост и одушевљење оним што већина људи погрешно сврстава у давно свршен чин, чак у првобитно време живота и дело вања хришћана - чудо божије љубави и мило- сти! уверише се да се и данас чуда дешавају и то можда и већим интезитетом него нека да чини се да се савременом човеку нахватала па учина на духовним очима, па не примећује око себе све оно о чему сведоче бројна предања давних времена об узети страшћу и изазовима свакодневног живота зачињеног многобројним гресима, немамо времена да се посветимо људима и догађајима, који су тако близу нас, а тако далеко земља живих „земља живих“ - гласи опомињу ћи назив јединственог пројекта српске православне цркве који је померио границе савремене науке и меди цинско-психолошких достигнућа са благословом православни мисионар l 31 епископа бачког иринеја, а под старатељством брат- ства манастира ковиљ на челу са владиком порфи- ријем, основана су специ- јална места, тзв „куће“ за лечење зависника од опој- них дрога ове духовне болнице, условно речено, представљају „манастире“ у којима се из године у годину дешавају божија чуда: духовна и телесна исцељења младих људи - наочиглед безнадежних случајева од којих су скоро сви дигли руке скоро сви - осим бога и њихових родитеља који потражише божију помоћ и милост њиховим молитвама и неописивом духовном снагом ових младих подвижника, а пре свега уз неизрециву љубав и милост божију, десило се чудо: они који су до скоро дотицали духовно и телесно дно, који су више личили на демоне него на људе, сада живе по типику општежитељних манастира, скрушеног понашања, ведрог и здравог лица свако ко и мало има предрасуда према палој браћи који су подлегли стравичном искушењу узимања наркоти- ка, наћи ће се у великом чуду призор је супротан очекиваном, штавише задивљујући јер уместо оро- нулих лица, неартикулисаних крикова и пренера- жених погледа са којима се можемо срести по бол- ницама за лечење од болести зависности, овде вас окупирају блажена лица спасених душа, лица пуна смирења и покајања са одмереном дозом радости и божанске љубави лечење у кућама је бесплатно и за разлику од сличних покушаја, лечи се само јеванђељем, тј лепо- том близине божије не постоји бољег и оправдани- јег лека јер су ови млади људи, трујући тело, божију творевину, подигавши руку на бога, отровали и душу никоме до сада није пошло за руком да нешто што је нематеријално (душа) поврати у нормалу нечим материјалним, лековима одузимајући им дрогу, за узврат им је дато јеванђеље и тиме попуње- на празнина која настаје наглим одузимањем нечега на шта се тело навикло – зло се замењује добрим аутор: н каплановић тема броја што јељудима немогуће, богу јемогуће фото: н каплановић земља живих - вилово 32 l3/2009 они одједном постају „робови“ љубави божије, служе се и хране њоме она их инспирише у свим животним подухватима, пре свега у борби против зла којем су прет ходно били подлегли резултати су чудесни и не могу се ни свим речима овога грешнога света описати тај призор једноставно треба доживети у бачкој постоје три „куће“: у ченеју и вилову за мушкарце и једна у бачком петровом селу за жене о којима се брине свештеник бранко ћурчин из новог сада једна кућа, која је такође у овом систему, налази се у шумадијској епархији у селу брајковац код лазаревца о којој, по бла г о слову владике шумадијског јована, брине свештеник александар новаковић из лаза ревца општежитељство у кућама се живи по јединственим, спасо носним „правилима“ налик општежитељним манастирима у тим малим заједницама, кротошћу ових подвижника влада неописи ви мир, братска љубав и толеранција, спозна- ње греха и спремност да се до последњег атома снаге бори против истог целодневна лична, а пре свега заједничка молитва, врше ње бројних корисних обавеза прецизно и студи озно дефини с аних за сваког пона особ, стражење над својом и душом присутне сабраће, читање јеванђеља за време оброка - само су део овог јединственог, спасоносног и животворног програма који је до сада оства рио невероватне резултате зачуђујући повратак ових младих људи у нормалан и бого угодан живот је непорециви доказ да је христос васкрсао и да је ту, међу и у нама уместо бескрајне таме, бола и патње, посрну ла браћа су изабрала вечни живот у живом богу нашем не би било згорег да бројне личности из јавног, политичког живота, тј „државног апарата“, ослух ну потребе ових смелих подвижника и подстакну ширење програ ма на целу државу јер, „добро је чинити добро свима, а нарочито онима који не могу да врате“ ! вилово брајковац православни мисионар l 33 интервју водила: татјана радић тема броја у овом броју нашег часописа водићемо разговор са мисионарима у борби против болести зави- сности свако у својој области, са својим средстви- ма, начинима улази у прави рат против ове велике људске страсти, поробљивача људи jерођакон јели- сеј, монах манастира ковиљ и помоћник у раду заједнице „земља живих“ и кри- стина цвејанов, администра- тор и идејни творац сајта никад хероин, сведоче о напорима у борби против наркоманије z многи су мишљења да је живот у центри- ма превише дисциплинован да ли је то неопходно и, наравно, да ли је то истина? о јелисеј: живот у заједници је јако дисципли- нован и то је потребно, не само за зависнике него и за људе уопште замислите само какав би живот био да нема, на пример, закона многи би радили јавно шта год им подне на памет ако човек морал и моралне законе не гледа кроз призму своје вере у бога, онда, где су границе у људској неморалности и осталом? zна који начин манастир ковиљ доприноси раду центра, с обзиром да они нису успо- стављени у самом мана- стирском комплексу? о јелисеј: манастир је место дешавања припрем- них разговора за улазак у заједницу који су се оба- вљали у почетку сваке суботе, затим сваке друге, а од недавно само једанпут месеч- но, прве суботе у месецу ту се, затим, оба- вљају и mисионари уборбипротив наркоманије православни мисионар l 35 зили периоде кризе и такозваног „скидања“, када им је због изолације, која је императив, доста значила чак и оваква виртуелна подршка других људи време- ном, како успостављају трајнију апситенцију, они ређе посећују сајт, што је разумљиво, или се пак, јављају на њега као сарадници покушавајући сада да они својим саветом и подршком помогну људима са сличним проблемима наравно, има и оних који доживљавају рецидив и враћају се поново хероину другу значајну категорију посетилаца чине срод- ници или особе блиске зависницима које се јављају за савет како да утврде да ли је особа на хероину, како да поступе у том случају, где да их воде на лечење или само трагају за неким ко их разуме и с ким могу да поделе свој проблем без страха од осуде не треба заборавити да су не само зависници већ и њихове породице код нас у друштву врло стигматизирани интернет пружа могућност да особа сакрије свој прави идентитет, а ипак оствари контакт са другим људима и повери им се без задршке чини ми се да овим људима и сама чињеница да нису сами на свету са болешћу свог детета, брата, сестре пуно значи и велика је помоћ у прихватању и савладавању проблема zшта мислите да је болест зависности: психичког или духовног карактера? о јелисеј: све долази из сфере духовног, а манифестује се психички и телесно човек је биће више светова нисмо само овде има нас и т а м о ч о в е к је есха- т о л о -шко биће в е ч н о с т постоји и треба се боја- ти вечности овде на земљи је све привремено вечност је дру- га димензија вечност не познаје време и простор да ли се ти радујеш вечности? бићемо вечно са христом и једни са другима да ли то можемо да поднесемо? рад у земљи живих 36 l3/2009 zкристина, какви су проблеми сајта у сарадњи са наркоманским зависницима? кристина: из искуства са сајта, али и из реалног живота могу да кажем да је мени лично највећи про- блем у контакту са зависницима немогућност оства- ривања односа базираног на поверењу зависност од хероина је нераскидива са лагањем другим људима, али и самозаваравањима и самообманама зависника свако ко на неки начин има контакта са зависницима мора то да има на уму и да са одређеном дистанцом и неповорењем прихвата речи и дела особе која је зави- сник или бивши зависник то није лако, мислим да сваки човек има потребу да верује другим људима, поготово блиским, и да је тешко одупрети се томе ово је уједно и чест проблем код родитеља зависника, који не само да утиче на то да родитељи по правилу последњи схвате да им је дете зависник, већ често оте- жава лечење zможеш ли да оцениш позитивне и негативне стране форумске борбе против наркоманске зависности? кристина: позитивно је то што је интернет досту- пан 24 сата дневно, тако да људи који траже информа- цију, савет или подршку могу у било које време да је пронађу на интернету и при том у потпуној дискре- цији негативно је то што немају сви рачунар и интер- нет сваки вид борбе против болести зависности је драгоцен, тако и овај виртуелни са свим својим пози- тивним и негативним странама zкакво је твоје мишљење о духовном аспекту лечења? кристина: духовни аспект лечења је у томе да створи темељ нове личности уместо оне по дефини- цији „наркоманске“, и стога је од суштинског значаја не треба сметнути с ума да је зависник типичан про- извод модерног, потрошачког времена у коме живи- мо, које је и само наркоманско у свом карактеру духовни аспект лечења не само да треба да створи унутрашњу потпору за преображај личности већ и механизам одбране од свих штетних утицаја друштва са поремећеним системом вредности у којем живимо ово је изузетно сложен и дуготрајан процес мислим да, нажалост, велики број зависника нема довољно капацитета и подршке да га и оствари у овој чиње- ници се налази и узрок бројних рецидива код лечених зависника православни мисионар l 37 немања андријашевић тема броја наркоманија – проблем располућене личности проблем зависности је проблем који је везан за људску природу сви смо зависни од хране и пића тенденција о здравом животу, где се ова или она храна проглашава за смртно опасну је глупост (сећам се чувених прича, када сам био мали, о три беле смрти), јер се поставља питање да ли они који то не конзумирају не умиру ово је још једна од иде- ологија, и бескрајно испразних прича које нам одвлаче пажњу од онога: „а само је једно потреб- но” таквих увезених учења, и испразних оријен- тира, имали смо на претек а већину тих „врхунских и напредних теорија“ даровао нам је запад није ли то данас прича о толеранцији? о заштити животи- ња? а тек о људским правима? па онда о положају мањина зависност од наркотика међутим, тема часописа налаже осврт на много озбиљнију и тежу зависност, а то је зависност од наркотика човек нашега времена и простора почео је да излази из себе и да се расипа, да напушта љуштуру свога бића, не водећи рачуна о својој лич- ности, и не негујући је и не хранећи је оним пићем и 38 l3/2009 оном храном од које „нико неће ожеднети и оглад- нети довека“ тако оштећен и рањив, човек почиње да трага за некаквим краткорочним решењима која ће га одвести у неку другу реалност, можда и нека- кав умишљени други и другачији живот али, буду- ћи да је такво решење пуко индивидуалистичко краткотрајно „уживање“, и да оно представља одсе- цање везе са другим личностима око себе, не треба се чудити да поред толике стравичне физичке зави- сности, постоји и та кобна психолошка зависност, која је често узрок враћања на коришћење психоактивних суп- станци зависност је индивидуал- ни, себични осећај, и као такав не може се поделити са другим тј бли- жњим дешава се, дакле, да зави- сник успе да превазиђе кризу, али старо окружење, и стари начин живота, доводи га до тога да, нема- јући нове смислености и благодат- них стремљења, почне опет са коришћењем наркотика заједница личности зато обнова и излечење зависни- ка подразумева видање рана рас- цепкане и напаћене личности, а то се најбоље одвија у заједници лич- ности такве заједнице црква поне- кад формира у близини или у окви- ру неког од манастира, о чему пише- мо и у овом броју, у вези са манастиром ковиљ поред тога, у оквиру пројекта пружања помоћи људима који су оболели од hiv вируса који је покре- нуо наш највећи добротворни фонд спц „човекољу- бље“, а уз благослов његове светости патријарха српског павла, са бројним колегама и колегиницама са богословског факултета обилазили смо људе који су заражени hiv вирусом или болују од сиде овај пројекат почео је 2003 године, и са кратком паузом траје и данас посећујемо све људе, без обзира на вер- ску или националну припадност, као и њихово сексу- ално опредељење сличне акције је спц чинила вековима уназад, дакле много пре испразних и измишљених бројних прича о једнакости, трабаната из нво сектора (што неки верници данас у шали називају нло сектор) међу њима сретали смо и бројне зависнике, и њима пружали психосоцијалну помоћ и палијативну негу обилазили смо их на инфективној клиници где се лече, као и по њиховим пребивалиштима (станови- ма и др) није било лако, али смо се трудили да свакоме од њих пренесемо барем мало радости живота, и пружимо им наду у другачију смисленост свакодненог живота зато се мора истаћи, јасно и гласно, да спц чини много напора да помогне људима који су зависни од психоактивних супстан- ци свакодневно много и свеште- нослужитеља и монаха, и студената богословског факултета, али и читав верни народ улажу напор да се помогне овим људима, истовре- мено не трчећи пред тв екране да прикажу себе као хумане и хумани- тарне суочити се с дрогом болест зависности од било које врсте дроге не треба гледати као на срамоту, већ је именовати, и суочи- ти се са њом (мада лично не верујем у поделу на лаке и тешке, јер највећи број корисника и штићеника које сам обилазио почео је са лаком дро- гом, да би највећи ужаси и трагедије настали једноставним и брзим пре- ласком на тешке дроге) у филму који сам давно гледао, један човек који се излечио и превазишао такав начин живота у коме је свакодневно користио психоактивне суп- станце, за себе је рекао да је првенствена истина о њему да је наркоман, па тек онда све остало управо овакав став о себи, допринео му је да призна да је слаб, и да је је његов дух сиромашан, и успео је да сва- кодневним напором и трудом ово своје стање прева- зиђе, тј да се преобрази спц ће и даље наставити да пружа помоћ и своју руку свима који то желе, као и да свима омогући уче- ствовање у светим тајнама, без обзира на све њихове различитости и опредељења уверен сам и да ће мно- ге колеге, као и свештенослужитељи узети још већег учешћа у овоме труду, дубоко свесни да је ово једна од највећих пошасти која на сваком кораку предста- вља опасност за многе људе наше драге србије обнова и излечење зависника подразумева видање рана расцепкане и напаћене личности, а то се најбоље одвија у заједници личности такве заједнице црква понекад формира у близини или у оквиру неког од манастира православни мисионар l 39 аутор: и јокић тема броја болести зависности „зависан човек жели да живи без одговорности али тада губи сло- боду, постаје роб зла и греха и може толико ниско пасти да га се ђаво застиди’’ патријарх павле када се спомене термин наркоманија људи најче- шће мисле на неке од популарних дрога које злоупо- требом уништавају човеков живот оне јесу један од облика које изазивају зависност човека, али постоје и многе супстанце и материје, на пример, разне врсте пића, које злоутотребом итекако изазивају зави- сност, и самим тим уништавају човека посматрајући историју видимо да су људи одувек имали велику жељу за уживањем, за потпуним иско- ришћавањем свих овоземаљских чари, за пробањем различитог „забрањеног воћа“, па су тако још на далеком истоку људи одавно упознали особине опи- јума и хашиша „прво човек узима дрогу, затим дрога узима дрогу и на крају дро- га узима човека“ кинеска пословица један од великих проблема јесте како спречити да уопште дође до злоупотребе средстава које изазивају зависност популација којој је ова тема најчешће вео- ма интересантна су адолесценти у том животном периоду је највећа могућност да човек проба, односно почне да злоупотребљава наркотике када одете на било који семинар или предавање везано за ову тему, сваки лекар или предавач ће вам објаснити како да препознате да ли се ваше дете дрогира али се мало људи бави овим проблемом као превентивом, односно како свом детету уопште објаснити да то не сме ни да се проба пре неколико деценија важио је један стере- отип у друштву да наркомани потичу из лоших поро- дица, да имају лошу социјалну средину, да су одбачени од друштва, да су све то били разлози да неко постане наркоман деца у пубертетском периоду доста су лабилна и врло лако их је наговорити да то пробају друго, велики број средстава и супстанци нама су лако доступни: неки спадају у пића, а изазивају теже облике зависности колико деце живи у средини у којој родитељи пуше, у нашем народу алкохол је сам за себе култ, колико деце се заједно са родитељима коцка (разне игре на срећу, спортске кладионице подсећа- ња ради, све ово је забрањено за малолетнике, а појаве су које можемо сусрести у скоро сваком дому) клади- онице код адолесцената изазивају велику зависност, 40 l3/2009 имамо доста примера да деца време које треба да про- веду у школи проводе у кладионици, задужују се, на граници су да уђу у криминал, престају да воде рачуна о својим свакодневним обавезама колико нас је послало децу по цигарете до трафике? на тај начин деца куповину цигарета посматрају као нешто што је у животу нормално подсећања ради, у европској унији је то строго забрањено, и закон се примењује, за разлику од нас, где је то остало на пла- кату упозорења ево неких података колика је злоупо- треба цигарета код нас заступљена код младих: l 70 % пробало цигарету са 15 година l половина наставила да пуши l више од 49 % студената пуши више од 15 цигарета дневно l студенткиње су бројнији и страснији пушачи под психоактивним супстанцама односно дрогама подразумевамо токсичне материје које, када се унесу у организам, доводе до промена једне или више његових функција подела психоактивних супстанци lдуван lалкохол: пиво, вино, ракија и остала жестока пића lконопља: канабис, марихуана, хашиш, „трава“ и сл lхалуциногени: лсд, extasy, мескалин (кактус пејотл), псилоцибин lкокаин: лишће коке lхероин: опијум, морфин, кодеин, синтетички опија- ти (метадон) и сл lоргански растварачи: лепак, ацетон, толуен, бензин и сл треба знати: lсве дроге су тешке и опасне по здравље и живот оних који их узимају lнема лаких и безопасних дрога lнаркоманија је одложено самоубиство врсте зависности lпсихичкa зависност - oсећање тренутног задовољ- ства и психичке живости која настаје након повре- меног или сталног узимања дроге да би се постигао првобитни жељени ефекат или избегло осећање нелагодности lфизичка зависност - стање адаптације на дрогу коју прати повишена толеранција - потреба за узимањем све већих количина дроге да би се постигао првобит- ни жељени ефекат односно спречила појава апсти- ненцијалног синдрома lапстиненцијална криза - стање праћено јаким боло- вима, дрхтањем тела, нервозом, несаницом изазива је нагли прекид уношења дроге код зависника последице употребе дрога на организам lтелесне: оштећење ћелија мозга, смањење одбрамбе- них снага организма, сида, хепатитис б, смрт услед предозирања нечистом дрогом и сл lпсихичке: напетост, снижено расположење, губитак концентрације, слабије памћење и сл lсоцијалне: проблеми са родитељима, прекид шко- ловања, проблеми у браку, изолација и губитак при- јатеља, проблеми на раднм месту, губитак посла, криминал (крађе, проституција), материјална беда за развој болести зависности (наркоманије) потребна су 3 услова: lличност lлака доступност дроге lдруштвене околности погодне за развој болести наркоманију у нашој земљи карактерише: lвећа доступност дроге lмогућност легалног набављања лекова и психоак- тивних супстанци lдеметрополизација и децентрализација појаве нар- команије lпрви корак са дрогом у све млађем узрасту lсклоност ка политоксикоманији који су најчешћи разлози зашто деца злоупотрбљавају дрогу: lзбог групне припадности lпобуне против ауторитета lизбегавања проблема lприкривања осећања неадекватности и самопоштовања lузбуђење због ризика lжеља да се осећају одраслим православни мисионар l 41 превенција болести зависности спрoвoди се крoз: lпружaњe свe вишe инфoрмaциja o нaркoмaниjи и њeним пoслeдицaмa и прeвeнциjи lутицaj на фoрмирaње стaвoвa lрaзвиjaњe пoнaшaњa кojа штитe oд упoтрeбe дрoгa lфoрмирaњe интелектуално и психички зрeлe личнoсти кoja je у стaњу дa сaмa кoнтрoлишe и усмeрaвa свoje пoступкe у склaду сa свojим живoтним стaвoвимa lнeгoвaњe здрaвих стилoвa живoтa (исхрaнa, физичкa aктивнoст, избeгaвaњe пушeњa и кoнзумирaњe aлкoхoлa) закључак из свих ових чињеница се види који су узроци и због чега долази до злоупотребе дроге као и на који начин ми можемо помоћи да се неко од тог зла избави у горњем делу смо навели неке лакше облике зависности, док тежи облици имају тре- нутно и много гори утицај на човека у земљи као што је наша, где овај проблем и његово решавање нису глобално заступљени, владају велике пред- расуде и лоше методе решавања проблема нарко- маније овоме морамо приступати крајње профе- сионално, односно наркоманију посматрати као болест, и обавезно укључити здравствене и остале институције у њено решавање такође, оно што је веома битно је раздвојити наркоманију од крими- нала и других болести, најчешће инфективних које је прате неке земље, да би ово решиле, нар- команију су ставиле у легалне токове, што се нажалост показало као погрешно јер је довело до њеног ширења хероин и кокаин као две најпопуларније и најопа- сније супстанце тотално разбијају човека, они су врхунац лествице греха, јер уништавају све људске особине апсолутно је погрешно свој дух и тело доводити у оваква искушења, јер знамо да је човек несавршен, да је овај свет пропадљив, а нама би избор требало да буде живот у будућем царству божијем, живот са христом искушења су сваким даном све већа, коначно се показало да без љубави ближњих према нама нема спасења, у овом случају можемо рећи, и на овом и на оном свету 42 l3/2009 дрога, у ствари, представља сурогат човекове жуд- ње за богом барем у нашој земљи, православни центри за одвикавање од болести зависности имају далеко више успеха него ли искључиво медицинске установе сравнимо ли и искуства људи који су про- шли кроз мукотрпан период одвикавања, која говоре о некој врсти верског буђења које је уследило и надо- местило потребу за дрогом, можемо закључити да су ти људи, слично разбојнику са крста, напокон дошли до онога за ким су до тог момента целог живота тра- гали бесмисао као мотив свакако да су различити мотиви због којих људи посежу за дрогом или алкохолом, али ипак им је једна црта слична то је – бесмисао бесмисао је та иници- јална каписла која човека, више подсвесно него ли свесно, опредељује да потражи неко опако средство бега од реалности нормално да постоје и други начи- ни, средства (готово све крајности представљају сли- чан покушај бега), но ови, пошто су радикалнији, очигледнији (алкохолизам/наркоманија), постају тема друштвене забринутости шта ако је управо тај бег само последица других, оних којима су се опробали њихови родитељи те овај само представља одговор, изражен закључком да ипак нису успели да побегну и да се, самим тим, тај систем њиховог бега мора са гну- шањем одбацити па заменити новим, ефикаснијим шта ако наркоманија или алкохолизам нису про- блеми друштва већ само израз тог проблема - једно самозаваравање као одговор на друга? колико се заи- ста мисли о тим узроцима, а колико се само води дон- кихотовска борба са последицама, која је можда и довела, својом хипокризијом, до тако тужног бунта, опасног револта званог - наркоманија/алкохолизам? ако се задубимо над овим предпоставкама, можемо увидети да и нису тако нелогичне, напротив, чак да су савршено логичне, с обзиром на околности друштве- ног поретка који је преовлађујући наиме, алкохоли- зам као феномен, у нашем народу, заступљен је још од раније; мукотрпна историја ослободилачког изгарања као да је ишла под руку са историјом алкохолизма но, статистиком обухваћени подаци говоре о појави алкохолизма као пратиље масовних миграција ста- новништва које су уследиле као последица преласка са пољопривредне на индустријску производњу дакле, после другог светског рата многи људи су се нашли у непознатим срединама, окружени непријемчивим моделима становања, живљења, пословања и почели су да се бране од тога у жељи да колико толико сачува- ју сопствени идентитет, али и да се уклопе, са друге стране, пронађу неки вид прихватљивог модела живљења мимо цркве, литургијске заједнице и, уоп- ште, мимо било каквог програма ресоцијализације тих људи, они су почели да се окрећу сами себи као једином ослонцу у животу како их је свест о томе да то није довољно притискала, тако су они посезали за алкохолом као начином да се та унутрашња шупљина потисне, надомести такође, затвореност у обичаје и забране којима су се окружили бранећи се, допринела је да се њихова деца такође не отисну у живот на пра- вилан начин поготово зато што им, осим обичаја и забрана, није понуђено ништа више, као што се ни у школама није пружало образовање потребно за изградњу једне младе личности (и то у годинама када крв ври, а ум не мирује у потрази за смислом, за поен- том живота, за самим животом), већ истрошене фра- зе, псеудочињенице, које су бледеле како је режим слабио да би на крају биле као пародија („пази мирко метак хвала славко, спасио си ми живот“), оном трећем колену; колену, којем је поново рат закуцао на врата живота, одвајајући га од потраге за смислом а пружајући му пушку као замену, те још један ход бесмислености – рат, као реалност њиховог одраста- ња вијетнамски синдром многи то данас именују такозваним вијетнам- ским синдромом да та предпоставка баш и „не пије воду“, бар што се нашег народа тиче, доказ су многи и многи ратови кроз које је наш народ про- лазио додавајући стотинама нове стотине хиљада потрага ил и болест свештеник угрин в поповић тема броја жртава за „крст часни и слободу златну“ из којих је излазио и повређен и рањен, али увек са јасном свешћу о себи као о путнику ка христу, са хри- стом; зарад кога је и, не мало пута, ратовао тако да вијетнамски синдром не може бити узрок нар- команије као што није био ни узрок алкохолизма, као што и уопште спољни фактори тешко да могу да поремете некога ко је утврђен тако ни зима 1915 године није пореметила нашу војску да пређе једну планину и једну државу; као што ни глад, маларија, тифус такође је нису спречили да се врати својима 1918 године један од кључних раз- лога, али и разлика, што то све није онемогућило просечног српског домаћина да се врати кући, јесте тај што на оштрици бајонета, у рову, те пре- ломне 1918 године, чекајући на последњи звиждук који је означавао јуриш, односно повратак кући, није видео сопствени лик, већ лик оних којима се враћа, ради којих и живот полаже то је та круци- јална разлика у односу на америчког војника који је ко зна кога видео у одразу бајонета, 5000 кило- метара од куће, шћућурен негде у прашуми азије; који, иако је преживео и дошао својима, тај горки укус узалудности и искоришћености ипак није умео да спере са себе, те му је и остао као пратиља кроз цео живот разлика је велика, као што видимо, но, ипак се враћамо једној додирној тачки, која нема толико везе са синдромима колико са самим приступом животу та тачка је узалудност, бесмисао! ако гово- римо о узроцима, морамо се вратити породици да би се на прави начин могло говорити о породици онда се морамо подсетити православног опита живота у заједници, који се из породичног дома прелива у цркву, а из ње у школу тако се једна ста- сала личност може отиснути у живот без бојазни да ће, готово на самом почетку, доживети бродолом и ту тугу боловати до краја, олакшавајући је себи тако што ће је именовати овим или оним синдромима и изналазити ове или оне кривце боголикост као дар стасала личност, насупрот овоме, отвара се живо- ту прихватајући га као дар освестивши своју бого- ликост, она се дефинише односом изражавајући се у заједници литургија тако постаје природан и логи- чан израз сусрета са творцем, док свест о непролазу рађа радост, која се сведочи свим срцем својим и од свег ума свога и тим начином дели дакле, од поро- дице, са кућног прага, креће стасала личност, која ће својом свешћу о животу тај исти сопственом свакодневицом сведочити, делити; или богаљасти индивидуум, који ће свој бесмисао и унутрашњу празнину сведочити овим или оним бекствима (наркоманијом/алкохолизмом, ствар је времена као и социјалног миљеа), пребацујући кривицу на ове или оне и изналазећи ова или она именовања, син- дроме, сопствене јаловости – самоће као и увек од нас зависи православни мисионар l 43 потрага ил и болест свештеник угрин в поповић тема броја никола каплановић тема броја лични одговор на потребу ближњег 44 l3/2009 једино животом по јеванђељу можемо заслужити спасење јеванђељским животом (у љубави и благостању, уз пост и молитву, обасјани бројним врлинама) долазимо до блаженог, божанског стање душе - смирења православни мисионар l 45 никола каплановић тема броја колико људи у току дана прође поред нас, са коли- ко се људи рукујемо, поразговарамо, благо суда- римо у гужви, уз колико се њих припијемо у препу- ном аутобусу градског превоза; колико људи само перципирамо у току дана? колико секунди проведе- мо размишљајући о бар једном божијем створу којег сретнемо у току дана? ово се посебно односи на нас који живимо у великим градовима зато што имамо више „материјала“ за размишљање често се о „маргиналним“ групама говори са изве- сном дозом презира, осуде и гађења, позива се околина на њихово игнорисање и избегавање, страхује се од непознатог да ли нам је некада пало на памет да се ско- ро и не разликујемо од најмаргиналнијих појединаца нашег друштва? многи ће се увређено питати - како наркотици и неуротрансмитери довољно је да се бар мало позабавимо тајнама функционисања нашег организма узмимо за пример појаву једне од највећих пошасти данашњице: нарко- манију наркотици су по хемијском саставу веома слични, скоро идентични неуротрансмитери- ма (хемијским супстанцама које служе за пренос нервних импулса – информација у мозгу) када у организам унесемо нешто што је идентично ономе што он производи и поседује долази до бурне реакције која доводи до самоуништења с обзиром да се ради о супстанцама које се налазе у мозгу као глав- ном управљачком центру, штетне последице разара- јуће реакције трпи цео организам поред овог, треба поменути још већи феномен људског организма: хормоне, неуротрансмитере које производи сам организам и који имају кључну улогу у психичком стању, као и бројним физиолошким процесима у организму чувени ендорфини, dhea, сератонин, окситоцин, fea, естроген, тестостерон, прогестерон, допамин, пролактин итд све су ово „руководиоци“ људског понашања, емоција посеб- но ваља истаћи ендорфине и сератонин јер они нај- верније играју улогу наркотика у нашем организму с обзиром да их производи сам организам, долазимо до закључка да под утицајем личне воље, удаљавају- ћи се од уздржања као једне од највећих хришћан- ских врлина, дрогирамо сами себе на овај начин се најбоље може објаснити „необјашњива“ непрестана тежња за враћањем страстима што се више препу- штамо страсним ситуацијама то се у нашем мозгу чешће луче поменуте материје („мозак се шприца извесном благом дозом наркотика сопствене произ- водње“) тако да временом постајемо зависници од њих јер мозак почиње да вапи за „фикс-дозом“ душа огрезла у греху сладострашћа било које врсте, изјед- начава се са душом посрнулог наркомана! не морате пливати у страстима да би се поменути хормони страсти лучили у вашем мозгу нема човека лични одговор на потребу ближњег 46 l3/2009 који не ужива, рецимо, у добром залогају при сва- ком кушању сласног парчета омиљеног колача, на пример, (и оног чувеног „ммм“ уз снени, бесциљни поглед), у мозгу се лучи извесна доза „страсних суп- станци“ која нас мами да се вратимо слатком ужитку уколико нисмо довољно наоружани врлином уздр- жања, доћи ћемо у искушење да поменути чин поно- вимо по ко зна колико пута и којом учесталошћу почећемо да се неконтролисано хранимо, постати несносно гојазни, разболети се због повишених вредности холестерола у крви и авај, претворисмо се очас у прехрамбеног наркомана (који чезне за „фикс-дозом“ хормона сласти); а све је почело од тако безазлено малог, слатког залогаја погубна гордост могло би се предочити небројено много сличних примера али ови су довољни да дођемо до важног закључка да се суштински не разликујемо од било ког брата по адаму па, стога и не би требало са ниподаштавањем да гледамо на „грешнике веће од нас“, јер је такав став одраз погубне гордости и бесмисла, тоталног одсуства највећег хришћанског блага по коме се оно и истиче у односу на остале религије – жртвене љубави треба већ једном да схватимо да не постоје лоши (зли) људи већ само они који правилно (јеванђељ- ски) и они који погрешно каналишу своју добру при- роду бог нас је створио „по својој слици и прилици“ (боголике) зар је бог лош (зао)? гледајући људе око себе, те „богиће“ који пролазе поред нас, који нас закаче раменом у гужви, дувају у потиљак са задахом белог лука у несносној гужви градског превоза, забринуте, нервозне, веселе, тихе, бучне, избезумљене, треба да се сетимо самога бога као извора љубави и мило- срђа христос се обукао људским телом да нам својим примером покаже како треба да живимо треба само да се сетимо како се он односио према „маргиналним слојевима“ друштва и да његов живот упоредимо са својим, непрестано се трудећи да што приближније изнивелишемо тасове животворног, јеванђељског кантара живот по јеванђељу једино животом по јеванђељу можемо заслужити спасење јеванђељским животом (у љубави и благо- стању, уз пост и молитву, обасјани бројним врлина- ма) долазимо до блаженог, божанског стање душе - смирења уз помоћ смирења стичемо спасоносно осе- ћање покајања које нам помаже да очистимо душу чиста душа је идеалан дом дарова духа светога тј самога бога кога примамо кроз свету тајну евхари- стије „обожење, тј боголикост“ је врхунац хришћан- ског живота коме треба да тежимо не осуђујмо никог, већ са љубављу приђимо сва- ком живом створу на овоме свету, помозимо онима којима је помоћ неопходна, делимо добро и лоше са свима који нам приђу, који нас дотакну и заједно у благостању хрлимо ка богу као несаломиви сноп душа жељних спасења не морамо се бојати непо- знатог, људи који су посрнули и беспомоћно вапе пружимо им сламку у облику лепе речи, зрна љуба- ви, разумевања и стрпљења којег ћемо некако избу- нарити из нафталином прекривеног окрајка усахле нам душе будимо отворени јер се тако „демони претварају у анђеле“, непријатељи у пријатеље, сиво кишно небо у бескрајно плаветнило; тако се разби- ја велики непријатељ (отров) људске душе: предра- судe уништавањем предрасуда души дајемо про- стора за што више најбожанскијег и најспасоносни- јег стања: љубави! православни мисионар l 47 свештеник горан живковић тема броја офеномену наркоманијенаинтернету ретко ко данас у свету није чуо за проблем нарко- маније и за све димензије овог трагичног фено- мена са пуним правом можемо рећи да ова појава подсећа на чаше зла које следе за трубама анђела из 8 и 9 главе откривења јовановог међутим, ако на ствар гледамо као православни хришћани, преузимају- ћи на себе бреме одговорности пре- ма браћи и сестрама који су зараже- ни овим опаким пороком, онда ћемо гледати да им пружимо руку помоћи која им је несум- њиво потребна тачно је да су наркомани све- сно изабрали лажну духов- ност наркоти- ка, тачно је да онај ко се чува неће лако п о с т а т и жртва овог порока, али то свакако не значи да х р и ш ћ а н и н данашњице тре- ба да реагује једи- но и само одбацивањем тих несрећ- ника напротив, хуманитарни дру- штвени активизам који нам је господ оставио у аманет обавезује нас да учинимо оно што је у нашој моћи како бисмо евентуално спречи- ли потенцијалног наркомана да то и стварно поста- не иако се може рећи да су наше моћи мале, уз чврсто уздање у божију помоћ, пружање правог савета може доста помоћи неком од тих несрећника који се налазе у нашем окружењу у овом кратком тексту ћемо се оријенти- сати на оне српске интернет сајтове који се баве феноменом наркоманије ђаво у праху почећемо од неких књига које се могу про- читати или скинути са интернета, а кори- сне су како за зави- снике, тако и за омладину, из које долази највећи број корисника дроге веро- ватно најупечатљивија књига која је написана у последњих пар година на тему наркоманије је „ђаво у праху“ мирја- не булатовић књига описује најтеже случа- јеве зависника, уз интервјуе са њима и њиховом најужом род- бином, описује како су почели са кори- шћењем наркотика итд написана је вео- ма живим језиком, пријемчива за све узра- сте и категорије људи, чита се у једном даху, аутентична је и вео 48 l3/2009 ма убедљи- ва може бити од изу- зетне кори- сти омла- дини која је у овом лудом времену потенцијално највећа жртва овог страшног порока књи- га се може пронаћи и прочитати онлајн на сервису scribdcom, а може се и скинути са сервиса 4shared com, тачније са адресе vidovdan4shared com, на којој иначе има и много других добрих књига wwwnikad-heroincom када су сајтови који се баве овом про- блематиком у питању, почећемо од једног врло интересантног пројекта са упечатљи- вим називом wwwnikad-heroincom наи- ме, реч је о сајту који садржи солидну базу исповести бивших и садашњих наркома- на, корисне и упечатљиве видео садржаје, питања са одговорима, интервјуе, блогове, download сек- цију, часопис, корисне линкове, превентивне мето- де, информације о разним дрогама, архиву мада се може рећи да сајту недостаје одређене динами- ке, ипак је ово један врло користан извор инфор- мација, поготову када је у питању она најбитнија, егзистенцијална страна овог феномена наиме, на сајту су нарочито упечатљиве трагичне исповести дугогодишњих наркомана које и те како могу ути- цати на почетнике у овој рђавој работи од литера- туре која се препоручује могу се скинути, сем поменуте књиге ђаво у праху, и још неке занимљи- ве књиге као што су дроге-бич новог доба, деца апокалипсе и њихова хришћанска побуна, право- слављем против наркотика итд свака од ових књига је душекорисна на свој начин када су форуми у питању, незаобилазан је босански форум wwwforumnarkomanijaba који обилује трагичним и упечатљивим исповестима, динамичан је, на њему се може наћи пуно кори- сних информација о наркотицима, начинима пре- венције и препознавања наркомана, терапијама, смањењу штете yзроковане употребом дроге, терапијским заједницама подфоруми су јасно издељени, тако да се брзо може наћи оно што се тражи верујем да би сваки наркоман, али и онај ко то није, требало да посети овај занимљиви форум сем поменутих сајтова можемо навести још неке као што су центра за превенцију нарко- маније wwwnarkomanijaorgrs, затим још једног таквог центра empronaorgyu, као и много мањих који садрже објашњења неких основних појмова везаних за разне зависности, укључујући и нар- команску на крају бих споменуо и форум vidovdanorg на коме је до скора било могуће поставити питање мирјани булатовић, писцу књиге ђаво у праху, тако да се и ту могу наћи корисни коментари све у свему, може се рећи да српски интернет простор није пребогат садржајима везаним за ову опаку зависност, али да се претрагом могу наћи адекватни и озбиљнији садржаји свакако не тре- ба имати илузије да ће сви ови садржаји промени- ти и излечити неколико десетина хиљада наркома- на колико их има у србији, али им свакако могу бити од помоћи православни мисионар l 49 александар савић црква и технологија open cola формула укуса: • 100 g смоле за производњу хране (јестива смола) • 350 ml уља поморанџе • 300 ml воде • 275 ml уља липе • 125 ml касија уља • 100 ml лимуновог уља • 100 ml уља орашчића • 025 ml уља коријандера • 025 ml нероли уља • 025 ml лавандиног уља формула концентрата: • 236 kg белог шећера у зрну без примеса • 228 l воде • 300 ml боје карамеле • 175 ml (350 tsp) 75% фосфорне киселине или лимунске киселине • 100 ml (200 tsp) формуле укуса • 250 ml (050 tsp) кофеина (опционо) opencola је бренд коле јединствен по томе што су инструкције за прављење доступне и могуће их је мењати свако може да направи пиће по овој фор- мули у количинама које су му потребне (без плаћа- ња), и свако може да га измени и побољша рецепт, уз услов да измену такође објави као рецепт под gnu (general public licence) лиценцом иако је првобитна намера била да се уради као промотивни материјал којим би се објаснио бес- платни и софтвер отвореног кода (open source soft- ware), пиће је наставило сопствени животни пут и овај бренд настао 2001 године постао је својеврсни представник идеје коју је требало да промовише има већ пуна година како размишљам да напи- шем текст на ову тему, размишљајући о схи- зофреном начину живљења људи у цркви данас недељом, на литургији, када смо у друштву пријатеља из цркве смо једно; на послу, у „приватном животу“ друго мерила која проповедамо у цркви не примењујемо када изађемо из ње можда је мишљење радикализовано, али је тако и шта сада да учинимо поводом тога?! да се мењамо! добро, добро синак, шта је, овај, ко је тебе наљутио? – да се вратимо мало уназад већина људи који користе рачунаре у србији готово да на свом рачунару нема ни један програм који је легал- но купљен углавном су то програми који су скину- ти са интернета и којима је „проваљена шифра“, „крековани су“ или имају већ неки други бомба- стични назив који казује да је софтвер нелегалан и што сада то мени смета? да се не лажемо, и ја имам приличан број таквих програма на рач унару, а л и п о с т о ј и избор! за сваки про- хришћанска етика иopen source 50 l3/2009 грам који просечан човек користи постоји заме- на која је заиста бесплатна, отвореног кода или је већ под неком лиценцом која дозвољава да тај програм употребљавамо у приватне сврхе бес- платно зашто онда то и не чинимо? необаве- штеност, немање жеље да будемо обавештени, лењост, лицемерје да не остане на празној причи ево неколико замена које је могуће бес- платно скинути са интернета и које у потпуно- сти замењују решења која је потребно платити за почетак је довољно кренути, а временом ћемо ваљда увидети да је то исправан пут дакле: openoffice замењује цео microsoft ofice пакет, firefox – internet explorer, mozilla thun- derbird – outlook express ово су само неки од најкоришћенијих про- грама ако потражите на интернету наићи ћете на многа занимљива решења, и пуно замена, од којих нека по перформансама надилазе „ориги- нале“ кључнe речи за претрагу су free programs, open source, shareware, freeware има ли везе овај чланак са темом броја? не превише, осим што смо зависници од рачунара, интернета, игрица нажалост, такође смо зависници и на један суп- тилнији начин, с обзиром да смо готово убеђени да без mainstream софтверских решења ништа не можемо учинити, иако је пред нама обиље open source програма, који нам, уз то, решавају велику недоумицу у вези са хришћанском етиком и пиратским софтвером и то је разлог да капиту- лирамо већ на почетку уместо да уложимо мало труда да би били аутентичнији умереност је врлина постоји и начелни однос према информа- ционим технологијама код њега се треба сетити да нас светитељи уче да је умереност врлина умерено и сврсисходно коришћење свих нових технологија је корисно јер нам штеди време и омогућава нам да имамо више времена да се посветимо ближњима са друге стране, уколико их неразумно користимо, постајемо робови и овисници, а „скидање“ није ни мало лако – тако кажу стручњаци (зависност од интернета и игрица је одмах иза коцке) како је боље спречити него лечи- ти, препоручујем да уместо да седнете за рачу- нар и доконо сурфујете (неко је рекао stum- bleupon?), изађете, видите се са друштвом, прошетате, прочитате добру књигу, или одете на вечерњу службу у цркву у целој овој причи око зависности измичу нам две ствари: зашто неко постаје овисник и има ли позитивне зависности? млад човек тра- га, жедан је истине, жедан је искреног односа са другим уместо онога што тражи, нуди му се лажна истина и квази-решење, и то у веома подмуклом облику жедна је душа његова истине а њој је подваљен мрак и ништавило које изједа и човека и његову околину које је решење тог великог проблема, са којим су мно- ги оптерећени? одговор на друго питање је решење за проблем првог „ја сам зависан од литургије!“ – говори један мој пријатељ размишљајући о томе, сетио сам се чувене реченице апостола павла: не живим више ја, него христос у мени ово може бити једина позитивна зависност - када зависимо од оног другог, својом слобод- ном вољом, а то се нама хришћанима нуди на литургији шта онда понудити као решење онима који су у проблему? дођите и видите, окусите да је благ господ православни мисионар l 51 варја перковић тема броја започињемо малену расправу у вези са уметнич- ким стварањем и његовим честим пратиоцима - опијатима, ма које врсте ваља овде повући линију опреза, јер говор о проширеној свeсти и њеним креативним потенцијалима из перспективе умет- ничког света, донекле има оправдање заиста, ако свету остављам лепоту, није ли онда небитно шта ће бити са мном, мојим телом, разумом? није ли то вид жртве? привлачни мит о рајском пићу које весели бого- ве на врху исте рајске планине, освитом новог века, релативизовањем морала и бриге о другоме, прео- бражава се у уточишта – пушионице опијума, а данас кобни шприц са супстанцом за подстицање – чега? тренутак појаве помоћног средства за радост, подсећа на инвалидитет, недостатак адамова препуњена чаша уживања, лишила га је едемског врта, па се излило и оно што ју је пунило с почетка та рупа, празан простор од века се пуни разним пијанствима не би ли се примакла пуноћи, ситости она је кривац потенцијално креативне личности, хиперсензибилне природе и урођене наивне љубави за овај свет, траже адекватан мате- ријалан, видан израз глади рупе, а она је често толико дубока да се без „несвесне свести“ не да сагледати стање олакшаности од чула слути љубав лишену бола, пуна плућа и пун живот уметник савршеним спојем форме и суштине, духа и мате- рије, изводи слутњу на видело светског дана лепа мисија где је он сам, где је човек? творење - дар божији, пиће које опија и сећа на сопствено назна- чење ипак, није дело претежније од живе и дина- мичне личности проблем рецепције таквог дела јесте што ми не добијамо плод лика, већ једног његовог дела, док су остали често осакаћени, нео- стварени то тражење другог комадића себе се наслућује у атмосфери лутања, сталне близине духовном амбису христос се обраћа мени целоме, гради ме као мозаик, очекујући пуну слику тада сам икона, при- лика савршенства оптимистичко и антрополошки афирмативно сагледавање стварања не уклапа се у дијагнозу разорене личности, тешке неурозе, итд примери ш бодлера и других, музичара новије оријентације идентитет стваралаца су уклопили данашња гласна шапутања: невероватно истинити текстови – хаотичан ум! револуција форме – разје- дена чула! дубина духа – плићак свакодневице! парадоксалне истине о једној те једној ствари тач- но, човека чине противуречности тачно, ми нисмо судије нечијег постојања смем ли, ипак, пожелети некоме такву срећу, које би се и сам наш уметник одрекао да је некако, нека- да видео излаз из самога себе? немамо морала да човечанству желимо такву (не)срећу ствараоци – страдалници јесу жртве, али не могу бити хероји они могу криком упозоравати, али не могу светлети в р е д н о с т испеване песме је непроцењива, али теби и мени постаје важна и незаобилазна када из ње про- сијава напор н е о д ољ и в о живе, боголи- ке лично- сти проширена свест - песма без свести 52 l3/2009 свештеничко служење у затворским установама свештеник драган јаковљевић, духовник кпз ваљево слободан иза решетака „сећајте се сужања као да сте са њима оковани, и оних који се злопате, јер сте и сами у телу“ (јевр 13,3 ) следујући примеру спаситеља који је показао неизмерну љубав према сараспетим разбојници- ма на крсту, св апостол павле позива хришћане да се сећају оних који су у тамницама, без разлике, био он члан цркве или не многа су сведочанства о утам- ниченима у прва три века хришћанства свети апо- столи и њихови ученици затварани су од самог почетка ради имена христовог али никад нису оста- јали сами и заборављени, већ се црква увек молила за њих и старала се о њиховим потребама у там- ници апостоли користе време и проповедају јеванђеље утамниченима па и стражарима (при- мер апостола павла док је био утамничен у риму (филип 1, 12 - 15 )) у ствари може- мо рећи да пастирска служба и стара- ње о утамниченима датира још од апостолског времена и не пред- ставља ништа ново, као што то данас многи мисле, већ само старање о ближњима и њиховим потребама као и духовно васпитање и састрадавање са њима циљ сам циљ свештени- ка у затворској уста- нови представља изграђивање живота у христу, јер већина осуђених лица није упозната са основним истинама вере саоп- штава им се да је свака душа призвана на сједи- њење са христом у цркви као телу његовом нарав- но, на том путу сједињења стоје греси и страсти који удаљавају од бога такође, црква позива и призива на покајање, промену, али не промену живота само унутар затвора, већ покушава да пробуди истинску жељу за променом после издржане казне активно учествовање на богослужењима поштујући слободу воље сваког лица које се нала- зи у установи, остављено им је да одаберу, да ли желе добровољно да учествују на богослужењима и преда- вањима активно учествовање на богослужењима и разговор о темама које интересују осуђена лица умногоме помаже у стицању обостраног пове- рења и изграђивању односа свештеника као духовника и старатеља над осуђени- ма и њиховим потребама васпитачи значајну помоћ све- штенику у његовом пастирском раду у казне- но поправним установа- ма пружају и васпитачи који су свакодневно са осуђеним лицима oни најбоље познају и увиђају потребе и тежње затворени- ка као и њихове склоности које се могу усмерити на активно учествовање и помоћ свештенику у његовом раду унутар установе, што само доприноси побољшању рехабилитације осуђених лица свакако треба истаћи да црква у свом историјском ходу никада није заборављала и одбацивала оне који су у затворима већ је чинила све да не буду одбачени и позивала православни мисионар l 53 свештеничко служење у затворским установама на покајање одбацујући грех а никад онога који је погрешио такође, важан задатак цркве јесте и обликовање свести заједнице ван оваквих установа, јер од њиховог прихватања или одбацивања зависи да ли ће већ осуђивано лице успети да се промени и настави да живи у друштву после вишегодишње изолације свети василије велики речи светог василија великог: „почетак прихвата- ња добра је клоњење од зла“, треба разумети као позив свима за стално узрастање у врлинском живо- ту, свакодневној борби са страстима које рађају грех, а грех одводи у смрт неки од нас су скренули са тог пута, наш задатак је да им помогнемо да се врате покајани и спремни за нови живот у коме ће тежити само ка добру! не смемо заборавити да ће њихов успех умногоме зависити од наше спремности да их прихватимо и помогнемо да започну нови живот, и заузму своје место у цркви као телу христовом, у којој су сви, без разлике, призавани и позвани да буду једно тело коме је глава христос! свештеник драган јаковљевић, духовник кпз ваљево слободан иза решетака фото: никола ђурић приредила т радић слободан иза решетака 54 l3/2009 републичкифестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва сарадња православног мисионара са казнено-по- правним домом у ваљеву се наставља у мају месецу одржано је четврто по реду републичко так- мичење осуђеничког литерарног стваралаштва у такмичарском делу учешће је узело 15 затворских установа од укупно 28, колико их има на територији републике србије седамдесет и два аутора пријави- ло је 164 рада а наш часопис учествовао је у жири- рању поред професора књижевности, песника, сати- ричара и књижевног критичара пет
... се јавља потреба да га превазиђу или замене другим они који се уче молитви у разговору са господом могу у свом бићу да осете олакшање и тишину налик оној коју су осетили и апостоли на генисаретском језеру, после олује али шта је са онима који се не моле? особе склоне медитацији покушаће свакодневне проблеме да превазиђу размишљањем, удубљивањем у књиге, интелектуалним разговорима неко ће се бавити спортом, одлазиће на фудбал, трачање, фитнес и на тај начин покушаће да избаци из себе негативну енергију одлазак на излет може имати благотворно дејство и људи ће током путовања и у самој природи заборавити на свакодневне проблеме и на себе саме они пак који изаберу да се од свакодневног умора и стреса лече алкохолом и таблетама у опасности су да уђу у лавиринт из кога је тешко изаћи, а сама негатив- на енергија ће им се неретко враћати као бумеранг да не би овај текст био пуко моралисање, подсети- ћемо да ни алкохол ни дроге нису лоше сами по себи треба се сетити са чим се причешћујемо, не улазећи превише у богословље због чега је вино – христова мотиви и опијати православни мисионар l 25 срећко гујаничић тема броја крв у медицини се алкохол и дроге користе одувек морфијум се, рецимо, даје тешким болесницима како би издржали неподношљиве болове чувени израз „пијан ко мајка“ потиче од тога што су некада трудни- цама давали ракију да би се безболније породиле једна чашица препеченице је увек добра за циркулацију, казаће стари није, дакле, проблем кад се алкохол и дрога употре- бљавају, већ када се злоупотребљавају наш велики глу- мац петар краљ је једном приликом рекао да је разлика између човека који воли добру капљицу и правог алко- холичара у томе што овом првом алкохол није препрека да успешно обавља свој посао и то може бити савет граница када престајемо са пићем треба да буде исцрта- на нашом способношћу да успешно обавимо своје сва- кодневне дужности, ма какве оне биле досада поред жеље да се докажемо у друштву или да се изборимо са стресом, алкохолу и опија- тима се прибегава и из пуке досаде и то би могао да буде трећи разлог кога ћемо обради- ти у овој анализи људи просто не знају шта ће понекад са сво- јим животом и све им изгледа бесмислено чак и ако имају кров над главом, посао, храну, при- јатеље и сроднике који их воле проблем је у томе што те особе временом постају досадне саме себи оне се плаше да поразговарају мало сами са собом, да се суоче са својим мислима, да покрену детаљну анализу свог живота њих тешко могу да задовоље обичне ствари, јер су већину и про- бали: путовали су, возили брзе аутомобиле, пели се на хималаје, пробали егзотичне кухиње, знају министре и страначке лидере, борили су се за људска права али из тог мноштва ствари, често и таштих, вреба празнина које нису лишени чак ни побожни људи и ето нас опет код алкохола и дроге који могу бити брз одговор на досаду, а уједно и ефикасна средстава за аутодеструкцију мотиви и опијати 26 l3/2009 један мој пријатељ који је после бурне младости упловио у мирну брачну луку и даље не пропушта прилику да након вишедневног одсуства своје супруге замакне у кафану „могли бисмо до града вечерас“, јавља ми се преко телефона „можемо на концерт у коларацу су на програму дела рахмањинова“, провоцирам његово стрпљење свестан да се он пре зажелео карираних столњака „какав бре рахмањинов, слабо ми је то“, одговара мој пријатељ нерасположен за шалу поред ових мотива људи могу бити подложни алко- холу и наследно и тим се бави генетика међутим, и стечене навике утичу у великој мери поједини родитељи својим прешколцима сипају понекад чашу пива уз ручак, као да је реч о цеђеном соку таква деца касније имају неминовно већи праг толеран- ције за пороке од својих вршњака у психологији је познат и феномен да девојке којима је отац био алкохоличар, као по дефиницији за свог брачног друга такође бирају сличне типове да ли је ту у питању идентификовање са рођеном мајком и потре- ба да се преживи изнова једна слична судбина, или је просто реч о навици на један садомазохистички начин живота, не бих умео да одговорим оно што знам јесте да алкохоличари делују ружно у сећању ми је остала сцена када је један старији човек, прилично припит, почео да повраћа по улици којом сам пролазио оно што је оставило утисак на мене јесте његова протеза тј вештачки зуби које је држао у руци тужно је то кад је човек порочан, али је много горе кад се пороцима предаје због беде, очаја, незнања и навике у којој су се такве ствари укорениле као неминовне широк спектар дрога што се тиче дроге, мотиви због којих неко почиње да их користи могу бити исти као код алкохола у почетку је то, дакле, знатижеља и доказивање, потом следи потреба да се превазиђе досада и стрес, а на крају то постаје редовна навика и друга природа њихових корисника широк је спектар шта се све подразумева под дро- гама, а обично се деле на лаке и тешке, као и на при- родне и синтетичке личности које нису остварене (емотивно, соци- јално, интелектуално, духовно) подложније су погубном утицају наркотика од оних које то јесу анегдота којом се многи оправдавају каже да је чувени психолог фројд користио кокаин преко 40 година и није због тога имао проблеме – са друге стране, довољно је да један клинац први пут проба ту дрогу, украде очев пиштољ и аутомобил и уђе на један сплав „где су сви мишеви“ и направи таран- тиновску атмосферу хероин је, слободно се може рећи, отелотворење ђавола људи који су га проба- ли кажу да се ретко који осећај са тим може упоре- дити – последице су, међутим, спржени мозгови хероинским зависницима у стању кризе ништа није свето један од њих ми је причао како је његов „брат по игли“ гвозденим пајсером редовно тукао своју мајку и бабу „ваљда их тако васпитава да га преви- ше не живцирају“, покушао је да ми објасни тај феномен сваки даљи коментар је излишан православни мисионар l 27 драгана мандић тема броја љубав изгони страх напоље не живи човјек само о хљебу и води, него о свакој ријечи што долази из уста божијих када говоримо о болестима зависности најчешће мислимо да се оне ни на који начин не тичу нас, да се не односе на нас „здраве“ и „нормалне“ у нашој свије- сти жртве ове помамне стихије јесу они „проблема- тични“, „чудаци“, „уличари“, „пропалице“ нама се то не може десити, па ми смо хришћани, наша дјеца су дивна и добро васпитана, а тамо они, сами су себи криви, нису водили рачуна на вријеме, сад је касно, нема ту помоћи из своје малограђанске самозаљу- бљености и наивног оптимизма најчешће бивамо про- буђени сурово, схватајући да су нас догађаји претекли и да већ дуго играмо у врзином колу у бјесомучном ритму који нам задаје наш сурови власник гдје је благо нашег срца? шта је то хљеб наш насу- шни? о коме или чему виси наш живот? ко су савре- мени идоли којима се предајемо смишљајући оправда- ња и налазећи фарисејске изговоре? да ли смо уопште слободни док правимо своје свакодневне компромисе са савјешћу и тјешимо се да нисмо ни бољи, ни гори од других? спустимо се на дно наших срца и будимо искрени према себи да кренемо како смо постали зависни? од чега смо и како постали зависни? у самртном ропцу под омчом која се стеже питамо се како смо се нашли у овом паклу гдје је наш живот склизнуо из шина а да то тако дуго, заузети собом, нисмо примје- тили? економска криза, емотивна криза, брачна криза, адолесцентска криза, криза средњих година - криза и фрка гдје смо испустили конце из руку и када је све пошло стрмоглав? само једна чашица послије напорног дана на послу, једна пилула за спавање послије развода, неколико димова да се подигнем послије свађе са маторцима, друга, трећа, пета, хронична депресија, није ми добро, није ми добро, само мало, нећу више, нећу, није ми добро пошло је по злу оног часа кад ми је постало тијесно у мојој кожи, кад сам помислио тамо негдје је срећа, изван овог круга, у земљи дембелији, у земљи недођи- ји, у рају без одговорности помислио сам: тако је много лакше устаћу и рећи ћу им: „доста ми вас је! вратите ми што ми припада! одлазим! мрзим вас! идем тамо гдје ћу моћи бити срећан, гдје ме нико неће гушити и гдје ћу моћи да будем сам!“ и тако пођох рушио сам једну по једну границу, одбацивао једну по једну скрупулу, газио једну по једну заповијест и бивао све бјешњи, све моћнији, све хладнији, све суро- вији моја земља била је испред мене још неколико корака, још неколико корака што сам јој ближе ходио бивала је све љепша и даља, мамила ме је и заводила, опијала и заносила, а нисам је могао освојити моје имање се расуло, моја моћ лежала је положена под њене ноге, уморан, смрвљен, лежао сам маштајући циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних промашаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце 28 l3/2009 о њој која ме је ранила, која ме је поразила, а знао сам да никада неће бити моја што је даља бивала, више сам је желио заборавио сам све што је чинило мој живот до тада тако сам постао њен роб она је у плавичастој измаглици плесала у поднебесју, између јаве и сна, похотна и лажна, помамна и дивља и церила се неким хладним демонским смјехом адам и ева лежали су голи у праху и пепелу од којих су саздани гледајући се неповјерљиво, као звијери, као противници пламени херувим стајао је са мачем изнад њих више нису били исти први пут у животу препла- вио их је страх и кајање горко коцка је била бачена, избор направљен помислили су да могу све сами и да је срећа изван заједнице са богом изван закона слободе и љубави адама је облио тешки зној, а еву су сустигли љути болови није више било чврстог тла под њима природа их није признавала за своје господаре јели су плодове своје слободе, а они су били горки беспомоћни праро- дитељи, суочени са сопственом немоћи, спознали су своју заблуду, свој промашај и плакали горко човјекољубиви бог па ипак, човјекољубиви бог није се одвратио од сво- јих створења посјећивао их је на различите начине: слао пророке, чинио чудеса, дао им је закон у помоћ и анђеле као чуваре, а када се навршила пуноћа времена послао је и самога сина свога, који је јединац очев, блистање славе његове, који је постао једнак тијелу смирења нашег он немоћи наше узе на себе и давши себе у замјену смрти која је нас, продане гријеху, држала у ропству, сиђе крстом у ад, покида окове смрти и узе гријеха и зла, и васкрсе у трећи дан, пуштајући на слободу изму- чени род људски он постаде прворођени из мртвих, спаситељ витланима буром, помоћ безнадежнима, љекар болеснима он постаде наша храна и пиће, чокот на који се калемимо, темељ на коме се зидамо, пут, истина и живот и земља живих он је дошао да измучене пусти на слободу, да излије- чи болесне, да опрости грешнима, да нас пробуди из самртног сна да свима пружи шансу за живот вјечни добри пастир који иде да сваку своју овцу отме из чељу- сти духовног вука који је већ кида и жели да је живу сведе у пакао и када је спаси уводи је у земљу живих у распетој несебичној љубави његовој јесте пуноћа, смисао и радост непролазна свих светих напустити га значи оставити радост и пригрлити очајање, оставити изобиље и прећи у ништавило, доброг пастира замјенити лукавим вуком, онога који нас храни својом крљу и тијелом замјенити неутажи- вом глађу и жеђу, живот заменити смрћу, заједницу - самоћом, рај - паклом само безумник, који је богоуби- ца и самоубица и убица ближњих својих, у срцу своме може начинити овакав избор а они који су гладни и жедни правде, смирени и чисти срцем траже бога и налазе сва добра ни једнога блага неће се лишити болести зависности се могу означити и као гријех маловјерја, немање храбрости да се предамо у руке божије или недостатак воље да опстајемо на путу његовом питање које христос упућује свом ученику петру који је до малочас ходио по води, а сад се дави у таласима, може се односити на свакога од нас: „мало- вјерни, зашто си посумњао?“ оно се односи на свакога који се унапријед предао, који је искусио благодат па је одбацио, или на онога који се неко вријеме борио па посустао сваки од нас има своје кризе, своје дрхтаје, своје расцјепе, своја кидања и своје битке сваки од нас пада и устаје није само нар- коман, човјек обузет демонским летаргичним сном, умртвљен својим сопственим сагрјешењима свако од нас, на размеђи својих избора, стоји на бриткој ивици добра и зла, живота и смрти, слободе и зависности људској вољи је потребно исцјељење чупање из старог коријена страха и паклене самозатворености – деструк- ције и аутодеструкције - и пресађивање у земљу нову љубав изгони страх напоље циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних про- машаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце палом човјеку потребно је да поново удахне дах (дух) слободе и да њиме, надахнут, закорачи у нови живот, живот у коме сваки дан вапи као тома: вјерујем господе, помози моме невјерју гдје вјером и надом и љубављу побјеђује своје кризе гдје жртвом челичи сво- ју вољу мора се ходати по води другог пута нема господ стоји на њој као на сухом и зове нас да пођемо у овом свијету немамо поузданог града имамо за свој темељ само кристални небесни град јагњета које долази да суди свијету и да успостави царство своје једино од чега зависимо јесте божије обећање чије испуњење чекамо и утврђујемо се у њему од литургије до литур- гије, од празника до празника, од васкрса до васкрса његовог и нашег православни мисионар l 29 аутор: н каплановић тема броја 30 l3/2009 што јељудима немогуће, богу јемогуће ј едно прохладно, али сунчано јутро омања група младих су очи се са нечим што би многи желели да доживе: неизрециву духовну радост и одушевљење оним што већина људи погрешно сврстава у давно свршен чин, чак у првобитно време живота и дело вања хришћана - чудо божије љубави и мило- сти! уверише се да се и данас чуда дешавају и то можда и већим интезитетом него нека да чини се да се савременом човеку нахватала па учина на духовним очима, па не примећује око себе све оно о чему сведоче бројна предања давних времена об узети страшћу и изазовима свакодневног живота зачињеног многобројним гресима, немамо времена да се посветимо људима и догађајима, који су тако близу нас, а тако далеко земља живих „земља живих“ - гласи опомињу ћи назив јединственог пројекта српске православне цркве који је померио границе савремене науке и меди цинско-психолошких достигнућа са благословом православни мисионар l 31 епископа бачког иринеја, а под старатељством брат- ства манастира ковиљ на челу са владиком порфи- ријем, основана су специ- јална места, тзв „куће“ за лечење зависника од опој- них дрога ове духовне болнице, условно речено, представљају „манастире“ у којима се из године у годину дешавају божија чуда: духовна и телесна исцељења младих људи - наочиглед безнадежних случајева од којих су скоро сви дигли руке скоро сви - осим бога и њихових родитеља који потражише божију помоћ и милост њиховим молитвама и неописивом духовном снагом ових младих подвижника, а пре свега уз неизрециву љубав и милост божију, десило се чудо: они који су до скоро дотицали духовно и телесно дно, који су више личили на демоне него на људе, сада живе по типику општежитељних манастира, скрушеног понашања, ведрог и здравог лица свако ко и мало има предрасуда према палој браћи који су подлегли стравичном искушењу узимања наркоти- ка, наћи ће се у великом чуду призор је супротан очекиваном, штавише задивљујући јер уместо оро- нулих лица, неартикулисаних крикова и пренера- жених погледа са којима се можемо срести по бол- ницама за лечење од болести зависности, овде вас окупирају блажена лица спасених душа, лица пуна смирења и покајања са одмереном дозом радости и божанске љубави лечење у кућама је бесплатно и за разлику од сличних покушаја, лечи се само јеванђељем, тј лепо- том близине божије не постоји бољег и оправдани- јег лека јер су ови млади људи, трујући тело, божију творевину, подигавши руку на бога, отровали и душу никоме до сада није пошло за руком да нешто што је нематеријално (душа) поврати у нормалу нечим материјалним, лековима одузимајући им дрогу, за узврат им је дато јеванђеље и тиме попуње- на празнина која настаје наглим одузимањем нечега на шта се тело навикло – зло се замењује добрим аутор: н каплановић тема броја што јељудима немогуће, богу јемогуће фото: н каплановић земља живих - вилово 32 l3/2009 они одједном постају „робови“ љубави божије, служе се и хране њоме она их инспирише у свим животним подухватима, пре свега у борби против зла којем су прет ходно били подлегли резултати су чудесни и не могу се ни свим речима овога грешнога света описати тај призор једноставно треба доживети у бачкој постоје три „куће“: у ченеју и вилову за мушкарце и једна у бачком петровом селу за жене о којима се брине свештеник бранко ћурчин из новог сада једна кућа, која је такође у овом систему, налази се у шумадијској епархији у селу брајковац код лазаревца о којој, по бла г о слову владике шумадијског јована, брине свештеник александар новаковић из лаза ревца општежитељство у кућама се живи по јединственим, спасо носним „правилима“ налик општежитељним манастирима у тим малим заједницама, кротошћу ових подвижника влада неописи ви мир, братска љубав и толеранција, спозна- ње греха и спремност да се до последњег атома снаге бори против истог целодневна лична, а пре свега заједничка молитва, врше ње бројних корисних обавеза прецизно и студи озно дефини с аних за сваког пона особ, стражење над својом и душом присутне сабраће, читање јеванђеља за време оброка - само су део овог јединственог, спасоносног и животворног програма који је до сада оства рио невероватне резултате зачуђујући повратак ових младих људи у нормалан и бого угодан живот је непорециви доказ да је христос васкрсао и да је ту, међу и у нама уместо бескрајне таме, бола и патње, посрну ла браћа су изабрала вечни живот у живом богу нашем не би било згорег да бројне личности из јавног, политичког живота, тј „државног апарата“, ослух ну потребе ових смелих подвижника и подстакну ширење програ ма на целу државу јер, „добро је чинити добро свима, а нарочито онима који не могу да врате“ ! вилово брајковац православни мисионар l 33 интервју водила: татјана радић тема броја у овом броју нашег часописа водићемо разговор са мисионарима у борби против болести зави- сности свако у својој области, са својим средстви- ма, начинима улази у прави рат против ове велике људске страсти, поробљивача људи jерођакон јели- сеј, монах манастира ковиљ и помоћник у раду заједнице „земља живих“ и кри- стина цвејанов, администра- тор и идејни творац сајта никад хероин, сведоче о напорима у борби против наркоманије z многи су мишљења да је живот у центри- ма превише дисциплинован да ли је то неопходно и, наравно, да ли је то истина? о јелисеј: живот у заједници је јако дисципли- нован и то је потребно, не само за зависнике него и за људе уопште замислите само какав би живот био да нема, на пример, закона многи би радили јавно шта год им подне на памет ако човек морал и моралне законе не гледа кроз призму своје вере у бога, онда, где су границе у људској неморалности и осталом? zна који начин манастир ковиљ доприноси раду центра, с обзиром да они нису успо- стављени у самом мана- стирском комплексу? о јелисеј: манастир је место дешавања припрем- них разговора за улазак у заједницу који су се оба- вљали у почетку сваке суботе, затим сваке друге, а од недавно само једанпут месеч- но, прве суботе у месецу ту се, затим, оба- вљају и mисионари уборбипротив наркоманије православни мисионар l 35 зили периоде кризе и такозваног „скидања“, када им је због изолације, која је императив, доста значила чак и оваква виртуелна подршка других људи време- ном, како успостављају трајнију апситенцију, они ређе посећују сајт, што је разумљиво, или се пак, јављају на њега као сарадници покушавајући сада да они својим саветом и подршком помогну људима са сличним проблемима наравно, има и оних који доживљавају рецидив и враћају се поново хероину другу значајну категорију посетилаца чине срод- ници или особе блиске зависницима које се јављају за савет како да утврде да ли је особа на хероину, како да поступе у том случају, где да их воде на лечење или само трагају за неким ко их разуме и с ким могу да поделе свој проблем без страха од осуде не треба заборавити да су не само зависници већ и њихове породице код нас у друштву врло стигматизирани интернет пружа могућност да особа сакрије свој прави идентитет, а ипак оствари контакт са другим људима и повери им се без задршке чини ми се да овим људима и сама чињеница да нису сами на свету са болешћу свог детета, брата, сестре пуно значи и велика је помоћ у прихватању и савладавању проблема zшта мислите да је болест зависности: психичког или духовног карактера? о јелисеј: све долази из сфере духовног, а манифестује се психички и телесно човек је биће више светова нисмо само овде има нас и т а м о ч о в е к је есха- т о л о -шко биће в е ч н о с т постоји и треба се боја- ти вечности овде на земљи је све привремено вечност је дру- га димензија вечност не познаје време и простор да ли се ти радујеш вечности? бићемо вечно са христом и једни са другима да ли то можемо да поднесемо? рад у земљи живих 36 l3/2009 zкристина, какви су проблеми сајта у сарадњи са наркоманским зависницима? кристина: из искуства са сајта, али и из реалног живота могу да кажем да је мени лично највећи про- блем у контакту са зависницима немогућност оства- ривања односа базираног на поверењу зависност од хероина је нераскидива са лагањем другим људима, али и самозаваравањима и самообманама зависника свако ко на неки начин има контакта са зависницима мора то да има на уму и да са одређеном дистанцом и неповорењем прихвата речи и дела особе која је зави- сник или бивши зависник то није лако, мислим да сваки човек има потребу да верује другим људима, поготово блиским, и да је тешко одупрети се томе ово је уједно и чест проблем код родитеља зависника, који не само да утиче на то да родитељи по правилу последњи схвате да им је дете зависник, већ често оте- жава лечење zможеш ли да оцениш позитивне и негативне стране форумске борбе против наркоманске зависности? кристина: позитивно је то што је интернет досту- пан 24 сата дневно, тако да људи који траже информа- цију, савет или подршку могу у било које време да је пронађу на интернету и при том у потпуној дискре- цији негативно је то што немају сви рачунар и интер- нет сваки вид борбе против болести зависности је драгоцен, тако и овај виртуелни са свим својим пози- тивним и негативним странама zкакво је твоје мишљење о духовном аспекту лечења? кристина: духовни аспект лечења је у томе да створи темељ нове личности уместо оне по дефини- цији „наркоманске“, и стога је од суштинског значаја не треба сметнути с ума да је зависник типичан про- извод модерног, потрошачког времена у коме живи- мо, које је и само наркоманско у свом карактеру духовни аспект лечења не само да треба да створи унутрашњу потпору за преображај личности већ и механизам одбране од свих штетних утицаја друштва са поремећеним системом вредности у којем живимо ово је изузетно сложен и дуготрајан процес мислим да, нажалост, велики број зависника нема довољно капацитета и подршке да га и оствари у овој чиње- ници се налази и узрок бројних рецидива код лечених зависника православни мисионар l 37 немања андријашевић тема броја наркоманија – проблем располућене личности проблем зависности је проблем који је везан за људску природу сви смо зависни од хране и пића тенденција о здравом животу, где се ова или она храна проглашава за смртно опасну је глупост (сећам се чувених прича, када сам био мали, о три беле смрти), јер се поставља питање да ли они који то не конзумирају не умиру ово је још једна од иде- ологија, и бескрајно испразних прича које нам одвлаче пажњу од онога: „а само је једно потреб- но” таквих увезених учења, и испразних оријен- тира, имали смо на претек а већину тих „врхунских и напредних теорија“ даровао нам је запад није ли то данас прича о толеранцији? о заштити животи- ња? а тек о људским правима? па онда о положају мањина зависност од наркотика међутим, тема часописа налаже осврт на много озбиљнију и тежу зависност, а то је зависност од наркотика човек нашега времена и простора почео је да излази из себе и да се расипа, да напушта љуштуру свога бића, не водећи рачуна о својој лич- ности, и не негујући је и не хранећи је оним пићем и 38 l3/2009 оном храном од које „нико неће ожеднети и оглад- нети довека“ тако оштећен и рањив, човек почиње да трага за некаквим краткорочним решењима која ће га одвести у неку другу реалност, можда и нека- кав умишљени други и другачији живот али, буду- ћи да је такво решење пуко индивидуалистичко краткотрајно „уживање“, и да оно представља одсе- цање везе са другим личностима око себе, не треба се чудити да поред толике стравичне физичке зави- сности, постоји и та кобна психолошка зависност, која је често узрок враћања на коришћење психоактивних суп- станци зависност је индивидуал- ни, себични осећај, и као такав не може се поделити са другим тј бли- жњим дешава се, дакле, да зави- сник успе да превазиђе кризу, али старо окружење, и стари начин живота, доводи га до тога да, нема- јући нове смислености и благодат- них стремљења, почне опет са коришћењем наркотика заједница личности зато обнова и излечење зависни- ка подразумева видање рана рас- цепкане и напаћене личности, а то се најбоље одвија у заједници лич- ности такве заједнице црква поне- кад формира у близини или у окви- ру неког од манастира, о чему пише- мо и у овом броју, у вези са манастиром ковиљ поред тога, у оквиру пројекта пружања помоћи људима који су оболели од hiv вируса који је покре- нуо наш највећи добротворни фонд спц „човекољу- бље“, а уз благослов његове светости патријарха српског павла, са бројним колегама и колегиницама са богословског факултета обилазили смо људе који су заражени hiv вирусом или болују од сиде овај пројекат почео је 2003 године, и са кратком паузом траје и данас посећујемо све људе, без обзира на вер- ску или националну припадност, као и њихово сексу- ално опредељење сличне акције је спц чинила вековима уназад, дакле много пре испразних и измишљених бројних прича о једнакости, трабаната из нво сектора (што неки верници данас у шали називају нло сектор) међу њима сретали смо и бројне зависнике, и њима пружали психосоцијалну помоћ и палијативну негу обилазили смо их на инфективној клиници где се лече, као и по њиховим пребивалиштима (станови- ма и др) није било лако, али смо се трудили да свакоме од њих пренесемо барем мало радости живота, и пружимо им наду у другачију смисленост свакодненог живота зато се мора истаћи, јасно и гласно, да спц чини много напора да помогне људима који су зависни од психоактивних супстан- ци свакодневно много и свеште- нослужитеља и монаха, и студената богословског факултета, али и читав верни народ улажу напор да се помогне овим људима, истовре- мено не трчећи пред тв екране да прикажу себе као хумане и хумани- тарне суочити се с дрогом болест зависности од било које врсте дроге не треба гледати као на срамоту, већ је именовати, и суочи- ти се са њом (мада лично не верујем у поделу на лаке и тешке, јер највећи број корисника и штићеника које сам обилазио почео је са лаком дро- гом, да би највећи ужаси и трагедије настали једноставним и брзим пре- ласком на тешке дроге) у филму који сам давно гледао, један човек који се излечио и превазишао такав начин живота у коме је свакодневно користио психоактивне суп- станце, за себе је рекао да је првенствена истина о њему да је наркоман, па тек онда све остало управо овакав став о себи, допринео му је да призна да је слаб, и да је је његов дух сиромашан, и успео је да сва- кодневним напором и трудом ово своје стање прева- зиђе, тј да се преобрази спц ће и даље наставити да пружа помоћ и своју руку свима који то желе, као и да свима омогући уче- ствовање у светим тајнама, без обзира на све њихове различитости и опредељења уверен сам и да ће мно- ге колеге, као и свештенослужитељи узети још већег учешћа у овоме труду, дубоко свесни да је ово једна од највећих пошасти која на сваком кораку предста- вља опасност за многе људе наше драге србије обнова и излечење зависника подразумева видање рана расцепкане и напаћене личности, а то се најбоље одвија у заједници личности такве заједнице црква понекад формира у близини или у оквиру неког од манастира православни мисионар l 39 аутор: и јокић тема броја болести зависности „зависан човек жели да живи без одговорности али тада губи сло- боду, постаје роб зла и греха и може толико ниско пасти да га се ђаво застиди’’ патријарх павле када се спомене термин наркоманија људи најче- шће мисле на неке од популарних дрога које злоупо- требом уништавају човеков живот оне јесу један од облика које изазивају зависност човека, али постоје и многе супстанце и материје, на пример, разне врсте пића, које злоутотребом итекако изазивају зави- сност, и самим тим уништавају човека посматрајући историју видимо да су људи одувек имали велику жељу за уживањем, за потпуним иско- ришћавањем свих овоземаљских чари, за пробањем различитог „забрањеног воћа“, па су тако још на далеком истоку људи одавно упознали особине опи- јума и хашиша „прво човек узима дрогу, затим дрога узима дрогу и на крају дро- га узима човека“ кинеска пословица један од великих проблема јесте како спречити да уопште дође до злоупотребе средстава које изазивају зависност популација којој је ова тема најчешће вео- ма интересантна су адолесценти у том животном периоду је највећа могућност да човек проба, односно почне да злоупотребљава наркотике када одете на било који семинар или предавање везано за ову тему, сваки лекар или предавач ће вам објаснити како да препознате да ли се ваше дете дрогира али се мало људи бави овим проблемом као превентивом, односно како свом детету уопште објаснити да то не сме ни да се проба пре неколико деценија важио је један стере- отип у друштву да наркомани потичу из лоших поро- дица, да имају лошу социјалну средину, да су одбачени од друштва, да су све то били разлози да неко постане наркоман деца у пубертетском периоду доста су лабилна и врло лако их је наговорити да то пробају друго, велики број средстава и супстанци нама су лако доступни: неки спадају у пића, а изазивају теже облике зависности колико деце живи у средини у којој родитељи пуше, у нашем народу алкохол је сам за себе култ, колико деце се заједно са родитељима коцка (разне игре на срећу, спортске кладионице подсећа- ња ради, све ово је забрањено за малолетнике, а појаве су које можемо сусрести у скоро сваком дому) клади- онице код адолесцената изазивају велику зависност, 40 l3/2009 имамо доста примера да деца време које треба да про- веду у школи проводе у кладионици, задужују се, на граници су да уђу у криминал, престају да воде рачуна о својим свакодневним обавезама колико нас је послало децу по цигарете до трафике? на тај начин деца куповину цигарета посматрају као нешто што је у животу нормално подсећања ради, у европској унији је то строго забрањено, и закон се примењује, за разлику од нас, где је то остало на пла- кату упозорења ево неких података колика је злоупо- треба цигарета код нас заступљена код младих: l 70 % пробало цигарету са 15 година l половина наставила да пуши l више од 49 % студената пуши више од 15 цигарета дневно l студенткиње су бројнији и страснији пушачи под психоактивним супстанцама односно дрогама подразумевамо токсичне материје које, када се унесу у организам, доводе до промена једне или више његових функција подела психоактивних супстанци lдуван lалкохол: пиво, вино, ракија и остала жестока пића lконопља: канабис, марихуана, хашиш, „трава“ и сл lхалуциногени: лсд, extasy, мескалин (кактус пејотл), псилоцибин lкокаин: лишће коке lхероин: опијум, морфин, кодеин, синтетички опија- ти (метадон) и сл lоргански растварачи: лепак, ацетон, толуен, бензин и сл треба знати: lсве дроге су тешке и опасне по здравље и живот оних који их узимају lнема лаких и безопасних дрога lнаркоманија је одложено самоубиство врсте зависности lпсихичкa зависност - oсећање тренутног задовољ- ства и психичке живости која настаје након повре- меног или сталног узимања дроге да би се постигао првобитни жељени ефекат или избегло осећање нелагодности lфизичка зависност - стање адаптације на дрогу коју прати повишена толеранција - потреба за узимањем све већих количина дроге да би се постигао првобит- ни жељени ефекат односно спречила појава апсти- ненцијалног синдрома lапстиненцијална криза - стање праћено јаким боло- вима, дрхтањем тела, нервозом, несаницом изазива је нагли прекид уношења дроге код зависника последице употребе дрога на организам lтелесне: оштећење ћелија мозга, смањење одбрамбе- них снага организма, сида, хепатитис б, смрт услед предозирања нечистом дрогом и сл lпсихичке: напетост, снижено расположење, губитак концентрације, слабије памћење и сл lсоцијалне: проблеми са родитељима, прекид шко- ловања, проблеми у браку, изолација и губитак при- јатеља, проблеми на раднм месту, губитак посла, криминал (крађе, проституција), материјална беда за развој болести зависности (наркоманије) потребна су 3 услова: lличност lлака доступност дроге lдруштвене околности погодне за развој болести наркоманију у нашој земљи карактерише: lвећа доступност дроге lмогућност легалног набављања лекова и психоак- тивних супстанци lдеметрополизација и децентрализација појаве нар- команије lпрви корак са дрогом у све млађем узрасту lсклоност ка политоксикоманији који су најчешћи разлози зашто деца злоупотрбљавају дрогу: lзбог групне припадности lпобуне против ауторитета lизбегавања проблема lприкривања осећања неадекватности и самопоштовања lузбуђење због ризика lжеља да се осећају одраслим православни мисионар l 41 превенција болести зависности спрoвoди се крoз: lпружaњe свe вишe инфoрмaциja o нaркoмaниjи и њeним пoслeдицaмa и прeвeнциjи lутицaj на фoрмирaње стaвoвa lрaзвиjaњe пoнaшaњa кojа штитe oд упoтрeбe дрoгa lфoрмирaњe интелектуално и психички зрeлe личнoсти кoja je у стaњу дa сaмa кoнтрoлишe и усмeрaвa свoje пoступкe у склaду сa свojим живoтним стaвoвимa lнeгoвaњe здрaвих стилoвa живoтa (исхрaнa, физичкa aктивнoст, избeгaвaњe пушeњa и кoнзумирaњe aлкoхoлa) закључак из свих ових чињеница се види који су узроци и због чега долази до злоупотребе дроге као и на који начин ми можемо помоћи да се неко од тог зла избави у горњем делу смо навели неке лакше облике зависности, док тежи облици имају тре- нутно и много гори утицај на човека у земљи као што је наша, где овај проблем и његово решавање нису глобално заступљени, владају велике пред- расуде и лоше методе решавања проблема нарко- маније овоме морамо приступати крајње профе- сионално, односно наркоманију посматрати као болест, и обавезно укључити здравствене и остале институције у њено решавање такође, оно што је веома битно је раздвојити наркоманију од крими- нала и других болести, најчешће инфективних које је прате неке земље, да би ово решиле, нар- команију су ставиле у легалне токове, што се нажалост показало као погрешно јер је довело до њеног ширења хероин и кокаин као две најпопуларније и најопа- сније супстанце тотално разбијају човека, они су врхунац лествице греха, јер уништавају све људске особине апсолутно је погрешно свој дух и тело доводити у оваква искушења, јер знамо да је човек несавршен, да је овај свет пропадљив, а нама би избор требало да буде живот у будућем царству божијем, живот са христом искушења су сваким даном све већа, коначно се показало да без љубави ближњих према нама нема спасења, у овом случају можемо рећи, и на овом и на оном свету 42 l3/2009 дрога, у ствари, представља сурогат човекове жуд- ње за богом барем у нашој земљи, православни центри за одвикавање од болести зависности имају далеко више успеха него ли искључиво медицинске установе сравнимо ли и искуства људи који су про- шли кроз мукотрпан период одвикавања, која говоре о некој врсти верског буђења које је уследило и надо- местило потребу за дрогом, можемо закључити да су ти људи, слично разбојнику са крста, напокон дошли до онога за ким су до тог момента целог живота тра- гали бесмисао као мотив свакако да су различити мотиви због којих људи посежу за дрогом или алкохолом, али ипак им је једна црта слична то је – бесмисао бесмисао је та иници- јална каписла која човека, више подсвесно него ли свесно, опредељује да потражи неко опако средство бега од реалности нормално да постоје и други начи- ни, средства (готово све крајности представљају сли- чан покушај бега), но ови, пошто су радикалнији, очигледнији (алкохолизам/наркоманија), постају тема друштвене забринутости шта ако је управо тај бег само последица других, оних којима су се опробали њихови родитељи те овај само представља одговор, изражен закључком да ипак нису успели да побегну и да се, самим тим, тај систем њиховог бега мора са гну- шањем одбацити па заменити новим, ефикаснијим шта ако наркоманија или алкохолизам нису про- блеми друштва већ само израз тог проблема - једно самозаваравање као одговор на друга? колико се заи- ста мисли о тим узроцима, а колико се само води дон- кихотовска борба са последицама, која је можда и довела, својом хипокризијом, до тако тужног бунта, опасног револта званог - наркоманија/алкохолизам? ако се задубимо над овим предпоставкама, можемо увидети да и нису тако нелогичне, напротив, чак да су савршено логичне, с обзиром на околности друштве- ног поретка који је преовлађујући наиме, алкохоли- зам као феномен, у нашем народу, заступљен је још од раније; мукотрпна историја ослободилачког изгарања као да је ишла под руку са историјом алкохолизма но, статистиком обухваћени подаци говоре о појави алкохолизма као пратиље масовних миграција ста- новништва које су уследиле као последица преласка са пољопривредне на индустријску производњу дакле, после другог светског рата многи људи су се нашли у непознатим срединама, окружени непријемчивим моделима становања, живљења, пословања и почели су да се бране од тога у жељи да колико толико сачува- ју сопствени идентитет, али и да се уклопе, са друге стране, пронађу неки вид прихватљивог модела живљења мимо цркве, литургијске заједнице и, уоп- ште, мимо било каквог програма ресоцијализације тих људи, они су почели да се окрећу сами себи као једином ослонцу у животу како их је свест о томе да то није довољно притискала, тако су они посезали за алкохолом као начином да се та унутрашња шупљина потисне, надомести такође, затвореност у обичаје и забране којима су се окружили бранећи се, допринела је да се њихова деца такође не отисну у живот на пра- вилан начин поготово зато што им, осим обичаја и забрана, није понуђено ништа више, као што се ни у школама није пружало образовање потребно за изградњу једне младе личности (и то у годинама када крв ври, а ум не мирује у потрази за смислом, за поен- том живота, за самим животом), већ истрошене фра- зе, псеудочињенице, које су бледеле како је режим слабио да би на крају биле као пародија („пази мирко метак хвала славко, спасио си ми живот“), оном трећем колену; колену, којем је поново рат закуцао на врата живота, одвајајући га од потраге за смислом а пружајући му пушку као замену, те још један ход бесмислености – рат, као реалност њиховог одраста- ња вијетнамски синдром многи то данас именују такозваним вијетнам- ским синдромом да та предпоставка баш и „не пије воду“, бар што се нашег народа тиче, доказ су многи и многи ратови кроз које је наш народ про- лазио додавајући стотинама нове стотине хиљада потрага ил и болест свештеник угрин в поповић тема броја жртава за „крст часни и слободу златну“ из којих је излазио и повређен и рањен, али увек са јасном свешћу о себи као о путнику ка христу, са хри- стом; зарад кога је и, не мало пута, ратовао тако да вијетнамски синдром не може бити узрок нар- команије као што није био ни узрок алкохолизма, као што и уопште спољни фактори тешко да могу да поремете некога ко је утврђен тако ни зима 1915 године није пореметила нашу војску да пређе једну планину и једну државу; као што ни глад, маларија, тифус такође је нису спречили да се врати својима 1918 године један од кључних раз- лога, али и разлика, што то све није онемогућило просечног српског домаћина да се врати кући, јесте тај што на оштрици бајонета, у рову, те пре- ломне 1918 године, чекајући на последњи звиждук који је означавао јуриш, односно повратак кући, није видео сопствени лик, већ лик оних којима се враћа, ради којих и живот полаже то је та круци- јална разлика у односу на америчког војника који је ко зна кога видео у одразу бајонета, 5000 кило- метара од куће, шћућурен негде у прашуми азије; који, иако је преживео и дошао својима, тај горки укус узалудности и искоришћености ипак није умео да спере са себе, те му је и остао као пратиља кроз цео живот разлика је велика, као што видимо, но, ипак се враћамо једној додирној тачки, која нема толико везе са синдромима колико са самим приступом животу та тачка је узалудност, бесмисао! ако гово- римо о узроцима, морамо се вратити породици да би се на прави начин могло говорити о породици онда се морамо подсетити православног опита живота у заједници, који се из породичног дома прелива у цркву, а из ње у школу тако се једна ста- сала личност може отиснути у живот без бојазни да ће, готово на самом почетку, доживети бродолом и ту тугу боловати до краја, олакшавајући је себи тако што ће је именовати овим или оним синдромима и изналазити ове или оне кривце боголикост као дар стасала личност, насупрот овоме, отвара се живо- ту прихватајући га као дар освестивши своју бого- ликост, она се дефинише односом изражавајући се у заједници литургија тако постаје природан и логи- чан израз сусрета са творцем, док свест о непролазу рађа радост, која се сведочи свим срцем својим и од свег ума свога и тим начином дели дакле, од поро- дице, са кућног прага, креће стасала личност, која ће својом свешћу о животу тај исти сопственом свакодневицом сведочити, делити; или богаљасти индивидуум, који ће свој бесмисао и унутрашњу празнину сведочити овим или оним бекствима (наркоманијом/алкохолизмом, ствар је времена као и социјалног миљеа), пребацујући кривицу на ове или оне и изналазећи ова или она именовања, син- дроме, сопствене јаловости – самоће као и увек од нас зависи православни мисионар l 43 потрага ил и болест свештеник угрин в поповић тема броја никола каплановић тема броја лични одговор на потребу ближњег 44 l3/2009 једино животом по јеванђељу можемо заслужити спасење јеванђељским животом (у љубави и благостању, уз пост и молитву, обасјани бројним врлинама) долазимо до блаженог, божанског стање душе - смирења православни мисионар l 45 никола каплановић тема броја колико људи у току дана прође поред нас, са коли- ко се људи рукујемо, поразговарамо, благо суда- римо у гужви, уз колико се њих припијемо у препу- ном аутобусу градског превоза; колико људи само перципирамо у току дана? колико секунди проведе- мо размишљајући о бар једном божијем створу којег сретнемо у току дана? ово се посебно односи на нас који живимо у великим градовима зато што имамо више „материјала“ за размишљање често се о „маргиналним“ групама говори са изве- сном дозом презира, осуде и гађења, позива се околина на њихово игнорисање и избегавање, страхује се од непознатог да ли нам је некада пало на памет да се ско- ро и не разликујемо од најмаргиналнијих појединаца нашег друштва? многи ће се увређено питати - како наркотици и неуротрансмитери довољно је да се бар мало позабавимо тајнама функционисања нашег организма узмимо за пример појаву једне од највећих пошасти данашњице: нарко- манију наркотици су по хемијском саставу веома слични, скоро идентични неуротрансмитери- ма (хемијским супстанцама које служе за пренос нервних импулса – информација у мозгу) када у организам унесемо нешто што је идентично ономе што он производи и поседује долази до бурне реакције која доводи до самоуништења с обзиром да се ради о супстанцама које се налазе у мозгу као глав- ном управљачком центру, штетне последице разара- јуће реакције трпи цео организам поред овог, треба поменути још већи феномен људског организма: хормоне, неуротрансмитере које производи сам организам и који имају кључну улогу у психичком стању, као и бројним физиолошким процесима у организму чувени ендорфини, dhea, сератонин, окситоцин, fea, естроген, тестостерон, прогестерон, допамин, пролактин итд све су ово „руководиоци“ људског понашања, емоција посеб- но ваља истаћи ендорфине и сератонин јер они нај- верније играју улогу наркотика у нашем организму с обзиром да их производи сам организам, долазимо до закључка да под утицајем личне воље, удаљавају- ћи се од уздржања као једне од највећих хришћан- ских врлина, дрогирамо сами себе на овај начин се најбоље може објаснити „необјашњива“ непрестана тежња за враћањем страстима што се више препу- штамо страсним ситуацијама то се у нашем мозгу чешће луче поменуте материје („мозак се шприца извесном благом дозом наркотика сопствене произ- водње“) тако да временом постајемо зависници од њих јер мозак почиње да вапи за „фикс-дозом“ душа огрезла у греху сладострашћа било које врсте, изјед- начава се са душом посрнулог наркомана! не морате пливати у страстима да би се поменути хормони страсти лучили у вашем мозгу нема човека лични одговор на потребу ближњег 46 l3/2009 који не ужива, рецимо, у добром залогају при сва- ком кушању сласног парчета омиљеног колача, на пример, (и оног чувеног „ммм“ уз снени, бесциљни поглед), у мозгу се лучи извесна доза „страсних суп- станци“ која нас мами да се вратимо слатком ужитку уколико нисмо довољно наоружани врлином уздр- жања, доћи ћемо у искушење да поменути чин поно- вимо по ко зна колико пута и којом учесталошћу почећемо да се неконтролисано хранимо, постати несносно гојазни, разболети се због повишених вредности холестерола у крви и авај, претворисмо се очас у прехрамбеног наркомана (који чезне за „фикс-дозом“ хормона сласти); а све је почело од тако безазлено малог, слатког залогаја погубна гордост могло би се предочити небројено много сличних примера али ови су довољни да дођемо до важног закључка да се суштински не разликујемо од било ког брата по адаму па, стога и не би требало са ниподаштавањем да гледамо на „грешнике веће од нас“, јер је такав став одраз погубне гордости и бесмисла, тоталног одсуства највећег хришћанског блага по коме се оно и истиче у односу на остале религије – жртвене љубави треба већ једном да схватимо да не постоје лоши (зли) људи већ само они који правилно (јеванђељ- ски) и они који погрешно каналишу своју добру при- роду бог нас је створио „по својој слици и прилици“ (боголике) зар је бог лош (зао)? гледајући људе око себе, те „богиће“ који пролазе поред нас, који нас закаче раменом у гужви, дувају у потиљак са задахом белог лука у несносној гужви градског превоза, забринуте, нервозне, веселе, тихе, бучне, избезумљене, треба да се сетимо самога бога као извора љубави и мило- срђа христос се обукао људским телом да нам својим примером покаже како треба да живимо треба само да се сетимо како се он односио према „маргиналним слојевима“ друштва и да његов живот упоредимо са својим, непрестано се трудећи да што приближније изнивелишемо тасове животворног, јеванђељског кантара живот по јеванђељу једино животом по јеванђељу можемо заслужити спасење јеванђељским животом (у љубави и благо- стању, уз пост и молитву, обасјани бројним врлина- ма) долазимо до блаженог, божанског стање душе - смирења уз помоћ смирења стичемо спасоносно осе- ћање покајања које нам помаже да очистимо душу чиста душа је идеалан дом дарова духа светога тј самога бога кога примамо кроз свету тајну евхари- стије „обожење, тј боголикост“ је врхунац хришћан- ског живота коме треба да тежимо не осуђујмо никог, већ са љубављу приђимо сва- ком живом створу на овоме свету, помозимо онима којима је помоћ неопходна, делимо добро и лоше са свима који нам приђу, који нас дотакну и заједно у благостању хрлимо ка богу као несаломиви сноп душа жељних спасења не морамо се бојати непо- знатог, људи који су посрнули и беспомоћно вапе пружимо им сламку у облику лепе речи, зрна љуба- ви, разумевања и стрпљења којег ћемо некако избу- нарити из нафталином прекривеног окрајка усахле нам душе будимо отворени јер се тако „демони претварају у анђеле“, непријатељи у пријатеље, сиво кишно небо у бескрајно плаветнило; тако се разби- ја велики непријатељ (отров) људске душе: предра- судe уништавањем предрасуда души дајемо про- стора за што више најбожанскијег и најспасоносни- јег стања: љубави! православни мисионар l 47 свештеник горан живковић тема броја офеномену наркоманијенаинтернету ретко ко данас у свету није чуо за проблем нарко- маније и за све димензије овог трагичног фено- мена са пуним правом можемо рећи да ова појава подсећа на чаше зла које следе за трубама анђела из 8 и 9 главе откривења јовановог међутим, ако на ствар гледамо као православни хришћани, преузимају- ћи на себе бреме одговорности пре- ма браћи и сестрама који су зараже- ни овим опаким пороком, онда ћемо гледати да им пружимо руку помоћи која им је несум- њиво потребна тачно је да су наркомани све- сно изабрали лажну духов- ност наркоти- ка, тачно је да онај ко се чува неће лако п о с т а т и жртва овог порока, али то свакако не значи да х р и ш ћ а н и н данашњице тре- ба да реагује једи- но и само одбацивањем тих несрећ- ника напротив, хуманитарни дру- штвени активизам који нам је господ оставио у аманет обавезује нас да учинимо оно што је у нашој моћи како бисмо евентуално спречи- ли потенцијалног наркомана да то и стварно поста- не иако се може рећи да су наше моћи мале, уз чврсто уздање у божију помоћ, пружање правог савета може доста помоћи неком од тих несрећника који се налазе у нашем окружењу у овом кратком тексту ћемо се оријенти- сати на оне српске интернет сајтове који се баве феноменом наркоманије ђаво у праху почећемо од неких књига које се могу про- читати или скинути са интернета, а кори- сне су како за зави- снике, тако и за омладину, из које долази највећи број корисника дроге веро- ватно најупечатљивија књига која је написана у последњих пар година на тему наркоманије је „ђаво у праху“ мирја- не булатовић књига описује најтеже случа- јеве зависника, уз интервјуе са њима и њиховом најужом род- бином, описује како су почели са кори- шћењем наркотика итд написана је вео- ма живим језиком, пријемчива за све узра- сте и категорије људи, чита се у једном даху, аутентична је и вео 48 l3/2009 ма убедљи- ва може бити од изу- зетне кори- сти омла- дини која је у овом лудом времену потенцијално највећа жртва овог страшног порока књи- га се може пронаћи и прочитати онлајн на сервису scribdcom, а може се и скинути са сервиса 4shared com, тачније са адресе vidovdan4shared com, на којој иначе има и много других добрих књига wwwnikad-heroincom када су сајтови који се баве овом про- блематиком у питању, почећемо од једног врло интересантног пројекта са упечатљи- вим називом wwwnikad-heroincom наи- ме, реч је о сајту који садржи солидну базу исповести бивших и садашњих наркома- на, корисне и упечатљиве видео садржаје, питања са одговорима, интервјуе, блогове, download сек- цију, часопис, корисне линкове, превентивне мето- де, информације о разним дрогама, архиву мада се може рећи да сајту недостаје одређене динами- ке, ипак је ово један врло користан извор инфор- мација, поготову када је у питању она најбитнија, егзистенцијална страна овог феномена наиме, на сајту су нарочито упечатљиве трагичне исповести дугогодишњих наркомана које и те како могу ути- цати на почетнике у овој рђавој работи од литера- туре која се препоручује могу се скинути, сем поменуте књиге ђаво у праху, и још неке занимљи- ве књиге као што су дроге-бич новог доба, деца апокалипсе и њихова хришћанска побуна, право- слављем против наркотика итд свака од ових књига је душекорисна на свој начин када су форуми у питању, незаобилазан је босански форум wwwforumnarkomanijaba који обилује трагичним и упечатљивим исповестима, динамичан је, на њему се може наћи пуно кори- сних информација о наркотицима, начинима пре- венције и препознавања наркомана, терапијама, смањењу штете yзроковане употребом дроге, терапијским заједницама подфоруми су јасно издељени, тако да се брзо може наћи оно што се тражи верујем да би сваки наркоман, али и онај ко то није, требало да посети овај занимљиви форум сем поменутих сајтова можемо навести још неке као што су центра за превенцију нарко- маније wwwnarkomanijaorgrs, затим још једног таквог центра empronaorgyu, као и много мањих који садрже објашњења неких основних појмова везаних за разне зависности, укључујући и нар- команску на крају бих споменуо и форум vidovdanorg на коме је до скора било могуће поставити питање мирјани булатовић, писцу књиге ђаво у праху, тако да се и ту могу наћи корисни коментари све у свему, може се рећи да српски интернет простор није пребогат садржајима везаним за ову опаку зависност, али да се претрагом могу наћи адекватни и озбиљнији садржаји свакако не тре- ба имати илузије да ће сви ови садржаји промени- ти и излечити неколико десетина хиљада наркома- на колико их има у србији, али им свакако могу бити од помоћи православни мисионар l 49 александар савић црква и технологија open cola формула укуса: • 100 g смоле за производњу хране (јестива смола) • 350 ml уља поморанџе • 300 ml воде • 275 ml уља липе • 125 ml касија уља • 100 ml лимуновог уља • 100 ml уља орашчића • 025 ml уља коријандера • 025 ml нероли уља • 025 ml лавандиног уља формула концентрата: • 236 kg белог шећера у зрну без примеса • 228 l воде • 300 ml боје карамеле • 175 ml (350 tsp) 75% фосфорне киселине или лимунске киселине • 100 ml (200 tsp) формуле укуса • 250 ml (050 tsp) кофеина (опционо) opencola је бренд коле јединствен по томе што су инструкције за прављење доступне и могуће их је мењати свако може да направи пиће по овој фор- мули у количинама које су му потребне (без плаћа- ња), и свако може да га измени и побољша рецепт, уз услов да измену такође објави као рецепт под gnu (general public licence) лиценцом иако је првобитна намера била да се уради као промотивни материјал којим би се објаснио бес- платни и софтвер отвореног кода (open source soft- ware), пиће је наставило сопствени животни пут и овај бренд настао 2001 године постао је својеврсни представник идеје коју је требало да промовише има већ пуна година како размишљам да напи- шем текст на ову тему, размишљајући о схи- зофреном начину живљења људи у цркви данас недељом, на литургији, када смо у друштву пријатеља из цркве смо једно; на послу, у „приватном животу“ друго мерила која проповедамо у цркви не примењујемо када изађемо из ње можда је мишљење радикализовано, али је тако и шта сада да учинимо поводом тога?! да се мењамо! добро, добро синак, шта је, овај, ко је тебе наљутио? – да се вратимо мало уназад већина људи који користе рачунаре у србији готово да на свом рачунару нема ни један програм који је легал- но купљен углавном су то програми који су скину- ти са интернета и којима је „проваљена шифра“, „крековани су“ или имају већ неки други бомба- стични назив који казује да је софтвер нелегалан и што сада то мени смета? да се не лажемо, и ја имам приличан број таквих програма на рач унару, а л и п о с т о ј и избор! за сваки про- хришћанска етика иopen source 50 l3/2009 грам који просечан човек користи постоји заме- на која је заиста бесплатна, отвореног кода или је већ под неком лиценцом која дозвољава да тај програм употребљавамо у приватне сврхе бес- платно зашто онда то и не чинимо? необаве- штеност, немање жеље да будемо обавештени, лењост, лицемерје да не остане на празној причи ево неколико замена које је могуће бес- платно скинути са интернета и које у потпуно- сти замењују решења која је потребно платити за почетак је довољно кренути, а временом ћемо ваљда увидети да је то исправан пут дакле: openoffice замењује цео microsoft ofice пакет, firefox – internet explorer, mozilla thun- derbird – outlook express ово су само неки од најкоришћенијих про- грама ако потражите на интернету наићи ћете на многа занимљива решења, и пуно замена, од којих нека по перформансама надилазе „ориги- нале“ кључнe речи за претрагу су free programs, open source, shareware, freeware има ли везе овај чланак са темом броја? не превише, осим што смо зависници од рачунара, интернета, игрица нажалост, такође смо зависници и на један суп- тилнији начин, с обзиром да смо готово убеђени да без mainstream софтверских решења ништа не можемо учинити, иако је пред нама обиље open source програма, који нам, уз то, решавају велику недоумицу у вези са хришћанском етиком и пиратским софтвером и то је разлог да капиту- лирамо већ на почетку уместо да уложимо мало труда да би били аутентичнији умереност је врлина постоји и начелни однос према информа- ционим технологијама код њега се треба сетити да нас светитељи уче да је умереност врлина умерено и сврсисходно коришћење свих нових технологија је корисно јер нам штеди време и омогућава нам да имамо више времена да се посветимо ближњима са друге стране, уколико их неразумно користимо, постајемо робови и овисници, а „скидање“ није ни мало лако – тако кажу стручњаци (зависност од интернета и игрица је одмах иза коцке) како је боље спречити него лечи- ти, препоручујем да уместо да седнете за рачу- нар и доконо сурфујете (неко је рекао stum- bleupon?), изађете, видите се са друштвом, прошетате, прочитате добру књигу, или одете на вечерњу службу у цркву у целој овој причи око зависности измичу нам две ствари: зашто неко постаје овисник и има ли позитивне зависности? млад човек тра- га, жедан је истине, жедан је искреног односа са другим уместо онога што тражи, нуди му се лажна истина и квази-решење, и то у веома подмуклом облику жедна је душа његова истине а њој је подваљен мрак и ништавило које изједа и човека и његову околину које је решење тог великог проблема, са којим су мно- ги оптерећени? одговор на друго питање је решење за проблем првог „ја сам зависан од литургије!“ – говори један мој пријатељ размишљајући о томе, сетио сам се чувене реченице апостола павла: не живим више ја, него христос у мени ово може бити једина позитивна зависност - када зависимо од оног другог, својом слобод- ном вољом, а то се нама хришћанима нуди на литургији шта онда понудити као решење онима који су у проблему? дођите и видите, окусите да је благ господ православни мисионар l 51 варја перковић тема броја започињемо малену расправу у вези са уметнич- ким стварањем и његовим честим пратиоцима - опијатима, ма које врсте ваља овде повући линију опреза, јер говор о проширеној свeсти и њеним креативним потенцијалима из перспективе умет- ничког света, донекле има оправдање заиста, ако свету остављам лепоту, није ли онда небитно шта ће бити са мном, мојим телом, разумом? није ли то вид жртве? привлачни мит о рајском пићу које весели бого- ве на врху исте рајске планине, освитом новог века, релативизовањем морала и бриге о другоме, прео- бражава се у уточишта – пушионице опијума, а данас кобни шприц са супстанцом за подстицање – чега? тренутак појаве помоћног средства за радост, подсећа на инвалидитет, недостатак адамова препуњена чаша уживања, лишила га је едемског врта, па се излило и оно што ју је пунило с почетка та рупа, празан простор од века се пуни разним пијанствима не би ли се примакла пуноћи, ситости она је кривац потенцијално креативне личности, хиперсензибилне природе и урођене наивне љубави за овај свет, траже адекватан мате- ријалан, видан израз глади рупе, а она је често толико дубока да се без „несвесне свести“ не да сагледати стање олакшаности од чула слути љубав лишену бола, пуна плућа и пун живот уметник савршеним спојем форме и суштине, духа и мате- рије, изводи слутњу на видело светског дана лепа мисија где је он сам, где је човек? творење - дар божији, пиће које опија и сећа на сопствено назна- чење ипак, није дело претежније од живе и дина- мичне личности проблем рецепције таквог дела јесте што ми не добијамо плод лика, већ једног његовог дела, док су остали често осакаћени, нео- стварени то тражење другог комадића себе се наслућује у атмосфери лутања, сталне близине духовном амбису христос се обраћа мени целоме, гради ме као мозаик, очекујући пуну слику тада сам икона, при- лика савршенства оптимистичко и антрополошки афирмативно сагледавање стварања не уклапа се у дијагнозу разорене личности, тешке неурозе, итд примери ш бодлера и других, музичара новије оријентације идентитет стваралаца су уклопили данашња гласна шапутања: невероватно истинити текстови – хаотичан ум! револуција форме – разје- дена чула! дубина духа – плићак свакодневице! парадоксалне истине о једној те једној ствари тач- но, човека чине противуречности тачно, ми нисмо судије нечијег постојања смем ли, ипак, пожелети некоме такву срећу, које би се и сам наш уметник одрекао да је некако, нека- да видео излаз из самога себе? немамо морала да човечанству желимо такву (не)срећу ствараоци – страдалници јесу жртве, али не могу бити хероји они могу криком упозоравати, али не могу светлети в р е д н о с т испеване песме је непроцењива, али теби и мени постаје важна и незаобилазна када из ње про- сијава напор н е о д ољ и в о живе, боголи- ке лично- сти проширена свест - песма без свести 52 l3/2009 свештеничко служење у затворским установама свештеник драган јаковљевић, духовник кпз ваљево слободан иза решетака „сећајте се сужања као да сте са њима оковани, и оних који се злопате, јер сте и сами у телу“ (јевр 13,3 ) следујући примеру спаситеља који је показао неизмерну љубав према сараспетим разбојници- ма на крсту, св апостол павле позива хришћане да се сећају оних који су у тамницама, без разлике, био он члан цркве или не многа су сведочанства о утам- ниченима у прва три века хришћанства свети апо- столи и њихови ученици затварани су од самог почетка ради имена христовог али никад нису оста- јали сами и заборављени, већ се црква увек молила за њих и старала се о њиховим потребама у там- ници апостоли користе време и проповедају јеванђеље утамниченима па и стражарима (при- мер апостола павла док је био утамничен у риму (филип 1, 12 - 15 )) у ствари може- мо рећи да пастирска служба и стара- ње о утамниченима датира још од апостолског времена и не пред- ставља ништа ново, као што то данас многи мисле, већ само старање о ближњима и њиховим потребама као и духовно васпитање и састрадавање са њима циљ сам циљ свештени- ка у затворској уста- нови представља изграђивање живота у христу, јер већина осуђених лица није упозната са основним истинама вере саоп- штава им се да је свака душа призвана на сједи- њење са христом у цркви као телу његовом нарав- но, на том путу сједињења стоје греси и страсти који удаљавају од бога такође, црква позива и призива на покајање, промену, али не промену живота само унутар затвора, већ покушава да пробуди истинску жељу за променом после издржане казне активно учествовање на богослужењима поштујући слободу воље сваког лица које се нала- зи у установи, остављено им је да одаберу, да ли желе добровољно да учествују на богослужењима и преда- вањима активно учествовање на богослужењима и разговор о темама које интересују осуђена лица умногоме помаже у стицању обостраног пове- рења и изграђивању односа свештеника као духовника и старатеља над осуђени- ма и њиховим потребама васпитачи значајну помоћ све- штенику у његовом пастирском раду у казне- но поправним установа- ма пружају и васпитачи који су свакодневно са осуђеним лицима oни најбоље познају и увиђају потребе и тежње затворени- ка као и њихове склоности које се могу усмерити на активно учествовање и помоћ свештенику у његовом раду унутар установе, што само доприноси побољшању рехабилитације осуђених лица свакако треба истаћи да црква у свом историјском ходу никада није заборављала и одбацивала оне који су у затворима већ је чинила све да не буду одбачени и позивала православни мисионар l 53 свештеничко служење у затворским установама на покајање одбацујући грех а никад онога који је погрешио такође, важан задатак цркве јесте и обликовање свести заједнице ван оваквих установа, јер од њиховог прихватања или одбацивања зависи да ли ће већ осуђивано лице успети да се промени и настави да живи у друштву после вишегодишње изолације свети василије велики речи светог василија великог: „почетак прихвата- ња добра је клоњење од зла“, треба разумети као позив свима за стално узрастање у врлинском живо- ту, свакодневној борби са страстима које рађају грех, а грех одводи у смрт неки од нас су скренули са тог пута, наш задатак је да им помогнемо да се врате покајани и спремни за нови живот у коме ће тежити само ка добру! не смемо заборавити да ће њихов успех умногоме зависити од наше спремности да их прихватимо и помогнемо да започну нови живот, и заузму своје место у цркви као телу христовом, у којој су сви, без разлике, призавани и позвани да буду једно тело коме је глава христос! свештеник драган јаковљевић, духовник кпз ваљево слободан иза решетака фото: никола ђурић приредила т радић слободан иза решетака 54 l3/2009 републичкифестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва сарадња православног мисионара са казнено-по- правним домом у ваљеву се наставља у мају месецу одржано је четврто по реду републичко так- мичење осуђеничког литерарног стваралаштва у такмичарском делу учешће је узело 15 затворских установа од укупно 28, колико их има на територији републике србије седамдесет и два аутора пријави- ло је 164 рада а наш часопис учествовао је у жири- рању поред професора књижевности, песника, сати- ричара и књижевног критичара пет
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
Одреднице:
9
Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
...великог дела свештен- ства које не указује довољно упорно наДУБЉИ 📌 значај
крсних слава и хришћанских обичаја, као и њихову
везу са литургијским животом, због чега се проблем
номинализма
...великог дела свештен- ства које не указује довољно упорно на
МЕТА инфо: Р:23602 К:179108 Д:99
| Свеска 308 |
Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
... у литургијском животу пред свештенством наше помесне цркве стоји велики проблем уцрко- вљења људи који подвижничко-литургијски живот не сматрају за меру православности, већ за то узима- ју обичајну сферу хришћанског карактера нажалост, томе у прилог иде и пасивност великог дела свештен- ства које не указује довољно упорно на дубљи значај крсних слава и хришћанских обичаја, као и њихову везу са литургијским животом, због чега се проблем номинализма наслеђује из генерације у генерацију такво status quo стање је неодрживо и на дуже ста- зе је разорно осим тога, наведена ситуација рађа и велики број парадокса један од највећих јесте уче- шће агностика, па чак и атеиста, у разним обичајима хришћанског карактера – неретко наилазимо на слу- чајеве људи који не верују у хришћанског бога, а сла- ве славу или се придржавају локалног обичаја преда- тог од старине неко ће приговорити да је и то пут да некога придобијемо за христа, позивајући се на метод апостола павла (1кор 9, 22), те да хришћански обичаји представљају одличан мост за улазак у цркву то није спорно осим у једном случају – када се на нивоу хришћанских обичаја генерацијски остаје основни проблем у целој причи јесте сотириолошког карактера – обичајност ван њене улоге у спасењу кон- годишња претплата за иностранство: обична пошиљка: 20 eur авионска: 25 eur за европу, 35 eur ван европe рукописи и фотографије се не враћају текстови и прилози објављени у часопису представљају ставове аутора штампа: штампарија српске патријаршије цип - каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд телефони: редакција: +381 11 3025 116 маркетинг: +381 63 394 269 претплата: +381 11 3025 113 факс: +381 11 3285 519 e-mail: misionar@spcrs важно, важ није и најважније у хришћан ским обичајима реч уредника православни мисионар l 3 кретне личности може имати позитиван предзнак из социолошког, етнолошког, психолошког и других аспе- ката, али је за живот цркве чиста девијација и прома- шај обичајност у наведеном смислу води ка хришћан- ству без христа, секуларизованом моделу свести у коме христос није мера, смисао и циљ свега а онда све друго постаје мера и циљ: богата трпеза, раскошна одећа, традиционалне песме, дружење и весеље постоји и други пол проблема који је донекле супро- тан наведеном, али је такође екстремног карактера увидевши да су многи хришћански обичаји у практич- ном погледу изгубили смисао јер су изгубили везу са црквеним животом (а некада су постали чак и антицр- квеног карактера – мрсне славе у време поста су очигледан пример), многи се питају зашто те обичаје уопште држати, зашто их једноставно не игнорисати или можда чак укинути? то је класичан пример ради- калног редукционизма страног православном виђењу реалности, одвојеног од реалног живота и замагљеног кабинетским теолошким формулацијама такав став би само направио велики јаз и поделе међу верним наро- дом излаз, дакле, није у негацији општеприсутних хришћанских обичаја зато што се славе на погрешан начин, већ подвиг њиховог укалупљивања у ритам црквеног живота и то по цену подозрења од стране већине прави приступ хришћанским обичајима који су се парадоксално изобичајили од литургијског кон- текста је у дуготрајној и тешкој борби за њега на нашем свештенству и катихетама лежи огроман задатак у том погледу на крају, треба се сетити богомудрих речи светог владике николаја који је често умео да напомене да у разним ситуацијама имамо у виду шта је важно, шта важније, а шта најважније у контексту наше пробле- матике, потребно је стално указивати на оно што је важно: одржање традиције и културних особености; оно што је важније: нагласак на њиховим хришћанским темељима и веза са аутентичним смислом; и оно што је најважније: инсистирање на живом и делатном укључе- њу обичаја у живот цркве, а не вештачко одржање тра- диционализма који празном обичајношћу покушава да надомести пуноћу живота у христу тако ћемо хри- шћанске обичаје ставити у службу спасења надамо се да су текстови у тематском делу овог броја адекватан допринос тој служби с љубављу у христу спаситељу, ђакон оливер суботић превод са грчког: милана вучићевић старечник старац јосиф ватопедски о бр аку и породици 4 l4/2009 у свитање 1 јула 2009 издахнуо је монах јосиф из ватопеда упокојење једног монаха не предста- вља, наравно, важну вест није био глумац, певач или фудбалер смрт за истинског м
... у литургијском животу пред свештенством наше помесне цркве стоји велики проблем уцрко- вљења људи који подвижничко-литургијски живот не сматрају за меру православности, већ за то узима- ју обичајну сферу хришћанског карактера нажалост, томе у прилог иде и пасивност великог дела свештен- ства које не указује довољно упорно на дубљи значај крсних слава и хришћанских обичаја, као и њихову везу са литургијским животом, због чега се проблем номинализма наслеђује из генерације у генерацију такво status quo стање је неодрживо и на дуже ста- зе је разорно осим тога, наведена ситуација рађа и велики број парадокса један од највећих јесте уче- шће агностика, па чак и атеиста, у разним обичајима хришћанског карактера – неретко наилазимо на слу- чајеве људи који не верују у хришћанског бога, а сла- ве славу или се придржавају локалног обичаја преда- тог од старине неко ће приговорити да је и то пут да некога придобијемо за христа, позивајући се на метод апостола павла (1кор 9, 22), те да хришћански обичаји представљају одличан мост за улазак у цркву то није спорно осим у једном случају – када се на нивоу хришћанских обичаја генерацијски остаје основни проблем у целој причи јесте сотириолошког карактера – обичајност ван њене улоге у спасењу кон- годишња претплата за иностранство: обична пошиљка: 20 eur авионска: 25 eur за европу, 35 eur ван европe рукописи и фотографије се не враћају текстови и прилози објављени у часопису представљају ставове аутора штампа: штампарија српске патријаршије цип - каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд телефони: редакција: +381 11 3025 116 маркетинг: +381 63 394 269 претплата: +381 11 3025 113 факс: +381 11 3285 519 e-mail: misionar@spcrs важно, важ није и најважније у хришћан ским обичајима реч уредника православни мисионар l 3 кретне личности може имати позитиван предзнак из социолошког, етнолошког, психолошког и других аспе- ката, али је за живот цркве чиста девијација и прома- шај обичајност у наведеном смислу води ка хришћан- ству без христа, секуларизованом моделу свести у коме христос није мера, смисао и циљ свега а онда све друго постаје мера и циљ: богата трпеза, раскошна одећа, традиционалне песме, дружење и весеље постоји и други пол проблема који је донекле супро- тан наведеном, али је такође екстремног карактера увидевши да су многи хришћански обичаји у практич- ном погледу изгубили смисао јер су изгубили везу са црквеним животом (а некада су постали чак и антицр- квеног карактера – мрсне славе у време поста су очигледан пример), многи се питају зашто те обичаје уопште држати, зашто их једноставно не игнорисати или можда чак укинути? то је класичан пример ради- калног редукционизма страног православном виђењу реалности, одвојеног од реалног живота и замагљеног кабинетским теолошким формулацијама такав став би само направио велики јаз и поделе међу верним наро- дом излаз, дакле, није у негацији општеприсутних хришћанских обичаја зато што се славе на погрешан начин, већ подвиг њиховог укалупљивања у ритам црквеног живота и то по цену подозрења од стране већине прави приступ хришћанским обичајима који су се парадоксално изобичајили од литургијског кон- текста је у дуготрајној и тешкој борби за њега на нашем свештенству и катихетама лежи огроман задатак у том погледу на крају, треба се сетити богомудрих речи светог владике николаја који је често умео да напомене да у разним ситуацијама имамо у виду шта је важно, шта важније, а шта најважније у контексту наше пробле- матике, потребно је стално указивати на оно што је важно: одржање традиције и културних особености; оно што је важније: нагласак на њиховим хришћанским темељима и веза са аутентичним смислом; и оно што је најважније: инсистирање на живом и делатном укључе- њу обичаја у живот цркве, а не вештачко одржање тра- диционализма који празном обичајношћу покушава да надомести пуноћу живота у христу тако ћемо хри- шћанске обичаје ставити у службу спасења надамо се да су текстови у тематском делу овог броја адекватан допринос тој служби с љубављу у христу спаситељу, ђакон оливер суботић превод са грчког: милана вучићевић старечник старац јосиф ватопедски о бр аку и породици 4 l4/2009 у свитање 1 јула 2009 издахнуо је монах јосиф из ватопеда упокојење једног монаха не предста- вља, наравно, важну вест није био глумац, певач или фудбалер смрт за истинског м
Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
... Фотографија на насловној страни корице: Резање славског колачa у храму Св цара Константина и царице Јелене Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: „Во славу и чест” Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Јул / Август 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Сасборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци Фото: Данијела Олуић Реч уредника Важно, важније и најважније у хришћанским обичајима 2-3 Старечник Старац Јосиф Ватопедски о браку и породици 4-5 Реч пастира Дијалектика трунчице 6-7 Мисли Најлепши међу синовима људским 8-10 Православна мисија у свету Православна мисија у Јужној Афруици 11-15 Хришћанство и хеленизам Тријумф хришћанства у IV веку 16-17 Живот у Христу Брак и монаштво – две стазе једног пута 18-20 Интервју - Православље у Америци Удружење православних хришћана у Америци 21-25 Тема броја О крсној слави 26-27 Познајемо ли житија својих светитеља заштитника? 28-29 Kулт „записа“ у српском народу 30-31 Имендан 32-33 Крсне славе и обичаји 34-35 Спомен или фарса 36-37 Бели четвртак или религиозност православних у Србији 38-39 Завет 40-41 Хришћанство и савремене технологије Фејс, тјуб, твитери, спејсови 42-43 Хришћанска поетика Све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи 44-45 Слободан иза решетака Зубато Сунце 46 Писма из Земље живих Живети у Христу 47 Представљамо Вам Заједница при Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Вишњици 48-50 Црква и држава Размишљања о војном свештенству 51-53 Црква и плуралистичко друштво Семинар Религија и медији 54-56 Пастирска психологија Љубав и сексуалност 57-59 Мисија Цркве Улога младих у мисији Цркве 60-61 Православље на интернету Крсне славе на интернету 62-63 Из потпуно другачијег угла Старо & добро? 64 misionar Важно, важ није и најважније у хришћан ским обичајима Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Маркетинг Југослав Кипријановић, 064/800-1832, marketingspc@gmailcom Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара По
... Фотографија на насловној страни корице: Резање славског колачa у храму Св цара Константина и царице Јелене Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: „Во славу и чест” Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Јул / Август 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Сасборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци Фото: Данијела Олуић Реч уредника Важно, важније и најважније у хришћанским обичајима 2-3 Старечник Старац Јосиф Ватопедски о браку и породици 4-5 Реч пастира Дијалектика трунчице 6-7 Мисли Најлепши међу синовима људским 8-10 Православна мисија у свету Православна мисија у Јужној Афруици 11-15 Хришћанство и хеленизам Тријумф хришћанства у IV веку 16-17 Живот у Христу Брак и монаштво – две стазе једног пута 18-20 Интервју - Православље у Америци Удружење православних хришћана у Америци 21-25 Тема броја О крсној слави 26-27 Познајемо ли житија својих светитеља заштитника? 28-29 Kулт „записа“ у српском народу 30-31 Имендан 32-33 Крсне славе и обичаји 34-35 Спомен или фарса 36-37 Бели четвртак или религиозност православних у Србији 38-39 Завет 40-41 Хришћанство и савремене технологије Фејс, тјуб, твитери, спејсови 42-43 Хришћанска поетика Све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи 44-45 Слободан иза решетака Зубато Сунце 46 Писма из Земље живих Живети у Христу 47 Представљамо Вам Заједница при Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Вишњици 48-50 Црква и држава Размишљања о војном свештенству 51-53 Црква и плуралистичко друштво Семинар Религија и медији 54-56 Пастирска психологија Љубав и сексуалност 57-59 Мисија Цркве Улога младих у мисији Цркве 60-61 Православље на интернету Крсне славе на интернету 62-63 Из потпуно другачијег угла Старо & добро? 64 misionar Важно, важ није и најважније у хришћан ским обичајима Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Маркетинг Југослав Кипријановић, 064/800-1832, marketingspc@gmailcom Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара По
Одреднице:
1. 7936 / ...смисаоност живота разумским појмовима“ „логос (смисао) је ДУБЉИ од логике“ не подсећају ли нас ове речи, као и франклова „безусловна вера у безусловни смисао“, на хришћанско схват...
1. 7936 / ...смисаоност живота разумским појмовима“ „логос (смисао) је ДУБЉИ од логике“ не подсећају ли нас ове речи, као и франклова „безусловна вера у безусловни смисао“, на хришћанско схват...
10
Свеска: 309 | Правда и право
...својеврсну тајну над тајнама православне цркве она на најДУБЉИ 📌 могући начин изражава саму срж, основу
без којег би постојање цркве било немогуће
свету тајну евхаристије први је савршио
...својеврсну тајну над тајнама православне цркве она на нај
МЕТА инфо: Р:28836 К:218991 Д:121
| Свеска 309 |
Свеска: 309 | Правда и право
... бога као оца а то познање бога као оца и јесте живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) m јерођакон јован (панић) тајна цркве о светој тај ни евхаристије 16 l5/2009 света тајна евхаристије представља својеврсну тајну над тајнама православне цркве она на најдубљи могући начин изражава саму срж, основу без којег би постојање цркве било немогуће свету тајну евхаристије први је савршио управо господ наш исус христос на тајној вечери у тзв соби горњици на велики четвртак, непосредно пред њего- во хватање и распеће на голготи о овом великом догађају извештавају нас како јеванђелисти синопти- чари (матеј, марко и лука), тако и возљубљени уче- ник христов св апостол јован богослов, као и св апостол павле у првој посланици коринћанима тре- бало би напоменути да је вечера коју је савршио господ са својим ученицима по својој форми предста- вљала јеврејску пасхалну вечеру, на коју би се окупила свака породица у израиљу ради заједничког једења пасхалног јагњета али тајна вечера је била од посеб- ног значаја јер је пасхално јагње на њој сâм господ наш исус христос, који узима на себе грехе света – како о њему говори св јован претеча за време вече- ре христос је претворио хлеб и вино у своје сáмо тело и крв наредивши им да ово чине у његов спомен и после његове смрти и васкрсења ученици су се окупљали у тзв први дан сунца, тј у дан недељни, када је он васкрсао, ради ломљења хлеба, о чему нам све- доче и дела апостолска агапе евхаристија је у почетку представљала трпезу, тзв агапу, где су се читали поједини одломци светог писма, певали псалми давидови и где су верни слу- шали проповед и молитву, и често је знала да траје по читаву ноћ о овоме имамо сведочаство у делима апостолским (дап 20, 7) касније, услед пораста хри- шћанских заједница, а самим тим и верних, дошло је до тога да се евхаристија (благодарење) трансформи- ше из вечере, тј трпезе, у посебно богослужење поред овог описа из дела апостолских имамо забеле- жено и како се евхаристија савршавала у 2 веку, о чему нас обавештава св јустин философ најстарији и најважнији елементи ове свете тајне, а о чему нам сведоче и св апостол павле и св јустин су читање св писма, молитва за све људе, целив, тј пољубац мира, благодарење оцу на које верни одгова- рају са „амин“ („нека тако буде“) и ломљење хлеба— причешће дакле, они основни елементи који су и до данас непромењени треба нагласити да у почетку молитве нису биле записиване посебно, већ да их је православни мисионар l 17 јерођакон јован (панић) тајна цркве о светој тај ни евхаристије предстојатељ евхаристијског сабрања – епископ изго- варао произвољно, наравно држећи се увек горе наве- дених елемената, да би се тек касније те молитве поче- ле записивати посебно и то искључиво од епископа тако на пример имамо и до данас литургије св јова- на златоустог, св василија великог, св апостола јакова, св апостола марка, св григорија богослова, св амвросија миланског, св григорија двојеслова, итд ми данас најчешће служимо литургију св јова- на златоустог, док је у 12 веку најчешће служена литургија св василија великог, коју ми данас служи- мо 10 пута током године, а једна од карактеристичних служби васкршњег поста је и литургија пређеосвеће- них дарова, коју је по предању записао св григорије двојеслов – наставак у следећем броју- срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре- 18 l5/2009 православни мисионар l 19 срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко 20 l5/2009 гледна дубина – сáмо царство слободе, у коме човек може спознати себе и као најгорег злочинца и као некога ко се налази на путу божијем социјална страна заклања видик у сáму дубину бића и подмићује човека да престане у истраживању самог себе, света у коме се налази и творца који је саздао и њега и свет задовољ- ном старим римским патентом „хлеба и игара“, дана- шњем човеку прети опасност да остане имун и на велике трегедије и на праву љубав испуњавајући, тако, пророчанство великог инквизитора, који за тог истог човека каже да није ни добар ни лош него – слаб, да не постоји ни злочин ни грех већ само – глад и да је сло- бода један велики терет који том и таквом бићу треба одузети ради – његове среће логично је да ће таквом човеку или карикатури од човека христос бити сметња и оптерећење, као што је оптерећење и сметња за вели- ког инквизитора за достојевског, који је читав живот био у кризи и која се код њега испољавала на сто и један начин – сре- ћу свог народа не види у томе да буде сит, већ слободан он не пристаје на то „сужавање човека“, већ на његову ширину, која подразумева и злочин (слабост), али и одговорност да се тај злочин прихвати и окаје (снагу), тј ону димензију коју велики инквизитор и утилита- ристичка етика покушавају да минимизирају руково- дећи се принципом среће и данашњи свет је пун „душебрижника“, великих инквизитора, великог брата и осталих електронских духовника тоталистичког типа који праве своја стада и убеђују њихове чланове да је „чврста рука“ најбољи метод владања они немају веру у човека, и по томе се разликују од бога хлеб је карта на коју играју прва сигурно достојевски је демистификовао њихово „сажаљење“ за људски род он је откриво заверу нових првосве- штеника и бори се против њиховог реда и закона он је апостол павле нашег доба (чак и физички помало личе ако се упореди апостолова икона и портрет писца) достојевски своје читаоце упућује на христа свестан да нико неће остати гладан ако буде слушао реч божи- ју јер је господ одбио да камење претвори у хлебове, али је касније усред пустиње нахранио седам хиљада људи са две рибе и пет хлебова све у своје време – што би рекао цар соломон велики аргентиски писац хорхе луис борхес је упоредио откриће достојевског са открићем мора и љубави ако ове године нисте били на летовању или немате среће у љубави, ето још једног разлога да читате достојевског m често се поносимо припадношћу православној вери замишљајући како смо до последњег атома испуњени светим осећањем колико нас, међутим, зна да у албанији око четвртину становништва чине пра- вославни имао сам прилике да осетим неизрециву духовну радост при сусрету са поменутом браћом, која су ме, при том, веома срдачно дочекала албанци су мали, а веома специфичан народ, срда- чан и невероватно гостопримљив чињеница да су за време тиранске владавине енвера хоџе скоро све богомоље биле сравњене са земљом много говори о овом изузетно духовно снажном народу – данас може- те срести много прелепих, обновљених божијих кућа, од тога 250 православних храмова, мноштво манасти- ра организација албанске православне цркве би могла да послужи као пример осталим помесним црквама имао сам прилике да, након сусрета са богосло- вом алексом цуријем из тиране и на његов пред- лог, посетим предиван манастир св влах у драчу у склопу овог манастира је изгра- ђен православни школски цен- тар намењен свим узрасти- ма – од јаслица до факултета центар има конак за мушкарце и православни мисионар l 21 никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко девојке, капелу, библиотеку, компјутерски центар, учи- онице, трпезарију, спортске терене с обзиром на то да је у албанији слобода исповеда- ња вере заживела тек 1991 л г, блистави обновљени храмови и одлична организација су неоспориви доказ присуства светог духа међу овим напаћеним народом тенденција обнове постојећих и изградња нових хра- мова је у сталном порасту посебно очарава полуизгра- ђен огроман православни храм у самом центру тиране, који ће представљати симбол овог, сада модерног европског града албанци гаје школски пример савршене, хомогене националне свести муслимани, римокатолици и пра- вославци вековима сложно живе под једним кровом ретко се која нација може похвалити тако снажно изра- женом националном свешћу без искључивања разли- читости, нарочито у погледу верске припадности манастир који сам поменуо је, на пример, окружен муслиманским живљем монах серафим, који је са мном провео дан, хвалио је своје прве суседе потвр- ђујући да никада нису имали никаквих проблема у албанији четвртину становништва чине пра- вославци ако узмемо у обзир чиње- ницу да је пре другог светског рата у сад емигрирало око 25000 православних албанаца, коначни збир је – за држави- цу од свега 28748 km2 и 3,6 милиона становника – импозантан радује и в и д љ и в а чињеница да су веома моти- висани у погледу новчаних донација, помоћу којих су обновље- ни данас прелепи, велелепни храмови албанска православна црква је новокалендарска црква, што значи да божић, на пример, слави 25 децембра по грегоријанском календару интересантан је и детаљ постављених столица на сред цркве, тако да се за време богослужења углавном седи веома је интензивна сарадња са грчком црквом, па многи мисле да су православни албанци грци, што није слу- чај: православни албанци и православни у албанији су староседеоци и једна су од духовно јачих вер- ских заједница многи богослови су – пре формирања богосло- вије у драчу – школо- вани у грчкој, тако да је веза са грчком црквом продубље- нија и израже- нија сарад- ња са нашом п о м е с н о м црквом је при- лично слаба и у траговима, али постоји велики простор за сарадњу и з а ј е д н и ч к у мисију m максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 22 l5/2009 православни мисионар l 23 максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 24 l5/2009 истог тренутка иметак који су добиле имао је про- страни конак а све што је било потребно урадити јесу мале измене у инфраструктури чак је на имовини постојала и мала црква, која је лако претворена у пра- вославну капелу како су сестре биле под духовним надзором старца јефрема из грчког манастира у ари- зони, он је убрзо дошао и благословио и освештао земљу мати михаила је строга игуманија која има велику љубав према својим сестрама и веома се брине о спасе- њу њихових душа све сестре устају у 230 ујутро на личну молитву која се касније наставља у капели и тра- је до 6 часова ујутро сестре имају разноврсна послу- шања након јутарњег послужења ручак је у 11 часова у поподневним часовима сестре настављају са својим задацима, у шта су укључена и читање духовне литера- туре, молитве, али и одмор у 3 сата поподне сестре служе девети час, а у продужетку и вечерњу службу након тога имају вечеру а одмах затим и мало повечер- је у капели мати михаила је створила атмосферу која је приву- кла још младих људи у склопу манастира оформљена је школа за девојчи- це, узраста од 10 до 17 година могу да приме до 6 уче- ница по години и обично немају проблема да попуне разред оне живе у манастиру и прате школски распо- ред као допуну свог школовања похађају наставу кувања, остављања хране, баштованства, шивења, уметности, лепог писања, историје старог завета, житија светих, као и црквено појање асистирају у многим акивностима у манастиру и узимају учешће у дневном животу општежића током година, неке од девојака су одлучиле да посвете свој живот манастиру и ту су и остале манастир има своју књижару сестре се баве издава- штвом и углавном издају духовне текстове до сада су објавиле и cd на којем поју и на енглеском али и на црквенословенском мати игуманија нам је рекла да се њихов cd доста слуша у србији након благослова који смо добили од мати спакова- ли смо наше ствари и спремили се за повратак у тексас на повратку разговарали смо о благословима које смо добили током боравка у манастиру и о љубави коју смо осетили од стране сестара ово нас је инспирисало да и ми сами дајемо више љубави и богу и људима видели смо богат и испуњен живот који су сестре водиле у слу- жби богу неко је једном рекао да љубав производи љибав, а након проведеног времена са сетрама мана- стира св пајсија величковског рекли бисмо да је то истина заиста, манастир је дар од бога! m за више информација о самом манастиру посетите: wwwstpaisiusmonasteryorg превела са енглеског језика: татјана радић православни мисионар l 25 александар загорац тема броја право и правда из хришћанске перспективе (1) кант није без разлога одабрао феномен права да њиме укаже на то колико је пут до дефиниције, односно јасног, разумљивог и целовитог одређења извесног предмета тежак, а понекад и немогућ ништа лакши није ни покушај да се одреди појам правде, а посебно однос права и правде платон у својим дијалозима једно, односно бога назива и праведним (праведним по себи, тј правдом као идејом и начелом) овај детаљ такође је упућују- ћи: покушај да дефиницијом искажемо појмове (боље рећи: категорије) права и правде једнак је покушају да дефиницијом искажемо појам бога – ни у једном ни у другом случају није могуће дати одређење које би истовремено било и довољно исцрпно и довољно универзално да би се могло сматрати целовитим у свим околностима, сваком раздобљу и од стране сва- ког човека стога је нужно да се разматрање ове врсте унеколико ограничити, посебно ако је реч о чланку превасходни циљ овог разматрања јесте указивање на кључне моменте у развоју људског схватања права и правде, са надом да ћемо дати довољно јасних смер- ница, корисних онима који пожеле да се овим значај- ним и сложеним феноменима позабаве детаљније све време би требало имати на уму да однос човека према правди и праву, начин на који их доживљава, вишеструко одређује његов живот као (моралног) поје- динца и као припадника заједнице (друштва, евхари- стијске заједнице) ове категорије значајно дефини- шу човекову свест, односно личност, превасходно у домену односа према другима а без правичног (што не значи исто што и „праведан) односа према другима, заједница није могућа па ни евхаристијска сложеност проблема налаже да се његове почет- не тачке бар у основи разјасне без таквог увода тешко да је могуће остварити онакво духовно обо- гаћење каквом тежимо када, као хришћани, присту- памо човеку и друштву тежећи пуноћи увида и разумевања вишестрани приступ у настојањима да праву и правди приступимо из хришћанске перспективе, нуди нам се неколико путе- ва, прилично испреплетаних прво, можемо говорити о доприносу хришћанства теорији (философији) пра- ва и државе – у том случају тежиште би било на оства- рењима школе природног права, која корене вуче још из античке философије, а развија се у оквирима рим- ског права, да би, потом, добила чврсто и трајно уте- доћи до дефиниције је пријатно, али веома тешко тако правници још увек траже дефиницију за појам права имануел кант неодступна потреба 26 l5/2009 мељење и унапређење у хришћанској теологији (посебно учењима тома аквинског и св августина), те да би, после привидног „пораза“ од њој супротста- вљене школе правног позитивизма (19 век), била реа- фирмисана након другог светског рата са друге стране, можемо говорити и о питањима везаним за канонско право, као аутентично-хришћан- ску правну тековину,1 од којих поједина, кључна, и даље остају предмет расправе коначно, можемо се запитати какво би требало да буде деловање цркве на пољу савремених правних поредака и установа, а посебно оних који тренутно претендују да постану обавезујуће на планетарном нивоу (нпр институције међународног кривичног пра- ва) – ако црква такво деловање сматра спојивим са својом мисијом опасност олаког подразумевања да би заједничко размишљање било које врсте могло да уроди икаквим плодом, неопходно је да учесници користе појмове који за свакога од њих имају исто (или бар неспорно у пресудним елемен- тима) значење када је реч о праву и правди, управо то представља највећи проблем различита гледи- шта увек су призив да се, кроз заједничко разматра- ње, дође до потпунијег одговора; али основна пре- прека и даље остаје чињеница да већина људи, на основу личног „осећаја“ или мњења, сматра да са сигурношћу може да у већини случајева расуђује шта јесте, а шта није праведно оно што се сматра праведним често се поистовећује са „правом“, тј оним што јесте (или би морало бити) „по праву“ исто тако, право и правда се често бркају са срод- ним категоријама као што су морал, једнакост и слично између праведног и правичног се често не прави никаква разлика ови детаљи свакако неће привући пажњу онога ко право доживљава као скуп прописа за чије се непоштовање кажњава и ништа више од тога, те који свако даље размишљање на ту тему сматра мање – више излишним такав човек тешко да би се могао назвати свесним хришћани- ном – у пуном смислу не би ли се и право наци- стичке немачке могло уклопити у такву дефиници- ју? није ли и тада било људи који су сматрали да – 1 мада има канониста који канонском праву одричу изворни квалитет права, те га сврставају у еклисиологију (науку о цркви), или га, пак, сматрају подручјем где се обоје преклапају – до одређе- не границе као хришћани – нису позвани да расуђују (имајмо све време на уму да расуђивање и суђење нису јед- но те исто!) о „световним стварима, тј властима“ ослањајући се на крајње сведено тумачење речи „цару царево, богу божје“? хришћански активизам, хришћанска делатна вера, и на овом пољу има посебан призив, одговорност и обавезу промишљеног и стрпљивог приступа право и правда римски правник јаволен упозорава да је свако дефинисање у праву опасно будући да је ретка дефи- ниција која се не може оспорити2 међутим, „треба рећи да поклоници правне установе никада не би тре- бало да напусте борбу за дефинисање права, јер је то суштински део идеала да је оно рационално и подоб- но за дефинисање“ док правди (било да је пишемо малим или великим почетним словом) можемо признати квалитет идеје (или божанског атрибута),3 која надилази сферу раци- оналног, дотле је суштинска тежња права да управо на том пољу нађе своје упориште будући да је једнакост једна од основних каракте- ристика (тежњи) права, подједнака разумљивост нор- ми свим припадницима заједнице чије односе дато право регулише, довољан је (али свакако не и једини) разлог за тражење ослонца у рационалном ипак, усмеримо ли поглед само на ту страну, наше схватање ће остати прилично ограничено природно и позитивно право еволуција права, као и теологије, неодвојива је од развоја људске мисли темеље тог процеса предста- вља античка философија, нарочито од времена сокра- та питању права и државе4 посебну пажњу посвећи- 2 „omnis definitio in iure civili periculosa est, rarum est enim ut subverit non possi“ 3 „атрибут“ овде употребљавамо као технички термин бог се не може назвати праведним, већ пре правдом (по себи) или само- правдом, како то чини псеудо-дионисије бог суштински не може имати атрибуте јер би то подразумевало пре-постојање онога ко му те атрибуте даје, што је немогуће јер је бог „алфа и омега“ али, наше ограничене језичке могућности не остављају нам другу могућ- ност за овакву врсту изражавања 4 питање права и државе требало би посматрати као недељиву целину (исти је случај и са правом и црквом у оном домену где се особине црквене и државне власти подударају), али смо на овом месту принуђени да бављење државом као категоријом оставимо за другу прилику православни мисионар l 27 вали су пла- тон (сократов уче- ник) и аристотел (плато- нов ученик) чињеница да су у различитим градовима – држа- вама (полисима) важили различити закони, а да су ипак постојала одређена начела која су сви поштова- ли навела је аристотела на следећи закључак „државно право (политикон) је двојако: природно (фисикон) и позитивно5 (номикон) природно је оно које свуда има исту важност, а не зависи од тога да ли је усвојено или није позитивно је оно за које је првобитно било споредно да ли је гласило овако или онако, али то није откако је законски установљено“ аристотел сматра да је законско нормирање потреб- но само у оним случајевима где постоји спор око тога шта јесте по природи (природном праву), а шта не значи, потреба за правдом јавља се тек у случају сукоба интереса6 тај закључак означава један од 5 назив потиче од латинског глагола pono, ponere, posui, positum – ставити, поставити израз ius positivum настаје у 12 веку погрешним читањем термина ius positum, што би се дословно могло превести као постављено право то је оно право које се прописом намеће 6 х келзен кључ н и х момента у еволуци- ји права; тада постаје јасно да се мњењима или простим формулама не може ни из далека остварити тежња за правдом тешкоће (немогућност?) дефинисања многе ће, на пример, задовољити следеће одређе- ње: право (исправно, праведно) јесте – никога не дирати, сваком своје дати ова изрека, често цитирана у старом риму, може да послужи као дефиниција пра- ва, али само под условом да је претходно рашчишће- но шта је чије како ћемо поступити у случају да о томе нема заједничког става – ова дефиниција не каже пошто сукоб, као претходно питање, и даље остаје нерешен, намеће се закључак да те речи могу евенту- ално представљати одређена морална уопштавања, али не и дефиницију права, а камоли правде често се као дефиниција правде (или праведног) узимају познате речи господње „чините другима оно што желите да вама чине“ доследна примена овог начела негира правни поредак као такав јер сва- ки правни поредак, па и онај установљен канонима цркве, подразумева санкцију (казну) казна захтева најмање два субјекта: онога који извршава и оног над којим се извршава да ли приликом извршења казне извршилац чини оно што би желео да њему буде учињено? 28 l5/2009 истина, на овакво разматрање понеко би пригово- рио да, на пример, хришћанин који се каје жели да – управо ради оздрављења кроз покајање – поднесе одређену „санкцију“ од стране цркве (нпр епитими- ју) али такав приговор не би имао основа будући да лично осећање покајника, његова ревност у вери и жеља за покајањем могу, али не морају имати ника- квог утицаја на примену канона којим је јасно пропи- сано колико година траје епитимија за, на пример, злочин убиства на пољу правне теорије (философије права) такав приговор би представљао бркање срод- них, али различитих феномена: правног и моралног искуства „правно искуство је могућно само у заједници, док је морално искуство у бити ствар појединца“7 свакој оба- вези коју право намеће једном лицу одговара овлашће- ње другог морал, међутим, утврђује само дужности црква је власна да, кроз институције заједнице, делује на свог припадника на унапред утврђен начин (канон) начин тог деловања јесте спољашњи (од стране других, тј зајед- нице) макар он био усмерен на под- стицање одређених духовних, уну- трашњих збивања код покајника са друге стране, покајник има обаве- зу према заједници да поступи на одређени начин како би поново остварио пуноћу при- даништва истој овако успо- стављени односи нам јасно указују на критеријум разли- ковања права од морала (макар оба била црквена, тј хришћан- ска): право начелно обавезује пред судом других (forum exter- num), док морал обавезује пре судом сопствене савести (forum internum) ово разјашњење уједно представља део одговора оним теоре- тичарима који канонском праву припи- сују одвећ висок степен специфичности у односу на остале гране тзв државног права, те га чак и не сматрају правом чак ни поменуте речи господње не бисмо могли (нити би требало) узети одвојено од контекста у коме су изречене и на силу их постулирати као свеобухватне но, како ниједно збивање не прати истоветан кон- текст, поставља се питање да ли је уопште могуће дати универзалну, свевремену дефини- цију правде, тј права можда би, ипак, претходно требало да се запи- тамо одакле човеку уопште потреба за таквим одређењем 7 коста чавошки: увод у право, драгинић, београд 1996, 20 аристотел православни мисионар l 29 основе хришћанског сагледавања ханс келзен, творац чисте теорије права, каже да је у природи човека тежња да оправда своје понашање у прилог овом тврђењу наводи низ примера из исто- рије који сведоче о томе да су и највећи тирани тежи- ли да својој самовољи дају правно прихватљиву фор- му, тј да ју представе као (у крајњем) праведну (уте- мељену на правди) чувен је пример злогласног рим- ског императора калигуле: он је злоупотребио недо- реченост прописа који је налагао да сви зако- ни буду истакнути на јавним местима тако што је наредио да их исписују ситним словима, а потом те нат- писе каче по врховима стубо- ва, где их нико није могао прочитати и он је, дакле, имао потребу да својој самовољи да какву – такву правно утврђе- ну форму таква људска потреба несумњиво постоји и правни т е о р е т и ч а р и (философи) веко- вима настоје да је растумаче ако се подсети- мо да смо помену- ли „праведно“, односно „правду“ као „атрибут“ бога, видећемо да се на ово питање одговор може дати и из аутентично хришћанског угла хришћанско гледиште је неодвојиво од светоотачке антропологије, у којој је стално присутан мотив људског призива да – кроз узрастање од образа ка подобију божијем – остварује пуноћу заједнице са богом, и то управо посредством заједнице (литургијске, евхаристијске, црквене) са ближњима како је пита- ње заједнице са богом нераздвојно од питања зајед- нице са билижњима, то је за хришћане изузетно значајан начин на који се уређују односи у таквој заједници (притом мислимо на заједницу у најши- рем смислу речи) унапређење тих односа је нераз- двојно од права које им даје форму и усмерење како се човек и друштво развијају, како се развија и сáма црква, неопходно је да се развија и право, односно појам правде на коме се темељи једном приликом је један наш владика – одговару- јући на питање о променама у одређеним схватањи- ма цркве током векова – рекао: „није вера та која се мења, већ наше урастање у веру“ ту мисао бисмо аналошки могли да применимо и на правду: не мења се правда као апсолутна категорија (као божански „атрибут“), већ наше „урастање“, наше разумевање и исказивање њене природе и смисла у конкретним историјским прилика- ма но, овај закључак претпоставља да смо претходно пости- гли општу сагла- сност о постоја- њу правде као трансцендент- не, метафизич- ке категорије у том случају право бисмо могли да дефи- нишемо као и н с т р у м е н т којим настојимо да је остваримо, да се њеној апсо- лутној природи приближимо овозе- маљским средствима што више, сходно иза- зовима историјског тре- нутка на тим премисама почива идеја природног права, којој је хришћанство дало највећи допринос аргументи којима је та идеја касније оспоравана такође се не смеју занемарити нити паушално одбацити као „нехришћански“ стога ћемо у наредном броју детаљније говорити о два битна усмерења правно-философске мисли: природ- ноправном и позитивноправном настојећи да одго- воримо и на питања која смо, као значајна, истакли на почетку овог текста m ђакон ненад идризовић тема броја 30 l5/2009 светосавска правда свети сава је по повратку из никеје 1219 л г, када је био посвећен за првог архиепископа свих срп- ских и поморских земаља, почео да остварује циљ украшавања свога отачаства oсетио је потребу за јед- ном комбинованом компилацијом законодавства, које би обухватило не само све гране црквеног живота и црквене управе, него и основно световно право о нај- важнијим питањима за уређење друштвеног живота тако је и настала најобимнија средњевековна српска законска књига, која је у новијој књижевности углав- ном позната под позајмљеним називом крмчија, док је њен прави књижевни и српски назив законоправило ништа слично из тога времена немају (данас) цивили- зовани народи европе – ни немци, ни французи, ни енглези позната магна карта у енглеској, правни спомен из 1215, само је подужи свитак на пергаменту, и то на латинском, а законоправило (из тога времена) јесте огромна књига (са око 800 страница) сачувана у више преписа то је највећа српска књига, за који сам свети сава наводи да је богонадахнута изражена богонаданутост законоправила светога саве обавезује на примену његове садржине како у животу српске цркве и државе, тако и у животу сваког верника основна начела законоправила су усмерена на спа- сење душе, на правилно вођење цркве у складу сарад- ње са државом своју државотворну идеологију све- ти сава је исказао у једном писму упућеном са свете горе његовом оцу, у коме каже: ,,да виноград христов, предат нам од господа, оградимо чистом оградом, чистом, добром и непорочном вером, да ниједан од злих зверова не окуси његова плода, него расплодив- ши га у сто трудова, принесемо у онај пресветли вели- ки дан христу који је за нас жртвован” писање зако- ноправила је било неминовно за младу цркву и младу државу, а имало је практични значај за оно време – када је једна црквена књига коштала више него цела црквена зграда у делу законоправила који се односи на световно право не налази се оно ригорозно и пуно неједнакости многобожачко римско, него препорођено-христијани- зовано право ту се налазе и многе одредбе које говоре о браку, што је било нужно за новопостављене еписко- пе како би се сузбила пољуљаност брака и брачног живота у земљи свети сава је – по свим црквеним и државним питањима – успео да уведе један високи правни ред стварајући основу за један здрав национал- ни живот заштита социјално угрожених део сложеног правног система у законоправилу чине и прописи о заштити социјално угрожених, на основу којих сазнајемо шта се све сматрало социјал- ним случајем и какве су мере предвиђене за ублажа- вање или отклањање последица поред бриге о сиро- машнима и болеснима, као најбројнијој категорији социјалних случајева, за које су подизани одговарају- ћи домови, штићене су и особе са телесним манама, утврђиване су узајамне социјалне обавезе родитеља и деце, помагано је удовицама и сиротим девојкама, откупљивани су заробљеници, штићени робови од самовоље господара, најмници од израбљивања и зло- употрбе послодавца, дужници од зеленашења зајмо- давца тражи се да опхођење према људима са теле- сним манама и, уопште, према немоћнима буде бес- прекорно за оне који се таквима ругају предвиђена је казна законоправило је зборник закона црквеног и држав- ног законодавства који је српском народу омогућио да добије правилан поглед на свет, цркву, државу, народ и на све све што му се налазило на путу органско-нацио- налног васкрсења и културног напретка како у византији, тако и у србији, становништво је било углавном православно сама та чињеница је омогућила да се питање односа између државе и цркве решава јединствено полазило се од основне поставке да један исти народ припада и држави и цркви, тј грађани државе су истовремено и чланови цркве на тим основама је постављен и развијен систем сагласја цркв
... бога као оца а то познање бога као оца и јесте живот вечни: „а ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога бога и кога си послао исуса христа“ (јов 17, 3) m јерођакон јован (панић) тајна цркве о светој тај ни евхаристије 16 l5/2009 света тајна евхаристије представља својеврсну тајну над тајнама православне цркве она на најдубљи могући начин изражава саму срж, основу без којег би постојање цркве било немогуће свету тајну евхаристије први је савршио управо господ наш исус христос на тајној вечери у тзв соби горњици на велики четвртак, непосредно пред њего- во хватање и распеће на голготи о овом великом догађају извештавају нас како јеванђелисти синопти- чари (матеј, марко и лука), тако и возљубљени уче- ник христов св апостол јован богослов, као и св апостол павле у првој посланици коринћанима тре- бало би напоменути да је вечера коју је савршио господ са својим ученицима по својој форми предста- вљала јеврејску пасхалну вечеру, на коју би се окупила свака породица у израиљу ради заједничког једења пасхалног јагњета али тајна вечера је била од посеб- ног значаја јер је пасхално јагње на њој сâм господ наш исус христос, који узима на себе грехе света – како о њему говори св јован претеча за време вече- ре христос је претворио хлеб и вино у своје сáмо тело и крв наредивши им да ово чине у његов спомен и после његове смрти и васкрсења ученици су се окупљали у тзв први дан сунца, тј у дан недељни, када је он васкрсао, ради ломљења хлеба, о чему нам све- доче и дела апостолска агапе евхаристија је у почетку представљала трпезу, тзв агапу, где су се читали поједини одломци светог писма, певали псалми давидови и где су верни слу- шали проповед и молитву, и често је знала да траје по читаву ноћ о овоме имамо сведочаство у делима апостолским (дап 20, 7) касније, услед пораста хри- шћанских заједница, а самим тим и верних, дошло је до тога да се евхаристија (благодарење) трансформи- ше из вечере, тј трпезе, у посебно богослужење поред овог описа из дела апостолских имамо забеле- жено и како се евхаристија савршавала у 2 веку, о чему нас обавештава св јустин философ најстарији и најважнији елементи ове свете тајне, а о чему нам сведоче и св апостол павле и св јустин су читање св писма, молитва за све људе, целив, тј пољубац мира, благодарење оцу на које верни одгова- рају са „амин“ („нека тако буде“) и ломљење хлеба— причешће дакле, они основни елементи који су и до данас непромењени треба нагласити да у почетку молитве нису биле записиване посебно, већ да их је православни мисионар l 17 јерођакон јован (панић) тајна цркве о светој тај ни евхаристије предстојатељ евхаристијског сабрања – епископ изго- варао произвољно, наравно држећи се увек горе наве- дених елемената, да би се тек касније те молитве поче- ле записивати посебно и то искључиво од епископа тако на пример имамо и до данас литургије св јова- на златоустог, св василија великог, св апостола јакова, св апостола марка, св григорија богослова, св амвросија миланског, св григорија двојеслова, итд ми данас најчешће служимо литургију св јова- на златоустог, док је у 12 веку најчешће служена литургија св василија великог, коју ми данас служи- мо 10 пута током године, а једна од карактеристичних служби васкршњег поста је и литургија пређеосвеће- них дарова, коју је по предању записао св григорије двојеслов – наставак у следећем броју- срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре- 18 l5/2009 православни мисионар l 19 срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко 20 l5/2009 гледна дубина – сáмо царство слободе, у коме човек може спознати себе и као најгорег злочинца и као некога ко се налази на путу божијем социјална страна заклања видик у сáму дубину бића и подмићује човека да престане у истраживању самог себе, света у коме се налази и творца који је саздао и њега и свет задовољ- ном старим римским патентом „хлеба и игара“, дана- шњем човеку прети опасност да остане имун и на велике трегедије и на праву љубав испуњавајући, тако, пророчанство великог инквизитора, који за тог истог човека каже да није ни добар ни лош него – слаб, да не постоји ни злочин ни грех већ само – глад и да је сло- бода један велики терет који том и таквом бићу треба одузети ради – његове среће логично је да ће таквом човеку или карикатури од човека христос бити сметња и оптерећење, као што је оптерећење и сметња за вели- ког инквизитора за достојевског, који је читав живот био у кризи и која се код њега испољавала на сто и један начин – сре- ћу свог народа не види у томе да буде сит, већ слободан он не пристаје на то „сужавање човека“, већ на његову ширину, која подразумева и злочин (слабост), али и одговорност да се тај злочин прихвати и окаје (снагу), тј ону димензију коју велики инквизитор и утилита- ристичка етика покушавају да минимизирају руково- дећи се принципом среће и данашњи свет је пун „душебрижника“, великих инквизитора, великог брата и осталих електронских духовника тоталистичког типа који праве своја стада и убеђују њихове чланове да је „чврста рука“ најбољи метод владања они немају веру у човека, и по томе се разликују од бога хлеб је карта на коју играју прва сигурно достојевски је демистификовао њихово „сажаљење“ за људски род он је откриво заверу нових првосве- штеника и бори се против њиховог реда и закона он је апостол павле нашег доба (чак и физички помало личе ако се упореди апостолова икона и портрет писца) достојевски своје читаоце упућује на христа свестан да нико неће остати гладан ако буде слушао реч божи- ју јер је господ одбио да камење претвори у хлебове, али је касније усред пустиње нахранио седам хиљада људи са две рибе и пет хлебова све у своје време – што би рекао цар соломон велики аргентиски писац хорхе луис борхес је упоредио откриће достојевског са открићем мора и љубави ако ове године нисте били на летовању или немате среће у љубави, ето још једног разлога да читате достојевског m често се поносимо припадношћу православној вери замишљајући како смо до последњег атома испуњени светим осећањем колико нас, међутим, зна да у албанији око четвртину становништва чине пра- вославни имао сам прилике да осетим неизрециву духовну радост при сусрету са поменутом браћом, која су ме, при том, веома срдачно дочекала албанци су мали, а веома специфичан народ, срда- чан и невероватно гостопримљив чињеница да су за време тиранске владавине енвера хоџе скоро све богомоље биле сравњене са земљом много говори о овом изузетно духовно снажном народу – данас може- те срести много прелепих, обновљених божијих кућа, од тога 250 православних храмова, мноштво манасти- ра организација албанске православне цркве би могла да послужи као пример осталим помесним црквама имао сам прилике да, након сусрета са богосло- вом алексом цуријем из тиране и на његов пред- лог, посетим предиван манастир св влах у драчу у склопу овог манастира је изгра- ђен православни школски цен- тар намењен свим узрасти- ма – од јаслица до факултета центар има конак за мушкарце и православни мисионар l 21 никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко девојке, капелу, библиотеку, компјутерски центар, учи- онице, трпезарију, спортске терене с обзиром на то да је у албанији слобода исповеда- ња вере заживела тек 1991 л г, блистави обновљени храмови и одлична организација су неоспориви доказ присуства светог духа међу овим напаћеним народом тенденција обнове постојећих и изградња нових хра- мова је у сталном порасту посебно очарава полуизгра- ђен огроман православни храм у самом центру тиране, који ће представљати симбол овог, сада модерног европског града албанци гаје школски пример савршене, хомогене националне свести муслимани, римокатолици и пра- вославци вековима сложно живе под једним кровом ретко се која нација може похвалити тако снажно изра- женом националном свешћу без искључивања разли- читости, нарочито у погледу верске припадности манастир који сам поменуо је, на пример, окружен муслиманским живљем монах серафим, који је са мном провео дан, хвалио је своје прве суседе потвр- ђујући да никада нису имали никаквих проблема у албанији четвртину становништва чине пра- вославци ако узмемо у обзир чиње- ницу да је пре другог светског рата у сад емигрирало око 25000 православних албанаца, коначни збир је – за држави- цу од свега 28748 km2 и 3,6 милиона становника – импозантан радује и в и д љ и в а чињеница да су веома моти- висани у погледу новчаних донација, помоћу којих су обновље- ни данас прелепи, велелепни храмови албанска православна црква је новокалендарска црква, што значи да божић, на пример, слави 25 децембра по грегоријанском календару интересантан је и детаљ постављених столица на сред цркве, тако да се за време богослужења углавном седи веома је интензивна сарадња са грчком црквом, па многи мисле да су православни албанци грци, што није слу- чај: православни албанци и православни у албанији су староседеоци и једна су од духовно јачих вер- ских заједница многи богослови су – пре формирања богосло- вије у драчу – школо- вани у грчкој, тако да је веза са грчком црквом продубље- нија и израже- нија сарад- ња са нашом п о м е с н о м црквом је при- лично слаба и у траговима, али постоји велики простор за сарадњу и з а ј е д н и ч к у мисију m максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 22 l5/2009 православни мисионар l 23 максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 24 l5/2009 истог тренутка иметак који су добиле имао је про- страни конак а све што је било потребно урадити јесу мале измене у инфраструктури чак је на имовини постојала и мала црква, која је лако претворена у пра- вославну капелу како су сестре биле под духовним надзором старца јефрема из грчког манастира у ари- зони, он је убрзо дошао и благословио и освештао земљу мати михаила је строга игуманија која има велику љубав према својим сестрама и веома се брине о спасе- њу њихових душа све сестре устају у 230 ујутро на личну молитву која се касније наставља у капели и тра- је до 6 часова ујутро сестре имају разноврсна послу- шања након јутарњег послужења ручак је у 11 часова у поподневним часовима сестре настављају са својим задацима, у шта су укључена и читање духовне литера- туре, молитве, али и одмор у 3 сата поподне сестре служе девети час, а у продужетку и вечерњу службу након тога имају вечеру а одмах затим и мало повечер- је у капели мати михаила је створила атмосферу која је приву- кла још младих људи у склопу манастира оформљена је школа за девојчи- це, узраста од 10 до 17 година могу да приме до 6 уче- ница по години и обично немају проблема да попуне разред оне живе у манастиру и прате школски распо- ред као допуну свог школовања похађају наставу кувања, остављања хране, баштованства, шивења, уметности, лепог писања, историје старог завета, житија светих, као и црквено појање асистирају у многим акивностима у манастиру и узимају учешће у дневном животу општежића током година, неке од девојака су одлучиле да посвете свој живот манастиру и ту су и остале манастир има своју књижару сестре се баве издава- штвом и углавном издају духовне текстове до сада су објавиле и cd на којем поју и на енглеском али и на црквенословенском мати игуманија нам је рекла да се њихов cd доста слуша у србији након благослова који смо добили од мати спакова- ли смо наше ствари и спремили се за повратак у тексас на повратку разговарали смо о благословима које смо добили током боравка у манастиру и о љубави коју смо осетили од стране сестара ово нас је инспирисало да и ми сами дајемо више љубави и богу и људима видели смо богат и испуњен живот који су сестре водиле у слу- жби богу неко је једном рекао да љубав производи љибав, а након проведеног времена са сетрама мана- стира св пајсија величковског рекли бисмо да је то истина заиста, манастир је дар од бога! m за више информација о самом манастиру посетите: wwwstpaisiusmonasteryorg превела са енглеског језика: татјана радић православни мисионар l 25 александар загорац тема броја право и правда из хришћанске перспективе (1) кант није без разлога одабрао феномен права да њиме укаже на то колико је пут до дефиниције, односно јасног, разумљивог и целовитог одређења извесног предмета тежак, а понекад и немогућ ништа лакши није ни покушај да се одреди појам правде, а посебно однос права и правде платон у својим дијалозима једно, односно бога назива и праведним (праведним по себи, тј правдом као идејом и начелом) овај детаљ такође је упућују- ћи: покушај да дефиницијом искажемо појмове (боље рећи: категорије) права и правде једнак је покушају да дефиницијом искажемо појам бога – ни у једном ни у другом случају није могуће дати одређење које би истовремено било и довољно исцрпно и довољно универзално да би се могло сматрати целовитим у свим околностима, сваком раздобљу и од стране сва- ког човека стога је нужно да се разматрање ове врсте унеколико ограничити, посебно ако је реч о чланку превасходни циљ овог разматрања јесте указивање на кључне моменте у развоју људског схватања права и правде, са надом да ћемо дати довољно јасних смер- ница, корисних онима који пожеле да се овим значај- ним и сложеним феноменима позабаве детаљније све време би требало имати на уму да однос човека према правди и праву, начин на који их доживљава, вишеструко одређује његов живот као (моралног) поје- динца и као припадника заједнице (друштва, евхари- стијске заједнице) ове категорије значајно дефини- шу човекову свест, односно личност, превасходно у домену односа према другима а без правичног (што не значи исто што и „праведан) односа према другима, заједница није могућа па ни евхаристијска сложеност проблема налаже да се његове почет- не тачке бар у основи разјасне без таквог увода тешко да је могуће остварити онакво духовно обо- гаћење каквом тежимо када, као хришћани, присту- памо човеку и друштву тежећи пуноћи увида и разумевања вишестрани приступ у настојањима да праву и правди приступимо из хришћанске перспективе, нуди нам се неколико путе- ва, прилично испреплетаних прво, можемо говорити о доприносу хришћанства теорији (философији) пра- ва и државе – у том случају тежиште би било на оства- рењима школе природног права, која корене вуче још из античке философије, а развија се у оквирима рим- ског права, да би, потом, добила чврсто и трајно уте- доћи до дефиниције је пријатно, али веома тешко тако правници још увек траже дефиницију за појам права имануел кант неодступна потреба 26 l5/2009 мељење и унапређење у хришћанској теологији (посебно учењима тома аквинског и св августина), те да би, после привидног „пораза“ од њој супротста- вљене школе правног позитивизма (19 век), била реа- фирмисана након другог светског рата са друге стране, можемо говорити и о питањима везаним за канонско право, као аутентично-хришћан- ску правну тековину,1 од којих поједина, кључна, и даље остају предмет расправе коначно, можемо се запитати какво би требало да буде деловање цркве на пољу савремених правних поредака и установа, а посебно оних који тренутно претендују да постану обавезујуће на планетарном нивоу (нпр институције међународног кривичног пра- ва) – ако црква такво деловање сматра спојивим са својом мисијом опасност олаког подразумевања да би заједничко размишљање било које врсте могло да уроди икаквим плодом, неопходно је да учесници користе појмове који за свакога од њих имају исто (или бар неспорно у пресудним елемен- тима) значење када је реч о праву и правди, управо то представља највећи проблем различита гледи- шта увек су призив да се, кроз заједничко разматра- ње, дође до потпунијег одговора; али основна пре- прека и даље остаје чињеница да већина људи, на основу личног „осећаја“ или мњења, сматра да са сигурношћу може да у већини случајева расуђује шта јесте, а шта није праведно оно што се сматра праведним често се поистовећује са „правом“, тј оним што јесте (или би морало бити) „по праву“ исто тако, право и правда се често бркају са срод- ним категоријама као што су морал, једнакост и слично између праведног и правичног се често не прави никаква разлика ови детаљи свакако неће привући пажњу онога ко право доживљава као скуп прописа за чије се непоштовање кажњава и ништа више од тога, те који свако даље размишљање на ту тему сматра мање – више излишним такав човек тешко да би се могао назвати свесним хришћани- ном – у пуном смислу не би ли се и право наци- стичке немачке могло уклопити у такву дефиници- ју? није ли и тада било људи који су сматрали да – 1 мада има канониста који канонском праву одричу изворни квалитет права, те га сврставају у еклисиологију (науку о цркви), или га, пак, сматрају подручјем где се обоје преклапају – до одређе- не границе као хришћани – нису позвани да расуђују (имајмо све време на уму да расуђивање и суђење нису јед- но те исто!) о „световним стварима, тј властима“ ослањајући се на крајње сведено тумачење речи „цару царево, богу божје“? хришћански активизам, хришћанска делатна вера, и на овом пољу има посебан призив, одговорност и обавезу промишљеног и стрпљивог приступа право и правда римски правник јаволен упозорава да је свако дефинисање у праву опасно будући да је ретка дефи- ниција која се не може оспорити2 међутим, „треба рећи да поклоници правне установе никада не би тре- бало да напусте борбу за дефинисање права, јер је то суштински део идеала да је оно рационално и подоб- но за дефинисање“ док правди (било да је пишемо малим или великим почетним словом) можемо признати квалитет идеје (или божанског атрибута),3 која надилази сферу раци- оналног, дотле је суштинска тежња права да управо на том пољу нађе своје упориште будући да је једнакост једна од основних каракте- ристика (тежњи) права, подједнака разумљивост нор- ми свим припадницима заједнице чије односе дато право регулише, довољан је (али свакако не и једини) разлог за тражење ослонца у рационалном ипак, усмеримо ли поглед само на ту страну, наше схватање ће остати прилично ограничено природно и позитивно право еволуција права, као и теологије, неодвојива је од развоја људске мисли темеље тог процеса предста- вља античка философија, нарочито од времена сокра- та питању права и државе4 посебну пажњу посвећи- 2 „omnis definitio in iure civili periculosa est, rarum est enim ut subverit non possi“ 3 „атрибут“ овде употребљавамо као технички термин бог се не може назвати праведним, већ пре правдом (по себи) или само- правдом, како то чини псеудо-дионисије бог суштински не може имати атрибуте јер би то подразумевало пре-постојање онога ко му те атрибуте даје, што је немогуће јер је бог „алфа и омега“ али, наше ограничене језичке могућности не остављају нам другу могућ- ност за овакву врсту изражавања 4 питање права и државе требало би посматрати као недељиву целину (исти је случај и са правом и црквом у оном домену где се особине црквене и државне власти подударају), али смо на овом месту принуђени да бављење државом као категоријом оставимо за другу прилику православни мисионар l 27 вали су пла- тон (сократов уче- ник) и аристотел (плато- нов ученик) чињеница да су у различитим градовима – држа- вама (полисима) важили различити закони, а да су ипак постојала одређена начела која су сви поштова- ли навела је аристотела на следећи закључак „државно право (политикон) је двојако: природно (фисикон) и позитивно5 (номикон) природно је оно које свуда има исту важност, а не зависи од тога да ли је усвојено или није позитивно је оно за које је првобитно било споредно да ли је гласило овако или онако, али то није откако је законски установљено“ аристотел сматра да је законско нормирање потреб- но само у оним случајевима где постоји спор око тога шта јесте по природи (природном праву), а шта не значи, потреба за правдом јавља се тек у случају сукоба интереса6 тај закључак означава један од 5 назив потиче од латинског глагола pono, ponere, posui, positum – ставити, поставити израз ius positivum настаје у 12 веку погрешним читањем термина ius positum, што би се дословно могло превести као постављено право то је оно право које се прописом намеће 6 х келзен кључ н и х момента у еволуци- ји права; тада постаје јасно да се мњењима или простим формулама не може ни из далека остварити тежња за правдом тешкоће (немогућност?) дефинисања многе ће, на пример, задовољити следеће одређе- ње: право (исправно, праведно) јесте – никога не дирати, сваком своје дати ова изрека, често цитирана у старом риму, може да послужи као дефиниција пра- ва, али само под условом да је претходно рашчишће- но шта је чије како ћемо поступити у случају да о томе нема заједничког става – ова дефиниција не каже пошто сукоб, као претходно питање, и даље остаје нерешен, намеће се закључак да те речи могу евенту- ално представљати одређена морална уопштавања, али не и дефиницију права, а камоли правде често се као дефиниција правде (или праведног) узимају познате речи господње „чините другима оно што желите да вама чине“ доследна примена овог начела негира правни поредак као такав јер сва- ки правни поредак, па и онај установљен канонима цркве, подразумева санкцију (казну) казна захтева најмање два субјекта: онога који извршава и оног над којим се извршава да ли приликом извршења казне извршилац чини оно што би желео да њему буде учињено? 28 l5/2009 истина, на овакво разматрање понеко би пригово- рио да, на пример, хришћанин који се каје жели да – управо ради оздрављења кроз покајање – поднесе одређену „санкцију“ од стране цркве (нпр епитими- ју) али такав приговор не би имао основа будући да лично осећање покајника, његова ревност у вери и жеља за покајањем могу, али не морају имати ника- квог утицаја на примену канона којим је јасно пропи- сано колико година траје епитимија за, на пример, злочин убиства на пољу правне теорије (философије права) такав приговор би представљао бркање срод- них, али различитих феномена: правног и моралног искуства „правно искуство је могућно само у заједници, док је морално искуство у бити ствар појединца“7 свакој оба- вези коју право намеће једном лицу одговара овлашће- ње другог морал, међутим, утврђује само дужности црква је власна да, кроз институције заједнице, делује на свог припадника на унапред утврђен начин (канон) начин тог деловања јесте спољашњи (од стране других, тј зајед- нице) макар он био усмерен на под- стицање одређених духовних, уну- трашњих збивања код покајника са друге стране, покајник има обаве- зу према заједници да поступи на одређени начин како би поново остварио пуноћу при- даништва истој овако успо- стављени односи нам јасно указују на критеријум разли- ковања права од морала (макар оба била црквена, тј хришћан- ска): право начелно обавезује пред судом других (forum exter- num), док морал обавезује пре судом сопствене савести (forum internum) ово разјашњење уједно представља део одговора оним теоре- тичарима који канонском праву припи- сују одвећ висок степен специфичности у односу на остале гране тзв државног права, те га чак и не сматрају правом чак ни поменуте речи господње не бисмо могли (нити би требало) узети одвојено од контекста у коме су изречене и на силу их постулирати као свеобухватне но, како ниједно збивање не прати истоветан кон- текст, поставља се питање да ли је уопште могуће дати универзалну, свевремену дефини- цију правде, тј права можда би, ипак, претходно требало да се запи- тамо одакле човеку уопште потреба за таквим одређењем 7 коста чавошки: увод у право, драгинић, београд 1996, 20 аристотел православни мисионар l 29 основе хришћанског сагледавања ханс келзен, творац чисте теорије права, каже да је у природи човека тежња да оправда своје понашање у прилог овом тврђењу наводи низ примера из исто- рије који сведоче о томе да су и највећи тирани тежи- ли да својој самовољи дају правно прихватљиву фор- му, тј да ју представе као (у крајњем) праведну (уте- мељену на правди) чувен је пример злогласног рим- ског императора калигуле: он је злоупотребио недо- реченост прописа који је налагао да сви зако- ни буду истакнути на јавним местима тако што је наредио да их исписују ситним словима, а потом те нат- писе каче по врховима стубо- ва, где их нико није могао прочитати и он је, дакле, имао потребу да својој самовољи да какву – такву правно утврђе- ну форму таква људска потреба несумњиво постоји и правни т е о р е т и ч а р и (философи) веко- вима настоје да је растумаче ако се подсети- мо да смо помену- ли „праведно“, односно „правду“ као „атрибут“ бога, видећемо да се на ово питање одговор може дати и из аутентично хришћанског угла хришћанско гледиште је неодвојиво од светоотачке антропологије, у којој је стално присутан мотив људског призива да – кроз узрастање од образа ка подобију божијем – остварује пуноћу заједнице са богом, и то управо посредством заједнице (литургијске, евхаристијске, црквене) са ближњима како је пита- ње заједнице са богом нераздвојно од питања зајед- нице са билижњима, то је за хришћане изузетно значајан начин на који се уређују односи у таквој заједници (притом мислимо на заједницу у најши- рем смислу речи) унапређење тих односа је нераз- двојно од права које им даје форму и усмерење како се човек и друштво развијају, како се развија и сáма црква, неопходно је да се развија и право, односно појам правде на коме се темељи једном приликом је један наш владика – одговару- јући на питање о променама у одређеним схватањи- ма цркве током векова – рекао: „није вера та која се мења, већ наше урастање у веру“ ту мисао бисмо аналошки могли да применимо и на правду: не мења се правда као апсолутна категорија (као божански „атрибут“), већ наше „урастање“, наше разумевање и исказивање њене природе и смисла у конкретним историјским прилика- ма но, овај закључак претпоставља да смо претходно пости- гли општу сагла- сност о постоја- њу правде као трансцендент- не, метафизич- ке категорије у том случају право бисмо могли да дефи- нишемо као и н с т р у м е н т којим настојимо да је остваримо, да се њеној апсо- лутној природи приближимо овозе- маљским средствима што више, сходно иза- зовима историјског тре- нутка на тим премисама почива идеја природног права, којој је хришћанство дало највећи допринос аргументи којима је та идеја касније оспоравана такође се не смеју занемарити нити паушално одбацити као „нехришћански“ стога ћемо у наредном броју детаљније говорити о два битна усмерења правно-философске мисли: природ- ноправном и позитивноправном настојећи да одго- воримо и на питања која смо, као значајна, истакли на почетку овог текста m ђакон ненад идризовић тема броја 30 l5/2009 светосавска правда свети сава је по повратку из никеје 1219 л г, када је био посвећен за првог архиепископа свих срп- ских и поморских земаља, почео да остварује циљ украшавања свога отачаства oсетио је потребу за јед- ном комбинованом компилацијом законодавства, које би обухватило не само све гране црквеног живота и црквене управе, него и основно световно право о нај- важнијим питањима за уређење друштвеног живота тако је и настала најобимнија средњевековна српска законска књига, која је у новијој књижевности углав- ном позната под позајмљеним називом крмчија, док је њен прави књижевни и српски назив законоправило ништа слично из тога времена немају (данас) цивили- зовани народи европе – ни немци, ни французи, ни енглези позната магна карта у енглеској, правни спомен из 1215, само је подужи свитак на пергаменту, и то на латинском, а законоправило (из тога времена) јесте огромна књига (са око 800 страница) сачувана у више преписа то је највећа српска књига, за који сам свети сава наводи да је богонадахнута изражена богонаданутост законоправила светога саве обавезује на примену његове садржине како у животу српске цркве и државе, тако и у животу сваког верника основна начела законоправила су усмерена на спа- сење душе, на правилно вођење цркве у складу сарад- ње са државом своју државотворну идеологију све- ти сава је исказао у једном писму упућеном са свете горе његовом оцу, у коме каже: ,,да виноград христов, предат нам од господа, оградимо чистом оградом, чистом, добром и непорочном вером, да ниједан од злих зверова не окуси његова плода, него расплодив- ши га у сто трудова, принесемо у онај пресветли вели- ки дан христу који је за нас жртвован” писање зако- ноправила је било неминовно за младу цркву и младу државу, а имало је практични значај за оно време – када је једна црквена књига коштала више него цела црквена зграда у делу законоправила који се односи на световно право не налази се оно ригорозно и пуно неједнакости многобожачко римско, него препорођено-христијани- зовано право ту се налазе и многе одредбе које говоре о браку, што је било нужно за новопостављене еписко- пе како би се сузбила пољуљаност брака и брачног живота у земљи свети сава је – по свим црквеним и државним питањима – успео да уведе један високи правни ред стварајући основу за један здрав национал- ни живот заштита социјално угрожених део сложеног правног система у законоправилу чине и прописи о заштити социјално угрожених, на основу којих сазнајемо шта се све сматрало социјал- ним случајем и какве су мере предвиђене за ублажа- вање или отклањање последица поред бриге о сиро- машнима и болеснима, као најбројнијој категорији социјалних случајева, за које су подизани одговарају- ћи домови, штићене су и особе са телесним манама, утврђиване су узајамне социјалне обавезе родитеља и деце, помагано је удовицама и сиротим девојкама, откупљивани су заробљеници, штићени робови од самовоље господара, најмници од израбљивања и зло- употрбе послодавца, дужници од зеленашења зајмо- давца тражи се да опхођење према људима са теле- сним манама и, уопште, према немоћнима буде бес- прекорно за оне који се таквима ругају предвиђена је казна законоправило је зборник закона црквеног и држав- ног законодавства који је српском народу омогућио да добије правилан поглед на свет, цркву, државу, народ и на све све што му се налазило на путу органско-нацио- налног васкрсења и културног напретка како у византији, тако и у србији, становништво је било углавном православно сама та чињеница је омогућила да се питање односа између државе и цркве решава јединствено полазило се од основне поставке да један исти народ припада и држави и цркви, тј грађани државе су истовремено и чланови цркве на тим основама је постављен и развијен систем сагласја цркв
Свеска: 309 | Правда и право
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
Одреднице:
1. 89711 / ...се и самој затворској казни коју су издржавали даје један ДУБЉИ смисао они су издвојени, али су са богом, што значи да нису напуштени, а то је већ један корак даље од гледања на казну ка ...
1. 89711 / ...се и самој затворској казни коју су издржавали даје један ДУБЉИ смисао они су издвојени, али су са богом, што значи да нису напуштени, а то је већ један корак даље од гледања на казну ка ...
11
Свеска: 310 | Патријарх Павле: мисионар делом и речју
...су своје проблеме, с којима су се носили, и у моје питање нису се уДУБЉИ?📌 вали
професорима га нисам могао изнети због опа-
сности да га не окарактеришу као неумесно,
јеретичко или безбожничко тако сам остао да
се с њ
...су своје проблеме, с којима су се носили, и у моје питање нису се у
МЕТА инфо: Р:27838 К:214004 Д:118
| Свеска 310 |
Свеска: 310 | Патријарх Павле: мисионар делом и речју
... очиглед- но да би такав поступак био нечовечан, недосто- јан човека, а камоли бога и његове правде и где се, између тога свега, може ставити еванђелско учење да је бог љубав? мучио сам се безуспешно тражећи исход из овог лавиринта другови којима сам ову мисао изнео, имали су своје проблеме, с којима су се носили, и у моје питање нису се удубљивали професорима га нисам могао изнети због опа- сности да га не окарактеришу као неумесно, јеретичко или безбожничко тако сам остао да се с њиме носим сам, и ко зна шта би са мном било да нисам наишао на извесно објашњење светог василија великог, а потпуније код бла- женог августина десило се нешто парадок- сално доказ против предодређења пружио ми је, ето, блажени августин, који је иначе сам заступао схватање о предодређењу, предести- нацији то објашњење које ми је проблем разби- стрило и - бар за мене - решило, састоји се у овоме: библија почиње речима: у почетку створи бог небо и земљу (1 мојс 1,1) у почетку чега? у почетку времена пре тога, значи, није било времена па шта је онда постојало? „јер, пре створења света било је неко постојање које одго- вара надсветским силама, које не прелази време, вечно, које увек траје“ постојала је, дакле, веч- ност шта је време, шта је вечност? ти основни појмови, категорије нашег ума, увек су најтежи за објашњење тако је и са појмом времена као што каже блажени августин: „ако ме нико не пита, знам, али ако бих хтио некоме то питање разјаснити, не знам ипак са сигурно- нека питања наше вере патријарх српски павле 16 l6/2009 о браку и безбрачности развијајући учење светог апостола павла да је у хришћанству брак добар, а уздржавање од бра- ка боље (који удаје своју девојку добро чини, али који не удаје боље чини, 1 кор 7, 38), све- ти атанасије велики говори о браку и безбрач- ности као о два пута у животу, називајући први „умереним и животу прикладним“, а други „анђел- ским и најузвишенијим“ ко је изабрао брак не добија прекор, али и не прима онолико благодати колико девичанство брак доноси рода по триде- сет, девичанство по сто исто тако високо цене- ћи монахе „који у овом свету живе анђелским животом“, свети кирило јерусалимски, упоређу- је њихов живот са златом, а живот у браку са сре- бром као апостол павле, и он хвали уздржање велећи: „добро је уздржање и дивно добро им је ако остану као и ја, вели апостол а ако се не уздрже, нека се жене; боље је женити се него упа- љивати се“ свети григорије богослов пише похвалу девству и вели: „колико је девство узви- шеније од сумњивог девства“ готово истим речи- ма говори о девству, и подвлачи превасходство уздржавања, свети јован златоуст: „као што је девство боље од брака, тако је први брак бољи од другог“ исти такав поглед на уздржање и брак има свети василије велики и многи други свети оци према томе, хришћанство нити намеће брак, нити забрањује уздржање од њега током исто- рије било је како људи и жена који су у мона- штву, са заветом безбрачности, проживели цео век, тако и оних који су или обоје, или једно по пристанку другог, напуштали брак и монашили се, а тако и оних који су остајали у браку, али по узајамном договору уздржавали се од полних одно- са, „живели као брат и сестра“, било цео живот, било део живота (свети мученици јулијан и василиса, свети конон исавријски, свети хрисант и дарија, преподобни амон, преподоб- на меланија римљанка; у новије време свети јован кронштатски и други) на основу оваквог погледа на уздржање, од еванђелских времена до данас, кроз целу истори- ју цркве, можемо разумети да је уздржање једино морално дозвољено средство да се не рађа, како ван брака, у монаштву и целибату, тако и у браку од свију својих чланова у браку црква тражи повремено уздржавање од брачних односа: ради поста и молитве, у доба женине трудноће и др у позним годинама брака, поготово кад жена пређе климактеријум, то треба да је редован начин брачног живота свију искрено верујућих патријарх павле, „став православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају“, у: нав дело, стр 39–41 о спасењу онихкоји нису хришћани ми знамо да се само у цркви, лађи на бур- ном мору овог живота, сигурно спасава но да ли ће господар лађе изузетно послати чамац, или пружити појас спасавања онима који се налазе у валовима око лађе, да се на тај начин спасу, то је ствар његове моћи и његовог милосрђа из еванђеља знамо да ћемо као радници у виногра- ду, најмљени од јутра, сигурно примити од госпо- дара обећану плату ако се будемо трудили а да ли ће и други бити примљени у трећи, шести и једа- наести час, да ли ће они примити мању плату, или једнаку с нама, то није наше да одређујемо на крају, сматрам да неће бити сувишно да напоменем: разматрајући нашироко апстрактно питање шта ће бити са душама оних који, без познавања цркве христове, остану ван ње, потпуно бисмо промашили ако при томе запоставимо питање како да ми, који се налазимо у цркви, учинимо шћу могу рећи кад не би ништа пролазило да не би било прошлог времена, и кад не би ништа постојало да не би било садашњег времена, и кад не би ништа долазило да не би било будућег времена“ и нама је јасно да време незадрживо тежи и пролази састојећи се из прошлости, сада- шњости и будућности, али тако „да је у њему про- шлост минула, будућност још није наступила, а садашњост се измиче од опажања пре него што се усмотри“, како примећује свети василије велики јасно нам је да прошлост не постоји; она је била, али је сада као трајања времена нема исто тако, нема ни будућности; она ће тек доћи, но сада је још нема значи, постоји само садашњост но шта је стварно садашњост? она је у суштини линија додира између прошлости и будућности, моме- нат у коме будућност стално пролази у про- шлост док нпр часовник не откуца „так“, тај моменат је близу, чекамо га да наступи, али још не постоји а чим откуца „так“, тога момента нема више, он је прешао у прошлост непостојеће будуће у тренутку је прешло у непостојеће про- шло и садашњост, значи, једва постоји наиме: „и сам један сат састоји се од краткотрајних дје- лића: што је од њега одлетјело то је прошлост, а штогод му преостаје, то је будућност ако се може замислити дио времена који се не може више подијелити ни у најмање дјелиће времена, онда је он једини који се може звати садашњи, али тај дио тако брзо из будућности прелијеће у про- шлост, да се не протеже ни тренутак“ ево, то је време постојало заједно са светом и неодвојиво од њега оно се односи на све створе- но, па и на нас људе и на анђеле на божје биће време се не односи он је творац света и времена, те на њега оно не може бити примењено, као што се на њега не могу применити појмови про- стора, броја, почетка и свршетка итд за њега важи вечност шта је вечност? вечност је стална садашњост, она нема ни прошлости, ни будућно- сти, које карактеришу време „у вјечности ништа не пролази, него је све садашње - вели блажени августин - вјечност која нема ни будућности, ни прошлости, непомично стоји и одређује будућа и прошла времена“ на другом месту, обраћајући се богу, блажени августин каже: „твоје године нити иду, нити долазе твоје су године један дан (2 пет 3, 8), а твој дан није сваки дан, него данас, јер твој данашњи дан не узмиче пред сутрашњим, и не долази иза јучерашњега данашњи дан је вјечност“ вечност је, дакле, стално „сада“, без претход- ног „било“ и следујућег „биће“ садашњост, која за нас једва постоји, у вечности једино постоји кад говорећи о вечности кажемо „пре“ и „после“, то говоримо са свог људског становишта, терми- нима који се односе на време у вечности нема ни пре ни после има само сада отуда следује да кад кажемо божје „предзнање“, божје „пред- виђање“, да се изражавамо на наш људски начин „у ствари, - по духовитој примедби о јустина поповића - божје предзнање је знање и гледање свих мисли људских, и осећања, и дела у стању њиховог збивања, јер за бога не постоји ни про- шлост ни будућност, већ је све садашњост“ у богу, дакле, нема предзнања будућег, као ни под- сећања на прошло, него само знања и гледања и прошлог и будућег истовремено, сада ми може- мо предвиђати и сећати се за њега је у истом „сада“ и постанак света, и све време до нашега доба, и сва будућност до краја света зато кад се у молитви каже да је бог својим предзнањем („и предзнанијем твојим“, грчки: прогноси ти си) одредио овима да буду свештени- ци, или ђакони, то се казује на људски начин, људским речником и категоријама које важе за људе, али се не могу применити на божанску вечност отуда на питање: шта је радио бог пре него што је створио небо и земљу, које су му поставили неки савременици, блажени августин лепо одговара: „ако прије неба и земље није било никаква времена, зашто се пита шта си „тада“ радио? јер није било никаквог „тада“ док није било никаквог времена“ патријарх павле, „ко је била жена кајинова – божја воља као једино мерило добра и зла“, у: да нам буду јаснија нека питања наше вере, издавачки фонд спц архиепископије београдско-карловачке, београд, 2007, стр 24–28 православни мисионар l 17 о браку и безбрачности развијајући учење светог апостола павла да је у хришћанству брак добар, а уздржавање од бра- ка боље (који удаје своју девојку добро чини, али који не удаје боље чини, 1 кор 7, 38), све- ти атанасије велики говори о браку и безбрач- ности као о два пута у животу, називајући први „умереним и животу прикладним“, а други „анђел- ским и најузвишенијим“ ко је изабрао брак не добија прекор, али и не прима онолико благодати колико девичанство брак доноси рода по триде- сет, девичанство по сто исто тако високо цене- ћи монахе „који у овом свету живе анђелским животом“, свети кирило јерусалимски, упоређу- је њихов живот са златом, а живот у браку са сре- бром као апостол павле, и он хвали уздржање велећи: „добро је уздржање и дивно добро им је ако остану као и ја, вели апостол а ако се не уздрже, нека се жене; боље је женити се него упа- љивати се“ свети григорије богослов пише похвалу девству и вели: „колико је девство узви- шеније од сумњивог девства“ готово истим речи- ма говори о девству, и подвлачи превасходство уздржавања, свети јован златоуст: „као што је девство боље од брака, тако је први брак бољи од другог“ исти такав поглед на уздржање и брак има свети василије велики и многи други свети оци према томе, хришћанство нити намеће брак, нити забрањује уздржање од њега током исто- рије било је како људи и жена који су у мона- штву, са заветом безбрачности, проживели цео век, тако и оних који су или обоје, или једно по пристанку другог, напуштали брак и монашили се, а тако и оних који су остајали у браку, али по узајамном договору уздржавали се од полних одно- са, „живели као брат и сестра“, било цео живот, било део живота (свети мученици јулијан и василиса, свети конон исавријски, свети хрисант и дарија, преподобни амон, преподоб- на меланија римљанка; у новије време свети јован кронштатски и други) на основу оваквог погледа на уздржање, од еванђелских времена до данас, кроз целу истори- ју цркве, можемо разумети да је уздржање једино морално дозвољено средство да се не рађа, како ван брака, у монаштву и целибату, тако и у браку од свију својих чланова у браку црква тражи повремено уздржавање од брачних односа: ради поста и молитве, у доба женине трудноће и др у позним годинама брака, поготово кад жена пређе климактеријум, то треба да је редован начин брачног живота свију искрено верујућих патријарх павле, „став православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају“, у: нав дело, стр 39–41 о спасењу онихкоји нису хришћани ми знамо да се само у цркви, лађи на бур- ном мору овог живота, сигурно спасава но да ли ће господар лађе изузетно послати чамац, или пружити појас спасавања онима који се налазе у валовима око лађе, да се на тај начин спасу, то је ствар његове моћи и његовог милосрђа из еванђеља знамо да ћемо као радници у виногра- ду, најмљени од јутра, сигурно примити од госпо- дара обећану плату ако се будемо трудили а да ли ће и други бити примљени у трећи, шести и једа- наести час, да ли ће они примити мању плату, или једнаку с нама, то није наше да одређујемо на крају, сматрам да неће бити сувишно да напоменем: разматрајући нашироко апстрактно питање шта ће бити са душама оних који, без познавања цркве христове, остану ван ње, потпуно бисмо промашили ако при томе запоставимо питање како да ми, који се налазимо у цркви, учинимо шћу могу рећи кад не би ништа пролазило да не би било прошлог времена, и кад не би ништа постојало да не би било садашњег времена, и кад не би ништа долазило да не би било будућег времена“ и нама је јасно да време незадрживо тежи и пролази састојећи се из прошлости, сада- шњости и будућности, али тако „да је у њему про- шлост минула, будућност још није наступила, а садашњост се измиче од опажања пре него што се усмотри“, како примећује свети василије велики јасно нам је да прошлост не постоји; она је била, али је сада као трајања времена нема исто тако, нема ни будућности; она ће тек доћи, но сада је још нема значи, постоји само садашњост но шта је стварно садашњост? она је у суштини линија додира између прошлости и будућности, моме- нат у коме будућност стално пролази у про- шлост док нпр часовник не откуца „так“, тај моменат је близу, чекамо га да наступи, али још не постоји а чим откуца „так“, тога момента нема више, он је прешао у прошлост непостојеће будуће у тренутку је прешло у непостојеће про- шло и садашњост, значи, једва постоји наиме: „и сам један сат састоји се од краткотрајних дје- лића: што је од њега одлетјело то је прошлост, а штогод му преостаје, то је будућност ако се може замислити дио времена који се не може више подијелити ни у најмање дјелиће времена, онда је он једини који се може звати садашњи, али тај дио тако брзо из будућности прелијеће у про- шлост, да се не протеже ни тренутак“ ево, то је време постојало заједно са светом и неодвојиво од њега оно се односи на све створе- но, па и на нас људе и на анђеле на божје биће време се не односи он је творац света и времена, те на њега оно не може бити примењено, као што се на њега не могу применити појмови про- стора, броја, почетка и свршетка итд за њега важи вечност шта је вечност? вечност је стална садашњост, она нема ни прошлости, ни будућно- сти, које карактеришу време „у вјечности ништа не пролази, него је све садашње - вели блажени августин - вјечност која нема ни будућности, ни прошлости, непомично стоји и одређује будућа и прошла времена“ на другом месту, обраћајући се богу, блажени августин каже: „твоје године нити иду, нити долазе твоје су године један дан (2 пет 3, 8), а твој дан није сваки дан, него данас, јер твој данашњи дан не узмиче пред сутрашњим, и не долази иза јучерашњега данашњи дан је вјечност“ вечност је, дакле, стално „сада“, без претход- ног „било“ и следујућег „биће“ садашњост, која за нас једва постоји, у вечности једино постоји кад говорећи о вечности кажемо „пре“ и „после“, то говоримо са свог људског становишта, терми- нима који се односе на време у вечности нема ни пре ни после има само сада отуда следује да кад кажемо божје „предзнање“, божје „пред- виђање“, да се изражавамо на наш људски начин „у ствари, - по духовитој примедби о јустина поповића - божје предзнање је знање и гледање свих мисли људских, и осећања, и дела у стању њиховог збивања, јер за бога не постоји ни про- шлост ни будућност, већ је све садашњост“ у богу, дакле, нема предзнања будућег, као ни под- сећања на прошло, него само знања и гледања и прошлог и будућег истовремено, сада ми може- мо предвиђати и сећати се за њега је у истом „сада“ и постанак света, и све време до нашега доба, и сва будућност до краја света зато кад се у молитви каже да је бог својим предзнањем („и предзнанијем твојим“, грчки: прогноси ти си) одредио овима да буду свештени- ци, или ђакони, то се казује на људски начин, људским речником и категоријама које важе за људе, али се не могу применити на божанску вечност отуда на питање: шта је радио бог пре него што је створио небо и земљу, које су му поставили неки савременици, блажени августин лепо одговара: „ако прије неба и земље није било никаква времена, зашто се пита шта си „тада“ радио? јер није било никаквог „тада“ док није било никаквог времена“ патријарх павле, „ко је била жена кајинова – божја воља као једино мерило добра и зла“, у: да нам буду јаснија нека питања наше вере, издавачки фонд спц архиепископије београдско-карловачке, београд, 2007, стр 24–28 18 l6/2009 опасности са стране римске власти“ и ориге- нове критике ондашњих прилика су беспо- штедне уместо да будемо свима слуге за спа- сење, „ми или не схватајући шта хоће исус својом науком, или презирући толике савете спаситељеве, такви смо да понекад превази- лазимо сујетом и рђаве кнезове незнабожа- ца“ осим сујете и бриге за пролазно, многи од нас, верне који желе пунији, интензивнији религиозни живот, препуштамо саме себи завршимо богослужење, или другу свештену радњу, на застарелом, неразумљивом језику, не проговоривши ни речи објашњења прочи- таног светог писма, или кога православног учења, повлачимо се у стан, својој породици верни остаје сам са проблемима своје вере, без еванђелског одговора на питања која им поста- вљају разни сектанти, или атеисти нити их као добри пастири водимо на добру пашу еванђелске науке, нити будно стражаримо над својом и њиховом вером да одмах приметимо долазак непријатеља, укажемо на њега и њего- во криво учење, на шта смо се заклели прили- ком рукоположења и кад нас упитају, одгова- рамо с досадом и суво: „не слушај их, то су јеретици, или безбожници!“ без изношења разлога и озбиљнијег објашњења без свега онога што је вернима давао богомољачки покрет, није чудо да они које све то озбиљније интересује потраже објашњење од суботара, адвентиста, спиритиста или наставе да падају све ниже и ниже у најпримитивнију побо- жност, која не може дати одговор ни себи, ни другима о својој вери ни на најпростија пита- ња, а камоли она која проналазе и постављају извежбани противници корак у безверје ода- тле је кратак не заборавимо да смо дужни да своју веру, не намећући је, проповедамо речима и у време и невреме, а хришћанским животом свагда јер нас часни крст, свете тајне и припадност пра- вослављу не спасавају механички потребна је жива вера која кроз љубав дејствује (гал 5, 6) патријарх павле, „који се дух јавља спиритистима“, у: нав дело, стр 97–98 о крштењу лица која су хируршком интервенцијом променила пол несумњиво су сви ови благодатни дарови крштења једнако потребни сваком људском бићу, без обзира на његову полну припадност, како мушкарцу тако и жени, како деци тако и ушко- пљеницима било да су се тако родили, било да су их људи ушкопили (мт 19, 12) потребни су и лицу о коме је реч, које је у време рођења и крштења свакако било хермафродит, тј имало гениталије оба пола неодређено изражене на изглед су биле изражене гениталије женског пола те је женским и сматрано но у пубертету, уну- трашњим лучењем полних жлезда, показало се да су доминантне гениталије мушког пола, те је то лице, поред изгледа женског, било мушког пола и при рођењу и крштењу, али се то није примећивало сада су операцијом само уклоње- ни облици који су телу давали изглед женског пола јасно нам је да је ово лице било иста лич- ност од рођења до операције и остало иста лич- ност и после операције, онако као што иста лич- ност остаје свако нормално људско биће поред свију промена које се с њом свакодневно дешава- ју, кад од дојенчета постаје младић, па зрео човек, да би у старости постепено престајале поједине функције, мећу којима и полне па и кад се деси да се неком лицу операцијом одстране цели поје- дини органи: бубрези, руке, ноге, или генитали- је, оперисани свакако остаје и надаље иста личност због свега тога сматрам да се над оваквим лицем, без обзира да ли је оно крштено као женско или као мушко, па се доцније изразиле особине другог пола (које су операцијом доведе- не до одређеног изгледа и функције, а оне друге уклоњене), но оставши иста личност, не треба све што до нас стоји за своје спасење кад то постигнемо, ми ћемо уједно учинити највише могуће и за спасење наших ближњих, и оних близу и оних далеко: светлошћу својих дела показаћемо им пут којим треба ићи да бисмо постигли циљ наше вере, и подржати их да не клону на том путу иначе ћемо се наћи у положају човека који је поставио господу питање: је ли мало оних који ће се спасти? спаситељев одговор садржи несравњиво више него што се у питању тражи: „борите се да уђете на уска врата“ (лк 13,23,24) у њему се посредно казује и да је тај број мали (многи ће тражити да уђу и неће моћи), али и много важнија ствар, управо оно „једино од потребе“ господње речи у ствари казују: колики је тај број, мали или велики, то за тебе није од важности најважније је за тебе - и за сваког - да се нађеш у томе броју ако број спасених буде мали а ти будеш у њему, каквог значаја има за тебе што је тај број мали! будеш ли знао да је тај број велики, а ти се не потрудиш да се нађеш у њему, каква ће ти бити утеха од знања великог броја оних који ће бити у вечној радости, а ти останеш напољу где је плач и шкргут зуба! да не буде тако и са нама интересујући се питањем шта ће бити са онима напољу, да не изоставимо старање о спасењу нас који смо уну- тра док је време боримо се да уђемо на уска врата то је главније од најглавнијег патријарх павле, „шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила цркве“, у: нав дело, стр 118 божја воља као мерило добра и зла људи материјалистички настројени, према своме учењу о релативности морала, указаће на библијско казивање о брачној вези измећу браће и сестара и свакако рећи: кад би морални прин- ципи потицали од бога, били нешто апсолутно, зар овај поступак не би значио нешто неморал- но? сасвим је могуће да овакво питање падне на ум и некоме од верних по православном схватању, у овој ствари тре- ба имати у виду да нема другог мерила добра и зла, моралног и неморалног, изнад воље божје грех, морално зло, односно неморално је оно што бог наређује да учинимо, а ми не учинимо; или што бог забрањује да учинимо, а ми учини- мо кад бога не би било, ни добра ни зла, као моралних појмова не би било зато што бог постоји, постоји и морално добро, јер оно поти- че само од њега, по речи господа исуса христа: нико није добар осим једног бога (мк 19,17) патријарх павле, „ко је била жена кајинова – божја воља као једино мерило добра и зла“, у: нав дело, стр 17 о одговорности свештеника према верницима морамо признати да у томе што су неки људи напустили „извор воде живе, и ископали себи студенце испроваљиване који не могу да држе воду“ (јер 2, 13), има кривице и до нас свештеника својим лакомисленим поступци- ма, прекомерном бригом за ствари овог света делујемо саблажњиво на верне да они изгубе поверење у цркву која има такве пастире велики део кривице да једна таква личност као што је био тертулијан скрене у монтани- зам, имали су савремени недостаци црквеног живота, поготово свештенство „он је горко иронисао да су апостоли зато основали цркву да би се епископи користили црквеним прихо- дима пажљиво се ограђујући од било каквих православни мисионар l 19 опасности са стране римске власти“ и ориге- нове критике ондашњих прилика су беспо- штедне уместо да будемо свима слуге за спа- сење, „ми или не схватајући шта хоће исус својом науком, или презирући толике савете спаситељеве, такви смо да понекад превази- лазимо сујетом и рђаве кнезове незнабожа- ца“ осим сујете и бриге за пролазно, многи од нас, верне који желе пунији, интензивнији религиозни живот, препуштамо саме себи завршимо богослужење, или другу свештену радњу, на застарелом, неразумљивом језику, не проговоривши ни речи објашњења прочи- таног светог писма, или кога православног учења, повлачимо се у стан, својој породици верни остаје сам са проблемима своје вере, без еванђелског одговора на питања која им поста- вљају разни сектанти, или атеисти нити их као добри пастири водимо на добру пашу еванђелске науке, нити будно стражаримо над својом и њиховом вером да одмах приметимо долазак непријатеља, укажемо на њега и њего- во криво учење, на шта смо се заклели прили- ком рукоположења и кад нас упитају, одгова- рамо с досадом и суво: „не слушај их, то су јеретици, или безбожници!“ без изношења разлога и озбиљнијег објашњења без свега онога што је вернима давао богомољачки покрет, није чудо да они које све то озбиљније интересује потраже објашњење од суботара, адвентиста, спиритиста или наставе да падају све ниже и ниже у најпримитивнију побо- жност, која не може дати одговор ни себи, ни другима о својој вери ни на најпростија пита- ња, а камоли она која проналазе и постављају извежбани противници корак у безверје ода- тле је кратак не заборавимо да смо дужни да своју веру, не намећући је, проповедамо речима и у време и невреме, а хришћанским животом свагда јер нас часни крст, свете тајне и припадност пра- вослављу не спасавају механички потребна је жива вера која кроз љубав дејствује (гал 5, 6) патријарх павле, „који се дух јавља спиритистима“, у: нав дело, стр 97–98 о крштењу лица која су хируршком интервенцијом променила пол несумњиво су сви ови благодатни дарови крштења једнако потребни сваком људском бићу, без обзира на његову полну припадност, како мушкарцу тако и жени, како деци тако и ушко- пљеницима било да су се тако родили, било да су их људи ушкопили (мт 19, 12) потребни су и лицу о коме је реч, које је у време рођења и крштења свакако било хермафродит, тј имало гениталије оба пола неодређено изражене на изглед су биле изражене гениталије женског пола те је женским и сматрано но у пубертету, уну- трашњим лучењем полних жлезда, показало се да су доминантне гениталије мушког пола, те је то лице, поред изгледа женског, било мушког пола и при рођењу и крштењу, али се то није примећивало сада су операцијом само уклоње- ни облици који су телу давали изглед женског пола јасно нам је да је ово лице било иста лич- ност од рођења до операције и остало иста лич- ност и после операције, онако као што иста лич- ност остаје свако нормално људско биће поред свију промена које се с њом свакодневно дешава- ју, кад од дојенчета постаје младић, па зрео човек, да би у старости постепено престајале поједине функције, мећу којима и полне па и кад се деси да се неком лицу операцијом одстране цели поје- дини органи: бубрези, руке, ноге, или генитали- је, оперисани свакако остаје и надаље иста личност због свега тога сматрам да се над оваквим лицем, без обзира да ли је оно крштено као женско или као мушко, па се доцније изразиле особине другог пола (које су операцијом доведе- не до одређеног изгледа и функције, а оне друге уклоњене), но оставши иста личност, не треба све што до нас стоји за своје спасење кад то постигнемо, ми ћемо уједно учинити највише могуће и за спасење наших ближњих, и оних близу и оних далеко: светлошћу својих дела показаћемо им пут којим треба ићи да бисмо постигли циљ наше вере, и подржати их да не клону на том путу иначе ћемо се наћи у положају човека који је поставио господу питање: је ли мало оних који ће се спасти? спаситељев одговор садржи несравњиво више него што се у питању тражи: „борите се да уђете на уска врата“ (лк 13,23,24) у њему се посредно казује и да је тај број мали (многи ће тражити да уђу и неће моћи), али и много важнија ствар, управо оно „једино од потребе“ господње речи у ствари казују: колики је тај број, мали или велики, то за тебе није од важности најважније је за тебе - и за сваког - да се нађеш у томе броју ако број спасених буде мали а ти будеш у њему, каквог значаја има за тебе што је тај број мали! будеш ли знао да је тај број велики, а ти се не потрудиш да се нађеш у њему, каква ће ти бити утеха од знања великог броја оних који ће бити у вечној радости, а ти останеш напољу где је плач и шкргут зуба! да не буде тако и са нама интересујући се питањем шта ће бити са онима напољу, да не изоставимо старање о спасењу нас који смо уну- тра док је време боримо се да уђемо на уска врата то је главније од најглавнијег патријарх павле, „шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила цркве“, у: нав дело, стр 118 божја воља као мерило добра и зла људи материјалистички настројени, према своме учењу о релативности морала, указаће на библијско казивање о брачној вези измећу браће и сестара и свакако рећи: кад би морални прин- ципи потицали од бога, били нешто апсолутно, зар овај поступак не би значио нешто неморал- но? сасвим је могуће да овакво питање падне на ум и некоме од верних по православном схватању, у овој ствари тре- ба имати у виду да нема другог мерила добра и зла, моралног и неморалног, изнад воље божје грех, морално зло, односно неморално је оно што бог наређује да учинимо, а ми не учинимо; или што бог забрањује да учинимо, а ми учини- мо кад бога не би било, ни добра ни зла, као моралних појмова не би било зато што бог постоји, постоји и морално добро, јер оно поти- че само од њега, по речи господа исуса христа: нико није добар осим једног бога (мк 19,17) патријарх павле, „ко је била жена кајинова – божја воља као једино мерило добра и зла“, у: нав дело, стр 17 о одговорности свештеника према верницима морамо признати да у томе што су неки људи напустили „извор воде живе, и ископали себи студенце испроваљиване који не могу да држе воду“ (јер 2, 13), има кривице и до нас свештеника својим лакомисленим поступци- ма, прекомерном бригом за ствари овог света делујемо саблажњиво на верне да они изгубе поверење у цркву која има такве пастире велики део кривице да једна таква личност као што је био тертулијан скрене у монтани- зам, имали су савремени недостаци црквеног живота, поготово свештенство „он је горко иронисао да су апостоли зато основали цркву да би се епископи користили црквеним прихо- дима пажљиво се ограђујући од било каквих 20 l6/2009 такви болесници разреше од поста док не оздраве без жеље да будемо „строжији од закона, правилнији од правила и већи од запо- вести“ (свети григорије богослов), а исто тако ни милостивији од свет
... очиглед- но да би такав поступак био нечовечан, недосто- јан човека, а камоли бога и његове правде и где се, између тога свега, може ставити еванђелско учење да је бог љубав? мучио сам се безуспешно тражећи исход из овог лавиринта другови којима сам ову мисао изнео, имали су своје проблеме, с којима су се носили, и у моје питање нису се удубљивали професорима га нисам могао изнети због опа- сности да га не окарактеришу као неумесно, јеретичко или безбожничко тако сам остао да се с њиме носим сам, и ко зна шта би са мном било да нисам наишао на извесно објашњење светог василија великог, а потпуније код бла- женог августина десило се нешто парадок- сално доказ против предодређења пружио ми је, ето, блажени августин, који је иначе сам заступао схватање о предодређењу, предести- нацији то објашњење које ми је проблем разби- стрило и - бар за мене - решило, састоји се у овоме: библија почиње речима: у почетку створи бог небо и земљу (1 мојс 1,1) у почетку чега? у почетку времена пре тога, значи, није било времена па шта је онда постојало? „јер, пре створења света било је неко постојање које одго- вара надсветским силама, које не прелази време, вечно, које увек траје“ постојала је, дакле, веч- ност шта је време, шта је вечност? ти основни појмови, категорије нашег ума, увек су најтежи за објашњење тако је и са појмом времена као што каже блажени августин: „ако ме нико не пита, знам, али ако бих хтио некоме то питање разјаснити, не знам ипак са сигурно- нека питања наше вере патријарх српски павле 16 l6/2009 о браку и безбрачности развијајући учење светог апостола павла да је у хришћанству брак добар, а уздржавање од бра- ка боље (који удаје своју девојку добро чини, али који не удаје боље чини, 1 кор 7, 38), све- ти атанасије велики говори о браку и безбрач- ности као о два пута у животу, називајући први „умереним и животу прикладним“, а други „анђел- ским и најузвишенијим“ ко је изабрао брак не добија прекор, али и не прима онолико благодати колико девичанство брак доноси рода по триде- сет, девичанство по сто исто тако високо цене- ћи монахе „који у овом свету живе анђелским животом“, свети кирило јерусалимски, упоређу- је њихов живот са златом, а живот у браку са сре- бром као апостол павле, и он хвали уздржање велећи: „добро је уздржање и дивно добро им је ако остану као и ја, вели апостол а ако се не уздрже, нека се жене; боље је женити се него упа- љивати се“ свети григорије богослов пише похвалу девству и вели: „колико је девство узви- шеније од сумњивог девства“ готово истим речи- ма говори о девству, и подвлачи превасходство уздржавања, свети јован златоуст: „као што је девство боље од брака, тако је први брак бољи од другог“ исти такав поглед на уздржање и брак има свети василије велики и многи други свети оци према томе, хришћанство нити намеће брак, нити забрањује уздржање од њега током исто- рије било је како људи и жена који су у мона- штву, са заветом безбрачности, проживели цео век, тако и оних који су или обоје, или једно по пристанку другог, напуштали брак и монашили се, а тако и оних који су остајали у браку, али по узајамном договору уздржавали се од полних одно- са, „живели као брат и сестра“, било цео живот, било део живота (свети мученици јулијан и василиса, свети конон исавријски, свети хрисант и дарија, преподобни амон, преподоб- на меланија римљанка; у новије време свети јован кронштатски и други) на основу оваквог погледа на уздржање, од еванђелских времена до данас, кроз целу истори- ју цркве, можемо разумети да је уздржање једино морално дозвољено средство да се не рађа, како ван брака, у монаштву и целибату, тако и у браку од свију својих чланова у браку црква тражи повремено уздржавање од брачних односа: ради поста и молитве, у доба женине трудноће и др у позним годинама брака, поготово кад жена пређе климактеријум, то треба да је редован начин брачног живота свију искрено верујућих патријарх павле, „став православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају“, у: нав дело, стр 39–41 о спасењу онихкоји нису хришћани ми знамо да се само у цркви, лађи на бур- ном мору овог живота, сигурно спасава но да ли ће господар лађе изузетно послати чамац, или пружити појас спасавања онима који се налазе у валовима око лађе, да се на тај начин спасу, то је ствар његове моћи и његовог милосрђа из еванђеља знамо да ћемо као радници у виногра- ду, најмљени од јутра, сигурно примити од госпо- дара обећану плату ако се будемо трудили а да ли ће и други бити примљени у трећи, шести и једа- наести час, да ли ће они примити мању плату, или једнаку с нама, то није наше да одређујемо на крају, сматрам да неће бити сувишно да напоменем: разматрајући нашироко апстрактно питање шта ће бити са душама оних који, без познавања цркве христове, остану ван ње, потпуно бисмо промашили ако при томе запоставимо питање како да ми, који се налазимо у цркви, учинимо шћу могу рећи кад не би ништа пролазило да не би било прошлог времена, и кад не би ништа постојало да не би било садашњег времена, и кад не би ништа долазило да не би било будућег времена“ и нама је јасно да време незадрживо тежи и пролази састојећи се из прошлости, сада- шњости и будућности, али тако „да је у њему про- шлост минула, будућност још није наступила, а садашњост се измиче од опажања пре него што се усмотри“, како примећује свети василије велики јасно нам је да прошлост не постоји; она је била, али је сада као трајања времена нема исто тако, нема ни будућности; она ће тек доћи, но сада је још нема значи, постоји само садашњост но шта је стварно садашњост? она је у суштини линија додира између прошлости и будућности, моме- нат у коме будућност стално пролази у про- шлост док нпр часовник не откуца „так“, тај моменат је близу, чекамо га да наступи, али још не постоји а чим откуца „так“, тога момента нема више, он је прешао у прошлост непостојеће будуће у тренутку је прешло у непостојеће про- шло и садашњост, значи, једва постоји наиме: „и сам један сат састоји се од краткотрајних дје- лића: што је од њега одлетјело то је прошлост, а штогод му преостаје, то је будућност ако се може замислити дио времена који се не може више подијелити ни у најмање дјелиће времена, онда је он једини који се може звати садашњи, али тај дио тако брзо из будућности прелијеће у про- шлост, да се не протеже ни тренутак“ ево, то је време постојало заједно са светом и неодвојиво од њега оно се односи на све створе- но, па и на нас људе и на анђеле на божје биће време се не односи он је творац света и времена, те на њега оно не може бити примењено, као што се на њега не могу применити појмови про- стора, броја, почетка и свршетка итд за њега важи вечност шта је вечност? вечност је стална садашњост, она нема ни прошлости, ни будућно- сти, које карактеришу време „у вјечности ништа не пролази, него је све садашње - вели блажени августин - вјечност која нема ни будућности, ни прошлости, непомично стоји и одређује будућа и прошла времена“ на другом месту, обраћајући се богу, блажени августин каже: „твоје године нити иду, нити долазе твоје су године један дан (2 пет 3, 8), а твој дан није сваки дан, него данас, јер твој данашњи дан не узмиче пред сутрашњим, и не долази иза јучерашњега данашњи дан је вјечност“ вечност је, дакле, стално „сада“, без претход- ног „било“ и следујућег „биће“ садашњост, која за нас једва постоји, у вечности једино постоји кад говорећи о вечности кажемо „пре“ и „после“, то говоримо са свог људског становишта, терми- нима који се односе на време у вечности нема ни пре ни после има само сада отуда следује да кад кажемо божје „предзнање“, божје „пред- виђање“, да се изражавамо на наш људски начин „у ствари, - по духовитој примедби о јустина поповића - божје предзнање је знање и гледање свих мисли људских, и осећања, и дела у стању њиховог збивања, јер за бога не постоји ни про- шлост ни будућност, већ је све садашњост“ у богу, дакле, нема предзнања будућег, као ни под- сећања на прошло, него само знања и гледања и прошлог и будућег истовремено, сада ми може- мо предвиђати и сећати се за њега је у истом „сада“ и постанак света, и све време до нашега доба, и сва будућност до краја света зато кад се у молитви каже да је бог својим предзнањем („и предзнанијем твојим“, грчки: прогноси ти си) одредио овима да буду свештени- ци, или ђакони, то се казује на људски начин, људским речником и категоријама које важе за људе, али се не могу применити на божанску вечност отуда на питање: шта је радио бог пре него што је створио небо и земљу, које су му поставили неки савременици, блажени августин лепо одговара: „ако прије неба и земље није било никаква времена, зашто се пита шта си „тада“ радио? јер није било никаквог „тада“ док није било никаквог времена“ патријарх павле, „ко је била жена кајинова – божја воља као једино мерило добра и зла“, у: да нам буду јаснија нека питања наше вере, издавачки фонд спц архиепископије београдско-карловачке, београд, 2007, стр 24–28 православни мисионар l 17 о браку и безбрачности развијајући учење светог апостола павла да је у хришћанству брак добар, а уздржавање од бра- ка боље (који удаје своју девојку добро чини, али који не удаје боље чини, 1 кор 7, 38), све- ти атанасије велики говори о браку и безбрач- ности као о два пута у животу, називајући први „умереним и животу прикладним“, а други „анђел- ским и најузвишенијим“ ко је изабрао брак не добија прекор, али и не прима онолико благодати колико девичанство брак доноси рода по триде- сет, девичанство по сто исто тако високо цене- ћи монахе „који у овом свету живе анђелским животом“, свети кирило јерусалимски, упоређу- је њихов живот са златом, а живот у браку са сре- бром као апостол павле, и он хвали уздржање велећи: „добро је уздржање и дивно добро им је ако остану као и ја, вели апостол а ако се не уздрже, нека се жене; боље је женити се него упа- љивати се“ свети григорије богослов пише похвалу девству и вели: „колико је девство узви- шеније од сумњивог девства“ готово истим речи- ма говори о девству, и подвлачи превасходство уздржавања, свети јован златоуст: „као што је девство боље од брака, тако је први брак бољи од другог“ исти такав поглед на уздржање и брак има свети василије велики и многи други свети оци према томе, хришћанство нити намеће брак, нити забрањује уздржање од њега током исто- рије било је како људи и жена који су у мона- штву, са заветом безбрачности, проживели цео век, тако и оних који су или обоје, или једно по пристанку другог, напуштали брак и монашили се, а тако и оних који су остајали у браку, али по узајамном договору уздржавали се од полних одно- са, „живели као брат и сестра“, било цео живот, било део живота (свети мученици јулијан и василиса, свети конон исавријски, свети хрисант и дарија, преподобни амон, преподоб- на меланија римљанка; у новије време свети јован кронштатски и други) на основу оваквог погледа на уздржање, од еванђелских времена до данас, кроз целу истори- ју цркве, можемо разумети да је уздржање једино морално дозвољено средство да се не рађа, како ван брака, у монаштву и целибату, тако и у браку од свију својих чланова у браку црква тражи повремено уздржавање од брачних односа: ради поста и молитве, у доба женине трудноће и др у позним годинама брака, поготово кад жена пређе климактеријум, то треба да је редован начин брачног живота свију искрено верујућих патријарх павле, „став православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају“, у: нав дело, стр 39–41 о спасењу онихкоји нису хришћани ми знамо да се само у цркви, лађи на бур- ном мору овог живота, сигурно спасава но да ли ће господар лађе изузетно послати чамац, или пружити појас спасавања онима који се налазе у валовима око лађе, да се на тај начин спасу, то је ствар његове моћи и његовог милосрђа из еванђеља знамо да ћемо као радници у виногра- ду, најмљени од јутра, сигурно примити од госпо- дара обећану плату ако се будемо трудили а да ли ће и други бити примљени у трећи, шести и једа- наести час, да ли ће они примити мању плату, или једнаку с нама, то није наше да одређујемо на крају, сматрам да неће бити сувишно да напоменем: разматрајући нашироко апстрактно питање шта ће бити са душама оних који, без познавања цркве христове, остану ван ње, потпуно бисмо промашили ако при томе запоставимо питање како да ми, који се налазимо у цркви, учинимо шћу могу рећи кад не би ништа пролазило да не би било прошлог времена, и кад не би ништа постојало да не би било садашњег времена, и кад не би ништа долазило да не би било будућег времена“ и нама је јасно да време незадрживо тежи и пролази састојећи се из прошлости, сада- шњости и будућности, али тако „да је у њему про- шлост минула, будућност још није наступила, а садашњост се измиче од опажања пре него што се усмотри“, како примећује свети василије велики јасно нам је да прошлост не постоји; она је била, али је сада као трајања времена нема исто тако, нема ни будућности; она ће тек доћи, но сада је још нема значи, постоји само садашњост но шта је стварно садашњост? она је у суштини линија додира између прошлости и будућности, моме- нат у коме будућност стално пролази у про- шлост док нпр часовник не откуца „так“, тај моменат је близу, чекамо га да наступи, али још не постоји а чим откуца „так“, тога момента нема више, он је прешао у прошлост непостојеће будуће у тренутку је прешло у непостојеће про- шло и садашњост, значи, једва постоји наиме: „и сам један сат састоји се од краткотрајних дје- лића: што је од њега одлетјело то је прошлост, а штогод му преостаје, то је будућност ако се може замислити дио времена који се не може више подијелити ни у најмање дјелиће времена, онда је он једини који се може звати садашњи, али тај дио тако брзо из будућности прелијеће у про- шлост, да се не протеже ни тренутак“ ево, то је време постојало заједно са светом и неодвојиво од њега оно се односи на све створе- но, па и на нас људе и на анђеле на божје биће време се не односи он је творац света и времена, те на њега оно не може бити примењено, као што се на њега не могу применити појмови про- стора, броја, почетка и свршетка итд за њега важи вечност шта је вечност? вечност је стална садашњост, она нема ни прошлости, ни будућно- сти, које карактеришу време „у вјечности ништа не пролази, него је све садашње - вели блажени августин - вјечност која нема ни будућности, ни прошлости, непомично стоји и одређује будућа и прошла времена“ на другом месту, обраћајући се богу, блажени августин каже: „твоје године нити иду, нити долазе твоје су године један дан (2 пет 3, 8), а твој дан није сваки дан, него данас, јер твој данашњи дан не узмиче пред сутрашњим, и не долази иза јучерашњега данашњи дан је вјечност“ вечност је, дакле, стално „сада“, без претход- ног „било“ и следујућег „биће“ садашњост, која за нас једва постоји, у вечности једино постоји кад говорећи о вечности кажемо „пре“ и „после“, то говоримо са свог људског становишта, терми- нима који се односе на време у вечности нема ни пре ни после има само сада отуда следује да кад кажемо божје „предзнање“, божје „пред- виђање“, да се изражавамо на наш људски начин „у ствари, - по духовитој примедби о јустина поповића - божје предзнање је знање и гледање свих мисли људских, и осећања, и дела у стању њиховог збивања, јер за бога не постоји ни про- шлост ни будућност, већ је све садашњост“ у богу, дакле, нема предзнања будућег, као ни под- сећања на прошло, него само знања и гледања и прошлог и будућег истовремено, сада ми може- мо предвиђати и сећати се за њега је у истом „сада“ и постанак света, и све време до нашега доба, и сва будућност до краја света зато кад се у молитви каже да је бог својим предзнањем („и предзнанијем твојим“, грчки: прогноси ти си) одредио овима да буду свештени- ци, или ђакони, то се казује на људски начин, људским речником и категоријама које важе за људе, али се не могу применити на божанску вечност отуда на питање: шта је радио бог пре него што је створио небо и земљу, које су му поставили неки савременици, блажени августин лепо одговара: „ако прије неба и земље није било никаква времена, зашто се пита шта си „тада“ радио? јер није било никаквог „тада“ док није било никаквог времена“ патријарх павле, „ко је била жена кајинова – божја воља као једино мерило добра и зла“, у: да нам буду јаснија нека питања наше вере, издавачки фонд спц архиепископије београдско-карловачке, београд, 2007, стр 24–28 18 l6/2009 опасности са стране римске власти“ и ориге- нове критике ондашњих прилика су беспо- штедне уместо да будемо свима слуге за спа- сење, „ми или не схватајући шта хоће исус својом науком, или презирући толике савете спаситељеве, такви смо да понекад превази- лазимо сујетом и рђаве кнезове незнабожа- ца“ осим сујете и бриге за пролазно, многи од нас, верне који желе пунији, интензивнији религиозни живот, препуштамо саме себи завршимо богослужење, или другу свештену радњу, на застарелом, неразумљивом језику, не проговоривши ни речи објашњења прочи- таног светог писма, или кога православног учења, повлачимо се у стан, својој породици верни остаје сам са проблемима своје вере, без еванђелског одговора на питања која им поста- вљају разни сектанти, или атеисти нити их као добри пастири водимо на добру пашу еванђелске науке, нити будно стражаримо над својом и њиховом вером да одмах приметимо долазак непријатеља, укажемо на њега и њего- во криво учење, на шта смо се заклели прили- ком рукоположења и кад нас упитају, одгова- рамо с досадом и суво: „не слушај их, то су јеретици, или безбожници!“ без изношења разлога и озбиљнијег објашњења без свега онога што је вернима давао богомољачки покрет, није чудо да они које све то озбиљније интересује потраже објашњење од суботара, адвентиста, спиритиста или наставе да падају све ниже и ниже у најпримитивнију побо- жност, која не може дати одговор ни себи, ни другима о својој вери ни на најпростија пита- ња, а камоли она која проналазе и постављају извежбани противници корак у безверје ода- тле је кратак не заборавимо да смо дужни да своју веру, не намећући је, проповедамо речима и у време и невреме, а хришћанским животом свагда јер нас часни крст, свете тајне и припадност пра- вослављу не спасавају механички потребна је жива вера која кроз љубав дејствује (гал 5, 6) патријарх павле, „који се дух јавља спиритистима“, у: нав дело, стр 97–98 о крштењу лица која су хируршком интервенцијом променила пол несумњиво су сви ови благодатни дарови крштења једнако потребни сваком људском бићу, без обзира на његову полну припадност, како мушкарцу тако и жени, како деци тако и ушко- пљеницима било да су се тако родили, било да су их људи ушкопили (мт 19, 12) потребни су и лицу о коме је реч, које је у време рођења и крштења свакако било хермафродит, тј имало гениталије оба пола неодређено изражене на изглед су биле изражене гениталије женског пола те је женским и сматрано но у пубертету, уну- трашњим лучењем полних жлезда, показало се да су доминантне гениталије мушког пола, те је то лице, поред изгледа женског, било мушког пола и при рођењу и крштењу, али се то није примећивало сада су операцијом само уклоње- ни облици који су телу давали изглед женског пола јасно нам је да је ово лице било иста лич- ност од рођења до операције и остало иста лич- ност и после операције, онако као што иста лич- ност остаје свако нормално људско биће поред свију промена које се с њом свакодневно дешава- ју, кад од дојенчета постаје младић, па зрео човек, да би у старости постепено престајале поједине функције, мећу којима и полне па и кад се деси да се неком лицу операцијом одстране цели поје- дини органи: бубрези, руке, ноге, или генитали- је, оперисани свакако остаје и надаље иста личност због свега тога сматрам да се над оваквим лицем, без обзира да ли је оно крштено као женско или као мушко, па се доцније изразиле особине другог пола (које су операцијом доведе- не до одређеног изгледа и функције, а оне друге уклоњене), но оставши иста личност, не треба све што до нас стоји за своје спасење кад то постигнемо, ми ћемо уједно учинити највише могуће и за спасење наших ближњих, и оних близу и оних далеко: светлошћу својих дела показаћемо им пут којим треба ићи да бисмо постигли циљ наше вере, и подржати их да не клону на том путу иначе ћемо се наћи у положају човека који је поставио господу питање: је ли мало оних који ће се спасти? спаситељев одговор садржи несравњиво више него што се у питању тражи: „борите се да уђете на уска врата“ (лк 13,23,24) у њему се посредно казује и да је тај број мали (многи ће тражити да уђу и неће моћи), али и много важнија ствар, управо оно „једино од потребе“ господње речи у ствари казују: колики је тај број, мали или велики, то за тебе није од важности најважније је за тебе - и за сваког - да се нађеш у томе броју ако број спасених буде мали а ти будеш у њему, каквог значаја има за тебе што је тај број мали! будеш ли знао да је тај број велики, а ти се не потрудиш да се нађеш у њему, каква ће ти бити утеха од знања великог броја оних који ће бити у вечној радости, а ти останеш напољу где је плач и шкргут зуба! да не буде тако и са нама интересујући се питањем шта ће бити са онима напољу, да не изоставимо старање о спасењу нас који смо уну- тра док је време боримо се да уђемо на уска врата то је главније од најглавнијег патријарх павле, „шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила цркве“, у: нав дело, стр 118 божја воља као мерило добра и зла људи материјалистички настројени, према своме учењу о релативности морала, указаће на библијско казивање о брачној вези измећу браће и сестара и свакако рећи: кад би морални прин- ципи потицали од бога, били нешто апсолутно, зар овај поступак не би значио нешто неморал- но? сасвим је могуће да овакво питање падне на ум и некоме од верних по православном схватању, у овој ствари тре- ба имати у виду да нема другог мерила добра и зла, моралног и неморалног, изнад воље божје грех, морално зло, односно неморално је оно што бог наређује да учинимо, а ми не учинимо; или што бог забрањује да учинимо, а ми учини- мо кад бога не би било, ни добра ни зла, као моралних појмова не би било зато што бог постоји, постоји и морално добро, јер оно поти- че само од њега, по речи господа исуса христа: нико није добар осим једног бога (мк 19,17) патријарх павле, „ко је била жена кајинова – божја воља као једино мерило добра и зла“, у: нав дело, стр 17 о одговорности свештеника према верницима морамо признати да у томе што су неки људи напустили „извор воде живе, и ископали себи студенце испроваљиване који не могу да држе воду“ (јер 2, 13), има кривице и до нас свештеника својим лакомисленим поступци- ма, прекомерном бригом за ствари овог света делујемо саблажњиво на верне да они изгубе поверење у цркву која има такве пастире велики део кривице да једна таква личност као што је био тертулијан скрене у монтани- зам, имали су савремени недостаци црквеног живота, поготово свештенство „он је горко иронисао да су апостоли зато основали цркву да би се епископи користили црквеним прихо- дима пажљиво се ограђујући од било каквих православни мисионар l 19 опасности са стране римске власти“ и ориге- нове критике ондашњих прилика су беспо- штедне уместо да будемо свима слуге за спа- сење, „ми или не схватајући шта хоће исус својом науком, или презирући толике савете спаситељеве, такви смо да понекад превази- лазимо сујетом и рђаве кнезове незнабожа- ца“ осим сујете и бриге за пролазно, многи од нас, верне који желе пунији, интензивнији религиозни живот, препуштамо саме себи завршимо богослужење, или другу свештену радњу, на застарелом, неразумљивом језику, не проговоривши ни речи објашњења прочи- таног светог писма, или кога православног учења, повлачимо се у стан, својој породици верни остаје сам са проблемима своје вере, без еванђелског одговора на питања која им поста- вљају разни сектанти, или атеисти нити их као добри пастири водимо на добру пашу еванђелске науке, нити будно стражаримо над својом и њиховом вером да одмах приметимо долазак непријатеља, укажемо на њега и њего- во криво учење, на шта смо се заклели прили- ком рукоположења и кад нас упитају, одгова- рамо с досадом и суво: „не слушај их, то су јеретици, или безбожници!“ без изношења разлога и озбиљнијег објашњења без свега онога што је вернима давао богомољачки покрет, није чудо да они које све то озбиљније интересује потраже објашњење од суботара, адвентиста, спиритиста или наставе да падају све ниже и ниже у најпримитивнију побо- жност, која не може дати одговор ни себи, ни другима о својој вери ни на најпростија пита- ња, а камоли она која проналазе и постављају извежбани противници корак у безверје ода- тле је кратак не заборавимо да смо дужни да своју веру, не намећући је, проповедамо речима и у време и невреме, а хришћанским животом свагда јер нас часни крст, свете тајне и припадност пра- вослављу не спасавају механички потребна је жива вера која кроз љубав дејствује (гал 5, 6) патријарх павле, „који се дух јавља спиритистима“, у: нав дело, стр 97–98 о крштењу лица која су хируршком интервенцијом променила пол несумњиво су сви ови благодатни дарови крштења једнако потребни сваком људском бићу, без обзира на његову полну припадност, како мушкарцу тако и жени, како деци тако и ушко- пљеницима било да су се тако родили, било да су их људи ушкопили (мт 19, 12) потребни су и лицу о коме је реч, које је у време рођења и крштења свакако било хермафродит, тј имало гениталије оба пола неодређено изражене на изглед су биле изражене гениталије женског пола те је женским и сматрано но у пубертету, уну- трашњим лучењем полних жлезда, показало се да су доминантне гениталије мушког пола, те је то лице, поред изгледа женског, било мушког пола и при рођењу и крштењу, али се то није примећивало сада су операцијом само уклоње- ни облици који су телу давали изглед женског пола јасно нам је да је ово лице било иста лич- ност од рођења до операције и остало иста лич- ност и после операције, онако као што иста лич- ност остаје свако нормално људско биће поред свију промена које се с њом свакодневно дешава- ју, кад од дојенчета постаје младић, па зрео човек, да би у старости постепено престајале поједине функције, мећу којима и полне па и кад се деси да се неком лицу операцијом одстране цели поје- дини органи: бубрези, руке, ноге, или генитали- је, оперисани свакако остаје и надаље иста личност због свега тога сматрам да се над оваквим лицем, без обзира да ли је оно крштено као женско или као мушко, па се доцније изразиле особине другог пола (које су операцијом доведе- не до одређеног изгледа и функције, а оне друге уклоњене), но оставши иста личност, не треба све што до нас стоји за своје спасење кад то постигнемо, ми ћемо уједно учинити највише могуће и за спасење наших ближњих, и оних близу и оних далеко: светлошћу својих дела показаћемо им пут којим треба ићи да бисмо постигли циљ наше вере, и подржати их да не клону на том путу иначе ћемо се наћи у положају човека који је поставио господу питање: је ли мало оних који ће се спасти? спаситељев одговор садржи несравњиво више него што се у питању тражи: „борите се да уђете на уска врата“ (лк 13,23,24) у њему се посредно казује и да је тај број мали (многи ће тражити да уђу и неће моћи), али и много важнија ствар, управо оно „једино од потребе“ господње речи у ствари казују: колики је тај број, мали или велики, то за тебе није од важности најважније је за тебе - и за сваког - да се нађеш у томе броју ако број спасених буде мали а ти будеш у њему, каквог значаја има за тебе што је тај број мали! будеш ли знао да је тај број велики, а ти се не потрудиш да се нађеш у њему, каква ће ти бити утеха од знања великог броја оних који ће бити у вечној радости, а ти останеш напољу где је плач и шкргут зуба! да не буде тако и са нама интересујући се питањем шта ће бити са онима напољу, да не изоставимо старање о спасењу нас који смо уну- тра док је време боримо се да уђемо на уска врата то је главније од најглавнијег патријарх павле, „шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила цркве“, у: нав дело, стр 118 божја воља као мерило добра и зла људи материјалистички настројени, према своме учењу о релативности морала, указаће на библијско казивање о брачној вези измећу браће и сестара и свакако рећи: кад би морални прин- ципи потицали од бога, били нешто апсолутно, зар овај поступак не би значио нешто неморал- но? сасвим је могуће да овакво питање падне на ум и некоме од верних по православном схватању, у овој ствари тре- ба имати у виду да нема другог мерила добра и зла, моралног и неморалног, изнад воље божје грех, морално зло, односно неморално је оно што бог наређује да учинимо, а ми не учинимо; или што бог забрањује да учинимо, а ми учини- мо кад бога не би било, ни добра ни зла, као моралних појмова не би било зато што бог постоји, постоји и морално добро, јер оно поти- че само од њега, по речи господа исуса христа: нико није добар осим једног бога (мк 19,17) патријарх павле, „ко је била жена кајинова – божја воља као једино мерило добра и зла“, у: нав дело, стр 17 о одговорности свештеника према верницима морамо признати да у томе што су неки људи напустили „извор воде живе, и ископали себи студенце испроваљиване који не могу да држе воду“ (јер 2, 13), има кривице и до нас свештеника својим лакомисленим поступци- ма, прекомерном бригом за ствари овог света делујемо саблажњиво на верне да они изгубе поверење у цркву која има такве пастире велики део кривице да једна таква личност као што је био тертулијан скрене у монтани- зам, имали су савремени недостаци црквеног живота, поготово свештенство „он је горко иронисао да су апостоли зато основали цркву да би се епископи користили црквеним прихо- дима пажљиво се ограђујући од било каквих 20 l6/2009 такви болесници разреше од поста док не оздраве без жеље да будемо „строжији од закона, правилнији од правила и већи од запо- вести“ (свети григорије богослов), а исто тако ни милостивији од свет
Свеска: 310 | Патријарх Павле: мисионар делом и речју
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх Павле: мисионар делом и речју фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Света Литургија у Саборној цркви у Београду, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Павле фото: Хаџи Марко Вујичић PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Двор Српске Патријаршије, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Патријарх Павле (1914 - 2009): мисионар делом и речју 2-3 Живот Патријарха Павла 4-7 Беседа Патријарха васељенског Вартоломеја на опелу Патријарху српском Павлу Достојан наследник Светог Саве 8-10 Беседа Митрополита Амфилохија на опелу Патријарху српском Павлу Свјетиљка која на гори стоји 11-13 Патријарх српски Павле Нека питања наше вере 14-21 Патријарх српски Павле Одломци из беседа 22-29 Не може се град сакрити кад на гори стоји 30-32 Усиновљењи служитељ Бога Живога 32-35 Nomen est omen - Будимо људи 36-38 Диван је Бог у светима својим 39-41 Философија по Христу 42-44 Сећање на Патријарха 44-45 Први међу једнакима – – Старац међу Србима 46-47 Светилник нашег времена 48-49 Познавалац овосветске науке и сведок Науке Христове 50-51 Међу знаменитим путницима поклоничког брода Српске Цркве 52-54 На путу до одра 55-57 Тријумф светости живота 58-59 Jаировски и павловски 60-61 Живот по Јеванђељу 62-63 Pavlvs Magnvs 64 Тема броја Патријарх Павле (1914-2009): мисион ар делом и речју Реч уредника Не заборавимо да смо дужни да своју веру, не намећући је, пропове- дамо речима и у време и невреме, а хришћанским животом свагда Патријарх Павле, „Који се дух јавља спиритистима“, Нека питања наше вере Датум 2/15 новембар 2009 године остаће у сећању Православне Цркве као дан када се упокојио Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Г Павле Личност која је обележила не само један период живота наше помесне Цркве и нашег друштва, већ која је постала знак свога време- на у аутентичном и универзалном смислу Пре тачно две године, када је Православни мисионар одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ почео да излази са новим усме- рењем (као званично мисионарско гласило за младе) уводник смо завршили са позивом на аутентичан вид мисије кроз мисионарство делом и примером, понекад и без речи ако треба Патријарх Павле је најбољи пример таквог приступа јер је целим својим животом сведочио Христа и као такав је препознат од Тела Христовог - Цркве УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх Павле: мисионар делом и речју фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Света Литургија у Саборној цркви у Београду, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Павле фото: Хаџи Марко Вујичић PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Двор Српске Патријаршије, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Патријарх Павле (1914 - 2009): мисионар делом и речју 2-3 Живот Патријарха Павла 4-7 Беседа Патријарха васељенског Вартоломеја на опелу Патријарху српском Павлу Достојан наследник Светог Саве 8-10 Беседа Митрополита Амфилохија на опелу Патријарху српском Павлу Свјетиљка која на гори стоји 11-13 Патријарх српски Павле Нека питања наше вере 14-21 Патријарх српски Павле Одломци из беседа 22-29 Не може се град сакрити кад на гори стоји 30-32 Усиновљењи служитељ Бога Живога 32-35 Nomen est omen - Будимо људи 36-38 Диван је Бог у светима својим 39-41 Философија по Христу 42-44 Сећање на Патријарха 44-45 Први међу једнакима – – Старац међу Србима 46-47 Светилник нашег времена 48-49 Познавалац овосветске науке и сведок Науке Христове 50-51 Међу знаменитим путницима поклоничког брода Српске Цркве 52-54 На путу до одра 55-57 Тријумф светости живота 58-59 Jаировски и павловски 60-61 Живот по Јеванђељу 62-63 Pavlvs Magnvs 64 Тема броја Патријарх Павле (1914-2009): мисион ар делом и речју Реч уредника Не заборавимо да смо дужни да своју веру, не намећући је, пропове- дамо речима и у време и невреме, а хришћанским животом свагда Патријарх Павле, „Који се дух јавља спиритистима“, Нека питања наше вере Датум 2/15 новембар 2009 године остаће у сећању Православне Цркве као дан када се упокојио Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Г Павле Личност која је обележила не само један период живота наше помесне Цркве и нашег друштва, већ која је постала знак свога време- на у аутентичном и универзалном смислу Пре тачно две године, када је Православни мисионар одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ почео да излази са новим усме- рењем (као званично мисионарско гласило за младе) уводник смо завршили са позивом на аутентичан вид мисије кроз мисионарство делом и примером, понекад и без речи ако треба Патријарх Павле је најбољи пример таквог приступа јер је целим својим животом сведочио Христа и као такав је препознат од Тела Христовог - Цркве УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
Одреднице:
12
Свеска: 311 | Улога интелектуалаца у мисији Цркве
...бројне интелектуа- лце је честа потреба за тражењем некихДУБЉИ?📌 х сагледавања, тумачења, симбо-
лизовања било да је реч о црквеном
учењу или коментарисању догађаја из
наше помесне црк
...бројне интелектуа- лце је честа потреба за тражењем неких
МЕТА инфо: Р:18622 К:152041 Д:84
| Свеска 311 |
Свеска: 311 | Улога интелектуалаца у мисији Цркве
... да своје парохијане упознају са основним учењем своје вере или да их барем упуте на то шта да про- читају (посебан проблем је што своје парохијане још ређе зовемо да прису- ствују литургији или неком другом богослужењу) потреба за тражењем оно што одликује бројне интелектуа- лце је честа потреба за тражењем неких дубљих сагледавања, тумачења, симбо- лизовања било да је реч о црквеном учењу или коментарисању догађаја из наше помесне цркве онај ко себе сма- тра интелектуалцем и осећа потребу да допринесе цркви не треба само да се бави алегоријом црква спашава интелектуалце, а не супротно 44 l православни мисионар l 1/2010 сваки човек у области у којој је стру- чан има задатак да верску истину при- ближи данашњем времену и данашњем човеку приметно је да су многи инте- лектуалци (новинари, књижевници, невладине организације (у којима су многи учењаци), разни покрети, стран- ке, клубови дали себи за право да коментаришу и тумаче догађаје из живота цркве немајући ни основног појма о најпростијим истинама вере улога интелектуалца, не може да се своди на „праћење вести о цркви и њеним великодостојницима“ – на првом месту је живо учешће интелектуалца у богослужбеном животу цркве, у коме се задобијају и умножавају многи даро- ви, потребни свима никада нећу заборавити блажени спомен и светли пример нашег брата из цркве светог саве, сада почившег бошка армића – болета и искушења у коме сам био једном приликом, на вечерњем богослужењу: када је требало да се – на крају вечерње – навуче завеса, уплашио сам се да ли ће и како он то знати да уради будући да је, због менин- гитиса, имао одређене здравствене сметње све је било у реду: бошко је непогрешиво знао шта, како и када тре- ба урадити за време свих богослужења тада сам схватио величину дара који у цркви задобија свако ко истраје уче- шћем у богослужењима скромност ангажман интелектуалца треба да буде сведен на извесну скромност треба да постоји свест да црква собом продубљује свакога човека и да је црква много потребнија интелекту- алцу, него интелектуалац цркви много пута се могло чути како наши интелектуалци кажу: „ми ћемо спасити цркву“ мислим да је ова реченица крајње проблематична јер је управо супротно: црква спасава нâс! од чега? од смрти – дарујући нам живот вечни а спасава нас и од испразних интелек- туалних категорија, странчарења, пра- знословља и вртесловља истих и истро- шених (застарелих) мисли, од бесплод- ног конзервативизма, од надимања људи својим знањем, од идолатријског везивања за свог (пролазног) лидера у данашње време, које краси и одре- ђује ера мас-медија и владавина рачуна- ра, када се сазнавање великог броја истина и догађаја одвија управо на овај начин, свако ко себе сматра и доживља- ва као интелектуалца треба да зна да је црква вечна и непролазна наш поменути другар бошко је имао свест о томе да је црква неисцрпна ризница свега доброг и свега узвишеног и изгра- ђујућег у човеку не треба никада заборавити да пре- васходни циљ мисионарства није дари- вање и истицање интелектуалних исти- на, догмата, етичких заповести већ преношење живота заједнице која постоји у богу улога интелектуалца је на првом месту живо учешће у богослужбе- ном животу цркве, у коме се задобијају и умножавају многи дарови, потребни свима јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а гаусове расподеле величина интелектуалца, научника и учитеља је у томе да компликоване стваре учини једноставним и приближи простим језиком их пирближи просечном човеку с рбија, по недавно објављеним подацима, има 1,3 милиона непи- смених или особа које немају завршену основну школу могло се про- читати и да чак 40 процената функцио- нално неписмених ученика основних школа у србији по завршетку исте особе које су функционално неписмене нису оне које не знају да се потпишу, него оне које не знају да напишу молбу, жалбу, да попуне конкурсну пријаву или да користе рачунар каже се да мла- ђе генерације не знају да правилно користе матерњи језик и да се сва њихо- ва комуникација своди на двадесетак фраза чија је то одговорност, то сада нећемо утврђивати нисмо ни позвани на то али можемо да укажемо на нешто друго оних осам до девет процената грађана србије који имају факултетску диплому, и које сматрају за интелекту- алну елиту могли би да поправе ситуа- цију уколико се нађу позваним да нешто поправљају и мењају евхаристијско живљење, еклисиоло- шко поимање стварности и есхатоло- шко утемељење (циља) омогућује нам да садашњост поимамо као једну другу димензију, која се пројављује на литур- гији наведена реченица обичном гра- ђанину вероватно има онолико смисла колико и да је речена на грчком или александар савић 46 l православни мисионар l 1/2010 финском ништа мање није разумљиво ни то да се многа психолошка мерења и физички феномени могу добро апрок- симирати гаусовом расподелом на страну то што велика већина никада није ни чула за гаусову расподелу (да ли и за гауса), али велика је вероватноћа да не разуме ни то шта је апроксимација, еклисиологија, евхаристија, пројављи- вање речник – као и језик – треба бирати наспрам онога коме се обраћа- мо нећемо французу причати на шпан- ском нити простом човеку говорити стручним изразима величина интелек- туалца, научника и учитеља је у томе да компликоване стваре учини једностав- ним и приближи простим језиком их пирближи просечном човеку стиче се утисак да они које називамо интелекту- алцима, често (можда и пречесто) гово- ре језиком који је већини неразумљив има ситуација у којима је то дозвољено, чак и потребно, али има ситуација када је то заиста неприхва- тљиво а a-h1n1? овај словни низ је толико популаран да сам неки дан чуо два дечака од пет – шест година како расправљају о томе да ли маска може да заштити или не сви су (не да се осећају позваним, него јесу) меродавни да дају свој суд и своје мишљење стварају се лобији – фарма- цеутски (део са вакцинама и онај са витаминима), продаваца белог лука, групе оних који говоре о свеопштој завери у целој тој гужви се – као неко ко није студирао медицину, па још спе- цијализовао имунологију и вирусоло- гију или макар завршио фармацију – чисто питам да ли се они баве и гаусо- вим расподелама или еклисиологијом у делима апостолским што би наш народ рекао, не мешај се у оно што не позна- јеш знам да има нека народна послови- ца и за ову прилику, али то ће боље знати неко други није грех рећи када нешто не знаш, а, чини ми се, то је мно- го праведније него мешати се у оно што не познајемо и не разумемо да преведемо ону реченицу одо- зго: литургијски живот, црквено схватање стварности и постављање темеља нашег живота у сталном сећању на будуће царство омогућава нам да на литургији доживљавамо сада оно што ће бити тада јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а kритички водич кроз ново доба интелектуализам у руху новог доба неопходно је разумети друштвени контекст у коме живимо јер се тако можемо припремити за све што он доноси н едавно смо имали прилику да сазнамо нешто више детаља о новом покрету који се развио међу омладином света то је покрет емо да бисмо расветлили тај покрет, али и многе друге, започињемо нову серију текстова у рубрици kритички водич кроз ново доба калифорнија шездесетих година два- десетог века културна револуција бор- ба против америчког начина живота повратак религији, али не и догмама непорочни живот – млади из традици- онално католичке земље улазе у свет пратилаца гуруа са истока тај „непо- рочни“ живот је красио експеримент са дрогама (углавном lsd) овде и у ова- квом амбијенту настаје new age или ново доба много је разлога због којих се треба бавити свим што доноси ново доба неопходно је разумети друштвени кон- текст у коме живимо јер се тако можемо припремити за све што он доноси из идеологије и веровања новог доба изничу многобројни проблеми и пара- доксалне ситуације поједини теорети- чари сматрају да ново доба кокетира са религијом сублимирајући од свега по мало чињеница је да су ова веровања (веровања зато што су у оквиру њега многобројне варијације) настала као реакција на потрошачку цивилизацију татјана радић 48 l православни мисионар l 1/2010 модерног времена, а сведоци смо да је најпродаванија роба на тржишту из области деловања идеологије новог доба трансцедентална медитација, учи- те брзо, холистички приступ лечења, позитивно размишљање, алфа-таласи, езотеризам, холографија, идеја о новом човеку који ће настати захваљујући укр- штању запада и истока, а то значи ује- дињење кинеске методе лечења из петог века и достигнућа кибернетике ново доба – по тим учењима – настаје уласком у ново астролошко доба, доба водолије и оно ће, према тумачењу кре- атора, трајати 2146 година, а носи духов- ну хармонију, мир, љубав и јединство, али аутори не спомињу да то значи и сублимацију свега и свачега ствара се глобални мозак гее – како наводи мишел лакроа велики демографски раст прати кон- цетрацију становништва у градским насељима маса себи сличних на малом простору припадници идеологије новог доба постају све интерактивнији „над повр- шином земље ствара се електронска мрежа која као да је из једног дела, те и човечанство поприма својства нераз- двојиве целине“ (лакроа 2001:22) већина тумача новог доба који при- мењују критички приступ његов наста- нак постављају у шездесете године 20 века као одговор западњачкој култури, настанку сексуалне револуције и хипи- покрета поједини рађање ове идеје виде још крајем 19 века у оквиру тео- зофског друштва, које је основала хеле- на блавацки, али и неких других идеја инспирисаних источњачким религија- ма свему овоме сигурно можемо при- писати и уметничке покрете с почетка 20 века, који су – како наводи јелена ђорђевић – у традиционално запад- њачке моделе желели да унесу дух исто- ка и „примитивних“ култура иако ново доба себе доживљава као религију, оно своје корене везује за нау- ку ново доба космичку енергију света и његово јединство замишља као елек- тронску мрежу неопходну планети иако креира отпор према модерној тех- нологији, оно дубоко урања у њена достигнућа налазећи у физици, астро- физици, па и квантној теорији, средства и технике лечења и исцељења ново доба користи интелектуализам као учење које покушава да све пробле- ме етике, естетике, политике, религије, уметности итд сагледа као искључиво рационалне, интелектуалне, занемару- јући емоционалне, нагонске и ирацио- налне чиниоце оно инсистира на нала- жењу интелектуалних разлога за најра- зличитије видове људског понашања ауторка је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија у области социолошких аспеката виртуелног друштва припадници идеологије новог доба постају све интерактивнији „над површином земље ствара се електронска мрежа која као да је из једног дела, те и човечанство поприма својства нераздвојиве целине“ јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 49 т ема бро ј а хришћанска поетика мефисто и фауст – или игре без граница фауст потрагу започиње промишљањем прве реченице јеванђеља и себе несвесно ставља на стартну линију откривања сопствене сродности са богом н епријатељ човечанства, кушач са дугим, али ограниченим роком трајања, наизменично у оделу луде и оделу душебрижника, изи- грава забављача на светској позорници понуда је прилагођена друштвеном ста- тусу, интелекту, тачки пресека меридија- на, а намера иста: начинити од тебе, мене, пасивизираног потрошача (некада роба) и – док повезаних очију журиш и окружен живим и неживим помагалима духовног инвалидитета (сигурна кућа, (о)сигуран ауто, „срећан и стабилан брак“, „проверени пријатељи“, новац при руци) – нећеш приметити да те нема, да твоји плодови увесељавају туђе апетите за ширењем броја унесрећених људи заблуда да је стечено једнако стално разумљива је по себи, али је заблуда далековидеће гетеово око је фаустом испратило у амбис позитивистички кон- цепт свемоћи људског сазнања (имања, искуства) и очекивало је темицу новог, нашег века: натчовека са својом потре- бом да обухвати стварност прорастају- ћи, временом, у парадигму незаситог егоизма и отуђености, што је већ наша реалност медијске флоскуле „ја хоћу“, „огреби своју срећ(к)у“, „моји мину- ти“ све су истоветне са древним carpe diem и сведоче о две ствари: чак би и данашњи фауст одустао од потраге расутост наших чула и пажње твори уса- мљеног појединца који бежи у вертикал- ну пројекцију стварности: ја према поу- варја перковић 50 l православни мисионар l 1/2010 зданом данас, сутра, прекосутра, са друге стране, стари мефисто се више не забавља тако олако о нашем трошку, па је закувао шарену чорбу: питање зашто сам овде и сада и како ћу са собом живети, а бити иоле задовољан није се променило, а хоризонтала живота и његов тзв виши смисао не бледе, штави- ше, трзају се и преко хладних осмеха, а чујемо их као крик фауст поболева од сопствене жеђи иако идеал савременика – бар не већине – није колекција знања напрашена пау- чином и чамом, кулминирано матери- јално добро – било да је оно сазнање света или конкретна добробит – има исти резултат: фаустовску дилему нико- ме, дакле, нисам помогао, радостан нисам, идеал хуманитета (нпр идеја о спасавању света) нисам остварио, пуна шкриња коју немам коме / чему завешта- ти – чему све то! након што је ово изрекао, помислио, човек по немуштој одређености своје боголике природе све даје за тренутак (квалитет) који ће желети да задржи до у вечност циљ од почетка исти, али углав- ном промашена средства управо овде је највећа опасност филозофије „гомила- ња“ и основна замка савременог дру- штва овде се намеће предлог решења: бесомучним јурењем „напред“ достићи ћу жуђено задовољство задовољство је циљ, и у том смислу се верност божијој вољи пројављује непри- јатном, а смиреност и послушност као сувишне ипак, ако скренемо поглед са бога као са судије и унесемо коју сло- бодну мисао, знамо да није господ ста- вио прст у лист књиге и онемогућио коначно знање или окренуо лоптицу у бубњу и забранио нам срећу негација није својствена љубави кључ је заборављен: дело, творење, акција је његова и моја веза, сличност, нови савез нарцизму данашњег света годи ова идеја и баш тиме сведочи о великом божијем старању и вољи да у сваком времену пронађе пут до љубље- ног бића фауст потрагу започиње промишља- њем прве реченице јеванђеља и себе несвесно ставља на стартну линију откривања сопствене сродности са богом човек није само слабић коме треба помоћ – то је генерацијама опарало уши он је у својој јединствености телесног и умног склопа господу потребан без људи – лице његове лепоте и љубави нема израз на овом свету чак ако се у самодовољности подсмехнемо донекле истрошеној претходно наведеној фор- мулацији, остаје оно непомериво осећа- ње, стиже нас сваке ноћи у самоћи, јутром иза сна и тутњи жилама, бије о затворене капке жеђ за продором усмерености, смисла у наш живот коју мефисто не утољава својим волшебним триковима јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 51 биотехнологија и биоетика др здравко пено р азвојем друштва и научне мисли, нарочито од времена просветитељ- ства, у богословљу, посебно у ети- ци, све више долази до изражаја социоло- шки приступ проблематици постојања у новијем времену, од појаве дарвинизма, а посебно с развојем биотехнологије шездесетих година 20 столећа, у фокус богословско-етичких интересовања доспевају достигнућа на плану биологије померање тежишта етике је превасходно последица слабљења или, пак, у великој мери губљења теоцентричног поимања света нови – антропоцентрични поглед на свет, који подразумева другачије схва- тање постанка живота и развоја живот- них облика, показује потпуну незави- сност у односу на богословска сазнања о човеку, свету и животу уопште доминација док је слоган silete theologi in munere ali- eno1 (ућутите, теолози, о стварима које се вас не тичу!) на западу, где је и настао, некада имао своје оправдање, данас – када је друштво и на западу и на истоку у највећој мери секуларизовано – не постоји бојазан од доминације теологије над науком пре би се могло рећи да је у садашњем тренутку – када се све више 1 c schmitt, der nomos der erde im völkerrecht des jus publicum europäum, 1950, 92 померање тежишта етике је превасходно последица слабљења или, пак, у великој мери губљења теоцентричног поимања света савремени изазови 52 l православни мисионар l 1/2010 савремени изазови губи мит о идеолошкој и аксилошкој неу- тралности научних истраживања – потребно њихово преиспитивање и вред- новање, и то са етичког гледишта управо овде од пресудне помоћи може бити богословље цркве значај људске личности помоћ православног богословља би свакако била не у наметању готових решења, давању догматских рецепата и доношењу строгих забрана, него у укази- вању на егзистенцијалне димензије био- лошких истраживања богословље, по својој најдубљој вокацији, јесте позвано и призвано да у први план истакне значај људске личности и, с тим у вези, проблем савладавања егзистенцијалне напетости између живота и смрти, а на крају и пре- вазилажења саме смрти с обзиром на чињеницу да – како у светом писму, тако ни у делима светих отаца цркве – не постоје изричита сведо- чанства о проблемима биотехнологије, при њиховом разматрању је неопходно прибећи општим критеријумима који имају библијско и светоотачко утемеље- ње сама реч биоетика, као и етика, од које је изведена, подразумева одређени јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 53 философски начин мишљења који се заснива на расуђивању у складу са изве- сним начелима савести не треба сметну- ти са ума да, историјски посматрано, постоје различити критеријуми одређења савести, савесног чињења или нечињења највећи допринос хришћанског погледа на свет јесте управо у превазилажењу индивидуалистичког, атомистичког и законског поимања савести савест није индивидуална ствар појединца, а није ни безлични принцип или закон будући да неизоставно подразумева однос са дру- гим, упућеност на личност другог у дру- гоме се огледа моја савест, други је моја савест, мој ближњи, а не онај који ме угрожава, који је мој пакао – како је гово- рио сартр2 на такав доживљај савести нас упућују христове речи, које предста- вљају златно етичко правило: све што хоћете да вама чине људи, тако чините и ви њима, јер то је закон и пророци (мт 7, 12) биоетика би – уколико хоће да има хришћански предзнак – требало да се заснива на овим начелима интервенције на људској врсти у средишту интересовања биоетике су сложене технолошке интервенције на људској врсти, али и сви они експеримен- ти у биосфери, као животном простору у коме се остварује људска егзистенција приоритетни значај имају открића која се односе на стерилитет, вештачку оплодњу, зачеће и прекид трудноће, али и постиг- нути резултати на плану клонирања, терапијског клонирања („стварање“ и употреба ембриона у циљу лечења), рађа- ња деце са изабраним карактеристикама, 2 енциклопедијски лексикон „мозаик знања“ - фило- зофија, том 10, уред данко грлић, изд интерпрес, бео- град 1973, 412 затим „стварање“ нових организама, пре- сађивање људских органа, проблеми који се односе на старење, као и значајно питање еутаназије висок ниво достигнућа у генетици, резултати који превазилазе сва очекива- ња, с једне, немогућност праћења, запа- њеност и збуњеност пред тим истим резултатима, с друге стране, јесу неки од разлога због којих је неопходно етичко вредновање биоинжењеринга оно што понекад изгледа величанствено и запању- јуће откриће не мора бити и етички при- хватљиво биоетика свој унутрашњи логос постојања управо налази у једној таквој чињеници аутор је професор догматике и шеф катедре за догматско богословље на православном богословском факултету универзитета у источном сарајеву највећи допринос хришћанског погледа на свет јесте управо у превазилажењу индивидуалистичког, атомистичког и законског поимања савести савест није индивидуална ствар појединца, а није ни безлични принцип или закон будући да неизоставно подразумева однос са другим 54 l православни мисионар l 1/2010 црква и друштво право и правда из хришћанске перспективе (2) идеја, тежња и средство у претходном тексту смо говори- ли о одређивању појмова права и правде како бисмо – са тачке гледишта савременог хришћанина – поставили темељ за разматрање њиховог односа тај кратак теоријски и историјски осврт сведочи, са једне стране, о немалој сложености проблема са којим смо иза- брали да се суочимо, а, са друге, о неоп- ходности изналажења јасних усмерења како би хришћанска вера и на том пољу наставила да испољава своју делатну страну као што видимо, и та два подстицаја (потреба за разјашњењем, која углавном искључује поједностављење, и потреба за конкретним деловањем, коме је оператив- но поједностављење неопходно) стоје у односу „сукоба интереса“ ако бисмо у „оперативном поједностављењу“ препо- знали право, а у „потреби разјашњења“ вечито трагање за правдом, схватили бисмо да право и правда никада не могу да буду једно те исто и да су једно другом често супротстављени како се поставити правда као идеја јесте непроменљива, а човеков живот карактерише стална промена и потреба за прилагођавањем отуда је човековом сазнању једино доступно оно што је правично, а не оно што је праведно али, као што видимо, ни тиме нисмо успели да разрешимо проблем: и расуђивању о томе шта је правично потребан је критеријум – „правично“ само себи не може бити мерило александар загорац јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 55 према том парадоксалном „јединству супротности“? зашто су правници бежали од правде? правни теоретичар келзен, познати правни позитивиста (в текст из броја 5/2009) уочава да се потреба за правдом јавља само тамо где постоји супротност интереса он стога сматра да правда никада не може да буде универзална – један интерес ће увек бити задовољен на уштрб другог, и из тога закључује да је карактер правде првенствено емоциона- лан – она представља нечији осећај о томе шта је исправно, а шта не таква врста осећаја је везана за вредност коју појединац придаје одређеним елементима личног и колективног живота, схватањи- ма, идејама, представама, уверењима, у том закључку налази упориште за оштро супротстављање школи природног права, чијем је развоју и утицају на свест човека о праву и правди у многоме допринело управо хришћанство1 келзен сматра да се право не може темељити на правди јер човек о њој ника- да нема – нити може имати – јасну пред- ставу у том смислу он идеји „неправедан закон, није закон“, која се најчешће наво- ди као максима школе природног права, замера произвољност – ако се закон (односно право), као рационалну, објек- тивну категорију, процењујемо у односу на правду, која је субјективна, емотивна категорија, створили смо плодно тле управо за – неправду! у таквом поретку увек су изнад законодавца они који се сматрају тумачима вишег ауторитета – без обзира на то да ли га називамо богом 1 теорије св томе аквинског, св августина за детаље видети: коста чавошки, увод у право 1, драга- нић, београд, 1996 или природом2 то нису људи од струке, познаваоци правне историје и науке такво стање ствари за последицу има парадоксалну ситуацију у којој о праву, у крајњем, одлучује и суди онај ко о њему најмање зна који је крајњи исход оваквог размишљања? да је немогуће сазнати шта право јесте на основу онога што право није другим речима – да је потребно ограничити истраживање правног фено- мена на област права, односно друштва у коме право једино и може да постоји (као forum externum, о чему смо писали у бро- ју 5/2009) правичност и правда тако је у теорији права појам правде почео да уступа место појму правичности правда је апсолутна, а правичност квали- тет исправног поступања у стално про- менљивим околностима људског живота ако бисмо однос правде, правичности и права хтели да изразимо што сажетије, могли бисмо рећи да је правда идеја, пра- вичност делатна тежња, а право средство идеја је, дакле, непроменљива, а човеков живот карактерише стална промена и потреба за прилагођавањем отуда је човековом сазнању једино доступно оно што је правично, а не оно што је праведно али, као што видимо, ни тиме нисмо успе- ли да разрешимо проблем: и расуђивању о томе шта је правично потребан је крите- ријум – „правично“ сáмо себи не може бити мерило то је, коначно, прећутно признао и сам ханс келзен3 право и теологија испољавају кључну сличност у чињеници да се обоје темеље на ауторитету који их надилази и који сто- ји ван њих самих када то уочимо, остаје 2 занимљиво је запажање да природа никако не може бити извор права будући да јој недостаје свест, а права нема без свести 3 кроз учење о „основној норми“ – за детаље в чаво- шки, исто 56 l православни мисионар l 1/2010 црква и друштво нам да се запитамо о улози цркве, као својеврсне институције и заједнице, на подручју остваривања задатка који дели са правном науком: што већег приближава- ња права правди, залагањем, па и борбом за правичност у најширем смислу црква и право данас да ли је активно ангажовање у области права за цркву могућност или обавеза? значај посвећивања пажње праву као таквом и делатном односу према њему јасно је исказан у понашању господа ису- са христа пред синедрионом4 ако погле- дамо каноне светих отаца, приметићемо да се они баве бројним питањима која нису специфично везана за институцио- налну страну цркве узмемо ли каноне као пример деловања цркве у области права, приметићемо да и они, као и све друге норме, имају свој развојни ток, да настоје да делују кон- кретно, прилагодљиво, једном речју – правично неки од њих узимају обичај као извор права, што никако не умањује ауторитет тих норми, утемељен на (са) дејству духа светог, већ служи на част светим оцима, као промишљеним и разумним законодавцима али право- славни теолози до данас немају једин- ствен став у односу на канонско наслеђе, те је тако та грана права лишена развој- них могућности – без којих тешко да ће моћи да буде делотворна у ширим раз- мерма са друге стране, хришћанин, чије је биће неодвојиво од литургијске заједни- це, по природи ствари се окреће тој зајед- ници очекујући разјашњење, усмерење, па и заштиту у битним животним изазо- вима са глобализацијом, наиме, долази до преплитања многих културних, вред- 4 жељко степановић, суђење исусу, правни аспекти, правни факултет, београд, 2008 носних и, уопште, животних модела и утицаја збуњеност је постала саставни део свакодневице савременог човека закони којима се уређују осетљиве обла- сти људског живота доносе се вртоглавом брзином оно што се до јуче сматрало неприхватљивим, чак и неправедним, данас ужива правну заштиту то нас поново доводи до потребе да трагамо за правдом – пре него ли за правом, као критеријумом за расуђивање о исправно- сти сопствених и поступака других могућности идеја права и правде поприма другачију димензију ако се разматра у склопу свето- отачке антропологије свети оци често говоре о „натприродном призиву човеко- вом“ да непрекидно превазилази своју људску природу тежећи пуноћи заједнице са богом кроз заједницу са ближњима (евхаристија) тај процес се често назива обожењем: „учење о назначењу човека као обожењу, остваривом посредством енер- гијског сједињења божанске и људске приро- де, чини језгро православне антропологи- је, а на философском нивоу обично га називају православним енергитизмом“5 ово учење никада није било прихваћено на хришћанском западу да јесте, идеја о мистичком искуству као путу ка правди битно би оснажила постулате школе при- родног права мистичко искуство, међу- тим, јесте појединачно, те се стога не може до краја иразити рационалним путем, што га може чинити донекле неподесним за извор права када је – из хришћанске пер- спективе – реч о правди, најбоље би могла послужити симбиоза идеје о природним (богом даним) правима човека, утемељена 5 - хоружи, сергеј, проблем личности у православљу: мистика исихазма и метафизика свејединства, источ- ник бр 24, 1997 јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 57 на учењу о човеку, његовој природи и заједници са богом, које се развило у оквиру „православног енергитизма“ укратко, такво гледиште би гласило да постоји могућност да спознамо шта је пра- ведно активно се одазивајући свом „нат- природном призиву“, односно живећи своју делатну веру ту није реч о пројекци- ји „личних емоција“, као што је говорио келзен, јер је пуноћа заједнице са богом немогућа без заједнице са ближњима заједница можда није савршен коректив, али је – од оних који су нам доступни – један од поузданијих из истог угла бисмо могли посматрати и право као израз тако делатне вере у одсуству јасних црквено-институционал- них оквира, чини се да је на хришћанима као појединцима да – учествујући у дру- штвеним процесима и установама – наступају као носиоци хришћанског пои- мања правде тежећи да га тако преточе у правила којима се уређује живот дру- штва, односно државе растакање традиције у савременом дру- штву представља изазов сваком хришћа- нину да се личним примером бори за указивање на оне вредности које се и сма- трају традиционалним управо зато што су одолеле изазову сваког времена то значи да је лични пример данас најдело- творније средство за остваривање племе- нитих циљева који темеље нашу веру то нас доводи и до одговора на горе поста- вљено питање: да, за цркву је обавеза да се ангажује у свакој области права, а превасходно у канонској разлог је у томе што се законо- давством непосредно уређује живот сва- ког појединца, што га чини незаобила- зним простором за остваривање мисије цркве у савременом свету а на хришћа- нима као чиниоцима (евхаристијске) заједнице јесте да у томе активно уче- ствују аутор је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија из правних области 58 l православни мисионар l 1/2010 светосавље много је држава на овом свету, али је мало таквих, које као србија безусловно страже између голготе и христовог гроба малени народ српски много је тога губио током своје историје, али није губио оно најважније, веру у царство правде зато ће своје страдање, овај народ, гледати као при- вођење искуству живог бога, а свако време као духовни испит вере у то непролазно царство први пут, српски народ започео је благо- датни преображај светом браћом ћирилом и методијем, но, истина која ће формирати идентитет овог народа зваће се свети сава овај светац постаће, христом, правац срп- ске мисли у векове, јер је желео да од добре, питке народне воде створи вино вечне христове радости хтео је, уствари, да на сваку српску дупгу налепи по једну страни- цу светог писма али то није било ни мало лако свети сава се родио око 1165 године у месту мишчићи, данас у рашкој области у близини ђурђевих ступова, на двору вели- ког жупана српског стефана немање предање каже да је растислав од малена горео христочежњивошћу зато ће његов живот бити монашки подвиг, за који је бла- гослов очев добио тек после монашења у светогорском манастиру русик касније ће свети син помоћи оцу, да од немање пос- тане свети симеон, да мач и круну замени крстом и венцем неувеним хаџи драган поповић светосавље и савремени српски идентитет свети сава је проговорио најдубљим језиком смисла и отворио прозоре народне душе јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 59 као архимандрит хиландарски свети сава ће отићи тада (неправедно прогнаном из цариграда у никеју) патријарху манојлу сарантену и цару византијском теодору i ласкару 1219 год; да од њих затражи, за род српски архиепископију и краљевство тада ће свети сава бити посвећен за архи- епископа, који ће моћи и сам да хиротони- ше будуће епископе самосталне српске архиепископије, која је до тада била у скло- пу охридске архиепископије на њиви господњој сава ће имати тежак задатак, да отвори вечносне видике народа, а то је могао само надљудском снагом владике христа он ће бити оснивач прве српске школе, али и прве српске болнице, уопште у делу његове крепке руке многима засија велика нада овај свети човек неће желети части за живота нити славе после смрти, ипак „не може се град сакрити кад на гори стоји“ његова духовност биће пос- лушност и жртва за народ, а његово дело биће богољубље и човекољубље до данас он је највећи српски светитељ, чудотворац (васкрсао је брата стевана првовенчаног и потом замонашио), миро- творац, државотворац, уређивач монаштва српског, законописац, књижевник и најум- нији просветитељ (због чега после 20 годи- на и напусти благодат свете горе атонске) но, и велики задужбинар српских земаља, као и славни поклоник и велики ктитор свете земље господње он је проговорио најдубљим језиком смисла и отворио прозоре народне душе говорио је: „нити је корисно руковођење у животу без вере, нити је довољно правилно исповедање вере без добрих дела да би нас довело пред лице божије, већ је обоје пот- ребно за изградњу правог божијег човека“ жестина његовог огња била је тихих боја неугасивог христовог садржаја, јер је и истина садржај, суштина благовесно испо- веда свети теофилакт зато је српски народ пре свега светосавски народ ипак, не љубе сви ову истину, „јер нису сви израиљци од израиља“ многи би хтели да срби буду деца „вукова и доситеја“, или деца новог савременог света, да буду нечији безлични униформисани бројеви забо- рављајући да је једино ново и увек ново под капом небеском само богочовек христос то није била жеља светога саве, јер када се у једној земљи чини зло настају јој многи кне- зови (прич 28, 2) данашњи свет или кличе да бога нема или га тумачи на своје начине, покуша- вајући да народе отрује философијом животне пометености, брзином, злоупотре- бом оног корисног времена остављеног нам христом због спасења зато је српски живот онолико живот колико је опри- сутњен, осадашњен светим савом који је угледни пример српске мере у свему чести- том он је у христу српска прошлост, сада- шњост и будућност, у њему је народна религија, историја, држава, култура и слава њиме је свако православан заветован богу, јер свети сава остави тестамент који врхуни следећим речима: „молим вас који долазите после мене, да наставите оно што ја због краткоће времена, нисам успео да довршим“ овде је завет и савременог српс- ког идентитета све је са христовог пута светога саве веома добро, јер светосавска вероистина живота је најспасоноснији брод овог само- тонућег света њу су прихватили многи светитељи од којих и савременици, узори данашњег рода српског: свети владика николај, ава јустин, патријарх павле, гово- рећи нам језиком светога саве да то наше правоживље, правоумље, правоверје, пра- вославље није некакав магијски пут да се кроз блато овога света прође неукаљан, већ нам истинита вера говори и помаже како да се од тог блата очистимо јер онај народ који после толико поука али и добронамер- них грдњи остаје тврдоглав, изненада ће пропасти, наједанпут 60 l православни мисионар l 1/2010 земља живих писма из земље живих 30 мај 2009 помаже бог, драга браћо, данашњи дан и обавезе доносе са собом неку нову врсту одговорности изненадним одласком браће на излет све се у кући променило у јед- ном дану и поредак и људи у кухињи и дан замало да почне са зака- шњењем, али смо се брзо дочекали на ноге и кренули у данашњем дану сам се трудио да будем део екипе која је одржа- вала ток догађаја у кући па могу да кажем да ми је то пријало то је улога коју нисам имао до сада трудио сам се колико сам могао да помогнем, да слишам шта ми се каже изненадио сам се када сма видео браћу жарка и драгољуба да се враћају пре вре- мена да будем искрен, било ми је жао што се враћају јер сам се радовао када су полазили тај осећај сам искусио први пут када су браћа одлазила на славу у вилово мени потпуно стран осећај ја сам се у животу у доброј мери трудио да загорчам и свој и животе људи који живе поред мене, а сада смо сви као у једном часовнику који иде напред, па кад видим земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земљаживих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 61 људе како им буде тешко па после тога буду награђени за труд, некако и мени буде драго јер знам да су заслужили када сам видео да се то њима двојици изјало- вило, било ми је жао као да се мени лично десило филм острво који смо гледали поподне изазвао је опет буру емоција, као и први пут када сам га гледао приметио сам да сам све ствари у филму доживео некако живље него прошли пут за то је сигурно заслужан живот у заједници и живот доста сличан монашком, наизглед лишен света а уствари се отвара једна сасвим нова димензија, један живот невидљив а ипак комплексан и жив вероватно је и то сазнање допринело да овај пут филм сагледам из једног другог угла, па ми је све то изгледало некако блиско осетио сам се баш задовољно јер дуго нисам одгледао неки филм са оволико смисла са тим осећањем ћу и завршити дан пресвета богородице, спаси нас! мисао дана „будућност“ и свет пролази и похота његова; а онај који твори вољу божју остаје вавијек (1 јов 2,17) 9 март 2009 помаже бог, драга браћо, верујте да ми је тешко да напишем данашњи дневник овако се већ дуже време нисам осјећао иако сам гледао да један део тога поделим са вама вечерас, и тако пробам да олакшам душу, пишући ове речи још увек ишчекујем олакшање данас сам се уверио, драга браћо, по ко зна који пут у животу, да је најлакше пасти, а јако тешко устатитај пад сам поднео у башти, иако сам најмање очеки- вао да ме у њој може нешто пореметити у заједници сам открио да је башта једна од најблагословенијих обавеза и увек је деловала позитивно на мене сама поми- сао да радим, тј садим нешто, а то нешто ће да изникне и подари нам плодове који- ма ћемо да се хранимо, на мене је остави- ла сјајан осећај али, драга браћо, као што рекох, данас није било тако данас је башта била поприште борбе доброг и лошег младена ко је изашао као побед- ник, ја не знам, али се надам да је онај добри, што би требало да потврди и моје присуство овде искрено вам могу рећи да нигде нећу отићи док заувек не укло- ним оног лошег кажем победник, јер је добар препоз- нао лошег и открио његове намере, којих ћу се решити, верујем, уз божју помоћ, а и вашу своју гордост, понос, маловер- ност и уопште деструктивност покушаћу да победим највише ме погодила та про- клета маловерност, за коју сам мислио да сам је добрим делом победио међутим, то ми је знак да никако човек не сме доз- волити себи толику самоувереност, а и како овде учим, да никако не смем да се уздам у себе, него у бога чим сам пао, драга браћо, одмах сам се одрекао свега овог овде и почео себе да спасавам у свом неком нереалном свету, а који ме је пре заједнице довео до пропас- ти и саме смрти она ме је директно у срце погодила и на тај начин отежала борбу коју сам после читав дан водио сам са собом опростите ми на мојој слабо- сти пресвета богородице, спаси нас! мисао дана „ласкање“ говори безаконик грешећи у себи, нема страха божијег пред очима њего- вим; јер обмани пред њим да призна безакоње своје и да омрзне њега (псалам 35,2-3) 62 l православни мисионар l 1/2010 савремени свет као вода што увек и свугде нађе свој пут, тако и речи живота, речи лековите и спасоносне, утехе и спаса долазе до душа жедних љубави и истине овим речима намеравамо да вам представимо младу презентацију која је доста брзо успела да богатсвом садржа- ја (како квалитетом, тако и квантитетом) и савременим начином презентације при- вуче велики број посетилаца ради се о http://wwwpoukeorg са благословом епископа шумадијског јована, 2008 л г, а на иницијативу оца ивана цветковића, настаје сајт wwwsveti- jakovorg, у оквиру ког убрзо креће са радом и форум живе речи утехе оснивач и модератор је отац горан живковић, а чијом заслугом се у рад поменутог форума укључио добар део редакције мисионара недуго затим, jakovorg поприма нову форму – мултимедијалне интернет-пре- зентације са именом које видите из линка на почетку текста о форуму: води се веома жив дијалог чланова, који размењују искуства и сазна- ња помажући једни другима у духовном узрастању и сазревању заиста је богат избор тема о којима се разговара – све оно што је животно важно и са чим се свако црквено освешћено биће сусреће, све што изазива недоумице и смета, буди пажњу и радује, о свему се прича, саветује, полеми- ше посебно нам се допала могућност заједничких разговора на одређену тему и то путем, веровали или не – скајпа: „овде можете заказивати теме за разговор, као и време онај који позива на конференцију, потребно је да истакне тему и време, сво- је скајп име, као и приступну шифру коју ће остали учесници укуцавати у поље за четовање у оквиру самог програма“ дивна замисао о мултимедијалном садржају: толико шаролик избор аудио и видео-записа је импресиван! право витруелно путовање кроз простор и време православне култу- ре и уметности – од шпаније, грузије, русије или либана и њиховог православ- ног пјенија дели нас само један линк мно- штво записа разних предавања и трибина чекају да буду послушане интернет радио-емисије су такође присутне, као и не мали број предавања са нашег бого- словског факултета видео садржај оста- вљамо да сами прођете, а сваки овде дати опис би био недовољно жив драган јовичић православље на интернету јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 63 како је лепо бити глуп ш та он (бог), дакле, управо мисли кад изјављује да сам ја најмудрији? ваљда не лаже то противречи његову бићу и дуго времена нисам знао шта је управо смисао његове изјаве и, најзад, после тешког размишљања, латио сам се да га овако отприлике испитам упутих се једноме од оних који уживају глас да су мудри да бих ту, ако већ игде, побио про- рочанство и показао пророчанству: ево, овај је од мене мудрији, а ти си изјавио да сам ја док сам изближе посматрао овога човека – имена му не треба да напоми- њем, а беше то један од државника кога сам испитивао и такво нешто, грађани атински, доживео – и док сам се с њиме разговараo, добио сам утисак да тај човек, додуше, изгледа мудар многим другим људима, а највише самом себи, али да то у ствари није ја сам, потом, покушавао да му доказујем како он, доду- ше, мислим да је мудар, али да није тако сам омрзао и њему и многима који су били присутни на повратку размишљао сам у себи да сам ја, ипак, мудрији од тога човека, јер као што се чини, ниједан од нас двојице не зна ваљано и добро, али он мисли да зна нешто, а у ствари не зна, док ја као што не знам и не мислим да знам ја сам, ако вам је баш стало до цркве, господо драга, помните пар ствари: црква почива на вери а вера рађа послушност а послушност се зове служење из другачијег угла свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 1/2010 чини ми се, бар нешто мало мудрији од њега, и то баш по томе што и не мислим да знам оно што не знам прва ствар коју не могу да прихватим у вези са темом новог броја мисионара (улога интелектуалаца у мисији цркве) је да читаву причу посматрам из перспекти- ве интелектуалца и то иако ми се лично питија није обраћала, а, колико ми је познато, није ме ни индиректно помиња- ла та реч, „интелектуалац“ мислим, има неку посве чудну енергију која изазива реакције углавном у пределима које један чисти интелектуалац у своме, да прости- те, вербалном дискурсу некако заобила- зи, и препушта мануелцима, ваљда (ако се тако зову „они“) наиме, уколико бих себе дефинисао као интелектуалца, мислим да бих добио само једно: најја- снију потврду да ми интелект и није баш најјача страна и заиста, не могу да зами- слим нешто глупље од тога да кажем „нисам глуп“ а то што је нешто глупо, не значи да није лепо бар за интелектуалце, наравно мени је посве смешно но, пошто имам дерзновеније да одбијем интелектуалцем назвати се, молићу, са какве онда тачке гледишта могу да гово- рим о улози интелектуалца у мисији цркве? шта ми даје право да се сумњом вођен дотичем оних чији је ауторитет свак`, од врлог просветитеља, преко врлих родољуба, па све до врлих комуни- ста, свесрдно утврђивао и никако у пита- ње није доводио? ко си ти, о горди ману- елче, што дираш у светињу интелектуал- ца, светињу освештану тонама сујете прохујалих векова? јесте, признајем, мануелац сам али, ето, зовем се тако по оном емануилу; изгледа да народ наш прости, велим, нешто не воли та прва слова, па кад му се хоће посве неинтелектуално каже `ришћанин и `мануелац и баш зато, што сам мануелац и ришћанин, хватајући вас за реч, јер рекосте да сте ради бавити се мисијом церквеном, кажем вам следеће: ако вам је баш стало до цркве, господо драга, помните пар ствари: црква почива на вери а вера рађа послушност а послушност се зове служење и то није служење себи и вама слични- ма, већ углавном онима који не могу да се дотакну небопарних висина ваше сујете слава коју ово доноси, а сигуран сам да вама до славе у ствари није стало и ово кажем само `нако, не важи у овом свету аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... да своје парохијане упознају са основним учењем своје вере или да их барем упуте на то шта да про- читају (посебан проблем је што своје парохијане још ређе зовемо да прису- ствују литургији или неком другом богослужењу) потреба за тражењем оно што одликује бројне интелектуа- лце је честа потреба за тражењем неких дубљих сагледавања, тумачења, симбо- лизовања било да је реч о црквеном учењу или коментарисању догађаја из наше помесне цркве онај ко себе сма- тра интелектуалцем и осећа потребу да допринесе цркви не треба само да се бави алегоријом црква спашава интелектуалце, а не супротно 44 l православни мисионар l 1/2010 сваки човек у области у којој је стру- чан има задатак да верску истину при- ближи данашњем времену и данашњем човеку приметно је да су многи инте- лектуалци (новинари, књижевници, невладине организације (у којима су многи учењаци), разни покрети, стран- ке, клубови дали себи за право да коментаришу и тумаче догађаје из живота цркве немајући ни основног појма о најпростијим истинама вере улога интелектуалца, не може да се своди на „праћење вести о цркви и њеним великодостојницима“ – на првом месту је живо учешће интелектуалца у богослужбеном животу цркве, у коме се задобијају и умножавају многи даро- ви, потребни свима никада нећу заборавити блажени спомен и светли пример нашег брата из цркве светог саве, сада почившег бошка армића – болета и искушења у коме сам био једном приликом, на вечерњем богослужењу: када је требало да се – на крају вечерње – навуче завеса, уплашио сам се да ли ће и како он то знати да уради будући да је, због менин- гитиса, имао одређене здравствене сметње све је било у реду: бошко је непогрешиво знао шта, како и када тре- ба урадити за време свих богослужења тада сам схватио величину дара који у цркви задобија свако ко истраје уче- шћем у богослужењима скромност ангажман интелектуалца треба да буде сведен на извесну скромност треба да постоји свест да црква собом продубљује свакога човека и да је црква много потребнија интелекту- алцу, него интелектуалац цркви много пута се могло чути како наши интелектуалци кажу: „ми ћемо спасити цркву“ мислим да је ова реченица крајње проблематична јер је управо супротно: црква спасава нâс! од чега? од смрти – дарујући нам живот вечни а спасава нас и од испразних интелек- туалних категорија, странчарења, пра- знословља и вртесловља истих и истро- шених (застарелих) мисли, од бесплод- ног конзервативизма, од надимања људи својим знањем, од идолатријског везивања за свог (пролазног) лидера у данашње време, које краси и одре- ђује ера мас-медија и владавина рачуна- ра, када се сазнавање великог броја истина и догађаја одвија управо на овај начин, свако ко себе сматра и доживља- ва као интелектуалца треба да зна да је црква вечна и непролазна наш поменути другар бошко је имао свест о томе да је црква неисцрпна ризница свега доброг и свега узвишеног и изгра- ђујућег у човеку не треба никада заборавити да пре- васходни циљ мисионарства није дари- вање и истицање интелектуалних исти- на, догмата, етичких заповести већ преношење живота заједнице која постоји у богу улога интелектуалца је на првом месту живо учешће у богослужбе- ном животу цркве, у коме се задобијају и умножавају многи дарови, потребни свима јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а гаусове расподеле величина интелектуалца, научника и учитеља је у томе да компликоване стваре учини једноставним и приближи простим језиком их пирближи просечном човеку с рбија, по недавно објављеним подацима, има 1,3 милиона непи- смених или особа које немају завршену основну школу могло се про- читати и да чак 40 процената функцио- нално неписмених ученика основних школа у србији по завршетку исте особе које су функционално неписмене нису оне које не знају да се потпишу, него оне које не знају да напишу молбу, жалбу, да попуне конкурсну пријаву или да користе рачунар каже се да мла- ђе генерације не знају да правилно користе матерњи језик и да се сва њихо- ва комуникација своди на двадесетак фраза чија је то одговорност, то сада нећемо утврђивати нисмо ни позвани на то али можемо да укажемо на нешто друго оних осам до девет процената грађана србије који имају факултетску диплому, и које сматрају за интелекту- алну елиту могли би да поправе ситуа- цију уколико се нађу позваним да нешто поправљају и мењају евхаристијско живљење, еклисиоло- шко поимање стварности и есхатоло- шко утемељење (циља) омогућује нам да садашњост поимамо као једну другу димензију, која се пројављује на литур- гији наведена реченица обичном гра- ђанину вероватно има онолико смисла колико и да је речена на грчком или александар савић 46 l православни мисионар l 1/2010 финском ништа мање није разумљиво ни то да се многа психолошка мерења и физички феномени могу добро апрок- симирати гаусовом расподелом на страну то што велика већина никада није ни чула за гаусову расподелу (да ли и за гауса), али велика је вероватноћа да не разуме ни то шта је апроксимација, еклисиологија, евхаристија, пројављи- вање речник – као и језик – треба бирати наспрам онога коме се обраћа- мо нећемо французу причати на шпан- ском нити простом човеку говорити стручним изразима величина интелек- туалца, научника и учитеља је у томе да компликоване стваре учини једностав- ним и приближи простим језиком их пирближи просечном човеку стиче се утисак да они које називамо интелекту- алцима, често (можда и пречесто) гово- ре језиком који је већини неразумљив има ситуација у којима је то дозвољено, чак и потребно, али има ситуација када је то заиста неприхва- тљиво а a-h1n1? овај словни низ је толико популаран да сам неки дан чуо два дечака од пет – шест година како расправљају о томе да ли маска може да заштити или не сви су (не да се осећају позваним, него јесу) меродавни да дају свој суд и своје мишљење стварају се лобији – фарма- цеутски (део са вакцинама и онај са витаминима), продаваца белог лука, групе оних који говоре о свеопштој завери у целој тој гужви се – као неко ко није студирао медицину, па још спе- цијализовао имунологију и вирусоло- гију или макар завршио фармацију – чисто питам да ли се они баве и гаусо- вим расподелама или еклисиологијом у делима апостолским што би наш народ рекао, не мешај се у оно што не позна- јеш знам да има нека народна послови- ца и за ову прилику, али то ће боље знати неко други није грех рећи када нешто не знаш, а, чини ми се, то је мно- го праведније него мешати се у оно што не познајемо и не разумемо да преведемо ону реченицу одо- зго: литургијски живот, црквено схватање стварности и постављање темеља нашег живота у сталном сећању на будуће царство омогућава нам да на литургији доживљавамо сада оно што ће бити тада јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а kритички водич кроз ново доба интелектуализам у руху новог доба неопходно је разумети друштвени контекст у коме живимо јер се тако можемо припремити за све што он доноси н едавно смо имали прилику да сазнамо нешто више детаља о новом покрету који се развио међу омладином света то је покрет емо да бисмо расветлили тај покрет, али и многе друге, започињемо нову серију текстова у рубрици kритички водич кроз ново доба калифорнија шездесетих година два- десетог века културна револуција бор- ба против америчког начина живота повратак религији, али не и догмама непорочни живот – млади из традици- онално католичке земље улазе у свет пратилаца гуруа са истока тај „непо- рочни“ живот је красио експеримент са дрогама (углавном lsd) овде и у ова- квом амбијенту настаје new age или ново доба много је разлога због којих се треба бавити свим што доноси ново доба неопходно је разумети друштвени кон- текст у коме живимо јер се тако можемо припремити за све што он доноси из идеологије и веровања новог доба изничу многобројни проблеми и пара- доксалне ситуације поједини теорети- чари сматрају да ново доба кокетира са религијом сублимирајући од свега по мало чињеница је да су ова веровања (веровања зато што су у оквиру њега многобројне варијације) настала као реакција на потрошачку цивилизацију татјана радић 48 l православни мисионар l 1/2010 модерног времена, а сведоци смо да је најпродаванија роба на тржишту из области деловања идеологије новог доба трансцедентална медитација, учи- те брзо, холистички приступ лечења, позитивно размишљање, алфа-таласи, езотеризам, холографија, идеја о новом човеку који ће настати захваљујући укр- штању запада и истока, а то значи ује- дињење кинеске методе лечења из петог века и достигнућа кибернетике ново доба – по тим учењима – настаје уласком у ново астролошко доба, доба водолије и оно ће, према тумачењу кре- атора, трајати 2146 година, а носи духов- ну хармонију, мир, љубав и јединство, али аутори не спомињу да то значи и сублимацију свега и свачега ствара се глобални мозак гее – како наводи мишел лакроа велики демографски раст прати кон- цетрацију становништва у градским насељима маса себи сличних на малом простору припадници идеологије новог доба постају све интерактивнији „над повр- шином земље ствара се електронска мрежа која као да је из једног дела, те и човечанство поприма својства нераз- двојиве целине“ (лакроа 2001:22) већина тумача новог доба који при- мењују критички приступ његов наста- нак постављају у шездесете године 20 века као одговор западњачкој култури, настанку сексуалне револуције и хипи- покрета поједини рађање ове идеје виде још крајем 19 века у оквиру тео- зофског друштва, које је основала хеле- на блавацки, али и неких других идеја инспирисаних источњачким религија- ма свему овоме сигурно можемо при- писати и уметничке покрете с почетка 20 века, који су – како наводи јелена ђорђевић – у традиционално запад- њачке моделе желели да унесу дух исто- ка и „примитивних“ култура иако ново доба себе доживљава као религију, оно своје корене везује за нау- ку ново доба космичку енергију света и његово јединство замишља као елек- тронску мрежу неопходну планети иако креира отпор према модерној тех- нологији, оно дубоко урања у њена достигнућа налазећи у физици, астро- физици, па и квантној теорији, средства и технике лечења и исцељења ново доба користи интелектуализам као учење које покушава да све пробле- ме етике, естетике, политике, религије, уметности итд сагледа као искључиво рационалне, интелектуалне, занемару- јући емоционалне, нагонске и ирацио- налне чиниоце оно инсистира на нала- жењу интелектуалних разлога за најра- зличитије видове људског понашања ауторка је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија у области социолошких аспеката виртуелног друштва припадници идеологије новог доба постају све интерактивнији „над површином земље ствара се електронска мрежа која као да је из једног дела, те и човечанство поприма својства нераздвојиве целине“ јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 49 т ема бро ј а хришћанска поетика мефисто и фауст – или игре без граница фауст потрагу започиње промишљањем прве реченице јеванђеља и себе несвесно ставља на стартну линију откривања сопствене сродности са богом н епријатељ човечанства, кушач са дугим, али ограниченим роком трајања, наизменично у оделу луде и оделу душебрижника, изи- грава забављача на светској позорници понуда је прилагођена друштвеном ста- тусу, интелекту, тачки пресека меридија- на, а намера иста: начинити од тебе, мене, пасивизираног потрошача (некада роба) и – док повезаних очију журиш и окружен живим и неживим помагалима духовног инвалидитета (сигурна кућа, (о)сигуран ауто, „срећан и стабилан брак“, „проверени пријатељи“, новац при руци) – нећеш приметити да те нема, да твоји плодови увесељавају туђе апетите за ширењем броја унесрећених људи заблуда да је стечено једнако стално разумљива је по себи, али је заблуда далековидеће гетеово око је фаустом испратило у амбис позитивистички кон- цепт свемоћи људског сазнања (имања, искуства) и очекивало је темицу новог, нашег века: натчовека са својом потре- бом да обухвати стварност прорастају- ћи, временом, у парадигму незаситог егоизма и отуђености, што је већ наша реалност медијске флоскуле „ја хоћу“, „огреби своју срећ(к)у“, „моји мину- ти“ све су истоветне са древним carpe diem и сведоче о две ствари: чак би и данашњи фауст одустао од потраге расутост наших чула и пажње твори уса- мљеног појединца који бежи у вертикал- ну пројекцију стварности: ја према поу- варја перковић 50 l православни мисионар l 1/2010 зданом данас, сутра, прекосутра, са друге стране, стари мефисто се више не забавља тако олако о нашем трошку, па је закувао шарену чорбу: питање зашто сам овде и сада и како ћу са собом живети, а бити иоле задовољан није се променило, а хоризонтала живота и његов тзв виши смисао не бледе, штави- ше, трзају се и преко хладних осмеха, а чујемо их као крик фауст поболева од сопствене жеђи иако идеал савременика – бар не већине – није колекција знања напрашена пау- чином и чамом, кулминирано матери- јално добро – било да је оно сазнање света или конкретна добробит – има исти резултат: фаустовску дилему нико- ме, дакле, нисам помогао, радостан нисам, идеал хуманитета (нпр идеја о спасавању света) нисам остварио, пуна шкриња коју немам коме / чему завешта- ти – чему све то! након што је ово изрекао, помислио, човек по немуштој одређености своје боголике природе све даје за тренутак (квалитет) који ће желети да задржи до у вечност циљ од почетка исти, али углав- ном промашена средства управо овде је највећа опасност филозофије „гомила- ња“ и основна замка савременог дру- штва овде се намеће предлог решења: бесомучним јурењем „напред“ достићи ћу жуђено задовољство задовољство је циљ, и у том смислу се верност божијој вољи пројављује непри- јатном, а смиреност и послушност као сувишне ипак, ако скренемо поглед са бога као са судије и унесемо коју сло- бодну мисао, знамо да није господ ста- вио прст у лист књиге и онемогућио коначно знање или окренуо лоптицу у бубњу и забранио нам срећу негација није својствена љубави кључ је заборављен: дело, творење, акција је његова и моја веза, сличност, нови савез нарцизму данашњег света годи ова идеја и баш тиме сведочи о великом божијем старању и вољи да у сваком времену пронађе пут до љубље- ног бића фауст потрагу започиње промишља- њем прве реченице јеванђеља и себе несвесно ставља на стартну линију откривања сопствене сродности са богом човек није само слабић коме треба помоћ – то је генерацијама опарало уши он је у својој јединствености телесног и умног склопа господу потребан без људи – лице његове лепоте и љубави нема израз на овом свету чак ако се у самодовољности подсмехнемо донекле истрошеној претходно наведеној фор- мулацији, остаје оно непомериво осећа- ње, стиже нас сваке ноћи у самоћи, јутром иза сна и тутњи жилама, бије о затворене капке жеђ за продором усмерености, смисла у наш живот коју мефисто не утољава својим волшебним триковима јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 51 биотехнологија и биоетика др здравко пено р азвојем друштва и научне мисли, нарочито од времена просветитељ- ства, у богословљу, посебно у ети- ци, све више долази до изражаја социоло- шки приступ проблематици постојања у новијем времену, од појаве дарвинизма, а посебно с развојем биотехнологије шездесетих година 20 столећа, у фокус богословско-етичких интересовања доспевају достигнућа на плану биологије померање тежишта етике је превасходно последица слабљења или, пак, у великој мери губљења теоцентричног поимања света нови – антропоцентрични поглед на свет, који подразумева другачије схва- тање постанка живота и развоја живот- них облика, показује потпуну незави- сност у односу на богословска сазнања о човеку, свету и животу уопште доминација док је слоган silete theologi in munere ali- eno1 (ућутите, теолози, о стварима које се вас не тичу!) на западу, где је и настао, некада имао своје оправдање, данас – када је друштво и на западу и на истоку у највећој мери секуларизовано – не постоји бојазан од доминације теологије над науком пре би се могло рећи да је у садашњем тренутку – када се све више 1 c schmitt, der nomos der erde im völkerrecht des jus publicum europäum, 1950, 92 померање тежишта етике је превасходно последица слабљења или, пак, у великој мери губљења теоцентричног поимања света савремени изазови 52 l православни мисионар l 1/2010 савремени изазови губи мит о идеолошкој и аксилошкој неу- тралности научних истраживања – потребно њихово преиспитивање и вред- новање, и то са етичког гледишта управо овде од пресудне помоћи може бити богословље цркве значај људске личности помоћ православног богословља би свакако била не у наметању готових решења, давању догматских рецепата и доношењу строгих забрана, него у укази- вању на егзистенцијалне димензије био- лошких истраживања богословље, по својој најдубљој вокацији, јесте позвано и призвано да у први план истакне значај људске личности и, с тим у вези, проблем савладавања егзистенцијалне напетости између живота и смрти, а на крају и пре- вазилажења саме смрти с обзиром на чињеницу да – како у светом писму, тако ни у делима светих отаца цркве – не постоје изричита сведо- чанства о проблемима биотехнологије, при њиховом разматрању је неопходно прибећи општим критеријумима који имају библијско и светоотачко утемеље- ње сама реч биоетика, као и етика, од које је изведена, подразумева одређени јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 53 философски начин мишљења који се заснива на расуђивању у складу са изве- сним начелима савести не треба сметну- ти са ума да, историјски посматрано, постоје различити критеријуми одређења савести, савесног чињења или нечињења највећи допринос хришћанског погледа на свет јесте управо у превазилажењу индивидуалистичког, атомистичког и законског поимања савести савест није индивидуална ствар појединца, а није ни безлични принцип или закон будући да неизоставно подразумева однос са дру- гим, упућеност на личност другог у дру- гоме се огледа моја савест, други је моја савест, мој ближњи, а не онај који ме угрожава, који је мој пакао – како је гово- рио сартр2 на такав доживљај савести нас упућују христове речи, које предста- вљају златно етичко правило: све што хоћете да вама чине људи, тако чините и ви њима, јер то је закон и пророци (мт 7, 12) биоетика би – уколико хоће да има хришћански предзнак – требало да се заснива на овим начелима интервенције на људској врсти у средишту интересовања биоетике су сложене технолошке интервенције на људској врсти, али и сви они експеримен- ти у биосфери, као животном простору у коме се остварује људска егзистенција приоритетни значај имају открића која се односе на стерилитет, вештачку оплодњу, зачеће и прекид трудноће, али и постиг- нути резултати на плану клонирања, терапијског клонирања („стварање“ и употреба ембриона у циљу лечења), рађа- ња деце са изабраним карактеристикама, 2 енциклопедијски лексикон „мозаик знања“ - фило- зофија, том 10, уред данко грлић, изд интерпрес, бео- град 1973, 412 затим „стварање“ нових организама, пре- сађивање људских органа, проблеми који се односе на старење, као и значајно питање еутаназије висок ниво достигнућа у генетици, резултати који превазилазе сва очекива- ња, с једне, немогућност праћења, запа- њеност и збуњеност пред тим истим резултатима, с друге стране, јесу неки од разлога због којих је неопходно етичко вредновање биоинжењеринга оно што понекад изгледа величанствено и запању- јуће откриће не мора бити и етички при- хватљиво биоетика свој унутрашњи логос постојања управо налази у једној таквој чињеници аутор је професор догматике и шеф катедре за догматско богословље на православном богословском факултету универзитета у источном сарајеву највећи допринос хришћанског погледа на свет јесте управо у превазилажењу индивидуалистичког, атомистичког и законског поимања савести савест није индивидуална ствар појединца, а није ни безлични принцип или закон будући да неизоставно подразумева однос са другим 54 l православни мисионар l 1/2010 црква и друштво право и правда из хришћанске перспективе (2) идеја, тежња и средство у претходном тексту смо говори- ли о одређивању појмова права и правде како бисмо – са тачке гледишта савременог хришћанина – поставили темељ за разматрање њиховог односа тај кратак теоријски и историјски осврт сведочи, са једне стране, о немалој сложености проблема са којим смо иза- брали да се суочимо, а, са друге, о неоп- ходности изналажења јасних усмерења како би хришћанска вера и на том пољу наставила да испољава своју делатну страну као што видимо, и та два подстицаја (потреба за разјашњењем, која углавном искључује поједностављење, и потреба за конкретним деловањем, коме је оператив- но поједностављење неопходно) стоје у односу „сукоба интереса“ ако бисмо у „оперативном поједностављењу“ препо- знали право, а у „потреби разјашњења“ вечито трагање за правдом, схватили бисмо да право и правда никада не могу да буду једно те исто и да су једно другом често супротстављени како се поставити правда као идеја јесте непроменљива, а човеков живот карактерише стална промена и потреба за прилагођавањем отуда је човековом сазнању једино доступно оно што је правично, а не оно што је праведно али, као што видимо, ни тиме нисмо успели да разрешимо проблем: и расуђивању о томе шта је правично потребан је критеријум – „правично“ само себи не може бити мерило александар загорац јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 55 према том парадоксалном „јединству супротности“? зашто су правници бежали од правде? правни теоретичар келзен, познати правни позитивиста (в текст из броја 5/2009) уочава да се потреба за правдом јавља само тамо где постоји супротност интереса он стога сматра да правда никада не може да буде универзална – један интерес ће увек бити задовољен на уштрб другог, и из тога закључује да је карактер правде првенствено емоциона- лан – она представља нечији осећај о томе шта је исправно, а шта не таква врста осећаја је везана за вредност коју појединац придаје одређеним елементима личног и колективног живота, схватањи- ма, идејама, представама, уверењима, у том закључку налази упориште за оштро супротстављање школи природног права, чијем је развоју и утицају на свест човека о праву и правди у многоме допринело управо хришћанство1 келзен сматра да се право не може темељити на правди јер човек о њој ника- да нема – нити може имати – јасну пред- ставу у том смислу он идеји „неправедан закон, није закон“, која се најчешће наво- ди као максима школе природног права, замера произвољност – ако се закон (односно право), као рационалну, објек- тивну категорију, процењујемо у односу на правду, која је субјективна, емотивна категорија, створили смо плодно тле управо за – неправду! у таквом поретку увек су изнад законодавца они који се сматрају тумачима вишег ауторитета – без обзира на то да ли га називамо богом 1 теорије св томе аквинског, св августина за детаље видети: коста чавошки, увод у право 1, драга- нић, београд, 1996 или природом2 то нису људи од струке, познаваоци правне историје и науке такво стање ствари за последицу има парадоксалну ситуацију у којој о праву, у крајњем, одлучује и суди онај ко о њему најмање зна који је крајњи исход оваквог размишљања? да је немогуће сазнати шта право јесте на основу онога што право није другим речима – да је потребно ограничити истраживање правног фено- мена на област права, односно друштва у коме право једино и може да постоји (као forum externum, о чему смо писали у бро- ју 5/2009) правичност и правда тако је у теорији права појам правде почео да уступа место појму правичности правда је апсолутна, а правичност квали- тет исправног поступања у стално про- менљивим околностима људског живота ако бисмо однос правде, правичности и права хтели да изразимо што сажетије, могли бисмо рећи да је правда идеја, пра- вичност делатна тежња, а право средство идеја је, дакле, непроменљива, а човеков живот карактерише стална промена и потреба за прилагођавањем отуда је човековом сазнању једино доступно оно што је правично, а не оно што је праведно али, као што видимо, ни тиме нисмо успе- ли да разрешимо проблем: и расуђивању о томе шта је правично потребан је крите- ријум – „правично“ сáмо себи не може бити мерило то је, коначно, прећутно признао и сам ханс келзен3 право и теологија испољавају кључну сличност у чињеници да се обоје темеље на ауторитету који их надилази и који сто- ји ван њих самих када то уочимо, остаје 2 занимљиво је запажање да природа никако не може бити извор права будући да јој недостаје свест, а права нема без свести 3 кроз учење о „основној норми“ – за детаље в чаво- шки, исто 56 l православни мисионар l 1/2010 црква и друштво нам да се запитамо о улози цркве, као својеврсне институције и заједнице, на подручју остваривања задатка који дели са правном науком: што већег приближава- ња права правди, залагањем, па и борбом за правичност у најширем смислу црква и право данас да ли је активно ангажовање у области права за цркву могућност или обавеза? значај посвећивања пажње праву као таквом и делатном односу према њему јасно је исказан у понашању господа ису- са христа пред синедрионом4 ако погле- дамо каноне светих отаца, приметићемо да се они баве бројним питањима која нису специфично везана за институцио- налну страну цркве узмемо ли каноне као пример деловања цркве у области права, приметићемо да и они, као и све друге норме, имају свој развојни ток, да настоје да делују кон- кретно, прилагодљиво, једном речју – правично неки од њих узимају обичај као извор права, што никако не умањује ауторитет тих норми, утемељен на (са) дејству духа светог, већ служи на част светим оцима, као промишљеним и разумним законодавцима али право- славни теолози до данас немају једин- ствен став у односу на канонско наслеђе, те је тако та грана права лишена развој- них могућности – без којих тешко да ће моћи да буде делотворна у ширим раз- мерма са друге стране, хришћанин, чије је биће неодвојиво од литургијске заједни- це, по природи ствари се окреће тој зајед- ници очекујући разјашњење, усмерење, па и заштиту у битним животним изазо- вима са глобализацијом, наиме, долази до преплитања многих културних, вред- 4 жељко степановић, суђење исусу, правни аспекти, правни факултет, београд, 2008 носних и, уопште, животних модела и утицаја збуњеност је постала саставни део свакодневице савременог човека закони којима се уређују осетљиве обла- сти људског живота доносе се вртоглавом брзином оно што се до јуче сматрало неприхватљивим, чак и неправедним, данас ужива правну заштиту то нас поново доводи до потребе да трагамо за правдом – пре него ли за правом, као критеријумом за расуђивање о исправно- сти сопствених и поступака других могућности идеја права и правде поприма другачију димензију ако се разматра у склопу свето- отачке антропологије свети оци често говоре о „натприродном призиву човеко- вом“ да непрекидно превазилази своју људску природу тежећи пуноћи заједнице са богом кроз заједницу са ближњима (евхаристија) тај процес се често назива обожењем: „учење о назначењу човека као обожењу, остваривом посредством енер- гијског сједињења божанске и људске приро- де, чини језгро православне антропологи- је, а на философском нивоу обично га називају православним енергитизмом“5 ово учење никада није било прихваћено на хришћанском западу да јесте, идеја о мистичком искуству као путу ка правди битно би оснажила постулате школе при- родног права мистичко искуство, међу- тим, јесте појединачно, те се стога не може до краја иразити рационалним путем, што га може чинити донекле неподесним за извор права када је – из хришћанске пер- спективе – реч о правди, најбоље би могла послужити симбиоза идеје о природним (богом даним) правима човека, утемељена 5 - хоружи, сергеј, проблем личности у православљу: мистика исихазма и метафизика свејединства, источ- ник бр 24, 1997 јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 57 на учењу о човеку, његовој природи и заједници са богом, које се развило у оквиру „православног енергитизма“ укратко, такво гледиште би гласило да постоји могућност да спознамо шта је пра- ведно активно се одазивајући свом „нат- природном призиву“, односно живећи своју делатну веру ту није реч о пројекци- ји „личних емоција“, као што је говорио келзен, јер је пуноћа заједнице са богом немогућа без заједнице са ближњима заједница можда није савршен коректив, али је – од оних који су нам доступни – један од поузданијих из истог угла бисмо могли посматрати и право као израз тако делатне вере у одсуству јасних црквено-институционал- них оквира, чини се да је на хришћанима као појединцима да – учествујући у дру- штвеним процесима и установама – наступају као носиоци хришћанског пои- мања правде тежећи да га тако преточе у правила којима се уређује живот дру- штва, односно државе растакање традиције у савременом дру- штву представља изазов сваком хришћа- нину да се личним примером бори за указивање на оне вредности које се и сма- трају традиционалним управо зато што су одолеле изазову сваког времена то значи да је лични пример данас најдело- творније средство за остваривање племе- нитих циљева који темеље нашу веру то нас доводи и до одговора на горе поста- вљено питање: да, за цркву је обавеза да се ангажује у свакој области права, а превасходно у канонској разлог је у томе што се законо- давством непосредно уређује живот сва- ког појединца, што га чини незаобила- зним простором за остваривање мисије цркве у савременом свету а на хришћа- нима као чиниоцима (евхаристијске) заједнице јесте да у томе активно уче- ствују аутор је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија из правних области 58 l православни мисионар l 1/2010 светосавље много је држава на овом свету, али је мало таквих, које као србија безусловно страже између голготе и христовог гроба малени народ српски много је тога губио током своје историје, али није губио оно најважније, веру у царство правде зато ће своје страдање, овај народ, гледати као при- вођење искуству живог бога, а свако време као духовни испит вере у то непролазно царство први пут, српски народ започео је благо- датни преображај светом браћом ћирилом и методијем, но, истина која ће формирати идентитет овог народа зваће се свети сава овај светац постаће, христом, правац срп- ске мисли у векове, јер је желео да од добре, питке народне воде створи вино вечне христове радости хтео је, уствари, да на сваку српску дупгу налепи по једну страни- цу светог писма али то није било ни мало лако свети сава се родио око 1165 године у месту мишчићи, данас у рашкој области у близини ђурђевих ступова, на двору вели- ког жупана српског стефана немање предање каже да је растислав од малена горео христочежњивошћу зато ће његов живот бити монашки подвиг, за који је бла- гослов очев добио тек после монашења у светогорском манастиру русик касније ће свети син помоћи оцу, да од немање пос- тане свети симеон, да мач и круну замени крстом и венцем неувеним хаџи драган поповић светосавље и савремени српски идентитет свети сава је проговорио најдубљим језиком смисла и отворио прозоре народне душе јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 59 као архимандрит хиландарски свети сава ће отићи тада (неправедно прогнаном из цариграда у никеју) патријарху манојлу сарантену и цару византијском теодору i ласкару 1219 год; да од њих затражи, за род српски архиепископију и краљевство тада ће свети сава бити посвећен за архи- епископа, који ће моћи и сам да хиротони- ше будуће епископе самосталне српске архиепископије, која је до тада била у скло- пу охридске архиепископије на њиви господњој сава ће имати тежак задатак, да отвори вечносне видике народа, а то је могао само надљудском снагом владике христа он ће бити оснивач прве српске школе, али и прве српске болнице, уопште у делу његове крепке руке многима засија велика нада овај свети човек неће желети части за живота нити славе после смрти, ипак „не може се град сакрити кад на гори стоји“ његова духовност биће пос- лушност и жртва за народ, а његово дело биће богољубље и човекољубље до данас он је највећи српски светитељ, чудотворац (васкрсао је брата стевана првовенчаног и потом замонашио), миро- творац, државотворац, уређивач монаштва српског, законописац, књижевник и најум- нији просветитељ (због чега после 20 годи- на и напусти благодат свете горе атонске) но, и велики задужбинар српских земаља, као и славни поклоник и велики ктитор свете земље господње он је проговорио најдубљим језиком смисла и отворио прозоре народне душе говорио је: „нити је корисно руковођење у животу без вере, нити је довољно правилно исповедање вере без добрих дела да би нас довело пред лице божије, већ је обоје пот- ребно за изградњу правог божијег човека“ жестина његовог огња била је тихих боја неугасивог христовог садржаја, јер је и истина садржај, суштина благовесно испо- веда свети теофилакт зато је српски народ пре свега светосавски народ ипак, не љубе сви ову истину, „јер нису сви израиљци од израиља“ многи би хтели да срби буду деца „вукова и доситеја“, или деца новог савременог света, да буду нечији безлични униформисани бројеви забо- рављајући да је једино ново и увек ново под капом небеском само богочовек христос то није била жеља светога саве, јер када се у једној земљи чини зло настају јој многи кне- зови (прич 28, 2) данашњи свет или кличе да бога нема или га тумачи на своје начине, покуша- вајући да народе отрује философијом животне пометености, брзином, злоупотре- бом оног корисног времена остављеног нам христом због спасења зато је српски живот онолико живот колико је опри- сутњен, осадашњен светим савом који је угледни пример српске мере у свему чести- том он је у христу српска прошлост, сада- шњост и будућност, у њему је народна религија, историја, држава, култура и слава њиме је свако православан заветован богу, јер свети сава остави тестамент који врхуни следећим речима: „молим вас који долазите после мене, да наставите оно што ја због краткоће времена, нисам успео да довршим“ овде је завет и савременог српс- ког идентитета све је са христовог пута светога саве веома добро, јер светосавска вероистина живота је најспасоноснији брод овог само- тонућег света њу су прихватили многи светитељи од којих и савременици, узори данашњег рода српског: свети владика николај, ава јустин, патријарх павле, гово- рећи нам језиком светога саве да то наше правоживље, правоумље, правоверје, пра- вославље није некакав магијски пут да се кроз блато овога света прође неукаљан, већ нам истинита вера говори и помаже како да се од тог блата очистимо јер онај народ који после толико поука али и добронамер- них грдњи остаје тврдоглав, изненада ће пропасти, наједанпут 60 l православни мисионар l 1/2010 земља живих писма из земље живих 30 мај 2009 помаже бог, драга браћо, данашњи дан и обавезе доносе са собом неку нову врсту одговорности изненадним одласком браће на излет све се у кући променило у јед- ном дану и поредак и људи у кухињи и дан замало да почне са зака- шњењем, али смо се брзо дочекали на ноге и кренули у данашњем дану сам се трудио да будем део екипе која је одржа- вала ток догађаја у кући па могу да кажем да ми је то пријало то је улога коју нисам имао до сада трудио сам се колико сам могао да помогнем, да слишам шта ми се каже изненадио сам се када сма видео браћу жарка и драгољуба да се враћају пре вре- мена да будем искрен, било ми је жао што се враћају јер сам се радовао када су полазили тај осећај сам искусио први пут када су браћа одлазила на славу у вилово мени потпуно стран осећај ја сам се у животу у доброј мери трудио да загорчам и свој и животе људи који живе поред мене, а сада смо сви као у једном часовнику који иде напред, па кад видим земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земљаживих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 61 људе како им буде тешко па после тога буду награђени за труд, некако и мени буде драго јер знам да су заслужили када сам видео да се то њима двојици изјало- вило, било ми је жао као да се мени лично десило филм острво који смо гледали поподне изазвао је опет буру емоција, као и први пут када сам га гледао приметио сам да сам све ствари у филму доживео некако живље него прошли пут за то је сигурно заслужан живот у заједници и живот доста сличан монашком, наизглед лишен света а уствари се отвара једна сасвим нова димензија, један живот невидљив а ипак комплексан и жив вероватно је и то сазнање допринело да овај пут филм сагледам из једног другог угла, па ми је све то изгледало некако блиско осетио сам се баш задовољно јер дуго нисам одгледао неки филм са оволико смисла са тим осећањем ћу и завршити дан пресвета богородице, спаси нас! мисао дана „будућност“ и свет пролази и похота његова; а онај који твори вољу божју остаје вавијек (1 јов 2,17) 9 март 2009 помаже бог, драга браћо, верујте да ми је тешко да напишем данашњи дневник овако се већ дуже време нисам осјећао иако сам гледао да један део тога поделим са вама вечерас, и тако пробам да олакшам душу, пишући ове речи још увек ишчекујем олакшање данас сам се уверио, драга браћо, по ко зна који пут у животу, да је најлакше пасти, а јако тешко устатитај пад сам поднео у башти, иако сам најмање очеки- вао да ме у њој може нешто пореметити у заједници сам открио да је башта једна од најблагословенијих обавеза и увек је деловала позитивно на мене сама поми- сао да радим, тј садим нешто, а то нешто ће да изникне и подари нам плодове који- ма ћемо да се хранимо, на мене је остави- ла сјајан осећај али, драга браћо, као што рекох, данас није било тако данас је башта била поприште борбе доброг и лошег младена ко је изашао као побед- ник, ја не знам, али се надам да је онај добри, што би требало да потврди и моје присуство овде искрено вам могу рећи да нигде нећу отићи док заувек не укло- ним оног лошег кажем победник, јер је добар препоз- нао лошег и открио његове намере, којих ћу се решити, верујем, уз божју помоћ, а и вашу своју гордост, понос, маловер- ност и уопште деструктивност покушаћу да победим највише ме погодила та про- клета маловерност, за коју сам мислио да сам је добрим делом победио међутим, то ми је знак да никако човек не сме доз- волити себи толику самоувереност, а и како овде учим, да никако не смем да се уздам у себе, него у бога чим сам пао, драга браћо, одмах сам се одрекао свега овог овде и почео себе да спасавам у свом неком нереалном свету, а који ме је пре заједнице довео до пропас- ти и саме смрти она ме је директно у срце погодила и на тај начин отежала борбу коју сам после читав дан водио сам са собом опростите ми на мојој слабо- сти пресвета богородице, спаси нас! мисао дана „ласкање“ говори безаконик грешећи у себи, нема страха божијег пред очима њего- вим; јер обмани пред њим да призна безакоње своје и да омрзне њега (псалам 35,2-3) 62 l православни мисионар l 1/2010 савремени свет као вода што увек и свугде нађе свој пут, тако и речи живота, речи лековите и спасоносне, утехе и спаса долазе до душа жедних љубави и истине овим речима намеравамо да вам представимо младу презентацију која је доста брзо успела да богатсвом садржа- ја (како квалитетом, тако и квантитетом) и савременим начином презентације при- вуче велики број посетилаца ради се о http://wwwpoukeorg са благословом епископа шумадијског јована, 2008 л г, а на иницијативу оца ивана цветковића, настаје сајт wwwsveti- jakovorg, у оквиру ког убрзо креће са радом и форум живе речи утехе оснивач и модератор је отац горан живковић, а чијом заслугом се у рад поменутог форума укључио добар део редакције мисионара недуго затим, jakovorg поприма нову форму – мултимедијалне интернет-пре- зентације са именом које видите из линка на почетку текста о форуму: води се веома жив дијалог чланова, који размењују искуства и сазна- ња помажући једни другима у духовном узрастању и сазревању заиста је богат избор тема о којима се разговара – све оно што је животно важно и са чим се свако црквено освешћено биће сусреће, све што изазива недоумице и смета, буди пажњу и радује, о свему се прича, саветује, полеми- ше посебно нам се допала могућност заједничких разговора на одређену тему и то путем, веровали или не – скајпа: „овде можете заказивати теме за разговор, као и време онај који позива на конференцију, потребно је да истакне тему и време, сво- је скајп име, као и приступну шифру коју ће остали учесници укуцавати у поље за четовање у оквиру самог програма“ дивна замисао о мултимедијалном садржају: толико шаролик избор аудио и видео-записа је импресиван! право витруелно путовање кроз простор и време православне култу- ре и уметности – од шпаније, грузије, русије или либана и њиховог православ- ног пјенија дели нас само један линк мно- штво записа разних предавања и трибина чекају да буду послушане интернет радио-емисије су такође присутне, као и не мали број предавања са нашег бого- словског факултета видео садржај оста- вљамо да сами прођете, а сваки овде дати опис би био недовољно жив драган јовичић православље на интернету јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 63 како је лепо бити глуп ш та он (бог), дакле, управо мисли кад изјављује да сам ја најмудрији? ваљда не лаже то противречи његову бићу и дуго времена нисам знао шта је управо смисао његове изјаве и, најзад, после тешког размишљања, латио сам се да га овако отприлике испитам упутих се једноме од оних који уживају глас да су мудри да бих ту, ако већ игде, побио про- рочанство и показао пророчанству: ево, овај је од мене мудрији, а ти си изјавио да сам ја док сам изближе посматрао овога човека – имена му не треба да напоми- њем, а беше то један од државника кога сам испитивао и такво нешто, грађани атински, доживео – и док сам се с њиме разговараo, добио сам утисак да тај човек, додуше, изгледа мудар многим другим људима, а највише самом себи, али да то у ствари није ја сам, потом, покушавао да му доказујем како он, доду- ше, мислим да је мудар, али да није тако сам омрзао и њему и многима који су били присутни на повратку размишљао сам у себи да сам ја, ипак, мудрији од тога човека, јер као што се чини, ниједан од нас двојице не зна ваљано и добро, али он мисли да зна нешто, а у ствари не зна, док ја као што не знам и не мислим да знам ја сам, ако вам је баш стало до цркве, господо драга, помните пар ствари: црква почива на вери а вера рађа послушност а послушност се зове служење из другачијег угла свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 1/2010 чини ми се, бар нешто мало мудрији од њега, и то баш по томе што и не мислим да знам оно што не знам прва ствар коју не могу да прихватим у вези са темом новог броја мисионара (улога интелектуалаца у мисији цркве) је да читаву причу посматрам из перспекти- ве интелектуалца и то иако ми се лично питија није обраћала, а, колико ми је познато, није ме ни индиректно помиња- ла та реч, „интелектуалац“ мислим, има неку посве чудну енергију која изазива реакције углавном у пределима које један чисти интелектуалац у своме, да прости- те, вербалном дискурсу некако заобила- зи, и препушта мануелцима, ваљда (ако се тако зову „они“) наиме, уколико бих себе дефинисао као интелектуалца, мислим да бих добио само једно: најја- снију потврду да ми интелект и није баш најјача страна и заиста, не могу да зами- слим нешто глупље од тога да кажем „нисам глуп“ а то што је нешто глупо, не значи да није лепо бар за интелектуалце, наравно мени је посве смешно но, пошто имам дерзновеније да одбијем интелектуалцем назвати се, молићу, са какве онда тачке гледишта могу да гово- рим о улози интелектуалца у мисији цркве? шта ми даје право да се сумњом вођен дотичем оних чији је ауторитет свак`, од врлог просветитеља, преко врлих родољуба, па све до врлих комуни- ста, свесрдно утврђивао и никако у пита- ње није доводио? ко си ти, о горди ману- елче, што дираш у светињу интелектуал- ца, светињу освештану тонама сујете прохујалих векова? јесте, признајем, мануелац сам али, ето, зовем се тако по оном емануилу; изгледа да народ наш прости, велим, нешто не воли та прва слова, па кад му се хоће посве неинтелектуално каже `ришћанин и `мануелац и баш зато, што сам мануелац и ришћанин, хватајући вас за реч, јер рекосте да сте ради бавити се мисијом церквеном, кажем вам следеће: ако вам је баш стало до цркве, господо драга, помните пар ствари: црква почива на вери а вера рађа послушност а послушност се зове служење и то није служење себи и вама слични- ма, већ углавном онима који не могу да се дотакну небопарних висина ваше сујете слава коју ово доноси, а сигуран сам да вама до славе у ствари није стало и ово кажем само `нако, не важи у овом свету аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 311 | Улога интелектуалаца у мисији Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Спој врхунског интелекта и православне побожности фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Вјечнаја памјат блаженопочившем Епископу браничевском Хризостому фото: архива Мисионара PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду фото: Бранимир Нешић misionar Реч уредника Интелект у служби хришћанске мисије 2-3 Старечник Старац Арсеније: Данашњи интелектуалци 4-6 Сећање Путем Светога Саве 7-9 Реч пастира Хришћанство и дух времена 10-15 Хришћанска антропологија Песма над песмама 16-17 Тема броја Улога интелектуалца у мисији Цркве 18-21 Два смера међу савременим интелектуалцима 22-24 Интелектуално сведочење у Цркви 25-27 Метод образовања раних хришћана у хеленским школама 28-30 Интервју са протојерејем-ставрофором проф др Димитиријем М Калезићем Интелектуалац у црквеном животу 31-33 Интервју са доц др Родољубом Кубатом Интелектуалци у Цркви и друштву 34-36 Служба интелекта 37-39 Интелектуална надградња путем интернета 40-42 Црква спашава интелектуалце, а не супротно 42-44 Гаусове расподеле 45-46 Интелектуализам у руху Новог доба 47-48 Мефисто и Фауст – или игре без граница 49-50 Савремени изазови Биотехнологија и биоетика 51-53 Црква и друштво Идеја, тежња и средство 54-57 Светосавље Светосавље и савремени српски идентитет 58-59 Земља Живих Писма из Земље Живих 60-61 Савремени свет Православље на Интернету 62 Из другачијег угла Како је лепо бити глуп 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом! Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank AG Frankfurt (Swift Deutdeff) Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank Beneficiary: RS35145007110000024015 Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd 271222(49711) ISSN 0555-0122 PRAVOSLAVNI misionar Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Ж итије свештеномученика Дио- нисија, епископа Александриј- с
... Фотографија на насловној страни корице: Спој врхунског интелекта и православне побожности фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Вјечнаја памјат блаженопочившем Епископу браничевском Хризостому фото: архива Мисионара PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду фото: Бранимир Нешић misionar Реч уредника Интелект у служби хришћанске мисије 2-3 Старечник Старац Арсеније: Данашњи интелектуалци 4-6 Сећање Путем Светога Саве 7-9 Реч пастира Хришћанство и дух времена 10-15 Хришћанска антропологија Песма над песмама 16-17 Тема броја Улога интелектуалца у мисији Цркве 18-21 Два смера међу савременим интелектуалцима 22-24 Интелектуално сведочење у Цркви 25-27 Метод образовања раних хришћана у хеленским школама 28-30 Интервју са протојерејем-ставрофором проф др Димитиријем М Калезићем Интелектуалац у црквеном животу 31-33 Интервју са доц др Родољубом Кубатом Интелектуалци у Цркви и друштву 34-36 Служба интелекта 37-39 Интелектуална надградња путем интернета 40-42 Црква спашава интелектуалце, а не супротно 42-44 Гаусове расподеле 45-46 Интелектуализам у руху Новог доба 47-48 Мефисто и Фауст – или игре без граница 49-50 Савремени изазови Биотехнологија и биоетика 51-53 Црква и друштво Идеја, тежња и средство 54-57 Светосавље Светосавље и савремени српски идентитет 58-59 Земља Живих Писма из Земље Живих 60-61 Савремени свет Православље на Интернету 62 Из другачијег угла Како је лепо бити глуп 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом! Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank AG Frankfurt (Swift Deutdeff) Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank Beneficiary: RS35145007110000024015 Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd 271222(49711) ISSN 0555-0122 PRAVOSLAVNI misionar Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Ж итије свештеномученика Дио- нисија, епископа Александриј- с
Одреднице:
1. 170726 / ...и савремени српски идентитет свети сава је проговорио нај ДУБЉИ? м језиком смисла и отворио прозоре народне душе јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 59 као архимандрит хиланда...
2. 227556 / ...и велики ктитор свете земље господње он је проговорио нај ДУБЉИ? м језиком смисла и отворио прозоре народне душе говорио је: „нити је корисно руковођење у животу без вере, нити је довољ ...
1. 170726 / ...и савремени српски идентитет свети сава је проговорио нај ДУБЉИ? м језиком смисла и отворио прозоре народне душе јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 59 као архимандрит хиланда...
2. 227556 / ...и велики ктитор свете земље господње он је проговорио нај ДУБЉИ? м језиком смисла и отворио прозоре народне душе говорио је: „нити је корисно руковођење у животу без вере, нити је довољ ...
13
Свеска: 312 | Црквени празници
...о кумранским рукописима свети сава је проговорио најДУБЉИ?📌 м
језиком смисла и отворио прозоре
народне душе
света земља
март/април 2010 l православни мисионар l 49
највећи део рукописа књиге
...о кумранским рукописима свети сава је проговорио нај
МЕТА инфо: Р:18195 К:145245 Д:80
| Свеска 312 |
Свеска: 312 | Црквени празници
... је – по звуку – одао ћупове помислио је да је у ћупови- ма злато, али се грдно разочарао када је видео да злата нема неке свитке је и поцепао, а трговцу из назарета продао остатак рукописа, који је један део продао јорданској влади, док је хаџи драган б поповић истина о кумранским рукописима свети сава је проговорио најдубљим језиком смисла и отворио прозоре народне душе света земља март/април 2010 l православни мисионар l 49 највећи део рукописа књиге светог проро- ка исаије љубоморно чувао све док га израелске власти нису убедиле да рукопис треба да буде власништво националног музеја државе израел, а јевреји касније долазе и до оних рукописа који су, раније, из јордана, доспели у америку поред два велика свитка из књиге проро- ка исаије пронађено је и мноштво библиј- ских текстова и апокрифних књига ту је коментар на књигу пророка авакума; тзв генесис – апокриф (апокриф 1 мојсејеве књиге); правилник заједнице старих есе- на, састављен од богослужбених и моли- твених упутстава, и текстова о уређењу саме заједнице; дамаски спис; свитак похвалних песама (јевр ходајот); ратни свитак; бакарни свитак, са садржајем пописа ризница; и веома значајан велики свитак псалама, где – поред четрдесет и једног библијског – постоји и седам неби- блијских псалама, са текстом из кога сазнајемо да је цар давид спевао 4050 пса- лама све до појаве новозаветних догађаја поједине библијске песме (две мојсејеве песме, 2 мој 15,1–19; 5 мој 32,1–44) биле су – и ван богослужења – омиљена лекти- ра јевреја, што потврђују и ови кумрански рукописи, са обиљем речи, израза и мисли које потичу из њих тако из разговора нојевог оца ламеха и мајке бат – енош сазнајемо о његовом рођењу, као и да ноје беше прекрасно дете; затим сазнајемо о ванредној лепоти аврамове жене саре, тиме што стих за стихом открива лепоту њених руку, прстију, лица, очију, косе, гру- ди, али и њене мудрости откривена лепота и значај кумрана само наговештава колико још бескрајних тајни скрива света земља oтићи у земљу господњу значи ући у радост васкрсења христовог, ући у редове светог писма а речи песника да се нови завет у ста- ром скрива и да стари завет нови завет открива јасније су већ после прве јеруса- лимске литургије у саборној цркви гроба господњег m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 50 l православни мисионар l 2/2010 црква и медији медији у служби цркве или како седму силу употребити у добре сврхе у једном релативно новијем уџбенику факултета у склопу универзитета у београду тех- нологија се, између осталог, дефинише као скуп вештина и достигнућа усмере- них на задовољавање потреба оних који том технологијом управљају у појашњавању метода за успешно упра- вљање технологијом пише да је једна од примена савременог управљања техно- логијом и наркотизација широких народних маса1 чудно је да професор београдског универзитета у свом уџбенику „савету- је“ и „одобрава“ наркотике зарад постизања циљева компанија, институ- ција и других друштвено-економских структура ако сте помислили да такво време још није дошло, морам да вас разочарам: такве методе се интензивно примењују преко пола века, а у прими- тивнијем облику много, много дуже није реч о опојним дрогама, већ о медијима да би читава прича била јаснија, у новој рубрици мисионара ће 1 маја леви-јакшић, управљање технологијом, факултет организационих наука, београд, 1995 на основну функцију медија – да информишу и образују – као пијавице су се приљубиле (да исисају све оно што је добро) још три сврхе: да дезинформишу, да нуде разбибригу и забаву и да преинформишу југослав кипријановић март/април 2010 l православни мисионар l 51 бити речи о најзаступљенијим медији- ма савременог човечанства, њиховим управљачима, неким позитивним при- мерима коришћења медија у служби цркве, као и предностима, недостаци- ма и опасностима са којима се могу суочити покретачи медијских акција сведоци смо, и лично смо на својој кожи искусили за време бомбардовања 1999 л г, али и претходних, ратних деведесетих, да су медији – без обзира на то да ли је реч о домаћим или ино- страним – престали да служе својој основној сврси – да информишу и образују скоро сам сазнао да је назив „милосрдни анђео“ за нато бомбар- довање србије генерисао медијско-ма- нипулативни апарат слободана мило- шевића, који је постигао свој ефекат: распиривање мржње ка непријатељу наравно да је бомардововање србије било неоправдано, геополитички моти- висано, срамно и подмукло, али и осе- ћања која су медији у србији стварали нису била од бога функције медија на основну функцију медија – да информишу и образују – као пијавице су се приљубиле (да исисају све оно што је добро) још три сврхе: да дезинформи- шу, да нуде разбибригу и забаву и да преинформишу (ово последње је после- дица превеликог броја телевизијских и радио-станица, новина и часописа, а прикључио им се и интернет, као посе- бан феномен) док се уз слушање радија понешто може и радити, а уз читање понешто и чути, путем магичног склопа слике и тона, који тражи целог човека, тј целокупну његову пажњу, постајемо наркотизовани конзументи духовног устројства тв-програма, који људи поре- мећене и слабе воље некритички усваја- ју као модел понашања шта видим на екрану (који више уопште није мали), то и опонашам у погодно време као мутант презасићености разбибригом и забавом прагматичног типа и са усвоје- ним поремећеним системом вредности, данас је – чега смо сведоци – јавни медијски курс живота постао reality show, емисија која опонаша реалан живот како је основна сврха медија да информишу о реалности, јасно је да је појава оваквих емисија резултат потпу 52 l православни мисионар l 2/2010 црква и медији но изврнуте логике: уместо show of rea- lity имамо reality show може ли се медијима вратити основ- но назначење? вероватно може јер ништа богом створено или људским умом од божије творевине моделирано није зло сáмо по себи корисник је тај који створеном даје корисност или бес- корисност за човека, што је вредносно- морална, а никако техничко –техноло- шка категорија подигнимо ступове како се цркви, нарочито у 20 и 21 веку, константно приписују ретроград- ност, заосталост, сужена перцепција, заслепљеност идеологијом и традицио- нално-патријархална затуцаност, једна од медијских акција која је у доброј мери демантовала такво мишљење о цркви је акција подигнимо ступове ако изоставимо спорадичне историј- ско-образовне емисије о црквама, манастирима, њиховим ктиторима или светима са препознатљивом визуром (манастири, фреске, наратор у мантији, глас павла аксентијевића у музичкој подлози), до појаве акције – кампање подигнимо ступове није било већих медијских померања у правцу комби- нације визулено-аудитивног доживљаја са православно-традиционалном тема- тиком како је до тога дошло? на једини могући начин: саборно, по благослову цркве из више разлога не желећи да улазим у детаље, јасно је да било шта што је добро и за народ корисно почива на благослову цркве то је, дакле, први корак специфичност саборности акци- је подигнимо ступове огледала се у неколико институционално-организа- ционих подвига створио се, пре свега, миље коме црква нешто значи у животу и који јој верује био је присутан вољни фактор, а ни жртвовања није изостало – истина, у почетку са доста непотребно расуте енергије због неорганизовано- сти, али се искуством доста ствари поставило на своје место институционализовање да би нека медијска акција могла да постоји, она мора да почива на некој институцији која је организује иску- ством се показало да је оснивање невла- дине организације, тј удружења грађа- на, остварена неопходна институцио- нална основа за делање, која је примере- на друштвеном уређењу у коме живимо неозбиљно би било, а и превише ризич- но да се медијске акције спроводе без правног субјекта, чији је рад отворен за јавност и који – по закону – може да обавља све потребне активности: да има структуру, статут, правилник, особље, платни промет и да може да конкурише за разне пројекте код институција држа- ве, цркве или других организација овом институционалном разграничењу потребно је приступити из више разло- га, а на првом месту је то да се јасно разграничава шта је поље рада у кон- кретном примеру организацију су пред- стављали и водили људи из реда мирја- на с намером да помогну обнову мана- стира, којим, пак, управљају људи из реда клира исти принцип важи и за било које друго повезивање на релацији организација – црквена јединица такав начин рада омогућава да – иако дође до потешкоћа у раду организације – само- сталност и углед манастира не буду март/април 2010 l православни мисионар l 53 нарушени са друге стране, опасност лежи у могућим злоупотребама људи који управљају организацијом, но то је већ питање поверења и избора оних који одлучују коме дају благослов за оснивање организације није добро да се монаси превише појављују у свим организационим фаза- ма које се спроводе за обнову њиховог манастира, али је њихово појављивање неопходно потребно је наћи меру исто тако, није добро ни да се људи из орга- низације мешају у монашки живот манастира коме помажу принцип „сви радимо све“ не може дати далекосежне резултате оно што је у акцији подигнимо сту- пове препознато као квалитет јесте коришћење професионалне технике и људства за израду музичких нумера и видео-спотова, истицање позитивних вредности из српског наслеђа утемеље- ног на православљу, присуство великог броја јавних личности: глумаца, музича- ра, спортиста оно што је додатно отворило простор за уплив једне овакве акције на медијски простор, који прати српски народ, јесте и недостатак квали- тетног религијског програмског садржа- ја свих телевизија, нарочито када су им такви садржаји били потребни – о вели- ким хришћанским празницима, најпре о божићу и о васкрсу због тога је и кам- пања у медијима била посебно активна о празничним данима, за које су садржаји наменски прављени и прилагођавани на жалост, ни у овом тренутку – барем када су у питању телевизије – не постоји плански и квалитативно-кван- титативни показатељ да се нешто битно променило одговорност је пре свега на институцији цркве, која се, барем за сада, ни кадровски ни организационо није посветила квалитетнијем црквеном програму сигуран сам да ће и емитери имати слуха за црквене програмске садржаје када они буду квалитетни и када буду понуђени на одговарајући начин ако изузмемо студијске емисије, повремене репортаже и контакт-емиси- је са црквеном тематиком, тв-продук- цијом са црквеним садржајима или садржајима који упућују на цркву, озбиљно се баве бачка епархија, тв логос жичке епархије, радио телевизија републике српске, радио телевизија војводине, тв продукција двери срп- ских, ђакон ненад илић, велимир веља павловић са студија б и продукцијска кућа sinamon production редитеља иви- це видановића, који је осмислио и режирао већину музичких спотова у оквиру акције подигнимо ступове (ако у оквиру youtube-претраживача откуца- те „hristos voskrese“, прво ће вам се приказати васкршњи спот, који је за две године од постављања на youtube-у покренут око 245 хиљада пута!) када се немали труд споменутих сабе- ре на једно место, медијски простор је и даље недовољно попуњен квалитетним верским садржајем, осим озбиљнијих покушаја ртрс–а у републици српској да свакодневно има емисије са право- славном тематиком, које добијају на интензивнијој програмској присутности у време црквених празника, што је, сва- како, за похвалу наставиће се аутор је задужен за маркетинг православља и православног мисионара, својевремено координирао медијском акцијом „подигнимо ступове“ 54 l православни мисионар l 2/2010 критички водич кроз new age институт есален и људски потенцијал ново доба кокетира како са онима који се изјашњавају као верници, тако и са онима који за себе тврде да то нису оно спонтано у себе сажима фолклорну традицију дајући јој постмодерни смисао и карактер милана вучићевић и татјана радић март/април 2010 l православни мисионар l 55 н а територији племена калифор- нијских индијанаца есалена, тач- није на простору индијанског гробља, настао је 60-их година 20 века институт есален као „алтернативни еду- кативни центар посвећен истраживању људских потенцијала“ у прошлом броју смо поменули мајкла марфија, који је и оснивач поменутог института овај институт је временом за американце постао оно што је ватикан за римокатоли- ке, а мека за муслимане – место ходоча- шћа, место крајње одреднице јужно од полуострва монтереј, на обали мора код биг-сура смештен је институт есален са 48 хектара вртова централно место је купалиште изграђено у гребену, у које се слива вода из геотермалног извора све то овај простор чини подобним да на њему настане и развије се оно што „није религија, али је ипак нешто религиозно; није филозофија, али је свакако визија човјека и свијета; није знаност, али се темељи на ’знанственим’ законима“ (вјесник, 1422003) могли бисмо додати да ново доба може- мо видети као религију, али без „институ- ције“, без религиозних ритуала и обреда нити светковина но, вратимо се на обалу мора ово место су на самом почетку обе- лежила следећа имена: писац алдус хик- сли, приповедач и поета џек керуак, антрополог и писац карлос кастанеда познат по делу учење дон хуана, водећи оснивач гешталт-терапије фредерик перлс, психолог абрахам маслов, теолог пол тилих, митолог џозеф кемпбел, др ида ролф, која је развила нову методу масаже с циљем интеграције ума и тела и други а сви они, али и они који су дошли после њих, воде се једном крилатицом, а то је да „нико не отима заставу“, што зна- чи да је свака религија, тренутна мода или идеја једнако заступљена све док не поку- ша да доминира или искључи друге па ипак, ново доба поприма облик некакве невидљиве религије (ј ђорђевић, 2001, 95), коју појединци почињу да доживљавају као некакву врсту могућег „спасења“ могли бисмо на први поглед рећи да је ово једна идеја слободе, где су сви једнаки и нико није први али, не дајмо се завара- ти ново доба је конзервативна идеологија и једно тоталитарно настојање овај кон- зервативни став ново доба добија од постмодерног одрицања од „апсолутне истине, објективности, безвремених моралних вредности, научног истражива- ња“ (eagleton, 2005, 24) а тоталитарно је управо због тога што другачије разми критички водич кроз new age 56 l православни мисионар l 2/2010 шљање и веровање није подобно, а још мање пожељно у новије време се у свету, а и код нас појављује све већи број огранака алтерна- тивне медицине да будемо прецизнији – под овим се не подразумева народна меди- цина, заснована на предању наших праба- ка и прадека, који су своје укућане лечили биљем сакупљених са планина које их окружују, већ алтернативна медицина која у себе укључује један такозвани холистич- ки приступ ово оставља простор да ново доба кокетира како са онима који се изја- шњавају као верници, тако и са онима који за себе тврде да то нису оно спонта- но у себе сажима фолклорну традицију дајући јој постмодерни смисао и карактер током 60-их и 70-их кроз институт еса- лен је прошао скоро сваки тренд у психо- логији и сваки нови вид алтернативне медицине сâм есален је играо кључну улогу у увођењу источне или холистичке медицине у амерички систем једна од основних идеја института била је да чове- ку омогући да ослободи своје тело и дух, да прекине са навикама које му намеће околина остварите своје ја, користите своју стваралачку моћ, учите брзо, кори- стите мапе ума, размишљајте позитивно, проширите сопствену свест, заузврат, све што је институт створио заробило је савреме- ног човека не дајући му истину сви ти курсеви тран- сформативне снаге емоција, таи-масаже, пронађи себе кроз уметност, пермакулту- ра, ненасилне комуникација, само пома- жу да човек отупи ново доба руши поро- дице, руши сродство, руши културне еле- менте народа и традиција а све то није бесплатно купите своје здравље, купите своју свест, остварите свој људски потен- цијал тако што ћете курс који траје 28 дана платити 1500 долара а све ово да бисте се припремили за доба водолије, коме идемо у сусрет згазићемо доба рибе и ући ћемо у хармонију – вичу поборници новог доба а то доба рибе, како га они називају, то је доба хришћанства, које они желе да згазе ту мрежу многобројних мрежа које за циљ имају преображење друштва, према верне- ту, чине: верске традиције (посебно источ- њачке религије, религије америчких инди- јанаца и слично), групе које раде на проши- рењу свести и развоја људског потенцијала, модерни езотеризам, гноса и тражење односа између науке и духовности, пара- нормално, магија, па и сатанизам као што даворка турк наводи у свом чланку – уче- ње о новом добу припада апокалиптичном менталитету као филозофији краја света и делатног почетка будућности, нове фазе у историји човечанства m у следећем броју читаћете критички осврт на холистичку медицину 56 l православни мисионар l 2/2010 март/април 2010 l православни мисионар l 57 без обзира на то из које групе потичу (псеудохришћанске, псеудохиндуи- стичке) све секте су свој систем изградиле на тајновитости и помањкању одговарајућих информација о њиховом постојању и активностима приоритетан задатак за државу мора бити доношење закона који ће спречити да се религија користи као параван за противзаконске активности, као и да се вође секти мешају у лични интегритет својих следбеника, у њихове емотивне, културне или пословне односе и, наравно, у њихову имовину таква мешања треба класификовати као прекршај, и власти морају да повећају при- смотру свих асоцијација које показују знаке деструктивних секти проверавајући њихов рад и кажњавајући их због противзакон- ског деловања ако деци није дозвољено да похађају школу, да примају одговарајући медицински третман или ако секте оснива- ју своје „здравствене центре“, којима своје следбенике удаљавају од медицинске прак- се спољног света – надлежне власти морају да реагују пажња јавности веома је важно привући пажњу јавности и указати пажњу на овај проблем, а медији- ма који би на темељима хришћанске љуба- ви приступили жртвама секти, а са довољ- ном дозом мудрости и разума и без страха ове појаве и збивања назвали правим име- ном треба придати посебну важност права терапија може бити успостављена само правилном и благовременом дијагнозом свештеник владимир вићентијевић црква христова и верске секте уобичајена подела секти по корену њиховог учења јесте напсеудохришћанске, псеудо- хиндуистичке, синкретистичке и сатани- стичке, а овде свакако треба сврстати и разне комерцијалне култове верске секте верске секте 58 l православни мисионар l 2/2010 уобичајена подела секти по корену њихо- вог учења јесте на псеудохришћанске, псеу- дохиндуистичке, синкретистичке и сатани- стичке, а овде свакако треба сврстати и разне комерцијалне култове псеудохришћанске секте псеудохришћанске секте су оне које за основу свога учења имају хришћанство, које тумаче на чисто рационалним основа- ма, индивидуално, према сопственом нахођењу своје учење су углавном усме- рили према старим, болесним и усамље- ним лицима, а као своју понуду првен- ствено износе заједничко читање библије, друштво, заштиту и лечење пропаганду остварују путем летака, часописа, разних књижица и, најчешће, у непосредном кон- такту „мисионаре“ од врата до врата, испред школа, обданишта, дечијих вртића и на сваком другом месту где се окупља већи број људи циљ њиховог учења јесте да заплаше, дестабилизују и определе „кандидате“ за приступ секти „која вас једино може спаси- ти“ стога подсећају на апокалиптичне догађаје из светог писма – на болести, ратове, непогоде, зло, мржњу и предвиђају скори крај света користе људску лаковер- ност и верску необразованост и тако оства- рују своју ђавољу мисију њихово учење негира готово све хришћанске догме и представљају васкрсење свих јереси које су осуђене на васељенским саборима њихов „мисионарски рад“ осмишљавају тимови стручњака на челу са психолозима који зло- употребљавају технике људског мозга на првом сусрету желе да нас фасцини- рају својим отргнутим цитатима из светог писма и увек имају спреман одговор на нај- већи број наших питања вешто манипули- шу нашим осећањима и постепено постају наши идоли и врховни ауторитети своју организацију вешто величају као идеалну – где владају слога, хармонија, љубав – а на уштрб цркве, где се позивају на грешност свештенослужитеља и разне измишљене малверзације често се позивају на аутори- тете или црквене великодостојнике који су признали и прихватили тачност њиховог учења, али „њихова имена из оправданих разлога морају чувати у тајности“ велику пажњу поклањају „мисионар- ском раду“, а на својим састанцима у дета- ље увежбавају методе придобијања нових чланова користећи при томе сва сазнања психологије, психоанализе и психотерапи- је доводећи своју мимику, гестикулацију и, наравно, неопходни осмех на раван дресу- ре љубазност, учтивост, елегантност, као и научени цитати из светог писма имају за циљ да фасцинирају слушаоца, да остваре психолошки ефекат њихова брига за наше спасење усмерена је да нас гане и побуди на размишљање, а узимање на почетку бесплатне литературе представља само позив за наредни сусрет при следећем дружењу неизоставно ће уследити позив на необавезни долазак на њихов састанак или неко предавање, а тамо ћемо бити окружени пажњом и љубављу многи ће прићи да се поздраве баш са нама биће задивљени, очарани нашим коментарима, нашим погледом на поједина збивања – макар се радило о спорту и временској прогнози биће фасцинирани јер знамо да је у јануару снег на копаонику или то да је партизан напо- кон добио новог тренера циљ је добро осмишљен – сваког ново- придошлог прихватити са највећом пажњом и хранити његову сујету чути од десетине лица (које можда први пут видите у животу) како сте лепи, згодни и надасве паметни, а све за једно вече, морамо при- знати да годи људској сујети сваки наш поглед, покрет и гест ће те вечери бити вешто праћени од лица која имају баш то задужење веома перфидно ће открити слабу кари- ку у нашем одрастању (било да је то рани губитак једног родитеља, или његова пре- терана строгост или, пак, благост) и онда ће покушати да нам управо они надокнаде тај недостатак жеља да будемо јединстве- ни, непоновљиви, да волимо и будемо вољени – биће задовољена на тим првим „дружењима“ библијски цитати сваку своју радњу и поступак ће поткре- пити одређеним цитатом из библије изра- зимо ли те вечери жељу да причамо о спортским темама, неће бити проблема – свето писмо старог завета ће бити позва- но у помоћ као добар спортски приручник но, чему спорт када 24 и 25 глава матеје- вог јеванђеља говоре о нечему што само што није наступило без присиле, вешто и крајње лукаво почињемо облачити њихов дрес и полако постајемо симпатизери, а потом и ватрени навијачи њихових боја у нама се полако рађа жеља да и ми тако вешто почнемо баратати библијским цитатима, и можда се тек тада сетимо да у своме дому и ми има- мо неко старо, од деде сачувано и зубом времена пожутело свето писмо али пре него што та помисао заживи у нашем срцу, од њих ћемо добити на дар ново, свеже штампано, са лепшим мирисом дивне штампарије за сваки случај можда ћемо, тражећи ону дедину, на њој видети печат црквени или потпис пароха или, још горе, подвучени цитат који баш њима самима противуречи, те ћемо тако сазнати да су и наши дедови знали за те вукове у кожи јагњећој жељни да спознају бога (а већина младих данас, на жалост, и одлази у секте са искреном намером да спозна бога), веома касно схвате да су те златне стазе само пут до пакла помоћна литература која даје упут- ства како треба читати свето писмо вешто је написана, и то тако да наше мисли увек буду заокупљене апокалиптичним темама, а наша пажња усмерена само ка одређеним цитатима, истргнутим из контекста та наводно помоћна литература која олакшава читање јесте главна водиља, која полако почиње да формира свест својих конзуме- ната мењајући пређашње навике (исхрану, облачење) почињу да мењају и своје прија- теље, а своју биолошку породицу замењују заједницом бунт родитеља постаје још већи подстицај за тражњење уточишта у секти јер, ето, само вас они разумеју и само вас они могу утешити придобијање нових чланова постаје животни мото, сатница полако истиче и бележницу је потребно што више попуни- ти за то време вође врше групни притисак у циљу брисања идентитета и потирања ја-осећања уз подстицање ми-осећања, чиме се појачава повезаност са групом, а све ради продубљивања јаза са породичном и социјалном средином полако, али сигур- но губи се здравље – и физичко и душевно појединац полако тоне у неповрат врата секти се лако отварају, али у једном правцу – излаз је тежак, некада готово немогућ m аутор је свештеник при цркви рођења светог јована крститеља у београду 60 l православни мисионар l 2/2010 зашто ићи у цркву, „који је њен смисао?“, „да ли ме она случајно не враћа у прошлост, у неко мрачно доба?“, „да ли ме одваја од друштва?“, „колико је све то повезано са реалним животом?“ ова и многа друга питања поставља данас млад човек размишљају- ћи о свом односу према цркви како наћи прави одговор који би задовољио младог човека данашњице, а да се он не своди само на причу о традицији, нацио- нализму и на ону чувену „ваља се“ нај- лакше је критиковати младе и говорити како су на странпутици, како су непослу- шни, лењи, безвољни, неамбициозни, тврдоглави, а не размишљати о узроци- ма свега тога шта је то што нашу омла- дину тера да буде таква каква јесте? због чега су такви? колико су им посведочене праве вредности од стране неких прет- ходних генерација? колико им је на пра- ви начин посведочен живот цркве? да ли се од омладине можда много очекује и намеће им се велики јарам, а они који то траже ни сами све то не извршавају? православље и млади на ова и многа друга питања вероучите- љи из ваљева су у претходних годину дана покушали да дају одговоре организујући циклус предавања „православље и млади“ у ваљевском омладинском центру иници- јатива за ова предавања је потекла од тада- шњег директора господина милана богуто- вића и ђакона саше ђурђевића и дејана трипковића гости на овим трибинама су биле јавне личности, успешне у својим про- фесијама, које су се трудиле да своје цркве- но искуство посведоче младим ваљевцима у организацији, вероучитељима су помага- ли ученици веронауке, из ваљевских сред- ђакон дејан трипковић ваљевска епархија и млади представљамо вам март/април 2010 l православни мисионар l 61 њих школа многи од уче- ника су и активни чланови литургијских заједница у којима своје таланте несе- бично дарују цркви у ваљеву не постоји нека институционализована пра- вославна омладинска орга- низација, већ доста младих који већ долазе на литурги- ју и учествују на различите начине у њој: певају за пев- ницом, чтецирају и, што је најважније, оно што су доживели у цркви сведоче својим друговима у школи и позивају све „дођи и види“ (јн 1, 46) учесници гости на досадашњим трибинама су били: бошко обрадовић, уредник часопи- са двери српске који је говорио на тему „има ли живот смисла?“; ђакон ненад илић „познајемо ли растка?“; психолог др влајко пановић, капетан зоран луковић и андреј протић на тему „секте и други облици зависности“; др влајко пановић „наркоманија“; музичар слободан тркуља „вера, таленат, музика“, академик владе- та јеротић, новинар александар гајшек и слободан тркуља су говорили на тему „шта је то досада?“; глумац небојша дугалић „глумац на раскршћу путева“; др светомир бојанин „гордијев чвор младо- сти“ – промоција књиге; мирјана булато- вић је на часовима веронауке у ваљевској гимназији говорила о наркоманији кроз своју књигу „ђаво у праху“, редитељ доку- ментарне серије „заборављени умови србије“ петар станојловић „редитељ на раскршћу путева“; новинар некадашњег трећег канала ртс-а маја радонић „нови- нар на раскршћу путева“, ипођакон дими- трије плећевић, дипломирани еколог, одр- жао је предавање на тему „хришћанство као изазов младима“, протојереј др милош весин, професор на богословском факул- тету спц у либертивилу, „зашто је толи- ко много гнева међу нама?“, протојереј љубивоје стојановић и протојереј- ставрофор миодраг петровић, уредник новине православље, представили су доку- ментарни филм „литургија пређеосвеће- них дарова“ сви гости су говорили о свом искуству вере и покушали су да га поделе са младима иницијативом ђакона саше ђурђевића организован је хуманитарни соло-концерт слободана тркуље „музика са петнаест инструмената“ за обнову цркве покрова пресвете богородице у ваљеву, који је уједно и један од најквалитетнијих културних догађаја у ваљеву у претходној години сва ова дешавања утичу на младе у ваљеву да се заинтересују за нашу веру, а оне који иду у цркву да је још више ојача- ју предавања се настављају у наредном периоду и она сама себи нису циљ њихо- ва је улога у томе да доведу човека до нај- присније заједнице са богом у светом причешћу у литургији m 62 l православни мисионар l 2/2010 мисли благо теби ако хоћеш да ти дан буде леп, назови га лепим, па га и учини лепим ако хоћеш да ти дан буде користан, назови га тако и учини га таквим ниједан дан нема моћ над човеком, него је човеку дато да овлада даном и да га за себе искористи стави дан преда се и слу- жи се њим не дај му да пролази по својој инерцији, него га усмери по своме хтењу све зависи од тебе, све је у твојим рукама само ако хоћеш, све можеш! али само ако стварно хоћеш назови дану „добар дан“ и потруди се да он буде добар до краја и биће „благо теби“ побуна човек је побуњеник – зашто да ми отац брани ово? – зашто да ми лекар брани оно? – зашто да ми бог, уопште, нешто брани? онај који је на небесима први подигао побуну, наставља и на земљи да диже побуне очигледно је побуна онтолошке природе, чим је и на земљи настављена да није таква, бог би је ђаволу опростио али она је онтолошка и не увлачи жаоку буни све људе на земљи у жељи да их обезличи ко је побуњеник, он више није истинска личност јер се буни против бога, који га је из љубави створио као личност и држи га личносним и есхато- лошким а човек – све док својом љуба- вљу узвраћа на ту божанску љубав, све дотле постоји као вечна, есхатолошка личност љубав је залог вечног постојања личности чим се побуни и окрене од бога, тиме се приклања ђаволу, који је негативна, богомрска, пролазна и привре- мена личност; и човек постаје иста таква личност, која је побуном сама лишила онтолошког постојања сопствену личност своју побуну ђаво је подметнуо и првим људима у рају и успео је да им подвали колико је страшна и душепогубна ова под- вала доказ је страшна и искупитељна жртва христова та жртва је директна интервенција божија, дело страдалне љубави ради опроштаја побуне и пада првоствореног човека, који повуче собом сву створену твар m радмила грујић размишљања у тишини март/април 2010 l православни мисионар l 63 празник празног гроба или празне главе и срца? г осподо и даме, сестре и браћо, суо- чите се са истином: у нашем јад- ном, пардон, јавном дискурсу пра- зновати значи: ленствовати, не радити, губити време, јести, јести и јести, пити, пити и пити! и ништа више наравно, постоје суптилне разлике: за божић пра- се, за васкрс јагње итд да ли је то про- блем? не!!! за многе међу нама, чини ми се, то је једино што се не може проблема- тизовати само што ипак остаје једна зач- кољица: изгледа да такво празновање нема много веза са хришћанством! међу- тим, то и није проблем јер изгледа да за то нико и не мари нисмо ли ми, браћо и сестре, „православни“ (а не просто и само некакви хришћани) зато што једемо свињетину за разлику од?! наравно, рећи ће неко, није све баш тако црно мислим, на западу се божић, реци- мо, претворио у рекламну кампању кока- коле и зато га славе сви, наравно, пошто сви верују у кока-колу, а то није случај са рођењем сина божијег но, то што може бити још мрачније, не значи да није довољ- но и преко мере црно степени црнила се, наравно, разликују: неко не ради (=празну- је) и не размишља, неко не ради зато што се постоје људи, не баш бројни, који празнују јер је за њихчитав свет празник – дар љубави божије за њих је наше истинско постојање онај празник који долази, осми дан, а наши мали празници објава тог великог из другачијег угла свештеник вукашин милићевић плаши да ће га бог, тај страшни комесар за (сује)верска питања, казнити, или ће, пак, што је још маштовитије, казнити некога од његових потомака – притиснете погрешно дугме на веш-машини и ваш потомак у време аватара страда у интергалактичком саобраћају, на први поглед изненада и без повода али не знају они да је баба вишња заборавила на михољске задушнице и опрала веш или, далеко било, зашила дуг- ме опет, неко не ради јер је то део тради- ције, а традицију прихватамо зато што је, рецимо, лепа и о томе опет много не раз- мишљамо јер се бавимо питањима правог живота, оног који се да избројати постоје, пак, и људи, не баш бројни, који празнују јер је за њих читав свет празник – дар љубави божије за њих је наше истинско постојање онај празник који долази, осми дан, а наши мали празници објава тог великог празници су за њих тако- рећи један транзициони, да не кажем пасхални феномен, пројава радости којој се већ сада и овде не може одолети неки скроман и ненаметљив свет, необичан да, постоје и такви и, шта даље? стога дакле, уђите сви у радост господа свога; и први и други, пла- ту примите; богати и убоги, јед- ни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! трпе- за је препуна, наслађујте се бога- то сви! теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште царство нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи спаситељева смрт: угаси је онај кога је она држала, заплени ад онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело његово нема даље христос васкрсе!
... је – по звуку – одао ћупове помислио је да је у ћупови- ма злато, али се грдно разочарао када је видео да злата нема неке свитке је и поцепао, а трговцу из назарета продао остатак рукописа, који је један део продао јорданској влади, док је хаџи драган б поповић истина о кумранским рукописима свети сава је проговорио најдубљим језиком смисла и отворио прозоре народне душе света земља март/април 2010 l православни мисионар l 49 највећи део рукописа књиге светог проро- ка исаије љубоморно чувао све док га израелске власти нису убедиле да рукопис треба да буде власништво националног музеја државе израел, а јевреји касније долазе и до оних рукописа који су, раније, из јордана, доспели у америку поред два велика свитка из књиге проро- ка исаије пронађено је и мноштво библиј- ских текстова и апокрифних књига ту је коментар на књигу пророка авакума; тзв генесис – апокриф (апокриф 1 мојсејеве књиге); правилник заједнице старих есе- на, састављен од богослужбених и моли- твених упутстава, и текстова о уређењу саме заједнице; дамаски спис; свитак похвалних песама (јевр ходајот); ратни свитак; бакарни свитак, са садржајем пописа ризница; и веома значајан велики свитак псалама, где – поред четрдесет и једног библијског – постоји и седам неби- блијских псалама, са текстом из кога сазнајемо да је цар давид спевао 4050 пса- лама све до појаве новозаветних догађаја поједине библијске песме (две мојсејеве песме, 2 мој 15,1–19; 5 мој 32,1–44) биле су – и ван богослужења – омиљена лекти- ра јевреја, што потврђују и ови кумрански рукописи, са обиљем речи, израза и мисли које потичу из њих тако из разговора нојевог оца ламеха и мајке бат – енош сазнајемо о његовом рођењу, као и да ноје беше прекрасно дете; затим сазнајемо о ванредној лепоти аврамове жене саре, тиме што стих за стихом открива лепоту њених руку, прстију, лица, очију, косе, гру- ди, али и њене мудрости откривена лепота и значај кумрана само наговештава колико још бескрајних тајни скрива света земља oтићи у земљу господњу значи ући у радост васкрсења христовог, ући у редове светог писма а речи песника да се нови завет у ста- ром скрива и да стари завет нови завет открива јасније су већ после прве јеруса- лимске литургије у саборној цркви гроба господњег m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 50 l православни мисионар l 2/2010 црква и медији медији у служби цркве или како седму силу употребити у добре сврхе у једном релативно новијем уџбенику факултета у склопу универзитета у београду тех- нологија се, између осталог, дефинише као скуп вештина и достигнућа усмере- них на задовољавање потреба оних који том технологијом управљају у појашњавању метода за успешно упра- вљање технологијом пише да је једна од примена савременог управљања техно- логијом и наркотизација широких народних маса1 чудно је да професор београдског универзитета у свом уџбенику „савету- је“ и „одобрава“ наркотике зарад постизања циљева компанија, институ- ција и других друштвено-економских структура ако сте помислили да такво време још није дошло, морам да вас разочарам: такве методе се интензивно примењују преко пола века, а у прими- тивнијем облику много, много дуже није реч о опојним дрогама, већ о медијима да би читава прича била јаснија, у новој рубрици мисионара ће 1 маја леви-јакшић, управљање технологијом, факултет организационих наука, београд, 1995 на основну функцију медија – да информишу и образују – као пијавице су се приљубиле (да исисају све оно што је добро) још три сврхе: да дезинформишу, да нуде разбибригу и забаву и да преинформишу југослав кипријановић март/април 2010 l православни мисионар l 51 бити речи о најзаступљенијим медији- ма савременог човечанства, њиховим управљачима, неким позитивним при- мерима коришћења медија у служби цркве, као и предностима, недостаци- ма и опасностима са којима се могу суочити покретачи медијских акција сведоци смо, и лично смо на својој кожи искусили за време бомбардовања 1999 л г, али и претходних, ратних деведесетих, да су медији – без обзира на то да ли је реч о домаћим или ино- страним – престали да служе својој основној сврси – да информишу и образују скоро сам сазнао да је назив „милосрдни анђео“ за нато бомбар- довање србије генерисао медијско-ма- нипулативни апарат слободана мило- шевића, који је постигао свој ефекат: распиривање мржње ка непријатељу наравно да је бомардововање србије било неоправдано, геополитички моти- висано, срамно и подмукло, али и осе- ћања која су медији у србији стварали нису била од бога функције медија на основну функцију медија – да информишу и образују – као пијавице су се приљубиле (да исисају све оно што је добро) још три сврхе: да дезинформи- шу, да нуде разбибригу и забаву и да преинформишу (ово последње је после- дица превеликог броја телевизијских и радио-станица, новина и часописа, а прикључио им се и интернет, као посе- бан феномен) док се уз слушање радија понешто може и радити, а уз читање понешто и чути, путем магичног склопа слике и тона, који тражи целог човека, тј целокупну његову пажњу, постајемо наркотизовани конзументи духовног устројства тв-програма, који људи поре- мећене и слабе воље некритички усваја- ју као модел понашања шта видим на екрану (који више уопште није мали), то и опонашам у погодно време као мутант презасићености разбибригом и забавом прагматичног типа и са усвоје- ним поремећеним системом вредности, данас је – чега смо сведоци – јавни медијски курс живота постао reality show, емисија која опонаша реалан живот како је основна сврха медија да информишу о реалности, јасно је да је појава оваквих емисија резултат потпу 52 l православни мисионар l 2/2010 црква и медији но изврнуте логике: уместо show of rea- lity имамо reality show може ли се медијима вратити основ- но назначење? вероватно може јер ништа богом створено или људским умом од божије творевине моделирано није зло сáмо по себи корисник је тај који створеном даје корисност или бес- корисност за човека, што је вредносно- морална, а никако техничко –техноло- шка категорија подигнимо ступове како се цркви, нарочито у 20 и 21 веку, константно приписују ретроград- ност, заосталост, сужена перцепција, заслепљеност идеологијом и традицио- нално-патријархална затуцаност, једна од медијских акција која је у доброј мери демантовала такво мишљење о цркви је акција подигнимо ступове ако изоставимо спорадичне историј- ско-образовне емисије о црквама, манастирима, њиховим ктиторима или светима са препознатљивом визуром (манастири, фреске, наратор у мантији, глас павла аксентијевића у музичкој подлози), до појаве акције – кампање подигнимо ступове није било већих медијских померања у правцу комби- нације визулено-аудитивног доживљаја са православно-традиционалном тема- тиком како је до тога дошло? на једини могући начин: саборно, по благослову цркве из више разлога не желећи да улазим у детаље, јасно је да било шта што је добро и за народ корисно почива на благослову цркве то је, дакле, први корак специфичност саборности акци- је подигнимо ступове огледала се у неколико институционално-организа- ционих подвига створио се, пре свега, миље коме црква нешто значи у животу и који јој верује био је присутан вољни фактор, а ни жртвовања није изостало – истина, у почетку са доста непотребно расуте енергије због неорганизовано- сти, али се искуством доста ствари поставило на своје место институционализовање да би нека медијска акција могла да постоји, она мора да почива на некој институцији која је организује иску- ством се показало да је оснивање невла- дине организације, тј удружења грађа- на, остварена неопходна институцио- нална основа за делање, која је примере- на друштвеном уређењу у коме живимо неозбиљно би било, а и превише ризич- но да се медијске акције спроводе без правног субјекта, чији је рад отворен за јавност и који – по закону – може да обавља све потребне активности: да има структуру, статут, правилник, особље, платни промет и да може да конкурише за разне пројекте код институција држа- ве, цркве или других организација овом институционалном разграничењу потребно је приступити из више разло- га, а на првом месту је то да се јасно разграничава шта је поље рада у кон- кретном примеру организацију су пред- стављали и водили људи из реда мирја- на с намером да помогну обнову мана- стира, којим, пак, управљају људи из реда клира исти принцип важи и за било које друго повезивање на релацији организација – црквена јединица такав начин рада омогућава да – иако дође до потешкоћа у раду организације – само- сталност и углед манастира не буду март/април 2010 l православни мисионар l 53 нарушени са друге стране, опасност лежи у могућим злоупотребама људи који управљају организацијом, но то је већ питање поверења и избора оних који одлучују коме дају благослов за оснивање организације није добро да се монаси превише појављују у свим организационим фаза- ма које се спроводе за обнову њиховог манастира, али је њихово појављивање неопходно потребно је наћи меру исто тако, није добро ни да се људи из орга- низације мешају у монашки живот манастира коме помажу принцип „сви радимо све“ не може дати далекосежне резултате оно што је у акцији подигнимо сту- пове препознато као квалитет јесте коришћење професионалне технике и људства за израду музичких нумера и видео-спотова, истицање позитивних вредности из српског наслеђа утемеље- ног на православљу, присуство великог броја јавних личности: глумаца, музича- ра, спортиста оно што је додатно отворило простор за уплив једне овакве акције на медијски простор, који прати српски народ, јесте и недостатак квали- тетног религијског програмског садржа- ја свих телевизија, нарочито када су им такви садржаји били потребни – о вели- ким хришћанским празницима, најпре о божићу и о васкрсу због тога је и кам- пања у медијима била посебно активна о празничним данима, за које су садржаји наменски прављени и прилагођавани на жалост, ни у овом тренутку – барем када су у питању телевизије – не постоји плански и квалитативно-кван- титативни показатељ да се нешто битно променило одговорност је пре свега на институцији цркве, која се, барем за сада, ни кадровски ни организационо није посветила квалитетнијем црквеном програму сигуран сам да ће и емитери имати слуха за црквене програмске садржаје када они буду квалитетни и када буду понуђени на одговарајући начин ако изузмемо студијске емисије, повремене репортаже и контакт-емиси- је са црквеном тематиком, тв-продук- цијом са црквеним садржајима или садржајима који упућују на цркву, озбиљно се баве бачка епархија, тв логос жичке епархије, радио телевизија републике српске, радио телевизија војводине, тв продукција двери срп- ских, ђакон ненад илић, велимир веља павловић са студија б и продукцијска кућа sinamon production редитеља иви- це видановића, који је осмислио и режирао већину музичких спотова у оквиру акције подигнимо ступове (ако у оквиру youtube-претраживача откуца- те „hristos voskrese“, прво ће вам се приказати васкршњи спот, који је за две године од постављања на youtube-у покренут око 245 хиљада пута!) када се немали труд споменутих сабе- ре на једно место, медијски простор је и даље недовољно попуњен квалитетним верским садржајем, осим озбиљнијих покушаја ртрс–а у републици српској да свакодневно има емисије са право- славном тематиком, које добијају на интензивнијој програмској присутности у време црквених празника, што је, сва- како, за похвалу наставиће се аутор је задужен за маркетинг православља и православног мисионара, својевремено координирао медијском акцијом „подигнимо ступове“ 54 l православни мисионар l 2/2010 критички водич кроз new age институт есален и људски потенцијал ново доба кокетира како са онима који се изјашњавају као верници, тако и са онима који за себе тврде да то нису оно спонтано у себе сажима фолклорну традицију дајући јој постмодерни смисао и карактер милана вучићевић и татјана радић март/април 2010 l православни мисионар l 55 н а територији племена калифор- нијских индијанаца есалена, тач- није на простору индијанског гробља, настао је 60-их година 20 века институт есален као „алтернативни еду- кативни центар посвећен истраживању људских потенцијала“ у прошлом броју смо поменули мајкла марфија, који је и оснивач поменутог института овај институт је временом за американце постао оно што је ватикан за римокатоли- ке, а мека за муслимане – место ходоча- шћа, место крајње одреднице јужно од полуострва монтереј, на обали мора код биг-сура смештен је институт есален са 48 хектара вртова централно место је купалиште изграђено у гребену, у које се слива вода из геотермалног извора све то овај простор чини подобним да на њему настане и развије се оно што „није религија, али је ипак нешто религиозно; није филозофија, али је свакако визија човјека и свијета; није знаност, али се темељи на ’знанственим’ законима“ (вјесник, 1422003) могли бисмо додати да ново доба може- мо видети као религију, али без „институ- ције“, без религиозних ритуала и обреда нити светковина но, вратимо се на обалу мора ово место су на самом почетку обе- лежила следећа имена: писац алдус хик- сли, приповедач и поета џек керуак, антрополог и писац карлос кастанеда познат по делу учење дон хуана, водећи оснивач гешталт-терапије фредерик перлс, психолог абрахам маслов, теолог пол тилих, митолог џозеф кемпбел, др ида ролф, која је развила нову методу масаже с циљем интеграције ума и тела и други а сви они, али и они који су дошли после њих, воде се једном крилатицом, а то је да „нико не отима заставу“, што зна- чи да је свака религија, тренутна мода или идеја једнако заступљена све док не поку- ша да доминира или искључи друге па ипак, ново доба поприма облик некакве невидљиве религије (ј ђорђевић, 2001, 95), коју појединци почињу да доживљавају као некакву врсту могућег „спасења“ могли бисмо на први поглед рећи да је ово једна идеја слободе, где су сви једнаки и нико није први али, не дајмо се завара- ти ново доба је конзервативна идеологија и једно тоталитарно настојање овај кон- зервативни став ново доба добија од постмодерног одрицања од „апсолутне истине, објективности, безвремених моралних вредности, научног истражива- ња“ (eagleton, 2005, 24) а тоталитарно је управо због тога што другачије разми критички водич кроз new age 56 l православни мисионар l 2/2010 шљање и веровање није подобно, а још мање пожељно у новије време се у свету, а и код нас појављује све већи број огранака алтерна- тивне медицине да будемо прецизнији – под овим се не подразумева народна меди- цина, заснована на предању наших праба- ка и прадека, који су своје укућане лечили биљем сакупљених са планина које их окружују, већ алтернативна медицина која у себе укључује један такозвани холистич- ки приступ ово оставља простор да ново доба кокетира како са онима који се изја- шњавају као верници, тако и са онима који за себе тврде да то нису оно спонта- но у себе сажима фолклорну традицију дајући јој постмодерни смисао и карактер током 60-их и 70-их кроз институт еса- лен је прошао скоро сваки тренд у психо- логији и сваки нови вид алтернативне медицине сâм есален је играо кључну улогу у увођењу источне или холистичке медицине у амерички систем једна од основних идеја института била је да чове- ку омогући да ослободи своје тело и дух, да прекине са навикама које му намеће околина остварите своје ја, користите своју стваралачку моћ, учите брзо, кори- стите мапе ума, размишљајте позитивно, проширите сопствену свест, заузврат, све што је институт створио заробило је савреме- ног човека не дајући му истину сви ти курсеви тран- сформативне снаге емоција, таи-масаже, пронађи себе кроз уметност, пермакулту- ра, ненасилне комуникација, само пома- жу да човек отупи ново доба руши поро- дице, руши сродство, руши културне еле- менте народа и традиција а све то није бесплатно купите своје здравље, купите своју свест, остварите свој људски потен- цијал тако што ћете курс који траје 28 дана платити 1500 долара а све ово да бисте се припремили за доба водолије, коме идемо у сусрет згазићемо доба рибе и ући ћемо у хармонију – вичу поборници новог доба а то доба рибе, како га они називају, то је доба хришћанства, које они желе да згазе ту мрежу многобројних мрежа које за циљ имају преображење друштва, према верне- ту, чине: верске традиције (посебно источ- њачке религије, религије америчких инди- јанаца и слично), групе које раде на проши- рењу свести и развоја људског потенцијала, модерни езотеризам, гноса и тражење односа између науке и духовности, пара- нормално, магија, па и сатанизам као што даворка турк наводи у свом чланку – уче- ње о новом добу припада апокалиптичном менталитету као филозофији краја света и делатног почетка будућности, нове фазе у историји човечанства m у следећем броју читаћете критички осврт на холистичку медицину 56 l православни мисионар l 2/2010 март/април 2010 l православни мисионар l 57 без обзира на то из које групе потичу (псеудохришћанске, псеудохиндуи- стичке) све секте су свој систем изградиле на тајновитости и помањкању одговарајућих информација о њиховом постојању и активностима приоритетан задатак за државу мора бити доношење закона који ће спречити да се религија користи као параван за противзаконске активности, као и да се вође секти мешају у лични интегритет својих следбеника, у њихове емотивне, културне или пословне односе и, наравно, у њихову имовину таква мешања треба класификовати као прекршај, и власти морају да повећају при- смотру свих асоцијација које показују знаке деструктивних секти проверавајући њихов рад и кажњавајући их због противзакон- ског деловања ако деци није дозвољено да похађају школу, да примају одговарајући медицински третман или ако секте оснива- ју своје „здравствене центре“, којима своје следбенике удаљавају од медицинске прак- се спољног света – надлежне власти морају да реагују пажња јавности веома је важно привући пажњу јавности и указати пажњу на овај проблем, а медији- ма који би на темељима хришћанске љуба- ви приступили жртвама секти, а са довољ- ном дозом мудрости и разума и без страха ове појаве и збивања назвали правим име- ном треба придати посебну важност права терапија може бити успостављена само правилном и благовременом дијагнозом свештеник владимир вићентијевић црква христова и верске секте уобичајена подела секти по корену њиховог учења јесте напсеудохришћанске, псеудо- хиндуистичке, синкретистичке и сатани- стичке, а овде свакако треба сврстати и разне комерцијалне култове верске секте верске секте 58 l православни мисионар l 2/2010 уобичајена подела секти по корену њихо- вог учења јесте на псеудохришћанске, псеу- дохиндуистичке, синкретистичке и сатани- стичке, а овде свакако треба сврстати и разне комерцијалне култове псеудохришћанске секте псеудохришћанске секте су оне које за основу свога учења имају хришћанство, које тумаче на чисто рационалним основа- ма, индивидуално, према сопственом нахођењу своје учење су углавном усме- рили према старим, болесним и усамље- ним лицима, а као своју понуду првен- ствено износе заједничко читање библије, друштво, заштиту и лечење пропаганду остварују путем летака, часописа, разних књижица и, најчешће, у непосредном кон- такту „мисионаре“ од врата до врата, испред школа, обданишта, дечијих вртића и на сваком другом месту где се окупља већи број људи циљ њиховог учења јесте да заплаше, дестабилизују и определе „кандидате“ за приступ секти „која вас једино може спаси- ти“ стога подсећају на апокалиптичне догађаје из светог писма – на болести, ратове, непогоде, зло, мржњу и предвиђају скори крај света користе људску лаковер- ност и верску необразованост и тако оства- рују своју ђавољу мисију њихово учење негира готово све хришћанске догме и представљају васкрсење свих јереси које су осуђене на васељенским саборима њихов „мисионарски рад“ осмишљавају тимови стручњака на челу са психолозима који зло- употребљавају технике људског мозга на првом сусрету желе да нас фасцини- рају својим отргнутим цитатима из светог писма и увек имају спреман одговор на нај- већи број наших питања вешто манипули- шу нашим осећањима и постепено постају наши идоли и врховни ауторитети своју организацију вешто величају као идеалну – где владају слога, хармонија, љубав – а на уштрб цркве, где се позивају на грешност свештенослужитеља и разне измишљене малверзације често се позивају на аутори- тете или црквене великодостојнике који су признали и прихватили тачност њиховог учења, али „њихова имена из оправданих разлога морају чувати у тајности“ велику пажњу поклањају „мисионар- ском раду“, а на својим састанцима у дета- ље увежбавају методе придобијања нових чланова користећи при томе сва сазнања психологије, психоанализе и психотерапи- је доводећи своју мимику, гестикулацију и, наравно, неопходни осмех на раван дресу- ре љубазност, учтивост, елегантност, као и научени цитати из светог писма имају за циљ да фасцинирају слушаоца, да остваре психолошки ефекат њихова брига за наше спасење усмерена је да нас гане и побуди на размишљање, а узимање на почетку бесплатне литературе представља само позив за наредни сусрет при следећем дружењу неизоставно ће уследити позив на необавезни долазак на њихов састанак или неко предавање, а тамо ћемо бити окружени пажњом и љубављу многи ће прићи да се поздраве баш са нама биће задивљени, очарани нашим коментарима, нашим погледом на поједина збивања – макар се радило о спорту и временској прогнози биће фасцинирани јер знамо да је у јануару снег на копаонику или то да је партизан напо- кон добио новог тренера циљ је добро осмишљен – сваког ново- придошлог прихватити са највећом пажњом и хранити његову сујету чути од десетине лица (које можда први пут видите у животу) како сте лепи, згодни и надасве паметни, а све за једно вече, морамо при- знати да годи људској сујети сваки наш поглед, покрет и гест ће те вечери бити вешто праћени од лица која имају баш то задужење веома перфидно ће открити слабу кари- ку у нашем одрастању (било да је то рани губитак једног родитеља, или његова пре- терана строгост или, пак, благост) и онда ће покушати да нам управо они надокнаде тај недостатак жеља да будемо јединстве- ни, непоновљиви, да волимо и будемо вољени – биће задовољена на тим првим „дружењима“ библијски цитати сваку своју радњу и поступак ће поткре- пити одређеним цитатом из библије изра- зимо ли те вечери жељу да причамо о спортским темама, неће бити проблема – свето писмо старог завета ће бити позва- но у помоћ као добар спортски приручник но, чему спорт када 24 и 25 глава матеје- вог јеванђеља говоре о нечему што само што није наступило без присиле, вешто и крајње лукаво почињемо облачити њихов дрес и полако постајемо симпатизери, а потом и ватрени навијачи њихових боја у нама се полако рађа жеља да и ми тако вешто почнемо баратати библијским цитатима, и можда се тек тада сетимо да у своме дому и ми има- мо неко старо, од деде сачувано и зубом времена пожутело свето писмо али пре него што та помисао заживи у нашем срцу, од њих ћемо добити на дар ново, свеже штампано, са лепшим мирисом дивне штампарије за сваки случај можда ћемо, тражећи ону дедину, на њој видети печат црквени или потпис пароха или, још горе, подвучени цитат који баш њима самима противуречи, те ћемо тако сазнати да су и наши дедови знали за те вукове у кожи јагњећој жељни да спознају бога (а већина младих данас, на жалост, и одлази у секте са искреном намером да спозна бога), веома касно схвате да су те златне стазе само пут до пакла помоћна литература која даје упут- ства како треба читати свето писмо вешто је написана, и то тако да наше мисли увек буду заокупљене апокалиптичним темама, а наша пажња усмерена само ка одређеним цитатима, истргнутим из контекста та наводно помоћна литература која олакшава читање јесте главна водиља, која полако почиње да формира свест својих конзуме- ната мењајући пређашње навике (исхрану, облачење) почињу да мењају и своје прија- теље, а своју биолошку породицу замењују заједницом бунт родитеља постаје још већи подстицај за тражњење уточишта у секти јер, ето, само вас они разумеју и само вас они могу утешити придобијање нових чланова постаје животни мото, сатница полако истиче и бележницу је потребно што више попуни- ти за то време вође врше групни притисак у циљу брисања идентитета и потирања ја-осећања уз подстицање ми-осећања, чиме се појачава повезаност са групом, а све ради продубљивања јаза са породичном и социјалном средином полако, али сигур- но губи се здравље – и физичко и душевно појединац полако тоне у неповрат врата секти се лако отварају, али у једном правцу – излаз је тежак, некада готово немогућ m аутор је свештеник при цркви рођења светог јована крститеља у београду 60 l православни мисионар l 2/2010 зашто ићи у цркву, „који је њен смисао?“, „да ли ме она случајно не враћа у прошлост, у неко мрачно доба?“, „да ли ме одваја од друштва?“, „колико је све то повезано са реалним животом?“ ова и многа друга питања поставља данас млад човек размишљају- ћи о свом односу према цркви како наћи прави одговор који би задовољио младог човека данашњице, а да се он не своди само на причу о традицији, нацио- нализму и на ону чувену „ваља се“ нај- лакше је критиковати младе и говорити како су на странпутици, како су непослу- шни, лењи, безвољни, неамбициозни, тврдоглави, а не размишљати о узроци- ма свега тога шта је то што нашу омла- дину тера да буде таква каква јесте? због чега су такви? колико су им посведочене праве вредности од стране неких прет- ходних генерација? колико им је на пра- ви начин посведочен живот цркве? да ли се од омладине можда много очекује и намеће им се велики јарам, а они који то траже ни сами све то не извршавају? православље и млади на ова и многа друга питања вероучите- љи из ваљева су у претходних годину дана покушали да дају одговоре организујући циклус предавања „православље и млади“ у ваљевском омладинском центру иници- јатива за ова предавања је потекла од тада- шњег директора господина милана богуто- вића и ђакона саше ђурђевића и дејана трипковића гости на овим трибинама су биле јавне личности, успешне у својим про- фесијама, које су се трудиле да своје цркве- но искуство посведоче младим ваљевцима у организацији, вероучитељима су помага- ли ученици веронауке, из ваљевских сред- ђакон дејан трипковић ваљевска епархија и млади представљамо вам март/април 2010 l православни мисионар l 61 њих школа многи од уче- ника су и активни чланови литургијских заједница у којима своје таланте несе- бично дарују цркви у ваљеву не постоји нека институционализована пра- вославна омладинска орга- низација, већ доста младих који већ долазе на литурги- ју и учествују на различите начине у њој: певају за пев- ницом, чтецирају и, што је најважније, оно што су доживели у цркви сведоче својим друговима у школи и позивају све „дођи и види“ (јн 1, 46) учесници гости на досадашњим трибинама су били: бошко обрадовић, уредник часопи- са двери српске који је говорио на тему „има ли живот смисла?“; ђакон ненад илић „познајемо ли растка?“; психолог др влајко пановић, капетан зоран луковић и андреј протић на тему „секте и други облици зависности“; др влајко пановић „наркоманија“; музичар слободан тркуља „вера, таленат, музика“, академик владе- та јеротић, новинар александар гајшек и слободан тркуља су говорили на тему „шта је то досада?“; глумац небојша дугалић „глумац на раскршћу путева“; др светомир бојанин „гордијев чвор младо- сти“ – промоција књиге; мирјана булато- вић је на часовима веронауке у ваљевској гимназији говорила о наркоманији кроз своју књигу „ђаво у праху“, редитељ доку- ментарне серије „заборављени умови србије“ петар станојловић „редитељ на раскршћу путева“; новинар некадашњег трећег канала ртс-а маја радонић „нови- нар на раскршћу путева“, ипођакон дими- трије плећевић, дипломирани еколог, одр- жао је предавање на тему „хришћанство као изазов младима“, протојереј др милош весин, професор на богословском факул- тету спц у либертивилу, „зашто је толи- ко много гнева међу нама?“, протојереј љубивоје стојановић и протојереј- ставрофор миодраг петровић, уредник новине православље, представили су доку- ментарни филм „литургија пређеосвеће- них дарова“ сви гости су говорили о свом искуству вере и покушали су да га поделе са младима иницијативом ђакона саше ђурђевића организован је хуманитарни соло-концерт слободана тркуље „музика са петнаест инструмената“ за обнову цркве покрова пресвете богородице у ваљеву, који је уједно и један од најквалитетнијих културних догађаја у ваљеву у претходној години сва ова дешавања утичу на младе у ваљеву да се заинтересују за нашу веру, а оне који иду у цркву да је још више ојача- ју предавања се настављају у наредном периоду и она сама себи нису циљ њихо- ва је улога у томе да доведу човека до нај- присније заједнице са богом у светом причешћу у литургији m 62 l православни мисионар l 2/2010 мисли благо теби ако хоћеш да ти дан буде леп, назови га лепим, па га и учини лепим ако хоћеш да ти дан буде користан, назови га тако и учини га таквим ниједан дан нема моћ над човеком, него је човеку дато да овлада даном и да га за себе искористи стави дан преда се и слу- жи се њим не дај му да пролази по својој инерцији, него га усмери по своме хтењу све зависи од тебе, све је у твојим рукама само ако хоћеш, све можеш! али само ако стварно хоћеш назови дану „добар дан“ и потруди се да он буде добар до краја и биће „благо теби“ побуна човек је побуњеник – зашто да ми отац брани ово? – зашто да ми лекар брани оно? – зашто да ми бог, уопште, нешто брани? онај који је на небесима први подигао побуну, наставља и на земљи да диже побуне очигледно је побуна онтолошке природе, чим је и на земљи настављена да није таква, бог би је ђаволу опростио али она је онтолошка и не увлачи жаоку буни све људе на земљи у жељи да их обезличи ко је побуњеник, он више није истинска личност јер се буни против бога, који га је из љубави створио као личност и држи га личносним и есхато- лошким а човек – све док својом љуба- вљу узвраћа на ту божанску љубав, све дотле постоји као вечна, есхатолошка личност љубав је залог вечног постојања личности чим се побуни и окрене од бога, тиме се приклања ђаволу, који је негативна, богомрска, пролазна и привре- мена личност; и човек постаје иста таква личност, која је побуном сама лишила онтолошког постојања сопствену личност своју побуну ђаво је подметнуо и првим људима у рају и успео је да им подвали колико је страшна и душепогубна ова под- вала доказ је страшна и искупитељна жртва христова та жртва је директна интервенција божија, дело страдалне љубави ради опроштаја побуне и пада првоствореног човека, који повуче собом сву створену твар m радмила грујић размишљања у тишини март/април 2010 l православни мисионар l 63 празник празног гроба или празне главе и срца? г осподо и даме, сестре и браћо, суо- чите се са истином: у нашем јад- ном, пардон, јавном дискурсу пра- зновати значи: ленствовати, не радити, губити време, јести, јести и јести, пити, пити и пити! и ништа више наравно, постоје суптилне разлике: за божић пра- се, за васкрс јагње итд да ли је то про- блем? не!!! за многе међу нама, чини ми се, то је једино што се не може проблема- тизовати само што ипак остаје једна зач- кољица: изгледа да такво празновање нема много веза са хришћанством! међу- тим, то и није проблем јер изгледа да за то нико и не мари нисмо ли ми, браћо и сестре, „православни“ (а не просто и само некакви хришћани) зато што једемо свињетину за разлику од?! наравно, рећи ће неко, није све баш тако црно мислим, на западу се божић, реци- мо, претворио у рекламну кампању кока- коле и зато га славе сви, наравно, пошто сви верују у кока-колу, а то није случај са рођењем сина божијег но, то што може бити још мрачније, не значи да није довољ- но и преко мере црно степени црнила се, наравно, разликују: неко не ради (=празну- је) и не размишља, неко не ради зато што се постоје људи, не баш бројни, који празнују јер је за њихчитав свет празник – дар љубави божије за њих је наше истинско постојање онај празник који долази, осми дан, а наши мали празници објава тог великог из другачијег угла свештеник вукашин милићевић плаши да ће га бог, тај страшни комесар за (сује)верска питања, казнити, или ће, пак, што је још маштовитије, казнити некога од његових потомака – притиснете погрешно дугме на веш-машини и ваш потомак у време аватара страда у интергалактичком саобраћају, на први поглед изненада и без повода али не знају они да је баба вишња заборавила на михољске задушнице и опрала веш или, далеко било, зашила дуг- ме опет, неко не ради јер је то део тради- ције, а традицију прихватамо зато што је, рецимо, лепа и о томе опет много не раз- мишљамо јер се бавимо питањима правог живота, оног који се да избројати постоје, пак, и људи, не баш бројни, који празнују јер је за њих читав свет празник – дар љубави божије за њих је наше истинско постојање онај празник који долази, осми дан, а наши мали празници објава тог великог празници су за њих тако- рећи један транзициони, да не кажем пасхални феномен, пројава радости којој се већ сада и овде не може одолети неки скроман и ненаметљив свет, необичан да, постоје и такви и, шта даље? стога дакле, уђите сви у радост господа свога; и први и други, пла- ту примите; богати и убоги, јед- ни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! трпе- за је препуна, наслађујте се бога- то сви! теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште царство нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи спаситељева смрт: угаси је онај кога је она држала, заплени ад онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело његово нема даље христос васкрсе!
Свеска: 312 | Црквени празници
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Његова Светост Патријарх српски г Иринеј током литургијске службе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Часна Трпеза фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Служба у храму Св Василија Острошког на Бежанијској коси фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI март / април 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Порта манастира Ђунис фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Старац Серафим Вирицки 4-6 Подвижничко слово Тајна празника 7 Духовне поуке Постоји ли тајна у нашим мислима 8-10 Реч пастира Велико се у малом препознаје 11-13 Тајна Цркве Богојављење или крштење: Св тајна ступања у Цркву 14-17 Православље у Америци Живети и волети 18-21 Тема броја Празници – прозор у вечност 22-24 Учешће у празницима 25-27 Биће које празнује 28-31 Народни обичаји: педагогија или магија? 32-33 Усамљеност у време празника 34-35 Датум празновања Васкрса 36-38 Ритам црквених празника у медијима 39-41 Свето Писмо Библија и животиње 42-44 Знамења Српска хералдика данас 45-47 Света Земља Истина о кумранским рукописима 48-49 Црква и Медији Медији у служби Цркве 50-53 Критички водич кроз New Age Институт Есален и људски потенцијал 54-56 Верске секте Црква Христова и верске секте 57-59 Представљамо вам Ваљевска епархија и млади 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла ПРАЗНИК празног гроба или празне главе и срца? 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
1. 179608 / ...ми-осећања, чиме се појачава повезаност са групом, а све ради про ДУБЉИ? вања јаза са породичном и социјалном средином полако, али сигур- но губи се здравље – и физичко и душевно поједи...
1. 179608 / ...ми-осећања, чиме се појачава повезаност са групом, а све ради про ДУБЉИ? вања јаза са породичном и социјалном средином полако, али сигур- но губи се здравље – и физичко и душевно поједи...
14
Свеска: 313 | Друштвена одговорност хришћана
...у животу цркве се неке откривају касније и временом показујуДУБЉИ 📌 смисао
права и слободе другог
хришћанска одговорност је нешто
што подразумева права и слободе другог
без обзира на т
...у животу цркве се неке откривају касније и временом показују
МЕТА инфо: Р:20076 К:163165 Д:90
| Свеска 313 |
Свеска: 313 | Друштвена одговорност хришћана
... личног мишљења неопходна и одго- ворност када исказујемо неслагање са неким или нечим ван цркве, али и пред оним који је у животу цркве? ипак, све треба да се искаже на нормалан и сми- рен начин, свагда се подсећајући да је боље не изрећи, него рећи непримерено a учешћем у животу цркве се неке откривају касније и временом показују дубљи смисао права и слободе другог хришћанска одговорност је нешто што подразумева права и слободе другог без обзира на то колико детаљно је ово прописано и дефинисано, и то управо зато што у другоме треба првенствено сагледати лик божији – стога и кажемо да нам је онај други пре свега христос у српском народу у протеклом веку црква је била једини простор који је у себе сабирао све и био подједнако одговоран и отворен према свима – без обзира на сваки хришћанин је позван да у своме животу и у окви- ру својих талената преузме одговорност и према литургијској обнови и пре- породу (данас од многих погрешно речено – рефор- ми, најчешће из погрешног или недовољног схватања) мај/јун 2010 l православни мисионар l 39 т ема броја све различитости црква је и данас про- стор у коме се може сагледавати ширина и одговорност према другом човеку – са мало приче, а пуно слободе и испуњено- сти читајући недавно многе деклараци- је о људским правима, многе стандарде, многе брошуре, имао сам утисак да је то све тако досадно и безлично чинило ми се да је човек тако осиромашен и блед – да подсећа на ону реку која се излије из корита, и онда сунчеви зраци прете да је исуше хришћанин је онај коме је свагда пред очима онај други (ти) без обзира на то да ли је нека моћна заједница или унија за ову или наредну годину пропи- сала да се – у мањој или већој мери – тре- ба бавити баш тиме не треба игнориса- ти чињеницу и да највећи број савреме- них „бораца за људска права“ често ствара бледе и неуспеле копије хришћан- ских, благодатних наслова, а још чешће антибиблијска писанија активна улога у целокупном друштву друштвена одговорност хришћанина огледа се и у активној улози у целокуп- ном друштву делање сваког верујућег човека повезано је и прожето динами- ком и, као такво, доприноси изградњи цркве и поправљању свих – и клира и лаоса сваки хришћанин је позван да у своме животу и у оквиру својих талената преузме одговорност и према литургиј- ској обнови и препороду (данас од мно- гих погрешно речено – реформи, најче- шће из погрешног или недовољног схва- тања) свагда имајући пред собом речи св максима да је клевета један од најо- паснијих грехова – јер штети и ономе против кога је уперена и ономе ко је изговара и заступа – нашу одговорност треба да краси и чување од клевете, непотврђених пророчанстава и препри- чавања „прозорљиваца“ m 40 l православни мисионар l 3/2010 одговорност према природи и проблем еколошке кризе савременичовек на живот гледа не као на дар божији, већ га посматра као биолошку егзистенцију таквим гледиштем он губи и смисао и назначење свог постојања, а на природу гледа као на место на коме борави све већа учесталост природних непогода, које су се – према стати- стикама – утростручиле у односу на период с почетка прошлога века, доводе се у директну везу са напретком технологије и све већим потребама „савременог друштва“ неконтролсана експлоатација природних богатстава, уништавање сложених екосистема, нарушавање природних станишта, хемијски и нуклеарни одпад, довели су до тога да су поједине биљне и живо- тињске врсте доведене пред изумирање, а неке су заувек нестале са лица земље као последица оваквог односа према природи, која се налази на прагу еколошке катастрофе, човек је почео да осећа и увиђа незавидно стање у коме се налази – јер зависи од саме природе као одговор на овакво стање јављају се еколошки покрети и удружења, која настоје да очувају и заштите биљни и животињски свет на природу се у ова- квим случајевима гледа као на извор природних ресурса које треба рацио- нално трошити, те су све учесталији правни оквири којима се регулише однос према датим ресурсима зарад рационалнијег коришћења истих однос човека према свету еколошку кризу је – погрешним одно- сом према природи – изазвао човек, те свештеник драган јаковљевић мај/јун 2010 l православни мисионар l 41 т ема броја је она (у суштини) антрополошког карактера начин на који човек посма- тра и доживљава природу – руководећи се увек личним мотивима – довео је до тога да се од ње све више удаљава гледа- јући је као средство, а не као део себе библијско казивање о стварању света и човека говори нам да је он створен на крају и да је стварању човека претходи- ло стварање природе, тако да човек има задатак да свет доведе у заједницу са богом својим грехопадом човек је себе удаљио од бога, а самим тим и природу која га окружује, и од тада сва твар заједно уздише и тугује до сада (рим, 8, 20) као одговор природе на човеков грех јавља се „трње и коров“ (пост, 3,18), и он све више заборавља своје назначење управитеља коме је поверено богатство на чување, и за које је одгово- ран пред богом ако на природу гледа као на изоловану од себе, као на нешто страно, затворено, онда ће сви покуша- ји њеног очувања бити мало делотвор- ни на природу мора гледати као на заједницу узајамно повезану, као на дом – где је он свештеник који не служи природи, већ њеном творцу, који је извор постојања и који је дао „свима живот и дисање“(дап, 17, 25 ) промена или преображај савремени човек на живот гледа не као на дар божији, већ га посматра као биолошку егзистенцију таквим гледи- штем он губи и смисао и назначење свог постојања, а на природу гледа као на место на коме борави стање душе човекове, тог унутрашњег света, неми- новно се одражава на спољашњи, тако да је данашње стање света који нас окружује рефлексија света који је у човеку – рефлексија стања душе чове- кове позив за хитно мењање таквог стања треба да буде позив за мењање самог узрока – човека да је овакав начин и пут преображаја исправан, подсећају нас и речи св максима испо- ведника да човек може целу земљу пре- образити у рај тек онда када буде носио рај у себи тиме што данашњи човек увиђа нима- ло завидно стање у коме се налази, његову жељу да промени свој однос према природи треба разумети као потребу за преображајем самога чове- ка правилно схватање циља и улоге коју има у овоме свету, као и његово назначење, човеку може пружити хри- шћанско учење о богу као творцу свега видљивог и невидљивог кроз истинско познање бога као узрока, коме цела природа тежи ка јединству кроз човека, напори очувања природе и старање о њој, неће имати само хуманистички, већ духовни, свештени карактер, у коме је природа храм, а не складиште добара за употребу m позив за хитно мењање таквог стања треба да буде позив за мењање самог узрока –човека да је овакав начин и пут преображаја исправан, подсећају нас и речи св максима исповедника дачовек може целу земљу преобразити у рај тек онда када буде носио рај у себи 42 l православни мисионар l 3/2010 одговорност према биолошком опстанку рађајте се и множите се (пост 1,28) ко овај цитат из књиге постања узима озбиљније – хришћани или муслимани? опростите нам што ово питање истичемо тако експлицитно, али се водимо демографском кризом, и чини нам се да је време да скинемо вео са лица није непознато да је након владави- не комуниста у источној европи опао просечан број чланова породице упркос одласку комуниста са власти, просечна величина породице остала је скоро иста у протеклих 20 година како у источној европи, тако и на балкану ни западна европа није остала имуна на ову кризу, и то углавном захваљујући секуларном хуманизму хришћанске породице у европи у просеку имају једно до двоје деце, док просечна муслиманска породи- ца броји четворо до осморо деце! мусли- мани се жестоко опиру абортусу може- мо слободно рећи да се скоро и не може чути да муслиманке извршавају абортус истина је да број извршених абортуса у источној европи опада, али то је захва- љујући повећаној употреби контрацеп- тивних средстава број извршених абор- туса у току године није стабилан, а тек да не помињемо америку, канаду и аустра- лију шта ове земље имају заједничко? можемо рећи да се ове земље сматрају хришћанским, и да им је то заједничка црта погледајмо присуствовање бого- служењима просечне џамије у европи су препуне људи, са понеким изузецима уколико бисте кренули на пропутовање европом и на том путу ушли у неку цркву просечне величине, наишли бисте и на максим и ирена морган није потребно да будемо богати како бисмо имали децу – само је потребно да променимо сопствене приоритете мај/јун 2010 l православни мисионар l 43 т ема броја такву цркву која је и недељом скоро пра- зна не желимо, нити имамо намеру да промовишемо ислам, али ни да овај чла- нак буде доживљен као оптужба већ као позив на буђење као хришћани, дужни смо да себи поставимо нека озбиљна питања шта значи бити следбедник исуса христа? шта су наши приоритети и ко има најве- ћи утицај на одлуке које ћемо донети? већина нâс зна последње вести које се односе на филмске и телевизијске звезде, као и на политичаре познате су нам ста- тистике омиљених спортских тимова, а да ли знамо који се светац слави, на при- мер, данас? у стању смо да отпевамо последњи поп хит, и наша деца рекламе знају скоро напамет, а да ли знамо да отпевамо васкршњи тропар и да ли смо у стању да одрецитујемо 50 псалм? где су наши приоритети – у тренутном или веч- ном животу? фокус је на две ствари: забава и ком- фор оваква философија живота позната је као хедонизам, који дефинишемо га као потрагу за задовољством или оданост задовољству, поготово задовољењу чула тако да уколико говоримо о породицама, онда и није чудо што немамо деце или их имамо до двоје сувише смо заузети заба- вом и стицањем материјалних ствари себи говоримо да не можемо да приу- штимо себи да имамо више деце или: да сам богатији, радо бих имао више деце уколико пуштамо да утицај дође из светог писма или из речи светих отаца, а мање од стране секуларног света, онда се и наша перспектива која се односи на породицу и на породична питања драма- тично мења више се не трудимо да одр- жавамо одређени начин живота, већ се препуштамо божијој вољи није потреб- но да будемо богати како бисмо имали децу – само је потребно да променимо сопствене приоритете можда нећемо бити у могућности да имамо лепу гарде- робу или да купимо нови компјутер, вероватно нећемо моћи да возимо фенси кола или да живимо у кући направљеној у складу са трендовима модерне архитек- туре али то је све у реду јер ћемо имати четири прелепа детета, и то ће нам бити највећи ужитак у животу каква предив- на могућност да имамо оно што и господ очекује од нас! као што старац пајсије светогорац говори: „добро је и корисно за породице да оставе питање добијања деце божијим рукама и његовој вољи“ он још додаје: „људи морају да верују да – уколико господ производи храну за птице многочлане хришћанске породице су знак посебног благослова божјег 44 l православни мисионар l 3/2010 – да ће још већма производити за децу“ у псалму 127, 3–4 стоји овако: „жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице масли- нове око трпезе твоје ето тако ће се благословити човек који се боји господа“ овде, у америци, имамо хришћанске породице које имају пуно деце узмите за пример породицу мек доналд, коју смо вам представили у неком од пређашњих бројева они имају петоро деце, живе са скромним примањем и у малој и старој кући са само три собе своју гардеробу купују у радњама које продају половну одећу и немају телевизор али су зато јед- на од највеселијих породица које можете да сретнете наша мајка потиче из поро- дице која је бројала дванаесторо деце и живела у кући која је такође имала три собе! њен отац је радио као рибар, а ипак је успео да исхрани и обуче своју породицу чули смо и за породицу која броји 19 деце – дагерови! своју децу подучавају у кућној школи и уче их да воле бога као што видите, није потребно да буде- те богати да бисте имали богату фамили- ју то је питање поверења у божију добро- ту и милост питање је, дакле, просто: „да ли желим да купујем ствари или желим да подижем децу у сагласју са животом цркве – да воле једно друго и да помажу једно другом у спасењу?“ погле- дајте како су изгледале просечне хри- шћанске породице пре доласка комуни- ста и потрошачке културе можда ћете бити изненађени оним што пронађете хајде да повратимо наслеђе које су нам оставили прадедови нека нам наш спаситељ и господ исус христос подари охрабрење и снагу да се сами са собом изборимо и да отворимо своја срца његовој промисли пуној љуба- ви и да запамтимо да су деца дар од бога амин m превод са енглеског језика: татјана радић станоје станковић н а велики празник богојављења 2010 л г у склопу православне интернет-презентације свето- савље (svetosavljeorg) отворен је мисио- нарски блог блог носи име свештеному- ченика данила сисојева, једног од – по речима проте андреја филипса – наји- стакнутијих православних мисионара данашњице предлог за стварање мисио- нарског блога добили смо од самог оца данила и његовог дугогодишњег саборца у сведочењу православља – професора московске духовне академије јурија максимова само неколико дана пре мученичког краја о данила имали смо част да се видимо са њима и интервјуишемо га у том тренутку нисмо ни слутили са ким разговарамо идеја да блог носи његово име била је спонтана на блогу православног мисионарског цен- тра о данил сисојев налазе се текстови посвећени пре свега православној мисији посвећени проблемима православне миси- је, правилном приступу том светом делу, размишљањима и искуству светих отаца, подвижника побожности и савремених мисионара, извештајима о православној мисији у свету постоји и рубрика која садржи размишљања из интернет-дневни- ка оца данила циљеви центра један од циљева мисионарског центра је да свом народу сведочимо да је правосла- вље много, много више од националне културе и фолклора српски народ је добио непроцењиви дар од бога – право- славну цркву, тело христово правосла- вље није национализам, не значи да си – мај/јун 2010 l православни мисионар l 45 ако си србин – аутоматски и пра- вославан наша света вера није скуп обичаја „мора се, треба се, ваља се“ православна вера јесте једино средство које спречава да овај свет пропадне једино том вером људи могу да се преобразе и да заиста буду бољи то је заиста једина истинска обнова сви људи су нам, без обзира на нацију и расу, браћа јер имамо истог праоца – адама ми православни хришћани имамо обавезу да из љубави према богу и ближњем сведочимо да се бог јави у телу јавио се у телу и спасио, обновио, уздигао људску природу на неслућене висине желимо да укажемо на то да је, по искуству нашег мисионара о пантелејмона (јовановића) из јужне африке, мисија органски део православља позивамо све људе који имају добру вољу, љубав и жељу да помогну у испуњавању спаситеље- ве заповести можете ступити у контакт са нама преко e-mail адресе: misija@svetosavljeorg наша интернет адреса је: http://blogs svetosavlje org/misija/ крв мученика је семе за нове хришћане христови сведоци свештеномученик данило сисојев био је један од неуморних мисионара православља у 21 веку мученички је пострадао у москви 2009 лг 46 l православни мисионар l 3/2010 нек божија реч је у мачу твом јер божија реч је – божји гром“ (а с хомјаков, из песме давид, 1844) алексеј степановић хомјаков је рођен 1маја 1804 л г у москви у старој и имућној племићкој породици ту је добио првокласно домаће образовање изучио је философију (посебно немачки идеали- зам), историју, математику и савладао неколико страних језика на московском универзитету је у 17 години,1822 л г, завршио физику и математику пројављу- је интерес и за књижевно стваралаштво: пише песме, преводи античке ауторе и тацита у коњичку гарду ступа л г 1822 још као дечак се заносио војничким подвизи- ма, и са седамнаест година хтео је да побегне у грчку да би се са грцима борио против турака, али су га ухватили и вра- тили у родитељски дом био је награђен орденом за храброст три године касније, л г 1825, напушта службу и одлази у иностранство (париз, италија, швајцарска, аустрија) у руско- турском рату учествује 1828–1829 и као пише неколико песама, које пушкин назива дивним милана ивковић алексеј степанович хомјаков разговори од овог броја отварамо рубрику о руској религиозној философији, у којој ће текстови бити у облику замишљеног разговора са великанима руске хришћанске философске мисли на основу њиховог богословског наслеђа мај/јун 2010 l православни мисионар l 47 тридесетих и четрдесетих година – уз петра кирјејевског – постаје један од главних идеолога словенофилства поло- жај имућног и независног човека омогу- ћује му да слободно мисли његове идеје о ослобођењу и уједињењу свих словен- ских народа, под врховном влашћу руси- је, чиниле су се преурањеним позната је његова србима посланица из москве, коју је написао са још неколицином сло- венофила умро је од колере, 23 септембра 1860 инфицирао се док је болесног сељака лечио од исте болести био је песник, драматург, новинар, богослов (одличан познавалац патроло- гије и историје цркве), религиозни философ, један од оснивача словенофил- ства, социолог, економист, аутор технич- ких открића (конструисао пољопривред- ну машину и пушку на компримирани ваздух), историчар, лекар (пронашао лек против куге), сликар (урадио неколико својих аутопортрета), коњички официр, земљопоседник, одличан говорник и ненадмашан у споровима, полиглота (расправа црква је једна је написана на грчком језику), лингвист (био је саста- вљач руских речи позајмљених из сан- скрита) но, главна црта његове личности била је дубока побожност генијалан човек, до сада недовољно проучен, паскала је сматрао за свога учи- теља велики пријатељ му је био николај гогољ по оцени н берђајева био је „витез цркве“, а самарин му је доделио донекле претерану титулу „учитеља цркве“ за живота је објавио веома мало – његови радови су већином објављени постхумно – од стране његових пријатеља и ученика црква је једна аутор: господине хомјакове, централна тема вашег учења гласи „црква је једна“ можете ли да нам кажета како је црква једна, и шта то значи? хомјаков: црква је једна јер се поисто- већује са христом, који је један црква је духовни организам који се актуализује кроз историју, но сама суштина цркве јесте јединство благодати која живи у многоипостасним удовима цркве црква није просто колектив нити некаква идеја, већ јединствен и целовит организам који живи благодаћу самим тим, црква не може бити подељена на видљиву и неви- дљиву, односно не постоје две цркве, већ само једна то се остварује тако што се видљива црква „потчињава“ невидљивој када сам говорио да је црква једна, гово- рио сам о њеном благодатном или хари- зматском јединству и због тога и сма- трам да црква није ауторитет, јер је ауто- ритет нешто спољашње за нас, већ сма- трам да је црква истина са спољашње разговори тачке гледишта црква изгле- да као власт, моћ, инсти- туција али – као и христос – и црква је унутрашња чиње- ница човекове духовности, и у овом поунутре- њу црква ника- да не наступа као власт, већ се пројављује истином, која ослобађа и још нешто веома важно: да бих објаснио једин- ство цркве, увео сам термин саборност (католичност, васељен- скост), који је постао основна мисао водиља слове- нофила овим термином сам допринео томе да се јединство цркве не посматра само кроз географску, већ и квалитативну димензију саборност цркве представља слободно јединство у љубави када говорим о спољашњем ширењу цркве, сматрам да је оно само просторна последица унутрашњег като- личанства (саборности), које није ни ствар географије ни питање бројки аутор: да ли то значи да не постоји „видљива глава“ цркве? зар ваше учење о благодатном јединству цркве не импли- цира, на неки начин, благодатни анархи- зам? могли бисмо чак и да помислимо да је ваше учење нека врста пневматомони- зма осим тога, да ли то значи да може- мо да говоримо и о дејству светога духа изван канонских граница цркве, што отвара пут ка савременом екуменском дијалогу? хомјаков: слобода верују- ћих не зна ни за какву слободу виших аутори- тета од себе саме, и само таква слобода води једномислију цркве ако посто- ји благодатно јединство, онда нема потребе ни за каквом видљивом гла- вом цркве већ сам говорио да је видљиви аспект цркве „потчињен“ невидљивом, а тиме и објашњавам одбијање сваког видљивог поглавара цркве јер само христос црквом управља, и црква је тамо где је христос црква је тамо где се пројављују љубав, јединство и сло- бода на основу тога и тврдим да црква не посе- дује никакав општи правни критеријум своје непогрешивости, као што га не посе- дују чак ни васељенски сабори зато инси- стирам искључиво на општем благодатном критеријуму цркве, а то је црквени опит како сматрам да је људска свест саборна, тако сам и писао о томе да онај ко трага за истином треба да се саветује са свима – у дубини свог духа а у вези са тим да моје учење имплицира пневматомонизам, бла- годатни анархизам и слично могу да кажем само то да црква има веома креа- тиван однос према стварности у случају где није тако, црква постаје статична, изо- лована и прегажена временом у коме живи тако креативност ствара и простор да се погреши m ауторка је предавач верске наставе у првој београдској гимназији 48 l православни мисионар l 3/2010 мај/јун 2010 l православни мисионар l 49 ерик-емануел шмит ерик-емануел шмит, рођен 1960 л г, широј јавности је постао познат по својим позоришним комадима посетилац, загонетне варијације, распу- сник, хотел између два света, ситни супружнички преступи итд добио је неколико престижних награда, међу који- ма и награду француске академије за свој целокупни драмски опус одбранио је докторат из философије на вишој норма- лијанској школи, једној од најпрестижни- јих француских школа ● ● ● извод из пишчевог дневника: „фебруара 1989 године прелазио сам пустињу хогар у групи од десеторо људи био је то својевр- сни спортски подухват ходали смо окру- жени камилама које су носиле наше ствари и храну једног дана, док смо се спуштали низ планински масив, преузео сам на себе да поведeм експедицију нестрпљив, исувише брз, не окрећући се за собом, занемарујући пут којим би требало ићи, постигао сам оно што сам вероватно и желео: да се изгу- бим у седам сати увече пала је ноћ, подигао се ветар, хладноћа је испунила сав простор, а ја сам се нашао сâм на стотине киломе- тара удаљен од првог села, без воде и хране, препуштен страху, неизбежној смрти и лешинарима уместо да почнем да пани- чим, осетио сам, легавши испод неба које ми је пружало огромне звезде попут јабука, нешто сасвим супротно страху: поверење током те ватрене ноћи, проживео сам неза- боравно мистично искуство, сусрет са трансцендентним богом, који ме је умири- вао, који ме је поучавао и који ми је уливао такву снагу која није могла бити у мојој власти ујутру, попут каквог трага, оти- ска утиснутог дубоко у мене, налазила се вера дар благодат одушевљеност могао сам да умрем имајући веру, али и да живим имајући веру преживео сам“ јулија видовић проза у школи ђавола1 лица лекар• • мајордом • ђаво • агалиарептус • саргатанус • небириус • харон примрак чује се повремено капање воде са зида, који се не види потом одјекује затварањe тешких вра- та убрзани кораци по мокром и метал- ном поду одзвањају дуж простране челичне катедрале корацима са десне стране придружују се они што допиру са леве лекар сусреће мајордома мајордом: дакле? лекар: непроменљиво мајордом: температура? лекар: хиљаду мајордом: хиљаду? дакле – нор- мално лекар: нормално мајордом: откуцаји срца? лекар: ниједан мајордом: дакле – нормално лекар: нормално мајордом: каква је ваша дијагноза? лекар: депресија мајордом: није ми јасно због чега толико очајава када је све тако лоше 1 превод са француског оригинала: eric-emmanuel schmitt, « l’ecole du diable », у théâtre i, le livre de poche no 15396, париз, 2008, 231-243, начинила јулија видо- вић комад је написан за вече позориште против забо- рава у организацији амнести интернешнала изведен је 9 децембра 1996 на одеону у паризу, у позоришту théâtre de l’europe, у режији франциса хистера лекар: јесте ли сигурни у то што твр- дите? како би дао тежину својим речима, мајордом се хвата великог папирног свит- ка прекривеног подацима почиње да коментарише: мајордом: тренутно на планети има- мо више од петнаест ратова поприлично разорних, а све благодарећи технолошком напретку; добар милион напетих ситуаци- ја, што месечно узрокују велики број смртних и неколико тешких случајева; три земљотреса; два циклона; педесет поплава и једну хроничну сушу; једна половина човечанства умире од глади, друга има проблема са варењем, а медицина једва излази на крај са преживелима; по земљи се још увек повлачи сто двадесет и пет неизлечивих болести; затвори су крцати; галије и гета такође; смртна казна тријум- фује; мучење преде од уживања; незаинте- ресованост постаје једна од водећих врли- на; шамарају децу, туку их, убијају, силују; религије одводе у злоупотребе или сексу- ални криминал; све у свему – стварно не видим шта би га то могло толико депри- мирати! ђаво излази из сенке скрхан болом ђаво: баналности брчкамо се у банал- ности давим се гушим се мајордом: ваша ђаволштино, не сме- те тако да говорите све је у најгорем нереду у најгорем од најгорих светова ђаво: за мене више нема будућности зло је готово мајордом: ’ма, немојте тако, управо је сасвим супротно! не смете да занемари- те неочекивану помоћ коју су нам пружи- ле науке напредак, ваша ђаволштино, са свим оним што физика и хемија данас омогућавају човеку, дао нам је прилику да 50 l православни мисионар l 3/2010 мај/јун 2010 l православни мисионар l 51 удесетостручимо своју активност глупост није порасла, то је сигурно, али – захваљу- јући подршци интелигенције – глупост данас убија много боље него што је то раније чинила ђаво: ’ма, то је занемарљиво! мајордом: дозволите! поседујем цифре! ђаво: бесмислица! трабуњање! истина је да се зло укотвило и да се сад само врти у круг потребно је смислити нешто ново мајордом: да ли сте погледали доси- јеа која сам вам доставио? ваши експерти су на ваш захтев начинили неколико кон- кретних предлога који ми се не чине зане- марљивим ђаво: добро познато! рутина! ново наоружање, нове епидемије, логори, два светска рата, заиста ништа ново, то сам већ по хиљаду пута изводио ваши експер- ти нису експерти, него историчари осим тога, не бих их ни назвао експертима када би били у стању да осмисле нешто ново прасак на сцену избијају агалиарептус, сарга- танус и небириус – тројица адских поруч- ника лекар бежи агалиарептус: господару! стају у строј ђаво: ух! ево шта се зове неподно- шљив смрад! напокон нешто што улива поверење агалиарептус: ваша ђаволштино, чини нам се да имамо решење! мајордом: сачините досије, па ћемо га размотрити ђаво: хајде, говори агалиарептус: сишли смо да напра- вимо један круг по земљи – човечанство је стварно једна велика септичка јама и ништа се не мења, али се стање ни не погоршава имали сте право, потребно је предузети извесне мере ђаво (мајордому): ето, видиш! мајордом: улизице! ђаво (агалиарептусу): настави агалиарептус: све што смо покуша- ли да осмислимо у ових неколико проте- клих векова своди се на пуко закрпљава- ње мајордом (увређен): то је недопусти- во! а барут? топови? нуклеарно наоружа- ње? агалиарептус: крпљење! мајордом: а мондијализација еконо- мије, мондијализација сукоба? агалиарептус: крпљење! само смо увеличали оквире села оно што нам је потребно јесте револуција! мајордом: револуција? ако до сад нисам организовао десет хиљада револуцијā, онда сам десет хиљада и две! саргатанус: не разуме, ваша ђавол- штино потребно је изнаћи нови простор за делање, а он почива управо у ономе у шта човек најмање сумња: у властити разум ђаво: шта предлажете? саргатанус: променити његово пои- мање зла ђаво: што ће рећи? саргатанус: најпре би требало вас поништити ђаво: молим? саргатанус: не говорити више о ђаволу нити о нама, његовим поручници- ма да бисмо постали ефикасни, морамо ишчезнути ђаво: не разумем саргатанус: потребно је злу најпре одузети реалност како би постало непри- метним, а онда почети са његовим пори- цањем ево, ми вам нудимо три стратеги- је на тебе је ред, небириусе небириус: ја сам теорија према којој зло не постоји свако увек настоји да учи ни нешто добро и ако није реч о добру по себи, онда свако жели нешто добро за себе укратко, добро и добар су једина два циља ка којима појединац тежи замисли- те, ваша ђаволштино, оног тренутка када човек буде почео тако да мисли, зло ће постати само колатералном грешком, гре- шком у процени, омашком, пролазном дисфункцијом, залуталом мушицом зло тиме бива занемарено, лишено тежине, илузорно починилац остаје невин ђаво: величанствено! како си рекао да то зовеш? небириус: идеализам верујте ми, уколико се људске савести успавају у вла- ститом хвалоспеву, моћи ћемо да им се прикрадемо, да их целе окупирамо и да из њих потом почнемо дугорочно да деламо ђаво се, смејуљећи се, окреће саргатанусу ђаво: а ти, саргатанусе? саргатанус: ја сам теорија према којој је зло увек само мање зло смрт једнога човека боља је од смрти њих стотину; један мали рат бољи је од великог; смакнути заробљеника боље је од отвореног сукоба ја сам само пролазно, превентивно зло: смртна казна – ма био то и недужан човек – добар је пример осталима и улива страх; глуматање правде има већу тежину од саме правде; истина више ништа не значи, сад је само важно веродостојно испуњавање пра- вила ја прочишћавам чиним зло само да бих избегао још веће зло гушим зло у океа- ну релативног, процењујем, вагам, нипода- штавам све се дâ израчунати зло више не постоји – постоје само цифре, стратегије ја анализирам, ништа не осећам, немам моралних надзора, ја сам ђаво: ти си? саргатанус: прагматичан ђаво: сигуран си да се то може назва- ти теоријом? саргатанус: сигуран хладноћу и одсуство осећања људи олако поистовећу- ју са етиком ђаво (агалиарептусу): а ти? агалиарептус: ја сам теорија према којој зло никад није вољно, него увек про- исходи из нечега вишег, што није у чове- ковој власти ђаво: е, сад претерујеш, то више уоп- ште није уверљиво агалиарептус: јесте стварни разло- зи једног лошег поступка остају сакривени и недоступни у помраченој страни свести, примраку, као овом у ком се ми овде нала- зимо, а који бисмо могли назвати несве- сно ако човек убија, ако краде, то је зато што нема љубави иза свесног дела он у себи носи читав сплет непознатих му насилних набоја, од којих ће неки случајно и избити на видело под каквим лажним обличјем, али ће он и даље остати убеђен у то како то није био он, како то није дело- вала његова свест, него подсвест – гнусна животиња притајена у њему ђаво: домишљато, али исувише пое- тично то никада неће успети агалиарептус: хоће људи уживају у доказивању властите невиности сма- трају се за анђеле, анђеле мало згрчених крила што имају проблеме са варењем ђаво: и како то називаш? агалиарептус: психологизам ђаво прасну у смех окреће се мајордому ђаво: хароне! позовите ми харона брзо! мајордом се удаљава брзим корацима ђаво је повратио своју раздраганост поручници тријумфују агалиарептус: савест онакву какву смо досад познавали полако ишчезава 52 l православни мисионар l 3/2010 мај/јун 2010 l православни мисионар l 53 саргатанус: човек се кити некаквом новом савешћу, савешћу за коју верује да је изузетно умна небириус: жели да више никада не почини зло како више никада не би био крив како никада не би био одговоран опрани човек бебећа гуза ђаво: браво, агалиарептусе, саргата- нусе и небириусе разумео сам и усвајам све ваше предлоге нестајем, постојим само као невидљив, и ту се укорењујем агалиарептус: невидљив, ваша ђаволштино, то је решење! саргатанус (неспретњаковић): да, да, невидљив, као што је и он, тамо горе мук који траје извесно време ђаво (намргођено): умукните! осећа се непријатност тишине ђаво: добро а сад на посао но, не можете такви на пут харон улази на сцену у својој барци, а за њим следи мајордом ђаво: хароне, преузми их нека пређу пут у назад али их најпре преуреди тројица ђаволових поручника одлазе иза паравана излази троје деце, троје преле- пе деце, готово наге, дирљиве у својој незло- бивости харон им помаже да се укрцају у барку ђаво: како су лепи! и колико ће само зла чинити харон почиње да весла по стиксу, чије воде замишља- мо мирним, готово уљаним троје неподношљиво лепе деце остаје стојећи ђаво (разнежено): довиђења, кошутице моје до скорог виђења немојте се исуви- ше брзо враћати уз природно подругљив осмех – одмахује широким покретима руке деци која и даље стоје усправно на адском чамчићу лекар улази и затиче сцену са чудним укрцавањем приметивши како се ђаво поново смеј, е испушта уздах олакшања и обрћа се мајордому лекар: шта се ово дешава? он се смеје? мајордом: да његова ђаволштина је повратила своје добро расположење сви су окренути хароновој гондоли, која односи троје деце лекар: шта им то шаље? неки нови вирус? светски рат? природну катастрофу? мајордом: боље (извесно време:) мислиоце m 54 l православни мисионар l 3/2010 захваљујући спрези снага уредника новооснованог радија епархије београд- ско-карловачке, свештеника вукашина милићевића, и чланова редакције право- славног мисионара, средином јануара 2010 л г је на таласима поменутог радија покренута нова емисија: православни мисионар емитује се два пута месечно – сваког другог уторка од 20 часова, на фреквенцији 1073 mhz уредници еми- сије су редовни аутори мисионара, алек- сандар загорац и варја перковић наши слушаоци имају могућност укључивања у програм и разговора са гостима, при чему су за прва три слушаоца која се јаве спремни поклон-бројеви православног мисионара до сада је емитовано више емисија у којима су обрађене разноврсне теме (претежно везане за теме часописа) и угошћени су чланови редакције, све- штена лица, средњошколци, студенти, професори прва емисија је послужила као прилика да се пажњи слушалаца предочи постоја- ње новог дела програма, и тада су о сми- слу и циљевима часописа православни мисионар говорили главни и одговорни уредник ђакон оливер суботић и јелена славковић, матуранткиња земунске гим- назије госте смо довели пред изазов пита- њем да ли је данас са младима могуће комуницирати кроз овакву форму часопи- са и како наставити ту комуникацију млади и црква наредна емисија је продужена идеја прве да бисмо одговорили на тему миси- је цркве међу младима, помогли су нам свештеник угрин поповић, члан уређи- вачког одбора мисионара, и мирослав варја перковић речљубави зове православни мисионар медији и мисија речљубави зове православни мисионар мај/јун 2010 l православни мисионар l 55 стевановић, матурант београдске гимна- зије, који су динамично разговарали о будућем и актуелном пролазу младих до цркве и обрнуто у складу са календаром и почетком великог поста, промишљајући дане који предстоје, угостили смо и оца вукашина милићевића вођени мишљу о неопходном новом и хришћанском увиду у питање спорта и дисциплине тела, разговарали смо са дејаном гавриловићем, тренером и вице- шампионом европе у савате-боксу, и душаном мијушковићем, теологом и добитником златних медаља у бразилској џиу-џици у наставку смо се посветили контра- верзном односу адвокатуре и хришћанске вере, када су нам саговорници били адво- кат зоран перовић, ког је редакција интервјуисала у оквиру темата право и правда, и дипломирана правница ивана жанић по празновању васкрсења христовог подсетили смо се на увек присутно пита- ње милосрђа и бриге о невољницима (уколико се смемо уврстити у „срећне“) и угостили секретара верског добротвор- ног старатељства епархије београдско- карловачке свештеника владимира мар- ковића, и радника милосрдне секције исте организације малишу пушоњу емисија и часопис радио емисија православни мисионар је осмишљена као медијски пролаз који ће, надамо се, пратити рад и раст часописа, у чему ће непосредно учествовати имати сви чланови редакције, али и читаоци – средњошколци и студенти као „дописни- ци“ са „друге стране“, односно исте стра- не једног, нашег живота, на чије изазове заједно одговарамо и увек изнова – креа- тивно – тражимо решења изазови хришћанина (тј „човека у цркви“) нису ништа другачији од изазова онога који је на прагу своје младости и стицања најважнијих искустава наиме, сваки појединац се налази пред питањи- ма свог времена, а оно је увек различито у односу на прошлост, чија су решења позната и испробана како смо позвани не на мир, већ на мач (у смислу војске светлости коју предводи сâм христос), наша позиција оних који „знају“ једнако је несигурна као и позиција оних у „незнању“ сви смо на почетку спознаје, а та полазна тачка јесу простор и време (данас, овде) у коме ћемо се заједно изграђивати ка могућој (на земљи) и жељеној мери христове љубави њој нећемо исповедати своја знања, именова- ња ни умовања, већ само срца, а она су, хвала богу, још увек истоветна и исто саздана са таквим мислима обраћамо се свим садашњим и будућим слушаоцима и радујемо се да нас чују и подрже – гласом или ухом! m 56 l православни мисионар l 3/2010 одавно сам желео да доживим нешто посебно и необично а тесно везано за нашу предивну православну веру божјим промислом, подаље од несно- сне вреве свакидашњице, на месту где се иначе дешавају свакојака божја чуда, присуствовао сам једном предивном, несвакидашњем догађају тог прелепог, сунчаног априлског јутра, сви смо са великим набојем тихе радости ишчекивали догађај године у заједници: крштење браће рихарда и александра на први поглед ништа необично - крштење, као и свако дру- никола каплановић благодатна преобраћења земља живих земљаживих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земљаживих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земљаживих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице мај/јун 2010 l православни мисионар l 57 го управо због своје специфичности, ово крштење је било нешто што се ретко, можда никада више не може доживети наиме, брат рихард је мађарске нацио- налности, рођен у католичкој породици божијим промислом, више чудом, пре- чувши име места у коме очекује спас од огрезлости у једној од највећих пошасти - наркоманији, уместо у ковин, стиже у ковиљ тј манастир под чијим покрови- тељством егзистира заједница за лечење ове душевне болести будући очаран кон- цептом заједнице и редовним похађањем такозваних колоквијума, бива примљен у заједницу у којој се сусреће са правосла- вљем које му прираста за срце како су дани пролазили, уз неизмерну љубав при- сутне сабраће, открива „живе импулсе“ православне вере и открива дубоко у себи исконску жеђ за богом кроз, како и сам сведочи - праву веру да би, кроз све- ту тајну евхаристије могао истински да приђе богу, одлучује да новосклопљени савез са богом овенча крштењем у овој предивној, благословеној заједници брат александар има сасвим другачију причу оставши без родитеља, одаје се пороку наркоманије и алкохолизма и дуги низ година живи као бескућник по парковима, напуштеним аутомобилима дотиче духовно и телесно дно, егзистира- јући на самој ивици живота и смрти божијом љубављу и милошћу доспева у здраву и благословену заједницу живих и спасених душа некрштен, одбачен од света, дубоко дирнут љубављу присутне сабраће, такође осећа неописиву жеђ за вечним животом у христу, богу нашем да би цео овај догађај био још посебни- ји и надахнутији, отац бранко, иначе духовни пастир заједнице, позива оца кристијана, православног свештеника из будимпеште да обави крштење тако је наш нови брат у христу, кључне делове најважније свете тајне слушао на свом матерњем језику стога и најприродније прихватио печат дара духа светога наравно, крштење је због брата алексан- дра, обављено двојезично што овом дога- ђају даје необичну ноту коју ћемо, сви присутни памтити целог живота да би све било још карактеристичније и што више у православном духу, припремили смо огромно буре у коме су браћа потпу- но погружена у претходно благо загреја- ну воду с обзиром да је овај предиван салаш освештан и да се на њему живи по манастирском типику па самим тим је и свеприсутна велика благодат духа свето- га, крштење је обављено у дворишту, испред куће то је у многоме допринело још приснијем и надахнутијем доживљају ове тако важне свете тајне након крштења је уследила предивна и дирљива беседа оца кристијана која нам је, заједно са осталим импресијама тог посебног дана оставила упечатљив, сна- жан утисак који ћемо дуго памтити али ту се ова чудна прича не зауставља наш новопридошли брат исламске веро- исповести је на сличан начин осетио сличну потребу за сједињењем са живим богом нашим, на једини прави, богоуго- дан начин кроз неисцрпни извор благода- ти свете тајне евхаристије жељно оче- кујемо и тај радостан дан, посебан као и овај претходно описани на оваквом месту, чуда и нису чудна док се бројни људи снебивају разним необичним догађајима, у заједници „земља живих“ и највећа „чудеса“ радо- сно се прихватају као само још један импулс неизмерне божије љубави и милости, знак његове непорециве све- присутности у нама и око нас и трудимо се да му непрестаном жртвом, љубављу и стрпљењем узвратимо бар један атом те неизрецивости којом нас он изобилно обасипа m критички водич кроз new age болест и постмодерно време у новом добу стање болести може бити тумачено на различите начине оно се, у принци- пу, доживљава као стање одступања од здравља које има своје карактеристичне симптоме и захвата цео организам или је ограничено на поједине органе у сваком случају, то је поремећај нормалних, физио- лошких збивања у организму под утицајем различитих штетних чинилаца међу све- тим оцима православне цркве на болест се често гледа као на меру којом бог жели да нас умири и сведе у равнотежу, у којој се ми, након батргања и врлудања, враћамо себи многи хришћани се са болешћу боре уз помоћ молитве и поста, али, наравно, не одбијају ни помоћ лекара, а боре се и при- мењујући и алтернативну медицину, која може бити у различитим облицима у мре- жи новог доба ти алтернативни облици лечења имају велико поље деловања и пред- стављају велики изазов поборници ове идеје наглашавају холистички или свеобу- хватни приступ у лечењу болести холизам је, према мишелу лакроа, још увек недо- вољно дефинисан појам, а донедавно је био везан искључиво за биолошке или психоло- шке науке биолошка холистичка теорија сматра да је организам као целина више од чистог збира делова и да та целина води све своје физичко-хемијске процесе на којима се заснивају животне појаве, тј да ниједан такав процес није независан од других про- цеса, односно од целине организма у нови- јој психологији холизам је смер према коме се психолошке појаве не смеју посматрати изоловано, него само у оквиру читаве пси- холошке структуре када настаје болест према философији новог доба здравље особе чини складно јединство тела, душе и околине када се то јединство наруши, настаје болест модел целовитог здравља се, како то виде њуејџовци, заснива на концеп- ту енергије, а не материје енергија је, према том схватању, космичка, универзална животна снага која подржава живот, а нази- ва се различитим именима (ruah, prana, chi’i, ) трансцеденталном медитацијом и другим сличним техникама уклањале би се, наводно, све штетне последице разних стре- сова психичке природе, а доласком у кон- такт са споменутом космичком енергијом лечиле би се, практично, све болести да ли хришћани у оваквом схватању виде некакав проблем? и да и не хришћанска борба са болешћу се заснива на помоћи с вишe, али то није никаква енергија нити каква космичка, универзална животна сна- га то је тројични бог, чије се друго лице, превечни логос, ради нас и ради нашега милана вучићевић и татјана радић 58 l православни мисионар l 3/2010 март/април 2010 l православни мисионар l 59 спасења оваплотио и као богочовек био рас- пет и умро, васкрсао и који се, потом, вазнео на небо са друге стране, хришћани се кори- сте различитим могућностима лечења које пружају они који су се за то школовали или се ослањају на народно предање, које познаје другачије начине лечења (углавном у виду фитотерапије (лечење биљем) често се и међу онима који иду у цркву чује да су про- бали овај или онај начин лечења – кинески, тајвански, тајландски, тибетански, руски и слично препоручује се да се увек преиспита одакле долази тај и такав начин лечења обично се изговарамо да је то њихово пре- дачко лечење, које су наши људи усавршили на швајцарским или америчким универзи- тетима или, пак, у земљама чији приступ лечења користимо да ли се треба затворити у свој систем и одбацити све оно што се добија мултикултуралношћу? наравно да не! али да ли треба да будемо опрезни због злоупотреба, због неиспитаног терена и коришћења метода који нису у складу са нашим веровањем? наравно да да! дејвид морис у књизи болест и култура у постмодерном добу каже да болест више није искључиво биолошко стање, већ нешто што делом ствара култура или у шта култу- ра продире додаје да је постмодерна болест суштински биокултурна – увек је биолошка и увек припада култури – смештена на рас- кршћу биологије и културе ако човек про- живљава некакав физички бол, препорука је да покуша да га уклони тако што ће прак- тиковати биофидбек (грана алтернативне медицине), а што подразумева покушај да снагом своје воље контролишеш и своје тело хм, ни ово није некакав баук за хри- шћане али познајући човека као кварљиву робу, схватамо да се, у историјском пресеку, оно што је користило за добро углавном преокретало у зло а додајући и речи старца тадеја какве су ти мисли, такав ти је живот, увиђамо да човекове мисли могу да произведу и добро и зло и да такве мисли могу бити усмерене и на неког другог у књизи гуру, млад човек и старац пајсије, која се преводи, постоји прича о људима који су ишли на јогу и практиковали силва метод и како се дешавало да неки људи пот- пуно полуде а све то може да се прикаже као метод холистичке медицине, где ти умом себи или другом желиш да помогнеш да оздрави није нам све на корист треба да нам буде јасно да све може да нам служи, али да нам није све на корист, и да треба добро да размислимо када се решимо на овај или онај метод лечења не треба да будемо ни затворени, да одбацује- мо методе које су делотворне и добре, али ипак морамо бити упућени у механизме деловања оних чије услуге користимо m холизам – схватање да организам у физи- олошком, психолошком и социјалном сми- слу може да функционише само као целина; већина метода у алтернативној медицини користи холистички приступ у лечењу, који наглашава емотивни, ментални, духовни и физички елемент код пацијента и особу у целости третира особу у овом контексту алтернативна медицина – пракса здрав- ствене бриге, филозофија лечења и терапија која се не користи у научно прихваћеној медицини (киропракрика, акупунктура, традиционална кинеска медицина, травар- ство, уринотерапија, лековито гладовање, хомеопатија, хипноза, ајурведа, медитација, јога, биофидбек (biofeedback) итд) медитација – ментална дисциплина којом онај који је практикује покушава да из стања „мислећег“ ума пређе у дубље ста- ње релаксације и свесности (будности); практикује се још од антике; саставни је део великог броја религија, мада се практикује и независно од религијских традиција 60 l православни мисионар l 3/2010 сви смо једни другима тако потребни јер – ма где били – бог нам увек шаље људе да нам буду по срцу и души како би се сваки подвиг и сваки труд осмислио и облагодарио помоћ је наша у име господа, створитеља неба и земље (пс 123,8) у лазак у цркву већина житеља врњачке бање везала је бањску црквицу посвећену рођењу пре- свете богородице овај храм није „цркви- ца“ само због своје величине, већ и зато што нам је тако прирастао за срце и сро- дио се са нама то је својеврсни саборни храм за читаву врњачку бању и њене госте сваке недељне литургије храм је препун, али готово тако да народ може мирно да се моли богу без да сметају једни другима но, помоћ је наша у име господа, створитеља неба и земље (пс, 123, 8), и њему ћемо се узмолити за сваки трептај душа наших, жедних истинске радости њему се молећи, а сопственим ушима и очима уверавајући се да нема ништа тако „добро“ нити тако „красно“ него да браћа живе заједно (пс, 132, 1), окупили смо се и прибили уз њега и око њега да бисмо некако сачували дар који смо добили и не би ли икако и добар плод изникао стари- ји људи који недељом долазе у цркву ту су од давнина – она се по њима препознаје, али већина младих је тек у скорије време почела да пристиже са свих страна увиде- ли смо да смо сви једни другима даровани и да морамо да чинимо све што је до нас да умножимо дар скупили смо се најпре око христа на недељној литургији, а у наставку у сали парохијског дома, заједно се окрепљујући тако је настала и певница, на празник св стефана дечанског, чију ћемо славу про- слављати и коме ћемо се молити да све што чинимо буде у славу христову ана црепуљаревић парохијска заједница у врњачкој бањи представљамо вам март/април 2010 l православни мисионар l 61 предавања на различите теме ће, ако бог дâ, почети са почет- ком великог поста у плану су и разне радионице, културне вече- ри посвећене музици, књижев- ности, филму и слично сви смо уверени да све зависи највише од нас самих и нашег прегалаштва, али и молитава за сада се сабирамо на литургији, после окрепљења недељом учимо се појању, певничком, по мокрањцу, а помало, готово невешто, и светогорском, и о свему што нам предстоји потан- ко се договарамо сви смо једни другима тако потребни јер – ма где били – бог нам увек шаље људе да нам буду по срцу и души како би се сваки подвиг и сваки труд осмислио и облагодарио дај, боже, да и ово што смо започели буде брод коме ће мно- ги на велику радост и славу твоју хтети да приступе m 62 l православни мисионар l 3/2010 мисли ћути и ради! човек много радне енер- гије потроши узалуд: прво – маштајући, а друго – при- чајући зато: ћути и ради и имаћеш снаге какав год да је посао и како год да је тежак кад радиш и ћутиш, онда сву пажњу управљаш на рад, и он осмишљено одмиче, а ти, притом, добијаш полет пси- хички (расте воља), а из пси- хичког проистиче и физички (расте снага) али бива и обр- нуто: из физичког (кондиција) проистиче и психички полет (искуство) ћутање и рад – покретачка полуга за успех и подвиг истинско подвижни- штво ово је проверено веков- ним искуством светих отаца на теби је само да примениш ипак, у свему томе има једна веома важна ситница: кад већ ћутиш, немој да ти остане празно ћутање, него га испуни унутрашњом молитвом „ora et labora!“ („моли се и ради!“) – то је монашко правило св бенедикта нурсијског ( 6 век) и, ето тако, и ти чеш врло лако постаћеш као монах – прави подвижник божији народ ревнује за бога на сваком месту на које је призван људска чудеса велика чудеса данас људи чине – са намером, или без намере – да прекрију чудеса божија сва цивилизација 21 века претвара се у својеврстан спектакл и три- јумф људских (у спрези са сатанском моћи) над божијом моћи и чудесима једи- но чудо божије које наочиглед свих још траје – мада изгледа неуочљиво због тран- спарентних људских чудеса (наука, техни- ка, технологија – делују као магија) –јесте чињеница да живот на земљи још увек постоји човек на ту чињеницу данас не обраћа баш много пажње све друго што чини за њега представља веће чудо него чињеница да живот и даље постоји m ауторка је вероучитељица при храму вазнесења господњег у жаркову радмила грујић размишљања у тишини март/април 2010 l православни мисионар l 63 одговорност боли нека благодат твоја дође, а овај свет нека прође! дидахи као грађани учествују у свему, али све подносе као странци свака туђина њима је отаџбина, а свака отаџбина туђина диогнету ш та уопште значи одговорност? колико год да се трудим, не могу да нађем смисленији одго- вор од тога да је одговорност једноставно прихватање кривице чудно поготово ако мислите/знате да нисте криви и зашто бисмо онда прихватали било какву одго- ворност, када сте, јел’те, попут свих нас хришћана, праведни и „некриви“? зар није наше да благом наредбом, пардон, поуком исправимо грешке оних тамо, ових око нас и шта ако нам они кажу „нећу“? ништа, нама је рај свакако осигуран, а то што им наређујемо, пардон, то што их поу- чавамо је само последица наше доброте ако неће да нас слушају, нека се снађу у паклу има доста места, вероватно кад, ето ти првога проблема, наравно, ако уопште имаш очи да га видиш: јер, зар стварно мислиш да је бог ства- рао толики свет и људе, нарочито оне „криве“, само да би имао чиме да пуни пакао? ако тако заиста мислиш, онда сада престани да читаш не желим да саблазним твоју праведност гадна је ствар прихватање кривице и, заиста, не постоји ништа што би могло да оправда такав један, према сопственом спасењу неодговоран, поступак наравно, предуслов је да постоји то сопствено спа- сење а ја, ето, мислим да не постоји! а мислим да не постоји зато што онда чита- ва она прича која се зове еванђеље некако не стоји сећате се оне наивно, некако дечије, „покварене“ молбе мајке синова зеведејевих и прилично строгог одговора гадна је ствар прихватање кривице и, заиста, не постоји ништа што би могло да оправда такав један, према сопственом спасењу неодговоран, поступак из другачијег угла свештеник вукашин милићевић из другачијег угла 64 l православни мисионар l 3/2010 који су синови добили од господа веро- ватно једина мрља у животу апостола љубави, нимало пријатна лекција коју је, по свему касније написаном судећи, веома добро научио можете да страдате и умре- те као ја, слободно, али не могу ништа да вам обећам па ко воли, нек’ изволи! мислим, ако сме а смеју, многи су смели и смеју јер је то умирање најлепша и најсмисленија ствар коју човек може да учини, и ако хоћете, то је једино спасење умирање за њега, који је, гле чуда, у онима са почетка, кривима и неправима, малима дакле, умирање за криве и неправе, мале, прихватање одго- ворности за њихову кривицу, то је наша одговорност како то одговорности за њихову кривицу? шта смо ми, добри хри- шћани, криви за оно што чине безбожни- ци и остали, јел’те, проклетници како, питаш? зар није господ рекао да ће из наших утроба тећи реке живе воде, да ћемо исцељивати болесне, подизати мртве итд и да то чинимо, а изгледа да нам нешто, част изузецима, баш и не иде, зар мислиш да би толики указивали прстом и чиме све не на нас када год им понестане синонима за лицемерје сваке врсте или је он крив мислим да нам ни та помисао није тако страна сетите се оне приче о великом инквизитору дакле, друштвено одговоран став хри- шћана: 1 када год и где год неко умре од гла- ди, ми га нисмо нахранили; 2 када год и где год се неко смрзне, ми га нисмо обукли; 3 када год и где год је неко убијен, ми га нисмо одбранили; 4 када год и где год неко умре у боле- сти, ми га нисмо излечили; 5 када год и где год неко пати, ми га нисмо утешили; 6 када год и где год неко нема, ми вероватно имамо више него што нам је потребно; 7 када год и где год неко мрзи, ми вероватно не знамо да волимо 8 када год и где год неко није хришћа- нин, ми нисмо хришћани е, сад, нисам баш сигуран да ћете овако бити главни у друштву, али има ваљда и важнијих ствари m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... личног мишљења неопходна и одго- ворност када исказујемо неслагање са неким или нечим ван цркве, али и пред оним који је у животу цркве? ипак, све треба да се искаже на нормалан и сми- рен начин, свагда се подсећајући да је боље не изрећи, него рећи непримерено a учешћем у животу цркве се неке откривају касније и временом показују дубљи смисао права и слободе другог хришћанска одговорност је нешто што подразумева права и слободе другог без обзира на то колико детаљно је ово прописано и дефинисано, и то управо зато што у другоме треба првенствено сагледати лик божији – стога и кажемо да нам је онај други пре свега христос у српском народу у протеклом веку црква је била једини простор који је у себе сабирао све и био подједнако одговоран и отворен према свима – без обзира на сваки хришћанин је позван да у своме животу и у окви- ру својих талената преузме одговорност и према литургијској обнови и пре- породу (данас од многих погрешно речено – рефор- ми, најчешће из погрешног или недовољног схватања) мај/јун 2010 l православни мисионар l 39 т ема броја све различитости црква је и данас про- стор у коме се може сагледавати ширина и одговорност према другом човеку – са мало приче, а пуно слободе и испуњено- сти читајући недавно многе деклараци- је о људским правима, многе стандарде, многе брошуре, имао сам утисак да је то све тако досадно и безлично чинило ми се да је човек тако осиромашен и блед – да подсећа на ону реку која се излије из корита, и онда сунчеви зраци прете да је исуше хришћанин је онај коме је свагда пред очима онај други (ти) без обзира на то да ли је нека моћна заједница или унија за ову или наредну годину пропи- сала да се – у мањој или већој мери – тре- ба бавити баш тиме не треба игнориса- ти чињеницу и да највећи број савреме- них „бораца за људска права“ често ствара бледе и неуспеле копије хришћан- ских, благодатних наслова, а још чешће антибиблијска писанија активна улога у целокупном друштву друштвена одговорност хришћанина огледа се и у активној улози у целокуп- ном друштву делање сваког верујућег човека повезано је и прожето динами- ком и, као такво, доприноси изградњи цркве и поправљању свих – и клира и лаоса сваки хришћанин је позван да у своме животу и у оквиру својих талената преузме одговорност и према литургиј- ској обнови и препороду (данас од мно- гих погрешно речено – реформи, најче- шће из погрешног или недовољног схва- тања) свагда имајући пред собом речи св максима да је клевета један од најо- паснијих грехова – јер штети и ономе против кога је уперена и ономе ко је изговара и заступа – нашу одговорност треба да краси и чување од клевете, непотврђених пророчанстава и препри- чавања „прозорљиваца“ m 40 l православни мисионар l 3/2010 одговорност према природи и проблем еколошке кризе савременичовек на живот гледа не као на дар божији, већ га посматра као биолошку егзистенцију таквим гледиштем он губи и смисао и назначење свог постојања, а на природу гледа као на место на коме борави све већа учесталост природних непогода, које су се – према стати- стикама – утростручиле у односу на период с почетка прошлога века, доводе се у директну везу са напретком технологије и све већим потребама „савременог друштва“ неконтролсана експлоатација природних богатстава, уништавање сложених екосистема, нарушавање природних станишта, хемијски и нуклеарни одпад, довели су до тога да су поједине биљне и живо- тињске врсте доведене пред изумирање, а неке су заувек нестале са лица земље као последица оваквог односа према природи, која се налази на прагу еколошке катастрофе, човек је почео да осећа и увиђа незавидно стање у коме се налази – јер зависи од саме природе као одговор на овакво стање јављају се еколошки покрети и удружења, која настоје да очувају и заштите биљни и животињски свет на природу се у ова- квим случајевима гледа као на извор природних ресурса које треба рацио- нално трошити, те су све учесталији правни оквири којима се регулише однос према датим ресурсима зарад рационалнијег коришћења истих однос човека према свету еколошку кризу је – погрешним одно- сом према природи – изазвао човек, те свештеник драган јаковљевић мај/јун 2010 l православни мисионар l 41 т ема броја је она (у суштини) антрополошког карактера начин на који човек посма- тра и доживљава природу – руководећи се увек личним мотивима – довео је до тога да се од ње све више удаљава гледа- јући је као средство, а не као део себе библијско казивање о стварању света и човека говори нам да је он створен на крају и да је стварању човека претходи- ло стварање природе, тако да човек има задатак да свет доведе у заједницу са богом својим грехопадом човек је себе удаљио од бога, а самим тим и природу која га окружује, и од тада сва твар заједно уздише и тугује до сада (рим, 8, 20) као одговор природе на човеков грех јавља се „трње и коров“ (пост, 3,18), и он све више заборавља своје назначење управитеља коме је поверено богатство на чување, и за које је одгово- ран пред богом ако на природу гледа као на изоловану од себе, као на нешто страно, затворено, онда ће сви покуша- ји њеног очувања бити мало делотвор- ни на природу мора гледати као на заједницу узајамно повезану, као на дом – где је он свештеник који не служи природи, већ њеном творцу, који је извор постојања и који је дао „свима живот и дисање“(дап, 17, 25 ) промена или преображај савремени човек на живот гледа не као на дар божији, већ га посматра као биолошку егзистенцију таквим гледи- штем он губи и смисао и назначење свог постојања, а на природу гледа као на место на коме борави стање душе човекове, тог унутрашњег света, неми- новно се одражава на спољашњи, тако да је данашње стање света који нас окружује рефлексија света који је у човеку – рефлексија стања душе чове- кове позив за хитно мењање таквог стања треба да буде позив за мењање самог узрока – човека да је овакав начин и пут преображаја исправан, подсећају нас и речи св максима испо- ведника да човек може целу земљу пре- образити у рај тек онда када буде носио рај у себи тиме што данашњи човек увиђа нима- ло завидно стање у коме се налази, његову жељу да промени свој однос према природи треба разумети као потребу за преображајем самога чове- ка правилно схватање циља и улоге коју има у овоме свету, као и његово назначење, човеку може пружити хри- шћанско учење о богу као творцу свега видљивог и невидљивог кроз истинско познање бога као узрока, коме цела природа тежи ка јединству кроз човека, напори очувања природе и старање о њој, неће имати само хуманистички, већ духовни, свештени карактер, у коме је природа храм, а не складиште добара за употребу m позив за хитно мењање таквог стања треба да буде позив за мењање самог узрока –човека да је овакав начин и пут преображаја исправан, подсећају нас и речи св максима исповедника дачовек може целу земљу преобразити у рај тек онда када буде носио рај у себи 42 l православни мисионар l 3/2010 одговорност према биолошком опстанку рађајте се и множите се (пост 1,28) ко овај цитат из књиге постања узима озбиљније – хришћани или муслимани? опростите нам што ово питање истичемо тако експлицитно, али се водимо демографском кризом, и чини нам се да је време да скинемо вео са лица није непознато да је након владави- не комуниста у источној европи опао просечан број чланова породице упркос одласку комуниста са власти, просечна величина породице остала је скоро иста у протеклих 20 година како у источној европи, тако и на балкану ни западна европа није остала имуна на ову кризу, и то углавном захваљујући секуларном хуманизму хришћанске породице у европи у просеку имају једно до двоје деце, док просечна муслиманска породи- ца броји четворо до осморо деце! мусли- мани се жестоко опиру абортусу може- мо слободно рећи да се скоро и не може чути да муслиманке извршавају абортус истина је да број извршених абортуса у источној европи опада, али то је захва- љујући повећаној употреби контрацеп- тивних средстава број извршених абор- туса у току године није стабилан, а тек да не помињемо америку, канаду и аустра- лију шта ове земље имају заједничко? можемо рећи да се ове земље сматрају хришћанским, и да им је то заједничка црта погледајмо присуствовање бого- служењима просечне џамије у европи су препуне људи, са понеким изузецима уколико бисте кренули на пропутовање европом и на том путу ушли у неку цркву просечне величине, наишли бисте и на максим и ирена морган није потребно да будемо богати како бисмо имали децу – само је потребно да променимо сопствене приоритете мај/јун 2010 l православни мисионар l 43 т ема броја такву цркву која је и недељом скоро пра- зна не желимо, нити имамо намеру да промовишемо ислам, али ни да овај чла- нак буде доживљен као оптужба већ као позив на буђење као хришћани, дужни смо да себи поставимо нека озбиљна питања шта значи бити следбедник исуса христа? шта су наши приоритети и ко има најве- ћи утицај на одлуке које ћемо донети? већина нâс зна последње вести које се односе на филмске и телевизијске звезде, као и на политичаре познате су нам ста- тистике омиљених спортских тимова, а да ли знамо који се светац слави, на при- мер, данас? у стању смо да отпевамо последњи поп хит, и наша деца рекламе знају скоро напамет, а да ли знамо да отпевамо васкршњи тропар и да ли смо у стању да одрецитујемо 50 псалм? где су наши приоритети – у тренутном или веч- ном животу? фокус је на две ствари: забава и ком- фор оваква философија живота позната је као хедонизам, који дефинишемо га као потрагу за задовољством или оданост задовољству, поготово задовољењу чула тако да уколико говоримо о породицама, онда и није чудо што немамо деце или их имамо до двоје сувише смо заузети заба- вом и стицањем материјалних ствари себи говоримо да не можемо да приу- штимо себи да имамо више деце или: да сам богатији, радо бих имао више деце уколико пуштамо да утицај дође из светог писма или из речи светих отаца, а мање од стране секуларног света, онда се и наша перспектива која се односи на породицу и на породична питања драма- тично мења више се не трудимо да одр- жавамо одређени начин живота, већ се препуштамо божијој вољи није потреб- но да будемо богати како бисмо имали децу – само је потребно да променимо сопствене приоритете можда нећемо бити у могућности да имамо лепу гарде- робу или да купимо нови компјутер, вероватно нећемо моћи да возимо фенси кола или да живимо у кући направљеној у складу са трендовима модерне архитек- туре али то је све у реду јер ћемо имати четири прелепа детета, и то ће нам бити највећи ужитак у животу каква предив- на могућност да имамо оно што и господ очекује од нас! као што старац пајсије светогорац говори: „добро је и корисно за породице да оставе питање добијања деце божијим рукама и његовој вољи“ он још додаје: „људи морају да верују да – уколико господ производи храну за птице многочлане хришћанске породице су знак посебног благослова божјег 44 l православни мисионар l 3/2010 – да ће још већма производити за децу“ у псалму 127, 3–4 стоји овако: „жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице масли- нове око трпезе твоје ето тако ће се благословити човек који се боји господа“ овде, у америци, имамо хришћанске породице које имају пуно деце узмите за пример породицу мек доналд, коју смо вам представили у неком од пређашњих бројева они имају петоро деце, живе са скромним примањем и у малој и старој кући са само три собе своју гардеробу купују у радњама које продају половну одећу и немају телевизор али су зато јед- на од највеселијих породица које можете да сретнете наша мајка потиче из поро- дице која је бројала дванаесторо деце и живела у кући која је такође имала три собе! њен отац је радио као рибар, а ипак је успео да исхрани и обуче своју породицу чули смо и за породицу која броји 19 деце – дагерови! своју децу подучавају у кућној школи и уче их да воле бога као што видите, није потребно да буде- те богати да бисте имали богату фамили- ју то је питање поверења у божију добро- ту и милост питање је, дакле, просто: „да ли желим да купујем ствари или желим да подижем децу у сагласју са животом цркве – да воле једно друго и да помажу једно другом у спасењу?“ погле- дајте како су изгледале просечне хри- шћанске породице пре доласка комуни- ста и потрошачке културе можда ћете бити изненађени оним што пронађете хајде да повратимо наслеђе које су нам оставили прадедови нека нам наш спаситељ и господ исус христос подари охрабрење и снагу да се сами са собом изборимо и да отворимо своја срца његовој промисли пуној љуба- ви и да запамтимо да су деца дар од бога амин m превод са енглеског језика: татјана радић станоје станковић н а велики празник богојављења 2010 л г у склопу православне интернет-презентације свето- савље (svetosavljeorg) отворен је мисио- нарски блог блог носи име свештеному- ченика данила сисојева, једног од – по речима проте андреја филипса – наји- стакнутијих православних мисионара данашњице предлог за стварање мисио- нарског блога добили смо од самог оца данила и његовог дугогодишњег саборца у сведочењу православља – професора московске духовне академије јурија максимова само неколико дана пре мученичког краја о данила имали смо част да се видимо са њима и интервјуишемо га у том тренутку нисмо ни слутили са ким разговарамо идеја да блог носи његово име била је спонтана на блогу православног мисионарског цен- тра о данил сисојев налазе се текстови посвећени пре свега православној мисији посвећени проблемима православне миси- је, правилном приступу том светом делу, размишљањима и искуству светих отаца, подвижника побожности и савремених мисионара, извештајима о православној мисији у свету постоји и рубрика која садржи размишљања из интернет-дневни- ка оца данила циљеви центра један од циљева мисионарског центра је да свом народу сведочимо да је правосла- вље много, много више од националне културе и фолклора српски народ је добио непроцењиви дар од бога – право- славну цркву, тело христово правосла- вље није национализам, не значи да си – мај/јун 2010 l православни мисионар l 45 ако си србин – аутоматски и пра- вославан наша света вера није скуп обичаја „мора се, треба се, ваља се“ православна вера јесте једино средство које спречава да овај свет пропадне једино том вером људи могу да се преобразе и да заиста буду бољи то је заиста једина истинска обнова сви људи су нам, без обзира на нацију и расу, браћа јер имамо истог праоца – адама ми православни хришћани имамо обавезу да из љубави према богу и ближњем сведочимо да се бог јави у телу јавио се у телу и спасио, обновио, уздигао људску природу на неслућене висине желимо да укажемо на то да је, по искуству нашег мисионара о пантелејмона (јовановића) из јужне африке, мисија органски део православља позивамо све људе који имају добру вољу, љубав и жељу да помогну у испуњавању спаситеље- ве заповести можете ступити у контакт са нама преко e-mail адресе: misija@svetosavljeorg наша интернет адреса је: http://blogs svetosavlje org/misija/ крв мученика је семе за нове хришћане христови сведоци свештеномученик данило сисојев био је један од неуморних мисионара православља у 21 веку мученички је пострадао у москви 2009 лг 46 l православни мисионар l 3/2010 нек божија реч је у мачу твом јер божија реч је – божји гром“ (а с хомјаков, из песме давид, 1844) алексеј степановић хомјаков је рођен 1маја 1804 л г у москви у старој и имућној племићкој породици ту је добио првокласно домаће образовање изучио је философију (посебно немачки идеали- зам), историју, математику и савладао неколико страних језика на московском универзитету је у 17 години,1822 л г, завршио физику и математику пројављу- је интерес и за књижевно стваралаштво: пише песме, преводи античке ауторе и тацита у коњичку гарду ступа л г 1822 још као дечак се заносио војничким подвизи- ма, и са седамнаест година хтео је да побегне у грчку да би се са грцима борио против турака, али су га ухватили и вра- тили у родитељски дом био је награђен орденом за храброст три године касније, л г 1825, напушта службу и одлази у иностранство (париз, италија, швајцарска, аустрија) у руско- турском рату учествује 1828–1829 и као пише неколико песама, које пушкин назива дивним милана ивковић алексеј степанович хомјаков разговори од овог броја отварамо рубрику о руској религиозној философији, у којој ће текстови бити у облику замишљеног разговора са великанима руске хришћанске философске мисли на основу њиховог богословског наслеђа мај/јун 2010 l православни мисионар l 47 тридесетих и четрдесетих година – уз петра кирјејевског – постаје један од главних идеолога словенофилства поло- жај имућног и независног човека омогу- ћује му да слободно мисли његове идеје о ослобођењу и уједињењу свих словен- ских народа, под врховном влашћу руси- је, чиниле су се преурањеним позната је његова србима посланица из москве, коју је написао са још неколицином сло- венофила умро је од колере, 23 септембра 1860 инфицирао се док је болесног сељака лечио од исте болести био је песник, драматург, новинар, богослов (одличан познавалац патроло- гије и историје цркве), религиозни философ, један од оснивача словенофил- ства, социолог, економист, аутор технич- ких открића (конструисао пољопривред- ну машину и пушку на компримирани ваздух), историчар, лекар (пронашао лек против куге), сликар (урадио неколико својих аутопортрета), коњички официр, земљопоседник, одличан говорник и ненадмашан у споровима, полиглота (расправа црква је једна је написана на грчком језику), лингвист (био је саста- вљач руских речи позајмљених из сан- скрита) но, главна црта његове личности била је дубока побожност генијалан човек, до сада недовољно проучен, паскала је сматрао за свога учи- теља велики пријатељ му је био николај гогољ по оцени н берђајева био је „витез цркве“, а самарин му је доделио донекле претерану титулу „учитеља цркве“ за живота је објавио веома мало – његови радови су већином објављени постхумно – од стране његових пријатеља и ученика црква је једна аутор: господине хомјакове, централна тема вашег учења гласи „црква је једна“ можете ли да нам кажета како је црква једна, и шта то значи? хомјаков: црква је једна јер се поисто- већује са христом, који је један црква је духовни организам који се актуализује кроз историју, но сама суштина цркве јесте јединство благодати која живи у многоипостасним удовима цркве црква није просто колектив нити некаква идеја, већ јединствен и целовит организам који живи благодаћу самим тим, црква не може бити подељена на видљиву и неви- дљиву, односно не постоје две цркве, већ само једна то се остварује тако што се видљива црква „потчињава“ невидљивој када сам говорио да је црква једна, гово- рио сам о њеном благодатном или хари- зматском јединству и због тога и сма- трам да црква није ауторитет, јер је ауто- ритет нешто спољашње за нас, већ сма- трам да је црква истина са спољашње разговори тачке гледишта црква изгле- да као власт, моћ, инсти- туција али – као и христос – и црква је унутрашња чиње- ница човекове духовности, и у овом поунутре- њу црква ника- да не наступа као власт, већ се пројављује истином, која ослобађа и још нешто веома важно: да бих објаснио једин- ство цркве, увео сам термин саборност (католичност, васељен- скост), који је постао основна мисао водиља слове- нофила овим термином сам допринео томе да се јединство цркве не посматра само кроз географску, већ и квалитативну димензију саборност цркве представља слободно јединство у љубави када говорим о спољашњем ширењу цркве, сматрам да је оно само просторна последица унутрашњег като- личанства (саборности), које није ни ствар географије ни питање бројки аутор: да ли то значи да не постоји „видљива глава“ цркве? зар ваше учење о благодатном јединству цркве не импли- цира, на неки начин, благодатни анархи- зам? могли бисмо чак и да помислимо да је ваше учење нека врста пневматомони- зма осим тога, да ли то значи да може- мо да говоримо и о дејству светога духа изван канонских граница цркве, што отвара пут ка савременом екуменском дијалогу? хомјаков: слобода верују- ћих не зна ни за какву слободу виших аутори- тета од себе саме, и само таква слобода води једномислију цркве ако посто- ји благодатно јединство, онда нема потребе ни за каквом видљивом гла- вом цркве већ сам говорио да је видљиви аспект цркве „потчињен“ невидљивом, а тиме и објашњавам одбијање сваког видљивог поглавара цркве јер само христос црквом управља, и црква је тамо где је христос црква је тамо где се пројављују љубав, јединство и сло- бода на основу тога и тврдим да црква не посе- дује никакав општи правни критеријум своје непогрешивости, као што га не посе- дују чак ни васељенски сабори зато инси- стирам искључиво на општем благодатном критеријуму цркве, а то је црквени опит како сматрам да је људска свест саборна, тако сам и писао о томе да онај ко трага за истином треба да се саветује са свима – у дубини свог духа а у вези са тим да моје учење имплицира пневматомонизам, бла- годатни анархизам и слично могу да кажем само то да црква има веома креа- тиван однос према стварности у случају где није тако, црква постаје статична, изо- лована и прегажена временом у коме живи тако креативност ствара и простор да се погреши m ауторка је предавач верске наставе у првој београдској гимназији 48 l православни мисионар l 3/2010 мај/јун 2010 l православни мисионар l 49 ерик-емануел шмит ерик-емануел шмит, рођен 1960 л г, широј јавности је постао познат по својим позоришним комадима посетилац, загонетне варијације, распу- сник, хотел између два света, ситни супружнички преступи итд добио је неколико престижних награда, међу који- ма и награду француске академије за свој целокупни драмски опус одбранио је докторат из философије на вишој норма- лијанској школи, једној од најпрестижни- јих француских школа ● ● ● извод из пишчевог дневника: „фебруара 1989 године прелазио сам пустињу хогар у групи од десеторо људи био је то својевр- сни спортски подухват ходали смо окру- жени камилама које су носиле наше ствари и храну једног дана, док смо се спуштали низ планински масив, преузео сам на себе да поведeм експедицију нестрпљив, исувише брз, не окрећући се за собом, занемарујући пут којим би требало ићи, постигао сам оно што сам вероватно и желео: да се изгу- бим у седам сати увече пала је ноћ, подигао се ветар, хладноћа је испунила сав простор, а ја сам се нашао сâм на стотине киломе- тара удаљен од првог села, без воде и хране, препуштен страху, неизбежној смрти и лешинарима уместо да почнем да пани- чим, осетио сам, легавши испод неба које ми је пружало огромне звезде попут јабука, нешто сасвим супротно страху: поверење током те ватрене ноћи, проживео сам неза- боравно мистично искуство, сусрет са трансцендентним богом, који ме је умири- вао, који ме је поучавао и који ми је уливао такву снагу која није могла бити у мојој власти ујутру, попут каквог трага, оти- ска утиснутог дубоко у мене, налазила се вера дар благодат одушевљеност могао сам да умрем имајући веру, али и да живим имајући веру преживео сам“ јулија видовић проза у школи ђавола1 лица лекар• • мајордом • ђаво • агалиарептус • саргатанус • небириус • харон примрак чује се повремено капање воде са зида, који се не види потом одјекује затварањe тешких вра- та убрзани кораци по мокром и метал- ном поду одзвањају дуж простране челичне катедрале корацима са десне стране придружују се они што допиру са леве лекар сусреће мајордома мајордом: дакле? лекар: непроменљиво мајордом: температура? лекар: хиљаду мајордом: хиљаду? дакле – нор- мално лекар: нормално мајордом: откуцаји срца? лекар: ниједан мајордом: дакле – нормално лекар: нормално мајордом: каква је ваша дијагноза? лекар: депресија мајордом: није ми јасно због чега толико очајава када је све тако лоше 1 превод са француског оригинала: eric-emmanuel schmitt, « l’ecole du diable », у théâtre i, le livre de poche no 15396, париз, 2008, 231-243, начинила јулија видо- вић комад је написан за вече позориште против забо- рава у организацији амнести интернешнала изведен је 9 децембра 1996 на одеону у паризу, у позоришту théâtre de l’europe, у режији франциса хистера лекар: јесте ли сигурни у то што твр- дите? како би дао тежину својим речима, мајордом се хвата великог папирног свит- ка прекривеног подацима почиње да коментарише: мајордом: тренутно на планети има- мо више од петнаест ратова поприлично разорних, а све благодарећи технолошком напретку; добар милион напетих ситуаци- ја, што месечно узрокују велики број смртних и неколико тешких случајева; три земљотреса; два циклона; педесет поплава и једну хроничну сушу; једна половина човечанства умире од глади, друга има проблема са варењем, а медицина једва излази на крај са преживелима; по земљи се још увек повлачи сто двадесет и пет неизлечивих болести; затвори су крцати; галије и гета такође; смртна казна тријум- фује; мучење преде од уживања; незаинте- ресованост постаје једна од водећих врли- на; шамарају децу, туку их, убијају, силују; религије одводе у злоупотребе или сексу- ални криминал; све у свему – стварно не видим шта би га то могло толико депри- мирати! ђаво излази из сенке скрхан болом ђаво: баналности брчкамо се у банал- ности давим се гушим се мајордом: ваша ђаволштино, не сме- те тако да говорите све је у најгорем нереду у најгорем од најгорих светова ђаво: за мене више нема будућности зло је готово мајордом: ’ма, немојте тако, управо је сасвим супротно! не смете да занемари- те неочекивану помоћ коју су нам пружи- ле науке напредак, ваша ђаволштино, са свим оним што физика и хемија данас омогућавају човеку, дао нам је прилику да 50 l православни мисионар l 3/2010 мај/јун 2010 l православни мисионар l 51 удесетостручимо своју активност глупост није порасла, то је сигурно, али – захваљу- јући подршци интелигенције – глупост данас убија много боље него што је то раније чинила ђаво: ’ма, то је занемарљиво! мајордом: дозволите! поседујем цифре! ђаво: бесмислица! трабуњање! истина је да се зло укотвило и да се сад само врти у круг потребно је смислити нешто ново мајордом: да ли сте погледали доси- јеа која сам вам доставио? ваши експерти су на ваш захтев начинили неколико кон- кретних предлога који ми се не чине зане- марљивим ђаво: добро познато! рутина! ново наоружање, нове епидемије, логори, два светска рата, заиста ништа ново, то сам већ по хиљаду пута изводио ваши експер- ти нису експерти, него историчари осим тога, не бих их ни назвао експертима када би били у стању да осмисле нешто ново прасак на сцену избијају агалиарептус, сарга- танус и небириус – тројица адских поруч- ника лекар бежи агалиарептус: господару! стају у строј ђаво: ух! ево шта се зове неподно- шљив смрад! напокон нешто што улива поверење агалиарептус: ваша ђаволштино, чини нам се да имамо решење! мајордом: сачините досије, па ћемо га размотрити ђаво: хајде, говори агалиарептус: сишли смо да напра- вимо један круг по земљи – човечанство је стварно једна велика септичка јама и ништа се не мења, али се стање ни не погоршава имали сте право, потребно је предузети извесне мере ђаво (мајордому): ето, видиш! мајордом: улизице! ђаво (агалиарептусу): настави агалиарептус: све што смо покуша- ли да осмислимо у ових неколико проте- клих векова своди се на пуко закрпљава- ње мајордом (увређен): то је недопусти- во! а барут? топови? нуклеарно наоружа- ње? агалиарептус: крпљење! мајордом: а мондијализација еконо- мије, мондијализација сукоба? агалиарептус: крпљење! само смо увеличали оквире села оно што нам је потребно јесте револуција! мајордом: револуција? ако до сад нисам организовао десет хиљада револуцијā, онда сам десет хиљада и две! саргатанус: не разуме, ваша ђавол- штино потребно је изнаћи нови простор за делање, а он почива управо у ономе у шта човек најмање сумња: у властити разум ђаво: шта предлажете? саргатанус: променити његово пои- мање зла ђаво: што ће рећи? саргатанус: најпре би требало вас поништити ђаво: молим? саргатанус: не говорити више о ђаволу нити о нама, његовим поручници- ма да бисмо постали ефикасни, морамо ишчезнути ђаво: не разумем саргатанус: потребно је злу најпре одузети реалност како би постало непри- метним, а онда почети са његовим пори- цањем ево, ми вам нудимо три стратеги- је на тебе је ред, небириусе небириус: ја сам теорија према којој зло не постоји свако увек настоји да учи ни нешто добро и ако није реч о добру по себи, онда свако жели нешто добро за себе укратко, добро и добар су једина два циља ка којима појединац тежи замисли- те, ваша ђаволштино, оног тренутка када човек буде почео тако да мисли, зло ће постати само колатералном грешком, гре- шком у процени, омашком, пролазном дисфункцијом, залуталом мушицом зло тиме бива занемарено, лишено тежине, илузорно починилац остаје невин ђаво: величанствено! како си рекао да то зовеш? небириус: идеализам верујте ми, уколико се људске савести успавају у вла- ститом хвалоспеву, моћи ћемо да им се прикрадемо, да их целе окупирамо и да из њих потом почнемо дугорочно да деламо ђаво се, смејуљећи се, окреће саргатанусу ђаво: а ти, саргатанусе? саргатанус: ја сам теорија према којој је зло увек само мање зло смрт једнога човека боља је од смрти њих стотину; један мали рат бољи је од великог; смакнути заробљеника боље је од отвореног сукоба ја сам само пролазно, превентивно зло: смртна казна – ма био то и недужан човек – добар је пример осталима и улива страх; глуматање правде има већу тежину од саме правде; истина више ништа не значи, сад је само важно веродостојно испуњавање пра- вила ја прочишћавам чиним зло само да бих избегао још веће зло гушим зло у океа- ну релативног, процењујем, вагам, нипода- штавам све се дâ израчунати зло више не постоји – постоје само цифре, стратегије ја анализирам, ништа не осећам, немам моралних надзора, ја сам ђаво: ти си? саргатанус: прагматичан ђаво: сигуран си да се то може назва- ти теоријом? саргатанус: сигуран хладноћу и одсуство осећања људи олако поистовећу- ју са етиком ђаво (агалиарептусу): а ти? агалиарептус: ја сам теорија према којој зло никад није вољно, него увек про- исходи из нечега вишег, што није у чове- ковој власти ђаво: е, сад претерујеш, то више уоп- ште није уверљиво агалиарептус: јесте стварни разло- зи једног лошег поступка остају сакривени и недоступни у помраченој страни свести, примраку, као овом у ком се ми овде нала- зимо, а који бисмо могли назвати несве- сно ако човек убија, ако краде, то је зато што нема љубави иза свесног дела он у себи носи читав сплет непознатих му насилних набоја, од којих ће неки случајно и избити на видело под каквим лажним обличјем, али ће он и даље остати убеђен у то како то није био он, како то није дело- вала његова свест, него подсвест – гнусна животиња притајена у њему ђаво: домишљато, али исувише пое- тично то никада неће успети агалиарептус: хоће људи уживају у доказивању властите невиности сма- трају се за анђеле, анђеле мало згрчених крила што имају проблеме са варењем ђаво: и како то називаш? агалиарептус: психологизам ђаво прасну у смех окреће се мајордому ђаво: хароне! позовите ми харона брзо! мајордом се удаљава брзим корацима ђаво је повратио своју раздраганост поручници тријумфују агалиарептус: савест онакву какву смо досад познавали полако ишчезава 52 l православни мисионар l 3/2010 мај/јун 2010 l православни мисионар l 53 саргатанус: човек се кити некаквом новом савешћу, савешћу за коју верује да је изузетно умна небириус: жели да више никада не почини зло како више никада не би био крив како никада не би био одговоран опрани човек бебећа гуза ђаво: браво, агалиарептусе, саргата- нусе и небириусе разумео сам и усвајам све ваше предлоге нестајем, постојим само као невидљив, и ту се укорењујем агалиарептус: невидљив, ваша ђаволштино, то је решење! саргатанус (неспретњаковић): да, да, невидљив, као што је и он, тамо горе мук који траје извесно време ђаво (намргођено): умукните! осећа се непријатност тишине ђаво: добро а сад на посао но, не можете такви на пут харон улази на сцену у својој барци, а за њим следи мајордом ђаво: хароне, преузми их нека пређу пут у назад али их најпре преуреди тројица ђаволових поручника одлазе иза паравана излази троје деце, троје преле- пе деце, готово наге, дирљиве у својој незло- бивости харон им помаже да се укрцају у барку ђаво: како су лепи! и колико ће само зла чинити харон почиње да весла по стиксу, чије воде замишља- мо мирним, готово уљаним троје неподношљиво лепе деце остаје стојећи ђаво (разнежено): довиђења, кошутице моје до скорог виђења немојте се исуви- ше брзо враћати уз природно подругљив осмех – одмахује широким покретима руке деци која и даље стоје усправно на адском чамчићу лекар улази и затиче сцену са чудним укрцавањем приметивши како се ђаво поново смеј, е испушта уздах олакшања и обрћа се мајордому лекар: шта се ово дешава? он се смеје? мајордом: да његова ђаволштина је повратила своје добро расположење сви су окренути хароновој гондоли, која односи троје деце лекар: шта им то шаље? неки нови вирус? светски рат? природну катастрофу? мајордом: боље (извесно време:) мислиоце m 54 l православни мисионар l 3/2010 захваљујући спрези снага уредника новооснованог радија епархије београд- ско-карловачке, свештеника вукашина милићевића, и чланова редакције право- славног мисионара, средином јануара 2010 л г је на таласима поменутог радија покренута нова емисија: православни мисионар емитује се два пута месечно – сваког другог уторка од 20 часова, на фреквенцији 1073 mhz уредници еми- сије су редовни аутори мисионара, алек- сандар загорац и варја перковић наши слушаоци имају могућност укључивања у програм и разговора са гостима, при чему су за прва три слушаоца која се јаве спремни поклон-бројеви православног мисионара до сада је емитовано више емисија у којима су обрађене разноврсне теме (претежно везане за теме часописа) и угошћени су чланови редакције, све- штена лица, средњошколци, студенти, професори прва емисија је послужила као прилика да се пажњи слушалаца предочи постоја- ње новог дела програма, и тада су о сми- слу и циљевима часописа православни мисионар говорили главни и одговорни уредник ђакон оливер суботић и јелена славковић, матуранткиња земунске гим- назије госте смо довели пред изазов пита- њем да ли је данас са младима могуће комуницирати кроз овакву форму часопи- са и како наставити ту комуникацију млади и црква наредна емисија је продужена идеја прве да бисмо одговорили на тему миси- је цркве међу младима, помогли су нам свештеник угрин поповић, члан уређи- вачког одбора мисионара, и мирослав варја перковић речљубави зове православни мисионар медији и мисија речљубави зове православни мисионар мај/јун 2010 l православни мисионар l 55 стевановић, матурант београдске гимна- зије, који су динамично разговарали о будућем и актуелном пролазу младих до цркве и обрнуто у складу са календаром и почетком великог поста, промишљајући дане који предстоје, угостили смо и оца вукашина милићевића вођени мишљу о неопходном новом и хришћанском увиду у питање спорта и дисциплине тела, разговарали смо са дејаном гавриловићем, тренером и вице- шампионом европе у савате-боксу, и душаном мијушковићем, теологом и добитником златних медаља у бразилској џиу-џици у наставку смо се посветили контра- верзном односу адвокатуре и хришћанске вере, када су нам саговорници били адво- кат зоран перовић, ког је редакција интервјуисала у оквиру темата право и правда, и дипломирана правница ивана жанић по празновању васкрсења христовог подсетили смо се на увек присутно пита- ње милосрђа и бриге о невољницима (уколико се смемо уврстити у „срећне“) и угостили секретара верског добротвор- ног старатељства епархије београдско- карловачке свештеника владимира мар- ковића, и радника милосрдне секције исте организације малишу пушоњу емисија и часопис радио емисија православни мисионар је осмишљена као медијски пролаз који ће, надамо се, пратити рад и раст часописа, у чему ће непосредно учествовати имати сви чланови редакције, али и читаоци – средњошколци и студенти као „дописни- ци“ са „друге стране“, односно исте стра- не једног, нашег живота, на чије изазове заједно одговарамо и увек изнова – креа- тивно – тражимо решења изазови хришћанина (тј „човека у цркви“) нису ништа другачији од изазова онога који је на прагу своје младости и стицања најважнијих искустава наиме, сваки појединац се налази пред питањи- ма свог времена, а оно је увек различито у односу на прошлост, чија су решења позната и испробана како смо позвани не на мир, већ на мач (у смислу војске светлости коју предводи сâм христос), наша позиција оних који „знају“ једнако је несигурна као и позиција оних у „незнању“ сви смо на почетку спознаје, а та полазна тачка јесу простор и време (данас, овде) у коме ћемо се заједно изграђивати ка могућој (на земљи) и жељеној мери христове љубави њој нећемо исповедати своја знања, именова- ња ни умовања, већ само срца, а она су, хвала богу, још увек истоветна и исто саздана са таквим мислима обраћамо се свим садашњим и будућим слушаоцима и радујемо се да нас чују и подрже – гласом или ухом! m 56 l православни мисионар l 3/2010 одавно сам желео да доживим нешто посебно и необично а тесно везано за нашу предивну православну веру божјим промислом, подаље од несно- сне вреве свакидашњице, на месту где се иначе дешавају свакојака божја чуда, присуствовао сам једном предивном, несвакидашњем догађају тог прелепог, сунчаног априлског јутра, сви смо са великим набојем тихе радости ишчекивали догађај године у заједници: крштење браће рихарда и александра на први поглед ништа необично - крштење, као и свако дру- никола каплановић благодатна преобраћења земља живих земљаживих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земљаживих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земљаживих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице мај/јун 2010 l православни мисионар l 57 го управо због своје специфичности, ово крштење је било нешто што се ретко, можда никада више не може доживети наиме, брат рихард је мађарске нацио- налности, рођен у католичкој породици божијим промислом, више чудом, пре- чувши име места у коме очекује спас од огрезлости у једној од највећих пошасти - наркоманији, уместо у ковин, стиже у ковиљ тј манастир под чијим покрови- тељством егзистира заједница за лечење ове душевне болести будући очаран кон- цептом заједнице и редовним похађањем такозваних колоквијума, бива примљен у заједницу у којој се сусреће са правосла- вљем које му прираста за срце како су дани пролазили, уз неизмерну љубав при- сутне сабраће, открива „живе импулсе“ православне вере и открива дубоко у себи исконску жеђ за богом кроз, како и сам сведочи - праву веру да би, кроз све- ту тајну евхаристије могао истински да приђе богу, одлучује да новосклопљени савез са богом овенча крштењем у овој предивној, благословеној заједници брат александар има сасвим другачију причу оставши без родитеља, одаје се пороку наркоманије и алкохолизма и дуги низ година живи као бескућник по парковима, напуштеним аутомобилима дотиче духовно и телесно дно, егзистира- јући на самој ивици живота и смрти божијом љубављу и милошћу доспева у здраву и благословену заједницу живих и спасених душа некрштен, одбачен од света, дубоко дирнут љубављу присутне сабраће, такође осећа неописиву жеђ за вечним животом у христу, богу нашем да би цео овај догађај био још посебни- ји и надахнутији, отац бранко, иначе духовни пастир заједнице, позива оца кристијана, православног свештеника из будимпеште да обави крштење тако је наш нови брат у христу, кључне делове најважније свете тајне слушао на свом матерњем језику стога и најприродније прихватио печат дара духа светога наравно, крштење је због брата алексан- дра, обављено двојезично што овом дога- ђају даје необичну ноту коју ћемо, сви присутни памтити целог живота да би све било још карактеристичније и што више у православном духу, припремили смо огромно буре у коме су браћа потпу- но погружена у претходно благо загреја- ну воду с обзиром да је овај предиван салаш освештан и да се на њему живи по манастирском типику па самим тим је и свеприсутна велика благодат духа свето- га, крштење је обављено у дворишту, испред куће то је у многоме допринело још приснијем и надахнутијем доживљају ове тако важне свете тајне након крштења је уследила предивна и дирљива беседа оца кристијана која нам је, заједно са осталим импресијама тог посебног дана оставила упечатљив, сна- жан утисак који ћемо дуго памтити али ту се ова чудна прича не зауставља наш новопридошли брат исламске веро- исповести је на сличан начин осетио сличну потребу за сједињењем са живим богом нашим, на једини прави, богоуго- дан начин кроз неисцрпни извор благода- ти свете тајне евхаристије жељно оче- кујемо и тај радостан дан, посебан као и овај претходно описани на оваквом месту, чуда и нису чудна док се бројни људи снебивају разним необичним догађајима, у заједници „земља живих“ и највећа „чудеса“ радо- сно се прихватају као само још један импулс неизмерне божије љубави и милости, знак његове непорециве све- присутности у нама и око нас и трудимо се да му непрестаном жртвом, љубављу и стрпљењем узвратимо бар један атом те неизрецивости којом нас он изобилно обасипа m критички водич кроз new age болест и постмодерно време у новом добу стање болести може бити тумачено на различите начине оно се, у принци- пу, доживљава као стање одступања од здравља које има своје карактеристичне симптоме и захвата цео организам или је ограничено на поједине органе у сваком случају, то је поремећај нормалних, физио- лошких збивања у организму под утицајем различитих штетних чинилаца међу све- тим оцима православне цркве на болест се често гледа као на меру којом бог жели да нас умири и сведе у равнотежу, у којој се ми, након батргања и врлудања, враћамо себи многи хришћани се са болешћу боре уз помоћ молитве и поста, али, наравно, не одбијају ни помоћ лекара, а боре се и при- мењујући и алтернативну медицину, која може бити у различитим облицима у мре- жи новог доба ти алтернативни облици лечења имају велико поље деловања и пред- стављају велики изазов поборници ове идеје наглашавају холистички или свеобу- хватни приступ у лечењу болести холизам је, према мишелу лакроа, још увек недо- вољно дефинисан појам, а донедавно је био везан искључиво за биолошке или психоло- шке науке биолошка холистичка теорија сматра да је организам као целина више од чистог збира делова и да та целина води све своје физичко-хемијске процесе на којима се заснивају животне појаве, тј да ниједан такав процес није независан од других про- цеса, односно од целине организма у нови- јој психологији холизам је смер према коме се психолошке појаве не смеју посматрати изоловано, него само у оквиру читаве пси- холошке структуре када настаје болест према философији новог доба здравље особе чини складно јединство тела, душе и околине када се то јединство наруши, настаје болест модел целовитог здравља се, како то виде њуејџовци, заснива на концеп- ту енергије, а не материје енергија је, према том схватању, космичка, универзална животна снага која подржава живот, а нази- ва се различитим именима (ruah, prana, chi’i, ) трансцеденталном медитацијом и другим сличним техникама уклањале би се, наводно, све штетне последице разних стре- сова психичке природе, а доласком у кон- такт са споменутом космичком енергијом лечиле би се, практично, све болести да ли хришћани у оваквом схватању виде некакав проблем? и да и не хришћанска борба са болешћу се заснива на помоћи с вишe, али то није никаква енергија нити каква космичка, универзална животна сна- га то је тројични бог, чије се друго лице, превечни логос, ради нас и ради нашега милана вучићевић и татјана радић 58 l православни мисионар l 3/2010 март/април 2010 l православни мисионар l 59 спасења оваплотио и као богочовек био рас- пет и умро, васкрсао и који се, потом, вазнео на небо са друге стране, хришћани се кори- сте различитим могућностима лечења које пружају они који су се за то школовали или се ослањају на народно предање, које познаје другачије начине лечења (углавном у виду фитотерапије (лечење биљем) често се и међу онима који иду у цркву чује да су про- бали овај или онај начин лечења – кинески, тајвански, тајландски, тибетански, руски и слично препоручује се да се увек преиспита одакле долази тај и такав начин лечења обично се изговарамо да је то њихово пре- дачко лечење, које су наши људи усавршили на швајцарским или америчким универзи- тетима или, пак, у земљама чији приступ лечења користимо да ли се треба затворити у свој систем и одбацити све оно што се добија мултикултуралношћу? наравно да не! али да ли треба да будемо опрезни због злоупотреба, због неиспитаног терена и коришћења метода који нису у складу са нашим веровањем? наравно да да! дејвид морис у књизи болест и култура у постмодерном добу каже да болест више није искључиво биолошко стање, већ нешто што делом ствара култура или у шта култу- ра продире додаје да је постмодерна болест суштински биокултурна – увек је биолошка и увек припада култури – смештена на рас- кршћу биологије и културе ако човек про- живљава некакав физички бол, препорука је да покуша да га уклони тако што ће прак- тиковати биофидбек (грана алтернативне медицине), а што подразумева покушај да снагом своје воље контролишеш и своје тело хм, ни ово није некакав баук за хри- шћане али познајући човека као кварљиву робу, схватамо да се, у историјском пресеку, оно што је користило за добро углавном преокретало у зло а додајући и речи старца тадеја какве су ти мисли, такав ти је живот, увиђамо да човекове мисли могу да произведу и добро и зло и да такве мисли могу бити усмерене и на неког другог у књизи гуру, млад човек и старац пајсије, која се преводи, постоји прича о људима који су ишли на јогу и практиковали силва метод и како се дешавало да неки људи пот- пуно полуде а све то може да се прикаже као метод холистичке медицине, где ти умом себи или другом желиш да помогнеш да оздрави није нам све на корист треба да нам буде јасно да све може да нам служи, али да нам није све на корист, и да треба добро да размислимо када се решимо на овај или онај метод лечења не треба да будемо ни затворени, да одбацује- мо методе које су делотворне и добре, али ипак морамо бити упућени у механизме деловања оних чије услуге користимо m холизам – схватање да организам у физи- олошком, психолошком и социјалном сми- слу може да функционише само као целина; већина метода у алтернативној медицини користи холистички приступ у лечењу, који наглашава емотивни, ментални, духовни и физички елемент код пацијента и особу у целости третира особу у овом контексту алтернативна медицина – пракса здрав- ствене бриге, филозофија лечења и терапија која се не користи у научно прихваћеној медицини (киропракрика, акупунктура, традиционална кинеска медицина, травар- ство, уринотерапија, лековито гладовање, хомеопатија, хипноза, ајурведа, медитација, јога, биофидбек (biofeedback) итд) медитација – ментална дисциплина којом онај који је практикује покушава да из стања „мислећег“ ума пређе у дубље ста- ње релаксације и свесности (будности); практикује се још од антике; саставни је део великог броја религија, мада се практикује и независно од религијских традиција 60 l православни мисионар l 3/2010 сви смо једни другима тако потребни јер – ма где били – бог нам увек шаље људе да нам буду по срцу и души како би се сваки подвиг и сваки труд осмислио и облагодарио помоћ је наша у име господа, створитеља неба и земље (пс 123,8) у лазак у цркву већина житеља врњачке бање везала је бањску црквицу посвећену рођењу пре- свете богородице овај храм није „цркви- ца“ само због своје величине, већ и зато што нам је тако прирастао за срце и сро- дио се са нама то је својеврсни саборни храм за читаву врњачку бању и њене госте сваке недељне литургије храм је препун, али готово тако да народ може мирно да се моли богу без да сметају једни другима но, помоћ је наша у име господа, створитеља неба и земље (пс, 123, 8), и њему ћемо се узмолити за сваки трептај душа наших, жедних истинске радости њему се молећи, а сопственим ушима и очима уверавајући се да нема ништа тако „добро“ нити тако „красно“ него да браћа живе заједно (пс, 132, 1), окупили смо се и прибили уз њега и око њега да бисмо некако сачували дар који смо добили и не би ли икако и добар плод изникао стари- ји људи који недељом долазе у цркву ту су од давнина – она се по њима препознаје, али већина младих је тек у скорије време почела да пристиже са свих страна увиде- ли смо да смо сви једни другима даровани и да морамо да чинимо све што је до нас да умножимо дар скупили смо се најпре око христа на недељној литургији, а у наставку у сали парохијског дома, заједно се окрепљујући тако је настала и певница, на празник св стефана дечанског, чију ћемо славу про- слављати и коме ћемо се молити да све што чинимо буде у славу христову ана црепуљаревић парохијска заједница у врњачкој бањи представљамо вам март/април 2010 l православни мисионар l 61 предавања на различите теме ће, ако бог дâ, почети са почет- ком великог поста у плану су и разне радионице, културне вече- ри посвећене музици, књижев- ности, филму и слично сви смо уверени да све зависи највише од нас самих и нашег прегалаштва, али и молитава за сада се сабирамо на литургији, после окрепљења недељом учимо се појању, певничком, по мокрањцу, а помало, готово невешто, и светогорском, и о свему што нам предстоји потан- ко се договарамо сви смо једни другима тако потребни јер – ма где били – бог нам увек шаље људе да нам буду по срцу и души како би се сваки подвиг и сваки труд осмислио и облагодарио дај, боже, да и ово што смо започели буде брод коме ће мно- ги на велику радост и славу твоју хтети да приступе m 62 l православни мисионар l 3/2010 мисли ћути и ради! човек много радне енер- гије потроши узалуд: прво – маштајући, а друго – при- чајући зато: ћути и ради и имаћеш снаге какав год да је посао и како год да је тежак кад радиш и ћутиш, онда сву пажњу управљаш на рад, и он осмишљено одмиче, а ти, притом, добијаш полет пси- хички (расте воља), а из пси- хичког проистиче и физички (расте снага) али бива и обр- нуто: из физичког (кондиција) проистиче и психички полет (искуство) ћутање и рад – покретачка полуга за успех и подвиг истинско подвижни- штво ово је проверено веков- ним искуством светих отаца на теби је само да примениш ипак, у свему томе има једна веома важна ситница: кад већ ћутиш, немој да ти остане празно ћутање, него га испуни унутрашњом молитвом „ora et labora!“ („моли се и ради!“) – то је монашко правило св бенедикта нурсијског ( 6 век) и, ето тако, и ти чеш врло лако постаћеш као монах – прави подвижник божији народ ревнује за бога на сваком месту на које је призван људска чудеса велика чудеса данас људи чине – са намером, или без намере – да прекрију чудеса божија сва цивилизација 21 века претвара се у својеврстан спектакл и три- јумф људских (у спрези са сатанском моћи) над божијом моћи и чудесима једи- но чудо божије које наочиглед свих још траје – мада изгледа неуочљиво због тран- спарентних људских чудеса (наука, техни- ка, технологија – делују као магија) –јесте чињеница да живот на земљи још увек постоји човек на ту чињеницу данас не обраћа баш много пажње све друго што чини за њега представља веће чудо него чињеница да живот и даље постоји m ауторка је вероучитељица при храму вазнесења господњег у жаркову радмила грујић размишљања у тишини март/април 2010 l православни мисионар l 63 одговорност боли нека благодат твоја дође, а овај свет нека прође! дидахи као грађани учествују у свему, али све подносе као странци свака туђина њима је отаџбина, а свака отаџбина туђина диогнету ш та уопште значи одговорност? колико год да се трудим, не могу да нађем смисленији одго- вор од тога да је одговорност једноставно прихватање кривице чудно поготово ако мислите/знате да нисте криви и зашто бисмо онда прихватали било какву одго- ворност, када сте, јел’те, попут свих нас хришћана, праведни и „некриви“? зар није наше да благом наредбом, пардон, поуком исправимо грешке оних тамо, ових око нас и шта ако нам они кажу „нећу“? ништа, нама је рај свакако осигуран, а то што им наређујемо, пардон, то што их поу- чавамо је само последица наше доброте ако неће да нас слушају, нека се снађу у паклу има доста места, вероватно кад, ето ти првога проблема, наравно, ако уопште имаш очи да га видиш: јер, зар стварно мислиш да је бог ства- рао толики свет и људе, нарочито оне „криве“, само да би имао чиме да пуни пакао? ако тако заиста мислиш, онда сада престани да читаш не желим да саблазним твоју праведност гадна је ствар прихватање кривице и, заиста, не постоји ништа што би могло да оправда такав један, према сопственом спасењу неодговоран, поступак наравно, предуслов је да постоји то сопствено спа- сење а ја, ето, мислим да не постоји! а мислим да не постоји зато што онда чита- ва она прича која се зове еванђеље некако не стоји сећате се оне наивно, некако дечије, „покварене“ молбе мајке синова зеведејевих и прилично строгог одговора гадна је ствар прихватање кривице и, заиста, не постоји ништа што би могло да оправда такав један, према сопственом спасењу неодговоран, поступак из другачијег угла свештеник вукашин милићевић из другачијег угла 64 l православни мисионар l 3/2010 који су синови добили од господа веро- ватно једина мрља у животу апостола љубави, нимало пријатна лекција коју је, по свему касније написаном судећи, веома добро научио можете да страдате и умре- те као ја, слободно, али не могу ништа да вам обећам па ко воли, нек’ изволи! мислим, ако сме а смеју, многи су смели и смеју јер је то умирање најлепша и најсмисленија ствар коју човек може да учини, и ако хоћете, то је једино спасење умирање за њега, који је, гле чуда, у онима са почетка, кривима и неправима, малима дакле, умирање за криве и неправе, мале, прихватање одго- ворности за њихову кривицу, то је наша одговорност како то одговорности за њихову кривицу? шта смо ми, добри хри- шћани, криви за оно што чине безбожни- ци и остали, јел’те, проклетници како, питаш? зар није господ рекао да ће из наших утроба тећи реке живе воде, да ћемо исцељивати болесне, подизати мртве итд и да то чинимо, а изгледа да нам нешто, част изузецима, баш и не иде, зар мислиш да би толики указивали прстом и чиме све не на нас када год им понестане синонима за лицемерје сваке врсте или је он крив мислим да нам ни та помисао није тако страна сетите се оне приче о великом инквизитору дакле, друштвено одговоран став хри- шћана: 1 када год и где год неко умре од гла- ди, ми га нисмо нахранили; 2 када год и где год се неко смрзне, ми га нисмо обукли; 3 када год и где год је неко убијен, ми га нисмо одбранили; 4 када год и где год неко умре у боле- сти, ми га нисмо излечили; 5 када год и где год неко пати, ми га нисмо утешили; 6 када год и где год неко нема, ми вероватно имамо више него што нам је потребно; 7 када год и где год неко мрзи, ми вероватно не знамо да волимо 8 када год и где год неко није хришћа- нин, ми нисмо хришћани е, сад, нисам баш сигуран да ћете овако бити главни у друштву, али има ваљда и важнијих ствари m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 313 | Друштвена одговорност хришћана
... Фотографија на насловној страни корице: Породица поред цркве Ружице на Калемегдану фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Господин Лукијан фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Кад учинисте једном од ове моје нај мање браће, мени учинисте (Мт 25, 40) фото: Игор Маринковић PRAVOSLAVNI мај / јун 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Василија Блаженог у Москви фото: Хаџи Марко Вујичић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Духовне поуке старца Тадеја савременим хришћанима 4-5 Сведочанства Прво чудо патријарха Павла 6-7 Духовне поуке Хришћанска одговорност у отачким мудростима 8 Хришћанска антропологија Кожне хаљине 9-12 Света Земља Вазнесење и Педесетница 12-13 Службе Цркве Историјски подсетник за чтечеве и ипођаконе 14-15 Јубилеј Деведесет година Православног богословског факултета у Београду 16-19 Тема броја Друштвена одговорност као пројава љубави 20-22 Вера као мотив за друштвену делатност 23-24 Свети Григорије Палама као образац хришћанске одговорности 25-26 Разговор са свештеником др Зораном Крстићем Одговорност кроз сведочанство аутентичности живота 27-32 Разговор са свештеником Владимиром Марковићем Друштвена одговорност на делу 33-36 Пуноћа хришћанске одговорности 37-39 Одговорност према природи 40-41 Одговорност према биолошком опстанку 42-44 Христови сведоци Крв мученика је семе за нове хришћане 44-45 Разговори Алексеј Степанович Хомјаков 46-48 Проза Ерик-Емануел Шмит 49-53 Медији и мисија Реч Љубави зове Православни мисионар 54-55 Земља живих Благодатна преобраћења 56-57 Критички водич кроз New age Болест и постмодерно време у новом добу 58-59 Представљамо вам Парохијска заједница у Врњачкој Бањи 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла Одговорност боли 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 3/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
... Фотографија на насловној страни корице: Породица поред цркве Ружице на Калемегдану фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Господин Лукијан фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Кад учинисте једном од ове моје нај мање браће, мени учинисте (Мт 25, 40) фото: Игор Маринковић PRAVOSLAVNI мај / јун 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Василија Блаженог у Москви фото: Хаџи Марко Вујичић misionar Реч уредника Радост празничног времена 2-3 Старечник Духовне поуке старца Тадеја савременим хришћанима 4-5 Сведочанства Прво чудо патријарха Павла 6-7 Духовне поуке Хришћанска одговорност у отачким мудростима 8 Хришћанска антропологија Кожне хаљине 9-12 Света Земља Вазнесење и Педесетница 12-13 Службе Цркве Историјски подсетник за чтечеве и ипођаконе 14-15 Јубилеј Деведесет година Православног богословског факултета у Београду 16-19 Тема броја Друштвена одговорност као пројава љубави 20-22 Вера као мотив за друштвену делатност 23-24 Свети Григорије Палама као образац хришћанске одговорности 25-26 Разговор са свештеником др Зораном Крстићем Одговорност кроз сведочанство аутентичности живота 27-32 Разговор са свештеником Владимиром Марковићем Друштвена одговорност на делу 33-36 Пуноћа хришћанске одговорности 37-39 Одговорност према природи 40-41 Одговорност према биолошком опстанку 42-44 Христови сведоци Крв мученика је семе за нове хришћане 44-45 Разговори Алексеј Степанович Хомјаков 46-48 Проза Ерик-Емануел Шмит 49-53 Медији и мисија Реч Љубави зове Православни мисионар 54-55 Земља живих Благодатна преобраћења 56-57 Критички водич кроз New age Болест и постмодерно време у новом добу 58-59 Представљамо вам Парохијска заједница у Врњачкој Бањи 60-61 Мисли Размишљања у тишини 62 Из другачијег угла Одговорност боли 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 3/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
Одреднице:
15
Свеска: 314 | Насиље у друштву
...и делује морално деградирајуће хришћанска толеранција је многоДУБЉИ
📌
и чистији појам
zу вашем кабинету затичемо и слику
старца тадеја, који је био и ваш духов-
ни отац да ли у његовом учењу и, уоп-
...и делује морално деградирајуће хришћанска толеранција је много
МЕТА инфо: Р:18267 К:145225 Д:80
| Свеска 314 |
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... механизам: доживљена неправда – повређена сујета – насилна реакција све је то у склопу разумевања појма хришћанске толеранције, што се разли- кује од савремене употребе речи толера- ција савремена употреба све више има значење толеранције на грех, порок или страст, и делује морално деградирајуће хришћанска толеранција је много дубљи и чистији појам zу вашем кабинету затичемо и слику старца тадеја, који је био и ваш духов- ни отац да ли у његовом учењу и, уоп- ште, ставу према животу постоје одређене смернице које би помогле реша- вању овог проблема? - наравно да постоје отац тадеј је увек полазио од мисли говорио је: „ако су нам мисли благе, тихе, пуне љубави такав ће нам бити живот“ и обрнуто: ако мрзимо, ако смо завидни и освето- љубиви, плод таквих мисли биће раз- дор, сукоб, агресија, насиље све полази од мисли зато морамо да радимо на себи први корак је да (у моралном сми- слу препознамо) своје мисли други корак је да одбацимо сваку злу поми- сао вежбајмо се у томе, и бићемо врлин- ски људи m 38 l православни мисионар l 4/2010 црква и насиље у друштву свети владика николај је дао најјезгровитију формалуцијуовог пита- ња рекавши да морамо прво победити зло у себи, па ће већ бити један нитков мање на свету п роблем насилног понашања у нашем друштву, као и у свету уопште, најакутније се поста- вља онда када се догоди неки екстреман случај насиља пре и после тога људи се углавном понашају као да их се то не тиче све док се нешто слично не деси управо њима насилност се углавном приписује криминалцима, терористи- ма, људима са друштвене маргине и, уопште, свима онима чије се понашање препознаје као очигледно проблема- тично међутим, просто препознавање, указивање на сваку врсту екстремизма и дистанцирана критика истог још увек не представљају дубље сагледавање нити воде решавању тог проблема ово последње би нарочито за хришћане и, уопште, све верујуће људе требало да представља изазов и мотивацију први и основни задатак борбе са насиљем би морало бити уочавање његових могућих узрока, а не хватање у коштац са последицама – ако је зло већ пустило корене са хришћанског стано- вишта, то би значило да свако од нас павле карастојковић јул/август 2010 l православни мисионар l 39тема бро ј а мора поћи пре свега од самог себе тај принцип би требало да важи за сваки вид деструктивног понашања како на индивидуалном, тако и на колективном плану а такав став подразумева преи- спитивање и стављање под знак питања сопствених представа о сопственој исправности и праведности зло, дакле, није нешто што се дешава тамо негде изван и далеко од мене (што, као такво, веома лако може бити предмет угодног осуђивања), већ се ја као хришћанин пре свега морам суочити са злом у себи и победити га да бих, евентуално, нешто ефикасно могао урадити и на споља- шњем плану свети владика николај је дао најје- згровитију формалуцију овог питања рекавши да морамо прво победити зло у себи, па ће већ бити један нитков мање на свету то значи да би свакој политич- кој и социјалној револуцији требало да претходи духовна револуција, која за полазиште увек има јединку, тј конкрет- ну личност борба са личним, сопстве- ним злом је, дакле, неопходан предуслов за борбу са спољашњим злом овакав став је од пресудног значаја када је реч о начинима помоћу којих се треба борити 40 l православни мисионар l 4/2010 са насиљем будући да смо сви много попустљивији и толерантнији према себи, а неупоредиво осетљивији на све оно негативно што долази споља (пого- тово ако је уперено ка нама), веома често се догађа да смо више него спремни на насилну борбу са насиљем уместо на покушај да се тај проблем реши неким племенитијим и благороднијим сред- ствима, као што су, на пример, пожртво- вано чињење добра, праштање, милоср- ђе и мучеништво као сведочење вере у живога бога и његову правду поред оних врста насиља које су нају- очљивије (физичко, психичко, вербал- но) постоје и неке форме испољавања насилништва које нису лако препозна- тљиве сваки вид поништавања другог, истицања сопствене супериорности, третирање другог као безначајног, непо- требног и секундарног може бити једно суптилно насиље које је – управо због своје неочигледности – често и разор- није по својим последицама велики проблем представља и то што се чак и онај најогољенији екстремизам све мање доживљава као проблем насиље све више постаје део свако- дневице оно више није везано само за свет подземља и тероризма, већ се све чешће догађа у породици, на улици, у јавном превозу, међу „обичним светом“ – међу нама а најтрагичније је то што наша с(а)вест отупљује и ту чињеницу све теже региструје као дубоко пробле- матичну овоме нарочито доприносе медији дневне новине су незамисливе без макар једног случаја породичне тра- гедије агресија, вулгарност и примити- визам се промовишу у ријалити шоу- програмима физичко обрачунавање није страно ни политичарима парла- мент и, уопште, сфера политике, дожи- вљавају се као амбијент у коме је потпу- но легитимно служити се насиљем сва- ке врсте насиље је занимљиво искљу- чиво као скандал, који је у служби медијске сензације потреба за схватањем озбиљности и одговарајућим решавањем овог питања неодложан је задатак за цркву тим пре што се насиље догађа и међу верним народом имали смо не баш лепу при- лику да видимо како се црквена питања решавају путем физичког обрачуна међутим, недопустиво је и када верују- ћи људи равнодушно посматрају разне екстремне навијачке групе које у име „традиционалних православних вред- ности“ насилно „преваспитавају“ при- паднике супротних идеолошких табо- ра, других навијачких група, убијају странце, туку учеснике геј-параде да ли се тако и сведочи православље? јеванђеље нам пружа сасвим довољно путоказа за оријентисање: ко се мача лати, од мача ће и погинути; ко ти уда- ри шамар, окрени му и други образ; чини другоме оно што желиш да он чини теби, и не чини другоме оно што не желиш да он теби чини, примера је безброј, проблем настаје онда када те поуке треба реализовати у свакоднев- ном животу а црква (како појединци, тако и заједница) мора имати потпуно јасан и недвосмислен став m аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој потреба за схватањем озбиљности и одговарајућим решавањем овог питања неодложан је задатак за цркву тим пре што се насиље догађа и међу верним народом јул/август 2010 l православни мисионар l 41тема бро ј а вера и покајање – лек за проблем агресивности р еч агресија потиче од 2 латинске речи – ad и gradus, што значи корак ка нечему, тј активност усмерна ка постизању задатог циља агресивност сама по себи уопште нема негативну конотацију, већ упућује на активистичку страну човекове личнос- ти од малих ногу човек потврђује овав- ку концепцију појма, а по оној народној „док беба не заплаче“ званична психологија на различите начине третира ову тематику тумачећи агресивност или као реактивност на туђ притисак или као особину има- нентну људској природи сматрамо да ово последње становиште с обзиром на до сада познатих 14500 ратова у исто- рији човечанства говори само за себе готово да не прође дан, а да у дневној штампи не можемо прочитати вест о неком трагичном (само)убиству у окви- ру породице може се слободно рећи да данашњицу у великој мери карактери- ше управо агресивност – сведоци смо свакодневних трагичних догађаја који често умеју да нас оставе без текста додатни проблем је што се агресивност кроз музику, филм и остале популарне уметности промовише као једна од врхунских вредности, као императив живота црква и њени служитељи треба да се осврну на проблем агресивности дајући православни осврт ако је активизам једна од темељних страна човекове лич- ности, онда је једно од најважнијих питања где се он усмерава очигледно је да га начелно огреховљени човек дана- шњице – више окренут световности, а мањше духовности – усмерава у погре- шном смеру свети оци нам често гово- ре о изопачености човекове воље као свети оци нам често говоре о изопачености човекове воље као последице греха, и ми у данашњем времену, у коме се грех намно- жио, примећујемо тај феномен у обиљу свештеник горан живковић 42 l православни мисионар l 4/2010 последице греха, и ми у данашшем вре- мену, у коме се грех намножио, приме- ћујемо тај феномен у обиљу једна мудра хасидска пословица каже: „ако не постанеш бољи, постаћеш гори“ како стварно постати бољи? господ исус христос, св апостол павле, али и сâм живот нам говоре да без бога не можемо постати бољи људи у правом смислу те речи познато је да су многе масовне убице, по сведочењи- ма комшија, важиле за људе који наиз- глед ни мрава не би згазили смело ћу тврдити да је главни узрок њиховог манијакалног понашања управо непо- знавање живога бога, јер кад њега нема, све је дозвољено, па и касапљење људи када, пак, говоримо о ратовима као масовном систематском убијању људи, онда мирне савести можемо рећи да је директни узрок тих крвавих пирова грех који се само различито манифе- стовао у историји човечанства али грех може бити двојак – може бити покајан и непокајан ових других гре- хова је данас, на жалост, много више, а треба да будемо свесни да смо заиста, по оној познатој реченици достојев- ског, сви криви за све и да не постоји човек у овом свету који за оно што се дешава не носи бар делић одговорно- сти сваки нови дан носи нове и нове моралне дилеме, хиљаде дана носе са собом хиљаде и хиљаде етичких прома- шаја, тако да у том контексту треба посматрати некога коме је „фитиљ пре- горео“, па је убио свог комшију, оца или брата злочине не оправдавамо, али са хришћанске стране гледишта можемо може се слободно рећи даданашњицу у великој мери карактерише управо агресивност – сведоци смо свакодневних трагичних догађаја који често умеју да нас оставе без текста јул/август 2010 l православни мисионар l 43тема бро ј а разумети њихов настанак формула је, бар наизглед, математички једностав- на: иманентна агресивност у човеку + нагомилани непокајани грех = злочин о томе да поменута формула може важити за много већи број људи него што можемо претпоставити сведочи медијски експеримент извршен у фран- цуској аутори су креирали лажни квиз на коме су учествовали људи који су се пријавили за учешће, а фунционисао је тако што су они наводним електро-шо- ковима мучили оне који погрешно одго- воре на постављено питаше оно што нису знали је то да су ти које су наводно мучили уствари глумци који су симули- рали болове оно што је скоро неверо- ватно је то да је у овом наказном квизу – симулацији учешће одбило само 16 од 100 учесника сви остали су – често са нескривеним садизмом – посматрали глумце – испитанике како праве грима- се од наводних болова, тако да је једна жена подвргнута експерименту изјави- ла да тек сада може да схвати нацисте на крају, остаје да препоручимо уни- верзални лек: покајање је свеопшти лек за свако зло, које се евентуелно може испољити кроз сваког од нас здрав духовни живот је основа здраве лично- сти, а покајање – било кроз молитвени однос са богом, било кроз свету тајну исповести – јесте кичма тог здравог духовног живота m аутор је свештеник при храму преподовне мати параскеве у лапову додатни проблем је што се агресивност кроз музику, филм и остале популарне уметности промовише као једна од врхунских вредности, као императив живота 44 l православни мисионар l 4/2010 црква и секте манипулативне технике секти и зазови савременог живота ства- рају потребу за директнијим и непосреднијим религиозним искуством религија данас постаје лично уверење које може бити или прихваћено или одбачено она је у свести младог човека постала питање рационалности, а не питање живљења и начина постојања данашњи момци и девојке су – и поред тога што готово сви поседују тековине модерне цивилизације (рачунаре, мобил- не телефоне и слично) – отуђени једни од других, и показују сталну тежњу да пре- вазићу ту отуђеност стварање осећања кривице секте користе ту жељу младих за повратком заједничком животу, и тако их слободно – веома често без икакве при- силе – уводе у свој систем, који им непре- кидно нуди илузију слободе, свет лажне слободе и лажног разума њихова учења су добро разрађен систем који не дозво- љава никакву дилему и најмањи црв сумње у догму јесте сигнал да организа- ција свог конзумента подсети како је његова свест о спасењу на ниском нивоу у том широком спектру слободе све је до најмањих ситница испланирано, до крај- ње границе психичке и физичке издр- жљивости, и све је стављено под потпуну контролу – мењају се начин исхране и одевања, мења се понашање, а на првом месту је слепа послушност вођи или орга- низацији стварањем осећања кривице или страха појединац се само чвршће везује за секту, која полако разара најпре појединца и његову породицу, а потом друштво и саму државу свака секта је – без изузетка – тоталитарна и деструктив- на, само што се ове особине испољавају у различитом интензитету вишедеценијска атеизација на овим просторима је више него добра подлога за берићетну жетву на глобалном свет- стварањем осећања кривице или страха појединац се само чвршће везује за секту, која полако разара најпре појединца и његову породицу, а потом дру- штво и саму државу свака секта је – без изузетка – тоталитарна и деструктивна, само што се ове особине испољавају у различитом интензитету свештеник владимир вићентијевић јул/август 2010 l православни мисионар l 45 ском плану плодови су из дана у дан све бољи и већи апатија, меланхолија и равнодушност многих структура које би треба- ло да се непрекидно баве овим питањима више је него очиглед- на више је српске омладине у душевним болницама него у црквама ако знамо где упутити пацијента са преломом руке или ноге, морамо знати куда упутити жртве секти – морамо имати установу за лечење жртава секти медицина је јасна егзактна наука која на основу броја оболелих веома прецизно зна како треба реаговати у случају епидемије – медикаментима и превентивом овде је у питању пандемија, а ми, бојим се, ни у перспективи немамо оснивање кризног штаба мењање идентитета циљ свих секти јесте мењање постојећег идентитета и изград- ња новог полуистина је вешта ђавоља подвала коју секте непрекидно пласирају својим и новим „вер- ницима“ тако код многих нових месија можемо пронаћи цитате сличне овом: савест милиона је заробљена кроз црквене, неби- блијске догме, традиције и изми- шљотине не смемо тражити послушност за нешто о чему божија реч не говори бог влада својим народом једино кроз писа- ну реч ако дозволимо било што више од библије да везује нашу савест, ми немамо духовну слобо- ду и када проповедамо библију, ми желимо да наши верници истражују, да виде јели то тако познати холивудски глумац том круз је један од најистакнутијих чланова сајантолошке секте која у склопу манипулативних техника често користи и хришћанску симболику црква и секте 46 l православни мисионар l 4/2010 такви „духовници“ припремају штиво са лепо украшеним омотима, труде се да младима одговоре на сва питања, читавог себе стављају у „службу човечанству“, не носе одећу другачију од нас јер „библија томе не учи“, не крсте се јер и „о томе ништа не казује“, не клањају се иконама јер је то „идолопоклонство“ итд, итд пост је „апсурд“ мање упућенима у своју веру ово делује више него привлачно када тако слобод- но осуђују употребу дроге, када се тако моћно боре против проституције, када се тако здушно згражавају над загађеним рекама и некада зеленим пољима, када са осмехом стручно објашњавају прву ову- лацију код девојчица и када истичу лепо- ту заједничког породичног ручка над лепотом интернет-порнографије, а за све то имају поткрепљен цитат из светог писма, зашто онда да им се не верује у причу о „непотребном доласку у цркву“, посту, причешћу, „апсурдном постојању епископа и свештенства“ када ниједна њихова књижица не упућује на такав навод у библији стално истицање ауто- ритета библије има за циљ да се и не при- мети колико су чланови заокупљени наводно помоћном литературом, која даје тако исцрпне, а уствари из контекста отргнуте цитате на пример, као доказ да само слаби посте, а да они који су јаки у вери за то немају потребе, они користе цитат из посланице римљанима (14, 2): јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље цитат је одличан, а врховни ауторитет (вођа, организација) и овога пута је у праву пост је „апсурд“ но, ова посланица, а посебно ова глава се односи на снисходљивост према онима који су тек примали хришћанство и нема никаквих основа за налажење оправдање за пост нити, пак, критику за његово непоштовање лаж се оштро осуђује написано је на стотине књижица о штетности лажи и гневу који она изазива пред господом – од лепо дизајнираних сликовница за децу па до заљубљених парова на омотима наме- њених тинејџерима, али, насупрот томе, „и сâм јехова је морао више пута да слаже своје ученике из педагошких разлога“ па, зашто, онда, ту и такву педагогију не би поштовала и сама организација када потреба налаже! или крст – „обична хри- шћанска измишљотина“ зато ниједна помоћна брошурица неће цитирати апос- тола павла (гал 6, 14) а ја, боже, сачувај да се чим другим хвалим осим крстом господа нашег исуса христа, којим се мени разапе свет и ја свету зато при сусрету са „просветљенима“ као „дар љубави“ траже да се на поклон прими њихова библија – „ово су ипак застарели цитати, који се у новом преводу другачије преводе или пот- пуно изостављају“ много је, много приме- ра кривотворења и накарадног тумачења цитата из светог писма! заробљене индивидуе разне „слободе – преко тржишта и еко- номије, па до сексуалних слобода – дове- ле су појам слободе до граница апсурда данас је битно да се верује, а како и у шта – то је мање важно то да ли је бог света тројица или двојица или је сâм „нема никаквог смисла, али је зато важно вези- вање за законе и принципе“ „буди добар и поштен, немој погазити заповести, читај библију и – ти си христов нови апо- стол“ то је замка – везивање свога иден- титета за „законе и принципе“ следбени- ци секте су у томе заробљене индивидуе, а не слободне хришћанске личности од тога како верујемо у бога зависе наш живот, наше постојање и спасење m аутор је свештеник при храму рођења светог јована крститеља у београду јул/август 2010 l православни мисионар l 47 осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт ових дана се могла прочитати вест да руска православна црква – као контратег „монополу дарвинизма и варљивој идеји да је наука углавном про- тивречна религији“ – тражи увођење креационизма у школе још је речено да дарвинова теорија остаје и да је треба предавати као једну од неколико теорија, али да деца треба да буду упозната и са тим другим „учењима“ шта је то теорија еволуције, шта је то креационизам и теорија интелигентног дизајна и у каквој су вези са нашом вером? ово је једна веома озбиљна и важна тема која се тиче тога како поима- мо науку и како можемо да доносимо погрешне закључке уколико немамо довољно знања или информација еволуција је скуп механизама који покреће развој организама на планети теорија еволуције (те) јесте научна тео- рија која објашњава како ти механизми функционишу и која предвиђа како ће се понашати у будућности тако дарвинизам схваћен правилно, има огроман научни значај за решавање питања о узајамним односима организама, за објашњење много чега нејасног у животу организама, за гео- лошка истраживања географског распоре- да биљака и животиња, и обједињује мно- ге раније неповезане чињенице треба само имати у виду да је бог створио законе постанка који су добивши егзистенцију постали природним, те је стога разумљи- во да је могуће природним законима обја- шњавати порекло, сличности и сврсис- шта је то теорија еволуције, шта је то креационизам и теорија интелигентног дизајна и у каквој су вези са нашом вером? хришћанство и наука александар савић хришћанство и наука 48 l православни мисионар l 4/2010 ходну уређеност животињских и биљних врста (одредница „дарвинизам“ у пуном православном богословском енцикопедиј- ском речнику, који је први пут издат 1900 у санкт-петербургу, а поново 1992 л г, иначе недавно објављен и код нас) креационизам креационизам је учење које целокупно човчанство и сва жива бића, као и нежи- ву природу и, уопште, све што постоји третира као последицу стварања, а тво- рац је бог најчешће се креационизам директно супротставља еволуционизму и заузима апсолутно супротне ставове, при чему се иде чак дотле да се оно што данас сматрамо научним чињеницама (које само успут потврђују неке аспекте теори- је еволуције) проглашава нетачним интелигентни дизајн интелигентни дизајн (ид), приказан као алтернатива стандардним научним објашњењима за развој живота на земљи, говори да је живот на земљи настао као последица интелигентног узрочника ид представља савремени облик телеоло- шког аргумента за постојање бога, а настао је 1987 као реакција на пресуду врховног суда сад-а која се односила на поделу цркве и државе неопходно је нагласити да теорија у науци не значи да нешто није проверено, већ да на тренутно најбољи начин опису- је природне феномене тако постоје тео- рија гравитације, теорија квантне меха- нике и многе друге, али нисмо склони да њих дискредитујемо само на основу тога што у називу имају реч „теорија“ оно што је веома интересантно јесте да се на обе стране полемике која се води између еволуциониста и креациониста налазе и људи који су верници став који се често може чути од стране креациони- ста ви, дакле, више не верујете да је бог створио све, него да је теорија еволуције тачна није исправан, и то је лажна диле- ма, што се јасно види из навода креацио- нисти олако потежу за ненаучним аргу- ментима када сукобљавају мишљења и веома лако негирају научне чињенице које иду у прилог те не схватајући да тиме негирају и научне дисциплине које стоје иза тих чињеница (на пример, ради- ологију или геологију) са друге стране, еволуционисти (барем један део еволуци- ониста, који се декларише као атеи- стички) лако прелазе границу научног и тврде да нема бога јер, ето, постоји ево- луција када говоримо о хри- шћанском учењу о ства- рању света, треба имати у виду да су свети оци јул/август 2010 l православни мисионар l 49 говорили у терминима свога доба кори- стећи тада доступна научна сазнања, која су се не мали број пута показала као нетачна (нпр земља је равна плоча) треба имати у виду и да првенствени циљ светога писма, као и текстова све- тих отаца, није да нам се износе научне чињенице, већ нам се дају истине вере изражене у (историјским) формама које су у доба њиховог писања биле актуелне, а њихов крајњи циљ је спасење човека није проблем у теорији ево- луције која се предаје у шко- лама све дотле док она не пређе своје границе и не уђе на терен веронауке проблем може да буде уколико би се у неком предмету (па био он назван креациони- зам, или у склопу веронауке – што би тек било посебно опа- сно) критика свела на неприхватање неких научних теорија без давања конкретног решења проблема или нуђења квалитетне алтер- нативе уколико се не буде мудро посту- пало, може се лако десити да се направи грешка слична оној када је римокатолич- ка црква у средњем веку негирала да је земља округла и да се врти о ко сунца решење је у образованим људима који су верници и које ће црква саслушати и ангажовати када буде потребно да дају свој суд о целој причи m аутор је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке 50 l православни мисионар l 4/2010 руска хришћанска философија николај фјодорович фјодоров (1829–1903) руски религиозни философ н ф фјодоров или „московски сократ“, како су га звали, рођен је 1829 у селу кључ (у тамбовској гувернији) сту- дирао је у одеси и потом предавао исто- рију и географију у школама русије након тога почео је да ради у библиоте- ци черткова, у москви, а потом у библи- отеци московског музеја румјанцев високо је ценио музеје и библиотеке и сматрао их центрима окупљања из идеолошких разлога, за живота није ништа објављивао ученици су пост- хумно припремили сабрана дела за штампу у три тома под називом философија заједничког дела знача- јано је споменути и две велике лич- ности које су обележиле његов живот, то су соловјов и толстој, са којим је касније и дошао у спор упокојио се 1903 л г у москви централна идеја фјодоровљевог религиозно- философског система се базира начињеници да јечовек позван да следи христа све до свог личног васкрсења овде на земљи, а не само „на оном свету“ милана ивковић јул/август 2010 l православни мисионар l 51 интересовања и делатности иако велики противник аскетизма, фјодоров је у сопственом животу про- јављивао сасвим супротно и, при- мењујући теорију заједничког дела, којује проповедао, као подвижник је спавао са даскама, а своју зараду делио са сиро- машнима фјодорова донекле можемо сматрати идејним претечом извесних научно-тех- нолошких открића, а нарочито оних која се односе на испитивање трајања људског живота и бесмртност ово су неке од његових најпознатијих идеја: 1) разматрао је могућност коришћења сунчане енергије која ће заменити угаљ 2) залагао се за управљање метереоло- шким процесима у циљу обезбеђивања максималне жетве 3) желео је да земља буде нека врста средства за вожњу космосом сматрао је да би се то могло остварити уз помоћ земљине магнетне енергије, која би омо- гућила кретање земље простором сматрао је да би колонизација других планета и небеских тела уклонила сваку опасност пренесељености планете земље философија заједничког дела основне црте фјодоровљевог учења се манифестују кроз етику дужности вас- крсења или тзв активну хришћанску антропологију централна идеја фјодоро- вљевог религиозно-философског система се базира на чињеници да је човек позван да следи христа све до свог личног васкр- сења овде на земљи, а не само „на оном свету“ како се христос оваплотио и при- мио човечанску природу, васкрсење постаје својствено свим људима на ово- ме фјодоров и заснива своју „философију заједничког дела“, тзв литургију која ће покренути васкрсење мртвих јер је, по његовим речима, „смрт само један несре- ћан случај“ на овакву мисао св григорије ниски одговара: „смрт је нарочита етапа руска хришћанска философија човековог пута, моменат у настајању, или боље рећи, у васпостављању човека“ јер смрт је акт божије милости којим се спречава бесконачно трајање пале егзи- стенције преображај природе фјодоров је веровао да васкрсење у себи садржи аутоматски преображај при- роде да ли се у оваквом учењу можда крије нека врста хуманистичког активи- зма магијске природе? овакав став нам открива проблем око кога се свакодневно полемише у савреме- ним теолошким круговима, а то је про- блем слободе фјодоровљево учење о вас- крсењу разматра телесно-душевни (какво је било и лазарево васкрсавање у витани- ји), али не и духовни аспекат (обожење и преумљење) то значи да фјодоров у свом учењу људима приписује оно што ни бог не може јер неће, а то је да човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмо васкрсењем, на пример, др јозе- фа менгела (анђела смрти) исправили само један несрећан случај, тј смрт? да ли би његово васкрсење аутоматски под- разумевало и његово преумљење и обо- жење? поводом овог става огласио је и в соловјов, који каже: „реанимација леше- ва није пожељна јер би она само проду- жила садашњи канабализам“ управо овде се разоткрива идеја да фјодоров сматра да својом вољом може да учини оно што зависи од слободних воља лич- ности, а то заправо и подразумева духов- но васкрсење, које је слободно изабрана 52 l православни мисионар l 4/2010 јул/август 2010 l православни мисионар l 53 љубавна заједница са богом, која је, да опет поновимо, немогућа без слободног избора сваке личности понаособ телесно и душевно васкрсењe у духовном васкрсењу човек је на неки начин саучесник сопственом васкрсењу, које се декларише кроз његово амин богу, тј опредељење за вечни живот у богу у телесном и душевном васкрсењу, хајде да тако кажемо, није потребна наша сарадња а ипак нам се чини да је фјодо- ров у свом учењу инсистирао само на овом телесном и душевном васкрсеењу познато је и учење светих отаца, у овом случају конкретно светог максима испо- ведника, који говори о апокатастасису природе и апокатастасису слободе апокатастасис значи васпостављање исконског склада према овој подели, апокатастасис природе би означавао пот- пуно и васцело васпостављање природе али то овде још увек не значи да ће се и слобода васцело определити за добро то опредељење слободе за добро се односи на апокатастасис слободе јер „знати добро још не значи и волети га, или иза- брати га“ „човек је способан и да не заволи спознато добро“ овде је и кључ проблема слободе, око кога се окреће цео фјодоровљев философско-религи- озни систем јер васкрсавање свих и свакога, на коме инсистира фјодоров, не може да натера све и свакога да се преобрази, преуми, обожи оно што у овом случају можемо да учинимо за друге јесте само да их волимо и да се молимо за њих, али не може- мо слободно да се определимо уме- сто њих јер истинско васкрсење значи и исцелење слободом, тако да су немогуће било каква наука и техника духовног васкрсавања овде су могуће једино љубав и молитва, као лични и саборни однос телесно-душевно васкрсење није чин који аутоматски преумљује или, другачије речено, васкрсење без преумљења је пакао „праведницима ће се огањ божанства открити као просвећујућа светлост, а нечастивима ће бити као пламен који пали и жеже“ (св максим исповедник) али постоји лечење и у будућем животу! m ауторка је вероучитељ у првој београдској гимназији 54 l православни мисионар l 4/2010 рођени моји, браћо и сестре „зашто оно што мрзим то и волим, а оно што је добро обилазим“ од како сам пре 5 месеци ушао у заједницу, киша знака питања ме сасу- ла и већина њих је почињала исто зашто? мало одговора имам на све то, неке не желим ни да нађем, али има и чињеница које не могу да прихватим и ако је печат одавно стављен на њих дошао је тренутак истине ред је био да завирим и ослушнем тајац који је у души мојој усидрен већ много година, да скинем паучину с очију и једностав- но покушам средити тај крш и неред благодатна преобраћења земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице јул/август 2010 l православни мисионар l 55 који сам направио у себи и око себе при- лику за то сам добио на самом почетку свестан сам 3 ствари: не смем бити повр- шан, да научим да трпим и пуно, пуно љубави у свему томе; рођени моји, први и прави корак сам направио после дугих низ година потро- шених у илузији и проведених у лажи некада више некада мање били сте све- доци свега тога праштајте, је једино што вам могу рећи и понудити у овом тренутку знајући ваљда да и друге не смем заборавити сам себи сам брзо опростио и признао да сам ја одговоран за своје поступке једино ме плаши чињеница која се полако ближи да на ћеркино-зашто? нећу имати и знати одговор, међутим верујем да храброст која ми је потребна да је погледам у оки- це, и дам одговор који сада не знам, про- наћићу управо овде радује ме једна сит- ница, што јој на самом растанку несве- сно рекох истину: „тата иде у школу, као што и ти идеш у вртић и вратиће се када је заврши“ азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немо- гуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову праксу стичем са браћом којих има свих профила, и свако од њих је професор у својој струци на томе им вечно хвала јер што многима није пошло за руком, ми међусобно то решавамотео- рију упознајем кроз молитву и искреном покајању јер тада сам осетио да се чистим од ђавољих ствари и уједно олакшавам душу своју овде се од срца смејем и тугујем, овде се мисли боре, овде сам пронашао жељу и храброст да упо- знам себе самог услед свог безнађа и немоћи нисам ни видео колико је око нас здравих и природних ствари од којих желим бити завистан браћо и сестре ово вам пише обичан грешник који је мрзео свако јутро које свиће, и сваког око себе претварао у новац и гледао кроз корист сваки божи- ји дан се ради на себи како физички тако и психички и ипак се у кревет легне са осмехом на лицу и будимо се са песми- цом прво што сам прочитао и научио је да „какве су ти мисли такав ти је живот“ исто то планирам али на крају овог пута спасења па макар стигао и последњи оно што тренутно учим да извршим је да овог пута главе иде доле, а срце горе, и школа је завршена када научим да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да пра- штам и волим амин филип азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немогуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову 56 l православни мисионар l 4/2010 свештеницама српским с редином 19 столећа славни аустриј- ски путописац феликс каниц, који је походио и наше крајеве, оставио је и сведочанство којим је изнео утисак да је у оно време свака српска кућа имала свога свештеника под овим је подразу- мевао српске мајке и жене, које су и тада, као и данас, биле главни чувари и башти- ници духовности у српскоме народу љубав њихова према богу и своме поро- ду чинила их је и чини их најревноснијим сведоцима и проповедницима васкрслога христа како и премудри цар соломон богонадахнуто проповеда да „нема ниче- га новога под сунцем“, није случајност да је исто важило и важи и у наше доба познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даље чување и одржавање очувале су њиву наше свете вере незапарложеном и предале је нама, данас, на обделавање неправедно и недопустиво би било не сетити се свих оних погурених и забрађе- них бака које су, подобно исихастичким отшелницама и јуродивим подвижница- ма христа ради, коленопреклоно и у сузама се молиле у доба брозократске охолократије сасвим саме и од свију пре- зрене и напуштене сузе њихове капале су, освештавале нашу стварност и ната- пале подове наших светих храмова и онда када у њима није било никога осим њих и свештеника њихова непоколебива вера, равна оној вери десеторице губаваца, могла је да се, по неодустајности својој, мери још једино са њиховом неизмерном надом и благодарношћу господу – на подобије оној исцељенога иноплеменика самарјанина – и зато им дугујемо вечиту захвалност! познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даљечување и одржавање ђакон ненад м јовановић беседа јул/август 2010 l православни мисионар l 57 лишене високих школа, теолошких знања и гро- мопуцателних научних звања, духом светим оне беху уведене у разумева- ње материнства као пре свега духовне, а не пуке биолошке категорије тога ради управо оне беху кадре да разумеју и опитно доживе последњу бригу и старање христо- во, као умирућега на крсту, а то беше управо старање за његову пре- чисту мајку: а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере његове марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: жено, ето ти сина! потом рече уче- нику: ево ти мајке! и од онога часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) управо из овога може- мо да разумемо колико су, заправо, наше мајке и баке, чуварке и одржа- тељке наше вере православне, биле у пра- ву јер ненаучене знадоше да ни нама бог није отац зато што нас је родио, већ због тога што нас као отац воли! зато – овакви какви јесмо – и имамо дерзновеније да га оцем називамо и предвечноме усиновље- њу се надамо корен овоме лежи у чињеници да је у саму срж схватања породице у правосла- вљу уткана свест да је она ни мање ни више но – домаћа црква у тој основној ћелији спасењске и метаисторијске зајед- нице очеви би имали да обављају дужно- сти епископа, мајке свештеника, а деца народа божијега узводећи једни друге у више сфере постојања – у наручју мајке наше небесне у овоме нас утврђују и речи свјатјејшега блаженопочившега патријарха нашега павла, који остави својеврсни завет свакој жени српској: „жена треба да буде свештеница у дома- ћој цркви, у породици“ m беседа одржана на светој литургији о материцама, 14 (27) децембра 2009 лета господњег у београдском храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 58 l православни мисионар l 4/2010 размишљања у тишини прави пост – чујеш ли како те вређа?! и ти ћутиш зашто му не одговориш, не узвратиш истом мером? – никако постим пошто ме је, због моје болести, духовник ослободио физич- ког поста, морам да постим духовно, и то двоструко и за себе и за своје непријате- ље а то значи не вређати никога и не одговарати на увреде, него се молити богу што више ево, и сада се молим богу за овог неверника који ме вређа – да му бог опрости његову слабост и да га при- веде ка познању истине и правде а истина и правда је сâм господ наш спа- ситељ јер очигледно је да његова душа не зна за бога да зна, не би био такав а ти? треба ли и за тебе да се молим? верник је јак, а неверник је слаб шта значи бити православни верник? значи бити божији човек у сваком тре- нутку свог живота: бити крштен, црквен и неуморан радник на њиви господњој шта је то њива господња? то је народ божији, коме се треба посветити из свег срца и до краја живота бити прави православни верник значи: друге сматрати већим од себе и достојни- ма да им се посветиш и да их служиш; себе сматрати најмањим међу људима и опраштати њихове увреде и грехе које чине, не осуђивати их, а нарочито им праштати увреде које чине теби лично онај ко себе сматра већим од других или бар једнаким са другима није прави пра- вославни верник јер православни верник мисли радмила грујић јул/август 2010 l православни мисионар l 59 мора уистину бити свет и остати свет ради тога мора бити подвижник највећи подвиг је волети људе и из љубави им опраштати њихове грехе јер су ти греси, уствари, њихове слабости, немоћи зашто осуђивати и мрзети сла- бог и немоћног човека? њему је потребна помоћ и треба да му помогнеш бити верник значи бити јак – слаб је сигурно неки верник, али није правосла- ван вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „богове“, људе, идоле, или у моду, у комфор, у снобизам, у хедо- низам, у популарност, а ако му нешто од тога измакне, онда губи контролу над собом и открива слабост и агресивност према другим људима оптужујући њих за сопствену немоћ тако изгледају незнабо- жачки „верници“, који су бога заменили стварима али има и атеиста они не верују ни у бога, ни у људе нити у ствари, него само у себе атеиста је самом себи бог он верује у своју снагу и моћ, али кад падне, разо- чара се, али не у себе, него у друге опет су други криви за све заиста, ни незнабошцима ни атеистима није лако треба их разумети јер они још нису сазнали истину, а истина је бог, христос спаситељ наш, који је невином крвљу својом уништио људски грех у његовој бити, уништио онтолошки карак- тер греха, а овај видљиви карактер греха учинио површним и пролазним христос је уништио грех који човека убија и води у онтолошку смрт – прародитељски грех, и својом крсном смрћу и славним васкр- сењем оживео све душе у гробовима, јер су биле заиста мртве због силине тог гре- ха христос је унапредио наш живот и уни- штио „жалац“ смрти, а тиме и „жалац“ греха, тако да је од тада па до краја света грех постао неонтолошки, површински, немоћан али, на жалост, нису му сви људи захвални због тога, него игноришу мисли његову свестрадалну жртву, одбијају спа- соносну силу покајања и тиме изнова враћају смртни жалац греху и мећу омчу себи о врат, док прави православни хри- шћани својим искреним покајањем сваки грех претварају у прах незнабошци и атеисти немају покајање јер га не желе – супростављају му увек спремно оправдање и туђу кривицу из тог разлога они велики значај придају туђим гресима и целог живота се само тиме баве на жалост, они не знају – или не желе да знају – да би вером у христа спаситеља и само искреним покајањем, уз христову помоћ, сагледали лице исти- не и опрали се од смртнога греха, у коме упорно и неразумно пребивају хришћанин је јак зато што је немилоср- дан и бескомпромисан према себи, тј сво- ме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима зато што друге штити од себе и од зла у себи то је оно неопходно и ничим заменљиво чој- ство, које је увек наглашавао наш драги + патријарх павле ова врлина га чини сна- жним, неустрашивим и непобедивим незнабожци не знају за ову врлину она је за њих хула и саблазан јер се заваравају сентиментализмом, који негују према себи несебични су према сопственој себичности, своме егу, и угађају му са дир- љивом нежношћу вера снажи, али не било која вера, него хришћанска, православна све друге вере су продукт свог времена, продукт прола- зности и пропадљивости и зато у њима и нема онтолошке истине, снаге и вечно- сти само је вечна и славна вера право- славна јер у њој је вечна истина и непро- менљива стварност она је пут у вечност, истина љубави божије и живот у вечно- блаженом царству, које нам је сведржац и предодредио стварајући нас m ауторка је вероучитељ при храму вазнесења господњег у жаркову 60 l православни мисионар l 4/2010 хришћанин је јак зато што је немилосрдан и бескомпромисан према себи, тј своме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима јул/август 2010 l православни мисионар l 61 интернет и проблем насиља с вагда и свугде присутна слабост, чија манифестација људском роду доноси толико негативних последи- ца, ушла је на велика врата и узима свој данак и у овој, виртуелној димензији општења званој интернет очекивано, све могуће предности овог медија бивају и злоупотребљаване – на штету свих његов брз развој и популарност и, услед тога, немогућност истовременог увођења адекватних ограничења, односно правила коришћења, учиниле су га местом погод- ним за испољавање свега онога што је присутно и у реалном животу, што под- разумева и да подлеже некој врсти казне cyber криминал – као крађа, преваре, лажно представљање, ширење дезинфор- мација, уцене, претње, обарање туђих презентација, вређање – као и у реалном животу, претпоставља нарушавање туђе слободе, намерно превиђање приоритета туђе воље, једном речју – насиље заиста је много начина на које се оно испољава на интернету, због чега се све интензив- није трага за решењима која би помогла у његовом сузбијању појава интернет-по- лиције, доношење закона који се односе на прекршаје у виртуелној мрежи, неоп- ходност присуства администратора и модератора на форумима говори о томе колико је човек слаб и немоћан да се кон- тролише све наведене мере регулишу односе управо тамо где не постоје савест и свест о одговорности оно што ситуа- цију чини посебно тешком јесте могућ- ност скривања идентитета, чиме се директно избегавају свака одговорност и казна скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда нај- боље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч да бисмо се против ове пошасти борили на испра- ван начин борили, од суштинске је важности схватити шта је она заправо и који су узроци утицали на њену појаву следећи текстови нам можда могу помо- ћи у томе: http://wwwdaavdeevru адреса води до званичне презентације руског психолога и психотерапеута и православног хришћанина, који своје терапеутске методе заснива на право- славном пастирском учењу и схватању човека за нас је посебно интересантна на српском језику доступна студија са нази- хришћанство на интернету скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда најбоље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч драган јовичић хришћанство на интернету 62 l православни мисионар l 4/2010 вом духовни узроци неурозе и православни начин лечења, и то поглавље свети оци о борби против туге и гнева овде су цитати неколико светих отаца који откривају начин борбе са овом страшћу можете је пронаћи у рубрици публикации (скачать) или директно са: http://wwwdaavdeevru/dow- nloads/books/nervnost_serbiandoc гнев је израз потајне мржње, тј злопа- мћења гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио плаховитост је (неко- нтролисано) распаљивање срца у невреме огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души гнев је болесно стање и ругоба душе (св јован лествичник) http://wwwscribdcom/doc/15615933/ vladeta-jerotic-covek-i-njegov-identitet (поглавље агресија у савременом свету, стр 13-31); http://wwwrastkors/rastko/delo/11639 о гордости и огневу, о жалости и очајању (повратак оцима, сабрана дела) два наведена линка воде до студија нашег познатог неуропсихијатра, психо- птерапеута, предавача пастирске психол- огије на богословском факултету, публ- ицисте и академика владете јеротића богатство мисли које нам је оставио карактерише покушај да се на неки начин оствари синтеза психијтријске медицине и православне антропологије први текст чини поглавље из дела човек и његов идентитет и пружа увид у значење појма агресије који му психолог- ија придаје, као и могућим узроцима и њеним облицима: сви знамо да се код већине људи јавља агресија према сваком понашању другога које одступа од норме, укључујући и болест другога „ко има неку ману не мора да брине за спрдњу мало ко издржи да се не смеје муцавцима ово је само други вид агресивности животиње код којих је свака болесна или повређена јединка исте врсте предмет појачане агресије оговарање, интриге, интересовање за приватни живот другог и оног што је у – њему упадљиво, вест у новинама - само су понављање принуде агресивности према упадљивом други текст карактерише она синтеза поменута у говору о професору јеротићу јак и интересантан текст који тешко да кога може оставити равнодушног сви се гневимо, често, готово свакодневно гневимо се и када имамо, и још чешће, када немамо права гневимо се најчешће на слабијег, утолико више уколико смо покорни удварачи онима који су од нас јачи правдамо свој гнев својом природом, или неразумевањем, незахва- лношћу и непослушношћу других људи према нама чак и тада, када су посл- едице нашег гнева погубне за нашу околину, а такве су најчешће, покуш- авамо да умиримо савест и да се пред другима оправдамо неубедљивим и празним говорима нема, једном речи, никакве сумње да је гнев знак наше велике гордости ништа мање него гордост, и срдитост или гнев нападају и хришћане, као и нехришћане m аутор је сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке јул/август 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла мрачна прича постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и постане неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је дачовек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја у колико се мало дубље замислиш над чињеницом да се најодврат- није новине најбоље продају и најодвратније емисије највише гледају, па уколико још и сам волиш да завириш у нешто од тога и притом, улазећи у ту чудовишну мешавину моћи, бесмисленог блудничења и, или можда боље или, насиља, након првобитног гађења осетиш и оно тупо & глупо, первертирано задо- вољство (искреност се, пријатељу мој, овде подразумева), добићеш одговор и гледе питања којим се овде и сада бави- мо: зашто и откуда насиље? а тај силоги- зам овако некако изгледа: људи троше новац на ствари које им се свиђају; ства- ри које им се свиђају су одраз њиховог погледа на живот, њиховог система вред- ности; људима се свиђа огољена моћ, без икакве помисли о одговорности; огољени блуд, без икакве помисли о некаквој љубави и лепоти све то добија се углав- ном новцем, а овај пак, у довољној коли- чини и довољно брзо, увек насиљем, оваквим или онаквим но, постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и поста- не неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је да човек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја дакле, изгледа да тај муљ, из кога ниче насиље у нама и око нас, постоји у свима нама, то је сигурно аждаја је, дакле, у свима нама, али шта је то што чини да превлада? шта је то довело до тако, на махове јадне, на махове бизарне, но сва- како гротескне потребе, да га кроз исто- рију тако често правдамо и да му се диви- мо? јер можда и није само насиље најгора ствар; гора од њега је једино илузија да се свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 4/2010 оно може употребљавати или користи- ти ради достизања овог или оног циља иако је некакав физиолошки механи- зам вероватно исти, ипак постоји огром- на разлика између са једне стране насил- не реакције појединца када му се учини неправда, на пример, детета када му друго, јаче дете отме играчку, и насиља над слабијим, те организованог, масовног насиља скоро сигурно, овде разлика сте- пена доводи до промене у квалитету, до тога да једна страст, пројава људског (наглашавам: људског) несавршенства постане грех јер иза једног стоји просто и несавршено срце које се брани и про- тестује, иза другог паклено болесно и ослепело срце, а иза трећег хладан, мрт- вачки хладан, ум а та разлика се састоји у једноме: жељи да се понизи не постоји пакленија ствар од ове муж који туче жену или дете, победник који вређа побеђеног, силова- тељ, човек који раскопава нечији гроб, пали нечију светињу, сви они желе само једно: да свога, увек имагинарног, непри- јатеља понизе, да га учине нижим од себе, а за то је заиста, с обзиром на њихову сопствену нискост, потребно јако много труда и што је насилник нижи, то је понижење страшније и обратно одговор се тако сам намеће насиље, свако насиље, од оног у породици, преко оног на стадиону, па до оног у рату, увек и само је последица нискости нискости појединца, нискости групе са којом поје- динац саосећа не видећи притом колико себе тиме унижава а ако је непријатељ увек имагинаран, онда се насиље спречава тиме што се људи међусобно гледају у очи наравно, уколико их имају и уколико знају да виде m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... механизам: доживљена неправда – повређена сујета – насилна реакција све је то у склопу разумевања појма хришћанске толеранције, што се разли- кује од савремене употребе речи толера- ција савремена употреба све више има значење толеранције на грех, порок или страст, и делује морално деградирајуће хришћанска толеранција је много дубљи и чистији појам zу вашем кабинету затичемо и слику старца тадеја, који је био и ваш духов- ни отац да ли у његовом учењу и, уоп- ште, ставу према животу постоје одређене смернице које би помогле реша- вању овог проблема? - наравно да постоје отац тадеј је увек полазио од мисли говорио је: „ако су нам мисли благе, тихе, пуне љубави такав ће нам бити живот“ и обрнуто: ако мрзимо, ако смо завидни и освето- љубиви, плод таквих мисли биће раз- дор, сукоб, агресија, насиље све полази од мисли зато морамо да радимо на себи први корак је да (у моралном сми- слу препознамо) своје мисли други корак је да одбацимо сваку злу поми- сао вежбајмо се у томе, и бићемо врлин- ски људи m 38 l православни мисионар l 4/2010 црква и насиље у друштву свети владика николај је дао најјезгровитију формалуцијуовог пита- ња рекавши да морамо прво победити зло у себи, па ће већ бити један нитков мање на свету п роблем насилног понашања у нашем друштву, као и у свету уопште, најакутније се поста- вља онда када се догоди неки екстреман случај насиља пре и после тога људи се углавном понашају као да их се то не тиче све док се нешто слично не деси управо њима насилност се углавном приписује криминалцима, терористи- ма, људима са друштвене маргине и, уопште, свима онима чије се понашање препознаје као очигледно проблема- тично међутим, просто препознавање, указивање на сваку врсту екстремизма и дистанцирана критика истог још увек не представљају дубље сагледавање нити воде решавању тог проблема ово последње би нарочито за хришћане и, уопште, све верујуће људе требало да представља изазов и мотивацију први и основни задатак борбе са насиљем би морало бити уочавање његових могућих узрока, а не хватање у коштац са последицама – ако је зло већ пустило корене са хришћанског стано- вишта, то би значило да свако од нас павле карастојковић јул/август 2010 l православни мисионар l 39тема бро ј а мора поћи пре свега од самог себе тај принцип би требало да важи за сваки вид деструктивног понашања како на индивидуалном, тако и на колективном плану а такав став подразумева преи- спитивање и стављање под знак питања сопствених представа о сопственој исправности и праведности зло, дакле, није нешто што се дешава тамо негде изван и далеко од мене (што, као такво, веома лако може бити предмет угодног осуђивања), већ се ја као хришћанин пре свега морам суочити са злом у себи и победити га да бих, евентуално, нешто ефикасно могао урадити и на споља- шњем плану свети владика николај је дао најје- згровитију формалуцију овог питања рекавши да морамо прво победити зло у себи, па ће већ бити један нитков мање на свету то значи да би свакој политич- кој и социјалној револуцији требало да претходи духовна револуција, која за полазиште увек има јединку, тј конкрет- ну личност борба са личним, сопстве- ним злом је, дакле, неопходан предуслов за борбу са спољашњим злом овакав став је од пресудног значаја када је реч о начинима помоћу којих се треба борити 40 l православни мисионар l 4/2010 са насиљем будући да смо сви много попустљивији и толерантнији према себи, а неупоредиво осетљивији на све оно негативно што долази споља (пого- тово ако је уперено ка нама), веома често се догађа да смо више него спремни на насилну борбу са насиљем уместо на покушај да се тај проблем реши неким племенитијим и благороднијим сред- ствима, као што су, на пример, пожртво- вано чињење добра, праштање, милоср- ђе и мучеништво као сведочење вере у живога бога и његову правду поред оних врста насиља које су нају- очљивије (физичко, психичко, вербал- но) постоје и неке форме испољавања насилништва које нису лако препозна- тљиве сваки вид поништавања другог, истицања сопствене супериорности, третирање другог као безначајног, непо- требног и секундарног може бити једно суптилно насиље које је – управо због своје неочигледности – често и разор- није по својим последицама велики проблем представља и то што се чак и онај најогољенији екстремизам све мање доживљава као проблем насиље све више постаје део свако- дневице оно више није везано само за свет подземља и тероризма, већ се све чешће догађа у породици, на улици, у јавном превозу, међу „обичним светом“ – међу нама а најтрагичније је то што наша с(а)вест отупљује и ту чињеницу све теже региструје као дубоко пробле- матичну овоме нарочито доприносе медији дневне новине су незамисливе без макар једног случаја породичне тра- гедије агресија, вулгарност и примити- визам се промовишу у ријалити шоу- програмима физичко обрачунавање није страно ни политичарима парла- мент и, уопште, сфера политике, дожи- вљавају се као амбијент у коме је потпу- но легитимно служити се насиљем сва- ке врсте насиље је занимљиво искљу- чиво као скандал, који је у служби медијске сензације потреба за схватањем озбиљности и одговарајућим решавањем овог питања неодложан је задатак за цркву тим пре што се насиље догађа и међу верним народом имали смо не баш лепу при- лику да видимо како се црквена питања решавају путем физичког обрачуна међутим, недопустиво је и када верују- ћи људи равнодушно посматрају разне екстремне навијачке групе које у име „традиционалних православних вред- ности“ насилно „преваспитавају“ при- паднике супротних идеолошких табо- ра, других навијачких група, убијају странце, туку учеснике геј-параде да ли се тако и сведочи православље? јеванђеље нам пружа сасвим довољно путоказа за оријентисање: ко се мача лати, од мача ће и погинути; ко ти уда- ри шамар, окрени му и други образ; чини другоме оно што желиш да он чини теби, и не чини другоме оно што не желиш да он теби чини, примера је безброј, проблем настаје онда када те поуке треба реализовати у свакоднев- ном животу а црква (како појединци, тако и заједница) мора имати потпуно јасан и недвосмислен став m аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој потреба за схватањем озбиљности и одговарајућим решавањем овог питања неодложан је задатак за цркву тим пре што се насиље догађа и међу верним народом јул/август 2010 l православни мисионар l 41тема бро ј а вера и покајање – лек за проблем агресивности р еч агресија потиче од 2 латинске речи – ad и gradus, што значи корак ка нечему, тј активност усмерна ка постизању задатог циља агресивност сама по себи уопште нема негативну конотацију, већ упућује на активистичку страну човекове личнос- ти од малих ногу човек потврђује овав- ку концепцију појма, а по оној народној „док беба не заплаче“ званична психологија на различите начине третира ову тематику тумачећи агресивност или као реактивност на туђ притисак или као особину има- нентну људској природи сматрамо да ово последње становиште с обзиром на до сада познатих 14500 ратова у исто- рији човечанства говори само за себе готово да не прође дан, а да у дневној штампи не можемо прочитати вест о неком трагичном (само)убиству у окви- ру породице може се слободно рећи да данашњицу у великој мери карактери- ше управо агресивност – сведоци смо свакодневних трагичних догађаја који често умеју да нас оставе без текста додатни проблем је што се агресивност кроз музику, филм и остале популарне уметности промовише као једна од врхунских вредности, као императив живота црква и њени служитељи треба да се осврну на проблем агресивности дајући православни осврт ако је активизам једна од темељних страна човекове лич- ности, онда је једно од најважнијих питања где се он усмерава очигледно је да га начелно огреховљени човек дана- шњице – више окренут световности, а мањше духовности – усмерава у погре- шном смеру свети оци нам често гово- ре о изопачености човекове воље као свети оци нам често говоре о изопачености човекове воље као последице греха, и ми у данашњем времену, у коме се грех намно- жио, примећујемо тај феномен у обиљу свештеник горан живковић 42 l православни мисионар l 4/2010 последице греха, и ми у данашшем вре- мену, у коме се грех намножио, приме- ћујемо тај феномен у обиљу једна мудра хасидска пословица каже: „ако не постанеш бољи, постаћеш гори“ како стварно постати бољи? господ исус христос, св апостол павле, али и сâм живот нам говоре да без бога не можемо постати бољи људи у правом смислу те речи познато је да су многе масовне убице, по сведочењи- ма комшија, важиле за људе који наиз- глед ни мрава не би згазили смело ћу тврдити да је главни узрок њиховог манијакалног понашања управо непо- знавање живога бога, јер кад њега нема, све је дозвољено, па и касапљење људи када, пак, говоримо о ратовима као масовном систематском убијању људи, онда мирне савести можемо рећи да је директни узрок тих крвавих пирова грех који се само различито манифе- стовао у историји човечанства али грех може бити двојак – може бити покајан и непокајан ових других гре- хова је данас, на жалост, много више, а треба да будемо свесни да смо заиста, по оној познатој реченици достојев- ског, сви криви за све и да не постоји човек у овом свету који за оно што се дешава не носи бар делић одговорно- сти сваки нови дан носи нове и нове моралне дилеме, хиљаде дана носе са собом хиљаде и хиљаде етичких прома- шаја, тако да у том контексту треба посматрати некога коме је „фитиљ пре- горео“, па је убио свог комшију, оца или брата злочине не оправдавамо, али са хришћанске стране гледишта можемо може се слободно рећи даданашњицу у великој мери карактерише управо агресивност – сведоци смо свакодневних трагичних догађаја који често умеју да нас оставе без текста јул/август 2010 l православни мисионар l 43тема бро ј а разумети њихов настанак формула је, бар наизглед, математички једностав- на: иманентна агресивност у човеку + нагомилани непокајани грех = злочин о томе да поменута формула може важити за много већи број људи него што можемо претпоставити сведочи медијски експеримент извршен у фран- цуској аутори су креирали лажни квиз на коме су учествовали људи који су се пријавили за учешће, а фунционисао је тако што су они наводним електро-шо- ковима мучили оне који погрешно одго- воре на постављено питаше оно што нису знали је то да су ти које су наводно мучили уствари глумци који су симули- рали болове оно што је скоро неверо- ватно је то да је у овом наказном квизу – симулацији учешће одбило само 16 од 100 учесника сви остали су – често са нескривеним садизмом – посматрали глумце – испитанике како праве грима- се од наводних болова, тако да је једна жена подвргнута експерименту изјави- ла да тек сада може да схвати нацисте на крају, остаје да препоручимо уни- верзални лек: покајање је свеопшти лек за свако зло, које се евентуелно може испољити кроз сваког од нас здрав духовни живот је основа здраве лично- сти, а покајање – било кроз молитвени однос са богом, било кроз свету тајну исповести – јесте кичма тог здравог духовног живота m аутор је свештеник при храму преподовне мати параскеве у лапову додатни проблем је што се агресивност кроз музику, филм и остале популарне уметности промовише као једна од врхунских вредности, као императив живота 44 l православни мисионар l 4/2010 црква и секте манипулативне технике секти и зазови савременог живота ства- рају потребу за директнијим и непосреднијим религиозним искуством религија данас постаје лично уверење које може бити или прихваћено или одбачено она је у свести младог човека постала питање рационалности, а не питање живљења и начина постојања данашњи момци и девојке су – и поред тога што готово сви поседују тековине модерне цивилизације (рачунаре, мобил- не телефоне и слично) – отуђени једни од других, и показују сталну тежњу да пре- вазићу ту отуђеност стварање осећања кривице секте користе ту жељу младих за повратком заједничком животу, и тако их слободно – веома често без икакве при- силе – уводе у свој систем, који им непре- кидно нуди илузију слободе, свет лажне слободе и лажног разума њихова учења су добро разрађен систем који не дозво- љава никакву дилему и најмањи црв сумње у догму јесте сигнал да организа- ција свог конзумента подсети како је његова свест о спасењу на ниском нивоу у том широком спектру слободе све је до најмањих ситница испланирано, до крај- ње границе психичке и физичке издр- жљивости, и све је стављено под потпуну контролу – мењају се начин исхране и одевања, мења се понашање, а на првом месту је слепа послушност вођи или орга- низацији стварањем осећања кривице или страха појединац се само чвршће везује за секту, која полако разара најпре појединца и његову породицу, а потом друштво и саму државу свака секта је – без изузетка – тоталитарна и деструктив- на, само што се ове особине испољавају у различитом интензитету вишедеценијска атеизација на овим просторима је више него добра подлога за берићетну жетву на глобалном свет- стварањем осећања кривице или страха појединац се само чвршће везује за секту, која полако разара најпре појединца и његову породицу, а потом дру- штво и саму државу свака секта је – без изузетка – тоталитарна и деструктивна, само што се ове особине испољавају у различитом интензитету свештеник владимир вићентијевић јул/август 2010 l православни мисионар l 45 ском плану плодови су из дана у дан све бољи и већи апатија, меланхолија и равнодушност многих структура које би треба- ло да се непрекидно баве овим питањима више је него очиглед- на више је српске омладине у душевним болницама него у црквама ако знамо где упутити пацијента са преломом руке или ноге, морамо знати куда упутити жртве секти – морамо имати установу за лечење жртава секти медицина је јасна егзактна наука која на основу броја оболелих веома прецизно зна како треба реаговати у случају епидемије – медикаментима и превентивом овде је у питању пандемија, а ми, бојим се, ни у перспективи немамо оснивање кризног штаба мењање идентитета циљ свих секти јесте мењање постојећег идентитета и изград- ња новог полуистина је вешта ђавоља подвала коју секте непрекидно пласирају својим и новим „вер- ницима“ тако код многих нових месија можемо пронаћи цитате сличне овом: савест милиона је заробљена кроз црквене, неби- блијске догме, традиције и изми- шљотине не смемо тражити послушност за нешто о чему божија реч не говори бог влада својим народом једино кроз писа- ну реч ако дозволимо било што више од библије да везује нашу савест, ми немамо духовну слобо- ду и када проповедамо библију, ми желимо да наши верници истражују, да виде јели то тако познати холивудски глумац том круз је један од најистакнутијих чланова сајантолошке секте која у склопу манипулативних техника често користи и хришћанску симболику црква и секте 46 l православни мисионар l 4/2010 такви „духовници“ припремају штиво са лепо украшеним омотима, труде се да младима одговоре на сва питања, читавог себе стављају у „службу човечанству“, не носе одећу другачију од нас јер „библија томе не учи“, не крсте се јер и „о томе ништа не казује“, не клањају се иконама јер је то „идолопоклонство“ итд, итд пост је „апсурд“ мање упућенима у своју веру ово делује више него привлачно када тако слобод- но осуђују употребу дроге, када се тако моћно боре против проституције, када се тако здушно згражавају над загађеним рекама и некада зеленим пољима, када са осмехом стручно објашњавају прву ову- лацију код девојчица и када истичу лепо- ту заједничког породичног ручка над лепотом интернет-порнографије, а за све то имају поткрепљен цитат из светог писма, зашто онда да им се не верује у причу о „непотребном доласку у цркву“, посту, причешћу, „апсурдном постојању епископа и свештенства“ када ниједна њихова књижица не упућује на такав навод у библији стално истицање ауто- ритета библије има за циљ да се и не при- мети колико су чланови заокупљени наводно помоћном литературом, која даје тако исцрпне, а уствари из контекста отргнуте цитате на пример, као доказ да само слаби посте, а да они који су јаки у вери за то немају потребе, они користе цитат из посланице римљанима (14, 2): јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље цитат је одличан, а врховни ауторитет (вођа, организација) и овога пута је у праву пост је „апсурд“ но, ова посланица, а посебно ова глава се односи на снисходљивост према онима који су тек примали хришћанство и нема никаквих основа за налажење оправдање за пост нити, пак, критику за његово непоштовање лаж се оштро осуђује написано је на стотине књижица о штетности лажи и гневу који она изазива пред господом – од лепо дизајнираних сликовница за децу па до заљубљених парова на омотима наме- њених тинејџерима, али, насупрот томе, „и сâм јехова је морао више пута да слаже своје ученике из педагошких разлога“ па, зашто, онда, ту и такву педагогију не би поштовала и сама организација када потреба налаже! или крст – „обична хри- шћанска измишљотина“ зато ниједна помоћна брошурица неће цитирати апос- тола павла (гал 6, 14) а ја, боже, сачувај да се чим другим хвалим осим крстом господа нашег исуса христа, којим се мени разапе свет и ја свету зато при сусрету са „просветљенима“ као „дар љубави“ траже да се на поклон прими њихова библија – „ово су ипак застарели цитати, који се у новом преводу другачије преводе или пот- пуно изостављају“ много је, много приме- ра кривотворења и накарадног тумачења цитата из светог писма! заробљене индивидуе разне „слободе – преко тржишта и еко- номије, па до сексуалних слобода – дове- ле су појам слободе до граница апсурда данас је битно да се верује, а како и у шта – то је мање важно то да ли је бог света тројица или двојица или је сâм „нема никаквог смисла, али је зато важно вези- вање за законе и принципе“ „буди добар и поштен, немој погазити заповести, читај библију и – ти си христов нови апо- стол“ то је замка – везивање свога иден- титета за „законе и принципе“ следбени- ци секте су у томе заробљене индивидуе, а не слободне хришћанске личности од тога како верујемо у бога зависе наш живот, наше постојање и спасење m аутор је свештеник при храму рођења светог јована крститеља у београду јул/август 2010 l православни мисионар l 47 осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт ових дана се могла прочитати вест да руска православна црква – као контратег „монополу дарвинизма и варљивој идеји да је наука углавном про- тивречна религији“ – тражи увођење креационизма у школе још је речено да дарвинова теорија остаје и да је треба предавати као једну од неколико теорија, али да деца треба да буду упозната и са тим другим „учењима“ шта је то теорија еволуције, шта је то креационизам и теорија интелигентног дизајна и у каквој су вези са нашом вером? ово је једна веома озбиљна и важна тема која се тиче тога како поима- мо науку и како можемо да доносимо погрешне закључке уколико немамо довољно знања или информација еволуција је скуп механизама који покреће развој организама на планети теорија еволуције (те) јесте научна тео- рија која објашњава како ти механизми функционишу и која предвиђа како ће се понашати у будућности тако дарвинизам схваћен правилно, има огроман научни значај за решавање питања о узајамним односима организама, за објашњење много чега нејасног у животу организама, за гео- лошка истраживања географског распоре- да биљака и животиња, и обједињује мно- ге раније неповезане чињенице треба само имати у виду да је бог створио законе постанка који су добивши егзистенцију постали природним, те је стога разумљи- во да је могуће природним законима обја- шњавати порекло, сличности и сврсис- шта је то теорија еволуције, шта је то креационизам и теорија интелигентног дизајна и у каквој су вези са нашом вером? хришћанство и наука александар савић хришћанство и наука 48 l православни мисионар l 4/2010 ходну уређеност животињских и биљних врста (одредница „дарвинизам“ у пуном православном богословском енцикопедиј- ском речнику, који је први пут издат 1900 у санкт-петербургу, а поново 1992 л г, иначе недавно објављен и код нас) креационизам креационизам је учење које целокупно човчанство и сва жива бића, као и нежи- ву природу и, уопште, све што постоји третира као последицу стварања, а тво- рац је бог најчешће се креационизам директно супротставља еволуционизму и заузима апсолутно супротне ставове, при чему се иде чак дотле да се оно што данас сматрамо научним чињеницама (које само успут потврђују неке аспекте теори- је еволуције) проглашава нетачним интелигентни дизајн интелигентни дизајн (ид), приказан као алтернатива стандардним научним објашњењима за развој живота на земљи, говори да је живот на земљи настао као последица интелигентног узрочника ид представља савремени облик телеоло- шког аргумента за постојање бога, а настао је 1987 као реакција на пресуду врховног суда сад-а која се односила на поделу цркве и државе неопходно је нагласити да теорија у науци не значи да нешто није проверено, већ да на тренутно најбољи начин опису- је природне феномене тако постоје тео- рија гравитације, теорија квантне меха- нике и многе друге, али нисмо склони да њих дискредитујемо само на основу тога што у називу имају реч „теорија“ оно што је веома интересантно јесте да се на обе стране полемике која се води између еволуциониста и креациониста налазе и људи који су верници став који се често може чути од стране креациони- ста ви, дакле, више не верујете да је бог створио све, него да је теорија еволуције тачна није исправан, и то је лажна диле- ма, што се јасно види из навода креацио- нисти олако потежу за ненаучним аргу- ментима када сукобљавају мишљења и веома лако негирају научне чињенице које иду у прилог те не схватајући да тиме негирају и научне дисциплине које стоје иза тих чињеница (на пример, ради- ологију или геологију) са друге стране, еволуционисти (барем један део еволуци- ониста, који се декларише као атеи- стички) лако прелазе границу научног и тврде да нема бога јер, ето, постоји ево- луција када говоримо о хри- шћанском учењу о ства- рању света, треба имати у виду да су свети оци јул/август 2010 l православни мисионар l 49 говорили у терминима свога доба кори- стећи тада доступна научна сазнања, која су се не мали број пута показала као нетачна (нпр земља је равна плоча) треба имати у виду и да првенствени циљ светога писма, као и текстова све- тих отаца, није да нам се износе научне чињенице, већ нам се дају истине вере изражене у (историјским) формама које су у доба њиховог писања биле актуелне, а њихов крајњи циљ је спасење човека није проблем у теорији ево- луције која се предаје у шко- лама све дотле док она не пређе своје границе и не уђе на терен веронауке проблем може да буде уколико би се у неком предмету (па био он назван креациони- зам, или у склопу веронауке – што би тек било посебно опа- сно) критика свела на неприхватање неких научних теорија без давања конкретног решења проблема или нуђења квалитетне алтер- нативе уколико се не буде мудро посту- пало, може се лако десити да се направи грешка слична оној када је римокатолич- ка црква у средњем веку негирала да је земља округла и да се врти о ко сунца решење је у образованим људима који су верници и које ће црква саслушати и ангажовати када буде потребно да дају свој суд о целој причи m аутор је стални стручни сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке 50 l православни мисионар l 4/2010 руска хришћанска философија николај фјодорович фјодоров (1829–1903) руски религиозни философ н ф фјодоров или „московски сократ“, како су га звали, рођен је 1829 у селу кључ (у тамбовској гувернији) сту- дирао је у одеси и потом предавао исто- рију и географију у школама русије након тога почео је да ради у библиоте- ци черткова, у москви, а потом у библи- отеци московског музеја румјанцев високо је ценио музеје и библиотеке и сматрао их центрима окупљања из идеолошких разлога, за живота није ништа објављивао ученици су пост- хумно припремили сабрана дела за штампу у три тома под називом философија заједничког дела знача- јано је споменути и две велике лич- ности које су обележиле његов живот, то су соловјов и толстој, са којим је касније и дошао у спор упокојио се 1903 л г у москви централна идеја фјодоровљевог религиозно- философског система се базира начињеници да јечовек позван да следи христа све до свог личног васкрсења овде на земљи, а не само „на оном свету“ милана ивковић јул/август 2010 l православни мисионар l 51 интересовања и делатности иако велики противник аскетизма, фјодоров је у сопственом животу про- јављивао сасвим супротно и, при- мењујући теорију заједничког дела, којује проповедао, као подвижник је спавао са даскама, а своју зараду делио са сиро- машнима фјодорова донекле можемо сматрати идејним претечом извесних научно-тех- нолошких открића, а нарочито оних која се односе на испитивање трајања људског живота и бесмртност ово су неке од његових најпознатијих идеја: 1) разматрао је могућност коришћења сунчане енергије која ће заменити угаљ 2) залагао се за управљање метереоло- шким процесима у циљу обезбеђивања максималне жетве 3) желео је да земља буде нека врста средства за вожњу космосом сматрао је да би се то могло остварити уз помоћ земљине магнетне енергије, која би омо- гућила кретање земље простором сматрао је да би колонизација других планета и небеских тела уклонила сваку опасност пренесељености планете земље философија заједничког дела основне црте фјодоровљевог учења се манифестују кроз етику дужности вас- крсења или тзв активну хришћанску антропологију централна идеја фјодоро- вљевог религиозно-философског система се базира на чињеници да је човек позван да следи христа све до свог личног васкр- сења овде на земљи, а не само „на оном свету“ како се христос оваплотио и при- мио човечанску природу, васкрсење постаје својствено свим људима на ово- ме фјодоров и заснива своју „философију заједничког дела“, тзв литургију која ће покренути васкрсење мртвих јер је, по његовим речима, „смрт само један несре- ћан случај“ на овакву мисао св григорије ниски одговара: „смрт је нарочита етапа руска хришћанска философија човековог пута, моменат у настајању, или боље рећи, у васпостављању човека“ јер смрт је акт божије милости којим се спречава бесконачно трајање пале егзи- стенције преображај природе фјодоров је веровао да васкрсење у себи садржи аутоматски преображај при- роде да ли се у оваквом учењу можда крије нека врста хуманистичког активи- зма магијске природе? овакав став нам открива проблем око кога се свакодневно полемише у савреме- ним теолошким круговима, а то је про- блем слободе фјодоровљево учење о вас- крсењу разматра телесно-душевни (какво је било и лазарево васкрсавање у витани- ји), али не и духовни аспекат (обожење и преумљење) то значи да фјодоров у свом учењу људима приписује оно што ни бог не може јер неће, а то је да човек може да преузме слободу другог да се преуми да ли бисмо васкрсењем, на пример, др јозе- фа менгела (анђела смрти) исправили само један несрећан случај, тј смрт? да ли би његово васкрсење аутоматски под- разумевало и његово преумљење и обо- жење? поводом овог става огласио је и в соловјов, који каже: „реанимација леше- ва није пожељна јер би она само проду- жила садашњи канабализам“ управо овде се разоткрива идеја да фјодоров сматра да својом вољом може да учини оно што зависи од слободних воља лич- ности, а то заправо и подразумева духов- но васкрсење, које је слободно изабрана 52 l православни мисионар l 4/2010 јул/август 2010 l православни мисионар l 53 љубавна заједница са богом, која је, да опет поновимо, немогућа без слободног избора сваке личности понаособ телесно и душевно васкрсењe у духовном васкрсењу човек је на неки начин саучесник сопственом васкрсењу, које се декларише кроз његово амин богу, тј опредељење за вечни живот у богу у телесном и душевном васкрсењу, хајде да тако кажемо, није потребна наша сарадња а ипак нам се чини да је фјодо- ров у свом учењу инсистирао само на овом телесном и душевном васкрсеењу познато је и учење светих отаца, у овом случају конкретно светог максима испо- ведника, који говори о апокатастасису природе и апокатастасису слободе апокатастасис значи васпостављање исконског склада према овој подели, апокатастасис природе би означавао пот- пуно и васцело васпостављање природе али то овде још увек не значи да ће се и слобода васцело определити за добро то опредељење слободе за добро се односи на апокатастасис слободе јер „знати добро још не значи и волети га, или иза- брати га“ „човек је способан и да не заволи спознато добро“ овде је и кључ проблема слободе, око кога се окреће цео фјодоровљев философско-религи- озни систем јер васкрсавање свих и свакога, на коме инсистира фјодоров, не може да натера све и свакога да се преобрази, преуми, обожи оно што у овом случају можемо да учинимо за друге јесте само да их волимо и да се молимо за њих, али не може- мо слободно да се определимо уме- сто њих јер истинско васкрсење значи и исцелење слободом, тако да су немогуће било каква наука и техника духовног васкрсавања овде су могуће једино љубав и молитва, као лични и саборни однос телесно-душевно васкрсење није чин који аутоматски преумљује или, другачије речено, васкрсење без преумљења је пакао „праведницима ће се огањ божанства открити као просвећујућа светлост, а нечастивима ће бити као пламен који пали и жеже“ (св максим исповедник) али постоји лечење и у будућем животу! m ауторка је вероучитељ у првој београдској гимназији 54 l православни мисионар l 4/2010 рођени моји, браћо и сестре „зашто оно што мрзим то и волим, а оно што је добро обилазим“ од како сам пре 5 месеци ушао у заједницу, киша знака питања ме сасу- ла и већина њих је почињала исто зашто? мало одговора имам на све то, неке не желим ни да нађем, али има и чињеница које не могу да прихватим и ако је печат одавно стављен на њих дошао је тренутак истине ред је био да завирим и ослушнем тајац који је у души мојој усидрен већ много година, да скинем паучину с очију и једностав- но покушам средити тај крш и неред благодатна преобраћења земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице јул/август 2010 l православни мисионар l 55 који сам направио у себи и око себе при- лику за то сам добио на самом почетку свестан сам 3 ствари: не смем бити повр- шан, да научим да трпим и пуно, пуно љубави у свему томе; рођени моји, први и прави корак сам направио после дугих низ година потро- шених у илузији и проведених у лажи некада више некада мање били сте све- доци свега тога праштајте, је једино што вам могу рећи и понудити у овом тренутку знајући ваљда да и друге не смем заборавити сам себи сам брзо опростио и признао да сам ја одговоран за своје поступке једино ме плаши чињеница која се полако ближи да на ћеркино-зашто? нећу имати и знати одговор, међутим верујем да храброст која ми је потребна да је погледам у оки- це, и дам одговор који сада не знам, про- наћићу управо овде радује ме једна сит- ница, што јој на самом растанку несве- сно рекох истину: „тата иде у школу, као што и ти идеш у вртић и вратиће се када је заврши“ азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немо- гуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову праксу стичем са браћом којих има свих профила, и свако од њих је професор у својој струци на томе им вечно хвала јер што многима није пошло за руком, ми међусобно то решавамотео- рију упознајем кроз молитву и искреном покајању јер тада сам осетио да се чистим од ђавољих ствари и уједно олакшавам душу своју овде се од срца смејем и тугујем, овде се мисли боре, овде сам пронашао жељу и храброст да упо- знам себе самог услед свог безнађа и немоћи нисам ни видео колико је око нас здравих и природних ствари од којих желим бити завистан браћо и сестре ово вам пише обичан грешник који је мрзео свако јутро које свиће, и сваког око себе претварао у новац и гледао кроз корист сваки божи- ји дан се ради на себи како физички тако и психички и ипак се у кревет легне са осмехом на лицу и будимо се са песми- цом прво што сам прочитао и научио је да „какве су ти мисли такав ти је живот“ исто то планирам али на крају овог пута спасења па макар стигао и последњи оно што тренутно учим да извршим је да овог пута главе иде доле, а срце горе, и школа је завршена када научим да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да пра- штам и волим амин филип азбука живота није ни мало лака, препородити се је тешко, бити нормалан након свега звучи као нешто немогуће, ипак све ово као и још много тога је сасвим могуће на једном чудном парчету „земље живих“ у вилову 56 l православни мисионар l 4/2010 свештеницама српским с редином 19 столећа славни аустриј- ски путописац феликс каниц, који је походио и наше крајеве, оставио је и сведочанство којим је изнео утисак да је у оно време свака српска кућа имала свога свештеника под овим је подразу- мевао српске мајке и жене, које су и тада, као и данас, биле главни чувари и башти- ници духовности у српскоме народу љубав њихова према богу и своме поро- ду чинила их је и чини их најревноснијим сведоцима и проповедницима васкрслога христа како и премудри цар соломон богонадахнуто проповеда да „нема ниче- га новога под сунцем“, није случајност да је исто важило и важи и у наше доба познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даље чување и одржавање очувале су њиву наше свете вере незапарложеном и предале је нама, данас, на обделавање неправедно и недопустиво би било не сетити се свих оних погурених и забрађе- них бака које су, подобно исихастичким отшелницама и јуродивим подвижница- ма христа ради, коленопреклоно и у сузама се молиле у доба брозократске охолократије сасвим саме и од свију пре- зрене и напуштене сузе њихове капале су, освештавале нашу стварност и ната- пале подове наших светих храмова и онда када у њима није било никога осим њих и свештеника њихова непоколебива вера, равна оној вери десеторице губаваца, могла је да се, по неодустајности својој, мери још једино са њиховом неизмерном надом и благодарношћу господу – на подобије оној исцељенога иноплеменика самарјанина – и зато им дугујемо вечиту захвалност! познато је да су управо наше мајке и баке биле те које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља кроз сва доцнија поколења и нараштаје како би га предале и нама данас на даљечување и одржавање ђакон ненад м јовановић беседа јул/август 2010 l православни мисионар l 57 лишене високих школа, теолошких знања и гро- мопуцателних научних звања, духом светим оне беху уведене у разумева- ње материнства као пре свега духовне, а не пуке биолошке категорије тога ради управо оне беху кадре да разумеју и опитно доживе последњу бригу и старање христо- во, као умирућега на крсту, а то беше управо старање за његову пре- чисту мајку: а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере његове марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: жено, ето ти сина! потом рече уче- нику: ево ти мајке! и од онога часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) управо из овога може- мо да разумемо колико су, заправо, наше мајке и баке, чуварке и одржа- тељке наше вере православне, биле у пра- ву јер ненаучене знадоше да ни нама бог није отац зато што нас је родио, већ због тога што нас као отац воли! зато – овакви какви јесмо – и имамо дерзновеније да га оцем називамо и предвечноме усиновље- њу се надамо корен овоме лежи у чињеници да је у саму срж схватања породице у правосла- вљу уткана свест да је она ни мање ни више но – домаћа црква у тој основној ћелији спасењске и метаисторијске зајед- нице очеви би имали да обављају дужно- сти епископа, мајке свештеника, а деца народа божијега узводећи једни друге у више сфере постојања – у наручју мајке наше небесне у овоме нас утврђују и речи свјатјејшега блаженопочившега патријарха нашега павла, који остави својеврсни завет свакој жени српској: „жена треба да буде свештеница у дома- ћој цркви, у породици“ m беседа одржана на светој литургији о материцама, 14 (27) децембра 2009 лета господњег у београдском храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 58 l православни мисионар l 4/2010 размишљања у тишини прави пост – чујеш ли како те вређа?! и ти ћутиш зашто му не одговориш, не узвратиш истом мером? – никако постим пошто ме је, због моје болести, духовник ослободио физич- ког поста, морам да постим духовно, и то двоструко и за себе и за своје непријате- ље а то значи не вређати никога и не одговарати на увреде, него се молити богу што више ево, и сада се молим богу за овог неверника који ме вређа – да му бог опрости његову слабост и да га при- веде ка познању истине и правде а истина и правда је сâм господ наш спа- ситељ јер очигледно је да његова душа не зна за бога да зна, не би био такав а ти? треба ли и за тебе да се молим? верник је јак, а неверник је слаб шта значи бити православни верник? значи бити божији човек у сваком тре- нутку свог живота: бити крштен, црквен и неуморан радник на њиви господњој шта је то њива господња? то је народ божији, коме се треба посветити из свег срца и до краја живота бити прави православни верник значи: друге сматрати већим од себе и достојни- ма да им се посветиш и да их служиш; себе сматрати најмањим међу људима и опраштати њихове увреде и грехе које чине, не осуђивати их, а нарочито им праштати увреде које чине теби лично онај ко себе сматра већим од других или бар једнаким са другима није прави пра- вославни верник јер православни верник мисли радмила грујић јул/август 2010 l православни мисионар l 59 мора уистину бити свет и остати свет ради тога мора бити подвижник највећи подвиг је волети људе и из љубави им опраштати њихове грехе јер су ти греси, уствари, њихове слабости, немоћи зашто осуђивати и мрзети сла- бог и немоћног човека? њему је потребна помоћ и треба да му помогнеш бити верник значи бити јак – слаб је сигурно неки верник, али није правосла- ван вероватно не верује у истинитог бога, него у неке „богове“, људе, идоле, или у моду, у комфор, у снобизам, у хедо- низам, у популарност, а ако му нешто од тога измакне, онда губи контролу над собом и открива слабост и агресивност према другим људима оптужујући њих за сопствену немоћ тако изгледају незнабо- жачки „верници“, који су бога заменили стварима али има и атеиста они не верују ни у бога, ни у људе нити у ствари, него само у себе атеиста је самом себи бог он верује у своју снагу и моћ, али кад падне, разо- чара се, али не у себе, него у друге опет су други криви за све заиста, ни незнабошцима ни атеистима није лако треба их разумети јер они још нису сазнали истину, а истина је бог, христос спаситељ наш, који је невином крвљу својом уништио људски грех у његовој бити, уништио онтолошки карак- тер греха, а овај видљиви карактер греха учинио површним и пролазним христос је уништио грех који човека убија и води у онтолошку смрт – прародитељски грех, и својом крсном смрћу и славним васкр- сењем оживео све душе у гробовима, јер су биле заиста мртве због силине тог гре- ха христос је унапредио наш живот и уни- штио „жалац“ смрти, а тиме и „жалац“ греха, тако да је од тада па до краја света грех постао неонтолошки, површински, немоћан али, на жалост, нису му сви људи захвални због тога, него игноришу мисли његову свестрадалну жртву, одбијају спа- соносну силу покајања и тиме изнова враћају смртни жалац греху и мећу омчу себи о врат, док прави православни хри- шћани својим искреним покајањем сваки грех претварају у прах незнабошци и атеисти немају покајање јер га не желе – супростављају му увек спремно оправдање и туђу кривицу из тог разлога они велики значај придају туђим гресима и целог живота се само тиме баве на жалост, они не знају – или не желе да знају – да би вером у христа спаситеља и само искреним покајањем, уз христову помоћ, сагледали лице исти- не и опрали се од смртнога греха, у коме упорно и неразумно пребивају хришћанин је јак зато што је немилоср- дан и бескомпромисан према себи, тј сво- ме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима зато што друге штити од себе и од зла у себи то је оно неопходно и ничим заменљиво чој- ство, које је увек наглашавао наш драги + патријарх павле ова врлина га чини сна- жним, неустрашивим и непобедивим незнабожци не знају за ову врлину она је за њих хула и саблазан јер се заваравају сентиментализмом, који негују према себи несебични су према сопственој себичности, своме егу, и угађају му са дир- љивом нежношћу вера снажи, али не било која вера, него хришћанска, православна све друге вере су продукт свог времена, продукт прола- зности и пропадљивости и зато у њима и нема онтолошке истине, снаге и вечно- сти само је вечна и славна вера право- славна јер у њој је вечна истина и непро- менљива стварност она је пут у вечност, истина љубави божије и живот у вечно- блаженом царству, које нам је сведржац и предодредио стварајући нас m ауторка је вероучитељ при храму вазнесења господњег у жаркову 60 l православни мисионар l 4/2010 хришћанин је јак зато што је немилосрдан и бескомпромисан према себи, тј своме греху, а милосрдан и сажаљив према другима, тј њиховим гресима јул/август 2010 l православни мисионар l 61 интернет и проблем насиља с вагда и свугде присутна слабост, чија манифестација људском роду доноси толико негативних последи- ца, ушла је на велика врата и узима свој данак и у овој, виртуелној димензији општења званој интернет очекивано, све могуће предности овог медија бивају и злоупотребљаване – на штету свих његов брз развој и популарност и, услед тога, немогућност истовременог увођења адекватних ограничења, односно правила коришћења, учиниле су га местом погод- ним за испољавање свега онога што је присутно и у реалном животу, што под- разумева и да подлеже некој врсти казне cyber криминал – као крађа, преваре, лажно представљање, ширење дезинфор- мација, уцене, претње, обарање туђих презентација, вређање – као и у реалном животу, претпоставља нарушавање туђе слободе, намерно превиђање приоритета туђе воље, једном речју – насиље заиста је много начина на које се оно испољава на интернету, због чега се све интензив- није трага за решењима која би помогла у његовом сузбијању појава интернет-по- лиције, доношење закона који се односе на прекршаје у виртуелној мрежи, неоп- ходност присуства администратора и модератора на форумима говори о томе колико је човек слаб и немоћан да се кон- тролише све наведене мере регулишу односе управо тамо где не постоје савест и свест о одговорности оно што ситуа- цију чини посебно тешком јесте могућ- ност скривања идентитета, чиме се директно избегавају свака одговорност и казна скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда нај- боље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч да бисмо се против ове пошасти борили на испра- ван начин борили, од суштинске је важности схватити шта је она заправо и који су узроци утицали на њену појаву следећи текстови нам можда могу помо- ћи у томе: http://wwwdaavdeevru адреса води до званичне презентације руског психолога и психотерапеута и православног хришћанина, који своје терапеутске методе заснива на право- славном пастирском учењу и схватању човека за нас је посебно интересантна на српском језику доступна студија са нази- хришћанство на интернету скривање идентитета, односно скривање лица – безличност, можда најбоље говори о томе о каквој је врсти злоупотребе и злочињења реч драган јовичић хришћанство на интернету 62 l православни мисионар l 4/2010 вом духовни узроци неурозе и православни начин лечења, и то поглавље свети оци о борби против туге и гнева овде су цитати неколико светих отаца који откривају начин борбе са овом страшћу можете је пронаћи у рубрици публикации (скачать) или директно са: http://wwwdaavdeevru/dow- nloads/books/nervnost_serbiandoc гнев је израз потајне мржње, тј злопа- мћења гнев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио плаховитост је (неко- нтролисано) распаљивање срца у невреме огорченост је отровно осећање, које се гнезди у души гнев је болесно стање и ругоба душе (св јован лествичник) http://wwwscribdcom/doc/15615933/ vladeta-jerotic-covek-i-njegov-identitet (поглавље агресија у савременом свету, стр 13-31); http://wwwrastkors/rastko/delo/11639 о гордости и огневу, о жалости и очајању (повратак оцима, сабрана дела) два наведена линка воде до студија нашег познатог неуропсихијатра, психо- птерапеута, предавача пастирске психол- огије на богословском факултету, публ- ицисте и академика владете јеротића богатство мисли које нам је оставио карактерише покушај да се на неки начин оствари синтеза психијтријске медицине и православне антропологије први текст чини поглавље из дела човек и његов идентитет и пружа увид у значење појма агресије који му психолог- ија придаје, као и могућим узроцима и њеним облицима: сви знамо да се код већине људи јавља агресија према сваком понашању другога које одступа од норме, укључујући и болест другога „ко има неку ману не мора да брине за спрдњу мало ко издржи да се не смеје муцавцима ово је само други вид агресивности животиње код којих је свака болесна или повређена јединка исте врсте предмет појачане агресије оговарање, интриге, интересовање за приватни живот другог и оног што је у – њему упадљиво, вест у новинама - само су понављање принуде агресивности према упадљивом други текст карактерише она синтеза поменута у говору о професору јеротићу јак и интересантан текст који тешко да кога може оставити равнодушног сви се гневимо, често, готово свакодневно гневимо се и када имамо, и још чешће, када немамо права гневимо се најчешће на слабијег, утолико више уколико смо покорни удварачи онима који су од нас јачи правдамо свој гнев својом природом, или неразумевањем, незахва- лношћу и непослушношћу других људи према нама чак и тада, када су посл- едице нашег гнева погубне за нашу околину, а такве су најчешће, покуш- авамо да умиримо савест и да се пред другима оправдамо неубедљивим и празним говорима нема, једном речи, никакве сумње да је гнев знак наше велике гордости ништа мање него гордост, и срдитост или гнев нападају и хришћане, као и нехришћане m аутор је сарадник центра за проучавање и употребу савремених технологија архиепископије београдско-карловачке јул/август 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла мрачна прича постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и постане неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је дачовек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја у колико се мало дубље замислиш над чињеницом да се најодврат- није новине најбоље продају и најодвратније емисије највише гледају, па уколико још и сам волиш да завириш у нешто од тога и притом, улазећи у ту чудовишну мешавину моћи, бесмисленог блудничења и, или можда боље или, насиља, након првобитног гађења осетиш и оно тупо & глупо, первертирано задо- вољство (искреност се, пријатељу мој, овде подразумева), добићеш одговор и гледе питања којим се овде и сада бави- мо: зашто и откуда насиље? а тај силоги- зам овако некако изгледа: људи троше новац на ствари које им се свиђају; ства- ри које им се свиђају су одраз њиховог погледа на живот, њиховог система вред- ности; људима се свиђа огољена моћ, без икакве помисли о одговорности; огољени блуд, без икакве помисли о некаквој љубави и лепоти све то добија се углав- ном новцем, а овај пак, у довољној коли- чини и довољно брзо, увек насиљем, оваквим или онаквим но, постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве мешавине и поста- не неко други углавном гледају, тапшу рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог wc, односно живота, и остају нико узгред, моје уверење је да човек не треба да постане ни неко ни нико, већ ја дакле, изгледа да тај муљ, из кога ниче насиље у нама и око нас, постоји у свима нама, то је сигурно аждаја је, дакле, у свима нама, али шта је то што чини да превлада? шта је то довело до тако, на махове јадне, на махове бизарне, но сва- како гротескне потребе, да га кроз исто- рију тако често правдамо и да му се диви- мо? јер можда и није само насиље најгора ствар; гора од њега је једино илузија да се свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 4/2010 оно може употребљавати или користи- ти ради достизања овог или оног циља иако је некакав физиолошки механи- зам вероватно исти, ипак постоји огром- на разлика између са једне стране насил- не реакције појединца када му се учини неправда, на пример, детета када му друго, јаче дете отме играчку, и насиља над слабијим, те организованог, масовног насиља скоро сигурно, овде разлика сте- пена доводи до промене у квалитету, до тога да једна страст, пројава људског (наглашавам: људског) несавршенства постане грех јер иза једног стоји просто и несавршено срце које се брани и про- тестује, иза другог паклено болесно и ослепело срце, а иза трећег хладан, мрт- вачки хладан, ум а та разлика се састоји у једноме: жељи да се понизи не постоји пакленија ствар од ове муж који туче жену или дете, победник који вређа побеђеног, силова- тељ, човек који раскопава нечији гроб, пали нечију светињу, сви они желе само једно: да свога, увек имагинарног, непри- јатеља понизе, да га учине нижим од себе, а за то је заиста, с обзиром на њихову сопствену нискост, потребно јако много труда и што је насилник нижи, то је понижење страшније и обратно одговор се тако сам намеће насиље, свако насиље, од оног у породици, преко оног на стадиону, па до оног у рату, увек и само је последица нискости нискости појединца, нискости групе са којом поје- динац саосећа не видећи притом колико себе тиме унижава а ако је непријатељ увек имагинаран, онда се насиље спречава тиме што се људи међусобно гледају у очи наравно, уколико их имају и уколико знају да виде m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
16
Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
...квалитет људског опште- ња, које у хришћанству добија свој најДУБЉИ,📌 , божански смисао m
аутор је вероучитељ у
архиепископији београдско-карловачкој
није проблем у технологији
као так
...квалитет људског опште- ња, које у хришћанству добија свој нај
МЕТА инфо: Р:18343 К:148356 Д:82
| Свеска 316 |
Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
... вери бог се сусреће са човеком лицем у лице тај сусрет је увек дубоко личан и дра- матичан нема разлога да такав сусрет не бива и изме- ђу двоје (или више) људи јер управо та специфична драма- тичност, која недостаје вирту- елној комуникацији, представља основни квалитет људског опште- ња, које у хришћанству добија свој најдубљи, божански смисао m аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој није проблем у технологији као таквој нити у разним облицима виртуелног комуницирања, већ је за употребу научних достигнућа на људску корист или пропаст најодговорнија човекова слобода новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 21тема бро ј а и чуше глас господа бога који ходаше у рају предвече, и сакрише се, и адам и жена његова, од лица господа бога и позва господ бог адама, и рече му: „где си?“ а адам му одговори: „глас твој чух где ходиш по рају и уплаших се, јер сам наг, и сакрих се“ пост 3, 8–10 г овор је моћ, моћ словесности говор показује словесност (лого- сност) показање, пак, јесте изла- зак пред лице другог говорити значи бити у дијалогу словесност је словесна само у сусрету са другом словесношћу, која је среће и разумева (грч диа-логос = два говора, две словесности, дијалог, разговор) говор није само оно говоре- но, већ и оно разумевано без говора нема разумевања, али ни говора нема без разумевања разумевање говор чини постојећим зато је дијалог смисао постојања говора говорити и разумева- ти значи бити личност – постојати у дијалогу ово је икона божија у човеку, истина његовог постојања говорити значи бити слободан, пока- зати себе и наћи се у разумевању другог показати себе, пак, значи истиновати, говорити само оно што мислиш гово- рити оно што не мислиш јесте бежање од себе самога, отуђење од властитог бића говор који не пројављује биће није говор, већ лаж и лицемерје, деструкција личности, покрет ка неби- ћу зато је лицемерје грех зато што александар милојков човек без лица – – говор без слободе говорити значи бити слободан, показати себе и наћи се у разумевању другог показати себе, пак, значи истиновати, говорити само оно што мислиш говорити оно што не мислиш јесте бежање од себе самога, отуђење од властитог бића тема бро ј а 22 l православни мисионар l 6/2010 личи на говор, а није говор лицемер- ство је бекство од својих мисли, скрива- ње и кукавичлук лицемерство је губи- так слободе услед мањкања храбрости да говором покажеш оно што стварно јеси, да покажеш ко си – да будеш одго- воран јер слобода није моћ да се скри- ваш, већ да се показујеш пред лицем другог и у лицу другог – као што се отац показује у сину говор је слобода само онда када показује човека са лицем говорити значи бити мудар бити мудар у говору значи ослушкивати раз- умевање властитог говора, бити у дија- логу, гледати себе у лицу другог – учити и исправљати се говор није похлепна и горда тврдоглавост говор је и храброст прихватања да си у заблуди, да си се спотакао и пао онај ко говором сведо- чи да је пао, тај и устаје и бива јачи зато говорити значи расти и усавршавати се, бивствовати у успињању до „мере раста пуноће христове“ бити мудар у говору значи заједничарити, бити биће зајед- нице, бити слушан и слушати бити, пак, у заједници значи показати лице своје, па и онда када си пао због речи својих не скривај се скривање је туђинствовање и ропство покажи се и знај да је покајање заправо преумљење, говор који уводи у мудрост покајни- ци су заиста највећи мудраци јер су раз- открили лудост тамо где се она најтеже открива – у властитом бићу говорити значи љубити то значи да човек – иако не треба да говори оно што не мисли – не треба увек да каже ни све оно што мисли ћутање је много пута мудрије од говора ћутање чак зна да говори више од самога говора љубити значи пазити да твоја реч – ма била она и истинита – као мач не посече слаба- шног брата твога то не значи да треба да говориш лаж уместо истине, већ да понекад треба да ћутиш, да будеш трпе- љив, да будеш мудар и да свакој истини нађеш њено погодно време зато не гово- ри увек све оно што мислиш, па макар мислио и саму истину јер која је корист од истине ако њоме убијеш брата свога? истина има један циљ – живот, вечни живот, а не саблазан и смрт угледај се на бога ни он не говори никада оно што не мисли, али је трпељив и мудар, те не каже увек ни све оно што мисли бог своје мисли говори у најбоље време за човека тако се бог човеку и откривао – постепено – да истином не убије, већ да спаси човека отуда се бог најпре откри- вао кроз пророке и законе, а „када се наврши време, посла сина свога“ угле- дај се на христа он је говорио говорећи и ћутећи говорио је говорећи ученици- ма својим и говорио је ћутећи фарисеји- ма и пилату добро је говорити због љубави према разумнима, а доборо је и ћутати и „не бацати бисере пред свиње“ због љубави према речима љуби бли- жње своје јер ћеш само тако заволети и бога, али љуби и речи јер су дар божији, и за сваку ћеш од њих одговарати даро- давцу – речи твоје стојаће пред речју очевом говор као слобода, говор као мудрост и говор као љубав ово троје показује личност, лице човеково зато треба бити достојан својих речи, не бежати од њих и не скривати лице своје речи без лица човековог су као ветар који лута такве се речи не дају разумети јер их се људи клоне као од распуштене деце која немају оца и васпитача, као од беслове- сног ветра тражећи заветрину речи без лица човековог не заједничаре, већ пот- копавају и руше то је говор кукавица које се боје разумевања – показања и изласка пред лице другог човек без лица је говор без слободе слобода се не скрива, скривање је роп- ство човек без лица је говор без одго- ворности бежање од одговорности је новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 23тема бро ј а бежање од словесности и слободе сло- бода значи постојати љубећи – бити личност бежање од слободе и одговор- ности је бежање од живота, од постоја- ња пред лицем другог бежање од одго- ворности је умирање човек без лица је говор без мудрости мудрост није безлични ветар мудрост је чедо мудраца мудрост има родитеља кога показује, као што син има оца и као што син показује оца мудрост је подобије божије у човеку зато је мудрост то што јесте само онда када показује личност човек без лица је говор без љубави љубав је, пак, познање, а не скривање онај ко бежи од речи својих није кадар да љуби, није кадар да постоји зато се човек без лица одмеће у лажни свет, у своју cyber илузију тај лажни свет је стециште кукавица, стециште безлич- ног постојања кукавице вапе за тим светом јер тамо је могуће да постојиш, а да те ипак нема; да говориш, а да не будеш у дијалогу тамо је могуће гово- рити без слободе, без мудрости и без љубави нема одговорности јер у cyber- свету нема ни живота тамо живе људи без лица чије су речи беслове- сни ветар, распуштена деца без родитеља тамо лутају напуштене речи чији су се говорници уплашили говора са лицем, словесног говора који их тражи и вапи за лицима њиховим: „где си?“ тај свет је туђина у којој се скривају живи мртваци у ту туђину хитају они који нису храбри да постоје њихове речи су ветар, а ветрови утих- њују када утихну, више их се нико не сећа у сећању остају само човек са лицем и његова реч са слободом, мудро- шћу и љубављу – реч која показује чове- ка другоме човеку m аутор је предавач верске наставе у деветој београдској гимназији 24 l православни мисионар l 6/2010 лек за отуђење мора да се нађе у центрима наших живота, а то ће се десити онда када заједништво са христом не буде достигнуће усамљене индивидуе, него дар целој цркви мр растко јовић када желимо да поједноставимо ствари, онда дајемо лаке осуде и вредносне судове тако је уоби- чајено да се за проблем отуђења модер- ног човека оптужује савремени начин живота отуђење, међутим, свој корен не налази у модерном начину живота, чак бисмо могли рећи да је отуђење отпочело онда када су хришћани поста- ли несрећни они који би требало да буду „со и светлост свету“ већ одавно пате од осећања туге, меланхолије, рав- нодушности хришћани су постали отуђени, отуђени од света и цркве ово отуђење се десило много раније него ли сви изуми модерног света – почевши од интернета, што ћемо показати кроз пример једног од најважнијих сегмена- та црквеног живота у једној књижици једноставно и јасно пише: „када се причестиш, немој да разговараш о световним стварима“ ова реченица садржи дијагнозу наше отуђености и позив ка њој хришћани су позвани да преобразе многе ствари које су наочиглед лоше или да стварима подаре прави смисао када кажемо да свет „у злу лежи“, то није позив на пара- ноични страх и резигнацију – како нам се често нуди и док свет у злу лежи, са друге стране знамо да када је бог ство- рио свет, „погледа бог све што је ство- рио, и гле, добро беше веома“ право назначење света јесте да свет поново задобије ту доброту – иако сада „у злу лежи“ разлику између негативног или фаталистичког посматрања света са овим оптимистичним погледом је огромна фатализам води ка резигнаци- ји, параноји овај други поглед покреће на активност, на изградњу света она- свето причешће и проблем отуђености новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 25тема бро ј а квим каквим га је бог желео то не значи да ћемо својим силама стварати царство божије – јер се царство даје од бога људима као дар то само значи да ћемо бити питани са чиме дочекујемо царство да ли као хришћани који су „светлост“ свету – пока- зујући на истинско постоја- ње света или на параноичне формалисте који су допусти- ли да свет постане и остане зло одговор лежи у срцу наш фаталистички поглед на свет не разликује се од погледа на цркву и црква је схваћена на исти начин као и свет – имамо религиозне, али не црквене људе и они који редовно иду у цркву улазе у њу као странци и исто тако је напуштају – без ика- квог односа са људима који чине цркву али за ово не треба да криви- мо вернике чини се да одговор лежи у срцу црквеног живота, оном срцу које је пребачено на неку далеку перифери- ју: свето причешће дух отуђења се налази управо у односу према светој чаши, и тај дух нас образује и учи живо- ту цркве данашњи однос према причешћу нас учи да је свет небитан и недовољан пред причешће свештеници увек наглашавају како је пост главни предуслов, а исповест се своди на испитивање шта је који хришћанин јео у случају да свештеник открије неку „недозвољену“ 26 l православни мисионар l 6/2010 супстанцу у исхрани верника, то је довољно да причешће постачу буде ускраћено овакво индивидуалистичко посматрање причешћа своди човека на атом, јединку која нема односе и везе са светом, са другим људима светост не налазимо у простору света, простору који је христос осветио онда када је страдао изван зидина града јерусалима ми смо незадовољни и увек несрећни јер се наши односи са другима не тичу живота у цркви, него се наш живот у цркви своди на наш унос ове или оне хране тиме је свету одузета могућност да освећује људе, да их, кроз сплет сво- јих односа, припрема за учешће у при- чешћу свет је непотребан, сами себи смо довољни – кроз самодисциплину исхране отуда и тако незаинтересован однос хришћана према свету, безвољ- ност и меланхолија као да смо препу- стили свет злу, заборавили да смо ми „светлост“ која треба да осветли „доброту“ света као да смо заборавили да је христос у свету и за овај свет пострадао, а не за ову или ону исхрану наших верника, за ову или ону безвољ- ност: „када се причестиш, немој да раз- говараш о световним стварима“ при- чешће нас, дакле, секуларизује, избацује изван света; стварност је подељена на профано и свето, свештено и лаичко, идеја која је, на жалост, дубоко непра- вославна, а ипак дубоко уроњена и при- хваћена међу нама свет не учествује на било који начин у нашем освећењу и стога сваки разговор световне природе треба да буде одбачен после причешћа то је велики корак ка отуђењу верника од света несрећни људи? слободно можемо рећи да због свега овога хришћани изгледају као несрећни људи, они којима нити црква нити свет нису довољни неспособни смо да погледамо на свет христовим очима, да фото: небојша ћосовић на молитвеним сабрањима у цркви нашу личну молитву треба да прожима дух заједнице, а не индивидуализма новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 27 свет доживимо као простор сједињења и заједништва са господом стога излаз тражимо у презиру према свету, али и цркви да бисмо се причестили, ми презиремо цркву, а, што је још тужније, томе нас уче у самој цркви постови цркве нам нису довољни, црква нам је недовољна, па уводимо приватне посто- ве, који су често и против саме цркве довољно је погледати забрану цркве да се суботом пости на води, док већина пред причешће бива саветована да седам дана пости на води пост средом и петком није довољан, црквени ритам живота нам није довољан није случај- но да су хришћани постили када и црква и причешћивали се увек када је служена литургија седмични ритам поста средом и петком своје тежиште не ставља на исхрану – јер су то само два дана у седмици оно чему се придаје већи значај јесте управо наш хришћански живот у нехри- шћанском свету, то су наши међуљудски односи, наша „светлост“ која треба да светли свету губитком ове димензије, постали смо отуђени, резигнирани, неки нови „несрећни“ хришћани причешћу- јемо се спорадично, тј онда када сваки појединац достигне, по људској проце- ни, одређени ниво светости или поста којим би стекао достојност да се приче- сти литургија нам, тако, сведочи отуђе- ње много веће и дубље, а израз тога оту- ђења је чаша причешћа, којој приступа- мо спорадично, без односа и без бриге за оне до нас после причешћа онима који су се причестили читају се посебне моли- тве за причаснике та групица причасни- ка бива издвојена и отуђена од других иако сâм текст литургије садржи моли- тву после причешћа целе цркве: нека се испуне уста наша хвале твоје, господе, да певамо славу твоју, јер си нас удосто- јио да се причестимо светим твојим, божанским, бесмртним и животворним тајнама; сачувај нас у твојој светињи, да се сав дан поучавамо правди твојој али- луја, алилуја, алилуја отуђење, на жалост, свој пуни израз налази у ономе што би требало да буде центар заједништва, солидарности међу људима, а то је заједништво у христу, у једној чаши причешћа свет нам није потребан, у злу лежи, и стога треба да буде презрен ако будемо схватили да свет и односи у њему, које остварује сва- ко људско биће, чине нашу непрестану припрему за причешће, тада свет постаје друм на путу освећења, незаобилазни простор у коме смо позвани да се бори- мо како би свет опет био „веома добар“ црквени ритам живота је недовољан, погрешан и треба да буде исправљен нашим приватним постовима и ритмо- вима - овако резонујући, погрешно ста- вљамо акценат на свој индивидуални напор посне исхране, напор који црква благосиља причешћем и посебном молитвом, која излази из оквира ритма саме литургије ова искакања само показују наше незадовољство, отуђење и неразумевање цркве, света, хришћан- ства лек за отуђење мора да се нађе у центрима наших живота, а то ће се десити онда када заједништво са хри- стом не буде достигнуће усамљене индивидуе, него дар целој цркви: свим верницима који су позвани да не прези- ру нити цркву нити свет m аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој фото: небојша ћосовић довољно је погледати забрану цркве да се суботом пости на води, док већина пред причешће бива саветована да седам дана пости на води 28 l православни мисионар l 6/2010 п роблем отуђења у свету елек- тронских комуникација је нераскидиво повезан са начел- ним темама бића и личности с тим у вези, за овај број православног мисио- нара разговарамо са епископом брани- чевским др игнатијем (мидићем), про- фесором догматике на православном богословском факултету у београду и једним од савремених православних теолога који хришћанским кључем црквеног предања успева да откључа најсложеније проблеме који муче чове- ка данашњице zпреосвећени владико, да ли можете да нам кажете шта подразумевамо под појмом „комуникација“ из православне перспективе и како научна и техноло- шка открића утичу на савременог човека и његову комуникацију? - појам „комуникација“, протумачен из православне перспективе, означава заједништво или причешће, тј однос једне личности са другом ради једин- ства, при чему ниједна не губи свој лич- разговор са епископом браничевским др игнатијем (мидићем) живети кроз хришћански модел комуникације савремена технолошка средства комуникације поричу истинити однос бића будући да су вирту- елне природе,човекову комуникацију своде на чување сопствене индивидуалности у односу на другог, поричући остварење стварног јединства разговор водила милана ивковић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 29тема бро ј а ни идентитет у комуникацији две лич- ности се крије жеђ сваког бића за пре- вазилажењем смрти и вечним постоја- њем, јер, уопштено говорећи, смрт је просторно и временско разједињење, раздељење, престанак заједништва и престанак сваке комуникације између два бића имајући за циљ нераздељиво јединство два бића, комуникација укључује и физички однос са другим: видети га, додирнути га, разговарати и пребивати са њим, због чега и природа која нас окружује, и коју користимо у комуникацији, има наш лични печат и треба да буде дар другом бићу истовре- мено циљ комуникације је и несливе- ност, тј да бића остану што јесу, да остану конкретна једно у односу на друго по учењу православних отаца цркве, овакву комуникацију може- мо постићи личним заједни- штвом бића које подразумева љубав једног бића према дру- гом љубав се преноси преко наше природе, односно пре- ко тела и душе преноси се и преко природе која нас окружује, при чему, као плод личног стварала- штва, настаје култура која је опредељена као дар другом, јер има за циљ остварење заједнице с другим услов љубави је, пак, очување потпу- не слободе другог, укључујући и очување границе између наших природа управо се овакво постојање збива у литургијском дога- ђају православне цркве, где, користе- ћи уметност и прифото: хаџи марко вујичић „савремена технолошка средства комуникације поричу истинити однос бића будући да су виртуел- не природе, човекову комуникацију своде на чување сопствене инди- видуалности у односу на другог, поричући остварење стварног јединства“ 30 l православни мисионар l 6/2010 роду, остварујемо личну комуникацију с богом и другим људима савремена технолошка средства комуникације поричу истинити однос бића будући да су виртуелне природе, човекову комуникацију своде на чува- ње сопствене индивидуалности у одно- су на другог, поричући остварење стварног јединства савремени вид тех- нолошке комуникације међу људима одаје утисак тежње човека за једин- ством са другим, док је, у својој сушти- ни, учвршћивање бедема којим се чува- мо од других, односно продубљивање јаза у односу на дугог, а не тежња да се сјединимо с другим, у смислу предава- ња вољи другог zда ли можемо да говоримо о негатив- ним и позитивним аспектима комуни- кације у оквиру cyber-света, и ако да, који су то аспекти? - негативне стране савременог типа комуникације су у томе што она искљу- чује природно, телесно и присно прису- ство другог с којим комуницирамо, као и слободу другог у односу на нас узрок лежи у жељи да будемо сами, тј да буде- мо индивидуе искључујемо, тако, све што нам смета код другога, а користимо само оно што нам причињава задовољ- ство, које може бити ометено прису- ством другог поред нас у свој његовој целовитости овај вид комуникације одаје утисак постојања другога у односу на нас, док, у суштини, постојимо само ми например: ако волимо музику јед- ног човека, или волимо да чујемо њего- во певање, довољно нам је да снимимо његов глас, што потом преслушавамо, немајући потребе за његовим живим присуством реч је о претварању друго- га од живе личности у чисту енергију, тј искоришћавање другог, тачније, његове енергије, за наше задовољство, а искључење самог његовог бића овде је суштина наше савремене цивилизације, самим тим и наше савре- мене комуникације у крајњој линији, оваква ситуација негира потребу за вас- крсењем мртвих, што је у суштини саме хришћанске комуникације задовољни смо, данас, енергијом других, коју аку- мулирамо и трошимо за наше потребе немамо носталгију за присуством поред нас других као живих бића и сло- бодних личности позитивна страна савременог вида комуникације је у томе што показује да је човек биће односа, или комуникаци- је, с другим и да без тога не може посто- јати ништа више од тога новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 31 zкако видите улогу православне цркве пред изазовима комуникације коју јој са једне стране налаже православно црквено предање, а са друге стране коју јој намеће савремена секуларизо- вана култура и цивилизација? - црква би требало да промовише личне односе међу људима, као и однос човека са природом, у циљу остварења најприснијег јединства говоримо о тежњи за јединством с другим, које под- разумева буквално присуство другога поред нас и његово слободно постојање у односу на нас на тај начин, изражава- мо веру у васкрсење мртвих, као и онто- лошку потребу да се то догоди призна- ћете да је ово суштина хришћанске вере остварење јединства с другим, како са нашим савременицима, тако и са онима из прошлости и будућности, ствара један специфичан вид комуни- кације бићā комуникација, на тај начин, преображава простор и време, стварајући од безличне природе лично- сти на сву срећу, овај вид још увек постоји у православној цркви проја- вљује се у њеној уметности, у подви- жништву, у књижевности, а пре свега у литургији тако настаје култура која у свим њеним сегментима за основно обележје има лични однос са другим, утемељен на љубави према другом, очу- вању његове слободе и непоновљиво- сти његове личности ближе објашње- но, уколико је наша комуникација с другим утемељена на љубави и слободи, други постаје за нас непоновљива лич- ност, постајући део саме наше лично- сти користећи, пак, ради комуникаци- је природу која нас окружује, и то у виду дарова који су упућени другом, стварамо уметничка дела са печатом наше личности, која су упућена у виду љубавног позива другом за остварење заједнице с њим, уз остављање просто- ра да се изрази и његова непоновљива личност, тј уз чување слободе другог на овај начин човек се пројављује као икона бога у свим сегментима свога постојања: као стваралац који дела са својим личним печатом упућује другом као дар (бог ствара свет и дарује га човеку ради остварења заједнице љуба- ви с њим), као онај који се брине за дру- гог, али пре свега, као биће заједнице, односно комуникације са другим, тј да је личност (као што је бог биће заједни- це оца са сином и светим духом) наравно, не мора овакво гледиште одмах преобразити свет и савремену комуникацију у хришћански вид одно- са, и аутоматски начинити цркву од света, али може послужити као залог и квасац који ће поступно да укисели тесто и поступно преобрази од безлич- ног и виртуелног у лични и стварни свет довољно је да хришћани буду све- сни предања које поседују чувајући га у односу с другим свет ће морати да се врати хришћанском моделу комуника- ције, ако жели да живи уколико не би имао где да се врати, ни парадигму коју ће следити, била би то катастрофа која се лако може збити ако заборавимо, или погрешно интерпретирамо право- славно предање и православни вид комуникације међу људима m црква би требало да промо- више личне односе међу људима, као и односчовека саприродом,у циљуостварења најприснијег јединства говоримо о тежњи за једин- ством с другим, које подразу- мева буквално присуство другога поред нас и његово слободно постојање у односу на нас тема бро ј а 32 l православни мисионар l 6/2010 кратак осврт на трећу главу књиге постања о трагици отуђења у трећој глави књиге постања износи се трагична прича о грехопадучовека опис почиње када змија (ђаво) куша најпре еву, а преко ње адама, да окусе са дрвета познања добра и зла б иблија нам пружа сведочанство о људском паду, који за последи- цу има и отуђење шта предста- вља то отуђење? потреба је да реч божију увек чинимо актуелном и савременом – такав став произилази из самог светог писма, које се, у суштини, обраћа срцу, уму и вољи својих читалаца не само са циљем да потврди истину у коју верујемо, већ и да нас води ка сталном обнављању заједнице са богом1 у трећој глави књиге постања износи се трагична прича о грехопаду човека опис почиње када змија (ђаво) куша најпре еву, а преко ње адама, да окусе са дрвета познања добра и зла наиме, ђаво убеђује еву да упозорење које је бог изрекао да не једу јер у који дан оку- 1 види п василијадис, „богословски значај запове- сти божијих”, отачник, свеска 2, 2009, 374–375 сиш с њега, умрећеш (пост 2, 17) и није баш истинито, већ да ће једењем плода она и адам постати као богови то наго- варање није далеко од онога шта је бог наменио човеку, а што се у светоотачкој литератури назива обожење човек је позван да кроз заједницу са богом увек узраста и са њим се сједињује2 са друге стране, сáмо дрво није по себи било зло, као што и заповест божија није била наредба, већ савет и препорука човеку да кроз поштовање заповести изрази слободни пристанак на комуникацију са богом свети григорије богослов каже: а то је било дрво познања, не засађено од почетка злобно, нити забрањено из зависти – нека не упера- вају тамо своје језике богоборци и нека не подражавају змију – него је добро када се у погодно време узима, јер то дрво, по мом виђењу, било је созерцање (духовно гледање), којему је сигуран при- 2 види св григорије богослов, „слово 45, 3”, пра- зничне беседе, требиње – врњачка бања, 2001 владимир пекић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 33тема бро ј а ступ само онима који су у врлини савр- шенији, а није добро простијима и жељом похлепнијима3 3 исто уместо да их једење плода дрвета познања добра и зла доведе у близину божију, оно их је одвукло на супротну страну библијски писац нам говори да су им се након кушања плода „очи отвориле“ и да су видели своју голоти 34 l православни мисионар l 6/2010 њу тај призор их одједном доводи у осећање стида, и адам и ева прекривају делове тела које сматрају срамним голотиња које су постали свесни јесте показатељ да су њих двоје доживели једно друго као странце и туђинце постојање и близина еве адаму више није разлог за радост, остваривање сво- га идентитета (свога ја) кроз живот са евом, већ присуство непознате, туђе особе неколико редова пре ових адаму се у светом писму приписују следеће речи: сада ето кост од мојих кости, и тело од мојега тела нека јој буде име човечица, јер је узета од човека за то ће оставити човек оца својега и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело (пост 2, 23–24) он овде изриче жељу за јединственим, заједничким животом са евом – да њих двоје деле један живот, кроз који се, у међусобној љубави, остварују као непо- новљиве и оригиналне личности ове речи нам говоре и да је поглед другога који пада на мене поглед човека који ме воли и којег волим на жалост, овај поглед и близина престају то да буду4 адам и ева се облаче да би сачували своју индивидуалност (посебност) јер други сада у мени може да види види објекат угађања и своје самовоље дру- гим речима, адам и ева осећају страх, боје се једно од другог услед отуђења ово отуђење међу првим људима има за последицу најпре отуђење од бога грех, који је, у крајњој инстанци, одва- јање од бога, неминовно води ка заму- ћивању истинског и правог погледа на свет и људе који нас окружују адам себе више не види у светлу божанског начина живљења (обожења), његов поглед је замагљен и – уместо да тежи ка духовном задовољству – он га прео- 4 види х јанарас, азбучник вере, беседа, нови сад, 2000, 121 креће ка чулном свету такав поглед на свет и бога подразумева убеђеност да сам ја центар света, да сам савршен и да све око мене, па и сâм бог, користи да ми пружи и омогући задовољство, које се показује кроз гордост и телесну похо- ту такво стање човековог психофизич- ког бића свети максим исповедник назива самољубљем5 или егоизмом ово се огледа у адамовом окривљењу еве, а преко ње и бога, за ремећење његовог „савршенства“ на питање божије да ли је јео са дрвета са ког му је забрањено, он одговара: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох (пост 3, 12) овде је очигледно преба- цивање кривице на другога, што, на жалост, и ми данас прекомерно чини- мо то пребацивање кривице није ништа друго до бег од своје одговрно- сти и жеља да заштитимо лажну слику о себи и свом савршенству поред тога, ови редови говоре и да само онога кога више не сматрамо ближњим и воље- ним, него странцем и туђином, можемо окривљивати да смета нашем живљењу и самоостваривању6 на основу овога можемо закључити да је узрок човековог отуђења, страха од другога, затварање у себе, последица греха као одвајања најпре од бога, а онда и од људи библија нам одмах у следећој глави приповеда о каиновом убиству свога брата авеља, што указује на погубност егоизма и зависти према другоме који угрожава моје ја отуђив- ши се од бога и ближњих, човек је кроз историју развијао методе како да се заштити од другога и како да, уколико то не може, себи створи неки имагинар- ни свет у који би побегао и који би га 5 уп л тунберг, микрокосмос и посредник, београд – шибеник, 2008, 223 6 многе су последице првородног греха, а међу њима и она најстрашнија – смрт оквир овог излагања не допушта да се посветимо и тумачењу тих последица новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 35тема бро ј а „заштитио“ од „опасности“ дру- гога човека трагичност почива у томе да човек тако постаје све неспособнији за живот и њего- ву радост и лепоту, за које је и створен та трагика нам се открива у крику господе, човека немам (јн, 5, 7) оног болесника у бањи витезди упућеног господу исусу христу зато ми, као хришћани, у овом свету и добу у коме живи- мо треба да сведочимо радост живота, који нам је бог дао прво стварањем, а потом и кроз сина свога да живим – не више ја, него живи у мени христос (гал, 2, 20) тај живот се налази у љуба- ви према ближњем, која је упра- во онај позив адамов са почет- ка библије да ће двоје бити јед- но тело само кроз љубав пре- ма ближњима можемо познати бога и назвати се децом њего- вом како нам говори христов љубљени ученик: љубљени, љубимо једни друге; јер је љубав од бога, и сваки који љуби од бога је рођен, и познаје бога (1 јн, 4, 7) она ће нас избавити од скучености и ограничености егоизма, од страхова који нас прогањају и прождиру, и изве- сти на светлост и слободу деце божије, на јединство живота у христу (уп гал, 3, 28), за који нас је бог и створио носећи то искуство, можемо сведочити овоме свету достојанство и лепоту човековог живота и бити „светлост свету“ m аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду узрокчовековог отуђења, страха од другога, затва- рање у себе, је последица греха као одвајања најпре од бога, а онда и од људи 36 l православни мисионар l 6/2010 објашњење православне радости је васкрсење, а васкрсење је саборни догађај заједнице александар р јевтић у животопису светог григорија паламе, који је саставио патријарх цариградски филотеј кокинос, постоји опис занимљивог дога- ђаја радња се одвија 1340 л г на светог антонија великог светог григорија видимо како у борби за одбрану чистоте православља исписује редове трија- де о свештеним исихастима уз непрестану умну моли- тву заузет тим важним и богоугодним послом, он одлу- чује да се овога пута не појави на молитвеном сабрању манастирске братије разлог је, заиста, обећавајући: у питању је учење о нествореним енергијама божијим и док он учено самује, братија је у цркви сигурно су сви приметили да григорија нема ипак, шта ту да се приговори: григорије је григорије! могуће да је неко – одступајући од пута благочестивих мисли – подлегао искушењу да изрекне осуду: шта се он ту прави паметан наравно, тек она- ко, за себе све тече уобичајеним током за логику еуклидовског ума овде бисмо могли да завршимо да се изне- нада у соби светог григорија није појавио необичан и неочекиван гост: свети анто- шта ако нам свети антоније велики дође у госте? тема бро ј а није велики! шта мислите, да ли је све- ти подвижник и оснивач пустиножи- тељног монаштва потапшао по рамену великог богослова? није ако се неко упита шта је урадио, наставићемо са описом догађаја свети антоније, љубитељ самовања и учитељ тихе молитве, упутио је григо- рија у цркву на молитву у заједници са братијом вероватно је писац тријада био у чуђењу због јављања госта који је прешао пут дуг десет векова зар ми не бисмо били? реченицу која следи не морамо да почињемо са вероватно могли би да нам замере књижевни кри- тичари нема ни потребе за тим: свети григорије је сигурно оставио започете списе и – отишао у цркву сада да замислимо како је могао да изгледа његов долазак међу сабрану братију они из групе коментара „гри- горије је григорије“ су се веома обрадо- вали група „шта се он ту прави паме- тан“ је сада имала оправдање за своја прошла и будућа кашњења на богослу- жења па и григорије је закаснио на слу- жбу светог антонија! да више не замишљамо служба божија мора да је била прелепа таква су сва богослужења свете цркве радо- сне су биле обе групе, а и свети григо- рије са њима више нису ни постојале групе, већ једнодушна заједница обоже- них у духу светом и једном светом, једном господу исусу христу у славу бога оца амин по речима патријарха филотеја кокиноса: „тако су провели целу ноћ у бденију са нарочитим сла- вљем“ на крају, шта ако и нâс изненади посета неког неочекиваног госта? да ли ћемо бар имати изговор да пишемо о нествореним енергијама божијим и да се молимо? пре ће бити да ћемо погле- дати у монитор рачунара, мобилни телефон или телевизијски екран траже- ћи помоћ одговора, наравно, неће бити отуђеност ће дисати свуда око нас трујући ваздух у који смо себе затворили остављајући иза врата својих срцā ближње и сву красоту божије тво- ревине није нам намера да позивамо на одбацивање информационих техно- логија још мање да омаловажавамо богословски допринос светог григори- ја паламе или било ког другог богосло- ва свете цркве намера нам је да се подсетимо како је лепо било на зајед- ничком молитвеном сабрању мана- стирске братије када се међу њима поја- вио свети григорије у тој радости и ми можемо да будемо учесници да ми будемо радост другима, а да други буду радост нама зар свети сера- фим саровски није свако- га поздрављао речима: радости моја! хри- стос васкрсе! објашњење пра- вославне радо- сти је васкрсе- ње, а васкрсење је саборни дога- ђај заједнице због тога да се заједно запитамо: шта ако нам све- ти антоније велики дође у госте? m новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 37 38 l православни мисионар l 6/2010 неопходно је указати и на појаву брзоплетог „сазнавања истина“ (или нечега што се негде догодило или одиграло) искључиво путем интернета већина људи у данашње време сма- тра да је оно што сазна преко сајтова апсолутна истина, а такав приступ је потпуно погрешан немања андријашевић осавременим технологијама и њиховој примени се обично говори тако да се стиче утисак да је у питању нека апсолутна новина јер се заборавља да су савремена „умреже- ност“ и начин комуникације и рада у једном смислу начин живота и проду- жетак нечега што настаје изумом покретне слике појава фотографије, а касније филма и телевизије, представља једну од драстичних промена, и свакако је један од чинилаца битне различито- сти садашњег времена и доба наших предака, тј начина живота људи некада и сада коришћење рачунара није успело да победи велико искушење савременог човека – отуђеност отуђеност је, у неком смислу, и парадокс градског живота јер – и поред милиона људи и њихове динамике – имамо велики број људи који су усамљени, одбачени или немају ни најосновније за живот владика иларион алфејев упозорава на једну ствар коју сматрамо повезаном са савременим погледом на живот са тежњама људи – на савремени етос он подсећа да су пословни људи посебан феномен 20 века јер за њих не постоји ништа сем њихове функције у бизнису, и то их толико заокупља да немају паузу да чују глас божији управо је овде зам- ка! треба бити вредан, образован, знати користити рачунар, али то никада не искушења и замке сајбер-комуникације новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 39 треба да надомести оно прво, тј оно најважније – да будемо људи, и то по сваку цену и у свакој прилици при томе не треба ниподаштавти оне људе који нису или су мање образовани, који не користе рачунар, не говоре стране језике што се тиче погледа православног хришћанина на количине информација, којима смо често претоварени, требало би указати на неколико аспеката давно је помињано да је идеја водиља техноло- шког прогреса важна за спајање и при- ближавање људи и ради лакшег живота питање је да ли је ово имало резултата и да ли се може о међусобном прибли- жавању и разумевању људи може гово- рити као о продукту напредне техноло- гије озбиљно је и питање (које се данас ретко поставља) да ли је седење испред рачунара нешто што ослобађа и човеку користи у тој мери да се без тога не може замислити живот даћемо једно- ставан пример, а то су људи који живе на селу и имају посебан етос о том ето- треба бити вредан, образован, знати користити рачунар, али то никада не треба да надомести оно прво, тј оно најважније – да будемо људи, и то по сваку цену и у свакој прилици тема бро ј а 40 l православни мисионар l 6/2010 су данас се тако мало пише и говори, а постоје и случајеви да се омаловажава иако је постојање те заједнице суштин- ски важно за свако друштво, како у привредном тако и у културном погле- ду с тим у вези треба приметити да комуникација и пренос информација јесу важне компоненте савремене циви- лизације, али да постоје и другачији начини живота, израсли из другачијег етоса, и они нису ништа мање вредни за живот на нашој заједничкој планети нити мање културни неопходно је указати и на појаву брзоплетог „сазнавања истина“ (или нечега што се негде догодило или оди- грало) искључиво путем интернета већина људи у данашње време сматра да је оно што сазна преко сајтова апсо- лутна истина, а такав приступ је потпу- но погрешан не треба да пристајемо на то да је, примера ради, снимак на јутју- бу некаква безусловна истина то може бити парче, исечак неког догађаја или нечега што би нама требало да буде важно и значајно, али ни у ком случају не представља пуну истину трагање за истином много је слојевитије и много узвишеније од овога свештеник александар шмеман нас учи да се свештеник облачи за литургију и да сваки делић његове одежде и све символичке радње имају јасно одређена значења, и он то чини у име целог литур- гијског сабрања сваки верник је тиме учесник у литургији и тако је и сваки верник – литург незамисливо је, стога, да неки верници иду са транспарентима на литургију, свађају се са св
... вери бог се сусреће са човеком лицем у лице тај сусрет је увек дубоко личан и дра- матичан нема разлога да такав сусрет не бива и изме- ђу двоје (или више) људи јер управо та специфична драма- тичност, која недостаје вирту- елној комуникацији, представља основни квалитет људског опште- ња, које у хришћанству добија свој најдубљи, божански смисао m аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој није проблем у технологији као таквој нити у разним облицима виртуелног комуницирања, већ је за употребу научних достигнућа на људску корист или пропаст најодговорнија човекова слобода новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 21тема бро ј а и чуше глас господа бога који ходаше у рају предвече, и сакрише се, и адам и жена његова, од лица господа бога и позва господ бог адама, и рече му: „где си?“ а адам му одговори: „глас твој чух где ходиш по рају и уплаших се, јер сам наг, и сакрих се“ пост 3, 8–10 г овор је моћ, моћ словесности говор показује словесност (лого- сност) показање, пак, јесте изла- зак пред лице другог говорити значи бити у дијалогу словесност је словесна само у сусрету са другом словесношћу, која је среће и разумева (грч диа-логос = два говора, две словесности, дијалог, разговор) говор није само оно говоре- но, већ и оно разумевано без говора нема разумевања, али ни говора нема без разумевања разумевање говор чини постојећим зато је дијалог смисао постојања говора говорити и разумева- ти значи бити личност – постојати у дијалогу ово је икона божија у човеку, истина његовог постојања говорити значи бити слободан, пока- зати себе и наћи се у разумевању другог показати себе, пак, значи истиновати, говорити само оно што мислиш гово- рити оно што не мислиш јесте бежање од себе самога, отуђење од властитог бића говор који не пројављује биће није говор, већ лаж и лицемерје, деструкција личности, покрет ка неби- ћу зато је лицемерје грех зато што александар милојков човек без лица – – говор без слободе говорити значи бити слободан, показати себе и наћи се у разумевању другог показати себе, пак, значи истиновати, говорити само оно што мислиш говорити оно што не мислиш јесте бежање од себе самога, отуђење од властитог бића тема бро ј а 22 l православни мисионар l 6/2010 личи на говор, а није говор лицемер- ство је бекство од својих мисли, скрива- ње и кукавичлук лицемерство је губи- так слободе услед мањкања храбрости да говором покажеш оно што стварно јеси, да покажеш ко си – да будеш одго- воран јер слобода није моћ да се скри- ваш, већ да се показујеш пред лицем другог и у лицу другог – као што се отац показује у сину говор је слобода само онда када показује човека са лицем говорити значи бити мудар бити мудар у говору значи ослушкивати раз- умевање властитог говора, бити у дија- логу, гледати себе у лицу другог – учити и исправљати се говор није похлепна и горда тврдоглавост говор је и храброст прихватања да си у заблуди, да си се спотакао и пао онај ко говором сведо- чи да је пао, тај и устаје и бива јачи зато говорити значи расти и усавршавати се, бивствовати у успињању до „мере раста пуноће христове“ бити мудар у говору значи заједничарити, бити биће зајед- нице, бити слушан и слушати бити, пак, у заједници значи показати лице своје, па и онда када си пао због речи својих не скривај се скривање је туђинствовање и ропство покажи се и знај да је покајање заправо преумљење, говор који уводи у мудрост покајни- ци су заиста највећи мудраци јер су раз- открили лудост тамо где се она најтеже открива – у властитом бићу говорити значи љубити то значи да човек – иако не треба да говори оно што не мисли – не треба увек да каже ни све оно што мисли ћутање је много пута мудрије од говора ћутање чак зна да говори више од самога говора љубити значи пазити да твоја реч – ма била она и истинита – као мач не посече слаба- шног брата твога то не значи да треба да говориш лаж уместо истине, већ да понекад треба да ћутиш, да будеш трпе- љив, да будеш мудар и да свакој истини нађеш њено погодно време зато не гово- ри увек све оно што мислиш, па макар мислио и саму истину јер која је корист од истине ако њоме убијеш брата свога? истина има један циљ – живот, вечни живот, а не саблазан и смрт угледај се на бога ни он не говори никада оно што не мисли, али је трпељив и мудар, те не каже увек ни све оно што мисли бог своје мисли говори у најбоље време за човека тако се бог човеку и откривао – постепено – да истином не убије, већ да спаси човека отуда се бог најпре откри- вао кроз пророке и законе, а „када се наврши време, посла сина свога“ угле- дај се на христа он је говорио говорећи и ћутећи говорио је говорећи ученици- ма својим и говорио је ћутећи фарисеји- ма и пилату добро је говорити због љубави према разумнима, а доборо је и ћутати и „не бацати бисере пред свиње“ због љубави према речима љуби бли- жње своје јер ћеш само тако заволети и бога, али љуби и речи јер су дар божији, и за сваку ћеш од њих одговарати даро- давцу – речи твоје стојаће пред речју очевом говор као слобода, говор као мудрост и говор као љубав ово троје показује личност, лице човеково зато треба бити достојан својих речи, не бежати од њих и не скривати лице своје речи без лица човековог су као ветар који лута такве се речи не дају разумети јер их се људи клоне као од распуштене деце која немају оца и васпитача, као од беслове- сног ветра тражећи заветрину речи без лица човековог не заједничаре, већ пот- копавају и руше то је говор кукавица које се боје разумевања – показања и изласка пред лице другог човек без лица је говор без слободе слобода се не скрива, скривање је роп- ство човек без лица је говор без одго- ворности бежање од одговорности је новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 23тема бро ј а бежање од словесности и слободе сло- бода значи постојати љубећи – бити личност бежање од слободе и одговор- ности је бежање од живота, од постоја- ња пред лицем другог бежање од одго- ворности је умирање човек без лица је говор без мудрости мудрост није безлични ветар мудрост је чедо мудраца мудрост има родитеља кога показује, као што син има оца и као што син показује оца мудрост је подобије божије у човеку зато је мудрост то што јесте само онда када показује личност човек без лица је говор без љубави љубав је, пак, познање, а не скривање онај ко бежи од речи својих није кадар да љуби, није кадар да постоји зато се човек без лица одмеће у лажни свет, у своју cyber илузију тај лажни свет је стециште кукавица, стециште безлич- ног постојања кукавице вапе за тим светом јер тамо је могуће да постојиш, а да те ипак нема; да говориш, а да не будеш у дијалогу тамо је могуће гово- рити без слободе, без мудрости и без љубави нема одговорности јер у cyber- свету нема ни живота тамо живе људи без лица чије су речи беслове- сни ветар, распуштена деца без родитеља тамо лутају напуштене речи чији су се говорници уплашили говора са лицем, словесног говора који их тражи и вапи за лицима њиховим: „где си?“ тај свет је туђина у којој се скривају живи мртваци у ту туђину хитају они који нису храбри да постоје њихове речи су ветар, а ветрови утих- њују када утихну, више их се нико не сећа у сећању остају само човек са лицем и његова реч са слободом, мудро- шћу и љубављу – реч која показује чове- ка другоме човеку m аутор је предавач верске наставе у деветој београдској гимназији 24 l православни мисионар l 6/2010 лек за отуђење мора да се нађе у центрима наших живота, а то ће се десити онда када заједништво са христом не буде достигнуће усамљене индивидуе, него дар целој цркви мр растко јовић када желимо да поједноставимо ствари, онда дајемо лаке осуде и вредносне судове тако је уоби- чајено да се за проблем отуђења модер- ног човека оптужује савремени начин живота отуђење, међутим, свој корен не налази у модерном начину живота, чак бисмо могли рећи да је отуђење отпочело онда када су хришћани поста- ли несрећни они који би требало да буду „со и светлост свету“ већ одавно пате од осећања туге, меланхолије, рав- нодушности хришћани су постали отуђени, отуђени од света и цркве ово отуђење се десило много раније него ли сви изуми модерног света – почевши од интернета, што ћемо показати кроз пример једног од најважнијих сегмена- та црквеног живота у једној књижици једноставно и јасно пише: „када се причестиш, немој да разговараш о световним стварима“ ова реченица садржи дијагнозу наше отуђености и позив ка њој хришћани су позвани да преобразе многе ствари које су наочиглед лоше или да стварима подаре прави смисао када кажемо да свет „у злу лежи“, то није позив на пара- ноични страх и резигнацију – како нам се често нуди и док свет у злу лежи, са друге стране знамо да када је бог ство- рио свет, „погледа бог све што је ство- рио, и гле, добро беше веома“ право назначење света јесте да свет поново задобије ту доброту – иако сада „у злу лежи“ разлику између негативног или фаталистичког посматрања света са овим оптимистичним погледом је огромна фатализам води ка резигнаци- ји, параноји овај други поглед покреће на активност, на изградњу света она- свето причешће и проблем отуђености новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 25тема бро ј а квим каквим га је бог желео то не значи да ћемо својим силама стварати царство божије – јер се царство даје од бога људима као дар то само значи да ћемо бити питани са чиме дочекујемо царство да ли као хришћани који су „светлост“ свету – пока- зујући на истинско постоја- ње света или на параноичне формалисте који су допусти- ли да свет постане и остане зло одговор лежи у срцу наш фаталистички поглед на свет не разликује се од погледа на цркву и црква је схваћена на исти начин као и свет – имамо религиозне, али не црквене људе и они који редовно иду у цркву улазе у њу као странци и исто тако је напуштају – без ика- квог односа са људима који чине цркву али за ово не треба да криви- мо вернике чини се да одговор лежи у срцу црквеног живота, оном срцу које је пребачено на неку далеку перифери- ју: свето причешће дух отуђења се налази управо у односу према светој чаши, и тај дух нас образује и учи живо- ту цркве данашњи однос према причешћу нас учи да је свет небитан и недовољан пред причешће свештеници увек наглашавају како је пост главни предуслов, а исповест се своди на испитивање шта је који хришћанин јео у случају да свештеник открије неку „недозвољену“ 26 l православни мисионар l 6/2010 супстанцу у исхрани верника, то је довољно да причешће постачу буде ускраћено овакво индивидуалистичко посматрање причешћа своди човека на атом, јединку која нема односе и везе са светом, са другим људима светост не налазимо у простору света, простору који је христос осветио онда када је страдао изван зидина града јерусалима ми смо незадовољни и увек несрећни јер се наши односи са другима не тичу живота у цркви, него се наш живот у цркви своди на наш унос ове или оне хране тиме је свету одузета могућност да освећује људе, да их, кроз сплет сво- јих односа, припрема за учешће у при- чешћу свет је непотребан, сами себи смо довољни – кроз самодисциплину исхране отуда и тако незаинтересован однос хришћана према свету, безвољ- ност и меланхолија као да смо препу- стили свет злу, заборавили да смо ми „светлост“ која треба да осветли „доброту“ света као да смо заборавили да је христос у свету и за овај свет пострадао, а не за ову или ону исхрану наших верника, за ову или ону безвољ- ност: „када се причестиш, немој да раз- говараш о световним стварима“ при- чешће нас, дакле, секуларизује, избацује изван света; стварност је подељена на профано и свето, свештено и лаичко, идеја која је, на жалост, дубоко непра- вославна, а ипак дубоко уроњена и при- хваћена међу нама свет не учествује на било који начин у нашем освећењу и стога сваки разговор световне природе треба да буде одбачен после причешћа то је велики корак ка отуђењу верника од света несрећни људи? слободно можемо рећи да због свега овога хришћани изгледају као несрећни људи, они којима нити црква нити свет нису довољни неспособни смо да погледамо на свет христовим очима, да фото: небојша ћосовић на молитвеним сабрањима у цркви нашу личну молитву треба да прожима дух заједнице, а не индивидуализма новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 27 свет доживимо као простор сједињења и заједништва са господом стога излаз тражимо у презиру према свету, али и цркви да бисмо се причестили, ми презиремо цркву, а, што је још тужније, томе нас уче у самој цркви постови цркве нам нису довољни, црква нам је недовољна, па уводимо приватне посто- ве, који су често и против саме цркве довољно је погледати забрану цркве да се суботом пости на води, док већина пред причешће бива саветована да седам дана пости на води пост средом и петком није довољан, црквени ритам живота нам није довољан није случај- но да су хришћани постили када и црква и причешћивали се увек када је служена литургија седмични ритам поста средом и петком своје тежиште не ставља на исхрану – јер су то само два дана у седмици оно чему се придаје већи значај јесте управо наш хришћански живот у нехри- шћанском свету, то су наши међуљудски односи, наша „светлост“ која треба да светли свету губитком ове димензије, постали смо отуђени, резигнирани, неки нови „несрећни“ хришћани причешћу- јемо се спорадично, тј онда када сваки појединац достигне, по људској проце- ни, одређени ниво светости или поста којим би стекао достојност да се приче- сти литургија нам, тако, сведочи отуђе- ње много веће и дубље, а израз тога оту- ђења је чаша причешћа, којој приступа- мо спорадично, без односа и без бриге за оне до нас после причешћа онима који су се причестили читају се посебне моли- тве за причаснике та групица причасни- ка бива издвојена и отуђена од других иако сâм текст литургије садржи моли- тву после причешћа целе цркве: нека се испуне уста наша хвале твоје, господе, да певамо славу твоју, јер си нас удосто- јио да се причестимо светим твојим, божанским, бесмртним и животворним тајнама; сачувај нас у твојој светињи, да се сав дан поучавамо правди твојој али- луја, алилуја, алилуја отуђење, на жалост, свој пуни израз налази у ономе што би требало да буде центар заједништва, солидарности међу људима, а то је заједништво у христу, у једној чаши причешћа свет нам није потребан, у злу лежи, и стога треба да буде презрен ако будемо схватили да свет и односи у њему, које остварује сва- ко људско биће, чине нашу непрестану припрему за причешће, тада свет постаје друм на путу освећења, незаобилазни простор у коме смо позвани да се бори- мо како би свет опет био „веома добар“ црквени ритам живота је недовољан, погрешан и треба да буде исправљен нашим приватним постовима и ритмо- вима - овако резонујући, погрешно ста- вљамо акценат на свој индивидуални напор посне исхране, напор који црква благосиља причешћем и посебном молитвом, која излази из оквира ритма саме литургије ова искакања само показују наше незадовољство, отуђење и неразумевање цркве, света, хришћан- ства лек за отуђење мора да се нађе у центрима наших живота, а то ће се десити онда када заједништво са хри- стом не буде достигнуће усамљене индивидуе, него дар целој цркви: свим верницима који су позвани да не прези- ру нити цркву нити свет m аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој фото: небојша ћосовић довољно је погледати забрану цркве да се суботом пости на води, док већина пред причешће бива саветована да седам дана пости на води 28 l православни мисионар l 6/2010 п роблем отуђења у свету елек- тронских комуникација је нераскидиво повезан са начел- ним темама бића и личности с тим у вези, за овај број православног мисио- нара разговарамо са епископом брани- чевским др игнатијем (мидићем), про- фесором догматике на православном богословском факултету у београду и једним од савремених православних теолога који хришћанским кључем црквеног предања успева да откључа најсложеније проблеме који муче чове- ка данашњице zпреосвећени владико, да ли можете да нам кажете шта подразумевамо под појмом „комуникација“ из православне перспективе и како научна и техноло- шка открића утичу на савременог човека и његову комуникацију? - појам „комуникација“, протумачен из православне перспективе, означава заједништво или причешће, тј однос једне личности са другом ради једин- ства, при чему ниједна не губи свој лич- разговор са епископом браничевским др игнатијем (мидићем) живети кроз хришћански модел комуникације савремена технолошка средства комуникације поричу истинити однос бића будући да су вирту- елне природе,човекову комуникацију своде на чување сопствене индивидуалности у односу на другог, поричући остварење стварног јединства разговор водила милана ивковић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 29тема бро ј а ни идентитет у комуникацији две лич- ности се крије жеђ сваког бића за пре- вазилажењем смрти и вечним постоја- њем, јер, уопштено говорећи, смрт је просторно и временско разједињење, раздељење, престанак заједништва и престанак сваке комуникације између два бића имајући за циљ нераздељиво јединство два бића, комуникација укључује и физички однос са другим: видети га, додирнути га, разговарати и пребивати са њим, због чега и природа која нас окружује, и коју користимо у комуникацији, има наш лични печат и треба да буде дар другом бићу истовре- мено циљ комуникације је и несливе- ност, тј да бића остану што јесу, да остану конкретна једно у односу на друго по учењу православних отаца цркве, овакву комуникацију може- мо постићи личним заједни- штвом бића које подразумева љубав једног бића према дру- гом љубав се преноси преко наше природе, односно пре- ко тела и душе преноси се и преко природе која нас окружује, при чему, као плод личног стварала- штва, настаје култура која је опредељена као дар другом, јер има за циљ остварење заједнице с другим услов љубави је, пак, очување потпу- не слободе другог, укључујући и очување границе између наших природа управо се овакво постојање збива у литургијском дога- ђају православне цркве, где, користе- ћи уметност и прифото: хаџи марко вујичић „савремена технолошка средства комуникације поричу истинити однос бића будући да су виртуел- не природе, човекову комуникацију своде на чување сопствене инди- видуалности у односу на другог, поричући остварење стварног јединства“ 30 l православни мисионар l 6/2010 роду, остварујемо личну комуникацију с богом и другим људима савремена технолошка средства комуникације поричу истинити однос бића будући да су виртуелне природе, човекову комуникацију своде на чува- ње сопствене индивидуалности у одно- су на другог, поричући остварење стварног јединства савремени вид тех- нолошке комуникације међу људима одаје утисак тежње човека за једин- ством са другим, док је, у својој сушти- ни, учвршћивање бедема којим се чува- мо од других, односно продубљивање јаза у односу на дугог, а не тежња да се сјединимо с другим, у смислу предава- ња вољи другог zда ли можемо да говоримо о негатив- ним и позитивним аспектима комуни- кације у оквиру cyber-света, и ако да, који су то аспекти? - негативне стране савременог типа комуникације су у томе што она искљу- чује природно, телесно и присно прису- ство другог с којим комуницирамо, као и слободу другог у односу на нас узрок лежи у жељи да будемо сами, тј да буде- мо индивидуе искључујемо, тако, све што нам смета код другога, а користимо само оно што нам причињава задовољ- ство, које може бити ометено прису- ством другог поред нас у свој његовој целовитости овај вид комуникације одаје утисак постојања другога у односу на нас, док, у суштини, постојимо само ми например: ако волимо музику јед- ног човека, или волимо да чујемо њего- во певање, довољно нам је да снимимо његов глас, што потом преслушавамо, немајући потребе за његовим живим присуством реч је о претварању друго- га од живе личности у чисту енергију, тј искоришћавање другог, тачније, његове енергије, за наше задовољство, а искључење самог његовог бића овде је суштина наше савремене цивилизације, самим тим и наше савре- мене комуникације у крајњој линији, оваква ситуација негира потребу за вас- крсењем мртвих, што је у суштини саме хришћанске комуникације задовољни смо, данас, енергијом других, коју аку- мулирамо и трошимо за наше потребе немамо носталгију за присуством поред нас других као живих бића и сло- бодних личности позитивна страна савременог вида комуникације је у томе што показује да је човек биће односа, или комуникаци- је, с другим и да без тога не може посто- јати ништа више од тога новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 31 zкако видите улогу православне цркве пред изазовима комуникације коју јој са једне стране налаже православно црквено предање, а са друге стране коју јој намеће савремена секуларизо- вана култура и цивилизација? - црква би требало да промовише личне односе међу људима, као и однос човека са природом, у циљу остварења најприснијег јединства говоримо о тежњи за јединством с другим, које под- разумева буквално присуство другога поред нас и његово слободно постојање у односу на нас на тај начин, изражава- мо веру у васкрсење мртвих, као и онто- лошку потребу да се то догоди призна- ћете да је ово суштина хришћанске вере остварење јединства с другим, како са нашим савременицима, тако и са онима из прошлости и будућности, ствара један специфичан вид комуни- кације бићā комуникација, на тај начин, преображава простор и време, стварајући од безличне природе лично- сти на сву срећу, овај вид још увек постоји у православној цркви проја- вљује се у њеној уметности, у подви- жништву, у књижевности, а пре свега у литургији тако настаје култура која у свим њеним сегментима за основно обележје има лични однос са другим, утемељен на љубави према другом, очу- вању његове слободе и непоновљиво- сти његове личности ближе објашње- но, уколико је наша комуникација с другим утемељена на љубави и слободи, други постаје за нас непоновљива лич- ност, постајући део саме наше лично- сти користећи, пак, ради комуникаци- је природу која нас окружује, и то у виду дарова који су упућени другом, стварамо уметничка дела са печатом наше личности, која су упућена у виду љубавног позива другом за остварење заједнице с њим, уз остављање просто- ра да се изрази и његова непоновљива личност, тј уз чување слободе другог на овај начин човек се пројављује као икона бога у свим сегментима свога постојања: као стваралац који дела са својим личним печатом упућује другом као дар (бог ствара свет и дарује га човеку ради остварења заједнице љуба- ви с њим), као онај који се брине за дру- гог, али пре свега, као биће заједнице, односно комуникације са другим, тј да је личност (као што је бог биће заједни- це оца са сином и светим духом) наравно, не мора овакво гледиште одмах преобразити свет и савремену комуникацију у хришћански вид одно- са, и аутоматски начинити цркву од света, али може послужити као залог и квасац који ће поступно да укисели тесто и поступно преобрази од безлич- ног и виртуелног у лични и стварни свет довољно је да хришћани буду све- сни предања које поседују чувајући га у односу с другим свет ће морати да се врати хришћанском моделу комуника- ције, ако жели да живи уколико не би имао где да се врати, ни парадигму коју ће следити, била би то катастрофа која се лако може збити ако заборавимо, или погрешно интерпретирамо право- славно предање и православни вид комуникације међу људима m црква би требало да промо- више личне односе међу људима, као и односчовека саприродом,у циљуостварења најприснијег јединства говоримо о тежњи за једин- ством с другим, које подразу- мева буквално присуство другога поред нас и његово слободно постојање у односу на нас тема бро ј а 32 l православни мисионар l 6/2010 кратак осврт на трећу главу књиге постања о трагици отуђења у трећој глави књиге постања износи се трагична прича о грехопадучовека опис почиње када змија (ђаво) куша најпре еву, а преко ње адама, да окусе са дрвета познања добра и зла б иблија нам пружа сведочанство о људском паду, који за последи- цу има и отуђење шта предста- вља то отуђење? потреба је да реч божију увек чинимо актуелном и савременом – такав став произилази из самог светог писма, које се, у суштини, обраћа срцу, уму и вољи својих читалаца не само са циљем да потврди истину у коју верујемо, већ и да нас води ка сталном обнављању заједнице са богом1 у трећој глави књиге постања износи се трагична прича о грехопаду човека опис почиње када змија (ђаво) куша најпре еву, а преко ње адама, да окусе са дрвета познања добра и зла наиме, ђаво убеђује еву да упозорење које је бог изрекао да не једу јер у који дан оку- 1 види п василијадис, „богословски значај запове- сти божијих”, отачник, свеска 2, 2009, 374–375 сиш с њега, умрећеш (пост 2, 17) и није баш истинито, већ да ће једењем плода она и адам постати као богови то наго- варање није далеко од онога шта је бог наменио човеку, а што се у светоотачкој литератури назива обожење човек је позван да кроз заједницу са богом увек узраста и са њим се сједињује2 са друге стране, сáмо дрво није по себи било зло, као што и заповест божија није била наредба, већ савет и препорука човеку да кроз поштовање заповести изрази слободни пристанак на комуникацију са богом свети григорије богослов каже: а то је било дрво познања, не засађено од почетка злобно, нити забрањено из зависти – нека не упера- вају тамо своје језике богоборци и нека не подражавају змију – него је добро када се у погодно време узима, јер то дрво, по мом виђењу, било је созерцање (духовно гледање), којему је сигуран при- 2 види св григорије богослов, „слово 45, 3”, пра- зничне беседе, требиње – врњачка бања, 2001 владимир пекић новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 33тема бро ј а ступ само онима који су у врлини савр- шенији, а није добро простијима и жељом похлепнијима3 3 исто уместо да их једење плода дрвета познања добра и зла доведе у близину божију, оно их је одвукло на супротну страну библијски писац нам говори да су им се након кушања плода „очи отвориле“ и да су видели своју голоти 34 l православни мисионар l 6/2010 њу тај призор их одједном доводи у осећање стида, и адам и ева прекривају делове тела које сматрају срамним голотиња које су постали свесни јесте показатељ да су њих двоје доживели једно друго као странце и туђинце постојање и близина еве адаму више није разлог за радост, остваривање сво- га идентитета (свога ја) кроз живот са евом, већ присуство непознате, туђе особе неколико редова пре ових адаму се у светом писму приписују следеће речи: сада ето кост од мојих кости, и тело од мојега тела нека јој буде име човечица, јер је узета од човека за то ће оставити човек оца својега и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело (пост 2, 23–24) он овде изриче жељу за јединственим, заједничким животом са евом – да њих двоје деле један живот, кроз који се, у међусобној љубави, остварују као непо- новљиве и оригиналне личности ове речи нам говоре и да је поглед другога који пада на мене поглед човека који ме воли и којег волим на жалост, овај поглед и близина престају то да буду4 адам и ева се облаче да би сачували своју индивидуалност (посебност) јер други сада у мени може да види види објекат угађања и своје самовоље дру- гим речима, адам и ева осећају страх, боје се једно од другог услед отуђења ово отуђење међу првим људима има за последицу најпре отуђење од бога грех, који је, у крајњој инстанци, одва- јање од бога, неминовно води ка заму- ћивању истинског и правог погледа на свет и људе који нас окружују адам себе више не види у светлу божанског начина живљења (обожења), његов поглед је замагљен и – уместо да тежи ка духовном задовољству – он га прео- 4 види х јанарас, азбучник вере, беседа, нови сад, 2000, 121 креће ка чулном свету такав поглед на свет и бога подразумева убеђеност да сам ја центар света, да сам савршен и да све око мене, па и сâм бог, користи да ми пружи и омогући задовољство, које се показује кроз гордост и телесну похо- ту такво стање човековог психофизич- ког бића свети максим исповедник назива самољубљем5 или егоизмом ово се огледа у адамовом окривљењу еве, а преко ње и бога, за ремећење његовог „савршенства“ на питање божије да ли је јео са дрвета са ког му је забрањено, он одговара: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох (пост 3, 12) овде је очигледно преба- цивање кривице на другога, што, на жалост, и ми данас прекомерно чини- мо то пребацивање кривице није ништа друго до бег од своје одговрно- сти и жеља да заштитимо лажну слику о себи и свом савршенству поред тога, ови редови говоре и да само онога кога више не сматрамо ближњим и воље- ним, него странцем и туђином, можемо окривљивати да смета нашем живљењу и самоостваривању6 на основу овога можемо закључити да је узрок човековог отуђења, страха од другога, затварање у себе, последица греха као одвајања најпре од бога, а онда и од људи библија нам одмах у следећој глави приповеда о каиновом убиству свога брата авеља, што указује на погубност егоизма и зависти према другоме који угрожава моје ја отуђив- ши се од бога и ближњих, човек је кроз историју развијао методе како да се заштити од другога и како да, уколико то не може, себи створи неки имагинар- ни свет у који би побегао и који би га 5 уп л тунберг, микрокосмос и посредник, београд – шибеник, 2008, 223 6 многе су последице првородног греха, а међу њима и она најстрашнија – смрт оквир овог излагања не допушта да се посветимо и тумачењу тих последица новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 35тема бро ј а „заштитио“ од „опасности“ дру- гога човека трагичност почива у томе да човек тако постаје све неспособнији за живот и њего- ву радост и лепоту, за које је и створен та трагика нам се открива у крику господе, човека немам (јн, 5, 7) оног болесника у бањи витезди упућеног господу исусу христу зато ми, као хришћани, у овом свету и добу у коме живи- мо треба да сведочимо радост живота, који нам је бог дао прво стварањем, а потом и кроз сина свога да живим – не више ја, него живи у мени христос (гал, 2, 20) тај живот се налази у љуба- ви према ближњем, која је упра- во онај позив адамов са почет- ка библије да ће двоје бити јед- но тело само кроз љубав пре- ма ближњима можемо познати бога и назвати се децом њего- вом како нам говори христов љубљени ученик: љубљени, љубимо једни друге; јер је љубав од бога, и сваки који љуби од бога је рођен, и познаје бога (1 јн, 4, 7) она ће нас избавити од скучености и ограничености егоизма, од страхова који нас прогањају и прождиру, и изве- сти на светлост и слободу деце божије, на јединство живота у христу (уп гал, 3, 28), за који нас је бог и створио носећи то искуство, можемо сведочити овоме свету достојанство и лепоту човековог живота и бити „светлост свету“ m аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду узрокчовековог отуђења, страха од другога, затва- рање у себе, је последица греха као одвајања најпре од бога, а онда и од људи 36 l православни мисионар l 6/2010 објашњење православне радости је васкрсење, а васкрсење је саборни догађај заједнице александар р јевтић у животопису светог григорија паламе, који је саставио патријарх цариградски филотеј кокинос, постоји опис занимљивог дога- ђаја радња се одвија 1340 л г на светог антонија великог светог григорија видимо како у борби за одбрану чистоте православља исписује редове трија- де о свештеним исихастима уз непрестану умну моли- тву заузет тим важним и богоугодним послом, он одлу- чује да се овога пута не појави на молитвеном сабрању манастирске братије разлог је, заиста, обећавајући: у питању је учење о нествореним енергијама божијим и док он учено самује, братија је у цркви сигурно су сви приметили да григорија нема ипак, шта ту да се приговори: григорије је григорије! могуће да је неко – одступајући од пута благочестивих мисли – подлегао искушењу да изрекне осуду: шта се он ту прави паметан наравно, тек она- ко, за себе све тече уобичајеним током за логику еуклидовског ума овде бисмо могли да завршимо да се изне- нада у соби светог григорија није појавио необичан и неочекиван гост: свети анто- шта ако нам свети антоније велики дође у госте? тема бро ј а није велики! шта мислите, да ли је све- ти подвижник и оснивач пустиножи- тељног монаштва потапшао по рамену великог богослова? није ако се неко упита шта је урадио, наставићемо са описом догађаја свети антоније, љубитељ самовања и учитељ тихе молитве, упутио је григо- рија у цркву на молитву у заједници са братијом вероватно је писац тријада био у чуђењу због јављања госта који је прешао пут дуг десет векова зар ми не бисмо били? реченицу која следи не морамо да почињемо са вероватно могли би да нам замере књижевни кри- тичари нема ни потребе за тим: свети григорије је сигурно оставио започете списе и – отишао у цркву сада да замислимо како је могао да изгледа његов долазак међу сабрану братију они из групе коментара „гри- горије је григорије“ су се веома обрадо- вали група „шта се он ту прави паме- тан“ је сада имала оправдање за своја прошла и будућа кашњења на богослу- жења па и григорије је закаснио на слу- жбу светог антонија! да више не замишљамо служба божија мора да је била прелепа таква су сва богослужења свете цркве радо- сне су биле обе групе, а и свети григо- рије са њима више нису ни постојале групе, већ једнодушна заједница обоже- них у духу светом и једном светом, једном господу исусу христу у славу бога оца амин по речима патријарха филотеја кокиноса: „тако су провели целу ноћ у бденију са нарочитим сла- вљем“ на крају, шта ако и нâс изненади посета неког неочекиваног госта? да ли ћемо бар имати изговор да пишемо о нествореним енергијама божијим и да се молимо? пре ће бити да ћемо погле- дати у монитор рачунара, мобилни телефон или телевизијски екран траже- ћи помоћ одговора, наравно, неће бити отуђеност ће дисати свуда око нас трујући ваздух у који смо себе затворили остављајући иза врата својих срцā ближње и сву красоту божије тво- ревине није нам намера да позивамо на одбацивање информационих техно- логија још мање да омаловажавамо богословски допринос светог григори- ја паламе или било ког другог богосло- ва свете цркве намера нам је да се подсетимо како је лепо било на зајед- ничком молитвеном сабрању мана- стирске братије када се међу њима поја- вио свети григорије у тој радости и ми можемо да будемо учесници да ми будемо радост другима, а да други буду радост нама зар свети сера- фим саровски није свако- га поздрављао речима: радости моја! хри- стос васкрсе! објашњење пра- вославне радо- сти је васкрсе- ње, а васкрсење је саборни дога- ђај заједнице због тога да се заједно запитамо: шта ако нам све- ти антоније велики дође у госте? m новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 37 38 l православни мисионар l 6/2010 неопходно је указати и на појаву брзоплетог „сазнавања истина“ (или нечега што се негде догодило или одиграло) искључиво путем интернета већина људи у данашње време сма- тра да је оно што сазна преко сајтова апсолутна истина, а такав приступ је потпуно погрешан немања андријашевић осавременим технологијама и њиховој примени се обично говори тако да се стиче утисак да је у питању нека апсолутна новина јер се заборавља да су савремена „умреже- ност“ и начин комуникације и рада у једном смислу начин живота и проду- жетак нечега што настаје изумом покретне слике појава фотографије, а касније филма и телевизије, представља једну од драстичних промена, и свакако је један од чинилаца битне различито- сти садашњег времена и доба наших предака, тј начина живота људи некада и сада коришћење рачунара није успело да победи велико искушење савременог човека – отуђеност отуђеност је, у неком смислу, и парадокс градског живота јер – и поред милиона људи и њихове динамике – имамо велики број људи који су усамљени, одбачени или немају ни најосновније за живот владика иларион алфејев упозорава на једну ствар коју сматрамо повезаном са савременим погледом на живот са тежњама људи – на савремени етос он подсећа да су пословни људи посебан феномен 20 века јер за њих не постоји ништа сем њихове функције у бизнису, и то их толико заокупља да немају паузу да чују глас божији управо је овде зам- ка! треба бити вредан, образован, знати користити рачунар, али то никада не искушења и замке сајбер-комуникације новембар/децембар 2010 l православни мисионар l 39 треба да надомести оно прво, тј оно најважније – да будемо људи, и то по сваку цену и у свакој прилици при томе не треба ниподаштавти оне људе који нису или су мање образовани, који не користе рачунар, не говоре стране језике што се тиче погледа православног хришћанина на количине информација, којима смо често претоварени, требало би указати на неколико аспеката давно је помињано да је идеја водиља техноло- шког прогреса важна за спајање и при- ближавање људи и ради лакшег живота питање је да ли је ово имало резултата и да ли се може о међусобном прибли- жавању и разумевању људи може гово- рити као о продукту напредне техноло- гије озбиљно је и питање (које се данас ретко поставља) да ли је седење испред рачунара нешто што ослобађа и човеку користи у тој мери да се без тога не може замислити живот даћемо једно- ставан пример, а то су људи који живе на селу и имају посебан етос о том ето- треба бити вредан, образован, знати користити рачунар, али то никада не треба да надомести оно прво, тј оно најважније – да будемо људи, и то по сваку цену и у свакој прилици тема бро ј а 40 l православни мисионар l 6/2010 су данас се тако мало пише и говори, а постоје и случајеви да се омаловажава иако је постојање те заједнице суштин- ски важно за свако друштво, како у привредном тако и у културном погле- ду с тим у вези треба приметити да комуникација и пренос информација јесу важне компоненте савремене циви- лизације, али да постоје и другачији начини живота, израсли из другачијег етоса, и они нису ништа мање вредни за живот на нашој заједничкој планети нити мање културни неопходно је указати и на појаву брзоплетог „сазнавања истина“ (или нечега што се негде догодило или оди- грало) искључиво путем интернета већина људи у данашње време сматра да је оно што сазна преко сајтова апсо- лутна истина, а такав приступ је потпу- но погрешан не треба да пристајемо на то да је, примера ради, снимак на јутју- бу некаква безусловна истина то може бити парче, исечак неког догађаја или нечега што би нама требало да буде важно и значајно, али ни у ком случају не представља пуну истину трагање за истином много је слојевитије и много узвишеније од овога свештеник александар шмеман нас учи да се свештеник облачи за литургију и да сваки делић његове одежде и све символичке радње имају јасно одређена значења, и он то чини у име целог литур- гијског сабрања сваки верник је тиме учесник у литургији и тако је и сваки верник – литург незамисливо је, стога, да неки верници иду са транспарентима на литургију, свађају се са св
Свеска: 316 | Отуђеност у електронском добу
... Фотографија на насловној страни корице: Тако близу, а тако далеко фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургијско сабрање као лек за отуђење фото: јеромонах Игњатије (Шестаков) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ са Свете Горе Атонске фото: архива Православља PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Гроб Патријарха Павла у порти манастира Раковица фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Парадокс отуђења у времену глобалних комуникација 2-3 Старечник Митрополит Теофил Канавос: Савремена породица 4-6 Како проценити себе као хришћанина 7-9 Подвижничко слово О греху осуђивања ближњег 10-11 Личности црквене историје Освештани живот Владимира Мошина 12-14 Црквеноправне теме Могућности аутентичног тумачења канонског предања (2 део) 15-17 ТЕМА БРОЈА Хришћанство и виртуелна комуникација 18-20 Човек без лица – говор без слободе 21-23 Свето Причешће и проблем отуђености 24-27 Разговор са Епископом браничевским др Игнатијем (Мидићем) Живети кроз хришћански модел комуникације 28-31 О трагици отуђења 32-35 Шта ако нам Свети Антоније Велики дође у госте? 36-37 Искушења и замке сајбер-комуникације 38-40 Сајбер арена - полигон промашености 41-42 Песнички станује човек Шта Mary није знала 43-44 Размишљања у тишини Памет је у срцу 44-45 Хришћанска философија Израз као средство и циљ 46-50 Хришћанство и философија О потреби философије 51-53 Земља живих Човек узраста кроз труд 54-55 Књижевност Путописна књижевност у Срба 56-57 Мисионарски излог Хлеба и соли 58-60 Православље на интернету Форум као форма мисионарења на интернету 61-62 Из другачијег угла ARE YOU SURE that YOU WANT TO QUIT THE GAME 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, јереј Угрин Поповић, јереј Јован Бабић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
... Фотографија на насловној страни корице: Тако близу, а тако далеко фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Литургијско сабрање као лек за отуђење фото: јеромонах Игњатије (Шестаков) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ са Свете Горе Атонске фото: архива Православља PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Гроб Патријарха Павла у порти манастира Раковица фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Парадокс отуђења у времену глобалних комуникација 2-3 Старечник Митрополит Теофил Канавос: Савремена породица 4-6 Како проценити себе као хришћанина 7-9 Подвижничко слово О греху осуђивања ближњег 10-11 Личности црквене историје Освештани живот Владимира Мошина 12-14 Црквеноправне теме Могућности аутентичног тумачења канонског предања (2 део) 15-17 ТЕМА БРОЈА Хришћанство и виртуелна комуникација 18-20 Човек без лица – говор без слободе 21-23 Свето Причешће и проблем отуђености 24-27 Разговор са Епископом браничевским др Игнатијем (Мидићем) Живети кроз хришћански модел комуникације 28-31 О трагици отуђења 32-35 Шта ако нам Свети Антоније Велики дође у госте? 36-37 Искушења и замке сајбер-комуникације 38-40 Сајбер арена - полигон промашености 41-42 Песнички станује човек Шта Mary није знала 43-44 Размишљања у тишини Памет је у срцу 44-45 Хришћанска философија Израз као средство и циљ 46-50 Хришћанство и философија О потреби философије 51-53 Земља живих Човек узраста кроз труд 54-55 Књижевност Путописна књижевност у Срба 56-57 Мисионарски излог Хлеба и соли 58-60 Православље на интернету Форум као форма мисионарења на интернету 61-62 Из другачијег угла ARE YOU SURE that YOU WANT TO QUIT THE GAME 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, јереј Угрин Поповић, јереј Јован Бабић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
Одреднице:
1. 72544 / ...учвршћивање бедема којим се чува- мо од других, односно про ДУБЉИ? вање јаза у односу на дугог, а не тежња да се сјединимо с другим, у смислу предава- ња вољи другог zда ли можемо да гово...
1. 72544 / ...учвршћивање бедема којим се чува- мо од других, односно про ДУБЉИ? вање јаза у односу на дугог, а не тежња да се сјединимо с другим, у смислу предава- ња вољи другог zда ли можемо да гово...
17
Свеска: 317 | Света Литургија
...и по облачењу потреба да се остане стално млад јед- на је од најДУБЉИ?📌 х тежњи човекове под-
свести младост је доба најјачег живот-
ног бујања, време када је наглашен
„елан витал“, како га назива б
...и по облачењу потреба да се остане стално млад јед- на је од нај
МЕТА инфо: Р:18888 К:148728 Д:82
| Свеска 317 |
Свеска: 317 | Света Литургија
... да добар део чине оне у којима се рекламирају свака- кви препарати или помаде за што дуже одржавање тела младим и свежим опет, у филмовима које имамо прилике да гледамо често се дешава да се старији људи из петних жила труде да изгледају млади како по понашању, тако и по облачењу потреба да се остане стално млад јед- на је од најдубљих тежњи човекове под- свести младост је доба најјачег живот- ног бујања, време када је наглашен „елан витал“, како га назива бергсон сâм господ је проповедао „у најбољим годинама“, које уједињују младост и солидно искуство – он је почео своју делатност са око 30 година, када су ста- ри јевреји признавали почетак зрело- сти какве то везе има са тајном над тајнама, са најважнијим аманетом који је нама, његовим ученицима, оставио господ наш исус христос? треба поћи од самих његових рече- ница из јеванђеља које нам говоре нај- више о смислу свете литургије када је у питању суштина саме ове службе, а то је свето причешће, учитељ нам је нагласио да нећемо имати живота у себи ако не једемо његово тело и не пијемо његову крв првим ученицима је приликом ломљења хлебова рекао, а они то пренели осталима, да вршимо то у његов спомен, тј да понављамо тајну над тајнама онако како је он сâм вршио света литургија коју нам је рекао да је вршимо у његов спомен служи се, ево, већ скоро око два миленијума, из недеље у недељу, од празника до пра- зника, и оно што је невероватно и што је право чудо је да је она увек свежа и литургија и (вечно) млади јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а нова ако посматрамо са једног чисто људског аспекта, више од 90% литургиј- ских текстова су исти на свакој литур- гији светог јована златоустог, па, како је, онда, могуће да иста увек буде стално свежа, актуелна и нова? човек је по својој природи биће изу- зетно осетљиво на досаду, на опетова- ње, па тако стално тежи нечему новоме у сваком домену живота конструишу се стално нови аутомобили, компјуте- ри, мобилни телефони, измишљају се нове атрактивне технологије, формира- ју нови музички и ликовни правци – све у циљу задовољавања те грчевите људске потребе за новим, за променом и динамиком сведок сам, као свештеник, да се тео- лошко назначење литургије као сусрета са живим, вечно новим богом доказује у пракси када неко почне да живи литургијски, сваки недолазак на литур- гију оставља у њему осећај духовне пра- знине и недостатка кад се човек заљу- би у свету литургију, она постане саставни део његовог живота, неодво- јив део његовог бића она је заиста један прозор у вечност из овог прола- зног, трошног и смртног света, и зато је тако пријемчива људском духу, нарочи- то ономе који се удубљује у њен смисао разумети ову службу изискује прили- чан напор, али ће тај исти напор бити вишеструко награђен, нарочито ономе ко се редовно причешћује сједињујући се са вечним, са самим господом на лицима старијих монаха можемо приметити једну свежину, једну чилост духа, која свакако потиче од молитава и специфичног начина живота, а главни разлог за то је управо света литургија упечатљив пример те младости у старо- сти је наш ава јустин, који је водио бли- став литургијски живот и до упокојења изгледао тако свеже да је просто сијао зато свако ко чита овај текст, а нема литургијског искуства, ваља да окуси и види како је благ господ, односно да се упозна са овом величанственом слу- жбом вечни живот, вечита младост, не остварују се никаквим препаратима и не постоје само у бајкама – њихов пре- дукус и те како осећамо већ у реалном животу, и то као залог будуће вечности у богу на светој литургији m аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 48 l православни мисионар l 1/2011 другост је шанса, промена, покрет и сваки сусрет и долазак другог и другачијег (па и на нивоу свакодневних промена у животу) јесте прилика нама дата да себе обликујемо лазар и варја нешић т еолог написа писмо: - шта ти данас могу писа- ти о евхаристији, поред гомиле књига, чланака и предавања на ту тему? евхаристија је постала лајт мотив целокупне савремене православ- не теологије то је похвално и ослобађа- јуће ова централна тајна цркве полако заузима своје право место у животу црквених парохија – заједница, као и наших појединачних живота ипак, допусти да укратко укажем на још неке чињенице, за које ми се чини да измичу савременим хришћанима, а које у будућности могу створити доста про- блема света тајна евхаристије је, пре свега, наш (лични и црквени) однос са светом тројицом уопште, појам свете тајне бих тумачио (никако не и крајње дефи- нисао, јер не постоје крајње дефиниције када су у питању необухватни животни сусрети) као догађај дара / даривања другости другог дакле, света тајна (мислећи, при томе, и на целокупну светотајинскост цркве) јесте незаврше- но догађање дара / даривања другости свете тројице свету / човеку, као и даривање другости човека светој тро- јици у том смислу евхаристија је обо- страно самопредавање између нество- реног и створеног, тј непрекидни дога- ђај самоприношења своје апсолутне сасвим-другости за мене, на крају, евхаристија је изненађење доласка сасвим-другости свете тројице међу нас као никада-заслужени дар уоста- лом, мора се признати, све напред напи- сано је један својеврсни евхаристијски максимализам евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 49 т ема бро ј а истину евхаристије можемо исказати на много начина, што савремени теоло- зи и чине надолази питање шта са свим овим има наше историјско (те тако земаљско и биолошко) човечије биће теолози као да заборављају да поред оног есхатолошког у нашој смрт- ној егзистенцији постоји и оно патоло- шко оно неизбежно контигентно, нецеловито, нужно, смртно, тј сасвим људско из дана у дан стичем утисак да у цело- купној причи о „есхатолошком динами- зму“, „онтолошким есхатонима“, „лич- носним љубавним заједницама“ и др по страни остаје конкретан човек наших свакодневних парохијских живота! човек који је, мада позван на љубав, слободу, заједницу, евхаристију и есхатон, заглибљен у оно патолошко у оно што нас ослепљује за конкретно овде-и-сада труда и подвига понекад ми се чини да таква једна патологија своје оправдање проналази бежањем у својеврсни евхаристијски утопизам, који, са своје стране, може постати изговор за неодговорност пре- ма себи патолошком тако често чујем своје сапарохијане (а теби признајем да и сâм нисам лишен таквих искустава): „идем сваке недеље на литургију и непрекидно се причешћујем учеству- јем у есхатолошкој заједници љубави и слободе заједничаримо битна је онто- логија, а не етика “ но, оно-патоло- шко у њима (мени и нама) не зацељује, штавише – од евхаристијског утопизма понекад и не видимо себе болеснима, не потребујемо подвига и труда за очува- њем и унапређењем сусрета – односа који смо примили од свете тројице у евхаристији сети се мојих речи напред изнесених: евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости! данас, чини ми се, само примамо дарове (а и то је питање како?!), а ништа не дарујемо назад евхаристијски уто- пизам расте и почиње да на парохије баца своје прве тамне сенке труд и напор су две заборављене речи у цркве- ним заједницама етика је, пак, готово јерес постала! не знам шта да мислим а књижевник хришћанин му одговори: ускачем у твоје питање јер видим и примећујем нешто ново! кад год смо до сада разговарали о „другом“, тумачили смо другог у смислу односа „ја – ти“, то јест: други је различит у односу на мене, али је и моје огледало, а ја сам наспрам њега статичан – то је залеђена позиција две фигуре (чак и када се говори о дина- мизму односа личности, слика је ста- тична) међутим, по први пут читам код тебе следеће: другост је шанса, про- мена, покрет и сваки сусрет и долазак другог и другачијег (па и на нивоу сва- кодневних промена у животу) јесте прилика нама дата да себе обликујемо! други је могућ једино као сусрет проме- не, зато га зовемо „другим“ – другачи- јим у односу на тренутак пре – оним који је себе изменио онај наспрам нас у слици, разговору, молитви, није ту да станемо наспрам и задивимо се нашим „личносним“ различитостима и потен- цијалима, већ да први и апсолутни сусрет буде промена, искорак и натко- све што је у односу на нас различито вредновано је једино ако нас мења у теолошком дискурсу, усуђујем се рећи: примљени бог је бог који нас је променио чим смо га примили 50 l православни мисионар l 1/2011 рак, а то се мери прозирним секундама замка утопизма почела је онда када се у односу други – други, под привидом призивања заједнице љубави божије, остало на старом и познатом „соло“ путу од ја до ти и натраг! све што је у односу на нас различито вредновано је једино ако нас мења у теолошком дискурсу, усуђујем се рећи: примљени бог је бог који нас је проме- нио чим смо га примили зато је наш сусрет изненађујућ јер је прекретница нама непозната, а трзавица неопходна верујем да си ми хтео поручити: само- приношење апсолутне сасвим-другости није паковање себе у схизофрени пакет, који треба отварати и чачакати по њего- вим лавиринтима јер је он, тобоже, раз- личит у односу на сва друга паковања, већ је то пре свега крик, немушти најче- шће, поглед који тражи, а не види „ја“ који каже: уђи, у мени је намерно испре- туран свет, али су врата отворена! читава модерна књижевност пати од једне тескобе где је она? то су непрове- трене собе и таванице, уска, прљава степеништа и улепљене крчме – и у све- му томе: човек он равномерно и само- сигурно хода кафкиним лавиринтима и заобилази сусрете данас читамо појачано и са јачом зеб- њом: хиперболисана фантастична стварност (сети се чудесне преспективе савременог филма), заснована на фан- тазијској заблуди о људској безгранич- ној потенцији и, изнова, лет и пад у време гребање по несвесном завршава повратком у просторно-временску неи- дилу са једнаким упитником: како сада и овде тренутак за „евхаристијску фан- тазију“ је погодан: цркве су отворене (за сада), песме су испеване (да ли су све и „друге и другачије“, књиге су срицане, светитељи (често) протумачени томо- вима парафраза ситуација о којој говориш би се могла описати овако: остао сам, са својим поголемим нарамком знања и очињег вида, у друштву младих и пријатних хришћана, који се множише и умножи- ше; расправљам угодно о горућој теми братског уједињења народа, грејем се на централно и сурфам нетићем свака- ко, мене таквог занима само „будуће“, апстрактно, а утопијски обећавајуће такав, не видим брата и не видим (прљаво и искривљено) лице тренутка, јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 51 т ема бро ј а историје, човека и, најстрашније, немам на основу чега да се загледам у своје патолошко – све што сеца и боли одстранио сам и дружим се са подвигом фантазије, а не подвигом зноја евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости! лепо речено: то су и моје последње речи у овом дијало- гу обострано искључује солипси- зам индивидуе (хоћемо ли убудуће про- говорити о псеудозаједници ван две понуђене свете тајне – брака и мона- шења) даривање одбацује шкртост самостицања знања, а не умења дру- гост увек избегава сталност и време, другост је распета на земљи, као и сами васкрсли христос запечаћен камен на вратима наших парохијских заједница, које су себи довољне и инспиративне, исто је што и онај древни камен над којим је заклик- тао анђео наш задатак је да оставимо довољно простора ономе који ће га отпечатити m 52 l православни мисионар l 1/2011 песнички станује човек т ада ми је школарац одгово- рио: „када желим да сазнам колико је неко мудар, или колико је глуп, или колико добар, или колико покварен, или које су му мисли на памети у том тренутку, ја направим израз лица, најпрецизније могуће, у складу са изразом на његовом лицу, и онда чекам да видим које мисли или осећања се појављују у мом уму или срцу, које одговарају његовом изразу или су у складу са њим“ (едгар алан по, украдено писмо) може ли се рећи да је лик из романа који се свакодневно сусреће са „обичним људима“, гледајући свете људе (уживо или на сликама и иконама), имао про- блем при имитацији? иван иљин у књизи о супротставља- њу злу силом каже: сваки унутрашњи акт доброте, љубави, праштања, стра- хопоштовања, искрености, молитве и кајања неизбежно мења ткиво и ритам духовног живота, и бива неприметно изражен у погледу, лицу и ходу, и тако се неприметно преноси на друге људе и јасно је да ће на лицима макарија вели- ког, , оптинских стараца свако видети оно што му је можда промакло у слабим титрајима свакодневне доброте сва драма, борба, трагедија, радост, туга (тачније радостотворна туга), исцр- тана је на светим лицима, па би га тако и сâм поглед на њих терао да ако и када покуша да, како каже по, зажели да открије колико су ти људи мудри, , добри,, какве су им мисли, увиди да он то не може постићи ако проба само да направи израз лица сличан ономе који има свети човек зато што ће баш тада, када то покуша, видети да је компликова- но направити такав израз јер је за то потребно искуство, нежност, стрпљење и финоћа која се временом и трудом стиче препознавши то, човек може осетити позив да и он постане неко коме је могу- ће направити такав израз лица у том покушају имитације израза, он ће увиде- ти немогућност истоветног израза ономе израз лица малиша пушоња човек ће у лицу свêтōг видети тежњу ка вечном, ка богу, коју ће и он морати, а и зажелети да задобије да би постао непоновљив јер тек када на лицу другог препознамо своју непоновљивост, тек када свети (бог), и свêти (човек) каже да смо непоновљиви, ми то постајемо јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 53 који има конкретни свети човек кога је гледао, и схватиће да је израз лица тог свêтōг, аутентичан и непоно- вљив, и да он може постати сличан њему једино и само ако и ôн поста- не аутентичан и непоновљив уви- девши то, он ће одустати од поку- шавања да имитира израз лица тог непоновљивог другог, већ ће у том лицу видети позив да оствари и соп- ствену непоновљивост и аутентич- ност и не само то он ће у лицу свêтōг видети тежњу ка вечном, ка богу, коју ће и он морати, а и зажелети да задобије да би постао непоновљив јер тек када на лицу другог препознамо своју непоно- вљивост, тек када свети (бог), и свêти (човек) каже да смо непоновљиви, ми то постајемо ми постајемо непоно- вљиви не сами по себи, већ за неког другог коме и ми заузврат кажемо да је непоновљив чак и ако човек за живота не упозна аутентичног свеца, он ће имати прилике да свêтōг види на слици, на икони, која јесте човек, живо биће са својом комплексношћу, слободом, вољом, емоци- јом, историчношћу, крњом љубављу и оста- лим слабостима; баш кроз таквог човека он може видети лице онога кога он мора да имитира, подражава и чију аутен- тичност и непоновљивост треба да препозна да би и сâм био препознат као такав од имитације се почиње, а до аутентичности се стиже опет сањам разне болести и будим се са жељом да се уопште и нисам пробудио увек после оваквих сно- ва заиста имам жељу да не постојим ипак, немам толико времена да разми- шљам на тако црн начин, треба се радо- вати – жив сам! устајем и крећем у нови дан а онда као маљ у главу – сетих се да овде устајем тачно десет месеци на ченеју убрзо устаљен ритуал: песмица, молитва па кафа гледам око себе лица насмејана, смејем се и ја, ипак, на тренут- ке ми и није до смеха тотално помешана и слуђена осећања хиљаду разних емо- ција, на тренутке сузе па смех углавном бол, бол за изгубљеним годинама и поново се родити и живети земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице земља живих 54 l православни мисионар l 1/2011 јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 55 потрошеним данима некако крећем на рад, животиње уносе радост, долази ручак и сазнајем да је брат зоран добио благослов свака му част, заслужио је! мене опет нека туга стиска, туга и бол због свега и свачега на ченеју пада киша, слично је било и када сам дошао и зајед- ницу можда је киша крива за ово моје труло и празно стање, ко зна? а онда долази на ред вечера па песма ако се потрудим и погледам ствари са само мало боје, онда и није све тако црно ипак, ето, жив сам ваљда, бројим дане, осећам да ће можда и ово све имати неки смисао када дође време заправо знам сигурно да већ сада има смисла, мада је понекад тешко прихватити размишљам тако о свему и свачему, о људима око себе док пишем ово, кроз главу ми се про- влачи једна реч једна једноставна истина не смем дозволити да ме било ко и било шта скрене са овог пута ја заправо купу- јем себи нови овоземаљски живот, а јова- ни нови небески и то је управо одговор на питање о смислу то је смисао све ове туге и бола поново се родити и живети на један другачији начин, поново се радо- вати, и киши, и сунцу, увек се радовати! и то је то за вечерас десет је прошло, очи се полако склапа- ју, време је за одмор идем у кревет са мислим на нашто лепо, јер ко претрпи до краја, тај ће се спасити! мисао дана : опроштај „јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и нећу воше спомињати гријехе њихове и безакоња њихова“ 24112010 каква ноћ! после акатиста нисам ока склопио иако ми је молитва, могу рећи, баш пријала док све остало после ње није пун месец и несаница, помисли и борба напокон устајање иако нисам никако спавао радовао сам се буђењу и молитви како бих прочисти главу и мисли од дуге ноћи срећа, успео сам у томе хвала добром богу, добих нове снаге и за овај дан кафа пролази у смеху и доброј атмосфери и срећан сам што сам овде са мојом браћом која су као и ја у одређеном тренутку помислили да имају цео свет а онда изненада схватили да немају ништа и поново добили све, а то је шанса за покајање, за нови почетак среда на сала- шу, брза и динамична, рад, ред, све у све- му, пролетело је док сам се окренуо, дошло је време за маренду, а мало пре ње је стигао и нови брат срђан па, брате, добро нам дошао на ченеј негде пре вечере осећам некако чудан бол у глави, а на тренутке осећам и зуб бол је још један доказ да сам жив убрзо долази и време за писање овог дневника док сабирам утиске данашњег дана, кроз главу ми пролазе питања на која не могу да одговорим шта ли сада раде моји родитељи, да ли се понекад сете мене? ја често мислим на њих много сам их повредио и тек сада постајем свестан тога кајем се због тога, кајем се и искре- но и чисто из срца молим се молим дра- гог бога да ми све опрости и удостоји ме искреног покајања желим то и желим постати оно што су моји родитељи оду- век желели а то је да само будем норма- лан и добар човек, а то ћу, надам се, и успети овде на мом путу покајања бол у глави ми се појачава изгледа да је време да писање приводим крају уосталом, не треба све тако брзо рећи мисао дана : помиловање „помилуј ме боже по великој милости својој и по обиљу милосрђа свога очи- сти ме“ m 56 l православни мисионар l 1/2011 света земља поклоништво у старом завету с тари завет је јасно сведочанство непрестане божије бриге о људима, нарочито о изабраном народу божијем бог се преко старозаветног закона открива као свемудри васпитач који води народ свој из таме на светлост припремајући га за остварење његове будуће улоге, значајне не само за њега, него за сва племена и све народе земаљ- ске то значи да је закон имао за циљ да припрема и васпитава изабрани народ божији, а преко њега и све људе, за дола- зак обећаног месије, спаситеља света месији христу ће се поклонити сва твар, поклањати и сви људи у његовој земљи и до краја историје земља месијина је од давнина имала више назива најлепши је сигурно света земља земља ханаанска добила је име по хаанану (хаанан = мекан, удобан), сину хамовом, унуку нојевом израиљ по пра- оцу јакову, који се називаше израиљем, што значи „борац за бога или онај који је видео бога лицем у лице“ (1 мој, 32, 28–30) обећана земља због обећања божијег праоцу аврааму (1 мој 12, 7; 13, 14–17) јудеја по јуди, сину јаковљевом, са значењем „нека буде прослављена, да буде слављена“ галилеја од имена гали- лел, што ће рећи „предео, област“ пале- стина је добила име по земљи филистеји реч „палестина“ је грчког порекла, а прастановници палестине су били рафа- ји, зузеји, омеји, хореји и енакими (5 мој 2, 10–12, 20–23) јевреји су добили име по једном од патријараха, еверу, који једини од пле- менских старешина није пристајао на изградњу богоборне, вавилонске ( = пометња, збрка) куле (1 мој 10, 25; 11, 1–9 ), или и од речи „иврим“, што значи „дошљаци из земље халдејске“, бивше месопотамије, данас турске наиме, авраам, праотац како јеврејског, тако и многих других народа, коме име и значи „отац многих народа“, дошао је из града ура (данас санли урфа у турској) из земље халдејске, бивше месопотамије као својеврсни поклоник, по речи божи- јој, кренуће са женом саром, синовцем лотом и оцем таром, мноштвом слуга, које тераху огромна стада до харана, а хаџи драган б поповић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 57 одатле, после пет година, у земљу ханаан- ску, око 1850 г пре христа (1 мој, 11, 31; 12, 4–5) у палестини авраам затиче амореје, феничане, хетите, арамеје, филистејце, на западној обали синајског полуостр- ва живели су амаличани на простору према арабијској пустињи било је стани- ште медијанаца југозападно од мртвог мора налазили су се едомити – идумеји, а од реке арнон до идумеје били су моавци, док су североисточно од њих живели амонићани због оваквог шаре- нила народа у окружењу, и њихових агре- сивних тежњи према јеврејском народу, јевреји су током дугих историјских пери- ода заборављали свој језик, али свест о националној припадности нису губили у време авраамовог унука патријарха јакова, родоначелника 12 израиљских племена, његов најмлађи син јосиф на непримерен начин беше продат од браће у египат сви јаковљеви синови ће – због глади – заједно са својим оцем отићи из израиља у египат да живе код свога бра- та јосифа да се историја јеврејског наро- да и даље не би настављала у ропству, из египта ће после 430 година јевреје изве- сти пророк мојсеј, који није доживео да изабрани народ уведе у обећану земљу, што ће за руком поћи исусу навину по повратку у свету земљу на челу са ису- сом навином, јевреји коначно – после 470 година – долазе у своју свету земљу, поклонивши јој се заувек од изласка из египатског ропства, на челу са пророком мојсејем, јевреји у све- ту земљу доносе и својеврсни духовни капитал – три највећа празника, покло- ничка: пасху, педесетницу и сеницу пасха, што значи излазак, прелазак из египатског ропства; педесетница или празник жетве; а као спомен на четрдесе- тогодишње лутање по синајској пустињи празник сеница (колибе) или „шатора завета“, који се обележава од 19 до 27 септембра обавезно поклоништво сва- ког израиљца који је напунио дванаест година беху одласци на три наведена пра- зника у велелепни јерусалимски храм, који је сазидао син цара давида, прему- дри соломон (ср лк 2, 42–43) јевреји су на поклоњење у јерусалимски храм дола- зили из свих крајева земље о томе гово- ри псалмопевац давид: ево стоје ноге наше на вратима твојим јерусалиме; она- од изласка из египатског ропства, на челу са пророком мојсејем, јевреји у свету земљу доносе и својеврсни „духовни капитал“– три највећа празника, поклоничка: пасху, педесетницуи сеницу 58 l православни мисионар l 1/2011 мо иду племена, племена господња, по наредби израиљевој да славе име господ- ње (пс 122, 2, 4) јевреји из галилеје су на поклоњење у јерусалим долазили не бли- жим путевима преко самарије (с обзи- ром да су се самарјана гнушали), већ су ишли преко переје, околним путем, да не би имали непријатности света земља није имала добро изграђе- не путеве (ср ис 40, 3–4; 57, 17; 62, 10), а за ојачане и калдрмисане путеве знало се тек почев од персијског, а нарочито од римског доба улице у градовима су биле узане, кривудаве и прљаве (ср пс 18, 43; ис 10, 6; зах 9, 3), што је поклоницима отежавало путовање у свети град за време путовања кроз пустињу покло- нике је обично пратио водич који је позна- вао терен (ср 4 мој 10, 31) претежно се путовало пешке, а понекад би се користио и превоз магарцима и камилама после одвођења јевреја у вавилонско ропство безбожни навуходоносор је 9 августа 586 пре христа порушио соло- монов храм и зидине јерусалима то је период када настају јеврејске синагоге, богослужбена места, на којима су се бого- служења служила суботом и празницима, а касније четвртком и понедељком, када су јевреји постили јер се мојсеј у четвр- так попео на гору хорив, а у понедељак сишао са плочама декалога и онда када је везан за природу и зби- вања у њој, старозаветни празник не означава празновање природе, него је учествовање у доброти божијег стварања такав је, на пример, смисао празновања суботе субота је учествовање у божијем одмору – седмог дана после стварања занимљив је још и начин празновања сед- ме године као „суботе за одмор земљи“ (3 мој 25, 4) у христово време је поред трећег јеру- салимског, иродовог храма, у јерусалиму било још 480 храмова иродов храм је био највећи, али не и најлепши јеруса- лимски храм унутрашњост храма је била велелепних димензија 446 пута 296 мета- ра улаз је имао петнаест великих степе- ника – по угледу на петнаест степених псалама, које су, на сваком од њих по један, читали свештеници и левити улазе- ћи на служење старозаветно свештенство и учитељи нису били обични учитељи и васпитачи, они свој ауторитет не црпе из себе и из свог људског знања или из саме заједнице којом руководе – њих за ту службу бира сâм бог надахњујући их и просвећујући и дајући им свој закон, којим ће се и они сами руководити и којим ће и друге руко- водити бог свој изабрани народ не васпитава само преко закона и својих изабраника – васпитава га такође наградама и казнама служи се и околним народима и њихо- вим царевима као оруђем којим подстиче и опомиње свој народ поред богоцентричности, друго изузет- но важно својство старозаветног васпи- тања био је његов строги законски карак- тер сви чланови јеврејске заједнице су обавезни да се строго придржавају зако- на и да до у детаљ извршавају све закон- ске прописе (само за суботњи дан било је предвиђено 1279 извршних прописа) не само етичке норме, него и култно-обред- не и друштвено-социјалне на првом месту је обрезање као видљиво и опи- пљиво сведочанство савеза између јахвеа и његовог народа, које је одиграло посеб- ну улогу у изабраном народу вера у једног бога, спојена и прожета вером у своје избрање, створила је од јеврејског народа једну врсту саборне лич- ности, односно чврсто повезане заједнице, верне самој себи њихови синови су позвани и обавезни да буду достојни сво- јих отаца, да буду чувари њихових преда- света земља јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 59 ња то је основно својство и патријархал- ни дух васпитања у старом завету и поред учесталих поклоничких путо- вања, поклоништво се у старом завету ипак задржало у оквирима националне ускогрудости и потпуно је подређено законском формализму окамењеним и тврдим срцима они нису успели да чују свој, унутрашњи глас савести, који их је све време гласно дозивао, па, тако, ни месију неће препознати у време његово, што је био главни задатак јеврејског народа у старом завету највећа јеврејска светиња данас фигу- рира од 70 године по христу – то је зид плача, који се налази на западној подзи- ди, огради иродовог храма, и дуг је 12, а висок 30 метара данашњи изглед зида плача је из крсташког периода, од 12 века за ово место николај жички каже: сâм зид поред кога јевреји долазе ради жалости подигли су крсташи у 12 веку камен зида је углавном тројак: велико четвртасто камење је од соломоновог храма, друго камење је од обновљеног хра- ма (зоровавељевог) по повратку из вави- лонског ропства, а треће камење је од трећег – иродовог храма, кога је римски војсковођа тит порушио данас јевреји тачно знају које је камење од ког храма, прилазе целивајући то камење и само жале тај обећани и месијански карактер ста- рог израиља и светог града јерусалима испунио се очекиваним догађајем – радо- шћу божића! m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 60 l православни мисионар l 1/2011 хришћанство и култура достојевски је говорио да ће лепо- та спасити свет, и разјашњавао: лепота богомајке, лепота прео- браженог света уметност је, као вид стваралаштва, изабрана да преображава и тако спашава свет од пропадања, тру- љења и нестајања уметност треба да помаже човеку у његовом духовном узди- зању и зато човек ствара ствара на путу ка истини и лепоти јер уметност и јесте прозор у свет истине и духа стварање је, дакле, одраз духовног бића у човеку, као супротности физичком бићу производ који подсећа на уметност јер је, попут ње, доступан чулима, јесте кич разлика је у томе што је кич лоше изведена уметничка замисао и најчешће фалсификат који се вреднује као уметничко дело реч кич се, етимолошки, односи на енглески израз sketch (скица, нацрт, недовршеност), а, према другим мишљењима, може се дове- сти у везу и са немачком синтагмом etwas verkitschen (кришом подметнути, јефтино продавати) кич је, дакле, неукусна копи- ја одређеног стила, али и форма инфери- орне уметности или културе о кичу говоримо када се сусретнемо са површним садржајем или формом која претендује на гламурозан или театралан ефекат он подразумева и одсуство креа- тивности и оригиналности и често пред- ставља неукусне, идеализоване и изве- штачене садржаје једно од најчешћих својстава кича је да кич предмет често личи на нешто што има велику вредност, а нема је но, кич-творци су људи који нису лишени естетског искуства произ- вођачи кича су најчешће и сами уметни- ци, спремни да искористе слабост изазва- ну духовном декаденцијом и створе ову лошу робу због тога што постоји сензи- билитет за кич, творац кича „лови“ духом сиромашне емоције у култури у којој је кич – један од модерних грехова у култури у којој је човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбежан лела мирковић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 61 човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбе- жан кич жели да се допадне – намеће се и улази у све поре човекове, а његова особеност је претераност докле кич допире, он шири задовољство и ужи- вање, а да при томе не захтева никакав духовни или мисаони напор уколико бисмо кич одре- дили у ширем смислу, не само као претварање умет- ничке вредности у осред- њост и баналност, већ као манипулацију свим битним културним вредностима, а то значи – осим естетским – још и моралним, научним, религијским, онда би поље кича, практично, било истоветно нижим облицима масовне културе лудвиг гиц дока- зује да је кич постао обележје људ- ског постојања у социолошком смислу, кич произилази из обезли- ченог и осиромашеног живота мâсā у етичком поретку – непосредно је везан са деструктивним странама људске природе, са злом а у религијском – ова пошаст не може заобићи човеков греховни живот у кичу је умногоме изгу- бљена мера у односу на стварност и у односу на стваралаштво основна разлика између кича и уметничког дела је питање аутентичности надахнути стваралац уметничког дела део је непоновљиве активности, узвишеног чина стварања и 62 l православни мисионар l 1/2011 лепоте изражене кроз најситније детаље он не мирује – у њему стално букти ства- ралачки процес јер је створитељ својој слици и прилици дао слободну ствара- лачку снагу како каже св григорије палама: сстворен по слици створитеља, човек је исто тако стваралац, уметник, песник кич не сачињава само производ ту су кич субјекат, кич објекат и кич однос кич субјекат треба да превлада три основна искушења кич објекта, а то су вулгарно, занимиљиво и украсно кич однос је мешавина збира психолошких односа између човека и ствари постоји само један начин опхођења према стварима који у кич-односу није заступљен, а то је аскетски одрицање од задовољства је осећање које модерном човеку није познато, док му је хедонизам неупоредиво ближи све ствари се вред- нују задовољством које му пружају у кичу је присутна лаж која обмањује допа- дљивошћу, и то естетском допадљивошћу или само-допадљивошћу огроман про- фит који кич остварује на тржишту пред- ставља велико искушење због тога под притиском кича многи амбициозни умет- ници мењају стил рада, а понекад – пот- пуно хипнотизовани комерцијализмом – и утону у кич произвођачи кича беспо- штедно користе ефекте синестетичког деловања предмета за оне који су склони кичу не постоји ремек дело у коме они неће наћи душевну храну, јефтину интригу, загонетни заплет и незаобилазни сентиментализам запа- жено је да у шекспировим трагедијама и романима достојевског кичери превас- ходно налазе елементе криминалистич- ких садржаја на сликама пре ренесансе дева марија је представљена као жена са чијег лица зраче чедност и стидљивост, дајући му продуховљен и светачки израз сликар је настојао да је прикаже тако да не буде слична свим лепим женама које свакодневно сусреће, и употребио сав свој таленат да јој дâ духовну лепоту у периоду ренесансе и касније сликар ће модел за њен лик тражити у лепим жена- ма које среће на улици на лицу овосвет- ске марије више нема оног израза сти- дљивости светице, и поглед посматрача ће, пре него што га подсети на своје духовне вредности, привући својом лепо- том истраживање које је спровела једна позната италијанска уметничка кућа је показало да су се особе наклоњене кичу – бирајући између прве и друге слике на којима је представљена дева марија – углавном опредељивали за другу кичи- ста успева да у свом доживљају у кич претвори и јохана себастијана баха при- писујући његовим стваралачки надмоћ- ним и строгим композицијама сентимен- талистичке варијације вичан у преобликовању слике стварно- сти и обожавању као обоготворењу, кичиста, уствари, одбија да види ствар- ност онаквом каква јесте он је навикао да се потчињава свом лошем укусу и духовном сиромаштву, а да ништа озбиљ- но не учини на сопственој промени и на богаћењу властите индивидуалности уместо да духовност буде ултимативни идеал и коначни циљ живота, за њега је она споредна и само надградња материја- листичке стране живота милош илић, културолог, кич види као уметничку и духовну таутологију са мноштвом „есте- тичких ожиљака“ иза којих стоје лењост духа, деградација идеала, успостављање лажних вредности и тржишних критери- јума кич се, отуда, суштински противи стваралачким и духовним напорима зато је, сматра овај културолог, кич један од модерних грехова човечанства усађен у предмете и изнијансиран слабостима човечијег духа m хришћанство и култура јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 63 прима се има један мали манастир у који много волим да одлазим зашто? зато што је манастир а то се данас не виђа баш тако често е, сад, има један мој друг, па има његова сестра, па и она воли да иде у тај манастир али оде она, тако, једном у један други манастир да прошета, што би се рекло ту у близини; у том манастиру живе старе и не много образоване, али заиста честите монахиње прича она тако са њима, питају је где иде у цркву каже им: – у манастир – аууу – каже једна старица – немој тамо! тамо кад се причестиш, тамо се причешће не прима знаш, тамо не служе к’о свети сава да су рекле да се причешће „не прима“ зато што понекад и ја тамо долазим, то бих некако и разумео; тешко је поверова- ти да „кроз мене“ нешто делује међутим – не! није к’о свети сава те честите ста- рице вероватно не знају много о светом сави, поготово не о, рецимо, богослу- жбеним књигама које је користио веро- ватно не знају ни да се он баш нешто није ни бавио тиме како треба литургија да се служи ни очевидаца савиног служења нема али оне знају како је он служио! оне вероватно знају шта је и мислио! а знају тако што им је неко рекао а тај неко свакако није свети сава нити ко њему близак и рекао им је то с неком намером а та намера је прилично, како би се рекло, вучија, с обзиром на то да је последица то да ове безазлене старице више немају поверења у своје сестре, сле- ди да је тај неко вук, и то вук у јагњећој кожи можда не намерно јер можда и он то говори колико зна, а не зна много, рецимо, јер и њему је неко рекао, и тако у недоглед замислите да нема тога што се говори? шта би онда било? ево овако би било: саберу се хришћани зато што верују да је бог толико заволео свет свој да је и сина свога јединороднога дао (јн 3, 16) па онда ти хришћани раде оно што им је господ рекао да чине у његов спомен: jep ja примих од господа што вам и предадох, да господ исус оне ноћи кад беше предан, узе хљеб, и заблаго- даривши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело moje, које се за вас ломи; ово чините у moj спомен (1 кор 11, 23–24) па се притом моле речима које су им преда- ли људи попут светог василија великог из другачијег угла управо то, тај амбијент, ваздух непријатан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 1/2011 ако се сећате (ако сте читали или, далеко било, чули), тамо се моли- мо за такве појединце и ствари као што су грешници, ублажење раздора међу црквама, мир и љубав (даруј нам мир твоју и љубав своју, јер си нам дао све и сва) то су углавном ствари које се „не примају“ зато што смо ми добри, него ствари које нам је он даровао и дарује зато што нас воли и зато што хоће то би било тако да не постоји углавном неписмено, пардон, усмено предање, о најважнијим стварима за спасење; овако, све то не важи; јер ви не знате те две, три или тих пет најважнијих ствари ту нема никаквог простора за „сувишак срца“; ту нема много места ни за срце, штавише – све се своди на поредак тих неколико најважнијих ствари а то што ми баш и не знамо шта је „писац“, тј аутор чак и таквог поретка хтео да каже и како је и зашто хтео да каже, то, наравно, нема везе важно је да ми знамо шта је истина иако то можда не знамо да изразимо без коришћења речи попут „не“, „против“, „борба“, „неприја- тељ“ у чему је проблем? да ли је истина стварно у тих неколико најважнијих ствари? наравно да није, али је лакше да мисли- мо да јесте; лакше је рећи да постоје а), б) и в) истина, него ли прихватити да је истина да је син божији умро на крсту људском смрћу; него ли да је умро за без- божнике, јер христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за без- божнике јер једва ће ко умријети за пра- ведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре али бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, христос умрије за нас (рим 5, 6–8), него ли да је тиме сваком телу отворио у живот вечни; него ли да чак и неко попут мене може да саслужује над- небеској тајни лакше је, зато што из а), б) и в) произлази ништа, а ништа не угрожава нашу величанствену истину о себи, чак је утврђује, поготово ако томе ничему подучавамо друге, док из овог другог долази много не тако пријатних ствари – за нашу сујету управо то, тај амбијент, ваздух неприја- тан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос а у оном манастиру са почетка ваздух годи и, некако, реже m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... да добар део чине оне у којима се рекламирају свака- кви препарати или помаде за што дуже одржавање тела младим и свежим опет, у филмовима које имамо прилике да гледамо често се дешава да се старији људи из петних жила труде да изгледају млади како по понашању, тако и по облачењу потреба да се остане стално млад јед- на је од најдубљих тежњи човекове под- свести младост је доба најјачег живот- ног бујања, време када је наглашен „елан витал“, како га назива бергсон сâм господ је проповедао „у најбољим годинама“, које уједињују младост и солидно искуство – он је почео своју делатност са око 30 година, када су ста- ри јевреји признавали почетак зрело- сти какве то везе има са тајном над тајнама, са најважнијим аманетом који је нама, његовим ученицима, оставио господ наш исус христос? треба поћи од самих његових рече- ница из јеванђеља које нам говоре нај- више о смислу свете литургије када је у питању суштина саме ове службе, а то је свето причешће, учитељ нам је нагласио да нећемо имати живота у себи ако не једемо његово тело и не пијемо његову крв првим ученицима је приликом ломљења хлебова рекао, а они то пренели осталима, да вршимо то у његов спомен, тј да понављамо тајну над тајнама онако како је он сâм вршио света литургија коју нам је рекао да је вршимо у његов спомен служи се, ево, већ скоро око два миленијума, из недеље у недељу, од празника до пра- зника, и оно што је невероватно и што је право чудо је да је она увек свежа и литургија и (вечно) млади јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а нова ако посматрамо са једног чисто људског аспекта, више од 90% литургиј- ских текстова су исти на свакој литур- гији светог јована златоустог, па, како је, онда, могуће да иста увек буде стално свежа, актуелна и нова? човек је по својој природи биће изу- зетно осетљиво на досаду, на опетова- ње, па тако стално тежи нечему новоме у сваком домену живота конструишу се стално нови аутомобили, компјуте- ри, мобилни телефони, измишљају се нове атрактивне технологије, формира- ју нови музички и ликовни правци – све у циљу задовољавања те грчевите људске потребе за новим, за променом и динамиком сведок сам, као свештеник, да се тео- лошко назначење литургије као сусрета са живим, вечно новим богом доказује у пракси када неко почне да живи литургијски, сваки недолазак на литур- гију оставља у њему осећај духовне пра- знине и недостатка кад се човек заљу- би у свету литургију, она постане саставни део његовог живота, неодво- јив део његовог бића она је заиста један прозор у вечност из овог прола- зног, трошног и смртног света, и зато је тако пријемчива људском духу, нарочи- то ономе који се удубљује у њен смисао разумети ову службу изискује прили- чан напор, али ће тај исти напор бити вишеструко награђен, нарочито ономе ко се редовно причешћује сједињујући се са вечним, са самим господом на лицима старијих монаха можемо приметити једну свежину, једну чилост духа, која свакако потиче од молитава и специфичног начина живота, а главни разлог за то је управо света литургија упечатљив пример те младости у старо- сти је наш ава јустин, који је водио бли- став литургијски живот и до упокојења изгледао тако свеже да је просто сијао зато свако ко чита овај текст, а нема литургијског искуства, ваља да окуси и види како је благ господ, односно да се упозна са овом величанственом слу- жбом вечни живот, вечита младост, не остварују се никаквим препаратима и не постоје само у бајкама – њихов пре- дукус и те како осећамо већ у реалном животу, и то као залог будуће вечности у богу на светој литургији m аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 48 l православни мисионар l 1/2011 другост је шанса, промена, покрет и сваки сусрет и долазак другог и другачијег (па и на нивоу свакодневних промена у животу) јесте прилика нама дата да себе обликујемо лазар и варја нешић т еолог написа писмо: - шта ти данас могу писа- ти о евхаристији, поред гомиле књига, чланака и предавања на ту тему? евхаристија је постала лајт мотив целокупне савремене православ- не теологије то је похвално и ослобађа- јуће ова централна тајна цркве полако заузима своје право место у животу црквених парохија – заједница, као и наших појединачних живота ипак, допусти да укратко укажем на још неке чињенице, за које ми се чини да измичу савременим хришћанима, а које у будућности могу створити доста про- блема света тајна евхаристије је, пре свега, наш (лични и црквени) однос са светом тројицом уопште, појам свете тајне бих тумачио (никако не и крајње дефи- нисао, јер не постоје крајње дефиниције када су у питању необухватни животни сусрети) као догађај дара / даривања другости другог дакле, света тајна (мислећи, при томе, и на целокупну светотајинскост цркве) јесте незаврше- но догађање дара / даривања другости свете тројице свету / човеку, као и даривање другости човека светој тро- јици у том смислу евхаристија је обо- страно самопредавање између нество- реног и створеног, тј непрекидни дога- ђај самоприношења своје апсолутне сасвим-другости за мене, на крају, евхаристија је изненађење доласка сасвим-другости свете тројице међу нас као никада-заслужени дар уоста- лом, мора се признати, све напред напи- сано је један својеврсни евхаристијски максимализам евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 49 т ема бро ј а истину евхаристије можемо исказати на много начина, што савремени теоло- зи и чине надолази питање шта са свим овим има наше историјско (те тако земаљско и биолошко) човечије биће теолози као да заборављају да поред оног есхатолошког у нашој смрт- ној егзистенцији постоји и оно патоло- шко оно неизбежно контигентно, нецеловито, нужно, смртно, тј сасвим људско из дана у дан стичем утисак да у цело- купној причи о „есхатолошком динами- зму“, „онтолошким есхатонима“, „лич- носним љубавним заједницама“ и др по страни остаје конкретан човек наших свакодневних парохијских живота! човек који је, мада позван на љубав, слободу, заједницу, евхаристију и есхатон, заглибљен у оно патолошко у оно што нас ослепљује за конкретно овде-и-сада труда и подвига понекад ми се чини да таква једна патологија своје оправдање проналази бежањем у својеврсни евхаристијски утопизам, који, са своје стране, може постати изговор за неодговорност пре- ма себи патолошком тако често чујем своје сапарохијане (а теби признајем да и сâм нисам лишен таквих искустава): „идем сваке недеље на литургију и непрекидно се причешћујем учеству- јем у есхатолошкој заједници љубави и слободе заједничаримо битна је онто- логија, а не етика “ но, оно-патоло- шко у њима (мени и нама) не зацељује, штавише – од евхаристијског утопизма понекад и не видимо себе болеснима, не потребујемо подвига и труда за очува- њем и унапређењем сусрета – односа који смо примили од свете тројице у евхаристији сети се мојих речи напред изнесених: евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости! данас, чини ми се, само примамо дарове (а и то је питање како?!), а ништа не дарујемо назад евхаристијски уто- пизам расте и почиње да на парохије баца своје прве тамне сенке труд и напор су две заборављене речи у цркве- ним заједницама етика је, пак, готово јерес постала! не знам шта да мислим а књижевник хришћанин му одговори: ускачем у твоје питање јер видим и примећујем нешто ново! кад год смо до сада разговарали о „другом“, тумачили смо другог у смислу односа „ја – ти“, то јест: други је различит у односу на мене, али је и моје огледало, а ја сам наспрам њега статичан – то је залеђена позиција две фигуре (чак и када се говори о дина- мизму односа личности, слика је ста- тична) међутим, по први пут читам код тебе следеће: другост је шанса, про- мена, покрет и сваки сусрет и долазак другог и другачијег (па и на нивоу сва- кодневних промена у животу) јесте прилика нама дата да себе обликујемо! други је могућ једино као сусрет проме- не, зато га зовемо „другим“ – другачи- јим у односу на тренутак пре – оним који је себе изменио онај наспрам нас у слици, разговору, молитви, није ту да станемо наспрам и задивимо се нашим „личносним“ различитостима и потен- цијалима, већ да први и апсолутни сусрет буде промена, искорак и натко- све што је у односу на нас различито вредновано је једино ако нас мења у теолошком дискурсу, усуђујем се рећи: примљени бог је бог који нас је променио чим смо га примили 50 l православни мисионар l 1/2011 рак, а то се мери прозирним секундама замка утопизма почела је онда када се у односу други – други, под привидом призивања заједнице љубави божије, остало на старом и познатом „соло“ путу од ја до ти и натраг! све што је у односу на нас различито вредновано је једино ако нас мења у теолошком дискурсу, усуђујем се рећи: примљени бог је бог који нас је проме- нио чим смо га примили зато је наш сусрет изненађујућ јер је прекретница нама непозната, а трзавица неопходна верујем да си ми хтео поручити: само- приношење апсолутне сасвим-другости није паковање себе у схизофрени пакет, који треба отварати и чачакати по њего- вим лавиринтима јер је он, тобоже, раз- личит у односу на сва друга паковања, већ је то пре свега крик, немушти најче- шће, поглед који тражи, а не види „ја“ који каже: уђи, у мени је намерно испре- туран свет, али су врата отворена! читава модерна књижевност пати од једне тескобе где је она? то су непрове- трене собе и таванице, уска, прљава степеништа и улепљене крчме – и у све- му томе: човек он равномерно и само- сигурно хода кафкиним лавиринтима и заобилази сусрете данас читамо појачано и са јачом зеб- њом: хиперболисана фантастична стварност (сети се чудесне преспективе савременог филма), заснована на фан- тазијској заблуди о људској безгранич- ној потенцији и, изнова, лет и пад у време гребање по несвесном завршава повратком у просторно-временску неи- дилу са једнаким упитником: како сада и овде тренутак за „евхаристијску фан- тазију“ је погодан: цркве су отворене (за сада), песме су испеване (да ли су све и „друге и другачије“, књиге су срицане, светитељи (често) протумачени томо- вима парафраза ситуација о којој говориш би се могла описати овако: остао сам, са својим поголемим нарамком знања и очињег вида, у друштву младих и пријатних хришћана, који се множише и умножи- ше; расправљам угодно о горућој теми братског уједињења народа, грејем се на централно и сурфам нетићем свака- ко, мене таквог занима само „будуће“, апстрактно, а утопијски обећавајуће такав, не видим брата и не видим (прљаво и искривљено) лице тренутка, јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 51 т ема бро ј а историје, човека и, најстрашније, немам на основу чега да се загледам у своје патолошко – све што сеца и боли одстранио сам и дружим се са подвигом фантазије, а не подвигом зноја евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости! лепо речено: то су и моје последње речи у овом дијало- гу обострано искључује солипси- зам индивидуе (хоћемо ли убудуће про- говорити о псеудозаједници ван две понуђене свете тајне – брака и мона- шења) даривање одбацује шкртост самостицања знања, а не умења дру- гост увек избегава сталност и време, другост је распета на земљи, као и сами васкрсли христос запечаћен камен на вратима наших парохијских заједница, које су себи довољне и инспиративне, исто је што и онај древни камен над којим је заклик- тао анђео наш задатак је да оставимо довољно простора ономе који ће га отпечатити m 52 l православни мисионар l 1/2011 песнички станује човек т ада ми је школарац одгово- рио: „када желим да сазнам колико је неко мудар, или колико је глуп, или колико добар, или колико покварен, или које су му мисли на памети у том тренутку, ја направим израз лица, најпрецизније могуће, у складу са изразом на његовом лицу, и онда чекам да видим које мисли или осећања се појављују у мом уму или срцу, које одговарају његовом изразу или су у складу са њим“ (едгар алан по, украдено писмо) може ли се рећи да је лик из романа који се свакодневно сусреће са „обичним људима“, гледајући свете људе (уживо или на сликама и иконама), имао про- блем при имитацији? иван иљин у књизи о супротставља- њу злу силом каже: сваки унутрашњи акт доброте, љубави, праштања, стра- хопоштовања, искрености, молитве и кајања неизбежно мења ткиво и ритам духовног живота, и бива неприметно изражен у погледу, лицу и ходу, и тако се неприметно преноси на друге људе и јасно је да ће на лицима макарија вели- ког, , оптинских стараца свако видети оно што му је можда промакло у слабим титрајима свакодневне доброте сва драма, борба, трагедија, радост, туга (тачније радостотворна туга), исцр- тана је на светим лицима, па би га тако и сâм поглед на њих терао да ако и када покуша да, како каже по, зажели да открије колико су ти људи мудри, , добри,, какве су им мисли, увиди да он то не може постићи ако проба само да направи израз лица сличан ономе који има свети човек зато што ће баш тада, када то покуша, видети да је компликова- но направити такав израз јер је за то потребно искуство, нежност, стрпљење и финоћа која се временом и трудом стиче препознавши то, човек може осетити позив да и он постане неко коме је могу- ће направити такав израз лица у том покушају имитације израза, он ће увиде- ти немогућност истоветног израза ономе израз лица малиша пушоња човек ће у лицу свêтōг видети тежњу ка вечном, ка богу, коју ће и он морати, а и зажелети да задобије да би постао непоновљив јер тек када на лицу другог препознамо своју непоновљивост, тек када свети (бог), и свêти (човек) каже да смо непоновљиви, ми то постајемо јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 53 који има конкретни свети човек кога је гледао, и схватиће да је израз лица тог свêтōг, аутентичан и непоно- вљив, и да он може постати сличан њему једино и само ако и ôн поста- не аутентичан и непоновљив уви- девши то, он ће одустати од поку- шавања да имитира израз лица тог непоновљивог другог, већ ће у том лицу видети позив да оствари и соп- ствену непоновљивост и аутентич- ност и не само то он ће у лицу свêтōг видети тежњу ка вечном, ка богу, коју ће и он морати, а и зажелети да задобије да би постао непоновљив јер тек када на лицу другог препознамо своју непоно- вљивост, тек када свети (бог), и свêти (човек) каже да смо непоновљиви, ми то постајемо ми постајемо непоно- вљиви не сами по себи, већ за неког другог коме и ми заузврат кажемо да је непоновљив чак и ако човек за живота не упозна аутентичног свеца, он ће имати прилике да свêтōг види на слици, на икони, која јесте човек, живо биће са својом комплексношћу, слободом, вољом, емоци- јом, историчношћу, крњом љубављу и оста- лим слабостима; баш кроз таквог човека он може видети лице онога кога он мора да имитира, подражава и чију аутен- тичност и непоновљивост треба да препозна да би и сâм био препознат као такав од имитације се почиње, а до аутентичности се стиже опет сањам разне болести и будим се са жељом да се уопште и нисам пробудио увек после оваквих сно- ва заиста имам жељу да не постојим ипак, немам толико времена да разми- шљам на тако црн начин, треба се радо- вати – жив сам! устајем и крећем у нови дан а онда као маљ у главу – сетих се да овде устајем тачно десет месеци на ченеју убрзо устаљен ритуал: песмица, молитва па кафа гледам око себе лица насмејана, смејем се и ја, ипак, на тренут- ке ми и није до смеха тотално помешана и слуђена осећања хиљаду разних емо- ција, на тренутке сузе па смех углавном бол, бол за изгубљеним годинама и поново се родити и живети земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице земља живих 54 l православни мисионар l 1/2011 јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 55 потрошеним данима некако крећем на рад, животиње уносе радост, долази ручак и сазнајем да је брат зоран добио благослов свака му част, заслужио је! мене опет нека туга стиска, туга и бол због свега и свачега на ченеју пада киша, слично је било и када сам дошао и зајед- ницу можда је киша крива за ово моје труло и празно стање, ко зна? а онда долази на ред вечера па песма ако се потрудим и погледам ствари са само мало боје, онда и није све тако црно ипак, ето, жив сам ваљда, бројим дане, осећам да ће можда и ово све имати неки смисао када дође време заправо знам сигурно да већ сада има смисла, мада је понекад тешко прихватити размишљам тако о свему и свачему, о људима око себе док пишем ово, кроз главу ми се про- влачи једна реч једна једноставна истина не смем дозволити да ме било ко и било шта скрене са овог пута ја заправо купу- јем себи нови овоземаљски живот, а јова- ни нови небески и то је управо одговор на питање о смислу то је смисао све ове туге и бола поново се родити и живети на један другачији начин, поново се радо- вати, и киши, и сунцу, увек се радовати! и то је то за вечерас десет је прошло, очи се полако склапа- ју, време је за одмор идем у кревет са мислим на нашто лепо, јер ко претрпи до краја, тај ће се спасити! мисао дана : опроштај „јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и нећу воше спомињати гријехе њихове и безакоња њихова“ 24112010 каква ноћ! после акатиста нисам ока склопио иако ми је молитва, могу рећи, баш пријала док све остало после ње није пун месец и несаница, помисли и борба напокон устајање иако нисам никако спавао радовао сам се буђењу и молитви како бих прочисти главу и мисли од дуге ноћи срећа, успео сам у томе хвала добром богу, добих нове снаге и за овај дан кафа пролази у смеху и доброј атмосфери и срећан сам што сам овде са мојом браћом која су као и ја у одређеном тренутку помислили да имају цео свет а онда изненада схватили да немају ништа и поново добили све, а то је шанса за покајање, за нови почетак среда на сала- шу, брза и динамична, рад, ред, све у све- му, пролетело је док сам се окренуо, дошло је време за маренду, а мало пре ње је стигао и нови брат срђан па, брате, добро нам дошао на ченеј негде пре вечере осећам некако чудан бол у глави, а на тренутке осећам и зуб бол је још један доказ да сам жив убрзо долази и време за писање овог дневника док сабирам утиске данашњег дана, кроз главу ми пролазе питања на која не могу да одговорим шта ли сада раде моји родитељи, да ли се понекад сете мене? ја често мислим на њих много сам их повредио и тек сада постајем свестан тога кајем се због тога, кајем се и искре- но и чисто из срца молим се молим дра- гог бога да ми све опрости и удостоји ме искреног покајања желим то и желим постати оно што су моји родитељи оду- век желели а то је да само будем норма- лан и добар човек, а то ћу, надам се, и успети овде на мом путу покајања бол у глави ми се појачава изгледа да је време да писање приводим крају уосталом, не треба све тако брзо рећи мисао дана : помиловање „помилуј ме боже по великој милости својој и по обиљу милосрђа свога очи- сти ме“ m 56 l православни мисионар l 1/2011 света земља поклоништво у старом завету с тари завет је јасно сведочанство непрестане божије бриге о људима, нарочито о изабраном народу божијем бог се преко старозаветног закона открива као свемудри васпитач који води народ свој из таме на светлост припремајући га за остварење његове будуће улоге, значајне не само за њега, него за сва племена и све народе земаљ- ске то значи да је закон имао за циљ да припрема и васпитава изабрани народ божији, а преко њега и све људе, за дола- зак обећаног месије, спаситеља света месији христу ће се поклонити сва твар, поклањати и сви људи у његовој земљи и до краја историје земља месијина је од давнина имала више назива најлепши је сигурно света земља земља ханаанска добила је име по хаанану (хаанан = мекан, удобан), сину хамовом, унуку нојевом израиљ по пра- оцу јакову, који се називаше израиљем, што значи „борац за бога или онај који је видео бога лицем у лице“ (1 мој, 32, 28–30) обећана земља због обећања божијег праоцу аврааму (1 мој 12, 7; 13, 14–17) јудеја по јуди, сину јаковљевом, са значењем „нека буде прослављена, да буде слављена“ галилеја од имена гали- лел, што ће рећи „предео, област“ пале- стина је добила име по земљи филистеји реч „палестина“ је грчког порекла, а прастановници палестине су били рафа- ји, зузеји, омеји, хореји и енакими (5 мој 2, 10–12, 20–23) јевреји су добили име по једном од патријараха, еверу, који једини од пле- менских старешина није пристајао на изградњу богоборне, вавилонске ( = пометња, збрка) куле (1 мој 10, 25; 11, 1–9 ), или и од речи „иврим“, што значи „дошљаци из земље халдејске“, бивше месопотамије, данас турске наиме, авраам, праотац како јеврејског, тако и многих других народа, коме име и значи „отац многих народа“, дошао је из града ура (данас санли урфа у турској) из земље халдејске, бивше месопотамије као својеврсни поклоник, по речи божи- јој, кренуће са женом саром, синовцем лотом и оцем таром, мноштвом слуга, које тераху огромна стада до харана, а хаџи драган б поповић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 57 одатле, после пет година, у земљу ханаан- ску, око 1850 г пре христа (1 мој, 11, 31; 12, 4–5) у палестини авраам затиче амореје, феничане, хетите, арамеје, филистејце, на западној обали синајског полуостр- ва живели су амаличани на простору према арабијској пустињи било је стани- ште медијанаца југозападно од мртвог мора налазили су се едомити – идумеји, а од реке арнон до идумеје били су моавци, док су североисточно од њих живели амонићани због оваквог шаре- нила народа у окружењу, и њихових агре- сивних тежњи према јеврејском народу, јевреји су током дугих историјских пери- ода заборављали свој језик, али свест о националној припадности нису губили у време авраамовог унука патријарха јакова, родоначелника 12 израиљских племена, његов најмлађи син јосиф на непримерен начин беше продат од браће у египат сви јаковљеви синови ће – због глади – заједно са својим оцем отићи из израиља у египат да живе код свога бра- та јосифа да се историја јеврејског наро- да и даље не би настављала у ропству, из египта ће после 430 година јевреје изве- сти пророк мојсеј, који није доживео да изабрани народ уведе у обећану земљу, што ће за руком поћи исусу навину по повратку у свету земљу на челу са ису- сом навином, јевреји коначно – после 470 година – долазе у своју свету земљу, поклонивши јој се заувек од изласка из египатског ропства, на челу са пророком мојсејем, јевреји у све- ту земљу доносе и својеврсни духовни капитал – три највећа празника, покло- ничка: пасху, педесетницу и сеницу пасха, што значи излазак, прелазак из египатског ропства; педесетница или празник жетве; а као спомен на четрдесе- тогодишње лутање по синајској пустињи празник сеница (колибе) или „шатора завета“, који се обележава од 19 до 27 септембра обавезно поклоништво сва- ког израиљца који је напунио дванаест година беху одласци на три наведена пра- зника у велелепни јерусалимски храм, који је сазидао син цара давида, прему- дри соломон (ср лк 2, 42–43) јевреји су на поклоњење у јерусалимски храм дола- зили из свих крајева земље о томе гово- ри псалмопевац давид: ево стоје ноге наше на вратима твојим јерусалиме; она- од изласка из египатског ропства, на челу са пророком мојсејем, јевреји у свету земљу доносе и својеврсни „духовни капитал“– три највећа празника, поклоничка: пасху, педесетницуи сеницу 58 l православни мисионар l 1/2011 мо иду племена, племена господња, по наредби израиљевој да славе име господ- ње (пс 122, 2, 4) јевреји из галилеје су на поклоњење у јерусалим долазили не бли- жим путевима преко самарије (с обзи- ром да су се самарјана гнушали), већ су ишли преко переје, околним путем, да не би имали непријатности света земља није имала добро изграђе- не путеве (ср ис 40, 3–4; 57, 17; 62, 10), а за ојачане и калдрмисане путеве знало се тек почев од персијског, а нарочито од римског доба улице у градовима су биле узане, кривудаве и прљаве (ср пс 18, 43; ис 10, 6; зах 9, 3), што је поклоницима отежавало путовање у свети град за време путовања кроз пустињу покло- нике је обично пратио водич који је позна- вао терен (ср 4 мој 10, 31) претежно се путовало пешке, а понекад би се користио и превоз магарцима и камилама после одвођења јевреја у вавилонско ропство безбожни навуходоносор је 9 августа 586 пре христа порушио соло- монов храм и зидине јерусалима то је период када настају јеврејске синагоге, богослужбена места, на којима су се бого- служења служила суботом и празницима, а касније четвртком и понедељком, када су јевреји постили јер се мојсеј у четвр- так попео на гору хорив, а у понедељак сишао са плочама декалога и онда када је везан за природу и зби- вања у њој, старозаветни празник не означава празновање природе, него је учествовање у доброти божијег стварања такав је, на пример, смисао празновања суботе субота је учествовање у божијем одмору – седмог дана после стварања занимљив је још и начин празновања сед- ме године као „суботе за одмор земљи“ (3 мој 25, 4) у христово време је поред трећег јеру- салимског, иродовог храма, у јерусалиму било још 480 храмова иродов храм је био највећи, али не и најлепши јеруса- лимски храм унутрашњост храма је била велелепних димензија 446 пута 296 мета- ра улаз је имао петнаест великих степе- ника – по угледу на петнаест степених псалама, које су, на сваком од њих по један, читали свештеници и левити улазе- ћи на служење старозаветно свештенство и учитељи нису били обични учитељи и васпитачи, они свој ауторитет не црпе из себе и из свог људског знања или из саме заједнице којом руководе – њих за ту службу бира сâм бог надахњујући их и просвећујући и дајући им свој закон, којим ће се и они сами руководити и којим ће и друге руко- водити бог свој изабрани народ не васпитава само преко закона и својих изабраника – васпитава га такође наградама и казнама служи се и околним народима и њихо- вим царевима као оруђем којим подстиче и опомиње свој народ поред богоцентричности, друго изузет- но важно својство старозаветног васпи- тања био је његов строги законски карак- тер сви чланови јеврејске заједнице су обавезни да се строго придржавају зако- на и да до у детаљ извршавају све закон- ске прописе (само за суботњи дан било је предвиђено 1279 извршних прописа) не само етичке норме, него и култно-обред- не и друштвено-социјалне на првом месту је обрезање као видљиво и опи- пљиво сведочанство савеза између јахвеа и његовог народа, које је одиграло посеб- ну улогу у изабраном народу вера у једног бога, спојена и прожета вером у своје избрање, створила је од јеврејског народа једну врсту саборне лич- ности, односно чврсто повезане заједнице, верне самој себи њихови синови су позвани и обавезни да буду достојни сво- јих отаца, да буду чувари њихових преда- света земља јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 59 ња то је основно својство и патријархал- ни дух васпитања у старом завету и поред учесталих поклоничких путо- вања, поклоништво се у старом завету ипак задржало у оквирима националне ускогрудости и потпуно је подређено законском формализму окамењеним и тврдим срцима они нису успели да чују свој, унутрашњи глас савести, који их је све време гласно дозивао, па, тако, ни месију неће препознати у време његово, што је био главни задатак јеврејског народа у старом завету највећа јеврејска светиња данас фигу- рира од 70 године по христу – то је зид плача, који се налази на западној подзи- ди, огради иродовог храма, и дуг је 12, а висок 30 метара данашњи изглед зида плача је из крсташког периода, од 12 века за ово место николај жички каже: сâм зид поред кога јевреји долазе ради жалости подигли су крсташи у 12 веку камен зида је углавном тројак: велико четвртасто камење је од соломоновог храма, друго камење је од обновљеног хра- ма (зоровавељевог) по повратку из вави- лонског ропства, а треће камење је од трећег – иродовог храма, кога је римски војсковођа тит порушио данас јевреји тачно знају које је камење од ког храма, прилазе целивајући то камење и само жале тај обећани и месијански карактер ста- рог израиља и светог града јерусалима испунио се очекиваним догађајем – радо- шћу божића! m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 60 l православни мисионар l 1/2011 хришћанство и култура достојевски је говорио да ће лепо- та спасити свет, и разјашњавао: лепота богомајке, лепота прео- браженог света уметност је, као вид стваралаштва, изабрана да преображава и тако спашава свет од пропадања, тру- љења и нестајања уметност треба да помаже човеку у његовом духовном узди- зању и зато човек ствара ствара на путу ка истини и лепоти јер уметност и јесте прозор у свет истине и духа стварање је, дакле, одраз духовног бића у човеку, као супротности физичком бићу производ који подсећа на уметност јер је, попут ње, доступан чулима, јесте кич разлика је у томе што је кич лоше изведена уметничка замисао и најчешће фалсификат који се вреднује као уметничко дело реч кич се, етимолошки, односи на енглески израз sketch (скица, нацрт, недовршеност), а, према другим мишљењима, може се дове- сти у везу и са немачком синтагмом etwas verkitschen (кришом подметнути, јефтино продавати) кич је, дакле, неукусна копи- ја одређеног стила, али и форма инфери- орне уметности или културе о кичу говоримо када се сусретнемо са површним садржајем или формом која претендује на гламурозан или театралан ефекат он подразумева и одсуство креа- тивности и оригиналности и често пред- ставља неукусне, идеализоване и изве- штачене садржаје једно од најчешћих својстава кича је да кич предмет често личи на нешто што има велику вредност, а нема је но, кич-творци су људи који нису лишени естетског искуства произ- вођачи кича су најчешће и сами уметни- ци, спремни да искористе слабост изазва- ну духовном декаденцијом и створе ову лошу робу због тога што постоји сензи- билитет за кич, творац кича „лови“ духом сиромашне емоције у култури у којој је кич – један од модерних грехова у култури у којој је човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбежан лела мирковић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 61 човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбе- жан кич жели да се допадне – намеће се и улази у све поре човекове, а његова особеност је претераност докле кич допире, он шири задовољство и ужи- вање, а да при томе не захтева никакав духовни или мисаони напор уколико бисмо кич одре- дили у ширем смислу, не само као претварање умет- ничке вредности у осред- њост и баналност, већ као манипулацију свим битним културним вредностима, а то значи – осим естетским – још и моралним, научним, религијским, онда би поље кича, практично, било истоветно нижим облицима масовне културе лудвиг гиц дока- зује да је кич постао обележје људ- ског постојања у социолошком смислу, кич произилази из обезли- ченог и осиромашеног живота мâсā у етичком поретку – непосредно је везан са деструктивним странама људске природе, са злом а у религијском – ова пошаст не може заобићи човеков греховни живот у кичу је умногоме изгу- бљена мера у односу на стварност и у односу на стваралаштво основна разлика између кича и уметничког дела је питање аутентичности надахнути стваралац уметничког дела део је непоновљиве активности, узвишеног чина стварања и 62 l православни мисионар l 1/2011 лепоте изражене кроз најситније детаље он не мирује – у њему стално букти ства- ралачки процес јер је створитељ својој слици и прилици дао слободну ствара- лачку снагу како каже св григорије палама: сстворен по слици створитеља, човек је исто тако стваралац, уметник, песник кич не сачињава само производ ту су кич субјекат, кич објекат и кич однос кич субјекат треба да превлада три основна искушења кич објекта, а то су вулгарно, занимиљиво и украсно кич однос је мешавина збира психолошких односа између човека и ствари постоји само један начин опхођења према стварима који у кич-односу није заступљен, а то је аскетски одрицање од задовољства је осећање које модерном човеку није познато, док му је хедонизам неупоредиво ближи све ствари се вред- нују задовољством које му пружају у кичу је присутна лаж која обмањује допа- дљивошћу, и то естетском допадљивошћу или само-допадљивошћу огроман про- фит који кич остварује на тржишту пред- ставља велико искушење због тога под притиском кича многи амбициозни умет- ници мењају стил рада, а понекад – пот- пуно хипнотизовани комерцијализмом – и утону у кич произвођачи кича беспо- штедно користе ефекте синестетичког деловања предмета за оне који су склони кичу не постоји ремек дело у коме они неће наћи душевну храну, јефтину интригу, загонетни заплет и незаобилазни сентиментализам запа- жено је да у шекспировим трагедијама и романима достојевског кичери превас- ходно налазе елементе криминалистич- ких садржаја на сликама пре ренесансе дева марија је представљена као жена са чијег лица зраче чедност и стидљивост, дајући му продуховљен и светачки израз сликар је настојао да је прикаже тако да не буде слична свим лепим женама које свакодневно сусреће, и употребио сав свој таленат да јој дâ духовну лепоту у периоду ренесансе и касније сликар ће модел за њен лик тражити у лепим жена- ма које среће на улици на лицу овосвет- ске марије више нема оног израза сти- дљивости светице, и поглед посматрача ће, пре него што га подсети на своје духовне вредности, привући својом лепо- том истраживање које је спровела једна позната италијанска уметничка кућа је показало да су се особе наклоњене кичу – бирајући између прве и друге слике на којима је представљена дева марија – углавном опредељивали за другу кичи- ста успева да у свом доживљају у кич претвори и јохана себастијана баха при- писујући његовим стваралачки надмоћ- ним и строгим композицијама сентимен- талистичке варијације вичан у преобликовању слике стварно- сти и обожавању као обоготворењу, кичиста, уствари, одбија да види ствар- ност онаквом каква јесте он је навикао да се потчињава свом лошем укусу и духовном сиромаштву, а да ништа озбиљ- но не учини на сопственој промени и на богаћењу властите индивидуалности уместо да духовност буде ултимативни идеал и коначни циљ живота, за њега је она споредна и само надградња материја- листичке стране живота милош илић, културолог, кич види као уметничку и духовну таутологију са мноштвом „есте- тичких ожиљака“ иза којих стоје лењост духа, деградација идеала, успостављање лажних вредности и тржишних критери- јума кич се, отуда, суштински противи стваралачким и духовним напорима зато је, сматра овај културолог, кич један од модерних грехова човечанства усађен у предмете и изнијансиран слабостима човечијег духа m хришћанство и култура јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 63 прима се има један мали манастир у који много волим да одлазим зашто? зато што је манастир а то се данас не виђа баш тако често е, сад, има један мој друг, па има његова сестра, па и она воли да иде у тај манастир али оде она, тако, једном у један други манастир да прошета, што би се рекло ту у близини; у том манастиру живе старе и не много образоване, али заиста честите монахиње прича она тако са њима, питају је где иде у цркву каже им: – у манастир – аууу – каже једна старица – немој тамо! тамо кад се причестиш, тамо се причешће не прима знаш, тамо не служе к’о свети сава да су рекле да се причешће „не прима“ зато што понекад и ја тамо долазим, то бих некако и разумео; тешко је поверова- ти да „кроз мене“ нешто делује међутим – не! није к’о свети сава те честите ста- рице вероватно не знају много о светом сави, поготово не о, рецимо, богослу- жбеним књигама које је користио веро- ватно не знају ни да се он баш нешто није ни бавио тиме како треба литургија да се служи ни очевидаца савиног служења нема али оне знају како је он служио! оне вероватно знају шта је и мислио! а знају тако што им је неко рекао а тај неко свакако није свети сава нити ко њему близак и рекао им је то с неком намером а та намера је прилично, како би се рекло, вучија, с обзиром на то да је последица то да ове безазлене старице више немају поверења у своје сестре, сле- ди да је тај неко вук, и то вук у јагњећој кожи можда не намерно јер можда и он то говори колико зна, а не зна много, рецимо, јер и њему је неко рекао, и тако у недоглед замислите да нема тога што се говори? шта би онда било? ево овако би било: саберу се хришћани зато што верују да је бог толико заволео свет свој да је и сина свога јединороднога дао (јн 3, 16) па онда ти хришћани раде оно што им је господ рекао да чине у његов спомен: jep ja примих од господа што вам и предадох, да господ исус оне ноћи кад беше предан, узе хљеб, и заблаго- даривши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело moje, које се за вас ломи; ово чините у moj спомен (1 кор 11, 23–24) па се притом моле речима које су им преда- ли људи попут светог василија великог из другачијег угла управо то, тај амбијент, ваздух непријатан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 1/2011 ако се сећате (ако сте читали или, далеко било, чули), тамо се моли- мо за такве појединце и ствари као што су грешници, ублажење раздора међу црквама, мир и љубав (даруј нам мир твоју и љубав своју, јер си нам дао све и сва) то су углавном ствари које се „не примају“ зато што смо ми добри, него ствари које нам је он даровао и дарује зато што нас воли и зато што хоће то би било тако да не постоји углавном неписмено, пардон, усмено предање, о најважнијим стварима за спасење; овако, све то не важи; јер ви не знате те две, три или тих пет најважнијих ствари ту нема никаквог простора за „сувишак срца“; ту нема много места ни за срце, штавише – све се своди на поредак тих неколико најважнијих ствари а то што ми баш и не знамо шта је „писац“, тј аутор чак и таквог поретка хтео да каже и како је и зашто хтео да каже, то, наравно, нема везе важно је да ми знамо шта је истина иако то можда не знамо да изразимо без коришћења речи попут „не“, „против“, „борба“, „неприја- тељ“ у чему је проблем? да ли је истина стварно у тих неколико најважнијих ствари? наравно да није, али је лакше да мисли- мо да јесте; лакше је рећи да постоје а), б) и в) истина, него ли прихватити да је истина да је син божији умро на крсту људском смрћу; него ли да је умро за без- божнике, јер христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за без- божнике јер једва ће ко умријети за пра- ведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре али бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, христос умрије за нас (рим 5, 6–8), него ли да је тиме сваком телу отворио у живот вечни; него ли да чак и неко попут мене може да саслужује над- небеској тајни лакше је, зато што из а), б) и в) произлази ништа, а ништа не угрожава нашу величанствену истину о себи, чак је утврђује, поготово ако томе ничему подучавамо друге, док из овог другог долази много не тако пријатних ствари – за нашу сујету управо то, тај амбијент, ваздух неприја- тан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос а у оном манастиру са почетка ваздух годи и, некако, реже m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 317 | Света Литургија
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ охридски Јован служи Литургију у Саборној цркви фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ хвостански Атанасије са верним народом фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Умировљени Епископ ЗХП Атанасије са децом фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI ЈАНУар / ФЕБРУар 2011 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Вазнесења Господњег у Жаркову фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Света Литургија - Служба над службама 2-3 Светачник Љубав која полаже душу своју за ближњега свога 4-6 Старечник Довитљиве поуке старца Пајсија 7-9 Савремена теологија Саборност као резултат заједнице и јединства 10-11 Подвижничко слово Мисли о Литургији 12-13 Живот у Христу Шта је истина? 14-15 Из историје Цркве Необично виђење о животу и делу грофа Лава Николајевича Толстоја 16-19 Црквеноправне теме Однос између црквеног и државног законoдавства у Србији 20-23 Тема броја Сада и овде, али још увек не 24-29 Твоје од Tвојих 30-32 Живот хришћана - непрестана припрема за Свету Литургију 33-35 Разговор с протопрезвитером мр Гајом Гајићем, докторантом Богословског факултета у Београду Литургија – Светајна Цркве по Светом Николи Кавасили 36-39 Литургија и богословље 40-43 Социјални значај „литургије после Литургије“ 44-45 Литургија и (вечно) млади 46-47 Евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости 48-51 Песнички станује човек Израз лица 52-53 Земља живих Поново се родити и живети 54-55 Света земља Поклоништво у Старом завету 56-59 Хришћанство и култура Кич – један од модерних грехова 60-62 Из другачијег угла Прима се 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник јереј Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ охридски Јован служи Литургију у Саборној цркви фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ хвостански Атанасије са верним народом фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Умировљени Епископ ЗХП Атанасије са децом фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI ЈАНУар / ФЕБРУар 2011 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Вазнесења Господњег у Жаркову фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Света Литургија - Служба над службама 2-3 Светачник Љубав која полаже душу своју за ближњега свога 4-6 Старечник Довитљиве поуке старца Пајсија 7-9 Савремена теологија Саборност као резултат заједнице и јединства 10-11 Подвижничко слово Мисли о Литургији 12-13 Живот у Христу Шта је истина? 14-15 Из историје Цркве Необично виђење о животу и делу грофа Лава Николајевича Толстоја 16-19 Црквеноправне теме Однос између црквеног и државног законoдавства у Србији 20-23 Тема броја Сада и овде, али још увек не 24-29 Твоје од Tвојих 30-32 Живот хришћана - непрестана припрема за Свету Литургију 33-35 Разговор с протопрезвитером мр Гајом Гајићем, докторантом Богословског факултета у Београду Литургија – Светајна Цркве по Светом Николи Кавасили 36-39 Литургија и богословље 40-43 Социјални значај „литургије после Литургије“ 44-45 Литургија и (вечно) млади 46-47 Евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости 48-51 Песнички станује човек Израз лица 52-53 Земља живих Поново се родити и живети 54-55 Света земља Поклоништво у Старом завету 56-59 Хришћанство и култура Кич – један од модерних грехова 60-62 Из другачијег угла Прима се 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник јереј Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
18
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
...апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свакодневнице и њен ква- литет зависити од система података којима се управља у најразличитијим електронским уређајима тема броја 443/2011 уједномградуубосни,почетком двадесетогвекауистушколусу ишладвађаканисубиливрсни- циделилесуихчетиригодинеине самотостаријиученикјебиоизимућне муслиманскекуће,докјемлађи,право- славац,биосирочедошаојесасевера, уградишколскеданејепроводиоу десеточланојпородицисвогсирома- шногстрицапитањеједалисууопште изналиједанзадругог,аливажноједа миданасзнамозањихизнамојошда обојицанисуималисклоностикаве- ронауционогстаријег,муслиманског дечака,хоџајеједномкрвничкиистукао прутом,докјеонајмлађиизправославне катихезеимаоједвапрелазнуоценуали сеобојицасећајудаимјесамоггосподаи његовзначајзачовечанствоутомперио- дунајбољеумеодапреставикатихетаиз трећеконфесије,римокатоличке,изве- снидрдрагодкојијеузтобиоипрофе- сорсрпскохрватскогјезикастаријиђак тоовакоописује: „муслиманскивероучитељјебиооне- моћаоодосећањаизгубљеностиидавио јеђакесувимподацима,гњечећиријечи иваљајућиихмртвепоустимаученици сугубилинесмовољузастицањесазна- њанегочакивољузаживотомкадсу слушалињеговапредавања“писацтих редовадодајеидасутогхоџунаместо вероучитељапоставилинајвећинепри- јатељиислама–небинашлибољегкан- дидатаниправославнивероучитељније биопоштеђенописа:„свакомсеобраћао сподсмехомибиојенемилосрданупро- гонуђака,анарочитоправославних“ тајбившиученикнакрајузакључуједа суправославнииисламскивероучитељ упорнорадилипротиврелигије„моби- лишућисвевишеатеиста“ акакавјебиокатоличкикатихетаи професорјезика?евосведочења: срећко гујаничић једнапричаза размишљање мај/јун201145 темаброја „тајчовекјебиомлад,лепиуглађен“и „знаојетајнувладањадечијимдушама, јерјеуспеодаодпрекотридесетђавола створиаконебашхоранђелчића,аоно скупинупристојнихђакаслушалисмо причеогријехуикривици,ољубавико- јаспасава,обогукојисвепраштаакосе искренопокајемо,осавјестииморалној одговорностикојесуувекживеуљуд- скомсрцу“ тајпрофесорније,какођактврди,ни упраксиоступаоодоногштоговории кажекакогасенајчешћесећадокстоји предученицима„увијекнасмијешен,са блиставочистимсвештеничкимколи- ромисподцрногсакоа,никадтужанни мрзовољан,никаднервозан,нестрпљив, увијектурадинас“ захваљујућитомчовеку,разредном старешини,професорујезикаиримо- католичкеверонауке,старијиучениксе упознаоисахристом,собзиромдау својојмуслиманскојпородицизатоније имаоприлику „откакомиједрдрагодуказаонање- гову(христову–примаут)љепоту,све доданас–мадаодавноатеиста–нисам откриоништаљепшеисадржајније:чове- какојисвојомпатњомискупљујегријехе других–тојеграндиознаморалнаипо- етскасликанајвећегхуманитета,иостала јенеокрњенабезобзиранасведевијације хришћанства“ сличносећањенакатоличкогкатихету имаимлађиученик,комесуприроднена- укеишлемногобољеоддруштвенихтај ђаккажеданиконијеумео„такоубедљи- водаприближиученицимахристовлик каотај(римокатолички)вероучитељ“ питањезаштојебаштајпрофесорта- којакоутицаонађакедругихконфесија објашњењећеопетдатионајстаријиђак: „видјелисмокаковеликаразликапосто- јиизмеђукатоличкогкатихетеинаших панорама околине тузле 46 3/2011 вјероучитеља а онда авај, и између вјера: његова је из- гледала племе- нита, рафино- вана, свјетска, а наша је била балканска, примитивна, кисела и неза- нимљива јер су се религије најдиректније упоређивале према вјероу- читељима“ доктор дра- го д је своју ширину показао и кад су тог старијег ђака хтели да избаце из школе по- што је у свом писменом задатку из језика (тема – „о слободној вољи“) следио ламар- кову теорију еволуције, па је онако „млад и искључив“ доказивао да је теистичка идеја о свету примитивна и ненаучна кад се расправљало о писменом задатку на седни- ци наставничког већа „муслимански веро- учитељ је упорно захтевао да ђак буде из- бачен из школе, православни је презриво ћутао, а остали наставници су пристали на предложену казну – „да се не замере хоџи збогједне усијане ђачке главе“ тада се ме- ђутим целом колективу супроставио про- фесор драго д и поколебао их у одлуци: „мислим да је казна престрога и да не- ће постићи жељену сврху дечак је млад, темпераментан, искрен, поштен не кри- је оно што мисли зар да кажњавамо за искреност? зар да од ђака стварамо дво- личњаке, који ће једно мислити, а друго говорити? казном бисмо постигли су- протан циљ, јер бисмо га заувијек учвр- стили у мисли због које би страдао: остао би и у својим и у туђим очима мученик погођен преоштром казном а, ако нам је стало да у тој младој души не остане трага разорних идеја које је нашао у књи- гама, дајмо му прилику да их заборави: опростимо му и објаснимо му у чему је погријешио!“ и ђак није избачен касније је завршио школу, факултет и постао један од најве- ћих српских писаца његово име је меша селимовић онај други, млађи ученик, блаженопочивши патријарх српски г павле (стојчевић) (1914-2009) „и ђак није избачен касније је завршио школу, факултет и постао један од највећих српских писаца његово име је меша селимовић онај други, млађи ученик, коме православна веронаука није ишла у школи и коме је христа такође на неки начин приближио др драго д звао се гојко стојчевић, познатији касније као патријарх павле“ мај/јун 2011 47 меша селимовић (1910–1982) комеправославнаверонауканијеишла ушколиикомејехристатакођенанеки начинприближиодрдрагодзваосе гојкостојчевић,познатијикаснијекао патријархпавле аштајебилосакатоличкимкатихе- том?патријархпавлегајепоменуодакле самоутојједнојреченицикојујеаутор овогатекстапрочитаоуједномњеговом списуињенпрвидеовећнавео(посећа- њудодуше)да„никонијеумеотакоубе- дљиводаприближиученицимахристов ликкаотај(римокатолички)вероучитељ, али,какојеобјасниоудругомделурече- нице(наводимоопетпосећању)–„даје великатајнаживотакакојетајчовекмо- гаозавремедругогсветскогратадабуде управникусташкоглогораутузли“ мешаселимовићуописимаидешире усвојојизвареднојкњизисјећањакаже следеће:„а1941,кадсуусташеорганизо- валендх,измеђумногихшоковадожи- виосамједанможданајнеочекиванији: човјеккојимијеостаоунајљепшојуспо- мени,когасмозапамтиликаопаметноги праведногчовјека,постаојеусташкило- горникутузли,и подњеговомупра- вомјеизвршено депортовањесрба ијеврејауконцен- трационелогоре међуосталим његовимжртвама биојеиданило салом,професор математике,диван човјекириједак стручњак;дрдра- годјенасвог бившегколегупо- слаомладеусташе, бившесаломове ђаке,којисугаму- чилиукућиина улици“ драгадсу,какоселимовићдаље наводи,стрељалипартизани„једног тмурногоктобарскогјутра,кадсуосло- бодилитузлу1944године“освом професорувеликиписацнакрајуза- кључује:„веомамногосаммислиоодр драгуд,ипреживеоцијелускалурас- положења,одбијесау1941дочуђењаи неразумијевањаутокурата,инапокон дожаљењаштосунекалијепасјећања самомасказаружнусуштинукојаћесе једномоткрити“ причаодрагудјеуствариприча очовекукојијетајнухристовелепоте умеодаусадиусрцадвојицељудиод којихјеједанипакпостаокомунистаи атеиста,јавнодекларисанисрбинипо укусубројнихчиталацаикритичара писацнајбољегроманананашемјезику –дервишисмрт,адруги–патријархи једаноднајвећихдуховниканашегнаро- дадрагодје,међутим,накрајупостао злочинацитонеобични,већоднајгоре врстепоукеизовеприче,парадоксалне итрагичне,јесубројненавамаједаих откријете тема броја 48 3/2011 мада недостају емпиријска и методолошки разрађена истраживања религиозно-психолошких типова верника наше цркве, могу се, као „радна хипотеза“, издвојити неки типични облици испољавања њихових верских убеђења, њиховог религиозног сензибилитета и њиховог односа према црквеном животу у целини као конкретне показатеље за нашу типологију наводимо: учесталост долажења у цркву (мисли се пре свега на литургију, али и на остале службе), доминантне ставове верника о најважнијим садржајима црквеног живота (причешће, пост, молитва, исповест), колико је начин њиховог живота (породични и лични) прожет хришћанским етосом и, на крају, њихове животне приоритете први тип верника први тип верника, убедљиво највећи по броју (по грубој процени око 80% свих верника припада овом типу), чини ону групацију за коју је карактеристичнo да веру доживљава и исповеда на традиционално-формалистички начин треба нагласити да се овде не ради о верницима који чувају традицију већ о онима који традиционалне садржаје наше вере испољавају на површан и формализован начин то су, рецимо, мушкарци, чешће него жене, који у свом животу три пута уђу у цркву: када се крсте, на венчању и на опелу они славе славу, са освећењем колача или без тога, са иконом светитеља или без ње, са упаљеним кандилом или без њега, мрсно или посно – свеједно је важно је само да се каже да је он(а) славио(ла) славу знају да се недељом служи литургија, али не могу да пронађу ниједан разлог због чега би били на недељној служби, већ су врло инвентивни у проналажењу разлога због којих не би требало да буду на литургији посте само на велики петак, и то једући рибу њихова верска убеђења су неодређена, конфузна и недефинисана на пример, само мањи број верника из ове групе заиста верује у васкрсење, у постојање душе и у њен загробни живот, у рај и пакао они не могу да верују у оно што нису видели, односно у најбољем случају могу само декларативно или пробабилистички да изразе своје веровање („може да буде“, „можда има нешто“) из тога произлази њихов однос према другим четири типа верника у нашој црквеној реалности могу се, као „радна хипотеза“, издвојити неки типични облици испољавања њихових верских убеђења, њиховог религиозног сензибилитета и њиховог односа према црквеном животу виктор вицановић црквени живот мај/јун 2011 49 важним садржајима црквеног живота: не посте, не моле се богу, не исповедају се, не причешћују се, или, ако све то чине, онда је то спорадично, минимално или, рекло би се, реда ради једноставно речено, они немају веру у своје спасење и зато нису спремни да било шта значајно учине на путу свог спасења животна филозофија верника ове групе је доминантно материјалистичка, хедонистичка и утилитаристичка све што чине превасходно је усмерено ка стварима овога света: материјално благостање, уживање у животу, потреба за друштвеним признањима и славом у тим релацијама креће се њихов живот други тип верника другу групу верника назвали бисмо „лагодни православци“ за разлику од претходне групе, код њих је вера јача и одређенија, али им недостаје подвиг, озбиљност и одговорност они верују у спасење, али са крајњим нагласком на христа који спашава уз запостављање личног подвига и труда како би се спасење задобило они ће постити онако како се осећају у датом моменту а не онако како је црква прописала доћи ће пред крај литургије и причестиће се без припреме јер, верују они, важно је само бити у заједници са христом дуги постови и црквене службе за њих су реликт неких давних времена, нису у духу савременог начина живота то проглашавају упливом монашких правила која су непримерена за хришћане који живе у свету овај тип верника тежи да релативизује најбитније одреднице верског живота: молитву, пост, богослужења, исповест њихов принцип је: боље прилагодити цркву верницима слике: литургија народ у цркви 50 3/2011 него да се верници труде да себе прилагоде захтевима цркве као такви постају склони многим неправославним учењима заправо, ради се о особама које су одрасле и васпитавале се у удобности, комфору, разоноди и разбибриги њихов животни мото је „лако ћемо“ и „опуштено“ своју веру у христа покушавају да усагласе са таквим својим карактером резултат је: вера без труда и подвига трећи тип верника трећи, „зилотски“ тип верника можда је најмањи по броју али је специфичан по великој ревности за веру која често није ни „по разуму“ ни „по христу“ због, по њиховом мишљењу, учињених неправилности у раду свештеника или епископа, они доводе у питање праксу и поредак цркве на пример, ако крштење није било погружавањем у воду него обливањем водом, онда, по њима, особа није ни крштена тако да, сматрају они, милиони хришћана заправо нису ни крштени „зилоти“ свесно или несвесно долазе у ситуацију да „просипајући прљаву воду избаце и дете“ њихова критика свега постојећег у цркви, а у име ревности и правоверности, не само што њих удаљава или изопштава од цркве већ их доводи у помрачено душевно стање испуњено немиром, незадовљством, сумњичењем или паранојом психолошка анализа многих верника из ове групе показала би да је њихов примарни мотив потреба за оспоравањем, сумњичењем и негирањем, док је ревност за веру само параван који треба да сакрије њихове праве намере четврти тип верника и на крају, четврта група верника обухвата православне хришћане који се чврсто држе древног и устаљеног учења и поретка цркве они верују да се благодат духа светога налази у свим правилима поста, молитве, богослужења и догматског учења које је црква установила, а да свако одступање од тога значи губљење благодати обожења они ревнују предањски, не скрећући ни лево ни десно подвизавају се у оквиру својих могућности труде се на путу свог спасења како би се ослободили грехова и грешних склоности, превазишли страсти и личне слабости свој живот схватају крајње озбиљно, као припрему за будући живот у христу они једноставно не могу без литургије, молитве, богословске литературе и богомислија у житијама светих налазе надахнуће и путоказ за сопствени хришћански пут највреднији међу њима не могу без исусове молитве она је за њих духовна и душевна заједница са христом другим речима, њихова вера је заснована на личном односу са христом кроз преображај сопствене личности у „меру раста висине христове“, личним подвигом и светим тајнама за ову врсту верника христос је врховна вредност, алфа и омега, најважнији циљ коме би требало стремити у животу све остало мора бити усаглашено са христом, његовим учењем и његовим заповестима друштвени, породични и лични живот ових верника увек је у складу са христовом науком највећи проблем ове групе верника, које би слободно могли назвати „прави православци“, јесте у томе што су стално у искушењима јер иду исправним путем ка христу они који поклекну пред искушењима лако могу да склизну или у групу „лагодних“ или у следећу групу „зилота“ изнета запажања и закључци јесу „емпиријске импресије“ и требало би да буду пре свега подстрек за даља истраживања и промишљања на тему: какви смо као верници? црквени живот дневник 16 12 2010 данјекренуосветомлитурги- јомукојојсмосепричестили светимтајнамахристовимпри- милисмоусебетелоикрвхри- стовуодкојихнашателаидухови постајуњеговимиуподобљавају сењему,творцусвакогадобратако итребаиморабитинисамјаство- рендачинимзлоинаслађујемсемржњом створенсамзадобрествари,датворимвољу оногакојимејествориоаонјељубавитако ћељубавиистинапостатиибитизаувеки мојавоља,увекизноваинтересантнаинедоку- чивакадбихувековакоразмишљаоиделао билобисвеуредуалинијеувектаконегде послеподнемејесавиластараименидобро познатапријатељица„малодушност“иузела меподсвојесведопредвечерњумолитвутај прелазодкрасотевечности,лепотеистинеи љубавидопотпуногбесмислаиништавилами никаданијебиојасантосекодмененеочеки- ванопојавииупринципунајбољиинајпро- дуктивнијисамутренуцимакаданисамни земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице понесен превеликом еуфоријом ни скрхан безнађем и црнилом сопственог постојања златну средину и ту благодат је јако тешко одржати ако се погордим или ми мисли постану рђаве оде благодат, а са њом и ја одох у неку од те две крајности мислим и доста сам и убеђен некако у то да је малоду- шност најтежа болест за једног хришћанина који је при том и бивши наркоман то је баш борба са самим собом и њој се мора објавити рат мисао дана: рај „и бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више ни жалости, ни јаука, ни бола неће бити више“ отк 21, 14 2012 2010 никад у животу нисам волео понедељак то је тако данас је као и сваког другог поне- дељка, био смор хладно је и све је залеђено, зима се захуктава ништа се посебно није данас дешавало: радионица, ручак па опет радно време, час појања, молитва, подела па вечера само се молим да ми бог да снаге, да изгурам овај пост и да све буде у реду не мења се човек лако посебно неко као ја, ко има толико година живота, а од тога више од пола странпутице и погрешних манира и навика накупило се ту и пуно гнева, непри- хваћености и свакакве друге прљавштине, што је све скупа довело до промене каракте- ра и научених система понашања то клупко је кренуло да се одмотава у сваком од нас и није згодно никад се нисам познавао, и сад кад погледам из ове перспективе, не свиђа ми се оно што видим, али добро најбитније је остати у заједници, остати у христу, остати чист и имати визију,док сам у заједници, ви- зију за будућност, светлу и насмејану, визију која радује и која даје снагу и вољу за даљи живот и борбу која није лака мисао дана: спасење „тражите господа док се може наћи, при- зивајте га докле је близу“ *** нисам се довољно наспавао, као и остала браћа, па смо на јутарњој песмици лењо пе- вушили божићну песмицу доручак, кафа, па радно време и враћам се свом дуборезу радим и размишљам дуборежем и мисли ми лутају циљ је бити оно што јеси, али проблем је у томе, што треба открити шта је то, што јесам то откривање није једно- ставно развијам визију, своју визију неки нови план за будућност што ће ме испунити и дати смисао овоземаљском животу не- ма назад, колико год било тешко и која год невоља да ме снађе, не смем одступити од плана, од своје визије бог никад неће до- пустити веће искушење него што могу да поднесем, а у ствари слабо могу да подне- сем, а очекујем много очекујем награду од господа или сажаљење или помоћ, стално, а не могу да поднесем ни мрвицу ни делић за узврат нисам фер морам се више труди- ти, али тело је слабо увек имам изговор и оправдање док сам био млађи, лако је било живети нисам био одговоран низашта, а ништа нисам ни знао сада кад сам упознао истину, ништа више није као пре то сазна- ње које имам само по себи намеће одговор- ност и труд немам више права на грешку, биће ми опроштено, али је питање да ли ћу сам себи опростити ујутру је литургија и то је увек радосна вест, још једно причешће, још један корак ка вечности пбсн мисао дана: рај „али сада желе бољу, то јест небеску отаџ- бину зато се бог не стиди њих да се назива бог њихов, јер им је припремио град“ јевр земља живих ј ошјеаристотелрекао дајеоношторазлику- јебиљкеиживотиње могућностсензацијаали самасензитивностсензор- ногсистемајетаквадаби човек,паидругеживо- тиње,биопреплављеносетимаданема способностдафилтриравећинуствари којадолазиизспољашњости постоједваначинанакојиседогађаји изспољашњегсветамогуфилтрирати првиначинјеутврђенбиолошки,ивезан језасензорнисистемкодчовеканапри- мер,чулослухачовекуомогућавадачује звукечијајефреквенцијаизмеђу20-20000 hzовојеуграђенфилтерванкогачовек неможедачуједругиначинфилтрирања јестеактивнофилтрирање–селективна пажњабезтепажње,билобинемогуће адаптиратисенасрединуибитисвестан нечегаконкретногуњој наиме,човекјеутренуцимапотпуно усмеренепажњенаодређениобјекат,од свихспољашњихсензацијадиректносве- стансамоонихкојесумупотребнеза извршењеактакадачовекусобипрепу- нојљудиводиразговорсадругомособом, иакоупозадиничујежамор,свупажњу усмераванаразговор,аненажамор осталесензацијесуфилтриранеили, особакојојсеиздваразличитаизвора пуштајудверазличитемелодије,своју пажњуможедаусмеринаједнуодњих,а другу,увећојилимањојмери,занемари безособинечовекадаигнорише,фил- трираизмеђумноштвасензацијаида пажњуусмеринаодређенуствар,слобода вољебибиланемогућајерсједнестране, човековасвестбилабипреплављенаколи- чиномсензацијаионнебиуопштемогао дасеснађеусветуокосебе,пасамимтим песничкистанујечовек пажња малиша пушоња несамодамисло- бодноодлучујемона штаобраћамопажњу, већми,захваљујући пажњи,постајемо сличниономенашта јеобраћамо христос и апостоли, фреска из кападокије, 12 век самопомињањеречиверонаукакод једногбројађака,аиодраслих,ствара осећајнечегаштоимнијебашнешто блиско,штопомалопоробљује,огранича- ва,спутаваслободу,нештоштојепре- вазиђеноизастарело,нештоштосењих претеранонетичерезонујуовако:сад немамвременадасеудубљујемутествари иданештодетаљнијеиспитујемдовољно је,сматрајуони,дасепонекадодеуцркву каднамјетешко,каднамјепотребнапо- моћбожијаприостварењунекихличних жеља,дасеупалисвећа,традиционално прославикрснаславаималитунечега битнијегипретежнијег?кадбисмобили искренијиипоставилисебинекафунда- менталнапитања:одаклејауовомсветуи кудасамнаумио,кудатоликожуримдане могудазастанемнинатренутакдаразми- слимосмислусвогземаљскогпостојања; ималивечногживотаиштадачинимда газадобијем? евоједногпримерагдесевидиколико површнопознајемосвојуверуакобинам некоусвомтестаменту,заоставштини, оставионекаматеријалнаблага,миби- смоистогаданапопријемупрочиталида видимоштанаслеђујемосдругестране, свисучулизакњигестарииновизавет, односно,наенглескомнаписанотојеthe oldandthenewtestamentмногићеовај значај веронауке ненад вујић нидадоносиодлукеасдругестране, човекнебимогаодазадржиумеморији одређенеобјектеокојимаможедаима свестидарасуђуједакле,пажњајеcondi- tiosinequanonзапостојањеслободе воље алиијошнештонесамодамислобод- ноодлучујемонаштаобраћамопажњу, већми,захваљујућипажњи,постајемо сличниономенаштајеобраћамона пример,уједномодмногихимногих истраживањаизвршенихуамерициука- заноједамушкарцииженекојису животнипартнери,односносвојупажњу имајуусмеренуједнокадругом,међусоб- ноличеидаштодужеживезаједнотоје приметнијањиховапсихофизичкаслич- ностчинимиседабисеиздраворазум- скимоглодоћидоовогзакључка,чакида нијеизвршеноовоистраживање дакле,јапостајемсличанономеушта гледам,јапостајемсличанономенашта самусмериосвојпогледтогајеапостол павлебиоитекакосвестанонкаже:„ми паксвикојиоткривенимлицемгледамо славугосподњу,преображавамосеуоно истообличје,изславеуславу“(2кор3, 18)односно,кадагледамославугоспод- њу,аславагосподњајесамон,јернема ништаславнијеодњегасамог,мипоста- јемосличниономеуштагледамо,ато јестесамгосподкаоштомужличина женуиженанамужа,такочовеккојигле- дабогаличинањегаапоштобогјесте живот,слобода,добротатакоиљуди којигледајуњегапостајуживи,слобод- ни,добри дакле,пажњајесвојствочовекакојему омогућаваслободувоље,својствокојему омогућаваживот,алијеисвојствокојему омогућавадапостанеононаштаусмерава пажњу,својствокојегаможеодвестиу живот,самоакојеправилноусмери свимипостајемооноуштагледамоа нанамаједаодлучимонаштаиукога ћемогледати пе снич ки ста ну је чо век катихеза „тестамент“ држати на својој полици у кућној библиотеци, али неће наћи време на да га прочитају и сазнају шта нам сами бог кроз перо богонадахнутих писаца би блијских списа оставља у наслеђе дарује нам ни мање ни више него описан пут до рајских насеља, пут који води увечни жи вот и радост неисказану и неописиву, где нема ни бриге ни бола ни уздисаја позна ње таквога пута изискује од нас подвиг и одрицање од неких овоземаљских ствари чији смо постали робови у жељи да госпо даримо и уживамо неопходност, вредност и корисност по хађања веронауке, било у школама или у парохијским домовима, посведочиће ро дитељи и ближњи оне деце која су утеме љена у православној вери и која почињу да примењују у своме животу христове речи: „све, дакле, што хоћете да чине ва ма људи, тако чините и ви њима: јер то су закон и пророци“ (мт 7, 12) ове речи су јако прихватљиве када их гледамо јед нострано и једносмерно – лепо звучи да нам други угађају и излазе у сусрет – а да ли смо ми спремни да узвратимо истом мером, љубављу и жртвом? од испуњава ња речи нашег спаситеља, корист, радост и благостање би осетили сви: породица, школа, држава запитајмо се да ли то же лимо и да ли је наше деловање у складу са нашим жељама у србији постоји велики број људи који оспоравазначај веронауке, а заговорници су тзв европских интеграција и присту па србије великој „европској породици“ можда ће се изненадити када прочитају да је„веронаука“, као школски предмет, у већини тих земаља интегрисана у обра зовни систем наравно,и „грађанско вас питање“ даје свој допринос у образовању ђака, али је веронаука комплетнија и не би требало да има алтернативу ни у једном другом предмету добар је пример аустри је, где влада плаћа 75 православних срп скихвероучитеља који предају у својим школама православни катихизис свесни су чињенице да добро васпитана деца (а веронаука има управо ту мисију), будући носиоци друштва, неће постати државни и друштвени непријатељи, и да је улага ње у њих добра инвестиција у будућност сопствене државе један разбојник, убица, преступник закона, данас много кошта пореске обвезнике – ангажују се полиција, лекари, судски органи итд требало би да смо свесни чињенице да су се малолет на деликвенција и преступиу републици српској, након што је пре око две деценије веронаука уведена у школе као обавезан предмет, смањили за око 50% за тим по зитивним искуствомтребало би и ми да кренемо много је једноставније и безбол није децу увести у праву веру, објаснити им шта доносе добра а шта рђава дела: св пророк јездра, сакупљач и кодификатор библијских текстова, илустрација из латинског кодекса амијатинуса (codex amiatinus) 56 3/2011 „или усадите добро дрво, и род његов биће добар, или усадите рђаво дрво, и род његов биће рђав; јер се по роду дрво познаје“ (мт 12, 2) дете које позна да му је живот да- рован од бога кроз његове родитеље, биће верно и послушно, јер зна да му они желе сваку радост и добро „и по- знаћете истину, и истина ће вас осло- бодити“ (јн 8, 32) наш животодавац је спреман да нас уведе у свет истине, вечности и царства непролазног исус христос нам каже: „више вас не нази- вам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) ме- ђутим, за то путешествије потребан је наш пристанак и наша слободна воља, наш први корак; потребно је наше одрицање од света површности, таме, неправде десет божијих за- повести велики број људи схвата као нека ограничења која нас спутавају да проживимо овај наш живот баш она- ко како смо ми то сами замислили свети апостол павле каже: „све ми је дозвољено, али није све на корист“ (1кор 6, 12) ево једног сликовитог примера из свакодневног живота: на нашим путевима постоје саобраћај- ни знаци који нас, док возимо аутомобил, ограничавају у брзини, обавештавају о разним опасностима којима идемо у су- срет и пружају нам разне друге битне ин- формације сви ти знакови поред пута су постављени како бисмо безбедно стигли на жељено одредиште на сличан начин, и бог је дао „заповести“, које у ствари представљају путоказе, смернице и зна- кове који нас воде у загрљај њему, нашем вечном творцу, у царство божије, где нема уздисања, бриге ни бола, где влада вечна и непролазна радост примери „практичне веронауке“ су ве- ома подстицајни за свако друштво сети- мо се само блаженопочившег патријарха павла, за кога су још за живота готово сви говорили да је „живи светац“ он је био човек од крви и меса као што смо и ми, али је уложио огроман напор и труд да би се приближио богу и то није остало непримећено од његових савременика и показао је да се венци славе, који су свима јако примамљиви, стичу мукотрпно, уз ве- лике подвиге, одрицања и жртве, и налазе се на уском и тесном путу којим се мало- бројни упућују аутор је вероучитељ у четрнаестој београдској гимназији катихеза свети апостол павле, темпера на дасци, рад св андреја рубљова мај/јун 2011 57 – што си навалила толико да идеш у цркву? не излазиш из ње! – морам гони ме велики страх много сам грешна – ма, хајде, као да си убила човека?! – па, богами, скоро да јесам била сам велики комуниста и тим отровом затровала сам многе невине душе – о, као да је то нешто страшно?! ниси их присиљавала ко верује верује, ко не верује и не мора! – нисам их присиљавала, али их је ђаво присиљавао, јер је мени помагао да будем убедљива – па, добро ми нисмо били баш толики комунисти, јер смо увек славили славу – е, видиш ли сада зашто ја морам стално ићи у цркву да сам ја славила славу и бар толико веровала у бога као ви, мене црква не би видела, осим кад треба освештати славски колач или понекад запалити свеће – па, шта хоћеш?! ми смо увек ишли у цркву и кад нико није ишао, а сад од вас таквих за нас нема места у њој! – стани, сестро моја, да ти кажем „хвала“, јер ево, ти ми поможе да схватим оно чему сам се некад чудила: да бог воли вруће и жестоке, а не хладне и слабе, а да ће млаке испљунути бог воли жестоке, макар да му се и противе, јер кад се преобрате и приђу му, верни су му истом таквом жестином осуђивање како ћемо знати да у души имамо благодат духа светога? по томе ако смо у стању да ухватимо и препознамо помисли, које нам стално падају на памет, боље речено – „соле памет“; ако смо у стању да их расудимо и упутимо тамо где им је место – ван помисли су увек негативне, осуђујуће, а не расуђујуће чим ухватимо себе да неког осуђујемо, а да тај неко нисам ја, знак је да је то зла помисао, која није наша него од ђавола убачена, дужни смо богу – да је избацимо ако непрестано само осуђујемо друге, знак је да немамо благодати божије, јер да је имамо, имали бисмо и страх од бога, јер осуђујемо његова створења тиме наносимо штету својој души, а богу жалост ако увек осуђујемо само себе, имамо благодат која нам открива истину и та истина у нашем срцу изазива сажаљење према ономе који греши, а не осуђивање када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога ми – завршисмо посао – ко ми? ти то себи персираш? али, са врућ и жесток када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога радмила грујић размишљања у тишини рад ми ла гру јић 58 3/2011 другима си на „ти“ – да на „ти“ сам са ближњима, али и са богом и са собом сам на „ти“, јер избегавам да свој его стављам у први план тако и сада само истичем своје помоћнике, јер човек ни у једном послу никад није сам нити потпуно свој (рим 14, 7) – па, где су ти помоћници? – невидљиви су, а какви су то показује дело, које његов конац краси ако је дело добро, онда си изабрао добре помоћнике: светог духа и господа христа или некога од светих божијих угодника, ако ли дело није добро, онда си изабрао зле посленике – ђавола и његове демоне мудри грци реч понос указује на духовно стање које произилази из гордости на црквенословенском језику: понос, поношеније – значи: „срамота“ несумњиво је да потиче од грчке речи πονος, ου, ο, – значи: „бол, муку, рад“ зар кроз све то не пролази поносит човек? а највише кроз бол који изазива срамота запажамо како ова реч снажно изражава психологију тог стања, што је иманентно грчким речима реч анти је грчка: αντι – значи: „уместо“, „у замену за“, али и „против“, „наспрам“ ако је применимо на лажног месију – антихриста, видећемо како та реч анти са свих страна осветљава лажног месију: он је истовремено и противник христов и његов „заменик“ (уместо христа) реч символ (симбол) је грчка: συμβολον, το, што значи: знак, појам – апстрактан, натчулан, натприродан, духован; нешто што се не може сликовито представити; нешто што се може ставити и на једну и на другу страну и што, истовремено, садржи – лажно и истинито размишљања у тишини мај/јун 2011 59 богородица је архетип сваке људске душе која је створена да вечно рађа бога у себи „ево слушкиње господње, нека ми буде по речи твојој“ – речи су богородице, велике и вечне мајке света, којима је одговорила на божји призив то би уједно требало да буде одговор сваке људске душе, а тим пре жене, као основно начело њене природе судбина света била је у рукама две жене: прамајке еве и свете дјеве кроз прву је у свет ушао грех, смрт и ђаво, а кроз другу врлина, живот и богочовек кроз прву туга и пропадљивост, кроз другу радост и обожење достојанство жене најбоље се открива кроз чињеницу да обична жена марија постаје богородица најсавршеније што је човечанство могло да понуди делу спасења била је једна жена, као најузвишеније створење које је свет упознао без ње је васцела божја творевина била долина самоће и туге за човека жена, било да је девица, мајка, монахиња, удовица, покајана грешница носилац је хришћанске културе и морала и тиме спасава свет, првенствено дајући своју душу кроз саможртвену љубав, смерност и кротост у роману нечисте силе, кроз уста старице, достојевски пророкује о великој мајци, великој влажној земљи, земљи хранитељки, слици мајчинских груди, космичкој слици божића своје убеђење да су жене најбољи проводник божанствене благодати, пошто су по природи слабе и незаштићене, али зато препуне не своје него више силе, достојевски је најбоље исказао описујући лик дарје шатове, чије име значи „ силина побеђујућа“, у књизи нечисте силе беседећи са женама христос је открио жена обучена у сунце лела мирковић жена у цркви пресвета богородица, детаљ са византијског мозаика из 12 века, црква свете софије у константинопољу 60 3/2011 како искрена може бити вера жене, и пламена њена љубав, и јака преданост свему светом и узвишеном потврда томе су мироносице које су остале поред крста онда када се сви разбежаше свете жене мироносице прве су чуле, а преко њих и све жене хришћанке, прву и најрадоснију реч коју је богочовек изговорио после свог васкрсења, поздравивши их најлепшом речју: „радујте се!“ прву реч упутио је жени, јер кроз жену долазе деца, радост и спасење када се јавио својим ученицима, поздравио их је са: „ мир вам!“ и „ не бојте се!“, а жене је поздравио са „ радујте се!“ јасно је да је оваквим поздравом жени дао до данас највећи дар и признање, ослобађајући је и подижући до равноапостолног значаја и трона жене у цркви кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме име једне од жена у првој хришћанској заједници, прискиле, сусрећемо у неколико посланица апостола павла и у делима апостолским, из којих се види да му је била блиска сарадница еводија и синтихија сарађују са апостолом павлом у оснивању и организовању цркве у филипима у лаодикији је позната нимфа, а тавита је надалеко позната по својој социјално–филантропској активности лидија, продавачица пурпурних плаштова и порфире, помаже у оснивању прве заједнице хришћана у грчкој фива (чиста, она која зрачи) је била ђакониса цркве у кенхреји и особа од великог павловог поверења колики је њен значај сведочи и чињеница да је апостол помиње на првом месту у дугом низу поздрава који сачињавају последњу главу посланице римљанима свету девицу и прву мученицу за христа, свету теклу, црква је овенчала светитељским ореолом и звањем равноапостолне св нина ширила је светлост христовог учења у грузији доказ бескрајних могућности божје љубави и човековог подвига свакако је преподобна марија египћанка животи светих царица: јелене, мајке светог цара константина, пулхерије, сестре византијског цара теодосија млађег и теодоре, жене цара теофила иконоборца, кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме богородица и мироносице, детаљ са фреске распећа христовог из богородичине цркве манастира студенице, 1208/9 година св ап павле, акила и прискила – савремена икона жена у цркви сведоче да хришћанство није само религија понижених и увређених ове три свете жене оставиле су светле трагове у животу православног византијског царства као неугасива кандила светле ликови жена и из наше историје: милица, потоња монахиња евгенија, ангелина, анастасија, јефимија, јелена анжујска и безброј знаних и незнаних мученица, а као једна од најпоштованијих, после пресвете богородице, свакако је преподобна мати параскева – петка све су оне нашле своје место у празничном календару где је част и похвала жена? свако време има своје бреме наше време је време глобализације, егоизма, отуђености, безнађа, лажних речи и вредности, хаотичних ситуација нажалост, а и на срамоту, то је и време у коме се мушкарци све више понашају као жене, а жене као мушкарци жене раде мушке послове и такмиче се са њима у њиховом суровом и сујетном свету, губећи притом последње атрибуте женствености, а добијајући нове обавезе жена као да не схвата колико је њена улога важна, и да њена делатност треба да је у складу са њеним суштинским врлинама ако већ морају да се такмиче, нека то буде у љубави или у служењу! не смемо да заборавимо да христос самога себе назива слугом који је дошао да „служи, а не да му служе“ жена треба да ради на свом образовању, стицању вере и умножавању својих талената свети јован златоусти каже: „где је част и похвала жена? није у злату њихових оковратника, него у трудовима њиховим у име господње“ жена мора показати више самопоштовања и схватити да представља животни импулс света тада више неће личити на бледи месец, већ ће поново заблистати по угледу на „ жену обучену у сунце“ (откр 12, 1) света текла равноапостолна, фреска из манастира грачанице богородица са христом, окружена анђелима; поред богоридице се налазе св георгије и св теодор – енкаустична икона из 6 века, манастир свете катарине на синају из манастира, а 1779 г их купио гаври- ло мартиновић, трговац из земуна, од једног турчина – арнаута, и при својој смрти оставио храму св николаја храм поседује и знатан број богослу- жбених предмета, књига, еснафских барја- ка (чак и рибарских), предмете примењене и занатске уметности и други инвентар од значаја за прошлост земуна око њега је више надгробних споменика са црквено- словенским (1771 г), српским (1872 г) и грчким (1772 г) натписима у звонику су три звона која су изливена 1924 г у чуве- ној радионици и звоноливници павла ђ пантелића током времена храм је више пута об- нављан санациони радови су вршени и током последњих десетак година нажа- лост, током 2008 и 2009 г уочена су зна- чајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма пукотине су таквог карактера да је постојала опасност од ис- падања опека из сводова, па је због тога, у унутрашњости храма, подигнута скела са платформом, како не би били угрожени верници и служитељи храма пошто се ширење пукотина уочавало скоро свакодневно, управа храма је, уз консултације са стручњацима са грађевин- ског факултета у београду, крајем 2009 г поставила репере за геодетско осматрање слегања одмах затим је ангажован ин- ститут имк са грађевинског факултета да изврши истраживачке радове и изра- ди елаборат о стању објекта и узроцима пропадања са предлогом санације после истраживачких радова, закључено је да је до слегања објекта дошло због провлажи- вања лесног тла у темељној зони објекта раседању зидова, а самим тим и слегању сводова, допринело је и стање кровне кон- струкције у којој су попустиле везе и има много оштећене и труле грађе закључено је да се мора хитно приступити обимној конструктивној санацији и дати су пред- лози како се то може урадити тим профе- сора грађевинског факултета – института за материјале и конструкције израдио је и главни пројекат санације храма и поред свих недаћа, живот цркве је веома активан, како у погледу редовних богослужења, тако и када је реч о другим активностима као што су редовне хорске пробе за одрасле, веронаука и играоница за децу, иконографска секција „византиј- ска икона“ по старој средњовековној ре- цептури овај храм је и парохијски храм земунске општине и један од организато- ра крстовданске и богојављенске литије кроз земунске улице, у којој учествују све земунске школе и велики број верника можда би и најумесније било ово наше кратко излагање за православни мисионар и завршити речима из беседе његове све- тости патријарха српског иринеја изгово- рене у храму св оца николаја на крстов- дан 2010 године: „мислим да је жеља свих нас да овај древни храм у коме се данас налазимо ускоро заблиста лепотом коју је некад имао, па да буде и лепши него што је не- када био, да се обнови и да у њему обно- вљеном славимо господа свога а када обнављамо храм, онда сигурно обнављамо и себе, своју духовност, оно што је вредно и непролазно у нама“ управа храма св николаја у земуну током времена храм је више пута обнављан нажалост, током 2008 и 2009 г уочена су значајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма 64 3/2011 зар ниси ти тада тако често говорио: „хоћу да вас учиним слободнима“ но, ето ти, сада си видео те „слободне“ људе да, та нас је ствар скупо стала, али смо ми најзад довршили то дело, у твоје име петнаест векова мучили смо се с том слободом, али сад је то довршено, и довршено чврсто знај да су сад, и баш сад, ти људи више него икада уверени да су потпуно слободни, а међутим, сами они донели су нам своју слободу и покорно је положили пред наше ноге најмучније тајне њихове савести, све, све ће то пред нас износити, а ми ћемо о свему одлучити, и они ће поверовати нашој одлуци са радошћу, јер ће их она избавити велике бриге и страшних садашњих мука личног и слободног одлучивања све што имам да кажем о „проблему“ којим се бавимо у овом броју садржано је већ у горњем наводу из поеме о великом инквизитору за оне који не знају, у питању су речи прекора које је велики инквизитор упутио самоме господу који се јавио људима у севиљи, негде у xv-xvi веку, и, попут јеретика, завршио у тамници наведене речи су изобличење његове „јереси“ а одговор који је господ дао је ћутање, баш као и када га је пилат питао „шта је истина?“ е сада, да ли је могуће да је велики инквизитор прототип данашњих духовника? није, наравно, свих, али се усуђујем да кажем како јесте већег дела оних који себе сматрају духовницима зашто? зато што између онога што данас тако често јесте духовништво и онога што би требало да буде постоји битна разлика која иде управо дуж линије која се зове слобода или дух свети, свеједно слобода, наиме, спада искључиво у његов домен па како би то онда требало да буде? то не знам, али ево пар предлога за размишљање најпре, духовник није онај на чијој визит-карти пише „духовник“ даље, духовник није монах што тражи смирење у смиравању других духовник није онај што све зна, свему поучава и све изобличава духовник није онај што чува и брани истину, већ онај кога истина чува и брани духовник није онај што се, уз извештачен осмех блаженства или строги поглед прекора, преко јутјуба или којечега обраћа свима, углавном никоме не говорећи ништа, премда веома сугестивно духовник није онај што подстиче да из најдубље дубине сопствене таме ископаш још мало мрака, већ онај што и сумрак разгони вером у крст којим нам је све опроштено духовник те не плаши паклом, већ те „плаши“ љубављу коју ниједан грех не може да одагна и тако даљ АПОСТ📌 ол павле,
духовни отац првих
хришћана
мај/јун 2011 37
н
...апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свакодневнице и њен ква- литет зависити од система података којима се управља у најразличитијим електронским уређајима тема броја 443/2011 уједномградуубосни,почетком двадесетогвекауистушколусу ишладвађаканисубиливрсни- циделилесуихчетиригодинеине самотостаријиученикјебиоизимућне муслиманскекуће,докјемлађи,право- славац,биосирочедошаојесасевера, уградишколскеданејепроводиоу десеточланојпородицисвогсирома- шногстрицапитањеједалисууопште изналиједанзадругог,аливажноједа миданасзнамозањихизнамојошда обојицанисуималисклоностикаве- ронауционогстаријег,муслиманског дечака,хоџајеједномкрвничкиистукао прутом,докјеонајмлађиизправославне катихезеимаоједвапрелазнуоценуали сеобојицасећајудаимјесамоггосподаи његовзначајзачовечанствоутомперио- дунајбољеумеодапреставикатихетаиз трећеконфесије,римокатоличке,изве- снидрдрагодкојијеузтобиоипрофе- сорсрпскохрватскогјезикастаријиђак тоовакоописује: „муслиманскивероучитељјебиооне- моћаоодосећањаизгубљеностиидавио јеђакесувимподацима,гњечећиријечи иваљајућиихмртвепоустимаученици сугубилинесмовољузастицањесазна- њанегочакивољузаживотомкадсу слушалињеговапредавања“писацтих редовадодајеидасутогхоџунаместо вероучитељапоставилинајвећинепри- јатељиислама–небинашлибољегкан- дидатаниправославнивероучитељније биопоштеђенописа:„свакомсеобраћао сподсмехомибиојенемилосрданупро- гонуђака,анарочитоправославних“ тајбившиученикнакрајузакључуједа суправославнииисламскивероучитељ упорнорадилипротиврелигије„моби- лишућисвевишеатеиста“ акакавјебиокатоличкикатихетаи професорјезика?евосведочења: срећко гујаничић једнапричаза размишљање мај/јун201145 темаброја „тајчовекјебиомлад,лепиуглађен“и „знаојетајнувладањадечијимдушама, јерјеуспеодаодпрекотридесетђавола створиаконебашхоранђелчића,аоно скупинупристојнихђакаслушалисмо причеогријехуикривици,ољубавико- јаспасава,обогукојисвепраштаакосе искренопокајемо,осавјестииморалној одговорностикојесуувекживеуљуд- скомсрцу“ тајпрофесорније,какођактврди,ни упраксиоступаоодоногштоговории кажекакогасенајчешћесећадокстоји предученицима„увијекнасмијешен,са блиставочистимсвештеничкимколи- ромисподцрногсакоа,никадтужанни мрзовољан,никаднервозан,нестрпљив, увијектурадинас“ захваљујућитомчовеку,разредном старешини,професорујезикаиримо- католичкеверонауке,старијиучениксе упознаоисахристом,собзиромдау својојмуслиманскојпородицизатоније имаоприлику „откакомиједрдрагодуказаонање- гову(христову–примаут)љепоту,све доданас–мадаодавноатеиста–нисам откриоништаљепшеисадржајније:чове- какојисвојомпатњомискупљујегријехе других–тојеграндиознаморалнаипо- етскасликанајвећегхуманитета,иостала јенеокрњенабезобзиранасведевијације хришћанства“ сличносећањенакатоличкогкатихету имаимлађиученик,комесуприроднена- укеишлемногобољеоддруштвенихтај ђаккажеданиконијеумео„такоубедљи- водаприближиученицимахристовлик каотај(римокатолички)вероучитељ“ питањезаштојебаштајпрофесорта- којакоутицаонађакедругихконфесија објашњењећеопетдатионајстаријиђак: „видјелисмокаковеликаразликапосто- јиизмеђукатоличкогкатихетеинаших панорама околине тузле 46 3/2011 вјероучитеља а онда авај, и између вјера: његова је из- гледала племе- нита, рафино- вана, свјетска, а наша је била балканска, примитивна, кисела и неза- нимљива јер су се религије најдиректније упоређивале према вјероу- читељима“ доктор дра- го д је своју ширину показао и кад су тог старијег ђака хтели да избаце из школе по- што је у свом писменом задатку из језика (тема – „о слободној вољи“) следио ламар- кову теорију еволуције, па је онако „млад и искључив“ доказивао да је теистичка идеја о свету примитивна и ненаучна кад се расправљало о писменом задатку на седни- ци наставничког већа „муслимански веро- учитељ је упорно захтевао да ђак буде из- бачен из школе, православни је презриво ћутао, а остали наставници су пристали на предложену казну – „да се не замере хоџи збогједне усијане ђачке главе“ тада се ме- ђутим целом колективу супроставио про- фесор драго д и поколебао их у одлуци: „мислим да је казна престрога и да не- ће постићи жељену сврху дечак је млад, темпераментан, искрен, поштен не кри- је оно што мисли зар да кажњавамо за искреност? зар да од ђака стварамо дво- личњаке, који ће једно мислити, а друго говорити? казном бисмо постигли су- протан циљ, јер бисмо га заувијек учвр- стили у мисли због које би страдао: остао би и у својим и у туђим очима мученик погођен преоштром казном а, ако нам је стало да у тој младој души не остане трага разорних идеја које је нашао у књи- гама, дајмо му прилику да их заборави: опростимо му и објаснимо му у чему је погријешио!“ и ђак није избачен касније је завршио школу, факултет и постао један од најве- ћих српских писаца његово име је меша селимовић онај други, млађи ученик, блаженопочивши патријарх српски г павле (стојчевић) (1914-2009) „и ђак није избачен касније је завршио школу, факултет и постао један од највећих српских писаца његово име је меша селимовић онај други, млађи ученик, коме православна веронаука није ишла у школи и коме је христа такође на неки начин приближио др драго д звао се гојко стојчевић, познатији касније као патријарх павле“ мај/јун 2011 47 меша селимовић (1910–1982) комеправославнаверонауканијеишла ушколиикомејехристатакођенанеки начинприближиодрдрагодзваосе гојкостојчевић,познатијикаснијекао патријархпавле аштајебилосакатоличкимкатихе- том?патријархпавлегајепоменуодакле самоутојједнојреченицикојујеаутор овогатекстапрочитаоуједномњеговом списуињенпрвидеовећнавео(посећа- њудодуше)да„никонијеумеотакоубе- дљиводаприближиученицимахристов ликкаотај(римокатолички)вероучитељ, али,какојеобјасниоудругомделурече- нице(наводимоопетпосећању)–„даје великатајнаживотакакојетајчовекмо- гаозавремедругогсветскогратадабуде управникусташкоглогораутузли“ мешаселимовићуописимаидешире усвојојизвареднојкњизисјећањакаже следеће:„а1941,кадсуусташеорганизо- валендх,измеђумногихшоковадожи- виосамједанможданајнеочекиванији: човјеккојимијеостаоунајљепшојуспо- мени,когасмозапамтиликаопаметноги праведногчовјека,постаојеусташкило- горникутузли,и подњеговомупра- вомјеизвршено депортовањесрба ијеврејауконцен- трационелогоре међуосталим његовимжртвама биојеиданило салом,професор математике,диван човјекириједак стручњак;дрдра- годјенасвог бившегколегупо- слаомладеусташе, бившесаломове ђаке,којисугаму- чилиукућиина улици“ драгадсу,какоселимовићдаље наводи,стрељалипартизани„једног тмурногоктобарскогјутра,кадсуосло- бодилитузлу1944године“освом професорувеликиписацнакрајуза- кључује:„веомамногосаммислиоодр драгуд,ипреживеоцијелускалурас- положења,одбијесау1941дочуђењаи неразумијевањаутокурата,инапокон дожаљењаштосунекалијепасјећања самомасказаружнусуштинукојаћесе једномоткрити“ причаодрагудјеуствариприча очовекукојијетајнухристовелепоте умеодаусадиусрцадвојицељудиод којихјеједанипакпостаокомунистаи атеиста,јавнодекларисанисрбинипо укусубројнихчиталацаикритичара писацнајбољегроманананашемјезику –дервишисмрт,адруги–патријархи једаноднајвећихдуховниканашегнаро- дадрагодје,међутим,накрајупостао злочинацитонеобични,већоднајгоре врстепоукеизовеприче,парадоксалне итрагичне,јесубројненавамаједаих откријете тема броја 48 3/2011 мада недостају емпиријска и методолошки разрађена истраживања религиозно-психолошких типова верника наше цркве, могу се, као „радна хипотеза“, издвојити неки типични облици испољавања њихових верских убеђења, њиховог религиозног сензибилитета и њиховог односа према црквеном животу у целини као конкретне показатеље за нашу типологију наводимо: учесталост долажења у цркву (мисли се пре свега на литургију, али и на остале службе), доминантне ставове верника о најважнијим садржајима црквеног живота (причешће, пост, молитва, исповест), колико је начин њиховог живота (породични и лични) прожет хришћанским етосом и, на крају, њихове животне приоритете први тип верника први тип верника, убедљиво највећи по броју (по грубој процени око 80% свих верника припада овом типу), чини ону групацију за коју је карактеристичнo да веру доживљава и исповеда на традиционално-формалистички начин треба нагласити да се овде не ради о верницима који чувају традицију већ о онима који традиционалне садржаје наше вере испољавају на површан и формализован начин то су, рецимо, мушкарци, чешће него жене, који у свом животу три пута уђу у цркву: када се крсте, на венчању и на опелу они славе славу, са освећењем колача или без тога, са иконом светитеља или без ње, са упаљеним кандилом или без њега, мрсно или посно – свеједно је важно је само да се каже да је он(а) славио(ла) славу знају да се недељом служи литургија, али не могу да пронађу ниједан разлог због чега би били на недељној служби, већ су врло инвентивни у проналажењу разлога због којих не би требало да буду на литургији посте само на велики петак, и то једући рибу њихова верска убеђења су неодређена, конфузна и недефинисана на пример, само мањи број верника из ове групе заиста верује у васкрсење, у постојање душе и у њен загробни живот, у рај и пакао они не могу да верују у оно што нису видели, односно у најбољем случају могу само декларативно или пробабилистички да изразе своје веровање („може да буде“, „можда има нешто“) из тога произлази њихов однос према другим четири типа верника у нашој црквеној реалности могу се, као „радна хипотеза“, издвојити неки типични облици испољавања њихових верских убеђења, њиховог религиозног сензибилитета и њиховог односа према црквеном животу виктор вицановић црквени живот мај/јун 2011 49 важним садржајима црквеног живота: не посте, не моле се богу, не исповедају се, не причешћују се, или, ако све то чине, онда је то спорадично, минимално или, рекло би се, реда ради једноставно речено, они немају веру у своје спасење и зато нису спремни да било шта значајно учине на путу свог спасења животна филозофија верника ове групе је доминантно материјалистичка, хедонистичка и утилитаристичка све што чине превасходно је усмерено ка стварима овога света: материјално благостање, уживање у животу, потреба за друштвеним признањима и славом у тим релацијама креће се њихов живот други тип верника другу групу верника назвали бисмо „лагодни православци“ за разлику од претходне групе, код њих је вера јача и одређенија, али им недостаје подвиг, озбиљност и одговорност они верују у спасење, али са крајњим нагласком на христа који спашава уз запостављање личног подвига и труда како би се спасење задобило они ће постити онако како се осећају у датом моменту а не онако како је црква прописала доћи ће пред крај литургије и причестиће се без припреме јер, верују они, важно је само бити у заједници са христом дуги постови и црквене службе за њих су реликт неких давних времена, нису у духу савременог начина живота то проглашавају упливом монашких правила која су непримерена за хришћане који живе у свету овај тип верника тежи да релативизује најбитније одреднице верског живота: молитву, пост, богослужења, исповест њихов принцип је: боље прилагодити цркву верницима слике: литургија народ у цркви 50 3/2011 него да се верници труде да себе прилагоде захтевима цркве као такви постају склони многим неправославним учењима заправо, ради се о особама које су одрасле и васпитавале се у удобности, комфору, разоноди и разбибриги њихов животни мото је „лако ћемо“ и „опуштено“ своју веру у христа покушавају да усагласе са таквим својим карактером резултат је: вера без труда и подвига трећи тип верника трећи, „зилотски“ тип верника можда је најмањи по броју али је специфичан по великој ревности за веру која често није ни „по разуму“ ни „по христу“ због, по њиховом мишљењу, учињених неправилности у раду свештеника или епископа, они доводе у питање праксу и поредак цркве на пример, ако крштење није било погружавањем у воду него обливањем водом, онда, по њима, особа није ни крштена тако да, сматрају они, милиони хришћана заправо нису ни крштени „зилоти“ свесно или несвесно долазе у ситуацију да „просипајући прљаву воду избаце и дете“ њихова критика свега постојећег у цркви, а у име ревности и правоверности, не само што њих удаљава или изопштава од цркве већ их доводи у помрачено душевно стање испуњено немиром, незадовљством, сумњичењем или паранојом психолошка анализа многих верника из ове групе показала би да је њихов примарни мотив потреба за оспоравањем, сумњичењем и негирањем, док је ревност за веру само параван који треба да сакрије њихове праве намере четврти тип верника и на крају, четврта група верника обухвата православне хришћане који се чврсто држе древног и устаљеног учења и поретка цркве они верују да се благодат духа светога налази у свим правилима поста, молитве, богослужења и догматског учења које је црква установила, а да свако одступање од тога значи губљење благодати обожења они ревнују предањски, не скрећући ни лево ни десно подвизавају се у оквиру својих могућности труде се на путу свог спасења како би се ослободили грехова и грешних склоности, превазишли страсти и личне слабости свој живот схватају крајње озбиљно, као припрему за будући живот у христу они једноставно не могу без литургије, молитве, богословске литературе и богомислија у житијама светих налазе надахнуће и путоказ за сопствени хришћански пут највреднији међу њима не могу без исусове молитве она је за њих духовна и душевна заједница са христом другим речима, њихова вера је заснована на личном односу са христом кроз преображај сопствене личности у „меру раста висине христове“, личним подвигом и светим тајнама за ову врсту верника христос је врховна вредност, алфа и омега, најважнији циљ коме би требало стремити у животу све остало мора бити усаглашено са христом, његовим учењем и његовим заповестима друштвени, породични и лични живот ових верника увек је у складу са христовом науком највећи проблем ове групе верника, које би слободно могли назвати „прави православци“, јесте у томе што су стално у искушењима јер иду исправним путем ка христу они који поклекну пред искушењима лако могу да склизну или у групу „лагодних“ или у следећу групу „зилота“ изнета запажања и закључци јесу „емпиријске импресије“ и требало би да буду пре свега подстрек за даља истраживања и промишљања на тему: какви смо као верници? црквени живот дневник 16 12 2010 данјекренуосветомлитурги- јомукојојсмосепричестили светимтајнамахристовимпри- милисмоусебетелоикрвхри- стовуодкојихнашателаидухови постајуњеговимиуподобљавају сењему,творцусвакогадобратако итребаиморабитинисамјаство- рендачинимзлоинаслађујемсемржњом створенсамзадобрествари,датворимвољу оногакојимејествориоаонјељубавитако ћељубавиистинапостатиибитизаувеки мојавоља,увекизноваинтересантнаинедоку- чивакадбихувековакоразмишљаоиделао билобисвеуредуалинијеувектаконегде послеподнемејесавиластараименидобро познатапријатељица„малодушност“иузела меподсвојесведопредвечерњумолитвутај прелазодкрасотевечности,лепотеистинеи љубавидопотпуногбесмислаиништавилами никаданијебиојасантосекодмененеочеки- ванопојавииупринципунајбољиинајпро- дуктивнијисамутренуцимакаданисамни земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице понесен превеликом еуфоријом ни скрхан безнађем и црнилом сопственог постојања златну средину и ту благодат је јако тешко одржати ако се погордим или ми мисли постану рђаве оде благодат, а са њом и ја одох у неку од те две крајности мислим и доста сам и убеђен некако у то да је малоду- шност најтежа болест за једног хришћанина који је при том и бивши наркоман то је баш борба са самим собом и њој се мора објавити рат мисао дана: рај „и бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више ни жалости, ни јаука, ни бола неће бити више“ отк 21, 14 2012 2010 никад у животу нисам волео понедељак то је тако данас је као и сваког другог поне- дељка, био смор хладно је и све је залеђено, зима се захуктава ништа се посебно није данас дешавало: радионица, ручак па опет радно време, час појања, молитва, подела па вечера само се молим да ми бог да снаге, да изгурам овај пост и да све буде у реду не мења се човек лако посебно неко као ја, ко има толико година живота, а од тога више од пола странпутице и погрешних манира и навика накупило се ту и пуно гнева, непри- хваћености и свакакве друге прљавштине, што је све скупа довело до промене каракте- ра и научених система понашања то клупко је кренуло да се одмотава у сваком од нас и није згодно никад се нисам познавао, и сад кад погледам из ове перспективе, не свиђа ми се оно што видим, али добро најбитније је остати у заједници, остати у христу, остати чист и имати визију,док сам у заједници, ви- зију за будућност, светлу и насмејану, визију која радује и која даје снагу и вољу за даљи живот и борбу која није лака мисао дана: спасење „тражите господа док се може наћи, при- зивајте га докле је близу“ *** нисам се довољно наспавао, као и остала браћа, па смо на јутарњој песмици лењо пе- вушили божићну песмицу доручак, кафа, па радно време и враћам се свом дуборезу радим и размишљам дуборежем и мисли ми лутају циљ је бити оно што јеси, али проблем је у томе, што треба открити шта је то, што јесам то откривање није једно- ставно развијам визију, своју визију неки нови план за будућност што ће ме испунити и дати смисао овоземаљском животу не- ма назад, колико год било тешко и која год невоља да ме снађе, не смем одступити од плана, од своје визије бог никад неће до- пустити веће искушење него што могу да поднесем, а у ствари слабо могу да подне- сем, а очекујем много очекујем награду од господа или сажаљење или помоћ, стално, а не могу да поднесем ни мрвицу ни делић за узврат нисам фер морам се више труди- ти, али тело је слабо увек имам изговор и оправдање док сам био млађи, лако је било живети нисам био одговоран низашта, а ништа нисам ни знао сада кад сам упознао истину, ништа више није као пре то сазна- ње које имам само по себи намеће одговор- ност и труд немам више права на грешку, биће ми опроштено, али је питање да ли ћу сам себи опростити ујутру је литургија и то је увек радосна вест, још једно причешће, још један корак ка вечности пбсн мисао дана: рај „али сада желе бољу, то јест небеску отаџ- бину зато се бог не стиди њих да се назива бог њихов, јер им је припремио град“ јевр земља живих ј ошјеаристотелрекао дајеоношторазлику- јебиљкеиживотиње могућностсензацијаали самасензитивностсензор- ногсистемајетаквадаби човек,паидругеживо- тиње,биопреплављеносетимаданема способностдафилтриравећинуствари којадолазиизспољашњости постоједваначинанакојиседогађаји изспољашњегсветамогуфилтрирати првиначинјеутврђенбиолошки,ивезан језасензорнисистемкодчовеканапри- мер,чулослухачовекуомогућавадачује звукечијајефреквенцијаизмеђу20-20000 hzовојеуграђенфилтерванкогачовек неможедачуједругиначинфилтрирања јестеактивнофилтрирање–селективна пажњабезтепажње,билобинемогуће адаптиратисенасрединуибитисвестан нечегаконкретногуњој наиме,човекјеутренуцимапотпуно усмеренепажњенаодређениобјекат,од свихспољашњихсензацијадиректносве- стансамоонихкојесумупотребнеза извршењеактакадачовекусобипрепу- нојљудиводиразговорсадругомособом, иакоупозадиничујежамор,свупажњу усмераванаразговор,аненажамор осталесензацијесуфилтриранеили, особакојојсеиздваразличитаизвора пуштајудверазличитемелодије,своју пажњуможедаусмеринаједнуодњих,а другу,увећојилимањојмери,занемари безособинечовекадаигнорише,фил- трираизмеђумноштвасензацијаида пажњуусмеринаодређенуствар,слобода вољебибиланемогућајерсједнестране, човековасвестбилабипреплављенаколи- чиномсензацијаионнебиуопштемогао дасеснађеусветуокосебе,пасамимтим песничкистанујечовек пажња малиша пушоња несамодамисло- бодноодлучујемона штаобраћамопажњу, већми,захваљујући пажњи,постајемо сличниономенашта јеобраћамо христос и апостоли, фреска из кападокије, 12 век самопомињањеречиверонаукакод једногбројађака,аиодраслих,ствара осећајнечегаштоимнијебашнешто блиско,штопомалопоробљује,огранича- ва,спутаваслободу,нештоштојепре- вазиђеноизастарело,нештоштосењих претеранонетичерезонујуовако:сад немамвременадасеудубљујемутествари иданештодетаљнијеиспитујемдовољно је,сматрајуони,дасепонекадодеуцркву каднамјетешко,каднамјепотребнапо- моћбожијаприостварењунекихличних жеља,дасеупалисвећа,традиционално прославикрснаславаималитунечега битнијегипретежнијег?кадбисмобили искренијиипоставилисебинекафунда- менталнапитања:одаклејауовомсветуи кудасамнаумио,кудатоликожуримдане могудазастанемнинатренутакдаразми- слимосмислусвогземаљскогпостојања; ималивечногживотаиштадачинимда газадобијем? евоједногпримерагдесевидиколико површнопознајемосвојуверуакобинам некоусвомтестаменту,заоставштини, оставионекаматеријалнаблага,миби- смоистогаданапопријемупрочиталида видимоштанаслеђујемосдругестране, свисучулизакњигестарииновизавет, односно,наенглескомнаписанотојеthe oldandthenewtestamentмногићеовај значај веронауке ненад вујић нидадоносиодлукеасдругестране, човекнебимогаодазадржиумеморији одређенеобјектеокојимаможедаима свестидарасуђуједакле,пажњајеcondi- tiosinequanonзапостојањеслободе воље алиијошнештонесамодамислобод- ноодлучујемонаштаобраћамопажњу, већми,захваљујућипажњи,постајемо сличниономенаштајеобраћамона пример,уједномодмногихимногих истраживањаизвршенихуамерициука- заноједамушкарцииженекојису животнипартнери,односносвојупажњу имајуусмеренуједнокадругом,међусоб- ноличеидаштодужеживезаједнотоје приметнијањиховапсихофизичкаслич- ностчинимиседабисеиздраворазум- скимоглодоћидоовогзакључка,чакида нијеизвршеноовоистраживање дакле,јапостајемсличанономеушта гледам,јапостајемсличанономенашта самусмериосвојпогледтогајеапостол павлебиоитекакосвестанонкаже:„ми паксвикојиоткривенимлицемгледамо славугосподњу,преображавамосеуоно истообличје,изславеуславу“(2кор3, 18)односно,кадагледамославугоспод- њу,аславагосподњајесамон,јернема ништаславнијеодњегасамог,мипоста- јемосличниономеуштагледамо,ато јестесамгосподкаоштомужличина женуиженанамужа,такочовеккојигле- дабогаличинањегаапоштобогјесте живот,слобода,добротатакоиљуди којигледајуњегапостајуживи,слобод- ни,добри дакле,пажњајесвојствочовекакојему омогућаваслободувоље,својствокојему омогућаваживот,алијеисвојствокојему омогућавадапостанеононаштаусмерава пажњу,својствокојегаможеодвестиу живот,самоакојеправилноусмери свимипостајемооноуштагледамоа нанамаједаодлучимонаштаиукога ћемогледати пе снич ки ста ну је чо век катихеза „тестамент“ држати на својој полици у кућној библиотеци, али неће наћи време на да га прочитају и сазнају шта нам сами бог кроз перо богонадахнутих писаца би блијских списа оставља у наслеђе дарује нам ни мање ни више него описан пут до рајских насеља, пут који води увечни жи вот и радост неисказану и неописиву, где нема ни бриге ни бола ни уздисаја позна ње таквога пута изискује од нас подвиг и одрицање од неких овоземаљских ствари чији смо постали робови у жељи да госпо даримо и уживамо неопходност, вредност и корисност по хађања веронауке, било у школама или у парохијским домовима, посведочиће ро дитељи и ближњи оне деце која су утеме љена у православној вери и која почињу да примењују у своме животу христове речи: „све, дакле, што хоћете да чине ва ма људи, тако чините и ви њима: јер то су закон и пророци“ (мт 7, 12) ове речи су јако прихватљиве када их гледамо јед нострано и једносмерно – лепо звучи да нам други угађају и излазе у сусрет – а да ли смо ми спремни да узвратимо истом мером, љубављу и жртвом? од испуњава ња речи нашег спаситеља, корист, радост и благостање би осетили сви: породица, школа, држава запитајмо се да ли то же лимо и да ли је наше деловање у складу са нашим жељама у србији постоји велики број људи који оспоравазначај веронауке, а заговорници су тзв европских интеграција и присту па србије великој „европској породици“ можда ће се изненадити када прочитају да је„веронаука“, као школски предмет, у већини тих земаља интегрисана у обра зовни систем наравно,и „грађанско вас питање“ даје свој допринос у образовању ђака, али је веронаука комплетнија и не би требало да има алтернативу ни у једном другом предмету добар је пример аустри је, где влада плаћа 75 православних срп скихвероучитеља који предају у својим школама православни катихизис свесни су чињенице да добро васпитана деца (а веронаука има управо ту мисију), будући носиоци друштва, неће постати државни и друштвени непријатељи, и да је улага ње у њих добра инвестиција у будућност сопствене државе један разбојник, убица, преступник закона, данас много кошта пореске обвезнике – ангажују се полиција, лекари, судски органи итд требало би да смо свесни чињенице да су се малолет на деликвенција и преступиу републици српској, након што је пре око две деценије веронаука уведена у школе као обавезан предмет, смањили за око 50% за тим по зитивним искуствомтребало би и ми да кренемо много је једноставније и безбол није децу увести у праву веру, објаснити им шта доносе добра а шта рђава дела: св пророк јездра, сакупљач и кодификатор библијских текстова, илустрација из латинског кодекса амијатинуса (codex amiatinus) 56 3/2011 „или усадите добро дрво, и род његов биће добар, или усадите рђаво дрво, и род његов биће рђав; јер се по роду дрво познаје“ (мт 12, 2) дете које позна да му је живот да- рован од бога кроз његове родитеље, биће верно и послушно, јер зна да му они желе сваку радост и добро „и по- знаћете истину, и истина ће вас осло- бодити“ (јн 8, 32) наш животодавац је спреман да нас уведе у свет истине, вечности и царства непролазног исус христос нам каже: „више вас не нази- вам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) ме- ђутим, за то путешествије потребан је наш пристанак и наша слободна воља, наш први корак; потребно је наше одрицање од света површности, таме, неправде десет божијих за- повести велики број људи схвата као нека ограничења која нас спутавају да проживимо овај наш живот баш она- ко како смо ми то сами замислили свети апостол павле каже: „све ми је дозвољено, али није све на корист“ (1кор 6, 12) ево једног сликовитог примера из свакодневног живота: на нашим путевима постоје саобраћај- ни знаци који нас, док возимо аутомобил, ограничавају у брзини, обавештавају о разним опасностима којима идемо у су- срет и пружају нам разне друге битне ин- формације сви ти знакови поред пута су постављени како бисмо безбедно стигли на жељено одредиште на сличан начин, и бог је дао „заповести“, које у ствари представљају путоказе, смернице и зна- кове који нас воде у загрљај њему, нашем вечном творцу, у царство божије, где нема уздисања, бриге ни бола, где влада вечна и непролазна радост примери „практичне веронауке“ су ве- ома подстицајни за свако друштво сети- мо се само блаженопочившег патријарха павла, за кога су још за живота готово сви говорили да је „живи светац“ он је био човек од крви и меса као што смо и ми, али је уложио огроман напор и труд да би се приближио богу и то није остало непримећено од његових савременика и показао је да се венци славе, који су свима јако примамљиви, стичу мукотрпно, уз ве- лике подвиге, одрицања и жртве, и налазе се на уском и тесном путу којим се мало- бројни упућују аутор је вероучитељ у четрнаестој београдској гимназији катихеза свети апостол павле, темпера на дасци, рад св андреја рубљова мај/јун 2011 57 – што си навалила толико да идеш у цркву? не излазиш из ње! – морам гони ме велики страх много сам грешна – ма, хајде, као да си убила човека?! – па, богами, скоро да јесам била сам велики комуниста и тим отровом затровала сам многе невине душе – о, као да је то нешто страшно?! ниси их присиљавала ко верује верује, ко не верује и не мора! – нисам их присиљавала, али их је ђаво присиљавао, јер је мени помагао да будем убедљива – па, добро ми нисмо били баш толики комунисти, јер смо увек славили славу – е, видиш ли сада зашто ја морам стално ићи у цркву да сам ја славила славу и бар толико веровала у бога као ви, мене црква не би видела, осим кад треба освештати славски колач или понекад запалити свеће – па, шта хоћеш?! ми смо увек ишли у цркву и кад нико није ишао, а сад од вас таквих за нас нема места у њој! – стани, сестро моја, да ти кажем „хвала“, јер ево, ти ми поможе да схватим оно чему сам се некад чудила: да бог воли вруће и жестоке, а не хладне и слабе, а да ће млаке испљунути бог воли жестоке, макар да му се и противе, јер кад се преобрате и приђу му, верни су му истом таквом жестином осуђивање како ћемо знати да у души имамо благодат духа светога? по томе ако смо у стању да ухватимо и препознамо помисли, које нам стално падају на памет, боље речено – „соле памет“; ако смо у стању да их расудимо и упутимо тамо где им је место – ван помисли су увек негативне, осуђујуће, а не расуђујуће чим ухватимо себе да неког осуђујемо, а да тај неко нисам ја, знак је да је то зла помисао, која није наша него од ђавола убачена, дужни смо богу – да је избацимо ако непрестано само осуђујемо друге, знак је да немамо благодати божије, јер да је имамо, имали бисмо и страх од бога, јер осуђујемо његова створења тиме наносимо штету својој души, а богу жалост ако увек осуђујемо само себе, имамо благодат која нам открива истину и та истина у нашем срцу изазива сажаљење према ономе који греши, а не осуђивање када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога ми – завршисмо посао – ко ми? ти то себи персираш? али, са врућ и жесток када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога радмила грујић размишљања у тишини рад ми ла гру јић 58 3/2011 другима си на „ти“ – да на „ти“ сам са ближњима, али и са богом и са собом сам на „ти“, јер избегавам да свој его стављам у први план тако и сада само истичем своје помоћнике, јер човек ни у једном послу никад није сам нити потпуно свој (рим 14, 7) – па, где су ти помоћници? – невидљиви су, а какви су то показује дело, које његов конац краси ако је дело добро, онда си изабрао добре помоћнике: светог духа и господа христа или некога од светих божијих угодника, ако ли дело није добро, онда си изабрао зле посленике – ђавола и његове демоне мудри грци реч понос указује на духовно стање које произилази из гордости на црквенословенском језику: понос, поношеније – значи: „срамота“ несумњиво је да потиче од грчке речи πονος, ου, ο, – значи: „бол, муку, рад“ зар кроз све то не пролази поносит човек? а највише кроз бол који изазива срамота запажамо како ова реч снажно изражава психологију тог стања, што је иманентно грчким речима реч анти је грчка: αντι – значи: „уместо“, „у замену за“, али и „против“, „наспрам“ ако је применимо на лажног месију – антихриста, видећемо како та реч анти са свих страна осветљава лажног месију: он је истовремено и противник христов и његов „заменик“ (уместо христа) реч символ (симбол) је грчка: συμβολον, το, што значи: знак, појам – апстрактан, натчулан, натприродан, духован; нешто што се не може сликовито представити; нешто што се може ставити и на једну и на другу страну и што, истовремено, садржи – лажно и истинито размишљања у тишини мај/јун 2011 59 богородица је архетип сваке људске душе која је створена да вечно рађа бога у себи „ево слушкиње господње, нека ми буде по речи твојој“ – речи су богородице, велике и вечне мајке света, којима је одговорила на божји призив то би уједно требало да буде одговор сваке људске душе, а тим пре жене, као основно начело њене природе судбина света била је у рукама две жене: прамајке еве и свете дјеве кроз прву је у свет ушао грех, смрт и ђаво, а кроз другу врлина, живот и богочовек кроз прву туга и пропадљивост, кроз другу радост и обожење достојанство жене најбоље се открива кроз чињеницу да обична жена марија постаје богородица најсавршеније што је човечанство могло да понуди делу спасења била је једна жена, као најузвишеније створење које је свет упознао без ње је васцела божја творевина била долина самоће и туге за човека жена, било да је девица, мајка, монахиња, удовица, покајана грешница носилац је хришћанске културе и морала и тиме спасава свет, првенствено дајући своју душу кроз саможртвену љубав, смерност и кротост у роману нечисте силе, кроз уста старице, достојевски пророкује о великој мајци, великој влажној земљи, земљи хранитељки, слици мајчинских груди, космичкој слици божића своје убеђење да су жене најбољи проводник божанствене благодати, пошто су по природи слабе и незаштићене, али зато препуне не своје него више силе, достојевски је најбоље исказао описујући лик дарје шатове, чије име значи „ силина побеђујућа“, у књизи нечисте силе беседећи са женама христос је открио жена обучена у сунце лела мирковић жена у цркви пресвета богородица, детаљ са византијског мозаика из 12 века, црква свете софије у константинопољу 60 3/2011 како искрена може бити вера жене, и пламена њена љубав, и јака преданост свему светом и узвишеном потврда томе су мироносице које су остале поред крста онда када се сви разбежаше свете жене мироносице прве су чуле, а преко њих и све жене хришћанке, прву и најрадоснију реч коју је богочовек изговорио после свог васкрсења, поздравивши их најлепшом речју: „радујте се!“ прву реч упутио је жени, јер кроз жену долазе деца, радост и спасење када се јавио својим ученицима, поздравио их је са: „ мир вам!“ и „ не бојте се!“, а жене је поздравио са „ радујте се!“ јасно је да је оваквим поздравом жени дао до данас највећи дар и признање, ослобађајући је и подижући до равноапостолног значаја и трона жене у цркви кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме име једне од жена у првој хришћанској заједници, прискиле, сусрећемо у неколико посланица апостола павла и у делима апостолским, из којих се види да му је била блиска сарадница еводија и синтихија сарађују са апостолом павлом у оснивању и организовању цркве у филипима у лаодикији је позната нимфа, а тавита је надалеко позната по својој социјално–филантропској активности лидија, продавачица пурпурних плаштова и порфире, помаже у оснивању прве заједнице хришћана у грчкој фива (чиста, она која зрачи) је била ђакониса цркве у кенхреји и особа од великог павловог поверења колики је њен значај сведочи и чињеница да је апостол помиње на првом месту у дугом низу поздрава који сачињавају последњу главу посланице римљанима свету девицу и прву мученицу за христа, свету теклу, црква је овенчала светитељским ореолом и звањем равноапостолне св нина ширила је светлост христовог учења у грузији доказ бескрајних могућности божје љубави и човековог подвига свакако је преподобна марија египћанка животи светих царица: јелене, мајке светог цара константина, пулхерије, сестре византијског цара теодосија млађег и теодоре, жене цара теофила иконоборца, кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме богородица и мироносице, детаљ са фреске распећа христовог из богородичине цркве манастира студенице, 1208/9 година св ап павле, акила и прискила – савремена икона жена у цркви сведоче да хришћанство није само религија понижених и увређених ове три свете жене оставиле су светле трагове у животу православног византијског царства као неугасива кандила светле ликови жена и из наше историје: милица, потоња монахиња евгенија, ангелина, анастасија, јефимија, јелена анжујска и безброј знаних и незнаних мученица, а као једна од најпоштованијих, после пресвете богородице, свакако је преподобна мати параскева – петка све су оне нашле своје место у празничном календару где је част и похвала жена? свако време има своје бреме наше време је време глобализације, егоизма, отуђености, безнађа, лажних речи и вредности, хаотичних ситуација нажалост, а и на срамоту, то је и време у коме се мушкарци све више понашају као жене, а жене као мушкарци жене раде мушке послове и такмиче се са њима у њиховом суровом и сујетном свету, губећи притом последње атрибуте женствености, а добијајући нове обавезе жена као да не схвата колико је њена улога важна, и да њена делатност треба да је у складу са њеним суштинским врлинама ако већ морају да се такмиче, нека то буде у љубави или у служењу! не смемо да заборавимо да христос самога себе назива слугом који је дошао да „служи, а не да му служе“ жена треба да ради на свом образовању, стицању вере и умножавању својих талената свети јован златоусти каже: „где је част и похвала жена? није у злату њихових оковратника, него у трудовима њиховим у име господње“ жена мора показати више самопоштовања и схватити да представља животни импулс света тада више неће личити на бледи месец, већ ће поново заблистати по угледу на „ жену обучену у сунце“ (откр 12, 1) света текла равноапостолна, фреска из манастира грачанице богородица са христом, окружена анђелима; поред богоридице се налазе св георгије и св теодор – енкаустична икона из 6 века, манастир свете катарине на синају из манастира, а 1779 г их купио гаври- ло мартиновић, трговац из земуна, од једног турчина – арнаута, и при својој смрти оставио храму св николаја храм поседује и знатан број богослу- жбених предмета, књига, еснафских барја- ка (чак и рибарских), предмете примењене и занатске уметности и други инвентар од значаја за прошлост земуна око њега је више надгробних споменика са црквено- словенским (1771 г), српским (1872 г) и грчким (1772 г) натписима у звонику су три звона која су изливена 1924 г у чуве- ној радионици и звоноливници павла ђ пантелића током времена храм је више пута об- нављан санациони радови су вршени и током последњих десетак година нажа- лост, током 2008 и 2009 г уочена су зна- чајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма пукотине су таквог карактера да је постојала опасност од ис- падања опека из сводова, па је због тога, у унутрашњости храма, подигнута скела са платформом, како не би били угрожени верници и служитељи храма пошто се ширење пукотина уочавало скоро свакодневно, управа храма је, уз консултације са стручњацима са грађевин- ског факултета у београду, крајем 2009 г поставила репере за геодетско осматрање слегања одмах затим је ангажован ин- ститут имк са грађевинског факултета да изврши истраживачке радове и изра- ди елаборат о стању објекта и узроцима пропадања са предлогом санације после истраживачких радова, закључено је да је до слегања објекта дошло због провлажи- вања лесног тла у темељној зони објекта раседању зидова, а самим тим и слегању сводова, допринело је и стање кровне кон- струкције у којој су попустиле везе и има много оштећене и труле грађе закључено је да се мора хитно приступити обимној конструктивној санацији и дати су пред- лози како се то може урадити тим профе- сора грађевинског факултета – института за материјале и конструкције израдио је и главни пројекат санације храма и поред свих недаћа, живот цркве је веома активан, како у погледу редовних богослужења, тако и када је реч о другим активностима као што су редовне хорске пробе за одрасле, веронаука и играоница за децу, иконографска секција „византиј- ска икона“ по старој средњовековној ре- цептури овај храм је и парохијски храм земунске општине и један од организато- ра крстовданске и богојављенске литије кроз земунске улице, у којој учествују све земунске школе и велики број верника можда би и најумесније било ово наше кратко излагање за православни мисионар и завршити речима из беседе његове све- тости патријарха српског иринеја изгово- рене у храму св оца николаја на крстов- дан 2010 године: „мислим да је жеља свих нас да овај древни храм у коме се данас налазимо ускоро заблиста лепотом коју је некад имао, па да буде и лепши него што је не- када био, да се обнови и да у њему обно- вљеном славимо господа свога а када обнављамо храм, онда сигурно обнављамо и себе, своју духовност, оно што је вредно и непролазно у нама“ управа храма св николаја у земуну током времена храм је више пута обнављан нажалост, током 2008 и 2009 г уочена су значајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма 64 3/2011 зар ниси ти тада тако често говорио: „хоћу да вас учиним слободнима“ но, ето ти, сада си видео те „слободне“ људе да, та нас је ствар скупо стала, али смо ми најзад довршили то дело, у твоје име петнаест векова мучили смо се с том слободом, али сад је то довршено, и довршено чврсто знај да су сад, и баш сад, ти људи више него икада уверени да су потпуно слободни, а међутим, сами они донели су нам своју слободу и покорно је положили пред наше ноге најмучније тајне њихове савести, све, све ће то пред нас износити, а ми ћемо о свему одлучити, и они ће поверовати нашој одлуци са радошћу, јер ће их она избавити велике бриге и страшних садашњих мука личног и слободног одлучивања све што имам да кажем о „проблему“ којим се бавимо у овом броју садржано је већ у горњем наводу из поеме о великом инквизитору за оне који не знају, у питању су речи прекора које је велики инквизитор упутио самоме господу који се јавио људима у севиљи, негде у xv-xvi веку, и, попут јеретика, завршио у тамници наведене речи су изобличење његове „јереси“ а одговор који је господ дао је ћутање, баш као и када га је пилат питао „шта је истина?“ е сада, да ли је могуће да је велики инквизитор прототип данашњих духовника? није, наравно, свих, али се усуђујем да кажем како јесте већег дела оних који себе сматрају духовницима зашто? зато што између онога што данас тако често јесте духовништво и онога што би требало да буде постоји битна разлика која иде управо дуж линије која се зове слобода или дух свети, свеједно слобода, наиме, спада искључиво у његов домен па како би то онда требало да буде? то не знам, али ево пар предлога за размишљање најпре, духовник није онај на чијој визит-карти пише „духовник“ даље, духовник није монах што тражи смирење у смиравању других духовник није онај што све зна, свему поучава и све изобличава духовник није онај што чува и брани истину, већ онај кога истина чува и брани духовник није онај што се, уз извештачен осмех блаженства или строги поглед прекора, преко јутјуба или којечега обраћа свима, углавном никоме не говорећи ништа, премда веома сугестивно духовник није онај што подстиче да из најдубље дубине сопствене таме ископаш још мало мрака, већ онај што и сумрак разгони вером у крст којим нам је све опроштено духовник те не плаши паклом, већ те „плаши“ љубављу коју ниједан грех не може да одагна и тако даљ
МЕТА инфо: Р:14134 К:160339 Д:89
| Свеска 319 |
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свакодневнице и њен ква- литет зависити од система података којима се управља у најразличитијим електронским уређајима тема броја 443/2011 уједномградуубосни,почетком двадесетогвекауистушколусу ишладвађаканисубиливрсни- циделилесуихчетиригодинеине самотостаријиученикјебиоизимућне муслиманскекуће,докјемлађи,право- славац,биосирочедошаојесасевера, уградишколскеданејепроводиоу десеточланојпородицисвогсирома- шногстрицапитањеједалисууопште изналиједанзадругог,аливажноједа миданасзнамозањихизнамојошда обојицанисуималисклоностикаве- ронауционогстаријег,муслиманског дечака,хоџајеједномкрвничкиистукао прутом,докјеонајмлађиизправославне катихезеимаоједвапрелазнуоценуали сеобојицасећајудаимјесамоггосподаи његовзначајзачовечанствоутомперио- дунајбољеумеодапреставикатихетаиз трећеконфесије,римокатоличке,изве- снидрдрагодкојијеузтобиоипрофе- сорсрпскохрватскогјезикастаријиђак тоовакоописује: „муслиманскивероучитељјебиооне- моћаоодосећањаизгубљеностиидавио јеђакесувимподацима,гњечећиријечи иваљајућиихмртвепоустимаученици сугубилинесмовољузастицањесазна- њанегочакивољузаживотомкадсу слушалињеговапредавања“писацтих редовадодајеидасутогхоџунаместо вероучитељапоставилинајвећинепри- јатељиислама–небинашлибољегкан- дидатаниправославнивероучитељније биопоштеђенописа:„свакомсеобраћао сподсмехомибиојенемилосрданупро- гонуђака,анарочитоправославних“ тајбившиученикнакрајузакључуједа суправославнииисламскивероучитељ упорнорадилипротиврелигије„моби- лишућисвевишеатеиста“ акакавјебиокатоличкикатихетаи професорјезика?евосведочења: срећко гујаничић једнапричаза размишљање мај/јун201145 темаброја „тајчовекјебиомлад,лепиуглађен“и „знаојетајнувладањадечијимдушама, јерјеуспеодаодпрекотридесетђавола створиаконебашхоранђелчића,аоно скупинупристојнихђакаслушалисмо причеогријехуикривици,ољубавико- јаспасава,обогукојисвепраштаакосе искренопокајемо,осавјестииморалној одговорностикојесуувекживеуљуд- скомсрцу“ тајпрофесорније,какођактврди,ни упраксиоступаоодоногштоговории кажекакогасенајчешћесећадокстоји предученицима„увијекнасмијешен,са блиставочистимсвештеничкимколи- ромисподцрногсакоа,никадтужанни мрзовољан,никаднервозан,нестрпљив, увијектурадинас“ захваљујућитомчовеку,разредном старешини,професорујезикаиримо- католичкеверонауке,старијиучениксе упознаоисахристом,собзиромдау својојмуслиманскојпородицизатоније имаоприлику „откакомиједрдрагодуказаонање- гову(христову–примаут)љепоту,све доданас–мадаодавноатеиста–нисам откриоништаљепшеисадржајније:чове- какојисвојомпатњомискупљујегријехе других–тојеграндиознаморалнаипо- етскасликанајвећегхуманитета,иостала јенеокрњенабезобзиранасведевијације хришћанства“ сличносећањенакатоличкогкатихету имаимлађиученик,комесуприроднена- укеишлемногобољеоддруштвенихтај ђаккажеданиконијеумео„такоубедљи- водаприближиученицимахристовлик каотај(римокатолички)вероучитељ“ питањезаштојебаштајпрофесорта- којакоутицаонађакедругихконфесија објашњењећеопетдатионајстаријиђак: „видјелисмокаковеликаразликапосто- јиизмеђукатоличкогкатихетеинаших панорама околине тузле 46 3/2011 вјероучитеља а онда авај, и између вјера: његова је из- гледала племе- нита, рафино- вана, свјетска, а наша је била балканска, примитивна, кисела и неза- нимљива јер су се религије најдиректније упоређивале према вјероу- читељима“ доктор дра- го д је своју ширину показао и кад су тог старијег ђака хтели да избаце из школе по- што је у свом писменом задатку из језика (тема – „о слободној вољи“) следио ламар- кову теорију еволуције, па је онако „млад и искључив“ доказивао да је теистичка идеја о свету примитивна и ненаучна кад се расправљало о писменом задатку на седни- ци наставничког већа „муслимански веро- учитељ је упорно захтевао да ђак буде из- бачен из школе, православни је презриво ћутао, а остали наставници су пристали на предложену казну – „да се не замере хоџи збогједне усијане ђачке главе“ тада се ме- ђутим целом колективу супроставио про- фесор драго д и поколебао их у одлуци: „мислим да је казна престрога и да не- ће постићи жељену сврху дечак је млад, темпераментан, искрен, поштен не кри- је оно што мисли зар да кажњавамо за искреност? зар да од ђака стварамо дво- личњаке, који ће једно мислити, а друго говорити? казном бисмо постигли су- протан циљ, јер бисмо га заувијек учвр- стили у мисли због које би страдао: остао би и у својим и у туђим очима мученик погођен преоштром казном а, ако нам је стало да у тој младој души не остане трага разорних идеја које је нашао у књи- гама, дајмо му прилику да их заборави: опростимо му и објаснимо му у чему је погријешио!“ и ђак није избачен касније је завршио школу, факултет и постао један од најве- ћих српских писаца његово име је меша селимовић онај други, млађи ученик, блаженопочивши патријарх српски г павле (стојчевић) (1914-2009) „и ђак није избачен касније је завршио школу, факултет и постао један од највећих српских писаца његово име је меша селимовић онај други, млађи ученик, коме православна веронаука није ишла у школи и коме је христа такође на неки начин приближио др драго д звао се гојко стојчевић, познатији касније као патријарх павле“ мај/јун 2011 47 меша селимовић (1910–1982) комеправославнаверонауканијеишла ушколиикомејехристатакођенанеки начинприближиодрдрагодзваосе гојкостојчевић,познатијикаснијекао патријархпавле аштајебилосакатоличкимкатихе- том?патријархпавлегајепоменуодакле самоутојједнојреченицикојујеаутор овогатекстапрочитаоуједномњеговом списуињенпрвидеовећнавео(посећа- њудодуше)да„никонијеумеотакоубе- дљиводаприближиученицимахристов ликкаотај(римокатолички)вероучитељ, али,какојеобјасниоудругомделурече- нице(наводимоопетпосећању)–„даје великатајнаживотакакојетајчовекмо- гаозавремедругогсветскогратадабуде управникусташкоглогораутузли“ мешаселимовићуописимаидешире усвојојизвареднојкњизисјећањакаже следеће:„а1941,кадсуусташеорганизо- валендх,измеђумногихшоковадожи- виосамједанможданајнеочекиванији: човјеккојимијеостаоунајљепшојуспо- мени,когасмозапамтиликаопаметноги праведногчовјека,постаојеусташкило- горникутузли,и подњеговомупра- вомјеизвршено депортовањесрба ијеврејауконцен- трационелогоре међуосталим његовимжртвама биојеиданило салом,професор математике,диван човјекириједак стручњак;дрдра- годјенасвог бившегколегупо- слаомладеусташе, бившесаломове ђаке,којисугаму- чилиукућиина улици“ драгадсу,какоселимовићдаље наводи,стрељалипартизани„једног тмурногоктобарскогјутра,кадсуосло- бодилитузлу1944године“освом професорувеликиписацнакрајуза- кључује:„веомамногосаммислиоодр драгуд,ипреживеоцијелускалурас- положења,одбијесау1941дочуђењаи неразумијевањаутокурата,инапокон дожаљењаштосунекалијепасјећања самомасказаружнусуштинукојаћесе једномоткрити“ причаодрагудјеуствариприча очовекукојијетајнухристовелепоте умеодаусадиусрцадвојицељудиод којихјеједанипакпостаокомунистаи атеиста,јавнодекларисанисрбинипо укусубројнихчиталацаикритичара писацнајбољегроманананашемјезику –дервишисмрт,адруги–патријархи једаноднајвећихдуховниканашегнаро- дадрагодје,међутим,накрајупостао злочинацитонеобични,већоднајгоре врстепоукеизовеприче,парадоксалне итрагичне,јесубројненавамаједаих откријете тема броја 48 3/2011 мада недостају емпиријска и методолошки разрађена истраживања религиозно-психолошких типова верника наше цркве, могу се, као „радна хипотеза“, издвојити неки типични облици испољавања њихових верских убеђења, њиховог религиозног сензибилитета и њиховог односа према црквеном животу у целини као конкретне показатеље за нашу типологију наводимо: учесталост долажења у цркву (мисли се пре свега на литургију, али и на остале службе), доминантне ставове верника о најважнијим садржајима црквеног живота (причешће, пост, молитва, исповест), колико је начин њиховог живота (породични и лични) прожет хришћанским етосом и, на крају, њихове животне приоритете први тип верника први тип верника, убедљиво највећи по броју (по грубој процени око 80% свих верника припада овом типу), чини ону групацију за коју је карактеристичнo да веру доживљава и исповеда на традиционално-формалистички начин треба нагласити да се овде не ради о верницима који чувају традицију већ о онима који традиционалне садржаје наше вере испољавају на површан и формализован начин то су, рецимо, мушкарци, чешће него жене, који у свом животу три пута уђу у цркву: када се крсте, на венчању и на опелу они славе славу, са освећењем колача или без тога, са иконом светитеља или без ње, са упаљеним кандилом или без њега, мрсно или посно – свеједно је важно је само да се каже да је он(а) славио(ла) славу знају да се недељом служи литургија, али не могу да пронађу ниједан разлог због чега би били на недељној служби, већ су врло инвентивни у проналажењу разлога због којих не би требало да буду на литургији посте само на велики петак, и то једући рибу њихова верска убеђења су неодређена, конфузна и недефинисана на пример, само мањи број верника из ове групе заиста верује у васкрсење, у постојање душе и у њен загробни живот, у рај и пакао они не могу да верују у оно што нису видели, односно у најбољем случају могу само декларативно или пробабилистички да изразе своје веровање („може да буде“, „можда има нешто“) из тога произлази њихов однос према другим четири типа верника у нашој црквеној реалности могу се, као „радна хипотеза“, издвојити неки типични облици испољавања њихових верских убеђења, њиховог религиозног сензибилитета и њиховог односа према црквеном животу виктор вицановић црквени живот мај/јун 2011 49 важним садржајима црквеног живота: не посте, не моле се богу, не исповедају се, не причешћују се, или, ако све то чине, онда је то спорадично, минимално или, рекло би се, реда ради једноставно речено, они немају веру у своје спасење и зато нису спремни да било шта значајно учине на путу свог спасења животна филозофија верника ове групе је доминантно материјалистичка, хедонистичка и утилитаристичка све што чине превасходно је усмерено ка стварима овога света: материјално благостање, уживање у животу, потреба за друштвеним признањима и славом у тим релацијама креће се њихов живот други тип верника другу групу верника назвали бисмо „лагодни православци“ за разлику од претходне групе, код њих је вера јача и одређенија, али им недостаје подвиг, озбиљност и одговорност они верују у спасење, али са крајњим нагласком на христа који спашава уз запостављање личног подвига и труда како би се спасење задобило они ће постити онако како се осећају у датом моменту а не онако како је црква прописала доћи ће пред крај литургије и причестиће се без припреме јер, верују они, важно је само бити у заједници са христом дуги постови и црквене службе за њих су реликт неких давних времена, нису у духу савременог начина живота то проглашавају упливом монашких правила која су непримерена за хришћане који живе у свету овај тип верника тежи да релативизује најбитније одреднице верског живота: молитву, пост, богослужења, исповест њихов принцип је: боље прилагодити цркву верницима слике: литургија народ у цркви 50 3/2011 него да се верници труде да себе прилагоде захтевима цркве као такви постају склони многим неправославним учењима заправо, ради се о особама које су одрасле и васпитавале се у удобности, комфору, разоноди и разбибриги њихов животни мото је „лако ћемо“ и „опуштено“ своју веру у христа покушавају да усагласе са таквим својим карактером резултат је: вера без труда и подвига трећи тип верника трећи, „зилотски“ тип верника можда је најмањи по броју али је специфичан по великој ревности за веру која често није ни „по разуму“ ни „по христу“ због, по њиховом мишљењу, учињених неправилности у раду свештеника или епископа, они доводе у питање праксу и поредак цркве на пример, ако крштење није било погружавањем у воду него обливањем водом, онда, по њима, особа није ни крштена тако да, сматрају они, милиони хришћана заправо нису ни крштени „зилоти“ свесно или несвесно долазе у ситуацију да „просипајући прљаву воду избаце и дете“ њихова критика свега постојећег у цркви, а у име ревности и правоверности, не само што њих удаљава или изопштава од цркве већ их доводи у помрачено душевно стање испуњено немиром, незадовљством, сумњичењем или паранојом психолошка анализа многих верника из ове групе показала би да је њихов примарни мотив потреба за оспоравањем, сумњичењем и негирањем, док је ревност за веру само параван који треба да сакрије њихове праве намере четврти тип верника и на крају, четврта група верника обухвата православне хришћане који се чврсто држе древног и устаљеног учења и поретка цркве они верују да се благодат духа светога налази у свим правилима поста, молитве, богослужења и догматског учења које је црква установила, а да свако одступање од тога значи губљење благодати обожења они ревнују предањски, не скрећући ни лево ни десно подвизавају се у оквиру својих могућности труде се на путу свог спасења како би се ослободили грехова и грешних склоности, превазишли страсти и личне слабости свој живот схватају крајње озбиљно, као припрему за будући живот у христу они једноставно не могу без литургије, молитве, богословске литературе и богомислија у житијама светих налазе надахнуће и путоказ за сопствени хришћански пут највреднији међу њима не могу без исусове молитве она је за њих духовна и душевна заједница са христом другим речима, њихова вера је заснована на личном односу са христом кроз преображај сопствене личности у „меру раста висине христове“, личним подвигом и светим тајнама за ову врсту верника христос је врховна вредност, алфа и омега, најважнији циљ коме би требало стремити у животу све остало мора бити усаглашено са христом, његовим учењем и његовим заповестима друштвени, породични и лични живот ових верника увек је у складу са христовом науком највећи проблем ове групе верника, које би слободно могли назвати „прави православци“, јесте у томе што су стално у искушењима јер иду исправним путем ка христу они који поклекну пред искушењима лако могу да склизну или у групу „лагодних“ или у следећу групу „зилота“ изнета запажања и закључци јесу „емпиријске импресије“ и требало би да буду пре свега подстрек за даља истраживања и промишљања на тему: какви смо као верници? црквени живот дневник 16 12 2010 данјекренуосветомлитурги- јомукојојсмосепричестили светимтајнамахристовимпри- милисмоусебетелоикрвхри- стовуодкојихнашателаидухови постајуњеговимиуподобљавају сењему,творцусвакогадобратако итребаиморабитинисамјаство- рендачинимзлоинаслађујемсемржњом створенсамзадобрествари,датворимвољу оногакојимејествориоаонјељубавитако ћељубавиистинапостатиибитизаувеки мојавоља,увекизноваинтересантнаинедоку- чивакадбихувековакоразмишљаоиделао билобисвеуредуалинијеувектаконегде послеподнемејесавиластараименидобро познатапријатељица„малодушност“иузела меподсвојесведопредвечерњумолитвутај прелазодкрасотевечности,лепотеистинеи љубавидопотпуногбесмислаиништавилами никаданијебиојасантосекодмененеочеки- ванопојавииупринципунајбољиинајпро- дуктивнијисамутренуцимакаданисамни земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице понесен превеликом еуфоријом ни скрхан безнађем и црнилом сопственог постојања златну средину и ту благодат је јако тешко одржати ако се погордим или ми мисли постану рђаве оде благодат, а са њом и ја одох у неку од те две крајности мислим и доста сам и убеђен некако у то да је малоду- шност најтежа болест за једног хришћанина који је при том и бивши наркоман то је баш борба са самим собом и њој се мора објавити рат мисао дана: рај „и бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више ни жалости, ни јаука, ни бола неће бити више“ отк 21, 14 2012 2010 никад у животу нисам волео понедељак то је тако данас је као и сваког другог поне- дељка, био смор хладно је и све је залеђено, зима се захуктава ништа се посебно није данас дешавало: радионица, ручак па опет радно време, час појања, молитва, подела па вечера само се молим да ми бог да снаге, да изгурам овај пост и да све буде у реду не мења се човек лако посебно неко као ја, ко има толико година живота, а од тога више од пола странпутице и погрешних манира и навика накупило се ту и пуно гнева, непри- хваћености и свакакве друге прљавштине, што је све скупа довело до промене каракте- ра и научених система понашања то клупко је кренуло да се одмотава у сваком од нас и није згодно никад се нисам познавао, и сад кад погледам из ове перспективе, не свиђа ми се оно што видим, али добро најбитније је остати у заједници, остати у христу, остати чист и имати визију,док сам у заједници, ви- зију за будућност, светлу и насмејану, визију која радује и која даје снагу и вољу за даљи живот и борбу која није лака мисао дана: спасење „тражите господа док се може наћи, при- зивајте га докле је близу“ *** нисам се довољно наспавао, као и остала браћа, па смо на јутарњој песмици лењо пе- вушили божићну песмицу доручак, кафа, па радно време и враћам се свом дуборезу радим и размишљам дуборежем и мисли ми лутају циљ је бити оно што јеси, али проблем је у томе, што треба открити шта је то, што јесам то откривање није једно- ставно развијам визију, своју визију неки нови план за будућност што ће ме испунити и дати смисао овоземаљском животу не- ма назад, колико год било тешко и која год невоља да ме снађе, не смем одступити од плана, од своје визије бог никад неће до- пустити веће искушење него што могу да поднесем, а у ствари слабо могу да подне- сем, а очекујем много очекујем награду од господа или сажаљење или помоћ, стално, а не могу да поднесем ни мрвицу ни делић за узврат нисам фер морам се више труди- ти, али тело је слабо увек имам изговор и оправдање док сам био млађи, лако је било живети нисам био одговоран низашта, а ништа нисам ни знао сада кад сам упознао истину, ништа више није као пре то сазна- ње које имам само по себи намеће одговор- ност и труд немам више права на грешку, биће ми опроштено, али је питање да ли ћу сам себи опростити ујутру је литургија и то је увек радосна вест, још једно причешће, још један корак ка вечности пбсн мисао дана: рај „али сада желе бољу, то јест небеску отаџ- бину зато се бог не стиди њих да се назива бог њихов, јер им је припремио град“ јевр земља живих ј ошјеаристотелрекао дајеоношторазлику- јебиљкеиживотиње могућностсензацијаали самасензитивностсензор- ногсистемајетаквадаби човек,паидругеживо- тиње,биопреплављеносетимаданема способностдафилтриравећинуствари којадолазиизспољашњости постоједваначинанакојиседогађаји изспољашњегсветамогуфилтрирати првиначинјеутврђенбиолошки,ивезан језасензорнисистемкодчовеканапри- мер,чулослухачовекуомогућавадачује звукечијајефреквенцијаизмеђу20-20000 hzовојеуграђенфилтерванкогачовек неможедачуједругиначинфилтрирања јестеактивнофилтрирање–селективна пажњабезтепажње,билобинемогуће адаптиратисенасрединуибитисвестан нечегаконкретногуњој наиме,човекјеутренуцимапотпуно усмеренепажњенаодређениобјекат,од свихспољашњихсензацијадиректносве- стансамоонихкојесумупотребнеза извршењеактакадачовекусобипрепу- нојљудиводиразговорсадругомособом, иакоупозадиничујежамор,свупажњу усмераванаразговор,аненажамор осталесензацијесуфилтриранеили, особакојојсеиздваразличитаизвора пуштајудверазличитемелодије,своју пажњуможедаусмеринаједнуодњих,а другу,увећојилимањојмери,занемари безособинечовекадаигнорише,фил- трираизмеђумноштвасензацијаида пажњуусмеринаодређенуствар,слобода вољебибиланемогућајерсједнестране, човековасвестбилабипреплављенаколи- чиномсензацијаионнебиуопштемогао дасеснађеусветуокосебе,пасамимтим песничкистанујечовек пажња малиша пушоња несамодамисло- бодноодлучујемона штаобраћамопажњу, већми,захваљујући пажњи,постајемо сличниономенашта јеобраћамо христос и апостоли, фреска из кападокије, 12 век самопомињањеречиверонаукакод једногбројађака,аиодраслих,ствара осећајнечегаштоимнијебашнешто блиско,штопомалопоробљује,огранича- ва,спутаваслободу,нештоштојепре- вазиђеноизастарело,нештоштосењих претеранонетичерезонујуовако:сад немамвременадасеудубљујемутествари иданештодетаљнијеиспитујемдовољно је,сматрајуони,дасепонекадодеуцркву каднамјетешко,каднамјепотребнапо- моћбожијаприостварењунекихличних жеља,дасеупалисвећа,традиционално прославикрснаславаималитунечега битнијегипретежнијег?кадбисмобили искренијиипоставилисебинекафунда- менталнапитања:одаклејауовомсветуи кудасамнаумио,кудатоликожуримдане могудазастанемнинатренутакдаразми- слимосмислусвогземаљскогпостојања; ималивечногживотаиштадачинимда газадобијем? евоједногпримерагдесевидиколико површнопознајемосвојуверуакобинам некоусвомтестаменту,заоставштини, оставионекаматеријалнаблага,миби- смоистогаданапопријемупрочиталида видимоштанаслеђујемосдругестране, свисучулизакњигестарииновизавет, односно,наенглескомнаписанотојеthe oldandthenewtestamentмногићеовај значај веронауке ненад вујић нидадоносиодлукеасдругестране, човекнебимогаодазадржиумеморији одређенеобјектеокојимаможедаима свестидарасуђуједакле,пажњајеcondi- tiosinequanonзапостојањеслободе воље алиијошнештонесамодамислобод- ноодлучујемонаштаобраћамопажњу, већми,захваљујућипажњи,постајемо сличниономенаштајеобраћамона пример,уједномодмногихимногих истраживањаизвршенихуамерициука- заноједамушкарцииженекојису животнипартнери,односносвојупажњу имајуусмеренуједнокадругом,међусоб- ноличеидаштодужеживезаједнотоје приметнијањиховапсихофизичкаслич- ностчинимиседабисеиздраворазум- скимоглодоћидоовогзакључка,чакида нијеизвршеноовоистраживање дакле,јапостајемсличанономеушта гледам,јапостајемсличанономенашта самусмериосвојпогледтогајеапостол павлебиоитекакосвестанонкаже:„ми паксвикојиоткривенимлицемгледамо славугосподњу,преображавамосеуоно истообличје,изславеуславу“(2кор3, 18)односно,кадагледамославугоспод- њу,аславагосподњајесамон,јернема ништаславнијеодњегасамог,мипоста- јемосличниономеуштагледамо,ато јестесамгосподкаоштомужличина женуиженанамужа,такочовеккојигле- дабогаличинањегаапоштобогјесте живот,слобода,добротатакоиљуди којигледајуњегапостајуживи,слобод- ни,добри дакле,пажњајесвојствочовекакојему омогућаваслободувоље,својствокојему омогућаваживот,алијеисвојствокојему омогућавадапостанеононаштаусмерава пажњу,својствокојегаможеодвестиу живот,самоакојеправилноусмери свимипостајемооноуштагледамоа нанамаједаодлучимонаштаиукога ћемогледати пе снич ки ста ну је чо век катихеза „тестамент“ држати на својој полици у кућној библиотеци, али неће наћи време на да га прочитају и сазнају шта нам сами бог кроз перо богонадахнутих писаца би блијских списа оставља у наслеђе дарује нам ни мање ни више него описан пут до рајских насеља, пут који води увечни жи вот и радост неисказану и неописиву, где нема ни бриге ни бола ни уздисаја позна ње таквога пута изискује од нас подвиг и одрицање од неких овоземаљских ствари чији смо постали робови у жељи да госпо даримо и уживамо неопходност, вредност и корисност по хађања веронауке, било у школама или у парохијским домовима, посведочиће ро дитељи и ближњи оне деце која су утеме љена у православној вери и која почињу да примењују у своме животу христове речи: „све, дакле, што хоћете да чине ва ма људи, тако чините и ви њима: јер то су закон и пророци“ (мт 7, 12) ове речи су јако прихватљиве када их гледамо јед нострано и једносмерно – лепо звучи да нам други угађају и излазе у сусрет – а да ли смо ми спремни да узвратимо истом мером, љубављу и жртвом? од испуњава ња речи нашег спаситеља, корист, радост и благостање би осетили сви: породица, школа, држава запитајмо се да ли то же лимо и да ли је наше деловање у складу са нашим жељама у србији постоји велики број људи који оспоравазначај веронауке, а заговорници су тзв европских интеграција и присту па србије великој „европској породици“ можда ће се изненадити када прочитају да је„веронаука“, као школски предмет, у већини тих земаља интегрисана у обра зовни систем наравно,и „грађанско вас питање“ даје свој допринос у образовању ђака, али је веронаука комплетнија и не би требало да има алтернативу ни у једном другом предмету добар је пример аустри је, где влада плаћа 75 православних срп скихвероучитеља који предају у својим школама православни катихизис свесни су чињенице да добро васпитана деца (а веронаука има управо ту мисију), будући носиоци друштва, неће постати државни и друштвени непријатељи, и да је улага ње у њих добра инвестиција у будућност сопствене државе један разбојник, убица, преступник закона, данас много кошта пореске обвезнике – ангажују се полиција, лекари, судски органи итд требало би да смо свесни чињенице да су се малолет на деликвенција и преступиу републици српској, након што је пре око две деценије веронаука уведена у школе као обавезан предмет, смањили за око 50% за тим по зитивним искуствомтребало би и ми да кренемо много је једноставније и безбол није децу увести у праву веру, објаснити им шта доносе добра а шта рђава дела: св пророк јездра, сакупљач и кодификатор библијских текстова, илустрација из латинског кодекса амијатинуса (codex amiatinus) 56 3/2011 „или усадите добро дрво, и род његов биће добар, или усадите рђаво дрво, и род његов биће рђав; јер се по роду дрво познаје“ (мт 12, 2) дете које позна да му је живот да- рован од бога кроз његове родитеље, биће верно и послушно, јер зна да му они желе сваку радост и добро „и по- знаћете истину, и истина ће вас осло- бодити“ (јн 8, 32) наш животодавац је спреман да нас уведе у свет истине, вечности и царства непролазног исус христос нам каже: „више вас не нази- вам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) ме- ђутим, за то путешествије потребан је наш пристанак и наша слободна воља, наш први корак; потребно је наше одрицање од света површности, таме, неправде десет божијих за- повести велики број људи схвата као нека ограничења која нас спутавају да проживимо овај наш живот баш она- ко како смо ми то сами замислили свети апостол павле каже: „све ми је дозвољено, али није све на корист“ (1кор 6, 12) ево једног сликовитог примера из свакодневног живота: на нашим путевима постоје саобраћај- ни знаци који нас, док возимо аутомобил, ограничавају у брзини, обавештавају о разним опасностима којима идемо у су- срет и пружају нам разне друге битне ин- формације сви ти знакови поред пута су постављени како бисмо безбедно стигли на жељено одредиште на сличан начин, и бог је дао „заповести“, које у ствари представљају путоказе, смернице и зна- кове који нас воде у загрљај њему, нашем вечном творцу, у царство божије, где нема уздисања, бриге ни бола, где влада вечна и непролазна радост примери „практичне веронауке“ су ве- ома подстицајни за свако друштво сети- мо се само блаженопочившег патријарха павла, за кога су још за живота готово сви говорили да је „живи светац“ он је био човек од крви и меса као што смо и ми, али је уложио огроман напор и труд да би се приближио богу и то није остало непримећено од његових савременика и показао је да се венци славе, који су свима јако примамљиви, стичу мукотрпно, уз ве- лике подвиге, одрицања и жртве, и налазе се на уском и тесном путу којим се мало- бројни упућују аутор је вероучитељ у четрнаестој београдској гимназији катихеза свети апостол павле, темпера на дасци, рад св андреја рубљова мај/јун 2011 57 – што си навалила толико да идеш у цркву? не излазиш из ње! – морам гони ме велики страх много сам грешна – ма, хајде, као да си убила човека?! – па, богами, скоро да јесам била сам велики комуниста и тим отровом затровала сам многе невине душе – о, као да је то нешто страшно?! ниси их присиљавала ко верује верује, ко не верује и не мора! – нисам их присиљавала, али их је ђаво присиљавао, јер је мени помагао да будем убедљива – па, добро ми нисмо били баш толики комунисти, јер смо увек славили славу – е, видиш ли сада зашто ја морам стално ићи у цркву да сам ја славила славу и бар толико веровала у бога као ви, мене црква не би видела, осим кад треба освештати славски колач или понекад запалити свеће – па, шта хоћеш?! ми смо увек ишли у цркву и кад нико није ишао, а сад од вас таквих за нас нема места у њој! – стани, сестро моја, да ти кажем „хвала“, јер ево, ти ми поможе да схватим оно чему сам се некад чудила: да бог воли вруће и жестоке, а не хладне и слабе, а да ће млаке испљунути бог воли жестоке, макар да му се и противе, јер кад се преобрате и приђу му, верни су му истом таквом жестином осуђивање како ћемо знати да у души имамо благодат духа светога? по томе ако смо у стању да ухватимо и препознамо помисли, које нам стално падају на памет, боље речено – „соле памет“; ако смо у стању да их расудимо и упутимо тамо где им је место – ван помисли су увек негативне, осуђујуће, а не расуђујуће чим ухватимо себе да неког осуђујемо, а да тај неко нисам ја, знак је да је то зла помисао, која није наша него од ђавола убачена, дужни смо богу – да је избацимо ако непрестано само осуђујемо друге, знак је да немамо благодати божије, јер да је имамо, имали бисмо и страх од бога, јер осуђујемо његова створења тиме наносимо штету својој души, а богу жалост ако увек осуђујемо само себе, имамо благодат која нам открива истину и та истина у нашем срцу изазива сажаљење према ономе који греши, а не осуђивање када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога ми – завршисмо посао – ко ми? ти то себи персираш? али, са врућ и жесток када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога радмила грујић размишљања у тишини рад ми ла гру јић 58 3/2011 другима си на „ти“ – да на „ти“ сам са ближњима, али и са богом и са собом сам на „ти“, јер избегавам да свој его стављам у први план тако и сада само истичем своје помоћнике, јер човек ни у једном послу никад није сам нити потпуно свој (рим 14, 7) – па, где су ти помоћници? – невидљиви су, а какви су то показује дело, које његов конац краси ако је дело добро, онда си изабрао добре помоћнике: светог духа и господа христа или некога од светих божијих угодника, ако ли дело није добро, онда си изабрао зле посленике – ђавола и његове демоне мудри грци реч понос указује на духовно стање које произилази из гордости на црквенословенском језику: понос, поношеније – значи: „срамота“ несумњиво је да потиче од грчке речи πονος, ου, ο, – значи: „бол, муку, рад“ зар кроз све то не пролази поносит човек? а највише кроз бол који изазива срамота запажамо како ова реч снажно изражава психологију тог стања, што је иманентно грчким речима реч анти је грчка: αντι – значи: „уместо“, „у замену за“, али и „против“, „наспрам“ ако је применимо на лажног месију – антихриста, видећемо како та реч анти са свих страна осветљава лажног месију: он је истовремено и противник христов и његов „заменик“ (уместо христа) реч символ (симбол) је грчка: συμβολον, το, што значи: знак, појам – апстрактан, натчулан, натприродан, духован; нешто што се не може сликовито представити; нешто што се може ставити и на једну и на другу страну и што, истовремено, садржи – лажно и истинито размишљања у тишини мај/јун 2011 59 богородица је архетип сваке људске душе која је створена да вечно рађа бога у себи „ево слушкиње господње, нека ми буде по речи твојој“ – речи су богородице, велике и вечне мајке света, којима је одговорила на божји призив то би уједно требало да буде одговор сваке људске душе, а тим пре жене, као основно начело њене природе судбина света била је у рукама две жене: прамајке еве и свете дјеве кроз прву је у свет ушао грех, смрт и ђаво, а кроз другу врлина, живот и богочовек кроз прву туга и пропадљивост, кроз другу радост и обожење достојанство жене најбоље се открива кроз чињеницу да обична жена марија постаје богородица најсавршеније што је човечанство могло да понуди делу спасења била је једна жена, као најузвишеније створење које је свет упознао без ње је васцела божја творевина била долина самоће и туге за човека жена, било да је девица, мајка, монахиња, удовица, покајана грешница носилац је хришћанске културе и морала и тиме спасава свет, првенствено дајући своју душу кроз саможртвену љубав, смерност и кротост у роману нечисте силе, кроз уста старице, достојевски пророкује о великој мајци, великој влажној земљи, земљи хранитељки, слици мајчинских груди, космичкој слици божића своје убеђење да су жене најбољи проводник божанствене благодати, пошто су по природи слабе и незаштићене, али зато препуне не своје него више силе, достојевски је најбоље исказао описујући лик дарје шатове, чије име значи „ силина побеђујућа“, у књизи нечисте силе беседећи са женама христос је открио жена обучена у сунце лела мирковић жена у цркви пресвета богородица, детаљ са византијског мозаика из 12 века, црква свете софије у константинопољу 60 3/2011 како искрена може бити вера жене, и пламена њена љубав, и јака преданост свему светом и узвишеном потврда томе су мироносице које су остале поред крста онда када се сви разбежаше свете жене мироносице прве су чуле, а преко њих и све жене хришћанке, прву и најрадоснију реч коју је богочовек изговорио после свог васкрсења, поздравивши их најлепшом речју: „радујте се!“ прву реч упутио је жени, јер кроз жену долазе деца, радост и спасење када се јавио својим ученицима, поздравио их је са: „ мир вам!“ и „ не бојте се!“, а жене је поздравио са „ радујте се!“ јасно је да је оваквим поздравом жени дао до данас највећи дар и признање, ослобађајући је и подижући до равноапостолног значаја и трона жене у цркви кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме име једне од жена у првој хришћанској заједници, прискиле, сусрећемо у неколико посланица апостола павла и у делима апостолским, из којих се види да му је била блиска сарадница еводија и синтихија сарађују са апостолом павлом у оснивању и организовању цркве у филипима у лаодикији је позната нимфа, а тавита је надалеко позната по својој социјално–филантропској активности лидија, продавачица пурпурних плаштова и порфире, помаже у оснивању прве заједнице хришћана у грчкој фива (чиста, она која зрачи) је била ђакониса цркве у кенхреји и особа од великог павловог поверења колики је њен значај сведочи и чињеница да је апостол помиње на првом месту у дугом низу поздрава који сачињавају последњу главу посланице римљанима свету девицу и прву мученицу за христа, свету теклу, црква је овенчала светитељским ореолом и звањем равноапостолне св нина ширила је светлост христовог учења у грузији доказ бескрајних могућности божје љубави и човековог подвига свакако је преподобна марија египћанка животи светих царица: јелене, мајке светог цара константина, пулхерије, сестре византијског цара теодосија млађег и теодоре, жене цара теофила иконоборца, кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме богородица и мироносице, детаљ са фреске распећа христовог из богородичине цркве манастира студенице, 1208/9 година св ап павле, акила и прискила – савремена икона жена у цркви сведоче да хришћанство није само религија понижених и увређених ове три свете жене оставиле су светле трагове у животу православног византијског царства као неугасива кандила светле ликови жена и из наше историје: милица, потоња монахиња евгенија, ангелина, анастасија, јефимија, јелена анжујска и безброј знаних и незнаних мученица, а као једна од најпоштованијих, после пресвете богородице, свакако је преподобна мати параскева – петка све су оне нашле своје место у празничном календару где је част и похвала жена? свако време има своје бреме наше време је време глобализације, егоизма, отуђености, безнађа, лажних речи и вредности, хаотичних ситуација нажалост, а и на срамоту, то је и време у коме се мушкарци све више понашају као жене, а жене као мушкарци жене раде мушке послове и такмиче се са њима у њиховом суровом и сујетном свету, губећи притом последње атрибуте женствености, а добијајући нове обавезе жена као да не схвата колико је њена улога важна, и да њена делатност треба да је у складу са њеним суштинским врлинама ако већ морају да се такмиче, нека то буде у љубави или у служењу! не смемо да заборавимо да христос самога себе назива слугом који је дошао да „служи, а не да му служе“ жена треба да ради на свом образовању, стицању вере и умножавању својих талената свети јован златоусти каже: „где је част и похвала жена? није у злату њихових оковратника, него у трудовима њиховим у име господње“ жена мора показати више самопоштовања и схватити да представља животни импулс света тада више неће личити на бледи месец, већ ће поново заблистати по угледу на „ жену обучену у сунце“ (откр 12, 1) света текла равноапостолна, фреска из манастира грачанице богородица са христом, окружена анђелима; поред богоридице се налазе св георгије и св теодор – енкаустична икона из 6 века, манастир свете катарине на синају из манастира, а 1779 г их купио гаври- ло мартиновић, трговац из земуна, од једног турчина – арнаута, и при својој смрти оставио храму св николаја храм поседује и знатан број богослу- жбених предмета, књига, еснафских барја- ка (чак и рибарских), предмете примењене и занатске уметности и други инвентар од значаја за прошлост земуна око њега је више надгробних споменика са црквено- словенским (1771 г), српским (1872 г) и грчким (1772 г) натписима у звонику су три звона која су изливена 1924 г у чуве- ној радионици и звоноливници павла ђ пантелића током времена храм је више пута об- нављан санациони радови су вршени и током последњих десетак година нажа- лост, током 2008 и 2009 г уочена су зна- чајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма пукотине су таквог карактера да је постојала опасност од ис- падања опека из сводова, па је због тога, у унутрашњости храма, подигнута скела са платформом, како не би били угрожени верници и служитељи храма пошто се ширење пукотина уочавало скоро свакодневно, управа храма је, уз консултације са стручњацима са грађевин- ског факултета у београду, крајем 2009 г поставила репере за геодетско осматрање слегања одмах затим је ангажован ин- ститут имк са грађевинског факултета да изврши истраживачке радове и изра- ди елаборат о стању објекта и узроцима пропадања са предлогом санације после истраживачких радова, закључено је да је до слегања објекта дошло због провлажи- вања лесног тла у темељној зони објекта раседању зидова, а самим тим и слегању сводова, допринело је и стање кровне кон- струкције у којој су попустиле везе и има много оштећене и труле грађе закључено је да се мора хитно приступити обимној конструктивној санацији и дати су пред- лози како се то може урадити тим профе- сора грађевинског факултета – института за материјале и конструкције израдио је и главни пројекат санације храма и поред свих недаћа, живот цркве је веома активан, како у погледу редовних богослужења, тако и када је реч о другим активностима као што су редовне хорске пробе за одрасле, веронаука и играоница за децу, иконографска секција „византиј- ска икона“ по старој средњовековној ре- цептури овај храм је и парохијски храм земунске општине и један од организато- ра крстовданске и богојављенске литије кроз земунске улице, у којој учествују све земунске школе и велики број верника можда би и најумесније било ово наше кратко излагање за православни мисионар и завршити речима из беседе његове све- тости патријарха српског иринеја изгово- рене у храму св оца николаја на крстов- дан 2010 године: „мислим да је жеља свих нас да овај древни храм у коме се данас налазимо ускоро заблиста лепотом коју је некад имао, па да буде и лепши него што је не- када био, да се обнови и да у њему обно- вљеном славимо господа свога а када обнављамо храм, онда сигурно обнављамо и себе, своју духовност, оно што је вредно и непролазно у нама“ управа храма св николаја у земуну током времена храм је више пута обнављан нажалост, током 2008 и 2009 г уочена су значајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма 64 3/2011 зар ниси ти тада тако често говорио: „хоћу да вас учиним слободнима“ но, ето ти, сада си видео те „слободне“ људе да, та нас је ствар скупо стала, али смо ми најзад довршили то дело, у твоје име петнаест векова мучили смо се с том слободом, али сад је то довршено, и довршено чврсто знај да су сад, и баш сад, ти људи више него икада уверени да су потпуно слободни, а међутим, сами они донели су нам своју слободу и покорно је положили пред наше ноге најмучније тајне њихове савести, све, све ће то пред нас износити, а ми ћемо о свему одлучити, и они ће поверовати нашој одлуци са радошћу, јер ће их она избавити велике бриге и страшних садашњих мука личног и слободног одлучивања све што имам да кажем о „проблему“ којим се бавимо у овом броју садржано је већ у горњем наводу из поеме о великом инквизитору за оне који не знају, у питању су речи прекора које је велики инквизитор упутио самоме господу који се јавио људима у севиљи, негде у xv-xvi веку, и, попут јеретика, завршио у тамници наведене речи су изобличење његове „јереси“ а одговор који је господ дао је ћутање, баш као и када га је пилат питао „шта је истина?“ е сада, да ли је могуће да је велики инквизитор прототип данашњих духовника? није, наравно, свих, али се усуђујем да кажем како јесте већег дела оних који себе сматрају духовницима зашто? зато што између онога што данас тако често јесте духовништво и онога што би требало да буде постоји битна разлика која иде управо дуж линије која се зове слобода или дух свети, свеједно слобода, наиме, спада искључиво у његов домен па како би то онда требало да буде? то не знам, али ево пар предлога за размишљање најпре, духовник није онај на чијој визит-карти пише „духовник“ даље, духовник није монах што тражи смирење у смиравању других духовник није онај што све зна, свему поучава и све изобличава духовник није онај што чува и брани истину, већ онај кога истина чува и брани духовник није онај што се, уз извештачен осмех блаженства или строги поглед прекора, преко јутјуба или којечега обраћа свима, углавном никоме не говорећи ништа, премда веома сугестивно духовник није онај што подстиче да из најдубље дубине сопствене таме ископаш још мало мрака, већ онај што и сумрак разгони вером у крст којим нам је све опроштено духовник те не плаши паклом, већ те „плаши“ љубављу коју ниједан грех не може да одагна и тако даље
... апостол павле, духовни отац првих хришћана мај/јун 2011 37 ност да живимо христов живот у раној цркви, где су се верници – ве- ћина њих – крштавали у зрелим годи- нама, духовни отац је за једног хришћа- нина био онај црквени пастир који га је поучавао вери, који га је крстио и који га је затим водио кроз живот у христу данас, када се готово сви крштавамо у раном детињству, духовни отац једног хришћанина често није свештеник који га је крстио, већ онај који га је у једном тренутку његовог живота освестио у ве- ри и који га усмерава ка доследном хри- шћанском животу пример апостола павла нам пружа могућност да видимо тајну духовног очинства у читавој њеној духовној ле- поти павле је духовни отац хришћана коринта, као и многих других градова обраћајући се хришћанима коринта, он пише: „не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу де- цу јер ако имате и хиљаде учитеља у христу, али немате много отаца јер вас у христу исусу ја родих јеван- ђељем“ (1кор 4, 1415) павле, дакле, за хришћане ко- ринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених његово апостолско срце пламтело је љубављу за своју духовну децу а та очинска љубав у христу предста- вљала је покретачку снагу његовог апостолског старања желео је да им преда не само јеванђеље, већ и своју душу (1сол 2, 8) с муком се борио да уобличи христа у њима (гал 4, 19) није престајао да поучава „сваког понаособ“ и „са сузама“, усмеравајући њихову духов- ну изградњу и учвршћивање у животу у христу (дап 20, 31, еф 4, 1216) ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима це- локупно православно духовно предање свети симеон нови богослов, један од његових најистинскијих носилаца, пише једном свом духовном чеду: „зачесмо се кроз поучавање, мучисмо се кроз покаја- ње, рађасмо се кроз много трпљење, сна- жне болове, патње и свакодневне сузе“ (επιστ 3, 13) како запажамо, духовно рађање се пореди са природним рађањем, а како прво тако и друго садржи три ста- дијума: зачеће, бременитост и рођење у бољем разумевању улоге духовног оца помажу нам и друге две слике које срећемо често у текстовима наших све- тих отаца прва је слика успињања уз једно непроходно високо брдо онај ко по први пут покушава да се попне, треба да прати један одређени пут, треба уз себе да као сапутника и водича има не- кога ко се поново пење и ко познаје пут управо то је улога духовног оца он је са- путник и водич на нашем духовном пу- товању, у нашем животу у христу друга слика је из области физичког вежбања тела, из области спорта они који се баве било којом врстом спорта имају потре- бу за искусним водичем, тренером, који их уводи у тајне спорта и усмерава их уз велико старање током трајања тренинга павле за хришћане коринта није био напросто педагог и учитељ у христу, већ отац онај који их је духовно родио онај који их је увео у породицу избављених ово павловско поимање садржаја и значаја духовног очинства прожима целокупно православно духов- но предање тема броја 38 3/2011 слична овоме је и мисија духовног оца: будући сам познавалац искуством живо- та у христу, он уводи своју духовну децу у исти старчество многих савремених клирика многи наши клирици, од којих бројни свакако имају дарове и квалитете, веома рано стичу славу старца веома млади, још увек незрели као личности, неиску- сни као пастири, да и сами уопште ни- су суштински научени или потчињени другом искусном духовном оцу, сами се представљају – или вешто организују своју промоцију путем своје околине – као нови варсануфијевци, као харизма- тични момци-старци према речима на- шег господа, „проходе море и копно да би добили једнога следбеника“ (мт 23, 15), дакле како би сакупили своје стадо врше оптерећујући притисак на осећања човека, тобоже у име дужног „слепог“ послушања старцу развијају једну пато- лошку приврженост својој личности нажалост, одговорност за овакву поја- ву имају и наши епископи они еписко- пи који исхитрено рукополажу и олако поверавају духовно старање овим незре- лим клирицима веома су мудре белешке које је сачи- нио недавно упокојени, истински духов- но обликован старац пајсије у једном од својих писама, која су недавно угледала светлост дана, после његовог уснућа у господу осврће се на личност старца, ког је позван да изабере сваки искуше- ник међутим, помаже и нама, који смо у свету, приликом избора духовног оца: „нађи уколико можеш: а) да твој старац буде духовни човек, са врлинама, и више практичан него са- мо склон поучавању: добро је, ако је од малог на броду постао капетан, како на туђим плећима не би примењивао сво калуђерство које је научио читајући, или да од природе има велику љубав са ра- суђивањем, да не задаје бол својој деци и да не жели да их пошаље одмах у рај, на диоклецијанов начинтакође много помаже послушнику, ако је његов старац старији од њега макар осамнаест или двадесет година, јер ово изазива и једно природно поштовање код послушника б) старац да живи једноставним живо- том, без сувишних световних брига, и да никако не тежи својим користима, него да тежи користима душе послушника и уопште користима наше мајке цркве“ опасност од култа личности обавеза истинског и искусног духов- ног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности култ личности, било да му стреми свештеник, било да га испољава духовно чедо – а да се не спречава од стране првог – јесте болест и представља озбиљну духовну опасност за обе стране ми, духовни оци, не треба да истиче- мо своје личности, него надсуштаствену личност господа нашега не стављајмо своју фигуру између христа и свог ду- ховног чеда, са последицом да блокира- мо његов поглед ка спознаји личности господње, него стојмо по страни, скром- обавеза истинског и искусног духовног оца јесте да усмери погледе и срца своје духовне деце ка личности господа, а не ка својој личности мај/јун201139 но,иуказујмонаоногакојијеизбави- тељсвихнас епископкалистосверпише:„уреал- ности,односниједвостран,неготро- стран,даклепоредстарцаиученика постојиитрећичлан,боггосподнам говориданетребадазовемонекога „оцем“,јеримамосамоједногоца,којије нанебесима(мт23,9)старацнијенека- кавнепогрешивисудијаиливишестепе- нисуд,већсаслужитељживогабога,није диктатор,већводичипријатељнапуто- вањујединиистински„духовниводич“, упуномсмислутеречи,јестедухсвети“ (видети:ηεντόςημώνβασιλεία,стр139) опасностодпрекомерне сентименталности везакојаспајадуховногоцасањего- вомдуховномдецомсличнајеодносу којипостојиуједнојбиолошкојпоро- дицикаоштобитребало,дакле,отац идецауједнојпородицидасуповеза- ниузајамномљубављу,истотакотреба дабудеиу„харизматичнојпородици“ једногдуховногоца,старцамеђутим, нетребаданампромакнетодајеова везаједнапресвегасвета,духовнаве- за,којојјепотребнодабудечистаод сентименталнихусхићењаидасесачу- ваодсвегаштопружамогућностдасе поткрадеемпатијаилиопаснослатко осећањељубавсесвакакочестоизра- жаваиспољашњимзнацима,атоисто важиизадуховневезепоредсвега овогапотребнојемногопажњеира- суђивањавезеухристубитребалода сеистичупосвојојскромностиијед- ноставности,адабисачувалеовесвоје карактеристикепотребноједуховно дистанцирање изводиизкњигесимеонапкуцаса, митрополитановесмирне, (издιμητροπόλεωςκαλαβρύτων& αιγιαλείας,αίγιον1995) темаброја митрополит новесмирне симеонкуцас 403/2011 врлочесто,однајразличитијих људи,чућетекакојеинтернет зло,какотоотуђујељуде,како сеониуопштевише„недруже“,ка- кобуквалнонасвакомћошкувреба порнографија,педофилија,дрогано, заборављасе(илисеуопштенезна) данаинтернетупостојиимноштво православних,црквенихсајтова,који нудепрегршттекстовасветихотаца, одговоресвештеникананајразличити- јапитањаверника,каоичињеницада интернетљудимакојиживенаразда- љинамаодхиљадаихиљадакиломета- раомогућуједабудуубрзомконтакту, даскоробесплатноводеразговоре звучногквалитетадалекобољегнего телефоном,каоидасепритоммеђу- собноивиде,узпомоћнетоликоску- пихкамерицано,безулажењаунеку даљуапологетикуинтернета,мислим даједовољноистаћидацркванеби ималасвојзваничнисајтдасматрада јеинтернетнештоштетнопосеби каоштосамвећпоменуо,постоје многисајтовинакојимасвештеници одговарајунапитањаверникамно- штвосвештеника(аимонахадоду- ше)пак„сурфујунетом“ислободно (усмислуданисупослужбивезани заодређенисајт),имајупрофилена фејсбукуикомуницирајусасвојом паствомидуховнимчадиматимпу- темнекометоможебитинецрквено –такаввидкомуникацијесдухов- никомтосвакакоможеипостати,јер безконкретногхрама,конкретног свештеникаиконкретнелитургије свакомуникацијанаинтернетунево- дидалеко–алитребасамодазаста- немоипогледамоштајесврхатакве комуникације,заштојесаговорници воде,имоглибисмозаправозаменити интернетстандардномпоштомието насумисионарскимписмимасветог владикениколајаилинекомисли дајетоштојевладиканиколајкому- ницираосверницимапутемписама погрешноилидругачијеодкомуника- цијепутеминтернета?јединаразлика јебрзинакојомсетакомуникација одвија најпознатијипримердуховника којисхватапотенцијалинтернетаи користигаунајвећојмогућојмерије архимандритгаврилоизманастира лепавина,којинафејсбукуимаскоро петхиљада„пријатеља“(штојемакси- малнибројкојитадруштвенамрежа дозвољава)икојисверницимакому- ницираипутемразнихпрограмаза четовање(chat,engћаскање)мана- стиримаисвојонлајн-радионакојем огаврилочитаакатистеимолитве, икојипреносиемисијенашихепар- миљан танић интернет, духовници и интернет духов ни ци хијских радио-станица о гаврило је између осталог издао и две збирке разговора које је с верницима водио на интернету, сматрајући да би они могли бити корисни и другим људима изнео бих и своје искуство – наиме, ја сам до свог духовника дошао (иако индиректно) управо путем интернета дуго сам трагао за неким ко ми духов- но одговара, и у разговору с једним пријатељем с једног од црквених ин- тернет-форума поменуо сам да ми је потребан неки добар духовник, и он ми препоручи свештеника чак нешто мало млађег од мене, али по њего- вим речима врло доброг духовника тај свештеник је данас мој духовник, отац, брат, пријатељ, сарадник, и имам срећу да не морам да комуници- рам с њим путем интернета а и ако комуницирамо тако, не разговарамо о „духовничким“ темама но, не треба бити категоричан и треба имати у виду да смо сви разли- чити људи, слободне воље, и да оно што једном човеку користи, не мора да користи и другом (него може и да штети), и обрнуто морамо да буде- мо свесни и да је све подложно злоу- потреби (неко нож користи да реже хлеб, неко да убија људе), и да ништа није лоше по себи као хришћани тре- ба свему да дамо еванђелски контекст и да се трудимо да све преобразимо сопственим примером треба међутим бити и свестан, као што сам већ иста- као, да интернет–духовништво може да служи само као помоћно средство, надоградња, а никако као главни из- вор духовног живота, који се налази само и искључиво у оквиру саме тајне цркве, у евхаристијском учешћу (при- чешћу) у телу христовом aутор је стални сарадник радија слово љубве тема броја интернет, духовници и интернет–духовници заборавља се да на интернету постоји и мноштво православ- них, црквених сајтова, који нуде прегршт текстова светих отаца, одговоре свештеника на најразличитија питања верника архимандрит гаврило вучковић, игуман манастира лепавина александар арсенин међусавреме- нимпрофе- сијамаистак- нутоместозаузимају информатичкеделатно- сти,којимајепрожета данашњацивилизаци- јакаквисуизазовии искушењасакојимасе сусрећеједанправо- славниинформатичар каосвојеврсни„творац виртуелног“икојаје улогадуховникаутом погледу? огроманјебројис- кушењачовекачијага професијаусловљавада проведевећидеовреме- наузрачунар:наметну- табрзина,растрзаност уследогромногприлива информација,потенци- јалназависностодначина комуникације,асоцијалност,потребаза сталнимприсуствомнамрежиитдза- истаједугачаксписакизазовакојитеже давладајувиртуелним„светом“иутом погледуулогадуховникаимасвојеместоу контекстурешавањапроблемаједнекон- кретнеличностиињеногпосламеђутим, одговоранинформатичаримадругеврсте многоозбиљнијихискушења,гдејепомоћ духовниканеопходнаиуширемконтек- сту,аречјеоетичкимискушењимакојаје некадатешкоипрепознати управљањеинформацијамаданаспред- стављауправљањетуђимслободама,ту- ђимтајнама,аубудућностићедобардео свакодневницеињенквалитетзависити одсистемаподатакакојимасеуправљау најразличитијимелектронскимуређајима нашвиртуелниидентитетпредстављаи тежидауправљанашимстварнимиден- титетом,азасавременогчовекајевеома важнокакавјењегов„алтерего“удиги- талнимсистемимаразнихуправа информатикасвојимлогичкимтехно- решењимаскупља,систематизујеидели информације,аутоматизујепоменуте процесеинаосновууграђенихпара- метарадоносиодлукеољудимакојису власницитихподатакасадавидимода једанинформатичарморабитиспреман идуховноприпремљендасеодговорно носисапитањимаетике,моралаимора улогадуховника уживотуједног информатичара мај/јун 2011 43 бити одговоран према другом бићу ка- да у виртуелни свет уграђује вештачку памет, јер тиме уграђује и намеће своје ставове и односе према другом бићу никада није сигуран у којој мери про- цес може бити злоупотребљен и иско- ришћен против човека и у којој мери уграђена одлука вештачке интелиген- ције може повредити човека када се сретне са њом опет, информатика (као наука), са својим логичким процесима у једној мери ради и насупрот етичким законима пример тога су централи- зације база података које су технички пожељне, али када се употребе у систе- мима личних информација могу бити погубне по слободу грађана често је потребно вагати и прибегавати технич- ки мање добрим решењима како би се сачувао богом дан положај човека у ин- форматичком добу да ли просечан ин- форматичар без или са мало животног искуства може да се носи са оваквим одлукама? да ли се његова памет злоу- потребљава захваљујући духовном не- знању од стране „већих и одлучнијих“ и њега самог? када је човек дорастао одлукама које могу променити животе читавих породица? на основу претходног видимо да уло- га духовника у животу информатичара има једну ширу перспективу особа која свакодневно гради виртуелне системе и доноси стратешке одлуке на тим посло- вима мора бити „духовно жива“, не сме идеализовати технологију, мора испред себе увек имати слику човека са породи- цом на чији ће квалитет живота утицати процеси које уграђује у електронски си- стем у том погледу ће улога духовника често бити незаменљива када је реч о етичким аспектима одређених техноло- шких решења аутор је информатички стручњак и председник покрета за електронску приватност србије управљање информацијама данас представља управљање туђим слободама, туђим тајна- ма, а у будућности ће добар део свакодневнице и њен ква- литет зависити од система података којима се управља у најразличитијим електронским уређајима тема броја 443/2011 уједномградуубосни,почетком двадесетогвекауистушколусу ишладвађаканисубиливрсни- циделилесуихчетиригодинеине самотостаријиученикјебиоизимућне муслиманскекуће,докјемлађи,право- славац,биосирочедошаојесасевера, уградишколскеданејепроводиоу десеточланојпородицисвогсирома- шногстрицапитањеједалисууопште изналиједанзадругог,аливажноједа миданасзнамозањихизнамојошда обојицанисуималисклоностикаве- ронауционогстаријег,муслиманског дечака,хоџајеједномкрвничкиистукао прутом,докјеонајмлађиизправославне катихезеимаоједвапрелазнуоценуали сеобојицасећајудаимјесамоггосподаи његовзначајзачовечанствоутомперио- дунајбољеумеодапреставикатихетаиз трећеконфесије,римокатоличке,изве- снидрдрагодкојијеузтобиоипрофе- сорсрпскохрватскогјезикастаријиђак тоовакоописује: „муслиманскивероучитељјебиооне- моћаоодосећањаизгубљеностиидавио јеђакесувимподацима,гњечећиријечи иваљајућиихмртвепоустимаученици сугубилинесмовољузастицањесазна- њанегочакивољузаживотомкадсу слушалињеговапредавања“писацтих редовадодајеидасутогхоџунаместо вероучитељапоставилинајвећинепри- јатељиислама–небинашлибољегкан- дидатаниправославнивероучитељније биопоштеђенописа:„свакомсеобраћао сподсмехомибиојенемилосрданупро- гонуђака,анарочитоправославних“ тајбившиученикнакрајузакључуједа суправославнииисламскивероучитељ упорнорадилипротиврелигије„моби- лишућисвевишеатеиста“ акакавјебиокатоличкикатихетаи професорјезика?евосведочења: срећко гујаничић једнапричаза размишљање мај/јун201145 темаброја „тајчовекјебиомлад,лепиуглађен“и „знаојетајнувладањадечијимдушама, јерјеуспеодаодпрекотридесетђавола створиаконебашхоранђелчића,аоно скупинупристојнихђакаслушалисмо причеогријехуикривици,ољубавико- јаспасава,обогукојисвепраштаакосе искренопокајемо,осавјестииморалној одговорностикојесуувекживеуљуд- скомсрцу“ тајпрофесорније,какођактврди,ни упраксиоступаоодоногштоговории кажекакогасенајчешћесећадокстоји предученицима„увијекнасмијешен,са блиставочистимсвештеничкимколи- ромисподцрногсакоа,никадтужанни мрзовољан,никаднервозан,нестрпљив, увијектурадинас“ захваљујућитомчовеку,разредном старешини,професорујезикаиримо- католичкеверонауке,старијиучениксе упознаоисахристом,собзиромдау својојмуслиманскојпородицизатоније имаоприлику „откакомиједрдрагодуказаонање- гову(христову–примаут)љепоту,све доданас–мадаодавноатеиста–нисам откриоништаљепшеисадржајније:чове- какојисвојомпатњомискупљујегријехе других–тојеграндиознаморалнаипо- етскасликанајвећегхуманитета,иостала јенеокрњенабезобзиранасведевијације хришћанства“ сличносећањенакатоличкогкатихету имаимлађиученик,комесуприроднена- укеишлемногобољеоддруштвенихтај ђаккажеданиконијеумео„такоубедљи- водаприближиученицимахристовлик каотај(римокатолички)вероучитељ“ питањезаштојебаштајпрофесорта- којакоутицаонађакедругихконфесија објашњењећеопетдатионајстаријиђак: „видјелисмокаковеликаразликапосто- јиизмеђукатоличкогкатихетеинаших панорама околине тузле 46 3/2011 вјероучитеља а онда авај, и између вјера: његова је из- гледала племе- нита, рафино- вана, свјетска, а наша је била балканска, примитивна, кисела и неза- нимљива јер су се религије најдиректније упоређивале према вјероу- читељима“ доктор дра- го д је своју ширину показао и кад су тог старијег ђака хтели да избаце из школе по- што је у свом писменом задатку из језика (тема – „о слободној вољи“) следио ламар- кову теорију еволуције, па је онако „млад и искључив“ доказивао да је теистичка идеја о свету примитивна и ненаучна кад се расправљало о писменом задатку на седни- ци наставничког већа „муслимански веро- учитељ је упорно захтевао да ђак буде из- бачен из школе, православни је презриво ћутао, а остали наставници су пристали на предложену казну – „да се не замере хоџи збогједне усијане ђачке главе“ тада се ме- ђутим целом колективу супроставио про- фесор драго д и поколебао их у одлуци: „мислим да је казна престрога и да не- ће постићи жељену сврху дечак је млад, темпераментан, искрен, поштен не кри- је оно што мисли зар да кажњавамо за искреност? зар да од ђака стварамо дво- личњаке, који ће једно мислити, а друго говорити? казном бисмо постигли су- протан циљ, јер бисмо га заувијек учвр- стили у мисли због које би страдао: остао би и у својим и у туђим очима мученик погођен преоштром казном а, ако нам је стало да у тој младој души не остане трага разорних идеја које је нашао у књи- гама, дајмо му прилику да их заборави: опростимо му и објаснимо му у чему је погријешио!“ и ђак није избачен касније је завршио школу, факултет и постао један од најве- ћих српских писаца његово име је меша селимовић онај други, млађи ученик, блаженопочивши патријарх српски г павле (стојчевић) (1914-2009) „и ђак није избачен касније је завршио школу, факултет и постао један од највећих српских писаца његово име је меша селимовић онај други, млађи ученик, коме православна веронаука није ишла у школи и коме је христа такође на неки начин приближио др драго д звао се гојко стојчевић, познатији касније као патријарх павле“ мај/јун 2011 47 меша селимовић (1910–1982) комеправославнаверонауканијеишла ушколиикомејехристатакођенанеки начинприближиодрдрагодзваосе гојкостојчевић,познатијикаснијекао патријархпавле аштајебилосакатоличкимкатихе- том?патријархпавлегајепоменуодакле самоутојједнојреченицикојујеаутор овогатекстапрочитаоуједномњеговом списуињенпрвидеовећнавео(посећа- њудодуше)да„никонијеумеотакоубе- дљиводаприближиученицимахристов ликкаотај(римокатолички)вероучитељ, али,какојеобјасниоудругомделурече- нице(наводимоопетпосећању)–„даје великатајнаживотакакојетајчовекмо- гаозавремедругогсветскогратадабуде управникусташкоглогораутузли“ мешаселимовићуописимаидешире усвојојизвареднојкњизисјећањакаже следеће:„а1941,кадсуусташеорганизо- валендх,измеђумногихшоковадожи- виосамједанможданајнеочекиванији: човјеккојимијеостаоунајљепшојуспо- мени,когасмозапамтиликаопаметноги праведногчовјека,постаојеусташкило- горникутузли,и подњеговомупра- вомјеизвршено депортовањесрба ијеврејауконцен- трационелогоре међуосталим његовимжртвама биојеиданило салом,професор математике,диван човјекириједак стручњак;дрдра- годјенасвог бившегколегупо- слаомладеусташе, бившесаломове ђаке,којисугаму- чилиукућиина улици“ драгадсу,какоселимовићдаље наводи,стрељалипартизани„једног тмурногоктобарскогјутра,кадсуосло- бодилитузлу1944године“освом професорувеликиписацнакрајуза- кључује:„веомамногосаммислиоодр драгуд,ипреживеоцијелускалурас- положења,одбијесау1941дочуђењаи неразумијевањаутокурата,инапокон дожаљењаштосунекалијепасјећања самомасказаружнусуштинукојаћесе једномоткрити“ причаодрагудјеуствариприча очовекукојијетајнухристовелепоте умеодаусадиусрцадвојицељудиод којихјеједанипакпостаокомунистаи атеиста,јавнодекларисанисрбинипо укусубројнихчиталацаикритичара писацнајбољегроманананашемјезику –дервишисмрт,адруги–патријархи једаноднајвећихдуховниканашегнаро- дадрагодје,међутим,накрајупостао злочинацитонеобични,већоднајгоре врстепоукеизовеприче,парадоксалне итрагичне,јесубројненавамаједаих откријете тема броја 48 3/2011 мада недостају емпиријска и методолошки разрађена истраживања религиозно-психолошких типова верника наше цркве, могу се, као „радна хипотеза“, издвојити неки типични облици испољавања њихових верских убеђења, њиховог религиозног сензибилитета и њиховог односа према црквеном животу у целини као конкретне показатеље за нашу типологију наводимо: учесталост долажења у цркву (мисли се пре свега на литургију, али и на остале службе), доминантне ставове верника о најважнијим садржајима црквеног живота (причешће, пост, молитва, исповест), колико је начин њиховог живота (породични и лични) прожет хришћанским етосом и, на крају, њихове животне приоритете први тип верника први тип верника, убедљиво највећи по броју (по грубој процени око 80% свих верника припада овом типу), чини ону групацију за коју је карактеристичнo да веру доживљава и исповеда на традиционално-формалистички начин треба нагласити да се овде не ради о верницима који чувају традицију већ о онима који традиционалне садржаје наше вере испољавају на површан и формализован начин то су, рецимо, мушкарци, чешће него жене, који у свом животу три пута уђу у цркву: када се крсте, на венчању и на опелу они славе славу, са освећењем колача или без тога, са иконом светитеља или без ње, са упаљеним кандилом или без њега, мрсно или посно – свеједно је важно је само да се каже да је он(а) славио(ла) славу знају да се недељом служи литургија, али не могу да пронађу ниједан разлог због чега би били на недељној служби, већ су врло инвентивни у проналажењу разлога због којих не би требало да буду на литургији посте само на велики петак, и то једући рибу њихова верска убеђења су неодређена, конфузна и недефинисана на пример, само мањи број верника из ове групе заиста верује у васкрсење, у постојање душе и у њен загробни живот, у рај и пакао они не могу да верују у оно што нису видели, односно у најбољем случају могу само декларативно или пробабилистички да изразе своје веровање („може да буде“, „можда има нешто“) из тога произлази њихов однос према другим четири типа верника у нашој црквеној реалности могу се, као „радна хипотеза“, издвојити неки типични облици испољавања њихових верских убеђења, њиховог религиозног сензибилитета и њиховог односа према црквеном животу виктор вицановић црквени живот мај/јун 2011 49 важним садржајима црквеног живота: не посте, не моле се богу, не исповедају се, не причешћују се, или, ако све то чине, онда је то спорадично, минимално или, рекло би се, реда ради једноставно речено, они немају веру у своје спасење и зато нису спремни да било шта значајно учине на путу свог спасења животна филозофија верника ове групе је доминантно материјалистичка, хедонистичка и утилитаристичка све што чине превасходно је усмерено ка стварима овога света: материјално благостање, уживање у животу, потреба за друштвеним признањима и славом у тим релацијама креће се њихов живот други тип верника другу групу верника назвали бисмо „лагодни православци“ за разлику од претходне групе, код њих је вера јача и одређенија, али им недостаје подвиг, озбиљност и одговорност они верују у спасење, али са крајњим нагласком на христа који спашава уз запостављање личног подвига и труда како би се спасење задобило они ће постити онако како се осећају у датом моменту а не онако како је црква прописала доћи ће пред крај литургије и причестиће се без припреме јер, верују они, важно је само бити у заједници са христом дуги постови и црквене службе за њих су реликт неких давних времена, нису у духу савременог начина живота то проглашавају упливом монашких правила која су непримерена за хришћане који живе у свету овај тип верника тежи да релативизује најбитније одреднице верског живота: молитву, пост, богослужења, исповест њихов принцип је: боље прилагодити цркву верницима слике: литургија народ у цркви 50 3/2011 него да се верници труде да себе прилагоде захтевима цркве као такви постају склони многим неправославним учењима заправо, ради се о особама које су одрасле и васпитавале се у удобности, комфору, разоноди и разбибриги њихов животни мото је „лако ћемо“ и „опуштено“ своју веру у христа покушавају да усагласе са таквим својим карактером резултат је: вера без труда и подвига трећи тип верника трећи, „зилотски“ тип верника можда је најмањи по броју али је специфичан по великој ревности за веру која често није ни „по разуму“ ни „по христу“ због, по њиховом мишљењу, учињених неправилности у раду свештеника или епископа, они доводе у питање праксу и поредак цркве на пример, ако крштење није било погружавањем у воду него обливањем водом, онда, по њима, особа није ни крштена тако да, сматрају они, милиони хришћана заправо нису ни крштени „зилоти“ свесно или несвесно долазе у ситуацију да „просипајући прљаву воду избаце и дете“ њихова критика свега постојећег у цркви, а у име ревности и правоверности, не само што њих удаљава или изопштава од цркве већ их доводи у помрачено душевно стање испуњено немиром, незадовљством, сумњичењем или паранојом психолошка анализа многих верника из ове групе показала би да је њихов примарни мотив потреба за оспоравањем, сумњичењем и негирањем, док је ревност за веру само параван који треба да сакрије њихове праве намере четврти тип верника и на крају, четврта група верника обухвата православне хришћане који се чврсто држе древног и устаљеног учења и поретка цркве они верују да се благодат духа светога налази у свим правилима поста, молитве, богослужења и догматског учења које је црква установила, а да свако одступање од тога значи губљење благодати обожења они ревнују предањски, не скрећући ни лево ни десно подвизавају се у оквиру својих могућности труде се на путу свог спасења како би се ослободили грехова и грешних склоности, превазишли страсти и личне слабости свој живот схватају крајње озбиљно, као припрему за будући живот у христу они једноставно не могу без литургије, молитве, богословске литературе и богомислија у житијама светих налазе надахнуће и путоказ за сопствени хришћански пут највреднији међу њима не могу без исусове молитве она је за њих духовна и душевна заједница са христом другим речима, њихова вера је заснована на личном односу са христом кроз преображај сопствене личности у „меру раста висине христове“, личним подвигом и светим тајнама за ову врсту верника христос је врховна вредност, алфа и омега, најважнији циљ коме би требало стремити у животу све остало мора бити усаглашено са христом, његовим учењем и његовим заповестима друштвени, породични и лични живот ових верника увек је у складу са христовом науком највећи проблем ове групе верника, које би слободно могли назвати „прави православци“, јесте у томе што су стално у искушењима јер иду исправним путем ка христу они који поклекну пред искушењима лако могу да склизну или у групу „лагодних“ или у следећу групу „зилота“ изнета запажања и закључци јесу „емпиријске импресије“ и требало би да буду пре свега подстрек за даља истраживања и промишљања на тему: какви смо као верници? црквени живот дневник 16 12 2010 данјекренуосветомлитурги- јомукојојсмосепричестили светимтајнамахристовимпри- милисмоусебетелоикрвхри- стовуодкојихнашателаидухови постајуњеговимиуподобљавају сењему,творцусвакогадобратако итребаиморабитинисамјаство- рендачинимзлоинаслађујемсемржњом створенсамзадобрествари,датворимвољу оногакојимејествориоаонјељубавитако ћељубавиистинапостатиибитизаувеки мојавоља,увекизноваинтересантнаинедоку- чивакадбихувековакоразмишљаоиделао билобисвеуредуалинијеувектаконегде послеподнемејесавиластараименидобро познатапријатељица„малодушност“иузела меподсвојесведопредвечерњумолитвутај прелазодкрасотевечности,лепотеистинеи љубавидопотпуногбесмислаиништавилами никаданијебиојасантосекодмененеочеки- ванопојавииупринципунајбољиинајпро- дуктивнијисамутренуцимакаданисамни земља живих земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице понесен превеликом еуфоријом ни скрхан безнађем и црнилом сопственог постојања златну средину и ту благодат је јако тешко одржати ако се погордим или ми мисли постану рђаве оде благодат, а са њом и ја одох у неку од те две крајности мислим и доста сам и убеђен некако у то да је малоду- шност најтежа болест за једног хришћанина који је при том и бивши наркоман то је баш борба са самим собом и њој се мора објавити рат мисао дана: рај „и бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више ни жалости, ни јаука, ни бола неће бити више“ отк 21, 14 2012 2010 никад у животу нисам волео понедељак то је тако данас је као и сваког другог поне- дељка, био смор хладно је и све је залеђено, зима се захуктава ништа се посебно није данас дешавало: радионица, ручак па опет радно време, час појања, молитва, подела па вечера само се молим да ми бог да снаге, да изгурам овај пост и да све буде у реду не мења се човек лако посебно неко као ја, ко има толико година живота, а од тога више од пола странпутице и погрешних манира и навика накупило се ту и пуно гнева, непри- хваћености и свакакве друге прљавштине, што је све скупа довело до промене каракте- ра и научених система понашања то клупко је кренуло да се одмотава у сваком од нас и није згодно никад се нисам познавао, и сад кад погледам из ове перспективе, не свиђа ми се оно што видим, али добро најбитније је остати у заједници, остати у христу, остати чист и имати визију,док сам у заједници, ви- зију за будућност, светлу и насмејану, визију која радује и која даје снагу и вољу за даљи живот и борбу која није лака мисао дана: спасење „тражите господа док се може наћи, при- зивајте га докле је близу“ *** нисам се довољно наспавао, као и остала браћа, па смо на јутарњој песмици лењо пе- вушили божићну песмицу доручак, кафа, па радно време и враћам се свом дуборезу радим и размишљам дуборежем и мисли ми лутају циљ је бити оно што јеси, али проблем је у томе, што треба открити шта је то, што јесам то откривање није једно- ставно развијам визију, своју визију неки нови план за будућност што ће ме испунити и дати смисао овоземаљском животу не- ма назад, колико год било тешко и која год невоља да ме снађе, не смем одступити од плана, од своје визије бог никад неће до- пустити веће искушење него што могу да поднесем, а у ствари слабо могу да подне- сем, а очекујем много очекујем награду од господа или сажаљење или помоћ, стално, а не могу да поднесем ни мрвицу ни делић за узврат нисам фер морам се више труди- ти, али тело је слабо увек имам изговор и оправдање док сам био млађи, лако је било живети нисам био одговоран низашта, а ништа нисам ни знао сада кад сам упознао истину, ништа више није као пре то сазна- ње које имам само по себи намеће одговор- ност и труд немам више права на грешку, биће ми опроштено, али је питање да ли ћу сам себи опростити ујутру је литургија и то је увек радосна вест, још једно причешће, још један корак ка вечности пбсн мисао дана: рај „али сада желе бољу, то јест небеску отаџ- бину зато се бог не стиди њих да се назива бог њихов, јер им је припремио град“ јевр земља живих ј ошјеаристотелрекао дајеоношторазлику- јебиљкеиживотиње могућностсензацијаали самасензитивностсензор- ногсистемајетаквадаби човек,паидругеживо- тиње,биопреплављеносетимаданема способностдафилтриравећинуствари којадолазиизспољашњости постоједваначинанакојиседогађаји изспољашњегсветамогуфилтрирати првиначинјеутврђенбиолошки,ивезан језасензорнисистемкодчовеканапри- мер,чулослухачовекуомогућавадачује звукечијајефреквенцијаизмеђу20-20000 hzовојеуграђенфилтерванкогачовек неможедачуједругиначинфилтрирања јестеактивнофилтрирање–селективна пажњабезтепажње,билобинемогуће адаптиратисенасрединуибитисвестан нечегаконкретногуњој наиме,човекјеутренуцимапотпуно усмеренепажњенаодређениобјекат,од свихспољашњихсензацијадиректносве- стансамоонихкојесумупотребнеза извршењеактакадачовекусобипрепу- нојљудиводиразговорсадругомособом, иакоупозадиничујежамор,свупажњу усмераванаразговор,аненажамор осталесензацијесуфилтриранеили, особакојојсеиздваразличитаизвора пуштајудверазличитемелодије,своју пажњуможедаусмеринаједнуодњих,а другу,увећојилимањојмери,занемари безособинечовекадаигнорише,фил- трираизмеђумноштвасензацијаида пажњуусмеринаодређенуствар,слобода вољебибиланемогућајерсједнестране, човековасвестбилабипреплављенаколи- чиномсензацијаионнебиуопштемогао дасеснађеусветуокосебе,пасамимтим песничкистанујечовек пажња малиша пушоња несамодамисло- бодноодлучујемона штаобраћамопажњу, већми,захваљујући пажњи,постајемо сличниономенашта јеобраћамо христос и апостоли, фреска из кападокије, 12 век самопомињањеречиверонаукакод једногбројађака,аиодраслих,ствара осећајнечегаштоимнијебашнешто блиско,штопомалопоробљује,огранича- ва,спутаваслободу,нештоштојепре- вазиђеноизастарело,нештоштосењих претеранонетичерезонујуовако:сад немамвременадасеудубљујемутествари иданештодетаљнијеиспитујемдовољно је,сматрајуони,дасепонекадодеуцркву каднамјетешко,каднамјепотребнапо- моћбожијаприостварењунекихличних жеља,дасеупалисвећа,традиционално прославикрснаславаималитунечега битнијегипретежнијег?кадбисмобили искренијиипоставилисебинекафунда- менталнапитања:одаклејауовомсветуи кудасамнаумио,кудатоликожуримдане могудазастанемнинатренутакдаразми- слимосмислусвогземаљскогпостојања; ималивечногживотаиштадачинимда газадобијем? евоједногпримерагдесевидиколико површнопознајемосвојуверуакобинам некоусвомтестаменту,заоставштини, оставионекаматеријалнаблага,миби- смоистогаданапопријемупрочиталида видимоштанаслеђујемосдругестране, свисучулизакњигестарииновизавет, односно,наенглескомнаписанотојеthe oldandthenewtestamentмногићеовај значај веронауке ненад вујић нидадоносиодлукеасдругестране, човекнебимогаодазадржиумеморији одређенеобјектеокојимаможедаима свестидарасуђуједакле,пажњајеcondi- tiosinequanonзапостојањеслободе воље алиијошнештонесамодамислобод- ноодлучујемонаштаобраћамопажњу, већми,захваљујућипажњи,постајемо сличниономенаштајеобраћамона пример,уједномодмногихимногих истраживањаизвршенихуамерициука- заноједамушкарцииженекојису животнипартнери,односносвојупажњу имајуусмеренуједнокадругом,међусоб- ноличеидаштодужеживезаједнотоје приметнијањиховапсихофизичкаслич- ностчинимиседабисеиздраворазум- скимоглодоћидоовогзакључка,чакида нијеизвршеноовоистраживање дакле,јапостајемсличанономеушта гледам,јапостајемсличанономенашта самусмериосвојпогледтогајеапостол павлебиоитекакосвестанонкаже:„ми паксвикојиоткривенимлицемгледамо славугосподњу,преображавамосеуоно истообличје,изславеуславу“(2кор3, 18)односно,кадагледамославугоспод- њу,аславагосподњајесамон,јернема ништаславнијеодњегасамог,мипоста- јемосличниономеуштагледамо,ато јестесамгосподкаоштомужличина женуиженанамужа,такочовеккојигле- дабогаличинањегаапоштобогјесте живот,слобода,добротатакоиљуди којигледајуњегапостајуживи,слобод- ни,добри дакле,пажњајесвојствочовекакојему омогућаваслободувоље,својствокојему омогућаваживот,алијеисвојствокојему омогућавадапостанеононаштаусмерава пажњу,својствокојегаможеодвестиу живот,самоакојеправилноусмери свимипостајемооноуштагледамоа нанамаједаодлучимонаштаиукога ћемогледати пе снич ки ста ну је чо век катихеза „тестамент“ држати на својој полици у кућној библиотеци, али неће наћи време на да га прочитају и сазнају шта нам сами бог кроз перо богонадахнутих писаца би блијских списа оставља у наслеђе дарује нам ни мање ни више него описан пут до рајских насеља, пут који води увечни жи вот и радост неисказану и неописиву, где нема ни бриге ни бола ни уздисаја позна ње таквога пута изискује од нас подвиг и одрицање од неких овоземаљских ствари чији смо постали робови у жељи да госпо даримо и уживамо неопходност, вредност и корисност по хађања веронауке, било у школама или у парохијским домовима, посведочиће ро дитељи и ближњи оне деце која су утеме љена у православној вери и која почињу да примењују у своме животу христове речи: „све, дакле, што хоћете да чине ва ма људи, тако чините и ви њима: јер то су закон и пророци“ (мт 7, 12) ове речи су јако прихватљиве када их гледамо јед нострано и једносмерно – лепо звучи да нам други угађају и излазе у сусрет – а да ли смо ми спремни да узвратимо истом мером, љубављу и жртвом? од испуњава ња речи нашег спаситеља, корист, радост и благостање би осетили сви: породица, школа, држава запитајмо се да ли то же лимо и да ли је наше деловање у складу са нашим жељама у србији постоји велики број људи који оспоравазначај веронауке, а заговорници су тзв европских интеграција и присту па србије великој „европској породици“ можда ће се изненадити када прочитају да је„веронаука“, као школски предмет, у већини тих земаља интегрисана у обра зовни систем наравно,и „грађанско вас питање“ даје свој допринос у образовању ђака, али је веронаука комплетнија и не би требало да има алтернативу ни у једном другом предмету добар је пример аустри је, где влада плаћа 75 православних срп скихвероучитеља који предају у својим школама православни катихизис свесни су чињенице да добро васпитана деца (а веронаука има управо ту мисију), будући носиоци друштва, неће постати државни и друштвени непријатељи, и да је улага ње у њих добра инвестиција у будућност сопствене државе један разбојник, убица, преступник закона, данас много кошта пореске обвезнике – ангажују се полиција, лекари, судски органи итд требало би да смо свесни чињенице да су се малолет на деликвенција и преступиу републици српској, након што је пре око две деценије веронаука уведена у школе као обавезан предмет, смањили за око 50% за тим по зитивним искуствомтребало би и ми да кренемо много је једноставније и безбол није децу увести у праву веру, објаснити им шта доносе добра а шта рђава дела: св пророк јездра, сакупљач и кодификатор библијских текстова, илустрација из латинског кодекса амијатинуса (codex amiatinus) 56 3/2011 „или усадите добро дрво, и род његов биће добар, или усадите рђаво дрво, и род његов биће рђав; јер се по роду дрво познаје“ (мт 12, 2) дете које позна да му је живот да- рован од бога кроз његове родитеље, биће верно и послушно, јер зна да му они желе сваку радост и добро „и по- знаћете истину, и истина ће вас осло- бодити“ (јн 8, 32) наш животодавац је спреман да нас уведе у свет истине, вечности и царства непролазног исус христос нам каже: „више вас не нази- вам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од оца својега, објавих вам“ (јн 15, 15) ме- ђутим, за то путешествије потребан је наш пристанак и наша слободна воља, наш први корак; потребно је наше одрицање од света површности, таме, неправде десет божијих за- повести велики број људи схвата као нека ограничења која нас спутавају да проживимо овај наш живот баш она- ко како смо ми то сами замислили свети апостол павле каже: „све ми је дозвољено, али није све на корист“ (1кор 6, 12) ево једног сликовитог примера из свакодневног живота: на нашим путевима постоје саобраћај- ни знаци који нас, док возимо аутомобил, ограничавају у брзини, обавештавају о разним опасностима којима идемо у су- срет и пружају нам разне друге битне ин- формације сви ти знакови поред пута су постављени како бисмо безбедно стигли на жељено одредиште на сличан начин, и бог је дао „заповести“, које у ствари представљају путоказе, смернице и зна- кове који нас воде у загрљај њему, нашем вечном творцу, у царство божије, где нема уздисања, бриге ни бола, где влада вечна и непролазна радост примери „практичне веронауке“ су ве- ома подстицајни за свако друштво сети- мо се само блаженопочившег патријарха павла, за кога су још за живота готово сви говорили да је „живи светац“ он је био човек од крви и меса као што смо и ми, али је уложио огроман напор и труд да би се приближио богу и то није остало непримећено од његових савременика и показао је да се венци славе, који су свима јако примамљиви, стичу мукотрпно, уз ве- лике подвиге, одрицања и жртве, и налазе се на уском и тесном путу којим се мало- бројни упућују аутор је вероучитељ у четрнаестој београдској гимназији катихеза свети апостол павле, темпера на дасци, рад св андреја рубљова мај/јун 2011 57 – што си навалила толико да идеш у цркву? не излазиш из ње! – морам гони ме велики страх много сам грешна – ма, хајде, као да си убила човека?! – па, богами, скоро да јесам била сам велики комуниста и тим отровом затровала сам многе невине душе – о, као да је то нешто страшно?! ниси их присиљавала ко верује верује, ко не верује и не мора! – нисам их присиљавала, али их је ђаво присиљавао, јер је мени помагао да будем убедљива – па, добро ми нисмо били баш толики комунисти, јер смо увек славили славу – е, видиш ли сада зашто ја морам стално ићи у цркву да сам ја славила славу и бар толико веровала у бога као ви, мене црква не би видела, осим кад треба освештати славски колач или понекад запалити свеће – па, шта хоћеш?! ми смо увек ишли у цркву и кад нико није ишао, а сад од вас таквих за нас нема места у њој! – стани, сестро моја, да ти кажем „хвала“, јер ево, ти ми поможе да схватим оно чему сам се некад чудила: да бог воли вруће и жестоке, а не хладне и слабе, а да ће млаке испљунути бог воли жестоке, макар да му се и противе, јер кад се преобрате и приђу му, верни су му истом таквом жестином осуђивање како ћемо знати да у души имамо благодат духа светога? по томе ако смо у стању да ухватимо и препознамо помисли, које нам стално падају на памет, боље речено – „соле памет“; ако смо у стању да их расудимо и упутимо тамо где им је место – ван помисли су увек негативне, осуђујуће, а не расуђујуће чим ухватимо себе да неког осуђујемо, а да тај неко нисам ја, знак је да је то зла помисао, која није наша него од ђавола убачена, дужни смо богу – да је избацимо ако непрестано само осуђујемо друге, знак је да немамо благодати божије, јер да је имамо, имали бисмо и страх од бога, јер осуђујемо његова створења тиме наносимо штету својој души, а богу жалост ако увек осуђујемо само себе, имамо благодат која нам открива истину и та истина у нашем срцу изазива сажаљење према ономе који греши, а не осуђивање када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога ми – завршисмо посао – ко ми? ти то себи персираш? али, са врућ и жесток када презиремо свако угађање према себи, а волимо да угађамо другима, и то је знак да имамо благодат духа светога радмила грујић размишљања у тишини рад ми ла гру јић 58 3/2011 другима си на „ти“ – да на „ти“ сам са ближњима, али и са богом и са собом сам на „ти“, јер избегавам да свој его стављам у први план тако и сада само истичем своје помоћнике, јер човек ни у једном послу никад није сам нити потпуно свој (рим 14, 7) – па, где су ти помоћници? – невидљиви су, а какви су то показује дело, које његов конац краси ако је дело добро, онда си изабрао добре помоћнике: светог духа и господа христа или некога од светих божијих угодника, ако ли дело није добро, онда си изабрао зле посленике – ђавола и његове демоне мудри грци реч понос указује на духовно стање које произилази из гордости на црквенословенском језику: понос, поношеније – значи: „срамота“ несумњиво је да потиче од грчке речи πονος, ου, ο, – значи: „бол, муку, рад“ зар кроз све то не пролази поносит човек? а највише кроз бол који изазива срамота запажамо како ова реч снажно изражава психологију тог стања, што је иманентно грчким речима реч анти је грчка: αντι – значи: „уместо“, „у замену за“, али и „против“, „наспрам“ ако је применимо на лажног месију – антихриста, видећемо како та реч анти са свих страна осветљава лажног месију: он је истовремено и противник христов и његов „заменик“ (уместо христа) реч символ (симбол) је грчка: συμβολον, το, што значи: знак, појам – апстрактан, натчулан, натприродан, духован; нешто што се не може сликовито представити; нешто што се може ставити и на једну и на другу страну и што, истовремено, садржи – лажно и истинито размишљања у тишини мај/јун 2011 59 богородица је архетип сваке људске душе која је створена да вечно рађа бога у себи „ево слушкиње господње, нека ми буде по речи твојој“ – речи су богородице, велике и вечне мајке света, којима је одговорила на божји призив то би уједно требало да буде одговор сваке људске душе, а тим пре жене, као основно начело њене природе судбина света била је у рукама две жене: прамајке еве и свете дјеве кроз прву је у свет ушао грех, смрт и ђаво, а кроз другу врлина, живот и богочовек кроз прву туга и пропадљивост, кроз другу радост и обожење достојанство жене најбоље се открива кроз чињеницу да обична жена марија постаје богородица најсавршеније што је човечанство могло да понуди делу спасења била је једна жена, као најузвишеније створење које је свет упознао без ње је васцела божја творевина била долина самоће и туге за човека жена, било да је девица, мајка, монахиња, удовица, покајана грешница носилац је хришћанске културе и морала и тиме спасава свет, првенствено дајући своју душу кроз саможртвену љубав, смерност и кротост у роману нечисте силе, кроз уста старице, достојевски пророкује о великој мајци, великој влажној земљи, земљи хранитељки, слици мајчинских груди, космичкој слици божића своје убеђење да су жене најбољи проводник божанствене благодати, пошто су по природи слабе и незаштићене, али зато препуне не своје него више силе, достојевски је најбоље исказао описујући лик дарје шатове, чије име значи „ силина побеђујућа“, у књизи нечисте силе беседећи са женама христос је открио жена обучена у сунце лела мирковић жена у цркви пресвета богородица, детаљ са византијског мозаика из 12 века, црква свете софије у константинопољу 60 3/2011 како искрена може бити вера жене, и пламена њена љубав, и јака преданост свему светом и узвишеном потврда томе су мироносице које су остале поред крста онда када се сви разбежаше свете жене мироносице прве су чуле, а преко њих и све жене хришћанке, прву и најрадоснију реч коју је богочовек изговорио после свог васкрсења, поздравивши их најлепшом речју: „радујте се!“ прву реч упутио је жени, јер кроз жену долазе деца, радост и спасење када се јавио својим ученицима, поздравио их је са: „ мир вам!“ и „ не бојте се!“, а жене је поздравио са „ радујте се!“ јасно је да је оваквим поздравом жени дао до данас највећи дар и признање, ослобађајући је и подижући до равноапостолног значаја и трона жене у цркви кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме име једне од жена у првој хришћанској заједници, прискиле, сусрећемо у неколико посланица апостола павла и у делима апостолским, из којих се види да му је била блиска сарадница еводија и синтихија сарађују са апостолом павлом у оснивању и организовању цркве у филипима у лаодикији је позната нимфа, а тавита је надалеко позната по својој социјално–филантропској активности лидија, продавачица пурпурних плаштова и порфире, помаже у оснивању прве заједнице хришћана у грчкој фива (чиста, она која зрачи) је била ђакониса цркве у кенхреји и особа од великог павловог поверења колики је њен значај сведочи и чињеница да је апостол помиње на првом месту у дугом низу поздрава који сачињавају последњу главу посланице римљанима свету девицу и прву мученицу за христа, свету теклу, црква је овенчала светитељским ореолом и звањем равноапостолне св нина ширила је светлост христовог учења у грузији доказ бескрајних могућности божје љубави и човековог подвига свакако је преподобна марија египћанка животи светих царица: јелене, мајке светог цара константина, пулхерије, сестре византијског цара теодосија млађег и теодоре, жене цара теофила иконоборца, кроз историју цркве срећемо се са ликовима многих жена које су имале различите харизме богородица и мироносице, детаљ са фреске распећа христовог из богородичине цркве манастира студенице, 1208/9 година св ап павле, акила и прискила – савремена икона жена у цркви сведоче да хришћанство није само религија понижених и увређених ове три свете жене оставиле су светле трагове у животу православног византијског царства као неугасива кандила светле ликови жена и из наше историје: милица, потоња монахиња евгенија, ангелина, анастасија, јефимија, јелена анжујска и безброј знаних и незнаних мученица, а као једна од најпоштованијих, после пресвете богородице, свакако је преподобна мати параскева – петка све су оне нашле своје место у празничном календару где је част и похвала жена? свако време има своје бреме наше време је време глобализације, егоизма, отуђености, безнађа, лажних речи и вредности, хаотичних ситуација нажалост, а и на срамоту, то је и време у коме се мушкарци све више понашају као жене, а жене као мушкарци жене раде мушке послове и такмиче се са њима у њиховом суровом и сујетном свету, губећи притом последње атрибуте женствености, а добијајући нове обавезе жена као да не схвата колико је њена улога важна, и да њена делатност треба да је у складу са њеним суштинским врлинама ако већ морају да се такмиче, нека то буде у љубави или у служењу! не смемо да заборавимо да христос самога себе назива слугом који је дошао да „служи, а не да му служе“ жена треба да ради на свом образовању, стицању вере и умножавању својих талената свети јован златоусти каже: „где је част и похвала жена? није у злату њихових оковратника, него у трудовима њиховим у име господње“ жена мора показати више самопоштовања и схватити да представља животни импулс света тада више неће личити на бледи месец, већ ће поново заблистати по угледу на „ жену обучену у сунце“ (откр 12, 1) света текла равноапостолна, фреска из манастира грачанице богородица са христом, окружена анђелима; поред богоридице се налазе св георгије и св теодор – енкаустична икона из 6 века, манастир свете катарине на синају из манастира, а 1779 г их купио гаври- ло мартиновић, трговац из земуна, од једног турчина – арнаута, и при својој смрти оставио храму св николаја храм поседује и знатан број богослу- жбених предмета, књига, еснафских барја- ка (чак и рибарских), предмете примењене и занатске уметности и други инвентар од значаја за прошлост земуна око њега је више надгробних споменика са црквено- словенским (1771 г), српским (1872 г) и грчким (1772 г) натписима у звонику су три звона која су изливена 1924 г у чуве- ној радионици и звоноливници павла ђ пантелића током времена храм је више пута об- нављан санациони радови су вршени и током последњих десетак година нажа- лост, током 2008 и 2009 г уочена су зна- чајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма пукотине су таквог карактера да је постојала опасност од ис- падања опека из сводова, па је због тога, у унутрашњости храма, подигнута скела са платформом, како не би били угрожени верници и служитељи храма пошто се ширење пукотина уочавало скоро свакодневно, управа храма је, уз консултације са стручњацима са грађевин- ског факултета у београду, крајем 2009 г поставила репере за геодетско осматрање слегања одмах затим је ангажован ин- ститут имк са грађевинског факултета да изврши истраживачке радове и изра- ди елаборат о стању објекта и узроцима пропадања са предлогом санације после истраживачких радова, закључено је да је до слегања објекта дошло због провлажи- вања лесног тла у темељној зони објекта раседању зидова, а самим тим и слегању сводова, допринело је и стање кровне кон- струкције у којој су попустиле везе и има много оштећене и труле грађе закључено је да се мора хитно приступити обимној конструктивној санацији и дати су пред- лози како се то може урадити тим профе- сора грађевинског факултета – института за материјале и конструкције израдио је и главни пројекат санације храма и поред свих недаћа, живот цркве је веома активан, како у погледу редовних богослужења, тако и када је реч о другим активностима као што су редовне хорске пробе за одрасле, веронаука и играоница за децу, иконографска секција „византиј- ска икона“ по старој средњовековној ре- цептури овај храм је и парохијски храм земунске општине и један од организато- ра крстовданске и богојављенске литије кроз земунске улице, у којој учествују све земунске школе и велики број верника можда би и најумесније било ово наше кратко излагање за православни мисионар и завршити речима из беседе његове све- тости патријарха српског иринеја изгово- рене у храму св оца николаја на крстов- дан 2010 године: „мислим да је жеља свих нас да овај древни храм у коме се данас налазимо ускоро заблиста лепотом коју је некад имао, па да буде и лепши него што је не- када био, да се обнови и да у њему обно- вљеном славимо господа свога а када обнављамо храм, онда сигурно обнављамо и себе, своју духовност, оно што је вредно и непролазно у нама“ управа храма св николаја у земуну током времена храм је више пута обнављан нажалост, током 2008 и 2009 г уочена су значајна оштећења – пукотине на зидовима и сводовима храма 64 3/2011 зар ниси ти тада тако често говорио: „хоћу да вас учиним слободнима“ но, ето ти, сада си видео те „слободне“ људе да, та нас је ствар скупо стала, али смо ми најзад довршили то дело, у твоје име петнаест векова мучили смо се с том слободом, али сад је то довршено, и довршено чврсто знај да су сад, и баш сад, ти људи више него икада уверени да су потпуно слободни, а међутим, сами они донели су нам своју слободу и покорно је положили пред наше ноге најмучније тајне њихове савести, све, све ће то пред нас износити, а ми ћемо о свему одлучити, и они ће поверовати нашој одлуци са радошћу, јер ће их она избавити велике бриге и страшних садашњих мука личног и слободног одлучивања све што имам да кажем о „проблему“ којим се бавимо у овом броју садржано је већ у горњем наводу из поеме о великом инквизитору за оне који не знају, у питању су речи прекора које је велики инквизитор упутио самоме господу који се јавио људима у севиљи, негде у xv-xvi веку, и, попут јеретика, завршио у тамници наведене речи су изобличење његове „јереси“ а одговор који је господ дао је ћутање, баш као и када га је пилат питао „шта је истина?“ е сада, да ли је могуће да је велики инквизитор прототип данашњих духовника? није, наравно, свих, али се усуђујем да кажем како јесте већег дела оних који себе сматрају духовницима зашто? зато што између онога што данас тако често јесте духовништво и онога што би требало да буде постоји битна разлика која иде управо дуж линије која се зове слобода или дух свети, свеједно слобода, наиме, спада искључиво у његов домен па како би то онда требало да буде? то не знам, али ево пар предлога за размишљање најпре, духовник није онај на чијој визит-карти пише „духовник“ даље, духовник није монах што тражи смирење у смиравању других духовник није онај што све зна, свему поучава и све изобличава духовник није онај што чува и брани истину, већ онај кога истина чува и брани духовник није онај што се, уз извештачен осмех блаженства или строги поглед прекора, преко јутјуба или којечега обраћа свима, углавном никоме не говорећи ништа, премда веома сугестивно духовник није онај што подстиче да из најдубље дубине сопствене таме ископаш још мало мрака, већ онај што и сумрак разгони вером у крст којим нам је све опроштено духовник те не плаши паклом, већ те „плаши“ љубављу коју ниједан грех не може да одагна и тако даље
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
19
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
...због надбића“ дакле, бог је присутан у својој творевини на најДУБЉИ 📌 могући начин,
испуњујући је и надахњујући својим
животодавним енергијама (дејствима,
деловањима); дајући свету сам живот
к
...због надбића“ дакле, бог је присутан у својој творевини на нај
МЕТА инфо: Р:20369 К:179579 Д:99
| Свеска 321 |
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
... (апсолутно у свету присутан, дакле, онај који се налази у дубинама суштине бића) и сам по себи није и не бива ништа од онога што се односи на оно што јесте и постоји, будући да по природи није сличан ниједном од бића; и тога ради као ближе о њему више приличи рећи не-биће, због надбића“ дакле, бог је присутан у својој творевини на најдубљи могући начин, испуњујући је и надахњујући својим животодавним енергијама (дејствима, деловањима); дајући свету сам живот који свој врх има у обожењу на то божије пружање и „силажење“ ка свету, одговор створених бића јесте евхаристијски одговор давања себе богу кроз потпуно остварење свога постојања у љубави то, на послетку, значи да се сва бића, од неразумних до разумних и боголиких (= личносних) налазе у стању дубоке аналогије са владимир пекић септембар/октобар 2011 39 тема броја божанским енергијама ово добија своју коначну потврду у оваплоћењу христовом, тј у јединству божанске и човачанске природе у личности сина божијег „мистерија је оваплоћења логоса кључ за све загонетке и слике (типове) у писму, и она пружа познање свих умних и тварних појавности ко позна мистерију крста и погребења, сазнаће (унутарње) логосе (свег бивствујућег), док онај што је посвећен неизрецивом силом васкрсења, познаје (претходеће стварању) мисли божије“ (св максим исповедник) тако нам се у „тајни христовој“ открива не само неизрецива дубина љубави божије у чину стварања, него и коначни израз нашег садејствовања (синергије) са богом, нашег учествовања у нествореним божанским енергијама заиста, ако на овај начин гледамо и на речи светог писма, оне нам од свог почетка до свога краја пружају један мистагошки (литургијски) поглед на свет ако се сада окренемо ка св литургији, видећемо да она кроз свој целокупни ток носи доживљај божијега јављања нама кроз многа и различита дела његова у историји и наш одговор на то јављање који је у својој суштини молитва у литургији св василија великог се овако моли свештеник: „ти који јеси, владико, господе боже оче, сведржитељу, обожавани, ваистину је достојно, праведно и долично величан- ству светиње твоје: тебе хвалити, тебе певати, тебе благосиљати, теби се клањати, теби благодарити, тебе слави- ти јединог истински суштога бога, и срцем скрушеним и духом смиреним приносити теби ово духовно богослужење наше; јер си нам ти даро- вао познање истине твоје и ко је спо- собан исказати моћи твоје, објавити све хвале твоје, изнети сва чудеса твоја, учињена у сва времена?“ савршенство молитве, према речима светих отаца, у литургијском искуству јесте молитва захвалности за љубав божанску која води слављењу и величању бога где се суочавамо лицем у лице са његовим сјајем и блистањем неприступне и наду- мне светлости триипостаснога бога стога, само као учесници литургије, заједнице спасених можемо себе да осмелимо да станемо пред, сада не само творца, него најпре оца лична молит- ва није пуко држање „правила“ или убеђеност да смемо због свог индивиду- алног савршенства да се молимо, већ је израз неизмерне љубави и благодати божије која нас оспособљава да се као чланови спасене заједнице-цркве моли- мо чак и у самоћи, „иза затворених врата“ поред тога, наша молитва није ништа друго до продужавање литургије у нашем огреховљеном стању, при нашој склоности да чинимо грех, молитва није лака ствар напротив, она је тешка делатност 40 5/2011 и њених дарова – а то је христос – у свакодневницу нашег живота ипак, у нашем огреховљеном стању, при нашој склоности да чинимо грех, молитва није лака ствар напротив, она је тешка делатност потребно је да човек активира сву своју личност у молитви; да разпне своје страсти и грешне мисли које носи у души кроз монашко, и уопште хришћанско предање, у молитви се разликују три степена ово се нарочито односи на „исусову молитву“ наиме, први степен представља молитва уснама овај сте- пен претпоставља што чешће изговарање ове молитве без тражења вештачких начина сједињења ума и срца потребно је да, кад год можемо, изговарамо молитву; када радимо нешто по кући, на послу, са неким од својих ближњих тако се све оно што чинимо напаја молитвом, и све постаје једна литургија баш као што на почет- ку литургије певамо псалме, благодари- мо богу за сва дела његова, узносимо јектеније тражећи помоћ његову, очекујући да чујемо његову реч – јеванђеље „молимо се истрајно господу, о грешни људи! сви бестрас- ници, пре но што су доспели до бестрашћа, најпре беху страсни“ (св јован лествичник) други степен је умна молитва овде молитва не остаје само на уснама, већ постаје делатност ума изговарајући молитву умом, трудимо се да „закључамо ум“ у речи молитве упоредо са тим се одбацују помисли које нас везују за свет, као и маштања било да су грешна било добра и овај други степен представља спољашњу молитву но, ово је неопходно да бисмо дошли до унутрашње молитве св јован лествичник нас саветује: „бори се да привежеш своју мисао уз речи молитве, или боље – да закључаш у њих и ако се деси да се услед твоје детињске слабости твоја мисао умори и падне, уведи је поново у речи молитве непостојаност је својствена људском уму али, онај који све може учврстити, може и ум наш да начини постојаним“ слично овоме, ми се на литургији обраћамо богу да дарове (хлеб и вино) који представљају цео свет прими и освети, али пре тога да одбацимо сваку животну бригу и да постанемо слични анђелским силама трећи степен јесте умно-срдачна молитва да би се ово остварило, поред спонтаног изговарања молитве, сходно монашко-исихастичком предању, неоп- ходно је планирано, систематско практиковање молитва која је почела септембар/октобар 2011 41 тема броја као молитва уснама постепено се развија у унутрашњу молитву и постаје саставни део нашег живота као што је то дисање на овом ступњу нагласак је на ономе што чини бог он сам преузи- ма иницијативу и настањује се кроз своје енергије у нама молитва није више нешто што ја почињем, него заправо нешто у чему ја учествујем апостол павле каже: „јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам дух се моли за нас уздисајима неизреци- вим“ (рим 8, 26) исто тако, у литургији бог, у својој изобилној љубави, шаље духа светога на нас и на предложене дарове и чини их телом и крвљу христовом тиме се ми причешћујемо, односно учествујемо у животу самога бога, постајемо једно тело са њим, бог се усељава у нас духом светим управо то сам господ говори: „ако ме неко љуби, реч моју држаће, и отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (јн 14, 23) након свега, јасно је да је молитва насушна потреба свих хришћана која представља наш одговор на љубав божију тај одговор такође мора да буде, у свом коначном изразу, предавање себе и свукупног живота нашег христу богу у љубави управо тада се у свакоме од нас, овде и сада, збива испуњење тајне христове, јединства бога и човека у сло- боди и љубави свети максим нам указује да „морамо веровати да ће се онај ум, што у љубави заснива све могућности својих делања, у непролаз- ном достојанству утврдити“ имајући све ово у виду, треба смело да станемо на молитву, полажући наду у човекољубље божије „тиранишући“ бога својим молитвама (уп лествица, стр 194), држимо се речи једног од отаца исихазма (= молитвеног тиховања), све- тог јована лествичника: „немој рећи да ниси ништа стекао, ако у молитви про- водиш доста времена, а не видиш никак- вог плода добитак је већ то што се молиш какво би ти веће благо и требало – него да се припијаш уз господа и живиш непрестано у јединству с њим“ аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду треба смело да станемо на молитву, полажући наду у човекољубље божије – „тиранишући“ бога својим молитвама 42 5/2011 само кроз мирну површину воде може се видети дно реке – каже древна мудрост духовно трагање човека ка суштинским питањима свог постојања неминовно је морало ићи кроз смирење и интроспективно понирање у себе све до самих основа свог бића такво самоудубљивање могло је имати форму филозофске интуиције, медитативне технике (будизам) или мистичног искуства сједињења са трансцендентним (појам просветљења у азијским религијама) трагање за истином трагање за истином у себи присутно је и у хришћанству, само што ту добија нову димензију откровења сам бог кроз речи светог писма саопштава основне истине људског постојања увидом у себе човек треба да их открије и препозна прва и основна таква истина јесте да је човек створен по образу и подобију божијем „да начинимо човека по својем обличју, као што смо ми“ (пост 1, 26) јасно је из ових речи да човек у себи сад- ржи божанску димензију постојања он је бог по благодати створен је за веч- ност, да у слободи и љубави оствари заједницу са небеским родитељем ова спознаја умирује егзистенцијални, духовни и интелектуални немир изазван „проклетим питањима“: „ко сам ја“, „у чему је смисао мог живота“, „ одакле сам и куда идем“, „шта ће бити самном после смрти“ први услов за тишину душе је задовољен: божанско откровење одгони страх од непознатог (о себи) ако је бог на овај начин открио назначење, смисао и сврху човековог постојања у овој „долини плача“, зашто то до краја не може да умири људску душу? одакле допире немир у души и ако су дилеме око суштинских питања разреше- не откривеном божијом истином? откривење откривене божије истине о човеку, о његовом „образу и подобију“, саме по себи нису довољне да би човек могао да оствари своје подобије – уподобљење богу – већ је за то потребна јака вера, одлучност и упорност потребна су дела и подвиг а немир у души опстаје јер савест непрекидно опомиње да се подобије не испуњава због личних грехо- ва и слабости, немара и лењости умирити савест значи искрено се покајати и не чинити оно што ће опет изазвати немир у души они који су то постигли задовољили су други услов за тишину душе: потребно је имати чисту и мирну савест тишина душе: услов најприснијег односа са богом тишину душе не треба разумети као стање празнине, некакве нирване или посебног (мистичног) стања свести виктор вицановић септембар/октобар 2011 43 тема броја тишину душе не треба разумети као стање празнине, некакве нирване или посебног (мистичног) стања свести тачно је да се унутрашња тишина пости- же елиминацијом спољашњих чулних утисака (усамљено и тихо место), али то не значи да је душа празна напротив тек тада душа постаје способна за снаж- ну молитву, „молитву срца“ – усредсређену, срдачну и непрекидну однос са богом постаје најнепосреднији, лицем у лице, без посредника спуштајући се умном молитвом у своје срце, центар свог бића, човек открива своје најдубље ја, своју боголикост, архе- типски лик христа у себи у стању је тада да у потпуности разуме христове речи: „царство је божије унутра у вама“ (лк 17, 21) богоносни симеон нови богослов каже: „очистимо своја срца, да бисмо у себи могли пронаћи свудаприсутног господа очистимо своја срца огњем његове благодати, да бисмо у самима себи видели светлост и славу његовог божанства“ молитва срца по исихастичком искуству, срце се кроз исусову молитву загрева неопи- сивим умиљењем, божанска љубав осећа се у себи, неки тада задобијају дар суза а реткима се даје виђење таворске светлости нестворена благодатна енергија у виду светло- сти прожима човека дајући му надземаљску димензију постојања искуство божанског постаје најснажније божанска ватра и светлост обузимају човека, али се он не губи нити „сагорева“ у њима већ на најузвишенији начин остварује своје назначење – улази лично и искуствено у најприснију заједницу љубави божије велика је заблуда мислити да је молит- вено тиховање било могуће „некада давно“ и да је било својствено само мањој групи монаха, анахоретима сам господ својим личним примером сведочи да је усамљивање и молитвено тиховање неопходно у духовном животу „а ујутру прије зоре уставши изиђе, и отиде на пусто мјесто и ондје се мољаше богу“ (мк 1, 35) у беседи на гори христос јасно поручује свима нама: „а ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу своме који је у тајности“ (мт 6, 6) сва академска звања и знања, узоран морални живот, чак и искрена вера, показаће своју испразност и сувоћу уколико изостане лични, жив и непосредан сусрет са богом молитвено тиховање омогућује такав сусрет можда укупна криза духовности има узрок у недостатку и нестајању молитвеног тиховања како ми хришћани да будемо светлост свету када се нисмо потру- дили да молитвеним тиховањем уђемо у светлост христове љубави? како да (пре)дамо оно што нисмо (за)добили? аутор је психолог у деветој београдској гимназији 44 5/2011 zможете ли у кратким цртама да нам кажете нешто о томе шта је исихазам? – исихазам је настао као тежња за обновом духовног живота у цркви пре свега, исихазам се као молитвена традиција у православљу заснива на речима из јеванђеља: „царство је божије унутра у вама“ (лк 17, 21), „молите се непрестано“ (1сол 5, 17) монашки центри исихазма су се нала- зили на истоку, и то у областима кападокије, египта, синаја, цариграда св григорије палама као глави представник исихазма наводи да је обожење истинско учествовање, лично општење са богом и преношење благо- дати у наш живот али божија тајна божије суштине нам остаје непозната дакле, исихазам у суштини није ништа ново, него само развој већ постојећег црквеног етоса, како је то добро пока- зао епископ атанасије јевтић, у чланку „онај који јесте, живи и истинити бог св григорија паламе“ ово је пресудан рад за разумевање исихазма zу каквом односу се налазе савремени свет у којем живимо и исихазам? – цивилизација у којој живимо све претвара у тржишну вредност, у мртве предмете за којима жудимо међутим, потпуно задовољење жеље се показало као узрок неурозе савременог човека дакле, показало се штетним за наше здравље и отуда потреба за забавом као бекством од досаде све већа заступљеност екстремних спортова показује да жудимо за истинским доживљајем али „кад појединац осећа, заједница посрће“, каже олдос хаксли у роману врли нови свет односно, заједница више није профитабилна управо таквој култури исихазам није привлачан јер он говори и позива чове- ка на унутрашњу борбу, односно не препушта га линији слабијег отпора о томе истом је писао и презвитер михаил кардамакис и то овако: „најжалосније је то да је данашњи човек у лудости своје хвалисавости због апсолутне слободе и независности, заборавио да се суочи са опасностима и како да победи искушења постао је неспособан да се супротстави ‘чудима’ антихриста која га понижавају и хришћанска молитва у савременом свету разговор са мр зораном јелисавчићем предавачем на православним богословским факултетима у београду и фочи интервју водила милана ивковић исихазам је превазилажење човекове отуђености од бога и другог човека, као и отуђености човека од себе самог септембар/октобар 2011 45 тема броја изругавају савремени човек изгледа разочаран удобним животом у митском псеудо-рајском свету, чија је одлика одбацивање и бога и ђавола то је знак да је човек заборавио да се бори, знак да је заборавио личну и тајанствену дубину живота“ а зар није речено „бдите и молите се да не паднете у напаст“ (мт 26, 41), да не паднете у напаст досаде и линију слабијег отпора самим тим, безизлаз савременог човека се увећава тиме што је позван да у изобиљу и удобности, успеху и срећи открије себе и да оствари смисао свог живота данашњи човек је индолентан за сусрете са благодаћу који се остварују у трагичним боловима, у тешкоћама, опасностима и искушењима „уклони искушења и нико се неће спасити“ савремени човек се понаша и живи као да искушења и не постоје он их напро- сто игнорише и све више и више се увлачи у досаду и безнађе највећа човекова несрећа је у томе што глуми човека, тако да кад год се осети исцрпљеним он се „продаје за тањир супе било ком облику лажног ауторите- та и тираније: моралне, друштвене, научне или политичке“ zzда ли можемо да кажемо да је савремено доба антиисихастички настројено? – иако можемо да тврдимо да је сав- ремена цивилизација нарцисоидна, самим тим не морамо нужно да претпо- ставимо да је и савремено доба антии- сихастично у грчкој митологији се за нарциса каже да му је лице било као од мермера и врат као од слоноваче, а то су материјали који се тешко разбијају а исихазам је борба за очишћење нашег унутрашњег ја, борба за, како је рекао један наш познавалац исихазма, освајање унутрашњих простора управо ово освајање унутрашњих простора је савремено свакој епохи, и сваком вре- мену чињеница је да без личног преображаја не можемо преобразити ни свет у коме живимо отуда је исихазам превазилажење човекове отуђености од бога и другог човека, као и отуђености човека од себе самог о овој отуђености човека или „алијенацији“ говорили су и хегел, фојербах, маркс, што се испоста- вило као озбиљан проблем савремене културе узмимо за пример декларацију о човековом достојанству коју је донела тзв уједињена европа тамо дословно стоји: „сви људи су слободни и по достојанству и правима рођени једнаки“ ова одлука је изгласана скуп- штинском већином питање које овде можемо да поставимо јесте: шта ако сутра нека друга већина одлучи да ми немамо достојанство (што се иначе и дешавало у историји)? дакле, не може се човеково достојанство заснивати на некаквим одлукама већине, него пре у духу оне хегелове мисли да „човек не 46 5/2011 ако би се говорило о ери иси- хазма, вероватно би се подра- зумевало оно време у коме је црква могла на одговарајући начин да се бави откривањем својих дубина и внутрина право је питање како је црква употпуњавала ову могућност, упркос спољашњим факторима који су је оптерећивали, скрећући пажњу на поље мање важног или неважног у цркви је пак најважније оно што је „једино потребно“ (лк 10, 42) иако спољни фактори не могу нашкодити самој природи цркве, као ни њеном унутрашњем бићу, многи утицаји оставили су у учењу цркве лоше тра- гове најчешћа последица огледа се у томе да се цркви припише или успо- стави нешто што и није од цркве, што није црквено, што није плод њеног светотајинског карактера од бројних фактора, поменућу два клерикализам први, и свакако опасан фактор сво- ди се у грубо скраћеном одређењу на оно што се назива клерикализам то је свођење цркве и живота у цркви на давање преваге искључиво свештено- служитељима ово за последицу има нејасно учешће верног народа (лаоса) у животу цркве клерикализам је у данашње време нешто што се може схватити као свештеничка самодовољ- ност и недовољно служење свакоме ономе кога нам бог шаље у храм ако свештенослужитељи са правом очеку- ју да их народ слуша, у свему ономе што је важно ради правилног разуме- вања и усмерења здравог живота у може поштовати себе ако није свестан вишег бића“ то тврди и исихазам: човек има достојанство јер је икона божија, а без обнове ове иконично- сти, љубав према богу и ближњем се своди на пуке декларације zzможемо ли да говоримо о постојању псеудоисихазма у савременом свету? – да, наравно, како у савременом добу у којем живимо, тако и у време- нима која су прошла, увек је постојала и постоји човекова потреба да открије себе, свој идентитет, односно своје „ја“ над улазом у аполонов храм у делфима је стајао натпис: „спознај самог себе“, што је уједно и први позив за интроспекцијом, тј позив да се човек окрене ка својој унутрашњости тако и данас постоје псеудоисихастичке методе, као нпр јога која најчешће и није ништа друго до нека врста магијске интроспекције своју унутрашњост човек једино открива у цркви, у светој тајни евхаристије то је место где човек – икона божија – открива себе као малога бога по благодати немања андријашевић септембар/октобар 2011 47 тема броја цркви, онда је с друге стране преко потребно и да свештеници ослушкују исти тај верни народ сваки однос карактерише двосмерност, а у отворено- сти се најлакше разумемо, зближавамо, и заволимо а како ћемо заволети онога кога не познајемо, већ га срећемо у хра- му – претежно зато што „морамо“? да би свештенослужитељи избегли искуше- ње клерикализма, морају да имају делат- ну љубав пре свега према народу који долази на литургију, на којој сви заједно конституишемо и изграђујемо цркву после литургије, недељне и празничне, тај исти верни народ треба позвати и угостити у ономе што се назива „проду- жена литургија“ свака парохија, сваки храм има у свом народу даровано од бога све што је потребно за живот самог тог сабрања уколико овај позив изоста- не, свештенослужитељи неће моћи да сазнају и схвате истинске проблеме и слабости верног народа, да би му што боље и присније послужили и сам апо- стол павле, од цркве препознат и назван „апостол љубави“, подсећа у посланици римљанима 10, 14: „како ће, дакле, призвати онога у кога не поверо- ваше? како ли ће поверовати у онога за кога не чуше? а како ће чути без пропо- ведника?“ на овај проблем треба обра- тити пажњу, јер се често траже узроци „због којих народ не долази у цркву“, али се ретко посвећује пажња народу који учествује на сабрању секуларизам други проблем назван је секуларизам он је опасан јер представља пројектова- ње светског живота на живот и биће цркве опасно је што оно спољашње и страно унутрашњем бићу цркве сада прети да притисне цркву, и потисне њено дисање ово је очигледна последи- ца нечега што представља имитирање света, нарочито уређења света прави пример очитава све чешћа појава опона- шања пословања приватних фирми и покушаја да се имитирањем светског начина унапреди служење верујућима који долазе у храмове не може се ими- тирати светско да би се успоставило црквено ми јесмо у свету, живимо у свету, али наше усмерење није ка свету ми учествујемо у преображењу света, помажући му да препозна и стекне своје право назначење, али не тако што ћемо тражити моделе у овоземаљском уређе- њу дужни смо да волимо свет, да га узносимо богу, да се трудимо око чувања и заштите природе, али најпре тако што клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма оно што црква нуди у свакој ери и временском одређењу тиче се друга- чијег начина постојања, а не успешне (или мање успешне) светске форме 48 5/2011 ћемо учествовати у освећивању света то би значило да свет приносимо богу у цркви, а не да уносимо тренутне светске законитости или трендове у живот цркве када пишемо о проблему клерикали- зма и секуларизма, најопасније од свега је то што су ова два погрешна схватања и приступа сродна: клерикализам и секуларизам су браћа и иду руку под руку клерикалисти су надувени тиме што осећају погрешну посебност и узвишеност (као последицу самодо- вољности) и прија им секуларни, свет- ски успех, толико далек од тихе и спа- соносне молитвености цркве црква као нов начин живота оно што црква нуди и у ери иси- хазма (ако је такве ере уопште икада било у пуном смислу те речи), и у ери антиисихазма као и у свакој дру- гој ери и временском одређењу, тиче се другачијег начина постојања, тиче се тога да црква и њени свештено- служитељи нуде тело христово, а не успешне (или мање успешне) светске форме, које могу „да унапреде стање у цркви“ да би се верујући сачувао од ових искушења, потребно је да се моли, кроз личну молитву, а онда и на литургији, као и да има поверења у цркву божију кроз богослужење, откривање његовог унутрашњег сми- сла и циља, задобија се право усмере- ње сваког верника оваквим при- ступом светотајинском животу неће се лако десити да свет са својим уређе- њем уплива у живот цркве световно не представља само по себи потпуни промашај, него је проблем у томе што световно није искуство цркве зато га и црква не препознаје као своје никао део свог унутрашњег бића ништа добро човеку не бива без молитве – у чему је то добро?, неко ће упитати не видим каква је разли- ка између оних који греше и не моле се богу и оних који греше и моле се богу?! чак бих за ове друге рекао пословички: зло раде, а богу очи ваде и христос је негде у јеванђељу рекао слично за такве молитеље – да христос је то рекао за фарисеје, који се дуго моле, и наро- чито на јавним местима тако да их свет види, а уствари се лажно моле (мт 6, 5–7) то не значи да је христос осудио молитву уопште, нити да је рекао: „немојте се моли- ти!“ напротив, он је апостоле нау- чио како треба да се моле и предао им молитву „оче наш“ ти не видиш разлику, а она је огромна у чему је та разлика? сваки човек греши, безгрешнога нема, али има разлике да ли неко хоће да призна своје грехе или неће тако, човек који се моли, самим тим, признаје своје грехе богу и показује да их је свестан, али и жељу да их се осло- боди и да се поправи он зна коме је згрешио а онај други, који греши, а неће да се моли, показује тиме да хоће своје грехе да сакрије и забашури, да их не сматра за грехе, а тиме себи даје право да и даље греши он не зна ко му је бог, па себе обоготворава и себе пред гордим собом оправдава и не треба му други адвокат ни судија, јер је сам себи довољан он, уства- ри, не жели да буде свестан својих грехова, а том жељом потврђује да радмила грујић септембар/октобар 2011 49 уистину и није свестан колика је опасност за његову душу грех а цена за грех је смрт ни светитељи нису били безгрешни, нико жив није безгрешан они су се искрено молили богу и били свесни смртоносног дејства греха, свесни да без божије помоћи човек ништа сам добро не може урадити искрена молитва исказује се покајним речима и покајним настројењем душе, која вапи за избављењем и спасењем од смрти и греха таква молитва је благо- датна молитва – измамљује и низводи на човека благодат божију само так- вом молитвом се од грешника човек преобраћа и преображава у светитеља посебно је саборна молитва цркве исцелитељна и спасоносна, извире из човековог смирења и покајања, који покрећу вољу за преумљењем и воде ка оздрављењу од опасне болести – греха и рече им: написано је: дом мој – дом молитве нека се зове оне који кажу да немају разлога да се моле богу јер су здрави, ситуирани и срећни, и немају шта више да траже од бога и да му „досађују“ треба подсети- ти да је то милост божија и стога баш сада и баш зато треба да молити да та милост потраје и заблагодарити на њој зар не огладниш ујутро, у подне и увече? да и често немаш стрпљења да дочекаш да ти се јело постави да а кад се лепо наједеш, као лепо васпитан човек, захвалиш се домаћици која је то зготовила, али не сетиш се да кажеш „хвала“ ономе који је прибавио ту храну и њој и теби – господу богу нажалост, у овом времену је много оних који не осећају глад за молитвом и благодарењем, јер им је важно само да им црева не крче – то што цела душа „крчи“ и „гладује“ је, међутим, далеко важније размишљања у тишини: о молитви човек који се моли тиме признаје своје грехе богу и показује да их је свестан, али истовремено показује и жељу да их се ослободи и да се поправи тема броја 50 5/2011 а бог рече: не иди овамо изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља (2 мој 3, 5) како разумети ову реченицу? да ли је изречена одређена наредба коју онај који слуша мора да изврши или је ту исказано нешто друго? да би се одговорило на ово питање треба на правилан начин разумети појмове „ноге“ и „обућа“ наиме, нога гази по прашини, нога гази по води, нога гази по прашини смешаној са водом, односно по блату, гази по трави, бетону, цигли, дрвету, камену али не гази се ногом непосредно по свим тим подлога- ма, односно, она се не дотиче земље, већ се на земљу ослања помоћу обуће дакле, обу- ћа посредује између подлоге и ногу зашто? да би се нога заштитила, да се не повреди и не упрља обућа се троши, прља, памти сва места на којима је нога била, било да је то мочвара или плажа, трпи мраз, воду, пра- шину, и уопште све космичке промене, да би нога остала и спасла се за нешто ако је обућа ту да спасе ногу, шта онда представља изување обуће? тај чин означа- ва да обућа више није потребна, да је пут окончан и стигло се до свог дома, односно ноге су спашене проблем настаје када је нешто свето, односно потпуно другачије од сваке домо- вине на коју је човек навикао, јер свето на јеврејском и означава нешто апсолутно другачије од човекове реалности па како онда препознати домовину која је апсо- лутно другачија од човекове, а ипак је на неки начин његова домовина, домовина која (то) тек треба да постане? никако другачије него благовешћу од весника (гр ἄγγελος) који благовести ту домовину и то се управо дешава у цитираном пасусу ангел, тј весник, говори мојсију да изује обућу своју јер је место на коме се налази свето, односно место које иако се апсо- лутно разликује од свих људских домова ипак је њихов дом ангел не наређује, већ благовести циљ је достигнут, обућа се изува и улази се у свој вечни дом ноге су спасене ноге и обућа песнички станује човек малиша пушоња септембар/октобар 2011 51 слободно можемо рећи да је xxi век – век комуникације и инфор- мација вести које су се до пре пар стотина година преносиле данима сада су тренитно доступне било која важна вест проструји интернетом за неколико секунди, а путем сателита или кабловске телевизије је могуће пратити дешавања из свих могућих крајева света мноштво информација је од овог света направило праву „информациону џунглу“ у којој више уопште није мерило квалитет, већ гледаност, читаност, али и подилажење најнижим људским страстима празне речи свака реченица христова из јеванђеља има невероватну тежину народ који га је слушао са правом је говорио за свог равија да нико није говорио као тај човек и једна његова реченица је управо интересантна за људе данашњице наиме, он је једном приликом рекао да ће се одговарати пред богом за сваку сувишну реч колико је само ова реченица од пар речи убитачна за човека данашњице размаженог од општег обиља око њега које му пружа лажну слику да може скоро све, а да је једина могућа реалност она овоземаљска већина људи, номиналних крштених хришћана дана- шњице и не зна да је једну овакву речени- цу изрекао исус христос да им је вера у спаситеља мало јача, и да су свесни значаја христових речи вероватно не би многи од њих већину своје комуникације сводили на оно што се најчешће у жаргону назива брбљање или оговарање наравно, зна бог да је нама потребан одушак – бог је бог радости, воља је његова да се човек који је његово дете радује датом му животу али није његова воља да се скоро никад не мисли на свог створитеља који је дарода- вац те животне радости и да човеков кому- никациони апарат буде инспирисан прете- жно животним инстинктима реч као однос као православни хришћани, увек би тре- бало да будемо свесни да је вербална кому- никација – сем разумљиве потребе – ујед- но и начин емотивног изражавања према другоме човеку, нашем ближњем христос који је све мерио љубављу – јер је бог сам, управо љубав – и комуникацију логично мери том мером она је и створена од бога да би се радовали једни другима као и да бисмо учили једни од других слободно се може рећи да је и пријатељство успешно онолико колико пријатељ научи од свог пријатеља и обрнуто с друге стране, дана- шња комуникација се углавном свела на говор „говора ради“, а најчешће у циљу убијања досаде иако је и то одређена мисија у савременом свету свака реченица христова из јеванђеља има невероватну тежину народ који га је слушао са правом је говорио за свог равија да нико није говорио као тај човек квалитет и квантитет говора јереј горан живковић 52 5/2011 функција комуникаци- је, она никако не треба да буде сведена само на тај домен занимљив феномен је да се недо- статак пуноће и квали- тета у том смислу гру- бо надокнађује кванти- тетом, што је наравно немогуће постићи тако је некако оно што у цркви називамо пра- знословљем постало императив живота али, најлакше од свега је критиковати, оно што је тешко је суштински променити лоше а управо нас христос позива на кон- кретну промену ка бољем, не у смислу мењања света, већ мењања себе реч као сведочанство православни хришћанин треба да у свом свакодневном говору води рачуна о говору, а уједно да уме да посведочи свог бога када то затреба сведоци смо да су поједине јавне личности у својим изјавама јасно урадиле управо то, а њихова реч много значи за оне који поштују њихов рад, тј њиховим „фановима“ како би се то популарно данас рекло као што пише у посланицама богомудрог апостола павла, другога окренути ка богу велико је дело које покрива мноштво грехова, тако да је мудро и одмерено сведочење христа како речима тако и делима нешто што треба да буде саставни део живота сваког верујућег човека можда звучи чудно, али чини се да управо та многоглагољивост данашњег човека сведочи о његовој дубокој унутра- шњој потреби да скрене пажњу на себе, да буде вољен не схватајући да то ради на један погрешан начин у веку који, како је лепо приметио берђајев, одликује борба човека против бога није лако истог тог човека привести истини, али ово не значи да је то немогуће као што је ап павле свој говор на ареопагу започео похвалом ати- њанима – јер су направили кип непозна- том богу – тако и верујући човек дана- шњице треба да пође од чињенице да нас христос изнад свега позива на слободу у њему, а да је човек данашњице онај који није ни свестан колико у ствари и сам тежи за истом том слободом, испољавају- ћи је на погрешан начин аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову мисија у савременом свету септембар/октобар 2011 53 глас у рами чу се, нарицање и плач велики; рахиља плаче за дјецом својом, неће да се утјеши за дјецом својом, јер их нема јер 31, 15; мт 2, 18 овим речима чувеног јеврејског пророка започињемо сећање на славну, али заборављену страни- цу српске историје, мада не тако стару кости светих мученика који су своје животе положили на бранику отаџби- не, руковођени јеванђељем христовим, ни у ком случају не смеју бити забора- вљене јиндриховице, место заборава, нису место мртвих већ место живих, оних који сведоче речи христове сво- јом жртвом невине жртве у великому- ченичким јиндриховицама живе су и у нашим срцима и душама у молитвеном памћењу и спомињању цркве христове све оне заједно са нама очекују васкр- сење мртвих и живот будућега века вео заборава није и неће нарушити есхато- лошку димензију вечне и непролазне жртве великомученика јиндриховач- ких на тој жртви, на том примеру гра- ђена је црква христова некада и надо- грађује се црква христова данас димензија историјског постојања кон- центрационог логора у месту јиндрихо- вицама у чешкој републици, који ће у савременој историји аустроугарској бити логор тихог геноцида над српским народом, а послужиће и као достојни прототип за аушвиц, обавијена је велом заборава но, има ли разлога за заборав преко 7100 великомученика српских који су живот положили зато што су срби и што су живот дали за светле идеале очувања свог наслеђа и својих светиња? јиндриховице су мало место у западном делу чешке, на самој граници са немачком, 25 километара удаљене од чувене бање карлове вари у овом месту је за време првог светског рата био највећи концен- трациони логор на територији аустроугар- ске кроз логор је прошло око 40000 заро- бљеника за разлику од осталих аустроу- гарских логора који су били једнонацио- нални, у јиндриховице су довођени најви- ше срби, мада је било и руса, италијана, пољака, литванаца и румуна међутим, само су срби овде, поред војника, имали и своје цивиле сећање најстарији српски цивил који је овде умро имао је 92 године и био је православни свештеник, док је најмлађи који је овде страдао имао само 8 година и био унук поменутог свештеника сећање на мученике из јиндриховице иван д коста 54 5/2011 срби су одвођени у пери- оду од 1914 до 1918 годи- не војници су били заро- бљавани на ратишту, потом железницом транспортова- ни до логора, док је обичан народ аустроугарска војска одводила при походу на србију заробљеника је било из свих крајева срби- је, а највише из шумадије и ваљевског краја до самог логора су морали да пеша- че 30 километара иначе, тежак живот у логору под- разумевао је и свакодневни рад у каменолому, на изградњи путева, мостова и хемијске фабрике у соко- лову, удаљеном 30 киломе- тара, који су се прелазили пешке уз све то, заробље- ници су исцрпљивани сла- бом исхраном, немогућно- шћу лечења од туберкулозе и тифуса и крајње нехиги- јенским условима живота најстарији српски цивил који је овде умро имао је 92 године и био је православ- ни свештеник, док је нај- млађи који је овде страдао имао само 8 година и био унук поменутог свештени- ка у овом логору кратко време је био заробљен и димитрије туцовић, али су га шпански социјалисти, уз помоћ црвеног крста, убрзо ослободили интересантно је да је у јиндриховицама било и седиште аристократске породице ностиц (лоза хаб- збурга), која је ту била настањена од краја петнаестог века до 1948 године, када су им комунисти одузели земљу и протерали их у аустрију овај податак индиректно има везу са током српске историје наиме, убр- зо након атентата гаврила принципа на принца фердинанда, најстарије дете и једи- на кћи фердинандова, софија, удала се за једног од ностица и започела живот у јин- дриховицама постоје две верзије приче о разлогу њеног доласка у јиндриховице – прва да је желела да све време гледа како пати и умире „народ који јој је убио оца“, а друга да је једноставно желела да живи у замку свог мужа болни уздаси срба који никада више неће видети лепоте шумади- је, маљена, рудника, започети дан жубо- ром мораве, ибра, гледањем како одраста- сећање септембар/октобар 2011 55 ју деца, унучад, остаће познати само богу и немим сведоцима неба на земљи на овом месту је, за време првог свет- ског рата, изграђен резервоар за воду, али је тај комад земљишта, после рата, чешки председник масарик поклонио краљу александру, да послужи као костурница у коју ће се пренети посмртни остаци српских војника и цивила године 1926 краљица марија је организовала есхума- цију посмртних остатака из целе западне чешке, како би били сакупљени на једном месту тако се у костурни- ци данас налазе посмртни остаци 7100 срба и 64 руса у самом логору је умрло око 3000 срба, од којих су остаци њих 1400 пренети у костурницу, док су посмртни остаци 1600 заробљеника остали на оближњем војничком гробљу има ли будућност народ који заборавља све- тле примере својих преда- ка? може ли се предати забораву завет незаборава жртве предачке? имамо ли храбрости и смелости да ову светлу страницу наше прошлости обложи- мо велом тајне и забора- ва? то никада није чинио ни један једини народ, а понајмање српски бар не до овог примера секција српско-че- шког пријатељства у основној школи „свети сава“ у врчину, која постоји при настави православне веронауке старијих разреда, има за циљ да у свом раду и деловању остави светли траг у едукацији младих нараштаја у сагледавању и тргању од заборава светле странице националне историје осликаној у великомученици- ма јиндриховичким „отргнуто од заборава“ је слоган пројекта наше шко- ле који тек почиње да живи и биће бла- ги допринос обнављања завета предач- ког записаном у невино проливеној крви српске деце и омладине аутор је координатор пројекта „отргнуто од заборава“ и вероучитељ у ош „свети сава“ у врчину 56 5/2011 морача – појам широког значења и бројних асоцијација: географ- ских, историјских, културних, етничких и етичких у том имену сажете су историја, традиција, вера, легенда и мит манастир морача фотографије: звонко перге, милун вучинић септембар/октобар 2011 57 када магистралним путем, који од колашина преко подгорице води ка мору, пређете превој црквине (1045 m), пред вама се отвара широка пространа долина која се у даљини и ге- ографској перспективи сужава у кањон – пред вама је морача одувек стрепња и брига за путнике и возаче, одувек опасна и лепа, никада и никог не оставља равнодушним морача – појам широког значења и бројних асоцијација: географских, исто- ријских, културних, етничких и етичких у том имену сажете су историја, тради- ција, вера, легенда и мит све оно што су чинили и чине природа и људи овог кра- ја прожето је именом брзе и плахе пла- нинске реке мораче врлетима које је окружују као да и данас одјекује „грохот битака и пијанство ратова“, звук гусала и црквених звона, пјесма и лелек, одувек се уздижу према тврдим ровцима и небеским висинама лепоте владарских задужбина одувек је била занимљива одлука о избору места за градњу храма често је то била лична воља и одлука ктитора, понекад сан, предсказање или чудна порука каткад, као да су стизале поруке вишег смисла или значења такав је слу- чај с морачом на месту где је, по народ- ном предању, ноћу светлео крушков пањ обасјан лучом с неба, велики зетски кнез стефан вукан одлучи да подигне своју задужбину посвећену успењу богороди- це и тако, на десној, уздигнутој, зарав- ни поред мораче и водопада светигоре, би подигнут храм ктиторски запис испод западног пор- тала цркве у манастиру морача гласи: овај свети храм пресвете дјеве богоро- дице, саздах и украсих у име њеног успе- ња ја, стефан, син великог кнеза вукана и унук светог симеона немање и ово би у доба благочестивог краља нашег уроша, године 1252 морачки храм је грађен по угледу на владарске задужбине жичу, студеницу и милешеву, али и са обележјима тако- званог зетског неимарства предање казује да је камен за градњу цркве звани сига или туха (лак за обраду) преношен чак из дробњачког села тушина, удаље- ног дан хода, системом „рука-руци“ до мораче остали камен вађен је из каме- нолома близу манастира храм је завр- шен 1252 године према архитектон- ским обележјима богородичина црква у морачи припада такозваној рашкој шко- ли или рашком стилу, мада су нека спољња обележја „романског начина“ морачки храм кроз векове о историји манастира у прва два века постојања, има мало, и то спорадичних записа међутим, након турске окупаци- је, манастир добија на значају и постаје духовни центар и стожер свенародног окупљања, посебно племена мораче, роваца дробњака и пјешиваца, и то остаје вековима морача постаје место великих историјских одлука и збивања крајем петнаестог века османлије су опустошиле манастир скинут је оловни кров, а дрвена конструкција спаљена светиња ће остати без крова пуних 70 година монаси су се склонили, а храм запустео првобитни, драгоцени живо- пис из xiii века убрзано је пропадао до данас је из тог времена сачуван само део композиције у ђаконикону посвећен пророку илији манастири милун вучинић 58 5/2011 у другој половини xvi века храм је обновљен захваљујући обнови и поновном успостављању пећке патријаршије 1557 године и напо- рима народа и свештенства, уз велики допринос игумана томе и кнеза вукића вучетића из роваца наредних година и деценија обно- вљене су фреске, урађен иконостас, обновљена капела посвећена архи- ђакону стефану храм је наставио да зрачи својом културном, духов- ном и просветитељском улогом историјски значај надахнућем ове светиње доноше- не су велике историјске одлуке за народ овог краја (брда) и црне горе одлука о убиству великог тиранина смаил-аге ченгића 1840 године, донета је у морачи за време игума- на димитрија радојевића на зидо- вима и у олтару урезани су и сачу- вани записи у камену као сведочан- ство уписано у вечност неки од записа гласе: „понови се црков в љето 7221 (1713)“ „да се зна кад погибе делибаша у морачи са свом војском, септембра 17, 1820 љето“ „знати се погибија смаил-агина у дробњацима и са њиме ерцеговач- ких ага, баша и бегова 75, мјесеца сектемврија 23 дан, годинае 1840“ овакви записи се ретко срећу у православним храмовима, али они говоре о значају тих судбоносних историјских збивања и црквено-на- родном јединству поред своје кул- турне, историјске и просветитељ- ске улоге, манастир морача пред- ставља и културно добро непроце- њиве вредности посебан значај и вредност има зидно сликарство из xiii, xvi и xvii века текст је скраћена верзија шире опсервације знаменити морачани морача и морачки крај дали су велике и знамените људе, народне вође и јунаке, устанике и духовнике, писце, песнике и уметнике у морачком селу врујеце рођен је доктор гаврило дожић – патријарх срп- ски и један од највећих православних духовника знаменити морачани су и вој- вода мина радовић, архимандрит дими- трије радојевић, архимандрит михаило дожић и други садашњи митрополит црногорско-приморски амфилохије, тако- ђе је морачанин и у ово доба, као и у протеклим вековима, светли морачки храм обасјан вечном лучом с неба и оку- пља народ свакодневно се могу видети аутобуси, аутомобили и велике групе посетилаца и верника који посећују мана- стир морачу о овој великој светињи која има зна- чај и обележје свете лавре брине мало братство које чине: архимандрит рафаи- ло (калик), игуман стефан, јерођакон игњатије (шћепановић), парох ровачко- морачки илија (мотика) и остало мана- стирско особље, укупно њих десеторо до недавно је у манастиру боравило и неколико избеглица из српске крајине историја, судбине, бриге, радости и страдања се понављају, а морача светли у вековима манастири септембар/октобар 2011 59 уруској православној цркви влада огромно поштовање према пре- светој богородици бројне су иконе на којима је изображена небеска царица и пред којима се верни народ моли за спас свога народа као и за лично спасење у овом кратком члан- ку поменућемо само једну од бројних и веома поштованих икона пресвете богородице икона пресвете богородице „државне“ (рус „державная“) је пронађена 2/15 марта 1917 г, на дан абдикције цара нико- лаја ii романова са царског престола руски професор и м андрејев је писао да је цар николај ii који је посебно поштовао пресвету богородицу замолио небеску царицу да преузме на себе врхов- ну царску власт над његовим народом који га је одбацио она је по писању овог про- фесора примила на себе првенство власти над државом у моменте највећег богоод- ступништва изабраног народа историја открића ове иконе почиње од 13 фебруара 1917 године када је јевдоки- ја андрианова из околине москве уснула чудотворне иконе по узору на ову икону направљено је још доста копија које су биле послате по целој држави, а по благослову патријарха тихона саставље- на је и служба и акатист икони пресвете богородице „државне“ икона пресвете богородице „државна“ чтец дејан ђуричић 60 5/2011 један сан у сну је чула глас: „у селу коломјенском постоји велика црна икона њу је потребно узети, префарбати у црвено и нека се људи моле“ жена у почетку није схватила овај сан, а онда јој се 26 фебруара у сну јавила сама пресве- та богородица у једној белој цркви дјева марија је рекла жени: „сада сам ја сама у своје руке узела државу и скиптар, а са „државном“ иконом шаљем своју посеб- ну благодат и силу та икона не спашава од искушења, зато што су искушења потребна да би пробудила духовну стра- ну у људима, него ко се за време искуше- ња буде са вером молио пред том иконом, тај ће бити спасен“ пошто се исповедила и причестила, 2 марта јевдокија андриа- нова се упутила у село коломјенско у московској области где је видела дивну цркву вазнесења господњег тачно онакву какву је видела у сну заједно са настоја- тељем тог храма оцем николајем лихаче- вим тражили су ту икону која јој се у сну јавила претражили су цео храм и после дугог трагања у црквеном подруму, међу даскама су видели стару, црну икону пошто је била доста запрљана они су је опрали а испод многобројних слојева прашине указао се лик пресвете богоро- дице како седи на царском трону са кру- ном на глави и у црвеној порфири са скиптаром и државом у рукама на њеним коленима био је младенац господ исус христос јевдокија андријанова је одмах препознала икону коју је видела у сну касније су сазнали да је ова икона у село коломјенско пренесена 1812 године из манастира вазнесења господњег у москви датум проналажења ове иконе народ је схватио као дан проглашења нове, богородичине власти над русијом убрзо по проналажењу иконе у село коломјенско је почело долазити мноштво народа који су добијали душевна и физичка исцељења по узору на ову икону направљено је још доста копија које су биле послате по целој држави а по благослову патријарха тихона састављена је и служба и акатист икони пресвете богородице „државне“ патријарх тихон је наредио да се у овај акатист ставе делови из свих акатиста који су постојали у част пресвете бого- родице и да га назову „акатист акати- ста“ за време комунистичких власти они који су саставили ове службе су били стрељани, а бројни верујући који су код себе чували лик „државне“ иконе пресвете богородице били су ухапшени оригинална икона налазила се више од пола века у државном историјском музе- ју неколико дана после првог помињања цара николаја и његове породице на литургији (17 јула 1990 године), по бла- гослову патријарха алексеја ii, 27 јула икона је пребачена у храм „казанске“ иконе пресвете богородице у селу коло- мјенско од тог периода била је устано- вљена пракса да се недељом чита „ака- тист акатиста“ пред чудотворном ико- ном пресвете богородице „државне“ руска православна црква 2/15 марта празнује сећање на ову чудотворну ико- ну занимљиве су и неке особености код овог изображења пресвете богородице наиме држава-земљина кугла у левој руци пресвете богородице на своме врху нема крст, како је то уобичајено у иконографији, што је од народа тумаче- но као знак да ће доћи до рушења право- славних храмова и скрнављења светиња такође, схватано је и као знак да ће држава остати без свога владара цара николаја романова, који је 1918 године заиста убијен занимљива је и чињеница да божански младенац, господ исус христос благосиља леву страну што је тумачено као знак милосрђа божијег ка палим и заблуделим овцама данас се пред овом иконом руски народ највише моли за правду у свету, за љубав једних ка другима, за спасење и очување русије, за заштитништво над државом и владом чудотворне иконе септембар/октобар 2011 61 ој милоше, побратиме мио, јеси л’ скоро у гламочу био? јесам брате у гламоч ишао и стару ти мајку обишао гламочко поље гламочко поље, посуто стећцима и мра- моровима, археолошким налазиштима из римског и касноантичког периода, може бити и свакако јесте прави рај за озбиљна старинарска истраживања чувени архео- лог димитрије сергијевски записао је како је истражујући на оџаку у гламочу „отпо- чео своју научну каријеру“ предања са гла- моча, наративно сликовита и епски раско- шна бележена су у неколико озбиљних радова нажалост, трагична збивања при- ликом распада бивше југославије (1991- 1995), егзодус срба из крајина озбиљно је пореметио раније вековно демографско стање због тих, али и других разлога пре- дања се заборављају муњевитом брзином гламочка гробља, нарочито некрополе (гро- миле) представљају занимљива археолошка налазишта посете тим налазиштима дару- ју сазнања којима могу да се осветле чак и они „мрачни“ периоди из историје српске православне цркве надлежни епископ бихаћко-петровачки господин хризостом јевић благоизволео је да се по северозапад- ном ободу гламочког поља учини једна екс- курзија у циљу прикупљања података са неколико старих гробаља предвођени нашим владиком који је увек благонаклон према таквим подухватима, али и рад да се у њих активно укључи, ујутро 23 септем- бра 2011 године, са млиништа се спусти- смо у гламочко поље и одмах нам на памет падоше а у срцу заиграше речи песме: ој, гламочко поље равно, не виђох те ја одавно ој, гламочу родна грудо! на улазу у село стекеровце налази се такозвано мртво гробље овај наизгледни плеоназам није случајан то гробље већ дуго није у употреби, јер на њему се одавно нико не сахрањује, гробна места су улегла у земљу ту се истичу два велика крста од камена, висока преко два и по метра, које народна традиција везује за војевање ускока стојана јанковића против гламочких бегова и клишких санџак-бегова из породице потурчењака филиповића, некада пилипо- путопис кнез пријан највероватније припада групи угледника, кнезова и војвода који су познати у другој половини xv и првој половини xvi века као актери друштвено-политичких збивања у босанској краји- ни: учесници у ратовима и предводници сеоба прича о кнезу пријану историјскебелешке сагламочкогпоља радован пилиповић 62 5/2011 вића треба нагласити да, ако је неко у том племену баш оправдао име „љубитеља коња“, била је то управо та исламизована грана ибрахим манзур ефендија, француз, авантуриста, прешавши у ислам, хвали почетком xix века ергеле гламочких бегова филиповића, а слично се чита и у низу дру- гих путописа из xvii и xviii века прича се да је у старој цркви села врба, које се налази према ливну, била повећа збирка икона, светаца старих породичних слава, које су помухамедањени гламочаци остављали локалним паросима вредни свештеници су записивали коме су припадале, ко их је и када донео приликом примања нове вере освајача, а сада друштвено привилеговане групе таква мала историја исламизације у југозападној босни пропала је 1941 г када су усташе запалиле цркву у врби за фили- повиће се прича да су своју породичну ико- ну чували у кући на беговском оџаку, да су је поштовали, додуше кроз „двоверско“ сујеверје, али баш као „какву највећу свети- њу која је њима остала од давнина“ шумњаци јужно од стекероваца и вагана, налазе се шумњаци, такође питомо месташце гла- мочког поља у коме успева надалеко чувени кромпир позната је шала, у којој има и много истине, да када се тражи килограм гламочког кромпира муштерија буде упита- на: „а са које стране да ти одсијечем?“ или оно: „ове године је крумпир добро родио онај велики баш добро, а онај мали тако и тако“ у поменутим шумњацима постоји активно гробље у коме се налази занимљив средњовековни мрамор, односно стећак натпис са тога камена је објављен и у савременој транскрипцији гласи: „се лежи кнез пријан“, а данашњим речником рече- но: „овде лежи кнез пријан“ још је иво андрић подвлачио везаност средњовековне властеле у босни за тло, за земљу која се тамо доста поштује, која се назива „племе- нитом“ назива се тако јер је добијена од бана или краља као „баштина“ – наслеђе, „племенштина“ – знак већег достојанства и постаје имовина рода, „племенита башти- на“ – као награда за учињене заслуге у слу- чају кнеза пријана, једно нарочито народно поштовање се сачувало до данашњег дана мештани пријану тепају, диче се и поносе древношћу његовог надгробног споменика на крају крајева, нарочито је важно што се тај стећак налази у још увек активном пра- вославном гробљу, где свештеник држи парастосе и помене шта се може дознати о пријану? зани- мљиво и карактеристично је да се поред шумњака, на другој, источној страни поља, десетак километара ваздушне линије нала- зи село пријани да ли је можда реч о пред- ставнику рода пријана, некаквом родона- челнику место се помиње у добрунском, тј крушевском поменику са краја xv века, из кога су потицали дародавци манастира и других православних светиња тамо се наводи војислав или ковислав из пријана (стојан новаковић, „српски поменици xvi-xviii века“, гласник српског ученог друштва, књ xlii, београду 1875, стр 21-22) кнез пријан највероватније припада групи угледника, кнезова и војвода који су познати у другој половини xv и првој половини xvi века као актери друштвено- политичких збивања у босанској крајини: учесници у ратовима и предводници сеоба споменик пријанов наша знатижељна група: његово прео- свештенство епископ бихаћко-петровачки господин хризостом, продуцент алтерна- тивне телевизије (атв) из бања луке госпо- дин ратко радановић и аутор ових редова су на шумњачком гробљу тражили прија- нов надгробни белег поражени, јер су већи и масивнији споменици били тек из xix века, почели смо да сумњамо у наводе из завичајне литературе на дну гробља је путопис септембар/октобар 2011 63 ипак био споменик са рељефним пријано- вим портретом пријан! ево га пријан! могли смо коначно да одахнемо, иако су по тоналитету реченице моји сапутници мислили да ме је ујела змија пријанов споменик је камена стела која се пружа правцем исток-запад, чије су димензије: висина 1,35 m, ширина са чеоне стране износи од 0,48 m до 0,53 m, а са бочне 0,43 m при врху је камени споме- ник назубљен петокраким венцем лик покојника је рустично исклесан у стојећем ставу на бочној северној страни спомени- ка приказани су полумесец и штит (d nikić, glamoč – naselja i stanovništvo, saraje- vo 1989, 156-157) на леђној страни је нат- пис: „се лежи кнез пријан“, испод кога је угравирано сечиво преломљеног мача могло би бити да је пријан страдао у неком боју од натписа се данас јасно сачу- вало једино: прианъ антропогеограф душан никић је на јед- ном месту забележио: „истражујући често прошлост крајева ливањског краја и сусјед- них му крашких области чуо сам веома интересантна, а и индикативна казивања од двојице мјештана из села врба код гламоча и села бастаси код грахова када сам стари- ну симу паштара из врбе показујући на један у камену изрезбарен лик, упитао чији је то споменик он ми је одговорио: ‘то је наш пријан’ готово исти одговор добио сам и од једног старца из рода цвијана у селу бастаси наиме, у сеоском право- славном гробљу између камених мраморова и крстова истиче се својом висином од 3 метра један дрвени једнокраки спо- меник ‘неком сеоском пријатељу о којем се ништа не зна’, али сви казују да тај пријатељ испуњава све жеље мештана, нарочито нероткиња – а зашто га зовете пријатељ? – е, па, пријатељ ти је од свих људи најбо- љи, и увијек је спреман да ти у неприлици да руке, зато га и зовемо тако, а и чувамо га као нашу највећу светињу – одговорио ми је ста- рац цвијан“ (необјављен рукопис о ливну) пријан благочестиви знајући за легенде о пријану које колају по тромеђи, пожелели смо да се на гробу историјског кнеза пријана осведочимo о његовом споменику и натпису, затим о положају истог усред шумњачког гробља видели смо ту камену древност која је оба- вијена ореолом традиције и осијана зраци- ма поштовања благочестиви пријан, чија се добра дела памте, јер сама oчуваност његовог мрамора сведочи да је био честит његова дела су несумњиво била „богу при- ступачна“ стећци преносе лапидарне, али етичке поруке тако на супротном крају босне и херцеговине, у поповом пољу, у селу убоско, на једном гробу стоји: „а се лежи дабижив радовановић чо(ве)че, тако да си благ“ и гламочки пријан је ту и он говори на својеврсни начин да будемо људи, и још више: да будемо пријани аутор је библиотекар српске патријаршије на гробу благочестивог пријана: епископ бихаћко-петровачки хризостом и аутор 64 5/2011 иако, још увек, нисам читао марке- са, некако се слаже: молитва у ери антиисихазма елем, зар није крајње антиисихастички да се ја, молитвеник, бавим туђим антии- сихазмом (или, антиисихазмом бли- жњих)?! или он можда и није туђи? неее, ипак је неодољиво удобно у свету предрасуда! не знам, све ме нешто, да простите, жуља у вези са темом рећи ћете: наравно да те жуља, кад ти и ниси неки молитвеник у реду, пријемљу и ничтоже во преки глагољу, али није само то јер када кажемо исихазам, ваљда, на првом (у хронолошком, не и акси- олошком контексту) мислимо на покрет, да не кажем подвиг, чија кулминација има јасне историјске одреднице, је ли, те се тако везује за један изразито бучан период исто- рије византије, сасвим антиисихастички, период грађанских ратова и непрестане политичке кризе, период у којем су, гле чуда, нимало пасивни учесници били упра- во веома виђени исихасти или сам ја то можда грешком поистоветио молитву и исихију? јесам, али не грешком, јер ако иси- хија није молитва, онда је у питању покрет мутаваца, и то не просто немих људи, већ оних који ћуте јер немају шта да кажу дакле, исихија јесте молитва, и нема моли- тве која није исихија јер тишина која је у питању није последица одсуства дрхтања гласних жица и струјања ваздуха које, при- лично условно, називамо речима, већ све- сти о недостатности простог дрхтања гласних жица и струјања ваздуха, свести да речи нису само струјање ваздуха и дрхтање гласних жица, које је гласно, додаћу, у сра- змери са празнином резонаторске кутије зване глава јер, као што сам већ на овом месту цитирао, наша побожност није у речима, већ у стварностима но, вратимо се ери антиисихазма, јер рекли смо да је доба у којем живимо ера антиисихазма, вероватно зато што га креи- рају неки антиисихасти, попут, рецимо, млађаног господина цукерберга и сличних му међутим, замислите овакву слику: замислите да светом владају људи које зна- те, примера ради, из вашег црквеног хора или било којег другог сличног удружења, све сами, да не кажем, исихасти замислите да сте ви, рецимо, председник такве владе не би вам било лако како би изгледао тај свет? да ли би у њему било простора за иси- хију, да не кажем приватност, да не кажем личну слободу, да не кажем слободу савести, а што су све само различита имена или предуслови за молитву? гласам за веселог цукерберга и не осећам потребу да обра- зложим експерименталних потврда је сувише да се нешто не пита и α и ω, све би то одавно завршило дођ хтедох да кажем: завршило би ко зна где можда сам песимиста, али мислим да је некаква ера исихазма немогућа ствар тако- ђе, мислим да су управо највећи исихасти живели у веома антиисихастичким време- нима такође, мислим да је молитва могућа, нарочито у ери антиисихазма и колере из другачијег угла љубав у доба колере презвитер вукашин милићевић аутор је свештеник при храму св василија острошког на бежанијској коси и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... (апсолутно у свету присутан, дакле, онај који се налази у дубинама суштине бића) и сам по себи није и не бива ништа од онога што се односи на оно што јесте и постоји, будући да по природи није сличан ниједном од бића; и тога ради као ближе о њему више приличи рећи не-биће, због надбића“ дакле, бог је присутан у својој творевини на најдубљи могући начин, испуњујући је и надахњујући својим животодавним енергијама (дејствима, деловањима); дајући свету сам живот који свој врх има у обожењу на то божије пружање и „силажење“ ка свету, одговор створених бића јесте евхаристијски одговор давања себе богу кроз потпуно остварење свога постојања у љубави то, на послетку, значи да се сва бића, од неразумних до разумних и боголиких (= личносних) налазе у стању дубоке аналогије са владимир пекић септембар/октобар 2011 39 тема броја божанским енергијама ово добија своју коначну потврду у оваплоћењу христовом, тј у јединству божанске и човачанске природе у личности сина божијег „мистерија је оваплоћења логоса кључ за све загонетке и слике (типове) у писму, и она пружа познање свих умних и тварних појавности ко позна мистерију крста и погребења, сазнаће (унутарње) логосе (свег бивствујућег), док онај што је посвећен неизрецивом силом васкрсења, познаје (претходеће стварању) мисли божије“ (св максим исповедник) тако нам се у „тајни христовој“ открива не само неизрецива дубина љубави божије у чину стварања, него и коначни израз нашег садејствовања (синергије) са богом, нашег учествовања у нествореним божанским енергијама заиста, ако на овај начин гледамо и на речи светог писма, оне нам од свог почетка до свога краја пружају један мистагошки (литургијски) поглед на свет ако се сада окренемо ка св литургији, видећемо да она кроз свој целокупни ток носи доживљај божијега јављања нама кроз многа и различита дела његова у историји и наш одговор на то јављање који је у својој суштини молитва у литургији св василија великог се овако моли свештеник: „ти који јеси, владико, господе боже оче, сведржитељу, обожавани, ваистину је достојно, праведно и долично величан- ству светиње твоје: тебе хвалити, тебе певати, тебе благосиљати, теби се клањати, теби благодарити, тебе слави- ти јединог истински суштога бога, и срцем скрушеним и духом смиреним приносити теби ово духовно богослужење наше; јер си нам ти даро- вао познање истине твоје и ко је спо- собан исказати моћи твоје, објавити све хвале твоје, изнети сва чудеса твоја, учињена у сва времена?“ савршенство молитве, према речима светих отаца, у литургијском искуству јесте молитва захвалности за љубав божанску која води слављењу и величању бога где се суочавамо лицем у лице са његовим сјајем и блистањем неприступне и наду- мне светлости триипостаснога бога стога, само као учесници литургије, заједнице спасених можемо себе да осмелимо да станемо пред, сада не само творца, него најпре оца лична молит- ва није пуко држање „правила“ или убеђеност да смемо због свог индивиду- алног савршенства да се молимо, већ је израз неизмерне љубави и благодати божије која нас оспособљава да се као чланови спасене заједнице-цркве моли- мо чак и у самоћи, „иза затворених врата“ поред тога, наша молитва није ништа друго до продужавање литургије у нашем огреховљеном стању, при нашој склоности да чинимо грех, молитва није лака ствар напротив, она је тешка делатност 40 5/2011 и њених дарова – а то је христос – у свакодневницу нашег живота ипак, у нашем огреховљеном стању, при нашој склоности да чинимо грех, молитва није лака ствар напротив, она је тешка делатност потребно је да човек активира сву своју личност у молитви; да разпне своје страсти и грешне мисли које носи у души кроз монашко, и уопште хришћанско предање, у молитви се разликују три степена ово се нарочито односи на „исусову молитву“ наиме, први степен представља молитва уснама овај сте- пен претпоставља што чешће изговарање ове молитве без тражења вештачких начина сједињења ума и срца потребно је да, кад год можемо, изговарамо молитву; када радимо нешто по кући, на послу, са неким од својих ближњих тако се све оно што чинимо напаја молитвом, и све постаје једна литургија баш као што на почет- ку литургије певамо псалме, благодари- мо богу за сва дела његова, узносимо јектеније тражећи помоћ његову, очекујући да чујемо његову реч – јеванђеље „молимо се истрајно господу, о грешни људи! сви бестрас- ници, пре но што су доспели до бестрашћа, најпре беху страсни“ (св јован лествичник) други степен је умна молитва овде молитва не остаје само на уснама, већ постаје делатност ума изговарајући молитву умом, трудимо се да „закључамо ум“ у речи молитве упоредо са тим се одбацују помисли које нас везују за свет, као и маштања било да су грешна било добра и овај други степен представља спољашњу молитву но, ово је неопходно да бисмо дошли до унутрашње молитве св јован лествичник нас саветује: „бори се да привежеш своју мисао уз речи молитве, или боље – да закључаш у њих и ако се деси да се услед твоје детињске слабости твоја мисао умори и падне, уведи је поново у речи молитве непостојаност је својствена људском уму али, онај који све може учврстити, може и ум наш да начини постојаним“ слично овоме, ми се на литургији обраћамо богу да дарове (хлеб и вино) који представљају цео свет прими и освети, али пре тога да одбацимо сваку животну бригу и да постанемо слични анђелским силама трећи степен јесте умно-срдачна молитва да би се ово остварило, поред спонтаног изговарања молитве, сходно монашко-исихастичком предању, неоп- ходно је планирано, систематско практиковање молитва која је почела септембар/октобар 2011 41 тема броја као молитва уснама постепено се развија у унутрашњу молитву и постаје саставни део нашег живота као што је то дисање на овом ступњу нагласак је на ономе што чини бог он сам преузи- ма иницијативу и настањује се кроз своје енергије у нама молитва није више нешто што ја почињем, него заправо нешто у чему ја учествујем апостол павле каже: „јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам дух се моли за нас уздисајима неизреци- вим“ (рим 8, 26) исто тако, у литургији бог, у својој изобилној љубави, шаље духа светога на нас и на предложене дарове и чини их телом и крвљу христовом тиме се ми причешћујемо, односно учествујемо у животу самога бога, постајемо једно тело са њим, бог се усељава у нас духом светим управо то сам господ говори: „ако ме неко љуби, реч моју држаће, и отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (јн 14, 23) након свега, јасно је да је молитва насушна потреба свих хришћана која представља наш одговор на љубав божију тај одговор такође мора да буде, у свом коначном изразу, предавање себе и свукупног живота нашег христу богу у љубави управо тада се у свакоме од нас, овде и сада, збива испуњење тајне христове, јединства бога и човека у сло- боди и љубави свети максим нам указује да „морамо веровати да ће се онај ум, што у љубави заснива све могућности својих делања, у непролаз- ном достојанству утврдити“ имајући све ово у виду, треба смело да станемо на молитву, полажући наду у човекољубље божије „тиранишући“ бога својим молитвама (уп лествица, стр 194), држимо се речи једног од отаца исихазма (= молитвеног тиховања), све- тог јована лествичника: „немој рећи да ниси ништа стекао, ако у молитви про- водиш доста времена, а не видиш никак- вог плода добитак је већ то што се молиш какво би ти веће благо и требало – него да се припијаш уз господа и живиш непрестано у јединству с њим“ аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду треба смело да станемо на молитву, полажући наду у човекољубље божије – „тиранишући“ бога својим молитвама 42 5/2011 само кроз мирну површину воде може се видети дно реке – каже древна мудрост духовно трагање човека ка суштинским питањима свог постојања неминовно је морало ићи кроз смирење и интроспективно понирање у себе све до самих основа свог бића такво самоудубљивање могло је имати форму филозофске интуиције, медитативне технике (будизам) или мистичног искуства сједињења са трансцендентним (појам просветљења у азијским религијама) трагање за истином трагање за истином у себи присутно је и у хришћанству, само што ту добија нову димензију откровења сам бог кроз речи светог писма саопштава основне истине људског постојања увидом у себе човек треба да их открије и препозна прва и основна таква истина јесте да је човек створен по образу и подобију божијем „да начинимо човека по својем обличју, као што смо ми“ (пост 1, 26) јасно је из ових речи да човек у себи сад- ржи божанску димензију постојања он је бог по благодати створен је за веч- ност, да у слободи и љубави оствари заједницу са небеским родитељем ова спознаја умирује егзистенцијални, духовни и интелектуални немир изазван „проклетим питањима“: „ко сам ја“, „у чему је смисао мог живота“, „ одакле сам и куда идем“, „шта ће бити самном после смрти“ први услов за тишину душе је задовољен: божанско откровење одгони страх од непознатог (о себи) ако је бог на овај начин открио назначење, смисао и сврху човековог постојања у овој „долини плача“, зашто то до краја не може да умири људску душу? одакле допире немир у души и ако су дилеме око суштинских питања разреше- не откривеном божијом истином? откривење откривене божије истине о човеку, о његовом „образу и подобију“, саме по себи нису довољне да би човек могао да оствари своје подобије – уподобљење богу – већ је за то потребна јака вера, одлучност и упорност потребна су дела и подвиг а немир у души опстаје јер савест непрекидно опомиње да се подобије не испуњава због личних грехо- ва и слабости, немара и лењости умирити савест значи искрено се покајати и не чинити оно што ће опет изазвати немир у души они који су то постигли задовољили су други услов за тишину душе: потребно је имати чисту и мирну савест тишина душе: услов најприснијег односа са богом тишину душе не треба разумети као стање празнине, некакве нирване или посебног (мистичног) стања свести виктор вицановић септембар/октобар 2011 43 тема броја тишину душе не треба разумети као стање празнине, некакве нирване или посебног (мистичног) стања свести тачно је да се унутрашња тишина пости- же елиминацијом спољашњих чулних утисака (усамљено и тихо место), али то не значи да је душа празна напротив тек тада душа постаје способна за снаж- ну молитву, „молитву срца“ – усредсређену, срдачну и непрекидну однос са богом постаје најнепосреднији, лицем у лице, без посредника спуштајући се умном молитвом у своје срце, центар свог бића, човек открива своје најдубље ја, своју боголикост, архе- типски лик христа у себи у стању је тада да у потпуности разуме христове речи: „царство је божије унутра у вама“ (лк 17, 21) богоносни симеон нови богослов каже: „очистимо своја срца, да бисмо у себи могли пронаћи свудаприсутног господа очистимо своја срца огњем његове благодати, да бисмо у самима себи видели светлост и славу његовог божанства“ молитва срца по исихастичком искуству, срце се кроз исусову молитву загрева неопи- сивим умиљењем, божанска љубав осећа се у себи, неки тада задобијају дар суза а реткима се даје виђење таворске светлости нестворена благодатна енергија у виду светло- сти прожима човека дајући му надземаљску димензију постојања искуство божанског постаје најснажније божанска ватра и светлост обузимају човека, али се он не губи нити „сагорева“ у њима већ на најузвишенији начин остварује своје назначење – улази лично и искуствено у најприснију заједницу љубави божије велика је заблуда мислити да је молит- вено тиховање било могуће „некада давно“ и да је било својствено само мањој групи монаха, анахоретима сам господ својим личним примером сведочи да је усамљивање и молитвено тиховање неопходно у духовном животу „а ујутру прије зоре уставши изиђе, и отиде на пусто мјесто и ондје се мољаше богу“ (мк 1, 35) у беседи на гори христос јасно поручује свима нама: „а ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу своме који је у тајности“ (мт 6, 6) сва академска звања и знања, узоран морални живот, чак и искрена вера, показаће своју испразност и сувоћу уколико изостане лични, жив и непосредан сусрет са богом молитвено тиховање омогућује такав сусрет можда укупна криза духовности има узрок у недостатку и нестајању молитвеног тиховања како ми хришћани да будемо светлост свету када се нисмо потру- дили да молитвеним тиховањем уђемо у светлост христове љубави? како да (пре)дамо оно што нисмо (за)добили? аутор је психолог у деветој београдској гимназији 44 5/2011 zможете ли у кратким цртама да нам кажете нешто о томе шта је исихазам? – исихазам је настао као тежња за обновом духовног живота у цркви пре свега, исихазам се као молитвена традиција у православљу заснива на речима из јеванђеља: „царство је божије унутра у вама“ (лк 17, 21), „молите се непрестано“ (1сол 5, 17) монашки центри исихазма су се нала- зили на истоку, и то у областима кападокије, египта, синаја, цариграда св григорије палама као глави представник исихазма наводи да је обожење истинско учествовање, лично општење са богом и преношење благо- дати у наш живот али божија тајна божије суштине нам остаје непозната дакле, исихазам у суштини није ништа ново, него само развој већ постојећег црквеног етоса, како је то добро пока- зао епископ атанасије јевтић, у чланку „онај који јесте, живи и истинити бог св григорија паламе“ ово је пресудан рад за разумевање исихазма zу каквом односу се налазе савремени свет у којем живимо и исихазам? – цивилизација у којој живимо све претвара у тржишну вредност, у мртве предмете за којима жудимо међутим, потпуно задовољење жеље се показало као узрок неурозе савременог човека дакле, показало се штетним за наше здравље и отуда потреба за забавом као бекством од досаде све већа заступљеност екстремних спортова показује да жудимо за истинским доживљајем али „кад појединац осећа, заједница посрће“, каже олдос хаксли у роману врли нови свет односно, заједница више није профитабилна управо таквој култури исихазам није привлачан јер он говори и позива чове- ка на унутрашњу борбу, односно не препушта га линији слабијег отпора о томе истом је писао и презвитер михаил кардамакис и то овако: „најжалосније је то да је данашњи човек у лудости своје хвалисавости због апсолутне слободе и независности, заборавио да се суочи са опасностима и како да победи искушења постао је неспособан да се супротстави ‘чудима’ антихриста која га понижавају и хришћанска молитва у савременом свету разговор са мр зораном јелисавчићем предавачем на православним богословским факултетима у београду и фочи интервју водила милана ивковић исихазам је превазилажење човекове отуђености од бога и другог човека, као и отуђености човека од себе самог септембар/октобар 2011 45 тема броја изругавају савремени човек изгледа разочаран удобним животом у митском псеудо-рајском свету, чија је одлика одбацивање и бога и ђавола то је знак да је човек заборавио да се бори, знак да је заборавио личну и тајанствену дубину живота“ а зар није речено „бдите и молите се да не паднете у напаст“ (мт 26, 41), да не паднете у напаст досаде и линију слабијег отпора самим тим, безизлаз савременог човека се увећава тиме што је позван да у изобиљу и удобности, успеху и срећи открије себе и да оствари смисао свог живота данашњи човек је индолентан за сусрете са благодаћу који се остварују у трагичним боловима, у тешкоћама, опасностима и искушењима „уклони искушења и нико се неће спасити“ савремени човек се понаша и живи као да искушења и не постоје он их напро- сто игнорише и све више и више се увлачи у досаду и безнађе највећа човекова несрећа је у томе што глуми човека, тако да кад год се осети исцрпљеним он се „продаје за тањир супе било ком облику лажног ауторите- та и тираније: моралне, друштвене, научне или политичке“ zzда ли можемо да кажемо да је савремено доба антиисихастички настројено? – иако можемо да тврдимо да је сав- ремена цивилизација нарцисоидна, самим тим не морамо нужно да претпо- ставимо да је и савремено доба антии- сихастично у грчкој митологији се за нарциса каже да му је лице било као од мермера и врат као од слоноваче, а то су материјали који се тешко разбијају а исихазам је борба за очишћење нашег унутрашњег ја, борба за, како је рекао један наш познавалац исихазма, освајање унутрашњих простора управо ово освајање унутрашњих простора је савремено свакој епохи, и сваком вре- мену чињеница је да без личног преображаја не можемо преобразити ни свет у коме живимо отуда је исихазам превазилажење човекове отуђености од бога и другог човека, као и отуђености човека од себе самог о овој отуђености човека или „алијенацији“ говорили су и хегел, фојербах, маркс, што се испоста- вило као озбиљан проблем савремене културе узмимо за пример декларацију о човековом достојанству коју је донела тзв уједињена европа тамо дословно стоји: „сви људи су слободни и по достојанству и правима рођени једнаки“ ова одлука је изгласана скуп- штинском већином питање које овде можемо да поставимо јесте: шта ако сутра нека друга већина одлучи да ми немамо достојанство (што се иначе и дешавало у историји)? дакле, не може се човеково достојанство заснивати на некаквим одлукама већине, него пре у духу оне хегелове мисли да „човек не 46 5/2011 ако би се говорило о ери иси- хазма, вероватно би се подра- зумевало оно време у коме је црква могла на одговарајући начин да се бави откривањем својих дубина и внутрина право је питање како је црква употпуњавала ову могућност, упркос спољашњим факторима који су је оптерећивали, скрећући пажњу на поље мање важног или неважног у цркви је пак најважније оно што је „једино потребно“ (лк 10, 42) иако спољни фактори не могу нашкодити самој природи цркве, као ни њеном унутрашњем бићу, многи утицаји оставили су у учењу цркве лоше тра- гове најчешћа последица огледа се у томе да се цркви припише или успо- стави нешто што и није од цркве, што није црквено, што није плод њеног светотајинског карактера од бројних фактора, поменућу два клерикализам први, и свакако опасан фактор сво- ди се у грубо скраћеном одређењу на оно што се назива клерикализам то је свођење цркве и живота у цркви на давање преваге искључиво свештено- служитељима ово за последицу има нејасно учешће верног народа (лаоса) у животу цркве клерикализам је у данашње време нешто што се може схватити као свештеничка самодовољ- ност и недовољно служење свакоме ономе кога нам бог шаље у храм ако свештенослужитељи са правом очеку- ју да их народ слуша, у свему ономе што је важно ради правилног разуме- вања и усмерења здравог живота у може поштовати себе ако није свестан вишег бића“ то тврди и исихазам: човек има достојанство јер је икона божија, а без обнове ове иконично- сти, љубав према богу и ближњем се своди на пуке декларације zzможемо ли да говоримо о постојању псеудоисихазма у савременом свету? – да, наравно, како у савременом добу у којем живимо, тако и у време- нима која су прошла, увек је постојала и постоји човекова потреба да открије себе, свој идентитет, односно своје „ја“ над улазом у аполонов храм у делфима је стајао натпис: „спознај самог себе“, што је уједно и први позив за интроспекцијом, тј позив да се човек окрене ка својој унутрашњости тако и данас постоје псеудоисихастичке методе, као нпр јога која најчешће и није ништа друго до нека врста магијске интроспекције своју унутрашњост човек једино открива у цркви, у светој тајни евхаристије то је место где човек – икона божија – открива себе као малога бога по благодати немања андријашевић септембар/октобар 2011 47 тема броја цркви, онда је с друге стране преко потребно и да свештеници ослушкују исти тај верни народ сваки однос карактерише двосмерност, а у отворено- сти се најлакше разумемо, зближавамо, и заволимо а како ћемо заволети онога кога не познајемо, већ га срећемо у хра- му – претежно зато што „морамо“? да би свештенослужитељи избегли искуше- ње клерикализма, морају да имају делат- ну љубав пре свега према народу који долази на литургију, на којој сви заједно конституишемо и изграђујемо цркву после литургије, недељне и празничне, тај исти верни народ треба позвати и угостити у ономе што се назива „проду- жена литургија“ свака парохија, сваки храм има у свом народу даровано од бога све што је потребно за живот самог тог сабрања уколико овај позив изоста- не, свештенослужитељи неће моћи да сазнају и схвате истинске проблеме и слабости верног народа, да би му што боље и присније послужили и сам апо- стол павле, од цркве препознат и назван „апостол љубави“, подсећа у посланици римљанима 10, 14: „како ће, дакле, призвати онога у кога не поверо- ваше? како ли ће поверовати у онога за кога не чуше? а како ће чути без пропо- ведника?“ на овај проблем треба обра- тити пажњу, јер се често траже узроци „због којих народ не долази у цркву“, али се ретко посвећује пажња народу који учествује на сабрању секуларизам други проблем назван је секуларизам он је опасан јер представља пројектова- ње светског живота на живот и биће цркве опасно је што оно спољашње и страно унутрашњем бићу цркве сада прети да притисне цркву, и потисне њено дисање ово је очигледна последи- ца нечега што представља имитирање света, нарочито уређења света прави пример очитава све чешћа појава опона- шања пословања приватних фирми и покушаја да се имитирањем светског начина унапреди служење верујућима који долазе у храмове не може се ими- тирати светско да би се успоставило црквено ми јесмо у свету, живимо у свету, али наше усмерење није ка свету ми учествујемо у преображењу света, помажући му да препозна и стекне своје право назначење, али не тако што ћемо тражити моделе у овоземаљском уређе- њу дужни смо да волимо свет, да га узносимо богу, да се трудимо око чувања и заштите природе, али најпре тако што клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма оно што црква нуди у свакој ери и временском одређењу тиче се друга- чијег начина постојања, а не успешне (или мање успешне) светске форме 48 5/2011 ћемо учествовати у освећивању света то би значило да свет приносимо богу у цркви, а не да уносимо тренутне светске законитости или трендове у живот цркве када пишемо о проблему клерикали- зма и секуларизма, најопасније од свега је то што су ова два погрешна схватања и приступа сродна: клерикализам и секуларизам су браћа и иду руку под руку клерикалисти су надувени тиме што осећају погрешну посебност и узвишеност (као последицу самодо- вољности) и прија им секуларни, свет- ски успех, толико далек од тихе и спа- соносне молитвености цркве црква као нов начин живота оно што црква нуди и у ери иси- хазма (ако је такве ере уопште икада било у пуном смислу те речи), и у ери антиисихазма као и у свакој дру- гој ери и временском одређењу, тиче се другачијег начина постојања, тиче се тога да црква и њени свештено- служитељи нуде тело христово, а не успешне (или мање успешне) светске форме, које могу „да унапреде стање у цркви“ да би се верујући сачувао од ових искушења, потребно је да се моли, кроз личну молитву, а онда и на литургији, као и да има поверења у цркву божију кроз богослужење, откривање његовог унутрашњег сми- сла и циља, задобија се право усмере- ње сваког верника оваквим при- ступом светотајинском животу неће се лако десити да свет са својим уређе- њем уплива у живот цркве световно не представља само по себи потпуни промашај, него је проблем у томе што световно није искуство цркве зато га и црква не препознаје као своје никао део свог унутрашњег бића ништа добро човеку не бива без молитве – у чему је то добро?, неко ће упитати не видим каква је разли- ка између оних који греше и не моле се богу и оних који греше и моле се богу?! чак бих за ове друге рекао пословички: зло раде, а богу очи ваде и христос је негде у јеванђељу рекао слично за такве молитеље – да христос је то рекао за фарисеје, који се дуго моле, и наро- чито на јавним местима тако да их свет види, а уствари се лажно моле (мт 6, 5–7) то не значи да је христос осудио молитву уопште, нити да је рекао: „немојте се моли- ти!“ напротив, он је апостоле нау- чио како треба да се моле и предао им молитву „оче наш“ ти не видиш разлику, а она је огромна у чему је та разлика? сваки човек греши, безгрешнога нема, али има разлике да ли неко хоће да призна своје грехе или неће тако, човек који се моли, самим тим, признаје своје грехе богу и показује да их је свестан, али и жељу да их се осло- боди и да се поправи он зна коме је згрешио а онај други, који греши, а неће да се моли, показује тиме да хоће своје грехе да сакрије и забашури, да их не сматра за грехе, а тиме себи даје право да и даље греши он не зна ко му је бог, па себе обоготворава и себе пред гордим собом оправдава и не треба му други адвокат ни судија, јер је сам себи довољан он, уства- ри, не жели да буде свестан својих грехова, а том жељом потврђује да радмила грујић септембар/октобар 2011 49 уистину и није свестан колика је опасност за његову душу грех а цена за грех је смрт ни светитељи нису били безгрешни, нико жив није безгрешан они су се искрено молили богу и били свесни смртоносног дејства греха, свесни да без божије помоћи човек ништа сам добро не може урадити искрена молитва исказује се покајним речима и покајним настројењем душе, која вапи за избављењем и спасењем од смрти и греха таква молитва је благо- датна молитва – измамљује и низводи на човека благодат божију само так- вом молитвом се од грешника човек преобраћа и преображава у светитеља посебно је саборна молитва цркве исцелитељна и спасоносна, извире из човековог смирења и покајања, који покрећу вољу за преумљењем и воде ка оздрављењу од опасне болести – греха и рече им: написано је: дом мој – дом молитве нека се зове оне који кажу да немају разлога да се моле богу јер су здрави, ситуирани и срећни, и немају шта више да траже од бога и да му „досађују“ треба подсети- ти да је то милост божија и стога баш сада и баш зато треба да молити да та милост потраје и заблагодарити на њој зар не огладниш ујутро, у подне и увече? да и често немаш стрпљења да дочекаш да ти се јело постави да а кад се лепо наједеш, као лепо васпитан човек, захвалиш се домаћици која је то зготовила, али не сетиш се да кажеш „хвала“ ономе који је прибавио ту храну и њој и теби – господу богу нажалост, у овом времену је много оних који не осећају глад за молитвом и благодарењем, јер им је важно само да им црева не крче – то што цела душа „крчи“ и „гладује“ је, међутим, далеко важније размишљања у тишини: о молитви човек који се моли тиме признаје своје грехе богу и показује да их је свестан, али истовремено показује и жељу да их се ослободи и да се поправи тема броја 50 5/2011 а бог рече: не иди овамо изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља (2 мој 3, 5) како разумети ову реченицу? да ли је изречена одређена наредба коју онај који слуша мора да изврши или је ту исказано нешто друго? да би се одговорило на ово питање треба на правилан начин разумети појмове „ноге“ и „обућа“ наиме, нога гази по прашини, нога гази по води, нога гази по прашини смешаној са водом, односно по блату, гази по трави, бетону, цигли, дрвету, камену али не гази се ногом непосредно по свим тим подлога- ма, односно, она се не дотиче земље, већ се на земљу ослања помоћу обуће дакле, обу- ћа посредује између подлоге и ногу зашто? да би се нога заштитила, да се не повреди и не упрља обућа се троши, прља, памти сва места на којима је нога била, било да је то мочвара или плажа, трпи мраз, воду, пра- шину, и уопште све космичке промене, да би нога остала и спасла се за нешто ако је обућа ту да спасе ногу, шта онда представља изување обуће? тај чин означа- ва да обућа више није потребна, да је пут окончан и стигло се до свог дома, односно ноге су спашене проблем настаје када је нешто свето, односно потпуно другачије од сваке домо- вине на коју је човек навикао, јер свето на јеврејском и означава нешто апсолутно другачије од човекове реалности па како онда препознати домовину која је апсо- лутно другачија од човекове, а ипак је на неки начин његова домовина, домовина која (то) тек треба да постане? никако другачије него благовешћу од весника (гр ἄγγελος) који благовести ту домовину и то се управо дешава у цитираном пасусу ангел, тј весник, говори мојсију да изује обућу своју јер је место на коме се налази свето, односно место које иако се апсо- лутно разликује од свих људских домова ипак је њихов дом ангел не наређује, већ благовести циљ је достигнут, обућа се изува и улази се у свој вечни дом ноге су спасене ноге и обућа песнички станује човек малиша пушоња септембар/октобар 2011 51 слободно можемо рећи да је xxi век – век комуникације и инфор- мација вести које су се до пре пар стотина година преносиле данима сада су тренитно доступне било која важна вест проструји интернетом за неколико секунди, а путем сателита или кабловске телевизије је могуће пратити дешавања из свих могућих крајева света мноштво информација је од овог света направило праву „информациону џунглу“ у којој више уопште није мерило квалитет, већ гледаност, читаност, али и подилажење најнижим људским страстима празне речи свака реченица христова из јеванђеља има невероватну тежину народ који га је слушао са правом је говорио за свог равија да нико није говорио као тај човек и једна његова реченица је управо интересантна за људе данашњице наиме, он је једном приликом рекао да ће се одговарати пред богом за сваку сувишну реч колико је само ова реченица од пар речи убитачна за човека данашњице размаженог од општег обиља око њега које му пружа лажну слику да може скоро све, а да је једина могућа реалност она овоземаљска већина људи, номиналних крштених хришћана дана- шњице и не зна да је једну овакву речени- цу изрекао исус христос да им је вера у спаситеља мало јача, и да су свесни значаја христових речи вероватно не би многи од њих већину своје комуникације сводили на оно што се најчешће у жаргону назива брбљање или оговарање наравно, зна бог да је нама потребан одушак – бог је бог радости, воља је његова да се човек који је његово дете радује датом му животу али није његова воља да се скоро никад не мисли на свог створитеља који је дарода- вац те животне радости и да човеков кому- никациони апарат буде инспирисан прете- жно животним инстинктима реч као однос као православни хришћани, увек би тре- бало да будемо свесни да је вербална кому- никација – сем разумљиве потребе – ујед- но и начин емотивног изражавања према другоме човеку, нашем ближњем христос који је све мерио љубављу – јер је бог сам, управо љубав – и комуникацију логично мери том мером она је и створена од бога да би се радовали једни другима као и да бисмо учили једни од других слободно се може рећи да је и пријатељство успешно онолико колико пријатељ научи од свог пријатеља и обрнуто с друге стране, дана- шња комуникација се углавном свела на говор „говора ради“, а најчешће у циљу убијања досаде иако је и то одређена мисија у савременом свету свака реченица христова из јеванђеља има невероватну тежину народ који га је слушао са правом је говорио за свог равија да нико није говорио као тај човек квалитет и квантитет говора јереј горан живковић 52 5/2011 функција комуникаци- је, она никако не треба да буде сведена само на тај домен занимљив феномен је да се недо- статак пуноће и квали- тета у том смислу гру- бо надокнађује кванти- тетом, што је наравно немогуће постићи тако је некако оно што у цркви називамо пра- знословљем постало императив живота али, најлакше од свега је критиковати, оно што је тешко је суштински променити лоше а управо нас христос позива на кон- кретну промену ка бољем, не у смислу мењања света, већ мењања себе реч као сведочанство православни хришћанин треба да у свом свакодневном говору води рачуна о говору, а уједно да уме да посведочи свог бога када то затреба сведоци смо да су поједине јавне личности у својим изјавама јасно урадиле управо то, а њихова реч много значи за оне који поштују њихов рад, тј њиховим „фановима“ како би се то популарно данас рекло као што пише у посланицама богомудрог апостола павла, другога окренути ка богу велико је дело које покрива мноштво грехова, тако да је мудро и одмерено сведочење христа како речима тако и делима нешто што треба да буде саставни део живота сваког верујућег човека можда звучи чудно, али чини се да управо та многоглагољивост данашњег човека сведочи о његовој дубокој унутра- шњој потреби да скрене пажњу на себе, да буде вољен не схватајући да то ради на један погрешан начин у веку који, како је лепо приметио берђајев, одликује борба човека против бога није лако истог тог човека привести истини, али ово не значи да је то немогуће као што је ап павле свој говор на ареопагу започео похвалом ати- њанима – јер су направили кип непозна- том богу – тако и верујући човек дана- шњице треба да пође од чињенице да нас христос изнад свега позива на слободу у њему, а да је човек данашњице онај који није ни свестан колико у ствари и сам тежи за истом том слободом, испољавају- ћи је на погрешан начин аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову мисија у савременом свету септембар/октобар 2011 53 глас у рами чу се, нарицање и плач велики; рахиља плаче за дјецом својом, неће да се утјеши за дјецом својом, јер их нема јер 31, 15; мт 2, 18 овим речима чувеног јеврејског пророка започињемо сећање на славну, али заборављену страни- цу српске историје, мада не тако стару кости светих мученика који су своје животе положили на бранику отаџби- не, руковођени јеванђељем христовим, ни у ком случају не смеју бити забора- вљене јиндриховице, место заборава, нису место мртвих већ место живих, оних који сведоче речи христове сво- јом жртвом невине жртве у великому- ченичким јиндриховицама живе су и у нашим срцима и душама у молитвеном памћењу и спомињању цркве христове све оне заједно са нама очекују васкр- сење мртвих и живот будућега века вео заборава није и неће нарушити есхато- лошку димензију вечне и непролазне жртве великомученика јиндриховач- ких на тој жртви, на том примеру гра- ђена је црква христова некада и надо- грађује се црква христова данас димензија историјског постојања кон- центрационог логора у месту јиндрихо- вицама у чешкој републици, који ће у савременој историји аустроугарској бити логор тихог геноцида над српским народом, а послужиће и као достојни прототип за аушвиц, обавијена је велом заборава но, има ли разлога за заборав преко 7100 великомученика српских који су живот положили зато што су срби и што су живот дали за светле идеале очувања свог наслеђа и својих светиња? јиндриховице су мало место у западном делу чешке, на самој граници са немачком, 25 километара удаљене од чувене бање карлове вари у овом месту је за време првог светског рата био највећи концен- трациони логор на територији аустроугар- ске кроз логор је прошло око 40000 заро- бљеника за разлику од осталих аустроу- гарских логора који су били једнонацио- нални, у јиндриховице су довођени најви- ше срби, мада је било и руса, италијана, пољака, литванаца и румуна међутим, само су срби овде, поред војника, имали и своје цивиле сећање најстарији српски цивил који је овде умро имао је 92 године и био је православни свештеник, док је најмлађи који је овде страдао имао само 8 година и био унук поменутог свештеника сећање на мученике из јиндриховице иван д коста 54 5/2011 срби су одвођени у пери- оду од 1914 до 1918 годи- не војници су били заро- бљавани на ратишту, потом железницом транспортова- ни до логора, док је обичан народ аустроугарска војска одводила при походу на србију заробљеника је било из свих крајева срби- је, а највише из шумадије и ваљевског краја до самог логора су морали да пеша- че 30 километара иначе, тежак живот у логору под- разумевао је и свакодневни рад у каменолому, на изградњи путева, мостова и хемијске фабрике у соко- лову, удаљеном 30 киломе- тара, који су се прелазили пешке уз све то, заробље- ници су исцрпљивани сла- бом исхраном, немогућно- шћу лечења од туберкулозе и тифуса и крајње нехиги- јенским условима живота најстарији српски цивил који је овде умро имао је 92 године и био је православ- ни свештеник, док је нај- млађи који је овде страдао имао само 8 година и био унук поменутог свештени- ка у овом логору кратко време је био заробљен и димитрије туцовић, али су га шпански социјалисти, уз помоћ црвеног крста, убрзо ослободили интересантно је да је у јиндриховицама било и седиште аристократске породице ностиц (лоза хаб- збурга), која је ту била настањена од краја петнаестог века до 1948 године, када су им комунисти одузели земљу и протерали их у аустрију овај податак индиректно има везу са током српске историје наиме, убр- зо након атентата гаврила принципа на принца фердинанда, најстарије дете и једи- на кћи фердинандова, софија, удала се за једног од ностица и започела живот у јин- дриховицама постоје две верзије приче о разлогу њеног доласка у јиндриховице – прва да је желела да све време гледа како пати и умире „народ који јој је убио оца“, а друга да је једноставно желела да живи у замку свог мужа болни уздаси срба који никада више неће видети лепоте шумади- је, маљена, рудника, започети дан жубо- ром мораве, ибра, гледањем како одраста- сећање септембар/октобар 2011 55 ју деца, унучад, остаће познати само богу и немим сведоцима неба на земљи на овом месту је, за време првог свет- ског рата, изграђен резервоар за воду, али је тај комад земљишта, после рата, чешки председник масарик поклонио краљу александру, да послужи као костурница у коју ће се пренети посмртни остаци српских војника и цивила године 1926 краљица марија је организовала есхума- цију посмртних остатака из целе западне чешке, како би били сакупљени на једном месту тако се у костурни- ци данас налазе посмртни остаци 7100 срба и 64 руса у самом логору је умрло око 3000 срба, од којих су остаци њих 1400 пренети у костурницу, док су посмртни остаци 1600 заробљеника остали на оближњем војничком гробљу има ли будућност народ који заборавља све- тле примере својих преда- ка? може ли се предати забораву завет незаборава жртве предачке? имамо ли храбрости и смелости да ову светлу страницу наше прошлости обложи- мо велом тајне и забора- ва? то никада није чинио ни један једини народ, а понајмање српски бар не до овог примера секција српско-че- шког пријатељства у основној школи „свети сава“ у врчину, која постоји при настави православне веронауке старијих разреда, има за циљ да у свом раду и деловању остави светли траг у едукацији младих нараштаја у сагледавању и тргању од заборава светле странице националне историје осликаној у великомученици- ма јиндриховичким „отргнуто од заборава“ је слоган пројекта наше шко- ле који тек почиње да живи и биће бла- ги допринос обнављања завета предач- ког записаном у невино проливеној крви српске деце и омладине аутор је координатор пројекта „отргнуто од заборава“ и вероучитељ у ош „свети сава“ у врчину 56 5/2011 морача – појам широког значења и бројних асоцијација: географ- ских, историјских, културних, етничких и етичких у том имену сажете су историја, традиција, вера, легенда и мит манастир морача фотографије: звонко перге, милун вучинић септембар/октобар 2011 57 када магистралним путем, који од колашина преко подгорице води ка мору, пређете превој црквине (1045 m), пред вама се отвара широка пространа долина која се у даљини и ге- ографској перспективи сужава у кањон – пред вама је морача одувек стрепња и брига за путнике и возаче, одувек опасна и лепа, никада и никог не оставља равнодушним морача – појам широког значења и бројних асоцијација: географских, исто- ријских, културних, етничких и етичких у том имену сажете су историја, тради- ција, вера, легенда и мит све оно што су чинили и чине природа и људи овог кра- ја прожето је именом брзе и плахе пла- нинске реке мораче врлетима које је окружују као да и данас одјекује „грохот битака и пијанство ратова“, звук гусала и црквених звона, пјесма и лелек, одувек се уздижу према тврдим ровцима и небеским висинама лепоте владарских задужбина одувек је била занимљива одлука о избору места за градњу храма често је то била лична воља и одлука ктитора, понекад сан, предсказање или чудна порука каткад, као да су стизале поруке вишег смисла или значења такав је слу- чај с морачом на месту где је, по народ- ном предању, ноћу светлео крушков пањ обасјан лучом с неба, велики зетски кнез стефан вукан одлучи да подигне своју задужбину посвећену успењу богороди- це и тако, на десној, уздигнутој, зарав- ни поред мораче и водопада светигоре, би подигнут храм ктиторски запис испод западног пор- тала цркве у манастиру морача гласи: овај свети храм пресвете дјеве богоро- дице, саздах и украсих у име њеног успе- ња ја, стефан, син великог кнеза вукана и унук светог симеона немање и ово би у доба благочестивог краља нашег уроша, године 1252 морачки храм је грађен по угледу на владарске задужбине жичу, студеницу и милешеву, али и са обележјима тако- званог зетског неимарства предање казује да је камен за градњу цркве звани сига или туха (лак за обраду) преношен чак из дробњачког села тушина, удаље- ног дан хода, системом „рука-руци“ до мораче остали камен вађен је из каме- нолома близу манастира храм је завр- шен 1252 године према архитектон- ским обележјима богородичина црква у морачи припада такозваној рашкој шко- ли или рашком стилу, мада су нека спољња обележја „романског начина“ морачки храм кроз векове о историји манастира у прва два века постојања, има мало, и то спорадичних записа међутим, након турске окупаци- је, манастир добија на значају и постаје духовни центар и стожер свенародног окупљања, посебно племена мораче, роваца дробњака и пјешиваца, и то остаје вековима морача постаје место великих историјских одлука и збивања крајем петнаестог века османлије су опустошиле манастир скинут је оловни кров, а дрвена конструкција спаљена светиња ће остати без крова пуних 70 година монаси су се склонили, а храм запустео првобитни, драгоцени живо- пис из xiii века убрзано је пропадао до данас је из тог времена сачуван само део композиције у ђаконикону посвећен пророку илији манастири милун вучинић 58 5/2011 у другој половини xvi века храм је обновљен захваљујући обнови и поновном успостављању пећке патријаршије 1557 године и напо- рима народа и свештенства, уз велики допринос игумана томе и кнеза вукића вучетића из роваца наредних година и деценија обно- вљене су фреске, урађен иконостас, обновљена капела посвећена архи- ђакону стефану храм је наставио да зрачи својом културном, духов- ном и просветитељском улогом историјски значај надахнућем ове светиње доноше- не су велике историјске одлуке за народ овог краја (брда) и црне горе одлука о убиству великог тиранина смаил-аге ченгића 1840 године, донета је у морачи за време игума- на димитрија радојевића на зидо- вима и у олтару урезани су и сачу- вани записи у камену као сведочан- ство уписано у вечност неки од записа гласе: „понови се црков в љето 7221 (1713)“ „да се зна кад погибе делибаша у морачи са свом војском, септембра 17, 1820 љето“ „знати се погибија смаил-агина у дробњацима и са њиме ерцеговач- ких ага, баша и бегова 75, мјесеца сектемврија 23 дан, годинае 1840“ овакви записи се ретко срећу у православним храмовима, али они говоре о значају тих судбоносних историјских збивања и црквено-на- родном јединству поред своје кул- турне, историјске и просветитељ- ске улоге, манастир морача пред- ставља и културно добро непроце- њиве вредности посебан значај и вредност има зидно сликарство из xiii, xvi и xvii века текст је скраћена верзија шире опсервације знаменити морачани морача и морачки крај дали су велике и знамените људе, народне вође и јунаке, устанике и духовнике, писце, песнике и уметнике у морачком селу врујеце рођен је доктор гаврило дожић – патријарх срп- ски и један од највећих православних духовника знаменити морачани су и вој- вода мина радовић, архимандрит дими- трије радојевић, архимандрит михаило дожић и други садашњи митрополит црногорско-приморски амфилохије, тако- ђе је морачанин и у ово доба, као и у протеклим вековима, светли морачки храм обасјан вечном лучом с неба и оку- пља народ свакодневно се могу видети аутобуси, аутомобили и велике групе посетилаца и верника који посећују мана- стир морачу о овој великој светињи која има зна- чај и обележје свете лавре брине мало братство које чине: архимандрит рафаи- ло (калик), игуман стефан, јерођакон игњатије (шћепановић), парох ровачко- морачки илија (мотика) и остало мана- стирско особље, укупно њих десеторо до недавно је у манастиру боравило и неколико избеглица из српске крајине историја, судбине, бриге, радости и страдања се понављају, а морача светли у вековима манастири септембар/октобар 2011 59 уруској православној цркви влада огромно поштовање према пре- светој богородици бројне су иконе на којима је изображена небеска царица и пред којима се верни народ моли за спас свога народа као и за лично спасење у овом кратком члан- ку поменућемо само једну од бројних и веома поштованих икона пресвете богородице икона пресвете богородице „државне“ (рус „державная“) је пронађена 2/15 марта 1917 г, на дан абдикције цара нико- лаја ii романова са царског престола руски професор и м андрејев је писао да је цар николај ii који је посебно поштовао пресвету богородицу замолио небеску царицу да преузме на себе врхов- ну царску власт над његовим народом који га је одбацио она је по писању овог про- фесора примила на себе првенство власти над државом у моменте највећег богоод- ступништва изабраног народа историја открића ове иконе почиње од 13 фебруара 1917 године када је јевдоки- ја андрианова из околине москве уснула чудотворне иконе по узору на ову икону направљено је још доста копија које су биле послате по целој држави, а по благослову патријарха тихона саставље- на је и служба и акатист икони пресвете богородице „државне“ икона пресвете богородице „државна“ чтец дејан ђуричић 60 5/2011 један сан у сну је чула глас: „у селу коломјенском постоји велика црна икона њу је потребно узети, префарбати у црвено и нека се људи моле“ жена у почетку није схватила овај сан, а онда јој се 26 фебруара у сну јавила сама пресве- та богородица у једној белој цркви дјева марија је рекла жени: „сада сам ја сама у своје руке узела државу и скиптар, а са „државном“ иконом шаљем своју посеб- ну благодат и силу та икона не спашава од искушења, зато што су искушења потребна да би пробудила духовну стра- ну у људима, него ко се за време искуше- ња буде са вером молио пред том иконом, тај ће бити спасен“ пошто се исповедила и причестила, 2 марта јевдокија андриа- нова се упутила у село коломјенско у московској области где је видела дивну цркву вазнесења господњег тачно онакву какву је видела у сну заједно са настоја- тељем тог храма оцем николајем лихаче- вим тражили су ту икону која јој се у сну јавила претражили су цео храм и после дугог трагања у црквеном подруму, међу даскама су видели стару, црну икону пошто је била доста запрљана они су је опрали а испод многобројних слојева прашине указао се лик пресвете богоро- дице како седи на царском трону са кру- ном на глави и у црвеној порфири са скиптаром и државом у рукама на њеним коленима био је младенац господ исус христос јевдокија андријанова је одмах препознала икону коју је видела у сну касније су сазнали да је ова икона у село коломјенско пренесена 1812 године из манастира вазнесења господњег у москви датум проналажења ове иконе народ је схватио као дан проглашења нове, богородичине власти над русијом убрзо по проналажењу иконе у село коломјенско је почело долазити мноштво народа који су добијали душевна и физичка исцељења по узору на ову икону направљено је још доста копија које су биле послате по целој држави а по благослову патријарха тихона састављена је и служба и акатист икони пресвете богородице „државне“ патријарх тихон је наредио да се у овај акатист ставе делови из свих акатиста који су постојали у част пресвете бого- родице и да га назову „акатист акати- ста“ за време комунистичких власти они који су саставили ове службе су били стрељани, а бројни верујући који су код себе чували лик „државне“ иконе пресвете богородице били су ухапшени оригинална икона налазила се више од пола века у државном историјском музе- ју неколико дана после првог помињања цара николаја и његове породице на литургији (17 јула 1990 године), по бла- гослову патријарха алексеја ii, 27 јула икона је пребачена у храм „казанске“ иконе пресвете богородице у селу коло- мјенско од тог периода била је устано- вљена пракса да се недељом чита „ака- тист акатиста“ пред чудотворном ико- ном пресвете богородице „државне“ руска православна црква 2/15 марта празнује сећање на ову чудотворну ико- ну занимљиве су и неке особености код овог изображења пресвете богородице наиме држава-земљина кугла у левој руци пресвете богородице на своме врху нема крст, како је то уобичајено у иконографији, што је од народа тумаче- но као знак да ће доћи до рушења право- славних храмова и скрнављења светиња такође, схватано је и као знак да ће држава остати без свога владара цара николаја романова, који је 1918 године заиста убијен занимљива је и чињеница да божански младенац, господ исус христос благосиља леву страну што је тумачено као знак милосрђа божијег ка палим и заблуделим овцама данас се пред овом иконом руски народ највише моли за правду у свету, за љубав једних ка другима, за спасење и очување русије, за заштитништво над државом и владом чудотворне иконе септембар/октобар 2011 61 ој милоше, побратиме мио, јеси л’ скоро у гламочу био? јесам брате у гламоч ишао и стару ти мајку обишао гламочко поље гламочко поље, посуто стећцима и мра- моровима, археолошким налазиштима из римског и касноантичког периода, може бити и свакако јесте прави рај за озбиљна старинарска истраживања чувени архео- лог димитрије сергијевски записао је како је истражујући на оџаку у гламочу „отпо- чео своју научну каријеру“ предања са гла- моча, наративно сликовита и епски раско- шна бележена су у неколико озбиљних радова нажалост, трагична збивања при- ликом распада бивше југославије (1991- 1995), егзодус срба из крајина озбиљно је пореметио раније вековно демографско стање због тих, али и других разлога пре- дања се заборављају муњевитом брзином гламочка гробља, нарочито некрополе (гро- миле) представљају занимљива археолошка налазишта посете тим налазиштима дару- ју сазнања којима могу да се осветле чак и они „мрачни“ периоди из историје српске православне цркве надлежни епископ бихаћко-петровачки господин хризостом јевић благоизволео је да се по северозапад- ном ободу гламочког поља учини једна екс- курзија у циљу прикупљања података са неколико старих гробаља предвођени нашим владиком који је увек благонаклон према таквим подухватима, али и рад да се у њих активно укључи, ујутро 23 септем- бра 2011 године, са млиништа се спусти- смо у гламочко поље и одмах нам на памет падоше а у срцу заиграше речи песме: ој, гламочко поље равно, не виђох те ја одавно ој, гламочу родна грудо! на улазу у село стекеровце налази се такозвано мртво гробље овај наизгледни плеоназам није случајан то гробље већ дуго није у употреби, јер на њему се одавно нико не сахрањује, гробна места су улегла у земљу ту се истичу два велика крста од камена, висока преко два и по метра, које народна традиција везује за војевање ускока стојана јанковића против гламочких бегова и клишких санџак-бегова из породице потурчењака филиповића, некада пилипо- путопис кнез пријан највероватније припада групи угледника, кнезова и војвода који су познати у другој половини xv и првој половини xvi века као актери друштвено-политичких збивања у босанској краји- ни: учесници у ратовима и предводници сеоба прича о кнезу пријану историјскебелешке сагламочкогпоља радован пилиповић 62 5/2011 вића треба нагласити да, ако је неко у том племену баш оправдао име „љубитеља коња“, била је то управо та исламизована грана ибрахим манзур ефендија, француз, авантуриста, прешавши у ислам, хвали почетком xix века ергеле гламочких бегова филиповића, а слично се чита и у низу дру- гих путописа из xvii и xviii века прича се да је у старој цркви села врба, које се налази према ливну, била повећа збирка икона, светаца старих породичних слава, које су помухамедањени гламочаци остављали локалним паросима вредни свештеници су записивали коме су припадале, ко их је и када донео приликом примања нове вере освајача, а сада друштвено привилеговане групе таква мала историја исламизације у југозападној босни пропала је 1941 г када су усташе запалиле цркву у врби за фили- повиће се прича да су своју породичну ико- ну чували у кући на беговском оџаку, да су је поштовали, додуше кроз „двоверско“ сујеверје, али баш као „какву највећу свети- њу која је њима остала од давнина“ шумњаци јужно од стекероваца и вагана, налазе се шумњаци, такође питомо месташце гла- мочког поља у коме успева надалеко чувени кромпир позната је шала, у којој има и много истине, да када се тражи килограм гламочког кромпира муштерија буде упита- на: „а са које стране да ти одсијечем?“ или оно: „ове године је крумпир добро родио онај велики баш добро, а онај мали тако и тако“ у поменутим шумњацима постоји активно гробље у коме се налази занимљив средњовековни мрамор, односно стећак натпис са тога камена је објављен и у савременој транскрипцији гласи: „се лежи кнез пријан“, а данашњим речником рече- но: „овде лежи кнез пријан“ још је иво андрић подвлачио везаност средњовековне властеле у босни за тло, за земљу која се тамо доста поштује, која се назива „племе- нитом“ назива се тако јер је добијена од бана или краља као „баштина“ – наслеђе, „племенштина“ – знак већег достојанства и постаје имовина рода, „племенита башти- на“ – као награда за учињене заслуге у слу- чају кнеза пријана, једно нарочито народно поштовање се сачувало до данашњег дана мештани пријану тепају, диче се и поносе древношћу његовог надгробног споменика на крају крајева, нарочито је важно што се тај стећак налази у још увек активном пра- вославном гробљу, где свештеник држи парастосе и помене шта се може дознати о пријану? зани- мљиво и карактеристично је да се поред шумњака, на другој, источној страни поља, десетак километара ваздушне линије нала- зи село пријани да ли је можда реч о пред- ставнику рода пријана, некаквом родона- челнику место се помиње у добрунском, тј крушевском поменику са краја xv века, из кога су потицали дародавци манастира и других православних светиња тамо се наводи војислав или ковислав из пријана (стојан новаковић, „српски поменици xvi-xviii века“, гласник српског ученог друштва, књ xlii, београду 1875, стр 21-22) кнез пријан највероватније припада групи угледника, кнезова и војвода који су познати у другој половини xv и првој половини xvi века као актери друштвено- политичких збивања у босанској крајини: учесници у ратовима и предводници сеоба споменик пријанов наша знатижељна група: његово прео- свештенство епископ бихаћко-петровачки господин хризостом, продуцент алтерна- тивне телевизије (атв) из бања луке госпо- дин ратко радановић и аутор ових редова су на шумњачком гробљу тражили прија- нов надгробни белег поражени, јер су већи и масивнији споменици били тек из xix века, почели смо да сумњамо у наводе из завичајне литературе на дну гробља је путопис септембар/октобар 2011 63 ипак био споменик са рељефним пријано- вим портретом пријан! ево га пријан! могли смо коначно да одахнемо, иако су по тоналитету реченице моји сапутници мислили да ме је ујела змија пријанов споменик је камена стела која се пружа правцем исток-запад, чије су димензије: висина 1,35 m, ширина са чеоне стране износи од 0,48 m до 0,53 m, а са бочне 0,43 m при врху је камени споме- ник назубљен петокраким венцем лик покојника је рустично исклесан у стојећем ставу на бочној северној страни спомени- ка приказани су полумесец и штит (d nikić, glamoč – naselja i stanovništvo, saraje- vo 1989, 156-157) на леђној страни је нат- пис: „се лежи кнез пријан“, испод кога је угравирано сечиво преломљеног мача могло би бити да је пријан страдао у неком боју од натписа се данас јасно сачу- вало једино: прианъ антропогеограф душан никић је на јед- ном месту забележио: „истражујући често прошлост крајева ливањског краја и сусјед- них му крашких области чуо сам веома интересантна, а и индикативна казивања од двојице мјештана из села врба код гламоча и села бастаси код грахова када сам стари- ну симу паштара из врбе показујући на један у камену изрезбарен лик, упитао чији је то споменик он ми је одговорио: ‘то је наш пријан’ готово исти одговор добио сам и од једног старца из рода цвијана у селу бастаси наиме, у сеоском право- славном гробљу између камених мраморова и крстова истиче се својом висином од 3 метра један дрвени једнокраки спо- меник ‘неком сеоском пријатељу о којем се ништа не зна’, али сви казују да тај пријатељ испуњава све жеље мештана, нарочито нероткиња – а зашто га зовете пријатељ? – е, па, пријатељ ти је од свих људи најбо- љи, и увијек је спреман да ти у неприлици да руке, зато га и зовемо тако, а и чувамо га као нашу највећу светињу – одговорио ми је ста- рац цвијан“ (необјављен рукопис о ливну) пријан благочестиви знајући за легенде о пријану које колају по тромеђи, пожелели смо да се на гробу историјског кнеза пријана осведочимo о његовом споменику и натпису, затим о положају истог усред шумњачког гробља видели смо ту камену древност која је оба- вијена ореолом традиције и осијана зраци- ма поштовања благочестиви пријан, чија се добра дела памте, јер сама oчуваност његовог мрамора сведочи да је био честит његова дела су несумњиво била „богу при- ступачна“ стећци преносе лапидарне, али етичке поруке тако на супротном крају босне и херцеговине, у поповом пољу, у селу убоско, на једном гробу стоји: „а се лежи дабижив радовановић чо(ве)че, тако да си благ“ и гламочки пријан је ту и он говори на својеврсни начин да будемо људи, и још више: да будемо пријани аутор је библиотекар српске патријаршије на гробу благочестивог пријана: епископ бихаћко-петровачки хризостом и аутор 64 5/2011 иако, још увек, нисам читао марке- са, некако се слаже: молитва у ери антиисихазма елем, зар није крајње антиисихастички да се ја, молитвеник, бавим туђим антии- сихазмом (или, антиисихазмом бли- жњих)?! или он можда и није туђи? неее, ипак је неодољиво удобно у свету предрасуда! не знам, све ме нешто, да простите, жуља у вези са темом рећи ћете: наравно да те жуља, кад ти и ниси неки молитвеник у реду, пријемљу и ничтоже во преки глагољу, али није само то јер када кажемо исихазам, ваљда, на првом (у хронолошком, не и акси- олошком контексту) мислимо на покрет, да не кажем подвиг, чија кулминација има јасне историјске одреднице, је ли, те се тако везује за један изразито бучан период исто- рије византије, сасвим антиисихастички, период грађанских ратова и непрестане политичке кризе, период у којем су, гле чуда, нимало пасивни учесници били упра- во веома виђени исихасти или сам ја то можда грешком поистоветио молитву и исихију? јесам, али не грешком, јер ако иси- хија није молитва, онда је у питању покрет мутаваца, и то не просто немих људи, већ оних који ћуте јер немају шта да кажу дакле, исихија јесте молитва, и нема моли- тве која није исихија јер тишина која је у питању није последица одсуства дрхтања гласних жица и струјања ваздуха које, при- лично условно, називамо речима, већ све- сти о недостатности простог дрхтања гласних жица и струјања ваздуха, свести да речи нису само струјање ваздуха и дрхтање гласних жица, које је гласно, додаћу, у сра- змери са празнином резонаторске кутије зване глава јер, као што сам већ на овом месту цитирао, наша побожност није у речима, већ у стварностима но, вратимо се ери антиисихазма, јер рекли смо да је доба у којем живимо ера антиисихазма, вероватно зато што га креи- рају неки антиисихасти, попут, рецимо, млађаног господина цукерберга и сличних му међутим, замислите овакву слику: замислите да светом владају људи које зна- те, примера ради, из вашег црквеног хора или било којег другог сличног удружења, све сами, да не кажем, исихасти замислите да сте ви, рецимо, председник такве владе не би вам било лако како би изгледао тај свет? да ли би у њему било простора за иси- хију, да не кажем приватност, да не кажем личну слободу, да не кажем слободу савести, а што су све само различита имена или предуслови за молитву? гласам за веселог цукерберга и не осећам потребу да обра- зложим експерименталних потврда је сувише да се нешто не пита и α и ω, све би то одавно завршило дођ хтедох да кажем: завршило би ко зна где можда сам песимиста, али мислим да је некаква ера исихазма немогућа ствар тако- ђе, мислим да су управо највећи исихасти живели у веома антиисихастичким време- нима такође, мислим да је молитва могућа, нарочито у ери антиисихазма и колере из другачијег угла љубав у доба колере презвитер вукашин милићевић аутор је свештеник при храму св василија острошког на бежанијској коси и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 321 | Молитва у ери антиисихазма
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Андреј Јовичић, игуман Манастира Сланци фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ липљански г Јован (Ћулибрк) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Црква Св Врача Козме и Дамјана на Златару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић Септембар/октобар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Молитва у антиисихастичком амбијенту данашњице 2 Светачник Свети Лука Војно-Јасенецки на путу дијалога медицине и богословља 4 Старечник Кад је душа чиста, а срце пуно љубави Румун са птичицама 7 Савремена теологија Љубав и аскеза – за једну онтолошку етику (III) 9 Хришћанска етика Похлепа: Боље је у друштву лешинара 12 Историја древне Цркве Град Коринт у доба првих хришћанских мисионара 17 Из историје СПЦ Тужна прича о Атанасију Влаховићу 20 Црква и друштво Историчар и философ – Георгије Федотов 23 Света Земља Историја Свете Земље Oд Отоманског периода до ослобођења 26 Црквеноправне теме Развод брака: Црквеноправна перспектива 28 Тема броја Молитва као лек за савремене болести 33 Зашто се не молимо? 36 Молитва као Литургија 38 Тишина душе 42 Хришћанска молитва у савременом свету 44 Клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма 46 Размишљања у тишини: о молитви 48 Песнички станује човек Ноге и обућа 50 Мисија у савременом свету Квалитет и квантитет говора 51 Сећање Сећање на мученике из Јиндриховице 53 Манастири Манастир Морача 56 Чудотворне иконе Икона Пресвете Богородице „Државна“ 59 Путопис Прича о кнезу Пријану Историјске белешке са Гламочког поља 61 Из другачијег угла Љубав у доба колере 64 2 5/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Андреј Јовичић, игуман Манастира Сланци фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ липљански г Јован (Ћулибрк) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Црква Св Врача Козме и Дамјана на Златару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић Септембар/октобар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Молитва у антиисихастичком амбијенту данашњице 2 Светачник Свети Лука Војно-Јасенецки на путу дијалога медицине и богословља 4 Старечник Кад је душа чиста, а срце пуно љубави Румун са птичицама 7 Савремена теологија Љубав и аскеза – за једну онтолошку етику (III) 9 Хришћанска етика Похлепа: Боље је у друштву лешинара 12 Историја древне Цркве Град Коринт у доба првих хришћанских мисионара 17 Из историје СПЦ Тужна прича о Атанасију Влаховићу 20 Црква и друштво Историчар и философ – Георгије Федотов 23 Света Земља Историја Свете Земље Oд Отоманског периода до ослобођења 26 Црквеноправне теме Развод брака: Црквеноправна перспектива 28 Тема броја Молитва као лек за савремене болести 33 Зашто се не молимо? 36 Молитва као Литургија 38 Тишина душе 42 Хришћанска молитва у савременом свету 44 Клерикализам и секуларизам у ери антиисихазма 46 Размишљања у тишини: о молитви 48 Песнички станује човек Ноге и обућа 50 Мисија у савременом свету Квалитет и квантитет говора 51 Сећање Сећање на мученике из Јиндриховице 53 Манастири Манастир Морача 56 Чудотворне иконе Икона Пресвете Богородице „Државна“ 59 Путопис Прича о кнезу Пријану Историјске белешке са Гламочког поља 61 Из другачијег угла Љубав у доба колере 64 2 5/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
1. 178200 / ...у себе све до самих основа свог бића такво самоу ДУБЉИ? вање могло је имати форму филозофске интуиције, медитативне технике (будизам) или мистичног искуства сједињења ...
1. 178200 / ...у себе све до самих основа свог бића такво самоу ДУБЉИ? вање могло је имати форму филозофске интуиције, медитативне технике (будизам) или мистичног искуства сједињења ...
20
Свеска: 327 | Православље и родољубље
...или штете, коју је он нанео дру- гима уверен сам да су ово најДУБЉИ 📌 и
најчвршћи темељи на којима би се мо-
гао градити патриотизам српског наро-
да и војске србије
ми увек имамо потребу
...или штете, коју је он нанео дру- гима уверен сам да су ово нај
МЕТА инфо: Р:18455 К:144681 Д:80
| Свеска 327 |
Свеска: 327 | Православље и родољубље
... три монт евереста (8848 m) замислите ка- ква би то опомена била за све оне који су одговорни за те животе и каква за нас, који их као по правилу заборављамо а ако бих морао да наведем само једну ствар због чега мање волим свој српски народ, онда је то због сваког зла, не- правде или штете, коју је он нанео дру- гима уверен сам да су ово најдубљи и најчвршћи темељи на којима би се мо- гао градити патриотизам српског наро- да и војске србије ми увек имамо потребу да се због родољубља правдамо, како та љубав према сопственом народу не значи мр- жњу, нетрпељивост, завист према дру- гим народима, без обзира да ли са њима живимо у истим државним границама или не то би било исто као када би- смо стално морали да се правдамо за- што волимо више своје родитеље, своју децу, жену, брата од туђих и да то што волимо своје не значи да друге мрзимо овако нешто није проблем за било ко- ју логику, теорију, ни здрав разум већ само за памет која више није здрава хришћанско-православно родољубље је права супротност шовинизму ако бисмо светог владику никола- ја велимировића питали како се љубав према отаџбини може духовно оправ- дати и утемељити, ко је најдубљи источ- ник љубави према отаџбини, добили бисмо следећи одговор: „страх од бо- га и љубав према богу, који је творац свих људи и народа, то је главни извор и главно надахнуће родољубља са- мо онај ко се страши бога, страши се и штетити своме народу само онај ко љуби бога, може љубити свој народ је- дини извор родољубља је, дакле, у бо- гу“ према томе, из љубави према богу и љубави према човеку рађа се љубав према сопственој отаџбини дивног ли примера родољубља апостола павла: свети ратници, нерези, црква св пантелејмона септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а „истину говорим у христу, не лажем, то ми сведочи савест моја духом светим, да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка: јер бих желео да ја сам будем одлучен од христа за браћу своју, сроднике моје по телу“ (рим 9, 1–3) zшта у данашње време значи бити родољуб, будући да је једна од нови- јих одлика нашег српског друштва да није обавезно служење војног рока? – неко је истину рекао – да је у срби- ји данас најоклеветанија реч „патриоти- зам“ недолично је и наводити са киме и чиме патриотизам и патриоте данас све повезују са најокорелијим криминалци- ма, злочинцима, лоповима, ништарија- ма они који тако пишу и чине – гово- ре о себи и „они раде свој посао“, што би рекао свети вукашин клепачки, али шта је са већином честитог света? како то да су наши преци, све до пре неколико деце- нија били спремни да из тог осећања (ро- дољубља) жртвују (и жртвовали су) нај- вредније што имају: имовину, сопствени живот, децу – а данас патриотизам по- стаде архаична бесмислица? преиспитај- мо се сви: шта смо заиста спремни данас да жртвујемо за отаџбину? зашто се родољубље по правилу ве- зује за војску и војнике? и свети вла- дика николај велимировић каже да се краљевина југославија, између осталог, распала јер смо имали „војску без ро- дољубља“ чињеница је да је у античко време одбрана полиса значила, осим одбране физичког опстанка, и одбра- ну установа, обичаја, културе, слобо- де, личне имовине, породице из тог разлога је некада одбрана заједнице у војничком смислу значила питање оп- станка зато је војна одбрана толико до- бијала на значају служење своме роду с оружјем, брига о његовој одбрани и безбедности, само је један вид служења отаџбини – али не и једини најдубљи смисао и осталих узвишених профе- сија, свештеника, политичара, судија, наставника, лекара такође је служење своме роду служење војног рока није обавезно, али се може служити добро- вољно и било би добро да што већи број младих служи војни рок хришћани не- мају илузије о времену вечног мира већ знају да ће ратова бити до краја света и века, зато се морају припремати изљубави према богу иљубави премачове- курађасељубав према сопственојотаџбини 38 l православни мисионар l 5/2012 zкако сагледавате могућност да неко у потпуности буде и хришћанин и да служи српској војсци, нарочито због специфичне природе служења војсци? – тачно је да од христа до данас стоји отворено питање, које се изнова актуе- лизује, а то је служење хришћана у вој- сци шире гледано, то је питање одно- са цркве и државе с обзиром на три мисије које имају савремене војске, па и војска србије: а) одбрана земље од оружаног угрожавања споља, б) пру- жање помоћи ради заштите живота и безбедности људи и имовине, заштите животне средине или из других раз- лога утврђених законом и в) учешће у мисијама ван граница рс, наведено питање се у етичком смислу још више усложњава након бројних дилема, православни морају признати да уколико прихва- тају овај свет, који заиста сав „у злу лежи“ и живот у њему, и не могу да „врате улазницу“ за овај свет и живот, онда не могу да се сакривају иза тзв „етике чистих руку“, већ да прихвате реално супротстављање и борбу про- тив зла то значи да не би требало да избегавају служење у војсци, напро- тив! zу војсци србије ће ускоро у потпу- ности бити успостављена нека- дашња пракса – војни свештени- ци какво је ваше мишљење о тој пракси? васпостављањем војних свештени- ка у војсци србије, отвара се једна нова страница односа цркве и држа- ве припадници војске од тога очеку- ју много у војним свештеницима ће гледати реално упућивање на светост, што пред њих поставља велику одго- ворност зато је заиста пожељно да свештеници који се определе за ову службу богу и отаџбини, заиста буду томе посвећени zкакву бисте поруку упутили на- шим младим читаоцима, везану за њихово будуће родољубље и служење отаџбини? – не верујте онима који поричу, од- бацују, блате отаџбину као нешто пре- вазиђено и старомодно а шта је то данас остало да није испрофанисано, обесвећено? са слабљењем заједни- це слаби и осећај привржености њој, а љубав по дефиницији представља спремност на жртвовање ради опстан- ка заједнице значи то није пуко осе- ћање, јер како јеванђелист јован каже: „не љубимо речју ни језиком, него де- лом и истином“ (1јн 3, 18) уместо мојих порука подсетимо се са- мо отачаствољубља светог саве и оста- лих немањића, који су вечити узор за србе и вероватно непревазиђени у по- тоњим генерацијама српског народа тешко да се може на јачи и узвишенији начин изразити брига, старање, борба, жртва – „бол за отачаство“ од следећих речи архиепископа саве: „ради ваших душа и душу своју омрзнух, [али] сећа- јући се старих светих, који су у болу ср- ца за своје саплеменике богу говорили: ‘ако спасавајући спасеш народ овај, ако ли не, онда и мене испиши из књига ко- је написа’“ од ове љубави за свој (на) род заиста нема веће неверујтеонимакоји поричу,одбацују, блатеотаџбинукао нешто превазиђено истаромодно септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а када су првог гувернера незави- сне грчке државе, јаниса капо- дистријаса, упитали којим наро- дом управља, он је написао да се грчки народ састоји од нас који верујемо у ис- точну православну цркву и који гово- римо грчки језик наших отаца најкарактеристичнији доказ допри- носа православља очувању национал- ног идентитета представља случај тур- кофоних кападокије и понта иако су током туркократије ови припадници истог народа као и ми изгубили свој језик и у својим кућама говорили тур- ски језик, православна вера и света литургија су их држале у грчком роду и у јелинству супротно томе, ко је из- губио своју веру, био је изгубљен и за свој народ он је турковао или фран- ковао, како су тада говорили они ко- ји су исламизовани постајали су фа- наша православна црква и њени свети прихватају здрав патриотизам,аосуђују етнофилетизам, расизам и нетолеранцију православна црква и здрав патриотизам превод са грчког: михаела јагер свети нектарије егински, новија икона 40 l православни мисионар l 5/2012 натични турци и бесни прогонитељи ромеја црква се борила за националну сло- боду и идентитет нашег рода и пре па- да константинопоља 1453 г погрешно говоре неки од савремених теолога да је ова веза била принудно решење – због ропства – и да сада треба да се преки- не, да се распрши подсећам да су још од епохе канона пресветој богородици, у vii веку после христа, наши преци за- хваљивали богородици што је делала на корист константинопоља, а против ава- ра патријарх сергије ишао је око зидина и јачао морал браниоца иконом пресве- те богородице такође, свети атанасије атонски из x века нашао се поред гене- рала, а затим владара, никифора фоке и својим молитвама и саветима му је по- могао да протера сарацене са крита у xii веку, између осталог, одбрану солу- на од нормана преузео је архиепископ евстатије са децом цркве св димитри- ја, дакле децом катихетске школе у xiii веку, кипарски светац неофит затвор- ник је из своје шпиље на пафосу писао родољубиве текстове осуђујући крста- ше, сарацене и друге окупаторе кипра и наглашавао да кипрани припадају ромејском царству, дакле византијском (види његов текст „περί τῶν κατά χώραν κύπρον σκαιῶν“, ε ́τόμο των ἁπάντων τοῦ ἁγίου, ἔκδ τῆς ἱερᾶς σταυροπηγιακῆς μονῆς ἁγίου νεοφύτου πάφου) није, дакле, реч о „загради“, већ о јед- ној духовној, историјској и политичкој стварности међутим, потребно је и друго објашњење: да наша православна црква и њени свети прихватају здрав патриотизам, а осуђују етнофилетизам, расизам и нетолеранцију василије ве- лики је много пута наглашавао да је био поносан на порекло своје мајке која је од старог јелинског рода, оно што на- води и свети григорије богослов у по- смртном слову василију великом ме- ђутим, та јелинска свест није спречила василија великог да се стара о људима сваког рода и вере у филантропским установама василијаде здраво родољубље изванредно об- јашњава свети григорије богослов у свом 37 писму (види 37 том мињо- ве грчке патрологије) тамо пише: „μητέρα τιμᾶν τῶν ὁσίων μήτηρ δέ ἄλλη μέν ἄλλου, κοινή δέ πάντων πατρίς“ дакле, својствено је побожним људима да поштују своју мајку међутим, сваки човек има другу мајку заједничка мај- ка свих нас је отаџбина, стога треба да је волимо управо као и своју мајку у истом духу, само другим речима, додаје и преподобни старац пајсије светого- рац говорећи: „отаџбина је једна вели- ка породица“ стога, ми хришћани во- лимо отаџбину и поштујемо јелинизам, тако да не мрзимо отаџбину других и не ниподаштавамо политички идентитет сваког другачијег народа или човека креативан допринос православља сло- боди и нашем политичком идентитету наставља се и после туркократије порица- њем у потпуности теоретичара „заграде“ године 1896 свети нектарије, епископ пентапоља, чудотворац, написао је у јед- ној дубокој студији о грчкој философији следеће: „да, грк је рођен по промислу божијем као учитељ човечанству то дело му је дато ово што је посведочено го- ре јесте дуговечност хришћанства из ког михришћаниволимо отаџбинутако дане мрзимоотаџбину других инениподаштавамо политичкиидентитет сваког другачијег народаиличовека септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а директно можемо закључити и његовo трајање кроз векове, кроз вечно дело хри- шћанства са којим се сјединио и јелини- зам“ и 1940 г у епопеји северноепирских планина, грчки војник видео је богороди- цу обучену у црно како му помаже не на- равно из мржње према италијанима, већ зато што је тог тренутка грчки бранилац у њеним очима био праведник унутар грчкоправославног предања чувамо здрав патриотизам и избегава- мо две крајности: расизам и етнони- хилизам чувајмо као зеницу свога ока благословени утицај православља на наш национални идентитет константин холевас одломак из текста објављеног јула 2012 г у часопису πειραική εκκλησία свети нектарије егински (1846–1920), фотографија са почетка 20 века 42 l православни мисионар l 5/2012 сведоци смо праве „провале“ па- триотизма у јавном животу на- шег народа последњих неколико деценија после титоистичког периода, у коме се национална припадност нај- бројнијег народа у тадашњој југосла- вији потпуно маргинализовала и обез- вредњивала, дошло је до својеврсног феномена компензације који је наро- чито био присутан у политичкој сфери многе странке, али и друге групације ките се националистичким обележјима, а са друге стране су они који у нацио- нализму виде само баласт и зло сматра- јући исти ретроградним и заосталим при томе се ови други интелектуално ослањају углавном на западнохришћан- ску културу, налазећи у њој неки ово- земаљски идеал као што се дешавало врло често у историји србије, није лако разлучити ни у данашњем времену ко је патриота, а ко издајник – две речи које се и данас невероватно лако користе у међусобном прозивању! родољубље је природно, али уједно и дубоко хришћанско опредељење сваког човека ако неко не воли свој народ са свим врлинама и манама, како ће тек во- лети туђи? свети јован богослов одлич- но примећује да се не може волети бог који се не види ако се не воли ближњи који се види (1јн 4, 20) као новозавет- ни пример родољубља можемо навести пример пресвете богородице која у сво- јој химни „велича душа моја господа“ го- вори о израиљском народу кога господ прима опоменувши се свога милосрђа стари завет такође обилује примерима родољубља и јеврејског национализма у српском народу је однос према ви- довданској етици најиндикативнији када је у питању став према национа- лизму нажалост, овим празником и оним што исти представља се обилато манипулисало у јавном животу србије у последње две деценије видовдан, ве- лики хришћански празник, не велича некакво колективно самоубиство већ победоносно саборно мучеништво за христа треба увек наглашавати да се војска светог кнеза лазара причестила у самодрежи цркви непосредно пре ко- совског боја, јасно тиме сведочећи оно- шта је право родољубље? оно што је христос рекао за пост можесе применити и на патриотизам –треба га практиковати не китећисетим и не „трубећи“јавно протонамесник горан живковић септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а га који је победио смрт – христа дакле, у најдубљој бити, косовска етика сведо- чи вечни живот а не велича смрт саму по себи, за шта је често крајње површно оптужују неки интелектуалци наша црква је увек поштовала оне своје чланове који су свoјим стварала- штвом славили живот – попут свеште- ничког сина николе тесле, верујућег михајла пупина, композитора стевана мокрањца итд дакле, патриотизам ни- је само страдање за православну веру, већ и служба за добробит народа у овом свету путем кога освајамо вечни живот из истог разлога су математичар теодор фон бург или тенисер новак ђоковић такође родољуби православна црква високо вреднује и поштује родољубље, али уједно упућује своју верну децу да исто треба доказива- ти пре свега делима, не само спољашњим обележјима оно што је христос рекао за пост може се применити и на патриоти- зам – треба га практиковати не китећи се тим и не „трубећи јавно“, а бог који види све платиће нам за наша дела учињена у славу и за напредак вере и отаџбине аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову православна црква високовреднујеи поштујеродољубље, алиуједноупућује својуверну децу да истотреба доказивати пресвега делима, несамоспољашњим обележјима „косовка девојка“, аутор урош предић, 1919 г 44 l православни мисионар l 5/2012 још једно путовање у православље мој пут у православље био је веома кривудав, алису мисве времеод помоћи биле књиге, радио емисије и интернет када сам била девојчица, у школа- ма је још увек било могуће изу- чавати свето писмо; чак су се и људи који нису ишли у цркву радовали што њихова деца похађају веронауку сећам се да сам, када сам имала осам или девет година, једне ноћи замислила гору маслинску над којом је сијао пун месец – било је ту пуно стабала, и хри- стос се ту молио била сам веома ганута на радију смо чули радио-драму „човек који је рођен да буде цар“ („the man born to be king“), коју је написала дороти л сејерс (dorothy l sayers), наравно не ону оригиналну емитовану 1940 године постојала је добра тв емисија под на- зивом „исус из назарета“, коју су на би-би-сију репризирали у неколико на- врата када сам била тинејџерка, вили- јам берклеј (william barclay – шкотски теолог и водитељ на радију – нап прев) је такође био популаран, и њему дугујем много археологија као пут одувек сам на часовима веронауке била заинтересована за свакодневни живот људи, тако да сам се кроз своје школовање заинтересовала и за свако- дневни живот римљана у британији, за древне брите итд била сам у предности јер сам живела у лондону, где су архео- лошка ископавања била део свакоднев- ног живота из школе сам изашла са деветнаест година и отишла сам на ар- хеолошки институт – да се обучавам за музејског техничара тако ме је свето писмо довело до археологије од тада сам увиђала да међу интели- генцијом није модерно да се буде хри- шћанин, и да они који су уопштено превод са енглеског: маријана петровић повратак у очев дом септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 45 презирали религију нису примењивали исте стандарде доказивања које су зах- тевали за сопствена истраживања нисам била задивљена интелигенци- јом стога сам одлучила да поставим хи- потезу да бог постоји изгледало ми је да је већина људи који су много ученији од мене, у прошлости превазишла оно што сам ја схватала као „замерке хри- шћанству“, те сам желела да се уверим да црквена учења заиста функционишу ако се узму као практични план за живот то ми је изгледало као бољи научни метод за расуђивање у то време је књига к с луиса чисто хришћанство (c s lewis, mere chri- stianity) – за којом су уследили његови други религијски и етички есеји – усме- рила моје мишљење када сам као од- расли студент стигла до универзитета, видела сам да уз античку историју на одсеку за праисторијску археологију постоји и историја уметности то је за мене представљало једну срећну окол- ност, јер нам је д талбот рајс (d talbot rice) био професор историје уметности и код њега је требало да проучимо ико- не и историју византије, а такође смо и изучавали позну антику када смо код чарлса томаса (charles thomas) учили о постримској/ранохришћанској архео- логији у британији и ирској док сам за испит из позноримске археологије про- учавала корене монашког покрета, чи- православна црква светих симона и јуде у рангиори, нови зеланд – под јурисдикцијом антиохијске патријаршије 46 l православни мисионар l 5/2012 тала сам пустињске оце које је превела нора чедвик (nora chadwick, the desert fathers) и књигу пустиња као град дер- васа читија (derwas chitty, the desert a city), и тако сам набасала на еремите и св пахомија, ране британске светитеље и ширење цркве у британији и ирској универзитет у единбургу нам је заси- гурно пружио добро, широко и темељно образовање! на новом зеланду када сам стигла на нови зеланд, се- дамдесетих година 20 века, прикључила сам се англиканској цркви – јер је у то време према овој цркви постојало вео- ма правоверно осећање, барем у паро- хијама али сам увидела да клирици са којима сам се сусретала нису познавали историју древне цркве нити историју православне цркве англиканска црква новог зеланда тада је прошла кроз неки чудан и ускомешан период, са харизматским покретима итд након неког времена схватила сам да ве- ћи део пастирске подршке нисам добила из проповеди већ из књига џона вајта (john white), професора психијатрије из манитобе, од којих једну сада поново читам она се зове кокетирање са све- том (flirting with the world) и говори о посветовњачењу цркве такође сам наи- шла и на веома трезвену књи- гу доналда блоша (donald g bloesch) под називом трошни темељи (crum- bling foundations), у којој се говори о про- пасти већих цркава у северној америци и могућностима за њихово обнављање у виду изворне вере засноване на апо- столском сведочењу ова је књига одра- жавала бриге које су на новом зеланду мо- риле мене остала сам у англиканској цркви јер нисам знала где другде да идем повратак у православну цркву пре неколико година сам у јавној би- блиотеци пронашла књигу тимотија ве- ра (timothy ware – данас калист вер, епископ диоклијски – прим прев) под називом православни пут (the ortho- dox way) и узела сам је јер сам још увек била заинтересована за касноримску антику читала сам је с времена на време, а онда се појавио интернет преко интер- нета сам пронашла антиохијску пра- вославну цркву у великој британији и упитала сам православног свештеника из колчестера, у чијој близини живи мој брат, о александра хејга (fr alexander haig), да ли на новом зеланду постоји антиохијска православна црква из- ненадио ме је када ми је одговорио да ово је било једно веомалично путовање, прилагођено околностимау којимасам живела повратак у очев дом златни напрсни крст из 6–7 века, украшен драгим камењем, откривен током археолошких ископавања у кембриџу септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 47 постоји! на крају сам сазнала где живи о џек витброк (fr jack witbrock – све- штеник у православној мисионарској парохији у рангиори на новом зелан- ду – прим прев) такође ми је много помогао и о григорије халам (fr gre- gory hallam) из манчестера и, наравно, од помоћи ми је било обиље сајтова на тему православне вере ништа од тога није било могуће пре интернета тако сам миропомазана и постала сам члан православне цркве; мој све- тац заштитник је света александра, диоклецијанова жена назад у по- зну антику! мој пут у православље био је веома кривудав, али су ми све време од помоћи биле књи- ге, радио емисије и интернет – тако да је ово било једно веома лично путова- ње, прилагођено околностима у којима сам живела антиохијска црква новог зеланда сада је раштркана по читавој држави можете да посетите вебсајт ове цркве – http://wwwantiochianarchorgau/ – где ћете открити живу заједницу коју води митрополит аустралијски павле александра вуд извор: alexandra wood, „another journey to orthodoxy“, http://wwwantiochian-orthodox couk/journeys/journey19htm 48 l православни мисионар l 5/2012 одрастао сам у дивном, љубављу испуњеном побожном проте- стантском (или, тачније, анабап- тистичком) хришћанском дому, верујући у бога и молећи се господу исусу христу да ме спасе са отприлике осам година сам свесно свој живот посветио христу и када сам имао тринаест година био сам крштен у заједници „плимутска браћа“ (plymouth brethren) у којој сам и одра- стао од родитеља сам научио да чита- вим својим срцем тражим истину, да о истини говорим са љубављу и да је жи- вим од заједнице сам научио да истину тражим у светом писму, да волим свето писмо, да га марљиво проучавам и да га примењујем у свакодневном животу од к с луиса (c s lewis) и из јовановог јеванђеља сам научио да је исус христос био истина – и пут и живот такође сам похађао и хришћанску средњу школу где сам од свог пријатеља који је био луте- ран научио да водим дебату, али и уз ње- га – против њега по питањима везаним за крштење деце, а са њим против већине својих професора менонита и другова из одељења – по питању пацифизма и смрт- не казне често сам говорио да од одлуч- не победе више волим једино одлучни пораз – што је нешто добро, јер бих, на дуже стазе, открио да су моји противни- ци много више у праву него што сам ика- да помислио сусрет са православљем убрзо након што сам дипломирао у средњој школи, упознао сам се са једним православним хришћанином за којег сам мислио да много више греши по мно- гим питањима од свих мојих противни- моје путовање каправослављу: кратак преглед превод са енглеског: маријана петровић наконсвог истраживања, видео сам довољно истине у православним аргументима да бих знао да исам треба да проверим искуство православља по вра так у очев дом септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 49 ка хришћана са којима сам дискутовао или то или је (страшна помисао!) много више у праву након отприлике осам го- дина колико сам дискутовао са њим – и против његових аргумената када он није био присутан – одлучио сам да морам на овај или на онај начин да решим то пи- тање (оно је било исувише важно да бих га игнорисао), испитујући историју на којој су били засновани и моји и његови ванбиблијски аргументи (чак је и најте- мељнија вера хришћанина који верује у свето писмо на крају заснована на ван- библијским аргументима: ако сâм наш господ није могао да све- дочи о себи, колико мање може свето писмо – које је сведочанство о њему – да буде одговарајуће сведо- чење свог ауторитета!) повратак кући након истраживања које је трајало от- прилике годину и по дана, видео сам довољ- но истине у православним аргументима да бих знао да и сам треба да проверим искуство православља али сам желео да бу- дем сигуран, и нисам могао само да напустим, без објашњења, своје драге пријатеље и браћу и сестре у христу са којима сам живео и од- растао и дружио се током већег дела свог живота, и у неким слу- чајевима током целог свог живо- та тако сам почетком 1997 године написао два писма својој цркви, обавештавајући их о својој потрази, о томе што чи- ним и због чега то чи- ним, говорећи им мало о ономе што сам пронашао и тражећи од њих да се моле за мене у отприли- ке то време сам схватио да сам напо- кон прона- шао неко- га са ким желим да проведем аутор је данас клирик православне цркве у америци и служи као парохијски свештеник при цркви светог јована шангајског у ванкуверу (канада) клајв стејплс луис, северноирски писац, академик, историчар, апологета хришћанства (1898–1963) 50 l православни мисионар l 5/2012 повратак у очев дом остатак живота: пријатељицу са којом сам делио своја истраживања везана за православље и која је верно изазивала и разматрала аргументе и питања са који- ма сам се рвао она, као и ја, воли нашег господа и потпуно је посвећена њему ко- ји је истина, и она много боље од мене у свом свакодневном животу заправо жи- ви истину за разлику од мене, она је по својим веровањима и по свом свакоднев- ном животу била већ веома православ- на, али је са мном делила моју анабапти- стичку еклисиологију (схватање природе цркве), но није ни приближно истражи- вала православље и историју цркве ко- лико сам то ја чинио до марта месеца сам коначно знао да сам пронашао једну, свету, саборну и апо- столску цркву коју је основао христос преко својих апостола моја пријатељи- ца сара ипак није била толико убеђена, иако је сада више него раније истражи- вала то питање и размишљала о њему у крајњој агонији сам учинио оно што сам знао да морам да учиним: да се понашам у складу са оним што знам да је истинито, чак иако би ме то коштало моје драге да- на 6 априла 1997 године сам примљен у православну цркву као катихумен у очевом дому сара ме је, одлазећи на недељу дана ра- ди боравка на клиници у алберти, замо- лила да јој напишем шта ме је то на крају убедило у истину православља исход ове молбе је био читав низ писама мојој љубљеној она је нису убедила јако мали број људи поверује у истину православља просто читајући, баш као што мали број људи постану хришћани читајући свето писмо: православље као сасвим истини- чак је и најтемељнија верахришћанина који верује у свето писмо на крају заснована на ванбиблијским аргументима септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 51 то (правоверно) хришћанство није књи- га, оно је живот али она је наставила да размишља и на крају је и она постала православна, уз муку и агонију али то је друго путовање и друга прича не потпу- но засебна, наравно, али чија прича јесте засебна у овом нашем сложеном свету? годину дана касније, 16 августа 1998 са- ра и ја смо се венчали – хвала да је богу! – у „једној, светој, саборној и апостолској цркви“ коју смо обоје заволели и кроз коју смо заволели једно друго хвала да је богу на овом неописивом дару! јер његова је милост довека презвитер џастин е хјулет извор: justin edward hewlett, „my journey to orthodoxy: a summary“, http://theorthodox- churchinfo/blog/ocrc/2010/04/edward-justinmy- journey-to-orthodoxy/ о џастин е хјулет са својим парохијанима на степеницама испред православне цркве светог јована шангајског у ванкуверу избеглиштво косовска голгота чудни су путеви господњи ве- лика су страдања на том путу али, господ је први страдао за све нас ради нашега спасења кад то знамо, он- да знамо да су и наша страдања нама на спасење и носићемо свој крст храбро, без роптања јер, на земљи немамо сигурнога града нити сигурнога стана, него смо са- мо гости и странци „ој, косово, косово, земљо моја воље- на“ срце задрхти кад чује речи ове ста- ре песме али, нас дочекују насмејана ли- ца! то је породица шемић која је избегла са косова, из царског града призрена, у коме данас живи само 18 срба и један једини ђак првак, милица ђорђевић, са мајком евицом, којима у свему помаже први комшија шиптар, деда адем шта рећи на то? потресно дошли смо у госте код шемића, у ра- ковицу, у скромни стан на првом спрату срдачно нас дочекују, чује се пријатна дечија граја сви су на броју: домаћин ранко (46) и домаћица наташа (44) и њихово шесторо деце: огњен (21), сту- дент 4 године грађевинског факултета, зорана (20), студент 2 године шумар- ског факултета, анђела (15), први разред 13 београдске гимназије, михаило (13), седми разред, и теодора (11), пети раз- ред ош „никола тесла“, док је никола (6), предшколац – помаже бог и свако вам добро жели- мо! имате поздрав од ваших пријатеља, који су нам помогли да изаберемо баш вас, као узорну хришћанску породицу а имате и посебан поздрав од вашег ду- шемићииз раковице децасу највећи дар и благословод бога, којитребаса благодарношћу прихватити радмила грујић многодетне хришћанске породице 52 l православни мисионар l 5/2012 септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 53 ховног оца илије прво смо са њим раз- говарали каже да сте од њега тражили благослов да будете наши саговорници и да вам је са задовољством благословио, поготово што је у питању православни хришћански часопис – да, – прихвати наташа – уз благослов нашег духовника ми смо и раније били гости јавних медија, емисија: београдска хроника, експлозив, а писале су о нама и вечерње новости и раковачке новине ваш часопис је и за нас посебан и част нам је што желите да пишете о нама не сматра- мо то некаквом славом или хвалом, него потребом да православни људи сазнају да – имати много деце није „немогућа миси- ја“ напротив, то је велика радост – када је тако, онда вас слушамо при- чајте нам о вашој „могућој мисији“ хо- ћете ли ви, ранко? где сте се вас двоје упознали? – нека, наташа ће то боље – упознали смо се на радној акцији – о, па ви баш нисте бежали од рада! – нисмо бежали и ето тако, уз вред- не руке, загрејала су нам се и срца пр- во „да“ рекли смо у призренској општи- ни 1990 г, и то потврдили на саборном венчању у манастиру светих архангела код призрена 1997 ранкови су родом из призрена он је најстарији од троје деце, рано упокојених родитеља мирослава и зорке, а ја сам из приштине, средње дете од троје деце петра и слободанке ран- кови су предано држали веру и децу од- мах крштавали, а ја сам крштена у својој 24 години, тек по рођењу другог детета, заједно са своје двоје деце, у цркви св ђорђа у призрену крстио нас је прото- јереј-ставрофор илија шмигић, који нам је и даље духовник, а сада служи у бео- граду, у цркви св архангела гаврила у хумској улици и сви идемо тамо неде- љом, иако нам је у раковици парохијска црква св вартоломеја и варнаве – зато нам је отац илија рекао: добро их познајем и духовно руководим већ 20 година посебно за наташу могу ре- ћи све најпохвалније иако је крштена у њеним зрелим годинама, она је светим духом просвећена и постала веома рев- носна хришћанка сваке недеље долази са децом на свету литургију – која је крсна слава шемића? – свети никола мирликијски – то је најчешћа српска слава реците нам од када сте у београду? изгледа да је ход по мукама почео врло брзо после ваших најсрећнијих дана? и редом: о ва- шем образовању, запослењу? колико сте радних места променили? причајте нам о вашим пословним „пустоловинама“ данас наћи посао, заиста је пустоловина, а нарочито – одржати се на њему дајемо реч домаћину – да, избегли смо већ 1999 године, по- сле бомбардовања морам да кажем да потичем из старе призренске породи- це, која је ту живела скоро 400 година и данас има 35 мушких глава, углавном са многодетним породицама живели смо у призренском насељу подкаљаја, названом по древној тврђави из рим- ског периода – каљаја ту сам завршио вишу педагошку школу – српски језик и књижевност, али никад нисам радио у струци најпре сам радио у савезу омла- дине и омладинској задрузи, затим био управник дома војске у призрену до 1999 г, када сам без образложења добио отказ мада музички нисам образован, бог ми је дао грло, па сам у призрену певао по ресторанима тај приход нам је добро дошао јер нам се у призрену родило четворо деце призрен је наш вољени град и остаће то заувек свако- ме је своје родно место најдраже, али призрен је нешто посебно: у плодној ко- тлини, окружен планинама – шар-пла- нином, паштриком, коритником, про- клетијама, у околини брезовице – ту је метохија – виноградарски ораховац, многодетне хришћанске породице 54 l православни мисионар l 5/2012 ту је река бистрица, која се улива у бели дрим, блага медитеранска клима, реч- ју – рајско насеље и живот је био добар – толерантни међуљудски односи изме- ђу срба, шиптара, муслимана, турака али, откако су са планина у град сишли шиптари „номади“ – овчари, ствари су почеле да се компликују, чак и шипта- рима неке наше комшије, шиптари, отворено кажу да жале за нама, србима кад смо избегли у београд, наставио сам да радим као естрадни уметник задњих петнаест година сам солиста ртб и сни- мио сам 30-ак снимака са изворним ко- совским песмама, један компакт-диск, а ускоро ће изаћи и други, а већ седам година, сваког петка, певам у ресторану „стара капетанија“ у земуну, а суботом и недељом певам на свадбама и весељи- ма више пута сам учествовао у забав- ним тв емисијама – жикина шареница, жељотека и другим – а ви, наташа? – морам да кажем још нешто о ранку неће да каже да га зову „призренски сла- вуј“ некада је певао својим призренци- ма, а сада о призрену пева на свадбама и весељима широм србије а ја сам ди- пломирала на грађевинском факултету у приштини и ту сам одмах примљена за асистента приправника кратко сам ра- дила и у јавном комуналном предузећу „цвилен“ после протеривања са косова, после бројних поднетих молби, од којих већина није ни разматрана због тога што имамо пуно деце, тек у априлу 2008 г до- била сам посао у го савски венац, као грађевински инспектор али, морам да нагласим, да несавестан однос према ра- ду нема везе са бројем деце – штавише, то је показатељ високог степена одговор- ности и спремности на пожртвован рад за добробит своје многочлане породице али, има још добрих и разумних људи, који умеју да препознају у човеку његову стручну способност – како сте решили стамбено питање? – овај стан, од 56 квадрата, у власни- штву је мојих родитеља – наставља ната- ша – који су били приморани да свој стан у приштини продају шиптару како би купили овај пре овога стана, били смо подстанари и селили смо се три пута у овом стану су, до рођења најмлађег дете- та, живели са нама моји родитељи и моја сестра, нас 10-оро и сада је тесно сва- ко има само по пола кревета, и делић у ормару било би нам лакше да имамо бар још једну собу али, ево, већ 13 година не можемо да повратимо нашу имовину породичну кућу ранковог оца и стрица спалили су 2004 г, у исто време када и призренску богословију, у којој смо и ми становали док нисмо 1998 године доби- ли стан, а кад смо протерани у стан се уселио шиптар и све ове године не може- мо да га иселимо, јер је немогуће са њим ступити у контакт – примате ли помоћ од државе? – једину помоћ коју примамо је дечији додатак само за троје деце, укупно 4200 дин осталу децу држава не признаје али, моји родитељи су увек ту да нам по- могну треба нагласити да многодетној породици не треба некаква помоћ него награда то би било оно што стварно за- служује хвала богу, до сада све дажбине према држави измирујемо, јер сви ради- мо, па и старија деца зарађују за џепарац повремено раде у фото лабораторији, фотографишу младенце и сватове али, учење је ипак на првом месту сви су до- бри ђаци – људи не планирају број деце, него прихватају свако дете као божији дар да ли и ви тако? или верујете да вам је то судбина доделила? – судбина не постоји то су измислили они који неће да прихвате одговорност, а самим тим ни бога деца су највећи дар и благослов од бога, који треба са благо- дарношћу прихватити септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 55 – да ли сте имали непријатности од комшија – да им сметају ваша деца? – не, никада децу васпитавамо да се пристојно понашају, да у заједничким ходницима свакоме пожеле „добар дан“, осмехну се, буду добра деца – сматрате ли своју породицу правом хришћанском породицом? – треба много труда да сам човек буде хришћанин, а онда и његова породица снажан утисак на нас оставиле су речи владике херцеговачког григорија, када је био гост на хрт: верујем, губим веру, налазим веру, надам се, губим наду, на- лазим наду, али оно што је главна борба је да волим, јер кад волимо онда се и на- дамо и верујемо а кад не волимо, онда је све узалуд, узалуд и вера и нада, јер човек није срећан без љубави треба јеванђеље живети, делати по јеванђељу отприлике је тако рекао иначе, ја сам читала мно- ге књиге светог владике николаја и он је највише утицао на моје хришћанско про- свећење а, наравно, не може се живети ни без молитава и благослова свога ду- ховног оца то је онда хришћанин али, милостив је и дуготрпељив наш господ, па сваки дан помало растемо да порасте- мо до његове духовне висине – шта је најважније у брачном хри- шћанском животу? осећате ли у дана- шњем секуларном животу утицај са- танизма кроз разбуктавање страсти, прекомерних жеља и потреба, развијање потрошачког менталитета? како децу за- штити од општеприхваћеног световног васпитања усмереног само на потребе тела, а запостављање потреба душе? ни- колај берђајев, говорећи о историји, ну- ди нам одговор: „демонски утицај је при- сутан у историји света историја је океан у који јеванђеље баца своју удицу и лови живе људе ради њиховог вечног живота“ – свет увек мами младе душе разним „посластицама“ – јутарњи тренинзи не- дељом, утакмице, рођендани, а понајви- ше јутарње спавање потребно је много мудрости да родитељ децу подстиче на оно што им је корисно, а да то не буде присила родитељу ништа не сме бити важније од деце треба са децом причати, не препуштати их самима себи, гледати их право у очи, указивати на добре при- мере, са што мање критике и условљава- ња – да деца осете да им пружате љубав и не ускраћујете слободу, јер је она од господа и, наравно, непрестано се обра- ћати господу, пресветој богородици, ан- страх је паразит којиод свега што имате узима пола, зато вам сечини да немате довољно тако и јесте чим ослабимо у вери, етостраха 56 l православни мисионар l 5/2012 многодетне хришћанске породице ђелу чувару, крсном свецу често чита- мо акатист икони пресвете богородице васпитање верујемо у милост божију и верујемо да родитељске молитве за децу неће остати неуслишене – значи, деца се баве и додатним актив- ностима? колико читају а колико су под утицајем виртуелне стварности: тв-а, интернета? више није „мали екран“ него велика „плазма“, са које се боље види ве- лики брат, који имитира бога – да, воле и додатне активности зора- на је завршила основну музичку школу – инструмент виолина, теодора је трећи разред музичке школе „даворин јенко“, свира гитару и тренира кошарку у кк „радивоје кораћ“, михаило тренира фуд- бал, а жели и веслање такође, и огњен воли фудбал и пливање, а анђела лепо пева, па ћемо је наредне године уписати на соло певање несумњиво је да велики утицај на децу врше тв и интернет, али ми их упућујемо на умерено коришћење – какав и колики значај за духовно усмерење деце, по вашем мишљењу, има веронаука у школама? да ли своју децу сами усмеравате ка веронауци или им дозвољавате да сами бирају и грађанско васпитање? – добро је што постоји веронаука за нас није било дилеме око избора једин- ствени смо за веронауку – да ли вас, као родитеље, интересује шта деца уче на веронауци? сматрате ли да би и ви уз њих могли још доста тога научити, да треба да читате њихове уџбе- нике из веронауке како бисте проверава- ли исправност ваше вере, али и помогли својој деци? – наравно да нас интересује шта деца уче, па се и ми учимо уз њих – да ли су деца увек расположена да иду на свету литургију? треба ли их присиљавати или приволети личним примером? – ипак морам више да похвалим ове млађе мали никола је најревноснији и радује се кад га водимо михаило чте- цира на литургији заједно са братом од стрица какав је ваш однос према кућној мо- литви? – учимо се и ми сами кућној молитви, па тако и децу молитва је обавезна пред обедом, пред спавање, при изласку из ку- ће, приликом уласка у ауто да ли деца знају и црквене – духовне песме? – знају, јер у храму постоји дечји хор „гаврилчићи“, који дивно поју након ли- тургије, па су многе песме и они научили – има ли егзистенцијалног страха или се у свему уздате у бога, као што каже псалмопојац: који живи у заклону ви- шњега, у сјену свемогућега почива говори господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам (пс 90, 1–2)? – негде сам прочитала: страх је пара- зит који од свега што имате узима пола, септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 57 зато вам се чини да немате довољно тако и јесте чим ослабимо у вери, ето страха ми верујемо и уздамо се у господа и че- сто се обраћамо нашем св николи али, и ми се трудимо и не ленствујемо имате ли поруку охрабрења породица- ма које избегавају многодетство? – ето, својим примером као мајка, по- ручујем српкињама: родите што више деце! жена треба прво да се оствари као мајка, а за све остало биће времена али, имамо и поруку за оне који су надлежни за наш народ: обезбедите деци бесплат- но школовање и студирање, бесплатан превоз, чланске карте за библиотеке, музеје да они који се труде на „њиви господњој“, који од сопственог живота и крви придодају крви и животу свога целокупног народа, не буду кажњени и условљавани и „обележени“, него награ- ђени бог нам је дао живот ради наста- вљања и трајања живота ранко, може ли се преболети косово? – мора да се живи живот иде даље овде смо родили још двоје деце наташа додаје: вера помаже да се прихвати ре- алност ранко наставља: најжалије ми је што немам ни једну фотографију из де- тињства и младости све пропало, све спаљено – ранко, још је важније да сте усликани код господа, јер ако вас христос не пре- позна – неће ваљати ево, можда је то неки предзнак или призив што сам рођен на усековање, баш као блажене успомене патријарх павле? – да, али на тај призив треба богу до- стојно одговорити зар не? да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? – (наташа:) знамо војводиће са бано- вог брда, који сада имају једанаесторо деце рођени ранков брат и снаја имају четворо, такође моја млађа сестра и зет – троје, а и наш духовни отац илија има четворо – хајде мало да чујемо и децу! огње- не и зорана, ви сте на веронауци још од основне школе? – не, кад смо избегли још није била уведена веронаука, а кад је уведена, по- чињало се од првог разреда а још смо се често и селили али, у средњој школи смо ишли на веронауку значи, и научили сте оно најважније: зашто на земљи постоји црква? да ли је она обична кућа, као све друге, или је она сишла „одозго“? – она је божији дом њено порекло је небеско – каже зорана – а зашто постоји? – ради заједнице људи и бога – каже михаило – тако је али какве заједнице? има разних заједница, у којима се нешто ра- ди, а у цркви се ради нешто што се не ради ни на једном другом месту на зе- мљи шта је то? – моли се богу – рече неко од њих – да, али молимо се и код куће и на сваком месту рећи ћу вам, слушајте: црква је болница наших душа, али и „радионица спасења“, како каже св јустин ћелијски када нам се тело раз- боли, ми идемо лекару, у болницу, да многодетне хришћанске породице 58 l православни мисионар l 5/2012 бисмо се излечили, а када грешимо, онда нам се душа разбољева и потреб- но је да и њу излечимо како црква лечи наше душе? кроз свете тајне а ви знате шта су свете тајне на неви- дљиви светотајински начин бог нам опрашта грехе и тако нас удостојава да духовно здрави учествујемо у сла- ви божијој која се догађа на светој литургији на тај начин ми већ сада и овде предокушамо славу царства небеског, славу наше будуће стварно- сти ако само тело лечимо, а душу за- постављамо, и даље смо болесни зато је црква јединствено место на свету и без ње нема спасења нашим душама знате ли неког светог старца, нашег савременика? – старац порфирије, пајсије светого- рац, старац тадеј – набраја зорана – одлично требало би и да читате њихове поуке а идете ли сви недељом у цркву? – да, осим кад огњен и ја добијемо по- сао на некој свадби – одговара зорана – хајде да вас питам једно теже пита- ње – о кажњавању да ли родитељи тре- ба да кажњавају децу и на који начин? – не треба – јавља се михаило – а зашто? како ћете се поправити кад нешто згрешите? – можда само понекад, и то док смо мали – каже зорана – а коју бисте васпитну меру прихва- тили? забране ти родитељи оно што највише волиш, на пример – да трени- раш да ли би то вредело? видим, то вам се баш не допада? – (сада се и мама умешала:) најбољи је разговор са децом то решава већину проблема када им аргументовано ука- жеш на штетност непослушности, тиме се учвршћује међусобно поверење – мама је у праву, али нека нам деца одговоре и на ово: да ли бог помаже ро- дитељима у васпитању? – да – потврђују сви а мама опет до- даје: нарочито када се молимо за нашу децу да се поправе и у добру напредују – и још само једно питање: знамо да се млађа деца увек угледају на старију, а да ли би то могло бити да се и старија деца у нечему угледају на млађу, на при- мер на ревност ка богослужењима чте- ца михаила и малог николе? зачуо се смех – а што не би могло? за крај, можете ли нам нешто отпевати? нека тата поч- не, а ми ћемо га сви пратити – наравно – прихвата ранко шта же- лите? ево, стара призренска: „ој, девој- ко, душо моја“ онда нам је зорана от- певала мамину омиљену песму, а затим и литургијску песму: „тебе појем“ али, и никола је хтео да покаже шта зна и отпевао песмицу из забавишта: „сема- фор светла има“ – свима вам се од срца захваљујемо било нам је изузетно пријатно у вашем друштву осећа се ведар породични дух а што је најважније, томе свако од вас даје свој допринос а зорана додаје: моје другарице кажу да им је лепо у нашој кући, да је атмос- фера пријатна, опуштајућа требаса децом причати, не препуштати ихсамима себи, гледати их право у очи,указивати на добре примере,са што мање кри- тике иусловљавања – да децаосете да им пружате љубав и не ускраћујете слободу,јер јеонаод господа септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 59 60 l православни мисионар l 5/2012 цар душан – српски владар који је сазвао сабор на којем је св сава iv изабран за патријарха; фреска на северном зиду припрате у цркви светих арханђела у леснову, 1349 година септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 61 светли ли ко ви исто ри је спц у јуну 1332 године, славни хи- ландарски игуман гервасије је обавестио сабор манастирског братства да је нови српски краљ ду- шан дао прилог, којим се обезбеђују аделфати (адрфати) за монахе у кареј- ској испосници поводом овог прило- га, сабор је донео одлуку да хиландар може да обезбеди сва три потребна аделфата (братски удео у храни, одећи и обући) за монахе испоснице св са- ве, без помоћи неког другог светогор- ског манастира међу потписницима те одлуке, као други по реду наведен је еклисијарх сава, будући српски па- тријарх сава iv (1354–1375) за по- требе хиландарског манастира, „по- вељенијем худаго и всех последњаго сави“ преписан је пергаментни руко- пис бр 385 у дому архиђакона стефа- на (1343/1344) на рукопису додат је наслов: „поученије златоустово неде- љам, писаније светога оца нашего са- ве српскаго“, у време када се рашири- ло поштовање култа патријарха саве iv у састав овог рукописа ушла је и беседа „константина презвитера сло- во јевангелија 42 от луки, недеља 12“ на челу светогорске обитељи у време ходочашћа цара душана све- тогорским манастирима, сава (iv) је већ био на челу хиландарског братства током цареве посете, игуман сава је доделио аделфат остарелом духовнику антонију (јесен 1347) душан је потвр- дио хиландарске поседе у своме царству, као и нове дарове свог братучеда војих- не (април 1348 г) по повратку са свете горе, цар је написао у прилепу повељу за карејску испосницу: „вољом царства нам и благословом игумана и свих ста- раца благословисмо проигумана попа теодула да је старешина те ћелије која је у кареји“ (1348) стефан душан и игу- ман сава сусрели су се у брусници под рудником, када је цар потврдио село ле- сковљане, дар манастиру хиландару од госпође вишеславе и њених синова бог- дана и богоја (14 август 1354) избор за патријарха после смрти првог српског патри- јарха, св јоаникија пећког (3 сеп- тембар 1354), цар стефан душан са- смерни патријарх сава iv др ђорђе т вуковић на сабору у серу,новембра 1354 године, изабранје за другогсрпског патријарха 62 l православни мисионар l 5/2012 звао је „сабор српски и грчки“ у серу на сабору је изабран сава iv за патри- јарха (вероватно 29 новембра 1354) на сабору у крупиштима, јужно од костура, поред осталих питања, цар се договорио са патријархом око по- тврде нових поседа хиландара, што је остварено издавањем царских повеља у мају и јулу 1355 године по догово- ру са патријархом, душан је повељом потврдио дар севастократора дејана за богородичину цркву у архиљевици (10 август 1355) после смрти цара душана (20 децем- бра 1355), разбојници су, привучени гласинама о скривеном благу, упали у дечанску келију и напали св јефрема како сведочи епископ пећки марко, па- тријарх је одмах обавештен о нападу на чувеног подвижника св сава је позвао испосника „са великом молбом“ и тра- жио да се премести у келију, начињену у месту ждрело, близу средње горе пустињак се преместио у келију која је била патријархова задужбина, а „све- штени сава патријарх често је к њему долазио, разговарајући с њим о ствари- ма корисним за душу“ (житије светог патријарха јефрема) са царем урошем на почетку своје владавине, св цар урош је записао, у мљетској повељи (10 април 1357), како се о свим важним пи- тањима на сабору у скопљу договорио „са госпођом и матером царства ми, ца- рицом кира јеленом, и с господином и оцем преосвештеним патријархом кир- савом и свима митрополитима, игума- нима и са свемоћном („велеможном“) властелом под руком царства ми и са свим сабором српским“ на истом сабо- ру, цар је, на захтев дубровчана, донео одлуку о обнављању трговачких повла- стица и територијалним уступцима са- ми дубровчани су полагали наду у бла- гонаклон став патријарха саве према њима и зато су, касније, тражили његово посредовање у помирењу са будванима (маја 1360) и са кнезом војиславом воји- новићем (28 априла 1362) у присуству св цара уроша, патри- јарха саве и игумана теодосија, челник милош је поклонио део своје баштине манастиру хиландару (1360/61) цар је потврдио дар, али је затражио патријар- хову писмену сагласност патријарх се с даром сагласио у својој повељи: „и смер- ност наша када је видела што је записао и утврдио господар ми превисоки цар моја смерност записа да је постојано и непоколебљиво оно што је приложио челник“ (ђ трифуновић, са светогор- ских извора, београд, 2004, стр 201; прве патријарх сава је именом господњим опомињао властелу да престанеса насиљем светли ликови историје спц четворојеванђеље патријарха саве iv (1354–1375), минијатура јеванђелисте матеја са персонификацијом премудрости, друга половина 14 века, хиландар септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 63 две реченице ове повеље трифуновића подсећају на стихове, па их доноси као строфе – он сматра да је патријарх имао песничког талента) да је и цариградске богослове занимало мишљење патри- јарха саве, сазнајемо из говора монаха јоасафа, одржаног пред члановима ди- настије палеолог, посланицима са запа- да, представницима византијског висо- ког племства и свештенства (јун 1367) објашњавајући потребу да се сазове ва- сељенски сабор ради решавања важних црквених питања, монах јоасаф је пред- лагао да се на овај сабор позову и изасла- ници српског патријарха према даниловом зборнику, св цар урош је претрпео много невоље од сво- је властеле, а према патријарху пајсију, на једном сабору одржаном у манастиру светих арханђела код призрена, патри- јарх сава је именом господњим опоми- њао властелу да престане са насиљем: „слава теби, господе, дуготрпељиви и милостиви! погледај са висине свете сво- је и види неправедни суд који са насиљем узимају!“ после овог упозорења, незадо- вољна властела је напустила сабор измирење две цркве после смрти светог цара уроша (1371), управу над средишњим српским земља- ма преузео је свети кнез лазар према даниловом зборнику, старац исаија се обратио св кнезу лазару ради помире- ња две цркве кнез је одлучио да одлу- ку препусти духовној власти и исаија је отишао патријарху данилов настављач објашњава: „и дошавши (исаија) једва га (саву) умоли за ово разрешење а он (сава) се преклони и замоли старца исаију да пође у цариград, да затражи разрешење о овом а он (исаија) поко- ривши се овоме (сави) да пође, и дошав- ши ка кнезу, узе од њега довољно што је на потребу “ са одобрењем сабора, старе царице кир-јелисавете (замонаше- не урошеве мајке) и властеле, исаија је отишао у цариград, где је примљен од стране патријарха св филотеја и са- бора патријарх св филотеј кокинос је опростио „од пређашњег одлучења и запрећења цара и патријарха, све живе и умрле, и примише све архијереје и је- реје у заједницу и саслужење“ том при- ликом, по даниловом зборнику, србима је признато право да имају „самовласна патријарха и никим овладана“ патријарх филотеј је послао кир-ма- теја и кир-мојсеја са старцем исаијом натраг у србију по њиховом доласку, у призрену је служена литургија, та- ко да грчки свештеноиноци „ушавши у цркву служише и причестише се са све- титељем и српским свештеницима“ завршивши послове на њиви господ- њој, патријарх сава је могао мирно да отпочине од многобројних напора у не- дељу антипасхе, 29 априла 1375 годи- не, у трећи час дана, и да уђе у радост господара свога (мт 25, 21) кивот са његовим моштима почива у пећкој па- тријаршији, у цркви светог великому- ченика димитрија да је и цариградске богослове занимало мишљење патријарха саве,сазнајемо из гово- ра монаха јоасафа,одр- жаног пред члановима династије палеолог, посланицимаса запа- да, представницима византијског високог племства исвештенства 64 l православни мисионар l 5/2012 о нади (при најезди искушења) што си клонула, душо моја, и што си жалосна? уздај се у бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и бога мојега (пс 42, 5) не бој ми се душо уплашена док ти нада није угашена, јер кад почне да се гаси нада тада душа потпуно пострада наду држи увек изнад свега па ћеш брзо дочекати њега, не надаш се ти у било кога, ти се надаш у свемоћног бога! не плаши се зато ти ни мало, христу богу до тебе је стало он те и сад и заувек воли, даће души да врагу одоли он је светлост, ти у њега гледај, њега моли и њему се предај, њега слави и у искушењу, надај му се – вечноме спасењу! блажен је човек, коме је име господње нада његова (пс 39, 5) поезија поштовани читаоци, у прошлом броју православног мисионара у тексту „пут у горњак: светиње, искушења и милост божија“ грешком аутора текста наведено је да се свештеник који је помагао путницима после удеса аутобуса зове влатко полић, уместо влатко голић такође, погрешно су потписане две фотографије (манастир витовница и тршка црква) редакција се овом приликом извињава читаоцима и пожртвованом протојереју влатку голићу
... три монт евереста (8848 m) замислите ка- ква би то опомена била за све оне који су одговорни за те животе и каква за нас, који их као по правилу заборављамо а ако бих морао да наведем само једну ствар због чега мање волим свој српски народ, онда је то због сваког зла, не- правде или штете, коју је он нанео дру- гима уверен сам да су ово најдубљи и најчвршћи темељи на којима би се мо- гао градити патриотизам српског наро- да и војске србије ми увек имамо потребу да се због родољубља правдамо, како та љубав према сопственом народу не значи мр- жњу, нетрпељивост, завист према дру- гим народима, без обзира да ли са њима живимо у истим државним границама или не то би било исто као када би- смо стално морали да се правдамо за- што волимо више своје родитеље, своју децу, жену, брата од туђих и да то што волимо своје не значи да друге мрзимо овако нешто није проблем за било ко- ју логику, теорију, ни здрав разум већ само за памет која више није здрава хришћанско-православно родољубље је права супротност шовинизму ако бисмо светог владику никола- ја велимировића питали како се љубав према отаџбини може духовно оправ- дати и утемељити, ко је најдубљи источ- ник љубави према отаџбини, добили бисмо следећи одговор: „страх од бо- га и љубав према богу, који је творац свих људи и народа, то је главни извор и главно надахнуће родољубља са- мо онај ко се страши бога, страши се и штетити своме народу само онај ко љуби бога, може љубити свој народ је- дини извор родољубља је, дакле, у бо- гу“ према томе, из љубави према богу и љубави према човеку рађа се љубав према сопственој отаџбини дивног ли примера родољубља апостола павла: свети ратници, нерези, црква св пантелејмона септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а „истину говорим у христу, не лажем, то ми сведочи савест моја духом светим, да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка: јер бих желео да ја сам будем одлучен од христа за браћу своју, сроднике моје по телу“ (рим 9, 1–3) zшта у данашње време значи бити родољуб, будући да је једна од нови- јих одлика нашег српског друштва да није обавезно служење војног рока? – неко је истину рекао – да је у срби- ји данас најоклеветанија реч „патриоти- зам“ недолично је и наводити са киме и чиме патриотизам и патриоте данас све повезују са најокорелијим криминалци- ма, злочинцима, лоповима, ништарија- ма они који тако пишу и чине – гово- ре о себи и „они раде свој посао“, што би рекао свети вукашин клепачки, али шта је са већином честитог света? како то да су наши преци, све до пре неколико деце- нија били спремни да из тог осећања (ро- дољубља) жртвују (и жртвовали су) нај- вредније што имају: имовину, сопствени живот, децу – а данас патриотизам по- стаде архаична бесмислица? преиспитај- мо се сви: шта смо заиста спремни данас да жртвујемо за отаџбину? зашто се родољубље по правилу ве- зује за војску и војнике? и свети вла- дика николај велимировић каже да се краљевина југославија, између осталог, распала јер смо имали „војску без ро- дољубља“ чињеница је да је у античко време одбрана полиса значила, осим одбране физичког опстанка, и одбра- ну установа, обичаја, културе, слобо- де, личне имовине, породице из тог разлога је некада одбрана заједнице у војничком смислу значила питање оп- станка зато је војна одбрана толико до- бијала на значају служење своме роду с оружјем, брига о његовој одбрани и безбедности, само је један вид служења отаџбини – али не и једини најдубљи смисао и осталих узвишених профе- сија, свештеника, политичара, судија, наставника, лекара такође је служење своме роду служење војног рока није обавезно, али се може служити добро- вољно и било би добро да што већи број младих служи војни рок хришћани не- мају илузије о времену вечног мира већ знају да ће ратова бити до краја света и века, зато се морају припремати изљубави према богу иљубави премачове- курађасељубав према сопственојотаџбини 38 l православни мисионар l 5/2012 zкако сагледавате могућност да неко у потпуности буде и хришћанин и да служи српској војсци, нарочито због специфичне природе служења војсци? – тачно је да од христа до данас стоји отворено питање, које се изнова актуе- лизује, а то је служење хришћана у вој- сци шире гледано, то је питање одно- са цркве и државе с обзиром на три мисије које имају савремене војске, па и војска србије: а) одбрана земље од оружаног угрожавања споља, б) пру- жање помоћи ради заштите живота и безбедности људи и имовине, заштите животне средине или из других раз- лога утврђених законом и в) учешће у мисијама ван граница рс, наведено питање се у етичком смислу још више усложњава након бројних дилема, православни морају признати да уколико прихва- тају овај свет, који заиста сав „у злу лежи“ и живот у њему, и не могу да „врате улазницу“ за овај свет и живот, онда не могу да се сакривају иза тзв „етике чистих руку“, већ да прихвате реално супротстављање и борбу про- тив зла то значи да не би требало да избегавају служење у војсци, напро- тив! zу војсци србије ће ускоро у потпу- ности бити успостављена нека- дашња пракса – војни свештени- ци какво је ваше мишљење о тој пракси? васпостављањем војних свештени- ка у војсци србије, отвара се једна нова страница односа цркве и држа- ве припадници војске од тога очеку- ју много у војним свештеницима ће гледати реално упућивање на светост, што пред њих поставља велику одго- ворност зато је заиста пожељно да свештеници који се определе за ову службу богу и отаџбини, заиста буду томе посвећени zкакву бисте поруку упутили на- шим младим читаоцима, везану за њихово будуће родољубље и служење отаџбини? – не верујте онима који поричу, од- бацују, блате отаџбину као нешто пре- вазиђено и старомодно а шта је то данас остало да није испрофанисано, обесвећено? са слабљењем заједни- це слаби и осећај привржености њој, а љубав по дефиницији представља спремност на жртвовање ради опстан- ка заједнице значи то није пуко осе- ћање, јер како јеванђелист јован каже: „не љубимо речју ни језиком, него де- лом и истином“ (1јн 3, 18) уместо мојих порука подсетимо се са- мо отачаствољубља светог саве и оста- лих немањића, који су вечити узор за србе и вероватно непревазиђени у по- тоњим генерацијама српског народа тешко да се може на јачи и узвишенији начин изразити брига, старање, борба, жртва – „бол за отачаство“ од следећих речи архиепископа саве: „ради ваших душа и душу своју омрзнух, [али] сећа- јући се старих светих, који су у болу ср- ца за своје саплеменике богу говорили: ‘ако спасавајући спасеш народ овај, ако ли не, онда и мене испиши из књига ко- је написа’“ од ове љубави за свој (на) род заиста нема веће неверујтеонимакоји поричу,одбацују, блатеотаџбинукао нешто превазиђено истаромодно септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а када су првог гувернера незави- сне грчке државе, јаниса капо- дистријаса, упитали којим наро- дом управља, он је написао да се грчки народ састоји од нас који верујемо у ис- точну православну цркву и који гово- римо грчки језик наших отаца најкарактеристичнији доказ допри- носа православља очувању национал- ног идентитета представља случај тур- кофоних кападокије и понта иако су током туркократије ови припадници истог народа као и ми изгубили свој језик и у својим кућама говорили тур- ски језик, православна вера и света литургија су их држале у грчком роду и у јелинству супротно томе, ко је из- губио своју веру, био је изгубљен и за свој народ он је турковао или фран- ковао, како су тада говорили они ко- ји су исламизовани постајали су фа- наша православна црква и њени свети прихватају здрав патриотизам,аосуђују етнофилетизам, расизам и нетолеранцију православна црква и здрав патриотизам превод са грчког: михаела јагер свети нектарије егински, новија икона 40 l православни мисионар l 5/2012 натични турци и бесни прогонитељи ромеја црква се борила за националну сло- боду и идентитет нашег рода и пре па- да константинопоља 1453 г погрешно говоре неки од савремених теолога да је ова веза била принудно решење – због ропства – и да сада треба да се преки- не, да се распрши подсећам да су још од епохе канона пресветој богородици, у vii веку после христа, наши преци за- хваљивали богородици што је делала на корист константинопоља, а против ава- ра патријарх сергије ишао је око зидина и јачао морал браниоца иконом пресве- те богородице такође, свети атанасије атонски из x века нашао се поред гене- рала, а затим владара, никифора фоке и својим молитвама и саветима му је по- могао да протера сарацене са крита у xii веку, између осталог, одбрану солу- на од нормана преузео је архиепископ евстатије са децом цркве св димитри- ја, дакле децом катихетске школе у xiii веку, кипарски светац неофит затвор- ник је из своје шпиље на пафосу писао родољубиве текстове осуђујући крста- ше, сарацене и друге окупаторе кипра и наглашавао да кипрани припадају ромејском царству, дакле византијском (види његов текст „περί τῶν κατά χώραν κύπρον σκαιῶν“, ε ́τόμο των ἁπάντων τοῦ ἁγίου, ἔκδ τῆς ἱερᾶς σταυροπηγιακῆς μονῆς ἁγίου νεοφύτου πάφου) није, дакле, реч о „загради“, већ о јед- ној духовној, историјској и политичкој стварности међутим, потребно је и друго објашњење: да наша православна црква и њени свети прихватају здрав патриотизам, а осуђују етнофилетизам, расизам и нетолеранцију василије ве- лики је много пута наглашавао да је био поносан на порекло своје мајке која је од старог јелинског рода, оно што на- води и свети григорије богослов у по- смртном слову василију великом ме- ђутим, та јелинска свест није спречила василија великог да се стара о људима сваког рода и вере у филантропским установама василијаде здраво родољубље изванредно об- јашњава свети григорије богослов у свом 37 писму (види 37 том мињо- ве грчке патрологије) тамо пише: „μητέρα τιμᾶν τῶν ὁσίων μήτηρ δέ ἄλλη μέν ἄλλου, κοινή δέ πάντων πατρίς“ дакле, својствено је побожним људима да поштују своју мајку међутим, сваки човек има другу мајку заједничка мај- ка свих нас је отаџбина, стога треба да је волимо управо као и своју мајку у истом духу, само другим речима, додаје и преподобни старац пајсије светого- рац говорећи: „отаџбина је једна вели- ка породица“ стога, ми хришћани во- лимо отаџбину и поштујемо јелинизам, тако да не мрзимо отаџбину других и не ниподаштавамо политички идентитет сваког другачијег народа или човека креативан допринос православља сло- боди и нашем политичком идентитету наставља се и после туркократије порица- њем у потпуности теоретичара „заграде“ године 1896 свети нектарије, епископ пентапоља, чудотворац, написао је у јед- ној дубокој студији о грчкој философији следеће: „да, грк је рођен по промислу божијем као учитељ човечанству то дело му је дато ово што је посведочено го- ре јесте дуговечност хришћанства из ког михришћаниволимо отаџбинутако дане мрзимоотаџбину других инениподаштавамо политичкиидентитет сваког другачијег народаиличовека септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а директно можемо закључити и његовo трајање кроз векове, кроз вечно дело хри- шћанства са којим се сјединио и јелини- зам“ и 1940 г у епопеји северноепирских планина, грчки војник видео је богороди- цу обучену у црно како му помаже не на- равно из мржње према италијанима, већ зато што је тог тренутка грчки бранилац у њеним очима био праведник унутар грчкоправославног предања чувамо здрав патриотизам и избегава- мо две крајности: расизам и етнони- хилизам чувајмо као зеницу свога ока благословени утицај православља на наш национални идентитет константин холевас одломак из текста објављеног јула 2012 г у часопису πειραική εκκλησία свети нектарије егински (1846–1920), фотографија са почетка 20 века 42 l православни мисионар l 5/2012 сведоци смо праве „провале“ па- триотизма у јавном животу на- шег народа последњих неколико деценија после титоистичког периода, у коме се национална припадност нај- бројнијег народа у тадашњој југосла- вији потпуно маргинализовала и обез- вредњивала, дошло је до својеврсног феномена компензације који је наро- чито био присутан у политичкој сфери многе странке, али и друге групације ките се националистичким обележјима, а са друге стране су они који у нацио- нализму виде само баласт и зло сматра- јући исти ретроградним и заосталим при томе се ови други интелектуално ослањају углавном на западнохришћан- ску културу, налазећи у њој неки ово- земаљски идеал као што се дешавало врло често у историји србије, није лако разлучити ни у данашњем времену ко је патриота, а ко издајник – две речи које се и данас невероватно лако користе у међусобном прозивању! родољубље је природно, али уједно и дубоко хришћанско опредељење сваког човека ако неко не воли свој народ са свим врлинама и манама, како ће тек во- лети туђи? свети јован богослов одлич- но примећује да се не може волети бог који се не види ако се не воли ближњи који се види (1јн 4, 20) као новозавет- ни пример родољубља можемо навести пример пресвете богородице која у сво- јој химни „велича душа моја господа“ го- вори о израиљском народу кога господ прима опоменувши се свога милосрђа стари завет такође обилује примерима родољубља и јеврејског национализма у српском народу је однос према ви- довданској етици најиндикативнији када је у питању став према национа- лизму нажалост, овим празником и оним што исти представља се обилато манипулисало у јавном животу србије у последње две деценије видовдан, ве- лики хришћански празник, не велича некакво колективно самоубиство већ победоносно саборно мучеништво за христа треба увек наглашавати да се војска светог кнеза лазара причестила у самодрежи цркви непосредно пре ко- совског боја, јасно тиме сведочећи оно- шта је право родољубље? оно што је христос рекао за пост можесе применити и на патриотизам –треба га практиковати не китећисетим и не „трубећи“јавно протонамесник горан живковић септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а га који је победио смрт – христа дакле, у најдубљој бити, косовска етика сведо- чи вечни живот а не велича смрт саму по себи, за шта је често крајње површно оптужују неки интелектуалци наша црква је увек поштовала оне своје чланове који су свoјим стварала- штвом славили живот – попут свеште- ничког сина николе тесле, верујућег михајла пупина, композитора стевана мокрањца итд дакле, патриотизам ни- је само страдање за православну веру, већ и служба за добробит народа у овом свету путем кога освајамо вечни живот из истог разлога су математичар теодор фон бург или тенисер новак ђоковић такође родољуби православна црква високо вреднује и поштује родољубље, али уједно упућује своју верну децу да исто треба доказива- ти пре свега делима, не само спољашњим обележјима оно што је христос рекао за пост може се применити и на патриоти- зам – треба га практиковати не китећи се тим и не „трубећи јавно“, а бог који види све платиће нам за наша дела учињена у славу и за напредак вере и отаџбине аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову православна црква високовреднујеи поштујеродољубље, алиуједноупућује својуверну децу да истотреба доказивати пресвега делима, несамоспољашњим обележјима „косовка девојка“, аутор урош предић, 1919 г 44 l православни мисионар l 5/2012 још једно путовање у православље мој пут у православље био је веома кривудав, алису мисве времеод помоћи биле књиге, радио емисије и интернет када сам била девојчица, у школа- ма је још увек било могуће изу- чавати свето писмо; чак су се и људи који нису ишли у цркву радовали што њихова деца похађају веронауку сећам се да сам, када сам имала осам или девет година, једне ноћи замислила гору маслинску над којом је сијао пун месец – било је ту пуно стабала, и хри- стос се ту молио била сам веома ганута на радију смо чули радио-драму „човек који је рођен да буде цар“ („the man born to be king“), коју је написала дороти л сејерс (dorothy l sayers), наравно не ону оригиналну емитовану 1940 године постојала је добра тв емисија под на- зивом „исус из назарета“, коју су на би-би-сију репризирали у неколико на- врата када сам била тинејџерка, вили- јам берклеј (william barclay – шкотски теолог и водитељ на радију – нап прев) је такође био популаран, и њему дугујем много археологија као пут одувек сам на часовима веронауке била заинтересована за свакодневни живот људи, тако да сам се кроз своје школовање заинтересовала и за свако- дневни живот римљана у британији, за древне брите итд била сам у предности јер сам живела у лондону, где су архео- лошка ископавања била део свакоднев- ног живота из школе сам изашла са деветнаест година и отишла сам на ар- хеолошки институт – да се обучавам за музејског техничара тако ме је свето писмо довело до археологије од тада сам увиђала да међу интели- генцијом није модерно да се буде хри- шћанин, и да они који су уопштено превод са енглеског: маријана петровић повратак у очев дом септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 45 презирали религију нису примењивали исте стандарде доказивања које су зах- тевали за сопствена истраживања нисам била задивљена интелигенци- јом стога сам одлучила да поставим хи- потезу да бог постоји изгледало ми је да је већина људи који су много ученији од мене, у прошлости превазишла оно што сам ја схватала као „замерке хри- шћанству“, те сам желела да се уверим да црквена учења заиста функционишу ако се узму као практични план за живот то ми је изгледало као бољи научни метод за расуђивање у то време је књига к с луиса чисто хришћанство (c s lewis, mere chri- stianity) – за којом су уследили његови други религијски и етички есеји – усме- рила моје мишљење када сам као од- расли студент стигла до универзитета, видела сам да уз античку историју на одсеку за праисторијску археологију постоји и историја уметности то је за мене представљало једну срећну окол- ност, јер нам је д талбот рајс (d talbot rice) био професор историје уметности и код њега је требало да проучимо ико- не и историју византије, а такође смо и изучавали позну антику када смо код чарлса томаса (charles thomas) учили о постримској/ранохришћанској архео- логији у британији и ирској док сам за испит из позноримске археологије про- учавала корене монашког покрета, чи- православна црква светих симона и јуде у рангиори, нови зеланд – под јурисдикцијом антиохијске патријаршије 46 l православни мисионар l 5/2012 тала сам пустињске оце које је превела нора чедвик (nora chadwick, the desert fathers) и књигу пустиња као град дер- васа читија (derwas chitty, the desert a city), и тако сам набасала на еремите и св пахомија, ране британске светитеље и ширење цркве у британији и ирској универзитет у единбургу нам је заси- гурно пружио добро, широко и темељно образовање! на новом зеланду када сам стигла на нови зеланд, се- дамдесетих година 20 века, прикључила сам се англиканској цркви – јер је у то време према овој цркви постојало вео- ма правоверно осећање, барем у паро- хијама али сам увидела да клирици са којима сам се сусретала нису познавали историју древне цркве нити историју православне цркве англиканска црква новог зеланда тада је прошла кроз неки чудан и ускомешан период, са харизматским покретима итд након неког времена схватила сам да ве- ћи део пастирске подршке нисам добила из проповеди већ из књига џона вајта (john white), професора психијатрије из манитобе, од којих једну сада поново читам она се зове кокетирање са све- том (flirting with the world) и говори о посветовњачењу цркве такође сам наи- шла и на веома трезвену књи- гу доналда блоша (donald g bloesch) под називом трошни темељи (crum- bling foundations), у којој се говори о про- пасти већих цркава у северној америци и могућностима за њихово обнављање у виду изворне вере засноване на апо- столском сведочењу ова је књига одра- жавала бриге које су на новом зеланду мо- риле мене остала сам у англиканској цркви јер нисам знала где другде да идем повратак у православну цркву пре неколико година сам у јавној би- блиотеци пронашла књигу тимотија ве- ра (timothy ware – данас калист вер, епископ диоклијски – прим прев) под називом православни пут (the ortho- dox way) и узела сам је јер сам још увек била заинтересована за касноримску антику читала сам је с времена на време, а онда се појавио интернет преко интер- нета сам пронашла антиохијску пра- вославну цркву у великој британији и упитала сам православног свештеника из колчестера, у чијој близини живи мој брат, о александра хејга (fr alexander haig), да ли на новом зеланду постоји антиохијска православна црква из- ненадио ме је када ми је одговорио да ово је било једно веомалично путовање, прилагођено околностимау којимасам живела повратак у очев дом златни напрсни крст из 6–7 века, украшен драгим камењем, откривен током археолошких ископавања у кембриџу септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 47 постоји! на крају сам сазнала где живи о џек витброк (fr jack witbrock – све- штеник у православној мисионарској парохији у рангиори на новом зелан- ду – прим прев) такође ми је много помогао и о григорије халам (fr gre- gory hallam) из манчестера и, наравно, од помоћи ми је било обиље сајтова на тему православне вере ништа од тога није било могуће пре интернета тако сам миропомазана и постала сам члан православне цркве; мој све- тац заштитник је света александра, диоклецијанова жена назад у по- зну антику! мој пут у православље био је веома кривудав, али су ми све време од помоћи биле књи- ге, радио емисије и интернет – тако да је ово било једно веома лично путова- ње, прилагођено околностима у којима сам живела антиохијска црква новог зеланда сада је раштркана по читавој држави можете да посетите вебсајт ове цркве – http://wwwantiochianarchorgau/ – где ћете открити живу заједницу коју води митрополит аустралијски павле александра вуд извор: alexandra wood, „another journey to orthodoxy“, http://wwwantiochian-orthodox couk/journeys/journey19htm 48 l православни мисионар l 5/2012 одрастао сам у дивном, љубављу испуњеном побожном проте- стантском (или, тачније, анабап- тистичком) хришћанском дому, верујући у бога и молећи се господу исусу христу да ме спасе са отприлике осам година сам свесно свој живот посветио христу и када сам имао тринаест година био сам крштен у заједници „плимутска браћа“ (plymouth brethren) у којој сам и одра- стао од родитеља сам научио да чита- вим својим срцем тражим истину, да о истини говорим са љубављу и да је жи- вим од заједнице сам научио да истину тражим у светом писму, да волим свето писмо, да га марљиво проучавам и да га примењујем у свакодневном животу од к с луиса (c s lewis) и из јовановог јеванђеља сам научио да је исус христос био истина – и пут и живот такође сам похађао и хришћанску средњу школу где сам од свог пријатеља који је био луте- ран научио да водим дебату, али и уз ње- га – против њега по питањима везаним за крштење деце, а са њим против већине својих професора менонита и другова из одељења – по питању пацифизма и смрт- не казне често сам говорио да од одлуч- не победе више волим једино одлучни пораз – што је нешто добро, јер бих, на дуже стазе, открио да су моји противни- ци много више у праву него што сам ика- да помислио сусрет са православљем убрзо након што сам дипломирао у средњој школи, упознао сам се са једним православним хришћанином за којег сам мислио да много више греши по мно- гим питањима од свих мојих противни- моје путовање каправослављу: кратак преглед превод са енглеског: маријана петровић наконсвог истраживања, видео сам довољно истине у православним аргументима да бих знао да исам треба да проверим искуство православља по вра так у очев дом септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 49 ка хришћана са којима сам дискутовао или то или је (страшна помисао!) много више у праву након отприлике осам го- дина колико сам дискутовао са њим – и против његових аргумената када он није био присутан – одлучио сам да морам на овај или на онај начин да решим то пи- тање (оно је било исувише важно да бих га игнорисао), испитујући историју на којој су били засновани и моји и његови ванбиблијски аргументи (чак је и најте- мељнија вера хришћанина који верује у свето писмо на крају заснована на ван- библијским аргументима: ако сâм наш господ није могао да све- дочи о себи, колико мање може свето писмо – које је сведочанство о њему – да буде одговарајуће сведо- чење свог ауторитета!) повратак кући након истраживања које је трајало от- прилике годину и по дана, видео сам довољ- но истине у православним аргументима да бих знао да и сам треба да проверим искуство православља али сам желео да бу- дем сигуран, и нисам могао само да напустим, без објашњења, своје драге пријатеље и браћу и сестре у христу са којима сам живео и од- растао и дружио се током већег дела свог живота, и у неким слу- чајевима током целог свог живо- та тако сам почетком 1997 године написао два писма својој цркви, обавештавајући их о својој потрази, о томе што чи- ним и због чега то чи- ним, говорећи им мало о ономе што сам пронашао и тражећи од њих да се моле за мене у отприли- ке то време сам схватио да сам напо- кон прона- шао неко- га са ким желим да проведем аутор је данас клирик православне цркве у америци и служи као парохијски свештеник при цркви светог јована шангајског у ванкуверу (канада) клајв стејплс луис, северноирски писац, академик, историчар, апологета хришћанства (1898–1963) 50 l православни мисионар l 5/2012 повратак у очев дом остатак живота: пријатељицу са којом сам делио своја истраживања везана за православље и која је верно изазивала и разматрала аргументе и питања са који- ма сам се рвао она, као и ја, воли нашег господа и потпуно је посвећена њему ко- ји је истина, и она много боље од мене у свом свакодневном животу заправо жи- ви истину за разлику од мене, она је по својим веровањима и по свом свакоднев- ном животу била већ веома православ- на, али је са мном делила моју анабапти- стичку еклисиологију (схватање природе цркве), но није ни приближно истражи- вала православље и историју цркве ко- лико сам то ја чинио до марта месеца сам коначно знао да сам пронашао једну, свету, саборну и апо- столску цркву коју је основао христос преко својих апостола моја пријатељи- ца сара ипак није била толико убеђена, иако је сада више него раније истражи- вала то питање и размишљала о њему у крајњој агонији сам учинио оно што сам знао да морам да учиним: да се понашам у складу са оним што знам да је истинито, чак иако би ме то коштало моје драге да- на 6 априла 1997 године сам примљен у православну цркву као катихумен у очевом дому сара ме је, одлазећи на недељу дана ра- ди боравка на клиници у алберти, замо- лила да јој напишем шта ме је то на крају убедило у истину православља исход ове молбе је био читав низ писама мојој љубљеној она је нису убедила јако мали број људи поверује у истину православља просто читајући, баш као што мали број људи постану хришћани читајући свето писмо: православље као сасвим истини- чак је и најтемељнија верахришћанина који верује у свето писмо на крају заснована на ванбиблијским аргументима септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 51 то (правоверно) хришћанство није књи- га, оно је живот али она је наставила да размишља и на крају је и она постала православна, уз муку и агонију али то је друго путовање и друга прича не потпу- но засебна, наравно, али чија прича јесте засебна у овом нашем сложеном свету? годину дана касније, 16 августа 1998 са- ра и ја смо се венчали – хвала да је богу! – у „једној, светој, саборној и апостолској цркви“ коју смо обоје заволели и кроз коју смо заволели једно друго хвала да је богу на овом неописивом дару! јер његова је милост довека презвитер џастин е хјулет извор: justin edward hewlett, „my journey to orthodoxy: a summary“, http://theorthodox- churchinfo/blog/ocrc/2010/04/edward-justinmy- journey-to-orthodoxy/ о џастин е хјулет са својим парохијанима на степеницама испред православне цркве светог јована шангајског у ванкуверу избеглиштво косовска голгота чудни су путеви господњи ве- лика су страдања на том путу али, господ је први страдао за све нас ради нашега спасења кад то знамо, он- да знамо да су и наша страдања нама на спасење и носићемо свој крст храбро, без роптања јер, на земљи немамо сигурнога града нити сигурнога стана, него смо са- мо гости и странци „ој, косово, косово, земљо моја воље- на“ срце задрхти кад чује речи ове ста- ре песме али, нас дочекују насмејана ли- ца! то је породица шемић која је избегла са косова, из царског града призрена, у коме данас живи само 18 срба и један једини ђак првак, милица ђорђевић, са мајком евицом, којима у свему помаже први комшија шиптар, деда адем шта рећи на то? потресно дошли смо у госте код шемића, у ра- ковицу, у скромни стан на првом спрату срдачно нас дочекују, чује се пријатна дечија граја сви су на броју: домаћин ранко (46) и домаћица наташа (44) и њихово шесторо деце: огњен (21), сту- дент 4 године грађевинског факултета, зорана (20), студент 2 године шумар- ског факултета, анђела (15), први разред 13 београдске гимназије, михаило (13), седми разред, и теодора (11), пети раз- ред ош „никола тесла“, док је никола (6), предшколац – помаже бог и свако вам добро жели- мо! имате поздрав од ваших пријатеља, који су нам помогли да изаберемо баш вас, као узорну хришћанску породицу а имате и посебан поздрав од вашег ду- шемићииз раковице децасу највећи дар и благословод бога, којитребаса благодарношћу прихватити радмила грујић многодетне хришћанске породице 52 l православни мисионар l 5/2012 септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 53 ховног оца илије прво смо са њим раз- говарали каже да сте од њега тражили благослов да будете наши саговорници и да вам је са задовољством благословио, поготово што је у питању православни хришћански часопис – да, – прихвати наташа – уз благослов нашег духовника ми смо и раније били гости јавних медија, емисија: београдска хроника, експлозив, а писале су о нама и вечерње новости и раковачке новине ваш часопис је и за нас посебан и част нам је што желите да пишете о нама не сматра- мо то некаквом славом или хвалом, него потребом да православни људи сазнају да – имати много деце није „немогућа миси- ја“ напротив, то је велика радост – када је тако, онда вас слушамо при- чајте нам о вашој „могућој мисији“ хо- ћете ли ви, ранко? где сте се вас двоје упознали? – нека, наташа ће то боље – упознали смо се на радној акцији – о, па ви баш нисте бежали од рада! – нисмо бежали и ето тако, уз вред- не руке, загрејала су нам се и срца пр- во „да“ рекли смо у призренској општи- ни 1990 г, и то потврдили на саборном венчању у манастиру светих архангела код призрена 1997 ранкови су родом из призрена он је најстарији од троје деце, рано упокојених родитеља мирослава и зорке, а ја сам из приштине, средње дете од троје деце петра и слободанке ран- кови су предано држали веру и децу од- мах крштавали, а ја сам крштена у својој 24 години, тек по рођењу другог детета, заједно са своје двоје деце, у цркви св ђорђа у призрену крстио нас је прото- јереј-ставрофор илија шмигић, који нам је и даље духовник, а сада служи у бео- граду, у цркви св архангела гаврила у хумској улици и сви идемо тамо неде- љом, иако нам је у раковици парохијска црква св вартоломеја и варнаве – зато нам је отац илија рекао: добро их познајем и духовно руководим већ 20 година посебно за наташу могу ре- ћи све најпохвалније иако је крштена у њеним зрелим годинама, она је светим духом просвећена и постала веома рев- носна хришћанка сваке недеље долази са децом на свету литургију – која је крсна слава шемића? – свети никола мирликијски – то је најчешћа српска слава реците нам од када сте у београду? изгледа да је ход по мукама почео врло брзо после ваших најсрећнијих дана? и редом: о ва- шем образовању, запослењу? колико сте радних места променили? причајте нам о вашим пословним „пустоловинама“ данас наћи посао, заиста је пустоловина, а нарочито – одржати се на њему дајемо реч домаћину – да, избегли смо већ 1999 године, по- сле бомбардовања морам да кажем да потичем из старе призренске породи- це, која је ту живела скоро 400 година и данас има 35 мушких глава, углавном са многодетним породицама живели смо у призренском насељу подкаљаја, названом по древној тврђави из рим- ског периода – каљаја ту сам завршио вишу педагошку школу – српски језик и књижевност, али никад нисам радио у струци најпре сам радио у савезу омла- дине и омладинској задрузи, затим био управник дома војске у призрену до 1999 г, када сам без образложења добио отказ мада музички нисам образован, бог ми је дао грло, па сам у призрену певао по ресторанима тај приход нам је добро дошао јер нам се у призрену родило четворо деце призрен је наш вољени град и остаће то заувек свако- ме је своје родно место најдраже, али призрен је нешто посебно: у плодној ко- тлини, окружен планинама – шар-пла- нином, паштриком, коритником, про- клетијама, у околини брезовице – ту је метохија – виноградарски ораховац, многодетне хришћанске породице 54 l православни мисионар l 5/2012 ту је река бистрица, која се улива у бели дрим, блага медитеранска клима, реч- ју – рајско насеље и живот је био добар – толерантни међуљудски односи изме- ђу срба, шиптара, муслимана, турака али, откако су са планина у град сишли шиптари „номади“ – овчари, ствари су почеле да се компликују, чак и шипта- рима неке наше комшије, шиптари, отворено кажу да жале за нама, србима кад смо избегли у београд, наставио сам да радим као естрадни уметник задњих петнаест година сам солиста ртб и сни- мио сам 30-ак снимака са изворним ко- совским песмама, један компакт-диск, а ускоро ће изаћи и други, а већ седам година, сваког петка, певам у ресторану „стара капетанија“ у земуну, а суботом и недељом певам на свадбама и весељи- ма више пута сам учествовао у забав- ним тв емисијама – жикина шареница, жељотека и другим – а ви, наташа? – морам да кажем још нешто о ранку неће да каже да га зову „призренски сла- вуј“ некада је певао својим призренци- ма, а сада о призрену пева на свадбама и весељима широм србије а ја сам ди- пломирала на грађевинском факултету у приштини и ту сам одмах примљена за асистента приправника кратко сам ра- дила и у јавном комуналном предузећу „цвилен“ после протеривања са косова, после бројних поднетих молби, од којих већина није ни разматрана због тога што имамо пуно деце, тек у априлу 2008 г до- била сам посао у го савски венац, као грађевински инспектор али, морам да нагласим, да несавестан однос према ра- ду нема везе са бројем деце – штавише, то је показатељ високог степена одговор- ности и спремности на пожртвован рад за добробит своје многочлане породице али, има још добрих и разумних људи, који умеју да препознају у човеку његову стручну способност – како сте решили стамбено питање? – овај стан, од 56 квадрата, у власни- штву је мојих родитеља – наставља ната- ша – који су били приморани да свој стан у приштини продају шиптару како би купили овај пре овога стана, били смо подстанари и селили смо се три пута у овом стану су, до рођења најмлађег дете- та, живели са нама моји родитељи и моја сестра, нас 10-оро и сада је тесно сва- ко има само по пола кревета, и делић у ормару било би нам лакше да имамо бар још једну собу али, ево, већ 13 година не можемо да повратимо нашу имовину породичну кућу ранковог оца и стрица спалили су 2004 г, у исто време када и призренску богословију, у којој смо и ми становали док нисмо 1998 године доби- ли стан, а кад смо протерани у стан се уселио шиптар и све ове године не може- мо да га иселимо, јер је немогуће са њим ступити у контакт – примате ли помоћ од државе? – једину помоћ коју примамо је дечији додатак само за троје деце, укупно 4200 дин осталу децу држава не признаје али, моји родитељи су увек ту да нам по- могну треба нагласити да многодетној породици не треба некаква помоћ него награда то би било оно што стварно за- служује хвала богу, до сада све дажбине према држави измирујемо, јер сви ради- мо, па и старија деца зарађују за џепарац повремено раде у фото лабораторији, фотографишу младенце и сватове али, учење је ипак на првом месту сви су до- бри ђаци – људи не планирају број деце, него прихватају свако дете као божији дар да ли и ви тако? или верујете да вам је то судбина доделила? – судбина не постоји то су измислили они који неће да прихвате одговорност, а самим тим ни бога деца су највећи дар и благослов од бога, који треба са благо- дарношћу прихватити септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 55 – да ли сте имали непријатности од комшија – да им сметају ваша деца? – не, никада децу васпитавамо да се пристојно понашају, да у заједничким ходницима свакоме пожеле „добар дан“, осмехну се, буду добра деца – сматрате ли своју породицу правом хришћанском породицом? – треба много труда да сам човек буде хришћанин, а онда и његова породица снажан утисак на нас оставиле су речи владике херцеговачког григорија, када је био гост на хрт: верујем, губим веру, налазим веру, надам се, губим наду, на- лазим наду, али оно што је главна борба је да волим, јер кад волимо онда се и на- дамо и верујемо а кад не волимо, онда је све узалуд, узалуд и вера и нада, јер човек није срећан без љубави треба јеванђеље живети, делати по јеванђељу отприлике је тако рекао иначе, ја сам читала мно- ге књиге светог владике николаја и он је највише утицао на моје хришћанско про- свећење а, наравно, не може се живети ни без молитава и благослова свога ду- ховног оца то је онда хришћанин али, милостив је и дуготрпељив наш господ, па сваки дан помало растемо да порасте- мо до његове духовне висине – шта је најважније у брачном хри- шћанском животу? осећате ли у дана- шњем секуларном животу утицај са- танизма кроз разбуктавање страсти, прекомерних жеља и потреба, развијање потрошачког менталитета? како децу за- штити од општеприхваћеног световног васпитања усмереног само на потребе тела, а запостављање потреба душе? ни- колај берђајев, говорећи о историји, ну- ди нам одговор: „демонски утицај је при- сутан у историји света историја је океан у који јеванђеље баца своју удицу и лови живе људе ради њиховог вечног живота“ – свет увек мами младе душе разним „посластицама“ – јутарњи тренинзи не- дељом, утакмице, рођендани, а понајви- ше јутарње спавање потребно је много мудрости да родитељ децу подстиче на оно што им је корисно, а да то не буде присила родитељу ништа не сме бити важније од деце треба са децом причати, не препуштати их самима себи, гледати их право у очи, указивати на добре при- мере, са што мање критике и условљава- ња – да деца осете да им пружате љубав и не ускраћујете слободу, јер је она од господа и, наравно, непрестано се обра- ћати господу, пресветој богородици, ан- страх је паразит којиод свега што имате узима пола, зато вам сечини да немате довољно тако и јесте чим ослабимо у вери, етостраха 56 l православни мисионар l 5/2012 многодетне хришћанске породице ђелу чувару, крсном свецу често чита- мо акатист икони пресвете богородице васпитање верујемо у милост божију и верујемо да родитељске молитве за децу неће остати неуслишене – значи, деца се баве и додатним актив- ностима? колико читају а колико су под утицајем виртуелне стварности: тв-а, интернета? више није „мали екран“ него велика „плазма“, са које се боље види ве- лики брат, који имитира бога – да, воле и додатне активности зора- на је завршила основну музичку школу – инструмент виолина, теодора је трећи разред музичке школе „даворин јенко“, свира гитару и тренира кошарку у кк „радивоје кораћ“, михаило тренира фуд- бал, а жели и веслање такође, и огњен воли фудбал и пливање, а анђела лепо пева, па ћемо је наредне године уписати на соло певање несумњиво је да велики утицај на децу врше тв и интернет, али ми их упућујемо на умерено коришћење – какав и колики значај за духовно усмерење деце, по вашем мишљењу, има веронаука у школама? да ли своју децу сами усмеравате ка веронауци или им дозвољавате да сами бирају и грађанско васпитање? – добро је што постоји веронаука за нас није било дилеме око избора једин- ствени смо за веронауку – да ли вас, као родитеље, интересује шта деца уче на веронауци? сматрате ли да би и ви уз њих могли још доста тога научити, да треба да читате њихове уџбе- нике из веронауке како бисте проверава- ли исправност ваше вере, али и помогли својој деци? – наравно да нас интересује шта деца уче, па се и ми учимо уз њих – да ли су деца увек расположена да иду на свету литургију? треба ли их присиљавати или приволети личним примером? – ипак морам више да похвалим ове млађе мали никола је најревноснији и радује се кад га водимо михаило чте- цира на литургији заједно са братом од стрица какав је ваш однос према кућној мо- литви? – учимо се и ми сами кућној молитви, па тако и децу молитва је обавезна пред обедом, пред спавање, при изласку из ку- ће, приликом уласка у ауто да ли деца знају и црквене – духовне песме? – знају, јер у храму постоји дечји хор „гаврилчићи“, који дивно поју након ли- тургије, па су многе песме и они научили – има ли егзистенцијалног страха или се у свему уздате у бога, као што каже псалмопојац: који живи у заклону ви- шњега, у сјену свемогућега почива говори господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам (пс 90, 1–2)? – негде сам прочитала: страх је пара- зит који од свега што имате узима пола, септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 57 зато вам се чини да немате довољно тако и јесте чим ослабимо у вери, ето страха ми верујемо и уздамо се у господа и че- сто се обраћамо нашем св николи али, и ми се трудимо и не ленствујемо имате ли поруку охрабрења породица- ма које избегавају многодетство? – ето, својим примером као мајка, по- ручујем српкињама: родите што више деце! жена треба прво да се оствари као мајка, а за све остало биће времена али, имамо и поруку за оне који су надлежни за наш народ: обезбедите деци бесплат- но школовање и студирање, бесплатан превоз, чланске карте за библиотеке, музеје да они који се труде на „њиви господњој“, који од сопственог живота и крви придодају крви и животу свога целокупног народа, не буду кажњени и условљавани и „обележени“, него награ- ђени бог нам је дао живот ради наста- вљања и трајања живота ранко, може ли се преболети косово? – мора да се живи живот иде даље овде смо родили још двоје деце наташа додаје: вера помаже да се прихвати ре- алност ранко наставља: најжалије ми је што немам ни једну фотографију из де- тињства и младости све пропало, све спаљено – ранко, још је важније да сте усликани код господа, јер ако вас христос не пре- позна – неће ваљати ево, можда је то неки предзнак или призив што сам рођен на усековање, баш као блажене успомене патријарх павле? – да, али на тај призив треба богу до- стојно одговорити зар не? да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? – (наташа:) знамо војводиће са бано- вог брда, који сада имају једанаесторо деце рођени ранков брат и снаја имају четворо, такође моја млађа сестра и зет – троје, а и наш духовни отац илија има четворо – хајде мало да чујемо и децу! огње- не и зорана, ви сте на веронауци још од основне школе? – не, кад смо избегли још није била уведена веронаука, а кад је уведена, по- чињало се од првог разреда а још смо се често и селили али, у средњој школи смо ишли на веронауку значи, и научили сте оно најважније: зашто на земљи постоји црква? да ли је она обична кућа, као све друге, или је она сишла „одозго“? – она је божији дом њено порекло је небеско – каже зорана – а зашто постоји? – ради заједнице људи и бога – каже михаило – тако је али какве заједнице? има разних заједница, у којима се нешто ра- ди, а у цркви се ради нешто што се не ради ни на једном другом месту на зе- мљи шта је то? – моли се богу – рече неко од њих – да, али молимо се и код куће и на сваком месту рећи ћу вам, слушајте: црква је болница наших душа, али и „радионица спасења“, како каже св јустин ћелијски када нам се тело раз- боли, ми идемо лекару, у болницу, да многодетне хришћанске породице 58 l православни мисионар l 5/2012 бисмо се излечили, а када грешимо, онда нам се душа разбољева и потреб- но је да и њу излечимо како црква лечи наше душе? кроз свете тајне а ви знате шта су свете тајне на неви- дљиви светотајински начин бог нам опрашта грехе и тако нас удостојава да духовно здрави учествујемо у сла- ви божијој која се догађа на светој литургији на тај начин ми већ сада и овде предокушамо славу царства небеског, славу наше будуће стварно- сти ако само тело лечимо, а душу за- постављамо, и даље смо болесни зато је црква јединствено место на свету и без ње нема спасења нашим душама знате ли неког светог старца, нашег савременика? – старац порфирије, пајсије светого- рац, старац тадеј – набраја зорана – одлично требало би и да читате њихове поуке а идете ли сви недељом у цркву? – да, осим кад огњен и ја добијемо по- сао на некој свадби – одговара зорана – хајде да вас питам једно теже пита- ње – о кажњавању да ли родитељи тре- ба да кажњавају децу и на који начин? – не треба – јавља се михаило – а зашто? како ћете се поправити кад нешто згрешите? – можда само понекад, и то док смо мали – каже зорана – а коју бисте васпитну меру прихва- тили? забране ти родитељи оно што највише волиш, на пример – да трени- раш да ли би то вредело? видим, то вам се баш не допада? – (сада се и мама умешала:) најбољи је разговор са децом то решава већину проблема када им аргументовано ука- жеш на штетност непослушности, тиме се учвршћује међусобно поверење – мама је у праву, али нека нам деца одговоре и на ово: да ли бог помаже ро- дитељима у васпитању? – да – потврђују сви а мама опет до- даје: нарочито када се молимо за нашу децу да се поправе и у добру напредују – и још само једно питање: знамо да се млађа деца увек угледају на старију, а да ли би то могло бити да се и старија деца у нечему угледају на млађу, на при- мер на ревност ка богослужењима чте- ца михаила и малог николе? зачуо се смех – а што не би могло? за крај, можете ли нам нешто отпевати? нека тата поч- не, а ми ћемо га сви пратити – наравно – прихвата ранко шта же- лите? ево, стара призренска: „ој, девој- ко, душо моја“ онда нам је зорана от- певала мамину омиљену песму, а затим и литургијску песму: „тебе појем“ али, и никола је хтео да покаже шта зна и отпевао песмицу из забавишта: „сема- фор светла има“ – свима вам се од срца захваљујемо било нам је изузетно пријатно у вашем друштву осећа се ведар породични дух а што је најважније, томе свако од вас даје свој допринос а зорана додаје: моје другарице кажу да им је лепо у нашој кући, да је атмос- фера пријатна, опуштајућа требаса децом причати, не препуштати ихсамима себи, гледати их право у очи,указивати на добре примере,са што мање кри- тике иусловљавања – да децаосете да им пружате љубав и не ускраћујете слободу,јер јеонаод господа септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 59 60 l православни мисионар l 5/2012 цар душан – српски владар који је сазвао сабор на којем је св сава iv изабран за патријарха; фреска на северном зиду припрате у цркви светих арханђела у леснову, 1349 година септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 61 светли ли ко ви исто ри је спц у јуну 1332 године, славни хи- ландарски игуман гервасије је обавестио сабор манастирског братства да је нови српски краљ ду- шан дао прилог, којим се обезбеђују аделфати (адрфати) за монахе у кареј- ској испосници поводом овог прило- га, сабор је донео одлуку да хиландар може да обезбеди сва три потребна аделфата (братски удео у храни, одећи и обући) за монахе испоснице св са- ве, без помоћи неког другог светогор- ског манастира међу потписницима те одлуке, као други по реду наведен је еклисијарх сава, будући српски па- тријарх сава iv (1354–1375) за по- требе хиландарског манастира, „по- вељенијем худаго и всех последњаго сави“ преписан је пергаментни руко- пис бр 385 у дому архиђакона стефа- на (1343/1344) на рукопису додат је наслов: „поученије златоустово неде- љам, писаније светога оца нашего са- ве српскаго“, у време када се рашири- ло поштовање култа патријарха саве iv у састав овог рукописа ушла је и беседа „константина презвитера сло- во јевангелија 42 от луки, недеља 12“ на челу светогорске обитељи у време ходочашћа цара душана све- тогорским манастирима, сава (iv) је већ био на челу хиландарског братства током цареве посете, игуман сава је доделио аделфат остарелом духовнику антонију (јесен 1347) душан је потвр- дио хиландарске поседе у своме царству, као и нове дарове свог братучеда војих- не (април 1348 г) по повратку са свете горе, цар је написао у прилепу повељу за карејску испосницу: „вољом царства нам и благословом игумана и свих ста- раца благословисмо проигумана попа теодула да је старешина те ћелије која је у кареји“ (1348) стефан душан и игу- ман сава сусрели су се у брусници под рудником, када је цар потврдио село ле- сковљане, дар манастиру хиландару од госпође вишеславе и њених синова бог- дана и богоја (14 август 1354) избор за патријарха после смрти првог српског патри- јарха, св јоаникија пећког (3 сеп- тембар 1354), цар стефан душан са- смерни патријарх сава iv др ђорђе т вуковић на сабору у серу,новембра 1354 године, изабранје за другогсрпског патријарха 62 l православни мисионар l 5/2012 звао је „сабор српски и грчки“ у серу на сабору је изабран сава iv за патри- јарха (вероватно 29 новембра 1354) на сабору у крупиштима, јужно од костура, поред осталих питања, цар се договорио са патријархом око по- тврде нових поседа хиландара, што је остварено издавањем царских повеља у мају и јулу 1355 године по догово- ру са патријархом, душан је повељом потврдио дар севастократора дејана за богородичину цркву у архиљевици (10 август 1355) после смрти цара душана (20 децем- бра 1355), разбојници су, привучени гласинама о скривеном благу, упали у дечанску келију и напали св јефрема како сведочи епископ пећки марко, па- тријарх је одмах обавештен о нападу на чувеног подвижника св сава је позвао испосника „са великом молбом“ и тра- жио да се премести у келију, начињену у месту ждрело, близу средње горе пустињак се преместио у келију која је била патријархова задужбина, а „све- штени сава патријарх често је к њему долазио, разговарајући с њим о ствари- ма корисним за душу“ (житије светог патријарха јефрема) са царем урошем на почетку своје владавине, св цар урош је записао, у мљетској повељи (10 април 1357), како се о свим важним пи- тањима на сабору у скопљу договорио „са госпођом и матером царства ми, ца- рицом кира јеленом, и с господином и оцем преосвештеним патријархом кир- савом и свима митрополитима, игума- нима и са свемоћном („велеможном“) властелом под руком царства ми и са свим сабором српским“ на истом сабо- ру, цар је, на захтев дубровчана, донео одлуку о обнављању трговачких повла- стица и територијалним уступцима са- ми дубровчани су полагали наду у бла- гонаклон став патријарха саве према њима и зато су, касније, тражили његово посредовање у помирењу са будванима (маја 1360) и са кнезом војиславом воји- новићем (28 априла 1362) у присуству св цара уроша, патри- јарха саве и игумана теодосија, челник милош је поклонио део своје баштине манастиру хиландару (1360/61) цар је потврдио дар, али је затражио патријар- хову писмену сагласност патријарх се с даром сагласио у својој повељи: „и смер- ност наша када је видела што је записао и утврдио господар ми превисоки цар моја смерност записа да је постојано и непоколебљиво оно што је приложио челник“ (ђ трифуновић, са светогор- ских извора, београд, 2004, стр 201; прве патријарх сава је именом господњим опомињао властелу да престанеса насиљем светли ликови историје спц четворојеванђеље патријарха саве iv (1354–1375), минијатура јеванђелисте матеја са персонификацијом премудрости, друга половина 14 века, хиландар септембар/октобар 2012 l православни мисионар l 63 две реченице ове повеље трифуновића подсећају на стихове, па их доноси као строфе – он сматра да је патријарх имао песничког талента) да је и цариградске богослове занимало мишљење патри- јарха саве, сазнајемо из говора монаха јоасафа, одржаног пред члановима ди- настије палеолог, посланицима са запа- да, представницима византијског висо- ког племства и свештенства (јун 1367) објашњавајући потребу да се сазове ва- сељенски сабор ради решавања важних црквених питања, монах јоасаф је пред- лагао да се на овај сабор позову и изасла- ници српског патријарха према даниловом зборнику, св цар урош је претрпео много невоље од сво- је властеле, а према патријарху пајсију, на једном сабору одржаном у манастиру светих арханђела код призрена, патри- јарх сава је именом господњим опоми- њао властелу да престане са насиљем: „слава теби, господе, дуготрпељиви и милостиви! погледај са висине свете сво- је и види неправедни суд који са насиљем узимају!“ после овог упозорења, незадо- вољна властела је напустила сабор измирење две цркве после смрти светог цара уроша (1371), управу над средишњим српским земља- ма преузео је свети кнез лазар према даниловом зборнику, старац исаија се обратио св кнезу лазару ради помире- ња две цркве кнез је одлучио да одлу- ку препусти духовној власти и исаија је отишао патријарху данилов настављач објашњава: „и дошавши (исаија) једва га (саву) умоли за ово разрешење а он (сава) се преклони и замоли старца исаију да пође у цариград, да затражи разрешење о овом а он (исаија) поко- ривши се овоме (сави) да пође, и дошав- ши ка кнезу, узе од њега довољно што је на потребу “ са одобрењем сабора, старе царице кир-јелисавете (замонаше- не урошеве мајке) и властеле, исаија је отишао у цариград, где је примљен од стране патријарха св филотеја и са- бора патријарх св филотеј кокинос је опростио „од пређашњег одлучења и запрећења цара и патријарха, све живе и умрле, и примише све архијереје и је- реје у заједницу и саслужење“ том при- ликом, по даниловом зборнику, србима је признато право да имају „самовласна патријарха и никим овладана“ патријарх филотеј је послао кир-ма- теја и кир-мојсеја са старцем исаијом натраг у србију по њиховом доласку, у призрену је служена литургија, та- ко да грчки свештеноиноци „ушавши у цркву служише и причестише се са све- титељем и српским свештеницима“ завршивши послове на њиви господ- њој, патријарх сава је могао мирно да отпочине од многобројних напора у не- дељу антипасхе, 29 априла 1375 годи- не, у трећи час дана, и да уђе у радост господара свога (мт 25, 21) кивот са његовим моштима почива у пећкој па- тријаршији, у цркви светог великому- ченика димитрија да је и цариградске богослове занимало мишљење патријарха саве,сазнајемо из гово- ра монаха јоасафа,одр- жаног пред члановима династије палеолог, посланицимаса запа- да, представницима византијског високог племства исвештенства 64 l православни мисионар l 5/2012 о нади (при најезди искушења) што си клонула, душо моја, и што си жалосна? уздај се у бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и бога мојега (пс 42, 5) не бој ми се душо уплашена док ти нада није угашена, јер кад почне да се гаси нада тада душа потпуно пострада наду држи увек изнад свега па ћеш брзо дочекати њега, не надаш се ти у било кога, ти се надаш у свемоћног бога! не плаши се зато ти ни мало, христу богу до тебе је стало он те и сад и заувек воли, даће души да врагу одоли он је светлост, ти у њега гледај, њега моли и њему се предај, њега слави и у искушењу, надај му се – вечноме спасењу! блажен је човек, коме је име господње нада његова (пс 39, 5) поезија поштовани читаоци, у прошлом броју православног мисионара у тексту „пут у горњак: светиње, искушења и милост божија“ грешком аутора текста наведено је да се свештеник који је помагао путницима после удеса аутобуса зове влатко полић, уместо влатко голић такође, погрешно су потписане две фотографије (манастир витовница и тршка црква) редакција се овом приликом извињава читаоцима и пожртвованом протојереју влатку голићу
Свеска: 327 | Православље и родољубље
... Фотографија на насловној страни корице: Српска војска под небеским покровитељством фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Служити Богу и Отаџбини фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Родољубље као одговорност према генерацијама које долазе фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI свеска 327, септембар / октобар 2012 misionar PraVosLaVni септембар/октобар 2012 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара тема броја: православље и родољубље Фотографија на полеђини корице: Црква Лазарица у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Дуг љубави према своме роду 3 Светачник О једном позиву и два одговора 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Григорије Ниски Предговор Олимпијади 6 Стари Завет Пророк Илија и цар Ахав 10 Хришћанска етика Љубав светитељâ 16 Тема броја Хришћански патриотизам 21 Избављени род 24 Сећање на мученичког и бесмртног вожда 29 Разговор са пуковником др Бориславом Гроздићем Хришћанско отачаствољубље 34 Православна Црква и здрав патриотизам 39 Шта је право родољубље? 42 Повратак у Очев дом Још једно путовање у Православље 44 Моје путовање ка Православљу: кратак преглед 48 Многодетне хришћанске породице Шемићи из Раковице 52 Светли ликови историје СПЦ Смерни патријарх Сава IV 61 Поезија О нади 64 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 5/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
... Фотографија на насловној страни корице: Српска војска под небеским покровитељством фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Служити Богу и Отаџбини фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Родољубље као одговорност према генерацијама које долазе фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI свеска 327, септембар / октобар 2012 misionar PraVosLaVni септембар/октобар 2012 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара тема броја: православље и родољубље Фотографија на полеђини корице: Црква Лазарица у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Дуг љубави према своме роду 3 Светачник О једном позиву и два одговора 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Григорије Ниски Предговор Олимпијади 6 Стари Завет Пророк Илија и цар Ахав 10 Хришћанска етика Љубав светитељâ 16 Тема броја Хришћански патриотизам 21 Избављени род 24 Сећање на мученичког и бесмртног вожда 29 Разговор са пуковником др Бориславом Гроздићем Хришћанско отачаствољубље 34 Православна Црква и здрав патриотизам 39 Шта је право родољубље? 42 Повратак у Очев дом Још једно путовање у Православље 44 Моје путовање ка Православљу: кратак преглед 48 Многодетне хришћанске породице Шемићи из Раковице 52 Светли ликови историје СПЦ Смерни патријарх Сава IV 61 Поезија О нади 64 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 5/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
Одреднице:
1. 138814 / ...отаџбини може духовно оправ- дати и утемељити, ко је нај ДУБЉИ источ- ник љубави према отаџбини, добили бисмо следећи одговор: „страх од бо- га и љубав према богу, који је творац ...
2. 140321 / ...само је један вид служења отаџбини – али не и једини нај ДУБЉИ смисао и осталих узвишених профе- сија, свештеника, политичара, судија, наставника, лекара такође је служење своме роду ...
1. 138814 / ...отаџбини може духовно оправ- дати и утемељити, ко је нај ДУБЉИ источ- ник љубави према отаџбини, добили бисмо следећи одговор: „страх од бо- га и љубав према богу, који је творац ...
2. 140321 / ...само је један вид служења отаџбини – али не и једини нај ДУБЉИ смисао и осталих узвишених профе- сија, свештеника, политичара, судија, наставника, лекара такође је служење своме роду ...
21
Свеска: 328 | Свето писмо
...од болести ипак, по- рука и смисао овог догађаја морали би битиДУБЉИ
📌
прича говори да је испред бањске
воде чекало мноштво болесних по-
моћ је, пак, добијао само један од њих,
који би први стигао до во
...од болести ипак, по- рука и смисао овог догађаја морали би бити
МЕТА инфо: Р:18744 К:148479 Д:82
| Свеска 328 |
Свеска: 328 | Свето писмо
... l православни мисионар l 6/2012 хришћанска етика п рича о бањи витезди у јеван- ђељу по јовану није још само једна у низу прича о божијем чудотворству да, она говори да је анђео господњи, повремено, узбуркавао воду, у којој би онај који први до ње стигне налазио излечење од болести ипак, по- рука и смисао овог догађаја морали би бити дубљи прича говори да је испред бањске воде чекало мноштво болесних по- моћ је, пак, добијао само један од њих, који би први стигао до воде када се она узбурка чему такав начин исцељења болесника? зашто само један и то онај који први стигне, добија исцељење? неће ли онда они најслабији и најбо- леснији остати без онога што чекају? зашто је бог ставио такву препреку онима који траже излечење? можда да би нам указао на одговоре на нека ва- жна питања немам човека – немам бога јеванђељска прича се са чудотворног бањског лечилишта усредсређује на јед- ног од мноштва несретника, који је деце- нијама чекао на свој ред, на своју купку у чудотворној води тај човек и његова прича, чини се, јесу суштина овог је- ванђељског одељка и поред своје вели- ке вере и упорности, он, нажалост, није стизао до циља а његов циљ је био да оздрави, да стигне до чудотворне воде које се бог дотакао хтео је бога вољом је хитао богу, али није имао снаге био је сам недостајао му је човек: „господе, човека немам, да ме спусти у бању ка- да се узбурка вода“ (јн 5, 7) и заиста, то „немам човека“ је наслов свељудске трагедије „немам човека“, како и сама прича показује, нужно води и до „не- мам бога“ „немам човека“ и „немам бо- га“, нераздељива је немаштина која води у патњу и смрт погледајмо мало ближе шта значи „немам човека“ „немам човека“ значи самоћу инди- видуализовано, распаднуто човечан- ство раздељену природу људску, „ато- мизованог“ адама израз „атомизација господе, човека немам,даме спусти у бању када се узбурка вода; адок јадођемдруги сиђе премене(јн 5, 7) господе, немам човека александар милојков новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 21 адама“ употребљавао је свети софро- није сахаров, говорећи о трагедији пр- вородног греха у чему се огледа та тра- гедија? у супротстављености једног и мноштва, појединачног и заједнице у поистовећивању онога што је икона бо- жија у човеку, а то је личносни начин по- стојања, са индивидуалношћу у књизи постања, пре него што ће створити чо- века, бог говори: „да створимо човека по лику нашем и по подобију нашем!“ (пост 1, 26) појединачност као плод општења шта нам библија овде открива? један бог говори у множини по тумачењу све- тих отаца, бог се на овом месту открива као света тројица један није самац, већ личност – један незамислив без многих, отац без сина и духа светога и обрну- то једног потврђује као постојећег дру- ги: „ко је видео мене видео је оца!“ (јн 14, 9) бити значи имати другог наспрам себе – заједничарити у слободи и љубави бивствовање је заједница, општење, не- раздељиво јединство зато нису три бога, већ један бог три божанске личности на раздељују своју природу, не „атомизу- ју“ личности – не постоје „по себи“, као индивидуе појединачност, конкретност не постиже се раздељивањем и осамљи- вањем већ општењем, заједницом по тој икони требао је да постоји и човек у наведеном стиху књиге постања упо- требљена је реч „адам“ (= човек) без чла- на (уз именицу) то значи да је божанско саветовање „да створимо човека“ подра- зумевало општост, неподељено мноштво, човечанство адам значи једног многои- постасног (= многоличносног) човека – једну људску природу коју пројављују, не раздељујући је, многе људске личности иконично, као што једну божанску при- роду пројављују три божанске личности да је то тако показује следећи стих у књизи постања који каже: „и створи бог човека по лику своме, по лику божијем створи га; мушко и женско створи их“ (пост 1, 27) овде је именица „човек“ (адам) употребљена са чланом – ха-адам члан говори да се ради о конкретном, појединачном бићу – о личности но, ни личност не значи самоћу, јер „створи га“ подразумева и „створи их“, како у стиху даље следи једног нема без другог, бив- ствовања нема без општења, без зајед- нице „није добро да човек буде сам“, говори даље богонадахнути библијски текст (пост 2, 18) имам човека, дакле је- сам! то је икона божија у човеку са том иконичношћу човек треба даље да кре- не – ка подобију божијем јер, обратимо ли пажњу, видећемо да божански савет говори о стварању човека по „лику и подобију“ бога (пост 1, 26), али да се, у следећем стиху, стварање човека описује као „и створи бог човека по лику своме“ (пост 2, 7) подобије је прећутао ово го- вори да је „по лику“ датост, а да је „по по- добију“ задатост човеку изазов његовој слободи и љубави да оно „имам човека“ досегне до оног „имам бога“ да се човек, грех, који водиу смрт, јесте страходдругог, скривање преддругим „адаме, где си?“,дозивао је творац с воје створење наконљудског сагрешења (пост 3, 9) грех је убеђеностдадруги није потребан како би кон- кретналичност постојала 22 l православни мисионар l 6/2012 хришћанска етика као личност, не заустави само на другом човеку, на општењу са створеним светом, већ да уђе у заједницу са нествореним, са богом подобије је призив у вечност, у бе- смртност, у истинито бивствовање раздвајање и смрт у чему се онда огледа првородни грех? шта значи умрети? насупрот постојању, које је поистовећено са нераскидивом заједницом (јер је божанска заједница оца и сина и светога духа образац сва- ком „јесте“, сваком постојању – уколико оно жели да се назове истинитим), смрт и непостојање значе раздвајање, распа- дање не досегнувши оно „по подобију“, што је у библијском тексту описано као непослушност божијој заповести, људи су се одвојили од бога грех, који води у смрт, јесте страх од другог, скривање пред другим „адаме, где си?“, дозивао је творац своје створе- ње након људског сагрешења (пост 3, 9) грех је убеђеност да други није потребан како би конкретна личност постојала свети оци су исконски грех називали самољубљем самољубље значи одвајање од другог, затварање у властито сопство, претварање личности у индивидуу то је „атомизација“ о којој је говорио свети софроније сахаров (види његове духов- не беседе у издању манастира хиланда- ра) грчка реч „атомон“ значи недељив, који је конкретан, један – али постојећи у односу на самог себе, јасно ограничен, одвојен од других (насупрот личности која као конкретна и једна постоји само у заједници са другим личностима, како нам је то откривено у догмату о светој христос исцељује раслабљенога, новији живопис новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 23 тројици) „атомизација адама“ зна- чи распадање једне људске природе (= једног адама) на мноштво индивидуа то распадање је започело одвајањем од бога, но није се на томе зауставило од- бивши бога, те немајући истинито биће, човек је одбио и другог човека атомиза- ција до самог краја „немам бога“ нужно је произвело и „немам човека“ други – мој пакао атеистичка философија је то недво- смислено показала кроз речи жан пол сартра: „други је мој пакао!“ не „дру- ги“ као бог, јер бог је, ускликнули су још раније, „мртав!“ („ми смо га уби- ли“, говорио је ниче), већ „други“ као човек атомизација распадање једног, многоипостасног адама на атомизова- не идентитете, на индивидуе адамо- ва смрт, на коју је бог давно упозорио: „јер у који дан једеш од њега, умрећеш“ (пост 2, 17) адамова смрт видљива је, парадоксално, у нашим животима жи- вимо умирући и умиремо живећи жи- вот атомизованог адама је ништа друго до један процес умирања умирући жи- вот или живећа смрт, ако је тако боље изразити овај онтолошки оксиморон, постала је арена отимања грабеж само- љубље, атомизација личности, другог је не само учинила онтолошки неважним већ је други постао претња за властито биће – „други је мој пакао“ ту грабеж атомизованих личности осе- тио је несретни човек у бањи витезди, безуспешно покушавајући да допре до ле- ковите воде елиминисан је од јачих инди- видуа закон природне селекције соци- јалдарвинизам „господе, немам човека“, тужно је говорио као да је говорио: „го- споде, овде нема личности!“ јер, личност не оставља другог њој нема постојања без друге личности авај, ка води су хр- лили о себи мислеће атомизоване лично- сти, индивидуе, пород палог адама сам- ци пакао другости решен је природном селекцијом побеђују јачи атоми слабији нестају атомизоване личности не могу са себе скинути исконски грех самољубља чак ни онда када желе и хитају богу јер, „имам бога“ без „имам човека“ нужно од бога чини само „вишу силу“ потребити у бањи витезди хитали су за „силом“ ко- ја је била у узбурканој води хитали су не толико ради бога колико ради вере у „си- исцељење раслабљенога, манастир ставроникита (света гора) 24 l православни мисионар l 6/2012 старечник лу“, која је, узгред, била божанска но, то и није било толико важно њима је била потребна „сила“ да их излечи корист неодвојива од самољубља онај, пак, ко- ји је хтео ка богу, видео је да му не може прићи јер „нема човека“ други – моје постоја ње стога, ова јеванђељска прича не го- вори само о људској бескрупулозности обезбоженог света о постојању ато- мизованих самољубаца којима је други само једно – пакао о умирућем живо- ту распалог адама чија је једина логика постојања – природна селекција пре- точена у свесни социјалдарвинизам прича не говори само да „немам бога“ нужно води и у „немам човека“ говори и о лажној побожности о лицемерно прикривеном самољубљу без свести о „немању човека“ бог се не може позна- ти он остаје безлична „виша сила“ зато јуришници на „чудотворну воду“ нису приметили бога који је ходао међу њи- ма заслепљени силом нису приметили личност сусрета са њим удостојио се и излечење добио онај који је деценијама верно чекао и беспомоћно се успињао ка месту божијег јављања, знајући да је његов труд узалудан све док „нема чо- века“ прича, дакле, говори да је свако „имам бога“ без „имам човека“ фанта- зија, бесмислица и сујеверје до бога, до оног „по подобију“ стиже се само са другим човеком то је пут да се зацеле смртне ране ада- мове – сабирање људи међусобно и при- саједињење тог сабрања богу други, као бог и други као човек, мора се из „мог пакла“ и угрозитеља преобразити у потврду мог идентитета, мог постојања један не сме бити замислив без многих cogito, ergo sum се мора преобразити у волим и вољен сам, дакле постојим то су и две најважније заповести о којима „виси сав закон и пророци“: љуби бо- га и љуби ближњег свога (мт 22, 37–39) двоједна љубав која је живот живот вечни човек по лику и по подобију бо- жијем обожени човек аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији грабежатомизованих личностиосетио је несретничовек у бањи витезди, безуспешно покушавајућидадопре долековите воде елиминисанјеод јачих индивидуа – законом природне селекције хришћанска етика господе, имам човека: епископ аустралијско- новозеландски г иринеј, верни помоћник на пољу мисије братиславa-брацe перошевићa, неуморноg мисионарa у инвалидским колицима о коме смо писали у броју 323 (1/2012) новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 25 хри шћан ска ети ка у библијском и отачком предању икономија није некаква неу- трална делатност човека, која самостално утврђује и систематски ор- ганизује рад, произведено богатство и управљање материјалним добрима бо- жанска икономија јесте његов позив човеку да евхаристијски и заједничар- ски управља светом како би превазишао пропадљивост и смрт свет се даје чове- ку, не да би му он напросто служио, већ да би га, као степеницама, узвео ка зајед- ничком творцу човек се није задовољио заједницом и равноправном расподелом и употребом материјалних ствари, већ је читав свет претворио у предмет сво- јине, ропства, сукоба, расипања и изоб- личења ипак, превазилазећи самодо- вољност и независност, човек као добар економ дужан је да евхаристијски свет принесе богу, а не самоме себи еконо- мија достатности и социјалне правде, како се приказује у пророчком пропо- ведању и у животу цркве, може да ис- такне истинско људско лице економије и да врати свет у пређашње стање, веома добре творевине божије, манифестације царства међутим, евхаристијски начин живота и аскетски етос цркве никада се не може преобликовати у кодексе пона- шања, не може се организовати по узору на економски систем и политичку идео- логију, јер не претендује конкурентски на индивидуалну аутономију, конвенци- онални опстанак и животно осигурање западна култура, која доминира све- том у нашој епохи, заснива се на пот- пуно другачијим предусловима циљева и сврсисходности од оних есхатолошке визије и евхаристијске праксе цркве ако је циљ црквеног етоса живот по истини, осмишљавање живота изнад пропадљивог и смрти, етичка пробле- матика запада спаја етос са развитком објективних услова људског живота, истину са њеном употребном делотвор- ношћу током развијања западноевроп- ске културе формирана је политичко- друштвена етика која се напослетку и утврдила, и која се, упркос разнолико- сти њених варијација и развитака, бази- заживот света у актуелној економској кризи богословље цркве дужно једа неконтролисаномантагонизму светске превласти пророчки и евхаристијски супротстави солидарност идруштвену правду,а економијиљуди и њеномаморализму божију економију превод са јелинског: михаела јагер 26 l православни мисионар l 6/2012 хришћанска етика ра на основним аксиомима рационалног уређења, употребне примене и пре свега стриктног наметања иако изгледа као да се ова етика супротставља хришћан- ској етици, како је то развијено унутар западног хришћанства, она међутим не представља ништа друго до секула- ризацију и њену историјску еволуци- ју објективизација истине као логич- ки верификоване реалности, сматрање исте холистичким системом знања, који човек може да употреби плодно како би остварио потребе свог живота, предста- вљају заједничку основу и пупчану врп- цу која спаја етику западног хришћан- ства са секуларизованом етиком коју је установило просветитељство паралел- но развијање капиталистичког духа са развијањем и ширењем протестантске етике јесте само један вид ове реално- сти разлика лежи у чињеници да се вер- ска етика, која на трансценденталном нивоу лови индивидуалну срећу и задо- вољење, претворила у друштвену етику, која се повезује продуктивно и дело- творно са историјским и друштвеним развитком и корисношћу овоземаљског живота људи друштвена етика је постала метафи- зика која влада овим светом теологија је њено место дала политичкој економи- ји, која тежи да оствари царство правде на земљи као програм и примену мате- ријалног благостања људи достојевски драматично приповеда о цени таквих визија „опште среће“, истичући мета- физичке корене и заједничку „мајку“ целокупних система који захтевају ефи- касност путем једне политике, дакле, путем објективног наметања и управља- ња заједницом приоритет промена на боље асимилује и хомогенизује сваког појединачног човека у једну безличну масу, док једна мала група непогрешиво и објективно одлучује о добром и благо- стању човечанства наметање државне власти, овоземаљских божанстава про- светитељства, капитала или револуције према капиталу некада, а сада новоли- бералне економије, материјалног бла- гостања, савременог финансијског си- стема, новог светског поретка ствари, дешава се увек по објективним крите- ријумима примене, који се увек једнако обнављају и завршавају међутим, савремени човек се гуши, колико у технократској организацији и потрошачком благостању, толико и у колатералној штети економског развит- ка, али и у обавезујућој етици, која по- вршно руководи кризом и проблемима његовог живота постојећа економска криза са разноврсним аспектима и ви- шеструким последицама по живот људи напослетку открива негативне последи- це светског економског напретка али и патолошку специфичност грчког дру- штва и економије из овакве кризе црква и теологи- ја не могу одсуствовати став да се цр- ква не уплиће у економске и друштвене проблеме, поред тога што она заговара бестелесну духовност, представља на- послетку један одређени „политички“ став у актуелној економској кризи бо- гословље цркве дужно је да неконтро- лисаном антагонизму светске превласти пророчки и евхаристијски супротстави солидарност и друштвену правду, ауто- номизованој економији људи и њеном аморализму божију економију ради пре- вазилажења пропадљивости и смрти, православни етос може дати смисао сваком аспектуличног и друштвеног живота новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 27 васпостављање јединства људи, одго- ворност и бригу за другог до овога, ме- ђутим, не може доћи повратком на јало- ву регулациону етику у политици поред тога што се православни етос не нуди као затворен систем правила пона- шања и стриктне примене, он може дати и смисао сваком аспекту личног и дру- штвеног живота као продужетак литур- гијског искуства, може понудити дубље егзистенцијалне покретаче који ће гур- нути човека да дела изван краткотрајних етичких производа, на пољу литургијске службе према свету и ближњем евхари- стијско искуство као предукус царства изражава се као непрестана брига за васпостављање друштвене правде и до- чекује у тајни братољубља сиромаштво и напуштање према речима митропо- лита јована зизјуласа „свету данас не треба етика, већ етос не некакво плани- рање, већ један став и један менталитет западна култура, која доминира светом у нашој епохи, заснива се на пот- пунодругачијим преду- словима циљева и сврсис- ходностиодоних есхато- лошке визије и евхари- стијске праксе цркве не законодавство, већ култура“ овој култури православни етос може да буде од кључне и одлучујуће важности, за живот света ставрос јагазоглу (часопис θεολογία 2/2012) христос спаситељ (порт cristo redentor), скулптура која се налази на брду корковаду (порт corcovado) поред рио де жанеира 28 l православни мисионар l 6/2012 тема броја: свето писмо христос држи свитак, а јеванђелисти у рукама држе кодексе; рабулино јеванђеље, илуминирани сиријски манускрипт из 6 века новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 29 у књизи откривења јовановог постоји виђење у коме „онај који седи на престолу“ држи у својој десници књигу са седам печата ко- ју нико није достојан да отвори апостол јован не види ту особу и тугује један од старешина му прилази и говори да је јаг- ње које је заклано достојно да отвори ту књигу потом се сви свети и све старе- шине клањају јагњету певајући му хим- ну да је достојно да отвори књигу јер је било заклано и „својом крвљу искупио си богу нас из свакога рода и језика и народа и племена“ (види отк 5) ово виђење, заклано јагње, речи химне које му се певају имају неодољиву сличност са једним другим одељком новога заве- та у питању је јеванђеље по луки апо- стол лука нам описује како су двојица ученика, клеопа и он (мада своје име не помиње) на путу из јерусалима ка гра- дићу североисточно од њега који се зове емаус, на дан васкрсења, срели господа и не препознају га он им објашњава це- лим путем да је у складу са писмом (чи- тај старим заветом) христос требало да пострада не би ли ушао у славу своју на крају тог пута, господ пред њима ло- ми хлеб и даје им (причешћује их) и по- том постаје невидљив за њих (види лк 24,13–35) ови одељци светог писма нам говоре о богослужењу, о литургији, о слављу какве везе, осим што је у писму записа- но, сâмо писмо има са овим? хришћан- ски храм је место богослужења састоји се из три дела: припрата, наос (брод) и олтар у олтару централно место заузи- ма часна трпеза њен смисао је више- т ема бро ј а свето писмо нас уводиу неисказиве дубине и висине божијељубави оно нам, зовући нас да га истражујемо, указује путдо самога бога владимир пекић књига са седам печата 30 l православни мисионар l 6/2012 струк; она представља камен (зато се зида од камена) на коме је било поло- жено тело христово, а поред тога, ка- ко само име говори, представља трпезу царства небескога које је христос за- вештао својим ученицима (лк 22, 29– 30) на часној трпези, пак, постављено је јеванђеље оно представља, симбо- лише самога христа, његову реч слу- шајући ту реч, ми слушамо речи којима нам се бог обраћа и искупљује од рода овога то јеванђеље на својим корицама има две представе, слике једна је рас- пеће, а друга васкрсење христово то су кључни догађаји историје спасења који нам отварају схватање како про- шлости тако и будућности уколико читалац погледа пажљиво наводе, како из новог завета тако и из старог, ви- деће да је архитектура храма и олтара, те њихово тумачење утемељено на све- том писму (види 1 мој 6–8 ; 2 мој 40; јевр 9, 1–7) вратимо ли се на почетак, видеће- мо да је христос тај који отвара печат, он је кључ, он је јагње симболика је јасна јагње су израиљци клали и ње- говом крвљу мазали врата на својим кућама приликом изласка из египта крв тога јагњета их је искупљивала од смрти која је те пасхалне ноћи пого- дила египат и његове првенце (види 2 мој 12) то јагње је праслика, тајан- ствена најава оног јагњета које ће немо бити вођено на клање (ис 53, 7), јагње које на себе узима грех света (јн 1, 29) дакле, свето писмо је у сржи нашег бо- гослужења, његове речи су речи самог бога оваплоћеног оне нас уводе у до- мострој спасења на вечерњем се чита стари завет (бар би требало); на јутре- њу псалми и јеванђеље, а на литургији апостол (делови из посланица светих апостола) и јеванђеље уз певање псала- ма при том један тумач литургије из 11 века каже: „а треба знати на почет- ку сваке службе, и јутарње и вечерње, прво се певају псалми старога завета, тамогдеје христос, гдејереч његова– тамоје светлост пут за емаус, дучо ди буонинсења, почетак 14 века [museo dell'opera del duomo, siena] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 31 т ема бро ј а а затим песме нове благодати, да би сви знали да је један владика христос који је и ово и оно узаконио“(протео- рија, николај андидски) и који нас ти- ме води ка причешћу као врхунцу ње- говог домостроја тамо где је христос, где је реч њего- ва – тамо је светлост свети оци нас уче да читамо и истражујемо писмо због две ствари; прво ради вере – ако за сва- ку моју реч не чујеш потврду из пророка, немој веровати речима ако и о дјеви, и о месту и о времену, и о начину рођења не чујеш потврду из божанског писма, не прихватај сведочанство човеково (св кирило јерусалимски) – и друго, ради очишћења душе јер где се јавља све- тлост христова онде се осветљава душа, храни, прима у себе (вари) реч божију, која просвећује ум и чини га кадрим да види све оно што нас одваја од љубави божије збива се то на такав начин да речи св писма надахњују човека да им се саобрази, да се саобрази онима који их пишу (праведницима, боговидцима, пророцима, апостолима), онима о ко- јима се пише (ноје, авраам, јаков, да- вид, јов), и на крају самом богу када јеванђеље и посланице постану сваки- дашња стварност, почећемо да увиђамо колико су наивне биле наше пређашње представе о богу и животу у њему (ста- рац софроније сахаров) док се разгорева наше срце, вратимо се литургији одслушавши и примив- ши реч која врхуни у јеванђељу, све- штеник враћа св писмо на исто место на свим богослужењима оно стоји на истом месту, на часној трпези тек на литургији се „одлаже“ да би уступило место хлебу и вину које ће ради моли- тве цркве (читај свих нас) и дејством духа светога постати тело и крв тј сам христос како то? може ли то? уколико се вратимо на луку и клеопу, увидеће- мо да они све време, док им је на путу за емаус говорио христос, нису знали ко је он срца им јесу горела слушајући реч његову, али он је за њих још био „странац“ тек када господ благосиља хлеб и ломи га они га препознају ло- мљење хлеба је у новом завету сино- ним за причешће дакле, када су христа окусили као истинску храну и пиће, тј хлеб и вино, њима физичко присуство није потребно христос је апсолутно и подједнако присутан у причешћу као када је међу апостолима био телесно; зато ми од сада никога не знамо по те- лу; а ако и познасмо христа по телу, но сада га више не познајемо (2 кор 5, 16) свето писмо нас, зато, уводи у неис- казиве дубине и висине божије љубави оно нам, зовући нас да га истражујемо, указује пут до самога бога припре- ма нас за сусрет са њим због тога, би било веома корисно да се наслађујемо овим нектаром који нам дарује бог тј дарује нам по мало бога, води нас ка њему или је можда боље рећи води нас сам бог циљ је да се сусретнемо са њим у св причешћу, да бисмо живели са њим, светлошћу тросунчаном која обасјава свет (из молитве св симеона новог богослова пред причешће) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду свето писмојеу сржи нашегбогослужења, његоверечи су речи самог бога оваплоћеног оненас уводеу домострој спасења 32 l православни мисионар l 6/2012 књига љубави свето писмо је књига љубави оно нам говори како је бог изра- зио своју неизмерну љубав кроз стварање овог величанственог света и живота у њему оно нам говори о томе како бог благосиља, подржава, поуча- ва, исправља, искупљује и води људе у своје царство љубави – не одузимају- ћи им њихову слободну вољу љубав божија најузвишеније изражавање божије љубави, љубави која је нама упућена у драматичној борби против зла – за спасење човека, јесте исус христос као што св јован богослов каже: „јер бог тако заволе свет да је сина својега једнороднога дао, да сваки који веру- је у њега не погине, него да има живот вечни јер не посла бог сина својега на свет да суди свету, него да се свет спа- се кроз њега“ (јн 3, 16–17) кроз свето писмо бог сваком људском бићу каже: превод са енглеског: маријана и срећко петровић крозсвето писмо бог свакомљудском бићу каже: „волимте“ ово је кључна порука,„блага вест“ – благовестсветог писма новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 33 „волим те“ ово је кључна порука, „бла- га вест“ – благовест светог писма бо- жија љубав према свету и према сваком људском бићу, најузвишеније изражена у христу узимање светог писма у руке такође је чин љубави какав одговор приличи божијој љубави изузев љубави? једи- но љубављу свака личност може би- ти сједињена са божанском љубављу и пронаћи свој пут ка царству љубави христос каже својим ученицима: „ако ме неко љуби, реч моју држаће, и отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (јн 14, 24) ако верник љуби господа, он или она ће верно читати његову реч, доћи ће у познање божије речи и жудети да је истражује плод верникових напора је дар – долазак оца који ће се у њему настанити кроз свог сина, силом духа светога писмо – темељ цркве црква у свом богослужењу, учењу и животу почива на светом писму апо- столи, оци цркве, свети и многоброј- ни знаменити људи и жене свих време- на су своје животе градили на темељу светог писма кроз свето писмо бог сваку личност пита: „желиш ли да са- знаш моју вољу? желиш ли да од мене сазнаш истину о себи и животу? хоћеш ли да учиш о мени и од мене?“ свети калист цариградски је рекао да би хри- шћани, као деца светлости, требало да буду поучени од самога бога и да све истине светог писма носе у својим ср- цима, записане словима бљештавијим од пламена, и да буду вођени благодаћу духа светога тамо где се божија реч са пажњом чита и примењује, божијом благода- ћу настаје нови живот ово је универ- зално искуство отаца цркве, светих и појединачних хришћана свих времена који су били посвећени читаоци све- тог писма они су открили да је писмо непресушан извор премудрости, силе и радости они су радосно схватили да је молитвено читање писма духовни су- срет са самим богом т ема бро ј а црквау свом богослужењу,учењу иживотупочивана светом писму апостоли, оцицркве, светии многобројни знаменитиљудии жене свихвремена су својеживоте градили натемељусветог писма 34 l православни мисионар l 6/2012 свето писмо је за сваког хришћанина у величанственом предању право- славне цркве, свето писмо је кључни извор истине и најкреативнији чини- лац у позадини богослужења, учења и праксе цркве оно треба и да на- дахне и оснажи свакодневни живот просечног хришћанина св кипријан јеванђеља описује као четири реке у цркви, које заливају плодоносно др- веће – вернике он нови завет види као источник који пружа непресушни ток хране за животе хришћанских верника велики оци цркве су реч божију сматрали својим основним учитељем и водичем кроз живот на свето пи- смо су гледали као на океан божан- ских тајни неисцрпне ширине и запа- њујућих дубина, који ће нас оснажити када смо слаби и који ће запалити на- ше душе жаром божијим св јован златоусти је велики отац у средишту чијег живота и дела је би- ло свето писмо златоусти се обра- ћао обичним хришћанима и желео је да привеже њихове животе за свето писмо он је свето писмо сматрао духовним оружјем које се користи за борбу против злога, за борбу против нагона старога адама и за уздизање срца од земље ка небесима његов најважнији пастирски извор било је свето писмо, нарочито нови завет дуги низ година је своме стаду два или три пута недељно држао часове на којима је тумачио свето писмо у својим коментарима, који су тра- јан плод ових часова, он непрекидно опомиње хришћане да буду опрезни и будни, да покажу жар изучавања и да се посвете проучавању светог писма према његовим речима, не- познавање светог писма је основни св кипријан јеванђеља описујекаочетириреке уцркви,које заливају плодоноснодрвеће– вернике он нови завет видикаоисточниккоји пружанепресушниток хране заживотехри- шћанскихверника фрагмент посланице јаковљеве [papyrus 20 (gregory-aland)] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 35 т ема бро ј а узрок зла у свету сходно томе, св јо- ван је саветовао хришћане да набаве књиге новог завета, да читају нарочи- то јеванђеља и да у себе у потпуности приме истину писма – јер је она лек за душу у скорије време, отац козма етол- ски, монах, проповедник и канонизо- вани светац цркве, позивао је обичне хришћане да се посвете читању светог писма његова служба, која је знатно утицала на духовно буђење у северо- западној грчкој у осамнаестом веку, била је посебно надахнута читањем светог писма где год да је ишао, св козма је саветовао сељане да се окупе у групе од по петоро или десеторо и да разговарају о божанском учењу из светог писма, и да га сместе у своје срце како би могли да пронађу живот вечни утицај светог писма као речи бо- жије је добро посведочен у право- славном предању данас треба да вра- тимо ту улогу светом писму – као духовном богатству за наш свако- дневни живот о теодор стилијанопулос (одломци из књиге хлеб живота: чита- ње светог писма [theodore g stylianopou- los, bread for life: reading the bible, religious education department of greek orthodox archdiocese, brookline, ma 1980]) изворник: father theodore stylianopoulos, „the book of love“, http://wwwstpaulsirvine org/html/bookoflovehtml силазак у ад, барберинијев кодекс [cod barb lat 592], 13 век св јован златоустије свето писмо сматрао духовниморужјем које секористиза борбупротивзлога, заборбупротив нагона старога адама изауздизање срцаод земљеканебесима 36 l православни мисионар l 6/2012 z преосвећени владико, можете ли да нам кажете шта је то свето писмо? свето писмо је извор наше пра- вославне вере, извор нашег учења о цркви и нашег спасења у њој у све- тлости живог предања хришћанског живота и искуства, свето писмо је је- динствени извор и чувар апостолског учења оно је правило вере, како каже свети иринеј лионски настојања цр- кве да сачува чистоту изворне рани- хришћанске проповеди била су повод да црква установи одговорно тело ко- је би заштитило свето писмо од ла- жних, јеретичких и фалсификованих извртања истине: то су најпре чини- ли помесни и затим васељенски сабо- ри на основу светог писма и живога предања цркве, васељенски сабори су формулисали догматско учење цркве да би се сачувала вера у богочовека христа и у пресвету тројицу када би год неко застранио од светог писма, он би се удаљио од суштине апостол- ске вере и пао у јерес помоћу светог писма доживљавамо божије откриве- разговор са његовим преосвештенством епископом ремезијанским г андрејем (ћилерџићем) свето писмо у православнојцркви као извор наше православне вере, као извор нашег учењао цркви и нашег спасењау њој, као јединствени извор ичуварапостолског учења, као правило вере,свето писмо је упућено свимљудима и васцелојтворевини божијој на спасење иобожење свега створенога разговор водила милана ивковић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а ње у христу, у тајни благодатне зајед- нице унутар тела христовог, у заједни- ци са оцем и светим духом z да ли сматрате да треба да по- стоји неки критеријум на основу ког православни треба да читају, разу- мевају и тумаче свето писмо? православни хришћани исповедају своју верност светом писму као основ нашег учења о цркви живот ране цр- кве и њена апостолска вера изражена је у новозаветном канону који је као пра- вило вереформулисао традицију цркве, и тиме изнедрио све што је на спасење наше изражено догматским учењем ва- сељенских сабора такође, одлуке васе- љенских сабора су плодови са норма- тивним статусом, наиме, одлуке које се уважавају као најпрецизнија тумачења 38 l православни мисионар l 6/2012 светог писма, пре свега, у вези са уче- њем о христу и учењем о светој троји- ци то је важно да би црква својом тра- дицијом благодатног учења обезбедила јединство тела христовог у заједници светога духа и кроз све- тодуховску заједницу на светој литур- гији постајемо просвећени и оспосо- бљени да благим утешитељем – духом светим усвајамо језик ране цркве, је- зик првих хришћана, језик писаца све- тог писма, језик црквених отаца и ра- них помесних црквених сабора сâмо свето писмо, својим извештајем о на- роду божјем и о цркви његовој, сведо- чи о томе, да се језик откровења може схватити и примити само унутар благо- датне заједнице цркве zда ли можемо да говоримо о међуза- висности цркве и светог писма, и ако да, о каквој? свето писмо јесте дело духа свето- га у цркви, а дух надахњује како све- то писмо тако и васељенске саборе и управо због тога се поименице набра- јају и ауторизују списи новозаветног канона и број васељенских сабора, као правило вере васељенски сабори, да- кле, доносе догматска правила као уче- ње цркве, увек у контексту актуелних проблема или изазова који су поста- вљени пред цркву у конкретном вре- мену суштина овог правила вере је у томе, да се не фалсификују извештаји о нашој историји спасења, односно да се не фалсификује значај тих извешта- ја као дарови божије љубави према људском роду ти божији дарови кон- ституишу благодатни однос бога пре- ма човеку, јер било каква евентуална фалсификовања би имала озбиљне ег- зистенцијалне последице по човека и по питању међусобних односа бога и човека, односно човека према осталим људима zпознато нам је да је пост-модер- низам ставио у сумњу „првенство текстова над искуством – синдром још увек доминантан у савременом хришћанском школству: примат теологије у уобичајеном смислу над еклисиологијом и примат вере над заједничарским искуством царства божијег“ како ви схватате овај феномен? како свето писмо, тако и свето пре- дање, изискују духовно тумачење како би ваљано били интегрисани у живот помесних цркава наравно, разни културни контексти у коме хришћани одживотневажности једа сеувекизнова унутар литургијеи предањацркве суочавамо сасветим писмом иживим животом цркве,како биобезбедили принципданаша верност богочовеку христупратии потребнаинкултурација, у циљуодуховљавања културеињеног преображавањау сваком поколењу новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а живе и делају, могу да утичу на цркве- не власти да се унутар литургије, у све- тлости христологије и разумљивости светог јеванђеља, на егзистенцијалан начин, и свето писмо и свето преда- ње изнова слушају и доживљавају на вечно - нови начин, онако како то чи- ни благодат духа светога од животне важности је да се увек изнова унутар литургије и предања цркве суочавамо са светим писмом и живим животом цркве, како би обезбедили принцип да наша верност богочовеку христу пра- ти и потребна инкултурација, у циљу одуховљавања културе и њеног пре- ображавања у сваком поколењу ме- ђутим, разговетност христологије и свеколиког учења цркве, како на ни- воу догматског учења тако и у смислу уметничке примене, увек треба бити преиспитана како би се проверило да ли смо остали верни светом писму, и да не испадамо ван оквира вечно живе традиције цркве ранохришћанска проповед је израже- на у писменом предању ране цркве и тако су јеванђеља и апостолске посла- нице, како смо већ рекли, ушли у канон светог писма а црква, како би зашти- тила истинитост ранохришћанске про- поведи, признала је тај канон светог писма као нормативан и формулисала правило вере као кључ за коректно чи- тање светог писма zкоме и зашто су упућене речи све- тог писма? као извор наше православне вере, као извор нашег учења о цркви и на- шег спасења у њој, као јединствени извор и чувар апостолског учења, као правило вере (свети иринеј лионски), свето писмо је упућено свим људима и васцелој творевини божијој на спасење и обожење свега створенога, да би се све у христу исусу сјединило са оцем и богом нашим, коме је част и слава у векове амин помоћусветог писма доживљавамо божије откривењеу христу, утајниблагодатне заједницеунутар тела христовог,узаједници са оцем исветим духом св ап павле држи кодекс а св ап петар свитак; св никола мирликијски и јован златоусти држе кодексе (средњовековна икона са синаја) 40 l православни мисионар l 6/2012 zда ли су новозаветне књиге настале с намером да буду читане на богослу- жењима? на основу непрекинуте црквене тра- диције читања и тумачења новозавет- них одељака на литургијским сабра- њима, за вашим питањем би могао уследити кратак и лак одговор потврдне садржине, али будући да управо ваше питање отвара изузетну прилику за под- сећање на неколико битних ствари које прате праксу богослужбених лекција, дозволићу себи одговор у више редова пре свега, свето писмо новог заве- та садржи двадесет седам књига које су међусобно разликују по књижев- ној форми: постоје јеванђеља и дела апостолска која су превасходно исто- ријске форме, настала по угледу на старозаветне историјске књиге и грч- ко-римске биографије, затим постоје посланице или писма која су из одре- ђених разлога упућивана најранијим заједницама/личностима, по угледу на старозаветне пророчке књиге и ан- тичке епистоле углавном поучне садр- жине, и на крају, постоји откривење разговор са мр владаном таталовићем, асистентом на православног богословском факултету универзитета у београду свето писмо – књига литургије литургија је изаткана библијским језиком:током литургије речи бог говориљудима језиком светог писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке,атоком литургије верних,људи говоре богу језиком светога писма – јер, молитве евхаристијског приноса ијесу исписане библијским сликама разговор водиo миљан танић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а јованово које своју форму и садржину у много чему, мада не у свему, дугује жанру (епистоларне) апокалиптике јудаизма која је у периоду између ii в пре хр и ii в по хр играла значајну улогу на просторима древне палести- не и мале азије ако, дакле, постоје три основне лите- рарне форме новозаветних списа, и ако међу њима постоје не мале разлике, то онда ваше питање нарочито добија на снази кроз даљу разраду мисли: јесу ли, уопштеније говорећи, све три форме испрва биле намењене простору јавног читања током евхаристијских сабира- ња? постоје ли можда неке форме или неки списи које је догађај јавног читања искључио из простора јавне рецепције и тиме из могућности учествовања у ка- сније формираном канону или садржају светог писма новог завета? питањâ, дакле, које покреће ваше, није мали број, те иако овде није могу- ће дати одговор на свако од њих поједи- начно, могуће је изнети неколико чиње- ница захваљујући којима су даља, шира и дубља размишљања знатно лакша zкоје су то чињенице које сматрате битнима? пре свега, догађај цркве потиче из јудејске културе у којој је богослужбе- ни синагогални живот неговао праксу јавног читања и тумачења светог пи- сма (старог завета), у којој је, као што знамо, учествовао и сâм христос (лк 4, 16–30) тадашњи манир постављања библијских свитака у центар синагоге био je израз не само дубоког поштовања овог народа према речи божијој, него и јасан показатељ да ти списи припадају свима: смисао наглас читаних свеште- них речи заправо је саборног, а не инди- видуалног или приватног карактера таква пракса, међутим, није била по- следица размишљања једног човека или дејство некакве доктрине јудејâ у ан- тичком свету, био он јудејског или је- линског израза, писменост је била рет- ка појава, и читања су углавном бивала наглас, чак и она приватног карактера: осим изузетних појединаца, човек ан- тике још увек није био способан да чита и размишља у себи, као ни да прочита- но критикује на самосталан начин, зау- зимајући, дакле, према томе позитиван или негативан став као јавна и гласна појава, и акт читања и процес разми- шљања се одвијао на нивоу заједнице поред те одлике древног јудаизма, усмена реч овог културног наслеђа то- лико је била снажна и реална, да је менталитет јеврејског народа реч увек поистовећивао са догађајем на који се односи, због чега у библији и стоји да је бог управо р/речју својом створио свет – његов говор је аутоматски постајао стварност зато је јавно и гласно читање 42 l православни мисионар l 6/2012 једног текста подразумевало заједнич- ки ниво размишљања и осмишљавања прочитаног, али и саборну раван ње- гове актуализације: садржина библиј- ских списа била је читањем сада и овде оприсутњивана ове чињенице су веома важне за раз- умевање духа новозаветног времена наиме, тада су постојале одређене гру- пе ученијих и писменијих људи које по- знајемо под именима: фарисеји, садуке- ји и књижевници, а за које знамо да су од христа трпели оштру критику због искривљења заповести божијих; али, не превасходно због тога, већ превас- ходно зато што су ти људи, као пара- дигме верског идеала у народним очи- ма, смисао светог писма проналазили само унутар својих затворених група, последица чега свакако јесте промашај саборног смисла речи божије која се обраћа свима (мт 23, 13): „тешко ва- ма књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели!“ да су, дакле, фарисеји и књижевници размишљали на саборном, свељудском плану, позна- ли би да читаво свето писмо говори о личности христовој, односно да је сми- сао у израиљу ч
... l православни мисионар l 6/2012 хришћанска етика п рича о бањи витезди у јеван- ђељу по јовану није још само једна у низу прича о божијем чудотворству да, она говори да је анђео господњи, повремено, узбуркавао воду, у којој би онај који први до ње стигне налазио излечење од болести ипак, по- рука и смисао овог догађаја морали би бити дубљи прича говори да је испред бањске воде чекало мноштво болесних по- моћ је, пак, добијао само један од њих, који би први стигао до воде када се она узбурка чему такав начин исцељења болесника? зашто само један и то онај који први стигне, добија исцељење? неће ли онда они најслабији и најбо- леснији остати без онога што чекају? зашто је бог ставио такву препреку онима који траже излечење? можда да би нам указао на одговоре на нека ва- жна питања немам човека – немам бога јеванђељска прича се са чудотворног бањског лечилишта усредсређује на јед- ног од мноштва несретника, који је деце- нијама чекао на свој ред, на своју купку у чудотворној води тај човек и његова прича, чини се, јесу суштина овог је- ванђељског одељка и поред своје вели- ке вере и упорности, он, нажалост, није стизао до циља а његов циљ је био да оздрави, да стигне до чудотворне воде које се бог дотакао хтео је бога вољом је хитао богу, али није имао снаге био је сам недостајао му је човек: „господе, човека немам, да ме спусти у бању ка- да се узбурка вода“ (јн 5, 7) и заиста, то „немам човека“ је наслов свељудске трагедије „немам човека“, како и сама прича показује, нужно води и до „не- мам бога“ „немам човека“ и „немам бо- га“, нераздељива је немаштина која води у патњу и смрт погледајмо мало ближе шта значи „немам човека“ „немам човека“ значи самоћу инди- видуализовано, распаднуто човечан- ство раздељену природу људску, „ато- мизованог“ адама израз „атомизација господе, човека немам,даме спусти у бању када се узбурка вода; адок јадођемдруги сиђе премене(јн 5, 7) господе, немам човека александар милојков новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 21 адама“ употребљавао је свети софро- није сахаров, говорећи о трагедији пр- вородног греха у чему се огледа та тра- гедија? у супротстављености једног и мноштва, појединачног и заједнице у поистовећивању онога што је икона бо- жија у човеку, а то је личносни начин по- стојања, са индивидуалношћу у књизи постања, пре него што ће створити чо- века, бог говори: „да створимо човека по лику нашем и по подобију нашем!“ (пост 1, 26) појединачност као плод општења шта нам библија овде открива? један бог говори у множини по тумачењу све- тих отаца, бог се на овом месту открива као света тројица један није самац, већ личност – један незамислив без многих, отац без сина и духа светога и обрну- то једног потврђује као постојећег дру- ги: „ко је видео мене видео је оца!“ (јн 14, 9) бити значи имати другог наспрам себе – заједничарити у слободи и љубави бивствовање је заједница, општење, не- раздељиво јединство зато нису три бога, већ један бог три божанске личности на раздељују своју природу, не „атомизу- ју“ личности – не постоје „по себи“, као индивидуе појединачност, конкретност не постиже се раздељивањем и осамљи- вањем већ општењем, заједницом по тој икони требао је да постоји и човек у наведеном стиху књиге постања упо- требљена је реч „адам“ (= човек) без чла- на (уз именицу) то значи да је божанско саветовање „да створимо човека“ подра- зумевало општост, неподељено мноштво, човечанство адам значи једног многои- постасног (= многоличносног) човека – једну људску природу коју пројављују, не раздељујући је, многе људске личности иконично, као што једну божанску при- роду пројављују три божанске личности да је то тако показује следећи стих у књизи постања који каже: „и створи бог човека по лику своме, по лику божијем створи га; мушко и женско створи их“ (пост 1, 27) овде је именица „човек“ (адам) употребљена са чланом – ха-адам члан говори да се ради о конкретном, појединачном бићу – о личности но, ни личност не значи самоћу, јер „створи га“ подразумева и „створи их“, како у стиху даље следи једног нема без другог, бив- ствовања нема без општења, без зајед- нице „није добро да човек буде сам“, говори даље богонадахнути библијски текст (пост 2, 18) имам човека, дакле је- сам! то је икона божија у човеку са том иконичношћу човек треба даље да кре- не – ка подобију божијем јер, обратимо ли пажњу, видећемо да божански савет говори о стварању човека по „лику и подобију“ бога (пост 1, 26), али да се, у следећем стиху, стварање човека описује као „и створи бог човека по лику своме“ (пост 2, 7) подобије је прећутао ово го- вори да је „по лику“ датост, а да је „по по- добију“ задатост човеку изазов његовој слободи и љубави да оно „имам човека“ досегне до оног „имам бога“ да се човек, грех, који водиу смрт, јесте страходдругог, скривање преддругим „адаме, где си?“,дозивао је творац с воје створење наконљудског сагрешења (пост 3, 9) грех је убеђеностдадруги није потребан како би кон- кретналичност постојала 22 l православни мисионар l 6/2012 хришћанска етика као личност, не заустави само на другом човеку, на општењу са створеним светом, већ да уђе у заједницу са нествореним, са богом подобије је призив у вечност, у бе- смртност, у истинито бивствовање раздвајање и смрт у чему се онда огледа првородни грех? шта значи умрети? насупрот постојању, које је поистовећено са нераскидивом заједницом (јер је божанска заједница оца и сина и светога духа образац сва- ком „јесте“, сваком постојању – уколико оно жели да се назове истинитим), смрт и непостојање значе раздвајање, распа- дање не досегнувши оно „по подобију“, што је у библијском тексту описано као непослушност божијој заповести, људи су се одвојили од бога грех, који води у смрт, јесте страх од другог, скривање пред другим „адаме, где си?“, дозивао је творац своје створе- ње након људског сагрешења (пост 3, 9) грех је убеђеност да други није потребан како би конкретна личност постојала свети оци су исконски грех називали самољубљем самољубље значи одвајање од другог, затварање у властито сопство, претварање личности у индивидуу то је „атомизација“ о којој је говорио свети софроније сахаров (види његове духов- не беседе у издању манастира хиланда- ра) грчка реч „атомон“ значи недељив, који је конкретан, један – али постојећи у односу на самог себе, јасно ограничен, одвојен од других (насупрот личности која као конкретна и једна постоји само у заједници са другим личностима, како нам је то откривено у догмату о светој христос исцељује раслабљенога, новији живопис новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 23 тројици) „атомизација адама“ зна- чи распадање једне људске природе (= једног адама) на мноштво индивидуа то распадање је започело одвајањем од бога, но није се на томе зауставило од- бивши бога, те немајући истинито биће, човек је одбио и другог човека атомиза- ција до самог краја „немам бога“ нужно је произвело и „немам човека“ други – мој пакао атеистичка философија је то недво- смислено показала кроз речи жан пол сартра: „други је мој пакао!“ не „дру- ги“ као бог, јер бог је, ускликнули су још раније, „мртав!“ („ми смо га уби- ли“, говорио је ниче), већ „други“ као човек атомизација распадање једног, многоипостасног адама на атомизова- не идентитете, на индивидуе адамо- ва смрт, на коју је бог давно упозорио: „јер у који дан једеш од њега, умрећеш“ (пост 2, 17) адамова смрт видљива је, парадоксално, у нашим животима жи- вимо умирући и умиремо живећи жи- вот атомизованог адама је ништа друго до један процес умирања умирући жи- вот или живећа смрт, ако је тако боље изразити овај онтолошки оксиморон, постала је арена отимања грабеж само- љубље, атомизација личности, другог је не само учинила онтолошки неважним већ је други постао претња за властито биће – „други је мој пакао“ ту грабеж атомизованих личности осе- тио је несретни човек у бањи витезди, безуспешно покушавајући да допре до ле- ковите воде елиминисан је од јачих инди- видуа закон природне селекције соци- јалдарвинизам „господе, немам човека“, тужно је говорио као да је говорио: „го- споде, овде нема личности!“ јер, личност не оставља другог њој нема постојања без друге личности авај, ка води су хр- лили о себи мислеће атомизоване лично- сти, индивидуе, пород палог адама сам- ци пакао другости решен је природном селекцијом побеђују јачи атоми слабији нестају атомизоване личности не могу са себе скинути исконски грех самољубља чак ни онда када желе и хитају богу јер, „имам бога“ без „имам човека“ нужно од бога чини само „вишу силу“ потребити у бањи витезди хитали су за „силом“ ко- ја је била у узбурканој води хитали су не толико ради бога колико ради вере у „си- исцељење раслабљенога, манастир ставроникита (света гора) 24 l православни мисионар l 6/2012 старечник лу“, која је, узгред, била божанска но, то и није било толико важно њима је била потребна „сила“ да их излечи корист неодвојива од самољубља онај, пак, ко- ји је хтео ка богу, видео је да му не може прићи јер „нема човека“ други – моје постоја ње стога, ова јеванђељска прича не го- вори само о људској бескрупулозности обезбоженог света о постојању ато- мизованих самољубаца којима је други само једно – пакао о умирућем живо- ту распалог адама чија је једина логика постојања – природна селекција пре- точена у свесни социјалдарвинизам прича не говори само да „немам бога“ нужно води и у „немам човека“ говори и о лажној побожности о лицемерно прикривеном самољубљу без свести о „немању човека“ бог се не може позна- ти он остаје безлична „виша сила“ зато јуришници на „чудотворну воду“ нису приметили бога који је ходао међу њи- ма заслепљени силом нису приметили личност сусрета са њим удостојио се и излечење добио онај који је деценијама верно чекао и беспомоћно се успињао ка месту божијег јављања, знајући да је његов труд узалудан све док „нема чо- века“ прича, дакле, говори да је свако „имам бога“ без „имам човека“ фанта- зија, бесмислица и сујеверје до бога, до оног „по подобију“ стиже се само са другим човеком то је пут да се зацеле смртне ране ада- мове – сабирање људи међусобно и при- саједињење тог сабрања богу други, као бог и други као човек, мора се из „мог пакла“ и угрозитеља преобразити у потврду мог идентитета, мог постојања један не сме бити замислив без многих cogito, ergo sum се мора преобразити у волим и вољен сам, дакле постојим то су и две најважније заповести о којима „виси сав закон и пророци“: љуби бо- га и љуби ближњег свога (мт 22, 37–39) двоједна љубав која је живот живот вечни човек по лику и по подобију бо- жијем обожени човек аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији грабежатомизованих личностиосетио је несретничовек у бањи витезди, безуспешно покушавајућидадопре долековите воде елиминисанјеод јачих индивидуа – законом природне селекције хришћанска етика господе, имам човека: епископ аустралијско- новозеландски г иринеј, верни помоћник на пољу мисије братиславa-брацe перошевићa, неуморноg мисионарa у инвалидским колицима о коме смо писали у броју 323 (1/2012) новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 25 хри шћан ска ети ка у библијском и отачком предању икономија није некаква неу- трална делатност човека, која самостално утврђује и систематски ор- ганизује рад, произведено богатство и управљање материјалним добрима бо- жанска икономија јесте његов позив човеку да евхаристијски и заједничар- ски управља светом како би превазишао пропадљивост и смрт свет се даје чове- ку, не да би му он напросто служио, већ да би га, као степеницама, узвео ка зајед- ничком творцу човек се није задовољио заједницом и равноправном расподелом и употребом материјалних ствари, већ је читав свет претворио у предмет сво- јине, ропства, сукоба, расипања и изоб- личења ипак, превазилазећи самодо- вољност и независност, човек као добар економ дужан је да евхаристијски свет принесе богу, а не самоме себи еконо- мија достатности и социјалне правде, како се приказује у пророчком пропо- ведању и у животу цркве, може да ис- такне истинско људско лице економије и да врати свет у пређашње стање, веома добре творевине божије, манифестације царства међутим, евхаристијски начин живота и аскетски етос цркве никада се не може преобликовати у кодексе пона- шања, не може се организовати по узору на економски систем и политичку идео- логију, јер не претендује конкурентски на индивидуалну аутономију, конвенци- онални опстанак и животно осигурање западна култура, која доминира све- том у нашој епохи, заснива се на пот- пуно другачијим предусловима циљева и сврсисходности од оних есхатолошке визије и евхаристијске праксе цркве ако је циљ црквеног етоса живот по истини, осмишљавање живота изнад пропадљивог и смрти, етичка пробле- матика запада спаја етос са развитком објективних услова људског живота, истину са њеном употребном делотвор- ношћу током развијања западноевроп- ске културе формирана је политичко- друштвена етика која се напослетку и утврдила, и која се, упркос разнолико- сти њених варијација и развитака, бази- заживот света у актуелној економској кризи богословље цркве дужно једа неконтролисаномантагонизму светске превласти пророчки и евхаристијски супротстави солидарност идруштвену правду,а економијиљуди и њеномаморализму божију економију превод са јелинског: михаела јагер 26 l православни мисионар l 6/2012 хришћанска етика ра на основним аксиомима рационалног уређења, употребне примене и пре свега стриктног наметања иако изгледа као да се ова етика супротставља хришћан- ској етици, како је то развијено унутар западног хришћанства, она међутим не представља ништа друго до секула- ризацију и њену историјску еволуци- ју објективизација истине као логич- ки верификоване реалности, сматрање исте холистичким системом знања, који човек може да употреби плодно како би остварио потребе свог живота, предста- вљају заједничку основу и пупчану врп- цу која спаја етику западног хришћан- ства са секуларизованом етиком коју је установило просветитељство паралел- но развијање капиталистичког духа са развијањем и ширењем протестантске етике јесте само један вид ове реално- сти разлика лежи у чињеници да се вер- ска етика, која на трансценденталном нивоу лови индивидуалну срећу и задо- вољење, претворила у друштвену етику, која се повезује продуктивно и дело- творно са историјским и друштвеним развитком и корисношћу овоземаљског живота људи друштвена етика је постала метафи- зика која влада овим светом теологија је њено место дала политичкој економи- ји, која тежи да оствари царство правде на земљи као програм и примену мате- ријалног благостања људи достојевски драматично приповеда о цени таквих визија „опште среће“, истичући мета- физичке корене и заједничку „мајку“ целокупних система који захтевају ефи- касност путем једне политике, дакле, путем објективног наметања и управља- ња заједницом приоритет промена на боље асимилује и хомогенизује сваког појединачног човека у једну безличну масу, док једна мала група непогрешиво и објективно одлучује о добром и благо- стању човечанства наметање државне власти, овоземаљских божанстава про- светитељства, капитала или револуције према капиталу некада, а сада новоли- бералне економије, материјалног бла- гостања, савременог финансијског си- стема, новог светског поретка ствари, дешава се увек по објективним крите- ријумима примене, који се увек једнако обнављају и завршавају међутим, савремени човек се гуши, колико у технократској организацији и потрошачком благостању, толико и у колатералној штети економског развит- ка, али и у обавезујућој етици, која по- вршно руководи кризом и проблемима његовог живота постојећа економска криза са разноврсним аспектима и ви- шеструким последицама по живот људи напослетку открива негативне последи- це светског економског напретка али и патолошку специфичност грчког дру- штва и економије из овакве кризе црква и теологи- ја не могу одсуствовати став да се цр- ква не уплиће у економске и друштвене проблеме, поред тога што она заговара бестелесну духовност, представља на- послетку један одређени „политички“ став у актуелној економској кризи бо- гословље цркве дужно је да неконтро- лисаном антагонизму светске превласти пророчки и евхаристијски супротстави солидарност и друштвену правду, ауто- номизованој економији људи и њеном аморализму божију економију ради пре- вазилажења пропадљивости и смрти, православни етос може дати смисао сваком аспектуличног и друштвеног живота новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 27 васпостављање јединства људи, одго- ворност и бригу за другог до овога, ме- ђутим, не може доћи повратком на јало- ву регулациону етику у политици поред тога што се православни етос не нуди као затворен систем правила пона- шања и стриктне примене, он може дати и смисао сваком аспекту личног и дру- штвеног живота као продужетак литур- гијског искуства, може понудити дубље егзистенцијалне покретаче који ће гур- нути човека да дела изван краткотрајних етичких производа, на пољу литургијске службе према свету и ближњем евхари- стијско искуство као предукус царства изражава се као непрестана брига за васпостављање друштвене правде и до- чекује у тајни братољубља сиромаштво и напуштање према речима митропо- лита јована зизјуласа „свету данас не треба етика, већ етос не некакво плани- рање, већ један став и један менталитет западна култура, која доминира светом у нашој епохи, заснива се на пот- пунодругачијим преду- словима циљева и сврсис- ходностиодоних есхато- лошке визије и евхари- стијске праксе цркве не законодавство, већ култура“ овој култури православни етос може да буде од кључне и одлучујуће важности, за живот света ставрос јагазоглу (часопис θεολογία 2/2012) христос спаситељ (порт cristo redentor), скулптура која се налази на брду корковаду (порт corcovado) поред рио де жанеира 28 l православни мисионар l 6/2012 тема броја: свето писмо христос држи свитак, а јеванђелисти у рукама држе кодексе; рабулино јеванђеље, илуминирани сиријски манускрипт из 6 века новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 29 у књизи откривења јовановог постоји виђење у коме „онај који седи на престолу“ држи у својој десници књигу са седам печата ко- ју нико није достојан да отвори апостол јован не види ту особу и тугује један од старешина му прилази и говори да је јаг- ње које је заклано достојно да отвори ту књигу потом се сви свети и све старе- шине клањају јагњету певајући му хим- ну да је достојно да отвори књигу јер је било заклано и „својом крвљу искупио си богу нас из свакога рода и језика и народа и племена“ (види отк 5) ово виђење, заклано јагње, речи химне које му се певају имају неодољиву сличност са једним другим одељком новога заве- та у питању је јеванђеље по луки апо- стол лука нам описује како су двојица ученика, клеопа и он (мада своје име не помиње) на путу из јерусалима ка гра- дићу североисточно од њега који се зове емаус, на дан васкрсења, срели господа и не препознају га он им објашњава це- лим путем да је у складу са писмом (чи- тај старим заветом) христос требало да пострада не би ли ушао у славу своју на крају тог пута, господ пред њима ло- ми хлеб и даје им (причешћује их) и по- том постаје невидљив за њих (види лк 24,13–35) ови одељци светог писма нам говоре о богослужењу, о литургији, о слављу какве везе, осим што је у писму записа- но, сâмо писмо има са овим? хришћан- ски храм је место богослужења састоји се из три дела: припрата, наос (брод) и олтар у олтару централно место заузи- ма часна трпеза њен смисао је више- т ема бро ј а свето писмо нас уводиу неисказиве дубине и висине божијељубави оно нам, зовући нас да га истражујемо, указује путдо самога бога владимир пекић књига са седам печата 30 l православни мисионар l 6/2012 струк; она представља камен (зато се зида од камена) на коме је било поло- жено тело христово, а поред тога, ка- ко само име говори, представља трпезу царства небескога које је христос за- вештао својим ученицима (лк 22, 29– 30) на часној трпези, пак, постављено је јеванђеље оно представља, симбо- лише самога христа, његову реч слу- шајући ту реч, ми слушамо речи којима нам се бог обраћа и искупљује од рода овога то јеванђеље на својим корицама има две представе, слике једна је рас- пеће, а друга васкрсење христово то су кључни догађаји историје спасења који нам отварају схватање како про- шлости тако и будућности уколико читалац погледа пажљиво наводе, како из новог завета тако и из старог, ви- деће да је архитектура храма и олтара, те њихово тумачење утемељено на све- том писму (види 1 мој 6–8 ; 2 мој 40; јевр 9, 1–7) вратимо ли се на почетак, видеће- мо да је христос тај који отвара печат, он је кључ, он је јагње симболика је јасна јагње су израиљци клали и ње- говом крвљу мазали врата на својим кућама приликом изласка из египта крв тога јагњета их је искупљивала од смрти која је те пасхалне ноћи пого- дила египат и његове првенце (види 2 мој 12) то јагње је праслика, тајан- ствена најава оног јагњета које ће немо бити вођено на клање (ис 53, 7), јагње које на себе узима грех света (јн 1, 29) дакле, свето писмо је у сржи нашег бо- гослужења, његове речи су речи самог бога оваплоћеног оне нас уводе у до- мострој спасења на вечерњем се чита стари завет (бар би требало); на јутре- њу псалми и јеванђеље, а на литургији апостол (делови из посланица светих апостола) и јеванђеље уз певање псала- ма при том један тумач литургије из 11 века каже: „а треба знати на почет- ку сваке службе, и јутарње и вечерње, прво се певају псалми старога завета, тамогдеје христос, гдејереч његова– тамоје светлост пут за емаус, дучо ди буонинсења, почетак 14 века [museo dell'opera del duomo, siena] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 31 т ема бро ј а а затим песме нове благодати, да би сви знали да је један владика христос који је и ово и оно узаконио“(протео- рија, николај андидски) и који нас ти- ме води ка причешћу као врхунцу ње- говог домостроја тамо где је христос, где је реч њего- ва – тамо је светлост свети оци нас уче да читамо и истражујемо писмо због две ствари; прво ради вере – ако за сва- ку моју реч не чујеш потврду из пророка, немој веровати речима ако и о дјеви, и о месту и о времену, и о начину рођења не чујеш потврду из божанског писма, не прихватај сведочанство човеково (св кирило јерусалимски) – и друго, ради очишћења душе јер где се јавља све- тлост христова онде се осветљава душа, храни, прима у себе (вари) реч божију, која просвећује ум и чини га кадрим да види све оно што нас одваја од љубави божије збива се то на такав начин да речи св писма надахњују човека да им се саобрази, да се саобрази онима који их пишу (праведницима, боговидцима, пророцима, апостолима), онима о ко- јима се пише (ноје, авраам, јаков, да- вид, јов), и на крају самом богу када јеванђеље и посланице постану сваки- дашња стварност, почећемо да увиђамо колико су наивне биле наше пређашње представе о богу и животу у њему (ста- рац софроније сахаров) док се разгорева наше срце, вратимо се литургији одслушавши и примив- ши реч која врхуни у јеванђељу, све- штеник враћа св писмо на исто место на свим богослужењима оно стоји на истом месту, на часној трпези тек на литургији се „одлаже“ да би уступило место хлебу и вину које ће ради моли- тве цркве (читај свих нас) и дејством духа светога постати тело и крв тј сам христос како то? може ли то? уколико се вратимо на луку и клеопу, увидеће- мо да они све време, док им је на путу за емаус говорио христос, нису знали ко је он срца им јесу горела слушајући реч његову, али он је за њих још био „странац“ тек када господ благосиља хлеб и ломи га они га препознају ло- мљење хлеба је у новом завету сино- ним за причешће дакле, када су христа окусили као истинску храну и пиће, тј хлеб и вино, њима физичко присуство није потребно христос је апсолутно и подједнако присутан у причешћу као када је међу апостолима био телесно; зато ми од сада никога не знамо по те- лу; а ако и познасмо христа по телу, но сада га више не познајемо (2 кор 5, 16) свето писмо нас, зато, уводи у неис- казиве дубине и висине божије љубави оно нам, зовући нас да га истражујемо, указује пут до самога бога припре- ма нас за сусрет са њим због тога, би било веома корисно да се наслађујемо овим нектаром који нам дарује бог тј дарује нам по мало бога, води нас ка њему или је можда боље рећи води нас сам бог циљ је да се сусретнемо са њим у св причешћу, да бисмо живели са њим, светлошћу тросунчаном која обасјава свет (из молитве св симеона новог богослова пред причешће) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду свето писмојеу сржи нашегбогослужења, његоверечи су речи самог бога оваплоћеног оненас уводеу домострој спасења 32 l православни мисионар l 6/2012 књига љубави свето писмо је књига љубави оно нам говори како је бог изра- зио своју неизмерну љубав кроз стварање овог величанственог света и живота у њему оно нам говори о томе како бог благосиља, подржава, поуча- ва, исправља, искупљује и води људе у своје царство љубави – не одузимају- ћи им њихову слободну вољу љубав божија најузвишеније изражавање божије љубави, љубави која је нама упућена у драматичној борби против зла – за спасење човека, јесте исус христос као што св јован богослов каже: „јер бог тако заволе свет да је сина својега једнороднога дао, да сваки који веру- је у њега не погине, него да има живот вечни јер не посла бог сина својега на свет да суди свету, него да се свет спа- се кроз њега“ (јн 3, 16–17) кроз свето писмо бог сваком људском бићу каже: превод са енглеског: маријана и срећко петровић крозсвето писмо бог свакомљудском бићу каже: „волимте“ ово је кључна порука,„блага вест“ – благовестсветог писма новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 33 „волим те“ ово је кључна порука, „бла- га вест“ – благовест светог писма бо- жија љубав према свету и према сваком људском бићу, најузвишеније изражена у христу узимање светог писма у руке такође је чин љубави какав одговор приличи божијој љубави изузев љубави? једи- но љубављу свака личност може би- ти сједињена са божанском љубављу и пронаћи свој пут ка царству љубави христос каже својим ученицима: „ако ме неко љуби, реч моју држаће, и отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (јн 14, 24) ако верник љуби господа, он или она ће верно читати његову реч, доћи ће у познање божије речи и жудети да је истражује плод верникових напора је дар – долазак оца који ће се у њему настанити кроз свог сина, силом духа светога писмо – темељ цркве црква у свом богослужењу, учењу и животу почива на светом писму апо- столи, оци цркве, свети и многоброј- ни знаменити људи и жене свих време- на су своје животе градили на темељу светог писма кроз свето писмо бог сваку личност пита: „желиш ли да са- знаш моју вољу? желиш ли да од мене сазнаш истину о себи и животу? хоћеш ли да учиш о мени и од мене?“ свети калист цариградски је рекао да би хри- шћани, као деца светлости, требало да буду поучени од самога бога и да све истине светог писма носе у својим ср- цима, записане словима бљештавијим од пламена, и да буду вођени благодаћу духа светога тамо где се божија реч са пажњом чита и примењује, божијом благода- ћу настаје нови живот ово је универ- зално искуство отаца цркве, светих и појединачних хришћана свих времена који су били посвећени читаоци све- тог писма они су открили да је писмо непресушан извор премудрости, силе и радости они су радосно схватили да је молитвено читање писма духовни су- срет са самим богом т ема бро ј а црквау свом богослужењу,учењу иживотупочивана светом писму апостоли, оцицркве, светии многобројни знаменитиљудии жене свихвремена су својеживоте градили натемељусветог писма 34 l православни мисионар l 6/2012 свето писмо је за сваког хришћанина у величанственом предању право- славне цркве, свето писмо је кључни извор истине и најкреативнији чини- лац у позадини богослужења, учења и праксе цркве оно треба и да на- дахне и оснажи свакодневни живот просечног хришћанина св кипријан јеванђеља описује као четири реке у цркви, које заливају плодоносно др- веће – вернике он нови завет види као источник који пружа непресушни ток хране за животе хришћанских верника велики оци цркве су реч божију сматрали својим основним учитељем и водичем кроз живот на свето пи- смо су гледали као на океан божан- ских тајни неисцрпне ширине и запа- њујућих дубина, који ће нас оснажити када смо слаби и који ће запалити на- ше душе жаром божијим св јован златоусти је велики отац у средишту чијег живота и дела је би- ло свето писмо златоусти се обра- ћао обичним хришћанима и желео је да привеже њихове животе за свето писмо он је свето писмо сматрао духовним оружјем које се користи за борбу против злога, за борбу против нагона старога адама и за уздизање срца од земље ка небесима његов најважнији пастирски извор било је свето писмо, нарочито нови завет дуги низ година је своме стаду два или три пута недељно држао часове на којима је тумачио свето писмо у својим коментарима, који су тра- јан плод ових часова, он непрекидно опомиње хришћане да буду опрезни и будни, да покажу жар изучавања и да се посвете проучавању светог писма према његовим речима, не- познавање светог писма је основни св кипријан јеванђеља описујекаочетириреке уцркви,које заливају плодоноснодрвеће– вернике он нови завет видикаоисточниккоји пружанепресушниток хране заживотехри- шћанскихверника фрагмент посланице јаковљеве [papyrus 20 (gregory-aland)] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 35 т ема бро ј а узрок зла у свету сходно томе, св јо- ван је саветовао хришћане да набаве књиге новог завета, да читају нарочи- то јеванђеља и да у себе у потпуности приме истину писма – јер је она лек за душу у скорије време, отац козма етол- ски, монах, проповедник и канонизо- вани светац цркве, позивао је обичне хришћане да се посвете читању светог писма његова служба, која је знатно утицала на духовно буђење у северо- западној грчкој у осамнаестом веку, била је посебно надахнута читањем светог писма где год да је ишао, св козма је саветовао сељане да се окупе у групе од по петоро или десеторо и да разговарају о божанском учењу из светог писма, и да га сместе у своје срце како би могли да пронађу живот вечни утицај светог писма као речи бо- жије је добро посведочен у право- славном предању данас треба да вра- тимо ту улогу светом писму – као духовном богатству за наш свако- дневни живот о теодор стилијанопулос (одломци из књиге хлеб живота: чита- ње светог писма [theodore g stylianopou- los, bread for life: reading the bible, religious education department of greek orthodox archdiocese, brookline, ma 1980]) изворник: father theodore stylianopoulos, „the book of love“, http://wwwstpaulsirvine org/html/bookoflovehtml силазак у ад, барберинијев кодекс [cod barb lat 592], 13 век св јован златоустије свето писмо сматрао духовниморужјем које секористиза борбупротивзлога, заборбупротив нагона старога адама изауздизање срцаод земљеканебесима 36 l православни мисионар l 6/2012 z преосвећени владико, можете ли да нам кажете шта је то свето писмо? свето писмо је извор наше пра- вославне вере, извор нашег учења о цркви и нашег спасења у њој у све- тлости живог предања хришћанског живота и искуства, свето писмо је је- динствени извор и чувар апостолског учења оно је правило вере, како каже свети иринеј лионски настојања цр- кве да сачува чистоту изворне рани- хришћанске проповеди била су повод да црква установи одговорно тело ко- је би заштитило свето писмо од ла- жних, јеретичких и фалсификованих извртања истине: то су најпре чини- ли помесни и затим васељенски сабо- ри на основу светог писма и живога предања цркве, васељенски сабори су формулисали догматско учење цркве да би се сачувала вера у богочовека христа и у пресвету тројицу када би год неко застранио од светог писма, он би се удаљио од суштине апостол- ске вере и пао у јерес помоћу светог писма доживљавамо божије откриве- разговор са његовим преосвештенством епископом ремезијанским г андрејем (ћилерџићем) свето писмо у православнојцркви као извор наше православне вере, као извор нашег учењао цркви и нашег спасењау њој, као јединствени извор ичуварапостолског учења, као правило вере,свето писмо је упућено свимљудима и васцелојтворевини божијој на спасење иобожење свега створенога разговор водила милана ивковић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а ње у христу, у тајни благодатне зајед- нице унутар тела христовог, у заједни- ци са оцем и светим духом z да ли сматрате да треба да по- стоји неки критеријум на основу ког православни треба да читају, разу- мевају и тумаче свето писмо? православни хришћани исповедају своју верност светом писму као основ нашег учења о цркви живот ране цр- кве и њена апостолска вера изражена је у новозаветном канону који је као пра- вило вереформулисао традицију цркве, и тиме изнедрио све што је на спасење наше изражено догматским учењем ва- сељенских сабора такође, одлуке васе- љенских сабора су плодови са норма- тивним статусом, наиме, одлуке које се уважавају као најпрецизнија тумачења 38 l православни мисионар l 6/2012 светог писма, пре свега, у вези са уче- њем о христу и учењем о светој троји- ци то је важно да би црква својом тра- дицијом благодатног учења обезбедила јединство тела христовог у заједници светога духа и кроз све- тодуховску заједницу на светој литур- гији постајемо просвећени и оспосо- бљени да благим утешитељем – духом светим усвајамо језик ране цркве, је- зик првих хришћана, језик писаца све- тог писма, језик црквених отаца и ра- них помесних црквених сабора сâмо свето писмо, својим извештајем о на- роду божјем и о цркви његовој, сведо- чи о томе, да се језик откровења може схватити и примити само унутар благо- датне заједнице цркве zда ли можемо да говоримо о међуза- висности цркве и светог писма, и ако да, о каквој? свето писмо јесте дело духа свето- га у цркви, а дух надахњује како све- то писмо тако и васељенске саборе и управо због тога се поименице набра- јају и ауторизују списи новозаветног канона и број васељенских сабора, као правило вере васељенски сабори, да- кле, доносе догматска правила као уче- ње цркве, увек у контексту актуелних проблема или изазова који су поста- вљени пред цркву у конкретном вре- мену суштина овог правила вере је у томе, да се не фалсификују извештаји о нашој историји спасења, односно да се не фалсификује значај тих извешта- ја као дарови божије љубави према људском роду ти божији дарови кон- ституишу благодатни однос бога пре- ма човеку, јер било каква евентуална фалсификовања би имала озбиљне ег- зистенцијалне последице по човека и по питању међусобних односа бога и човека, односно човека према осталим људима zпознато нам је да је пост-модер- низам ставио у сумњу „првенство текстова над искуством – синдром још увек доминантан у савременом хришћанском школству: примат теологије у уобичајеном смислу над еклисиологијом и примат вере над заједничарским искуством царства божијег“ како ви схватате овај феномен? како свето писмо, тако и свето пре- дање, изискују духовно тумачење како би ваљано били интегрисани у живот помесних цркава наравно, разни културни контексти у коме хришћани одживотневажности једа сеувекизнова унутар литургијеи предањацркве суочавамо сасветим писмом иживим животом цркве,како биобезбедили принципданаша верност богочовеку христупратии потребнаинкултурација, у циљуодуховљавања културеињеног преображавањау сваком поколењу новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а живе и делају, могу да утичу на цркве- не власти да се унутар литургије, у све- тлости христологије и разумљивости светог јеванђеља, на егзистенцијалан начин, и свето писмо и свето преда- ње изнова слушају и доживљавају на вечно - нови начин, онако како то чи- ни благодат духа светога од животне важности је да се увек изнова унутар литургије и предања цркве суочавамо са светим писмом и живим животом цркве, како би обезбедили принцип да наша верност богочовеку христу пра- ти и потребна инкултурација, у циљу одуховљавања културе и њеног пре- ображавања у сваком поколењу ме- ђутим, разговетност христологије и свеколиког учења цркве, како на ни- воу догматског учења тако и у смислу уметничке примене, увек треба бити преиспитана како би се проверило да ли смо остали верни светом писму, и да не испадамо ван оквира вечно живе традиције цркве ранохришћанска проповед је израже- на у писменом предању ране цркве и тако су јеванђеља и апостолске посла- нице, како смо већ рекли, ушли у канон светог писма а црква, како би зашти- тила истинитост ранохришћанске про- поведи, признала је тај канон светог писма као нормативан и формулисала правило вере као кључ за коректно чи- тање светог писма zкоме и зашто су упућене речи све- тог писма? као извор наше православне вере, као извор нашег учења о цркви и на- шег спасења у њој, као јединствени извор и чувар апостолског учења, као правило вере (свети иринеј лионски), свето писмо је упућено свим људима и васцелој творевини божијој на спасење и обожење свега створенога, да би се све у христу исусу сјединило са оцем и богом нашим, коме је част и слава у векове амин помоћусветог писма доживљавамо божије откривењеу христу, утајниблагодатне заједницеунутар тела христовог,узаједници са оцем исветим духом св ап павле држи кодекс а св ап петар свитак; св никола мирликијски и јован златоусти држе кодексе (средњовековна икона са синаја) 40 l православни мисионар l 6/2012 zда ли су новозаветне књиге настале с намером да буду читане на богослу- жењима? на основу непрекинуте црквене тра- диције читања и тумачења новозавет- них одељака на литургијским сабра- њима, за вашим питањем би могао уследити кратак и лак одговор потврдне садржине, али будући да управо ваше питање отвара изузетну прилику за под- сећање на неколико битних ствари које прате праксу богослужбених лекција, дозволићу себи одговор у више редова пре свега, свето писмо новог заве- та садржи двадесет седам књига које су међусобно разликују по књижев- ној форми: постоје јеванђеља и дела апостолска која су превасходно исто- ријске форме, настала по угледу на старозаветне историјске књиге и грч- ко-римске биографије, затим постоје посланице или писма која су из одре- ђених разлога упућивана најранијим заједницама/личностима, по угледу на старозаветне пророчке књиге и ан- тичке епистоле углавном поучне садр- жине, и на крају, постоји откривење разговор са мр владаном таталовићем, асистентом на православног богословском факултету универзитета у београду свето писмо – књига литургије литургија је изаткана библијским језиком:током литургије речи бог говориљудима језиком светог писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке,атоком литургије верних,људи говоре богу језиком светога писма – јер, молитве евхаристијског приноса ијесу исписане библијским сликама разговор водиo миљан танић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а јованово које своју форму и садржину у много чему, мада не у свему, дугује жанру (епистоларне) апокалиптике јудаизма која је у периоду између ii в пре хр и ii в по хр играла значајну улогу на просторима древне палести- не и мале азије ако, дакле, постоје три основне лите- рарне форме новозаветних списа, и ако међу њима постоје не мале разлике, то онда ваше питање нарочито добија на снази кроз даљу разраду мисли: јесу ли, уопштеније говорећи, све три форме испрва биле намењене простору јавног читања током евхаристијских сабира- ња? постоје ли можда неке форме или неки списи које је догађај јавног читања искључио из простора јавне рецепције и тиме из могућности учествовања у ка- сније формираном канону или садржају светог писма новог завета? питањâ, дакле, које покреће ваше, није мали број, те иако овде није могу- ће дати одговор на свако од њих поједи- начно, могуће је изнети неколико чиње- ница захваљујући којима су даља, шира и дубља размишљања знатно лакша zкоје су то чињенице које сматрате битнима? пре свега, догађај цркве потиче из јудејске културе у којој је богослужбе- ни синагогални живот неговао праксу јавног читања и тумачења светог пи- сма (старог завета), у којој је, као што знамо, учествовао и сâм христос (лк 4, 16–30) тадашњи манир постављања библијских свитака у центар синагоге био je израз не само дубоког поштовања овог народа према речи божијој, него и јасан показатељ да ти списи припадају свима: смисао наглас читаних свеште- них речи заправо је саборног, а не инди- видуалног или приватног карактера таква пракса, међутим, није била по- следица размишљања једног човека или дејство некакве доктрине јудејâ у ан- тичком свету, био он јудејског или је- линског израза, писменост је била рет- ка појава, и читања су углавном бивала наглас, чак и она приватног карактера: осим изузетних појединаца, човек ан- тике још увек није био способан да чита и размишља у себи, као ни да прочита- но критикује на самосталан начин, зау- зимајући, дакле, према томе позитиван или негативан став као јавна и гласна појава, и акт читања и процес разми- шљања се одвијао на нивоу заједнице поред те одлике древног јудаизма, усмена реч овог културног наслеђа то- лико је била снажна и реална, да је менталитет јеврејског народа реч увек поистовећивао са догађајем на који се односи, због чега у библији и стоји да је бог управо р/речју својом створио свет – његов говор је аутоматски постајао стварност зато је јавно и гласно читање 42 l православни мисионар l 6/2012 једног текста подразумевало заједнич- ки ниво размишљања и осмишљавања прочитаног, али и саборну раван ње- гове актуализације: садржина библиј- ских списа била је читањем сада и овде оприсутњивана ове чињенице су веома важне за раз- умевање духа новозаветног времена наиме, тада су постојале одређене гру- пе ученијих и писменијих људи које по- знајемо под именима: фарисеји, садуке- ји и књижевници, а за које знамо да су од христа трпели оштру критику због искривљења заповести божијих; али, не превасходно због тога, већ превас- ходно зато што су ти људи, као пара- дигме верског идеала у народним очи- ма, смисао светог писма проналазили само унутар својих затворених група, последица чега свакако јесте промашај саборног смисла речи божије која се обраћа свима (мт 23, 13): „тешко ва- ма књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели!“ да су, дакле, фарисеји и књижевници размишљали на саборном, свељудском плану, позна- ли би да читаво свето писмо говори о личности христовој, односно да је сми- сао у израиљу ч
Свеска: 328 | Свето писмо
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
22
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
...као форме стварања и принципи црквеног живо- та имају својДУБЉИ 📌 смисао и оправда-
ње у теологији, али ипак они стварао-
цу треба да служе пре као координате
на путу приближавања тајни н
...као форме стварања и принципи црквеног живо- та имају свој
МЕТА инфо: Р:19477 К:152139 Д:84
| Свеска 329 |
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... је то случај у богословским и философским системима теолози су често унапред ограничени резултати- ма до којих „морају“ доћи у својим ис- траживањима па због тога и њиховом стваралачком полету прети опасност „окивања“ канонима и задатим ре- шењима наравно, канони као форме стварања и принципи црквеног живо- та имају свој дубљи смисао и оправда- ње у теологији, али ипак они стварао- цу треба да служе пре као координате на путу приближавања тајни него као фиксиране тачке које могу паралисати божанско надахнуће лични печат ауторов писац неминовно уноси нешто своје, лично и проживљено у ликове и фабу- ле које креира у књижевности нема оних широких уопштавања и апстрак- ција које тако често сусрећемо у систе- мима неких других мисаоних светова књижевник, мање или више утискује део себе у сваког од јунака и животних ситуација које осликава писац или пе- привидна необавезност уметничког стварања омогућава писцу већу лепршавост мисли и раскошност форми него што је то случај у богословским и философским системима хришћанска књижевност павле карастојковић 24 l православни мисионар l 1/2013 сник се мучи са самим собом, узнеми- равају га питања, проблеми, недоуми- це, животна искушења и све то налази свој уметнички израз у квалитетној књижевности уметничко дело је у том смислу онолико вредно колико његов творац успева убедљиво и аутентично да оваплоти свој богати унутрашњи свет и живот управо због тога у теологији и фи- лософији значајнију вредност имају, и већу пажњу привлаче она дела у којима читалац може да „види лик“ аутора и да доживи, макар делимично његову уну- трашњу драму и питања која из ње про- излазе академизам у овим областима често се третира веома критички чак и ако је реч о великим мисаоним синтеза- ма јер се у њима не види увек ауторова личност, аутентичност и непоновљи- вост вредним се сматрају она дела која су животна и доносе нешто ново, чак провокативно док кабинетско репроду- ковање онога што је већ створено, тешко може издржати пробу времена другим речима, сва велика богословска и фило- софска дела личе на лепу књижевност имајући све то у виду, умесно је запази- ти да философској и теолошкој мисли повремено прети опасност од стерилног укалупљивања у херметичне системе и заокружене форме мишљења док умет- ност, са својственом јој слободом и рази- граношћу, више привлачи људе не само пуке конзументе који воле да се разо- ноде не очекујући ништа више од умет- ности, већ и искрене боготражитеље, мислеће и радознале људе који у датом тренутку и не морају препознати свој порив као религиознофилософско тра- гање права уметност увек на мање или више директан начин тематизује прва и последња питања људске егзистенције и зато је таква уметност увек прожета ре- лигијом иако то не мора бити видљиво на први поглед познати су романи који спадају у сам врх светске књижевност, а који су прожети хришћанском темати- ком бисери енглеске, француске, руске, немачке и других књижевности не би били то што јесу без дубоког хришћан- ског надахнућа аутора као што су шек- спир, дикенс, балзак, иго, достојевски, гогољ, гете дела попут хамлета, дон кихота, легенде о великом инквизито- ру или фауста, по дубини и оштрини мисаоних захвата стоје раме уз раме са великим светим књигама мало познати класик један аутор чије име није познато широј читалачкој публици заслужује посебну пажњу то је николај љесков (1831–1895), класик руске књижевно- сти, неоправдано занемариван, писац романа лејди магбет мсценског округа, приповетке гора и др уживао је пошто- вредним се сматрају она дела која су животна и доносе нешто ново, чак провокативно док кабинетско репродуковање онога што је већ створено, тешко може издржати пробу времена другим речима, сва велика богословска и философска дела личе на лепу књижевност јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 25 вање писаца као што су толстој, чехов, горки у својим делима сатирично је приказивао недостатке и лицемерје официјелног хришћанства, али никада без осећаја за добар укус и увек прожет аутентичним хришћанским надахнућем оштроумно је критиковао тадашњу власт и владајуће идеологије па није сте- као ширу популарност – неправедно је маргинализован његова дела (срећом превођена и на српски језик) данас су актуелна можда више него икад она сведоче да добра књижевност не мора само инспирисати и усмеравати људе удаљене од вере ка духовним трагањима квалитетна лите- ратура би требало да и оне који себе сма- трају утврђеним верницима мотивише на стално преиспитивање, да стављају под знак питања историјске друштвенополи- тичке ентитете које је официјелно хри- шћанство каткад некритички освешта- вало недостатак самокритичке црквене мисли упућује на дубље и пажљивије иш- читавање хришћанске књижевности у којој значајно место заслужује блистави стваралачки опус николаја љескова аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој бисери енглеске, француске, руске, немачке и других књижевности не би били то што јесу без дубоког хришћанског надахнућа аутора као што су шекспир, дикенс, балзак, иго, достојевски, гогољ, гете дела попут хамлета, дон кихота, легенде о великом инквизитору или фауста, по дубини и оштрини мисаоних захвата стоје раме уз раме са великим светим књигама николај с љесков (николай семёнович лесков), 1831–1895 26 l православни мисионар l 1/2013 недавно је на ртс-у поново емито- вана руска серија о достојевском верујем да је бар нешто од ње „уловио“ читалац православног мисио- нара ако не недавно, онда свакако то- ком прошле године када је репризирана неколико пута у серији је наглашена биполарност фјодора михајловича, од- носно његов ход од социјалисте (читај атеисте) до православног и русофила тај антагонизам, ако се чита достојев- ски, никада није ни престао а и зашто би? вера је жива ствар као и њен даро- давац – бог! та клацкалица, налик љуљању брода при бури, јесте у ствари чинила једну од главних карактеристика књижевности као свеукупног израза људске мисли – било философске или уметничке – на- рочито од када је хришћанство ступило на светску позорницу временом, ово прераста у борбу (мисаону) између хри- шћанства и паганства, тј грчко-римске културе хришћанска ширина један хришћански писац и теолог из iii века по имену климент, из алексан- дрије, у својим делима ово показује на- име, хришћански мислиоци који су, као и он, имали велико знање и образова- ње из философије, науке, књижевности – свега онога што је у хеленизму тај по- јам обухватао (у византији је назив по- лихистор) – говорили су о томе да бог није „описан“ само у светом писму већ да је кроз многе видове људске мисли и културе говорио он, тј његов ло- гос, како су они наглашавали нарочи- то се климент у томе истицао сматрао је да у самој сржи нема разлике између библије и, на пример, философа попут платона и аристотела разлика је у сте- пену откривења ишао је дотле да је чак сматрао да су философи узимали мисли из старог завета и да им је стари завет био познат његов циљ је, у ствари, био да пока- же својим неистомишљеницима – као и хришћанима који су живели у па- ганском окружењу – не да су филосо- фи некакви плагијатори већ да је бог и биполарност фјодора михајловича, односно његов ход од социјалисте (читај атеисте) до православног и русофила трајала је читавог живота тај антагонизам, ако се чита достојевски, никада није ни престао владимир пекић достојевски је атеиста, зар не? јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 27тема броја кроз њих говорио, да се бог кроз разне цивилизације обзнањивао по моћи њи- хове пријемчивости и припремао их за христа неко би данас овакав степен повези- вања и тумачења сматрао митом, пре- увеличавањем можда тако и јесте ипак, то јесте било доба када се хри- шћанска вера бори за место под сунцем, кад је себе кроз своје учење дефинисала, када се бранила од напада споља, када је и саму своју мисао порађала точкови људске историје се чудно окрећу, па са њима и токови људске мисли неправедне оптужбе када је у европи, која је хришћан- ска, свидело се то њој самој или не, наступило доба просветитељства (које свакако има и многе позитив- не карактеристике), када је човек успео да скине „окове“ „мрачног средњег века“ и његових остата- ка, за чувара тога негативног про- глашено је хришћанство прошли и претпрошли век су просто били ста- дион где су се многи грозничаво утркивали (многи и данас то чине) да одломе, отки- ну од хришћанства оно што су они у својој просвећености сма- трали као „њихово“ хришћане су опту- живали – и оптужују – да већих плаги- јатора нема по њима, готово све активно- сти, назовимо тако, људског духа хришћа- ни су украли и њихова „света“ мисија је да то разобличе иако је мно- ге мислиоце, научнике, књижевнике најпре баш хришћанска вера инспири- сала да стварају своје ликове, догађаје међутим, просветитељи, будући „про- светљени“, хтели су да спасу човека од мреже коју су им вековима плели све- штеници и црква вратимо се на iii век то што је писао климент, или светитељи попут јусти- на философа, иринеја лионског, или на пример ориген и многи није оти- мање од хеленизма нити је оно што су чинили просветитељи спасавање не, управо ово што су чинили наве- дени оци је спасавање хеленизма и не само хеленизма хришћански теолози су овим желели да кажу: „у реду пла- тон, аристотел, софо- кле, хомер нису би- ли хришћани нису знали бога али ако неко њих чита, онда ће видети да се, ма- кар и несвесно, бог дотакао њихових срца“ све ф м достојевски (1821–1881) 28 l православни мисионар l 1/2013 што су они писали јесте хеленистичко, нико то не отима, али јесте и наше јер христос није дошао да спаси оне који су читали или читају свето писмо већ цео свет то је дух хришћанства то је изразио наш средњовековни иконопи- сац када је у припрати богородице ље- вишке у призрену, српском царском граду, насликао платона и аристоте- ла христос је дошао да нам обзнани и ово: нема сакралне и профане књижев- ности у свему је он, и све надахњује питање које се поставља је ко то на- дахнуће осећа и прима атеизам достојевског напокон, разлог за ово писаније је тврдња да је достојевски атеистич- ки писац и да га хришћанство лажно својата с тим у вези и констатаци- ја коју изричу, при томе правећи из- раз лица пун сваке озбиљности и са осећањем свечане замишљености над овим класиком светске књижевности, да је достојевски „велики психолог“ управо је фјодор михајлович потврда да истински геније и није то ако нема христа, те да су јефтине оцене попут ових горе далеко од сваке стварности и озбиљности постоји једна слика, опис код њега у роману идиот где су актери кнез мишкин, главни лик романа, и једна руска сељанка достојевски га је пи- сао као својеврсно уздарје богу ње- гов мотив је био у томе да је христос најлепши и најдивнији лик у исто- рији, а да је у књижевности то дон кихот он, достојевски, жели да на- пише новог дон кихота – свог кнеза мишкина у најављеној слици лежи сва дубина фјодорове мисли, сва ње- на протканост христом сваки аргу- мент да је књижевност нешто страно хришћанству и да хришћанска књи- жевност не постоји мимо црквених књига набијених сувопарном теоло- гијом (а заблуда је и то да је теологија сувопарна), стропоштава се у амбис ево те слике: „ сат касније, враћа- јући се у хотел наишао сам на жену с одојчетом жена још млада, а дете од којих шест недеља како је опа- зила, дете јој се први пут од рођења осмехнуло гледам, она се тако најед- ном побожно, побожно прекрсти- ла „шта ти то, снашо?“ (тада сам се о свему распитивао) „па ето, вели, баш као што је мајци радост кад при- мети први осмех свог детета, исто та- ква је радост богу сваки пут кад опа- зи с неба да му се грешник почиње да моли од свег срца“ достојевски је атеиста, зар не? аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду фјодор михајлович достојевски је потврда да истински геније и није то ако нема христа у себи његов мотив је био христос, најлепши и најдивнији лик у историји, а у књижевности је то дон кихот достојевски је желео да напише новог дон кихота – свог кнеза мишкина јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 29тема броја хришћанство као вера проповеда и заступа идеју да човек мора да има слободу на њему је да одлучи да ли ће веровати или не, он сам треба да би- ра свој пут једино тако заједница бога и човека може да постоји – ако их љубав повезује у сваком другом случају то би било морање, притисак, обавеза овако, вера је наш избор, наша одлука и састав- ни је део нашег живота нешто чему смо приступили потпуно својом вољом, јер видимо у њој смисао, суштину и обја- шњење свега христос никада није желео да буде на- лик великом инквизитору и да нас при- морава да будемо његови следбеници није користио ауторитет да би нас за- плашио и направио од нас марионете које ће слепо ићи за њим и радити оно што им се заповеди велики инквизитор је управо то же- лео да учини он под изговором вере, христа, издваја себе од осталих људи, сматра себе богом на земљи и даје себи за право да управља туђим животима, стварајући слику и свест да он то чини за добробит цркве, вере и достизања вечног живота он тврди да човеку не треба дати слободу, јер је он онда изгу- бљен, нема ко да га води у овом суровом свету, препуштен је сам себи – а то није добро инквизитор још замера христу што својим чудима није одушевио свет, људе, јер је малом смртном човеку по- требно чудо да би веровао христос на све то ћути, доказује своју величину и љуби га на крају зна да сви инквизиторови аргументи, иако су савр- шено логични, нису тачни није требало да засени народ чудима, јер то више не би била вера – постало би очигледно и видљиво, а заједница бога и човека мо- ра да буде заснована на поверењу човек треба да верује иако није видео тачно је да би чудима христос стекао много ве- лики број присталица али то у основи ствари не би било оно што је бог дола- инквизитор замера христу што својим чудима није одушевио свет, људе, јер је малом смртном човеку потребно чудо да би веровао александра кужета одбрана човека: легенда о великом инквизитору, житије старца зосиме 30 l православни мисионар l 1/2013 ском на земљу желео он нас воли та- кве мале, грешне и због те своје љубави оставља нам слободу уколико ми не желимо, не морамо да се повинујемо и будемо верници, он ће нас и даље волети њему јесте у циљу да постоји што већи број вер- ника, али не из оног разлога због ко- јег инквизитор то жели инквизитор хоће да својим ауторитетом развије страхопоштовање код људи, да га се боје и да га слушају а све то због ње- гове окренутости себи, свом угледу и стицању моћи моћ је кључна категорија код инкви- зитора, док христос не гледа себе не же- ли да људи верују да би он био моћан, то њему не треба то није суштина сушт- ина је да вера спасава нас саме, нама ће бити боље у заједници са христом, те он из безграничне љубави жели да ми пођ- емо на пут хришћанства, јер тада идемо истинским и исправим путем спасав- амо сопствену душу пољубац између инквизитора и хр- иста само потврђује и учвршћује ст- авове хришћанства и доказује колико су истомишљеници великог инквиз- итора, заправо, у заблуди овај пољ- убац није као пољубац јуде и христа који означава издају, већ се овде ради о чину праштања, сажаљења и баш због тога цео овај догађај и сам роман представљају једну велику одбрану хр- ишћанства ауторка је ученица 4 разреда xiii гимназије у београду човекољубиви христос, детаљ мозаика, сан марко, венеција, око 1230 г јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 31тема броја o актуелном стању литерарног стваралаштва у добу демократ- ског социјалног уређења и нео- либерализма у економији, као и улози цркве у стварању атмосфере погодне за квалитетну књижевну реч, разго- варамо са николом дробњаковићем господин дробњаковић је оператив- ни уредник издања „задужбине све- тог манастира хиландара“ и један од оснивача издавачке куће „бернар“ која публикује, пре свега, ауторе који су по преимућству хришћански zживимо у добу демократије која је изразито неповољна по књижевност, али и сваку другу уметност, јер, као што је познато, велики, истински уметници живе од мецена, а не од пласмана производа на тржишту, што намеће демократско друштвено уређење стога су књижевници данас у безнадежној ситуацији јер морају да комерцијализују, дакле, деградирају своје дело како би могли да обезбеде и елементарну егзистенцију да ли црква може да утиче на промену „климе“ у друштву тако да се и статус књижевника побољша? слажем се да су услови неолиберал- ног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметно- сти, али подсећам и да је ф м досто- јевски рекао да су велика дела настаја- ла најчешће у време највеће репресије можда ово и није време за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привидним комфором зато је данас велика је одговорност цркве да подстакне истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете чаше, јер су они истинска светлост свету разговор водио димитрије милићевић разговор са николом дробњаковићем, оснивачем издавачке куће „бернар“ хришћанска књижевност у добу опште кризе 32 l православни мисионар l 1/2013 мо жда ово и није вре ме за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привид - ним комфором постоје и они који нису пристали на компромисе, а мало их је, који су својом лич ном жртвом, са маргина друштва, утицаја и моћи, далеко од позорница и медија, градили књижевни, музички, ликовни и други уметни чки свет који ће н адам се бити темељ будућих великих дела велика је одговорност цркве данас да подстак - не истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете ча - ше, јер су они истинска св е тлост све ту да кле црква тре ба и мо же, али са мо ту и та мо да под сти че, на лич ном, ни - како на институци оналном плану, да својим угледом, утицајем и средствима помогне стварање лепоте која ће спа - сити свет zу својој издавачкој кући „бернар“ објавили сте неколико значајних антологија хришћанских прича славних руских књижевника – достојевског, чехова, тургењева и др приметно је да у модерној српској књижевности недостају писци који би се могли окарактерисати као хришћански по преимућству, попут нпр виргила георгиуа или пападијамантиса који је разлог томе? у савременој српској књижевности до и ста су ретки они које бисмо мо - гли назвати хришћанским писцима, за то је по треб но да прође и н е ко вре ме, али по стоје људи к оји се истински тру - де, попут недавно преминулог аутора романа извори милана милетића у модерној књижевности смо имали н е - колико сјајних аутора од којих посеб - но истичем дела григорија божовића, јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 33тема броја браће настасијевић, тадије костића, уз наравно књижевно стваралаштво светог николаја жичког, касније сјај- не текстове аве јустина и оснивача часописа православни мисионар, епи- скопа хризостома браничевског нема их у савремено доба, јер смо најбоље изгубили у оба рата, а после другог је већина била и забрањена у национал- ном заносу осамдесетих и деведесетих, а и данас, у неким црквеним кругови- ма се форсирају хорде бивших комуни- ста, незналица и аутора у најмању руку сумњивог морала, уметничких домета и прошлости такође немамо озбиљна књижевна дела међу делима епископа и свештеника, осим скромних покуша- ја, који би и својим радом подстакли друге да такве таленте развијају, али на срећу у уметности имамо ђаконе нена- да илића и милорада милосављеви- ћа, ђакона срђана радојковића, бојана миљковића и тодора митровића, на- равно пеђу ристића и знатан број љу- ди са академије спц за уметности и консервацију zда ли је прејака констатација да у актуелној популарној црквеној литератури свих жанрова влада неписменост и својеврсни религиозни кич? није то само у литератури, погледај- те шта се продаје у црквеним радњама – од привезака са ликовима светите- ља, преко икона са пластичним орео- лима, до књига „спасавај се ко може“ у једној књизи коју наравно нико није прочитао (а изашла је са благословом) имате бесмислену причу о доњем вешу, у другој идиотарије о масовним секта- шким ритуалима, трећа је политички памфлет и све тако редом знате данас је тако лако штампати књигу ако имате новца разни квази духовници то по- државају и подстичу и имамо резултат о коме говорите zу србији не постоји ниједна издавачка кућа осим „бернара“, која негује лепу књижевност која је хришћанска зашто, по вашем мишљењу, не постоји ниједна официјелна црквена издавачка кућа у србији која би се бавила искључиво или бар претежно књижевном продукцијом? све је у препознавању, тако ће бити и у царству небеском просто ту потре- бу препознајете или не мислим да да- „потребно је препознати значај хришћанске књижевности не само у образовању деце са веронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама“ 34 l православни мисионар l 1/2013 нас нисмо довољно озбиљно схватили значај веронауке, и потребу да се она унапреди хришћанским делима знате, ако једном ђаку прочитате андерсено- ву причу и кажете да је био хришћанин, похвалите дела нобеловаца – хришћа- на, а било их је десетина међу књи- жевницима, нпр буњина, сјенкјевича, селме лагерлеф, франсоа моријака и лагерквиста, на пример, ако им прича- те о њутновој вери или о паскалу, ако им прочитате плаве лествице аве ју- стина или нешто од владике николаја, они више неће бити сами као родитељ деце са веронауке морам вам рећи да пропуштамо велику шансу и да су деца сада и овде отворена да чују и да пре- познају али ако им то не пренесемо, и ако то уосталом не знамо, изгубићемо још једну генерацију сувопарно бо- гословље које постоји само себе ради није за детињу душу, као што ни чаша најбољег вина није за њихов стомак дакле потребно је препознати тај зна- чај не само у образовању деце са ве- ронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама да се не огрешимо о оне који су об- јављивали сличне књиге онима које гаји и препоручује „бернар“ навешће- мо и започете библиотеке „светиго- ре“ која је објављивала иљина и друге сјајне руске ауторе, или „задужбине хиландара“ која је покренула библи- отеку српска мисао и наставила дели- ма пападијамандиса, „беседа“ је обја- вљивала књиге за децу, „братство св симеона“, „логос“, „јасен“ а посебно „пролог“ из врњачке бање прокрчи- ли су стазу којом иде и наша мала кућа подстакнута, то не смемо заборавити, делатношћу сретењског манастира у москви, који је једини чини ми се кроз јасно дефинисане библиотеке увидео немерљив значај хришћанске културе за савременог човека zна крају, шта тренутно „бернар“ припрема од нових наслова? да су наши политичари у време кад су одрастали читали тада забрањена дела, од комуниста убијеног григорија божовића, родом са косова и метохи- је из ибарског колашина, која управо сабирамо, они данас не би тако олако трговали светињама, да су читали че- стертона знали би боље шта је врлина, да су читали буњина имали би стила у говору и обраћању, да су читали каси- јану знали би шта је љубав, да су чита- ли књиге оливера суботића лакше би разумели савремено друштво и техно- логију, да су имали пред собом избор хришћанских прича из целога света које припремамо били би бољи људи, а ништа од овога читали нису ето те и такве књиге припремамо, које мењају свет мењајући сваког од нас понаособ за децу којој смо родитељи, за коју пред господом одговарамо, за ону која су нам у школама и црквама предата и поверена још није касно слажем се да су услови неолибералног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметности, али подсећам и да је ф м достојевски рекао да су велика дела настајала најчешће у време најве- ће репресије јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 35тема броја реч је о момчилу настасијевићу свакако да он није једини о коме би се могло писати у овако насло- вљеном тексту ипак, сигурно је да при- пада онима којима је ту место сећајући се његових речи да „бог кроз уметника проговори“ (у: за матерњу мелодију), могли бисмо се запитати: да ли је то и у случају момчила настасијевића? у трагању за одговором на ово пита- ње тешко је мимоићи осуду која пре- ти сваком ко се усуди коментарисати настасијевићево дело посебно када је реч о оном поетском посредник и тумач ту тешко да могу да не уздрхте пред речима које оптужују за „отров- ну жаоку неплодности“ (у: белешке за апсолутну поезију) због тога останимо они који за поезијом гладују поштујући ћутањем тајне које она носи језички пребогато, испуњено варија- цијама израза, прозно дело овог писца није много мање захтевно од оног поет- ског кроз приповетке, драме, белешке, мисли и есеје настасијевић нам је дао могућност да о њему нешто покушамо своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ вера отаца и матерња мелодија одвели су настасијевића у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао презвитер александар р јевтић писац вере oтаца момчило настасијевић (1894–1938) 36 l православни мисионар l 1/2013 написати са мање страховања од горе поменуте оптужбе ево тог покушаја све код настасијевића одише дубо- ком искреношћу бића коме се, по ње- говим сопственим речима из записа о даровима моје рођаке марије, „клица страдања заметну пре него ја у мате- ри“ није ни чудно због чега се онда он тако гнушао сваке површности и лице- мерја своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ (у: неколико рефлексија из уметности) уметност је за њега једна, као што је је- дан бог, јер: „леонардо пева кроз лик што бетовен слика кроз тон“ (у: за ма- терњу мелодију) лепота и тајновитост уметности као стваралаштва код њега су залог нечега што подсећа на бога, унутрашње боголикости надахнуће за уметнички полет за њега је старије од самог уметника тако се долази до мо- гућности да се о њему самом проговори као о писцу вере отаца оце који су преци и извор настаси- јевићевог стваралаштва можемо потра- жити међу страницама његових драма тамо ћемо сусрести дух средњовековља испуњеног побожношћу која на зала- ску славе царства овоземаљског моли- твом вапије к богу: господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса (у: ђурађ бранковић) матерња мелодија којом треба да пропоје српски народ, по настасије- вићу није песма ускогрудог духа наци- оналне искључивости она је упућена ка свечовечанском које „колико је цве- м настасијевић (у средини), фотографија из друге деценије 20 века јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 37тема броја том изнад толико је кореном испод на- ционалног“ (у: за матерњу мелодију) узалудни су и бесмислени покушаји оних који, попут радомира констан- тиновића у философији паланке, поку- шавају да настасијевићев лик и дело осенче бојама нацизма писац би им одговорио образложењем значења ма- терње мелодије која поручује да за лет у свечовечанско нису довољна крила помодних иностраних утицаја, већ је прво потребна снага за полет ту сна- гу настасијевић је пронашао у вери отаца она је здраво стабло које даје могућност да се окалеми оним што је истински вредно активно прихвата- ње туђих утицаја није пут у ропство, већ у оплемењивање ипак, то није пут просјака то је пут на који се кре- ће са богатим наслеђем остављеним од отаца оци којима се поносио наста- сијевић јесу сви светитељи христови, међу којима и они српског рода они су присутни и у ликовима богобоја- жљивих монаха који се појављују у пишчевим драмским делима њихова људскост је аутентична, јер им „срца у дубину досежу“ (у: истинословац о међулушкој смутњи) због тога им је страдање неретко верни животни пра- тилац отачка вера украшена матер- њом мелодијом најчешће и подразуме- ва страдање тако се долази и до пута на коме се сусреће онај који је извор и надахнуће како оцима, тако и синови- ма то је господ исус христос у личности господњој настасијевић проналази кључ за загонетку овозе- маљског страдалништва вера отаца и матерња мелодија одвели су га у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао у белешка- ма о достојевском, коме је христос био дражи од тога да су два плус два чети- ри, настасијевић је сажео оно што је у духу отаца спознао: „у христу је дакле исход, последњи одговор на овом, прво питање на даљем плану“ (у: неколике белешке о достојевском) аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) молитва да утопим се у плаветнило твоје, господе, жедан ја и радост моја теби, дародавче, руменилом да окади просторе и молим ти се, урвина твојих кроз понор бистра ме проведи, у мени да се небеса твоја огледну и ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме и тице, крилати створи хитро да ми са грана даљини твојој полећу блажен у теби да занемим и од нема мене стена да прозбори гори, гора цвећу и радост наша теби, дародавче, руменилом да окади просторе (момчило настасијевић, у: поезија, одјеци) 38 l православни мисионар l 1/2013 путовање једног новинара прочитао сам роман браћа карамазови фјодора достојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле док сам као новинар са лица места извештавао о авионским несре- ћама и другим трагедијама, већим или мањим, за дневне новине чикаго сан- тајмс [chicago sun-times], гледајући те несреће или злочине или друга страдања често бих се молио и упитао бих се: „господе, како ти могу послужити?“ у својим напорима био сам недостојан упркос успешној новинарској каријери, осећао сам духовну празнину у то вре- ме сам био припадник цркве хришћанске науке,1 и у суштини се нисам ослањао на медицину2 (осим на стоматологију) већ само на молитву за здравље неких 12 го- 1 „хришћанска наука“ [christian science] је систем веровања у пракси који је развила мери бејкер еди [mary baker eddy] (1821–1910), заснован на њеном ту- мачењу светог писма и личном искуству, описанима у књизи наука и здравље [science and health] (1875) прву цркву христове науке [the first church of christ, scientist] је едијева основала 1879 године ова црква је мајка свих цркава које припадају цркви хришћанске науке [christian science church], протестантској орга- низацији која данас има око 100000 следбеника у чи- тавом свету – нап прев 2 припадници цркве хришћанске науке познати су по томе што не прихватају медицинску помоћ, нпр одби- јају да користе лекове, примају вакцине итд – нап прев дина, од касних тинејџерских година до својих тридесетих нисам одгајан као верник цркве хришћанске науке, но моја мајка јесте, као и њени рођаци којима сам се дивио када сам похађао нижу средњу школу и моја сестра је оболела од онога што ће се касније показати као хронична и фатална болест, а наша породица је била снажно емотивно погођена; почео сам да се мо- лим и да читам свето писмо у тајности почео сам да одлазим у недељну школу цркве хришћанске науке где сам осетио да ме молитва води требало би да обја- сним да је до тог тренутка у мом животу недостајало било какво одређено верско или посебно хришћанско васпитање, упр- кос томе што сам имао брижне и моралне родитеље сестра и ја смо били васпита- ни у унитаријанском духу, али на неки неформалан начин и без заснованости на светом писму незадовољство прилично уопштено веровање мојих баке и деке протестаната, са којима сам проводио време док је моја сестра боло- вала, усмерила ме је више ка вери – а они су обоје имали позитиван став према цр- кви хришћанске науке, као и многи дру- повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 39 ги њихови вршњаци који су припадали генерацији „велике кризе“ [тзв „велике депресије“ – прим прев] у чикагу међу- тим, неколико година касније, као рела- тивно успешан новинар, био сам незадо- вољан, упркос томе што сам био активан у локалној цркви и што сам био ожењен ћерком једног од својих духовних вођа дуго сам се надао да ћу радити за часо- пис the christian science monitor, одлич- но рангиран часопис у ком бих свој рад могао непосредније да повежем са сво- јом вером али, када сам почео да радим за монитор, дошло је до преокрета и у цркви хришћанске науке и у концепцији часописа после неколико месеци дао сам отказ, као и многи други уредници и новина- аутор је професор на катедри за енглески језик и катедри за екологију на уни- верзитету бакнел [bucknell university] у пенсилванији (сад), виши сарадник ин- ститута „софија“ при колумбијском универзитету у њујорку, члан управног од- бора и оснивач еколошког центра „иницијатива за природу и људске заједнице“, уредник је едиције „приче о сасквана долини“ [stories of the susquehanna valley] аутор је већег броја чланака и књиге strange beauty: ecocritical approaches to early medieval landscape (palgrave macmillan, 2009), и коаутор монографије tolkien’s mo- dern middle ages (palgrave macmillan, 2009) његова истраживања обухватају еко- поетику, етику, екосемиотику, теорију иконографије, аскетику пустињских отаца, естетику и постструктурализам, кроз призму древних традиција и пракси веза- них за природу и космологију више информација налази се на његовој вебстрани: http://wwwfacstaffbucknelledu/asiewers/ 40 l православни мисионар l 1/2013 ри, и вратио сам се – донекле разочаран ауторитарним управљањем црквом и ње- ном секуларном оријентацијом – на своје претходно радно место у чикагу требало би да напоменем такође да, иако нас ро- дитељи нису одгајили уз снажно осећање за веру или свето писмо, они су нам ипак улили снажну љубав према читању и бо- дрили су моје интересовање за дела џ р р толкина, који је, заузврат, надахнуо мо- ју љубав према рановелшкој, ирској и ан- гло-саксонској култури тражење пута поред тога, мој отац је био професор и радио је у природњачком музеју, а то ће подстаћи моја интересовања за човеко- во окружење и природу, на шта сам се у свом новинарском раду и усредсредио сва ова интересовања су се спојила (или их је господ искористио) на мом путу ка православљу током мрачног периода у мом животу који је уследио након кратког рада за монитор, када ме је, упркос мојим прегрешењима, бог привео у мирну луку имао сам оно што би се могло назва- ти успешном каријером – срећан брак и снажну веру, али све је то било уздрмано мојим искуством у монитору (где је било, требало би да додам, као што је случај са црквом хришћанске науке уопште, много добрих људи, моралнијих од мене!) он- да смо, након дугих година које смо про- вели без детета, супруга и ја добили дете – мртворођено у деветом месецу трудно- ће имали смо минималну медицинску помоћ и мртворођеност је са медицинске тачке гледишта била неизбежан несрећан исход, али ја сам осетио да ме је вера из- дала, а моја супруга је наравно била вео- ма узрујана наш духовни вођа који се у цркви хришћанске науке молио за време трудноће била је њена мајка, веома добра и посвећена особа, али нас то ипак није избавило од овако тешке ситуације након неколико напорних месеци, од- лучио сам да се преселимо на неко друго место, далеко од наше цркве и породичне ситуације, као и да променим посао; на- пустио сам новине и добио стипендију за одлазак на постдипломске студије у велс, следећи своје интересовање за проучава- ње раног средњег века надао сам се да ће и моја супруга крену- ти са мном, али то је било неизводљиво, и са финансијског аспекта али и због ње- не каријере – јер је радила у фирми своје мајке током прве године, упркос наизме- ничним посетама, удаљили смо се једно од другог ово је био почетак једног тешког пери- ода у којем сам напустио своју веру, свој брак (тада смо се развели) и у којем сам се више него икада раније борио са гор- дошћу, себичношћу, грехом и оним што ће се у ретроспективи показати као де- монске самодеструктивне тенденције ка- тализиране мојом трвдоглавошћу и осе- ћањем одвојености од вере али бих се на литургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и наново усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 41 често у мрачним тренуцима враћао мо- литви напустио сам посао како бих оти- шао на постдипломске студије и посветио се проучавању раних култура и њиховог става према природи, нечему што је ми је било значајно у односу на мој претходни рад и интересовања, и што ми је било ва- жно јер је чудновато враћало мој живот у нормалу откривање православног хришћанства посвећујући се студијама, све више и више сам постајао свестан православног хришћанства – у вези са мојим истражи- вањима раноирске хришћанске културе и монаштва, и у вези са незападним пра- вославним схватањима о светој тројици, природи и психологији – која су се јавила као повезана са раним келтским гледи- штима која су ме фасцинирала прочитао сам роман браћа карамазови фјодора до- стојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле након што сам посетио неке друге цркве (укљу- чујући ту и скандинавску лутеранску и епископалне цркве, покушавајући да уђем у траг старијем верском наслеђу својих предака), почео сам да одлазим у право- славну парохију која се налази у близи- ни универзитета на којем сам студирао и предавао као постдипломац ту сам, али такође и у оближњој пра- вославној мисији, пронашао обраћене православце који су били веома усрдни и који су ми пружили примере традици- оналног хришћанског живота, примере који су ми заиста били потребни на ли- тургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и нано- во усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали, хришћанско исцељење изван римокато- лицизма и протестантизма, додуше не у неком „њу-ејџ“ терапеутском смислу, већ у димензији која је много дубља и која ви- ше испуњава читаву личност, у предању апостолске цркве, литургијске и трини- таријанске [која исповеда веру у свету тројицу – прим прев] у овом дубљем смислу је митрополит јеротеј влахос и говорио о хришћанству – не као о религи- ји већ као о облику терапије требало би да додам како сам за време једног од најмрачнијих периода у свом животу, пре него што ћу почети редовно да одлазим на богослужења у православ- ну цркву, посећивао једну православ- ну цркву у чикагу, саборну цркву свете тројице [holy trinity cathedral], не знају- ћи ништа о православљу већ уживајући у дивној иконографији и музици након службе којој сам присуствовао, разговарао сам са оцем сергејем гарклав- сом [sergei garklavs] и његовом матушком [попадијом – прим прев] александром они су били толико љубазни људи да ми је тај догађај остао у сећању и касније, ка- да сам почео да прилазим православљу и данас ми тај догађај говори о значају лич- ног примера за охрабривање људи на путу ка православљу којим сви идемо, било да то знамо или не накнадно сам сазнао да је о сергеј био чувар тихквинске иконе током њеног дугог боравка у изгнанству касније, када сам се венчавао са супругом олесјом, његов син павле ми је био кум на венчању, а о сергеј је служио помен мојој мајци по њеном упокојењу било је потребно да прође много време- на док нисам постао православан, и на не- ки начин још увек се налазим на том путу – по питању недостатка духовног живота до дана данашњег, иако сам благословен да будем крштен и миропомазан а затим и венчан у православној цркви испрва сам неко време одлазио у па- рохијску цркву која се налази у близини 42 l православни мисионар l 1/2013 школе где сам био на постдипломским студијама; затим сам престао да одлазим, несигуран у то да ли желим на то да се оба- вежем, самовољан у својим сагрешењима касније, када сам поново почео да одла- зим у цркву, тамошњи нови свештеник ми је препоручио да посетим манастир тако сам се сусрео са јеромонахом који ће постати мој духовни отац и који ће ме, заједно са поменутим парохијским све- штеником, увести у православље почео сам често да одлазим у манастир, али сам истовремено и присуствовао службама у парохијској цркви; помагао сам у манасти- ру обављајући обичне послове како бих на неки начин био од помоћи оцима, а то је за мене представљало велики благослов, што сада, гледајући уназад, још боље схватам заправо ми је чак и један од отаца, до- бро упознат са списима из периода ране цркве, помогао да завршим своју доктор- ску дисертацију, иако је то можда била и најмања помоћ коју сам добио неко је рекао како је црква лечилиште за душу док је манастир одељење за интензивну негу, а то је код мене био случај – у вре- ме моје самовоље и тврдоглавости када сам крштен и миропомазан, и даље сам у свом духовном животу ходио трновитим путем (који сам обично сам себи одре- дио!), завршавајући постдипломске сту- дије и тражећи академске послове док се мојим родитељима погоршавало здрав- ствено стање и док су се они суочавали са различитим личним немирима услед мојих сагрешења повратак очевом дому али уз божију помоћ, уз подршку чла- нова цркве и нашег свештеника, и уз мо- литве и руковођење свог духовног оца, истрајао сам у вери и коначно и у стрпље- њу у међувремену сам почео да радим као универзитетски професор, и могао сам да предајем и да вршим истражива- ња на пољима ранохришћанске културе и екологије и што је још важније, благословен сам да се оженим дивном православном же- ном – и то у цркви у којој сам по први пут и доживео искуство православља молио сам се са родитељима непосредно пред њихово упокојење, они су прихватили исусову молитву, а ја сам тражио да ми, као недостојном сину, опросте сва моја сагрешења – господе помилуј! након што смо се преселили на други крај државе, постали смо чланови мисије, редовно смо посећивали оближњи манастир, помо- гли смо да се одржавају редовна окупља- ња и службе православног хришћанског друштва [orthodox christian fellowship – ocf] у кампусу у којем предајем, и бла- гословени смо са двоје деце – прве деце у мојој фамилији која су крштена у право- славној цркви од времена великог раско- ла пре много векова такође сам успео да захваљујући ис- траживањима, која су обухватила и при- ређивање књиге на тему раноирских хришћанских књижевних погледа на при- роду у вези са источном патристиком, до- бијем стално радно место, и наставио сам са радом како бих савремене теме о еко- логији обрађивао кроз призму хришћан- ства пролећа 2010 године помогао сам да се на академији св тихона организује конференција о православљу и екологи- ји, под називом „православни духовни живот и животно окружење“ [orthodox spiritual life and the environment] а што је најважније, свакога дана имам прилику да радим на свом спасењу, у друштву своје православне породице и црквене заједни- це, кроз божију благодат алфред кентигерн павлос сјуверс изворник: alfred kentigern pavlos siewers, „a journalist’s journey“, http://journeytoorthodoxycom/ повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 43 богословље очима космонаута оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је земља тако мала када сам летео изнад северне америке и поздравио народ изнад вашингтона само 18 минута касније био сам изнад москве и поздрављао совјетски народ био сам задивљен герман титов (1935–2000) далеке 1961 године, топле августов- ске ноћи, герман титов је полетео са космодрома бајконур у космос, како би био други совјетски космонаут у том пространству после гагарина по- стао је први човек који се у космосу на- шао дуже од 24 сата, човек који је обавио фотографисање наше планете земље герман је заправо требало да буде први космонаут који је отишао у космос; ње- гово име пресудно је утицало да уместо њега одлети јуриј гагарин и поред очи- гледне неправде да буде први, герман титов је до краја живота остао привр- жен комунистичкој партији совјетског савеза и после распада сссра, биран је као кандидат комуниста све до своје смрти овај текст наравно није о герма- ну титову, није текст о његовом успеху или неуспеху, није дискусија о његовим комунистичким назорима ово је текст о једном другачијем погледу, из позиције човека који је гледао на земљу из космо- са, а то његово виђење неумитно примо- рава богослове да погледају свет друга- чијим очима поглед из свемира први људски одласци у космос прет- постављали су пре свега стицање уви- да и сазнања који су били недоступни човечанству тако су људи, по повратку германа титова, очекивали да чују нешто спектакуларно међутим, космонаут ти- тов је имао коментар који ће поновити и после готово 40 година од историјског лета: „оно што је оставило најјачи ути- сак на мене јесте да је земља тако мала“ у бескрајном пространству свемира, мала плава планета изгледа као ситан све- мирски брод који се са својом посадом и путницима бори у непријатељском окру- жењу сви ми на том броду имамо исту судбину: умиремо! „јер што бива сино- вима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човјек ништа није бољи од стоке све иде на једно мје- сто; све је од праха и све се враћа у прах“ (књига проповедникова 3, 19–20) која хришћанска социологија др растко јовић 44 l православни мисионар l 1/2013 логика онда стоји иза оних који и даље убијају, боре се за више богатства, шире хистерију, клаустрофобију, шовинизам, када смо сви осуђени на овај мали све- мирски брод који се зове земља? и док је совјетски космонаут герман титов свет посматрао својим очима и своје фотографије поделио са милиони- ма људи, дотле ми свакодневно осећамо колико је, због развоја интернета и оста- лих средстава масовне комуникације, наша планета земља заправо мала – све је близу, на додир прста! свет се још више скупио него пре 50 година, али су тадашњи успеси у домену испитивања космоса одузимали дах људима, дајући им наду у неки бољи живот можда није случајно да се други ватикански концил догађа у тренуцима ових великих достиг- нућа који су почели померати наше схва- тање света у којем живимо и макар на тренутак, римокатоличка црква је била спремна да призна да она није једина и да се истина налази и код других, па и пра- вославних уочавање да је земља сувише мала, а да је космос бескрајан, могуће да је утицало на бесмисленост наставка су- коба, жеље за репресијом, одбијања свих и свакога у крилу тадашње римокатолич- ке цркве каквог смисла има шовинизам или доминација и уништавање других на овом нашем малом броду када „године избројене навршују се, и полазимо путем одакле се нећемо вратити“ (јов 16, 22) мир божији свака литургија се завршава речима: „у миру изиђите!“ христос се по свом васкрсењу непрестано поздравља ре- чима: „мир вам!“ он исказује жељу за миром, знао је оно што тада није мо- гло да се зна са сигурношћу у ратобор- ном подручју израиља – земља је мали транспортни авион којим путујемо сви заједно уместо да се убијамо, не- опходно је да научимо да живимо за- једно уместо да се свађамо, потребно је да се сложимо како би мирније путо- вали сви умиремо, а царство божије долази онима који су градили мир, а не рат мудрост је ако схватимо како је земља мала, те самим тим да се по- светимо очувању и градњи мира „бу- дите мудри као змије“ (мт 10, 16) по- ручује нам христос безумље јесте да у авиону који пада, путници почну да се убијају и свађају око тога да ли ће неко поживети пар секунди дуже зар то није безумље? зар тако не изгледа не- хришћанска социологија јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 45 коме издалека наша земља, као авион на којем се путници убијају зарад пар „секунди“ живота дуже? исус христос сведочи да је живот највећа светиња и то је показао кроз своја непрестана из- лечења болесних људи, јер је овај жи- вот основа, залог вечног живот данас бити богослов као да значи погледати земљу очима далеког свемира, или ба- рем очима германа титова – видети малу плаву планету у бескрајном про- странству мрака и апсолутне тишине, запитати се над тим призором и схва- тити речи христове: „мир вам!“ нови поглед време од давне 1961 године је одавно прошло, држава из које је полетео восток 2 носећи јунака са почетка наше приче више не постоји, а сам титов више
... је то случај у богословским и философским системима теолози су често унапред ограничени резултати- ма до којих „морају“ доћи у својим ис- траживањима па због тога и њиховом стваралачком полету прети опасност „окивања“ канонима и задатим ре- шењима наравно, канони као форме стварања и принципи црквеног живо- та имају свој дубљи смисао и оправда- ње у теологији, али ипак они стварао- цу треба да служе пре као координате на путу приближавања тајни него као фиксиране тачке које могу паралисати божанско надахнуће лични печат ауторов писац неминовно уноси нешто своје, лично и проживљено у ликове и фабу- ле које креира у књижевности нема оних широких уопштавања и апстрак- ција које тако често сусрећемо у систе- мима неких других мисаоних светова књижевник, мање или више утискује део себе у сваког од јунака и животних ситуација које осликава писац или пе- привидна необавезност уметничког стварања омогућава писцу већу лепршавост мисли и раскошност форми него што је то случај у богословским и философским системима хришћанска књижевност павле карастојковић 24 l православни мисионар l 1/2013 сник се мучи са самим собом, узнеми- равају га питања, проблеми, недоуми- це, животна искушења и све то налази свој уметнички израз у квалитетној књижевности уметничко дело је у том смислу онолико вредно колико његов творац успева убедљиво и аутентично да оваплоти свој богати унутрашњи свет и живот управо због тога у теологији и фи- лософији значајнију вредност имају, и већу пажњу привлаче она дела у којима читалац може да „види лик“ аутора и да доживи, макар делимично његову уну- трашњу драму и питања која из ње про- излазе академизам у овим областима често се третира веома критички чак и ако је реч о великим мисаоним синтеза- ма јер се у њима не види увек ауторова личност, аутентичност и непоновљи- вост вредним се сматрају она дела која су животна и доносе нешто ново, чак провокативно док кабинетско репроду- ковање онога што је већ створено, тешко може издржати пробу времена другим речима, сва велика богословска и фило- софска дела личе на лепу књижевност имајући све то у виду, умесно је запази- ти да философској и теолошкој мисли повремено прети опасност од стерилног укалупљивања у херметичне системе и заокружене форме мишљења док умет- ност, са својственом јој слободом и рази- граношћу, више привлачи људе не само пуке конзументе који воле да се разо- ноде не очекујући ништа више од умет- ности, већ и искрене боготражитеље, мислеће и радознале људе који у датом тренутку и не морају препознати свој порив као религиознофилософско тра- гање права уметност увек на мање или више директан начин тематизује прва и последња питања људске егзистенције и зато је таква уметност увек прожета ре- лигијом иако то не мора бити видљиво на први поглед познати су романи који спадају у сам врх светске књижевност, а који су прожети хришћанском темати- ком бисери енглеске, француске, руске, немачке и других књижевности не би били то што јесу без дубоког хришћан- ског надахнућа аутора као што су шек- спир, дикенс, балзак, иго, достојевски, гогољ, гете дела попут хамлета, дон кихота, легенде о великом инквизито- ру или фауста, по дубини и оштрини мисаоних захвата стоје раме уз раме са великим светим књигама мало познати класик један аутор чије име није познато широј читалачкој публици заслужује посебну пажњу то је николај љесков (1831–1895), класик руске књижевно- сти, неоправдано занемариван, писац романа лејди магбет мсценског округа, приповетке гора и др уживао је пошто- вредним се сматрају она дела која су животна и доносе нешто ново, чак провокативно док кабинетско репродуковање онога што је већ створено, тешко може издржати пробу времена другим речима, сва велика богословска и философска дела личе на лепу књижевност јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 25 вање писаца као што су толстој, чехов, горки у својим делима сатирично је приказивао недостатке и лицемерје официјелног хришћанства, али никада без осећаја за добар укус и увек прожет аутентичним хришћанским надахнућем оштроумно је критиковао тадашњу власт и владајуће идеологије па није сте- као ширу популарност – неправедно је маргинализован његова дела (срећом превођена и на српски језик) данас су актуелна можда више него икад она сведоче да добра књижевност не мора само инспирисати и усмеравати људе удаљене од вере ка духовним трагањима квалитетна лите- ратура би требало да и оне који себе сма- трају утврђеним верницима мотивише на стално преиспитивање, да стављају под знак питања историјске друштвенополи- тичке ентитете које је официјелно хри- шћанство каткад некритички освешта- вало недостатак самокритичке црквене мисли упућује на дубље и пажљивије иш- читавање хришћанске књижевности у којој значајно место заслужује блистави стваралачки опус николаја љескова аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој бисери енглеске, француске, руске, немачке и других књижевности не би били то што јесу без дубоког хришћанског надахнућа аутора као што су шекспир, дикенс, балзак, иго, достојевски, гогољ, гете дела попут хамлета, дон кихота, легенде о великом инквизитору или фауста, по дубини и оштрини мисаоних захвата стоје раме уз раме са великим светим књигама николај с љесков (николай семёнович лесков), 1831–1895 26 l православни мисионар l 1/2013 недавно је на ртс-у поново емито- вана руска серија о достојевском верујем да је бар нешто од ње „уловио“ читалац православног мисио- нара ако не недавно, онда свакако то- ком прошле године када је репризирана неколико пута у серији је наглашена биполарност фјодора михајловича, од- носно његов ход од социјалисте (читај атеисте) до православног и русофила тај антагонизам, ако се чита достојев- ски, никада није ни престао а и зашто би? вера је жива ствар као и њен даро- давац – бог! та клацкалица, налик љуљању брода при бури, јесте у ствари чинила једну од главних карактеристика књижевности као свеукупног израза људске мисли – било философске или уметничке – на- рочито од када је хришћанство ступило на светску позорницу временом, ово прераста у борбу (мисаону) између хри- шћанства и паганства, тј грчко-римске културе хришћанска ширина један хришћански писац и теолог из iii века по имену климент, из алексан- дрије, у својим делима ово показује на- име, хришћански мислиоци који су, као и он, имали велико знање и образова- ње из философије, науке, књижевности – свега онога што је у хеленизму тај по- јам обухватао (у византији је назив по- лихистор) – говорили су о томе да бог није „описан“ само у светом писму већ да је кроз многе видове људске мисли и културе говорио он, тј његов ло- гос, како су они наглашавали нарочи- то се климент у томе истицао сматрао је да у самој сржи нема разлике између библије и, на пример, философа попут платона и аристотела разлика је у сте- пену откривења ишао је дотле да је чак сматрао да су философи узимали мисли из старог завета и да им је стари завет био познат његов циљ је, у ствари, био да пока- же својим неистомишљеницима – као и хришћанима који су живели у па- ганском окружењу – не да су филосо- фи некакви плагијатори већ да је бог и биполарност фјодора михајловича, односно његов ход од социјалисте (читај атеисте) до православног и русофила трајала је читавог живота тај антагонизам, ако се чита достојевски, никада није ни престао владимир пекић достојевски је атеиста, зар не? јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 27тема броја кроз њих говорио, да се бог кроз разне цивилизације обзнањивао по моћи њи- хове пријемчивости и припремао их за христа неко би данас овакав степен повези- вања и тумачења сматрао митом, пре- увеличавањем можда тако и јесте ипак, то јесте било доба када се хри- шћанска вера бори за место под сунцем, кад је себе кроз своје учење дефинисала, када се бранила од напада споља, када је и саму своју мисао порађала точкови људске историје се чудно окрећу, па са њима и токови људске мисли неправедне оптужбе када је у европи, која је хришћан- ска, свидело се то њој самој или не, наступило доба просветитељства (које свакако има и многе позитив- не карактеристике), када је човек успео да скине „окове“ „мрачног средњег века“ и његових остата- ка, за чувара тога негативног про- глашено је хришћанство прошли и претпрошли век су просто били ста- дион где су се многи грозничаво утркивали (многи и данас то чине) да одломе, отки- ну од хришћанства оно што су они у својој просвећености сма- трали као „њихово“ хришћане су опту- живали – и оптужују – да већих плаги- јатора нема по њима, готово све активно- сти, назовимо тако, људског духа хришћа- ни су украли и њихова „света“ мисија је да то разобличе иако је мно- ге мислиоце, научнике, књижевнике најпре баш хришћанска вера инспири- сала да стварају своје ликове, догађаје међутим, просветитељи, будући „про- светљени“, хтели су да спасу човека од мреже коју су им вековима плели све- штеници и црква вратимо се на iii век то што је писао климент, или светитељи попут јусти- на философа, иринеја лионског, или на пример ориген и многи није оти- мање од хеленизма нити је оно што су чинили просветитељи спасавање не, управо ово што су чинили наве- дени оци је спасавање хеленизма и не само хеленизма хришћански теолози су овим желели да кажу: „у реду пла- тон, аристотел, софо- кле, хомер нису би- ли хришћани нису знали бога али ако неко њих чита, онда ће видети да се, ма- кар и несвесно, бог дотакао њихових срца“ све ф м достојевски (1821–1881) 28 l православни мисионар l 1/2013 што су они писали јесте хеленистичко, нико то не отима, али јесте и наше јер христос није дошао да спаси оне који су читали или читају свето писмо већ цео свет то је дух хришћанства то је изразио наш средњовековни иконопи- сац када је у припрати богородице ље- вишке у призрену, српском царском граду, насликао платона и аристоте- ла христос је дошао да нам обзнани и ово: нема сакралне и профане књижев- ности у свему је он, и све надахњује питање које се поставља је ко то на- дахнуће осећа и прима атеизам достојевског напокон, разлог за ово писаније је тврдња да је достојевски атеистич- ки писац и да га хришћанство лажно својата с тим у вези и констатаци- ја коју изричу, при томе правећи из- раз лица пун сваке озбиљности и са осећањем свечане замишљености над овим класиком светске књижевности, да је достојевски „велики психолог“ управо је фјодор михајлович потврда да истински геније и није то ако нема христа, те да су јефтине оцене попут ових горе далеко од сваке стварности и озбиљности постоји једна слика, опис код њега у роману идиот где су актери кнез мишкин, главни лик романа, и једна руска сељанка достојевски га је пи- сао као својеврсно уздарје богу ње- гов мотив је био у томе да је христос најлепши и најдивнији лик у исто- рији, а да је у књижевности то дон кихот он, достојевски, жели да на- пише новог дон кихота – свог кнеза мишкина у најављеној слици лежи сва дубина фјодорове мисли, сва ње- на протканост христом сваки аргу- мент да је књижевност нешто страно хришћанству и да хришћанска књи- жевност не постоји мимо црквених књига набијених сувопарном теоло- гијом (а заблуда је и то да је теологија сувопарна), стропоштава се у амбис ево те слике: „ сат касније, враћа- јући се у хотел наишао сам на жену с одојчетом жена још млада, а дете од којих шест недеља како је опа- зила, дете јој се први пут од рођења осмехнуло гледам, она се тако најед- ном побожно, побожно прекрсти- ла „шта ти то, снашо?“ (тада сам се о свему распитивао) „па ето, вели, баш као што је мајци радост кад при- мети први осмех свог детета, исто та- ква је радост богу сваки пут кад опа- зи с неба да му се грешник почиње да моли од свег срца“ достојевски је атеиста, зар не? аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду фјодор михајлович достојевски је потврда да истински геније и није то ако нема христа у себи његов мотив је био христос, најлепши и најдивнији лик у историји, а у књижевности је то дон кихот достојевски је желео да напише новог дон кихота – свог кнеза мишкина јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 29тема броја хришћанство као вера проповеда и заступа идеју да човек мора да има слободу на њему је да одлучи да ли ће веровати или не, он сам треба да би- ра свој пут једино тако заједница бога и човека може да постоји – ако их љубав повезује у сваком другом случају то би било морање, притисак, обавеза овако, вера је наш избор, наша одлука и састав- ни је део нашег живота нешто чему смо приступили потпуно својом вољом, јер видимо у њој смисао, суштину и обја- шњење свега христос никада није желео да буде на- лик великом инквизитору и да нас при- морава да будемо његови следбеници није користио ауторитет да би нас за- плашио и направио од нас марионете које ће слепо ићи за њим и радити оно што им се заповеди велики инквизитор је управо то же- лео да учини он под изговором вере, христа, издваја себе од осталих људи, сматра себе богом на земљи и даје себи за право да управља туђим животима, стварајући слику и свест да он то чини за добробит цркве, вере и достизања вечног живота он тврди да човеку не треба дати слободу, јер је он онда изгу- бљен, нема ко да га води у овом суровом свету, препуштен је сам себи – а то није добро инквизитор још замера христу што својим чудима није одушевио свет, људе, јер је малом смртном човеку по- требно чудо да би веровао христос на све то ћути, доказује своју величину и љуби га на крају зна да сви инквизиторови аргументи, иако су савр- шено логични, нису тачни није требало да засени народ чудима, јер то више не би била вера – постало би очигледно и видљиво, а заједница бога и човека мо- ра да буде заснована на поверењу човек треба да верује иако није видео тачно је да би чудима христос стекао много ве- лики број присталица али то у основи ствари не би било оно што је бог дола- инквизитор замера христу што својим чудима није одушевио свет, људе, јер је малом смртном човеку потребно чудо да би веровао александра кужета одбрана човека: легенда о великом инквизитору, житије старца зосиме 30 l православни мисионар l 1/2013 ском на земљу желео он нас воли та- кве мале, грешне и због те своје љубави оставља нам слободу уколико ми не желимо, не морамо да се повинујемо и будемо верници, он ће нас и даље волети њему јесте у циљу да постоји што већи број вер- ника, али не из оног разлога због ко- јег инквизитор то жели инквизитор хоће да својим ауторитетом развије страхопоштовање код људи, да га се боје и да га слушају а све то због ње- гове окренутости себи, свом угледу и стицању моћи моћ је кључна категорија код инкви- зитора, док христос не гледа себе не же- ли да људи верују да би он био моћан, то њему не треба то није суштина сушт- ина је да вера спасава нас саме, нама ће бити боље у заједници са христом, те он из безграничне љубави жели да ми пођ- емо на пут хришћанства, јер тада идемо истинским и исправим путем спасав- амо сопствену душу пољубац између инквизитора и хр- иста само потврђује и учвршћује ст- авове хришћанства и доказује колико су истомишљеници великог инквиз- итора, заправо, у заблуди овај пољ- убац није као пољубац јуде и христа који означава издају, већ се овде ради о чину праштања, сажаљења и баш због тога цео овај догађај и сам роман представљају једну велику одбрану хр- ишћанства ауторка је ученица 4 разреда xiii гимназије у београду човекољубиви христос, детаљ мозаика, сан марко, венеција, око 1230 г јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 31тема броја o актуелном стању литерарног стваралаштва у добу демократ- ског социјалног уређења и нео- либерализма у економији, као и улози цркве у стварању атмосфере погодне за квалитетну књижевну реч, разго- варамо са николом дробњаковићем господин дробњаковић је оператив- ни уредник издања „задужбине све- тог манастира хиландара“ и један од оснивача издавачке куће „бернар“ која публикује, пре свега, ауторе који су по преимућству хришћански zживимо у добу демократије која је изразито неповољна по књижевност, али и сваку другу уметност, јер, као што је познато, велики, истински уметници живе од мецена, а не од пласмана производа на тржишту, што намеће демократско друштвено уређење стога су књижевници данас у безнадежној ситуацији јер морају да комерцијализују, дакле, деградирају своје дело како би могли да обезбеде и елементарну егзистенцију да ли црква може да утиче на промену „климе“ у друштву тако да се и статус књижевника побољша? слажем се да су услови неолиберал- ног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметно- сти, али подсећам и да је ф м досто- јевски рекао да су велика дела настаја- ла најчешће у време највеће репресије можда ово и није време за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привидним комфором зато је данас велика је одговорност цркве да подстакне истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете чаше, јер су они истинска светлост свету разговор водио димитрије милићевић разговор са николом дробњаковићем, оснивачем издавачке куће „бернар“ хришћанска књижевност у добу опште кризе 32 l православни мисионар l 1/2013 мо жда ово и није вре ме за велика дела јер смо ушушкани и ограничени својим лажним потребама и привид - ним комфором постоје и они који нису пристали на компромисе, а мало их је, који су својом лич ном жртвом, са маргина друштва, утицаја и моћи, далеко од позорница и медија, градили књижевни, музички, ликовни и други уметни чки свет који ће н адам се бити темељ будућих великих дела велика је одговорност цркве данас да подстак - не истинске уметнике, поготову оне из крила цркве, окупљене око свете ча - ше, јер су они истинска св е тлост све ту да кле црква тре ба и мо же, али са мо ту и та мо да под сти че, на лич ном, ни - како на институци оналном плану, да својим угледом, утицајем и средствима помогне стварање лепоте која ће спа - сити свет zу својој издавачкој кући „бернар“ објавили сте неколико значајних антологија хришћанских прича славних руских књижевника – достојевског, чехова, тургењева и др приметно је да у модерној српској књижевности недостају писци који би се могли окарактерисати као хришћански по преимућству, попут нпр виргила георгиуа или пападијамантиса који је разлог томе? у савременој српској књижевности до и ста су ретки они које бисмо мо - гли назвати хришћанским писцима, за то је по треб но да прође и н е ко вре ме, али по стоје људи к оји се истински тру - де, попут недавно преминулог аутора романа извори милана милетића у модерној књижевности смо имали н е - колико сјајних аутора од којих посеб - но истичем дела григорија божовића, јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 33тема броја браће настасијевић, тадије костића, уз наравно књижевно стваралаштво светог николаја жичког, касније сјај- не текстове аве јустина и оснивача часописа православни мисионар, епи- скопа хризостома браничевског нема их у савремено доба, јер смо најбоље изгубили у оба рата, а после другог је већина била и забрањена у национал- ном заносу осамдесетих и деведесетих, а и данас, у неким црквеним кругови- ма се форсирају хорде бивших комуни- ста, незналица и аутора у најмању руку сумњивог морала, уметничких домета и прошлости такође немамо озбиљна књижевна дела међу делима епископа и свештеника, осим скромних покуша- ја, који би и својим радом подстакли друге да такве таленте развијају, али на срећу у уметности имамо ђаконе нена- да илића и милорада милосављеви- ћа, ђакона срђана радојковића, бојана миљковића и тодора митровића, на- равно пеђу ристића и знатан број љу- ди са академије спц за уметности и консервацију zда ли је прејака констатација да у актуелној популарној црквеној литератури свих жанрова влада неписменост и својеврсни религиозни кич? није то само у литератури, погледај- те шта се продаје у црквеним радњама – од привезака са ликовима светите- ља, преко икона са пластичним орео- лима, до књига „спасавај се ко може“ у једној књизи коју наравно нико није прочитао (а изашла је са благословом) имате бесмислену причу о доњем вешу, у другој идиотарије о масовним секта- шким ритуалима, трећа је политички памфлет и све тако редом знате данас је тако лако штампати књигу ако имате новца разни квази духовници то по- државају и подстичу и имамо резултат о коме говорите zу србији не постоји ниједна издавачка кућа осим „бернара“, која негује лепу књижевност која је хришћанска зашто, по вашем мишљењу, не постоји ниједна официјелна црквена издавачка кућа у србији која би се бавила искључиво или бар претежно књижевном продукцијом? све је у препознавању, тако ће бити и у царству небеском просто ту потре- бу препознајете или не мислим да да- „потребно је препознати значај хришћанске књижевности не само у образовању деце са веронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама“ 34 l православни мисионар l 1/2013 нас нисмо довољно озбиљно схватили значај веронауке, и потребу да се она унапреди хришћанским делима знате, ако једном ђаку прочитате андерсено- ву причу и кажете да је био хришћанин, похвалите дела нобеловаца – хришћа- на, а било их је десетина међу књи- жевницима, нпр буњина, сјенкјевича, селме лагерлеф, франсоа моријака и лагерквиста, на пример, ако им прича- те о њутновој вери или о паскалу, ако им прочитате плаве лествице аве ју- стина или нешто од владике николаја, они више неће бити сами као родитељ деце са веронауке морам вам рећи да пропуштамо велику шансу и да су деца сада и овде отворена да чују и да пре- познају али ако им то не пренесемо, и ако то уосталом не знамо, изгубићемо још једну генерацију сувопарно бо- гословље које постоји само себе ради није за детињу душу, као што ни чаша најбољег вина није за њихов стомак дакле потребно је препознати тај зна- чај не само у образовању деце са ве- ронауке већ и деце у богословијама и студената на црквено-образовним институцијама да се не огрешимо о оне који су об- јављивали сличне књиге онима које гаји и препоручује „бернар“ навешће- мо и започете библиотеке „светиго- ре“ која је објављивала иљина и друге сјајне руске ауторе, или „задужбине хиландара“ која је покренула библи- отеку српска мисао и наставила дели- ма пападијамандиса, „беседа“ је обја- вљивала књиге за децу, „братство св симеона“, „логос“, „јасен“ а посебно „пролог“ из врњачке бање прокрчи- ли су стазу којом иде и наша мала кућа подстакнута, то не смемо заборавити, делатношћу сретењског манастира у москви, који је једини чини ми се кроз јасно дефинисане библиотеке увидео немерљив значај хришћанске културе за савременог човека zна крају, шта тренутно „бернар“ припрема од нових наслова? да су наши политичари у време кад су одрастали читали тада забрањена дела, од комуниста убијеног григорија божовића, родом са косова и метохи- је из ибарског колашина, која управо сабирамо, они данас не би тако олако трговали светињама, да су читали че- стертона знали би боље шта је врлина, да су читали буњина имали би стила у говору и обраћању, да су читали каси- јану знали би шта је љубав, да су чита- ли књиге оливера суботића лакше би разумели савремено друштво и техно- логију, да су имали пред собом избор хришћанских прича из целога света које припремамо били би бољи људи, а ништа од овога читали нису ето те и такве књиге припремамо, које мењају свет мењајући сваког од нас понаособ за децу којој смо родитељи, за коју пред господом одговарамо, за ону која су нам у школама и црквама предата и поверена још није касно слажем се да су услови неолибералног тржишта изразито неповољно тло за популаризацију истинске уметности, али подсећам и да је ф м достојевски рекао да су велика дела настајала најчешће у време најве- ће репресије јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 35тема броја реч је о момчилу настасијевићу свакако да он није једини о коме би се могло писати у овако насло- вљеном тексту ипак, сигурно је да при- пада онима којима је ту место сећајући се његових речи да „бог кроз уметника проговори“ (у: за матерњу мелодију), могли бисмо се запитати: да ли је то и у случају момчила настасијевића? у трагању за одговором на ово пита- ње тешко је мимоићи осуду која пре- ти сваком ко се усуди коментарисати настасијевићево дело посебно када је реч о оном поетском посредник и тумач ту тешко да могу да не уздрхте пред речима које оптужују за „отров- ну жаоку неплодности“ (у: белешке за апсолутну поезију) због тога останимо они који за поезијом гладују поштујући ћутањем тајне које она носи језички пребогато, испуњено варија- цијама израза, прозно дело овог писца није много мање захтевно од оног поет- ског кроз приповетке, драме, белешке, мисли и есеје настасијевић нам је дао могућност да о њему нешто покушамо своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ вера отаца и матерња мелодија одвели су настасијевића у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао презвитер александар р јевтић писац вере oтаца момчило настасијевић (1894–1938) 36 l православни мисионар l 1/2013 написати са мање страховања од горе поменуте оптужбе ево тог покушаја све код настасијевића одише дубо- ком искреношћу бића коме се, по ње- говим сопственим речима из записа о даровима моје рођаке марије, „клица страдања заметну пре него ја у мате- ри“ није ни чудно због чега се онда он тако гнушао сваке површности и лице- мерја своју службу писца обављао је ревносно, подсећајући и себе и друге да је „уметник првобитно свештеник“ (у: неколико рефлексија из уметности) уметност је за њега једна, као што је је- дан бог, јер: „леонардо пева кроз лик што бетовен слика кроз тон“ (у: за ма- терњу мелодију) лепота и тајновитост уметности као стваралаштва код њега су залог нечега што подсећа на бога, унутрашње боголикости надахнуће за уметнички полет за њега је старије од самог уметника тако се долази до мо- гућности да се о њему самом проговори као о писцу вере отаца оце који су преци и извор настаси- јевићевог стваралаштва можемо потра- жити међу страницама његових драма тамо ћемо сусрести дух средњовековља испуњеног побожношћу која на зала- ску славе царства овоземаљског моли- твом вапије к богу: господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса (у: ђурађ бранковић) матерња мелодија којом треба да пропоје српски народ, по настасије- вићу није песма ускогрудог духа наци- оналне искључивости она је упућена ка свечовечанском које „колико је цве- м настасијевић (у средини), фотографија из друге деценије 20 века јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 37тема броја том изнад толико је кореном испод на- ционалног“ (у: за матерњу мелодију) узалудни су и бесмислени покушаји оних који, попут радомира констан- тиновића у философији паланке, поку- шавају да настасијевићев лик и дело осенче бојама нацизма писац би им одговорио образложењем значења ма- терње мелодије која поручује да за лет у свечовечанско нису довољна крила помодних иностраних утицаја, већ је прво потребна снага за полет ту сна- гу настасијевић је пронашао у вери отаца она је здраво стабло које даје могућност да се окалеми оним што је истински вредно активно прихвата- ње туђих утицаја није пут у ропство, већ у оплемењивање ипак, то није пут просјака то је пут на који се кре- ће са богатим наслеђем остављеним од отаца оци којима се поносио наста- сијевић јесу сви светитељи христови, међу којима и они српског рода они су присутни и у ликовима богобоја- жљивих монаха који се појављују у пишчевим драмским делима њихова људскост је аутентична, јер им „срца у дубину досежу“ (у: истинословац о међулушкој смутњи) због тога им је страдање неретко верни животни пра- тилац отачка вера украшена матер- њом мелодијом најчешће и подразуме- ва страдање тако се долази и до пута на коме се сусреће онај који је извор и надахнуће како оцима, тако и синови- ма то је господ исус христос у личности господњој настасијевић проналази кључ за загонетку овозе- маљског страдалништва вера отаца и матерња мелодија одвели су га у окриље утехе усред свакодневне усамљености коју је исповедао и опевао у белешка- ма о достојевском, коме је христос био дражи од тога да су два плус два чети- ри, настасијевић је сажео оно што је у духу отаца спознао: „у христу је дакле исход, последњи одговор на овом, прво питање на даљем плану“ (у: неколике белешке о достојевском) аутор је свештеник при храму рођења пресвете богородице у шљивовици (чајетина) молитва да утопим се у плаветнило твоје, господе, жедан ја и радост моја теби, дародавче, руменилом да окади просторе и молим ти се, урвина твојих кроз понор бистра ме проведи, у мени да се небеса твоја огледну и ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме и тице, крилати створи хитро да ми са грана даљини твојој полећу блажен у теби да занемим и од нема мене стена да прозбори гори, гора цвећу и радост наша теби, дародавче, руменилом да окади просторе (момчило настасијевић, у: поезија, одјеци) 38 l православни мисионар l 1/2013 путовање једног новинара прочитао сам роман браћа карамазови фјодора достојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле док сам као новинар са лица места извештавао о авионским несре- ћама и другим трагедијама, већим или мањим, за дневне новине чикаго сан- тајмс [chicago sun-times], гледајући те несреће или злочине или друга страдања често бих се молио и упитао бих се: „господе, како ти могу послужити?“ у својим напорима био сам недостојан упркос успешној новинарској каријери, осећао сам духовну празнину у то вре- ме сам био припадник цркве хришћанске науке,1 и у суштини се нисам ослањао на медицину2 (осим на стоматологију) већ само на молитву за здравље неких 12 го- 1 „хришћанска наука“ [christian science] је систем веровања у пракси који је развила мери бејкер еди [mary baker eddy] (1821–1910), заснован на њеном ту- мачењу светог писма и личном искуству, описанима у књизи наука и здравље [science and health] (1875) прву цркву христове науке [the first church of christ, scientist] је едијева основала 1879 године ова црква је мајка свих цркава које припадају цркви хришћанске науке [christian science church], протестантској орга- низацији која данас има око 100000 следбеника у чи- тавом свету – нап прев 2 припадници цркве хришћанске науке познати су по томе што не прихватају медицинску помоћ, нпр одби- јају да користе лекове, примају вакцине итд – нап прев дина, од касних тинејџерских година до својих тридесетих нисам одгајан као верник цркве хришћанске науке, но моја мајка јесте, као и њени рођаци којима сам се дивио када сам похађао нижу средњу школу и моја сестра је оболела од онога што ће се касније показати као хронична и фатална болест, а наша породица је била снажно емотивно погођена; почео сам да се мо- лим и да читам свето писмо у тајности почео сам да одлазим у недељну школу цркве хришћанске науке где сам осетио да ме молитва води требало би да обја- сним да је до тог тренутка у мом животу недостајало било какво одређено верско или посебно хришћанско васпитање, упр- кос томе што сам имао брижне и моралне родитеље сестра и ја смо били васпита- ни у унитаријанском духу, али на неки неформалан начин и без заснованости на светом писму незадовољство прилично уопштено веровање мојих баке и деке протестаната, са којима сам проводио време док је моја сестра боло- вала, усмерила ме је више ка вери – а они су обоје имали позитиван став према цр- кви хришћанске науке, као и многи дру- повратак у очев дом превод са енглеског: маријана петровић јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 39 ги њихови вршњаци који су припадали генерацији „велике кризе“ [тзв „велике депресије“ – прим прев] у чикагу међу- тим, неколико година касније, као рела- тивно успешан новинар, био сам незадо- вољан, упркос томе што сам био активан у локалној цркви и што сам био ожењен ћерком једног од својих духовних вођа дуго сам се надао да ћу радити за часо- пис the christian science monitor, одлич- но рангиран часопис у ком бих свој рад могао непосредније да повежем са сво- јом вером али, када сам почео да радим за монитор, дошло је до преокрета и у цркви хришћанске науке и у концепцији часописа после неколико месеци дао сам отказ, као и многи други уредници и новина- аутор је професор на катедри за енглески језик и катедри за екологију на уни- верзитету бакнел [bucknell university] у пенсилванији (сад), виши сарадник ин- ститута „софија“ при колумбијском универзитету у њујорку, члан управног од- бора и оснивач еколошког центра „иницијатива за природу и људске заједнице“, уредник је едиције „приче о сасквана долини“ [stories of the susquehanna valley] аутор је већег броја чланака и књиге strange beauty: ecocritical approaches to early medieval landscape (palgrave macmillan, 2009), и коаутор монографије tolkien’s mo- dern middle ages (palgrave macmillan, 2009) његова истраживања обухватају еко- поетику, етику, екосемиотику, теорију иконографије, аскетику пустињских отаца, естетику и постструктурализам, кроз призму древних традиција и пракси веза- них за природу и космологију више информација налази се на његовој вебстрани: http://wwwfacstaffbucknelledu/asiewers/ 40 l православни мисионар l 1/2013 ри, и вратио сам се – донекле разочаран ауторитарним управљањем црквом и ње- ном секуларном оријентацијом – на своје претходно радно место у чикагу требало би да напоменем такође да, иако нас ро- дитељи нису одгајили уз снажно осећање за веру или свето писмо, они су нам ипак улили снажну љубав према читању и бо- дрили су моје интересовање за дела џ р р толкина, који је, заузврат, надахнуо мо- ју љубав према рановелшкој, ирској и ан- гло-саксонској култури тражење пута поред тога, мој отац је био професор и радио је у природњачком музеју, а то ће подстаћи моја интересовања за човеко- во окружење и природу, на шта сам се у свом новинарском раду и усредсредио сва ова интересовања су се спојила (или их је господ искористио) на мом путу ка православљу током мрачног периода у мом животу који је уследио након кратког рада за монитор, када ме је, упркос мојим прегрешењима, бог привео у мирну луку имао сам оно што би се могло назва- ти успешном каријером – срећан брак и снажну веру, али све је то било уздрмано мојим искуством у монитору (где је било, требало би да додам, као што је случај са црквом хришћанске науке уопште, много добрих људи, моралнијих од мене!) он- да смо, након дугих година које смо про- вели без детета, супруга и ја добили дете – мртворођено у деветом месецу трудно- ће имали смо минималну медицинску помоћ и мртворођеност је са медицинске тачке гледишта била неизбежан несрећан исход, али ја сам осетио да ме је вера из- дала, а моја супруга је наравно била вео- ма узрујана наш духовни вођа који се у цркви хришћанске науке молио за време трудноће била је њена мајка, веома добра и посвећена особа, али нас то ипак није избавило од овако тешке ситуације након неколико напорних месеци, од- лучио сам да се преселимо на неко друго место, далеко од наше цркве и породичне ситуације, као и да променим посао; на- пустио сам новине и добио стипендију за одлазак на постдипломске студије у велс, следећи своје интересовање за проучава- ње раног средњег века надао сам се да ће и моја супруга крену- ти са мном, али то је било неизводљиво, и са финансијског аспекта али и због ње- не каријере – јер је радила у фирми своје мајке током прве године, упркос наизме- ничним посетама, удаљили смо се једно од другог ово је био почетак једног тешког пери- ода у којем сам напустио своју веру, свој брак (тада смо се развели) и у којем сам се више него икада раније борио са гор- дошћу, себичношћу, грехом и оним што ће се у ретроспективи показати као де- монске самодеструктивне тенденције ка- тализиране мојом трвдоглавошћу и осе- ћањем одвојености од вере али бих се на литургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и наново усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 41 често у мрачним тренуцима враћао мо- литви напустио сам посао како бих оти- шао на постдипломске студије и посветио се проучавању раних култура и њиховог става према природи, нечему што је ми је било значајно у односу на мој претходни рад и интересовања, и што ми је било ва- жно јер је чудновато враћало мој живот у нормалу откривање православног хришћанства посвећујући се студијама, све више и више сам постајао свестан православног хришћанства – у вези са мојим истражи- вањима раноирске хришћанске културе и монаштва, и у вези са незападним пра- вославним схватањима о светој тројици, природи и психологији – која су се јавила као повезана са раним келтским гледи- штима која су ме фасцинирала прочитао сам роман браћа карамазови фјодора до- стојевског, отприлике у исто време кад и дело православна црква калиста вера, и обе ове књиге су ме дубоко гануле након што сам посетио неке друге цркве (укљу- чујући ту и скандинавску лутеранску и епископалне цркве, покушавајући да уђем у траг старијем верском наслеђу својих предака), почео сам да одлазим у право- славну парохију која се налази у близи- ни универзитета на којем сам студирао и предавао као постдипломац ту сам, али такође и у оближњој пра- вославној мисији, пронашао обраћене православце који су били веома усрдни и који су ми пружили примере традици- оналног хришћанског живота, примере који су ми заиста били потребни на ли- тургији и за време других служби, као и током читања и поново оживљене и нано- во усмерене молитве, пронашао сам рано хришћанство, и оно за чим су чланови и верници цркве хришћанске науке којој сам некада припадао изворно и трагали, хришћанско исцељење изван римокато- лицизма и протестантизма, додуше не у неком „њу-ејџ“ терапеутском смислу, већ у димензији која је много дубља и која ви- ше испуњава читаву личност, у предању апостолске цркве, литургијске и трини- таријанске [која исповеда веру у свету тројицу – прим прев] у овом дубљем смислу је митрополит јеротеј влахос и говорио о хришћанству – не као о религи- ји већ као о облику терапије требало би да додам како сам за време једног од најмрачнијих периода у свом животу, пре него што ћу почети редовно да одлазим на богослужења у православ- ну цркву, посећивао једну православ- ну цркву у чикагу, саборну цркву свете тројице [holy trinity cathedral], не знају- ћи ништа о православљу већ уживајући у дивној иконографији и музици након службе којој сам присуствовао, разговарао сам са оцем сергејем гарклав- сом [sergei garklavs] и његовом матушком [попадијом – прим прев] александром они су били толико љубазни људи да ми је тај догађај остао у сећању и касније, ка- да сам почео да прилазим православљу и данас ми тај догађај говори о значају лич- ног примера за охрабривање људи на путу ка православљу којим сви идемо, било да то знамо или не накнадно сам сазнао да је о сергеј био чувар тихквинске иконе током њеног дугог боравка у изгнанству касније, када сам се венчавао са супругом олесјом, његов син павле ми је био кум на венчању, а о сергеј је служио помен мојој мајци по њеном упокојењу било је потребно да прође много време- на док нисам постао православан, и на не- ки начин још увек се налазим на том путу – по питању недостатка духовног живота до дана данашњег, иако сам благословен да будем крштен и миропомазан а затим и венчан у православној цркви испрва сам неко време одлазио у па- рохијску цркву која се налази у близини 42 l православни мисионар l 1/2013 школе где сам био на постдипломским студијама; затим сам престао да одлазим, несигуран у то да ли желим на то да се оба- вежем, самовољан у својим сагрешењима касније, када сам поново почео да одла- зим у цркву, тамошњи нови свештеник ми је препоручио да посетим манастир тако сам се сусрео са јеромонахом који ће постати мој духовни отац и који ће ме, заједно са поменутим парохијским све- штеником, увести у православље почео сам често да одлазим у манастир, али сам истовремено и присуствовао службама у парохијској цркви; помагао сам у манасти- ру обављајући обичне послове како бих на неки начин био од помоћи оцима, а то је за мене представљало велики благослов, што сада, гледајући уназад, још боље схватам заправо ми је чак и један од отаца, до- бро упознат са списима из периода ране цркве, помогао да завршим своју доктор- ску дисертацију, иако је то можда била и најмања помоћ коју сам добио неко је рекао како је црква лечилиште за душу док је манастир одељење за интензивну негу, а то је код мене био случај – у вре- ме моје самовоље и тврдоглавости када сам крштен и миропомазан, и даље сам у свом духовном животу ходио трновитим путем (који сам обично сам себи одре- дио!), завршавајући постдипломске сту- дије и тражећи академске послове док се мојим родитељима погоршавало здрав- ствено стање и док су се они суочавали са различитим личним немирима услед мојих сагрешења повратак очевом дому али уз божију помоћ, уз подршку чла- нова цркве и нашег свештеника, и уз мо- литве и руковођење свог духовног оца, истрајао сам у вери и коначно и у стрпље- њу у међувремену сам почео да радим као универзитетски професор, и могао сам да предајем и да вршим истражива- ња на пољима ранохришћанске културе и екологије и што је још важније, благословен сам да се оженим дивном православном же- ном – и то у цркви у којој сам по први пут и доживео искуство православља молио сам се са родитељима непосредно пред њихово упокојење, они су прихватили исусову молитву, а ја сам тражио да ми, као недостојном сину, опросте сва моја сагрешења – господе помилуј! након што смо се преселили на други крај државе, постали смо чланови мисије, редовно смо посећивали оближњи манастир, помо- гли смо да се одржавају редовна окупља- ња и службе православног хришћанског друштва [orthodox christian fellowship – ocf] у кампусу у којем предајем, и бла- гословени смо са двоје деце – прве деце у мојој фамилији која су крштена у право- славној цркви од времена великог раско- ла пре много векова такође сам успео да захваљујући ис- траживањима, која су обухватила и при- ређивање књиге на тему раноирских хришћанских књижевних погледа на при- роду у вези са источном патристиком, до- бијем стално радно место, и наставио сам са радом како бих савремене теме о еко- логији обрађивао кроз призму хришћан- ства пролећа 2010 године помогао сам да се на академији св тихона организује конференција о православљу и екологи- ји, под називом „православни духовни живот и животно окружење“ [orthodox spiritual life and the environment] а што је најважније, свакога дана имам прилику да радим на свом спасењу, у друштву своје православне породице и црквене заједни- це, кроз божију благодат алфред кентигерн павлос сјуверс изворник: alfred kentigern pavlos siewers, „a journalist’s journey“, http://journeytoorthodoxycom/ повратак у очев дом јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 43 богословље очима космонаута оно што је оставило најјачи утисак на мене јесте да је земља тако мала када сам летео изнад северне америке и поздравио народ изнад вашингтона само 18 минута касније био сам изнад москве и поздрављао совјетски народ био сам задивљен герман титов (1935–2000) далеке 1961 године, топле августов- ске ноћи, герман титов је полетео са космодрома бајконур у космос, како би био други совјетски космонаут у том пространству после гагарина по- стао је први човек који се у космосу на- шао дуже од 24 сата, човек који је обавио фотографисање наше планете земље герман је заправо требало да буде први космонаут који је отишао у космос; ње- гово име пресудно је утицало да уместо њега одлети јуриј гагарин и поред очи- гледне неправде да буде први, герман титов је до краја живота остао привр- жен комунистичкој партији совјетског савеза и после распада сссра, биран је као кандидат комуниста све до своје смрти овај текст наравно није о герма- ну титову, није текст о његовом успеху или неуспеху, није дискусија о његовим комунистичким назорима ово је текст о једном другачијем погледу, из позиције човека који је гледао на земљу из космо- са, а то његово виђење неумитно примо- рава богослове да погледају свет друга- чијим очима поглед из свемира први људски одласци у космос прет- постављали су пре свега стицање уви- да и сазнања који су били недоступни човечанству тако су људи, по повратку германа титова, очекивали да чују нешто спектакуларно међутим, космонаут ти- тов је имао коментар који ће поновити и после готово 40 година од историјског лета: „оно што је оставило најјачи ути- сак на мене јесте да је земља тако мала“ у бескрајном пространству свемира, мала плава планета изгледа као ситан све- мирски брод који се са својом посадом и путницима бори у непријатељском окру- жењу сви ми на том броду имамо исту судбину: умиремо! „јер што бива сино- вима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човјек ништа није бољи од стоке све иде на једно мје- сто; све је од праха и све се враћа у прах“ (књига проповедникова 3, 19–20) која хришћанска социологија др растко јовић 44 l православни мисионар l 1/2013 логика онда стоји иза оних који и даље убијају, боре се за више богатства, шире хистерију, клаустрофобију, шовинизам, када смо сви осуђени на овај мали све- мирски брод који се зове земља? и док је совјетски космонаут герман титов свет посматрао својим очима и своје фотографије поделио са милиони- ма људи, дотле ми свакодневно осећамо колико је, због развоја интернета и оста- лих средстава масовне комуникације, наша планета земља заправо мала – све је близу, на додир прста! свет се још више скупио него пре 50 година, али су тадашњи успеси у домену испитивања космоса одузимали дах људима, дајући им наду у неки бољи живот можда није случајно да се други ватикански концил догађа у тренуцима ових великих достиг- нућа који су почели померати наше схва- тање света у којем живимо и макар на тренутак, римокатоличка црква је била спремна да призна да она није једина и да се истина налази и код других, па и пра- вославних уочавање да је земља сувише мала, а да је космос бескрајан, могуће да је утицало на бесмисленост наставка су- коба, жеље за репресијом, одбијања свих и свакога у крилу тадашње римокатолич- ке цркве каквог смисла има шовинизам или доминација и уништавање других на овом нашем малом броду када „године избројене навршују се, и полазимо путем одакле се нећемо вратити“ (јов 16, 22) мир божији свака литургија се завршава речима: „у миру изиђите!“ христос се по свом васкрсењу непрестано поздравља ре- чима: „мир вам!“ он исказује жељу за миром, знао је оно што тада није мо- гло да се зна са сигурношћу у ратобор- ном подручју израиља – земља је мали транспортни авион којим путујемо сви заједно уместо да се убијамо, не- опходно је да научимо да живимо за- једно уместо да се свађамо, потребно је да се сложимо како би мирније путо- вали сви умиремо, а царство божије долази онима који су градили мир, а не рат мудрост је ако схватимо како је земља мала, те самим тим да се по- светимо очувању и градњи мира „бу- дите мудри као змије“ (мт 10, 16) по- ручује нам христос безумље јесте да у авиону који пада, путници почну да се убијају и свађају око тога да ли ће неко поживети пар секунди дуже зар то није безумље? зар тако не изгледа не- хришћанска социологија јануар/фебруар 2013 l православни мисионар l 45 коме издалека наша земља, као авион на којем се путници убијају зарад пар „секунди“ живота дуже? исус христос сведочи да је живот највећа светиња и то је показао кроз своја непрестана из- лечења болесних људи, јер је овај жи- вот основа, залог вечног живот данас бити богослов као да значи погледати земљу очима далеког свемира, или ба- рем очима германа титова – видети малу плаву планету у бескрајном про- странству мрака и апсолутне тишине, запитати се над тим призором и схва- тити речи христове: „мир вам!“ нови поглед време од давне 1961 године је одавно прошло, држава из које је полетео восток 2 носећи јунака са почетка наше приче више не постоји, а сам титов више
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
Одреднице:
23
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
...и рече: „благодарим ти господе, јер си ме узди- гао из најДУБЉИ?📌 х дубина ада“ и проро-
ци и свети такође рекоше: „благодари-
мо ти, о христе, спаситељу света, јер
си наш живот уздигао и
...и рече: „благодарим ти господе, јер си ме узди- гао из нај
МЕТА инфо: Р:18730 К:145949 Д:81
| Свеска 331 |
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
... руку и узе нашега праоца адама за руку те га поди- же окрете се и према другима говорећи: „пођите са мном, сви ви који помресте преко дрвета које је овај човек дотакао јер гле, васкрсавам вас све преко крсног дрвета“ утом их све одведе а праотац наш адам бејаше пун радости и рече: „благодарим ти господе, јер си ме узди- гао из најдубљих дубина ада“ и проро- ци и свети такође рекоше: „благодари- мо ти, о христе, спаситељу света, јер си наш живот уздигао из уништења“ када то рекоше, спаситељ благосло- ви адама крсним знаком преко чела а исто учини и патријарсима и проро- цима и мученицима и праоцима, и узе их и избави их из ада и док је одлазио свети оци појаше песме хвале следећи га и говорећи: „благословен који долази у име господње алилуја! њему да је сла- ва свих светих!“ св јован златоусти нас кроз своју пасхалну беседу подсећа на овај побе- доносни догађај – како би прогласио христову победу кроз смрт и васкр- сење као и пасхална икона, златоусти нас подсећа на животодавну истину да је вечни син божији својом вољом себе жртвовао сишавши у смрт као чо- век, како би нас из смрти васкрсао и како би нам даровао пуноту свог жи- вота и своје славе свима свугде: христос васкрсе! протојереј џон брек изворник: fr john breck, „a paschal triumph“, http://ocaorg/reflections/ fr-john-breck/a-paschal-triumph златоусти нас подсећа на животодавну истину да је вечни син божији својом вољом себе жртвовао сишавши у смрт као човек, како би нас из смрти васкрсао празници цркве силазак у ад, икона, рад московског иконописца дионисија из 1502 г мај/јун 2013 9 године 1945 служена је јединствена васкршња литургија само неко- лико дана по ослобођењу, које је 29 априла 1945 г извршила америчка вој- ска, стотине православних хришћана, заточеника концентрационог логора у дахауу, окупило се да на пасхалном бого- служењу прослави васкрс и заблагодари логор дахау је основан 1933 године, у бившој фабрици барута први затворе- ници заточени у њему били су политич- ки противници адолфа хитлера, који је те исте године постао немачки канцелар током дванаест година постојања овог логора, у њему је било заточено преко 200000 логораша већина затвореника у дахауу били су хришћани, укључујући ту и протестантске, римокатоличке и пра- вославне клирике и лаике небројени затвореници страдали су у дахауу, а на стотине логораша је било приморано да учествује у суровим меди- цинским експериментима које је спрово- дио доктор зигмунд рашер [dr sigmund rascher] затвореници који су стизали у логор су бивали премлаћивани, повређи- вани, шишана им је коса и одузимано им је све што им је припадало есесовски чу- вари су могли да их убију кад год би про- ценили да је то потребно кажњавања су сећање дахау 1945: душе свију пламте у целој историји православне цркве вероватно никада није било такве васкршње службе као што је била ова у дахауу, 1945 године превод са енглеског: маријана и срећко петровић нацистички војници чувају главни улаз у логор у дахауу 10 3/2013 укључивала вешање о куке које је траја- ло сатима – на толикој висини да стопала не могу дохватити тло, затим везивање, бичевање мокрим канџијама, или групно затварање у ћелијама које су биле толико мале да се у њима није могло ни лећи злостављање затвореника је заврше- но у пролеће 1945 године догађаје који су се збили те страсне седмице забеле- жио је један од затвореника, глеб рар [gleb rahr] рар је одрастао у летонији, и, када су совјети напали летонију, са породицом је пребегао у нацистичку немачку међутим, тамо га је ухапсио гестапо – због тога што је био члан орга- низације која се противила и фашизму и комунизму првобитно је био заточен у бухенвалду, а пред крај рата преба- чен је у дахау рар је заправо био један од преживе- лих из „возова смрти“, како су их назва- ли амерички војници који су их открили хиљаде затвореника из различитих ло- гора било је послато у дахау у отвореним вагонима, непокривеним већина ових логораша је током транспорта умрла страшном смрћу – од изгладнелости, де- хидрације, изложености сунцу и ветру и болести, или су били погубљени у писму које је послао својим роди- тељима дан после ослобођења логора да- хау, амерички војник вилијам коулинг [william cowling] је написао: док смо прелазили пругу и прегледа- ли вагоне, пред очима ми се указао нај- страшнији призор који сам видео ва- гони су били пуни лешева већина њих су били голи а сви су били сама кост и кожа ноге и руке су им били као шта- пићи многи лешеви су на главама имали рупе од куршума маркус смит [marcus smith], један од службеника америчке војске упућен у дахау, такође је описао ову сцену у сво- свети новомученици јасеновачки, пострадали током 2 светског рата мај/јун 2013 11 јој књизи из 1972 године, објављеној под насловом силазак у ад [the har- rowing of hell]: отпаци и измет се налазе широм ва- гона и по тлу већи број мртвих лежи у близини гомила одеће, обуће и ђубрета изгледа да су неки од њих пригњечени или испали из вагона када су се отворила вра- та, и да су умрли на тлу један од наших људи бро- ји теретне вагоне и каже да их има тридесет и де- вет касније сам чуо да их је било педесет, да је воз стигао у логор током ве- чери 27 априла, до када је требало да сви путници буду мртви, како би њи- хова тела могла бити спа- љена у логорском кремато- ријуму но, то није могло да се изведе јер више није било угља за ложење пећи унакажена тела немачких војника такође су на тлу, а повремено видимо и како затвореник врисне пред телом свог бившег крвника ударајући га одмазда! рар је био један од пре- ко 4000 руских затворе- ника у дахауу у тренутку ослобођења међу осло- бођеним логорашима налазило се преко 1200 хришћанских клирика после рата, рар је емигрирао у сједињене државе, где је предавао руску историју на универзитету у мериленду касније је радио за радио слободна евро- па његово сведочанство о догађајима у дахауу 1945 године започиње његовим доласком у логор:1 1 сведочанство г рара наводимо према: глеб а рар / затвореник r 64923, „христос васкрсе 1945 у дахау!“, са енглеског превела љерка јевтић, православље бр 948 (15 септембар 2006 године), стр 10–12 27 април: пристиже последњи транс- порт заточеника из бухенвалда од 5000 првобитно одређених за дахау, био сам је- дан од оних 1300 који су преживели пут многи су побијени, неки су умрли од глади, а неки од тифуса 28 април: ја и моји сазаточеници чује- мо бомбардовање минхена које се дешава неких 30-ак км од нашег концентрационог логора како се звук артиљерије све више приближава са запада и севера, тако се издају наређења којима се забрањује заточеницима да ни под каквим окол- ностима не напуштају своје бараке сс војници патролирају логором на мотоциклима, док су у нас уперени митраљези са кула стражара које окружују логор 29 април: уз тутњајући звук артиљерије чује се ис- прекидана рафална паљба из митраљеза гранате звижде изнад логора из свих праваца изненада се на стражарама појављују бијеле заставе – знак наде да ће се сс радије пре- дати него поубијати све заточенике и борити до последњег човека а онда, негде око шест сати после подне, разазнаје се чудан звук који долази однекле близу логора и који се брзо појачава звук је долазио из наслућивања слобо- де потпуковник валтер феленц [walter fellenz] из америчке седме армије опи- сао је поздрав са своје тачке гледишта: неколико стотина метара иза глав- не капије, наишли смо на саме затво- ренике ту пред нама, иза електричном струјом напајане ограде од бодљика- ве жице, стајала је и поздрављала нас аутор, даглас крамер, је председавајући оде- љења за интернет-миси- ју антиохијске право- славне архиепископије за северну америку и уредник веб-сајта anti- ochianorg он је аутор, уредник и графички дизајнер са преко два- десет година искуства у области комуникаци- ја службовао је и као оперативни уредник часописа again и стални члан уредништва пра- вославне хришћанске мреже [orthodox chri- stian network] паро- хијанин је цркве свете тројице у санта феу у новом мексику 12 3/2013 маса избезумљених мушкараца, жена и деце, машући и вичући са радошћу – јер су пристигли ослободиоци! звук је био несхватљив! сваки појединац (било их је преко 32000) који је могао да пусти гла- са нас је поздрављао срца су нам била дирнута када смо видели како се сузе ра- доснице сливају низ њихове образе рарово сведочанство се наставља: коначно, свих 32 600 заточеника сје- дињује се у клицању док се први аме- рички војници појављују иза жичане ограде логора недуго затим се искључује струја, ка- пије се отварају и улазе амерички војни- ци док широм отворених очију буље у нас онако изгладнеле и болесне од тифуса и дизентерије, они изгледају пре као пет– наестогодишњаци него као војници изну- рени од борбе формира се међународни комитет за- точеникâ који ће преузети управу над ло- гором храна из сс залиха се даје на рас- полагање логорској кухињи и једна војна јединица сад даје свој прилог, пружајући ми тако прилику да по први пут окусим амерички кукуруз по наређењу једног аме- ричког официра, радио-пријемници се оду- зимају од истакнутих нациста у граду дахау и додељују се разним националним групама заточеникâ пристижу вести: хитлер је извршио самоубиство, руси су заузели берлин, немачке трупе су се пре- дале на југу и северу али борбе још увек бесне у аустрији и чехословачкој наравно, цело то време био сам све- стан чињенице да се ови значајни до- гађаји одвијају током велике седмице (= пред васкрс) али, како смо је ми могли обележити, осим наших тихих и поједи- начних молитви? сазаточеник и главни преводилац међународног комитета затвореника, борис ф, посетио је моју тифусом заражену бараку, „блок 27“, да ме обавести да се чине напори у сарадњи са југословенским и грчким национал- ним комитетима заточеника да се ор- ганизује православна служба за васкрс, 6 маја (1945) међу заточеницима је било право- славних свештеника, ђакона и једна гру- па монаха са свете горе али није било одежди, никаквих књига, ни икона, ни свећа, ни просфора, ни вина пропала су настојања да се све ово набави из руске парохије у минхену, јер американци јед– ноставно нису могли наћи никога из те парохије у разрушеном граду ипак, неки од проблема могли су бити решени: за око 400 католичких свеш- теника заточених у дахауу било је дозвољено да буду заједно у истој ба- раци, и да говоре мису свако јутро пре одласка на рад они су нам понудили као православнима да употребимо њи- хову собу за молитву у „блоку 26“, која је била одмах преко пута мог „блока“ у капели није било ничега, осим дрвеног стола и једне иконе богородице често- кове (czestochowa) /из пољске/ на зиду изнад стола – иконе која је потицала из константинопоља, а касније одне- шена у белц (belz), у галицији, одакле ју је потом од православаца одузео пољски краљ међутим, када је руска војска по- тиснула наполеонове трупе из често- кова, игуман манастира честокова је дао једну копију иконе цару алексан- дру првом, који ју је сместио у казан- ску саборну цркву у петрограду, гдје је поштована све док бољшевици нису преузели власт нађено је и домишљато решење за оде- жде узети су нови ланени пешкири из болнице наших бивших сс чувара два пешкира зашивена по дужини чинила су епитрахиљ, а два зашивена по крајевима чинила су орар црвени крстови, који су првобитно били намењени да их носи ме- дицинско особље сс чувара, стављени су на одежде од пешкира на васкршњу недељу, 6 маја – 23 априла по црквеном календару – која је, по неком знамењу, те године падала на сећање мај/јун 2013 13 дан светог георгија победоносца – срби, грци и руси су се сабрали у бараци като- личких свештеника иако су руси чинили око 40 процената затвореника у даха- уу, само их је мањи број успео да прису- ствује служби наиме, америчким војним авионима су у дахау до тада већ били пристигли „официри за репатријацију“ специјалних „smersh“ јединица и почели да подижу нове редове бодљикаве жице да би одвојили совјетске грађане од оста- лих заточеника, што је био први корак у припремама за њихову коначну присилну репатријацију у целој историји православне цркве вероватно никада није било такве вас- кршње службе као што је била ова у да- хауу, 1945 године грчки и српски свеш- теници, заједно са српским ђаконом, били су украшени сналажљиво начиње- ним „одеждама“ (обученим) преко својих плаво-сивих пругастих логорашких уни- форми онда су започели појање, прела- зећи са грчког на словенски, па опет на грчки васкршњи канон, пасхалне сти- хире – све је то било певано по сећању (= напамет) јеванђеље „у почетку беше реч“ (јн 1,1), такође по сећању и на крају, беседа светог јована (= злато- устово ускршње слово), исто по сећању један млади грчки монах са свете горе стао је испред нас и изговорио је са так- вим изливом заноса да га нећемо забо- равити док смо живи чинило се да сам свети јован златоуст говори кроз њега нама и целоме свету! осамнаест православних свештеника и један ђакон – од којих су већина били срби – учествовали су у овој незаборав- ној служби попут болесника, који је спуштен кроз кров куће и положен пред христа спаситеља (мк 2, 3–5), грчког архимандрита мелетиоса су унели на носилима у капелу, где је остао да лежи током целе службе у логору дахау су такође били зато- чени и недавно канонизовани епископ николај велимировић, први админи- стратор спц у америци и канади,2 и архимандрит дионисије, који је после рата, у грчкој, постао митрополит три- калски и стагонски отац дионисије је био ухапшен 1942 године због тога што је пружио уточиште енглеском официру који је бежао од на- циста био је мучен јер није хтео да изда друге који су помагали савезничким вој- ницима, и био је 18 месеци затворен у солуну пре него што је пребачен у дахау током две године које је провео у лого- ру дахау видео је нацистичке злочине и сам је много пропатио забележио је многа страдања у својој књизи ieroi pal- 2 аутор није поменуо још једног црквеног великодостојника међу православним клирицима заточенима у дахауу – патријарха српског гаврила дожића – прим прев „arbeit macht frei“ – „рад ослобађа“: натпис на капији логора у дахауу 14 3/2013 moi међу њима су уобичајена била по- стројавања пред стрељачким водом, где би био поштеђен у последњем тренутку, исмејан, а потом враћен у беду затво- реничког блока по ослобођењу, о дионисије је пома- гао савезницима у размештању бивших логораша из дахауа и враћању нормал- ности у њихове уништене животе пре него што се упокојио, митрополит дио- нисије се вратио у дахау из грчке и од- служио је своју прву мирнодопску ли- тургију тамо пишући 1949 године, о дионисије се следећим речима присећао пасхе из 1945: под отвореним небом, иза дашчаре, сабраше се православни, грци и срби у средини, оба свештеника, и српски и грч- ки не носе златне одежде немају чак ни мантије у њиховим рукама нема свећа, нити служебника али сада им не тре- ба спољашња, материјална светлост да славопоју радост душе свију њих горе и пливају у светлости благословен бог наш мој мали , па- пирно повезани нови завет , прославио се певамо „христос васкрсе“ много пута и ехо одјекује свуда и освећује ово место хитлерова немачка, трагични симбол света без христа, више не постоји а славопој животу вере диже се из наших душа – животу који плови ка распетоме на зеленом брду стеин дана 29 априла 1995 године, на пе- десету годишњицу ослобођења логора дахау, освећена је руска православ- на спомен-капела у дахауу капела је посвећена васкрсењу христовом, а у њој се налази икона на којој су изо- бражени анђели како отварају капије концентрационог логора дахау, док христос затворенике изводи у слобо- ду ова једноставна купаста грађевина од дрвених дасака саобразна је тради- ционалној архитектури гробљанских капела руског севера делове капеле су конструисали и израдили искусни столари из владимирског региона у русији, а у дахауу су их склопили при- падници ветерана западне групе руске војске непосредно пред свој одлазак из немачке 1994 године свештени- ци који су служили пасхалну литур- гију 1945 године помињу се на свакој служби у овој капели, као и сви право- славни хришћани који су своје животе изгубили „на овом месту, или у неком другом мучилишту“ даглас крамер изворник: douglas cramer, „dachau 1945: the souls of all are aflame“, http://wwwfeastoffeastsorg/node/36 овај чланак је првобитно објављен у магазину again (vol 26, no 1, spring 2004) – часопису који издаје издавачка кућа антиохијске православне архиепископије за северну америку conciliar press христос затворенике изводи у слободу, икона из православне капеле у дахауу сећање мај/јун 2013 15 богословље или (грчки) теологија, је реч, казивање, прича о богу од свих прича, богословље је најстарија при- ча о боговима стара је колико и човек богови су били део света
... руку и узе нашега праоца адама за руку те га поди- же окрете се и према другима говорећи: „пођите са мном, сви ви који помресте преко дрвета које је овај човек дотакао јер гле, васкрсавам вас све преко крсног дрвета“ утом их све одведе а праотац наш адам бејаше пун радости и рече: „благодарим ти господе, јер си ме узди- гао из најдубљих дубина ада“ и проро- ци и свети такође рекоше: „благодари- мо ти, о христе, спаситељу света, јер си наш живот уздигао из уништења“ када то рекоше, спаситељ благосло- ви адама крсним знаком преко чела а исто учини и патријарсима и проро- цима и мученицима и праоцима, и узе их и избави их из ада и док је одлазио свети оци појаше песме хвале следећи га и говорећи: „благословен који долази у име господње алилуја! њему да је сла- ва свих светих!“ св јован златоусти нас кроз своју пасхалну беседу подсећа на овај побе- доносни догађај – како би прогласио христову победу кроз смрт и васкр- сење као и пасхална икона, златоусти нас подсећа на животодавну истину да је вечни син божији својом вољом себе жртвовао сишавши у смрт као чо- век, како би нас из смрти васкрсао и како би нам даровао пуноту свог жи- вота и своје славе свима свугде: христос васкрсе! протојереј џон брек изворник: fr john breck, „a paschal triumph“, http://ocaorg/reflections/ fr-john-breck/a-paschal-triumph златоусти нас подсећа на животодавну истину да је вечни син божији својом вољом себе жртвовао сишавши у смрт као човек, како би нас из смрти васкрсао празници цркве силазак у ад, икона, рад московског иконописца дионисија из 1502 г мај/јун 2013 9 године 1945 служена је јединствена васкршња литургија само неко- лико дана по ослобођењу, које је 29 априла 1945 г извршила америчка вој- ска, стотине православних хришћана, заточеника концентрационог логора у дахауу, окупило се да на пасхалном бого- служењу прослави васкрс и заблагодари логор дахау је основан 1933 године, у бившој фабрици барута први затворе- ници заточени у њему били су политич- ки противници адолфа хитлера, који је те исте године постао немачки канцелар током дванаест година постојања овог логора, у њему је било заточено преко 200000 логораша већина затвореника у дахауу били су хришћани, укључујући ту и протестантске, римокатоличке и пра- вославне клирике и лаике небројени затвореници страдали су у дахауу, а на стотине логораша је било приморано да учествује у суровим меди- цинским експериментима које је спрово- дио доктор зигмунд рашер [dr sigmund rascher] затвореници који су стизали у логор су бивали премлаћивани, повређи- вани, шишана им је коса и одузимано им је све што им је припадало есесовски чу- вари су могли да их убију кад год би про- ценили да је то потребно кажњавања су сећање дахау 1945: душе свију пламте у целој историји православне цркве вероватно никада није било такве васкршње службе као што је била ова у дахауу, 1945 године превод са енглеског: маријана и срећко петровић нацистички војници чувају главни улаз у логор у дахауу 10 3/2013 укључивала вешање о куке које је траја- ло сатима – на толикој висини да стопала не могу дохватити тло, затим везивање, бичевање мокрим канџијама, или групно затварање у ћелијама које су биле толико мале да се у њима није могло ни лећи злостављање затвореника је заврше- но у пролеће 1945 године догађаје који су се збили те страсне седмице забеле- жио је један од затвореника, глеб рар [gleb rahr] рар је одрастао у летонији, и, када су совјети напали летонију, са породицом је пребегао у нацистичку немачку међутим, тамо га је ухапсио гестапо – због тога што је био члан орга- низације која се противила и фашизму и комунизму првобитно је био заточен у бухенвалду, а пред крај рата преба- чен је у дахау рар је заправо био један од преживе- лих из „возова смрти“, како су их назва- ли амерички војници који су их открили хиљаде затвореника из различитих ло- гора било је послато у дахау у отвореним вагонима, непокривеним већина ових логораша је током транспорта умрла страшном смрћу – од изгладнелости, де- хидрације, изложености сунцу и ветру и болести, или су били погубљени у писму које је послао својим роди- тељима дан после ослобођења логора да- хау, амерички војник вилијам коулинг [william cowling] је написао: док смо прелазили пругу и прегледа- ли вагоне, пред очима ми се указао нај- страшнији призор који сам видео ва- гони су били пуни лешева већина њих су били голи а сви су били сама кост и кожа ноге и руке су им били као шта- пићи многи лешеви су на главама имали рупе од куршума маркус смит [marcus smith], један од службеника америчке војске упућен у дахау, такође је описао ову сцену у сво- свети новомученици јасеновачки, пострадали током 2 светског рата мај/јун 2013 11 јој књизи из 1972 године, објављеној под насловом силазак у ад [the har- rowing of hell]: отпаци и измет се налазе широм ва- гона и по тлу већи број мртвих лежи у близини гомила одеће, обуће и ђубрета изгледа да су неки од њих пригњечени или испали из вагона када су се отворила вра- та, и да су умрли на тлу један од наших људи бро- ји теретне вагоне и каже да их има тридесет и де- вет касније сам чуо да их је било педесет, да је воз стигао у логор током ве- чери 27 априла, до када је требало да сви путници буду мртви, како би њи- хова тела могла бити спа- љена у логорском кремато- ријуму но, то није могло да се изведе јер више није било угља за ложење пећи унакажена тела немачких војника такође су на тлу, а повремено видимо и како затвореник врисне пред телом свог бившег крвника ударајући га одмазда! рар је био један од пре- ко 4000 руских затворе- ника у дахауу у тренутку ослобођења међу осло- бођеним логорашима налазило се преко 1200 хришћанских клирика после рата, рар је емигрирао у сједињене државе, где је предавао руску историју на универзитету у мериленду касније је радио за радио слободна евро- па његово сведочанство о догађајима у дахауу 1945 године започиње његовим доласком у логор:1 1 сведочанство г рара наводимо према: глеб а рар / затвореник r 64923, „христос васкрсе 1945 у дахау!“, са енглеског превела љерка јевтић, православље бр 948 (15 септембар 2006 године), стр 10–12 27 април: пристиже последњи транс- порт заточеника из бухенвалда од 5000 првобитно одређених за дахау, био сам је- дан од оних 1300 који су преживели пут многи су побијени, неки су умрли од глади, а неки од тифуса 28 април: ја и моји сазаточеници чује- мо бомбардовање минхена које се дешава неких 30-ак км од нашег концентрационог логора како се звук артиљерије све више приближава са запада и севера, тако се издају наређења којима се забрањује заточеницима да ни под каквим окол- ностима не напуштају своје бараке сс војници патролирају логором на мотоциклима, док су у нас уперени митраљези са кула стражара које окружују логор 29 април: уз тутњајући звук артиљерије чује се ис- прекидана рафална паљба из митраљеза гранате звижде изнад логора из свих праваца изненада се на стражарама појављују бијеле заставе – знак наде да ће се сс радије пре- дати него поубијати све заточенике и борити до последњег човека а онда, негде око шест сати после подне, разазнаје се чудан звук који долази однекле близу логора и који се брзо појачава звук је долазио из наслућивања слобо- де потпуковник валтер феленц [walter fellenz] из америчке седме армије опи- сао је поздрав са своје тачке гледишта: неколико стотина метара иза глав- не капије, наишли смо на саме затво- ренике ту пред нама, иза електричном струјом напајане ограде од бодљика- ве жице, стајала је и поздрављала нас аутор, даглас крамер, је председавајући оде- љења за интернет-миси- ју антиохијске право- славне архиепископије за северну америку и уредник веб-сајта anti- ochianorg он је аутор, уредник и графички дизајнер са преко два- десет година искуства у области комуникаци- ја службовао је и као оперативни уредник часописа again и стални члан уредништва пра- вославне хришћанске мреже [orthodox chri- stian network] паро- хијанин је цркве свете тројице у санта феу у новом мексику 12 3/2013 маса избезумљених мушкараца, жена и деце, машући и вичући са радошћу – јер су пристигли ослободиоци! звук је био несхватљив! сваки појединац (било их је преко 32000) који је могао да пусти гла- са нас је поздрављао срца су нам била дирнута када смо видели како се сузе ра- доснице сливају низ њихове образе рарово сведочанство се наставља: коначно, свих 32 600 заточеника сје- дињује се у клицању док се први аме- рички војници појављују иза жичане ограде логора недуго затим се искључује струја, ка- пије се отварају и улазе амерички војни- ци док широм отворених очију буље у нас онако изгладнеле и болесне од тифуса и дизентерије, они изгледају пре као пет– наестогодишњаци него као војници изну- рени од борбе формира се међународни комитет за- точеникâ који ће преузети управу над ло- гором храна из сс залиха се даје на рас- полагање логорској кухињи и једна војна јединица сад даје свој прилог, пружајући ми тако прилику да по први пут окусим амерички кукуруз по наређењу једног аме- ричког официра, радио-пријемници се оду- зимају од истакнутих нациста у граду дахау и додељују се разним националним групама заточеникâ пристижу вести: хитлер је извршио самоубиство, руси су заузели берлин, немачке трупе су се пре- дале на југу и северу али борбе још увек бесне у аустрији и чехословачкој наравно, цело то време био сам све- стан чињенице да се ови значајни до- гађаји одвијају током велике седмице (= пред васкрс) али, како смо је ми могли обележити, осим наших тихих и поједи- начних молитви? сазаточеник и главни преводилац међународног комитета затвореника, борис ф, посетио је моју тифусом заражену бараку, „блок 27“, да ме обавести да се чине напори у сарадњи са југословенским и грчким национал- ним комитетима заточеника да се ор- ганизује православна служба за васкрс, 6 маја (1945) међу заточеницима је било право- славних свештеника, ђакона и једна гру- па монаха са свете горе али није било одежди, никаквих књига, ни икона, ни свећа, ни просфора, ни вина пропала су настојања да се све ово набави из руске парохије у минхену, јер американци јед– ноставно нису могли наћи никога из те парохије у разрушеном граду ипак, неки од проблема могли су бити решени: за око 400 католичких свеш- теника заточених у дахауу било је дозвољено да буду заједно у истој ба- раци, и да говоре мису свако јутро пре одласка на рад они су нам понудили као православнима да употребимо њи- хову собу за молитву у „блоку 26“, која је била одмах преко пута мог „блока“ у капели није било ничега, осим дрвеног стола и једне иконе богородице често- кове (czestochowa) /из пољске/ на зиду изнад стола – иконе која је потицала из константинопоља, а касније одне- шена у белц (belz), у галицији, одакле ју је потом од православаца одузео пољски краљ међутим, када је руска војска по- тиснула наполеонове трупе из често- кова, игуман манастира честокова је дао једну копију иконе цару алексан- дру првом, који ју је сместио у казан- ску саборну цркву у петрограду, гдје је поштована све док бољшевици нису преузели власт нађено је и домишљато решење за оде- жде узети су нови ланени пешкири из болнице наших бивших сс чувара два пешкира зашивена по дужини чинила су епитрахиљ, а два зашивена по крајевима чинила су орар црвени крстови, који су првобитно били намењени да их носи ме- дицинско особље сс чувара, стављени су на одежде од пешкира на васкршњу недељу, 6 маја – 23 априла по црквеном календару – која је, по неком знамењу, те године падала на сећање мај/јун 2013 13 дан светог георгија победоносца – срби, грци и руси су се сабрали у бараци като- личких свештеника иако су руси чинили око 40 процената затвореника у даха- уу, само их је мањи број успео да прису- ствује служби наиме, америчким војним авионима су у дахау до тада већ били пристигли „официри за репатријацију“ специјалних „smersh“ јединица и почели да подижу нове редове бодљикаве жице да би одвојили совјетске грађане од оста- лих заточеника, што је био први корак у припремама за њихову коначну присилну репатријацију у целој историји православне цркве вероватно никада није било такве вас- кршње службе као што је била ова у да- хауу, 1945 године грчки и српски свеш- теници, заједно са српским ђаконом, били су украшени сналажљиво начиње- ним „одеждама“ (обученим) преко својих плаво-сивих пругастих логорашких уни- форми онда су започели појање, прела- зећи са грчког на словенски, па опет на грчки васкршњи канон, пасхалне сти- хире – све је то било певано по сећању (= напамет) јеванђеље „у почетку беше реч“ (јн 1,1), такође по сећању и на крају, беседа светог јована (= злато- устово ускршње слово), исто по сећању један млади грчки монах са свете горе стао је испред нас и изговорио је са так- вим изливом заноса да га нећемо забо- равити док смо живи чинило се да сам свети јован златоуст говори кроз њега нама и целоме свету! осамнаест православних свештеника и један ђакон – од којих су већина били срби – учествовали су у овој незаборав- ној служби попут болесника, који је спуштен кроз кров куће и положен пред христа спаситеља (мк 2, 3–5), грчког архимандрита мелетиоса су унели на носилима у капелу, где је остао да лежи током целе службе у логору дахау су такође били зато- чени и недавно канонизовани епископ николај велимировић, први админи- стратор спц у америци и канади,2 и архимандрит дионисије, који је после рата, у грчкој, постао митрополит три- калски и стагонски отац дионисије је био ухапшен 1942 године због тога што је пружио уточиште енглеском официру који је бежао од на- циста био је мучен јер није хтео да изда друге који су помагали савезничким вој- ницима, и био је 18 месеци затворен у солуну пре него што је пребачен у дахау током две године које је провео у лого- ру дахау видео је нацистичке злочине и сам је много пропатио забележио је многа страдања у својој књизи ieroi pal- 2 аутор није поменуо још једног црквеног великодостојника међу православним клирицима заточенима у дахауу – патријарха српског гаврила дожића – прим прев „arbeit macht frei“ – „рад ослобађа“: натпис на капији логора у дахауу 14 3/2013 moi међу њима су уобичајена била по- стројавања пред стрељачким водом, где би био поштеђен у последњем тренутку, исмејан, а потом враћен у беду затво- реничког блока по ослобођењу, о дионисије је пома- гао савезницима у размештању бивших логораша из дахауа и враћању нормал- ности у њихове уништене животе пре него што се упокојио, митрополит дио- нисије се вратио у дахау из грчке и од- служио је своју прву мирнодопску ли- тургију тамо пишући 1949 године, о дионисије се следећим речима присећао пасхе из 1945: под отвореним небом, иза дашчаре, сабраше се православни, грци и срби у средини, оба свештеника, и српски и грч- ки не носе златне одежде немају чак ни мантије у њиховим рукама нема свећа, нити служебника али сада им не тре- ба спољашња, материјална светлост да славопоју радост душе свију њих горе и пливају у светлости благословен бог наш мој мали , па- пирно повезани нови завет , прославио се певамо „христос васкрсе“ много пута и ехо одјекује свуда и освећује ово место хитлерова немачка, трагични симбол света без христа, више не постоји а славопој животу вере диже се из наших душа – животу који плови ка распетоме на зеленом брду стеин дана 29 априла 1995 године, на пе- десету годишњицу ослобођења логора дахау, освећена је руска православ- на спомен-капела у дахауу капела је посвећена васкрсењу христовом, а у њој се налази икона на којој су изо- бражени анђели како отварају капије концентрационог логора дахау, док христос затворенике изводи у слобо- ду ова једноставна купаста грађевина од дрвених дасака саобразна је тради- ционалној архитектури гробљанских капела руског севера делове капеле су конструисали и израдили искусни столари из владимирског региона у русији, а у дахауу су их склопили при- падници ветерана западне групе руске војске непосредно пред свој одлазак из немачке 1994 године свештени- ци који су служили пасхалну литур- гију 1945 године помињу се на свакој служби у овој капели, као и сви право- славни хришћани који су своје животе изгубили „на овом месту, или у неком другом мучилишту“ даглас крамер изворник: douglas cramer, „dachau 1945: the souls of all are aflame“, http://wwwfeastoffeastsorg/node/36 овај чланак је првобитно објављен у магазину again (vol 26, no 1, spring 2004) – часопису који издаје издавачка кућа антиохијске православне архиепископије за северну америку conciliar press христос затворенике изводи у слободу, икона из православне капеле у дахауу сећање мај/јун 2013 15 богословље или (грчки) теологија, је реч, казивање, прича о богу од свих прича, богословље је најстарија при- ча о боговима стара је колико и човек богови су били део света
Свеска: 331 | Смисао и циљ хришћанског подвига
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета фото: архива манастира Велика Ремета Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Г Јоаникије (Мићовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем у све дане живота Свога“ (Пс 27, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „А ја, као маслина зелена у дому Господњем“ (Пс 52, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 331, МАЈ / ЈУН 2013 Реч уредника Подвиг јачања воље 3 Празници Цркве Православно прослављање Страсне седмице 4 Празници Цркве Пасхална победа 7 Сећање Дахау 1945: Душе свију пламте 9 Догматске теме Богословље – прича о Емануилу (I) 15 Светачник Свети Олаф Норвешки18 Св Ансгар, прос ветитељ Севера 20 Тема броја Форма и суштина хришћанског подвига 23 Подвиг као средство на путу спасења 26 Подвижништво – корачање ка Богу 29 Старац Јосиф Ватопедски 33 Православна аскеза је освећење 33 Литургијски опит подвига као духовног пролећа 37 Правилни и погрешни приступи подвигу 39 Подвиг милосрђа и човекољубља 42 Подвиг пребивања у истини 44 Многодетне хришћанске породице Породица Стојиљковић 46 Хришћански живот Проплакала икона Старца Тадеја 54 Повратак у Очев дом Култура и породица 57 Хришћанска књижевност Чеховљева Душица – кратка прича о љубави – 59 Е–мисија Радио Светигора svetigoracom 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI МАЈ/ЈУН 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Смисао и циљ хришћанског подвига МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ MISIONAR 2 3/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Владимир Пекић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рач
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета фото: архива манастира Велика Ремета Фотографија на другој страни корице: Епископ будимљанско-никшићки Г Јоаникије (Мићовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем у све дане живота Свога“ (Пс 27, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „А ја, као маслина зелена у дому Господњем“ (Пс 52, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 331, МАЈ / ЈУН 2013 Реч уредника Подвиг јачања воље 3 Празници Цркве Православно прослављање Страсне седмице 4 Празници Цркве Пасхална победа 7 Сећање Дахау 1945: Душе свију пламте 9 Догматске теме Богословље – прича о Емануилу (I) 15 Светачник Свети Олаф Норвешки18 Св Ансгар, прос ветитељ Севера 20 Тема броја Форма и суштина хришћанског подвига 23 Подвиг као средство на путу спасења 26 Подвижништво – корачање ка Богу 29 Старац Јосиф Ватопедски 33 Православна аскеза је освећење 33 Литургијски опит подвига као духовног пролећа 37 Правилни и погрешни приступи подвигу 39 Подвиг милосрђа и човекољубља 42 Подвиг пребивања у истини 44 Многодетне хришћанске породице Породица Стојиљковић 46 Хришћански живот Проплакала икона Старца Тадеја 54 Повратак у Очев дом Култура и породица 57 Хришћанска књижевност Чеховљева Душица – кратка прича о љубави – 59 Е–мисија Радио Светигора svetigoracom 62 Поезија Поезија читалаца Мисионара 64 стране MISIONAR PRAVOSLAVNI МАЈ/ЈУН 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Смисао и циљ хришћанског подвига МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ MISIONAR 2 3/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Владимир Пекић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рач
Одреднице:
1. 30239 / ...хришћане истискивање ис- тине и давање простора лажима има још ДУБЉИ смисао на који нам је указао сам господ када се обратио неверујућим јудејцима: вама је отац ђаво, и жеље оца своје...
1. 30239 / ...хришћане истискивање ис- тине и давање простора лажима има још ДУБЉИ смисао на који нам је указао сам господ када се обратио неверујућим јудејцима: вама је отац ђаво, и жеље оца своје...
24
Свеска: 334 | Света тајна крштења
...живота нашег народа по- себан труд мора бити усмерен ка проДУБЉИ?📌 вању односа према светој тај-
ни крштења, која као чин приступања
цркви заузима прво место крштење,
као својеврсни камен тем
...живота нашег народа по- себан труд мора бити усмерен ка про
МЕТА инфо: Р:22030 К:170261 Д:94
| Свеска 334 |
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... за европу, 35 eur ван европе свето крштење је и поновно рођење, и обновљење, и очишћење, и просветљење, и синоположење, и дар, и освећење али превасходно представља смрт христову и тридневно васкрсење свети симеон солунски, о крштењу за испуњење задатка обнове литур- гијског живота нашег народа по- себан труд мора бити усмерен ка продубљивању односа према светој тај- ни крштења, која као чин приступања цркви заузима прво место крштење, као својеврсни камен темељац, и сâмо захтева темељан приступ, како од стране свештенослужитељâ, тако од стране но- вокрштаваних стога је потребнa свест о „ширини и дужини и дубини и висини“ (еф 3, 18) дара који се њиме добија и од- говорности пред богом која из тога следи један српски прота је, својевремено, после чина крштења, сликовито поу- чавао новокрштене говорећи да нема већих врата од врата црквених, иако нам она споља могу изгледати скромно од необичне је важности преносити но- вокрштенима овакав доживљај уласка у простор небоземне реалности данас највећи број оних који ступају у цркву (и њихових воспријемника – кумова) нема ту свест да су ушли на највећа „вра- та“ у свом животу и колики су дар тиме добили (уп јн 4, 10) и где тај улазак даље треба да води (уп јн 4, 14) ово је сва- како последица чињенице да се свето крштење посматра углавном као аутоно- ман чин, одвојен од пуноће литургијског живота цркве, иако би, у принципу, ствар требало да је јасна и веома логична свима: ако је крштење ново рођење, онда новембар/децембар 2013 3 штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, +381 64 17-83-786 e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата је потребна и храна (= свето причешће) за духовно „новорођенче“ за повезивање свете тајне крштења са остатком светотајинског живота цркве иницијатива мора поћи од свештенос- лужитеља није само реч о томе да је потребно радити на елементарној кати- хизацији тј постепеном увођење у tајну путем претходног сазнавања основних постулата наше вере потребно је и неш- то друго, а то је јасан став о неизоставној потреби даљег усавршавања и одговор- ности према добијеном хришћанском звању бити крштен у православној црк- ви је велика част и привилегија, и људи тога морају бити свесни да би осетили да их то обавезује постоје и други проблеми, попут че- сте произвољности у начину саврша- вања чина крштења ту некада постоје препреке које не зависе од свештеника примера ради, када је реч о погружењу, постоје две најчешће препреке: прва је чудно настојање родитеља да у већи- ни случајева изричито захтевају да се дете крсти обливањем, а друга је недо- статак крстионица при храмовима за адекватно крштавање одраслих но и ове баријере ће временом бити прева- зиђене: прва када за родитељство ста- са прва генерација ученика веронауке која ће знати о светотајинском животу више од њихових родитеља, а друга када сви храмови добију адекватне крстио- нице са друге стране, постоје ствари које зависе искључиво од свештенослу- житеља и ту нема никаквих препрека, те је потребна само добра воља наиме, честа пракса да се не читају све запрет- не молитве или да се не освећују вода и уље, већ да се користе унапред освешта- не материје ради што бржег савршавања свете тајне, јесу озбиљни пропусти и не могу се ничим оправдати, осим у изузет- ним случајевима наш крајњи мисионарски циљ у овом домену је довођење свете тајне крштења у директну везу са животом цркве и са истинским преображајем личности у христу благовест о новом животу и хри-
... за европу, 35 eur ван европе свето крштење је и поновно рођење, и обновљење, и очишћење, и просветљење, и синоположење, и дар, и освећење али превасходно представља смрт христову и тридневно васкрсење свети симеон солунски, о крштењу за испуњење задатка обнове литур- гијског живота нашег народа по- себан труд мора бити усмерен ка продубљивању односа према светој тај- ни крштења, која као чин приступања цркви заузима прво место крштење, као својеврсни камен темељац, и сâмо захтева темељан приступ, како од стране свештенослужитељâ, тако од стране но- вокрштаваних стога је потребнa свест о „ширини и дужини и дубини и висини“ (еф 3, 18) дара који се њиме добија и од- говорности пред богом која из тога следи један српски прота је, својевремено, после чина крштења, сликовито поу- чавао новокрштене говорећи да нема већих врата од врата црквених, иако нам она споља могу изгледати скромно од необичне је важности преносити но- вокрштенима овакав доживљај уласка у простор небоземне реалности данас највећи број оних који ступају у цркву (и њихових воспријемника – кумова) нема ту свест да су ушли на највећа „вра- та“ у свом животу и колики су дар тиме добили (уп јн 4, 10) и где тај улазак даље треба да води (уп јн 4, 14) ово је сва- како последица чињенице да се свето крштење посматра углавном као аутоно- ман чин, одвојен од пуноће литургијског живота цркве, иако би, у принципу, ствар требало да је јасна и веома логична свима: ако је крштење ново рођење, онда новембар/децембар 2013 3 штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, +381 64 17-83-786 e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата је потребна и храна (= свето причешће) за духовно „новорођенче“ за повезивање свете тајне крштења са остатком светотајинског живота цркве иницијатива мора поћи од свештенос- лужитеља није само реч о томе да је потребно радити на елементарној кати- хизацији тј постепеном увођење у tајну путем претходног сазнавања основних постулата наше вере потребно је и неш- то друго, а то је јасан став о неизоставној потреби даљег усавршавања и одговор- ности према добијеном хришћанском звању бити крштен у православној црк- ви је велика част и привилегија, и људи тога морају бити свесни да би осетили да их то обавезује постоје и други проблеми, попут че- сте произвољности у начину саврша- вања чина крштења ту некада постоје препреке које не зависе од свештеника примера ради, када је реч о погружењу, постоје две најчешће препреке: прва је чудно настојање родитеља да у већи- ни случајева изричито захтевају да се дете крсти обливањем, а друга је недо- статак крстионица при храмовима за адекватно крштавање одраслих но и ове баријере ће временом бити прева- зиђене: прва када за родитељство ста- са прва генерација ученика веронауке која ће знати о светотајинском животу више од њихових родитеља, а друга када сви храмови добију адекватне крстио- нице са друге стране, постоје ствари које зависе искључиво од свештенослу- житеља и ту нема никаквих препрека, те је потребна само добра воља наиме, честа пракса да се не читају све запрет- не молитве или да се не освећују вода и уље, већ да се користе унапред освешта- не материје ради што бржег савршавања свете тајне, јесу озбиљни пропусти и не могу се ничим оправдати, осим у изузет- ним случајевима наш крајњи мисионарски циљ у овом домену је довођење свете тајне крштења у директну везу са животом цркве и са истинским преображајем личности у христу благовест о новом животу и хри-
Свеска: 334 | Света тајна крштења
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на
Одреднице:
25
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
...тражи огромну храброст и спремност да се човек суо- чи са најДУБЉИ?📌 м и најмрачнијим дама-
рима своје душе отац софроније вели:
„што је веће наше покајање, то се пред
нама отварају дубине наш
...тражи огромну храброст и спремност да се човек суо- чи са нај
МЕТА инфо: Р:21359 К:166352 Д:92
| Свеска 335 |
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
... би занемарио но, за православну цркву, њено богословље, њен живот 20 век и поред многих супротности ипак можемо окарактерисати као њену „ренесансу“ јануар/фебруар 2014 29 инсистира на томе да је човек и бла- то и да то не сме да заборави подвиг ових дивних стараца тражи огромну храброст и спремност да се човек суо- чи са најдубљим и најмрачнијим дама- рима своје душе отац софроније вели: „што је веће наше покајање, то се пред нама отварају дубине нашег бића“ а да би се то покајање искусило – а ко је од нас спреман осим да о томе прича – не- опходно је да заиста умремо за овај свет и да закопамо под земљу његову логи- ку као мојсије што је закопао убијеног египћанина (2мој 2, 12) оно што лежи у срцу тог подвига је непрекидна молитва, тиховање у којем човек стоји отворен пред богом; у својој немоћи пред божијом свесилно- шћу таква молитва је стално пружање ка богу, како говори свети јован ле- ствичник, и преко својих моћи и када човек, као ови богомудри старци, себе њом прожме, он по речима преп јусти- на ћелијског, омолитвословљава свој поглед на свет зато видимо да старци попут силуана, софронија, јосифа, пајсија, порфирија, најпре инсистирају на молитви ова их молитва уводи у најважнију ствар коју данас свет треба, а коју су они стекли – љубав у тој љуба- ви они увиђају и добро и зло које бива у овоме свету и колико човек од тог зла страда због тога су они са неизмерном благошћу и љубављу гледали свакога човека познајући разлоге његове муке дубље од ма ког психолога истовре- мено, они га посматрају очима, „умом“ христовим и виде у њему ону исконску лепоту којом је бог обдарио сваког чове- ка – боголикост из тог разлога је свети силуан толико патио и молио се за овај свет и људе јер често услед брига овога света не видимо ову једноставну и нај- дубљу истину свог постојања у својим сарац јосиф исихаса са својом уховном ецом тема броја 30 1/2014 описима ђавољих замки роду људском, старац јосиф исихаста ништа мање не сведочи ову истину брижност и хри- столика љубав ових стараца огледа се и у томе што је преподобни порфирије носећи многе болести као послушање – како је он тумачио – своју молитву за исцељење упућивао увек за друге, а никада за себе његова љубав је била толика да је и у полусвесном стању при- мао људе да бар узму благослов од њега ведрину духа и љубави према другима можемо видети и у поступку старца пајсија наиме, док је у својој испо- сници седео са неким монасима, њима се приближио неки момак, одевен не- обично и саблажњиво за присутне мо- нахе који су га гледали са предрасудом и претпостављали његов погрешан на- чин живота но старац му је пришао са искреним осмехом, видевши како прикрива паклу цигара, и питао: „бра- те, јел’ ти то јеванђеље?“ а момак је и дошао јер је желео да прекине да пуши овај једноставан, али истовремено духом пребогат живот који су водили поменути старци јесте основ право- славног богословља оно најпре тре- ба да буде израз живе праксе цркве и сваког хришћанина и многи су у овим старцима то видели и данас виде са- кривши се од света у својој чежњи за самоћом и ненаметљивошћу само су „подстакли“ бога да их учини његовим сведоцима својим животом, а најпре љубављу ови старци су нам показали да мисија цркве није један од аспеката делатности цркве то су ствари које су плод нашег рационалног умовања ми- сија цркве је управо живот погружен у христу кроз литургију и молитву која свој врхунац има у безусловној љуба- ви према богу и према другим људима она је скривена у смирењу, врлини о којој преп порфирије говори да треба да пригрлимо, да се неуморно трудимо, служимо ближњима, цркви, да се ми умањујемо а христос у нама увећава а преко нас и у целом свету савремени светогорски старци су и суд овом свету, јер љубав христова стално суди да би нас спасавала суд су јер свако ко себе назива хришћанином, без обзира какву службу у цркви имао, а при том све око себе па и самог бога врло често ставља у запећак у односу на себе налази се на опасној и душегубној странпутици сетимо се речи преп пор- фирија када су га упитали да каже неку поуку: „ко се не покаје, биће изгубљен“ исто тако, у овом веку где владају ин- стант решења и лака доступност инфор- мацијама, човек нема стрпљења за бога и за ближње зато, хајде да пригрлимо ту једноставност живљења, да се непре- кидно трудимо и молимо за трпељивост и уздржање да бисмо заједно са овим старцима и, несумњиво светитељима, ми достигли савршену љубав божију и тако били најбољи сведоци бога љуба- ви, господа нашег исуса христа аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду својим животом, а најпре љубављу ови старци су нам показали да је мисија цркве управо живот погружен у христу кроз литургију и молитву која свој врхунац има у безусловној љубави према богу и према другим људима јануар/фебруар 2014 31 ако је философија незамислива без приче о оцу и сину, онда је богословље кроз причу о овим благодатним старцима најузвишенија философија, а света гора академија над академијама сергеј симонович сахаров, био је један у низу од многобројних руса који је након октобарске револу- ције по свом избеглиштву из отаџби- не, 1921 год нашао уточиште у паризу у француској престоници, рекло би се да је живео пуним плућима његове унутрашње потребе биле су у пот- пуности задовољене будући сликар, имао је прилику да излаже своје радо- ва у елитним галеријама, да се креће у високо интелектуалним круговима, учествује у философско-апокалиптич- ким дискусијама, и да практикује ду- илија ромић света гора – академија смиреноумља тема броја 32 1/2014 ховност далеког истока, коју је држао тада за једину и праву мудрост ипак, усред свог тог гламура и сјаја европске престонице, почео је полако да увиђа и осећа хладан мрак спонтано и из дубине срца, млади сликар је почео да дозива име христово а бог-личност, бог његовог детињства, како га је по- некад називао, брзо му је стигао у по- моћ својом благодатном посетом оду- шевљен православном црквом, којој се опет окренуо као некада у детињ- ству, почео је да изучава богословље на академији св сергија, али је убрзо одустао, не нашавши праву меру која би задовољила потребе његовог срца у академском богословљу, оптерећеном тада немачком класичном филосо- фијом једина академија која је имала ауторитет да задовољи његове бого- словске потребе била је у том моменту света гора од париза преко београ- да и солуна, стигао је у манастир св пантелејмона на светој гори као мо- нах софроније, почео је збиља да живи пуним плућима, од свете литургије до непрекидне молитве исусу, по пре- дању атонских свештених тиховатеља привидну светлост париског гламура, заменио је виђењем нестворене свет- таман када је софроније због богоостављености покушао да пронађе спољње објашњење за своје стање и почео да запада све дубље и дубље у мрак очајања, чудом божијим срео је и упознао старца силуана јануар/фебруар 2014 33 лости која излази из дубина сâмог божанског бића: оца, сина и светога духа ова светлост божанске љубави, изобилно га је посећивала у неколи- ко наврата, као и многе оце пре њега, преко григорија паламе, симеона бо- гослова, атанасија атонског па све тако до апостола павла софроније је живео реалност долазећег царства божијег међутим, бог отаца наших (дап 5, 30), бог израиљев, напрасно га је оставио монаху софронију је била јасна и прихватљива чињеница да ми људи као тварна бића, због својих гре- хова остављамо често бога и окрећемо му леђа но, ово страшно искуство, у којем бог оставља човека, било му је потпуно ново и поражавајуће бог се сакрио благодат се повукла молитва је постала само жамор и јаук са врха атоса, без икаквог одговора софро- није се нашао у чуду света гора је место где се чуда не- прекидно дешавају светогорска чуда нису ни приближно као она из филмо- ва научне фантастике, у којима најмање учествују бог и човек напротив, она се искључиво тичу бога и човека таман, када је софроније због богооставље- ности покушао да, безуспешно, про- нађе спољње објашњење за своје стање и почео при томе да запада све дубље и дубље у мрак очајања, које умало да се претвори у озбиљан атеизам, чудом божијим срео је и упознао старца си- луана овај тихи, једва приметни сабрат његовог манастира, за кога ће ускоро открити да је скоро две деценије и сâм живео у стању богоостављености, био је његов највећи дар божији, како је и сâм често после писао и говорио да чудо буде још веће, монах силуан као полуписмени руски сељак му откри- ва да је своја искуства током свих тих година записивао монах софроније обдарен позамашном ерудицијом и не- оспорним богословским инстинктом, у повереним му списима (од којих ће кас- није архимандрит софроније састави- ти књигу старац силуан), видео је не само излаз за своје „стање“, него је у њима препознао узвишено богословље какво се не среће на светским акаде- мијама божије јављање монаху силу- ану, речима: „ум свој држи у аду и не очајавај“ постао је богословски слоган којим ће софроније превазићи своју богоостављеност побеђивати своју гордост, молећи се за цео свет, а сâмога себе сместити у ад без очајавања, по- стала је његова свакидашња пракса од тада па до краја живота, сећајући се свог оца силуана и угледајући се на њега, монах софроније ће се вежбати, поучавати и богословствовати о сми- реноумљу као најаутентичнијем мето- ду православног богословља ако је философија, како рече дерида, неза- мислива без приче о оцу и сину, онда је богословље кроз причу о овим бла- годатним старцима најузвишенија фи- лософија, а света гора академија над академијама аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији усред свог тог гламура и сјаја европске престонице, почео је полако да увиђа и осећа хладан мрак спонтано почео је да дозива име христово а бог-личност, брзо му је стигао у помоћ својом благодатном посетом тема броја 34 1/2014 „апостолском ревношћу живећи“ софроније и порфирије (19 август 1986) – старче, једна моја пријатељица, која је професорка енглеског језика, ићи ће у енглеску на неки семинар, и каже ми да кренем и ја ако желим, па да идемо заједно у есекс код старца софронија „добро познајем старца софронија хтео је једном да дође у грчку да ме упозна рекао сам му: „ако имаш не- ког другог посла у грчкој, дођи онда и са мном да се видиш ако, међутим, немаш неке друге обавезе, немој да до- лазиш само због мене за хришћане не постоје раздаљине током молитве могу да се упознају и да се виде нек те до- бро прати на путу за есекс, и молим те да ми кажеш после како тамо живе забележи све што се тиче организације и рада манастира да ми испричаш сва- ки детаљ а хоћу и да поручиш нешто старцу софронију од мене будући да жели да дође овде и да ме види, а и он сам је стар, реци му да нема потребе да долази у грчку да бисмо се видели мо- жемо да се видимо у молитви осим ако има неки други разлог да дође у грчку у сваком случају, нек не долази само због мене видећемо се у молитви па ћемо се испричати кад будеш отишла тамо, он ће бити затворен ако кроз три дана видиш да и даље не излази, пошаљи му писмо по некоме и напиши му да те ја шаљем када види у писму да те шаљем ја, од- мах ће доћи у подне, и видећеш га реци старцу софронију: ̓отац порфирије моли скрушено за вас и умољава ваше свете молитве ̓“ и заиста, кад сам отишла, три дана старац није изашао написала сам по- руку, дала сам је једном монаху, а он је однео у његову келију када је старац видео да ме шаље отац порфирије, из- ашао је у подне у трпезарију за столом за мирјане било нас је мно- го кад смо завршили са јелом, старац софроније је прстом показао на мене од свих људи и казао ми: „ти – дођи овамо“ схватио је ко му је послао поруку рекла сам му шта му је поручио старац порфирије, а он ми је као благослов дао књигу светог силуана дајући ми књигу, рекао је: „бог вас је благословио веома много и даровао грцима једног порфирија! тренутно не постоји нико на овом свету као што је старац пор- превод са грчког: милана вучићевић у овом броју православно мисионара преносимо делове књиге монахиње порфирије која је била духовно чедо светог старца порфирија упознала је старца док је још живела у свету и ра- дила као учитељица касније се трудила да забележи и уобличи кроз књигу нај- битније догађаје, телефонске разгово- ре и савете које је добила од старца јануар/фебруар 2014 35 фирије међутим, ви нисте свесни шта вам је бог подарио и секирате га сви треба да имате послушање према њему нисте схватили како благо имате у рукама, па сте га докрајчили стварате му проблеме, а он се узнемирава када то осети мало њих се под његовим ути- цајем поправило“ када сам се вратила рекла сам оцу порфирију све што сам видела тамо док смо боравиле у манастиру а он ми је рекао: „видео сам га срели смо се у молитви нашао сам га у цркви коју је живописао седели смо у цркви и дуго смо причали он је свет човек о пуно ствари смо причали веома лепо смо се провели“ постани мисионар дивљима у атини (5 јануар 1990) „треба да се радујеш што те је бог бацио у тешко окружење зато што тамо имаш могућност да се трудиш и задобијеш много и да знаш да нијед- но окружење није савршено треба да осетиш друге, какви год они били, они су делови твога тела ако те боли рука, зар ћеш је одсећи? ако те боли нога, зар ћеш је осудити? тако, дакле, ако ти сме- та твој брат или твој сестра, а ти помис- ли: ̓ах, моја нога је мало хрома и треба да припазим ах, боли ме рука (а то је моја друга сестра) и треба да јој ука- жем сву своју љубав и да је збринем с љубављу ̓ тада нећеш имати никакву бригу и бићеш један нечујни мисионар унутар тог тешког окружења са пуно тешких ка- рактера постани мисионар дивљима желиш ли да ли- чиш на оне мисионаре који иду код дивљака и да имаш исту плату? онда ради ово што ти кажем покушај да из- мениш духовно окружење у ком живиш без речи ево шта ћеш да радиш: не го- вори много, али одговарај са радосним лицем моли се за све напредоваћеш у врлини и показиваћеш своју љубав тада ће остали рећи: ̓погледај колико смо били неправедни према овој де- војци! она је благо, а ми тога нисмо били свесни ̓ лоше ће се преобрази- ти у добро и сви ће хтети на тебе да се угледају“ и у најгорем окружењу можемо по- стати свети извор: μαθητεία στον γέροντα πορφύριο, πορφυρίας μονχής (σπυριδούλας μόσχου), μήλεσι 2012 тема броја јануар/фебруар 2014 35 живописао седели смо у цркви и дуго смо причали он је свет човек о пуно ствари смо причали веома лепо смо постани мисионар дивљима у атини (5 јануар 1990) „треба да се радујеш што те је бог бацио у тешко окружење зато што тамо имаш могућност да се трудиш и задобијеш много и да знаш да нијед- но окружење није савршено треба да осетиш друге, какви год они били, они су делови твога тела ако те боли рука, зар ћеш је одсећи? ако те боли нога, зар ћеш је осудити? тако, дакле, ако ти сме- та твој брат или твој сестра, а ти помис- ли: ̓ах, моја нога је мало хрома и треба да припазим ах, боли ме рука (а то је моја друга сестра) и треба да јој ука- жем сву своју љубав и да је збринем тада нећеш имати никакву бригу и бићеш један нечујни мисионар унутар тог тешког окружења са пуно тешких ка- рактера постани мисионар дивљима желиш ли да ли- чиш на оне мисионаре који иду код дивљака и да имаш исту плату? онда ради ово што ти кажем покушај да из- извор: μαθητεία στον γέροντα πορφύριο, πορφυρίας μονχής (σπυριδούλας μόσχου), μήλεσι 2012 свеи сарац порфирије (бајракарис) 36 1/2014 старац јефрем катунакијски богато наслеђе које смо добили од блаженог оца јефрема за јединство православних је неоспорно „до раскола лако дође, јединство је тешко“ какав ли тек одјек данас имају речи овог богоносног савременог оца? старац јефрем катунакијски рођен је 1912 године у амбелохорију код тебе, од оца јоаниса папаники- таса и мајке викторије световно име старца било је евангелос завршио је гимназију, али благодаћу божјом пред евангелосом су се затворили световни путеви у теби, где се преселила његова породица, упознао је своје старце, јеф- рема и никифора живот евангелоса био је монашки духовно се борио метанијама, постом, а пре свега послушањем његова мајка је удостојена тога да добије потврду од блаженог јефрема сирина да је жеља њеног сина да постане монах била и жеља господња и да ће евангелос по- штовати монашки живот 14 септем- бра 1933 године евангелос је напустио свет и отишао у тишину свете горе, у катунакију, у испосницу блаженог јеф- рема сирина и поклонио се братству стараца јефрема и никифора после периода искушеништва пострижен је у малу схиму с именом лонгин годи- не 1935 постао је великосхимни монах благословом његовог старца никифо- ра и добио је име јефрем наредне го- дине је рукоположен у чин свештеника старац јефрем је удостојен да упозна првака исихастичког живота, прони- цљивог, прозорљивог, светог старца јосифа исихасту (1898–1959) и да се духовно повеже са њим благословом његовог старца никифора старца јо- сифа су, опет, подучавали постојаном духовном животу славни исихасти ка- линик и даниил стога, старац јефрем нас учи непрестаном трагању за духов- ним животом и проналажењу постоја- них духовних водича, који би били „истинско објављивање православне вере“ онај који води духовни живот види демонски оквир и одговарајућим духовним лековима води своја духовна чеда ка рају преподобни отац јефрем је раз- двојио истинско послушање од лаж- ног када је посаветовао једног монаха да чини послушање његовом старцу не по инстинкту, већ из љубави и дужно- превод са јелинског: михаела јагер јануар/фебруар 2014 37 сти према богу свети старац јосиф исихаста дао је један програм исиха- стичког живота оцу јефрему; да негује молитву „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме“, да стражари над кретањима своје душе, и довела га је до очишћења срца и просветљења отац јефрем се благословом старца јосифа наслађивао „филокалијом“ и пронала- зио савете светих отаца о својој бор- би није читао нити психијатријске књиге, нити „културолошко“ штиво кроз духовно парадирање по салони- ма, нити је имао страх да ће га можда световни кругови називати „фунда- менталистом“ године 1973 упокојио се јеромонах никифор, старац оца јефрема старац је 1980 године сабрао братију и очу- вао заповест оца јосифа да предводи братију после смрти старца ники- фора стога је отац јефрем прво сти- гао до просветљења, а затим постао и сам старац отац јефрем се борио против вели- ког непријатеља духовног живота – таштине његове жртве биле су зарад христа а не зарад неке ишчекујуће похвале од стране људи света литургија за старца јеф- рема је била потресан и искуствен чин једном свом духовном прија- тељу, монаху, поверио је да је први пут када је служио свету литургију јасно видео благодат божју да преображава божанске дарове заиста, после освећења светих дарова, угледао је самог хри- ста у дискосу и никако није могао да задржи сузе када је тема броја кроз духовно парадирање по салони- ког непријатеља духовног живота – таштине његове жртве биле су зарад христа а не зарад неке ишчекујуће похвале од стране људи света литургија за старца јеф- рема је била потресан и искуствен чин једном свом духовном прија- тељу, монаху, поверио је да је први пут када је служио свету литургију јасно видео благодат божју да преображава божанске дарове заиста, после освећења светих јануар/фебруар 2014 дарова, угледао је самог хри- ста у дискосу и никако није могао да задржи сузе када је сарац јефрем каунакијски; фоо: wwwisihazmru света литургија за старца јефрема је била потресан и искуствен чин када је први пут служио свету литургију јасно је видео благодат божју да преображава божанске дарове 38 1/2014 дошло до чина ломљења тела христо- вог сузе су наквасиле антимис током свете литургије, а поред себе је видео анђеле како саслужују отац јефрем је био овенчан даром проницљивости: видео је духовно стање сваког свештеника и монаха, и давао им је одговарајуће духовне ле- кове за напредак у духовном животу благодат божја је украсила старца јеф- рема и даром прозорљивости, тако је и видео оно што је надолазило (као нпр земљотрес у солуну 1977 године), али је много пута и поздрављао лаике, чак и децу именима која ће добити после више година при монашком постригу тако је један студент послао једно ве- ома сажето писмо, без много детаља, блаженом старцу и примио је одговор од истог, у ком му до детаља описује његово духовно стање, а чак и место на ком је становао студент, иако му он то није спомињао једном су се неки свештеници, који се нису међусобно познавали, срели на путу ка катунакији, и када су стиг- ли код оца јефрема, блажени свети старац је почео да прекорева једног од њих говорећи му да он није свештеник него масон који је обукао расу како би шпијунирао по светој гори овај је признао своју сплетку *** богато наслеђе које смо добили од блаженог оца јефрема за јединство пра- вославних је неоспорно „до раскола лако дође, јединство је тешко“ какав ли тек одјек данас имају речи овог бого- носног савременог оца? отац јефрем се показао, благодаћу божјом, и као практичан путеводитељ кроз брак и породицу, јер је помогао многим младим да дођу до брака, а да их при том не притиска, а његова писма, која спасавају, представљају духовно наслеђе и „школу за родитеље“ без пси- холошких и философских теорија, за породице у духовној борби године 1996 старац јефрем је доживео мождани удар и остао непокретан није се нимало жалио, већ је прослављао го- спода оставио нам је свој свети пример како да се боримо са болестима 14/27 фебруара 1998 године старац јефрем катунакијски са свете горе предао је своју свету душу у руке свог творца, ком је служио од своје младости кажу да су једном питали неког чове- ка у позним година, који је живео у 19 веку, да каже који догађај у његовом жи- воту је оставио на њега најјачи утисак он је одговорио да је, када је био мали, видео и чуо светог козму етолског и наша генерација је била удостојена да упозна мирисни цвет атонског мона- штва, старца пајсија и оца јефрема катунакијског, који нас позивају да се угледамо на њихов живот извор : „γέροντας εφραίμ κατουνακιώτης“, έκδοση ιερού ησυχαστηρίου οσίου εφραίμ, κατουνάκια αγίου όρους отац јефрем је био овенчан даром проницљивости: видео је духовно стање сваког свештеника и монаха, и давао им је одговарајуће духовне лекове за напредак у духовном животу благодат божја је украсила старца јефрема и даром прозорљивости јануар/фебруар 2014 39 епископ николај о старцу силуану када неко посети свету гору и види смерне калуђере, може помислити да они живе досадним и бесциљним животом то тако изгледа гледано споља, јер мало ко може да проникне и схвати каква се непрестана и страховита борба води у њиховим душама та борба је готово нат- природна, невидљива, и то не само борба против демонских сила, господара мра- ка, него исто тако бар за почетнике – и против крви и меса, тј против телесних жудњи и страсти ово је сажети садржај прве књиге у својој књизи отац силуан описује како га је та борба била довела до очајања и скоро до самоубиства пресвета бого- родица му се јавила у моменту његове најтеже борбе са страстима и очистила га од нечистих телесних жудњи и помис- ли христос му се јавио и дао му снагу да надвлада земаљске мисли и зле духове и тако, после четврт века тешке и упорне борбе, стигао је до победе боготражи- тељ је постао богопознавалац, а уче- ник, учитељ српски епископи о светогорцима тема броја свеи влаика николај велимировић еиско бачки иринеј (буловић) мирооли црноорско- риморски амфилохије (раовић) 40 1/2014 старац силуан је био и мој учитељ једном сам га питао: „оче силуане, да ли вас ово мноштво света узнемирава у вашем раз- мишљању и вашим молитвама? зар не би било боље за вас да одете у испосни- цу у каруљу и да тамо живите у миру као отац теодосије, артемије, доротеј, ка- линик, или да живите у некој усамљеној пећини, као отац горгоније?“ „ја живим у пећини“, – одговорио је отац силуан „моје тело је пећина мојој души, а моја душа је пећина светом духу и ја волим и служим божијем народу без изласка из моје пећине“ и поред његове спремности да свако- ме служи, и његове чудесне скромности и услужне љубазности, о божанским стварима је говорио са достојанством и снагом о богу је говорио са чаробним одушевљењем, присношћу и блискошћу, онако како би говорио о пријатељу „ја знам бога он је љубазан, благ, услужан“, рекао би старац силуан један монах – отац теофан са страхом је то слушао и помишљао да је силуан изгубио страх божији касније, када је читао силуанове списе, теофан је изменио своје мишљење и рекао: „отац силуан је израстао и стао у ред цркве- них отаца“ ја мислим, да би текстове оца силуа- на требало ставити у уџбенике психо- логије, ако ни за шта друго а оно као потврду о једном духовном борцу xx века, и као потврду истинитости свега што су прослављени црквени оци учи- ли и писали постоји нешто ново и у поукама и у животу оца силуана на пример, христово упозорење које је он чуо: „држи свој ум у аду и не очајавај“, представља један савет и опомену про- тив охолости ја лично никад раније нисам чуо те речи велика је и друга изрека: „љубав је изнад разумевања“ то је било свакоднев- но и основно силуаново учење његова љубав са сузним молитвама праштала је грех грешнима, поправљала злотворе, охрабривала клонуле, лечила болесне и старац силуан је био и мој учитељ једном сам помишљао да је силуан изгубио страх божији касније, јануар/фебруар 2014 41 стишавала олује сведочанства у прилог свему овоме могу се наћи у тој књизи то је књига која је неопходна нашој ге- нерацији овде је књига о једном обич- ном човеку са веродостојним духовним искуством, топла и врло упечатљива владика николај велимировић, сабрана дела владике николаја епископ иринеј о старцу порфирију издалека је, благодаћу божјом, ви- део да српски народ, подсвесно, гаји само још једну наду, наду у своју цркву, и да ће једног дана, и то ускоро (а ово је све говорено још у време док је „пле- ме наше“ духовно спавало „сном мрт- вијем“!), „изненада нагрнути“ у цркву при том је изражавао бојазан да црква – због недостатка пастира уопште, а због недостатка духовно зрелих и способних пастира посебно – неће бити у стању да се у пуној и пра- вој мери одазове тој огромној духовној потреби истинске пастирско-мисио- нарске делатности и препорода пра- вославне вере и традиције „ваш народ је на све начине, а посебно у духовном погледу, измучен, ојађен, изранављен – говорио је потписнику ових редака – јер је дуго био лишаван христа: остао је у великом броју некрштен или, у дру- гим случајевима, крштен, али без икак- вог духовног руковођења; његова деца и омладина одрастала су и живела ма- хом у кућама без христа; једном речју, под безбожном и чак противбожном влашћу, народ вам је био као овце без пастира“ – „у таквим околностима – настављао је – лако вам могу доћи раз- не јереси и секте, па и разни гуруи, и духовно заводити народ божји, а мно- ге и приграбити“ видећи све то – ве- роватно видовитије од већине нас, пониклих и одраслих овде – наглашавао је, веома често и изричито, тема броја јануар/фебруар 2014 41 због недостатка духовно зрелих и способних пастира посебно пониклих и одраслих овде – наглашавао је, веома често и изричито, фреска из храма вазнесења госоње у жаркову, беора 42 1/2014 насушну потребу за духовно зрелим, просвећеним, образованим и пожртво- ваним свештеницима младим свештеницима, монасима, монахињама, теолозима, ревносним у вери, хришћанима, свима је саветовао: „радите непрестано и неуморно, јури- те и стижите свуда, свима проповедајте христа, падајте с ногу од умора тру- дећи се за христа и за цркву његову, не жалите своју младост све дајте за христа и за цркву његову! она треба да расте, а ми да се смањујемо смире- ношћу“ ове потресне речи љубави и поуке, на непоновљив начин посведо- чене личним примером, упућивао је свима, а посебно нама, припадницима српског народа који смо имали благо- слов и срећу да га на свом животном путу сретнемо и упознамо и да са њиме с времена на време разговарамо све- тог и доброг старца заиста је, уза све остало, красио дух непатворене сабор- ности, красило га је осећање свеправо- славног јединства и прожимања, као што му је и срце било испуњено свечо- вечанском љубављу он ни по ком основу није правио раз- лике међу народима све је волео јед- нако: са истом љубављу, преданошћу и жаром молио се за наш, српски народ и за остале православне народе као што се молио и за сопствени, грчки народ чини ми се, ипак, да је српском народу поклањао нарочиту молитвену пажњу, свакако и зато што је најпре предосећао, а затим и осећао, по дару духа светога, све његове патње и невоље често је, наиме, и ноћу телефоном будио своју духовну децу и хришћане које је по- знавао, и позивао их да се моле за своју браћу србе предвидео је избијање рат- ног сукоба на простору наше отаџби- не на три месеца пре почетка ратних дејстава и страдања телефонирао је писцу ових редака и поручио му да пад- не на колена и да се моли господу; јер, рекао је, „све ми код вас изгледа црно и бојим се да ће брзо доћи до рата“ али, ово своје прво јавно сведочење о великом подвижнику љубави и про- зорљивом исцелитељу завршићемо, у оквиру ове скромне уводне речи, њего- вим предсказањем да ће се живот црк- ве у српским земљама обновити и да ће православна побожност у српском наро- ду поново процветати, упркос дуготрај- ном духовном пустошењу током 20 века наводимо његове карактеристичне речи: „видим христа како ходи српском земљом и одабира оне који су његови“ изговорене су, напомињемо, у дане када није било скоро никаквих видљивих зна- кова који би их оправдали из књиге: старац порфирије кавсокаливит: подвижник љубави – прозорљиви чудотворац митрополит амфилохије о старцу пајсију када смо одслужили, старац је при- премио јело: пиринач, парадајз, који је имао у својој башти и хлеб који је сам сушио мени је напунио тањир, а себи је сипао сасвим мало побунио сам се, говорећи да то није ваљано: да он једе као подвижник, а ја као гурман тада ми рече: – јеси ли монах? буди, онда послушан зар си ти тако непослушан црногорац? овде је мој бајум послушнији од тебе упитах га изненађено ко је бајум, јер сам знао да нема ни једног послушника онда ми показа ружин грм, који је тамо посадио оде до њега, стаде испред грма и рече: – дођи, бајум, да види овај непо- верљиви амфилохије шта је истинска послушност како је земља око грма била свеже окопана и мека, почне да се уздиже и одједном одатле изиђе жаба гово- јануар/фебруар 2014 43 рим вам оно што сам својим очима видео затим рече жаби: – врати се сада, бајум, на своје место, а увече иди да се помолиш изненадих се и упитах га како се то бајум моли објаснио ми је да жаба увече одлази пред један велики дрвени крст, који се тамо налазио и да „псал- мопоје“ то ми је било чудно и у себи ре- кох: „да ли се то старац шали са мном? о каквом то жабљем ̓псалмопојању’ ми говори?“ још истога дана, чим је сунце зашло, угледах жабу пред крстом како крекеће: „крекеке, крекеке“ оставила је на мене снажан утисак та старчева непосредна веза са животиња- ма, управо онаква какву срећемо код светих људи онога лета, када сам га по- ново посетио, владала је дуготрајна суша и месецима није пала ни кап кише рече ми тада старац пајсије: – видиш, ми људи сагрешујемо и право је да испаштамо нисмо достојни да нам бог ишта друго пошаље жао ми је што јадне животиње пате ето, пре неки дан дође једна змија, која, јадница, нигде није могла да нађе ни мало воде да попије узео сам чашу, и сипао јој воде да пије рекох му смејући се: – зашто ниси позвао мене, старче, да дођем и да змији смрскам главу? одговорио ми је, и сам се смејући: – ти си један дивљи црногорац из књиге: чувајте душу! разговори са старцем пајсијем светогорцем о спасењу у савременом свету тема броја рим вам оно што сам својим очима видео затим онога лета, када сам га по- ново посетио, владала је дуготрајна фреска из храма вазнесења госоње у жаркову, беора 44 1/2014 познати српски и светогорски ста- рац исаија рођен је у липљанској епископији, у време краља милу- тина (око 1300 године) побожни роди- тељи георгије и калина су се посветили његовом васпитању и образовању пошто су били веома угледни племићи, родитељи су послали сина на владарев двор млади исаија је већ тада показивао склоност ка духовном животу, али није хтео да жало- сти родитеље, па их је послушао после извесног времена, исаија је одлу- чио да напусти двор, сигурну службу и вољене другове отишао је у манастир св јоакима осоговског у сарандопару, код криве паланке, где се замонашио када су се стекли услови, духовном чежњом вођен, исаија је отишао у свету гору, у славни ма- настир хиландар (пре 1330 године) тамо је продужио свој крстоносни пут и предао се посту, молитви, бдењу, манастирским послушањима и сваком добром делу када је постигао духовну зрелост, под- стакнут божијом благодаћу, пошао је на- траг у родни крај, да учини дивно дело спасења људских душа, као некада св сава српски прво је обрадовао роди- теље својим доласком, а затим је дозвао искусне монахе и заједно са њима под- стакао родитеље да се замонаше тада је његов отац постао монах герасим, а мајка – монахиња теодосија родитељи су оти- шли у манастир (по предању, то је мана- стир убожац, код косовске каменице), а исаија се вратио у хиландар у манастиру је примио вест да су се родитељи богоу- годно упокојили тада је исаија прешао на послушање код искусног старца и бившег хиландарског игумана арсенија у то време, дошао је на свету гору цар душан немањић и потражио старца арсе- нија (1347) цар је желео да узме арсенија за духовника, али је старац наговестио свој одлазак са овога света и препоручио исаију цар се покорио жељи духовника и прихватио исаију, а старац арсеније се ускоро упокојио после арсенијеве смрти, отац исаија је, са учеником силвестром и саподвижни- ком дионисијем, отишао прво у пустињу св павла, а затим у разрушени манастир светог пантелејмона следећи пример св атанасија атонског, отац исаија је по- желео да обнови ову запустелу светињу примивши савете и благослове духовни- ка, исаија се обратио цару душану за по- моћ цар је, са царицом јеленом и сином урошем, врло лепо примио и саслушао исаију тако је преподобни исаија, бо- жијом милошћу руковођен, нашао раз- светли ликови историје спц светогорски старац исаија серски никада се није тужио, нити је некакву реч неугодну коме изговорио, или се неправеднога нечега и злог било када сетио др ђорђе вуковић јануар/фебруар 2014 45 умевање код царске породице и добио све што треба за обнову манастира, као што се види из сачуваних душанових по- веља тако је манастир обновљен, а брат- ство се умножило када се међу братством појавила нека злоба, да се не би препирао, игуман исаија је напустио своје место и пошао српском царевином, са учеником никандром и из- абраном братијом у периоду између 1353 и 1363 године преподобни отац исаија је проповедао, подизао цркве и обнављао манастире на старца су обратиле пажњу и духовне вла- сти, па је позван у серску митрополију, због чега се назива и исаија серски по- стао је члан духовног суда којим је пред- седавао митрополит сава серски суд- ске одлуке је потврдио, по обичајима тог времена, деспот угљеша (1366) видевши исаијине квалитете, савин наследник, митрополит теодосије серски позвао је старца да са грчког на словенски језик преведе дела псеудо-дионисија арео- пагита о небеској јерархији, о земаљској јерархији, о мистичком богословљу и о божанским именима старац се одазвао позиву и прихватио одговорног посла најстарији рукопис, можда оригинални превод, открио је а гиљфердинг у црк- ви св арханђела на тари, код колаши- на рукопис показује да је ареопагитово дело преведено заједно са тумачењима св максима исповедника у то време, деспот угљеша и краљ ву- кашин су погинули у боју против турака на марици, а ускоро се упокојио и цар урош (1371) старац је, потресен тра- гедијом, саставио драгоцену белешку о овим догађајима тада су турци почели паријарх јоаникије, цар душан, млаи краљ урош и свеи сава, јужни зи у зааном равеју цркве св димирија у пећкој аријаршији, фреска из око 1345 оине 46 1/2014 да нападају серску област; серска властела је прихватила власт палеолога и одолела нападима пошто се серска властела жа- лила на пресуде донете за време српске власти, византијска власт је преиспитала све судске одлуке судови палеолога су утврдили да су оспорене одлуке духов- ног суда исправне и потврдила их, а оп- тужбе одбацила пошто је завршио превод ареопагито- вог дела, старац се око 1372 г вратио на свету гору, која је, такође, прешла под византијску власт када је за прота све- те горе постављен герасим, отворено је питање анатеме и спровођења духовних санкција (јун 1374 г) како су српски мо- наси имали доста невоља, преподобни отац се решио да крене на дуг и тежак пут он је отишао у србију, код кнеза лазара и изложио му проблем свети кнез је са- слушао и одобрио, али је тражио благо- слов и допуштење патријарха за слање по- сланства св патријарх сава iv је примио старца, али се изненадио многи су, још од цара душана, покушавали што и исаија, али нису успели патријарх је одлучио да се покуша још једном и одредио старца исаију за тако важан задатак, а старац се повиновао савиној одлуци тада сазваше сабор, на којем је била стара царица јеле- на, у монаштву јелисавета сабор је дао свој пристанак и саглас- ност на исаијину мисију старац узе са собом: бившег светогорског прота тео- фана, затим св никодима тисманског и ученике никандра и силвестра делега- ција је, упркос невољама на путу, стигла у цариград и лепо примљена од патријарха св филотеја кокиноса и цариградског сабора саслушавши српско посланство, патријарх филотеј је одредио да укине одлучење и примио све српске архије- реје и јереје у заједницу и саслужење са старцем исаијом, филотеј је послао кир-матеја и кир-мојсеја да одслуже ли- тургију са српским патријархом савом iv и прочитају одлуку о помирењу тако је у призрену служена заједничка ли- тургија у духу сестринске љубави између две цркве (1375) завршивши овај велики посао, старац исаија се вратио у манастир св пантелеј- мона у знак захвалности, из цариграда су послали у манастир иконе, кандила, завесе и друге црквене потребе и утвари једном приликом, старац са петоро братије крете неким послом до лавре, али их ухватише разбојници и одведоше на своју лађу тамо су их тукли и мучили, да је старац био сав обливен крвљу али милошћу божијом, старац је био сачуван од сигурне смрти и опоравио се (око 1376 г) забележено је и да је св никодим тисмански тражио са- вет од исаије око подизања манастира у угровлашкој земљи (румунија) познато је четворојеванђеље преписано по жељи „господина и часног старца исаије“ и ру- кописи које је „старац исаија“ послао на дар „богородици синајској“ после овога, старац се повукао у манастир где се после неког времена упокојио на дан 21 августа (око 1378 године) његов живописац је забележио: „никада се није тужио, нити је некакву реч неугодну коме изговорио, или се неправеднога нечега и злог било када сетио“ његово житије је уврште- но у зборник са житијем и службом св петру атонском, житијем св филотеја атонског, службом св антонију великом и другим душекорисним списима саслушавши српско посланство, патријарх филотеј је одредио да укине одлучење и примио све српске архијереје и јереје у заједницу и саслужење светли ликови историје спц јануар/фебруар 2014 47 све светлости овога света могу ста- ти под једну: светлост вере а она не може стати ни под једну „ја сам светлост свету“ (јн 8, 12; 9, 5), изговорио је господ, а најодважнији ову истину су учинили вечно својом један од оних који се таквом вером уистину радовао свакој минути живота у христу био је и свети јован, под- вижник из њамца у чудесном манастиру светог георгија хозевита на обронцима живопис- ног хореба у области вади келт јерусалимске пу- стиње, поред моштију овог угодника божијег, налазе се и друге знаменитости на овом месту се у давнини подвизавао свети пророк илија, свети јо- ван крститељ је овде проповедао и кршта- вао водом (лк 3, 1–3), а праведни јоаким измолио од бога пресвету богородицу у овом манастиру посебну пажњу плени по- тпуно, цело, нетљено тело светог јована, родом румуна, подвижника из манасти- ра њамц његове мошти су постављене у стаклени кивот и може се видети сваки детаљ, јер је тело скоро у потпуности сачу- вано – трепавице, брада, вене и тетиве по рукама и ногама на крштењу, родитељи максим и ката- рина новорођеном сину дадоше име илија, не слутећи да ће им се син подвизавати управо на месту светог пророка илије младић ће бити замона- шен у манастиру светог пајсија величковског – њамц, под именом јован јаков од почетка, узори јована јакова били су па- лестински подвижници свети јефтимије велики, сава освећени и теодо- сије велики када су 1924 г румуни прихватили грего- ријански календар, строги подвижник је са многим румунским калуђерима напустио отаџбину и кре- нуо пут свете горе и свете земље био је врло строг према себи, а да би сачувао духовни мир, уопште није имао контакте са неправо- славнима умео је да говори да грешност света иде брже него што путују вести, и да се треба чувати „моде“, јер са модом ветар грешности путује брзо као мисао бавио се и писањем дубокоумног духовног садр- савремени светачник свети јован јаков хозевитски тело светог јована је у потпуности сачувано – трепавице, брада, вене и тетиве по рукама и ногама хаџи драган б поповић 48 1/2014 жаја, а најпознатија дела су му „немојмо постати судије слугама божијим“ и лирска поема „духовна храна“ у овим делима он поучава хришћане да не осуђују, јер каквом мером мериш таквом мером ће ти се мери- ти (мт 7, 2) његове поуке и мисли увек су биле практичне и директне, раскринка- вајући сваку обесрећеност човека стално се молио за свештенике јер је сматрао да су њихове дужности исте као и раније, али да су препреке за њих знат- но умножене и подивљале, јер су стре- ле лукавога најжешће одапете управо на њих наука безбожних прогласила је рат против смисла духовног живота са циљем да урбаног човека удаљи од свете вере, речи су светог јована говорио је да се вера православна чува без икаквих уплива и новотарија, јер со вере која се вади из мора цркве христове лако се рас- твара када наиђе на влагу овога света упокојио се врло млад, у 47 години живота (1960 г) после 27 година, тело су му случајно пронашли, у оближњој манастирској келији, пећини, у којој се годинама подвизавао, израелски војници приликом једне војне вежбе на њему су и данас дугогодишња мантија у којој се подвизавао, као и ципеле манастирска братија бележи многе чудесне догађаје после проналаска ње- гових моштију у манастиру светог ге- оргија хозевита, једном приликом, када мошти светог јована јакова нису окађе- не због журбе једног монаха, свети се јавио игуману и упитао га: „зашто нас нисте кадили?“ а када једна жена, тобо- же из велике верности, замоли да подиг- ну стакло да би целивала мошти светог јована, она зубима откину једну дла- ку са његове браде, а светац обавести братију да жену пронађу и длаку врате, што жена и учини један румун крену у свету земљу са на- мером да ножем одсече део моштију и да тај део врати у отаџбину чим је чесним моштима пришао, укочио се у месту и није могао да се покрене, све док се није молитвено обратио светом јовану и по- кајао за учињено светогрђе свети јован многа чуда чини и данас, па је тако 1998 г, окренуо главу налево од поклоника, што данас није тако логос се оваплотио да би се све људ- ско тело испунило богом и његовим чу- дотворним свесилама кроз тело је и сва твар добила богочовечански свесми- сао, стога нам господ и дарује на утеху и укрепљење мошти светих зато је и тајна моштију у срцу новозаветне светајне, у оваплоћењу богочовека христа, како је говорио ава јустин нови један од оних који својим нетљеним моштима сведочи ову тајну јесте и свети јован јаков хозевит, који и данас небеском љубављу дочекује поклонике у свом манастиру, а испраћа их великом духовном утехом аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије јануар/фебруар 2014 49 у епархији бачкој, у суботици, упо- знали смо младе људе, високообра- зоване, православно побожне, спо- собне, одговорне, многодетне у сваком погледу за похвалу „мало је таквих“ – по- ручује нам о августин из манастира сту- деница, који их добро познаје на основу његове препоруке, која је стигла у редак- цију православног мисионара, направили смо овај текст а из цркве св вазнесења господњег у суботици, од њиховог паро- хијског свештеника, проте драгана сто- кина, такође стижу само похвале срђан (34) и милија на (34) адамо- вић, обоје стоматолози, имају седморо деце: димитрија (10), јовану (9), ла- зара (8), ану (6), недељка (5), николу (3) и ђурђију (6 месеци) срђан каже да им је промисао божија била путовођа намеравао је да студира у новом саду, а уписао се у бе- ограду на стоматолошки факултет, где се већ на првој години упознао са ми- лијаном, и њихова другарска љубав је на петој години добила другачију, вишу димензију, када су се и венчали он је дипломирао у року, а она годину дана касније, и дан након завршетка, родила је лазара, њихово треће дете срђан је рођен у суботици и има једног брата, а милијана (јањић, девојачко) је рођена у бачкој паланци и има две сестре били су добар пример својим родитељима да се и они венчају у цркви крсна слава им је св алимпије столпник многодетне хришћанске породице породица адамовић „мало је таквих“ – поручује нам о августин из манастира студеница радмила грујић 50 1/2014 милијана је била наш ревноснији са- говорник: – срећни смо што се нисмо селили живимо у центру града у тро- собном стану од 75 квадрата, на осмом спрату то је стан срђанових родитеља кратко су живели са нама, а онда су се одселили у кућу на палићу нашим ма- лишанима, који још не иду у школу, мно- го значи кад оду код њих да се истрче по дворишту, а и сви често викендом одемо код баке на ручак и на „бакине колаче“ и код нас се развила жеља да живимо на селу али, како нам је до сада бивало све по божијој милости, волели бисмо да и то буде тако учимо се трпљењу и сми- рењу, за шта је стан на осмом спрату у центру града одлично место срђан ради седам година до пре годину дана био је у државној служби, а онда смо одлучили да пређе у приватну праксу, јер то пуно значи и мени и деци, а њему омогућава да се посвети сваком пацијенту нажалост, у србији не постоји материјална помоћ након четвртог детета живимо само од срђанове зараде и то је довољно да пла- тимо све комуналне дажбине, да купи- мо основно што је деци потребно, а кад год је постојала потреба да се реши неки већи финансијски проблем и новца је притицало таман толико дао је бог и до- бре људе, наше пријатеље, кумове, који су нам помогли, кад год је било потребно, на чему смо им неизмерно захвални у нашој приватној ординацији први пацијенти су били нама драги људи из цркве мада по природи врло благ, срђан је од њих добио надимак „мучитељ хришћана“, јер ономе на зубарској столици често изгледа тако али, то му не смета да има пуне руке по- сла у почетку сам му, кад су то прилике дозвољавале, помагала по неколико сати, али кад сам након три месеца добила кри- тику од недељка (нашег петог детета) да од када ја радим он више нема ни тату ни маму, то ми је био јасан знак где ми је место никакав професионални успех не може да се мери са њиховом радошћу кад их испраћам у школу, дочекујем, слушам све проблеме, играмо се и певамо бити мајка је за жену највећи дар од бога увек је то била огромна одговорност, а данас поготово, кад се породица уништава на све начине како други људи гледају на вашу мно- годетну мисију? – врло различито старији људи су углавном одушевљени и изненађени да данас ико још рађа више од двоје они, средњих година не крију, ни у речима ни на лицима, шок кад нас виде заједно, че- сто питају да ли су сва деца наша или је то приватни вртић, а људи наших година мисле да смо у секти или да нас нека ор- ганизација финансира наравно да тако не мисле они који нас знају они не крију одушевљење, питају нас како издржава- мо, чак од нас траже савете за много- детну мисију потребно је имати љубави, најмлађи члан ороице аамовић са о јованом јеленковим многодетне хришћанске породице јануар/фебруар 2014 51 храбрости, а данас више него икад, имати вере у бога да је он тај који неће дозволи- ти да пропадну они које је сам створио зато каже у светом писму: иштите најпре царство небеско, а остало ће вам се придодати и заиста је тако зар он, који брине о птицама, о трави и цвећу, неће још већма бринути о нама?! људи који не желе да имају више деце најчешће то одлучују из свог егоцентризма, бриге о материјалном, и зато никад не нађу срећу још као студенти, осетили смо шта значи све предати у руке божије од студентског новца, што би нам послали родитељи, али трудећи се да испуњавамо савете нашег духовног оца, живели смо као подстана- ри, рађали децу и полагали испите деша- вало се да останемо без новца, онда дође неко у бабине и остави таман толико да премостимо беспарицу касније, у субо- тици, добили смо и четврто дете и при- мали нешто дечијег додатка, и опет нисмо бринули како ћемо кад је било најмање изгледа за стално запослење, опет мило- шћу божијом и молитвама нашег духов- ника, муж је добио посао а кад смо „узе- ли ствар у своје руке“, осетили смо муку данашње потрошачке, безбожничке ци- вилизације: имаш све више, и све ти још фали, увек ти је мало, па кад преовладају такве мисли, почнеш бога све ређе да се сећаш, и ако се брзо не дозовеш памети и ако не стражиш над својом душом благо- дат се удаљи и ти тада заиста видиш да је живот без бога бесмислен ко је утицао на вас да се вратите вери? – на мом путу до вере највећи значај имала је моја драга мајка њени родитељи нису славили славу, али нису дозвољавали да се хули на бога њена је била жеља да се све три крстимо заједно са њом, и крштење је обављено у кући имала сам 15 година пороица аамовић са својим уховним оцем 52 1/2014 отац је крштен као дете моја мајка је рано оболела од мултипле склерозе, али захваљујући вери у бога она је и данас на својим ногама и пресрећна што може да се радује унуцима оно што никад нећу заборавити то је њена молитва оче наш, коју је увек изговарала кад нас је увече ис- праћала на починак све што ме је касније молила, док сам била на студијама: да идем у цркву, да почнем да постим, да посећујем манастир у раковици, трудила сам се да испуним и, благодарећи том послушању према мајци, ја сам у православном браку, средња сестра служи богу обављајући по- зив бабице, а најмлађа је монахиња глике- рија у манастиру ћириловац срђан: – моја породица није била ни побожна ни црквена, али су ми роди- тељи учени моралу, у ком су се неговале јеванђелске врлине: доброта, милосрђе, гостољубље и патријархалност из такве позиције пут до бога био ми је трновит, јер сам се суочавао са свакодневицом која је неговала сасвим другачије и наопаке вредности често сам од другова трпео исмевање, ударце, био искључиван из друштва питање које ме је често одводи- ло у самоћу било је: „зашто баш мени све ово мора да се догађа?“ моменат који је мој живот почео да окреће према цркви био је у средњој школи када смо на часо- вима историје учили о немањићима, о њиховим врлинама, одговорном животу према држави и свом народу, о ктитор- ству касније, на студијама у београду, не- крштен, одлазио сам у храм св саве да бих упалио свећу пред испит пресудну улогу на моје крштење и црквеност имали су моје колеге, а сада кумови, александар чивовић и борислав новаков најпре сам, уз александра, почео да постим, а онда су ме 2002 у последњој седмици великог по- ста, из врњачке бање са „медицинијаде“ одвели у студеницу, где нас је дочекао о тимотеј, тадашњи игуман, који је рекао да морам да останем да се крстим, што сам радо прихватио ту сам крштен у својој 23 години још на студијама, са милија- ном сам редовно одлазио на предавања на бановом брду, која је организовао старешина цркве св трифуна на топчи- дерском гробљу, о дејан дејановић, која се и данас одржавају на вождовцу тада је гостовао монах, а сада архимандрит јован (јеленков), који је на нас оставио тако снажан утисак да је милијана по- желела да га упознамо растужила се јер је он са косова и метохије и помислила да га више нећемо видети али, драги бог види сваку жељу и најтајнију мисао, те ми већ за десет дана дођосмо у манастир по- свећен усековању главе св јована крсти- теља у сочаници, код лепосавића тамо смо са њим разговарали и од њега доби- ли благослов да се венчамо након при- преме у божићном посту, 2003 он нас је венчао у том манастиру тако од бога тада добисмо предивног и брижног духовног оца јована (јеленкова) нема те књиге ни науке која би открила и проникла у тајне васпитања деце најважнија је молитва родитеља за децу, а нама, мајкама, и да не прочитамо никакву литературу, пресвета владичица открива како да поступамо у васпитању, кад год јој искрено у молитви завапимо многодетне хришћанске породице јануар/фебруар 2014 53 колико вам је професија помогла на путу до праве вере? могу ли заједно ме- дицина и хришћанска вера? срђан: – нашу струку доживљавам као божији талант, као хумани посао ради помоћи људима, а не ради личне зараде ту је вера на делу: љуби ближњег свог као самог себе зато ми најтеже пада кад наплаћујем, а свестан сам да морам због своје породице и због знатних др- жавних дажбина да ли ви себе сматрате правом хришћанском породицом? шта је најваж- није у хришћанском животу? милијана: – православни јесмо, али да ли смо права хришћанска породица то није на нама да кажемо, но свакако да томе тежимо наш о јован нам је још давно говорио да што пре схватимо да је живот на земљи стална духовна борба са силама поднебесја, биће нам лакше да се носимо и боримо са разним свакоднев- ним провокацијама, које нам смешта непријатељ људског рода трудимо се да стално испитујемо наше поступке, речи, дела, како би се исправљали, а ко тражи и куца њему се врата и отварају испо- ведамо се код нашег проте драгана, који има десеторо деце и дупли брачни стаж, и који нам је увек, драгоценим саветима и конкретним примерима из сопстве- ног искуства, помагао да што безбол- није прођемо кроз искушења која су нас сналазила обоје сматрамо да је љубав најбитнија у браку кад се супружници воле безрезервно и безусловно, онда дају једно другом максимум свог бића не раз- мишљајући о личним интересима где је љубав, ту је разумевање, праштање, међу- собно помагање, у обавезама нема муш- ких и женских послова, трпљење ту се на делу остварује оно што се чита у чину црквеног венчања: жена жели да буде по- слушна мужу а муж се брине и труди око своје жене и тада је сасвим природно да као плод такве љубави буде рођено више деце за такве супружнике деца су дар од бога, а не терет, а они се, како одмичу го- дине брака, све више воле може ли домаћа црква без молитвене заједнице, да би христос увек био посре- ди вас? држите се поуке старца пајсија светогорца: „супружници морају има- ти истог духовника да би две кладице потпуно личиле једна на другу, морају се истесати на истом стругу“ да ли сте читали његове поуке, као и старца пор- фирија кавсокаливита, који је недавно прибројан диптиху светих? – веома смо се обрадовали што је ста- рац порфирије прибројан светима, јер смо читали његове поуке, а посебно од старца пајсија смо пуно читали молит- ва и послушање су основа и монашке и брачне заједнице трудимо се да и ујутро и увече заблагодаримо господу, нарочи- то деца, јер сад и сами активно учествују старији умеју да читају, а млађи знају по једну малу молитву напамет, па једва 54 1/2014 чекају да дође њихов ред једино имамо мало потешкоћа око тога ко ће упалити кадионицу и окадити кућу кадионица је попут свештеничке, али дечија, најдра- жи поклон који им је тата донео из свете земље сви постимо све постове, деца на уљу и риби могу одговорно да тврдим да су дани поста време кад се наша деца најздравије и најумереније хране, јер су сви мали сладокусци имали смо и овак- вих ситуација: дођу из вртића и питамо их шта је било за ручак (ретко буде по- сни оброк), а наш највећи сладокусац каже: „све посно, као дукат – гулаш са месом извадио сам месо и појео чор- бу“ а наш првенац је ишао у другу крај- ност: није хтео да једе ни супу од поврћа док не испита куварице да ли су резанци без јаја за нас су значајни дани дечији имендани, у част светога и његовог мо- литвеног покровитељства, а прослава рођендана је мода овога света, нарочито по играоницама да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – једне године за божић срђан је госто- вао на радију славословље српске право- славне црквене општине суботичке, при- чајући како наша породица прославља празник рођења христовог било је најава да ће нас пријавити за тв емисију „време је за бебе“, а било је и понуда за интервјуе у неким дневним новинама, но препору- ка оца августина за православни мисио- нар нас је посебно обрадовала патријарх павле каже: „будимо људи“ ко може остварити идеал „доброг“ чо- века? има добрих људи и ван цркве и у цркви, али је значајна разлика у њихо- вој „доброти“ да ли ту разлику осећате на себи и како? срђан: – само хришћанин може оства- рити тај идеал, јер је њему ауторитет бог, а неверујућем је ауторитет људски морал, који се у многоме коси са хришћанским моралом и сами смо прошли кроз то ис- куство: похвале те – погордиш се, казне те – гневиш се, и то је исправно по људ- ском моралу човек не може бити добар сам по себи, а кад верује у бога, онда му бог и у свему помаже и открива тајне које су неверујућем сакривене да ли је васпитање деце посебна наука? је ли данас теже отхранити и васпитати децу него што је било раније? – срђан ради по цео дан, а ја се борим са седам малишана хвала богу, слатка је то борба, али је целодневна нема те књиге ни науке која би открила и про- никла у тајне васпитања деце најважнија је молитва родитеља за децу, а остало је оно што си их научио док су мали, док се још могу савијати и обликовати нама, мајкама, и да не прочитамо никакву ли- тературу, пресвета владичица открива како да поступамо у васпитању, кад год јој искрено у молитви завапимо једном ми је монахиња ј рекла: „твоје је да се молиш, и у молитви да будеш истрајна, и по цену да ти деца страдају, ти трпи и моли се да им све буде на корист и спа- сење душе“ тад сам се помало плашила тих речи, а како време одмиче и деца ра- сту, а у корак са тим расту и проблеми и бриге, све сам више свесна смисла и ис- тинитости тих речи уосталом, читајући житија и пролог, видимо да је и онда и сада једнако тешко било подизати децу, увек су времена била тешка, и онда су децу на очиглед мајки и очева убијали, мучили, живе спаљивали, разапињали, а данас деца умиру од разних тешких боле- сти, неретко се годинама муче, и што би наш о јован рекао: „и кад те живог секу, кад имаш вере у живот вечни, знаћеш да је то тренутно“ за васпитање је потребно пуно стрпљења, разумевања, и пре свега, пуно љубави, јер кад деца осете неизмер- ну родитељску љубав, онда и повремене казне и оштар тон имају смисао и оправ- дање и кад мајка, понекад, у физичкој или духовној немоћи, пусти сузу, њих то дубоко дотакне јер су свесни, о томе им пуно причамо, да ми као родитељи имамо многодетне хришћанске породице јануар/фебруар 2014 55 велику одговорност пред богом, да су они божији дар и да је јако битно чему ћемо их научити, какве им смернице дати, да би одрасли у добре и честите људе стал- но им напомињемо да треба да буду добар пример другој деци, а они се слажу и кажу да ће тако још неко од њихових другара заволети богу и почети да долази у цркву да ли су сва деца здрава? које школе уче? како уче? иду ли на веронауку? у чему су посебно талентовани? колико читају? – здрава су, хвала богу једино је јована, петог дана по рођењу, добила епилептич- не нападе лечена је у суботичкој болници две недеље, а онда пребачена у београд на „институт за мајку и дете“, где је болест ублажена по савету нашег духовника јо- вана, одмах смо је крстили и однели у со- поћане и ту је исцељена над моштима св козме и дамјана молитвом о макарија кад смо је потом однели на лекарски пре- глед, лекари су констатовали да нема ни трага од болести и заиста се никад више то није поновило три ђака су у ош „иван горан ковачић“ у 4, 3 и 2 разреду музич- ки су талентовани и желе у музичку шко- лу иду на веронауку и учествују на свим црквеним и школским приредбама за бо- жић, светог саву, васкрс ова је настава данас српској деци и омладини више него потребна, јер не знају ко су им преци, где су им корени, за косово и метохију су „чули“, често не знају ни крсни знак ис- правно да начине наша деца имају заиста добре вероучитеље дешава се да деца са грађанског васпитања, па чак и римокато- личке веронауке, пређу на часове право- славне веронауке њихова највећа радост је одлазак на литургију недељом, и молим бога да тако заувек остане дечаци по- мажу у олтару, а девојчице воле да обуку своје хаљине за цркву и да у првом реду учествују у одговарању на литургији једно време је дечији хор појао суботом, па отуд и љубав према црквеном појању водила га је исидора стокин, најстарија ћерка нашег проте драгана, која је својим ентузијазмом, ведрином и љубављу вр- шила и мисију вероучитеља њен топао однос са децом имао је за резултат прегр- шт дечијих осмеха, главица пуних инфор- мација о нашој историји, о нашој вери сви воле да певају, а и ми са њима, тако да по цео дан неко пева песме са хорских проба или из песмарица или са литургије лазар каже да би волео да буде свеште- ник, јер често помаже у олтару немамо телевизор па им ја пуштам на лаптопу из- абране филмове мислили смо да ће то за децу бити проблем, али, на нашу радост, њима је најважнија игра и немају жељу за њим јако воле филм „косовски бој“, мон- тирају на све столице кајасе, као на коње, ставе зимске капе, уместо шлемова, варја- че у руке па у бој остала занимација су лего коцке, гумене животиње, пазле и две лутке-бебе, као и судићи за кување воле приче и песме из светосавског звонца да ли за вашу породицу постоје лето- вања и зимовања и како то остварујете? посебно, поклоничка путовања? нашу струку доживљавам као божији талант, као хумани посао ради помоћи људима, а не ради личне зараде ту је вера на делу: љуби ближњег свог као самог себе зато ми најтеже пада кад наплаћујем, а свестан сам да морам због своје породице и због знатних државних дажбина 56 1/2014 – шта рећи о зимовањима и летовањи- ма? кад падне снег, треба нам око 45 ми- нута да се сви обучемо, а онда имамо пар феноменалних локација које је открио наш драги брат у христу, мирко, на које се упутимо нас неколико породица он нас је снабдео и најразличитијим спра- вама за санкање да бисмо уживали у зимским радостима деци не смета сан- кање ни на минус десет степени лето проводимо код мојих родитеља у бач- кој паланци, а срђан долази викендом опет деца уживају ту је дунав и купање, пецање баба, деда и тетка им угађају нарочито се радују кад идемо у мана- стире: црну реку, студеницу, бођане хвала господу и пресветој богородици те мој срђан виде свету земљу и свету гору, и то захваљујући милости божијој и добром срцу наших пријатеља, који су му новчано помогли срђан: – недавно сам био на светој гори и чуо сам да су у манастиру григоријат двојица мојих колега: јеромонах димитрије, грк, лекар и зубар, и искушеник лаврентије, ру- мун, зубар, који добро говори српски било ми је веома драго, иако их нисам лично упознао да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? какав став, као лекари, имате о вантелесној оплодњи? православна црква још није дала свој званични став, а римокатоличка је изричито против – стварно сам богу захвална што ми је једна сестра бабица, друга монахиња а муж зубар сви моји порођаји су били готово исти, природни, чак лаки увек ме је порађала сестра уз присуство др мирјане жупански, побожне доктор- ке и дивне жене било је помало и стра- ха од сваког наредног порођаја, јер знам да нешто може да се искомпликује, али, хвала богу, није срђан: – према ванте- лесној оплодњи немамо јасан став, али не прихватамо чињеницу да се већ унапред неки ембриони жртвују руска пословица каже: кад је у породи- ци слога, не треба и богатство слога је највеће богатство, а ослобађа и од егзи- стенцијалног страха, нарочито када се у свему уздате у бога имате ли вашу по- руку охрабрења породицама које избега- вају многодетство? милијана: – да, слога је мир са богом и људима, а то је право богатство које одго- ни страх можда ова наша прича охрабри многе младе људе сви са којима се дру- жимо имају многодетне породице или би то волели прота драган (десеторо), кум миленко (петоро), кум игор (четворо), медићи (петоро), јовановићи (четворо), ђачићи (четворо), савићи (троје) ваши незаборавни породични до- гађаји или анегдоте? – наш најдражи догађај је седмоднев- ни боравак претпрошлог лета на старој планини, у родном селу нашег духов- ника јована село се налази на самој граници са бугарском, у њему живи свега десетак становника прави је лек за душу: мир, тишина, цвркут птица, дивна природа, далеко од градске вре- ве били смо одушевљени, и ми и деца, и тада смо схватили да бисмо волели да живимо на селу кад питамо децу где би волели да оду или да живе, сви углас кажу – петарлаш, стара планина жеља им је да имају сибирске хаскије (пси за рад), овце, и, ако је могуће, да им је живот сличан као оној деци у филму „вук самотњак“ кад смо, за раста
... би занемарио но, за православну цркву, њено богословље, њен живот 20 век и поред многих супротности ипак можемо окарактерисати као њену „ренесансу“ јануар/фебруар 2014 29 инсистира на томе да је човек и бла- то и да то не сме да заборави подвиг ових дивних стараца тражи огромну храброст и спремност да се човек суо- чи са најдубљим и најмрачнијим дама- рима своје душе отац софроније вели: „што је веће наше покајање, то се пред нама отварају дубине нашег бића“ а да би се то покајање искусило – а ко је од нас спреман осим да о томе прича – не- опходно је да заиста умремо за овај свет и да закопамо под земљу његову логи- ку као мојсије што је закопао убијеног египћанина (2мој 2, 12) оно што лежи у срцу тог подвига је непрекидна молитва, тиховање у којем човек стоји отворен пред богом; у својој немоћи пред божијом свесилно- шћу таква молитва је стално пружање ка богу, како говори свети јован ле- ствичник, и преко својих моћи и када човек, као ови богомудри старци, себе њом прожме, он по речима преп јусти- на ћелијског, омолитвословљава свој поглед на свет зато видимо да старци попут силуана, софронија, јосифа, пајсија, порфирија, најпре инсистирају на молитви ова их молитва уводи у најважнију ствар коју данас свет треба, а коју су они стекли – љубав у тој љуба- ви они увиђају и добро и зло које бива у овоме свету и колико човек од тог зла страда због тога су они са неизмерном благошћу и љубављу гледали свакога човека познајући разлоге његове муке дубље од ма ког психолога истовре- мено, они га посматрају очима, „умом“ христовим и виде у њему ону исконску лепоту којом је бог обдарио сваког чове- ка – боголикост из тог разлога је свети силуан толико патио и молио се за овај свет и људе јер често услед брига овога света не видимо ову једноставну и нај- дубљу истину свог постојања у својим сарац јосиф исихаса са својом уховном ецом тема броја 30 1/2014 описима ђавољих замки роду људском, старац јосиф исихаста ништа мање не сведочи ову истину брижност и хри- столика љубав ових стараца огледа се и у томе што је преподобни порфирије носећи многе болести као послушање – како је он тумачио – своју молитву за исцељење упућивао увек за друге, а никада за себе његова љубав је била толика да је и у полусвесном стању при- мао људе да бар узму благослов од њега ведрину духа и љубави према другима можемо видети и у поступку старца пајсија наиме, док је у својој испо- сници седео са неким монасима, њима се приближио неки момак, одевен не- обично и саблажњиво за присутне мо- нахе који су га гледали са предрасудом и претпостављали његов погрешан на- чин живота но старац му је пришао са искреним осмехом, видевши како прикрива паклу цигара, и питао: „бра- те, јел’ ти то јеванђеље?“ а момак је и дошао јер је желео да прекине да пуши овај једноставан, али истовремено духом пребогат живот који су водили поменути старци јесте основ право- славног богословља оно најпре тре- ба да буде израз живе праксе цркве и сваког хришћанина и многи су у овим старцима то видели и данас виде са- кривши се од света у својој чежњи за самоћом и ненаметљивошћу само су „подстакли“ бога да их учини његовим сведоцима својим животом, а најпре љубављу ови старци су нам показали да мисија цркве није један од аспеката делатности цркве то су ствари које су плод нашег рационалног умовања ми- сија цркве је управо живот погружен у христу кроз литургију и молитву која свој врхунац има у безусловној љуба- ви према богу и према другим људима она је скривена у смирењу, врлини о којој преп порфирије говори да треба да пригрлимо, да се неуморно трудимо, служимо ближњима, цркви, да се ми умањујемо а христос у нама увећава а преко нас и у целом свету савремени светогорски старци су и суд овом свету, јер љубав христова стално суди да би нас спасавала суд су јер свако ко себе назива хришћанином, без обзира какву службу у цркви имао, а при том све око себе па и самог бога врло често ставља у запећак у односу на себе налази се на опасној и душегубној странпутици сетимо се речи преп пор- фирија када су га упитали да каже неку поуку: „ко се не покаје, биће изгубљен“ исто тако, у овом веку где владају ин- стант решења и лака доступност инфор- мацијама, човек нема стрпљења за бога и за ближње зато, хајде да пригрлимо ту једноставност живљења, да се непре- кидно трудимо и молимо за трпељивост и уздржање да бисмо заједно са овим старцима и, несумњиво светитељима, ми достигли савршену љубав божију и тако били најбољи сведоци бога љуба- ви, господа нашег исуса христа аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду својим животом, а најпре љубављу ови старци су нам показали да је мисија цркве управо живот погружен у христу кроз литургију и молитву која свој врхунац има у безусловној љубави према богу и према другим људима јануар/фебруар 2014 31 ако је философија незамислива без приче о оцу и сину, онда је богословље кроз причу о овим благодатним старцима најузвишенија философија, а света гора академија над академијама сергеј симонович сахаров, био је један у низу од многобројних руса који је након октобарске револу- ције по свом избеглиштву из отаџби- не, 1921 год нашао уточиште у паризу у француској престоници, рекло би се да је живео пуним плућима његове унутрашње потребе биле су у пот- пуности задовољене будући сликар, имао је прилику да излаже своје радо- ва у елитним галеријама, да се креће у високо интелектуалним круговима, учествује у философско-апокалиптич- ким дискусијама, и да практикује ду- илија ромић света гора – академија смиреноумља тема броја 32 1/2014 ховност далеког истока, коју је држао тада за једину и праву мудрост ипак, усред свог тог гламура и сјаја европске престонице, почео је полако да увиђа и осећа хладан мрак спонтано и из дубине срца, млади сликар је почео да дозива име христово а бог-личност, бог његовог детињства, како га је по- некад називао, брзо му је стигао у по- моћ својом благодатном посетом оду- шевљен православном црквом, којој се опет окренуо као некада у детињ- ству, почео је да изучава богословље на академији св сергија, али је убрзо одустао, не нашавши праву меру која би задовољила потребе његовог срца у академском богословљу, оптерећеном тада немачком класичном филосо- фијом једина академија која је имала ауторитет да задовољи његове бого- словске потребе била је у том моменту света гора од париза преко београ- да и солуна, стигао је у манастир св пантелејмона на светој гори као мо- нах софроније, почео је збиља да живи пуним плућима, од свете литургије до непрекидне молитве исусу, по пре- дању атонских свештених тиховатеља привидну светлост париског гламура, заменио је виђењем нестворене свет- таман када је софроније због богоостављености покушао да пронађе спољње објашњење за своје стање и почео да запада све дубље и дубље у мрак очајања, чудом божијим срео је и упознао старца силуана јануар/фебруар 2014 33 лости која излази из дубина сâмог божанског бића: оца, сина и светога духа ова светлост божанске љубави, изобилно га је посећивала у неколи- ко наврата, као и многе оце пре њега, преко григорија паламе, симеона бо- гослова, атанасија атонског па све тако до апостола павла софроније је живео реалност долазећег царства божијег међутим, бог отаца наших (дап 5, 30), бог израиљев, напрасно га је оставио монаху софронију је била јасна и прихватљива чињеница да ми људи као тварна бића, због својих гре- хова остављамо често бога и окрећемо му леђа но, ово страшно искуство, у којем бог оставља човека, било му је потпуно ново и поражавајуће бог се сакрио благодат се повукла молитва је постала само жамор и јаук са врха атоса, без икаквог одговора софро- није се нашао у чуду света гора је место где се чуда не- прекидно дешавају светогорска чуда нису ни приближно као она из филмо- ва научне фантастике, у којима најмање учествују бог и човек напротив, она се искључиво тичу бога и човека таман, када је софроније због богооставље- ности покушао да, безуспешно, про- нађе спољње објашњење за своје стање и почео при томе да запада све дубље и дубље у мрак очајања, које умало да се претвори у озбиљан атеизам, чудом божијим срео је и упознао старца си- луана овај тихи, једва приметни сабрат његовог манастира, за кога ће ускоро открити да је скоро две деценије и сâм живео у стању богоостављености, био је његов највећи дар божији, како је и сâм често после писао и говорио да чудо буде још веће, монах силуан као полуписмени руски сељак му откри- ва да је своја искуства током свих тих година записивао монах софроније обдарен позамашном ерудицијом и не- оспорним богословским инстинктом, у повереним му списима (од којих ће кас- није архимандрит софроније састави- ти књигу старац силуан), видео је не само излаз за своје „стање“, него је у њима препознао узвишено богословље какво се не среће на светским акаде- мијама божије јављање монаху силу- ану, речима: „ум свој држи у аду и не очајавај“ постао је богословски слоган којим ће софроније превазићи своју богоостављеност побеђивати своју гордост, молећи се за цео свет, а сâмога себе сместити у ад без очајавања, по- стала је његова свакидашња пракса од тада па до краја живота, сећајући се свог оца силуана и угледајући се на њега, монах софроније ће се вежбати, поучавати и богословствовати о сми- реноумљу као најаутентичнијем мето- ду православног богословља ако је философија, како рече дерида, неза- мислива без приче о оцу и сину, онда је богословље кроз причу о овим бла- годатним старцима најузвишенија фи- лософија, а света гора академија над академијама аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији усред свог тог гламура и сјаја европске престонице, почео је полако да увиђа и осећа хладан мрак спонтано почео је да дозива име христово а бог-личност, брзо му је стигао у помоћ својом благодатном посетом тема броја 34 1/2014 „апостолском ревношћу живећи“ софроније и порфирије (19 август 1986) – старче, једна моја пријатељица, која је професорка енглеског језика, ићи ће у енглеску на неки семинар, и каже ми да кренем и ја ако желим, па да идемо заједно у есекс код старца софронија „добро познајем старца софронија хтео је једном да дође у грчку да ме упозна рекао сам му: „ако имаш не- ког другог посла у грчкој, дођи онда и са мном да се видиш ако, међутим, немаш неке друге обавезе, немој да до- лазиш само због мене за хришћане не постоје раздаљине током молитве могу да се упознају и да се виде нек те до- бро прати на путу за есекс, и молим те да ми кажеш после како тамо живе забележи све што се тиче организације и рада манастира да ми испричаш сва- ки детаљ а хоћу и да поручиш нешто старцу софронију од мене будући да жели да дође овде и да ме види, а и он сам је стар, реци му да нема потребе да долази у грчку да бисмо се видели мо- жемо да се видимо у молитви осим ако има неки други разлог да дође у грчку у сваком случају, нек не долази само због мене видећемо се у молитви па ћемо се испричати кад будеш отишла тамо, он ће бити затворен ако кроз три дана видиш да и даље не излази, пошаљи му писмо по некоме и напиши му да те ја шаљем када види у писму да те шаљем ја, од- мах ће доћи у подне, и видећеш га реци старцу софронију: ̓отац порфирије моли скрушено за вас и умољава ваше свете молитве ̓“ и заиста, кад сам отишла, три дана старац није изашао написала сам по- руку, дала сам је једном монаху, а он је однео у његову келију када је старац видео да ме шаље отац порфирије, из- ашао је у подне у трпезарију за столом за мирјане било нас је мно- го кад смо завршили са јелом, старац софроније је прстом показао на мене од свих људи и казао ми: „ти – дођи овамо“ схватио је ко му је послао поруку рекла сам му шта му је поручио старац порфирије, а он ми је као благослов дао књигу светог силуана дајући ми књигу, рекао је: „бог вас је благословио веома много и даровао грцима једног порфирија! тренутно не постоји нико на овом свету као што је старац пор- превод са грчког: милана вучићевић у овом броју православно мисионара преносимо делове књиге монахиње порфирије која је била духовно чедо светог старца порфирија упознала је старца док је још живела у свету и ра- дила као учитељица касније се трудила да забележи и уобличи кроз књигу нај- битније догађаје, телефонске разгово- ре и савете које је добила од старца јануар/фебруар 2014 35 фирије међутим, ви нисте свесни шта вам је бог подарио и секирате га сви треба да имате послушање према њему нисте схватили како благо имате у рукама, па сте га докрајчили стварате му проблеме, а он се узнемирава када то осети мало њих се под његовим ути- цајем поправило“ када сам се вратила рекла сам оцу порфирију све што сам видела тамо док смо боравиле у манастиру а он ми је рекао: „видео сам га срели смо се у молитви нашао сам га у цркви коју је живописао седели смо у цркви и дуго смо причали он је свет човек о пуно ствари смо причали веома лепо смо се провели“ постани мисионар дивљима у атини (5 јануар 1990) „треба да се радујеш што те је бог бацио у тешко окружење зато што тамо имаш могућност да се трудиш и задобијеш много и да знаш да нијед- но окружење није савршено треба да осетиш друге, какви год они били, они су делови твога тела ако те боли рука, зар ћеш је одсећи? ако те боли нога, зар ћеш је осудити? тако, дакле, ако ти сме- та твој брат или твој сестра, а ти помис- ли: ̓ах, моја нога је мало хрома и треба да припазим ах, боли ме рука (а то је моја друга сестра) и треба да јој ука- жем сву своју љубав и да је збринем с љубављу ̓ тада нећеш имати никакву бригу и бићеш један нечујни мисионар унутар тог тешког окружења са пуно тешких ка- рактера постани мисионар дивљима желиш ли да ли- чиш на оне мисионаре који иду код дивљака и да имаш исту плату? онда ради ово што ти кажем покушај да из- мениш духовно окружење у ком живиш без речи ево шта ћеш да радиш: не го- вори много, али одговарај са радосним лицем моли се за све напредоваћеш у врлини и показиваћеш своју љубав тада ће остали рећи: ̓погледај колико смо били неправедни према овој де- војци! она је благо, а ми тога нисмо били свесни ̓ лоше ће се преобрази- ти у добро и сви ће хтети на тебе да се угледају“ и у најгорем окружењу можемо по- стати свети извор: μαθητεία στον γέροντα πορφύριο, πορφυρίας μονχής (σπυριδούλας μόσχου), μήλεσι 2012 тема броја јануар/фебруар 2014 35 живописао седели смо у цркви и дуго смо причали он је свет човек о пуно ствари смо причали веома лепо смо постани мисионар дивљима у атини (5 јануар 1990) „треба да се радујеш што те је бог бацио у тешко окружење зато што тамо имаш могућност да се трудиш и задобијеш много и да знаш да нијед- но окружење није савршено треба да осетиш друге, какви год они били, они су делови твога тела ако те боли рука, зар ћеш је одсећи? ако те боли нога, зар ћеш је осудити? тако, дакле, ако ти сме- та твој брат или твој сестра, а ти помис- ли: ̓ах, моја нога је мало хрома и треба да припазим ах, боли ме рука (а то је моја друга сестра) и треба да јој ука- жем сву своју љубав и да је збринем тада нећеш имати никакву бригу и бићеш један нечујни мисионар унутар тог тешког окружења са пуно тешких ка- рактера постани мисионар дивљима желиш ли да ли- чиш на оне мисионаре који иду код дивљака и да имаш исту плату? онда ради ово што ти кажем покушај да из- извор: μαθητεία στον γέροντα πορφύριο, πορφυρίας μονχής (σπυριδούλας μόσχου), μήλεσι 2012 свеи сарац порфирије (бајракарис) 36 1/2014 старац јефрем катунакијски богато наслеђе које смо добили од блаженог оца јефрема за јединство православних је неоспорно „до раскола лако дође, јединство је тешко“ какав ли тек одјек данас имају речи овог богоносног савременог оца? старац јефрем катунакијски рођен је 1912 године у амбелохорију код тебе, од оца јоаниса папаники- таса и мајке викторије световно име старца било је евангелос завршио је гимназију, али благодаћу божјом пред евангелосом су се затворили световни путеви у теби, где се преселила његова породица, упознао је своје старце, јеф- рема и никифора живот евангелоса био је монашки духовно се борио метанијама, постом, а пре свега послушањем његова мајка је удостојена тога да добије потврду од блаженог јефрема сирина да је жеља њеног сина да постане монах била и жеља господња и да ће евангелос по- штовати монашки живот 14 септем- бра 1933 године евангелос је напустио свет и отишао у тишину свете горе, у катунакију, у испосницу блаженог јеф- рема сирина и поклонио се братству стараца јефрема и никифора после периода искушеништва пострижен је у малу схиму с именом лонгин годи- не 1935 постао је великосхимни монах благословом његовог старца никифо- ра и добио је име јефрем наредне го- дине је рукоположен у чин свештеника старац јефрем је удостојен да упозна првака исихастичког живота, прони- цљивог, прозорљивог, светог старца јосифа исихасту (1898–1959) и да се духовно повеже са њим благословом његовог старца никифора старца јо- сифа су, опет, подучавали постојаном духовном животу славни исихасти ка- линик и даниил стога, старац јефрем нас учи непрестаном трагању за духов- ним животом и проналажењу постоја- них духовних водича, који би били „истинско објављивање православне вере“ онај који води духовни живот види демонски оквир и одговарајућим духовним лековима води своја духовна чеда ка рају преподобни отац јефрем је раз- двојио истинско послушање од лаж- ног када је посаветовао једног монаха да чини послушање његовом старцу не по инстинкту, већ из љубави и дужно- превод са јелинског: михаела јагер јануар/фебруар 2014 37 сти према богу свети старац јосиф исихаста дао је један програм исиха- стичког живота оцу јефрему; да негује молитву „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме“, да стражари над кретањима своје душе, и довела га је до очишћења срца и просветљења отац јефрем се благословом старца јосифа наслађивао „филокалијом“ и пронала- зио савете светих отаца о својој бор- би није читао нити психијатријске књиге, нити „културолошко“ штиво кроз духовно парадирање по салони- ма, нити је имао страх да ће га можда световни кругови називати „фунда- менталистом“ године 1973 упокојио се јеромонах никифор, старац оца јефрема старац је 1980 године сабрао братију и очу- вао заповест оца јосифа да предводи братију после смрти старца ники- фора стога је отац јефрем прво сти- гао до просветљења, а затим постао и сам старац отац јефрем се борио против вели- ког непријатеља духовног живота – таштине његове жртве биле су зарад христа а не зарад неке ишчекујуће похвале од стране људи света литургија за старца јеф- рема је била потресан и искуствен чин једном свом духовном прија- тељу, монаху, поверио је да је први пут када је служио свету литургију јасно видео благодат божју да преображава божанске дарове заиста, после освећења светих дарова, угледао је самог хри- ста у дискосу и никако није могао да задржи сузе када је тема броја кроз духовно парадирање по салони- ког непријатеља духовног живота – таштине његове жртве биле су зарад христа а не зарад неке ишчекујуће похвале од стране људи света литургија за старца јеф- рема је била потресан и искуствен чин једном свом духовном прија- тељу, монаху, поверио је да је први пут када је служио свету литургију јасно видео благодат божју да преображава божанске дарове заиста, после освећења светих јануар/фебруар 2014 дарова, угледао је самог хри- ста у дискосу и никако није могао да задржи сузе када је сарац јефрем каунакијски; фоо: wwwisihazmru света литургија за старца јефрема је била потресан и искуствен чин када је први пут служио свету литургију јасно је видео благодат божју да преображава божанске дарове 38 1/2014 дошло до чина ломљења тела христо- вог сузе су наквасиле антимис током свете литургије, а поред себе је видео анђеле како саслужују отац јефрем је био овенчан даром проницљивости: видео је духовно стање сваког свештеника и монаха, и давао им је одговарајуће духовне ле- кове за напредак у духовном животу благодат божја је украсила старца јеф- рема и даром прозорљивости, тако је и видео оно што је надолазило (као нпр земљотрес у солуну 1977 године), али је много пута и поздрављао лаике, чак и децу именима која ће добити после више година при монашком постригу тако је један студент послао једно ве- ома сажето писмо, без много детаља, блаженом старцу и примио је одговор од истог, у ком му до детаља описује његово духовно стање, а чак и место на ком је становао студент, иако му он то није спомињао једном су се неки свештеници, који се нису међусобно познавали, срели на путу ка катунакији, и када су стиг- ли код оца јефрема, блажени свети старац је почео да прекорева једног од њих говорећи му да он није свештеник него масон који је обукао расу како би шпијунирао по светој гори овај је признао своју сплетку *** богато наслеђе које смо добили од блаженог оца јефрема за јединство пра- вославних је неоспорно „до раскола лако дође, јединство је тешко“ какав ли тек одјек данас имају речи овог бого- носног савременог оца? отац јефрем се показао, благодаћу божјом, и као практичан путеводитељ кроз брак и породицу, јер је помогао многим младим да дођу до брака, а да их при том не притиска, а његова писма, која спасавају, представљају духовно наслеђе и „школу за родитеље“ без пси- холошких и философских теорија, за породице у духовној борби године 1996 старац јефрем је доживео мождани удар и остао непокретан није се нимало жалио, већ је прослављао го- спода оставио нам је свој свети пример како да се боримо са болестима 14/27 фебруара 1998 године старац јефрем катунакијски са свете горе предао је своју свету душу у руке свог творца, ком је служио од своје младости кажу да су једном питали неког чове- ка у позним година, који је живео у 19 веку, да каже који догађај у његовом жи- воту је оставио на њега најјачи утисак он је одговорио да је, када је био мали, видео и чуо светог козму етолског и наша генерација је била удостојена да упозна мирисни цвет атонског мона- штва, старца пајсија и оца јефрема катунакијског, који нас позивају да се угледамо на њихов живот извор : „γέροντας εφραίμ κατουνακιώτης“, έκδοση ιερού ησυχαστηρίου οσίου εφραίμ, κατουνάκια αγίου όρους отац јефрем је био овенчан даром проницљивости: видео је духовно стање сваког свештеника и монаха, и давао им је одговарајуће духовне лекове за напредак у духовном животу благодат божја је украсила старца јефрема и даром прозорљивости јануар/фебруар 2014 39 епископ николај о старцу силуану када неко посети свету гору и види смерне калуђере, може помислити да они живе досадним и бесциљним животом то тако изгледа гледано споља, јер мало ко може да проникне и схвати каква се непрестана и страховита борба води у њиховим душама та борба је готово нат- природна, невидљива, и то не само борба против демонских сила, господара мра- ка, него исто тако бар за почетнике – и против крви и меса, тј против телесних жудњи и страсти ово је сажети садржај прве књиге у својој књизи отац силуан описује како га је та борба била довела до очајања и скоро до самоубиства пресвета бого- родица му се јавила у моменту његове најтеже борбе са страстима и очистила га од нечистих телесних жудњи и помис- ли христос му се јавио и дао му снагу да надвлада земаљске мисли и зле духове и тако, после четврт века тешке и упорне борбе, стигао је до победе боготражи- тељ је постао богопознавалац, а уче- ник, учитељ српски епископи о светогорцима тема броја свеи влаика николај велимировић еиско бачки иринеј (буловић) мирооли црноорско- риморски амфилохије (раовић) 40 1/2014 старац силуан је био и мој учитељ једном сам га питао: „оче силуане, да ли вас ово мноштво света узнемирава у вашем раз- мишљању и вашим молитвама? зар не би било боље за вас да одете у испосни- цу у каруљу и да тамо живите у миру као отац теодосије, артемије, доротеј, ка- линик, или да живите у некој усамљеној пећини, као отац горгоније?“ „ја живим у пећини“, – одговорио је отац силуан „моје тело је пећина мојој души, а моја душа је пећина светом духу и ја волим и служим божијем народу без изласка из моје пећине“ и поред његове спремности да свако- ме служи, и његове чудесне скромности и услужне љубазности, о божанским стварима је говорио са достојанством и снагом о богу је говорио са чаробним одушевљењем, присношћу и блискошћу, онако како би говорио о пријатељу „ја знам бога он је љубазан, благ, услужан“, рекао би старац силуан један монах – отац теофан са страхом је то слушао и помишљао да је силуан изгубио страх божији касније, када је читао силуанове списе, теофан је изменио своје мишљење и рекао: „отац силуан је израстао и стао у ред цркве- них отаца“ ја мислим, да би текстове оца силуа- на требало ставити у уџбенике психо- логије, ако ни за шта друго а оно као потврду о једном духовном борцу xx века, и као потврду истинитости свега што су прослављени црквени оци учи- ли и писали постоји нешто ново и у поукама и у животу оца силуана на пример, христово упозорење које је он чуо: „држи свој ум у аду и не очајавај“, представља један савет и опомену про- тив охолости ја лично никад раније нисам чуо те речи велика је и друга изрека: „љубав је изнад разумевања“ то је било свакоднев- но и основно силуаново учење његова љубав са сузним молитвама праштала је грех грешнима, поправљала злотворе, охрабривала клонуле, лечила болесне и старац силуан је био и мој учитељ једном сам помишљао да је силуан изгубио страх божији касније, јануар/фебруар 2014 41 стишавала олује сведочанства у прилог свему овоме могу се наћи у тој књизи то је књига која је неопходна нашој ге- нерацији овде је књига о једном обич- ном човеку са веродостојним духовним искуством, топла и врло упечатљива владика николај велимировић, сабрана дела владике николаја епископ иринеј о старцу порфирију издалека је, благодаћу божјом, ви- део да српски народ, подсвесно, гаји само још једну наду, наду у своју цркву, и да ће једног дана, и то ускоро (а ово је све говорено још у време док је „пле- ме наше“ духовно спавало „сном мрт- вијем“!), „изненада нагрнути“ у цркву при том је изражавао бојазан да црква – због недостатка пастира уопште, а због недостатка духовно зрелих и способних пастира посебно – неће бити у стању да се у пуној и пра- вој мери одазове тој огромној духовној потреби истинске пастирско-мисио- нарске делатности и препорода пра- вославне вере и традиције „ваш народ је на све начине, а посебно у духовном погледу, измучен, ојађен, изранављен – говорио је потписнику ових редака – јер је дуго био лишаван христа: остао је у великом броју некрштен или, у дру- гим случајевима, крштен, али без икак- вог духовног руковођења; његова деца и омладина одрастала су и живела ма- хом у кућама без христа; једном речју, под безбожном и чак противбожном влашћу, народ вам је био као овце без пастира“ – „у таквим околностима – настављао је – лако вам могу доћи раз- не јереси и секте, па и разни гуруи, и духовно заводити народ божји, а мно- ге и приграбити“ видећи све то – ве- роватно видовитије од већине нас, пониклих и одраслих овде – наглашавао је, веома често и изричито, тема броја јануар/фебруар 2014 41 због недостатка духовно зрелих и способних пастира посебно пониклих и одраслих овде – наглашавао је, веома често и изричито, фреска из храма вазнесења госоње у жаркову, беора 42 1/2014 насушну потребу за духовно зрелим, просвећеним, образованим и пожртво- ваним свештеницима младим свештеницима, монасима, монахињама, теолозима, ревносним у вери, хришћанима, свима је саветовао: „радите непрестано и неуморно, јури- те и стижите свуда, свима проповедајте христа, падајте с ногу од умора тру- дећи се за христа и за цркву његову, не жалите своју младост све дајте за христа и за цркву његову! она треба да расте, а ми да се смањујемо смире- ношћу“ ове потресне речи љубави и поуке, на непоновљив начин посведо- чене личним примером, упућивао је свима, а посебно нама, припадницима српског народа који смо имали благо- слов и срећу да га на свом животном путу сретнемо и упознамо и да са њиме с времена на време разговарамо све- тог и доброг старца заиста је, уза све остало, красио дух непатворене сабор- ности, красило га је осећање свеправо- славног јединства и прожимања, као што му је и срце било испуњено свечо- вечанском љубављу он ни по ком основу није правио раз- лике међу народима све је волео јед- нако: са истом љубављу, преданошћу и жаром молио се за наш, српски народ и за остале православне народе као што се молио и за сопствени, грчки народ чини ми се, ипак, да је српском народу поклањао нарочиту молитвену пажњу, свакако и зато што је најпре предосећао, а затим и осећао, по дару духа светога, све његове патње и невоље често је, наиме, и ноћу телефоном будио своју духовну децу и хришћане које је по- знавао, и позивао их да се моле за своју браћу србе предвидео је избијање рат- ног сукоба на простору наше отаџби- не на три месеца пре почетка ратних дејстава и страдања телефонирао је писцу ових редака и поручио му да пад- не на колена и да се моли господу; јер, рекао је, „све ми код вас изгледа црно и бојим се да ће брзо доћи до рата“ али, ово своје прво јавно сведочење о великом подвижнику љубави и про- зорљивом исцелитељу завршићемо, у оквиру ове скромне уводне речи, њего- вим предсказањем да ће се живот црк- ве у српским земљама обновити и да ће православна побожност у српском наро- ду поново процветати, упркос дуготрај- ном духовном пустошењу током 20 века наводимо његове карактеристичне речи: „видим христа како ходи српском земљом и одабира оне који су његови“ изговорене су, напомињемо, у дане када није било скоро никаквих видљивих зна- кова који би их оправдали из књиге: старац порфирије кавсокаливит: подвижник љубави – прозорљиви чудотворац митрополит амфилохије о старцу пајсију када смо одслужили, старац је при- премио јело: пиринач, парадајз, који је имао у својој башти и хлеб који је сам сушио мени је напунио тањир, а себи је сипао сасвим мало побунио сам се, говорећи да то није ваљано: да он једе као подвижник, а ја као гурман тада ми рече: – јеси ли монах? буди, онда послушан зар си ти тако непослушан црногорац? овде је мој бајум послушнији од тебе упитах га изненађено ко је бајум, јер сам знао да нема ни једног послушника онда ми показа ружин грм, који је тамо посадио оде до њега, стаде испред грма и рече: – дођи, бајум, да види овај непо- верљиви амфилохије шта је истинска послушност како је земља око грма била свеже окопана и мека, почне да се уздиже и одједном одатле изиђе жаба гово- јануар/фебруар 2014 43 рим вам оно што сам својим очима видео затим рече жаби: – врати се сада, бајум, на своје место, а увече иди да се помолиш изненадих се и упитах га како се то бајум моли објаснио ми је да жаба увече одлази пред један велики дрвени крст, који се тамо налазио и да „псал- мопоје“ то ми је било чудно и у себи ре- кох: „да ли се то старац шали са мном? о каквом то жабљем ̓псалмопојању’ ми говори?“ још истога дана, чим је сунце зашло, угледах жабу пред крстом како крекеће: „крекеке, крекеке“ оставила је на мене снажан утисак та старчева непосредна веза са животиња- ма, управо онаква какву срећемо код светих људи онога лета, када сам га по- ново посетио, владала је дуготрајна суша и месецима није пала ни кап кише рече ми тада старац пајсије: – видиш, ми људи сагрешујемо и право је да испаштамо нисмо достојни да нам бог ишта друго пошаље жао ми је што јадне животиње пате ето, пре неки дан дође једна змија, која, јадница, нигде није могла да нађе ни мало воде да попије узео сам чашу, и сипао јој воде да пије рекох му смејући се: – зашто ниси позвао мене, старче, да дођем и да змији смрскам главу? одговорио ми је, и сам се смејући: – ти си један дивљи црногорац из књиге: чувајте душу! разговори са старцем пајсијем светогорцем о спасењу у савременом свету тема броја рим вам оно што сам својим очима видео затим онога лета, када сам га по- ново посетио, владала је дуготрајна фреска из храма вазнесења госоње у жаркову, беора 44 1/2014 познати српски и светогорски ста- рац исаија рођен је у липљанској епископији, у време краља милу- тина (око 1300 године) побожни роди- тељи георгије и калина су се посветили његовом васпитању и образовању пошто су били веома угледни племићи, родитељи су послали сина на владарев двор млади исаија је већ тада показивао склоност ка духовном животу, али није хтео да жало- сти родитеље, па их је послушао после извесног времена, исаија је одлу- чио да напусти двор, сигурну службу и вољене другове отишао је у манастир св јоакима осоговског у сарандопару, код криве паланке, где се замонашио када су се стекли услови, духовном чежњом вођен, исаија је отишао у свету гору, у славни ма- настир хиландар (пре 1330 године) тамо је продужио свој крстоносни пут и предао се посту, молитви, бдењу, манастирским послушањима и сваком добром делу када је постигао духовну зрелост, под- стакнут божијом благодаћу, пошао је на- траг у родни крај, да учини дивно дело спасења људских душа, као некада св сава српски прво је обрадовао роди- теље својим доласком, а затим је дозвао искусне монахе и заједно са њима под- стакао родитеље да се замонаше тада је његов отац постао монах герасим, а мајка – монахиња теодосија родитељи су оти- шли у манастир (по предању, то је мана- стир убожац, код косовске каменице), а исаија се вратио у хиландар у манастиру је примио вест да су се родитељи богоу- годно упокојили тада је исаија прешао на послушање код искусног старца и бившег хиландарског игумана арсенија у то време, дошао је на свету гору цар душан немањић и потражио старца арсе- нија (1347) цар је желео да узме арсенија за духовника, али је старац наговестио свој одлазак са овога света и препоручио исаију цар се покорио жељи духовника и прихватио исаију, а старац арсеније се ускоро упокојио после арсенијеве смрти, отац исаија је, са учеником силвестром и саподвижни- ком дионисијем, отишао прво у пустињу св павла, а затим у разрушени манастир светог пантелејмона следећи пример св атанасија атонског, отац исаија је по- желео да обнови ову запустелу светињу примивши савете и благослове духовни- ка, исаија се обратио цару душану за по- моћ цар је, са царицом јеленом и сином урошем, врло лепо примио и саслушао исаију тако је преподобни исаија, бо- жијом милошћу руковођен, нашао раз- светли ликови историје спц светогорски старац исаија серски никада се није тужио, нити је некакву реч неугодну коме изговорио, или се неправеднога нечега и злог било када сетио др ђорђе вуковић јануар/фебруар 2014 45 умевање код царске породице и добио све што треба за обнову манастира, као што се види из сачуваних душанових по- веља тако је манастир обновљен, а брат- ство се умножило када се међу братством појавила нека злоба, да се не би препирао, игуман исаија је напустио своје место и пошао српском царевином, са учеником никандром и из- абраном братијом у периоду између 1353 и 1363 године преподобни отац исаија је проповедао, подизао цркве и обнављао манастире на старца су обратиле пажњу и духовне вла- сти, па је позван у серску митрополију, због чега се назива и исаија серски по- стао је члан духовног суда којим је пред- седавао митрополит сава серски суд- ске одлуке је потврдио, по обичајима тог времена, деспот угљеша (1366) видевши исаијине квалитете, савин наследник, митрополит теодосије серски позвао је старца да са грчког на словенски језик преведе дела псеудо-дионисија арео- пагита о небеској јерархији, о земаљској јерархији, о мистичком богословљу и о божанским именима старац се одазвао позиву и прихватио одговорног посла најстарији рукопис, можда оригинални превод, открио је а гиљфердинг у црк- ви св арханђела на тари, код колаши- на рукопис показује да је ареопагитово дело преведено заједно са тумачењима св максима исповедника у то време, деспот угљеша и краљ ву- кашин су погинули у боју против турака на марици, а ускоро се упокојио и цар урош (1371) старац је, потресен тра- гедијом, саставио драгоцену белешку о овим догађајима тада су турци почели паријарх јоаникије, цар душан, млаи краљ урош и свеи сава, јужни зи у зааном равеју цркве св димирија у пећкој аријаршији, фреска из око 1345 оине 46 1/2014 да нападају серску област; серска властела је прихватила власт палеолога и одолела нападима пошто се серска властела жа- лила на пресуде донете за време српске власти, византијска власт је преиспитала све судске одлуке судови палеолога су утврдили да су оспорене одлуке духов- ног суда исправне и потврдила их, а оп- тужбе одбацила пошто је завршио превод ареопагито- вог дела, старац се око 1372 г вратио на свету гору, која је, такође, прешла под византијску власт када је за прота све- те горе постављен герасим, отворено је питање анатеме и спровођења духовних санкција (јун 1374 г) како су српски мо- наси имали доста невоља, преподобни отац се решио да крене на дуг и тежак пут он је отишао у србију, код кнеза лазара и изложио му проблем свети кнез је са- слушао и одобрио, али је тражио благо- слов и допуштење патријарха за слање по- сланства св патријарх сава iv је примио старца, али се изненадио многи су, још од цара душана, покушавали што и исаија, али нису успели патријарх је одлучио да се покуша још једном и одредио старца исаију за тако важан задатак, а старац се повиновао савиној одлуци тада сазваше сабор, на којем је била стара царица јеле- на, у монаштву јелисавета сабор је дао свој пристанак и саглас- ност на исаијину мисију старац узе са собом: бившег светогорског прота тео- фана, затим св никодима тисманског и ученике никандра и силвестра делега- ција је, упркос невољама на путу, стигла у цариград и лепо примљена од патријарха св филотеја кокиноса и цариградског сабора саслушавши српско посланство, патријарх филотеј је одредио да укине одлучење и примио све српске архије- реје и јереје у заједницу и саслужење са старцем исаијом, филотеј је послао кир-матеја и кир-мојсеја да одслуже ли- тургију са српским патријархом савом iv и прочитају одлуку о помирењу тако је у призрену служена заједничка ли- тургија у духу сестринске љубави између две цркве (1375) завршивши овај велики посао, старац исаија се вратио у манастир св пантелеј- мона у знак захвалности, из цариграда су послали у манастир иконе, кандила, завесе и друге црквене потребе и утвари једном приликом, старац са петоро братије крете неким послом до лавре, али их ухватише разбојници и одведоше на своју лађу тамо су их тукли и мучили, да је старац био сав обливен крвљу али милошћу божијом, старац је био сачуван од сигурне смрти и опоравио се (око 1376 г) забележено је и да је св никодим тисмански тражио са- вет од исаије око подизања манастира у угровлашкој земљи (румунија) познато је четворојеванђеље преписано по жељи „господина и часног старца исаије“ и ру- кописи које је „старац исаија“ послао на дар „богородици синајској“ после овога, старац се повукао у манастир где се после неког времена упокојио на дан 21 августа (око 1378 године) његов живописац је забележио: „никада се није тужио, нити је некакву реч неугодну коме изговорио, или се неправеднога нечега и злог било када сетио“ његово житије је уврште- но у зборник са житијем и службом св петру атонском, житијем св филотеја атонског, службом св антонију великом и другим душекорисним списима саслушавши српско посланство, патријарх филотеј је одредио да укине одлучење и примио све српске архијереје и јереје у заједницу и саслужење светли ликови историје спц јануар/фебруар 2014 47 све светлости овога света могу ста- ти под једну: светлост вере а она не може стати ни под једну „ја сам светлост свету“ (јн 8, 12; 9, 5), изговорио је господ, а најодважнији ову истину су учинили вечно својом један од оних који се таквом вером уистину радовао свакој минути живота у христу био је и свети јован, под- вижник из њамца у чудесном манастиру светог георгија хозевита на обронцима живопис- ног хореба у области вади келт јерусалимске пу- стиње, поред моштију овог угодника божијег, налазе се и друге знаменитости на овом месту се у давнини подвизавао свети пророк илија, свети јо- ван крститељ је овде проповедао и кршта- вао водом (лк 3, 1–3), а праведни јоаким измолио од бога пресвету богородицу у овом манастиру посебну пажњу плени по- тпуно, цело, нетљено тело светог јована, родом румуна, подвижника из манасти- ра њамц његове мошти су постављене у стаклени кивот и може се видети сваки детаљ, јер је тело скоро у потпуности сачу- вано – трепавице, брада, вене и тетиве по рукама и ногама на крштењу, родитељи максим и ката- рина новорођеном сину дадоше име илија, не слутећи да ће им се син подвизавати управо на месту светог пророка илије младић ће бити замона- шен у манастиру светог пајсија величковског – њамц, под именом јован јаков од почетка, узори јована јакова били су па- лестински подвижници свети јефтимије велики, сава освећени и теодо- сије велики када су 1924 г румуни прихватили грего- ријански календар, строги подвижник је са многим румунским калуђерима напустио отаџбину и кре- нуо пут свете горе и свете земље био је врло строг према себи, а да би сачувао духовни мир, уопште није имао контакте са неправо- славнима умео је да говори да грешност света иде брже него што путују вести, и да се треба чувати „моде“, јер са модом ветар грешности путује брзо као мисао бавио се и писањем дубокоумног духовног садр- савремени светачник свети јован јаков хозевитски тело светог јована је у потпуности сачувано – трепавице, брада, вене и тетиве по рукама и ногама хаџи драган б поповић 48 1/2014 жаја, а најпознатија дела су му „немојмо постати судије слугама божијим“ и лирска поема „духовна храна“ у овим делима он поучава хришћане да не осуђују, јер каквом мером мериш таквом мером ће ти се мери- ти (мт 7, 2) његове поуке и мисли увек су биле практичне и директне, раскринка- вајући сваку обесрећеност човека стално се молио за свештенике јер је сматрао да су њихове дужности исте као и раније, али да су препреке за њих знат- но умножене и подивљале, јер су стре- ле лукавога најжешће одапете управо на њих наука безбожних прогласила је рат против смисла духовног живота са циљем да урбаног човека удаљи од свете вере, речи су светог јована говорио је да се вера православна чува без икаквих уплива и новотарија, јер со вере која се вади из мора цркве христове лако се рас- твара када наиђе на влагу овога света упокојио се врло млад, у 47 години живота (1960 г) после 27 година, тело су му случајно пронашли, у оближњој манастирској келији, пећини, у којој се годинама подвизавао, израелски војници приликом једне војне вежбе на њему су и данас дугогодишња мантија у којој се подвизавао, као и ципеле манастирска братија бележи многе чудесне догађаје после проналаска ње- гових моштију у манастиру светог ге- оргија хозевита, једном приликом, када мошти светог јована јакова нису окађе- не због журбе једног монаха, свети се јавио игуману и упитао га: „зашто нас нисте кадили?“ а када једна жена, тобо- же из велике верности, замоли да подиг- ну стакло да би целивала мошти светог јована, она зубима откину једну дла- ку са његове браде, а светац обавести братију да жену пронађу и длаку врате, што жена и учини један румун крену у свету земљу са на- мером да ножем одсече део моштију и да тај део врати у отаџбину чим је чесним моштима пришао, укочио се у месту и није могао да се покрене, све док се није молитвено обратио светом јовану и по- кајао за учињено светогрђе свети јован многа чуда чини и данас, па је тако 1998 г, окренуо главу налево од поклоника, што данас није тако логос се оваплотио да би се све људ- ско тело испунило богом и његовим чу- дотворним свесилама кроз тело је и сва твар добила богочовечански свесми- сао, стога нам господ и дарује на утеху и укрепљење мошти светих зато је и тајна моштију у срцу новозаветне светајне, у оваплоћењу богочовека христа, како је говорио ава јустин нови један од оних који својим нетљеним моштима сведочи ову тајну јесте и свети јован јаков хозевит, који и данас небеском љубављу дочекује поклонике у свом манастиру, а испраћа их великом духовном утехом аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије јануар/фебруар 2014 49 у епархији бачкој, у суботици, упо- знали смо младе људе, високообра- зоване, православно побожне, спо- собне, одговорне, многодетне у сваком погледу за похвалу „мало је таквих“ – по- ручује нам о августин из манастира сту- деница, који их добро познаје на основу његове препоруке, која је стигла у редак- цију православног мисионара, направили смо овај текст а из цркве св вазнесења господњег у суботици, од њиховог паро- хијског свештеника, проте драгана сто- кина, такође стижу само похвале срђан (34) и милија на (34) адамо- вић, обоје стоматолози, имају седморо деце: димитрија (10), јовану (9), ла- зара (8), ану (6), недељка (5), николу (3) и ђурђију (6 месеци) срђан каже да им је промисао божија била путовођа намеравао је да студира у новом саду, а уписао се у бе- ограду на стоматолошки факултет, где се већ на првој години упознао са ми- лијаном, и њихова другарска љубав је на петој години добила другачију, вишу димензију, када су се и венчали он је дипломирао у року, а она годину дана касније, и дан након завршетка, родила је лазара, њихово треће дете срђан је рођен у суботици и има једног брата, а милијана (јањић, девојачко) је рођена у бачкој паланци и има две сестре били су добар пример својим родитељима да се и они венчају у цркви крсна слава им је св алимпије столпник многодетне хришћанске породице породица адамовић „мало је таквих“ – поручује нам о августин из манастира студеница радмила грујић 50 1/2014 милијана је била наш ревноснији са- говорник: – срећни смо што се нисмо селили живимо у центру града у тро- собном стану од 75 квадрата, на осмом спрату то је стан срђанових родитеља кратко су живели са нама, а онда су се одселили у кућу на палићу нашим ма- лишанима, који још не иду у школу, мно- го значи кад оду код њих да се истрче по дворишту, а и сви често викендом одемо код баке на ручак и на „бакине колаче“ и код нас се развила жеља да живимо на селу али, како нам је до сада бивало све по божијој милости, волели бисмо да и то буде тако учимо се трпљењу и сми- рењу, за шта је стан на осмом спрату у центру града одлично место срђан ради седам година до пре годину дана био је у државној служби, а онда смо одлучили да пређе у приватну праксу, јер то пуно значи и мени и деци, а њему омогућава да се посвети сваком пацијенту нажалост, у србији не постоји материјална помоћ након четвртог детета живимо само од срђанове зараде и то је довољно да пла- тимо све комуналне дажбине, да купи- мо основно што је деци потребно, а кад год је постојала потреба да се реши неки већи финансијски проблем и новца је притицало таман толико дао је бог и до- бре људе, наше пријатеље, кумове, који су нам помогли, кад год је било потребно, на чему смо им неизмерно захвални у нашој приватној ординацији први пацијенти су били нама драги људи из цркве мада по природи врло благ, срђан је од њих добио надимак „мучитељ хришћана“, јер ономе на зубарској столици често изгледа тако али, то му не смета да има пуне руке по- сла у почетку сам му, кад су то прилике дозвољавале, помагала по неколико сати, али кад сам након три месеца добила кри- тику од недељка (нашег петог детета) да од када ја радим он више нема ни тату ни маму, то ми је био јасан знак где ми је место никакав професионални успех не може да се мери са њиховом радошћу кад их испраћам у школу, дочекујем, слушам све проблеме, играмо се и певамо бити мајка је за жену највећи дар од бога увек је то била огромна одговорност, а данас поготово, кад се породица уништава на све начине како други људи гледају на вашу мно- годетну мисију? – врло различито старији људи су углавном одушевљени и изненађени да данас ико још рађа више од двоје они, средњих година не крију, ни у речима ни на лицима, шок кад нас виде заједно, че- сто питају да ли су сва деца наша или је то приватни вртић, а људи наших година мисле да смо у секти или да нас нека ор- ганизација финансира наравно да тако не мисле они који нас знају они не крију одушевљење, питају нас како издржава- мо, чак од нас траже савете за много- детну мисију потребно је имати љубави, најмлађи члан ороице аамовић са о јованом јеленковим многодетне хришћанске породице јануар/фебруар 2014 51 храбрости, а данас више него икад, имати вере у бога да је он тај који неће дозволи- ти да пропадну они које је сам створио зато каже у светом писму: иштите најпре царство небеско, а остало ће вам се придодати и заиста је тако зар он, који брине о птицама, о трави и цвећу, неће још већма бринути о нама?! људи који не желе да имају више деце најчешће то одлучују из свог егоцентризма, бриге о материјалном, и зато никад не нађу срећу још као студенти, осетили смо шта значи све предати у руке божије од студентског новца, што би нам послали родитељи, али трудећи се да испуњавамо савете нашег духовног оца, живели смо као подстана- ри, рађали децу и полагали испите деша- вало се да останемо без новца, онда дође неко у бабине и остави таман толико да премостимо беспарицу касније, у субо- тици, добили смо и четврто дете и при- мали нешто дечијег додатка, и опет нисмо бринули како ћемо кад је било најмање изгледа за стално запослење, опет мило- шћу божијом и молитвама нашег духов- ника, муж је добио посао а кад смо „узе- ли ствар у своје руке“, осетили смо муку данашње потрошачке, безбожничке ци- вилизације: имаш све више, и све ти још фали, увек ти је мало, па кад преовладају такве мисли, почнеш бога све ређе да се сећаш, и ако се брзо не дозовеш памети и ако не стражиш над својом душом благо- дат се удаљи и ти тада заиста видиш да је живот без бога бесмислен ко је утицао на вас да се вратите вери? – на мом путу до вере највећи значај имала је моја драга мајка њени родитељи нису славили славу, али нису дозвољавали да се хули на бога њена је била жеља да се све три крстимо заједно са њом, и крштење је обављено у кући имала сам 15 година пороица аамовић са својим уховним оцем 52 1/2014 отац је крштен као дете моја мајка је рано оболела од мултипле склерозе, али захваљујући вери у бога она је и данас на својим ногама и пресрећна што може да се радује унуцима оно што никад нећу заборавити то је њена молитва оче наш, коју је увек изговарала кад нас је увече ис- праћала на починак све што ме је касније молила, док сам била на студијама: да идем у цркву, да почнем да постим, да посећујем манастир у раковици, трудила сам се да испуним и, благодарећи том послушању према мајци, ја сам у православном браку, средња сестра служи богу обављајући по- зив бабице, а најмлађа је монахиња глике- рија у манастиру ћириловац срђан: – моја породица није била ни побожна ни црквена, али су ми роди- тељи учени моралу, у ком су се неговале јеванђелске врлине: доброта, милосрђе, гостољубље и патријархалност из такве позиције пут до бога био ми је трновит, јер сам се суочавао са свакодневицом која је неговала сасвим другачије и наопаке вредности често сам од другова трпео исмевање, ударце, био искључиван из друштва питање које ме је често одводи- ло у самоћу било је: „зашто баш мени све ово мора да се догађа?“ моменат који је мој живот почео да окреће према цркви био је у средњој школи када смо на часо- вима историје учили о немањићима, о њиховим врлинама, одговорном животу према држави и свом народу, о ктитор- ству касније, на студијама у београду, не- крштен, одлазио сам у храм св саве да бих упалио свећу пред испит пресудну улогу на моје крштење и црквеност имали су моје колеге, а сада кумови, александар чивовић и борислав новаков најпре сам, уз александра, почео да постим, а онда су ме 2002 у последњој седмици великог по- ста, из врњачке бање са „медицинијаде“ одвели у студеницу, где нас је дочекао о тимотеј, тадашњи игуман, који је рекао да морам да останем да се крстим, што сам радо прихватио ту сам крштен у својој 23 години још на студијама, са милија- ном сам редовно одлазио на предавања на бановом брду, која је организовао старешина цркве св трифуна на топчи- дерском гробљу, о дејан дејановић, која се и данас одржавају на вождовцу тада је гостовао монах, а сада архимандрит јован (јеленков), који је на нас оставио тако снажан утисак да је милијана по- желела да га упознамо растужила се јер је он са косова и метохије и помислила да га више нећемо видети али, драги бог види сваку жељу и најтајнију мисао, те ми већ за десет дана дођосмо у манастир по- свећен усековању главе св јована крсти- теља у сочаници, код лепосавића тамо смо са њим разговарали и од њега доби- ли благослов да се венчамо након при- преме у божићном посту, 2003 он нас је венчао у том манастиру тако од бога тада добисмо предивног и брижног духовног оца јована (јеленкова) нема те књиге ни науке која би открила и проникла у тајне васпитања деце најважнија је молитва родитеља за децу, а нама, мајкама, и да не прочитамо никакву литературу, пресвета владичица открива како да поступамо у васпитању, кад год јој искрено у молитви завапимо многодетне хришћанске породице јануар/фебруар 2014 53 колико вам је професија помогла на путу до праве вере? могу ли заједно ме- дицина и хришћанска вера? срђан: – нашу струку доживљавам као божији талант, као хумани посао ради помоћи људима, а не ради личне зараде ту је вера на делу: љуби ближњег свог као самог себе зато ми најтеже пада кад наплаћујем, а свестан сам да морам због своје породице и због знатних др- жавних дажбина да ли ви себе сматрате правом хришћанском породицом? шта је најваж- није у хришћанском животу? милијана: – православни јесмо, али да ли смо права хришћанска породица то није на нама да кажемо, но свакако да томе тежимо наш о јован нам је још давно говорио да што пре схватимо да је живот на земљи стална духовна борба са силама поднебесја, биће нам лакше да се носимо и боримо са разним свакоднев- ним провокацијама, које нам смешта непријатељ људског рода трудимо се да стално испитујемо наше поступке, речи, дела, како би се исправљали, а ко тражи и куца њему се врата и отварају испо- ведамо се код нашег проте драгана, који има десеторо деце и дупли брачни стаж, и који нам је увек, драгоценим саветима и конкретним примерима из сопстве- ног искуства, помагао да што безбол- није прођемо кроз искушења која су нас сналазила обоје сматрамо да је љубав најбитнија у браку кад се супружници воле безрезервно и безусловно, онда дају једно другом максимум свог бића не раз- мишљајући о личним интересима где је љубав, ту је разумевање, праштање, међу- собно помагање, у обавезама нема муш- ких и женских послова, трпљење ту се на делу остварује оно што се чита у чину црквеног венчања: жена жели да буде по- слушна мужу а муж се брине и труди око своје жене и тада је сасвим природно да као плод такве љубави буде рођено више деце за такве супружнике деца су дар од бога, а не терет, а они се, како одмичу го- дине брака, све више воле може ли домаћа црква без молитвене заједнице, да би христос увек био посре- ди вас? држите се поуке старца пајсија светогорца: „супружници морају има- ти истог духовника да би две кладице потпуно личиле једна на другу, морају се истесати на истом стругу“ да ли сте читали његове поуке, као и старца пор- фирија кавсокаливита, који је недавно прибројан диптиху светих? – веома смо се обрадовали што је ста- рац порфирије прибројан светима, јер смо читали његове поуке, а посебно од старца пајсија смо пуно читали молит- ва и послушање су основа и монашке и брачне заједнице трудимо се да и ујутро и увече заблагодаримо господу, нарочи- то деца, јер сад и сами активно учествују старији умеју да читају, а млађи знају по једну малу молитву напамет, па једва 54 1/2014 чекају да дође њихов ред једино имамо мало потешкоћа око тога ко ће упалити кадионицу и окадити кућу кадионица је попут свештеничке, али дечија, најдра- жи поклон који им је тата донео из свете земље сви постимо све постове, деца на уљу и риби могу одговорно да тврдим да су дани поста време кад се наша деца најздравије и најумереније хране, јер су сви мали сладокусци имали смо и овак- вих ситуација: дођу из вртића и питамо их шта је било за ручак (ретко буде по- сни оброк), а наш највећи сладокусац каже: „све посно, као дукат – гулаш са месом извадио сам месо и појео чор- бу“ а наш првенац је ишао у другу крај- ност: није хтео да једе ни супу од поврћа док не испита куварице да ли су резанци без јаја за нас су значајни дани дечији имендани, у част светога и његовог мо- литвеног покровитељства, а прослава рођендана је мода овога света, нарочито по играоницама да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – једне године за божић срђан је госто- вао на радију славословље српске право- славне црквене општине суботичке, при- чајући како наша породица прославља празник рођења христовог било је најава да ће нас пријавити за тв емисију „време је за бебе“, а било је и понуда за интервјуе у неким дневним новинама, но препору- ка оца августина за православни мисио- нар нас је посебно обрадовала патријарх павле каже: „будимо људи“ ко може остварити идеал „доброг“ чо- века? има добрих људи и ван цркве и у цркви, али је значајна разлика у њихо- вој „доброти“ да ли ту разлику осећате на себи и како? срђан: – само хришћанин може оства- рити тај идеал, јер је њему ауторитет бог, а неверујућем је ауторитет људски морал, који се у многоме коси са хришћанским моралом и сами смо прошли кроз то ис- куство: похвале те – погордиш се, казне те – гневиш се, и то је исправно по људ- ском моралу човек не може бити добар сам по себи, а кад верује у бога, онда му бог и у свему помаже и открива тајне које су неверујућем сакривене да ли је васпитање деце посебна наука? је ли данас теже отхранити и васпитати децу него што је било раније? – срђан ради по цео дан, а ја се борим са седам малишана хвала богу, слатка је то борба, али је целодневна нема те књиге ни науке која би открила и про- никла у тајне васпитања деце најважнија је молитва родитеља за децу, а остало је оно што си их научио док су мали, док се још могу савијати и обликовати нама, мајкама, и да не прочитамо никакву ли- тературу, пресвета владичица открива како да поступамо у васпитању, кад год јој искрено у молитви завапимо једном ми је монахиња ј рекла: „твоје је да се молиш, и у молитви да будеш истрајна, и по цену да ти деца страдају, ти трпи и моли се да им све буде на корист и спа- сење душе“ тад сам се помало плашила тих речи, а како време одмиче и деца ра- сту, а у корак са тим расту и проблеми и бриге, све сам више свесна смисла и ис- тинитости тих речи уосталом, читајући житија и пролог, видимо да је и онда и сада једнако тешко било подизати децу, увек су времена била тешка, и онда су децу на очиглед мајки и очева убијали, мучили, живе спаљивали, разапињали, а данас деца умиру од разних тешких боле- сти, неретко се годинама муче, и што би наш о јован рекао: „и кад те живог секу, кад имаш вере у живот вечни, знаћеш да је то тренутно“ за васпитање је потребно пуно стрпљења, разумевања, и пре свега, пуно љубави, јер кад деца осете неизмер- ну родитељску љубав, онда и повремене казне и оштар тон имају смисао и оправ- дање и кад мајка, понекад, у физичкој или духовној немоћи, пусти сузу, њих то дубоко дотакне јер су свесни, о томе им пуно причамо, да ми као родитељи имамо многодетне хришћанске породице јануар/фебруар 2014 55 велику одговорност пред богом, да су они божији дар и да је јако битно чему ћемо их научити, какве им смернице дати, да би одрасли у добре и честите људе стал- но им напомињемо да треба да буду добар пример другој деци, а они се слажу и кажу да ће тако још неко од њихових другара заволети богу и почети да долази у цркву да ли су сва деца здрава? које школе уче? како уче? иду ли на веронауку? у чему су посебно талентовани? колико читају? – здрава су, хвала богу једино је јована, петог дана по рођењу, добила епилептич- не нападе лечена је у суботичкој болници две недеље, а онда пребачена у београд на „институт за мајку и дете“, где је болест ублажена по савету нашег духовника јо- вана, одмах смо је крстили и однели у со- поћане и ту је исцељена над моштима св козме и дамјана молитвом о макарија кад смо је потом однели на лекарски пре- глед, лекари су констатовали да нема ни трага од болести и заиста се никад више то није поновило три ђака су у ош „иван горан ковачић“ у 4, 3 и 2 разреду музич- ки су талентовани и желе у музичку шко- лу иду на веронауку и учествују на свим црквеним и школским приредбама за бо- жић, светог саву, васкрс ова је настава данас српској деци и омладини више него потребна, јер не знају ко су им преци, где су им корени, за косово и метохију су „чули“, често не знају ни крсни знак ис- правно да начине наша деца имају заиста добре вероучитеље дешава се да деца са грађанског васпитања, па чак и римокато- личке веронауке, пређу на часове право- славне веронауке њихова највећа радост је одлазак на литургију недељом, и молим бога да тако заувек остане дечаци по- мажу у олтару, а девојчице воле да обуку своје хаљине за цркву и да у првом реду учествују у одговарању на литургији једно време је дечији хор појао суботом, па отуд и љубав према црквеном појању водила га је исидора стокин, најстарија ћерка нашег проте драгана, која је својим ентузијазмом, ведрином и љубављу вр- шила и мисију вероучитеља њен топао однос са децом имао је за резултат прегр- шт дечијих осмеха, главица пуних инфор- мација о нашој историји, о нашој вери сви воле да певају, а и ми са њима, тако да по цео дан неко пева песме са хорских проба или из песмарица или са литургије лазар каже да би волео да буде свеште- ник, јер често помаже у олтару немамо телевизор па им ја пуштам на лаптопу из- абране филмове мислили смо да ће то за децу бити проблем, али, на нашу радост, њима је најважнија игра и немају жељу за њим јако воле филм „косовски бој“, мон- тирају на све столице кајасе, као на коње, ставе зимске капе, уместо шлемова, варја- че у руке па у бој остала занимација су лего коцке, гумене животиње, пазле и две лутке-бебе, као и судићи за кување воле приче и песме из светосавског звонца да ли за вашу породицу постоје лето- вања и зимовања и како то остварујете? посебно, поклоничка путовања? нашу струку доживљавам као божији талант, као хумани посао ради помоћи људима, а не ради личне зараде ту је вера на делу: љуби ближњег свог као самог себе зато ми најтеже пада кад наплаћујем, а свестан сам да морам због своје породице и због знатних државних дажбина 56 1/2014 – шта рећи о зимовањима и летовањи- ма? кад падне снег, треба нам око 45 ми- нута да се сви обучемо, а онда имамо пар феноменалних локација које је открио наш драги брат у христу, мирко, на које се упутимо нас неколико породица он нас је снабдео и најразличитијим спра- вама за санкање да бисмо уживали у зимским радостима деци не смета сан- кање ни на минус десет степени лето проводимо код мојих родитеља у бач- кој паланци, а срђан долази викендом опет деца уживају ту је дунав и купање, пецање баба, деда и тетка им угађају нарочито се радују кад идемо у мана- стире: црну реку, студеницу, бођане хвала господу и пресветој богородици те мој срђан виде свету земљу и свету гору, и то захваљујући милости божијој и добром срцу наших пријатеља, који су му новчано помогли срђан: – недавно сам био на светој гори и чуо сам да су у манастиру григоријат двојица мојих колега: јеромонах димитрије, грк, лекар и зубар, и искушеник лаврентије, ру- мун, зубар, који добро говори српски било ми је веома драго, иако их нисам лично упознао да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? какав став, као лекари, имате о вантелесној оплодњи? православна црква још није дала свој званични став, а римокатоличка је изричито против – стварно сам богу захвална што ми је једна сестра бабица, друга монахиња а муж зубар сви моји порођаји су били готово исти, природни, чак лаки увек ме је порађала сестра уз присуство др мирјане жупански, побожне доктор- ке и дивне жене било је помало и стра- ха од сваког наредног порођаја, јер знам да нешто може да се искомпликује, али, хвала богу, није срђан: – према ванте- лесној оплодњи немамо јасан став, али не прихватамо чињеницу да се већ унапред неки ембриони жртвују руска пословица каже: кад је у породи- ци слога, не треба и богатство слога је највеће богатство, а ослобађа и од егзи- стенцијалног страха, нарочито када се у свему уздате у бога имате ли вашу по- руку охрабрења породицама које избега- вају многодетство? милијана: – да, слога је мир са богом и људима, а то је право богатство које одго- ни страх можда ова наша прича охрабри многе младе људе сви са којима се дру- жимо имају многодетне породице или би то волели прота драган (десеторо), кум миленко (петоро), кум игор (четворо), медићи (петоро), јовановићи (четворо), ђачићи (четворо), савићи (троје) ваши незаборавни породични до- гађаји или анегдоте? – наш најдражи догађај је седмоднев- ни боравак претпрошлог лета на старој планини, у родном селу нашег духов- ника јована село се налази на самој граници са бугарском, у њему живи свега десетак становника прави је лек за душу: мир, тишина, цвркут птица, дивна природа, далеко од градске вре- ве били смо одушевљени, и ми и деца, и тада смо схватили да бисмо волели да живимо на селу кад питамо децу где би волели да оду или да живе, сви углас кажу – петарлаш, стара планина жеља им је да имају сибирске хаскије (пси за рад), овце, и, ако је могуће, да им је живот сличан као оној деци у филму „вук самотњак“ кад смо, за раста
Свеска: 335 | Савремени светогорски старци
... Фотографија на насловној страни корице: „А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа“ (Гал 6, 14) Фотографија на другој страни корице: Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, уклесан на светогорском камену (рад о Воје Билбије) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Пирг при уласку на Св Гору (Уранополис) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 335, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2014 Реч уредника Значај светогорског стараштва за мисију Цркве 2 Ученици веронауке пишу Свети Сава некада, сада и у векове векова 4 Светачник Свети Јован Златоуст о савременом проблему депресивности 6 Беседе Беседа о Дамаскина Катракулиса (†2001) Жудња за вечношћу 9 Хришћанска етика Три асоцијације на „Будимо људи“ 14 Догматске теме Ученост и јеванђелска простота 17 На гласу светости Луди Јован - јуродивац савремене Атине 23 Тема броја „Ренесанса“ 27 Света Гора – академија смиреноумља 31 „Апостолском ревношћу живећи“ 34 Старац Јефрем Катунакијски 36 Српски епископи о Светогорцима 39 Светли ликови историје СПЦ Светогорски старац Исаија Серски 44 Савремени светачник Свети Јован Јаков Хозевитски 47 Многодетне хришћанске породице Породица Адамовић 49 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Индији 57 Трагом Христовим Трагом Христовим 61 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2014 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Савремени светогорски старци цена 90 динара јануар/фебруар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
... Фотографија на насловној страни корице: „А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа“ (Гал 6, 14) Фотографија на другој страни корице: Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Свети Симеон Мироточиви, уклесан на светогорском камену (рад о Воје Билбије) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Пирг при уласку на Св Гору (Уранополис) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 335, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2014 Реч уредника Значај светогорског стараштва за мисију Цркве 2 Ученици веронауке пишу Свети Сава некада, сада и у векове векова 4 Светачник Свети Јован Златоуст о савременом проблему депресивности 6 Беседе Беседа о Дамаскина Катракулиса (†2001) Жудња за вечношћу 9 Хришћанска етика Три асоцијације на „Будимо људи“ 14 Догматске теме Ученост и јеванђелска простота 17 На гласу светости Луди Јован - јуродивац савремене Атине 23 Тема броја „Ренесанса“ 27 Света Гора – академија смиреноумља 31 „Апостолском ревношћу живећи“ 34 Старац Јефрем Катунакијски 36 Српски епископи о Светогорцима 39 Светли ликови историје СПЦ Светогорски старац Исаија Серски 44 Савремени светачник Свети Јован Јаков Хозевитски 47 Многодетне хришћанске породице Породица Адамовић 49 „Идите и научите све народе“ Православна мисија у Индији 57 Трагом Христовим Трагом Христовим 61 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2014 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Савремени светогорски старци цена 90 динара јануар/фебруар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може
Одреднице:
26
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
...све то са осме- хом да, нико од људи које сам позна- вао није имаоДУБЉИ 📌 и искренији осмех
неба као он нико није умео да пружи
наду, покаже пут, осени душу, да подржи
када сви окрену леђа није га би
...све то са осме- хом да, нико од људи које сам позна- вао није имао
МЕТА инфо: Р:19324 К:152192 Д:84
| Свеска 336 |
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
... и део живота проведемо са овим светим изданком вечности баш од њега научио сам да када нема излаза има га, да баш када помислим да се нешто не може баш ту почиње нова реалност која сведочи да се може и више и боље да нема краја да сваки крај је у ствари само почетак и све то са осме- хом да, нико од људи које сам позна- вао није имао дубљи и искренији осмех неба као он нико није умео да пружи наду, покаже пут, осени душу, да подржи када сви окрену леђа није га било сра- кратка биографија отац лука (анић) рођен је 17 септембра 1959 године у дубровнику седму београдску гимназију завршио је 1977 године студије историје уметности на филозофском факулте- ту у београду свршио је 1983, а већ 1984 иза- бран је за асистента проф др миодрага миће јовановића, на одсеку за историју уметности на филозофском факултету у београду код професора јовановића је магистрирао 1991 на тему „живот и дело вајара ђорђа јовановића“ у јулу 1991 дошао је у цетињски манастир и постао искушеник митрополит амфилохије је у цетињском манастиру искушеника уроша анића замонашио на ивањдан 1993 и дао му монашко име лука владика амфилохије је га је, такође у цетињском манастиру, рукополо- жио у јерођаконски чин на крстовдан 1995, а у чин јеромонаха у цркви светог луке у кото- ру 22 октобра 1995 године митрополитовом одлуком отац лука је постављен за намесника цетињског манастира на лучиндан 1995 годи- не у том звању остаће све до 31 јануара 2010 године у чин игумана митрополит амфило- хије га је у цетињском манастиру произвео на петровдан 2000, а у чин архимандрита на лучиндан 2008 године од јануара 2010 по- стављен је за оснивача и игумана манастира светог саве на савиној главици у доњем гр- бљу из цетињског манастира у доњи грбаљ одлази 31 јануара 2010 године од 1 априла 2011 постављен је за настојатеља манастира дајбабе код подгорице где ће и дочекати пре- лазак из овоземаљског живота у радост неве- черњег дана христовог фото: светлана луганская 64 2/2014 мота да оно што су сви одбацили узме у своје срце и од трновитог корова на- прави најлепше орхидеје љубав којом је зрачио овај христов човек посведочен је искуствима многих хришћана који су га икада упознали, срели, чули, видели неће бити лаж ако се напише да многи много дугују доброти оца луке новац, осмех, молитве даривао је увек, свуда, свакога није бирао, није питао, није тражио ништа за узврат није те посе- довао својим даром, сваки делић његове личности и сваки дар сведочили су да је он учитељ слободе богом дароване, љу- бави која нема почетак ни крај дато је било заборављено и пре него што је било даривано „дођи брзо радост радост идемо идемо узми ово, најбоље је што имам, вреди за брата идемо пожури“ по- кушао сам да сазнам шта је у његовој души изазвало толику радост задихани трчали смо из канцеларије игумана це- тињског манастира ка богословији све- тог петра цетињског нас двојица „оче лука па шта ти је? шта се десило?“ застао је обојица смо се борили за ваздух до- био је поруку из београда да је његов пријатељ изабран за епископа цркве христове да, тако је чисто срце умело да се радије туђем успеху, много више него своме јер за њега туђа радост и осмех били су радост његове пресветле душе гледао сам и остао нем пред његовом величином као и безброј пута пре тога, али и после тога учио је друге на специ- фичан начин, без присиле, наметања, са љубављу тај начин вечности усађивао је у све нас полако и неприметно данас уочи годишњице твог одласка остаје сведочанство твоје величине и љубави којом си нас призвао ка вечноме и вечности захвалан сам богу што ми те даровао да твој светли пример имам пред собом дубоко свестан да ти се никада ни- сам и нећу моћи одужити за свако добро које си ми даровао, за сваки осмех којим си ме обрадовао и за сваки загрљај прија- теља којим си подигао уместо воштани- це над твојим светим гробом остављам сведочанство млађима да знају и запамте да је црква христова имала на земљи ве- ликана неба, да смо видели, запамтили и сачували сведочећи о твојој светости за нас који смо били твоји непроцењи- во искуство хвала богу на теби, драги наш, и теби на њему јер си га сведочио достојно у све дане свог живота твој најмањи од свих иван аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој
... и део живота проведемо са овим светим изданком вечности баш од њега научио сам да када нема излаза има га, да баш када помислим да се нешто не може баш ту почиње нова реалност која сведочи да се може и више и боље да нема краја да сваки крај је у ствари само почетак и све то са осме- хом да, нико од људи које сам позна- вао није имао дубљи и искренији осмех неба као он нико није умео да пружи наду, покаже пут, осени душу, да подржи када сви окрену леђа није га било сра- кратка биографија отац лука (анић) рођен је 17 септембра 1959 године у дубровнику седму београдску гимназију завршио је 1977 године студије историје уметности на филозофском факулте- ту у београду свршио је 1983, а већ 1984 иза- бран је за асистента проф др миодрага миће јовановића, на одсеку за историју уметности на филозофском факултету у београду код професора јовановића је магистрирао 1991 на тему „живот и дело вајара ђорђа јовановића“ у јулу 1991 дошао је у цетињски манастир и постао искушеник митрополит амфилохије је у цетињском манастиру искушеника уроша анића замонашио на ивањдан 1993 и дао му монашко име лука владика амфилохије је га је, такође у цетињском манастиру, рукополо- жио у јерођаконски чин на крстовдан 1995, а у чин јеромонаха у цркви светог луке у кото- ру 22 октобра 1995 године митрополитовом одлуком отац лука је постављен за намесника цетињског манастира на лучиндан 1995 годи- не у том звању остаће све до 31 јануара 2010 године у чин игумана митрополит амфило- хије га је у цетињском манастиру произвео на петровдан 2000, а у чин архимандрита на лучиндан 2008 године од јануара 2010 по- стављен је за оснивача и игумана манастира светог саве на савиној главици у доњем гр- бљу из цетињског манастира у доњи грбаљ одлази 31 јануара 2010 године од 1 априла 2011 постављен је за настојатеља манастира дајбабе код подгорице где ће и дочекати пре- лазак из овоземаљског живота у радост неве- черњег дана христовог фото: светлана луганская 64 2/2014 мота да оно што су сви одбацили узме у своје срце и од трновитог корова на- прави најлепше орхидеје љубав којом је зрачио овај христов човек посведочен је искуствима многих хришћана који су га икада упознали, срели, чули, видели неће бити лаж ако се напише да многи много дугују доброти оца луке новац, осмех, молитве даривао је увек, свуда, свакога није бирао, није питао, није тражио ништа за узврат није те посе- довао својим даром, сваки делић његове личности и сваки дар сведочили су да је он учитељ слободе богом дароване, љу- бави која нема почетак ни крај дато је било заборављено и пре него што је било даривано „дођи брзо радост радост идемо идемо узми ово, најбоље је што имам, вреди за брата идемо пожури“ по- кушао сам да сазнам шта је у његовој души изазвало толику радост задихани трчали смо из канцеларије игумана це- тињског манастира ка богословији све- тог петра цетињског нас двојица „оче лука па шта ти је? шта се десило?“ застао је обојица смо се борили за ваздух до- био је поруку из београда да је његов пријатељ изабран за епископа цркве христове да, тако је чисто срце умело да се радије туђем успеху, много више него своме јер за њега туђа радост и осмех били су радост његове пресветле душе гледао сам и остао нем пред његовом величином као и безброј пута пре тога, али и после тога учио је друге на специ- фичан начин, без присиле, наметања, са љубављу тај начин вечности усађивао је у све нас полако и неприметно данас уочи годишњице твог одласка остаје сведочанство твоје величине и љубави којом си нас призвао ка вечноме и вечности захвалан сам богу што ми те даровао да твој светли пример имам пред собом дубоко свестан да ти се никада ни- сам и нећу моћи одужити за свако добро које си ми даровао, за сваки осмех којим си ме обрадовао и за сваки загрљај прија- теља којим си подигао уместо воштани- це над твојим светим гробом остављам сведочанство млађима да знају и запамте да је црква христова имала на земљи ве- ликана неба, да смо видели, запамтили и сачували сведочећи о твојој светости за нас који смо били твоји непроцењи- во искуство хвала богу на теби, драги наш, и теби на њему јер си га сведочио достојно у све дане свог живота твој најмањи од свих иван аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
... Фотографија на насловној страни корице: Храм Христовог Васкрсења у Подгорици фото: Иван Рашовић Фотографија на другој страни корице: „Ако су мене гонили, и вас ће гонити“ (Јн 15, 20) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ући ћу у дом Твој, поклонићу се храму Твоме светом“ (Пс 5, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Александра Невског у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 336, МАРТ / АПРИЛ 2014 Рeч уредника Православна Црква: стуб и тврђава Истине 2 Жива реч Васкрсли живот је живот у радости 4 Светачник Свети Григорије Двојеслов о утемељењу оптимизма на Будућем веку 6 Старечник Старац Пајсије: Исповест 8 Материк Света Олимпијада 10 Трагом Христовим Хришћанско схватање етике 13 У дијалогу са атеистом Атеизам, шта је то? Појам атеизма у библијском контексту 17 Тема броја Христос – Бог наш 21 Шта Црква јесте, и шта Црква није 25 Свештенство Цркве и његово сведочење истине 28 Православна Црква данас 33 Згоде и незгоде Јога 36 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 39 „Идите и научите све народе“ „Богиња“ није изгорела Православна мисија у Туви 42 Многодетне хришћанске породице Породица Стокин 47 Занимљивости библијске археологије Појам библијске археологије 55 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Нектарија Егинског 59 Сећања Архимандрит Лука Анић светоотачки путоказ нашег времена 62 стране МАРТ/АПРИЛ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Православна Црква: стуб и тврђава Истине март/април 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
... Фотографија на насловној страни корице: Храм Христовог Васкрсења у Подгорици фото: Иван Рашовић Фотографија на другој страни корице: „Ако су мене гонили, и вас ће гонити“ (Јн 15, 20) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ући ћу у дом Твој, поклонићу се храму Твоме светом“ (Пс 5, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Александра Невског у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 336, МАРТ / АПРИЛ 2014 Рeч уредника Православна Црква: стуб и тврђава Истине 2 Жива реч Васкрсли живот је живот у радости 4 Светачник Свети Григорије Двојеслов о утемељењу оптимизма на Будућем веку 6 Старечник Старац Пајсије: Исповест 8 Материк Света Олимпијада 10 Трагом Христовим Хришћанско схватање етике 13 У дијалогу са атеистом Атеизам, шта је то? Појам атеизма у библијском контексту 17 Тема броја Христос – Бог наш 21 Шта Црква јесте, и шта Црква није 25 Свештенство Цркве и његово сведочење истине 28 Православна Црква данас 33 Згоде и незгоде Јога 36 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 39 „Идите и научите све народе“ „Богиња“ није изгорела Православна мисија у Туви 42 Многодетне хришћанске породице Породица Стокин 47 Занимљивости библијске археологије Појам библијске археологије 55 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Нектарија Егинског 59 Сећања Архимандрит Лука Анић светоотачки путоказ нашег времена 62 стране МАРТ/АПРИЛ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Православна Црква: стуб и тврђава Истине март/април 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
Одреднице:
27
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
...људске душе, њену усмере- ност ка добру или злу, полазећи од нај-ДУБЉИ?📌 х „намера срца“
следећи пример је такође добро по-
зната прича о милостивом самарјанину
(лк 10, 30–35) и опис овог догађаја
им
...људске душе, њену усмере- ност ка добру или злу, полазећи од нај-
МЕТА инфо: Р:18452 К:145486 Д:80
| Свеска 337 |
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... душе покајаног разбојника за њега било спа- соносно он се ничим другим није спа- сао осим покајним настројењем своје душе и милошћу божијом из овог примера видимо да настројење душе није само расположење, емоционално стање, већ да оно захвата целокупно стремљење људске душе, њену усмере- ност ка добру или злу, полазећи од нај- дубљих „намера срца“ следећи пример је такође добро по- зната прича о милостивом самарјанину (лк 10, 30–35) и опис овог догађаја има извесну парадоксалну димензију пример самилости и човекољубља у овом догађају нису они који су били о настројењу душе господ ће осветлити што је сакривено у тами, и објавити намере срца (1кор 4, 5) јер господ зна шта је у човеку (јн 2, 25) мај/јун 2014 61 најпозванији да то покажу и сведоче – свештеник и левит (припадник изабра- ног свештеничког рода) – већ је то био човек друге вере, инославни, или, још прецизније, отпадник од монотеистич- ке вере јеврејског народа у чему је била битна разлика између њих? одговор је – у настројењу душе код прве двојице у души је владала хладноћа, незаинте- ресованост, егоизам код самарјанина душа је затрептала пробудила се сами- лост емпатијом тј уживљавањем у бол и патњу претученог човека, самарјанин је видео себе у његовом страдању све то говори да настројење његове душе није било само тренутно расположење, већ и израз његове доброте, самилости и човекољубља милостиви самарјанин је, верујемо, још један пример да се човек пред богом може оправдати на- стројењем своје душе, под условом да настројење не схватимо као тренутно и пролазно стање трећи пример који би требало да нам послужи за боље разумевање овог пој- ма налазимо у блаженствима скоро сва блаженства, свако на свој начин, говоре о настројењу душе милостиви ће бити помиловани; они који имају мир и зраче миром, синовима божијим ће се назвати; праведници, гладни правде – наситиће се; чисти срцем бога ће видети (мт 5, 3–12) примери бла- женстава говоре каква духовна блага очекују оне који стреме ка највишим вредностима, приближавајући се богу на тај начин ту се види колико је на- стројење душе заправо „векторска ве- личина“ оно полази од „намера срца“, одатле добија динамичку и мотивацио- ну снагу – усмерење, да би се на појав- ном смислу доживело и испољило као расположење душе можда смо се овом малом анали- зом дотакли одговора на тешко, али истовремено често питање о исхо- ду и спасењу милиона душа које нису знале за христа из различитих раз- лога (историјских, географских, по- литичких) шта ће бити са душама оних који нису били хришћани? како ће њима господ судити? верујемо да ће то бити управо по настројењу њи- хове душе, онако како је господ судио покајаном разбојнику, како је импли- цитно судио милостивом самарјанину и онако како је обећао духовна блага, сада и у вечности, онима који стреме ка највишим људским вредностима од оца тадеја смо чули тумачење, ин- спирисано светим оцима, да нас на дан суда господ неће питати колико смо че- сто ишли у цркву и колико смо се мо- лили, већ да ли смо стекли, по очевим речима, „карактерну особину христа спаситеља“ настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „ка- рактерној особини христа спаситеља“ у којој мери се приближио или удаљио процениће господ на крају, треба рећи да би био пот- пуно погрешан закључак да се спасење своди на настројење душе без цркве и светих тајни, без подвига и труда, без помоћи и милости божије – нема спа- сења, али је настројење душе важна ка- рика на том путу у вечност аутор је психолог у деветој београдској гимназији настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „карактерној особини христа спаситеља“ 62 3/2014 хришћанска етика ко је веровао, пре седам година, да се живот здравку и може још мало продужити? он је петнаест година пре тог догађаја преживео те- жак инфаркт, а потом добио и дијабетес свему томе није био крај, пошто му је установљена и појава камена у жучи, а такође и слабост рада бубрега кап која је тога дана прелила пуну чашу био је чир на желуцу који је пукао и прокрва- рио и здравку је живот висио о концу прогноза дежурних лекара у београд- ском ургентном центру те вечери била је да има 1% шанси да преживи сутрадан, лекари-професори су, због комплексно- сти пацијентовог здравственог стања, искључивали операцију као могућност да се разреши дати проблем болесника су сместили на одељење интензивне неге, у тзв „шок собу“ да се наслућивао крај земнога здрав- ковог живота могло се видети и из чиње- нице да му је супруга, заједно са сином и ћерком, већ сутрадан, била нашла и гробницу у коју ће бити сахрањен је- дино је зет, помало тешећи их, а с дру- ге стране схватајући да без божије воље и допуштења нема смрти, говорио да је здравко још жив и да не треба да га опла- кују и живог сахрањују ћерка јелена, која је пре удаје про- вела више месеци радећи у манастиру острог, ипак се уздала у божију милост, па је оставила своме оцу једну малу пластифицирану иконицу св василија острошког са делићем његове одежде и гле чуда! молитве чланова породице упућене свевишњем богу дадоше рода чудо божије на дан св василија остро ̨ког сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искрено покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо ненад вујић мај/јун 2014 63 сведочанства на сам дан празновања св василија, здравку се здравствено стање изненада побољшало, крварење у желуцу је неким чудом престало одмах је тога дана пре- бачен из „шок собе“ у болесничку собу недуго затим опоравио се, и нажалост заборавио ко га је ишчупао из канџи смр- ти, па је причао свима како је преживео зато што је био јак и имао велику вољу за животом али, да су у лажи „кратке ноге“ показало се већ након неколико месеци када се поново разболео и обрео у бол- ници ипак се присетио да је бог главна узданица и помоћник у најтежим ситу- ацијама и молио је ћерку да му донесе у болницу освећено уље којим се више пута дневно помазивао и опет га је бог помиловао новим изласком из болнице а после свега питамо се: зашто бог не- ким људима продужује живот? то може- мо само да нагађамо један могући разлог је, свакако, да се умирућем пружа још јед- на прилика да сагледа своје животне грехе и странпутице како би завапивши прите- као нашем милосрдном господу те суза- ма покајања очистио свога унутрашњег палог човека сетимо се само речи јована крститеља које су упућене свецелом роду људском: „родите, дакле, род достојан по- кајања“ (мт 3, 9) још један разлог могу бити потребе његових ближњих који својим молитвама узнетим богу умоља- вају анђела смрти да још не долази у тропару св василију острошком се каже: „од младости своје целог себе си дао господу“ коначно, сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искре- но покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо свима који су се огрешили о нас, и учешћем у свето- тајинском животу наше цркве подаримо своје срце нашем миломе богу и обезбе- димо себи вечни живот у будућем цар- ству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
... душе покајаног разбојника за њега било спа- соносно он се ничим другим није спа- сао осим покајним настројењем своје душе и милошћу божијом из овог примера видимо да настројење душе није само расположење, емоционално стање, већ да оно захвата целокупно стремљење људске душе, њену усмере- ност ка добру или злу, полазећи од нај- дубљих „намера срца“ следећи пример је такође добро по- зната прича о милостивом самарјанину (лк 10, 30–35) и опис овог догађаја има извесну парадоксалну димензију пример самилости и човекољубља у овом догађају нису они који су били о настројењу душе господ ће осветлити што је сакривено у тами, и објавити намере срца (1кор 4, 5) јер господ зна шта је у човеку (јн 2, 25) мај/јун 2014 61 најпозванији да то покажу и сведоче – свештеник и левит (припадник изабра- ног свештеничког рода) – већ је то био човек друге вере, инославни, или, још прецизније, отпадник од монотеистич- ке вере јеврејског народа у чему је била битна разлика између њих? одговор је – у настројењу душе код прве двојице у души је владала хладноћа, незаинте- ресованост, егоизам код самарјанина душа је затрептала пробудила се сами- лост емпатијом тј уживљавањем у бол и патњу претученог човека, самарјанин је видео себе у његовом страдању све то говори да настројење његове душе није било само тренутно расположење, већ и израз његове доброте, самилости и човекољубља милостиви самарјанин је, верујемо, још један пример да се човек пред богом може оправдати на- стројењем своје душе, под условом да настројење не схватимо као тренутно и пролазно стање трећи пример који би требало да нам послужи за боље разумевање овог пој- ма налазимо у блаженствима скоро сва блаженства, свако на свој начин, говоре о настројењу душе милостиви ће бити помиловани; они који имају мир и зраче миром, синовима божијим ће се назвати; праведници, гладни правде – наситиће се; чисти срцем бога ће видети (мт 5, 3–12) примери бла- женстава говоре каква духовна блага очекују оне који стреме ка највишим вредностима, приближавајући се богу на тај начин ту се види колико је на- стројење душе заправо „векторска ве- личина“ оно полази од „намера срца“, одатле добија динамичку и мотивацио- ну снагу – усмерење, да би се на појав- ном смислу доживело и испољило као расположење душе можда смо се овом малом анали- зом дотакли одговора на тешко, али истовремено често питање о исхо- ду и спасењу милиона душа које нису знале за христа из различитих раз- лога (историјских, географских, по- литичких) шта ће бити са душама оних који нису били хришћани? како ће њима господ судити? верујемо да ће то бити управо по настројењу њи- хове душе, онако како је господ судио покајаном разбојнику, како је импли- цитно судио милостивом самарјанину и онако како је обећао духовна блага, сада и у вечности, онима који стреме ка највишим људским вредностима од оца тадеја смо чули тумачење, ин- спирисано светим оцима, да нас на дан суда господ неће питати колико смо че- сто ишли у цркву и колико смо се мо- лили, већ да ли смо стекли, по очевим речима, „карактерну особину христа спаситеља“ настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „ка- рактерној особини христа спаситеља“ у којој мери се приближио или удаљио процениће господ на крају, треба рећи да би био пот- пуно погрешан закључак да се спасење своди на настројење душе без цркве и светих тајни, без подвига и труда, без помоћи и милости божије – нема спа- сења, али је настројење душе важна ка- рика на том путу у вечност аутор је психолог у деветој београдској гимназији настројењем своје душе човек се приближава или удаљава „карактерној особини христа спаситеља“ 62 3/2014 хришћанска етика ко је веровао, пре седам година, да се живот здравку и може још мало продужити? он је петнаест година пре тог догађаја преживео те- жак инфаркт, а потом добио и дијабетес свему томе није био крај, пошто му је установљена и појава камена у жучи, а такође и слабост рада бубрега кап која је тога дана прелила пуну чашу био је чир на желуцу који је пукао и прокрва- рио и здравку је живот висио о концу прогноза дежурних лекара у београд- ском ургентном центру те вечери била је да има 1% шанси да преживи сутрадан, лекари-професори су, због комплексно- сти пацијентовог здравственог стања, искључивали операцију као могућност да се разреши дати проблем болесника су сместили на одељење интензивне неге, у тзв „шок собу“ да се наслућивао крај земнога здрав- ковог живота могло се видети и из чиње- нице да му је супруга, заједно са сином и ћерком, већ сутрадан, била нашла и гробницу у коју ће бити сахрањен је- дино је зет, помало тешећи их, а с дру- ге стране схватајући да без божије воље и допуштења нема смрти, говорио да је здравко још жив и да не треба да га опла- кују и живог сахрањују ћерка јелена, која је пре удаје про- вела више месеци радећи у манастиру острог, ипак се уздала у божију милост, па је оставила своме оцу једну малу пластифицирану иконицу св василија острошког са делићем његове одежде и гле чуда! молитве чланова породице упућене свевишњем богу дадоше рода чудо божије на дан св василија остро ̨ког сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искрено покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо ненад вујић мај/јун 2014 63 сведочанства на сам дан празновања св василија, здравку се здравствено стање изненада побољшало, крварење у желуцу је неким чудом престало одмах је тога дана пре- бачен из „шок собе“ у болесничку собу недуго затим опоравио се, и нажалост заборавио ко га је ишчупао из канџи смр- ти, па је причао свима како је преживео зато што је био јак и имао велику вољу за животом али, да су у лажи „кратке ноге“ показало се већ након неколико месеци када се поново разболео и обрео у бол- ници ипак се присетио да је бог главна узданица и помоћник у најтежим ситу- ацијама и молио је ћерку да му донесе у болницу освећено уље којим се више пута дневно помазивао и опет га је бог помиловао новим изласком из болнице а после свега питамо се: зашто бог не- ким људима продужује живот? то може- мо само да нагађамо један могући разлог је, свакако, да се умирућем пружа још јед- на прилика да сагледа своје животне грехе и странпутице како би завапивши прите- као нашем милосрдном господу те суза- ма покајања очистио свога унутрашњег палог човека сетимо се само речи јована крститеља које су упућене свецелом роду људском: „родите, дакле, род достојан по- кајања“ (мт 3, 9) још један разлог могу бити потребе његових ближњих који својим молитвама узнетим богу умоља- вају анђела смрти да још не долази у тропару св василију острошком се каже: „од младости своје целог себе си дао господу“ коначно, сваки нови дан је прилика за свакога од нас да се искре- но покајемо, затражимо опроштај од наших ближњих, опростимо свима који су се огрешили о нас, и учешћем у свето- тајинском животу наше цркве подаримо своје срце нашем миломе богу и обезбе- димо себи вечни живот у будућем цар- ству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
28
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
...разликовање и одвојеност бога и света преузеће и даље проДУБЉИ?📌 ва-
ти свети оци цркве један од најзна-
менитијих и најученијих међу њима је
св григорије богослов (iv век) слику
бога и света
...разликовање и одвојеност бога и света преузеће и даље про
МЕТА инфо: Р:21626 К:161722 Д:89
| Свеска 339 |
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... овога света) као и код платона, у библији срећемо став да је бог трансцендентан тако је ratio великог философа потврдио исто оно што је дошло са откривењем понуђе- ном fides-у човека (ако имамо у виду да је библијско предање старије од плато- нових списа) патристичка разрада ово разликовање и одвојеност бога и света преузеће и даље продубљива- ти свети оци цркве један од најзна- менитијих и најученијих међу њима је св григорије богослов (iv век) слику бога и света о којој смо горе говорили григорије ће појаснити кроз тумачење старозаветне скиније скинија (или шатор) је била прва, најстарија бого- службена грађевина у старом завету њу је, по упутству божијем, подигао мојсије, након изласка из египатског ропства имала је три дела сам ша- тор је имао два дела, који су међусобно били раздвојени завесом (слично ол- тарској прегради у нашим данашњим храмовима) први део се звао светиња над светињама у њој се налазио ков- чег завета са таблицама десет божи- јих заповести, које је мојсије добио на синају у светињу над светињама није смео да улази нико осим првосвеште- ника, а и он само једном годишње (на празник измирења са богом, јом ки- пур) светиња над светињама је сма- трана за обитавалиште јахвеа (бога) она је била одвојена завесом од другог дела који се звао светиња у овај други део су свакодневно, поред првосвеште- ника, улазили и свештеници у овоме григорије богослов види слику бога и анђеоског света светиња над свети- њама представља слику обитавалишта бога и због тога је одвојена завесом од светиње која представља слику оби- тавања анђела као што видимо, кроз слику скиније, у првом плану је непри- ступачност која означава апсолутну природну одвојеност бога и творевине (конкретно, анђела) трећи део скини- је био је нешто налик на наше данашње црквене порте и звао се светиште ње- му су имали приступ сви израиљци у светишту су приношене жртве, врши- ла су се дневна богослужења и друге обредне радње верни народ и левити (нешто слично нашим данашњим ђа- конима) су могли да бораве само ту, у светишту григорије богослов тумачи да светиште представља слику нашег света, који је опет двојен од анђеоског, а затим и од божанског и опет је у пр- вом плану неприступачност неко ће питато, па како су онда људи (проро- у дијалогу са атеизмом септембар/октобар 2014 19 ци) виђали анђеле, чак и бога, у старом завету? да, виђали су, али не анђеле и бога какви они заиста јесу, већ њихова јављања (ангелофаније и теофаније), која су снисхођења човеку, у мери ка- ко и колико он може да види и спозна дакле, никада људи нису видели пра- ву природу анђела или бога веза света (људи) и бога, односно веза светишта са светињом над светињама, могућа је само посредно, преко првосвештени- ка за нас хришћане првосвештеник у старом завету представља слику но- возаветног првосвештеника – богочо- века господа исуса христа то, дакле, значи да је наша „веза“ са божанским, наше знање бога могуће само кроз ње- га – „нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) сукоб вере и науке ово су две важне ствари које су, на- жалост, временом заборављене тран- сцедентност бога која је узрокована његовом апсолутном природно друго- шћу у односу на створени свет и бого- човек као једина „верификација“ бога, једини доказ бога и једини садржај чо- вековог знања бога нажалост, ове две темељне ствари није временом забо- равио само „препорођени“ и „просве- ћени“ европски интелект већ и многи хришћани на том тужном забораву стоје данашње сукобљавање вере (хри- шћанске) у бога и науке тако, једни не- гирају бога због науке, а други негира- ју науку због бога авај, греше и једни и други ако је бог изван овога света, ако је као такав трансцендентан, не- приступачан опажају, мишљењу и из- ражавању од стране човека, онда наука не може ништа да каже о њему наука не може доказати његово постојање, а још мање може доказати његово не- постојање наука за предмет свог ис- питивања може имати само створени свет, а никако бога и колико год наука успела да опише свет, она никада неће уништити трансцендентна питања, попут оног лајбницовог – зашто нешто а не ништа, нити ће моћи да дâ одговор на њих савремени атеизам представља дубоку ароганцију према оваквим пи- тањима али, без обзира на атеистичку ароганцију, та питања постоје и и те ка- ко су смислена вера из слободе у бога се може веровати та вера зна- чи слободно прихватање откривења си- на божијег, првосвештеника, који нас узводи познању бога оца у духу све- томе из овога произлази закључак да је за хришћанско поимање бога смешно довођење у везу бога и науке, било да се ради о негирању или доказивању бо- га у оба случаја ради се о злоупотре- би науке и великом забораву темељних библијских, откривењских чињеница о богу који није од овога света бог којег би наука доказала не би био хришћан- ски бог, бог библије и откривења тај „научно доказани бог“ био би идол, ко- јег би хришћани били дужни да одбаце и презру, задржавајући веру у неизре- цивог и научно недоказивог бога за тог бога откривења григорије богослов ће рећи, још више појачавајући платонов исказ, да га је не само немогуће изрази- ти већ и да је немогуће такву стварност мишљу обухватити једини доказ бога са којим хришћани располажу је вера у богочовека, господа исуса христа а ту последњи опредељујући одговор да- је слобода, не никако удобна нужност научног закључка верује и познаје бо- га онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 20 5/2014 тема броја: какве су ти мисли, такав ти је живот христос сведржитељ, енкаустична икона, манастир св катарине (синај), 6 век тема броја септембар/октобар 2014 21 духовност старца тадеја улога архимандрита тадеја у жи- воту и деловању наше цркве и његов значај за укупни духовни живот, чини се да до сада нису на аде- кватан начин вредновани објављено је, додуше, неколико књига са очевим беседама и поукама, од којих издваја- мо наслов мир и радост у духу све- том, најпотпунији и најрелевантнији приказ дугогодишњег очевог духов- ног рада и подучавања по нашим са- знањима ова књига је у русији дожи- вела неколико издања, а отац тадеј је постао духовно откровење не само у русији него и у другим православним земљама ипак, код нас није било ни једног симпосиона или стручног те- олошког скупа посвећеног његовом раду и учењу, није урађена ни једна монографија или релевантна збирка текстова посвећена његовом доприно- су животу цркве додуше, у последње време, пар годи- на уназад, одржано је неколико пре- виктор вицановић његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност созерцања најдубљих истина, лакоћу молитвеног обраћања и успињања ка богу 22 5/2014 давања, углавном у београду, у којима се евоцирала успомена на оца тадеја чудесна мироточења његових портре- та (да ли смемо да кажемо – иконâ са његовим ликом?), окупљање верника сваке године у великом броју на дан ње- говог упокојења (на дан свете марије египћанке), те многа забележена и не- забележена сведочанства његове духов- не величине, говорe да је отац тадеј био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота у цр- кви једном речју – свети човек пут оца тадеја како би се што боље разумела духов- ност старца тадеја, желимо да укажемо на неке значајне догађаје из његове био- графије рођен је на томиндан 19 окто- бра 1914 године, у петровцу на млави по св ап томи добија име томислав (штрбуловић) он је заправо носио два апостолска имена: тома у мирском и тадеј у монашком животу дан његовог рођења као да је носио извесно знаме- ње и скривено значење познате речи апостола томе: „господ мој и бог мој“ постају његов животни мото и циљ за- дивљеност божанском величином коју те речи изражавају пратила га је кроз цео живот отац тадеј је на себи својствен, само- критичан и духовит начин коментари- сао дан и место свог рођења (тог дана је био вашар у петровцу на млави): „шта може да испадне од неког ко је рођен на вашару?!“ и заиста, када се сетимо ко- лико је људи долазило код оца само у једном дану (суботом и недељом деша- вало се да дођу по два или три аутобу- са), чини се да дан и место његовог ро- ђења имају извесну симболику рано је остао без мајке његов отац се други пут оженио тако да је одра- стао у комплетној, вишечланој и хар- моничној породици али, ипак, у њему је остала празнина и потиснута туга за изгубљеном мајком психолошки гледано вероватно је то утицало на ка- снију тадејеву приврженост мајци бо- жијој, његово често и усрдно молитве- но обраћање царици небеској иначе, црква манастира витовнице у којој је отац тадеј најдуже служио посвећена је успењу мајке божије отац тадеј је био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота тема броја септембар/октобар 2014 23 мало је познато да је отац тадеј од нај- ранијег детињства био вегетеријанац, тач- није није могао да једе месо једноставно, његов организам није подносио такву вр- сту хране и у томе видимо извесно зна- мење и знак његове будуће суптилности и префињене емотивности, подвижништва и православне духовности обраћење ипак, најзначајнији моменат у њего- вом личном и духовном развоју десио се онда када је још као врло млад, у узрасту између 15 и 16 године, сазнао од лека- ра да болује од неизлечиве болести плу- ћа (вероватно тежи облик туберкулозе) и да му, по њиховим прогнозама, прео- стаје највише пет година живота може- мо само замислити како је то болно са- знање деловало на младића тог узраста уместо туге, потиштености и депресије, најчешћих реакција у таквим ситуаци- јама, млади томислав доноси храбру и узвишену одлуку да преостало кратко време свог живота посвети богу одлу- чује да се замонаши то је била свецела егзистенцијална предаја његовог бића богу као да је на тај начин испунио оно што тражи литургијски стих: „сами се- бе и једни друге христу богу предајмо“ од тада он постаје, у правом смислу и у пoтпуности, чедо свог небеског родите- ља (очев омиљени израз) следи одлазак у миљков манастир примају га руски монаси избегли из бољшевичке русије међу њима је било и монаха из оптине пустиње најдубљи утисак на оца тадеја оставио је игуман амвросије отац амвросије је био пун љубави, смирен и благ човек од њега је отац тадеј много научио непосред- но се уверио у то шта значи показати личним примером хришћанске врлине, шта значи имати смирење (како изгледа када је домаћин куће смирен и кротак), шта значи када смирени човек осети божији благослов „на кога ћу погледа- ти, само на смиреног и кротког“ – отац је често користио ову реченицу као па- рафразу на речи пророка исаије: „али на кога ћу погледати? на невољнога и на онога ко је скрушена духа и ко дрхће од моје речи“ (ис 66, 2) отац нам је, с тим у вези, причао да је једном приликом у свом искушеничком периоду, док је чувао манастирске овце, читајући псалтир лагано утонуо у сан овце су „искористиле“ прилику, отишле су у туђе њиве и направиле штету сеља- цима они су одмах отишли да се жале игуману отац тадеј је очекивао да ће бити строго кажњен или изгрђен ме- ђутим, игуман га је само топло погледао и благо рекао да се то више не понови његова љубав и смиреност за оца тадеја биле су истовремено најснажнија опоме- на и највреднија по(р)ука посвећење са каквом је послушношћу и смире- њем отац тадеј прихватао савете и упут- ства игумана и осталих монаха сведочи његово казивање о можда најдубљем ду- ховном искуству које је имао у том пе- риоду наиме, оци су му објаснили мо- нашко молитвено правило, подучили су га како да се моли, дали су му бројанице у руке и рекли су му да полако, пажљиво и усрдно изговара речи молитве: „госпо- де исусе христе, сине и слове божији, богородице ради, помилуј ме грешног“ са детињим поверењем он је то чинио и испуњавао оно што му је речено усле- дило је чудесно искуство исусова моли- тва је потекла у његовом уму и срцу сама од себе! био је тада као на трећем небу ништа земаљско га није дотицало отац је то стање непрекидне и спонтане мо- литве називао „бесплатна благодат“, дар духа светог који се моли у нама („сам дух се моли за нас уздисајима неизре- цивим“ (рим 8, 26)) такво небеско и ан- 24 5/2014 гелско стање душе трајало је код оца све док у његову келију није дошао један од браће монаха са питањем шта мисли ко би могао да наследи управо упокојеног игумана амвросија тада су земаљске „калкулације“ привремено истиснуле непрекидну исусову молитву његов даљи духовни развој текао је уобичајеном током за већину монаха након примања монашког пострига 1935 године у манастиру горњак, исте године добија чин јерођакона, да би 1938 године био рукоположен у чин је- ромонаха у манастиру раковица где је завршио иконописачку школу до по- четка другог светског рата служио је у пећкој патријаршији затим долази у београд где га одмах хапси специјална немачка полиција после тога прелази у манастир витовницу где је други пут ухапшен од стране немаца под навод- ним оптужбама да је комунистички од- носно руски шпијун мислио је да друго хапшење неће преживети требало је да буде стрељан тада, суочен са смрћу као господ у гетсиманском врту, доживља- ва још једно чудесно искуство када му се у затворској ћелији указује младић обасјан светлошћу, одевен у униформу, који је преко десно руке имао пресави- јен свитак са картом источне србије показујући на карту, обратио му се ре- чима: „не бој се за свој живот јер ћеш још многе утешити и охрабрити“ тек много година касније постало му је ја- сно право значење тог виђења када је почео као духовник да прима људе и да их саветује и храбри духовни дарови по завршетку другог светског рата враћа се са благословом патријарха га- врила у пећку патријаршију у периоду од 1949 до 1955 године добија игуман- ски чин и постаје старешина манасти- ра после поново долази у браничевску епархију, да би затим једно кратко време провео у хиландару, крајем 1959 годи- не отац нам је говорио да су га хилан- дарски монаси дуго времена после тога сматрали за свог манастирског сабрата од 1975 године отац тадеј постаје ду- ховник у правом смислу те речи, тачније духовни старац почиње да прима љу- де из свих крајева тадашње југославије примао је људе и других вероиспове- сти рукоположен је у чин архимандрита 1989 године у манастиру горњак овим кратким биографским приказом желимо да осветлимо најзначајније дога- ђаје из очевог живота и да на тај начин покушамо да у тим догађајима пронађе- мо објашњење његове духовне величи- не пре свега издвајамо његово искуство чисте, спонтане и непомућене молитве коју је имао у миљковом манастиру, као и виђење анђела – светлосног младића и поруке коју је од њега примио у времену у коме је све више сасушене рационали- стичко-схоластичке духовности сведе- не на теолошку фразеологију, споменута искуства некима се могу учинити крајње сумњивим и произвољним тумачењима ми, с друге стране, не само да смо увере- ни у њихову истинитост (све то смо не- посредно чули управо од оца тадеја), већ у тим догађајима видимо основ за разу- мевање очеве духовне величине његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност со- зерцања најдубљих истина, лакоћу мо- литвеног обраћања и успињања ка богу све то је било могуће само као резултат духовних дарова које је примио од бога у чудесним ситуацијама када је осетио пре- дукус неба и царства божијег и ту не- беску димензију преносио је свима нама, потврђујући речи светог апостола па- вла: „јер, ако смо ван себе, богу смо; ако смо присебни, вама смо“ (2кор 5, 13) аутор је психолог у деветој београдској гимназији тема броја септембар/октобар 2014 25 ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? на бар два места у новом завету ћемо наћи да се говори о ономе што се збива у човеку апостол павле говори о томе да нико не зна шта се налази у човеку, и при том кроз ту мисао нас узводи ка богу наиме, као што осим духа човечијега нико не зна шта је и ко је он, тако је и код бога по- чевши од човека, апостол павле нас води ка богу али ако одатле кренемо силазном путањом видећемо да апо- стол незнабожаца говори да не само да је биће божије за нас тајна пред којом се дивимо, него је то и човек (уп 1кор 2, 11) друго место је јеванђеље по јовану у њему се каже: „а сам исус не повера- ваше себе њима, јер их је он знао све и не требаше да му ко сведочи за човека; јер сам знадијаше шта беше у човеку“ (јн 2, 24–25) једини који о нама све мо- же знати је бог а господ исус христос је син божији, који је по човекољубљу владимир пекић из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподражавајући, али може бити и деструктиван 26 5/2014 своме ради нас постао човек дарујући нам тај дар да проникнемо, колико је могуће, у тајну човека, јер нам је дао од духа божијега „који све испитује“ (уп 1кор 2, 10) дух божији нас свакако во- ди кроз познање дубине и смисла свега постојећег, али и човека као круне ства- рања све до познања њега, живога и истинитога бога унутрашњи и спољашни човек овде морамо припазити, иначе можемо склизнути са правог пута наиме, израз о тајни човека не значи поисто- већивање са некаквим духов- ним животом који се суштин- ски супротставља материји та подељеност (дуализам) у чо- вековом бићу није својствена хришћанству пре можемо го- ворити о разлици разлика из- међу унутрашњег и спољашњег човека је разликовање душе и тела али не као на душу и тело у неодређеном смислу, већ као душу и тело конкретног чове- ка човека и не може бити без тела, али ни без душе св јован лествичник го- вори да је душа једино суштаство које може постојати само у нечем другом, тј у телу свети оци нам говоре да се наше по- мисли и покрети душе изражавају кроз тело другим речима, оно што је инте- лект човека, дубоко је повезано са емо- цијом, са жељом и са телом на концу, са стварношћу која нас окружује та- ко, осећање блискости – везано је за прво такво искуство – топлота мајчи- ног загрљаја интересантно нам је „ве- лико“; срећа је „високо“ – дете када је радосно истеже своје тело; унутрашња сродност је близина наша мисао се претвара у деловање, у активност, по- крет то је, пак, показатељ целовитости човека која креће од оног што је још апостол павле назвао „унутрашњи човек“ да би се испољила у свету ко- ји нас окружује испољава се, наравно, и као реакција на тај свет човек жели тако и да утиче на свет, да га мења, да му у коначној инстанци да свој печат – да га учини делом себе он је биће св максим каже: „од благоразумне или неразумне употребе ствари бивамо врли или порочни“ лествица св јована лествичника, русија, око 1560 г (ms 1753) тема броја септембар/октобар 2014 27 односа које има потребу за препозна- вањем које је немогуће без онога што је ван њега, без спољашњег света најпре без другог човека и коначно, без бо- га на основу тог односа, тог суочења, он препознаје своју другост, своју по- себност то је оно што бисмо назвали унутрашњи, душевни, али и духовни живот св максим, с тим у вези, каже: „од благоразумне или неразумне упо- требе ствари бивамо врли или пороч- ни“ ове речи можемо тумачити и тако да врлина представља један отворен, дијалошки однос према свету однос којим човек у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који је безмало литургијски утицаји са друге стране, можемо се понети тако да свет и ближње одбацујемо или у њима видимо само средство да удо- вољимо властитом егоизму тиранише- мо, вршимо насиље, покушавамо да све прождеремо махнито јурећи за лажним задовољством но, и свет утиче на нас па као што наше духовно стање може бити осликано кроз однос према свету, тако и оно што је споља, утиче на нас најпре је то бог по свом човекољуби- вом промислу он устројава наше спа- сење, откривајући се и водећи нас ка коначном циљу стварања – јединству са њим у љубави поред тога, по искуству отаца, на нас могу утицати и демони и то чине најчешће кроз помисли свети оци говоре да постоји поступ- ност у томе детаљан опис тога нам даје св јован лествичник: „према објашње- њу мудрих отаца, треба разликовати: приступање [тј прилог], спајање, при- станак [тј слагање], поробљење, борбу и тзв страст у души блажени оци од- ређују приступање као просту реч, или слику било чега, која се поново појављу- је и уноси у срце спајање значи, раз- говарање са оним што се појавило, без обзира да ли са страшћу или бестрасно пристанак је сагласност душе са оним што се јавило, сједињена са уживањем поробљење је насилно и невољно заво- ђење срца или трајно општење са пред- метом, које разара наше добро душевно здравље борбу они одређују као равно- тежу снага између онога који напада и оног који се брани, где последњи побе- ђује, или бива побеђен искључиво по својој вољи страшћу називају порок који се током дужег времена страсно угнездио у души, и који је кроз навику постао као њено природно својство, та- ко да душа већ сама, хотимично, хрли к њему“ (лествица, поука 15) дакле, од разума, од мисли преко емотивног дела душе страст или поро- бљује тело и настројење душе бива про- тивприродно тако наш однос према свету клизи у грех (= промашај) оно што говори апостол павле о унутра- шњем човеку уствари значи да заиста, из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподра- жавајући, али може бити и деструкти- ван, разарајући наше унутрашње биће и затварајући нас у погубну самодо- вољност гордости јер како каже св јо- ван лествичник: „знам и за једно друго повлачење звери: до њега долази када се душа коначно навикне на грех“ (ле- ствица, поука 26) расуђивање да бисмо могли да разазнамо који по- крети душе и које помисли рађају вр- лину или грех, потребно је да стекнемо врлину расуђивања која је плод упорног и трудољубивог подвига који свој ко- рен, али и циљ има у смиреноумљу као последица, јавља се поменуто расуђива- ње а након њега, по тврдњи св јована лествичника, бог дарује и прозорљи- 28 5/2014 вост – дар духа да прозиремо, види- мо најпре своје, али и духовно стање других овде се враћамо на онај цитат из јеванђеља по јовану христос је не само као бог знао све о људима које је сретао, него и као човек а тај дар, ту способност имали су и имају његови угодници али најпре су светитељи божији имали дубоко сазнање о томе да и најтананији, најсуптилнији по- крет душе, тј ума у себи одражава наш однос према свету, животу а на првом месту богу и у наше дане, многи су имали при- лику, ако не да сретну и уживо чују старца тадеја, онда бар да прочитају оно што је сачувано од његових бесе- да једна од тих изрека која асоцира непосредно на њега је: „какве су ти мисли такав ти је живот“ а то није ништа друго до кроз лично искуство проживљено и преиначено оно што је рекао апостол павле ове речи старца тадеја не смемо никако схватати као некакво сујеверје или магију морамо их разумети као плод дугог подвига (= кретања ка богу) овог мудрог и незло- бивог старца који је утемељен у љуба- ви божијој само тад, не само репро- дукујући кроз речи, него кроз живот у христу, можемо разумети да су ње- гове речи срж православља наиме, да сваком својом мишљу ми утичемо на наше ближње, на наше окружење, коначно на свет и тиме условљавамо супротну реакцију стога, старац та- деј афирмише људску слободу у оним димензијама које нам је бог открио – као стваралачку (на жалост некад и сасвим супротну од тога), али и упо- зорава да је слобода неодвојива од одговорности и да је она истинска и потпуна тек у љубави божијој која се преноси на сав наш живот аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду за вечни живот човеков предуслов је земаљски живот, тачније ње- гова делања, мисли којима се ба- вио, његов духовни и телесни пут дух и тело су подједнако важни, порука је светих отаца, а за опште здравље неопходна су и умна и телесна дела- ња „када је телесни труд умерен, и ка- да не изазива пометњу, врло је кори- стан и води те ка смирењу“, наглашава старац јосиф исихаста свети старац подвлачи да исправно мотивисано и облагодаћено телесно занимање, јача и духовно утврђује вертикалу чове- ка која непрестано иште бога мотив (намера) због чега се нешто чини је оно што човека разоткрива и разголи- ћује пред богом, а не остварено дело мотиви мотиви су, како је говорио старац клеопа, дух неког учињеног дела, оно што се не види, а тело дела је само дело, оно што се види добре намере (мотиви) учињених дела су, уствари, оно библијско уље које је недостало у лампама „лудих девојака“ површно је тумачење да оне нису имале учињених добрих дела као и добре девојке оне су их чиниле, али, највероватније, из неких користољубивих намера; наме- ра из начела на којима, овај, свет данас стоји – „дај ми, да бих ти дао“ у цркви, знамо, само је један, који прво даје (а његово је све што имамо), па тек онда од нас нешто очекује го- спод од нас очекује само добро, јер је он вечно добро „човеку је природно да чини добро, ка врлини да тежи“, речи су св антонија великог свако добро човеково прво потекне од њего- хаџи драган б поповић тема броја септембар/октобар 2014 29 мисли и помисли мислена чистота је остварење царства божијег у нама ве мисли (а исто тако, нажалост, и свака злоћа), јер се прво нешто помисли па се онда мисао и делатно испољи и оствари борба с помислима када је једном приликом био упитан: „шта да радим, старче, стално ми на- виру лоше помисли?“, старац пајсије је одговорио – „брате мој, и код мене изнад крова моје колибе често преле- ћу авиони и ремете ми мир зло је када човек заравни део свог срца и допусти да му летећи вукови ту слећу“ а бла- женопочивши епископ жички хри- зостом (столић) је говорио: „када те нападну нечастиве помисли, само од- баци предлог и победа је твоја“ то се, по благослову надарених духовника, најделотворније постиже умном моли- твом – господе исусе христе сине бо- жији, помилуј ме грешног овакву мо- литву препоручивао је и старац јосиф исихаста, али је страховао да се моли- лац не прелести (самообмане), умисли, уобрази да је постигао много у погледу своје експресне светости често би го- ворио: „ако видиш да човек не тражи 30 5/2014 савет (од свог духовника), или да се не придржава савета који је добио, знај да ћеш га ускоро видети прелешћеног“ стога је један искусни српски духов- ник указивао на значај овакве моли- тве и на то да и мирјани требају да је употребљавају, али само у случају ве- ликих искушења и док се такве убојите помисли не отерају, а када „опасност“ прође треба да престану са њеном упо- требом, управо страхујући да не дође до самообмане, јер је умно ропство бесповратни пут овде, код терминâ мисли и помисли, треба бити јако обазрив и не мешати их, мада се они у неким случајевима приближавају један другоме мисао је блиска речи мишљење, размишљање, и када је добра, она је природна потреба и нужност разума, који нам је од бога дарован, а ми је слободно остварујемо помисли су нешто сасвим друго оне су различите представе, ликови, прет- поставке, намере, жеље или успомене, као некакве искрице које зацакле па не- стану, и оне се и против наше воље по- јављују у нашој свести у највећем броју случајева оне су изразито туђе, иску- сно подметнуте варалицом од искони мисаоно бојиште када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје тема броја септембар/октобар 2014 31 мисао, а то је већ грех зато се мисли исповедају, а помисли не таква, неис- повеђена мисао је, по светим оцима, као отров у глави змије, која може да прође поред човека и не уједе га; али се касније поврати и уједе га она може да тавори у човеку и чека, док се не претвори у реч или недело; док чиста мисао сија у оку човека, јер се мисли виде, а очи тако постају огледало ду- ше на оваквој исповедној пракси ин- систирао је творац реченице „какве су ти мисли, такав ти је живот“ – старац тадеј витовнички на исповести сто- га своју унутрашњу зделу душе треба очистити, колико је то могуће до краја, да ниједна мрвица од лоших мисли и дела не остане неисповеђена мислена чистота је остварење цар- ства божијег у нама то је савршенство и треба да буде тежња сваког хришћа- нина да би се то постигло потребна је на првом месту сабраност на моли- тви, односно да молитва буде очишће- на од било каквих мислених примеса и одсутности доказе за овакве наводе проналазимо још у старом завету, код пророка мојсија, када је његова умно- срдачна молитва одзвањала небесима наиме, у једној наочиглед безизлазној ситуацији, када израиљцима иза леђа бејаху египћани, а испред њих црвено море, бог рече мојсију: „што вичеш к мени?“, иако се он молио без речи и не мичући уснама (2мој 14, 15) пророк се овде молио унутар себе, сабрано и кон- кретно, што је пример нама како треба да се молитвено обраћамо господу у новом завету, господ у кани га- лилејској на чудесан начин открива колики значај и снага леже не само у речи, него и у његовој делатној мисли на свадби симона зилота христос је само помислио да се вода претвори у вино, што је био довољан разлог да се ово несвакидашње, „прво чудо“ оства- ри, сведочећи нам да су за добродетељ подједнако важне како реч и дело, та- ко и добра мисао човекова која из срца долази (уп мт 15, 19) чисте мисли неботајник павле, повезавши хри- стом ове три спасоносне компоненте у својој души, могао је да каже: „не жи- вим више ја, него живи христос у ме- ни“ он се уподобио христу да ли је могао после тога да греши? није могао јер се охристовио, како каже митро- полит порфирије а шта је са нашим срцима? срце људско данас је преоп- терећено информацијама које непре- стано разбијају концентрацију и сму- ћују човека свет, чини се, усавршава технологију за пренос информација управо због умног поробљавања и оп- терећивања човека, а не због помоћи и слободе старац тадеј је говорио, ци- тирајући свете оце, „да је човек биће које је створено да размишља, расуђу- је, прави планове само за један дан, и да за тај, један дан, поклекне безброј пута“, наглашавајући да су због тога у животу сваког хришћанина веома бит- ни духовници, који ће им одредити меру, што је и основна порука светог писма још је добри старац говорио: „кад бисте имали чисте мисли, не би вам требали телефони, преко христа стално бисте били у вези“ аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје мисао 32 5/2014 у беседи на гори господ исус хри- стос је на више места нагласио да је опасност од лоших поми- сли скоро равна примени истих помисли на делу истанчаним аскетским искуством подви- жници су до детаља изнели процесе који се одвијају у са- зревању греха мислена борба је постављана као прва линија фронта и од ње је у великој ме- ри зависио коначни исход то искуство је чувано у ризница- ма црквеног богословља њиме је у новије време проговорио кристално јасно св николај жички у спису мисли о добру и злу, он износи поуке везане за велики број тема начин на који то чини је јединствен свака од тема побуђује на размишљање овде ћемо изнети оно што све- титељ пише по питању мисли: „мисли твоје, које се по небу не прошетају, остају кржљаве и болесне ре- чи твоје, које не ударе о небо, остаће без еха и биће као котрљање камена, које зада страх околини и не донесе никакву благо- дат долини“ „мисли наше у истини знају се на оно- ликој даљини на колико се пружају јер докле се год простиру мисли човекове, дотле се простире човек задржавај се мислима и љубављу стално на добрим сликама, да би и ти постао сликом добра за браћу своју“ овим поукама о мислима саткан је основ на коме почива свака од поједи- начних поука које су изнете у мислима о добру и злу оне као да сачињавају сво- јеврсну методологију уз помоћ ње човек гради пут добрих дела то је аутентична православна етика која увек усходи ка светотајинском јединству са богом чини нам се да не би било претерано рећи да су и чувене поуке старца тадеја витовнич- ког о важности мисли потекле са истог извора и наставиле пут богонадахнутог искуства св николаја жичког аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу свети николај жички о мислима презвитер александар р јевтић бог – највећи точак велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме ово важи како за ствари тако и за људе највећи точак у души човечијој је- сте бог његов се обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме малих точкова но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је обухваћено небо и зе- мља и при тој изненадној и реткој ви- зији душа осећа неисказану радост (извод из мисли о добру и злу) тема броја септембар/октобар 2014 33 хришћанин треба да је радосног духа „кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо увек радосног духа зато што духови под небом гледају да стално будемо тужни“ старац тадеј витовнички о депресији и депресивном стању код савременог човека данас се често прича и пише депресија је широ- ко распрострањено душевно обољење, многи је називају и болест цивилизаци- је од ње обољевају људи свих професи- ја, узраста и друштвених слојева много се говори о разним узроцима депресив- них стања, али мало стручњака спомиње духовне узроке масовност депресије у савременом свету наводи нас да се запи- тамо и у вези са њеним духовним узро- цима, и да о овој сложеној теми прогово- римо у основним цртама са аскетског и пастирско – психолошког аспекта најпре се треба позабавити узроци- ма депресије са аспекта православног аскетског искуства суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније свети оци у аскетским спи- сима су много и садржајно писали о узрoцима разних страсти које обузимају човекову душу, као и о борби са њима следствено томе, свети оци су се често дотицали и страсти туге, малодушности – унинија (грч ακηδία) свети оци разликују корисну и штет- ну тугу, ону „која је по богу и ону која то није“ ова, која је по богу, човека усме- рава да тугује над својим греховима, над гресима целог света, над несаврше- ношћу своје природе, а друга врста ту- ге – „она која није по богу“ – је она која разара човека, која чини да његов живо- та буде погрешно усмерен овакву тугу оци називају страст овде треба рећи да је учење православне светоотачке аскетике о страстима повезано са глав- ним православним учењем о стварању човека по образу и подобију божијем и са православним поимањем зла и греха уопште човек је створен по образу бо- жанских енергија и својстава и стављен је у динамички процес ка божијем по- добију и учешћу у његовој божанској пуноћи, тј у процес обожења за тај ди- намички процес човеку су дате све сна- ге или енергије, потребна својства и мо- гућности, оно што свети оци називају врлинама (грч ἀρεταί) зато у почетку у човековој природи нису постојале стра- сти, већ само врлине страсти ступају на сцену као последица човековог пада св исак сирин каже: „ако је врлина при- родно здравље душе, то значи да су стра- сти болести душе, јер су оне споља до- милош в маринковић 34 5/2014 шле и продрле у душу (као нека несрећа) и отргнуле је од здравља, које јој је свој- ствено јасно је, према томе да здравље постоји у природи пре наступања бо- лести“ такође, по речима св максима исповедника страсти нису ништа друго до злоупотреба, дакле, искривљавање и извитоперење оних снага које је бог дао души и покретима тела а како човек треба да се бори против страсти, како бити успешан у тој борби ако су страсти већ обузеле и оковале чи- таво његово биће? проповед јеванђеља започиње позивом на покајање и веру у христа: „покајте се, јер се приближи царство небеско“ (мт 3, 2) исто тако је и сам господ христос, после свог кр- штења, започео своју проповед: „покајте се и верујте у јеванђеље“ (мк 1, 15) вера као темељ духовног живота, и покајање као обнављање захваљујући светлости благодати, која са покајањем улази у ду- шу покајника, човек почиње да препо- знаје у себи различите и многобројне страсти којима су до тада цело његово биће и живот били прожети вера чо- веку даје наду у могућност опроштаја, његовог очишћења и његовог оправда- ња у христу, и кроз покајање, човек већ осећа наду спасења и доживљава је, зато у њему нема места обесхрабрењу и оча- јању покајање које води очајању није истинско и смирено, јер је право покаја- ње спојено са бескрајним смирењем, али и пуном вером и надом пошто је цело човечанство склоно греху и страстима који се налазе у старом животу, покаја- ње и вера су зато дати свим људима као једини услов повратка у живи живот, тј у нови живот који нам је бог дао шта свети оци кажу о узроку страсти малодушја? оци доводе друге страсти и грехове у узрочну везу са овом стра- шћу најпре је ту гордост, а затим егои- зам, маловерје, празнословље, лењост и бесциљно траћење богом нам дарованог времена и што је човек више пушта у своје срце, све је јача и све је теже да је се ослободи оци нам преписују и лек про- тив страсти малодушја, осим основног: вере и покајања, потребно је наше ре- довно учешће у светим тајнама цркве, а пре свега у светој евхаристији не мо- же се душа људска излечити без свелека – лека бесмртности – причешћа циљ свих наших активности треба да буде за- добијање благодати божије (по речима св теофана затворника једини лек про- тив туге јесте повратак благодати) да се осврнемо и на то шта савремена психијатрија у основи говори о депреси- ји код већине оболелих, среће се депре- сија неуротичне природе у савременом добу, број свих типова неуроза је у по- расту окидач за депресију неуротичне природе, може бити сукоб између жеље- ног и реалног, конфликт потиснут у под- свест, трагичан догађај који човек није у стању да адекватно поднесе и многи дру- ги узроци што се тиче духовне основе неуротских обољења, о њима говоре тек понеки психијатри – хришћани руски психијатар мелихов је сматрао да су- штински разлог свих психичких поре- мећаја лежи у несмирењу у том смислу, и неуроза не чини изузетак јасно је да у многим случајевима обо- љевања од депресије, потребно да се човек обрати психотерапеуту, где ће добити психолошку и медикаменто- зну помоћ овде би пастир требало да препозна у одређеном случају потре- бу за психотерапијом и да човека на њу упути јер у свакодневном контакту са својом паством, пастир се сусреће са људима различите психолошке, али и психопатолошке структуре личности оваква ситуација, захтева од духовни- ка стабилну личност, са дугим живот- ним искуством и познавањем људи, не само здравих, већ и оних са различитим психолошким проблемима потребно је и знање из психологије, психопатоло- гије, односно пастирске психологије и тема броја септембар/октобар 2014 35 медицине јер пастирско и духовно ру- ковођење и психотерапија не треба да се искључују већ међусобно допуњују и подупиру, тако да је увек у оваквим слу- чајевима неопходна квалитетна сарадња између пастира и психотерапеута па- стир треба да води депресивног чове- ка кроз светотајински живот цркве, ка радости и пуноћи благодатног живота у христу, а психотерапеут да лечи нервни систем човека и да обоје учине све како би и самог оболелог човека мотивисали да своју болест прихвати као шансу за сазревање, суштинску промену живота, за стални рад на себи хришћанин треба да се труди да стал- но узраста у вери и подвижничком жи- воту да се бори са својим страстима и преображава из старог човека у новог човека у христу потребно је развијање пажње у односу на себе, у односу на сво- је мисли и поступке старац тадеј гово- ри често да од стању, како он вели, нашег мисленог апарата, зависи какав ће бити наш живот, али и живот наших бли- жњих управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душев- ног мира у нама старац тадеј још каже да је смирење, крајње и истинско смире- ње, савршенство хришћанског живота свети оци су посебно обраћали пажњу на очување мира у души без обзира на спољашње околности живота руски ду- ховник отац алексеј зосимовски гово- ри у писму свом пријатељу: „не желим ти ни богатство, ни славу, ни успех, чак ни здравље, већ само душевни мир он је најважнији од свега ако будеш имао мир у души, бићеш срећан“ тако смо дакле, непрестано дужни д
... овога света) као и код платона, у библији срећемо став да је бог трансцендентан тако је ratio великог философа потврдио исто оно што је дошло са откривењем понуђе- ном fides-у човека (ако имамо у виду да је библијско предање старије од плато- нових списа) патристичка разрада ово разликовање и одвојеност бога и света преузеће и даље продубљива- ти свети оци цркве један од најзна- менитијих и најученијих међу њима је св григорије богослов (iv век) слику бога и света о којој смо горе говорили григорије ће појаснити кроз тумачење старозаветне скиније скинија (или шатор) је била прва, најстарија бого- службена грађевина у старом завету њу је, по упутству божијем, подигао мојсије, након изласка из египатског ропства имала је три дела сам ша- тор је имао два дела, који су међусобно били раздвојени завесом (слично ол- тарској прегради у нашим данашњим храмовима) први део се звао светиња над светињама у њој се налазио ков- чег завета са таблицама десет божи- јих заповести, које је мојсије добио на синају у светињу над светињама није смео да улази нико осим првосвеште- ника, а и он само једном годишње (на празник измирења са богом, јом ки- пур) светиња над светињама је сма- трана за обитавалиште јахвеа (бога) она је била одвојена завесом од другог дела који се звао светиња у овај други део су свакодневно, поред првосвеште- ника, улазили и свештеници у овоме григорије богослов види слику бога и анђеоског света светиња над свети- њама представља слику обитавалишта бога и због тога је одвојена завесом од светиње која представља слику оби- тавања анђела као што видимо, кроз слику скиније, у првом плану је непри- ступачност која означава апсолутну природну одвојеност бога и творевине (конкретно, анђела) трећи део скини- је био је нешто налик на наше данашње црквене порте и звао се светиште ње- му су имали приступ сви израиљци у светишту су приношене жртве, врши- ла су се дневна богослужења и друге обредне радње верни народ и левити (нешто слично нашим данашњим ђа- конима) су могли да бораве само ту, у светишту григорије богослов тумачи да светиште представља слику нашег света, који је опет двојен од анђеоског, а затим и од божанског и опет је у пр- вом плану неприступачност неко ће питато, па како су онда људи (проро- у дијалогу са атеизмом септембар/октобар 2014 19 ци) виђали анђеле, чак и бога, у старом завету? да, виђали су, али не анђеле и бога какви они заиста јесу, већ њихова јављања (ангелофаније и теофаније), која су снисхођења човеку, у мери ка- ко и колико он може да види и спозна дакле, никада људи нису видели пра- ву природу анђела или бога веза света (људи) и бога, односно веза светишта са светињом над светињама, могућа је само посредно, преко првосвештени- ка за нас хришћане првосвештеник у старом завету представља слику но- возаветног првосвештеника – богочо- века господа исуса христа то, дакле, значи да је наша „веза“ са божанским, наше знање бога могуће само кроз ње- га – „нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) сукоб вере и науке ово су две важне ствари које су, на- жалост, временом заборављене тран- сцедентност бога која је узрокована његовом апсолутном природно друго- шћу у односу на створени свет и бого- човек као једина „верификација“ бога, једини доказ бога и једини садржај чо- вековог знања бога нажалост, ове две темељне ствари није временом забо- равио само „препорођени“ и „просве- ћени“ европски интелект већ и многи хришћани на том тужном забораву стоје данашње сукобљавање вере (хри- шћанске) у бога и науке тако, једни не- гирају бога због науке, а други негира- ју науку због бога авај, греше и једни и други ако је бог изван овога света, ако је као такав трансцендентан, не- приступачан опажају, мишљењу и из- ражавању од стране човека, онда наука не може ништа да каже о њему наука не може доказати његово постојање, а још мање може доказати његово не- постојање наука за предмет свог ис- питивања може имати само створени свет, а никако бога и колико год наука успела да опише свет, она никада неће уништити трансцендентна питања, попут оног лајбницовог – зашто нешто а не ништа, нити ће моћи да дâ одговор на њих савремени атеизам представља дубоку ароганцију према оваквим пи- тањима али, без обзира на атеистичку ароганцију, та питања постоје и и те ка- ко су смислена вера из слободе у бога се може веровати та вера зна- чи слободно прихватање откривења си- на божијег, првосвештеника, који нас узводи познању бога оца у духу све- томе из овога произлази закључак да је за хришћанско поимање бога смешно довођење у везу бога и науке, било да се ради о негирању или доказивању бо- га у оба случаја ради се о злоупотре- би науке и великом забораву темељних библијских, откривењских чињеница о богу који није од овога света бог којег би наука доказала не би био хришћан- ски бог, бог библије и откривења тај „научно доказани бог“ био би идол, ко- јег би хришћани били дужни да одбаце и презру, задржавајући веру у неизре- цивог и научно недоказивог бога за тог бога откривења григорије богослов ће рећи, још више појачавајући платонов исказ, да га је не само немогуће изрази- ти већ и да је немогуће такву стварност мишљу обухватити једини доказ бога са којим хришћани располажу је вера у богочовека, господа исуса христа а ту последњи опредељујући одговор да- је слобода, не никако удобна нужност научног закључка верује и познаје бо- га онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 20 5/2014 тема броја: какве су ти мисли, такав ти је живот христос сведржитељ, енкаустична икона, манастир св катарине (синај), 6 век тема броја септембар/октобар 2014 21 духовност старца тадеја улога архимандрита тадеја у жи- воту и деловању наше цркве и његов значај за укупни духовни живот, чини се да до сада нису на аде- кватан начин вредновани објављено је, додуше, неколико књига са очевим беседама и поукама, од којих издваја- мо наслов мир и радост у духу све- том, најпотпунији и најрелевантнији приказ дугогодишњег очевог духов- ног рада и подучавања по нашим са- знањима ова књига је у русији дожи- вела неколико издања, а отац тадеј је постао духовно откровење не само у русији него и у другим православним земљама ипак, код нас није било ни једног симпосиона или стручног те- олошког скупа посвећеног његовом раду и учењу, није урађена ни једна монографија или релевантна збирка текстова посвећена његовом доприно- су животу цркве додуше, у последње време, пар годи- на уназад, одржано је неколико пре- виктор вицановић његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност созерцања најдубљих истина, лакоћу молитвеног обраћања и успињања ка богу 22 5/2014 давања, углавном у београду, у којима се евоцирала успомена на оца тадеја чудесна мироточења његових портре- та (да ли смемо да кажемо – иконâ са његовим ликом?), окупљање верника сваке године у великом броју на дан ње- говог упокојења (на дан свете марије египћанке), те многа забележена и не- забележена сведочанства његове духов- не величине, говорe да је отац тадеј био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота у цр- кви једном речју – свети човек пут оца тадеја како би се што боље разумела духов- ност старца тадеја, желимо да укажемо на неке значајне догађаје из његове био- графије рођен је на томиндан 19 окто- бра 1914 године, у петровцу на млави по св ап томи добија име томислав (штрбуловић) он је заправо носио два апостолска имена: тома у мирском и тадеј у монашком животу дан његовог рођења као да је носио извесно знаме- ње и скривено значење познате речи апостола томе: „господ мој и бог мој“ постају његов животни мото и циљ за- дивљеност божанском величином коју те речи изражавају пратила га је кроз цео живот отац тадеј је на себи својствен, само- критичан и духовит начин коментари- сао дан и место свог рођења (тог дана је био вашар у петровцу на млави): „шта може да испадне од неког ко је рођен на вашару?!“ и заиста, када се сетимо ко- лико је људи долазило код оца само у једном дану (суботом и недељом деша- вало се да дођу по два или три аутобу- са), чини се да дан и место његовог ро- ђења имају извесну симболику рано је остао без мајке његов отац се други пут оженио тако да је одра- стао у комплетној, вишечланој и хар- моничној породици али, ипак, у њему је остала празнина и потиснута туга за изгубљеном мајком психолошки гледано вероватно је то утицало на ка- снију тадејеву приврженост мајци бо- жијој, његово често и усрдно молитве- но обраћање царици небеској иначе, црква манастира витовнице у којој је отац тадеј најдуже служио посвећена је успењу мајке божије отац тадеј је био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота тема броја септембар/октобар 2014 23 мало је познато да је отац тадеј од нај- ранијег детињства био вегетеријанац, тач- није није могао да једе месо једноставно, његов организам није подносио такву вр- сту хране и у томе видимо извесно зна- мење и знак његове будуће суптилности и префињене емотивности, подвижништва и православне духовности обраћење ипак, најзначајнији моменат у њего- вом личном и духовном развоју десио се онда када је још као врло млад, у узрасту између 15 и 16 године, сазнао од лека- ра да болује од неизлечиве болести плу- ћа (вероватно тежи облик туберкулозе) и да му, по њиховим прогнозама, прео- стаје највише пет година живота може- мо само замислити како је то болно са- знање деловало на младића тог узраста уместо туге, потиштености и депресије, најчешћих реакција у таквим ситуаци- јама, млади томислав доноси храбру и узвишену одлуку да преостало кратко време свог живота посвети богу одлу- чује да се замонаши то је била свецела егзистенцијална предаја његовог бића богу као да је на тај начин испунио оно што тражи литургијски стих: „сами се- бе и једни друге христу богу предајмо“ од тада он постаје, у правом смислу и у пoтпуности, чедо свог небеског родите- ља (очев омиљени израз) следи одлазак у миљков манастир примају га руски монаси избегли из бољшевичке русије међу њима је било и монаха из оптине пустиње најдубљи утисак на оца тадеја оставио је игуман амвросије отац амвросије је био пун љубави, смирен и благ човек од њега је отац тадеј много научио непосред- но се уверио у то шта значи показати личним примером хришћанске врлине, шта значи имати смирење (како изгледа када је домаћин куће смирен и кротак), шта значи када смирени човек осети божији благослов „на кога ћу погледа- ти, само на смиреног и кротког“ – отац је често користио ову реченицу као па- рафразу на речи пророка исаије: „али на кога ћу погледати? на невољнога и на онога ко је скрушена духа и ко дрхће од моје речи“ (ис 66, 2) отац нам је, с тим у вези, причао да је једном приликом у свом искушеничком периоду, док је чувао манастирске овце, читајући псалтир лагано утонуо у сан овце су „искористиле“ прилику, отишле су у туђе њиве и направиле штету сеља- цима они су одмах отишли да се жале игуману отац тадеј је очекивао да ће бити строго кажњен или изгрђен ме- ђутим, игуман га је само топло погледао и благо рекао да се то више не понови његова љубав и смиреност за оца тадеја биле су истовремено најснажнија опоме- на и највреднија по(р)ука посвећење са каквом је послушношћу и смире- њем отац тадеј прихватао савете и упут- ства игумана и осталих монаха сведочи његово казивање о можда најдубљем ду- ховном искуству које је имао у том пе- риоду наиме, оци су му објаснили мо- нашко молитвено правило, подучили су га како да се моли, дали су му бројанице у руке и рекли су му да полако, пажљиво и усрдно изговара речи молитве: „госпо- де исусе христе, сине и слове божији, богородице ради, помилуј ме грешног“ са детињим поверењем он је то чинио и испуњавао оно што му је речено усле- дило је чудесно искуство исусова моли- тва је потекла у његовом уму и срцу сама од себе! био је тада као на трећем небу ништа земаљско га није дотицало отац је то стање непрекидне и спонтане мо- литве називао „бесплатна благодат“, дар духа светог који се моли у нама („сам дух се моли за нас уздисајима неизре- цивим“ (рим 8, 26)) такво небеско и ан- 24 5/2014 гелско стање душе трајало је код оца све док у његову келију није дошао један од браће монаха са питањем шта мисли ко би могао да наследи управо упокојеног игумана амвросија тада су земаљске „калкулације“ привремено истиснуле непрекидну исусову молитву његов даљи духовни развој текао је уобичајеном током за већину монаха након примања монашког пострига 1935 године у манастиру горњак, исте године добија чин јерођакона, да би 1938 године био рукоположен у чин је- ромонаха у манастиру раковица где је завршио иконописачку школу до по- четка другог светског рата служио је у пећкој патријаршији затим долази у београд где га одмах хапси специјална немачка полиција после тога прелази у манастир витовницу где је други пут ухапшен од стране немаца под навод- ним оптужбама да је комунистички од- носно руски шпијун мислио је да друго хапшење неће преживети требало је да буде стрељан тада, суочен са смрћу као господ у гетсиманском врту, доживља- ва још једно чудесно искуство када му се у затворској ћелији указује младић обасјан светлошћу, одевен у униформу, који је преко десно руке имао пресави- јен свитак са картом источне србије показујући на карту, обратио му се ре- чима: „не бој се за свој живот јер ћеш још многе утешити и охрабрити“ тек много година касније постало му је ја- сно право значење тог виђења када је почео као духовник да прима људе и да их саветује и храбри духовни дарови по завршетку другог светског рата враћа се са благословом патријарха га- врила у пећку патријаршију у периоду од 1949 до 1955 године добија игуман- ски чин и постаје старешина манасти- ра после поново долази у браничевску епархију, да би затим једно кратко време провео у хиландару, крајем 1959 годи- не отац нам је говорио да су га хилан- дарски монаси дуго времена после тога сматрали за свог манастирског сабрата од 1975 године отац тадеј постаје ду- ховник у правом смислу те речи, тачније духовни старац почиње да прима љу- де из свих крајева тадашње југославије примао је људе и других вероиспове- сти рукоположен је у чин архимандрита 1989 године у манастиру горњак овим кратким биографским приказом желимо да осветлимо најзначајније дога- ђаје из очевог живота и да на тај начин покушамо да у тим догађајима пронађе- мо објашњење његове духовне величи- не пре свега издвајамо његово искуство чисте, спонтане и непомућене молитве коју је имао у миљковом манастиру, као и виђење анђела – светлосног младића и поруке коју је од њега примио у времену у коме је све више сасушене рационали- стичко-схоластичке духовности сведе- не на теолошку фразеологију, споменута искуства некима се могу учинити крајње сумњивим и произвољним тумачењима ми, с друге стране, не само да смо увере- ни у њихову истинитост (све то смо не- посредно чули управо од оца тадеја), већ у тим догађајима видимо основ за разу- мевање очеве духовне величине његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност со- зерцања најдубљих истина, лакоћу мо- литвеног обраћања и успињања ка богу све то је било могуће само као резултат духовних дарова које је примио од бога у чудесним ситуацијама када је осетио пре- дукус неба и царства божијег и ту не- беску димензију преносио је свима нама, потврђујући речи светог апостола па- вла: „јер, ако смо ван себе, богу смо; ако смо присебни, вама смо“ (2кор 5, 13) аутор је психолог у деветој београдској гимназији тема броја септембар/октобар 2014 25 ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? на бар два места у новом завету ћемо наћи да се говори о ономе што се збива у човеку апостол павле говори о томе да нико не зна шта се налази у човеку, и при том кроз ту мисао нас узводи ка богу наиме, као што осим духа човечијега нико не зна шта је и ко је он, тако је и код бога по- чевши од човека, апостол павле нас води ка богу али ако одатле кренемо силазном путањом видећемо да апо- стол незнабожаца говори да не само да је биће божије за нас тајна пред којом се дивимо, него је то и човек (уп 1кор 2, 11) друго место је јеванђеље по јовану у њему се каже: „а сам исус не повера- ваше себе њима, јер их је он знао све и не требаше да му ко сведочи за човека; јер сам знадијаше шта беше у човеку“ (јн 2, 24–25) једини који о нама све мо- же знати је бог а господ исус христос је син божији, који је по човекољубљу владимир пекић из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподражавајући, али може бити и деструктиван 26 5/2014 своме ради нас постао човек дарујући нам тај дар да проникнемо, колико је могуће, у тајну човека, јер нам је дао од духа божијега „који све испитује“ (уп 1кор 2, 10) дух божији нас свакако во- ди кроз познање дубине и смисла свега постојећег, али и човека као круне ства- рања све до познања њега, живога и истинитога бога унутрашњи и спољашни човек овде морамо припазити, иначе можемо склизнути са правог пута наиме, израз о тајни човека не значи поисто- већивање са некаквим духов- ним животом који се суштин- ски супротставља материји та подељеност (дуализам) у чо- вековом бићу није својствена хришћанству пре можемо го- ворити о разлици разлика из- међу унутрашњег и спољашњег човека је разликовање душе и тела али не као на душу и тело у неодређеном смислу, већ као душу и тело конкретног чове- ка човека и не може бити без тела, али ни без душе св јован лествичник го- вори да је душа једино суштаство које може постојати само у нечем другом, тј у телу свети оци нам говоре да се наше по- мисли и покрети душе изражавају кроз тело другим речима, оно што је инте- лект човека, дубоко је повезано са емо- цијом, са жељом и са телом на концу, са стварношћу која нас окружује та- ко, осећање блискости – везано је за прво такво искуство – топлота мајчи- ног загрљаја интересантно нам је „ве- лико“; срећа је „високо“ – дете када је радосно истеже своје тело; унутрашња сродност је близина наша мисао се претвара у деловање, у активност, по- крет то је, пак, показатељ целовитости човека која креће од оног што је још апостол павле назвао „унутрашњи човек“ да би се испољила у свету ко- ји нас окружује испољава се, наравно, и као реакција на тај свет човек жели тако и да утиче на свет, да га мења, да му у коначној инстанци да свој печат – да га учини делом себе он је биће св максим каже: „од благоразумне или неразумне употребе ствари бивамо врли или порочни“ лествица св јована лествичника, русија, око 1560 г (ms 1753) тема броја септембар/октобар 2014 27 односа које има потребу за препозна- вањем које је немогуће без онога што је ван њега, без спољашњег света најпре без другог човека и коначно, без бо- га на основу тог односа, тог суочења, он препознаје своју другост, своју по- себност то је оно што бисмо назвали унутрашњи, душевни, али и духовни живот св максим, с тим у вези, каже: „од благоразумне или неразумне упо- требе ствари бивамо врли или пороч- ни“ ове речи можемо тумачити и тако да врлина представља један отворен, дијалошки однос према свету однос којим човек у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који је безмало литургијски утицаји са друге стране, можемо се понети тако да свет и ближње одбацујемо или у њима видимо само средство да удо- вољимо властитом егоизму тиранише- мо, вршимо насиље, покушавамо да све прождеремо махнито јурећи за лажним задовољством но, и свет утиче на нас па као што наше духовно стање може бити осликано кроз однос према свету, тако и оно што је споља, утиче на нас најпре је то бог по свом човекољуби- вом промислу он устројава наше спа- сење, откривајући се и водећи нас ка коначном циљу стварања – јединству са њим у љубави поред тога, по искуству отаца, на нас могу утицати и демони и то чине најчешће кроз помисли свети оци говоре да постоји поступ- ност у томе детаљан опис тога нам даје св јован лествичник: „према објашње- њу мудрих отаца, треба разликовати: приступање [тј прилог], спајање, при- станак [тј слагање], поробљење, борбу и тзв страст у души блажени оци од- ређују приступање као просту реч, или слику било чега, која се поново појављу- је и уноси у срце спајање значи, раз- говарање са оним што се појавило, без обзира да ли са страшћу или бестрасно пристанак је сагласност душе са оним што се јавило, сједињена са уживањем поробљење је насилно и невољно заво- ђење срца или трајно општење са пред- метом, које разара наше добро душевно здравље борбу они одређују као равно- тежу снага између онога који напада и оног који се брани, где последњи побе- ђује, или бива побеђен искључиво по својој вољи страшћу називају порок који се током дужег времена страсно угнездио у души, и који је кроз навику постао као њено природно својство, та- ко да душа већ сама, хотимично, хрли к њему“ (лествица, поука 15) дакле, од разума, од мисли преко емотивног дела душе страст или поро- бљује тело и настројење душе бива про- тивприродно тако наш однос према свету клизи у грех (= промашај) оно што говори апостол павле о унутра- шњем човеку уствари значи да заиста, из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподра- жавајући, али може бити и деструкти- ван, разарајући наше унутрашње биће и затварајући нас у погубну самодо- вољност гордости јер како каже св јо- ван лествичник: „знам и за једно друго повлачење звери: до њега долази када се душа коначно навикне на грех“ (ле- ствица, поука 26) расуђивање да бисмо могли да разазнамо који по- крети душе и које помисли рађају вр- лину или грех, потребно је да стекнемо врлину расуђивања која је плод упорног и трудољубивог подвига који свој ко- рен, али и циљ има у смиреноумљу као последица, јавља се поменуто расуђива- ње а након њега, по тврдњи св јована лествичника, бог дарује и прозорљи- 28 5/2014 вост – дар духа да прозиремо, види- мо најпре своје, али и духовно стање других овде се враћамо на онај цитат из јеванђеља по јовану христос је не само као бог знао све о људима које је сретао, него и као човек а тај дар, ту способност имали су и имају његови угодници али најпре су светитељи божији имали дубоко сазнање о томе да и најтананији, најсуптилнији по- крет душе, тј ума у себи одражава наш однос према свету, животу а на првом месту богу и у наше дане, многи су имали при- лику, ако не да сретну и уживо чују старца тадеја, онда бар да прочитају оно што је сачувано од његових бесе- да једна од тих изрека која асоцира непосредно на њега је: „какве су ти мисли такав ти је живот“ а то није ништа друго до кроз лично искуство проживљено и преиначено оно што је рекао апостол павле ове речи старца тадеја не смемо никако схватати као некакво сујеверје или магију морамо их разумети као плод дугог подвига (= кретања ка богу) овог мудрог и незло- бивог старца који је утемељен у љуба- ви божијој само тад, не само репро- дукујући кроз речи, него кроз живот у христу, можемо разумети да су ње- гове речи срж православља наиме, да сваком својом мишљу ми утичемо на наше ближње, на наше окружење, коначно на свет и тиме условљавамо супротну реакцију стога, старац та- деј афирмише људску слободу у оним димензијама које нам је бог открио – као стваралачку (на жалост некад и сасвим супротну од тога), али и упо- зорава да је слобода неодвојива од одговорности и да је она истинска и потпуна тек у љубави божијој која се преноси на сав наш живот аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду за вечни живот човеков предуслов је земаљски живот, тачније ње- гова делања, мисли којима се ба- вио, његов духовни и телесни пут дух и тело су подједнако важни, порука је светих отаца, а за опште здравље неопходна су и умна и телесна дела- ња „када је телесни труд умерен, и ка- да не изазива пометњу, врло је кори- стан и води те ка смирењу“, наглашава старац јосиф исихаста свети старац подвлачи да исправно мотивисано и облагодаћено телесно занимање, јача и духовно утврђује вертикалу чове- ка која непрестано иште бога мотив (намера) због чега се нешто чини је оно што човека разоткрива и разголи- ћује пред богом, а не остварено дело мотиви мотиви су, како је говорио старац клеопа, дух неког учињеног дела, оно што се не види, а тело дела је само дело, оно што се види добре намере (мотиви) учињених дела су, уствари, оно библијско уље које је недостало у лампама „лудих девојака“ површно је тумачење да оне нису имале учињених добрих дела као и добре девојке оне су их чиниле, али, највероватније, из неких користољубивих намера; наме- ра из начела на којима, овај, свет данас стоји – „дај ми, да бих ти дао“ у цркви, знамо, само је један, који прво даје (а његово је све што имамо), па тек онда од нас нешто очекује го- спод од нас очекује само добро, јер је он вечно добро „човеку је природно да чини добро, ка врлини да тежи“, речи су св антонија великог свако добро човеково прво потекне од њего- хаџи драган б поповић тема броја септембар/октобар 2014 29 мисли и помисли мислена чистота је остварење царства божијег у нама ве мисли (а исто тако, нажалост, и свака злоћа), јер се прво нешто помисли па се онда мисао и делатно испољи и оствари борба с помислима када је једном приликом био упитан: „шта да радим, старче, стално ми на- виру лоше помисли?“, старац пајсије је одговорио – „брате мој, и код мене изнад крова моје колибе често преле- ћу авиони и ремете ми мир зло је када човек заравни део свог срца и допусти да му летећи вукови ту слећу“ а бла- женопочивши епископ жички хри- зостом (столић) је говорио: „када те нападну нечастиве помисли, само од- баци предлог и победа је твоја“ то се, по благослову надарених духовника, најделотворније постиже умном моли- твом – господе исусе христе сине бо- жији, помилуј ме грешног овакву мо- литву препоручивао је и старац јосиф исихаста, али је страховао да се моли- лац не прелести (самообмане), умисли, уобрази да је постигао много у погледу своје експресне светости често би го- ворио: „ако видиш да човек не тражи 30 5/2014 савет (од свог духовника), или да се не придржава савета који је добио, знај да ћеш га ускоро видети прелешћеног“ стога је један искусни српски духов- ник указивао на значај овакве моли- тве и на то да и мирјани требају да је употребљавају, али само у случају ве- ликих искушења и док се такве убојите помисли не отерају, а када „опасност“ прође треба да престану са њеном упо- требом, управо страхујући да не дође до самообмане, јер је умно ропство бесповратни пут овде, код терминâ мисли и помисли, треба бити јако обазрив и не мешати их, мада се они у неким случајевима приближавају један другоме мисао је блиска речи мишљење, размишљање, и када је добра, она је природна потреба и нужност разума, који нам је од бога дарован, а ми је слободно остварујемо помисли су нешто сасвим друго оне су различите представе, ликови, прет- поставке, намере, жеље или успомене, као некакве искрице које зацакле па не- стану, и оне се и против наше воље по- јављују у нашој свести у највећем броју случајева оне су изразито туђе, иску- сно подметнуте варалицом од искони мисаоно бојиште када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје тема броја септембар/октобар 2014 31 мисао, а то је већ грех зато се мисли исповедају, а помисли не таква, неис- повеђена мисао је, по светим оцима, као отров у глави змије, која може да прође поред човека и не уједе га; али се касније поврати и уједе га она може да тавори у човеку и чека, док се не претвори у реч или недело; док чиста мисао сија у оку човека, јер се мисли виде, а очи тако постају огледало ду- ше на оваквој исповедној пракси ин- систирао је творац реченице „какве су ти мисли, такав ти је живот“ – старац тадеј витовнички на исповести сто- га своју унутрашњу зделу душе треба очистити, колико је то могуће до краја, да ниједна мрвица од лоших мисли и дела не остане неисповеђена мислена чистота је остварење цар- ства божијег у нама то је савршенство и треба да буде тежња сваког хришћа- нина да би се то постигло потребна је на првом месту сабраност на моли- тви, односно да молитва буде очишће- на од било каквих мислених примеса и одсутности доказе за овакве наводе проналазимо још у старом завету, код пророка мојсија, када је његова умно- срдачна молитва одзвањала небесима наиме, у једној наочиглед безизлазној ситуацији, када израиљцима иза леђа бејаху египћани, а испред њих црвено море, бог рече мојсију: „што вичеш к мени?“, иако се он молио без речи и не мичући уснама (2мој 14, 15) пророк се овде молио унутар себе, сабрано и кон- кретно, што је пример нама како треба да се молитвено обраћамо господу у новом завету, господ у кани га- лилејској на чудесан начин открива колики значај и снага леже не само у речи, него и у његовој делатној мисли на свадби симона зилота христос је само помислио да се вода претвори у вино, што је био довољан разлог да се ово несвакидашње, „прво чудо“ оства- ри, сведочећи нам да су за добродетељ подједнако важне како реч и дело, та- ко и добра мисао човекова која из срца долази (уп мт 15, 19) чисте мисли неботајник павле, повезавши хри- стом ове три спасоносне компоненте у својој души, могао је да каже: „не жи- вим више ја, него живи христос у ме- ни“ он се уподобио христу да ли је могао после тога да греши? није могао јер се охристовио, како каже митро- полит порфирије а шта је са нашим срцима? срце људско данас је преоп- терећено информацијама које непре- стано разбијају концентрацију и сму- ћују човека свет, чини се, усавршава технологију за пренос информација управо због умног поробљавања и оп- терећивања човека, а не због помоћи и слободе старац тадеј је говорио, ци- тирајући свете оце, „да је човек биће које је створено да размишља, расуђу- је, прави планове само за један дан, и да за тај, један дан, поклекне безброј пута“, наглашавајући да су због тога у животу сваког хришћанина веома бит- ни духовници, који ће им одредити меру, што је и основна порука светог писма још је добри старац говорио: „кад бисте имали чисте мисли, не би вам требали телефони, преко христа стално бисте били у вези“ аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје мисао 32 5/2014 у беседи на гори господ исус хри- стос је на више места нагласио да је опасност од лоших поми- сли скоро равна примени истих помисли на делу истанчаним аскетским искуством подви- жници су до детаља изнели процесе који се одвијају у са- зревању греха мислена борба је постављана као прва линија фронта и од ње је у великој ме- ри зависио коначни исход то искуство је чувано у ризница- ма црквеног богословља њиме је у новије време проговорио кристално јасно св николај жички у спису мисли о добру и злу, он износи поуке везане за велики број тема начин на који то чини је јединствен свака од тема побуђује на размишљање овде ћемо изнети оно што све- титељ пише по питању мисли: „мисли твоје, које се по небу не прошетају, остају кржљаве и болесне ре- чи твоје, које не ударе о небо, остаће без еха и биће као котрљање камена, које зада страх околини и не донесе никакву благо- дат долини“ „мисли наше у истини знају се на оно- ликој даљини на колико се пружају јер докле се год простиру мисли човекове, дотле се простире човек задржавај се мислима и љубављу стално на добрим сликама, да би и ти постао сликом добра за браћу своју“ овим поукама о мислима саткан је основ на коме почива свака од поједи- начних поука које су изнете у мислима о добру и злу оне као да сачињавају сво- јеврсну методологију уз помоћ ње човек гради пут добрих дела то је аутентична православна етика која увек усходи ка светотајинском јединству са богом чини нам се да не би било претерано рећи да су и чувене поуке старца тадеја витовнич- ког о важности мисли потекле са истог извора и наставиле пут богонадахнутог искуства св николаја жичког аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу свети николај жички о мислима презвитер александар р јевтић бог – највећи точак велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме ово важи како за ствари тако и за људе највећи точак у души човечијој је- сте бог његов се обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме малих точкова но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је обухваћено небо и зе- мља и при тој изненадној и реткој ви- зији душа осећа неисказану радост (извод из мисли о добру и злу) тема броја септембар/октобар 2014 33 хришћанин треба да је радосног духа „кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо увек радосног духа зато што духови под небом гледају да стално будемо тужни“ старац тадеј витовнички о депресији и депресивном стању код савременог човека данас се често прича и пише депресија је широ- ко распрострањено душевно обољење, многи је називају и болест цивилизаци- је од ње обољевају људи свих професи- ја, узраста и друштвених слојева много се говори о разним узроцима депресив- них стања, али мало стручњака спомиње духовне узроке масовност депресије у савременом свету наводи нас да се запи- тамо и у вези са њеним духовним узро- цима, и да о овој сложеној теми прогово- римо у основним цртама са аскетског и пастирско – психолошког аспекта најпре се треба позабавити узроци- ма депресије са аспекта православног аскетског искуства суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније свети оци у аскетским спи- сима су много и садржајно писали о узрoцима разних страсти које обузимају човекову душу, као и о борби са њима следствено томе, свети оци су се често дотицали и страсти туге, малодушности – унинија (грч ακηδία) свети оци разликују корисну и штет- ну тугу, ону „која је по богу и ону која то није“ ова, која је по богу, човека усме- рава да тугује над својим греховима, над гресима целог света, над несаврше- ношћу своје природе, а друга врста ту- ге – „она која није по богу“ – је она која разара човека, која чини да његов живо- та буде погрешно усмерен овакву тугу оци називају страст овде треба рећи да је учење православне светоотачке аскетике о страстима повезано са глав- ним православним учењем о стварању човека по образу и подобију божијем и са православним поимањем зла и греха уопште човек је створен по образу бо- жанских енергија и својстава и стављен је у динамички процес ка божијем по- добију и учешћу у његовој божанској пуноћи, тј у процес обожења за тај ди- намички процес човеку су дате све сна- ге или енергије, потребна својства и мо- гућности, оно што свети оци називају врлинама (грч ἀρεταί) зато у почетку у човековој природи нису постојале стра- сти, већ само врлине страсти ступају на сцену као последица човековог пада св исак сирин каже: „ако је врлина при- родно здравље душе, то значи да су стра- сти болести душе, јер су оне споља до- милош в маринковић 34 5/2014 шле и продрле у душу (као нека несрећа) и отргнуле је од здравља, које јој је свој- ствено јасно је, према томе да здравље постоји у природи пре наступања бо- лести“ такође, по речима св максима исповедника страсти нису ништа друго до злоупотреба, дакле, искривљавање и извитоперење оних снага које је бог дао души и покретима тела а како човек треба да се бори против страсти, како бити успешан у тој борби ако су страсти већ обузеле и оковале чи- таво његово биће? проповед јеванђеља започиње позивом на покајање и веру у христа: „покајте се, јер се приближи царство небеско“ (мт 3, 2) исто тако је и сам господ христос, после свог кр- штења, започео своју проповед: „покајте се и верујте у јеванђеље“ (мк 1, 15) вера као темељ духовног живота, и покајање као обнављање захваљујући светлости благодати, која са покајањем улази у ду- шу покајника, човек почиње да препо- знаје у себи различите и многобројне страсти којима су до тада цело његово биће и живот били прожети вера чо- веку даје наду у могућност опроштаја, његовог очишћења и његовог оправда- ња у христу, и кроз покајање, човек већ осећа наду спасења и доживљава је, зато у њему нема места обесхрабрењу и оча- јању покајање које води очајању није истинско и смирено, јер је право покаја- ње спојено са бескрајним смирењем, али и пуном вером и надом пошто је цело човечанство склоно греху и страстима који се налазе у старом животу, покаја- ње и вера су зато дати свим људима као једини услов повратка у живи живот, тј у нови живот који нам је бог дао шта свети оци кажу о узроку страсти малодушја? оци доводе друге страсти и грехове у узрочну везу са овом стра- шћу најпре је ту гордост, а затим егои- зам, маловерје, празнословље, лењост и бесциљно траћење богом нам дарованог времена и што је човек више пушта у своје срце, све је јача и све је теже да је се ослободи оци нам преписују и лек про- тив страсти малодушја, осим основног: вере и покајања, потребно је наше ре- довно учешће у светим тајнама цркве, а пре свега у светој евхаристији не мо- же се душа људска излечити без свелека – лека бесмртности – причешћа циљ свих наших активности треба да буде за- добијање благодати божије (по речима св теофана затворника једини лек про- тив туге јесте повратак благодати) да се осврнемо и на то шта савремена психијатрија у основи говори о депреси- ји код већине оболелих, среће се депре- сија неуротичне природе у савременом добу, број свих типова неуроза је у по- расту окидач за депресију неуротичне природе, може бити сукоб између жеље- ног и реалног, конфликт потиснут у под- свест, трагичан догађај који човек није у стању да адекватно поднесе и многи дру- ги узроци што се тиче духовне основе неуротских обољења, о њима говоре тек понеки психијатри – хришћани руски психијатар мелихов је сматрао да су- штински разлог свих психичких поре- мећаја лежи у несмирењу у том смислу, и неуроза не чини изузетак јасно је да у многим случајевима обо- љевања од депресије, потребно да се човек обрати психотерапеуту, где ће добити психолошку и медикаменто- зну помоћ овде би пастир требало да препозна у одређеном случају потре- бу за психотерапијом и да човека на њу упути јер у свакодневном контакту са својом паством, пастир се сусреће са људима различите психолошке, али и психопатолошке структуре личности оваква ситуација, захтева од духовни- ка стабилну личност, са дугим живот- ним искуством и познавањем људи, не само здравих, већ и оних са различитим психолошким проблемима потребно је и знање из психологије, психопатоло- гије, односно пастирске психологије и тема броја септембар/октобар 2014 35 медицине јер пастирско и духовно ру- ковођење и психотерапија не треба да се искључују већ међусобно допуњују и подупиру, тако да је увек у оваквим слу- чајевима неопходна квалитетна сарадња између пастира и психотерапеута па- стир треба да води депресивног чове- ка кроз светотајински живот цркве, ка радости и пуноћи благодатног живота у христу, а психотерапеут да лечи нервни систем човека и да обоје учине све како би и самог оболелог човека мотивисали да своју болест прихвати као шансу за сазревање, суштинску промену живота, за стални рад на себи хришћанин треба да се труди да стал- но узраста у вери и подвижничком жи- воту да се бори са својим страстима и преображава из старог човека у новог човека у христу потребно је развијање пажње у односу на себе, у односу на сво- је мисли и поступке старац тадеј гово- ри често да од стању, како он вели, нашег мисленог апарата, зависи какав ће бити наш живот, али и живот наших бли- жњих управљеност наших мисли према господу као највећем добру је почетни корак ка рађању смиреуномља и душев- ног мира у нама старац тадеј још каже да је смирење, крајње и истинско смире- ње, савршенство хришћанског живота свети оци су посебно обраћали пажњу на очување мира у души без обзира на спољашње околности живота руски ду- ховник отац алексеј зосимовски гово- ри у писму свом пријатељу: „не желим ти ни богатство, ни славу, ни успех, чак ни здравље, већ само душевни мир он је најважнији од свега ако будеш имао мир у души, бићеш срећан“ тако смо дакле, непрестано дужни д
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
Одреднице:
1. 73720 / ...ангелску чистоту, прозорљивост, способност созерцања нај ДУБЉИ? х истина, лакоћу молитвеног обраћања и успињања ка богу 22 5/2014 давања, углавном у београду, у којима се евоцирала успом ...
2. 85310 / ...русије међу њима је било и монаха из оптине пустиње нај ДУБЉИ утисак на оца тадеја оставио је игуман амвросије отац амвросије је био пун љубави, смирен и благ човек од њега је отац тад ...
3. 91699 / ...ангелску чистоту, прозорљивост, способност со- зерцања нај ДУБЉИ? х истина, лакоћу мо- литвеног обраћања и успињања ка богу све то је било могуће само као резултат духовних дарова које...
1. 73720 / ...ангелску чистоту, прозорљивост, способност созерцања нај ДУБЉИ? х истина, лакоћу молитвеног обраћања и успињања ка богу 22 5/2014 давања, углавном у београду, у којима се евоцирала успом ...
2. 85310 / ...русије међу њима је било и монаха из оптине пустиње нај ДУБЉИ утисак на оца тадеја оставио је игуман амвросије отац амвросије је био пун љубави, смирен и благ човек од њега је отац тад ...
3. 91699 / ...ангелску чистоту, прозорљивост, способност со- зерцања нај ДУБЉИ? х истина, лакоћу мо- литвеног обраћања и успињања ка богу све то је било могуће само као резултат духовних дарова које...
29
Свеска: 341 | Света Земља
...циљу подучавања, упућивања и инфор- мисања шире јавности и проДУБЉИ?📌 вања
духовног живота сајт је конципиран та-
ко да у кратким цртама, а опет довољно
јасно, покаже и опише духовне вредно-
сти које поседуј
...циљу подучавања, упућивања и инфор- мисања шире јавности и про
МЕТА инфо: Р:18555 К:146750 Д:81
| Свеска 341 |
Свеска: 341 | Света Земља
... питањима о светој земљи, даје одговоре о историјату, религијском значају и друштвеном уређењу свете земље, јерусалима и синаја сајт svetazemljainfo, настао je са иде- јом да на занимљив и практичан на- чин прикаже духовну и културну ба- штину свете земље, јерусалима и синаја, у циљу подучавања, упућивања и инфор- мисања шире јавности и продубљивања духовног живота сајт је конципиран та- ко да у кратким цртама, а опет довољно јасно, покаже и опише духовне вредно- сти које поседује света земља и оно што је чини јединственом у свету намера је била да текстови и слике буду пријемчи- ви и занимљиви свима, да их заинтересу- ју за ову тему како би више о њој сазна- ли, а самим тим побудили жељу да дубље размишљају о духовној страни живота идеја о настанку сајта svetazemljainfo проистекла је из потребе да се знање и интелектуални видици о манастиру хи- ландар код посетилаца сајта hilandarin- fo, прошире на свету земљу преко нове теме: „односи и везе хиланадара и све- те земље“ иначе, hilandarinfo је за сада највећи и најсадржајнији монографски сајт о било ком српском манастиру уоп- ште, због чега има велику посећеност у истраживању за нову задату тему, до- шло се до обиља материјала, информа- ција и сазнања да су везе хиландара са светом земљом бројне и комплексне, а како би се дао опис свега хришћански значајног у светој земљи од изузетног је значаја постојање оваквих интернет страница стога је прикупљени матери- јал систематично и аналитично уграђен у нови сајт svetazemljainfo, при чему је главне смернице пружила јерусалимска патријаршија временом се накупило много инфор- мативног материјала који је стварао но- ве теме и нове циљеве у вези са светом земљом, имајући у обзир поражавајуће стање ствари да на српском интернет простору до сада није постојао ниједан сајт сличне тематике, изузимајући сајтове туристичких агенција које само инфор- мишу о плану ходочашћа у свету земљу овај сајт се бави још многим православ- ним питањима о светој земљи, даје од- говоре о историјату, религијском знача- ју и друштвеном уређењу свете земље, јерусалима и синаја описује храмове и манастире јерусалимске патријарши- је, светиње, света места, српске светиње, празнике, светитеље, руску духовну ми- сију, ходочашћа и још много тога то је немања и јелена јонић света земља на српском интернету 48 1/2015 прави прегалачки подухват који је запо- чет пре више од осам месеци и који још увек траје све ово је урађено са циљем да се срп- ски и остали словенски народи упознају са непресушним духовним богатством свете земље, да се на тај начин пробуди свест о духовном животу сваког од нас, да се открије њен значај и место у нашим срцима овај сајт има јаку ноту моно- графског штива, па може да послужи и као образовно средство у области веро- науке колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ван- временско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на sveta- zemljainfo аутори текста су аутори пројеката hilandarinfo и svetazemljainfo колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ванвременско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на svetazemljainfo тема броја јануар/фебруар 2015 49 породица васић живи тихим и по- вученим животом о њој нису пи- сале новине нити су се за њу ин- тересовали поједини тв програми као и друге многодетне породице, она живи скромно, али све недостатке надокнађује међусобном љубављу одазвала се са ра- дошћу православном мисионару, који их се сетио, за који кажу да је одличан ду- ховни часопис из градске вреве велеграда улазимо у миран и пријатан кутак – у мали стан у коме живи једна велика породица већа соба са креветима на спрат, једна мала со- ба и мала кухиња срдачни домаћин нам објашњава: „живимо у стану од 46 ква- драта уз сагласност станара, добили смо одобрење да се проширимо на поткровље и у току су радови на адаптацији, чиме ћемо удвостручити простор за сада, док су деца још мала, како-тако функциони- шемо, али се надамо да ћемо у догледно време успети да урадимо поткровље са нама живи деда миле, веснин отац и то само преко зиме, откад се њена мајка упо- којила, а лети је у сремчици овај стан смо наследили од моје баке по мајци, ја- године“ ненад (42) и весна (42) васић, из бео- градског насеља карабурма, имају шесто- ро деце, четири сина и две ћерке: марко (13), сава (11), ђорђе (8), лазар (6), ми- лица (3) и марта (7 месеци) наизменич- но су одређивали имена, а за марту су деца одабрала име ненадов отац влади- мир, родом из београда, и мајка љубина, родом из тулежа (општина аранђело- вац), имају троје деце такође и веснин отац миле и мајка марија тишма, обоје родом из ивошеваца (код книна), имају троје деце стекли су високо образова- ње ненад: факултет за пословне студи- је (мегатренд), запослен је у компанији „полимарк“ на позицији ит администра- тор, стаж 13 година; весна: технолошки факултет, запослена на факултету при- мењених уметности, на позицији виши стручни сарадник, стаж 15 година жи- ве од своје две плате, а кад је потребно, помогну им родитељи и родбина славе ђурђиц, заједно са родитељима, али и светог луку, јер је то слава ненадове ба- ке јагодине, и не желе да та слава изађе из њиховог дома, јер је она била крсно име које се славило и у оно безбожно време њихов парох, о ђорђе драгутиновић, из цркве сабор српских светитеља, каже: „они су жива црква дуго година позна- јем ненадове родитеље, посебно мајку и баку, као веома побожне жене у овај стан сам долазио за славу свети лука, и похвално је што су ту славу очували весна је тражила благослов да пости и у трудноћи деца су им лепо васпитана и на св литургији су редовни“ вера је божији дар који добијамо ако га тражимо да ли је код вас било „нево- породица васић можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није много деце радмила грујић 50 1/2015 многодетне хришћанске породице ље“ или сте одмалена васпитани у том духу? весна: „није било невоље кад сам за- вршила факултет, пут ме је одвео у лон- дон да тамо покушам да наставим даље студије, и успут да помажем у стану једној нашој познаници вери чувши од мене да нисам крштена, добро ме је „испрашила“, за разлику од свих похвала које сам до тада од ње добијала она је била црквена, искрено побожна жена и редовно одла- зила у нашу цркву светог саве у лондо- ну у лондону нисам добила оно што сам очекивала, али сам добила оно што нисам очекивала: нашла сам веру кроз тетка ве- ру, која ми је постала духовна мајка кад сам се вратила кући, обзиром да сам кр- штена у 27 години, желела сам да нађем некога ко ће, по мом мишљењу, живети за веру, јер такав живот нисам могла да замислим без цркве промисао божија је била да то буде момак из сремчице, где сам и ја одрасла виђали смо се на литур- гијама и наша љубав је дошла спонтано имали смо велико поверење једно према другом венчали смо се 10 јуна 2000 го- дине у цркви светог стефана дечанског у железнику, у којој смо се и упознали, јер смо припадали тој парохији“ ненад: „у нашој кући је некад у мањој, некад у ве- ћој мери увек била присутна побожност хвала богу, није било неке велике невоље крштен сам као беба у цркви светог ни- коле, на новом гробљу како сам растао, читао сам нови завет и многе књиге о духовности, православне и неправослав- не, али сам брзо прихватио православље као једину истиниту веру томе су најви- ше утицале књиге о савременим старци- ма: силуану и пајсију светогорцу, пор- фирију, св јовану кронштатском, као и сусрети са патријархом павлом и стар- цем тадејем, јер су они зрачили љубављу и добротом која је могла у великој мери да се осети у њиховој близини као мо- мак, често сам одлазио у патријаршију на ране литургије које је служио патријарх павле а у манастир витовницу сам ишао више пута и тамо остајао по неколико да- на такође и у манастир ђунис“ како други људи гледају на вашу мно- годетну „мисију“? које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? весна: „најчешће питају: ‘како све по- стижете’? у томе и јесте ствар – не пости- жемо све, него оно што можемо а најва- жније је одабрати шта је заиста потребно за ових 14 година много тога се пробра- ло, али и даље има шта да се поједноста- ви лоших страна нема, али то не значи да је све лако, напротив веома је тешко ако је мајка сама са малом децом једно доји, друго је на ноши, а двоје старијих у кухињи просипају млеко кога прво услу- јануар / фебруар 2015 51 жити? и то је период када их треба учити добрим навикама када најстарије дете стаса да може да помогне, знатно је лак- ше“ ненад: „можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није мно- го деце боље би звучало – ‘вишедетна’ лоших страна практично нема једина би била недостатак времена за неке сво- је забаве и задовољства, али када бисмо то време и имали, опет би најлепше време било проведено са породицом прави хе- роји подизања деце су мајке, јер ми очеви док смо већи део дана на послу немамо представу шта све супруга код куће треба да уради да би једна породица функцио- нисала још је теже када жена иде на по- сао, па је код куће све чека, али уморну од посла и са мање времена на располагању да све постигне“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? имате ли зајед- ничког духовника? весна: „по мом мишљењу, ово питање представља парадокс, пошто прави хри- шћанин то за себе никада не би ни поми- слио то би било лицемерство, попут оног фарисеја који самог себе самозадовољно уздиже над цариником што се духовни- ка тиче, треба да буде заједнички још пре венчања сам питала блаженопочившег патријарха павла да ли духовник може да буде парохијски свештеник, обзиром да желим да се удам и да рађам децу ње- гов одговор је био: ‘и може и треба’ не- над: „најважније у хришћанском животу је да волимо бога и ближње и да постаје- мо све бољи људи испуњавајући божије заповести да увек, имајући вечност пред очима, без компромиса, корачамо путем истине и правде, уздајући се у божију по- моћ и милост, а имајући свест о својој не- достојности и грешности“ да ли муж, као глава породице, треба да има више права или више одговорности? „о правима не размишљам све ра- димо договорно у ретким ситуација- ма, када нам се мишљења не поклапају, весна прихвати моје мишљење за сада се потврђивало да је моје мишљење би- ло исправно, не зато што сам бољи или паметнији од ње него зато што верујемо да бог по молитви даје мужу смерницу, кроз неки осећај или интуицију, шта је најбоље чинити ово се не односи само на важне одлуке кад смо се венчали, весна је питала свештеника, који нас је венчао, да ли од сада само она мора да слуша мужа, а муж њу не мора, а он је одговорио: ‘и да слушаш, и да те слуша’ и заиста, тако и живимо просто ме је стид да себе намећем и придајем себи више важности у породици, јер знам ко- лико обавеза има весна ја, сам за наше пето дете узео породиљско одсуство и чувао децу, и знам каква је то обавеза научио сам и да кувам и чистим и све што је неопходно око малог детета“ да ли љубав увек мора да буде крст? може ли се волети без жртвовања? весна: „по мом мишљењу, љубав клија у своје време из семена на тлу натопље- ном жртвом“ ненад: „жртвовање не мо- ра да се подразумева, јер кад волимо ни жртву не сматрамо жртвом, али је она један од показатеља љубави патријарх павле је једном рекао: ‘све ствари које имамо, када их дајемо имамо их све ма- ње, а љубав што више дајемо – имамо је све више’ да ли јачању љубави доприносе лепе речи и похвале? „сваки добар труд похвалимо и награ- димо трудимо се да се деца у оквиру по- родице осећају сигурно и да сваки про- блем или потребу могу да поделе са нама и добију подршку родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и ста- рањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља“ у чему је суштина хришћанског вас- питања? колика је одговорност родите- ља према деци у есхатолошком смислу, у вечности? 52 1/2015 многодетне хришћанске породице весна: „само на две ствари смо заиста доследно инсистирали – да се према на- ма не опходе без поштовања и да се ме- ђусобно помире када се посвађају данас је децу лакше отхранити, али теже вас- питати него што је било раније држимо се онога што смо прочитали код старца порфирија: ‘све што бисте иначе рекли свом детету, ви реците богу, јер ће дете, због свог карактера, можда реаговати ка- ко не ваља клекните пред богом, и ње- говом благодаћу ваше речи ће се пренети на дете будите свети, и ваша деца ће би- ти добра’“ како деца уче? да ли се баве додатним активностима? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? у свету, па и код нас, регистрован је но- ви облик зависности од интернета и дру- штвених мрежа код деце се појављује ра- но и неосетно, али често до те мере да је неопходно лечење ненад: „иду у ош јован поповић од- лични су: марко 7 разред, воли цртање и из тога је освајао многе награде, и сава 5 разред – два пута је освајао прву награду на општинском такмичењу из математи- ке ђорђе 2 разред, такође воли да црта имају ограничење у коришћењу рачуна- ра (у сврху играња) на сат времена днев- но тв ретко гледају мобилни има само марко, али га ретко користи иду на ве- ронауку, као изабрани предмет у школи кажу да тај предмет највише воле, што нам је драго, јер она има значајан допри- нос за духовно усмерење деце“ колико је родитељ у стању да утиче да деца не прихвате моду својих вршњака (шминкање, тетоваже), када се у свим маркетима нуде пакетићи за малишане: „чаробна бојанка изненађења“ са налеп- ницама-тетоважама за дечаке и девојчи- це? сигурно знате речи старца пајсија светогорца да је ‘највећи непријатељ ду- јануар / фебруар 2015 53 ше световни дух, јер слатко сада привла- чи, а загорчава у вечности’ „сви по својој снази треба да избега- вају шминкање, тетоваже, бушења, фар- бања данашња мода је све слободнија у откривању тела, чиме се распламсавају страсти, а страсти негативно утичу на це- ло биће“ може ли човек остварити идеал „буди- мо људи“ живећи ван христове цркве? весна: „човек је добар онда када је по- везан са добром живећи у христовој цркви ту везу појачава и учвршћује“ ненад: „разни људи би на разне начи- не описали доброг човека кад је богати младић питао исуса христа: –учите- љу добри, шта да учиним да наследим живот вечни?, почетак одговора је био: ‘што ме зовеш добрим? нико није добар осим једног бога’ (мк 10, 18) рекао бих да не треба да се бавимо размишљањем – ко је и колико добар, и ко ће да се спасе и буде у рају; то оставимо богу потреб- но нам је само себе да разобличавамо и покајањем исправљамо под окриљем христове цркве“ колико молитва доприноси побољша- њу вашег живота? да ли кроз њу реша- вате проблеме? како функционише ваша домаћа црква? апостол павле пише: ‘молите се не- престано’ (1сол 5, 17) нисмо ни близу тога и ту има доста простора за попра- вљање на литургијама не стигнемо баш увек да присуствујемо у пуном саставу, а ако крену и најмањи, онда закаснимо ма- ло, гледајући да се деца постепено нави- кавају на дужину литургије код куће се деца радо прикључе молитви, нарочито када је пост, и када они који су довољно стасали добију да прочитају свој део из молитвеника кад смо код молитве, да питамо и децу поводом јубилеја 100-годишњице од ро- ђења и 5-годишњице од упокојења блаже- нопочившег патријарха павла, у музеју спц у патријаршији је до недавно била изложба „сведочим само“ то је прилика да се сетимо његовог светог живота и по- ука, између многих и ове: „пре него што почнем да читам, ја се помолим, а кад књи- гу заклопим, ја се прекрстим“ да ли тако и ви радите, пошто сте одлични ђаци? сава: „да, тако нас учи вероучитељица и увек на почетку часа сви говоримо мо- литву царе небески“ родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и старањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља 54 1/2015 многодетне хришћанске породице тако и треба, децо! патријарх је мислио баш на ту молитву, посвећену светом духу, који је „ризница добара и давалац живота“, како земаљског тако и вечног, и благословио је да вероучитељи тако по- чињу час веронауке да ли за распуст де- ца иду на летовања или зимовања, на по- клоничка путовања? весна: „ретко успевамо да путујемо до сада смо увек у кући имали или трудницу или бебу“ ненад: „лети деца иду на ба- зен или се играју у природи“ свети јустин ћелијски каже: „богат је, не онај коме треба много имања и поседу- је много, него онај коме ништа не треба тако васпитавај свога сина, томе га учи; то је највеће богатство“ да ли се слажете са њим? „наравно за сада немамо егзистенци- јалних проблема уздамо се у бога да ће и на даље тако да буде слога у породи- ци је на великом искушењу када је новца премало или превише највећа промена у породици, материјално и организационо, је када се роди прво дете свако следеће дете мање компликује ситуацију већ код четвртог – скоро да нема разлике да ли их је троје, четворо или петоро“ бог воли храбре, а људи би за вас рекли да сте лудо храбри али само бог зна да то није ваша лудост него непоколебљива вера имате ли поруку охрабрења поро- дицама које избегавају многодетство? „суделовање у божијем стварању новог човека је величанствена ствар велика је радост гледати бебу како расте, учи, игра се, и израста у јединствену и непоновљи- ву особу мислим да ће нам на крају жи- вота, када будемо размишљали како смо провели живот, велика утеха бити то што смо од бога добили децу и прилику да их отхранимо, васпитавамо и волимо“ јануар / фебруар 2015 55 да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? весна: „слава богу, свих шест порођаја су били природни, без икаквих пробле- ма ипак, и даље сам страшна кукавица, па ни не прилазим породилишту без не- нада нема много тата који су шест пу- та присуствовали рођењу свог детета“ ненад: „долазак бебе на свет је величан- ствен тренутак чудим се да многи муже- ви не користе могућност да тада буду са женом када би мужеви присуствовали порођају, гледајући какве болове муче- нице трпе – много би више поштовали своје жене“ ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? весна: „омиљени ми је догађај када смо пре пет година на путу до мора (који је трајао петнаест сати) направили мали предах, деца се поиграла у песку и враћа- мо се назад у аутобус да наставимо путо- вање, а мали ђорђе, који је тада имао три и по године, мислећи да смо већ стигли на море, потпуно мирно упита: ‘а је л’ мо- жемо још некад да дођемо на море?’ он је био спреман да се врати у београд то може само дете!“ да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? ненад: „не стижемо много да се дру- жимо са другима, што због обавеза, што због наше природне интровертности ре- довно се дружимо само са кумовима иг- њатијевићима који имају четворо мале деце“ по свему судећи, васићи сведоче да живот извире у богу, а људи учествују у животу рађањем, захватајући из тог неисцрпног извора, у који све живо и увире, јер је то врело вечнога живота они који знају за страх господњи, који се уздају у бога и чувају његове запо- вести о љубави, заиста бога познају и у светлости лица његовог ходе (пс 89, 15), славословећи га: господе, научи ме да творим вољу твоју, јер си ти бог мој, јер је у тебе извор живота у светлости твојој видимо светлост продужи ми- лост твоју онима који те познају (пс 35, 10–11; велики славослов, на јутрењу и вечерњу) 56 1/2015 многодетне хришћанске породице предлажемо вашој пажњи поу- ке и савете човека који је жи- вео последњом спаситељевом заповешћу о поучавању свих народа у јеванђељу, светог инокентија вени- јаминова, апостола аљаске и сибира, митрополита московског када се чи- тају његови савети и нехотице постаје јасно зашто је имао толики успех – ње- гово срце је живело жртвеном љубављу према христу и људима којима је желео да јави христа, који је по речима светог јустина ћелијског „једини смисао свих светова“ о узвишености мисије: l оставити отаџбину и ићи у места удаљена, дивља, лишена многих живот- них удобности да би се на пут истине обраћали људи који још увек лутају у мраку незнања и просвећивати светло- шћу јеванђеља оне који још увек нису видели ову спасавајућу светлост – јесте заиста дело свето и равноапостолно блажен је човек кога изабира господ и поставља на такво служење! о припреми за проповед: l најважнија и истинска припрема за проповед јесте молитва која је једина у стању да отвори извор узвишених поука и низведе благослов на сваку добру на- меру и дело; и зато се увек, посебно пред разговор са онима који бораве у не- знању, које желиш да просветиш речју истине, обраћај богу топлом молитвом „ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ свети инокентије венијаминов, апостол аљаске и сибира превод: станоје станковић јануар / фебруар 2015 57 идите и научите све народе l поседуј увек скромно и смирено расположење духа и не обећавај себи самопоуздано необичне или сигурне успехе у свом делу таква обећања поти- чу од гордости, а гордима се благодат не даје сваки пут када се прихваташ не- ког дела, доведи себе у спокој и потпуну прибраност духа; иначе нећеш бити у стању да кажеш ни оно што знаш добро и поуздано l увек памти да ако проповедник не буде имао љубави у себи, како према свом делу, тако и према онима којима проповеда, онда и најбоље и најлепше излагање учења може остати без икакве користи, јер једино љубав изграђује; за- то је потребно имати у себи дух свете љубави о односу према учењу цркве: l догмата вере и суштине делатног учења потребно је држати се тако чврсто да се не говори и не допушта ништа про- тивно њима макар ти претила очигледна смрт l да би се повећао број људи који при- мају свето крштење, никако не треба употребљавати било какве мере или сред- ства која нису својствена јеванђелском духу и нису долична за проповедника, по- пут принуда, претњи, поклона, обећања, било каквих сујетних обмана (повласти- ца и сл), већ је потребно увек деловати са апостолском искреношћу l хришћанство је потреба, задовоље- ње и утеха пре свега срца, а не само ума; и зато је у предавању учења вере потребно трудити се да се делује више на срце него на ум радозналост ума је незасита, и за- то онај ко срцем осети неопходност вере и њене утехе, примиће је брзо и лако и она неће остати без плода у њему али да би се деловало на срце, потребно је говорити од срца; „уста говоре од сувишка срца“ и зато само онај ко је испуњен и изобилује вером и љубављу, може имати уста и пре- мудрост, којој не могу да се противе срца оних који слушају и која истински указује како, где и шта говорити дакле, примети и лови минут срдачног расположења оних који те слушају то време је увек погодно за сејање речи божије l у предаји учења и уопште, у разгово- рима, буди кратак, пажљив, једноставан, ни у ком случају не показуј хвалисави из- глед учитеља јер то веома може да наште- ти успеху твог дела l начин предаје учења вере је разли- чит: и по унутрашњем стању душе човека који се поучава, и по узрасту и по умним способностима у вези са тим имају виду да су они, са којима ћеш бити, по навика- ма и схватањима незнабошци и заблуде- ли, а по степену образовања деца према овоме је неопходно примењивати начин и поредак предавања спасавајућих истина l постави себи за правило да у време посете удаљених места, не започињеш бо- гослужење или требе док не предложиш људима макар кратку поуку l током излагања предмета вере по- требно је говорити промишљено, јасно и прегледно и колико је могуће кратко, ина- че ће твоја проповед имати мало успеха l потребно је говорити да нико ко се особено нада на себе и своје снаге, без по- моћи божије не може бити истински уче- ник исуса христа и да нам исус христос из своје велике љубави према нама није даровао своју помоћ, нико и никада не би могао да буде његов савршени следбеник међутим, сада свако ко само пожели, мо- же добити помоћ од њега ова помоћ је благодат духа светога, која се дарује као дар, која се добија пре свега молитвом истинска молитва представља обраћање срца богу са покорношћу, вером и надом могуће је молити се увек и свуда, а посеб- но је блиска благодатна помоћ божија у црквеној молитви 58 1/2015 идите и научите све народе о односу према људима којима се проповеда: l на почетку заволи оне којима же- лиш да проповедаш, затим учини да те и они заволе, а затим им говори о христу l потруди се да темељно упознаш ве- ру, обреде, обичаје, наклоности, карактер и целокупан живот твојих парохијана, да би могао лакше да делујеш на њих l од првог сусрета са народом коме проповедаш труди се да задобијеш њихо- во поверење и благонаклоност, али не по- клонима или ласкањем, већ расуђивањем, спремношћу да се помогне, добрим и ра- зумним саветима и искреношћу јер ко ће ти отворити срце, ако не буде било пове- рења? када ти неко од њих говори, слушај их са пажњом, снисходљиво и стрпљиво и на њихова питања одговарај разумно, са посебним расположењем и пажњом; јер питање које поставе у вези са духовним предметима представља јако важно дело за онога који проповеда јер је такво пита- ње у стању да покаже и стање душе онога који пита као и његових способности и жеље за просвећењем ако не одговориш једном, или му одговориш увредљиво, мо- жеш изазвати да заћути заувек l нипошто не показуј презир према њиховом начину живота, обичајима и другом, колико год се они чинили тога достојни; јер ништа не може да увреди и раздражи толико племена, колико очи- гледан презир и подсмех према њима и свему што је њихово l људе који не желе да приме свето кр- штење, чак и након неколико убеђивања, немој никако да огорчиш, а посебно не смеш да принудиш да приме крштење као проповедник јеванђеља, не треба да вређаш оне који не желе да приме јеван- ђелску проповед и у обавези си да са њима поступаш дружељубиво то ће бити најбо- љи доказ да им желиш истинско добро јануар / фебруар 2015 59 коло српских сестара основано је 1903 године на иницијативу сликар- ке надежде петровић, са циљем да са благословом цркве помаже људима у невољи, беди, немаштини, болести свако време има своје бреме и у сваком времену постоји потреба за бригом о старима, не- моћнима, сиромашнима, болеснима у да- нашње време, када је све израженије сиро- маштво, болест, небрига о старима, када су нас задесиле велике природне катастрофе, поплаве, када су људи остали без својих ближњих и крова над главом, потреба за милосрђем је још израженија коло српских сестара „свети сава“ об- новљено је 1991 године у баошићима код херцег новог, по благослову митрополи- та амфилохија (радовића), а на иниција- тиву босиљке кулић-кујунџић (тадашње председнице кола) која је са 11 година до- била благослов светог владике николаја велимировића у сарајеву и 1939 године завршила школу српских сестара које су основале чланице првог кола и сама про- шавши тежак пут са својом породицом за време рата – пут избеглиштва, логора, оставши без оца са мајком и пет сестара, од детињства је имала жељу да помаже људи- ма у невољи као и својој цркви, поштујући бога и божије заповести у време када је беснео рат на простори- ма бивше југославије, када је у баошићима и херцег новом било много избеглица и рањеника из босне и хрватске, коло срп- ских сестара је помагало храном, одећом, лековима плели су прслуке и чарапе за ратнике босиљка је сама носила на ра- тиште говорећи да њу метак неће: била је двадесетак пута на ратишту, а долазио је и епископ атанасије (јевтић) чланице кола обилазиле су рањенике, примали децу ко- ја су остала без родитеља, на сваки начин покушавале да ублаже патње и бол несрећ- них људи и жена који су остали без свога дома и својих најближих куће чланица кола биле су отворене за њих, а посебно кућа наше босиљке много деце и одраслих је тада крштено, многима смо биле куме лично ми је најра- доснији дан био када сам крстила четворо чланова једне избегличке породице у ма- настиру савина (мајку, ћерку и два сина) неизмерно смо захвалне несебичној помо- ћи и подршци блаженопочившег о јустина (тасића), игумана манастира савина, који нам је омогућио да ту славимо нашу славу, да организујемо добротворне продајне из- ложбе на дан наше и манастирске славе ус- пење пресвете богородице људи су доно- сили рукотворине, ручне радове, или неку коло српских сестара „светисава“ колосрпскихсестара „светисава“обновљено је 1991 године у баошићима кодхерцег новог,по благослову митрополитаамфилохија (радовића) драгана кривокапић 60 1/2015 милосрђе на делу своју драгу успомену, учествовао је и упо- којени сликар милић од мачве са својим сликама и тако смо скупљали новац за помоћ добијали смо нешто и од општине херцег нови, као и помоћ из иностранства у одећи, лековима, храни, коју смо делили потребитима, обилазили рањенике у бол- ницама у мељинама и игалу по преласку у београд, уз божију помоћ и подршку о небојше и о ратка при па- раклису св луке кримског и севастопољ- ског на вма, наше коло наставља са ра- дом обилазећи болесне, посећивали смо и нашег блаженопочившег патријарха па- вла док је лежао на вма окупили смо око 70 чланица међу којима су и угледне жене овог града као што су др милијана савић, јелена жигон, душанка јанковић, оснивач „изданка“, књижевница милка ђуретић, гђа ђапкин, најстарији наш члан, и мно- ге друге породичне и верујуће жене које су спремне да и поред својих обавеза по- могну и дају допринос за свој народ, веру и своју цркву тако председница нашег ко- ла, весна ђукић, има петоро деце и налази снаге и времена да дâ свој допринос, део себе и своје несебичне љубави постоји огранак нашег кола при цр- кви светог вазнесења господњег у жар- кову, под руководством и благословом о бранка (митровића), где су наше чланице припомогле да се обележава слава др ла- зе костића, што је заслуга наше марине апостоловић у нашој цркви се одржавају обилазећи болесне, посећивали смо и нашег блаженопочившег патријарха павла док је лежао на вма окупили смо око 70чланица међу којима су и угледне жене овог града у храму светог саве, 19 маја 2013 г јануар / фебруар 2015 61 пригодне вечери, беседе, верска настава у њој се дели и храна за оне који то не мо- гу себи да приуште, у чему помаже и наша чланица слађана јанковић, која несебично помаже у цркви, у манастирима, у вдс-у и свуда где се укаже потреба наша бивша председница кола, а сада- шња почасна чланица, босиљка кулић-ку- јунџић, садашња монахиња ефросинија, мати јевросима, замонашила се у својој 9 деценији живота у манастиру пива у цр- ној гори, чиме се њен животни пут заокру- жио и добио свој пуни смисао, јер се целог живота несебичном љубављу борила за своју веру, своју цркву, своје православље, светосавље, за свој народ, дајући целу себе да увек помогне угроженима, да утеши, да посаветује, да сачува нашу традицију и на- ше изворне вредности по благослову ми- трополита амфилохија основала је дваде- сето коло српских сестара у црној гори – у плужанима сада је наша „матушка“, како је од милоште зовемо, у манастиру пресве- те богородице тројеручице у дробњаку у раљи иако је тешко покретна после лома бутне кости, она је неуморна и свуда стиг- не и на све мисли, она је наша снага уз благослов нашег патријарха иринеја, митрополита амфилохија и подршку о ра- дивоја панића испунила јој се жеља да наше коло „свети сава“ прослави већ друге го- дине славу у храму светог саве 10 маја (на празник спаљивања моштију светог саве) заједно су наша мати јевросима и наше коло „свети сава“ од оснивања 1991 го- дине добили многе награде и похвале са- рађивали смо са другим колима у окруже- њу и иностранству мати је добила руски орден, многе грамате међу којима и орден и грамату св владике николаја (велими- ровића) чиме се заокружио њен хумани- тарни рад надам се да ћемо успети да наставимо њеним стопама и хвала свима који су по- могли да наше коло опстане 23 године та- кође се надам да ће уз божију помоћ наш скроман труд уродити плодом и да ће нам се придружити сви људи добре воље који су у стању да помогну свом народу у овим тешким временима и искушењима, било доприносом или радом или топлом и уте- шном речју, и да ће у време великог стра- дања и искушења доћи до изражаја наше милосрђе, наша вера, нада и љубав, „а љу- бав је највећа међу њима“ ауторка је потпредседница кола српских сестара још три генерације из породице мати јевросиме – парохијски дом храма светог саве, 10 мај 2014 г 62 1/2015 милосрђе на делу ево чудесног примера исцељења које се недавно десило наиме, млада девојка ј г из београда је имала јаке болове у глави праћене по- временом несвестицом нажалост, на- кон обављених прегледа резултати ана- лиза су били најгори могући – на мозгу су пронађена два малигна тумора вели- чине ораха стручни тим лекара одба- цио је операцију као решење проблема због могућих последица заказана је контрола за 7 дана, а у међувремену су стигле и додатне анализе узорака крви шокираној и запањеној мајци лекари су саопштили да девојци нема спаса у најави је била велика трагедија сазнавши за све то, младић те де- војке пружа јој максималну подршку и даје јој освећено уље – из највећих светиња јерусалима и свете земље – које је добио од свог вероучитеља овим богоугодним делом овај племе- нити момак испуњава речи апостола павла: „носите бремена једни других“ (гал 6, 2) у свим тим тешким данима, заједно са својом девојком усрдно је молитве упућивао господу надајући се њеном спасењу на првој следећој контроли ова побожна девојка казује лекарима како је почела светим уљем крстолико помазивати болно место рекли су јој: „џаба мажеш, неће ти то ништа помоћи“ међутим, верују- ћи речима христовим „иштите и даће вам се“ (лк 11, 9), девојка је још више појачала молитву уз учешће у светим тајнама наше цркве на другој контроли кроз 7 дана неве- рица и запрепашћење обузеше непобо- жне лекаре; њихове прогнозе о скором и трагичном завршетку животног пу- та младе девојке нису се обистиниле десило се оно што никад пре у својој пракси нису видели – злоћудни тумо- ри су се за тако кратко време драстич- но смањили будући да су сами били беспомоћни, рекли су јој: „ради шта си и до сада радила и тумори ће потпуно ишчезнути у року од месец дана“ та- ко је и било, те опет добисмо потврду христових речи: „што је људима немо- гуће, богу је могуће“ (лк 17, 27) карци- ном је побеђен! сила божија овај пут је деловала кроз освећено уље, које само по себи ни- је нека чаролија (па да га проспемо по болницама и да сви болесници момен- тално оздраве и појуре својим кућама), већ само велики благослов и услов да би се десило нешто више ево сликовитог примера: ако имамо у кући поставље- уљем изсвете земље побеђен карцином оно што је важно јестеда постанемо сасуд (сарадник) божији ненад вујић јануар / фебруар 2015 63 сведочанства не инсталације за струју, то није и до- вољан услов да нам засветли сијалица; нужан услов је да се притисне прекидач и да струја потече кроз каблове тако је и свето уље, у овом случају, било по- требан услов за њено исцељење, а вера њена и њених ближњих учинила је да се природне законитости превазиђу и у ово наше време испуне речи христове: „вјера твоја спасла те је“ (лк 17, 19) кад смо немоћни и неутешни, си- гурно прибежиште, уточиште и по- моћник наш у свим невољама јесте са- вршени бог сасвим је свеједно да ли ћемо комуникацију са нашим створи- тељем остварити кроз освећено уље, освештану воду или икону оно што је важно јесте да постанемо сасуд и сарадник божији у историји и тако обезбедимо себи место у непролазном царству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
... питањима о светој земљи, даје одговоре о историјату, религијском значају и друштвеном уређењу свете земље, јерусалима и синаја сајт svetazemljainfo, настао je са иде- јом да на занимљив и практичан на- чин прикаже духовну и културну ба- штину свете земље, јерусалима и синаја, у циљу подучавања, упућивања и инфор- мисања шире јавности и продубљивања духовног живота сајт је конципиран та- ко да у кратким цртама, а опет довољно јасно, покаже и опише духовне вредно- сти које поседује света земља и оно што је чини јединственом у свету намера је била да текстови и слике буду пријемчи- ви и занимљиви свима, да их заинтересу- ју за ову тему како би више о њој сазна- ли, а самим тим побудили жељу да дубље размишљају о духовној страни живота идеја о настанку сајта svetazemljainfo проистекла је из потребе да се знање и интелектуални видици о манастиру хи- ландар код посетилаца сајта hilandarin- fo, прошире на свету земљу преко нове теме: „односи и везе хиланадара и све- те земље“ иначе, hilandarinfo је за сада највећи и најсадржајнији монографски сајт о било ком српском манастиру уоп- ште, због чега има велику посећеност у истраживању за нову задату тему, до- шло се до обиља материјала, информа- ција и сазнања да су везе хиландара са светом земљом бројне и комплексне, а како би се дао опис свега хришћански значајног у светој земљи од изузетног је значаја постојање оваквих интернет страница стога је прикупљени матери- јал систематично и аналитично уграђен у нови сајт svetazemljainfo, при чему је главне смернице пружила јерусалимска патријаршија временом се накупило много инфор- мативног материјала који је стварао но- ве теме и нове циљеве у вези са светом земљом, имајући у обзир поражавајуће стање ствари да на српском интернет простору до сада није постојао ниједан сајт сличне тематике, изузимајући сајтове туристичких агенција које само инфор- мишу о плану ходочашћа у свету земљу овај сајт се бави још многим православ- ним питањима о светој земљи, даје од- говоре о историјату, религијском знача- ју и друштвеном уређењу свете земље, јерусалима и синаја описује храмове и манастире јерусалимске патријарши- је, светиње, света места, српске светиње, празнике, светитеље, руску духовну ми- сију, ходочашћа и још много тога то је немања и јелена јонић света земља на српском интернету 48 1/2015 прави прегалачки подухват који је запо- чет пре више од осам месеци и који још увек траје све ово је урађено са циљем да се срп- ски и остали словенски народи упознају са непресушним духовним богатством свете земље, да се на тај начин пробуди свест о духовном животу сваког од нас, да се открије њен значај и место у нашим срцима овај сајт има јаку ноту моно- графског штива, па може да послужи и као образовно средство у области веро- науке колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ван- временско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на sveta- zemljainfo аутори текста су аутори пројеката hilandarinfo и svetazemljainfo колико је србија добила и добија од свете земље, а колико света земља од србије; шта је за нас непроцењиво, ванвременско и ванпросторно што осећамо и чини нас поносним, сазнаћете на svetazemljainfo тема броја јануар/фебруар 2015 49 породица васић живи тихим и по- вученим животом о њој нису пи- сале новине нити су се за њу ин- тересовали поједини тв програми као и друге многодетне породице, она живи скромно, али све недостатке надокнађује међусобном љубављу одазвала се са ра- дошћу православном мисионару, који их се сетио, за који кажу да је одличан ду- ховни часопис из градске вреве велеграда улазимо у миран и пријатан кутак – у мали стан у коме живи једна велика породица већа соба са креветима на спрат, једна мала со- ба и мала кухиња срдачни домаћин нам објашњава: „живимо у стану од 46 ква- драта уз сагласност станара, добили смо одобрење да се проширимо на поткровље и у току су радови на адаптацији, чиме ћемо удвостручити простор за сада, док су деца још мала, како-тако функциони- шемо, али се надамо да ћемо у догледно време успети да урадимо поткровље са нама живи деда миле, веснин отац и то само преко зиме, откад се њена мајка упо- којила, а лети је у сремчици овај стан смо наследили од моје баке по мајци, ја- године“ ненад (42) и весна (42) васић, из бео- градског насеља карабурма, имају шесто- ро деце, четири сина и две ћерке: марко (13), сава (11), ђорђе (8), лазар (6), ми- лица (3) и марта (7 месеци) наизменич- но су одређивали имена, а за марту су деца одабрала име ненадов отац влади- мир, родом из београда, и мајка љубина, родом из тулежа (општина аранђело- вац), имају троје деце такође и веснин отац миле и мајка марија тишма, обоје родом из ивошеваца (код книна), имају троје деце стекли су високо образова- ње ненад: факултет за пословне студи- је (мегатренд), запослен је у компанији „полимарк“ на позицији ит администра- тор, стаж 13 година; весна: технолошки факултет, запослена на факултету при- мењених уметности, на позицији виши стручни сарадник, стаж 15 година жи- ве од своје две плате, а кад је потребно, помогну им родитељи и родбина славе ђурђиц, заједно са родитељима, али и светог луку, јер је то слава ненадове ба- ке јагодине, и не желе да та слава изађе из њиховог дома, јер је она била крсно име које се славило и у оно безбожно време њихов парох, о ђорђе драгутиновић, из цркве сабор српских светитеља, каже: „они су жива црква дуго година позна- јем ненадове родитеље, посебно мајку и баку, као веома побожне жене у овај стан сам долазио за славу свети лука, и похвално је што су ту славу очували весна је тражила благослов да пости и у трудноћи деца су им лепо васпитана и на св литургији су редовни“ вера је божији дар који добијамо ако га тражимо да ли је код вас било „нево- породица васић можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није много деце радмила грујић 50 1/2015 многодетне хришћанске породице ље“ или сте одмалена васпитани у том духу? весна: „није било невоље кад сам за- вршила факултет, пут ме је одвео у лон- дон да тамо покушам да наставим даље студије, и успут да помажем у стану једној нашој познаници вери чувши од мене да нисам крштена, добро ме је „испрашила“, за разлику од свих похвала које сам до тада од ње добијала она је била црквена, искрено побожна жена и редовно одла- зила у нашу цркву светог саве у лондо- ну у лондону нисам добила оно што сам очекивала, али сам добила оно што нисам очекивала: нашла сам веру кроз тетка ве- ру, која ми је постала духовна мајка кад сам се вратила кући, обзиром да сам кр- штена у 27 години, желела сам да нађем некога ко ће, по мом мишљењу, живети за веру, јер такав живот нисам могла да замислим без цркве промисао божија је била да то буде момак из сремчице, где сам и ја одрасла виђали смо се на литур- гијама и наша љубав је дошла спонтано имали смо велико поверење једно према другом венчали смо се 10 јуна 2000 го- дине у цркви светог стефана дечанског у железнику, у којој смо се и упознали, јер смо припадали тој парохији“ ненад: „у нашој кући је некад у мањој, некад у ве- ћој мери увек била присутна побожност хвала богу, није било неке велике невоље крштен сам као беба у цркви светог ни- коле, на новом гробљу како сам растао, читао сам нови завет и многе књиге о духовности, православне и неправослав- не, али сам брзо прихватио православље као једину истиниту веру томе су најви- ше утицале књиге о савременим старци- ма: силуану и пајсију светогорцу, пор- фирију, св јовану кронштатском, као и сусрети са патријархом павлом и стар- цем тадејем, јер су они зрачили љубављу и добротом која је могла у великој мери да се осети у њиховој близини као мо- мак, често сам одлазио у патријаршију на ране литургије које је служио патријарх павле а у манастир витовницу сам ишао више пута и тамо остајао по неколико да- на такође и у манастир ђунис“ како други људи гледају на вашу мно- годетну „мисију“? које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших? весна: „најчешће питају: ‘како све по- стижете’? у томе и јесте ствар – не пости- жемо све, него оно што можемо а најва- жније је одабрати шта је заиста потребно за ових 14 година много тога се пробра- ло, али и даље има шта да се поједноста- ви лоших страна нема, али то не значи да је све лако, напротив веома је тешко ако је мајка сама са малом децом једно доји, друго је на ноши, а двоје старијих у кухињи просипају млеко кога прво услу- јануар / фебруар 2015 51 жити? и то је период када их треба учити добрим навикама када најстарије дете стаса да може да помогне, знатно је лак- ше“ ненад: „можда термин ‘многодетна’ није адекватан, пошто никада није мно- го деце боље би звучало – ‘вишедетна’ лоших страна практично нема једина би била недостатак времена за неке сво- је забаве и задовољства, али када бисмо то време и имали, опет би најлепше време било проведено са породицом прави хе- роји подизања деце су мајке, јер ми очеви док смо већи део дана на послу немамо представу шта све супруга код куће треба да уради да би једна породица функцио- нисала још је теже када жена иде на по- сао, па је код куће све чека, али уморну од посла и са мање времена на располагању да све постигне“ да ли ви себе сматрате правом хри- шћанском породицом? шта је најважније у хришћанском животу? имате ли зајед- ничког духовника? весна: „по мом мишљењу, ово питање представља парадокс, пошто прави хри- шћанин то за себе никада не би ни поми- слио то би било лицемерство, попут оног фарисеја који самог себе самозадовољно уздиже над цариником што се духовни- ка тиче, треба да буде заједнички још пре венчања сам питала блаженопочившег патријарха павла да ли духовник може да буде парохијски свештеник, обзиром да желим да се удам и да рађам децу ње- гов одговор је био: ‘и може и треба’ не- над: „најважније у хришћанском животу је да волимо бога и ближње и да постаје- мо све бољи људи испуњавајући божије заповести да увек, имајући вечност пред очима, без компромиса, корачамо путем истине и правде, уздајући се у божију по- моћ и милост, а имајући свест о својој не- достојности и грешности“ да ли муж, као глава породице, треба да има више права или више одговорности? „о правима не размишљам све ра- димо договорно у ретким ситуација- ма, када нам се мишљења не поклапају, весна прихвати моје мишљење за сада се потврђивало да је моје мишљење би- ло исправно, не зато што сам бољи или паметнији од ње него зато што верујемо да бог по молитви даје мужу смерницу, кроз неки осећај или интуицију, шта је најбоље чинити ово се не односи само на важне одлуке кад смо се венчали, весна је питала свештеника, који нас је венчао, да ли од сада само она мора да слуша мужа, а муж њу не мора, а он је одговорио: ‘и да слушаш, и да те слуша’ и заиста, тако и живимо просто ме је стид да себе намећем и придајем себи више важности у породици, јер знам ко- лико обавеза има весна ја, сам за наше пето дете узео породиљско одсуство и чувао децу, и знам каква је то обавеза научио сам и да кувам и чистим и све што је неопходно око малог детета“ да ли љубав увек мора да буде крст? може ли се волети без жртвовања? весна: „по мом мишљењу, љубав клија у своје време из семена на тлу натопље- ном жртвом“ ненад: „жртвовање не мо- ра да се подразумева, јер кад волимо ни жртву не сматрамо жртвом, али је она један од показатеља љубави патријарх павле је једном рекао: ‘све ствари које имамо, када их дајемо имамо их све ма- ње, а љубав што више дајемо – имамо је све више’ да ли јачању љубави доприносе лепе речи и похвале? „сваки добар труд похвалимо и награ- димо трудимо се да се деца у оквиру по- родице осећају сигурно и да сваки про- блем или потребу могу да поделе са нама и добију подршку родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и ста- рањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља“ у чему је суштина хришћанског вас- питања? колика је одговорност родите- ља према деци у есхатолошком смислу, у вечности? 52 1/2015 многодетне хришћанске породице весна: „само на две ствари смо заиста доследно инсистирали – да се према на- ма не опходе без поштовања и да се ме- ђусобно помире када се посвађају данас је децу лакше отхранити, али теже вас- питати него што је било раније држимо се онога што смо прочитали код старца порфирија: ‘све што бисте иначе рекли свом детету, ви реците богу, јер ће дете, због свог карактера, можда реаговати ка- ко не ваља клекните пред богом, и ње- говом благодаћу ваше речи ће се пренети на дете будите свети, и ваша деца ће би- ти добра’“ како деца уче? да ли се баве додатним активностима? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? у свету, па и код нас, регистрован је но- ви облик зависности од интернета и дру- штвених мрежа код деце се појављује ра- но и неосетно, али често до те мере да је неопходно лечење ненад: „иду у ош јован поповић од- лични су: марко 7 разред, воли цртање и из тога је освајао многе награде, и сава 5 разред – два пута је освајао прву награду на општинском такмичењу из математи- ке ђорђе 2 разред, такође воли да црта имају ограничење у коришћењу рачуна- ра (у сврху играња) на сат времена днев- но тв ретко гледају мобилни има само марко, али га ретко користи иду на ве- ронауку, као изабрани предмет у школи кажу да тај предмет највише воле, што нам је драго, јер она има значајан допри- нос за духовно усмерење деце“ колико је родитељ у стању да утиче да деца не прихвате моду својих вршњака (шминкање, тетоваже), када се у свим маркетима нуде пакетићи за малишане: „чаробна бојанка изненађења“ са налеп- ницама-тетоважама за дечаке и девојчи- це? сигурно знате речи старца пајсија светогорца да је ‘највећи непријатељ ду- јануар / фебруар 2015 53 ше световни дух, јер слатко сада привла- чи, а загорчава у вечности’ „сви по својој снази треба да избега- вају шминкање, тетоваже, бушења, фар- бања данашња мода је све слободнија у откривању тела, чиме се распламсавају страсти, а страсти негативно утичу на це- ло биће“ може ли човек остварити идеал „буди- мо људи“ живећи ван христове цркве? весна: „човек је добар онда када је по- везан са добром живећи у христовој цркви ту везу појачава и учвршћује“ ненад: „разни људи би на разне начи- не описали доброг човека кад је богати младић питао исуса христа: –учите- љу добри, шта да учиним да наследим живот вечни?, почетак одговора је био: ‘што ме зовеш добрим? нико није добар осим једног бога’ (мк 10, 18) рекао бих да не треба да се бавимо размишљањем – ко је и колико добар, и ко ће да се спасе и буде у рају; то оставимо богу потреб- но нам је само себе да разобличавамо и покајањем исправљамо под окриљем христове цркве“ колико молитва доприноси побољша- њу вашег живота? да ли кроз њу реша- вате проблеме? како функционише ваша домаћа црква? апостол павле пише: ‘молите се не- престано’ (1сол 5, 17) нисмо ни близу тога и ту има доста простора за попра- вљање на литургијама не стигнемо баш увек да присуствујемо у пуном саставу, а ако крену и најмањи, онда закаснимо ма- ло, гледајући да се деца постепено нави- кавају на дужину литургије код куће се деца радо прикључе молитви, нарочито када је пост, и када они који су довољно стасали добију да прочитају свој део из молитвеника кад смо код молитве, да питамо и децу поводом јубилеја 100-годишњице од ро- ђења и 5-годишњице од упокојења блаже- нопочившег патријарха павла, у музеју спц у патријаршији је до недавно била изложба „сведочим само“ то је прилика да се сетимо његовог светог живота и по- ука, између многих и ове: „пре него што почнем да читам, ја се помолим, а кад књи- гу заклопим, ја се прекрстим“ да ли тако и ви радите, пошто сте одлични ђаци? сава: „да, тако нас учи вероучитељица и увек на почетку часа сви говоримо мо- литву царе небески“ родитељска љубав се огледа у игнорисању својих жеља и старањем о деци, а дечија љубав се показује у слушању родитеља 54 1/2015 многодетне хришћанске породице тако и треба, децо! патријарх је мислио баш на ту молитву, посвећену светом духу, који је „ризница добара и давалац живота“, како земаљског тако и вечног, и благословио је да вероучитељи тако по- чињу час веронауке да ли за распуст де- ца иду на летовања или зимовања, на по- клоничка путовања? весна: „ретко успевамо да путујемо до сада смо увек у кући имали или трудницу или бебу“ ненад: „лети деца иду на ба- зен или се играју у природи“ свети јустин ћелијски каже: „богат је, не онај коме треба много имања и поседу- је много, него онај коме ништа не треба тако васпитавај свога сина, томе га учи; то је највеће богатство“ да ли се слажете са њим? „наравно за сада немамо егзистенци- јалних проблема уздамо се у бога да ће и на даље тако да буде слога у породи- ци је на великом искушењу када је новца премало или превише највећа промена у породици, материјално и организационо, је када се роди прво дете свако следеће дете мање компликује ситуацију већ код четвртог – скоро да нема разлике да ли их је троје, четворо или петоро“ бог воли храбре, а људи би за вас рекли да сте лудо храбри али само бог зна да то није ваша лудост него непоколебљива вера имате ли поруку охрабрења поро- дицама које избегавају многодетство? „суделовање у божијем стварању новог човека је величанствена ствар велика је радост гледати бебу како расте, учи, игра се, и израста у јединствену и непоновљи- ву особу мислим да ће нам на крају жи- вота, када будемо размишљали како смо провели живот, велика утеха бити то што смо од бога добили децу и прилику да их отхранимо, васпитавамо и волимо“ јануар / фебруар 2015 55 да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? весна: „слава богу, свих шест порођаја су били природни, без икаквих пробле- ма ипак, и даље сам страшна кукавица, па ни не прилазим породилишту без не- нада нема много тата који су шест пу- та присуствовали рођењу свог детета“ ненад: „долазак бебе на свет је величан- ствен тренутак чудим се да многи муже- ви не користе могућност да тада буду са женом када би мужеви присуствовали порођају, гледајући какве болове муче- нице трпе – много би више поштовали своје жене“ ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? весна: „омиљени ми је догађај када смо пре пет година на путу до мора (који је трајао петнаест сати) направили мали предах, деца се поиграла у песку и враћа- мо се назад у аутобус да наставимо путо- вање, а мали ђорђе, који је тада имао три и по године, мислећи да смо већ стигли на море, потпуно мирно упита: ‘а је л’ мо- жемо још некад да дођемо на море?’ он је био спреман да се врати у београд то може само дете!“ да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? ненад: „не стижемо много да се дру- жимо са другима, што због обавеза, што због наше природне интровертности ре- довно се дружимо само са кумовима иг- њатијевићима који имају четворо мале деце“ по свему судећи, васићи сведоче да живот извире у богу, а људи учествују у животу рађањем, захватајући из тог неисцрпног извора, у који све живо и увире, јер је то врело вечнога живота они који знају за страх господњи, који се уздају у бога и чувају његове запо- вести о љубави, заиста бога познају и у светлости лица његовог ходе (пс 89, 15), славословећи га: господе, научи ме да творим вољу твоју, јер си ти бог мој, јер је у тебе извор живота у светлости твојој видимо светлост продужи ми- лост твоју онима који те познају (пс 35, 10–11; велики славослов, на јутрењу и вечерњу) 56 1/2015 многодетне хришћанске породице предлажемо вашој пажњи поу- ке и савете човека који је жи- вео последњом спаситељевом заповешћу о поучавању свих народа у јеванђељу, светог инокентија вени- јаминова, апостола аљаске и сибира, митрополита московског када се чи- тају његови савети и нехотице постаје јасно зашто је имао толики успех – ње- гово срце је живело жртвеном љубављу према христу и људима којима је желео да јави христа, који је по речима светог јустина ћелијског „једини смисао свих светова“ о узвишености мисије: l оставити отаџбину и ићи у места удаљена, дивља, лишена многих живот- них удобности да би се на пут истине обраћали људи који још увек лутају у мраку незнања и просвећивати светло- шћу јеванђеља оне који још увек нису видели ову спасавајућу светлост – јесте заиста дело свето и равноапостолно блажен је човек кога изабира господ и поставља на такво служење! о припреми за проповед: l најважнија и истинска припрема за проповед јесте молитва која је једина у стању да отвори извор узвишених поука и низведе благослов на сваку добру на- меру и дело; и зато се увек, посебно пред разговор са онима који бораве у не- знању, које желиш да просветиш речју истине, обраћај богу топлом молитвом „ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ свети инокентије венијаминов, апостол аљаске и сибира превод: станоје станковић јануар / фебруар 2015 57 идите и научите све народе l поседуј увек скромно и смирено расположење духа и не обећавај себи самопоуздано необичне или сигурне успехе у свом делу таква обећања поти- чу од гордости, а гордима се благодат не даје сваки пут када се прихваташ не- ког дела, доведи себе у спокој и потпуну прибраност духа; иначе нећеш бити у стању да кажеш ни оно што знаш добро и поуздано l увек памти да ако проповедник не буде имао љубави у себи, како према свом делу, тако и према онима којима проповеда, онда и најбоље и најлепше излагање учења може остати без икакве користи, јер једино љубав изграђује; за- то је потребно имати у себи дух свете љубави о односу према учењу цркве: l догмата вере и суштине делатног учења потребно је држати се тако чврсто да се не говори и не допушта ништа про- тивно њима макар ти претила очигледна смрт l да би се повећао број људи који при- мају свето крштење, никако не треба употребљавати било какве мере или сред- ства која нису својствена јеванђелском духу и нису долична за проповедника, по- пут принуда, претњи, поклона, обећања, било каквих сујетних обмана (повласти- ца и сл), већ је потребно увек деловати са апостолском искреношћу l хришћанство је потреба, задовоље- ње и утеха пре свега срца, а не само ума; и зато је у предавању учења вере потребно трудити се да се делује више на срце него на ум радозналост ума је незасита, и за- то онај ко срцем осети неопходност вере и њене утехе, примиће је брзо и лако и она неће остати без плода у њему али да би се деловало на срце, потребно је говорити од срца; „уста говоре од сувишка срца“ и зато само онај ко је испуњен и изобилује вером и љубављу, може имати уста и пре- мудрост, којој не могу да се противе срца оних који слушају и која истински указује како, где и шта говорити дакле, примети и лови минут срдачног расположења оних који те слушају то време је увек погодно за сејање речи божије l у предаји учења и уопште, у разгово- рима, буди кратак, пажљив, једноставан, ни у ком случају не показуј хвалисави из- глед учитеља јер то веома може да наште- ти успеху твог дела l начин предаје учења вере је разли- чит: и по унутрашњем стању душе човека који се поучава, и по узрасту и по умним способностима у вези са тим имају виду да су они, са којима ћеш бити, по навика- ма и схватањима незнабошци и заблуде- ли, а по степену образовања деца према овоме је неопходно примењивати начин и поредак предавања спасавајућих истина l постави себи за правило да у време посете удаљених места, не започињеш бо- гослужење или требе док не предложиш људима макар кратку поуку l током излагања предмета вере по- требно је говорити промишљено, јасно и прегледно и колико је могуће кратко, ина- че ће твоја проповед имати мало успеха l потребно је говорити да нико ко се особено нада на себе и своје снаге, без по- моћи божије не може бити истински уче- ник исуса христа и да нам исус христос из своје велике љубави према нама није даровао своју помоћ, нико и никада не би могао да буде његов савршени следбеник међутим, сада свако ко само пожели, мо- же добити помоћ од њега ова помоћ је благодат духа светога, која се дарује као дар, која се добија пре свега молитвом истинска молитва представља обраћање срца богу са покорношћу, вером и надом могуће је молити се увек и свуда, а посеб- но је блиска благодатна помоћ божија у црквеној молитви 58 1/2015 идите и научите све народе о односу према људима којима се проповеда: l на почетку заволи оне којима же- лиш да проповедаш, затим учини да те и они заволе, а затим им говори о христу l потруди се да темељно упознаш ве- ру, обреде, обичаје, наклоности, карактер и целокупан живот твојих парохијана, да би могао лакше да делујеш на њих l од првог сусрета са народом коме проповедаш труди се да задобијеш њихо- во поверење и благонаклоност, али не по- клонима или ласкањем, већ расуђивањем, спремношћу да се помогне, добрим и ра- зумним саветима и искреношћу јер ко ће ти отворити срце, ако не буде било пове- рења? када ти неко од њих говори, слушај их са пажњом, снисходљиво и стрпљиво и на њихова питања одговарај разумно, са посебним расположењем и пажњом; јер питање које поставе у вези са духовним предметима представља јако важно дело за онога који проповеда јер је такво пита- ње у стању да покаже и стање душе онога који пита као и његових способности и жеље за просвећењем ако не одговориш једном, или му одговориш увредљиво, мо- жеш изазвати да заћути заувек l нипошто не показуј презир према њиховом начину живота, обичајима и другом, колико год се они чинили тога достојни; јер ништа не може да увреди и раздражи толико племена, колико очи- гледан презир и подсмех према њима и свему што је њихово l људе који не желе да приме свето кр- штење, чак и након неколико убеђивања, немој никако да огорчиш, а посебно не смеш да принудиш да приме крштење као проповедник јеванђеља, не треба да вређаш оне који не желе да приме јеван- ђелску проповед и у обавези си да са њима поступаш дружељубиво то ће бити најбо- љи доказ да им желиш истинско добро јануар / фебруар 2015 59 коло српских сестара основано је 1903 године на иницијативу сликар- ке надежде петровић, са циљем да са благословом цркве помаже људима у невољи, беди, немаштини, болести свако време има своје бреме и у сваком времену постоји потреба за бригом о старима, не- моћнима, сиромашнима, болеснима у да- нашње време, када је све израженије сиро- маштво, болест, небрига о старима, када су нас задесиле велике природне катастрофе, поплаве, када су људи остали без својих ближњих и крова над главом, потреба за милосрђем је још израженија коло српских сестара „свети сава“ об- новљено је 1991 године у баошићима код херцег новог, по благослову митрополи- та амфилохија (радовића), а на иниција- тиву босиљке кулић-кујунџић (тадашње председнице кола) која је са 11 година до- била благослов светог владике николаја велимировића у сарајеву и 1939 године завршила школу српских сестара које су основале чланице првог кола и сама про- шавши тежак пут са својом породицом за време рата – пут избеглиштва, логора, оставши без оца са мајком и пет сестара, од детињства је имала жељу да помаже људи- ма у невољи као и својој цркви, поштујући бога и божије заповести у време када је беснео рат на простори- ма бивше југославије, када је у баошићима и херцег новом било много избеглица и рањеника из босне и хрватске, коло срп- ских сестара је помагало храном, одећом, лековима плели су прслуке и чарапе за ратнике босиљка је сама носила на ра- тиште говорећи да њу метак неће: била је двадесетак пута на ратишту, а долазио је и епископ атанасије (јевтић) чланице кола обилазиле су рањенике, примали децу ко- ја су остала без родитеља, на сваки начин покушавале да ублаже патње и бол несрећ- них људи и жена који су остали без свога дома и својих најближих куће чланица кола биле су отворене за њих, а посебно кућа наше босиљке много деце и одраслих је тада крштено, многима смо биле куме лично ми је најра- доснији дан био када сам крстила четворо чланова једне избегличке породице у ма- настиру савина (мајку, ћерку и два сина) неизмерно смо захвалне несебичној помо- ћи и подршци блаженопочившег о јустина (тасића), игумана манастира савина, који нам је омогућио да ту славимо нашу славу, да организујемо добротворне продајне из- ложбе на дан наше и манастирске славе ус- пење пресвете богородице људи су доно- сили рукотворине, ручне радове, или неку коло српских сестара „светисава“ колосрпскихсестара „светисава“обновљено је 1991 године у баошићима кодхерцег новог,по благослову митрополитаамфилохија (радовића) драгана кривокапић 60 1/2015 милосрђе на делу своју драгу успомену, учествовао је и упо- којени сликар милић од мачве са својим сликама и тако смо скупљали новац за помоћ добијали смо нешто и од општине херцег нови, као и помоћ из иностранства у одећи, лековима, храни, коју смо делили потребитима, обилазили рањенике у бол- ницама у мељинама и игалу по преласку у београд, уз божију помоћ и подршку о небојше и о ратка при па- раклису св луке кримског и севастопољ- ског на вма, наше коло наставља са ра- дом обилазећи болесне, посећивали смо и нашег блаженопочившег патријарха па- вла док је лежао на вма окупили смо око 70 чланица међу којима су и угледне жене овог града као што су др милијана савић, јелена жигон, душанка јанковић, оснивач „изданка“, књижевница милка ђуретић, гђа ђапкин, најстарији наш члан, и мно- ге друге породичне и верујуће жене које су спремне да и поред својих обавеза по- могну и дају допринос за свој народ, веру и своју цркву тако председница нашег ко- ла, весна ђукић, има петоро деце и налази снаге и времена да дâ свој допринос, део себе и своје несебичне љубави постоји огранак нашег кола при цр- кви светог вазнесења господњег у жар- кову, под руководством и благословом о бранка (митровића), где су наше чланице припомогле да се обележава слава др ла- зе костића, што је заслуга наше марине апостоловић у нашој цркви се одржавају обилазећи болесне, посећивали смо и нашег блаженопочившег патријарха павла док је лежао на вма окупили смо око 70чланица међу којима су и угледне жене овог града у храму светог саве, 19 маја 2013 г јануар / фебруар 2015 61 пригодне вечери, беседе, верска настава у њој се дели и храна за оне који то не мо- гу себи да приуште, у чему помаже и наша чланица слађана јанковић, која несебично помаже у цркви, у манастирима, у вдс-у и свуда где се укаже потреба наша бивша председница кола, а сада- шња почасна чланица, босиљка кулић-ку- јунџић, садашња монахиња ефросинија, мати јевросима, замонашила се у својој 9 деценији живота у манастиру пива у цр- ној гори, чиме се њен животни пут заокру- жио и добио свој пуни смисао, јер се целог живота несебичном љубављу борила за своју веру, своју цркву, своје православље, светосавље, за свој народ, дајући целу себе да увек помогне угроженима, да утеши, да посаветује, да сачува нашу традицију и на- ше изворне вредности по благослову ми- трополита амфилохија основала је дваде- сето коло српских сестара у црној гори – у плужанима сада је наша „матушка“, како је од милоште зовемо, у манастиру пресве- те богородице тројеручице у дробњаку у раљи иако је тешко покретна после лома бутне кости, она је неуморна и свуда стиг- не и на све мисли, она је наша снага уз благослов нашег патријарха иринеја, митрополита амфилохија и подршку о ра- дивоја панића испунила јој се жеља да наше коло „свети сава“ прослави већ друге го- дине славу у храму светог саве 10 маја (на празник спаљивања моштију светог саве) заједно су наша мати јевросима и наше коло „свети сава“ од оснивања 1991 го- дине добили многе награде и похвале са- рађивали смо са другим колима у окруже- њу и иностранству мати је добила руски орден, многе грамате међу којима и орден и грамату св владике николаја (велими- ровића) чиме се заокружио њен хумани- тарни рад надам се да ћемо успети да наставимо њеним стопама и хвала свима који су по- могли да наше коло опстане 23 године та- кође се надам да ће уз божију помоћ наш скроман труд уродити плодом и да ће нам се придружити сви људи добре воље који су у стању да помогну свом народу у овим тешким временима и искушењима, било доприносом или радом или топлом и уте- шном речју, и да ће у време великог стра- дања и искушења доћи до изражаја наше милосрђе, наша вера, нада и љубав, „а љу- бав је највећа међу њима“ ауторка је потпредседница кола српских сестара још три генерације из породице мати јевросиме – парохијски дом храма светог саве, 10 мај 2014 г 62 1/2015 милосрђе на делу ево чудесног примера исцељења које се недавно десило наиме, млада девојка ј г из београда је имала јаке болове у глави праћене по- временом несвестицом нажалост, на- кон обављених прегледа резултати ана- лиза су били најгори могући – на мозгу су пронађена два малигна тумора вели- чине ораха стручни тим лекара одба- цио је операцију као решење проблема због могућих последица заказана је контрола за 7 дана, а у међувремену су стигле и додатне анализе узорака крви шокираној и запањеној мајци лекари су саопштили да девојци нема спаса у најави је била велика трагедија сазнавши за све то, младић те де- војке пружа јој максималну подршку и даје јој освећено уље – из највећих светиња јерусалима и свете земље – које је добио од свог вероучитеља овим богоугодним делом овај племе- нити момак испуњава речи апостола павла: „носите бремена једни других“ (гал 6, 2) у свим тим тешким данима, заједно са својом девојком усрдно је молитве упућивао господу надајући се њеном спасењу на првој следећој контроли ова побожна девојка казује лекарима како је почела светим уљем крстолико помазивати болно место рекли су јој: „џаба мажеш, неће ти то ништа помоћи“ међутим, верују- ћи речима христовим „иштите и даће вам се“ (лк 11, 9), девојка је још више појачала молитву уз учешће у светим тајнама наше цркве на другој контроли кроз 7 дана неве- рица и запрепашћење обузеше непобо- жне лекаре; њихове прогнозе о скором и трагичном завршетку животног пу- та младе девојке нису се обистиниле десило се оно што никад пре у својој пракси нису видели – злоћудни тумо- ри су се за тако кратко време драстич- но смањили будући да су сами били беспомоћни, рекли су јој: „ради шта си и до сада радила и тумори ће потпуно ишчезнути у року од месец дана“ та- ко је и било, те опет добисмо потврду христових речи: „што је људима немо- гуће, богу је могуће“ (лк 17, 27) карци- ном је побеђен! сила божија овај пут је деловала кроз освећено уље, које само по себи ни- је нека чаролија (па да га проспемо по болницама и да сви болесници момен- тално оздраве и појуре својим кућама), већ само велики благослов и услов да би се десило нешто више ево сликовитог примера: ако имамо у кући поставље- уљем изсвете земље побеђен карцином оно што је важно јестеда постанемо сасуд (сарадник) божији ненад вујић јануар / фебруар 2015 63 сведочанства не инсталације за струју, то није и до- вољан услов да нам засветли сијалица; нужан услов је да се притисне прекидач и да струја потече кроз каблове тако је и свето уље, у овом случају, било по- требан услов за њено исцељење, а вера њена и њених ближњих учинила је да се природне законитости превазиђу и у ово наше време испуне речи христове: „вјера твоја спасла те је“ (лк 17, 19) кад смо немоћни и неутешни, си- гурно прибежиште, уточиште и по- моћник наш у свим невољама јесте са- вршени бог сасвим је свеједно да ли ћемо комуникацију са нашим створи- тељем остварити кроз освећено уље, освештану воду или икону оно што је важно јесте да постанемо сасуд и сарадник божији у историји и тако обезбедимо себи место у непролазном царству божијем аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
Свеска: 341 | Света Земља
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ из Цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Патријарх Јерусалимски г Теофил и Патријарх српски г Иринеј, у Нишу 2013 г фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Рођења Христовог у Витлејему фото: Сандра Марјановић Фотографија на полеђини корице: Црква Марије Магдалине у Јерусалиму фото: Сандра Марјановић СВЕСКА 341, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015 Рeч уредника Задаци духовног хаџилука 2 Догматске теме Родослов Господа Исуса Христа 4 Светачник Свети Теофан Затворник о причешћивању 7 Старечник Старац Пајсије – савремени светитељ 9 Поуке Старца Пајсија Светогорца 10 Материк Света мученица Татјана 12 Светиње Копље Лонгиново 15 Какве су ти мисли, такав ти је живот Отац Тадеј и молитва 18 Црквеноправне теме Монаштво из црквеноправне перспективе 20 Хришћанска етика 1800 година од живота и рада Климента Александријског 24 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (I) 26 Тема броја Христос – „Земља“ нашег спасења 31 „Добро нам је овде бити“ 34 Етос Светог Саве Освећеног и пут светосавске просвете 37 Ходочашћа Светог Саве у Свету земљу 40 Мисионарство и поклоништво 44 Света земља на српском интернету 48 Многодетне хришћанске породице Породица Васић 50 Идите и научите све народе „Ко ће ти отворити срце, ако не буде поверења?“ 57 Милосрђе на делу Коло српских сестара „Свети Сава“ 60 Сведочанства Уљем из Свете земље побеђен карцином 63 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света земља јануар / фебруар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 дин
Одреднице:
30
Свеска: 343 | Блажени чисти срцем
...театар је духов- на болест, противречење стремљењи- ма најДУБЉИ?📌 х покрета његове душе; а
за преступника, бездушног егоисту, за
практичне душе – театар може бити
ступањ ка духовном бла
...театар је духов- на болест, противречење стремљењи- ма нај
МЕТА инфо: Р:18200 К:139762 Д:77
| Свеска 343 |
Свеска: 343 | Блажени чисти срцем
... знајући како је лако испрљати одећу своје душе оном духовном прљавштином, којом је сада преиспуњен тв екран при томе, да ли је за све људе штет- но забављање у театру, биоскопу и пред телевизором? на ово питање овако одговара архиепископ јован (шахов- ској): „за хришћанина театар је духов- на болест, противречење стремљењи- ма најдубљих покрета његове душе; а за преступника, бездушног егоисту, за практичне душе – театар може бити ступањ ка духовном благородству што сам по себи театар буде моралнији, чи- архиеп јован шаховској, митр иринеј бекиш и о александар шмеман, фотографија из седме деценије 20 века (извор: вестник русского христианского движения – vestnikrhdwordpresscom) мај / јун 2015 61 стији, тиме ће он бити кориснији за те људе зато и у односу на тзв културне вредности света уопште не може бити апсолутних судова и да би се сазнао њи- хов позитивни смисао и тежина, могу се исти одредити само у односу на датог, одређеног човека, а не у односу на чи- тав комплекс људског друштва за уче- нике слова – театар је духовни пад, а за плотске људе он може бити узвишењем и обновом човеков духовни живот се не одвија скоковито лествица духа има своје степене, видљиве и невидљи- ве зато сваки театар који не разузда- ва најниже инстинкте – представља за масе нерелигиозног човечанства добар театар забава је зло за оне који свесно теже ка савршеном добру за оне који теже ка злу, може у оваквој забави би- ти преусмеравање живота у чистију и мирнију атмосферу, то јест благостање и спасење театар је апокалиптичан и не – јеванђелски, не – црквени, али за хи- љаде и хиљаде људи нашег времена он се јавља природном атмосфером у којој се они могу према својим могућностима хранити мрвицама истине и осветљава- ти се сумраком, који не надражује пре- више њихове очи привикле на таму“ саглашавајући се са мишљењем архи- епископа јована у односу на хришћане може се извести следећи закључак – одго- вор о штетности или користи забава мо- же бити дат само индивидуално за сваког човека у зависности од његовог душевног стања или степена духовног узраста треба имати у виду да је пренапрег- нутост у духовном животу опасна и неблаговремени подвиг уздржања за неојачалог духовно хришћанина може приносити штету господ је рекао: мило- сти хоћу, а не жртву (мт 9, 13) и призи- ва на потпуно давање богу само оне који могу да приме ми се можемо растројити од преко- мерног и неблаговременог уздржања: „сваку врлину краси уздржање“ – кажу свети оци и „свако поврће има своје време“, каже народна мудрост зато и у уздржању као и у свакој врлини такође треба „показати расуђивање“ (2пт 1, 5) овде се може препоручити златно правило духовног живота: „ако нам не- ко дело доноси духовну корист – оно је корисно, али ако штету – онда га треба оставити“ процес стицања светог духа божијег јесте процес претварања спољашњег чо- века у унутрашњег овог „спољашњег“ човека, очигледно не треба пре одређе- ног времена лишавати свих интереса за свет, забава, светске литературе, познан- става и др, исто као што се пуноглавац не може потпуно лишити воде, док му се у потпуности не развију плућа ето зашто старци многим од своје ду- ховне деце не забрањују да иду у театар, читање светске литературе и томе сл, иако знају да исто не доноси духовну корист све ове склоности ће одумрети у своје време, само ако се буде продужио про- цес узрастања „унутрашњег“ човека под утицајем духовних штива, молитви, светих тајни и средине духовно морал- них људи тада ће раније или касније одумрети у човеку светске склоности и потребе и он ће започети да живи инте- ресима духа, губећи укус према свету и његовим пристрашћима извор: часопис „православное слово“, 1999 г процес стицања светог духа божијег јесте процес претварања спољашњегчовека у унутрашњег 62 3/2015 хришћанска етика имати 12 година, беспрекорно здравље и срећно детињство, а онда изненада без икакве наја- ве наћи се у инвалидским колицима је страховит ударац и за дете и његове нај- милије марко ђ, као и сви други раз- играни дванаестогодишњаци, желео је свакога дана што више времена да про- води у игри са својим вршњацима ње- гово детињство је било срећно све док му се није јавио бол у десној нози бри- жни родитељи га одведоше лекару на преглед, најпре у локални дом здравља, а лекари, не нашавши прави узрок бола, дадоше му да ради вежбе за болну ногу међутим, на следећем прегледу, не би- вајући му боље, лекари обавише озбиљ- није и детаљније прегледе и установише нешто невероватно и ужасно – бутна кост на десној нози је почела да се сма- њује и трули услед појачане слабости кроз двадесетак дана марко је за хода- ње морао да користи штаке на следе- ћем прегледу била је још гора ситуација – бутна кост која је, иначе, најјача и нај- оздрављење тешко болесног дечака кроз божију милост обновиће се као у орла младост твоја (пс 102, 5) вероучитељ: ненад вујић сведочанства мај / јун 2015 63 дужа у људском телу, и даље настављала да „копни“ и још се појавила шупљина у средини сваким даном стање се по- горшавало све више, и ускоро је дете морало у инвалидска колица трчање за лоптом и друге дечије игре, за марка, постадоше прошлост туга велика обузе његове родитеље и све ближње пошто лекари нису могли да помог- ну јадном детету, од једне комшинице добише савет да поведу свога сина у манастир острог не би ли му како бог помогао заступништвом светог ва- силија чудотворца острошког тако и урадише очајни родитељи те, стигав- ши у велику светињу целиваше мошти свеца, а увече добише благослов за сме- штај у горњем конаку, поред пећине где је кивот светог василија та ноћ и зора проведени у конаку, за марка и његове најближе, били су испуњени великом стрепњом а истовремено и неодступ- ном надом да ће свемогући бог дати утеху пробудивши се ујутру, кренули су на литургију, а отац желећи да своје дете испред степеница, узме из инвалидских колица у наручје и понесе у пећину где су мошти светог василија зачу речи свога сина, од којих се сви присутни на тренутак скаменише: „нека, сам ћу!“ неверица помешана са страхом устук- нуше и уступише место неописивој радости молитва и вера дечија, као и родитељска и свих његових ближњих, учинише да један од највећих моли- твених заступника нашега рода, свети василије острошки умоли нашег све- држитеља, господара неба и земље да се обнови оно што је почело да пропа- да и да се испуне речи пророка давида: обновиће се као у орла младост твоја (пс 102, 5) на прегледима и рендген- ским снимцима учињеним на вма у београду по повратку кући видело се јасно да је кост надколенице сада нор- мална и исте величине као и она на дру- гој нози данас је марко један диван стасити младић и успешан спортиста а на питање како је знао тренутак свога исцељења, срећни дечак је одговорио да му је из до тада раслабљене ноге, нестао свакодневни бол и вратила се снага због чега је марку и његовим најми- лијим било допуштено такво искушење и страдање – не знамо али, оно што знамо јесте да нам свемогући бог при- тиче у помоћ кад нам је најтеже, чује на- ше вапаје и молитве и одговара на узди- сање душе наше дајући нам изнова нову прилику да учинимо себе и свет око нас бољим и срећнијим аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
... знајући како је лако испрљати одећу своје душе оном духовном прљавштином, којом је сада преиспуњен тв екран при томе, да ли је за све људе штет- но забављање у театру, биоскопу и пред телевизором? на ово питање овако одговара архиепископ јован (шахов- ској): „за хришћанина театар је духов- на болест, противречење стремљењи- ма најдубљих покрета његове душе; а за преступника, бездушног егоисту, за практичне душе – театар може бити ступањ ка духовном благородству што сам по себи театар буде моралнији, чи- архиеп јован шаховској, митр иринеј бекиш и о александар шмеман, фотографија из седме деценије 20 века (извор: вестник русского христианского движения – vestnikrhdwordpresscom) мај / јун 2015 61 стији, тиме ће он бити кориснији за те људе зато и у односу на тзв културне вредности света уопште не може бити апсолутних судова и да би се сазнао њи- хов позитивни смисао и тежина, могу се исти одредити само у односу на датог, одређеног човека, а не у односу на чи- тав комплекс људског друштва за уче- нике слова – театар је духовни пад, а за плотске људе он може бити узвишењем и обновом човеков духовни живот се не одвија скоковито лествица духа има своје степене, видљиве и невидљи- ве зато сваки театар који не разузда- ва најниже инстинкте – представља за масе нерелигиозног човечанства добар театар забава је зло за оне који свесно теже ка савршеном добру за оне који теже ка злу, може у оваквој забави би- ти преусмеравање живота у чистију и мирнију атмосферу, то јест благостање и спасење театар је апокалиптичан и не – јеванђелски, не – црквени, али за хи- љаде и хиљаде људи нашег времена он се јавља природном атмосфером у којој се они могу према својим могућностима хранити мрвицама истине и осветљава- ти се сумраком, који не надражује пре- више њихове очи привикле на таму“ саглашавајући се са мишљењем архи- епископа јована у односу на хришћане може се извести следећи закључак – одго- вор о штетности или користи забава мо- же бити дат само индивидуално за сваког човека у зависности од његовог душевног стања или степена духовног узраста треба имати у виду да је пренапрег- нутост у духовном животу опасна и неблаговремени подвиг уздржања за неојачалог духовно хришћанина може приносити штету господ је рекао: мило- сти хоћу, а не жртву (мт 9, 13) и призи- ва на потпуно давање богу само оне који могу да приме ми се можемо растројити од преко- мерног и неблаговременог уздржања: „сваку врлину краси уздржање“ – кажу свети оци и „свако поврће има своје време“, каже народна мудрост зато и у уздржању као и у свакој врлини такође треба „показати расуђивање“ (2пт 1, 5) овде се може препоручити златно правило духовног живота: „ако нам не- ко дело доноси духовну корист – оно је корисно, али ако штету – онда га треба оставити“ процес стицања светог духа божијег јесте процес претварања спољашњег чо- века у унутрашњег овог „спољашњег“ човека, очигледно не треба пре одређе- ног времена лишавати свих интереса за свет, забава, светске литературе, познан- става и др, исто као што се пуноглавац не може потпуно лишити воде, док му се у потпуности не развију плућа ето зашто старци многим од своје ду- ховне деце не забрањују да иду у театар, читање светске литературе и томе сл, иако знају да исто не доноси духовну корист све ове склоности ће одумрети у своје време, само ако се буде продужио про- цес узрастања „унутрашњег“ човека под утицајем духовних штива, молитви, светих тајни и средине духовно морал- них људи тада ће раније или касније одумрети у човеку светске склоности и потребе и он ће започети да живи инте- ресима духа, губећи укус према свету и његовим пристрашћима извор: часопис „православное слово“, 1999 г процес стицања светог духа божијег јесте процес претварања спољашњегчовека у унутрашњег 62 3/2015 хришћанска етика имати 12 година, беспрекорно здравље и срећно детињство, а онда изненада без икакве наја- ве наћи се у инвалидским колицима је страховит ударац и за дете и његове нај- милије марко ђ, као и сви други раз- играни дванаестогодишњаци, желео је свакога дана што више времена да про- води у игри са својим вршњацима ње- гово детињство је било срећно све док му се није јавио бол у десној нози бри- жни родитељи га одведоше лекару на преглед, најпре у локални дом здравља, а лекари, не нашавши прави узрок бола, дадоше му да ради вежбе за болну ногу међутим, на следећем прегледу, не би- вајући му боље, лекари обавише озбиљ- није и детаљније прегледе и установише нешто невероватно и ужасно – бутна кост на десној нози је почела да се сма- њује и трули услед појачане слабости кроз двадесетак дана марко је за хода- ње морао да користи штаке на следе- ћем прегледу била је још гора ситуација – бутна кост која је, иначе, најјача и нај- оздрављење тешко болесног дечака кроз божију милост обновиће се као у орла младост твоја (пс 102, 5) вероучитељ: ненад вујић сведочанства мај / јун 2015 63 дужа у људском телу, и даље настављала да „копни“ и још се појавила шупљина у средини сваким даном стање се по- горшавало све више, и ускоро је дете морало у инвалидска колица трчање за лоптом и друге дечије игре, за марка, постадоше прошлост туга велика обузе његове родитеље и све ближње пошто лекари нису могли да помог- ну јадном детету, од једне комшинице добише савет да поведу свога сина у манастир острог не би ли му како бог помогао заступништвом светог ва- силија чудотворца острошког тако и урадише очајни родитељи те, стигав- ши у велику светињу целиваше мошти свеца, а увече добише благослов за сме- штај у горњем конаку, поред пећине где је кивот светог василија та ноћ и зора проведени у конаку, за марка и његове најближе, били су испуњени великом стрепњом а истовремено и неодступ- ном надом да ће свемогући бог дати утеху пробудивши се ујутру, кренули су на литургију, а отац желећи да своје дете испред степеница, узме из инвалидских колица у наручје и понесе у пећину где су мошти светог василија зачу речи свога сина, од којих се сви присутни на тренутак скаменише: „нека, сам ћу!“ неверица помешана са страхом устук- нуше и уступише место неописивој радости молитва и вера дечија, као и родитељска и свих његових ближњих, учинише да један од највећих моли- твених заступника нашега рода, свети василије острошки умоли нашег све- држитеља, господара неба и земље да се обнови оно што је почело да пропа- да и да се испуне речи пророка давида: обновиће се као у орла младост твоја (пс 102, 5) на прегледима и рендген- ским снимцима учињеним на вма у београду по повратку кући видело се јасно да је кост надколенице сада нор- мална и исте величине као и она на дру- гој нози данас је марко један диван стасити младић и успешан спортиста а на питање како је знао тренутак свога исцељења, срећни дечак је одговорио да му је из до тада раслабљене ноге, нестао свакодневни бол и вратила се снага због чега је марку и његовим најми- лијим било допуштено такво искушење и страдање – не знамо али, оно што знамо јесте да нам свемогући бог при- тиче у помоћ кад нам је најтеже, чује на- ше вапаје и молитве и одговара на узди- сање душе наше дајући нам изнова нову прилику да учинимо себе и свет око нас бољим и срећнијим аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији
Свеска: 343 | Блажени чисти срцем
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Серафим (Миљковић), духовник манастира Благовештења Рудничког фото: Саша Живановић Фотографија на другој страни корице: Епископ полошко-кумановски Јоаким (Јовчевски) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Млади испред нововарошке Цркве Свете Тројице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Куцајте и отвориће вам се“ (Мт 7, 7) фото: Маријана Петровић СВЕСКА 343, МАЈ / ЈУН 2015 Рeч уредника Престо Небеског Цара 2 Светачник Поштовање светих 4 Духовне поуке Свети Теофан Затворник Разблаживање срца 6 Материк Света Олга 8 Старечник Искуствене поуке старца Јефрема Филотејског 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 125 псалам 12 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (III) 16 Тема броја Чисти срцем 21 Блаженство 25 Метафизичка снага Христових речи 27 Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети 30 Чисто срце 32 Како против метафизичке студени? 34 Многодетне хришћанске породице Породица Грбић 36 Идите и научите све народе Последњи свештеник Пекиншке мисије 46 Светли ликови историје СПЦ Јов Скадарски и блажена краљица Јелена 50 Из новије историје Цркве Манастир Спасо-преображења у совјетско време 54 Хришћанска етика Треба ли хришћанин да учествује у јавним забавама? 57 Сведочанства Оздрављење тешко болесног дечака кроз Божију милост 63 стране МАЈ/ЈУН 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени чисти срцем мај / јун 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Серафим (Миљковић), духовник манастира Благовештења Рудничког фото: Саша Живановић Фотографија на другој страни корице: Епископ полошко-кумановски Јоаким (Јовчевски) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Млади испред нововарошке Цркве Свете Тројице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Куцајте и отвориће вам се“ (Мт 7, 7) фото: Маријана Петровић СВЕСКА 343, МАЈ / ЈУН 2015 Рeч уредника Престо Небеског Цара 2 Светачник Поштовање светих 4 Духовне поуке Свети Теофан Затворник Разблаживање срца 6 Материк Света Олга 8 Старечник Искуствене поуке старца Јефрема Филотејског 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 125 псалам 12 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (III) 16 Тема броја Чисти срцем 21 Блаженство 25 Метафизичка снага Христових речи 27 Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети 30 Чисто срце 32 Како против метафизичке студени? 34 Многодетне хришћанске породице Породица Грбић 36 Идите и научите све народе Последњи свештеник Пекиншке мисије 46 Светли ликови историје СПЦ Јов Скадарски и блажена краљица Јелена 50 Из новије историје Цркве Манастир Спасо-преображења у совјетско време 54 Хришћанска етика Треба ли хришћанин да учествује у јавним забавама? 57 Сведочанства Оздрављење тешко болесног дечака кроз Божију милост 63 стране МАЈ/ЈУН 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени чисти срцем мај / јун 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Прет
Одреднице:
31
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
...га, опомињући га, додоворавајући му се а све то одражава најДУБЉИ 📌 могући однос
са богом, тј лични сусрет са њим као
са оним који нас воли и тражи љубав
да бисмо кроз њу и у њој, иако никакв
...га, опомињући га, додоворавајући му се а све то одражава нај
МЕТА инфо: Р:21296 К:159828 Д:88
| Свеска 344 |
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
... многим на- родима који су робовали египту у вре- ме мојсија други, и можда у многоме битнији, је да је тај рецимо космолошки поглед проткан и утемељен на поједин- цу који се кроз псалме/молитве/песме обраћа богу, славећи га, подсећајући га на његова доброчинства, величајући га, опомињући га, додоворавајући му се а све то одражава најдубљи могући однос са богом, тј лични сусрет са њим као са оним који нас воли и тражи љубав да бисмо кроз њу и у њој, иако никакви (као самарјанка) били слични њему из тог разлога, свако богослужење цркве почиње псалтиром од часова, преко јутрења и вечерњег до литур- гије читајући те псалме у њима нала- зимо да нам је потребна помоћ божи- ја јер господе, што се умножише који истински богомољац јесте онај који се богу моли у духу светоме кроз христа, јер то означавају речи да се богу у духу и истини клањају 18 4/2015 ме угњетавају? многи устају на мене, многи говоре души мојој: нема му спа- сења у богу његовом а ти си, господе, заштитник мој, слава моја, и поди- жеш главу моју; да нема чистога пред њим и ко се може оправдати – јер се неће оправдати пред тобом нико жив да тражимо милост његову јер је она неограничена – јер колико је високо не- бо од земље, толико је господ утврдио милост своју на онима који га се боје колико је далеко исток од запада, то- лико је удаљио од нас безакоња наша као што милује отац синове, тако по- милова господ оне који га се боје пева- јући псалме, вичемо ка господу, призи- вамо га да чује молитву нашу када га зовемо, нека се уздигне молитва моја, као кад пред лице твоје читајући и певајући их – јер и читање у цркви је- сте певање, а то све јесте молитва – у њима налазимо управо основну хри- шћанску врлину – смирење налазимо се у простору сазнавања наше суштин- ске немоћи, са једне стране и божије свемоћи и љубави са друге и све то проткано певањем као величањем које се умом не може појмити као хришћани позвани смо да бого- служење пренесемо у свој дом, да се „молимо без престанка“ (види 1 сол 6, 17 и даље) зато, да преиначимо речи светог јована златоустог и да кажемо да је боље да сунце нестане него псал- тир из наше молитве ако га будемо чи- тали, макар и по један псалам дневно, нашим срцима и душама ће неизостав- но благодаћу божијом потећи „извори воде живе“ и наша молитва ће постаја- ти неисказив уздах, дисање духа свето- га, што јесте песма, хвала, исповедање, богословље, благодарење богу – то јест литургија аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду тема броја јул / август 2015 19 христос и самарјанка, минијатура из 13 века, манастир ивирон, света гора (фото: pravoslavieru) место псалтира у православном богослужењу читаоцима православног мисионара представљамо извод из предавања на тему појања псалама у православном богослужењу које је о томас хопко одржао на радију „древна вера“ (ancient faith) у јулу 2008 године у православном богослужењу, псалтир се свакодневно чита, у манастирима се читав псалтир прочита једном недељно подељен је на двадесет делова – катизми сваки од њих је подељен на три дела и они се читају на вечерњој и јутарњој служби читаве седмице почиње се првом кати- змом у суботу увече због тога се на бде- нију уочи недеље поје или чита „блажен човек“ (пс 1, 1) и то се пева на вечерњој служби суботом увече, јер је то први псалам и тим псалмом почиње псал- тир; он нам говори непосредно о ису- су, јер се у првом псалму каже „блажен муж“, а то је човек, мушкарац то није ἄνθρωπος (грч човек у општем смислу); то није „људско биће“ то је ἀνὴρ (грч муж): μακάριος ἀνὴρ (грч блажен муж) – „блажен човек који не иде на веће без- божника, и на пут грешника не стаде, и на седалиште погубника не седе“ а тај човек је исус тај човек је христос тако смо одмах, од самог почетка псалтира, упућени на христа а за- вршетак псалтира, хвалитни псалми (пс 148–150) којима се у суботу ују- тру завршава континуирано читање псалтира, ти псалми се читају свакога јутра на јутрењу дакле, и јутрење и часови и вечерња служба имају одго- варајуће псалме који се читају свако- га дана на пример, на свакој вечер- њој служби се пева псалам о стварању света (пс 103) то је псалам који го- вори о томе да је бог створио читаву творевину и псалам који слави бога благосиљај, душо моја, господа го- споде, боже мој, узвеличао се јеси ве- ома у славу и величанство обукао се јеси, светлошћу као хаљином одеваш се, простиреш небо као кожу, који во- дама покриваш висине његове поста- вио си облаке за подножје своје, ходиш на крилима ветрова (пс 103, 1–3) и тако даље и тако на свакој вечер- њој служби такође се на свакој вечер- превод са енглеског: маријана петровић 20 4/2015 њој служби пева и псалам о вечерњој жртви господе, тебе зовем, услиши ме чуј глас мољења мога, када вапим теби да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице твоје; уздизање руку мојих жртва вечерња (пс 140, 1–2) на јутрењу се увек чита шест јутар- њих псалама – шестопсалмије пса- лам 50 чита се на сваком јутрењу псалми се читају током часова: током првог, трећег, шестог и деветог часа – сваки час има три устаљена псалма која се читају све време на литурги- ји, на почетку службе, након „благо- словено царство“ и молитве велике јектеније певају се псалми затим, у зависности од празника, певају се различити псалми одређе- ни псалми певају се за божић, одређе- ни за богојављење, на пример псалам у којем се помиње како се река јордан поврати унатраг (пс 113, 3) о појединим празницима поју се одређени псалми о крсту, о томе како се радује дрвеће шумско (пс 95, 12) и како бог, цар наш пре векова, учини спасење посред земље (пс 73, 12), ка- ко људи гледају онога коме прободо- ше руке и ноге (пс 21, 17–18) псалми се читају и поју и о васкрсу: „да вас- крсне бог и да се расеју непријатељи његови, и да беже од лица његовог (сви) који га мрзе“ (пс 67, 2) и други победитељни псалми о тријумфу над непријатељем певају се за васкрс сваке суботе увече, на вечерњој служби, пева се псалам о владавини господњој, о томе да се господ заца- рио и у лепоту обукао (пс 92, 1); у цр- кви појемо да бог има власт над чита- вом творевином и да царство његово влада над свима (пс 102, 19), да се бог зацарио над народима и да седи на светом престолу своме (пс 46, 9) али и такође да васкрсли христос седи с десне стране оца (пс 109, 1) то је и стих из старог завета који се најче- шће понавља у новом завету, псалам и јутрење и часови и вечерња служба имају одговарајуће псалме који се читају свакога дана тема броја јул / август 2015 21 минијатура из грузијског псалтира рукописаног око 1494 г (фото: wikimediaorg) 109: „рече господ господу моме: седи мени с десне стране, док положим не- пријатеље твоје за подножје ногама твојим“ тако, свака реч у псалтиру реч је о богу; о исусу христу који је бог и чо- век, о човеку, о човечанству и о сва- коме од нас у време поста у манастирима се удво- стручава читање псалама више псала- ма се пева више псалама се додаје слу- жби како би људи једноставно, као што је рекао св серафим саровски, „пли- вали у псалмима као рибе у води; јер ми ту припадамо“ или као што је рекао св атанасије, у свом писму марцели- ну у вези са псалмима: „псалми су као велика долина, башта са цвећем у којој има много различитог цвећа, па идеш около и миришеш овај или онај цвет или као симфонија различитих звуко- ва који наслућују сваки аспект људског живота“ и тако у псалмима постоји сваки аспект људског живота постоји трагање за богом, преиспитивање пред богом, нарицање пред богом затим ја- диковање и плакање пред богом онда кајање пред богом затим хваљење бо- га, захваљивање и благодарење богу, слављење бога увече, и ујутру, и у под- не све се то налази у псалтиру када говоримо о нашем господу исусу христу, треба да нагласимо не- што веома јединствено а то је следеће: у псалтиру свака реч о богу и господу и спаситељу упућује на исуса христа и на бога оца свака реч која говори о томе да је бог победио своје непри- јатеље као цар и као господ односи се на исуса христа као и на бога оца свака реч о томе како је бог милостив и добар и љуби и прашта односи се и на исуса христа и на бога оца а то би се у жаргону могло назвати теоло- шким појањем псалама када се псалми теолошки поју, све ре- чи које се односе на бога односе се и на човека исуса и то је хришћанско увере- ње, јер се у новом завету све оно што се односило на бога у старом завету одно- си на човека исуса у новом завету то је јеванђеље то је јеванђеље, да је тај чо- век, исус, бог и да на земљи, у људском облику, чини дело свога оца, који је бог стога је такође тачно да све речи у псалмима, све речи које говоре о људ- ским бићима, о праведном човеку, бла- женом мужу, о ономе који држи запове- сти божије, о ономе који је праведан, и све речи из псалтира које говоре о спа- ситељу, искупитељу, цару, судији – све те речи у псалмима односе се на исуса христа, јер он јесте све то он јесте цар који влада у векове векова он је- сте судија света он јесте спаситељ свега он јесте победник непријатеља 22 4/2015 то би у жаргону било „икономијско“ читање и певање псалама псалми се читају теолошки и икономијски – од- носно према домостроју (грч иконо- мија – οἰκονομία) божијем – божијем старању за спасењу света тако да све речи које се тичу праведне особе и онога који влада у име божије, онога који подучава у име божије, све оне речи које се тичу свештеника и мел- хиседека и тако даље – све се те речи односе непосредно на исуса христа али, с друге стране, невероватно, у псалтиру се све речи које се односе на сиромашне и потребите и потлачене и одбачене и оне који су жртве и ко- ји призивају бога из дубина, оне који мисле да их је бог одбацио и напустио – све се те речи односе на исуса хри- ста јер се христос поистовећивао са сиромашнима, потребитима, одбаче- нима, напуштенима, жртвама, жртва- ма зликоваца, онима који су исмевани и посрамљени и то је истовремено исус христос! и то је такође христос! дакле, бог у псалтиру је исус хри- стос праведни људи, и свети, и суди- је, и цареви који побеђују у име бо- жије – сви су они исус христос али и сиромашни, потребити, понижени, потлачени, напуштени, жртве, и они су такође исус христос – јер је он на земљи све њих преузео на себе и да- ље, можда је још невероватније рећи да у псалтиру све оно што се одно- си на покајнике, на оне који оплакују своје грехе, оне који моле за милост, оне који моле бога речима псалама да тема броја јул / август 2015 23 протопрезвитер томас хопко (1939–2015) протопрезвитер томас хопко, дугогодишњи декан богословске академије светог владимира у њујорку, истакнути православни свештеник, богослов, проповедник и говорник, упокојио се у господу 18 марта 2015 године томас џон хопко је рођен у ендикоту, у држави њујорк, 28 марта 1939 године, као треће дете и једини син џона џ хопка и ане (запотоки) хопко крштен је и вас- питан у руској цркви свете марије, а образован је у државним школама у ендикоту више образовање стекао је на универзитету фордам, академији светог владими- ра и универзитету дјукејн рукоположен је за свештеника августа 1963 г почетком 1968 г о томас је почео своју дугу службу на академији св владимира годинама је био на различитим по- ложајима, ангажован као асистент, доцент, затим професор догматског и пастирског богословља, и декан био је чувен као богослов, говорник и проповедник после пензионисања, о томас хопко је започео своју нову службу, учествујући у православним хришћанским разговорима на интернет радију, а касније и држећи предавања од 2008 г па до свог упокојења 2015 г о томас је направио преко 400 подкастова за радио „древна вера“, доступних онлајн на адреси wwwancientfaithcom о томас је аутор многобројних књига и чланака најпознатије његово дело је пра- вославна вера: основни приручник о православној цркви ово његово дело преведено је на српски језик и у четири књиге објављено у издању издавачке установе епархије шумадијске „каленић“ им опрости грехе њихове, да их очи- сти од нечистота, и те се речи чак, у неком смислу, могу применити на исуса христа јер је он постао про- клетство нас ради (гал 3, 13) он је постао грех нас ради (2кор 5, 21) и пострадао је нас ради он стоји, тако- рећи, пред лицем оца свога као покај- ник и као молилац, посредујући у име грешника наравно, исус није грешник он је постао налик нама у свему осим у гре- ху но ипак апостол павле говори: „он је постао грех нас ради“ (2кор 5, 21) он је постао проклетство нас ра- ди он је постао отпадник нас ради он је постао онај који окуша, такоре- ћи, бес и гнев божији против грешни- ка заједно са нама но, покајне псалме из светог пи- сма дефинитивно певамо у своје име: „помилуј ме, боже, по великој мило- сти својој, и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје опери ме до- бро од безакоња мога, и од греха мога очисти ме“ (пс 50, 1–2) – за христа ове речи никада не би могле да важе јер он нема никакве кривице исто је када се у истом псалму каже: „гле, у безакоњима се зачех, и у гресима ро- ди ме мати моја“ (пс 50, 7) – то јед- ноставно није истина о христу то је истина о свима нама људима, али не и о христу али исто тако треба да се присетимо када појемо псалме у светлу христо- вом – у светлости тога да је он дошао нас ради, да је дошао да нас спаси то опроштење и та милост су оно што се у светом писму зове ἔλεος, односно милост или милосрђе божије, веч- но милосрђе божије речи „милосрђе божије“ или „милост божија“, речи о томе да је бог милосрдан и милостив, дуготрпељив и многомилостив пона- вљају се у псалмима буквално на сто- тине пута буквално ја сам их бројао колико се пута само каже да божи- је милосрђе траје заувек, да је божија милост довека (пс 117, пс 135 итд) у псалмима, милост божија управља наш пут непоколебљива љубав и ми- лост божија прате нас у све дане жи- вота нашег (пс 41, 9) непоколебљива љубав и милост божија иду пред нама у све дане живота нашег непоколе- бљива љубав и милост божија пробу- де нас ујутру (пс 89, 14; пс 142, 8 итд) и одводе нас на починак увече ми- лост божија јесте оно што нас штити од непријатеља (пс 58, 11) непоколе- бљива љубав и милост божја јесу оно што нас негује и што је наша храна и наше пиће, што нас одржава у живо- ту непоколебљива љубав и милост божија јесу оно због чега га хвалимо и због чега му славословимо, оно за шта му благодаримо и та непоко- лебљива љубав и милост божија јесу коначно испуњени у христу то је оно што нам је даровано кроз христа протојереј томас хопко изворник: fr thomas hopko, „speaking the truth in love: the singing of psalms“, http://wwwancientfaithcom/podcasts/ hopko/the_singing_of_psalms у псалмима, милост божија управља наш пут непоколебљива љубав и милост божија прате нас у све дане живота нашег 24 4/2015 појте богу нашему, појте! наше општење са богом нека буде песмом о његовој непролазној слави најлепше служење богу бива поја- њем људски глас је музика, а све друго у једној песми јесте музич- ка пратња у старом завету најлепши украс јерусалимског храма и тадашњих богослужења нису били раскошни, злат- ни сасуди храмовни већ многољудни хор левита цар давид је враћао из унинија цара саула (првог јеврејског цара) упра- во песмом и свирањем псалтира две мојсејеве библијске песме доказ су на- дахнућа и важности песме као средства за укрепљење народа божијег у најтежим тренуцима његове историје новозавет- на литургијска трисвета песма своје ко- рене има у песми анђела коју чује пророк исаија (око 740 год пре христа), свет, свет, свет је господ саваот (=господ над војскама), а седам векова касније свети јован богослов на острву патмос чује исте речи (отк 4, 8) у новом завету мноштво је црквених песника и химнографа многи од њих се посветише за вечност такав је свети јо- ван дамаскин, роман мелод и јован ку- кузељ кога преславна богомајка дарива са два небеска дуката (златника) због њего- вог појања свети, равноапостолни руски краљ владимир сазнаје од својих изасланика о анђелском песмопјенију које су чули у цариграду то је био разлог да краљ владимир прими православну веру и крсти своје народе у то време (10 век) у цркви премудрости божије у цари- граду на литургији појао је хор од три стотине појаца, а литургију служило сто свештеника и ђакона свако присутан, на таквом богослужењу, уживао је свим хаџи драган б поповић тема броја јул / август 2015 25 самуило помазује давида, синагога у дура европосу, сирија, половина 3 века (фото: wikimediaorg) чулима не знајући да ли се налази на зе- мљи или на небу али каква је то врста љубави која надах- њује црквено песништво и гони их на такав подвиг? то је љубав и надахнуће духа све- тог које проистиче из потребе за лепотом богоживљења на земљи оно што песнич- ки прегалац прескочи или пренебрегне дух свети допуни и украси због духа светог се осећа и види красота појања у цркви љубав изражена стихом надахњује, крепи и мисионарски подстиче друге на делатно стваралаштво у вери јер је вера најважнија за спасење: праведник ће од вере живети, говори господ вера подстиче на благородно захваљивање богу, а због бога и ближњег то је нај- лепше песмом о значају песме говори и свети владика николај: песма може да мења и ослобађа човека из тешких животних ситуација сетимо се српске војске из 1914 год која у зиму прелази албанију и у тешком здрав- ственом стању, десеткована војска, стиже на острво крф за само неколико месеци, та иста војска осокољена песмом и другим народним стваралаштвом бива опора- вљена и спремна за наставак рата песма је оздравитељка тела и духа, каже цркве- ни песник она је мотив за радост живота почетком осамдесетих година про- шлог века блаженопочивши патријарх герман, ношен на крилима мисионар- ског духа, у београдске парохије прима само свештенике са изузетним вокал- ним и певачким способностима, желећи да на тај начин покрене успавани духов- ни живот престонице то ће се показати као пун погодак међу новим београд- ским свештеницима био је и љубодраг слава свети симеон богопримац је слава ученика веронауке и хора ош „васа пелагић“ гост славе 2015 године у свечаној сали школе био је књижевник и рецезент вероучитељеве песмарице „хеј, чујте сви“ господин раша попов у позадини је хор „свети симеон богопримац“ са својим вероучитељем и хоровођом 26 4/2015 петровић који ће као старешина у цр- кви светог александра невског покре- нути низ мисионарских активности после оснивања православне мисио- нарске школе од прота љубе и његове школе настаје квасац којим ће бог дати да ускисне сво тесто престонице у овом подвигу он је имао подршку два јеромо- наха, атанасија и амфилохија, који су данас истакнути епископи наше цркве из ове школе изаћи ће мноштво све- штеника који су пелцер наученог торже- ственог појања пренели, из ове цркве, у своје будуће парохијске храмове све свете тајне извиру из свете тајне над свим светим тајнама, из литурги- је и све је прожето песмом и благода- рењем у русији за време литургије поју сви одговарају на литургији, говоре оче наш и символ вере лепота богослуже- ња је у красоти саборности, где се нико не преузноси због свог гласа већ се труди да служи богу у заједници слободе ипак најлепше појање на богослужењима је де- чије појање деца поју срцем, чисто она- ко како их научите они певањем осећају бога у себи у последње време београд (као и цела србија) има мноштво дечи- јих хорова са бројном талентованом де- цом многи од тих хорова су црквени, па постоје чак и хорови ученика веронауке (хор „свети симеон богопримац“ из ош „васа пелагић“ у котежу) љубав овако марљиве деце подстиче и старије да рев- носније служе богу на светој литургији сви су позвани у хор: анђели, одрасли и деца, јер литур- гија и значи заједничарење неба и зе- мље свети оци су вечни живот посма- трали као непрестано општење (дијалог са богом) а наше општење са богом не- ка буде песмом о његовој непролазној слави и жртви за све нас у све дане до краја историје аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије свето писмо читај (мелодија „српкињица једна мала“) сва је земља свето место веруј богу и не стрепи ал’ је света земља престо пупак света, бисер лепи најсветије ту се писа бог и човек сретали се овде христос смрт избриса крст свој даде молећи се свето писмо духом цело надахнуто писци пишу сем’десет седам књига дело земља-небо, кроз њих дишу стари завет сенка бога хиљаду је писан лета истина са пуно тога историја божјег света бог нам шаље укрепљење пророковано спасење бога речи ваплоћење новог завета знамење јеванђеља брод је плован чет’ри стуба јарбол има матеј, марко, лука, јован ко га жели плови с њима одговор ће свако наћи библија га листом нуди с духовником ћеш се снаћи шта прочиташ тим се труди свако вече а и даном читај главе два завета храни себе овом храном душа да ти је детета живот дужи овим планом вечност пружа књига света тема броја јул / август 2015 27 у нашој вери, која подразумева лични однос са богом, а који се остварује кроз црквену заједницу, певање долази као надградња, када су чак и поетски стихови недовољни да искажу нашу оданост цару небеском разговор водио: ненад јовановић разговор са николом попмихајловим музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима у оквиру интервјуа на тему овог бро- ја православног мисионара разго- варамо са николом попмихајло- вим, познатим српским појцем древних ромејских напева zможете ли нам укратко рећи нешто о себи и о вашој љубави и интересо- вању за црквено појање? – уметнички сам руководилац „дру- штва за неговање музичког наслеђа – мојсије петровић“ из београда дипло- мирао сам византијску црквену музику на националном конзерваторијуму у атини, у класи професора михаила с макриса у оквиру рада друштва, ангажован сам као диригент и хоровођа „српског византијског хора мојсије петровић“, за- тим као музички руководилац ансамбла „чалгија – мојсије петровић“, а уједно и као наставник појања у „псалто-појачкој школи мојсије петровић“ чини ми се да су заметак мог одно- са према црквеној музици изграђивали чланови моје породице у породицама војвођанских срба, културно наслеђе 28 4/2015 карловачке митрополије огледа се, изме- ђу осталог, у љубави према богослужбе- ној песми моји рођаци, у једном малом месту у војводини, највећи део својих живота проводили су за певницом као деца, сестра и ја смо одлазили са оцем у саборну цркву у београду где би нам он, с времена на време, скретао пажњу на ле- поту православног појања са шеснаест година сам, пун дечачког ентузијазма, одлучио да научим цркве- нословенски језик, да на тај начин разби- јем баријеру која је стајала на путу раз- умевања богослужбених текстова када сам почео сам, са благословом родите- ља, да обилазим манастире, почео сам да стајем за певницу моје интересовање за византијску појачку традицију вероватно се појави- ло као резултат упознавања са појањем драгослава павла аксентијевића и изда- њем стара духовна музика, у извођењу студијског хора музиколошког инсти- тута сану дубље изучавање савремене праксе појања у неумској нотној тради- цији, која је сачувана на светој гори, би- ло је, за мене, само питање продубљива- ња практичних знања у овој области zреците нам нешто уопштено о са- мом духовном појању као изразу љубави према богу? – појање је најприроднији израз те љу- бави не постоји ни једна религија која би свој обред вршила у тишини у нашој вери, која подразумева лични однос са богом, а који се остварује кроз црквену заједницу, певање долази као надградња, када су чак и поетски стихови недовољ- ни да искажу нашу оданост цару небе- ском у православној монашкој тради- цији, што се види из српских неумских рукописа, постоје чак и композиције које немају никакав одређени текст ове ме- лодије, настале под утицајем исихастич- ке мисли, до чијег је процвата дошло у xiv и xv веку, називају се кратиме њи- хова богослужбена функција је заправо начин да се чисто музичким језиком ис- каже оно што је неисказиво речима zхор „мојсије петровић“ чији сте ви вођа и диригент негује византиј- ско црквено појање можете ли нам нешто више рећи о специфичности и духовној димензији те врста поја- ња и пар речи о самом хору? – друштво „мојсије петровић“ бави се изучавањем и извођењем аутентич- тема броја јул / август 2015 29 ног израза наше традиционалне музике њени корени поникли су у византијској култури која обухвата простор шири од саме византијске државе и која траје и после њене пропасти византијска музика је у средњовеков- ној србији била музички израз културне елите први српски композитори саста- вљали су мелодије по византијском узо- ру данас је овај музички стил готово са- свим заборављен сама кованица представља колокви- јални термин који се користи за појање православне цркве по систему визан- тијског осмогласја (октоиха) све чланове нашег хора окупља зајед- ничка љубав према црквеном појању та љубав се огледа на више начина на пр- вом месту је жртвовање слободног вре- мена ради долазака на хорске пробе на пробама заједнички решавамо питања која искрсавају пред нама као заједни- цом и заједнички увежбавамо репер- тоар који понекад може да буде веома захтеван с друге стране, да би неко певао у на- шем хору, мора задовољити критеријуме које други хорови не постављају сваки члан „српског византијског хора мојси- је петровић“ мора проћи посебну обуку да би савладао јединствени, византијски музички систем наше нотно писмо – не- уме – веома се разликују од нотације ко- ја је данас у доминантној употреби стил певања који негујемо, може се научити једино у нашој псалто-појачкој школи zпоред црквеног појања ваше дру- штво негује и посебну традицију из- вођена изворних народних песама? – хорска музика није једино поље на- шег интересовања наше друштво не- гује већ готово заборављену чалгијску традицију извођења изворних народних песама „чалгија мојсије петровић“ ко- ристи аутентичне инструменте који су поникли у градским срединама источ- ног средоземља, подручју којем орган- ски припада и наша култура репертоар састава чине најлепше севдалинке, аран- жиране у старинском стилу, који ожи- вљава обичаје и дух старих српских и балканских градова данас је наше друштво најистакнути- ји представник византијског музичког стила у нашој земљи током свих ових година наступали смо у неким од најве- ћих европских концертних простора, од грчке до финске и од шпаније до руси- је више пута узаступно наступали смо у великој дворани санктпетербуршке филхармоније и добили титулу „миље- ника петербуршке публике“ zда ли постоји разлика између срп- ске и грчке традиције византијског појања? – у византијској осмогласној музици сваки глас представља јасно дефинисану музичку целину која је заједничка свим балканским појачким традицијама, а чи- ји се обриси назиру и у древним руским напевима ове заједничке карактеристи- ке грчког појања чија је нотација рефор- мисана почетком xix века и српског које потиче директно из светогорске појачке праксе с краја xvii и почетка xviii века, сведоче о континуитету и одрживости тог музичког система преношеног усме- ним путем у условима одсуства органи- зованог музичког образовања верујем да би темељнија упоредна ана- лиза различитих локалних музичких традиција, могла да, у још већој мери, покаже величанственост нашег средњо- вековног наслеђа које је успело да одоли вишевековној доминацији османлија на простору балкана разлике између српског и грчког поја- ња, које су настале у последња два сто- лећа, ипак се још увек могу окарактери- сати минималним, не већим од разлика међу појединим наречјима једног истог језика 30 4/2015 јефтимије зигабен поредак псалама дух свети је при распоређивању псалама имао пре свега бригу не о томе да би оно било верно историји, већ се бринуо само о користи читалаца што се тиче распореда псалама у псалтиру, врло је значајно приметити, да они нису ов- де постављени по оном редоследу, по коме су били написани, иако се може сматрати да овај поредак није случа- јан, већ је највероватније образован по особеном божанском устројавању, које се није подчињавало току време- на тако је исто у практичним и тео- ретским вештинама, једно дело на пример проналажење и извесно рас- поређивање самих оруђа и правила њихове употребе, а друго, њихово ко- ришћење сагласно захтевима времена и околности на пример у лекарској пракси се у једном случају одмах расе- ца болно место, а у другом се даје неки лек или рана помазује мелемом; у не- ким случајевима се пре свега настоји заплашити болесник, док се у другим настоји рећи нешто утешно ни овде, дакле, нема неког одређеног поретка, те лекар сваки пут употребљава пре свега оно средство, које му се по свом лековитом дејству чини пригодним у датом случају овакав начин деловања се назива обично поретком без порет- ка на исти тај начин је и наш врховни уметник – дух свети имао пре свега бригу, при распоређивању псалама, не о томе да би оно било верно историји, већ се бринуо само о користи читала- ца, то јест да образује облик наше ду- ше по даном образу (образу божијем), а затим је углача по законима лепог и најзад је учини богоподобном управо зато пророк у првом псламу пре свега настоји да нас одстрани од безбожно- сти и грехова; затим се у другом псла- му стара да нам покаже чије смо ми наследство и коме ми треба заправо да се привијамо; даље у трећем псал- му он предсказује о казнама и злоб- ним нападима непријатеља на оне ко- ји се привијају богу; одмах затим нас превод са руског: небојша ћосовић тема броја јул / август 2015 31 учи, како би требало лечити страсти и како се може избављати од пораза непријатеља постоји и друго мишљење у погледу оваквог распореда псалама заправо, мисли се, да када су се јудеји уклонили од вере у истинитог бога и када су се наслеђени од отаца обичаји почели код њих заборављати, тада су многобројне свете књиге њихове биле поцепане на комаде или изгубљене но, током вре- мена јездра или немија се усрдно зау- зео око сабирања псалама, али их није нашао све одједном, већ један по један, па их је у свом зборнику распоређивао како их је проналазио и у таквом ви- ду их издао, то јест није их распоредио по времену писања, него по време- ну откривања сваког псалма постоји још и друго објашњење за ово наиме, мисли се да псалми нису распоређени по редоследу њиховог писања или от- кривања (при јездри или немији), већ највероватније примењујући их на оне дане, у које су (или ради којих су) они били написани с почетка речено ћемо појаснити примером познато је да је пре свега, по временском редоследу, била благовест архангела пресветој дјеви о рођењу од ње исуса христа; потом само рођење, даље наречење имена и обрезање; за њим приношење младенца исуса у храм и сретење; још даље, после 30 лета било је његово кр- штење на јордану – богојављење; за- тим учење, чуда, страдања и тек после свега тога васкрсење; када су, међу- тим, установљени празници на спомен ових догађаја, они се празнују по дру- гом редоследу и кроз друге временске интервале (одстојања) пре свега, као пример узмимо да ми празнујемо бла- говест, а затим убрзо васкрсење ви- диш ли, читаоче, како је велико вре- менско растојање између догађаја који се спомињу на те празнике, с једне, и каква је блискост међу данима, у које се исти празнују, с друге стране? опет 32 4/2015 јефтимије зигабен (негде и евтимије зигавин – грч ευθύμιος ζιγαβηνός, лат euthymius zigabenus или zigadenus;, упокојио се око 1118 г), византијски бого- слов и егзегета с почетка сјајан го- ворник и учитељ говорништва при цариградском двору у епохи послед- њег културног процвата византије при алексију комнину, а потом мо- нах написао је историју свих „јере- си“ (паноплија догматика, грч πα- νοπλία δογματική), започињући од симона мага до ислама, са њиховим кратким оповргавањима, позајмље- ним из дела отаца цркве карактер овог дела је потпуно компилативан зигабенова тумачења на четворо- јеванђеље (пронађена су крајем 18 века и издата у лајпцигу, 1792 год), а такође на псалме и песму над пе- смама (изд у „bibliotheca patrum“, т xix), богословска критика је оцени- ла врло високо сва његова дела су сабрана код миња у patrologia gra- eca (од 128–131 тома) – наведено према енциклопедијском речнику брокхаузена и ефрона (1890–1907) – прим прев за празником вазнесења код нас бива празник преображења, потом божић и после свих ових празника богоја- вљење примећујеш ли каква је овде пермутација догађаја? и при томе је поредак дана у месецу остао уобичаје- ним, али поредак самих догађаја овде у највишем степену није доследан и на неки начин је произашао редослед без поретка но, време је и да се каже, због којих разлога се у многим псалмима сусрећу нејасна места и колико је било превода (светог писма) са јеврејског на грчки и ко је њихов аутор узрок нејасности које се сусрећу у старозаветним спи- сима налази се у символичким и пред- сказујућим изображењима исуса хри- ста и свега што се односи на њега и уопште на нову благодат, а осим тога у идиомизмима јеврејског језика у по- ређењу са грчким, јер су се пророци у саопштавању својих мисли користили обично, иако не и увек, особеним на- чином изражавања при томе они су већином говорили прикривено, због неверја и отврдлости срца својих слу- шалаца, што је било разумљиво само за малобројне изабране свете мужеве и што је постајало разумљиво тек при паноплија догматика јефтимија зигабена, рукопис из 12 века (фото: bluk) тема броја јул / август 2015 33 испуњавању пророштава најзад, има и још један разлог нејасности старо- заветних списа: то је њихов превод са јеврејског на грчки језик, јер уопште свака реч, која се саопштава са једног језика (природног, матерњег) на дру- ги (страни) добија обично при томе и некакву нејасност а овај превод (по времену први) био је урађен за време владања птоломеја филаделфа еги- патским царством укупно је било се- дам превода светог писма старог за- вета са јеврејског на грчки језик о преводима псалтира први превод са јеврејског на грчки јесте превод седамдесеторице, који су били учени јевреји изабрани по бро- ју 70 старешина изабраних некада од мојсија и који су на молбу поменутог горе цара превели старозаветне списе у свему сагласно са њиховим јеврејским оригиналом други превод припада акили синопском, који је био поре- клом понтијски грк акила је у почетку прихватио хришћанство и био крштен у јерусалиму, да би потом оставио хри- шћанство и прихватио јудејство упра- во у то време, 330 година после прево- да седамдесеторице, он је и издао свој превод светог писма, за царовања адријана прокаженог (губавог) пот- храњујући мржњу против хришћана, он је много тога извитоперио у писму трећи је био превод симаха самари- ћанина немајући довољно поштовања према себи од својих, симах је прешао у једејство и по други пут примио об- резање пун антипатије према самар- јанима, он је превео божанско писмо са јеврејског на грчки за царовања императора севера но, при овоме је угађајући јудејима искривио смисао оних места писма, која су се односи- ла на христа симахов превод је издат 56 година после акилиног четврти је био превод теодотиона ефеског, след- беника маркионове јереси увређен од својих истомишљеника он је издао свој сопствени превод светог писма за царовања императора комода пети превод непознатог аутора из времена царовања императора каракале нађен је у јерихону, скривен у једном бурету шести превод је безимен; откривен је у никопољу близу акциума, за време ца- ра александра мамеја седми превод је урадио свети лукијан (презв ан- тиохијски), велики подвижник и му- ченик он је упоредио међу собом и са јеврејским текстом све издане пре њега преводе на најбрижљивији начин, иако га је то стајало великог труда, и потом издао сопствени превод, у коме није било ничег ни мањкавог, ни сувишног тако урађен свој превод св лукијан је предао хришћанима за време кон- стантина великог оригинални руко- пис овог превода откривен је у ни- комидији у једној омањој кули, која је била сасвим и са свих страна зазидана од јудеја после страдања св лукијана и у време гоњења диоклецијановог и максимијановог у своме преводу св лукијан је следио седамдесеторицу, и одбацио оно што је било искварено од других преводилаца извор: толковая псалтирь 34 4/2015 химна посвећена светом јовану дамаскину од толико песника за које је лаза костић знао највећи је био свети јован дамаскин било је то давне 1865 године ка- да се лаза костић одазвао позиву да, за српско певачко друштво из панчева, састави химну, намењена за извођење на сцени песнику, већ тада славном, било је 24 године био је веома образован и добро упућен у домаће и светско песништво тог доба од толико песника које је проучавао лаза костић се определио за светог јована дамаски- на мада је и после опевао поједине пе- снике, ниједан од њих није добио ова- кво лепу химну химна, коју лаза костић због звучних ефеката којима је тежио пише без сло- ва х, има пет строфа, с тим што се пр- ва понавља као последња свака стро- фа има осам стихова, од којих су прва четири посвећена богу, а друга четири дамаскину богу, којег песник ставља на прво место, свети јован дамаскин треба да пренесе молбе које произноси певачко друштво или, како бисмо данас рекли, хор из строфе у строфу богу се др ђорђе вуковић тема броја јул / август 2015 35 св јован дамаскин, средњовековна икона придају различити атрибути, а стихови посвећени дамаскину се понављају без промене у костићевом поимању, бог је бог ла- ког поветарца (зефира) и бог олује, бог сфера где хармонија влада, изражена кроз звуке, бог славуја и бог змија то је садржај прве строфе где лаза пока- зује да је бог, без обзира на људска ко- лебања, уједно бог целокупне твореви- не, са свим својим супротностима, али где влада неки виши склад у следећој строфи наглашава се да бог влада и ра- јем и паклом, а у трећој строфи бог је бог живих и мртвих, бог господе и бог робља, чиме уједно обухвата цео људ- ски род од постања до његових дана, у слободи и ропству, у богатству и у си- ромаштву, на овом и на оном свету у четвртој строфи бог је господ ратника који иду у последњи бој, али и господ ослобођених од ланаца, оних који га уз гусле прослављају у петој строфи, пе- сник понавља прву строфу у химни је наглашено божије проми- шљање о целокупној творевини, јер он је сведржитељ који је свуда присутан у тим стиховима постоји надахнуће библијским псалмима, датим у новом руху, новим речима у позадини песни- кових хвалоспева осећа се његово про- мишљање о песништву, које се исказује кроз звук небеских сфера, тутањ громо- ва, дашак ветра, пој славуја, јек гусала дакле, надахнуће за песму, према овој химни, долази из виших, небеских сфе- ра и спушта се, преко пројава у божи- јој творевини, све до птица и народних гуслара тиме наш песник, на себи свој- ствен начин, наставља, промишља и раз- грањава његошеву мисао да је „творац творитељном поезијом зањат (занет)“ његоша којег је, као песника, проучавао и коме је посветио једну песму (пролог уз горски вијенац, 1902) сам начин ис- казивања песникових хвалоспева богу подсећа на средњевековни књижевни жанр „имена“ где се кроз навођење ра- зних имена (атрибута) описују бог, бо- городица, арханђели и популарни све- титељи тако је још божидар вуковић у свом зборнику за путнике, који је више пута прештампаван у xvi веку, навео по 72 имена за бога и богородицу као при- мер наводимо, нека имена за бога: власт, сила, слово, живот, милост, љуби, му- дрост, о сотир, пантократор, параклит, свет, трапеза, пастир, овче, камен, пут, итд (ђ трифуновић, азбучник српских средњевековних појмова, београд 1990, стр 112) та имена божидар је узео из наших средњовековних рукописа ни наши преци их нису измислили, већ су се угледали на византију познат је при- мер никејског цара теодора ii ласкариса (1254–1258), који има једно дело посве- ћено божијим именима (исти извор) ни цар није својевољно написао своје дело он се ослонио на богату традицију свог народа, која почиње са ареопагито- вим делом о божјим именима (vi век) за своје песме, лаза костић је имао подлогу у нашој традицији, било да је у питању штампано издање требника или нека стара рукописна књига, али је потражио властити начин изража- вања тако је исказао древне мисли на прикладан начин које су биле блиске савременицима и могле да се прихвате наведеним стиховима, он је исказао сву величину божијег бића, која је могла да се изведе на сцени од стране панчевач- ког певачког друштва за публику дру- штво, вероватно, није имало потребно теолошко образовање за неке дубље концепције, а ни присутан народ свака- ко није навикао на овакав пробој теоло- гије са сцене у свакодневни живот тиме се не исцрпљује домети ове пе- сме ако је господ приказан у сталној промени атрибута, који се у задњој пе- сми понављају, исказујући тако, божи- ју непроменљивост и верност, онда се светитељ приказује са знатно мањим 36 4/2015 бројем атрибута јован дамаскин је у себи објединио и земно и небеско зем- не „омане“ и небеске снове земаљске омамљености (занесености, занетости) песник описује клетвом, а небеске сно- ве приказује као песму све земаљско порађа клетву, што је став који песник уобличава на основу књиге проповедни- ка („таштина, све је таштина“), док се небеско (духовно) претвара у песму, у славопој, у химну јован дамаскин, који познаје оба начела, показује се као по- средник пред богом, којем узноси мо- литве, укључујући „и гласе наших бола“ ова песма поручује да је највећи песник који пева, односно поје богу и највећа је песма – она која прославља бога појање богу највећи је задатак сваког песника, а онај који то оствари остаје узор за сле- дећа покољења од толико песника за које је лаза костић знао највећи је био свети јован дамаскин, у његово време већ помало заборављен иако потиснут од људи, свети јован је нашао начин да се јави људима и остане забележен у њи- ховом памћењу онај који је прославио бога и сам бива прослављен онај који је појао богу и сам бива опеван онај који се дивио богу, и сам постаје пример ди- вљења и подражавања молитвена поезија лазе костића лаза костић је остварио песму вредну пажње посвећену светом јовану дама- скину која је нашла своје место у знаме- нитој антологији српске поезије мио- драга павловића он је већ зрео песник у време кад је написао ту химну и права је штета што се није даље формирао у овом сме- ру сваки његов додир са хришћанством био је плодоносан неколико година касније он је ис- певао лепу подужу песму самсон и далила на ста- розаветну тему (1867), а пред крај живота santa maria della salute (1909 г) у самсону и далили он опева библијског јунака који је заборавио на бо- га и намамљен обећањем љубави пао у филистејску тамницу, да би тамо поно- во запевао песме о богу и роду (очигледно псалме), због чега му се пружила прили- ка да се кроз последњи подвиг мученички искупи у santa maria della salute песник опе- ва своје заблуде и лутања, због којих се каје пред богородицом („кајан ти љубим пречисте скуте“) и због којих греха је ухваћен у замку од стране своје далиле и као самсон некада, он се нада у вишњу помоћ, у заступништво santa maria della salute (богородице од здравља, односно богородице исцелитељ- ке) као што је некад бо- городица спасила млетке од смртоносне куге, тако сада и лаза очекује да га она избави од „љуте буре тела и душе“ (јефимијин израз), од те духовне куге која га мори и разара на дну своје „филистејске тамнице“, лаза је осећао потребу да пева и опева богородицу, да јој поје на свој, уметнички начин, у нади да ће она разби- ти, својом моћном ру- ком, златни кавез у коме се ненадано нашао и у тренуцима када се предаје нереалном заносу, уз сва коле- бања, лаза узвикује богородичино име, јер је крајичком разума осетио да нешто није у реду у тим сновиђењима, која јати- мице наилазе на њега ђ вуковић тема броја јул / август 2015 37 колико данас има младих који су преш
... многим на- родима који су робовали египту у вре- ме мојсија други, и можда у многоме битнији, је да је тај рецимо космолошки поглед проткан и утемељен на поједин- цу који се кроз псалме/молитве/песме обраћа богу, славећи га, подсећајући га на његова доброчинства, величајући га, опомињући га, додоворавајући му се а све то одражава најдубљи могући однос са богом, тј лични сусрет са њим као са оним који нас воли и тражи љубав да бисмо кроз њу и у њој, иако никакви (као самарјанка) били слични њему из тог разлога, свако богослужење цркве почиње псалтиром од часова, преко јутрења и вечерњег до литур- гије читајући те псалме у њима нала- зимо да нам је потребна помоћ божи- ја јер господе, што се умножише који истински богомољац јесте онај који се богу моли у духу светоме кроз христа, јер то означавају речи да се богу у духу и истини клањају 18 4/2015 ме угњетавају? многи устају на мене, многи говоре души мојој: нема му спа- сења у богу његовом а ти си, господе, заштитник мој, слава моја, и поди- жеш главу моју; да нема чистога пред њим и ко се може оправдати – јер се неће оправдати пред тобом нико жив да тражимо милост његову јер је она неограничена – јер колико је високо не- бо од земље, толико је господ утврдио милост своју на онима који га се боје колико је далеко исток од запада, то- лико је удаљио од нас безакоња наша као што милује отац синове, тако по- милова господ оне који га се боје пева- јући псалме, вичемо ка господу, призи- вамо га да чује молитву нашу када га зовемо, нека се уздигне молитва моја, као кад пред лице твоје читајући и певајући их – јер и читање у цркви је- сте певање, а то све јесте молитва – у њима налазимо управо основну хри- шћанску врлину – смирење налазимо се у простору сазнавања наше суштин- ске немоћи, са једне стране и божије свемоћи и љубави са друге и све то проткано певањем као величањем које се умом не може појмити као хришћани позвани смо да бого- служење пренесемо у свој дом, да се „молимо без престанка“ (види 1 сол 6, 17 и даље) зато, да преиначимо речи светог јована златоустог и да кажемо да је боље да сунце нестане него псал- тир из наше молитве ако га будемо чи- тали, макар и по један псалам дневно, нашим срцима и душама ће неизостав- но благодаћу божијом потећи „извори воде живе“ и наша молитва ће постаја- ти неисказив уздах, дисање духа свето- га, што јесте песма, хвала, исповедање, богословље, благодарење богу – то јест литургија аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду тема броја јул / август 2015 19 христос и самарјанка, минијатура из 13 века, манастир ивирон, света гора (фото: pravoslavieru) место псалтира у православном богослужењу читаоцима православног мисионара представљамо извод из предавања на тему појања псалама у православном богослужењу које је о томас хопко одржао на радију „древна вера“ (ancient faith) у јулу 2008 године у православном богослужењу, псалтир се свакодневно чита, у манастирима се читав псалтир прочита једном недељно подељен је на двадесет делова – катизми сваки од њих је подељен на три дела и они се читају на вечерњој и јутарњој служби читаве седмице почиње се првом кати- змом у суботу увече због тога се на бде- нију уочи недеље поје или чита „блажен човек“ (пс 1, 1) и то се пева на вечерњој служби суботом увече, јер је то први псалам и тим псалмом почиње псал- тир; он нам говори непосредно о ису- су, јер се у првом псалму каже „блажен муж“, а то је човек, мушкарац то није ἄνθρωπος (грч човек у општем смислу); то није „људско биће“ то је ἀνὴρ (грч муж): μακάριος ἀνὴρ (грч блажен муж) – „блажен човек који не иде на веће без- божника, и на пут грешника не стаде, и на седалиште погубника не седе“ а тај човек је исус тај човек је христос тако смо одмах, од самог почетка псалтира, упућени на христа а за- вршетак псалтира, хвалитни псалми (пс 148–150) којима се у суботу ују- тру завршава континуирано читање псалтира, ти псалми се читају свакога јутра на јутрењу дакле, и јутрење и часови и вечерња служба имају одго- варајуће псалме који се читају свако- га дана на пример, на свакој вечер- њој служби се пева псалам о стварању света (пс 103) то је псалам који го- вори о томе да је бог створио читаву творевину и псалам који слави бога благосиљај, душо моја, господа го- споде, боже мој, узвеличао се јеси ве- ома у славу и величанство обукао се јеси, светлошћу као хаљином одеваш се, простиреш небо као кожу, који во- дама покриваш висине његове поста- вио си облаке за подножје своје, ходиш на крилима ветрова (пс 103, 1–3) и тако даље и тако на свакој вечер- њој служби такође се на свакој вечер- превод са енглеског: маријана петровић 20 4/2015 њој служби пева и псалам о вечерњој жртви господе, тебе зовем, услиши ме чуј глас мољења мога, када вапим теби да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице твоје; уздизање руку мојих жртва вечерња (пс 140, 1–2) на јутрењу се увек чита шест јутар- њих псалама – шестопсалмије пса- лам 50 чита се на сваком јутрењу псалми се читају током часова: током првог, трећег, шестог и деветог часа – сваки час има три устаљена псалма која се читају све време на литурги- ји, на почетку службе, након „благо- словено царство“ и молитве велике јектеније певају се псалми затим, у зависности од празника, певају се различити псалми одређе- ни псалми певају се за божић, одређе- ни за богојављење, на пример псалам у којем се помиње како се река јордан поврати унатраг (пс 113, 3) о појединим празницима поју се одређени псалми о крсту, о томе како се радује дрвеће шумско (пс 95, 12) и како бог, цар наш пре векова, учини спасење посред земље (пс 73, 12), ка- ко људи гледају онога коме прободо- ше руке и ноге (пс 21, 17–18) псалми се читају и поју и о васкрсу: „да вас- крсне бог и да се расеју непријатељи његови, и да беже од лица његовог (сви) који га мрзе“ (пс 67, 2) и други победитељни псалми о тријумфу над непријатељем певају се за васкрс сваке суботе увече, на вечерњој служби, пева се псалам о владавини господњој, о томе да се господ заца- рио и у лепоту обукао (пс 92, 1); у цр- кви појемо да бог има власт над чита- вом творевином и да царство његово влада над свима (пс 102, 19), да се бог зацарио над народима и да седи на светом престолу своме (пс 46, 9) али и такође да васкрсли христос седи с десне стране оца (пс 109, 1) то је и стих из старог завета који се најче- шће понавља у новом завету, псалам и јутрење и часови и вечерња служба имају одговарајуће псалме који се читају свакога дана тема броја јул / август 2015 21 минијатура из грузијског псалтира рукописаног око 1494 г (фото: wikimediaorg) 109: „рече господ господу моме: седи мени с десне стране, док положим не- пријатеље твоје за подножје ногама твојим“ тако, свака реч у псалтиру реч је о богу; о исусу христу који је бог и чо- век, о човеку, о човечанству и о сва- коме од нас у време поста у манастирима се удво- стручава читање псалама више псала- ма се пева више псалама се додаје слу- жби како би људи једноставно, као што је рекао св серафим саровски, „пли- вали у псалмима као рибе у води; јер ми ту припадамо“ или као што је рекао св атанасије, у свом писму марцели- ну у вези са псалмима: „псалми су као велика долина, башта са цвећем у којој има много различитог цвећа, па идеш около и миришеш овај или онај цвет или као симфонија различитих звуко- ва који наслућују сваки аспект људског живота“ и тако у псалмима постоји сваки аспект људског живота постоји трагање за богом, преиспитивање пред богом, нарицање пред богом затим ја- диковање и плакање пред богом онда кајање пред богом затим хваљење бо- га, захваљивање и благодарење богу, слављење бога увече, и ујутру, и у под- не све се то налази у псалтиру када говоримо о нашем господу исусу христу, треба да нагласимо не- што веома јединствено а то је следеће: у псалтиру свака реч о богу и господу и спаситељу упућује на исуса христа и на бога оца свака реч која говори о томе да је бог победио своје непри- јатеље као цар и као господ односи се на исуса христа као и на бога оца свака реч о томе како је бог милостив и добар и љуби и прашта односи се и на исуса христа и на бога оца а то би се у жаргону могло назвати теоло- шким појањем псалама када се псалми теолошки поју, све ре- чи које се односе на бога односе се и на човека исуса и то је хришћанско увере- ње, јер се у новом завету све оно што се односило на бога у старом завету одно- си на човека исуса у новом завету то је јеванђеље то је јеванђеље, да је тај чо- век, исус, бог и да на земљи, у људском облику, чини дело свога оца, који је бог стога је такође тачно да све речи у псалмима, све речи које говоре о људ- ским бићима, о праведном човеку, бла- женом мужу, о ономе који држи запове- сти божије, о ономе који је праведан, и све речи из псалтира које говоре о спа- ситељу, искупитељу, цару, судији – све те речи у псалмима односе се на исуса христа, јер он јесте све то он јесте цар који влада у векове векова он је- сте судија света он јесте спаситељ свега он јесте победник непријатеља 22 4/2015 то би у жаргону било „икономијско“ читање и певање псалама псалми се читају теолошки и икономијски – од- носно према домостроју (грч иконо- мија – οἰκονομία) божијем – божијем старању за спасењу света тако да све речи које се тичу праведне особе и онога који влада у име божије, онога који подучава у име божије, све оне речи које се тичу свештеника и мел- хиседека и тако даље – све се те речи односе непосредно на исуса христа али, с друге стране, невероватно, у псалтиру се све речи које се односе на сиромашне и потребите и потлачене и одбачене и оне који су жртве и ко- ји призивају бога из дубина, оне који мисле да их је бог одбацио и напустио – све се те речи односе на исуса хри- ста јер се христос поистовећивао са сиромашнима, потребитима, одбаче- нима, напуштенима, жртвама, жртва- ма зликоваца, онима који су исмевани и посрамљени и то је истовремено исус христос! и то је такође христос! дакле, бог у псалтиру је исус хри- стос праведни људи, и свети, и суди- је, и цареви који побеђују у име бо- жије – сви су они исус христос али и сиромашни, потребити, понижени, потлачени, напуштени, жртве, и они су такође исус христос – јер је он на земљи све њих преузео на себе и да- ље, можда је још невероватније рећи да у псалтиру све оно што се одно- си на покајнике, на оне који оплакују своје грехе, оне који моле за милост, оне који моле бога речима псалама да тема броја јул / август 2015 23 протопрезвитер томас хопко (1939–2015) протопрезвитер томас хопко, дугогодишњи декан богословске академије светог владимира у њујорку, истакнути православни свештеник, богослов, проповедник и говорник, упокојио се у господу 18 марта 2015 године томас џон хопко је рођен у ендикоту, у држави њујорк, 28 марта 1939 године, као треће дете и једини син џона џ хопка и ане (запотоки) хопко крштен је и вас- питан у руској цркви свете марије, а образован је у државним школама у ендикоту више образовање стекао је на универзитету фордам, академији светог владими- ра и универзитету дјукејн рукоположен је за свештеника августа 1963 г почетком 1968 г о томас је почео своју дугу службу на академији св владимира годинама је био на различитим по- ложајима, ангажован као асистент, доцент, затим професор догматског и пастирског богословља, и декан био је чувен као богослов, говорник и проповедник после пензионисања, о томас хопко је започео своју нову службу, учествујући у православним хришћанским разговорима на интернет радију, а касније и држећи предавања од 2008 г па до свог упокојења 2015 г о томас је направио преко 400 подкастова за радио „древна вера“, доступних онлајн на адреси wwwancientfaithcom о томас је аутор многобројних књига и чланака најпознатије његово дело је пра- вославна вера: основни приручник о православној цркви ово његово дело преведено је на српски језик и у четири књиге објављено у издању издавачке установе епархије шумадијске „каленић“ им опрости грехе њихове, да их очи- сти од нечистота, и те се речи чак, у неком смислу, могу применити на исуса христа јер је он постао про- клетство нас ради (гал 3, 13) он је постао грех нас ради (2кор 5, 21) и пострадао је нас ради он стоји, тако- рећи, пред лицем оца свога као покај- ник и као молилац, посредујући у име грешника наравно, исус није грешник он је постао налик нама у свему осим у гре- ху но ипак апостол павле говори: „он је постао грех нас ради“ (2кор 5, 21) он је постао проклетство нас ра- ди он је постао отпадник нас ради он је постао онај који окуша, такоре- ћи, бес и гнев божији против грешни- ка заједно са нама но, покајне псалме из светог пи- сма дефинитивно певамо у своје име: „помилуј ме, боже, по великој мило- сти својој, и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје опери ме до- бро од безакоња мога, и од греха мога очисти ме“ (пс 50, 1–2) – за христа ове речи никада не би могле да важе јер он нема никакве кривице исто је када се у истом псалму каже: „гле, у безакоњима се зачех, и у гресима ро- ди ме мати моја“ (пс 50, 7) – то јед- ноставно није истина о христу то је истина о свима нама људима, али не и о христу али исто тако треба да се присетимо када појемо псалме у светлу христо- вом – у светлости тога да је он дошао нас ради, да је дошао да нас спаси то опроштење и та милост су оно што се у светом писму зове ἔλεος, односно милост или милосрђе божије, веч- но милосрђе божије речи „милосрђе божије“ или „милост божија“, речи о томе да је бог милосрдан и милостив, дуготрпељив и многомилостив пона- вљају се у псалмима буквално на сто- тине пута буквално ја сам их бројао колико се пута само каже да божи- је милосрђе траје заувек, да је божија милост довека (пс 117, пс 135 итд) у псалмима, милост божија управља наш пут непоколебљива љубав и ми- лост божија прате нас у све дане жи- вота нашег (пс 41, 9) непоколебљива љубав и милост божија иду пред нама у све дане живота нашег непоколе- бљива љубав и милост божија пробу- де нас ујутру (пс 89, 14; пс 142, 8 итд) и одводе нас на починак увече ми- лост божија јесте оно што нас штити од непријатеља (пс 58, 11) непоколе- бљива љубав и милост божја јесу оно што нас негује и што је наша храна и наше пиће, што нас одржава у живо- ту непоколебљива љубав и милост божија јесу оно због чега га хвалимо и због чега му славословимо, оно за шта му благодаримо и та непоко- лебљива љубав и милост божија јесу коначно испуњени у христу то је оно што нам је даровано кроз христа протојереј томас хопко изворник: fr thomas hopko, „speaking the truth in love: the singing of psalms“, http://wwwancientfaithcom/podcasts/ hopko/the_singing_of_psalms у псалмима, милост божија управља наш пут непоколебљива љубав и милост божија прате нас у све дане живота нашег 24 4/2015 појте богу нашему, појте! наше општење са богом нека буде песмом о његовој непролазној слави најлепше служење богу бива поја- њем људски глас је музика, а све друго у једној песми јесте музич- ка пратња у старом завету најлепши украс јерусалимског храма и тадашњих богослужења нису били раскошни, злат- ни сасуди храмовни већ многољудни хор левита цар давид је враћао из унинија цара саула (првог јеврејског цара) упра- во песмом и свирањем псалтира две мојсејеве библијске песме доказ су на- дахнућа и важности песме као средства за укрепљење народа божијег у најтежим тренуцима његове историје новозавет- на литургијска трисвета песма своје ко- рене има у песми анђела коју чује пророк исаија (око 740 год пре христа), свет, свет, свет је господ саваот (=господ над војскама), а седам векова касније свети јован богослов на острву патмос чује исте речи (отк 4, 8) у новом завету мноштво је црквених песника и химнографа многи од њих се посветише за вечност такав је свети јо- ван дамаскин, роман мелод и јован ку- кузељ кога преславна богомајка дарива са два небеска дуката (златника) због њего- вог појања свети, равноапостолни руски краљ владимир сазнаје од својих изасланика о анђелском песмопјенију које су чули у цариграду то је био разлог да краљ владимир прими православну веру и крсти своје народе у то време (10 век) у цркви премудрости божије у цари- граду на литургији појао је хор од три стотине појаца, а литургију служило сто свештеника и ђакона свако присутан, на таквом богослужењу, уживао је свим хаџи драган б поповић тема броја јул / август 2015 25 самуило помазује давида, синагога у дура европосу, сирија, половина 3 века (фото: wikimediaorg) чулима не знајући да ли се налази на зе- мљи или на небу али каква је то врста љубави која надах- њује црквено песништво и гони их на такав подвиг? то је љубав и надахнуће духа све- тог које проистиче из потребе за лепотом богоживљења на земљи оно што песнич- ки прегалац прескочи или пренебрегне дух свети допуни и украси због духа светог се осећа и види красота појања у цркви љубав изражена стихом надахњује, крепи и мисионарски подстиче друге на делатно стваралаштво у вери јер је вера најважнија за спасење: праведник ће од вере живети, говори господ вера подстиче на благородно захваљивање богу, а због бога и ближњег то је нај- лепше песмом о значају песме говори и свети владика николај: песма може да мења и ослобађа човека из тешких животних ситуација сетимо се српске војске из 1914 год која у зиму прелази албанију и у тешком здрав- ственом стању, десеткована војска, стиже на острво крф за само неколико месеци, та иста војска осокољена песмом и другим народним стваралаштвом бива опора- вљена и спремна за наставак рата песма је оздравитељка тела и духа, каже цркве- ни песник она је мотив за радост живота почетком осамдесетих година про- шлог века блаженопочивши патријарх герман, ношен на крилима мисионар- ског духа, у београдске парохије прима само свештенике са изузетним вокал- ним и певачким способностима, желећи да на тај начин покрене успавани духов- ни живот престонице то ће се показати као пун погодак међу новим београд- ским свештеницима био је и љубодраг слава свети симеон богопримац је слава ученика веронауке и хора ош „васа пелагић“ гост славе 2015 године у свечаној сали школе био је књижевник и рецезент вероучитељеве песмарице „хеј, чујте сви“ господин раша попов у позадини је хор „свети симеон богопримац“ са својим вероучитељем и хоровођом 26 4/2015 петровић који ће као старешина у цр- кви светог александра невског покре- нути низ мисионарских активности после оснивања православне мисио- нарске школе од прота љубе и његове школе настаје квасац којим ће бог дати да ускисне сво тесто престонице у овом подвигу он је имао подршку два јеромо- наха, атанасија и амфилохија, који су данас истакнути епископи наше цркве из ове школе изаћи ће мноштво све- штеника који су пелцер наученог торже- ственог појања пренели, из ове цркве, у своје будуће парохијске храмове све свете тајне извиру из свете тајне над свим светим тајнама, из литурги- је и све је прожето песмом и благода- рењем у русији за време литургије поју сви одговарају на литургији, говоре оче наш и символ вере лепота богослуже- ња је у красоти саборности, где се нико не преузноси због свог гласа већ се труди да служи богу у заједници слободе ипак најлепше појање на богослужењима је де- чије појање деца поју срцем, чисто она- ко како их научите они певањем осећају бога у себи у последње време београд (као и цела србија) има мноштво дечи- јих хорова са бројном талентованом де- цом многи од тих хорова су црквени, па постоје чак и хорови ученика веронауке (хор „свети симеон богопримац“ из ош „васа пелагић“ у котежу) љубав овако марљиве деце подстиче и старије да рев- носније служе богу на светој литургији сви су позвани у хор: анђели, одрасли и деца, јер литур- гија и значи заједничарење неба и зе- мље свети оци су вечни живот посма- трали као непрестано општење (дијалог са богом) а наше општење са богом не- ка буде песмом о његовој непролазној слави и жртви за све нас у све дане до краја историје аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије свето писмо читај (мелодија „српкињица једна мала“) сва је земља свето место веруј богу и не стрепи ал’ је света земља престо пупак света, бисер лепи најсветије ту се писа бог и човек сретали се овде христос смрт избриса крст свој даде молећи се свето писмо духом цело надахнуто писци пишу сем’десет седам књига дело земља-небо, кроз њих дишу стари завет сенка бога хиљаду је писан лета истина са пуно тога историја божјег света бог нам шаље укрепљење пророковано спасење бога речи ваплоћење новог завета знамење јеванђеља брод је плован чет’ри стуба јарбол има матеј, марко, лука, јован ко га жели плови с њима одговор ће свако наћи библија га листом нуди с духовником ћеш се снаћи шта прочиташ тим се труди свако вече а и даном читај главе два завета храни себе овом храном душа да ти је детета живот дужи овим планом вечност пружа књига света тема броја јул / август 2015 27 у нашој вери, која подразумева лични однос са богом, а који се остварује кроз црквену заједницу, певање долази као надградња, када су чак и поетски стихови недовољни да искажу нашу оданост цару небеском разговор водио: ненад јовановић разговор са николом попмихајловим музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима у оквиру интервјуа на тему овог бро- ја православног мисионара разго- варамо са николом попмихајло- вим, познатим српским појцем древних ромејских напева zможете ли нам укратко рећи нешто о себи и о вашој љубави и интересо- вању за црквено појање? – уметнички сам руководилац „дру- штва за неговање музичког наслеђа – мојсије петровић“ из београда дипло- мирао сам византијску црквену музику на националном конзерваторијуму у атини, у класи професора михаила с макриса у оквиру рада друштва, ангажован сам као диригент и хоровођа „српског византијског хора мојсије петровић“, за- тим као музички руководилац ансамбла „чалгија – мојсије петровић“, а уједно и као наставник појања у „псалто-појачкој школи мојсије петровић“ чини ми се да су заметак мог одно- са према црквеној музици изграђивали чланови моје породице у породицама војвођанских срба, културно наслеђе 28 4/2015 карловачке митрополије огледа се, изме- ђу осталог, у љубави према богослужбе- ној песми моји рођаци, у једном малом месту у војводини, највећи део својих живота проводили су за певницом као деца, сестра и ја смо одлазили са оцем у саборну цркву у београду где би нам он, с времена на време, скретао пажњу на ле- поту православног појања са шеснаест година сам, пун дечачког ентузијазма, одлучио да научим цркве- нословенски језик, да на тај начин разби- јем баријеру која је стајала на путу раз- умевања богослужбених текстова када сам почео сам, са благословом родите- ља, да обилазим манастире, почео сам да стајем за певницу моје интересовање за византијску појачку традицију вероватно се појави- ло као резултат упознавања са појањем драгослава павла аксентијевића и изда- њем стара духовна музика, у извођењу студијског хора музиколошког инсти- тута сану дубље изучавање савремене праксе појања у неумској нотној тради- цији, која је сачувана на светој гори, би- ло је, за мене, само питање продубљива- ња практичних знања у овој области zреците нам нешто уопштено о са- мом духовном појању као изразу љубави према богу? – појање је најприроднији израз те љу- бави не постоји ни једна религија која би свој обред вршила у тишини у нашој вери, која подразумева лични однос са богом, а који се остварује кроз црквену заједницу, певање долази као надградња, када су чак и поетски стихови недовољ- ни да искажу нашу оданост цару небе- ском у православној монашкој тради- цији, што се види из српских неумских рукописа, постоје чак и композиције које немају никакав одређени текст ове ме- лодије, настале под утицајем исихастич- ке мисли, до чијег је процвата дошло у xiv и xv веку, називају се кратиме њи- хова богослужбена функција је заправо начин да се чисто музичким језиком ис- каже оно што је неисказиво речима zхор „мојсије петровић“ чији сте ви вођа и диригент негује византиј- ско црквено појање можете ли нам нешто више рећи о специфичности и духовној димензији те врста поја- ња и пар речи о самом хору? – друштво „мојсије петровић“ бави се изучавањем и извођењем аутентич- тема броја јул / август 2015 29 ног израза наше традиционалне музике њени корени поникли су у византијској култури која обухвата простор шири од саме византијске државе и која траје и после њене пропасти византијска музика је у средњовеков- ној србији била музички израз културне елите први српски композитори саста- вљали су мелодије по византијском узо- ру данас је овај музички стил готово са- свим заборављен сама кованица представља колокви- јални термин који се користи за појање православне цркве по систему визан- тијског осмогласја (октоиха) све чланове нашег хора окупља зајед- ничка љубав према црквеном појању та љубав се огледа на више начина на пр- вом месту је жртвовање слободног вре- мена ради долазака на хорске пробе на пробама заједнички решавамо питања која искрсавају пред нама као заједни- цом и заједнички увежбавамо репер- тоар који понекад може да буде веома захтеван с друге стране, да би неко певао у на- шем хору, мора задовољити критеријуме које други хорови не постављају сваки члан „српског византијског хора мојси- је петровић“ мора проћи посебну обуку да би савладао јединствени, византијски музички систем наше нотно писмо – не- уме – веома се разликују од нотације ко- ја је данас у доминантној употреби стил певања који негујемо, може се научити једино у нашој псалто-појачкој школи zпоред црквеног појања ваше дру- штво негује и посебну традицију из- вођена изворних народних песама? – хорска музика није једино поље на- шег интересовања наше друштво не- гује већ готово заборављену чалгијску традицију извођења изворних народних песама „чалгија мојсије петровић“ ко- ристи аутентичне инструменте који су поникли у градским срединама источ- ног средоземља, подручју којем орган- ски припада и наша култура репертоар састава чине најлепше севдалинке, аран- жиране у старинском стилу, који ожи- вљава обичаје и дух старих српских и балканских градова данас је наше друштво најистакнути- ји представник византијског музичког стила у нашој земљи током свих ових година наступали смо у неким од најве- ћих европских концертних простора, од грчке до финске и од шпаније до руси- је више пута узаступно наступали смо у великој дворани санктпетербуршке филхармоније и добили титулу „миље- ника петербуршке публике“ zда ли постоји разлика између срп- ске и грчке традиције византијског појања? – у византијској осмогласној музици сваки глас представља јасно дефинисану музичку целину која је заједничка свим балканским појачким традицијама, а чи- ји се обриси назиру и у древним руским напевима ове заједничке карактеристи- ке грчког појања чија је нотација рефор- мисана почетком xix века и српског које потиче директно из светогорске појачке праксе с краја xvii и почетка xviii века, сведоче о континуитету и одрживости тог музичког система преношеног усме- ним путем у условима одсуства органи- зованог музичког образовања верујем да би темељнија упоредна ана- лиза различитих локалних музичких традиција, могла да, у још већој мери, покаже величанственост нашег средњо- вековног наслеђа које је успело да одоли вишевековној доминацији османлија на простору балкана разлике између српског и грчког поја- ња, које су настале у последња два сто- лећа, ипак се још увек могу окарактери- сати минималним, не већим од разлика међу појединим наречјима једног истог језика 30 4/2015 јефтимије зигабен поредак псалама дух свети је при распоређивању псалама имао пре свега бригу не о томе да би оно било верно историји, већ се бринуо само о користи читалаца што се тиче распореда псалама у псалтиру, врло је значајно приметити, да они нису ов- де постављени по оном редоследу, по коме су били написани, иако се може сматрати да овај поредак није случа- јан, већ је највероватније образован по особеном божанском устројавању, које се није подчињавало току време- на тако је исто у практичним и тео- ретским вештинама, једно дело на пример проналажење и извесно рас- поређивање самих оруђа и правила њихове употребе, а друго, њихово ко- ришћење сагласно захтевима времена и околности на пример у лекарској пракси се у једном случају одмах расе- ца болно место, а у другом се даје неки лек или рана помазује мелемом; у не- ким случајевима се пре свега настоји заплашити болесник, док се у другим настоји рећи нешто утешно ни овде, дакле, нема неког одређеног поретка, те лекар сваки пут употребљава пре свега оно средство, које му се по свом лековитом дејству чини пригодним у датом случају овакав начин деловања се назива обично поретком без порет- ка на исти тај начин је и наш врховни уметник – дух свети имао пре свега бригу, при распоређивању псалама, не о томе да би оно било верно историји, већ се бринуо само о користи читала- ца, то јест да образује облик наше ду- ше по даном образу (образу божијем), а затим је углача по законима лепог и најзад је учини богоподобном управо зато пророк у првом псламу пре свега настоји да нас одстрани од безбожно- сти и грехова; затим се у другом псла- му стара да нам покаже чије смо ми наследство и коме ми треба заправо да се привијамо; даље у трећем псал- му он предсказује о казнама и злоб- ним нападима непријатеља на оне ко- ји се привијају богу; одмах затим нас превод са руског: небојша ћосовић тема броја јул / август 2015 31 учи, како би требало лечити страсти и како се може избављати од пораза непријатеља постоји и друго мишљење у погледу оваквог распореда псалама заправо, мисли се, да када су се јудеји уклонили од вере у истинитог бога и када су се наслеђени од отаца обичаји почели код њих заборављати, тада су многобројне свете књиге њихове биле поцепане на комаде или изгубљене но, током вре- мена јездра или немија се усрдно зау- зео око сабирања псалама, али их није нашао све одједном, већ један по један, па их је у свом зборнику распоређивао како их је проналазио и у таквом ви- ду их издао, то јест није их распоредио по времену писања, него по време- ну откривања сваког псалма постоји још и друго објашњење за ово наиме, мисли се да псалми нису распоређени по редоследу њиховог писања или от- кривања (при јездри или немији), већ највероватније примењујући их на оне дане, у које су (или ради којих су) они били написани с почетка речено ћемо појаснити примером познато је да је пре свега, по временском редоследу, била благовест архангела пресветој дјеви о рођењу од ње исуса христа; потом само рођење, даље наречење имена и обрезање; за њим приношење младенца исуса у храм и сретење; још даље, после 30 лета било је његово кр- штење на јордану – богојављење; за- тим учење, чуда, страдања и тек после свега тога васкрсење; када су, међу- тим, установљени празници на спомен ових догађаја, они се празнују по дру- гом редоследу и кроз друге временске интервале (одстојања) пре свега, као пример узмимо да ми празнујемо бла- говест, а затим убрзо васкрсење ви- диш ли, читаоче, како је велико вре- менско растојање између догађаја који се спомињу на те празнике, с једне, и каква је блискост међу данима, у које се исти празнују, с друге стране? опет 32 4/2015 јефтимије зигабен (негде и евтимије зигавин – грч ευθύμιος ζιγαβηνός, лат euthymius zigabenus или zigadenus;, упокојио се око 1118 г), византијски бого- слов и егзегета с почетка сјајан го- ворник и учитељ говорништва при цариградском двору у епохи послед- њег културног процвата византије при алексију комнину, а потом мо- нах написао је историју свих „јере- си“ (паноплија догматика, грч πα- νοπλία δογματική), започињући од симона мага до ислама, са њиховим кратким оповргавањима, позајмље- ним из дела отаца цркве карактер овог дела је потпуно компилативан зигабенова тумачења на четворо- јеванђеље (пронађена су крајем 18 века и издата у лајпцигу, 1792 год), а такође на псалме и песму над пе- смама (изд у „bibliotheca patrum“, т xix), богословска критика је оцени- ла врло високо сва његова дела су сабрана код миња у patrologia gra- eca (од 128–131 тома) – наведено према енциклопедијском речнику брокхаузена и ефрона (1890–1907) – прим прев за празником вазнесења код нас бива празник преображења, потом божић и после свих ових празника богоја- вљење примећујеш ли каква је овде пермутација догађаја? и при томе је поредак дана у месецу остао уобичаје- ним, али поредак самих догађаја овде у највишем степену није доследан и на неки начин је произашао редослед без поретка но, време је и да се каже, због којих разлога се у многим псалмима сусрећу нејасна места и колико је било превода (светог писма) са јеврејског на грчки и ко је њихов аутор узрок нејасности које се сусрећу у старозаветним спи- сима налази се у символичким и пред- сказујућим изображењима исуса хри- ста и свега што се односи на њега и уопште на нову благодат, а осим тога у идиомизмима јеврејског језика у по- ређењу са грчким, јер су се пророци у саопштавању својих мисли користили обично, иако не и увек, особеним на- чином изражавања при томе они су већином говорили прикривено, због неверја и отврдлости срца својих слу- шалаца, што је било разумљиво само за малобројне изабране свете мужеве и што је постајало разумљиво тек при паноплија догматика јефтимија зигабена, рукопис из 12 века (фото: bluk) тема броја јул / август 2015 33 испуњавању пророштава најзад, има и још један разлог нејасности старо- заветних списа: то је њихов превод са јеврејског на грчки језик, јер уопште свака реч, која се саопштава са једног језика (природног, матерњег) на дру- ги (страни) добија обично при томе и некакву нејасност а овај превод (по времену први) био је урађен за време владања птоломеја филаделфа еги- патским царством укупно је било се- дам превода светог писма старог за- вета са јеврејског на грчки језик о преводима псалтира први превод са јеврејског на грчки јесте превод седамдесеторице, који су били учени јевреји изабрани по бро- ју 70 старешина изабраних некада од мојсија и који су на молбу поменутог горе цара превели старозаветне списе у свему сагласно са њиховим јеврејским оригиналом други превод припада акили синопском, који је био поре- клом понтијски грк акила је у почетку прихватио хришћанство и био крштен у јерусалиму, да би потом оставио хри- шћанство и прихватио јудејство упра- во у то време, 330 година после прево- да седамдесеторице, он је и издао свој превод светог писма, за царовања адријана прокаженог (губавог) пот- храњујући мржњу против хришћана, он је много тога извитоперио у писму трећи је био превод симаха самари- ћанина немајући довољно поштовања према себи од својих, симах је прешао у једејство и по други пут примио об- резање пун антипатије према самар- јанима, он је превео божанско писмо са јеврејског на грчки за царовања императора севера но, при овоме је угађајући јудејима искривио смисао оних места писма, која су се односи- ла на христа симахов превод је издат 56 година после акилиног четврти је био превод теодотиона ефеског, след- беника маркионове јереси увређен од својих истомишљеника он је издао свој сопствени превод светог писма за царовања императора комода пети превод непознатог аутора из времена царовања императора каракале нађен је у јерихону, скривен у једном бурету шести превод је безимен; откривен је у никопољу близу акциума, за време ца- ра александра мамеја седми превод је урадио свети лукијан (презв ан- тиохијски), велики подвижник и му- ченик он је упоредио међу собом и са јеврејским текстом све издане пре њега преводе на најбрижљивији начин, иако га је то стајало великог труда, и потом издао сопствени превод, у коме није било ничег ни мањкавог, ни сувишног тако урађен свој превод св лукијан је предао хришћанима за време кон- стантина великог оригинални руко- пис овог превода откривен је у ни- комидији у једној омањој кули, која је била сасвим и са свих страна зазидана од јудеја после страдања св лукијана и у време гоњења диоклецијановог и максимијановог у своме преводу св лукијан је следио седамдесеторицу, и одбацио оно што је било искварено од других преводилаца извор: толковая псалтирь 34 4/2015 химна посвећена светом јовану дамаскину од толико песника за које је лаза костић знао највећи је био свети јован дамаскин било је то давне 1865 године ка- да се лаза костић одазвао позиву да, за српско певачко друштво из панчева, састави химну, намењена за извођење на сцени песнику, већ тада славном, било је 24 године био је веома образован и добро упућен у домаће и светско песништво тог доба од толико песника које је проучавао лаза костић се определио за светог јована дамаски- на мада је и после опевао поједине пе- снике, ниједан од њих није добио ова- кво лепу химну химна, коју лаза костић због звучних ефеката којима је тежио пише без сло- ва х, има пет строфа, с тим што се пр- ва понавља као последња свака стро- фа има осам стихова, од којих су прва четири посвећена богу, а друга четири дамаскину богу, којег песник ставља на прво место, свети јован дамаскин треба да пренесе молбе које произноси певачко друштво или, како бисмо данас рекли, хор из строфе у строфу богу се др ђорђе вуковић тема броја јул / август 2015 35 св јован дамаскин, средњовековна икона придају различити атрибути, а стихови посвећени дамаскину се понављају без промене у костићевом поимању, бог је бог ла- ког поветарца (зефира) и бог олује, бог сфера где хармонија влада, изражена кроз звуке, бог славуја и бог змија то је садржај прве строфе где лаза пока- зује да је бог, без обзира на људска ко- лебања, уједно бог целокупне твореви- не, са свим својим супротностима, али где влада неки виши склад у следећој строфи наглашава се да бог влада и ра- јем и паклом, а у трећој строфи бог је бог живих и мртвих, бог господе и бог робља, чиме уједно обухвата цео људ- ски род од постања до његових дана, у слободи и ропству, у богатству и у си- ромаштву, на овом и на оном свету у четвртој строфи бог је господ ратника који иду у последњи бој, али и господ ослобођених од ланаца, оних који га уз гусле прослављају у петој строфи, пе- сник понавља прву строфу у химни је наглашено божије проми- шљање о целокупној творевини, јер он је сведржитељ који је свуда присутан у тим стиховима постоји надахнуће библијским псалмима, датим у новом руху, новим речима у позадини песни- кових хвалоспева осећа се његово про- мишљање о песништву, које се исказује кроз звук небеских сфера, тутањ громо- ва, дашак ветра, пој славуја, јек гусала дакле, надахнуће за песму, према овој химни, долази из виших, небеских сфе- ра и спушта се, преко пројава у божи- јој творевини, све до птица и народних гуслара тиме наш песник, на себи свој- ствен начин, наставља, промишља и раз- грањава његошеву мисао да је „творац творитељном поезијом зањат (занет)“ његоша којег је, као песника, проучавао и коме је посветио једну песму (пролог уз горски вијенац, 1902) сам начин ис- казивања песникових хвалоспева богу подсећа на средњевековни књижевни жанр „имена“ где се кроз навођење ра- зних имена (атрибута) описују бог, бо- городица, арханђели и популарни све- титељи тако је још божидар вуковић у свом зборнику за путнике, који је више пута прештампаван у xvi веку, навео по 72 имена за бога и богородицу као при- мер наводимо, нека имена за бога: власт, сила, слово, живот, милост, љуби, му- дрост, о сотир, пантократор, параклит, свет, трапеза, пастир, овче, камен, пут, итд (ђ трифуновић, азбучник српских средњевековних појмова, београд 1990, стр 112) та имена божидар је узео из наших средњовековних рукописа ни наши преци их нису измислили, већ су се угледали на византију познат је при- мер никејског цара теодора ii ласкариса (1254–1258), који има једно дело посве- ћено божијим именима (исти извор) ни цар није својевољно написао своје дело он се ослонио на богату традицију свог народа, која почиње са ареопагито- вим делом о божјим именима (vi век) за своје песме, лаза костић је имао подлогу у нашој традицији, било да је у питању штампано издање требника или нека стара рукописна књига, али је потражио властити начин изража- вања тако је исказао древне мисли на прикладан начин које су биле блиске савременицима и могле да се прихвате наведеним стиховима, он је исказао сву величину божијег бића, која је могла да се изведе на сцени од стране панчевач- ког певачког друштва за публику дру- штво, вероватно, није имало потребно теолошко образовање за неке дубље концепције, а ни присутан народ свака- ко није навикао на овакав пробој теоло- гије са сцене у свакодневни живот тиме се не исцрпљује домети ове пе- сме ако је господ приказан у сталној промени атрибута, који се у задњој пе- сми понављају, исказујући тако, божи- ју непроменљивост и верност, онда се светитељ приказује са знатно мањим 36 4/2015 бројем атрибута јован дамаскин је у себи објединио и земно и небеско зем- не „омане“ и небеске снове земаљске омамљености (занесености, занетости) песник описује клетвом, а небеске сно- ве приказује као песму све земаљско порађа клетву, што је став који песник уобличава на основу књиге проповедни- ка („таштина, све је таштина“), док се небеско (духовно) претвара у песму, у славопој, у химну јован дамаскин, који познаје оба начела, показује се као по- средник пред богом, којем узноси мо- литве, укључујући „и гласе наших бола“ ова песма поручује да је највећи песник који пева, односно поје богу и највећа је песма – она која прославља бога појање богу највећи је задатак сваког песника, а онај који то оствари остаје узор за сле- дећа покољења од толико песника за које је лаза костић знао највећи је био свети јован дамаскин, у његово време већ помало заборављен иако потиснут од људи, свети јован је нашао начин да се јави људима и остане забележен у њи- ховом памћењу онај који је прославио бога и сам бива прослављен онај који је појао богу и сам бива опеван онај који се дивио богу, и сам постаје пример ди- вљења и подражавања молитвена поезија лазе костића лаза костић је остварио песму вредну пажње посвећену светом јовану дама- скину која је нашла своје место у знаме- нитој антологији српске поезије мио- драга павловића он је већ зрео песник у време кад је написао ту химну и права је штета што се није даље формирао у овом сме- ру сваки његов додир са хришћанством био је плодоносан неколико година касније он је ис- певао лепу подужу песму самсон и далила на ста- розаветну тему (1867), а пред крај живота santa maria della salute (1909 г) у самсону и далили он опева библијског јунака који је заборавио на бо- га и намамљен обећањем љубави пао у филистејску тамницу, да би тамо поно- во запевао песме о богу и роду (очигледно псалме), због чега му се пружила прили- ка да се кроз последњи подвиг мученички искупи у santa maria della salute песник опе- ва своје заблуде и лутања, због којих се каје пред богородицом („кајан ти љубим пречисте скуте“) и због којих греха је ухваћен у замку од стране своје далиле и као самсон некада, он се нада у вишњу помоћ, у заступништво santa maria della salute (богородице од здравља, односно богородице исцелитељ- ке) као што је некад бо- городица спасила млетке од смртоносне куге, тако сада и лаза очекује да га она избави од „љуте буре тела и душе“ (јефимијин израз), од те духовне куге која га мори и разара на дну своје „филистејске тамнице“, лаза је осећао потребу да пева и опева богородицу, да јој поје на свој, уметнички начин, у нади да ће она разби- ти, својом моћном ру- ком, златни кавез у коме се ненадано нашао и у тренуцима када се предаје нереалном заносу, уз сва коле- бања, лаза узвикује богородичино име, јер је крајичком разума осетио да нешто није у реду у тим сновиђењима, која јати- мице наилазе на њега ђ вуковић тема броја јул / август 2015 37 колико данас има младих који су преш
Свеска: 344 | Појте Богу нашем
... Фотографија на насловној страни корице: Цар Давид (скулптура на гори Сион) фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Епископ франкфуртски Сергије (Карановић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове са хвалом“ (Пс 99, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Ко ће изаћи на гору Господњу?“ (Пс 23, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 344, ЈУЛ / АВГУСТ 2015 Рeч уредника Сила Псалтира 2 Духовне поуке О проблему безосећајности 4 Материк Свети Кирик и Јулита 6 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 83 псалам 9 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (завршни наставак) 13 Тема броја Неисказиви уздаси 17 Место Псалтира у православном богослужењу 20 Појте Богу нашему, појте! 25 Интервју Музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима 28 Јефтимије Зигабен Поредак псалама 31 Химна посвећена Светом Јовану Дамаскину 35 Вишедетне хришћанске породице Породица Милуновић 38 Идите и научите све народе Неефикасна мисија 48 Хришћанска етика Правила побожног живота 51 Путописи Призрене стари, капије раствори 54 Сведочанства Света Петка притиче у помоћ 60 Поезија Песма иде Господу 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Појте Богу нашему јул / август 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Цар Давид (скулптура на гори Сион) фото: Саво Бућковић Фотографија на другој страни корице: Епископ франкфуртски Сергије (Карановић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове са хвалом“ (Пс 99, 4) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Ко ће изаћи на гору Господњу?“ (Пс 23, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 344, ЈУЛ / АВГУСТ 2015 Рeч уредника Сила Псалтира 2 Духовне поуке О проблему безосећајности 4 Материк Свети Кирик и Јулита 6 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Разматрање на 83 псалам 9 У дијалогу са атеизмом „Скала“ Ричарда Докинса (завршни наставак) 13 Тема броја Неисказиви уздаси 17 Место Псалтира у православном богослужењу 20 Појте Богу нашему, појте! 25 Интервју Музичким језиком казујемо оно што је неисказиво речима 28 Јефтимије Зигабен Поредак псалама 31 Химна посвећена Светом Јовану Дамаскину 35 Вишедетне хришћанске породице Породица Милуновић 38 Идите и научите све народе Неефикасна мисија 48 Хришћанска етика Правила побожног живота 51 Путописи Призрене стари, капије раствори 54 Сведочанства Света Петка притиче у помоћ 60 Поезија Песма иде Господу 64 стране ЈУЛ/АВГУСТ 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Појте Богу нашему јул / август 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
1. 79528 / ...је сачувана на светој гори, би- ло је, за мене, само питање про ДУБЉИ? ва- ња практичних знања у овој области zреците нам нешто уопштено о са- мом духовном појању као изразу љубави према б...
1. 79528 / ...је сачувана на светој гори, би- ло је, за мене, само питање про ДУБЉИ? ва- ња практичних знања у овој области zреците нам нешто уопштено о са- мом духовном појању као изразу љубави према б...
32
Свеска: 346 | Свето Предање
...спа- сења божијег су шири од наших схвата- ња, тачније речено –ДУБЉИ 📌 јер спаситељ
је господ, а ми – људи, ништавна твар и
злосрећна пред богом и „сва наша пра-
ведност је као запрљана одећа“
...спа- сења божијег су шири од наших схвата- ња, тачније речено –
МЕТА инфо: Р:21794 К:172812 Д:96
| Свеска 346 |
Свеска: 346 | Свето Предање
... међу- собно, већ помагати један другом, учити се праведности један од другога колико ће тада преграда пасти! ако би господ ограничио себе оним законима спасења који су познати нашем људском уму, ми би смо сви пропали али на бескрајну људску срећу – то није тако закони спа- сења божијег су шири од наших схвата- ња, тачније речено – дубљи јер спаситељ је господ, а ми – људи, ништавна твар и злосрећна пред богом и „сва наша пра- ведност је као запрљана одећа“ (ис 64, 6) сва наша православност је заиста „као запрљана одећа“ и свест о овоме само показује, само истиче безмерну истину, дубину и величину православља назив оригиналног текста: сектантство в православии и православие в сектантстве преузето са azbykaru тема броја новембар / децембар 2015 27 разговор са проф др мирком ђ томасовићем, редовним професором на православном богословском факултету светог василија острошког у фочи г осподине професоре, тема нашег разговора ће бити свето преда- ње хтели бисмо да нам нешто више кажете о овој изузетно важној теми и због тога ћемо одмах прећи на прво питање: шта је свето предање? српски израз предање означава акт предаје или уручивања једне ствари (предмета) која прелази из руке у ру- ку, или неког учења и правила које су старије генерације предале и оставиле млађим нараштајима можемо рећи да се предање схвата и тумачи у два основ- на смисла: а) профаном и б) библијско- свештеном, то јест, црквеном смислу у профаном смислу предање се поима као синоним за легенде, бајке, измишљо- тине и народне приче које се односе на минула времена, и које се често не осни- вају на историјским догађајима за такву врсту профаног предања се у библиј- ским изворима израз предање користи у множини – предања или традиције међутим, између таквог профаног поимања људског предања и црквеног поимања постоји суштинска разлика у библијском речнику, за ознаку порекла и истините божанске самообјаве, израз предање се увек користи у једнини zда ли је предање има само једно значење или је реч о вишезначном изразу? – у светом писму новога завета по- јам предање се сусреће и под мноштвом других израза: истина, исповедање, је- ванђеље, вера, добро завештање, а у светоотачким делима сусрећемо сле- деће називе: предања господња, света предања, господње учење, благочестиво предање, итд разговор водио: ненад јовановић апостоли су предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса – откривену им духом светим богословско поимање светог предања 28 6/2015 zкакво је библијско и богословско поимање светог предања? – по православном и црквеном уче- њу, појам живо предање претпоставља три жива чиниоца: а) живу личност која предаје, б) живу личност која се предаје и в) живу личност која прима (усваја) то предање по богооткривеној истини, бог отац је дародавац и источник предања, а доносилац (и објавитељ) дара је бог логос (као бог по природи) који у бо- гу духу светом непосредно тај дар пре- даје пророцима, апостолима и светим оцима, док је човек тај који са вером и љубављу (посредно усменим и писме- ним путем преко пророка, апостола и отаца) слободно (добровољно) „при- ма“ (усваја) дар тако свети апостол павле сведочи: „ја примих од господа што вам и предадох“ апостоли су, да- кле, предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса и откривену им духом светим по православном учењу, предање је оно што је човеку даровано и поверено од стране живога бога, а не оно што је човек сам пронашао, створио и изми- слио стога и сведочимо да је истини- то предање од господа, и у светом пи- сму новога завета се само оно и назива предањем у правом смислу речи, док се све оно што се базира искључиво на човеку назива философијом и празном преваром, односно, оно је „предање људско по науци света, а не по христу“ православље није црква индивиду- алне вере, обичаја или навика, него цр- ква саборне истине и живог предања, искуства и унутарње силе предања zкакво то предање црква прима и предаје? о чему се то заправо ради? – одговор на постављено питање на- лазимо у првој посланици коринћани- ма када апостол павле каже: „јер вам најпре предадох што и примих“ апо- стол павле овде не спомиње било ка- кве писане списе из којих је он црпио знање, него указује на посредно или не- посредно примљено предање, односно, примљену „истину божију“, а та исти- на је „да христос умре за грехе наше по писму, и да би погребен, и да је устао трећи дан, по писму, и да се јави кифи, затим дванаесторици“ очигледно је да овде богомудри апостол сведочи о жи- вом и благодатном предању, то јест, о вери древне цркве да је богочовек исус христос садржај и епицентар преда- ња, односно, да је он заиста пострадао, да је умро, да је погребен, а затим да је истински васкрснуо, након чега се као прослављен јављао својим ученицима откривши им да је он непрестано при- сутан у својој цркви, и да „у духу све- томе“ наставља да врши искупитељско своје дело zкакво је православно поимање светога предања? – православна црква придаје ва- жност предању у двоструком његовом смислу, схватајући га као: а) богочове- чанску личност оваплоћеног бога лого- са – исуса христа и целокупно његово спаситељско дело неодвојиво од њего- ве богочовечанске личности); б) начин преношења божанског откровења пу- тем апостолског прејемства у којем се оно непрестано динамично обнавља у цркви христовој у светим тајнама једном речју, предање се у православ- ној цркви схвата као богочовечанска личност оваплоћеног бога логоса – си- на божијег исуса христа продуженог кроз векове у цркви као дому очевом то јест, оно је божије љубеће снисхође- ње (ка човеку) и човеково облагодаћено усхођење (ка богу) = обожење овапло- ћени бог логос – исус христос је пуно- ћа откровења и пуноћа предања, јер у њему обитава сва пуноћа божанства телесно тема броја новембар / децембар 2015 29 али треба знати да је оваплоћени бог логос себе открио као истину, а не као обичај то је подвукао и тертулијан на- гласивши да је господ исус христос ре- као: „ја сам истина“, а не „ја сам обичај“ оно што никада не смемо да изгубимо из вида је чињеница да обичај може да обухвата и истину, али никада истина не може да се поистовети са обичајем (навиком) одрицати се светог преда- ња и одвајати га од истине, значи исто што и одрицати се цркве христове као и одрицати се богочовека исуса христа и свих оних дарова која је са собом до- нео оваплоћени бог логос zу каквом односу се налази свето предање са истинама вере? – под светим предањем ми разуме- мо скуп свих истина вере, у почетку од господа предатих усмено вернима у цркви, а затим неокрњено од стране цркве предаваних кроз векове и дели- мично ауторитативно формулисаних од стране васељенских сабора, или по- месних, на овима потврђених, а дели- мично ношених у заједничкој вери и са- вести цркве и обухваћених у каснијим догматско-символичним текстовима, списима отаца и богослужбеним књи- гама цркве атанасије велики износи свеправославно учење када каже да је права вера она која потиче из апостол- ског учења и која је учвршћена отачким предањем предање је, по мом скром- ном мишљењу, изнад свега стварност коју у цркви реално и опитно дожи- вљавамо, а не ствар коју теоретски ис- питујемо и проучавамо у ширем смислу свето предање об- ухвата и сва остала црквена „предања“, она очувана у култу, животу, обичајима и уопште све оно што се односи на жи- вот цркве, а која треба да је у истом по- штовању од црквене пуноће, али и да се разликује од догматских предања која се односе на истине вере битно је подвући истину по којој не- зависно од тога на који начин се пре- даје откривена истина – усменим или писменим путем, посредно или непо- средно, ипак се увек ради о једној и истој истини и о једном и истом дару – предању које није од човека него од бога ради се о једној и истој ипоста- си којом се човек обожује и освећује у свим временима: прошлим, садашњим и будућим другим речима, предање има историјски карактер јер историја је једна тајна, у којој се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и васкрсењем христовим zзашто ви кажете да постоји само једно истинско предање? – постоји само једно истинско и жи- во предање јер постоји само један бог и једна црква у којој се оно чува и истин- ски доживљава постојање предања, сведочи о упознавању бога оца које бива кроз бога сина у богу духу све- томе због тога, израз предање у право- у цркви чувају предање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупности црквеној антички подни мозаик из мегидоа (извор: crestinortodoxro) 30 6/2015 славном поимању, није примопредаја наслеђених учења, прича, анегдота, ми- това, скаски и томе слично, него је оно повезано са благодатно-подвижничким животом човека верника и светим тај- нама цркве, и оно је један непрекидни доживљај истине у богочовечанском телу цркве христове, и тај доживљај се назива предање zу каквом се односу налазе свето писмо, свето предање и црква? – православна црква, свето писмо и свештено предање налазе се у једном унутрашњем, нераскидивом и несливе- ном јединству, у једном тајанственом и надумном прожимању, заједничарењу и хармонији, у којој ни једно не вла- да над другим нити неутралише једно друго једном речју, они су једно дру- гом потребни и чувају своје несводиве карактеристике и особине потпуно је погрешна тврдња томе аквинског да је свето писмо узвишеније од предања и да је сведочење писма поузданије од сведочења свештеног предања данас многи римокатолички теолози говоре о светом писму као једином извору от- кровења, други опет уздижу предање изнад писма, а трећи опет уздижу цр- кву изнад њих сва римокатоличка гле- дишта и мишљења у вези светог преда- ња се базирају на њиховом погрешном учењу о апсолутној непогрешивости римског епископа – папе реформатори, на пример, ауторитет светог писма уздижу изнад цркве, и сматрају да је црква слушкиња писма јасно је да сви они који износе таква мишљења и тврдње, уопште нису пра- вилно схватили шта је свето предање, шта је свето писмо, шта је црква, ка- кав је њихов међусобни однос, и због тога су извукли погрешан закључак zчесто се чује да је свето писмо извор вере, а по другима је то све- то предање шта бисте нам о томе рекли? – битно је рећи да свето писмо ни- је извор вере, без предања ни свето писмо ни свештено предање, по себи, нису извор вере, него је то само живот цркве, дакле, лично христос предање је аутентично тумачење библије свето писмо и предање су две стране истог новчића, јер предање даље преноси и свето писмо и његово правилно ту- мачење библије само у цркви посто- ји истинско јединство, и само у цркви су свето писмо и свето предање један unicum, а ван цркве су једно велико „ништа“ тврдња и учење да постоје два извора откривења: свето писмо и свето пре- дање, са православне тачке гледишта је неоснована и неприхватљива, јер су от- кровење, јеванђеље и предање синони- ми који означавају један и исти догађај, односно, спаситељску тајну – тајну от- кривања бога људима и тајну примања откровења од стране људи (примаоца) потпуно је погрешно говорити о два извора вере и откровења, и таква тер- минологија двојства је неправославна јер свето писмо припада једном једин- ственом телу предања, и не може да се говори о узвишености или умањености једног над другим реч је о једној једин- ственој тајни, али о тајни као реалном историјском догађају та тајна би се могла једном речју да назове „јеванђе- ље“ – блага и радосна вест, јер она има спаситељски значај за живот човеков и васцеле божије творевине када ту тај- ну називамо откривењем, тада то значи да је бог тај који открива и који се(бе) открива, објављује и показује; међу- тим, када је називамо предањем, тада под тим подразумевамо да је бог тај ко- ји снисходи и себе предаје и раздаје (за живот света), а човек га прима сви го- ре наведени називи (писмо и предање) су у ствари „изрази“ или манифестаци- тема броја новембар / децембар 2015 31 је за начин пројављивања божијег от- кровења и значаја истог за човека zкако објашњавате учење да је све- то предање дар свете тројице? – библијски извори нам сведоче да од адама до мојсија није било свеште- них књига, и да је првобитно свеште- но предање предано цркви христовој усменим путем и да сам господ наш исус христос, ништа није написао исто тако, првобитна проповед и поу- чавање су били усмени, „пошто изволи се богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују“, а затим су током вре- мена, због потребе цркве, записани и тако писменим путем предани (traditio scripta) свето писмо је, дакле, запи- сано свето предање и непроменљиви продужетак предања између светог писма и светог преда- ња постоји потпуно јединство и они су проникнути једним духом, нераздељиво живе истим духом и истом животвор- ном силом једном речју, апостолско учење и вера су неизмењени залог исти- нитог предања чија је сила једна и иста имајући то у виду, свети иринеј лион- ски саветује православним хришћанима да свето предање прихвате у свом њего- вом обиму, садржају и пуноћи описујући свето предање можемо да кажемо да оно има два облика: један записани у светом писму, и назива се библија, а други облик је усмени, који се као живи глас божији проповеда од стране светих отаца и у животу цркве христове – и може да се назове незапи- сана библија то је управо оно што из- ражава синодик седмог васељенског сабора: „пророци као што су видели (стари завет), апостоли као што су про- поведали (нови завет), црква као што је примила (предање), учитељи као што су одогматили, васељена како се сагласила, то је вера апостола, то је вера отаца, то је вера православних“ свето предање и свето писмо нису две различите и међусобно независне целине за правилно и православно по- имање светога предања и светога пи- сма потребно је увек имати у виду њихо- ву целовитост, јединство, историчност и црквеност, јер су они свештени залог дат цркви, плод живота цркве и живо- та у цркви уколико ту реалност не бу- демо прихватили, тада ћемо се наћи у ћорсокаку и далеко од истине између осталог, они су намењени васцелом све- ту, иако сви нису достојни да их приме другим речима, њихов циљ је саборни и католичански говорећи о нераскидивом јединству светог писма и свештеног предања, свети иринеј лионски веома трезвено пита: шта би се десило да нам апосто- предање није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је изнад свега учествовање у животу и предаја живота педесетница – силазак светога духа на апостоле, мозаик у куполи цркве св марка у венецији 32 6/2015 ли нису записали и оставили записану реч божију – писмо? зар у том случају не бисмо били дужни да следимо порет- ку предања преданог цркви? сасвим је погрешно да се „извори учења“ ограниче само на свето писмо и свето предање и да се предање као једно усмено сведочење или учење апо- стола одваја од светога писма пре све- га, и свето писмо и предање су дати у оквирима цркве једино су у цркви они примљени у пуноћи своје светотајинске вредности и значења у њима је садржа- на истина божанског откровења, исти- на која живи у цркви овај доживљај цркве се не исцрпљује ни у светом пи- сму нити у предању он се у њима само одражава предање је, дакле, живот духа све- тога у цркви као мистичном телу хри- стовом, и усвајање тог живота од стране верника и живљење тим животом само онима људима који су крштени у име свете тројице у једној светој, саборној и апостолској вери и цркви дата је благо- датна могућност да опитно и истински учествују у усвајању божанског живота предање, по отачком поимању, није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је оно изнад свега учествовање у животу и пре- даја живота, који је у свет и творевину донео исус христос, и исти наставља да га доноси преко утешитеља и духа истине – духа светог, који увек пребива са људима у цркви у том смислу преда- ње је искуство цркве које се чува духом светим zкако се данас предаје предање у цркви? – истинито предање је само предање истине а истинито предање, по све- том иринеју лионском, оснива се и чува под сигурном даривању истине, charisma veritatis certum, које је дано од самог по- четка у цркви и предато је непрекинуто преко наследности свештенства пре- дање у цркви није само обично наста- вљање људског сећања, или, трајање ли- тургичких радњи и обичаја; оно није ни глас прошлости, него је оно изнад свега живи глас вечности, настављање божан- ског вођења, просветљења и наставља- ње динамичког присуства духа светога црква се није залепила за слово, него се чврсто (стабилно) креће од духа исти дух, дух истине, „који је говорио кроз пророке“, који је водио апостоле и који је просветио јеванђелисте, непрекидно (заувек) остаје у цркви, и непрестано је води ка још већем (дубљем) познавању божанске истине и из славе у славу сасвим је исправно запажање право- славних теолога да у цркви чувају пре- дање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупно- сти црквеној зато је немогуће и не тре- ба ни у светом писму тражити основе предању, ни у предању доказе светоме писму, ни у делу оправдање за свето писмо и предање између светог писма и свештеног предања нити постоји нити може да по- стоји разлика или супротност њихове „поруке“, „залога“, духовности, „теме“ „ипотесиса“ и теологије, јер је један и исти господ – бог логос садржина, срце, епицентар и жижа и једног и другог да- кле, у обома дише и расцветава се исти дух свети и верници примају исти дар од бога онај ко прихвата предање на- лази се у истини и живи у њој да бисмо прихватили и разумели пре- дање морамо да живимо у цркви, мора- мо да будемо свесни да је у њој присутан господ који даје благодат у њој осећамо дах духа светога zда ли је само древност предања ме- рило истине? – слажемо са кипријаном картагин- ским да је древност без истине само око- рела заблуда тема броја новембар / децембар 2015 33 синајска икона спаситеља међу величанственим иконама спаситеља има неколико изображења господа која као да нису сликана људском руком, већ ангелском десницом ј едном је у далекој америци у малу продавницу православних књига и икона „залутао“ млади американац – „панкер“, који никада раније није чуо ни за православље, ни за врлину уопште (ма колико то звучало грубо – управо је било тако), и такође никада не видевши право- славну икону зид продавнице украшава- ла је велика копија древног образа спа- ситеља младић се са чуђењем загледао у икону и у недоумици запитао продавца: „а, ко је ово? ово сигурно није обичан човек – сувише је леп и необичан за чо- века“ и тако је започео разговор, који је за младог американца био почетак пута у православље време или људско сећање, а пре свега сам господ нису благоизволели да нам оставе рукотворени лик исуса христа, а ни усмени опис спољашности сина чо- вечијег; такође ми не налазимо ни код јеванђелиста на указивања о изгледу спаситеља, али ни довољно убедљиве податке у свeтом предању и зато свака историјска епоха, надасве сваки живопи- сац су уобличавали своје виђење богочо- вечанског лика у овоме се очигледно и открива загонетка (тајна) одсуства зажи- вотног описа спаситеља, јер је јеванђељ- ски исус био свечовек, нови адам, пра- родитељ нових гредућих хришћанских поколења светитеља и праведника, сино- ва светлости, који су били дужни да на се- би носе отисак његове спољашњости и да у њему препознају себе у свету постоји много иконописних из- ображења спаситеља, али било ко и било када да га је сликао, увек овај лик несхва- тљиво и тајанствено одговара своме пр- вообразу ово је у истину задивљујуће међутим, слично као што постоји разли- ка између обичних и чудотворних право- славних икона (које носе нарочит божији благослов), тако и међу рукотвореним ликовима спаситеља постоји разлика, која је условљена духовном способношћу иконописца да проникне у тајну богоова- плоћења и изображења у човеку – бога међу прелепим и величанственим ико- нама спаситеља има неколико изобра- жења господа која као да нису сликана људском руком, већ извајана ангелском десницом – и као таква она нас приводе непосредно великој тајни богоовапло- ћења, тајни јединствене богочовечанске личности која сједињује у себи неописиву и недокучиву божанску природу са огра- ниченим и конкретним људским бићем ову „велику тајну побожности“, то јест саму суштину хришћанске вере, неве- роватно је тешко и очигледно немогуће људском уму потпуно схватити, али је могуће „дотаћи“ се ње и нама – и то та- превод са руског: небојша ћосовић 34 6/2015 ко што ћемо се пажљиво загледати у лик спаситеља, који се од древних времена чува у ризници манастира свете велико- мученице катарине на синају по мана- стиру се ова икона и назива синајска ову икону је насликао непознати мај- стор у vi или vii веку, и као таква она представља једно од најстаријих изо- бражења спаситеља оно је урађено древном техником енкаустике многе од древних икона спаситеља и богоро- дице насликане су упра- во овим тешким начином иконописања на позадини неба са златним звездама и гор- њим јерусалимом (сте- шњеним на врху издуже- не иконе) као да израста царско-величанствена фигура у тамно љубича- стом хитону и химатиону са златним појасом око десног рамена (знамење царске власти) златни, као сунце сијајући нимб окружује задивљујући лик бога – цара, свештени- ка и пророка десна рука са прстима сложеним за благосиљање, символич- но указује истовремено и на тајну пресвете троји- це и на сједињавање божанске и људске природе у христу у левој руци спаситељ држи драгоцено богослужбено јеванђе- ље, које он доноси у свет међутим, ови дубоки символи су уобичајени атрибути већине икона христових у чему је онда загонетка управо овог лика – прекрасног и страшног истовремено? још се није стишала грмљавина хал- кидонског сабора, који не само да је дао кристално чисту догматску формулацију о начину сједињавања две природе у хри- сту, него је и разделио цркву на оне који прихватају ову истину, и оне који су про- тив ње у сећању је била још и несторије- ва јерес, која је разделила бога и човека, а из блиске будућности се нејасно надвија- ла сенка иконоборства у самој сржи бо- гословских спорова, који су одлучивали судбину истине у овом свету, рађало се богословље иконе, које је упијало у себе и богословски подвиг црквених отаца и благодатни опит светих подвижника и синајска икона је била насликана да би дала одговор разумљив свима, и то одго- вор једноставан и уверљив као сама реч божија страдални и пун дубо- ке људске патње од виђења света који гине од греха, мржње и неверја – до тра- гичности напрегнути из- глед јеванђељског исуса недокучиво је сједињен са погледом великог надзе- маљског мира и кротости творца света, те и бића ко- је сву људску историју об- ухвата својом љубављу и бригом ни у једној икони човек није више дошао до границе могућег – да огра- ниченим земним средстви- ма представи оно што је у основи неизрециво и нео- писиво – бога који је по- стао човек један грчки старац је при сусрету са сваким човеком говорио клањајући се: „пречистоме образу твоме клањам се благи“, напомињући тиме свима нама, по чијем смо образу створени и да је истин- ска икона човека – бог! тако постају ја- сни и драгоценост живота сваког човека и његова лепота и величина – а две глав- не заповести о љубави према богу и бли- жњем предстају у свој својој светој и веч- ној нераздељивости јереј андреј лобашински из часописа „купель“, бр 2 (15) 2001 г тема броја новембар / децембар 2015 35 у земуну, у цркви свете тројице, упо- знали смо породицу вучетић паро- хијски свештеник гојко ракас похва- лио је њихову ревност и дао благослов да о њима пишемо александар (43) и адриана (35) имају петоро деце: константина (12), димитрија (10), касијану (7), јелену (3) и стефана (8 месеци) обоје су рођењем земунци, мада је александар одрастао у батајници његов отац је из товарника, мајка из брестача, општина пећинци, а адријанини су из земуна где је и она одра- сла обоје имају само по брата славе св архиђакона стефана у земуну су стекли средњошколско образовање, александар је завршио средњу саобраћајну, а адриана медицинску радио је многе послове, а од- скора ради приватно адаптације станова адријана радом код куће, као козметичар, успе да мало привреди кућном буџету, али и да доста времена посвети деци и њена мајка је увек спремна да помогне живе у стану од 47 квадрата кад су се венчали, живели су овде са адрианиним баком и деком, чији је овај стан био, а наследила га је њена мајка, која живи близу њих алек- сандров отац се упокојио пре шест година, а адрианин пре три обе мајке их новчано помажу, али пензије су мале причајте нам како сте стекли веру, јер је она дар божији који добијамо ако га тражимо адриана: из личног искуства знам да вера потпуно мења човека, начин на који размишља и како се понаша у њој непре- стано учимо искушења су стална, могуће је и изгубити је и зато борба не престаје саша (александар) је крштен са 40 дана у храму св николаја у огару, општина пећинци, а ја са 16 година у храму свете тројице у земуну за нас су биле пресудне две нове године прва – кад смо се упо- знали, на прослави нове 2001 године и друга – кад смо отишли да се поклонимо моштима св владике николаја жичког и охридског у манастир жичу тада нисмо били утврђени у вери сашин друг нико- ла, који ће постати кум нашој деци, обоје нас је увео у веру посебно нам је знача- јан одлазак у манастир жичу где смо до- живели право преображење то је било првог дана нове 2003 године чули смо да су тамо донете мошти св владике ни- колаја и јако смо желели да он благослови и овенча нашу љубав браком и да ускоро добијемо дете решени, упутили смо се на главну аутобуску станицу и били спремни да чекамо аутобус колико год је потреб- но када смо питали службеницу када има први аутобус за краљево, рекла нам да је отишао и да је следећи за три сата мени баш и није било право, али саша, пун ве- ре, говорио ми је како је тако најбоље и да породица вучетић битнеодлуке заједнодоносимоусмеравамодецу на живот по божијим заповестимајош нисмодошли до периодасупротстављања,алисе надамодаћемо то решавати без много проблема радмила грујић 36 6/2015 вишедетне хришћанске породице не треба да жалим јер свакако стижемо у том моменту нам службеница са шалтера пружа карте и каже да пожуримо, јер ау- тобус који је требало да оде пре 10 мину- та касни и управо треба да уђе на станицу одјурили смо и стигли на перон кад и он ушли смо пресрећни пут нам је пролетео по доласку у краљево, објаснили су нам како доћи до жиче и аутобус нам је од- мах дошао није било, слава богу, ни једне препреке у манастиру смо целивали све иконе, поклонили се светим моштима и помолили се св владики вратили смо се пуни спокоја који је допринео да се 15 ју- на 2003 венчамо у храму рођења пресве- те богородице у батајници већ у октобру исте године добили смо нашег првог сина константина можемо рећи да је жеља за потомством била наш призив као знак захвалности св владики николају, заве- товала сам се да ћу ћерки дати име каси- јана, по дивној књизи коју је св николај написао после годину дана смо отишли у манастир лелић на поновно поклоње- ње слава богу, пет година касније роди- ла нам се касијана од тада почиње наш литургијски живот додуше, моја мајка је неколико година пре моје удаје, постила средом и петком, па сам и ја уз њу, мада није била упућена у веру, али о правом ли- тургијском и хришћанском животу нисмо ништа знале први пут сам се причестила уочи божића 2003 моја мама сада одлази недељом у цркву александар: моји роди- тељи нису били у вери сећам се једино да је стрина мог деде, која је живела с нама у кући, стално држала у рукама свето пи- смо ниједан обед код ње није прошао без молитве али, убрзо се упокојила ја сам то само код ње видео она ми је, као најста- ријем унуку (било ми је 5–6 година) стал- но нешто из њега читала иначе, у веру ме је увео наш кум, никола челар он, који је преживљавао тешке тренутке након развода његових родитеља, прошао кроз све фазе младалачке кризе, он је касније постао велики верник и крстио сву нашу децу, али и много одраслих људи дожи- новембар / децембар 2015 37 вео је истинско преумљење, почео стално да чита свето писмо и да нас поучава, и тако је многе из нашег друштва привео христу цело наше друштво је кренуло на богослужења у нову цркву рођења пре- свете богородице у батајници, па смо и помагали свештеницима, нарочито за ве- лике празнике никола је пожртвован и има високу свест о важности свете тајне исповести његово преобраћење у веру утицало је и на његове родитеље да се по- мире и опет живе заједно младост нам је протицала 90-тих година, у време грађан- ског рата и распада југославије обојица смо одрасли у једном кварту у батајници, васпитани комунистички, незадовољни стањем, били смо у великом духовном вакууму, а накотиле се разне источњачке секте, кријумчарена и подметана је дрога, растао криминал а онда сам са 18 година, у децембру 1990, позван на служење вој- ног рока у бјеловар политичка ситуација је била крајње напета, што је допринело да су неке од нас врло брзо отпустили, а међу њима и мене сигурно вам је познато шта се тамо догодило наредне године, када је херојски погинуо мајор јна милан те- пић у бјеловару се налазило једно од нај- већих складишта оружја јна на терито- рији хрватске кобног 29 септембра 1991 г хрватске паравојне формације („зенге“) приморале су га да се са својим војници- ма, махом младићима на одслужењу вој- ног рока, повуче у војно складиште оружја и опколиле су складиште након неуспе- лих преговора, мајор тепић је морао да донесе одлуку од које су зависили животи младића кратко се обратио војницима и рекао им шта ће учинити, и наредио им да се повуку тако је одржао своју задату реч да ће својим животом бранити отаџбину, подигао је у ваздух складиште у коме је погинуо и ушао у легенду али је погину- ло и много „зенги“ пореде га са војводом стеваном синђелићем проглашен је по- следњим народним херојем јна ја сам, божијим промислом, избегао тај ужас, јер да сам одслужио војни рок до краја то ме не би мимоишло бог ме је сачувао, уверен сам, због ове моје породице колико вас помаже држава, школа, цр- ква? можете ли редовно плаћати кому- налне дажбине? александар: примамо дечји додатак са- мо за четворо деце доста нам помаже цр- ква, тачније верско добротворно стара- тељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе такође, у организацији вдс-а овога лета су више- детне породице добиле бесплатно летова- ње у грчкој чули смо да је осам вишедетних породи- ца овог лета, посредством вдс-а, бесплат- но летовало у грчкој, на позив његовог високопреосвештенства георгија, митро- полита китруског, катерине и платамона, а по благослову његове светости патри- јарха српског иринеја, у граду катерини 3–14 августа велику помоћ на реализа- цији овог летовања пружили су председ- ник општине стари град, дејан коваче- вић, фондација „миња петровић“ и ап „ласта“ из београда – да, и ми смо ту убројани, па сам ја пу- товао са четворо деце било је то дивно и 38 6/2015 вишедетне хришћанске породице незаборавно летовање, одмор и за тело и за душу, јер смо обишли и многе цркве и манастире, препуно новог искуства и са- знања, и за децу и за мене посебно ми је било велико задовољство што смо се упо- знали и дружили са другим вишедетним породицама тих 11 дана живели смо као једна породица а о већини сте писали у православном мисионару: арамбашићи – 15 деце, стојиљковићи – 11, самохра- на мајка николина – 9, василијевићи – 6, станковићи – 7 шта је по вама најважније у хришћанском животу? колико је важна послушност? адриана: у хришћанском животу и бра- ку је најважније да се све обавља са пуно љубави да има пуно праштања и стрпље- ња обострано да се супружници испове- дају истом духовнику јер он непристрасно прилази сваком проблему послушност је најважнија, равна је највећем подвигу и ми се заиста трудимо да своју љубав испо- љавамо кроз послушност да ли сматрате да ћете се спасити рађа- њем? да ли целу своју породицу видите на окупу у рају? – никада нисам мислила да ћу се спаси- ти рађањем деце на мени је велика одго- ворност пред господом треба да их нау- чим да буду прави хришћани, а то је тек почетак који ме можда одведе ка спасењу рај треба да буде циљ сваком човеку на које се све начине освећује право- славни дом и људи у њему? – молитвом највише, обавезно пре и после јела, кад се осењујемо крсним зна- ком, кад кадим иконе и све нас нама је ра- дио „слово љубве“ укључен по цео дан, и ја док кувам, спремам кућу, пеглам, певу- шим деци те песме или молитве и не само да се освећујемо него и стварно осетимо неку лакоћу колико хришћанин треба да брине о деци? александар: о свима нама брине бог догађа нам се да негде погрешимо и до- лази до једног или два дана кад је финан- сијски баш натегнуто, али и тада кроз то добијамо од господа нека упозорења и обавештења шта треба да предузмемо да не би дошло до такве ситуације али, не може без цркве, без ње не можемо сагле- дати праву ситуацију и прихватити своје грешке, а самим тим и бити спремни да се мењамо али, ни тада не бринемо прете- рано, јер та брига може деци да направи проблем, изазове страхове то не сме да се примамо дечји додатак само зачетворо деце доста нам помаже црква, тачније верско добротворно старатељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе новембар / децембар 2015 39 ради, јер ми смо у божијим рукама да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – учествовали смо у тв емисији у крат- ком прилогу о посту, а ја сам са констан- тином и димитријем био гост на радију „слово љубве“, у емисији „будимо људи“, средином септембра говорили смо о ути- сцима са летовања вишедетних породица са вдс-ом у чему је по вашем мишљењу суштина хришћанског васпитања? ви имате три основца у чему су посебно талентовани? да ли се баве додатним активностима? – суштина васпитања је опет – послу- шност она је најважнија у њој треба највише да се усавршавамо уколико до- ђе до неспоразума, решавамо га разго- вором жена је углавном већи део дана са децом и она се бави њима, али битне одлуке заједно доносимо усмеравамо децу на живот по божијим заповестима још нисмо дошли до периода супротста- вљања, али се надамо да ћемо то решава- ти без много проблема данас је велики удар на породицу и то у многоме оте- жава васпитавање адриана: констан- тин иде у 6, димитрије у 4, касијана у 1 разред, а јелена иде у вртић константин је врло добар ученик, а димитрије од- личан димитрије је ове године кренуо у музичку школу, а спортом се тренут- но бави само касијана, иде на одбојку у православно спортско друштво „света србија“ игрице су им дозвољене ретко и ограничено, а програме на телевизији углавном гледамо заједно константин има веште руке, док је димитрије вешт са речима касијана воли да пева и црта са децом разговарам, трудим се да сва- ком пружим довољно пажње упућујем их на међусобно помагање и разумева- ње учим их да се тако опходе према сва- ком и из лоших ствари које неко ради може да се научи много уколико су деца васпитана тако да из свега извуку поуку, онда им је то само на корист не треба да осуђују, јер и они који нешто раде у не- знању могу добити призив господњи и променити свој живот све троје деце иде на веронауку и тамо уче ствари које ја не знам, а самим тим и ја учим од њих одмах ми саопште шта су ново научили и онда о томе причамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота? – када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско сми- рење за душу трудимо се да нам молитва буде заједничка увече и пред оброк због јутарње гужве у кући свако своју обавља засебно када је пост у току, мере су мало строже деца посте од седме године средом и петком, а за причешће се припремају по благослову читамо светоотачке књиге, a деца литературу прилагођену свом узра- сту по мени, то је право васпитавање за задобијање светости многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво, разне тешкоће и матери- јалну оскудицу тога се плаше и зато планирају рађање која је ваша порука охрабрења? александар: непрестано се уверава- мо у то да нас господ не напушта баш кад је најтеже и у маловерју посумњаш, помоћ пристигне ми нисмо у почетку брака планирали да имамо петоро деце, жеља да их имамо више постепено се ја- вљала не треба се плашити како ћемо обезбедити потребно, ако ми радимо оно што је до нас, господ ће нам додати неопходно када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско смирење за душу 40 6/2015 вишедетне хришћанске породице пренатални период је време кад је мај- ка у благословеном стању стручњаци дају велики значај разговору мајке са дететом у том периоду дете преживљава све што и мајка: стрес, љутњу, нездрав живот, пого- тово ако мајка користи алкохол, цигарете, дрогу, али и обратно: радост, молитву, ве- ру како је адриана разговарала са својом бебом у стомаку? и каква је улога оца у овом периоду? – наш супружански однос је прилично добар нема неких свађа жена ми је до- бра и обично буде како ја кажем кад је у благословеном стању веома је важно да нема трзавица, да нема нездравог живота, пушења ни алкохола, али је црквеност нај- важнија она је редовно ишла на литур- гије у свакој трудноћи је постила по бла- гослову свештеника једино је са четвртим и петим дететом добила мало ублаженији пост из здравствених разлога адриана: нисам знала да тако нешто треба чинити у трудноћи, али са задњим стефаном сам децу више укључивала да приђу и опипају ми стомак, јер сам о томе чула нека преда- вања кажем им: беба све чује хајде да јој нешто кажемо! касијани се то допало па је најчешће прилазила и говорила беби: „ја тебе највише волим“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? шта мислите о вантелесној оплодњи? – порођаји су били различити и сва су деца рођена природним путем био је при- сутан страх, јер сам увек рађала крупну децу када се супружници одлуче на ван- телесну оплодњу ту постоји велика жеља да постану родитељи такву жељу разу- мем тада душа много пати немам ми- шљење о томе хајде мало и децу да питамо: сви знамо да на крштењу добијамо анђела чувара, али ко зна да нам каже зашто се зове „чу- вар“ и од чега нас он чува? – зове се „чувар“ јер нас чува од опасно- сти – каже димитрије – тако је на местима где вас мама и тата не могу сачувати ту вас он чува а кад ма- ма дође из болнице и донесе нову бебу да ли јој се радујете? – радујемо се онда са мамом и ми чува- мо бебу – каже касијана – како је то дивно! значи да беба добија и трећег чувара – браћу и сестре заједно са осталим вишедетним хришћанским породицама које су у организацији вдс-а ишле на путовање у грчку новембар / децембар 2015 41 сваки празник у себи носи радост присуства божијег дух дише где он хоће и кад хоће, а његово при- суство осећа се кроз надахнута усхићења и победне радости вере таквих догађаја у светој земљи господњој је више, а сигур- но пажњу плене три празника господња која су круна и прослављају се у три го- дишња доба зими, на богојављање, у месту бет аба- рах (витавара – прелаз на реци), на самој државној граници израела и јордана дога- ђа се сваке године несвакидашње чудо ре- чи псалмопевца цара давида – море виде и побеже, јордан се обрати натраг (пс 114, 3) – постају видљиво сведочанство патријарх јерусалимски теофил iii, на овај празник, врши велико освећење воде реке јордан када трећи пут из воде извади увезан ка- напом букет босиљка са крстом, река јор- дан почиње да тече узводно мењајући свој речни ток у трајању од 24 часа и црквени антифони који се поју тога празника на ли- тургији сведоче о овом чуду у пролеће, дан пред васкрс, на велику суботу, на призив православног патријар- ха долази благодатни огањ у саборној цр- кви христовог гроба у јерусалиму огањ је сведочанство да се на дан велике суботе господ христос као муња спустио у ад и мр- твима проповедао јеванђеље доказ да је на дан велике суботе христос сатро силу ад- ске таме је долазак благодатног огња у јеру- салиму почев од 335године па све до данас благодатни огањ у првим минутима уоп- ште не пече, нити може било шта да изгори ако се њиме упали за тили час огањ се раз- несе свуда по храму огањ се брзо разноси по јерусалиму и маслинској гори и целој радост празника усветој земљи свакоглета,огањсилази, мадасеотоме мало зна,и на празник преображења господњег на брдутавор хаџи драган б поповић 42 6/2015 путописи светој земљи већ неколико година и по целој русији, а од ове 2015године разносио се и по свим српским земљама благодатни огањ је само присуство божије, уприличе- но да бога као светлост видимо, а останемо живи сваког лета, огањ силази, мада се о томе мало зна, и на празник преображења го- сподњег на брду тавор (= палата чистоте и светлости) на дан преображења, већ од 18 часова, на тавор пристижу православни поклоници из читавог света богослужење почиње у 22 часа и наставља се светом ли- тургијом која почиње у поноћ неколико хиљада верника сведоци су несвакидашњег догађаја силаска благодатног огња који се појављује изнад цркве светог илије подиг- нутој изнад места преображења господњег присуство божије посведочено је (а то траје сатима) не само благодатним ог- њем, већ и мноштвом белих уљеносних облака који као магла надиру са запада и благодатно се спуштају на све присут- не поклоници, паркирани аутомобили, дрвеће и трава бивају потпуно ороше- ни тим небеским миром уз неописиву радост и лепо расположење људи ин- стинктивно подижу и шире руке према небу не би ли тако били ближе загрљају благодатних облака ове године група из београда, бања луке и са влашића, вођени искусним ду- ховником старешином миријевске цркве светог илије оцем милошем мићићем имала је ту част да буде на овом „стра- шном месту“ свеобилне и утешне пре- ображењске љубави божије као што пролећни благодатни огањ долази при дневној светлости, тако овај таворски летњи огањ долази ноћу као мноштва рој запутелих, светлуцавих искрица најбла- годатнијег небеског ватромета сва ова чуда треба да послуже укре- пљењу верујућих, а неверујућима да буду на сведочанство истинитог при- суства божијег свети владика николај поручује свима до краја историје: овај свет је почео чудом, одржава се чудом и завршиће се чудом – другим христовим доласком присуство божије посведочено је (а то траје сатима) не само благодатним огњем, већ и мноштвом белих уљеносних облака који као магла надиру са запада и благодатно се спуштају на све присутне новембар / децембар 2015 43 централно место у светом граду јерусалиму заузима храм све- тог гроба и христовог васкрсе- ња под чијим куполама је смештена и голгота (место распећа), камен миропо- мазања и још 15 светих места који чине овај храм хришћанском светињом над светињама на месту распећа идолопоклоници су у време римске империје изградили храм афродите, а цар адријан је поста- вио незнабожачке статуе са намером да спречи ходочашће хришћана на то све- то место, али су се хришћани окупља- ли на њему константин велики својим миланским едиктом 313 године зау- ставио је прогон хришћана године 324 на првом васељенском сабору у нике- ји јерусалимски епископ макарије по- стиже договор са царом константином о рушењу идолопоклоничког храма по- свећен афродити и изградњи хришћан- ског храма на голготи у то време, света јелена, мајка цара константина вели- ког, допутовала је у јерусалим са наме- ром да васпостави праву веру у бога, те да се на оним местима, која је богочовек христос својим ногама осветио, подиг- ну цркве посебну бригу света јелена посветила је области голготе њен први задатак био је да нађе часни крст овај труд уродио је плодом, пошто је у јед- ној пећини на голготи пронашла часни крст, заједно са друга два крста на који- ма су били распети разбојници када је часни крст положен на једну упокојену жену, она је васкрсла, чиме је пројавље- на његова чудесна сила после овог див- ног чуда, читаво место је очишћено од идола, а потом и освећено тако је ме- сто распећа и погребења христовог по- стало свима доступно уз царску помоћ је започета изградња храма христовог васкрсења на голготи константин ве- лики је сам дао нацрт за њену изградњу радови на цркви васкрсења завршени су 325 године, а освећење је било 336 храмхристовог гроба ихристовог васкрсења црква васкрсења позната је као „константинова базилика“,аделимичанописо њеном настанку записанје уделу животсветог константинаод јевсевија кесаријског јелена јонић 44 6/2015 светиње свете земље године у време сабора у тиру прва цр- ква васкрсења позната је као „констан- тинова базилика“, а делимичан опис о њеном настанку записан је у делу жи- вот светог константина од јевсевија кесаријског године 614 персијски краљ хозрој ii освојио је јерусалим том приликом је- русалим је доживео страшна разарања, а храм васкрсења христовог је био спа- љен персијанци су из храма покрали све највредније дарове, које су дарова- ли константин велики, царица јелена и царица евдокија између осталих дра- гоцености, ту се нашао и дијамантски крст теодосија ii, који је био постављен на голготи; веома вредан крст царице теодосије; путир од оникса (за који се веровало да је сам господ христос на тајној вечери пио из њега); дијадема етиопске царице елисван; свете утвари из соломоновог храма, велики дар ца- ра јустинијана највреднија украдена драгоценост био је часни крст који се налазио на златном постољу на голготи и био запечаћен патријарашким печа- том овај догађај је уздрмао хришћан- ски свет часни крст је, са свим другим драго- ценостима, однесен у главни град пер- сијског царства када је византијски цар ираклије победио персијанце, сам је узео часни крст и донео га у кон- стантинопољ, а потом га је 630 године вратио у јерусалим тај догађај се пра- знује као воздвижење часнога крста, и од тада се у свим православним црква- ма 27/14 септембра празнује тај једин- ствени догађај нови храм христовог васкрсења би- ла је изграђена у византијском стилу калиф омар је 637 године завладао је- русалимом по договору са патријархом јерусалимским софронијем, он издаје декрет (актинаме), којим се осигурава власт ромеја над светим местима и де- финише право и обавезе хришћана од- носи јерусалимских хришћана и мусли- манске власти зависили су највише од односа између калифата и византијских царева године 995 египатски владар ха- ким ибн амрилах разорио је храм вас- новембар / децембар 2015 45 крсења, а преостала је само голгота, као знак светости овог места византијски цар роман iii ће у договору са сином ха- ким амрилаха, дарехом, добити дозволу за обнову цркве васкрсења која ће бити завршена 1048 године године 1099 пред зидове јерусали- ма долазе крсташи у преговорима са муслиманима закључен је споразум о заштити хришћанских светиња исте године, 16 јула јерусалим пада у руке франака и њиховог вође готфрида њи- хова власт ће трајати осамдесет осам година године 1187 саладин прогони крсташе и постаје владар јерусалима саладин је зазидао сва врата на храму, осим главних и поставио прозоре на куполи цркве штете на цркви би биле и веће да није било правовремене ин- тервенције ромејске дипломатије цар исак анђел о свему је обавестио и са- мог султана, после чега саладин изда- је декрет, по коме све цркве у светим местима поново постају власништво ромеја овај декрет ће касније бити по- стављен на самом улазу у цркву од та- да, па све до 1229 године, православни хришћани су имали власт над црквом васкрсења исте године, немачки цар фридрих ii барбароса осваја палестину и постаје владар у јерусалиму поново долази до повратка латинског клира, а православ- нима ће све до 1244 године бити уки- нута сва права и они ће за то време тр- пети велике страхоте египатски султан салех егијуп, 1244 године осваја свету земљу и враћа православнима власт над светим местима, предајући кључ цркве васкрсења грчком патријарху године 1390 црква васкрсења бива потпуно обновљена и реновирана уз помоћ грч- ког цара јована кантакузина почетком 15 века и другим конфе- сијама даје се понешто од светих ме- ста као и делови храма тако су копти добили капелу где је раздељивана риза стражари христовог гроба јерусалимски патријарх са својим братством, епископима, свештен- ством, монасима и другима, води братство светог гроба ово братство има задатак да чува православну ве- ру и света места у светој земљи, и да се залаже за православље у окви- ру братства постоји и подгрупа звана стражари, односно посебна група мо- наха из манастира св константина и јелене ови монаси имају задатак да чувају капелу гроба христовог најма- ње један стражар је код капеле анђела та традиција је успостављена још од посете свете јелене 326 године свети гроб (извор: wwwgrebenkoninfo) 46 6/2015 светиње свете земље господа исуса христа и једно место иза гроба господњег (балдахин) марони- ти су добили капелу на месту „не доти- чи ме се“, а јермени место где су стајали пресвета богородица и свети апостол јован од 1517 године настају трзавице са неправославнима око тога ко треба да поседује кључ храма султан сулеј- ман ће кључ цркве васкрсења предати на чување муслиманима, и та тради- ција је сачувана до данас године 1537 у свету земљу стижу францискански монаси који су мало-помало латинизи- рали мароните и тако преузели њихо- ва света места у храму надаље су пред- ставници сваке конфесије обнављали део цркве који је припадао њима, док је свети гроб остао као што је и био – у власништву православне јерусалимске патријаршије храм васкрсења доживеће нову тра- гедију 1808 године, када ће, непажњом једног јерменског морнара, избити по- жар на иконостасу јерменске капеле од ватрене стихије у цркви је сачуван само гроб господњи ово је било очиглед- но чудо, да гроб господњи уопште није био захваћен ватром великог пожара у цркви васкрсења по трећи пут у својој историји упркос тешкоћама које су правили неправославни и нехришћани, црква је релативно брзо обновљена, тако да ће њено поновно освећење бити 13 сеп- тембра 1810 године после кримског рата, русија, фран- цуска и турска заједно обнављају храм задржавајући status quo тиме су закљу- чени најзначајнији досадашњи радови на храму васкрсења христовог аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo централно место у светом граду јерусалиму заузима храм светог гроба и васкрсења христовог голгота (извор:wwwcapitol-travelcom) храм светог гроба и васкрсења христовог (извор: wwwbiblewalkscom) новембар / децембар 2015 47 протатски храм познатији као про- татон, смештен је у центру кареје, а име је добио по протату, адми- нистративној управи свете горе, који се налази у близини храма храм је посвећен успењу пресвете богородице, најстарији је сачувани храм на светој гори и једини који има облик базилике по предању и из сведочења појединих историјских извора овај храм је подигао цар константин велики, претпоставља се око 320 године, када је обилазио атонску гору тада се сусрео са многобројним ма- лим монашким заједницама којих је нај- више било на месту данашње кареје, због извора воде, климе и конфигурације терена који је штитио од јаких ветрова уз тишину и богату природу идеални за тиховање и по- свећење господу, те је цар константин од- лучио да сагради храм на овом месту вре- меном су земљотреси и гусари више пута оштећивали храм, све до 962 године, када из поузданих историјских извора сазнајемо да је храм обновљен под покровитељством византијског цара никифора фоке храм је тробродна базилика са три по- лукружне апсиде на источној страни сре- дишњи брод је мало издигнут има две отворене припрате – на западној и на се- верној страни, према широком улазном степеништу свештене општине – епи- стасије велику западну припрату поди- гао је влашки војвода јован богдан 1508 године, а северно предворје је подигнуто и изнутра осликано у време прота сера- фима 1538 г о богдановом ктиторству за- падног предворја сведочио је до пре више од једног века словенски натпис на плочи узиданој над улазом у цркву припрате су делом дограђене у xix веку, истовремено када и звоник, североисточно од олтара протатски храм по предању и изсведочења појединих историјских извораовајхрам је подигао цар константин велики др немања јонић протатски храм са звоником (извор: wwwpemptousiacom) 48 6/2015 светиње свете горе звоник је доскора служио као депо за део библиотеке и архиве мермерни иконостас испред олтара је из x века, а иконе на њему радили су крит- ски мајстори с леве и десне стране у цен- тралном броду цркве налазе се молитвени наслони (стасидије) за представнике два- десет манастира који редовно присуству- ју богослужењу протепистат има ту своје посебно место живопис саборне цркве је настао око 1290 године и рад је манојла панселиноса који је живео у време влада- вине андроника ii палеолога (1282–1328), савременика српског краља милутина чувени фрескописац манојло панселинос уврстио је овај храм са дивним фрескопи- сом у ред најлепших споменика византиј- ске уметности, а само фрескосликарство припада раној фази македонске школе остатке фресака из тог периода наилази- мо још у манастиру ватопед и хиландару у храму се посебно истичу композиције вазнесења, молитве у гетсиманском врту, рођење христово, христос у гробу, ваве- дење богородичино, свети јеванђелист јован са прохором, затим ликови великих подвижника и светих ратника ти су пор- трети права ремек-дела у олтару протатона смештена је чувена икона „достојно јест“ (аксион естин) до- стојно јест главна је икона-заштитиница целе светогорске монашке заједнице на њој је приказана пресвета богородица која држи богомладенца исуса христа, у стилу који се зове елеуса, тј милосрдна поред најстаријег храма на светој гори, у кареји су и нова здања светогорске упра- ве, цивилних власти, адаптирани просто- ри за разне службе (лекарска амбуланта, пошта, банка), продавнице, радионице у конацима бораве представници девет- наест манастира у свештеној општини, чланови свештене епистасије (владе), а постоје и хотел, пекара, путнички биро и више од осамдесет келија у којима обитава стотинак калуђера аутор је уредник сајта hilandarinfo поред најстаријег храма на светој гори, у кареји су и нова здања светогорске управе, цивилних власти, адаптирани простори за разне службе икона достојно јест (извор: wwwathosweblogcom) протатски храм (извор: wwwpemptousiacom) новембар / децембар 2015 49 манастир посвећен икони мај- ке божије тројеручице се на- лази у насељу трешња, засе- ок дробњаци испод авале, и један је од најмлађих српских светиња плац је црква добила од александра дроб- њака који га је из благодарности богу и о јоилу дао нашој светој цркви уз молитву у нади да ће се ту изградити манастир митрополит амфилохије је, мењајући телесно ослабљеног патри- јарха павла, 2008 године поставио и освештао крст на њиви на којој је пла- нирана изградња манастира, но из тех- ничких разлога манастир је по доласку мати злате три године касније грађен под брдом уместо на њему како је пр- вобитно планирано, и то на имању ко- је је купила патријаршија поред ма- ти злате сестринству овог манастира припада и мати јевросима (монахиња ефросинија) вођена десницом божијом исказаном у виду болести, мати је после манасти- ра дуге и бешке (где је била у послу- шању игуманијама јовани и фотини), премештена у манастир ваведење на сењаку, где је провела најтеже дане свог боловања, операције и терапије мати злата је неизмерно захвална игу- манији анастасији и сестринству на свим духовним и физичким условима које је имала у ваведењу, јер, како сама каже, тај период јој је један од најдра- манастирбогородице тројеручице саизградњомсаме црквепочелосе2013 године,када је,ипоред великежртвеитрудактитораиприложника, матизлата мораладапредузмепосаоусвоје руке кристина давидовић 50 6/2015 ове године је стогодишњица од упокојења војника ми- каила милошевића који се дао свој живот у 24 години његов гроб је био пресудан за мати златино прихва- тање овог великог благослова иначе, мртвог војника је нашао деда једног данас живог парохијана он га је сахранио и по завршетку рата довео родитеље из аранђеловца који га нису вратили у родно место, већ су му на том месту подигли надгробну плочу господ је после толико времена нашао начин да га прослави представљамо вам гоценијих у монашком животу љубав митрополита амфилохија је осетила да је за ту, како је мати мислила, уско- ро мртву монахињу бог одредио нешто друго када јој је говорио о подизању манастира питала се како то да мртав човек подигне манастир њен страх и неверица су се променили једним бо- жијим знаком – гробом војника који је свој млади живот дао за отаџбину ма- ти је, наведена својом болешћу, митр- ополиту рекла: „ја ћу тамо да умрем“, на шта је добила одговор: „и гроб мо- наха је темељ манастира“ на необичне начине пресвета богородица је својом иконом тројеручицом је пројављивала наклоност према нашој мати злати и много времена пре овог великог благо- слова прва икона којој се мати молила била је управо та, већина икона које је каширала по наруџбини биле су такве и тако је дуго спремана за манастир тројеручице мати злата је 2011 године започела изградњу манастира без икаквих мате- ријалних услова, тачније и без здравља и без новца бог започео – бог уредио мати је убрзо почела да се опоравља и снажи, а парохијани су се свим срцем потрудили да и градња успешно крене уочи прве славе је подигнут звоник на прво слављење господа тим зво- ном, одмах по његовом постављању, прекинута је суша обилном кишом и поред тога, изградња овог манастира је изгледала толико немогућа да је и ње- гова светост патријарх иринеј тако помислио господ је допустио да се и то искушење одагна свету архијереј- ску литургију за славу манастира 2014 године служили су патријарх српски иринеј и епископ полошко-куманов- ски јоаким уз присуство 500 верни- ка црква се споља састојала само од стубова, надстрешнице и фолије оба- вијене око олтара, а 500 душа је једно- гласно појало на служби наш патри- јарх је тим поводом рекао да се заиста осетила жива заједница која подсећа на време владике николаја и богомо- љачког покрета и да манастир пред- ставља „украс наше земље и духовни украс свих нас“ први духовни отац мати злате био је и последњи којега је владика николај замонашио – архи- мандрит данило здравковић, због чега су је патријархове речи веома обра- довале велики удео у почетку њеног духовног живота имао је и о василије тарасјев новембар / децембар 2015 51 литургија за манастирску славу о војислав билбија је, као и увек, измамио свима осмех са изградњом саме цркве почело се 2013 године, када је, и поред велике жртве и труда ктитора и приложни- ка, мати морала да предузме посао у своје руке са радом се у протекле две године почињало у јесен, када би се скупили прилози одлучност радника је омогућила да се и по веома лошем времену заврше неопходни радови, што нас поново учи да ништа не може против нас ако је господ са нама у цр- кви никада није хладно, иако су дуго уместо врата и прозора били најлони а ако бог да, црква ће бити освећена за славу манастира 2016 године литургије се служе недељом, празни- цима и другим данима најчешће слу- же свештеници из оближњих парохија, а често долазе и гости велику улогу у изградњи литургијске заједнице који постоји у манастиру је имао о воји- слав билбија, наш познати протојереј који живи и дела у холандији отац воја је долазио да служи још у капели (док црква није била изграђена), под- носећи сва искушења која су притом постојала манастир мајке божије тројеру- чице је још увек у изградњи много детаљније о манастиру можете чути од мати злате, ако одете до ње или је послушате на радију послушајмо ма- ти злату и помозимо изградњу мана- стира, а мајка божија тројеручица ће нам за то пружити и своју трећу за- штитничку руку др ђорђе вуковић велику улогу у изградњи литургијске заједнице који постоји у манастиру је имао о војислав билбија мало је сачуваних података о зет- ском митрополиту вавили за- памћен је као блиски сарадник митрополита висариона, којем је најве- роватније био викарни епископ поред висариона, вавила се помиње приликом оснивања цетињског манастира у повељи ивана црнојевића (1485) на трону ми- трополита наследио је висариона (1494) и на њему остао до 1520 године поми- ње га са захвалношћу и јеромонах мака- рије у посветама на првим, међу јужним словенима, штампаним књигама ови подаци били би још сиромашнији да ни- је података из предања оно памти да му је последњи православни владар из куће црнојевића поверио бригу о народу цр- не горе пред најездом турака тако је зе- маљска власт добровољно пренела своја овлашћења на духовну власт и тако је духовна власт прихватила нову дужност и вршила је часно и савесно од време- на митрополита вавиле до митрополита петра ii петровића његоша лик митрополита вавиле сачуван у предању инспирисао је нашег познатог песника ђуру јакшића да га прикаже у историјској драми јелисавета, кнегиња црногорска (1868) за ову драму у стихо- вима, јакшић је консултовао и нашег тада водећег историчара стојана новаковића, ученика ђуре даничића за ову тему, но- ваковић је био посебно заинтересован, јер је и сам у младости писао драму о пропасти државе црнојевића усвојивши новаковићеве савете, јакшић је написао једно сјајно дело у коме се поред родо- љубивих и романтичарских, појављују и теолошки мотиви главна јунакиња комада, јелисавета, пореклом венеци- јанка своју нову отаџбину карактерише као место „где херувими и серавими (тј 52 6/2015 представљамо вам књижевност серафими) умилним гласом славе госпо- да“ на другом месту се наглашава да се овде праве метаније пред иконама у ова- ко богатој духовној атмосфери, јакић из- води митрополита вавилу у сцени доче- ка кнеза ђурђа црнојевића који доводи невесту из млетака док чекају кнеза у скупштинској дворани, вавила говори о пролазности времена („век протиче, де- цо! век за веком“) опомиње на векове силних немањића, тужну судбину срба и тугује за судбином народа који страда у босни, али то прихвата као божију во- љу: „бог је то, хтео, децо, бог!“ прве ре- чи митрополита којим дочекује кнеза су речи добородошлице: „добро нам дошао господару!“ и благослова: „бог нека те благослови, кнеже!“ благослову је ђура јакшић придавао посебно значење и че- сто га спомиње и у овој драми и наредној, у станоју главашу у даљем току радње, митрополит изражава своје саосећање и стрепњу која га је мучила док се кнез није вратио преко немирног мора, на чему му се ђурђе топло захваљује митрополит је благословио и невесту, а затим пожелео срећу новом брачном пару пошто су и сердари исказали своје честитке, митро- полит се подужом захвалном молитвом обраћа господу са почетним стихом „ве- љи (велики) је господ, децо!“ у даљим стиховима вавила хвали господа и њего- ве творачке моћи, похваљује божију ми- лост и упозорава на опасност од божије казне (заправо, цела ова молитва је мали јакшићев омаж његошу) тада кнез наја- вљује да је у венецији мислио и на све- ту цркву, а митрополит подсећа да сваки хришћанин мисао о спасењу треба да но- си као храм у души кнез објављује да је донео штампарију из млетака, на чему се митрополит вавила у драмиђуре јакшића за његасусвиљуди билидуховнадеца октоих штампан 4 јануара 1494 године у ободској штампарији, за време митрополита зетског вавиле (који се помиње у уводном тексту) (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2015 53 митрополит прво захваљује богу и обећа- ва да ће се молити и за дужда тада опози- ција, оличена у лику сердара радоша, из- ражава сумње у стварне дуждеве намере, а владика покушава да га умири остали сердари листом подрже кнеза и обећају помоћ дужду у рату против турака сер- дар радош расрђен због неуспеха улази у сукоб са кнезом и осталима, а митропо- лит му брижно приступа речима: „опро- сти, радошу!“ и покушава да га наведе да сагледа тежину целе ситуације вавилин помирљив тон буди неки запретен гнев у сердару и он се митроплиту обраћа недо- личним речима „ја ти опраштам“, каже владика, и подсећа га да се обазре на бога и божију правду то тек разљути радоша, који запрети да ће митроплиту оскрна- вити надгробни споменик владика оста- је пренеражен, јер сам радош не увиђа како лоше изгледа, а војвода се потпуно предаје гневу после неколико сцена, јакшић прика- зује владику пред цетињским манасти- ром ту владика, после службе, благо- сиља народ који му приступа неколико црногораца се задржи пред црквом и коментаришу његову проповед – како је лепо и потресно говорио и како су му за време беседе из очију сузе удариле од владикиних речи једном црногорцу срце је заиграло, други је хтео у земљу да про- падне, трећи је видео да је мајка божја „у оквиру“ задрхтала, а четврти да је икона подрхтавала док је владика у њу гледао када је најтужније речи изговарао а вла- дика је беседио о тешком положају срба, о претећој турској опасности, о поделама међу сердарима и анатемисао бунтовни- ке ђура јакшић је још приказао како је у тешким тренуцима кнез ђурђе црно- јевић ишао код владике по савет заједно су и у данима коначне пропасти кнез се жали што га узнемирава овако касно, а митрополит примећује да већ годинама нема спокојног сна, па га кнез није мо- гао нешто ни узнемирити на овом ме- сту јакшић хоће да каже како су народне бриге већ одавно узнемиравале владику и нису му дале мирно да спава током са- ветовања са сердарима, владика вавила опомиње на слатке плодове братске љу- бави и на тешке последице које доноси раздор међу браћом и док кнегињу по- чиње да издаје разум у тешким тренуци- ма, митрополит опомиње да тежак терет греха може да слабу душу „у црне дворе пакла уноси“ најезда турака и њихових помагача пробија црногорску одбрану на морачи, код урошевих стијена назив овог места подсећа на светог цара уроша, који је био знамење слободе и достојан- ства под барјаком светог цара уроша, свети кнез стефан штиљановић је са од- редима паштровића доселио у војвођан- ске пределе за ово предање, јакшић је вероватно знао, поготову што су остаци ове заставе очуване и до данас после од- лучујуће битке, на кнежевом двору оку- пљају се и поражени и побеђени, и кнез ђурђе црнојевић и његов потурчени брат станиша овај сабор отвара вави- ла пригодном молитвом на поменутом сабору, кнез поверава бригу о народној слободи митрополиту вавили („у старе руке прими кормило“), а станиша одлази посрамљен владика још једном даје бла- гослов свима и наговештава опроштај: „бог даје благослов, и опроштење греха свакојег“ тако је вавила, из народног предања, засветлео у јакшићевој драми као незлобива личност и неуморни про- поведник вере христове, који, неукаљан борбама око престола и личним стра- стима, преузима бригу, мада већ стар, у неизвесном тренутку историје о даљој судбини покореног народа за њега су сви људи били духовна деца, међу који- ма није правио разлику сећао се дана старе славе и јунака достојних пошто- вања заискрио је у најлепшим стихо- вима које је један српски родољубиви песник посветио зетском епископу у својој драми 54 6/2015 књижевност приликом разговора са људима у об- зир је потребно узети њихове по- гледе на свет, способност прихвата- ња и особености мишљења наравно, није могуће одмах дефинисати целокупност ових особина у човеку који се обратио са неким питањем међутим, по карактеру и начину формулисања самог питања могу се направити неке претпоставке не може се не узети у обзир да савре- мени свет, средства масовног инфор- мисања, начин живота и односа актив- но делују на људску свест, формирају начин мишљења и убеђења многи од људи који долазе у храм имају површна знања о православној вери, слабо су мо- тивисани за духовно-морални живот последица заборављања православ- них традиција огледа се у формирању вере у обред, вере у амајлије и сујеверја полазећи из ових особености погледа на свет, оваква особа и једноставно пи- тање поставља са одређеним, можда, су- јеверним контекстом православна вера се доживљава једино као одавање дуга историјским и национално-културним традицијам
... међу- собно, већ помагати један другом, учити се праведности један од другога колико ће тада преграда пасти! ако би господ ограничио себе оним законима спасења који су познати нашем људском уму, ми би смо сви пропали али на бескрајну људску срећу – то није тако закони спа- сења божијег су шири од наших схвата- ња, тачније речено – дубљи јер спаситељ је господ, а ми – људи, ништавна твар и злосрећна пред богом и „сва наша пра- ведност је као запрљана одећа“ (ис 64, 6) сва наша православност је заиста „као запрљана одећа“ и свест о овоме само показује, само истиче безмерну истину, дубину и величину православља назив оригиналног текста: сектантство в православии и православие в сектантстве преузето са azbykaru тема броја новембар / децембар 2015 27 разговор са проф др мирком ђ томасовићем, редовним професором на православном богословском факултету светог василија острошког у фочи г осподине професоре, тема нашег разговора ће бити свето преда- ње хтели бисмо да нам нешто више кажете о овој изузетно важној теми и због тога ћемо одмах прећи на прво питање: шта је свето предање? српски израз предање означава акт предаје или уручивања једне ствари (предмета) која прелази из руке у ру- ку, или неког учења и правила које су старије генерације предале и оставиле млађим нараштајима можемо рећи да се предање схвата и тумачи у два основ- на смисла: а) профаном и б) библијско- свештеном, то јест, црквеном смислу у профаном смислу предање се поима као синоним за легенде, бајке, измишљо- тине и народне приче које се односе на минула времена, и које се често не осни- вају на историјским догађајима за такву врсту профаног предања се у библиј- ским изворима израз предање користи у множини – предања или традиције међутим, између таквог профаног поимања људског предања и црквеног поимања постоји суштинска разлика у библијском речнику, за ознаку порекла и истините божанске самообјаве, израз предање се увек користи у једнини zда ли је предање има само једно значење или је реч о вишезначном изразу? – у светом писму новога завета по- јам предање се сусреће и под мноштвом других израза: истина, исповедање, је- ванђеље, вера, добро завештање, а у светоотачким делима сусрећемо сле- деће називе: предања господња, света предања, господње учење, благочестиво предање, итд разговор водио: ненад јовановић апостоли су предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса – откривену им духом светим богословско поимање светог предања 28 6/2015 zкакво је библијско и богословско поимање светог предања? – по православном и црквеном уче- њу, појам живо предање претпоставља три жива чиниоца: а) живу личност која предаје, б) живу личност која се предаје и в) живу личност која прима (усваја) то предање по богооткривеној истини, бог отац је дародавац и источник предања, а доносилац (и објавитељ) дара је бог логос (као бог по природи) који у бо- гу духу светом непосредно тај дар пре- даје пророцима, апостолима и светим оцима, док је човек тај који са вером и љубављу (посредно усменим и писме- ним путем преко пророка, апостола и отаца) слободно (добровољно) „при- ма“ (усваја) дар тако свети апостол павле сведочи: „ја примих од господа што вам и предадох“ апостоли су, да- кле, предали истину примљену од бога оца преко оваплоћеног бога логоса и откривену им духом светим по православном учењу, предање је оно што је човеку даровано и поверено од стране живога бога, а не оно што је човек сам пронашао, створио и изми- слио стога и сведочимо да је истини- то предање од господа, и у светом пи- сму новога завета се само оно и назива предањем у правом смислу речи, док се све оно што се базира искључиво на човеку назива философијом и празном преваром, односно, оно је „предање људско по науци света, а не по христу“ православље није црква индивиду- алне вере, обичаја или навика, него цр- ква саборне истине и живог предања, искуства и унутарње силе предања zкакво то предање црква прима и предаје? о чему се то заправо ради? – одговор на постављено питање на- лазимо у првој посланици коринћани- ма када апостол павле каже: „јер вам најпре предадох што и примих“ апо- стол павле овде не спомиње било ка- кве писане списе из којих је он црпио знање, него указује на посредно или не- посредно примљено предање, односно, примљену „истину божију“, а та исти- на је „да христос умре за грехе наше по писму, и да би погребен, и да је устао трећи дан, по писму, и да се јави кифи, затим дванаесторици“ очигледно је да овде богомудри апостол сведочи о жи- вом и благодатном предању, то јест, о вери древне цркве да је богочовек исус христос садржај и епицентар преда- ња, односно, да је он заиста пострадао, да је умро, да је погребен, а затим да је истински васкрснуо, након чега се као прослављен јављао својим ученицима откривши им да је он непрестано при- сутан у својој цркви, и да „у духу све- томе“ наставља да врши искупитељско своје дело zкакво је православно поимање светога предања? – православна црква придаје ва- жност предању у двоструком његовом смислу, схватајући га као: а) богочове- чанску личност оваплоћеног бога лого- са – исуса христа и целокупно његово спаситељско дело неодвојиво од њего- ве богочовечанске личности); б) начин преношења божанског откровења пу- тем апостолског прејемства у којем се оно непрестано динамично обнавља у цркви христовој у светим тајнама једном речју, предање се у православ- ној цркви схвата као богочовечанска личност оваплоћеног бога логоса – си- на божијег исуса христа продуженог кроз векове у цркви као дому очевом то јест, оно је божије љубеће снисхође- ње (ка човеку) и човеково облагодаћено усхођење (ка богу) = обожење овапло- ћени бог логос – исус христос је пуно- ћа откровења и пуноћа предања, јер у њему обитава сва пуноћа божанства телесно тема броја новембар / децембар 2015 29 али треба знати да је оваплоћени бог логос себе открио као истину, а не као обичај то је подвукао и тертулијан на- гласивши да је господ исус христос ре- као: „ја сам истина“, а не „ја сам обичај“ оно што никада не смемо да изгубимо из вида је чињеница да обичај може да обухвата и истину, али никада истина не може да се поистовети са обичајем (навиком) одрицати се светог преда- ња и одвајати га од истине, значи исто што и одрицати се цркве христове као и одрицати се богочовека исуса христа и свих оних дарова која је са собом до- нео оваплоћени бог логос zу каквом односу се налази свето предање са истинама вере? – под светим предањем ми разуме- мо скуп свих истина вере, у почетку од господа предатих усмено вернима у цркви, а затим неокрњено од стране цркве предаваних кроз векове и дели- мично ауторитативно формулисаних од стране васељенских сабора, или по- месних, на овима потврђених, а дели- мично ношених у заједничкој вери и са- вести цркве и обухваћених у каснијим догматско-символичним текстовима, списима отаца и богослужбеним књи- гама цркве атанасије велики износи свеправославно учење када каже да је права вера она која потиче из апостол- ског учења и која је учвршћена отачким предањем предање је, по мом скром- ном мишљењу, изнад свега стварност коју у цркви реално и опитно дожи- вљавамо, а не ствар коју теоретски ис- питујемо и проучавамо у ширем смислу свето предање об- ухвата и сва остала црквена „предања“, она очувана у култу, животу, обичајима и уопште све оно што се односи на жи- вот цркве, а која треба да је у истом по- штовању од црквене пуноће, али и да се разликује од догматских предања која се односе на истине вере битно је подвући истину по којој не- зависно од тога на који начин се пре- даје откривена истина – усменим или писменим путем, посредно или непо- средно, ипак се увек ради о једној и истој истини и о једном и истом дару – предању које није од човека него од бога ради се о једној и истој ипоста- си којом се човек обожује и освећује у свим временима: прошлим, садашњим и будућим другим речима, предање има историјски карактер јер историја је једна тајна, у којој се одвија спасење човека и света, тајна која се савршава смрћу и васкрсењем христовим zзашто ви кажете да постоји само једно истинско предање? – постоји само једно истинско и жи- во предање јер постоји само један бог и једна црква у којој се оно чува и истин- ски доживљава постојање предања, сведочи о упознавању бога оца које бива кроз бога сина у богу духу све- томе због тога, израз предање у право- у цркви чувају предање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупности црквеној антички подни мозаик из мегидоа (извор: crestinortodoxro) 30 6/2015 славном поимању, није примопредаја наслеђених учења, прича, анегдота, ми- това, скаски и томе слично, него је оно повезано са благодатно-подвижничким животом човека верника и светим тај- нама цркве, и оно је један непрекидни доживљај истине у богочовечанском телу цркве христове, и тај доживљај се назива предање zу каквом се односу налазе свето писмо, свето предање и црква? – православна црква, свето писмо и свештено предање налазе се у једном унутрашњем, нераскидивом и несливе- ном јединству, у једном тајанственом и надумном прожимању, заједничарењу и хармонији, у којој ни једно не вла- да над другим нити неутралише једно друго једном речју, они су једно дру- гом потребни и чувају своје несводиве карактеристике и особине потпуно је погрешна тврдња томе аквинског да је свето писмо узвишеније од предања и да је сведочење писма поузданије од сведочења свештеног предања данас многи римокатолички теолози говоре о светом писму као једином извору от- кровења, други опет уздижу предање изнад писма, а трећи опет уздижу цр- кву изнад њих сва римокатоличка гле- дишта и мишљења у вези светог преда- ња се базирају на њиховом погрешном учењу о апсолутној непогрешивости римског епископа – папе реформатори, на пример, ауторитет светог писма уздижу изнад цркве, и сматрају да је црква слушкиња писма јасно је да сви они који износе таква мишљења и тврдње, уопште нису пра- вилно схватили шта је свето предање, шта је свето писмо, шта је црква, ка- кав је њихов међусобни однос, и због тога су извукли погрешан закључак zчесто се чује да је свето писмо извор вере, а по другима је то све- то предање шта бисте нам о томе рекли? – битно је рећи да свето писмо ни- је извор вере, без предања ни свето писмо ни свештено предање, по себи, нису извор вере, него је то само живот цркве, дакле, лично христос предање је аутентично тумачење библије свето писмо и предање су две стране истог новчића, јер предање даље преноси и свето писмо и његово правилно ту- мачење библије само у цркви посто- ји истинско јединство, и само у цркви су свето писмо и свето предање један unicum, а ван цркве су једно велико „ништа“ тврдња и учење да постоје два извора откривења: свето писмо и свето пре- дање, са православне тачке гледишта је неоснована и неприхватљива, јер су от- кровење, јеванђеље и предање синони- ми који означавају један и исти догађај, односно, спаситељску тајну – тајну от- кривања бога људима и тајну примања откровења од стране људи (примаоца) потпуно је погрешно говорити о два извора вере и откровења, и таква тер- минологија двојства је неправославна јер свето писмо припада једном једин- ственом телу предања, и не може да се говори о узвишености или умањености једног над другим реч је о једној једин- ственој тајни, али о тајни као реалном историјском догађају та тајна би се могла једном речју да назове „јеванђе- ље“ – блага и радосна вест, јер она има спаситељски значај за живот човеков и васцеле божије творевине када ту тај- ну називамо откривењем, тада то значи да је бог тај који открива и који се(бе) открива, објављује и показује; међу- тим, када је називамо предањем, тада под тим подразумевамо да је бог тај ко- ји снисходи и себе предаје и раздаје (за живот света), а човек га прима сви го- ре наведени називи (писмо и предање) су у ствари „изрази“ или манифестаци- тема броја новембар / децембар 2015 31 је за начин пројављивања божијег от- кровења и значаја истог за човека zкако објашњавате учење да је све- то предање дар свете тројице? – библијски извори нам сведоче да од адама до мојсија није било свеште- них књига, и да је првобитно свеште- но предање предано цркви христовој усменим путем и да сам господ наш исус христос, ништа није написао исто тако, првобитна проповед и поу- чавање су били усмени, „пошто изволи се богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују“, а затим су током вре- мена, због потребе цркве, записани и тако писменим путем предани (traditio scripta) свето писмо је, дакле, запи- сано свето предање и непроменљиви продужетак предања између светог писма и светог преда- ња постоји потпуно јединство и они су проникнути једним духом, нераздељиво живе истим духом и истом животвор- ном силом једном речју, апостолско учење и вера су неизмењени залог исти- нитог предања чија је сила једна и иста имајући то у виду, свети иринеј лион- ски саветује православним хришћанима да свето предање прихвате у свом њего- вом обиму, садржају и пуноћи описујући свето предање можемо да кажемо да оно има два облика: један записани у светом писму, и назива се библија, а други облик је усмени, који се као живи глас божији проповеда од стране светих отаца и у животу цркве христове – и може да се назове незапи- сана библија то је управо оно што из- ражава синодик седмог васељенског сабора: „пророци као што су видели (стари завет), апостоли као што су про- поведали (нови завет), црква као што је примила (предање), учитељи као што су одогматили, васељена како се сагласила, то је вера апостола, то је вера отаца, то је вера православних“ свето предање и свето писмо нису две различите и међусобно независне целине за правилно и православно по- имање светога предања и светога пи- сма потребно је увек имати у виду њихо- ву целовитост, јединство, историчност и црквеност, јер су они свештени залог дат цркви, плод живота цркве и живо- та у цркви уколико ту реалност не бу- демо прихватили, тада ћемо се наћи у ћорсокаку и далеко од истине између осталог, они су намењени васцелом све- ту, иако сви нису достојни да их приме другим речима, њихов циљ је саборни и католичански говорећи о нераскидивом јединству светог писма и свештеног предања, свети иринеј лионски веома трезвено пита: шта би се десило да нам апосто- предање није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је изнад свега учествовање у животу и предаја живота педесетница – силазак светога духа на апостоле, мозаик у куполи цркве св марка у венецији 32 6/2015 ли нису записали и оставили записану реч божију – писмо? зар у том случају не бисмо били дужни да следимо порет- ку предања преданог цркви? сасвим је погрешно да се „извори учења“ ограниче само на свето писмо и свето предање и да се предање као једно усмено сведочење или учење апо- стола одваја од светога писма пре све- га, и свето писмо и предање су дати у оквирима цркве једино су у цркви они примљени у пуноћи своје светотајинске вредности и значења у њима је садржа- на истина божанског откровења, исти- на која живи у цркви овај доживљај цркве се не исцрпљује ни у светом пи- сму нити у предању он се у њима само одражава предање је, дакле, живот духа све- тога у цркви као мистичном телу хри- стовом, и усвајање тог живота од стране верника и живљење тим животом само онима људима који су крштени у име свете тројице у једној светој, саборној и апостолској вери и цркви дата је благо- датна могућност да опитно и истински учествују у усвајању божанског живота предање, по отачком поимању, није нешто што се привидно предаје од уста до уста у облику неког учења, него је оно изнад свега учествовање у животу и пре- даја живота, који је у свет и творевину донео исус христос, и исти наставља да га доноси преко утешитеља и духа истине – духа светог, који увек пребива са људима у цркви у том смислу преда- ње је искуство цркве које се чува духом светим zкако се данас предаје предање у цркви? – истинито предање је само предање истине а истинито предање, по све- том иринеју лионском, оснива се и чува под сигурном даривању истине, charisma veritatis certum, које је дано од самог по- четка у цркви и предато је непрекинуто преко наследности свештенства пре- дање у цркви није само обично наста- вљање људског сећања, или, трајање ли- тургичких радњи и обичаја; оно није ни глас прошлости, него је оно изнад свега живи глас вечности, настављање божан- ског вођења, просветљења и наставља- ње динамичког присуства духа светога црква се није залепила за слово, него се чврсто (стабилно) креће од духа исти дух, дух истине, „који је говорио кроз пророке“, који је водио апостоле и који је просветио јеванђелисте, непрекидно (заувек) остаје у цркви, и непрестано је води ка још већем (дубљем) познавању божанске истине и из славе у славу сасвим је исправно запажање право- славних теолога да у цркви чувају пре- дање и пишу не лица и не мноштво лица већ дух божији, који живи у целокупно- сти црквеној зато је немогуће и не тре- ба ни у светом писму тражити основе предању, ни у предању доказе светоме писму, ни у делу оправдање за свето писмо и предање између светог писма и свештеног предања нити постоји нити може да по- стоји разлика или супротност њихове „поруке“, „залога“, духовности, „теме“ „ипотесиса“ и теологије, јер је један и исти господ – бог логос садржина, срце, епицентар и жижа и једног и другог да- кле, у обома дише и расцветава се исти дух свети и верници примају исти дар од бога онај ко прихвата предање на- лази се у истини и живи у њој да бисмо прихватили и разумели пре- дање морамо да живимо у цркви, мора- мо да будемо свесни да је у њој присутан господ који даје благодат у њој осећамо дах духа светога zда ли је само древност предања ме- рило истине? – слажемо са кипријаном картагин- ским да је древност без истине само око- рела заблуда тема броја новембар / децембар 2015 33 синајска икона спаситеља међу величанственим иконама спаситеља има неколико изображења господа која као да нису сликана људском руком, већ ангелском десницом ј едном је у далекој америци у малу продавницу православних књига и икона „залутао“ млади американац – „панкер“, који никада раније није чуо ни за православље, ни за врлину уопште (ма колико то звучало грубо – управо је било тако), и такође никада не видевши право- славну икону зид продавнице украшава- ла је велика копија древног образа спа- ситеља младић се са чуђењем загледао у икону и у недоумици запитао продавца: „а, ко је ово? ово сигурно није обичан човек – сувише је леп и необичан за чо- века“ и тако је започео разговор, који је за младог американца био почетак пута у православље време или људско сећање, а пре свега сам господ нису благоизволели да нам оставе рукотворени лик исуса христа, а ни усмени опис спољашности сина чо- вечијег; такође ми не налазимо ни код јеванђелиста на указивања о изгледу спаситеља, али ни довољно убедљиве податке у свeтом предању и зато свака историјска епоха, надасве сваки живопи- сац су уобличавали своје виђење богочо- вечанског лика у овоме се очигледно и открива загонетка (тајна) одсуства зажи- вотног описа спаситеља, јер је јеванђељ- ски исус био свечовек, нови адам, пра- родитељ нових гредућих хришћанских поколења светитеља и праведника, сино- ва светлости, који су били дужни да на се- би носе отисак његове спољашњости и да у њему препознају себе у свету постоји много иконописних из- ображења спаситеља, али било ко и било када да га је сликао, увек овај лик несхва- тљиво и тајанствено одговара своме пр- вообразу ово је у истину задивљујуће међутим, слично као што постоји разли- ка између обичних и чудотворних право- славних икона (које носе нарочит божији благослов), тако и међу рукотвореним ликовима спаситеља постоји разлика, која је условљена духовном способношћу иконописца да проникне у тајну богоова- плоћења и изображења у човеку – бога међу прелепим и величанственим ико- нама спаситеља има неколико изобра- жења господа која као да нису сликана људском руком, већ извајана ангелском десницом – и као таква она нас приводе непосредно великој тајни богоовапло- ћења, тајни јединствене богочовечанске личности која сједињује у себи неописиву и недокучиву божанску природу са огра- ниченим и конкретним људским бићем ову „велику тајну побожности“, то јест саму суштину хришћанске вере, неве- роватно је тешко и очигледно немогуће људском уму потпуно схватити, али је могуће „дотаћи“ се ње и нама – и то та- превод са руског: небојша ћосовић 34 6/2015 ко што ћемо се пажљиво загледати у лик спаситеља, који се од древних времена чува у ризници манастира свете велико- мученице катарине на синају по мана- стиру се ова икона и назива синајска ову икону је насликао непознати мај- стор у vi или vii веку, и као таква она представља једно од најстаријих изо- бражења спаситеља оно је урађено древном техником енкаустике многе од древних икона спаситеља и богоро- дице насликане су упра- во овим тешким начином иконописања на позадини неба са златним звездама и гор- њим јерусалимом (сте- шњеним на врху издуже- не иконе) као да израста царско-величанствена фигура у тамно љубича- стом хитону и химатиону са златним појасом око десног рамена (знамење царске власти) златни, као сунце сијајући нимб окружује задивљујући лик бога – цара, свештени- ка и пророка десна рука са прстима сложеним за благосиљање, символич- но указује истовремено и на тајну пресвете троји- це и на сједињавање божанске и људске природе у христу у левој руци спаситељ држи драгоцено богослужбено јеванђе- ље, које он доноси у свет међутим, ови дубоки символи су уобичајени атрибути већине икона христових у чему је онда загонетка управо овог лика – прекрасног и страшног истовремено? још се није стишала грмљавина хал- кидонског сабора, који не само да је дао кристално чисту догматску формулацију о начину сједињавања две природе у хри- сту, него је и разделио цркву на оне који прихватају ову истину, и оне који су про- тив ње у сећању је била још и несторије- ва јерес, која је разделила бога и човека, а из блиске будућности се нејасно надвија- ла сенка иконоборства у самој сржи бо- гословских спорова, који су одлучивали судбину истине у овом свету, рађало се богословље иконе, које је упијало у себе и богословски подвиг црквених отаца и благодатни опит светих подвижника и синајска икона је била насликана да би дала одговор разумљив свима, и то одго- вор једноставан и уверљив као сама реч божија страдални и пун дубо- ке људске патње од виђења света који гине од греха, мржње и неверја – до тра- гичности напрегнути из- глед јеванђељског исуса недокучиво је сједињен са погледом великог надзе- маљског мира и кротости творца света, те и бића ко- је сву људску историју об- ухвата својом љубављу и бригом ни у једној икони човек није више дошао до границе могућег – да огра- ниченим земним средстви- ма представи оно што је у основи неизрециво и нео- писиво – бога који је по- стао човек један грчки старац је при сусрету са сваким човеком говорио клањајући се: „пречистоме образу твоме клањам се благи“, напомињући тиме свима нама, по чијем смо образу створени и да је истин- ска икона човека – бог! тако постају ја- сни и драгоценост живота сваког човека и његова лепота и величина – а две глав- не заповести о љубави према богу и бли- жњем предстају у свој својој светој и веч- ној нераздељивости јереј андреј лобашински из часописа „купель“, бр 2 (15) 2001 г тема броја новембар / децембар 2015 35 у земуну, у цркви свете тројице, упо- знали смо породицу вучетић паро- хијски свештеник гојко ракас похва- лио је њихову ревност и дао благослов да о њима пишемо александар (43) и адриана (35) имају петоро деце: константина (12), димитрија (10), касијану (7), јелену (3) и стефана (8 месеци) обоје су рођењем земунци, мада је александар одрастао у батајници његов отац је из товарника, мајка из брестача, општина пећинци, а адријанини су из земуна где је и она одра- сла обоје имају само по брата славе св архиђакона стефана у земуну су стекли средњошколско образовање, александар је завршио средњу саобраћајну, а адриана медицинску радио је многе послове, а од- скора ради приватно адаптације станова адријана радом код куће, као козметичар, успе да мало привреди кућном буџету, али и да доста времена посвети деци и њена мајка је увек спремна да помогне живе у стану од 47 квадрата кад су се венчали, живели су овде са адрианиним баком и деком, чији је овај стан био, а наследила га је њена мајка, која живи близу њих алек- сандров отац се упокојио пре шест година, а адрианин пре три обе мајке их новчано помажу, али пензије су мале причајте нам како сте стекли веру, јер је она дар божији који добијамо ако га тражимо адриана: из личног искуства знам да вера потпуно мења човека, начин на који размишља и како се понаша у њој непре- стано учимо искушења су стална, могуће је и изгубити је и зато борба не престаје саша (александар) је крштен са 40 дана у храму св николаја у огару, општина пећинци, а ја са 16 година у храму свете тројице у земуну за нас су биле пресудне две нове године прва – кад смо се упо- знали, на прослави нове 2001 године и друга – кад смо отишли да се поклонимо моштима св владике николаја жичког и охридског у манастир жичу тада нисмо били утврђени у вери сашин друг нико- ла, који ће постати кум нашој деци, обоје нас је увео у веру посебно нам је знача- јан одлазак у манастир жичу где смо до- живели право преображење то је било првог дана нове 2003 године чули смо да су тамо донете мошти св владике ни- колаја и јако смо желели да он благослови и овенча нашу љубав браком и да ускоро добијемо дете решени, упутили смо се на главну аутобуску станицу и били спремни да чекамо аутобус колико год је потреб- но када смо питали службеницу када има први аутобус за краљево, рекла нам да је отишао и да је следећи за три сата мени баш и није било право, али саша, пун ве- ре, говорио ми је како је тако најбоље и да породица вучетић битнеодлуке заједнодоносимоусмеравамодецу на живот по божијим заповестимајош нисмодошли до периодасупротстављања,алисе надамодаћемо то решавати без много проблема радмила грујић 36 6/2015 вишедетне хришћанске породице не треба да жалим јер свакако стижемо у том моменту нам службеница са шалтера пружа карте и каже да пожуримо, јер ау- тобус који је требало да оде пре 10 мину- та касни и управо треба да уђе на станицу одјурили смо и стигли на перон кад и он ушли смо пресрећни пут нам је пролетео по доласку у краљево, објаснили су нам како доћи до жиче и аутобус нам је од- мах дошао није било, слава богу, ни једне препреке у манастиру смо целивали све иконе, поклонили се светим моштима и помолили се св владики вратили смо се пуни спокоја који је допринео да се 15 ју- на 2003 венчамо у храму рођења пресве- те богородице у батајници већ у октобру исте године добили смо нашег првог сина константина можемо рећи да је жеља за потомством била наш призив као знак захвалности св владики николају, заве- товала сам се да ћу ћерки дати име каси- јана, по дивној књизи коју је св николај написао после годину дана смо отишли у манастир лелић на поновно поклоње- ње слава богу, пет година касније роди- ла нам се касијана од тада почиње наш литургијски живот додуше, моја мајка је неколико година пре моје удаје, постила средом и петком, па сам и ја уз њу, мада није била упућена у веру, али о правом ли- тургијском и хришћанском животу нисмо ништа знале први пут сам се причестила уочи божића 2003 моја мама сада одлази недељом у цркву александар: моји роди- тељи нису били у вери сећам се једино да је стрина мог деде, која је живела с нама у кући, стално држала у рукама свето пи- смо ниједан обед код ње није прошао без молитве али, убрзо се упокојила ја сам то само код ње видео она ми је, као најста- ријем унуку (било ми је 5–6 година) стал- но нешто из њега читала иначе, у веру ме је увео наш кум, никола челар он, који је преживљавао тешке тренутке након развода његових родитеља, прошао кроз све фазе младалачке кризе, он је касније постао велики верник и крстио сву нашу децу, али и много одраслих људи дожи- новембар / децембар 2015 37 вео је истинско преумљење, почео стално да чита свето писмо и да нас поучава, и тако је многе из нашег друштва привео христу цело наше друштво је кренуло на богослужења у нову цркву рођења пре- свете богородице у батајници, па смо и помагали свештеницима, нарочито за ве- лике празнике никола је пожртвован и има високу свест о важности свете тајне исповести његово преобраћење у веру утицало је и на његове родитеље да се по- мире и опет живе заједно младост нам је протицала 90-тих година, у време грађан- ског рата и распада југославије обојица смо одрасли у једном кварту у батајници, васпитани комунистички, незадовољни стањем, били смо у великом духовном вакууму, а накотиле се разне источњачке секте, кријумчарена и подметана је дрога, растао криминал а онда сам са 18 година, у децембру 1990, позван на служење вој- ног рока у бјеловар политичка ситуација је била крајње напета, што је допринело да су неке од нас врло брзо отпустили, а међу њима и мене сигурно вам је познато шта се тамо догодило наредне године, када је херојски погинуо мајор јна милан те- пић у бјеловару се налазило једно од нај- већих складишта оружја јна на терито- рији хрватске кобног 29 септембра 1991 г хрватске паравојне формације („зенге“) приморале су га да се са својим војници- ма, махом младићима на одслужењу вој- ног рока, повуче у војно складиште оружја и опколиле су складиште након неуспе- лих преговора, мајор тепић је морао да донесе одлуку од које су зависили животи младића кратко се обратио војницима и рекао им шта ће учинити, и наредио им да се повуку тако је одржао своју задату реч да ће својим животом бранити отаџбину, подигао је у ваздух складиште у коме је погинуо и ушао у легенду али је погину- ло и много „зенги“ пореде га са војводом стеваном синђелићем проглашен је по- следњим народним херојем јна ја сам, божијим промислом, избегао тај ужас, јер да сам одслужио војни рок до краја то ме не би мимоишло бог ме је сачувао, уверен сам, због ове моје породице колико вас помаже држава, школа, цр- ква? можете ли редовно плаћати кому- налне дажбине? александар: примамо дечји додатак са- мо за четворо деце доста нам помаже цр- ква, тачније верско добротворно стара- тељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе такође, у организацији вдс-а овога лета су више- детне породице добиле бесплатно летова- ње у грчкој чули смо да је осам вишедетних породи- ца овог лета, посредством вдс-а, бесплат- но летовало у грчкој, на позив његовог високопреосвештенства георгија, митро- полита китруског, катерине и платамона, а по благослову његове светости патри- јарха српског иринеја, у граду катерини 3–14 августа велику помоћ на реализа- цији овог летовања пружили су председ- ник општине стари град, дејан коваче- вић, фондација „миња петровић“ и ап „ласта“ из београда – да, и ми смо ту убројани, па сам ја пу- товао са четворо деце било је то дивно и 38 6/2015 вишедетне хришћанске породице незаборавно летовање, одмор и за тело и за душу, јер смо обишли и многе цркве и манастире, препуно новог искуства и са- знања, и за децу и за мене посебно ми је било велико задовољство што смо се упо- знали и дружили са другим вишедетним породицама тих 11 дана живели смо као једна породица а о већини сте писали у православном мисионару: арамбашићи – 15 деце, стојиљковићи – 11, самохра- на мајка николина – 9, василијевићи – 6, станковићи – 7 шта је по вама најважније у хришћанском животу? колико је важна послушност? адриана: у хришћанском животу и бра- ку је најважније да се све обавља са пуно љубави да има пуно праштања и стрпље- ња обострано да се супружници испове- дају истом духовнику јер он непристрасно прилази сваком проблему послушност је најважнија, равна је највећем подвигу и ми се заиста трудимо да своју љубав испо- љавамо кроз послушност да ли сматрате да ћете се спасити рађа- њем? да ли целу своју породицу видите на окупу у рају? – никада нисам мислила да ћу се спаси- ти рађањем деце на мени је велика одго- ворност пред господом треба да их нау- чим да буду прави хришћани, а то је тек почетак који ме можда одведе ка спасењу рај треба да буде циљ сваком човеку на које се све начине освећује право- славни дом и људи у њему? – молитвом највише, обавезно пре и после јела, кад се осењујемо крсним зна- ком, кад кадим иконе и све нас нама је ра- дио „слово љубве“ укључен по цео дан, и ја док кувам, спремам кућу, пеглам, певу- шим деци те песме или молитве и не само да се освећујемо него и стварно осетимо неку лакоћу колико хришћанин треба да брине о деци? александар: о свима нама брине бог догађа нам се да негде погрешимо и до- лази до једног или два дана кад је финан- сијски баш натегнуто, али и тада кроз то добијамо од господа нека упозорења и обавештења шта треба да предузмемо да не би дошло до такве ситуације али, не може без цркве, без ње не можемо сагле- дати праву ситуацију и прихватити своје грешке, а самим тим и бити спремни да се мењамо али, ни тада не бринемо прете- рано, јер та брига може деци да направи проблем, изазове страхове то не сме да се примамо дечји додатак само зачетворо деце доста нам помаже црква, тачније верско добротворно старатељство од њих редовно добијамо пелене за бебу и прехрамбене производе новембар / децембар 2015 39 ради, јер ми смо у божијим рукама да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – учествовали смо у тв емисији у крат- ком прилогу о посту, а ја сам са констан- тином и димитријем био гост на радију „слово љубве“, у емисији „будимо људи“, средином септембра говорили смо о ути- сцима са летовања вишедетних породица са вдс-ом у чему је по вашем мишљењу суштина хришћанског васпитања? ви имате три основца у чему су посебно талентовани? да ли се баве додатним активностима? – суштина васпитања је опет – послу- шност она је најважнија у њој треба највише да се усавршавамо уколико до- ђе до неспоразума, решавамо га разго- вором жена је углавном већи део дана са децом и она се бави њима, али битне одлуке заједно доносимо усмеравамо децу на живот по божијим заповестима још нисмо дошли до периода супротста- вљања, али се надамо да ћемо то решава- ти без много проблема данас је велики удар на породицу и то у многоме оте- жава васпитавање адриана: констан- тин иде у 6, димитрије у 4, касијана у 1 разред, а јелена иде у вртић константин је врло добар ученик, а димитрије од- личан димитрије је ове године кренуо у музичку школу, а спортом се тренут- но бави само касијана, иде на одбојку у православно спортско друштво „света србија“ игрице су им дозвољене ретко и ограничено, а програме на телевизији углавном гледамо заједно константин има веште руке, док је димитрије вешт са речима касијана воли да пева и црта са децом разговарам, трудим се да сва- ком пружим довољно пажње упућујем их на међусобно помагање и разумева- ње учим их да се тако опходе према сва- ком и из лоших ствари које неко ради може да се научи много уколико су деца васпитана тако да из свега извуку поуку, онда им је то само на корист не треба да осуђују, јер и они који нешто раде у не- знању могу добити призив господњи и променити свој живот све троје деце иде на веронауку и тамо уче ствари које ја не знам, а самим тим и ја учим од њих одмах ми саопште шта су ново научили и онда о томе причамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота? – када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско сми- рење за душу трудимо се да нам молитва буде заједничка увече и пред оброк због јутарње гужве у кући свако своју обавља засебно када је пост у току, мере су мало строже деца посте од седме године средом и петком, а за причешће се припремају по благослову читамо светоотачке књиге, a деца литературу прилагођену свом узра- сту по мени, то је право васпитавање за задобијање светости многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво, разне тешкоће и матери- јалну оскудицу тога се плаше и зато планирају рађање која је ваша порука охрабрења? александар: непрестано се уверава- мо у то да нас господ не напушта баш кад је најтеже и у маловерју посумњаш, помоћ пристигне ми нисмо у почетку брака планирали да имамо петоро деце, жеља да их имамо више постепено се ја- вљала не треба се плашити како ћемо обезбедити потребно, ако ми радимо оно што је до нас, господ ће нам додати неопходно када притисну проблеми једини излаз из њих јесте молитва то је истинско смирење за душу 40 6/2015 вишедетне хришћанске породице пренатални период је време кад је мај- ка у благословеном стању стручњаци дају велики значај разговору мајке са дететом у том периоду дете преживљава све што и мајка: стрес, љутњу, нездрав живот, пого- тово ако мајка користи алкохол, цигарете, дрогу, али и обратно: радост, молитву, ве- ру како је адриана разговарала са својом бебом у стомаку? и каква је улога оца у овом периоду? – наш супружански однос је прилично добар нема неких свађа жена ми је до- бра и обично буде како ја кажем кад је у благословеном стању веома је важно да нема трзавица, да нема нездравог живота, пушења ни алкохола, али је црквеност нај- важнија она је редовно ишла на литур- гије у свакој трудноћи је постила по бла- гослову свештеника једино је са четвртим и петим дететом добила мало ублаженији пост из здравствених разлога адриана: нисам знала да тако нешто треба чинити у трудноћи, али са задњим стефаном сам децу више укључивала да приђу и опипају ми стомак, јер сам о томе чула нека преда- вања кажем им: беба све чује хајде да јој нешто кажемо! касијани се то допало па је најчешће прилазила и говорила беби: „ја тебе највише волим“ да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? шта мислите о вантелесној оплодњи? – порођаји су били различити и сва су деца рођена природним путем био је при- сутан страх, јер сам увек рађала крупну децу када се супружници одлуче на ван- телесну оплодњу ту постоји велика жеља да постану родитељи такву жељу разу- мем тада душа много пати немам ми- шљење о томе хајде мало и децу да питамо: сви знамо да на крштењу добијамо анђела чувара, али ко зна да нам каже зашто се зове „чу- вар“ и од чега нас он чува? – зове се „чувар“ јер нас чува од опасно- сти – каже димитрије – тако је на местима где вас мама и тата не могу сачувати ту вас он чува а кад ма- ма дође из болнице и донесе нову бебу да ли јој се радујете? – радујемо се онда са мамом и ми чува- мо бебу – каже касијана – како је то дивно! значи да беба добија и трећег чувара – браћу и сестре заједно са осталим вишедетним хришћанским породицама које су у организацији вдс-а ишле на путовање у грчку новембар / децембар 2015 41 сваки празник у себи носи радост присуства божијег дух дише где он хоће и кад хоће, а његово при- суство осећа се кроз надахнута усхићења и победне радости вере таквих догађаја у светој земљи господњој је више, а сигур- но пажњу плене три празника господња која су круна и прослављају се у три го- дишња доба зими, на богојављање, у месту бет аба- рах (витавара – прелаз на реци), на самој државној граници израела и јордана дога- ђа се сваке године несвакидашње чудо ре- чи псалмопевца цара давида – море виде и побеже, јордан се обрати натраг (пс 114, 3) – постају видљиво сведочанство патријарх јерусалимски теофил iii, на овај празник, врши велико освећење воде реке јордан када трећи пут из воде извади увезан ка- напом букет босиљка са крстом, река јор- дан почиње да тече узводно мењајући свој речни ток у трајању од 24 часа и црквени антифони који се поју тога празника на ли- тургији сведоче о овом чуду у пролеће, дан пред васкрс, на велику суботу, на призив православног патријар- ха долази благодатни огањ у саборној цр- кви христовог гроба у јерусалиму огањ је сведочанство да се на дан велике суботе господ христос као муња спустио у ад и мр- твима проповедао јеванђеље доказ да је на дан велике суботе христос сатро силу ад- ске таме је долазак благодатног огња у јеру- салиму почев од 335године па све до данас благодатни огањ у првим минутима уоп- ште не пече, нити може било шта да изгори ако се њиме упали за тили час огањ се раз- несе свуда по храму огањ се брзо разноси по јерусалиму и маслинској гори и целој радост празника усветој земљи свакоглета,огањсилази, мадасеотоме мало зна,и на празник преображења господњег на брдутавор хаџи драган б поповић 42 6/2015 путописи светој земљи већ неколико година и по целој русији, а од ове 2015године разносио се и по свим српским земљама благодатни огањ је само присуство божије, уприличе- но да бога као светлост видимо, а останемо живи сваког лета, огањ силази, мада се о томе мало зна, и на празник преображења го- сподњег на брду тавор (= палата чистоте и светлости) на дан преображења, већ од 18 часова, на тавор пристижу православни поклоници из читавог света богослужење почиње у 22 часа и наставља се светом ли- тургијом која почиње у поноћ неколико хиљада верника сведоци су несвакидашњег догађаја силаска благодатног огња који се појављује изнад цркве светог илије подиг- нутој изнад места преображења господњег присуство божије посведочено је (а то траје сатима) не само благодатним ог- њем, већ и мноштвом белих уљеносних облака који као магла надиру са запада и благодатно се спуштају на све присут- не поклоници, паркирани аутомобили, дрвеће и трава бивају потпуно ороше- ни тим небеским миром уз неописиву радост и лепо расположење људи ин- стинктивно подижу и шире руке према небу не би ли тако били ближе загрљају благодатних облака ове године група из београда, бања луке и са влашића, вођени искусним ду- ховником старешином миријевске цркве светог илије оцем милошем мићићем имала је ту част да буде на овом „стра- шном месту“ свеобилне и утешне пре- ображењске љубави божије као што пролећни благодатни огањ долази при дневној светлости, тако овај таворски летњи огањ долази ноћу као мноштва рој запутелих, светлуцавих искрица најбла- годатнијег небеског ватромета сва ова чуда треба да послуже укре- пљењу верујућих, а неверујућима да буду на сведочанство истинитог при- суства божијег свети владика николај поручује свима до краја историје: овај свет је почео чудом, одржава се чудом и завршиће се чудом – другим христовим доласком присуство божије посведочено је (а то траје сатима) не само благодатним огњем, већ и мноштвом белих уљеносних облака који као магла надиру са запада и благодатно се спуштају на све присутне новембар / децембар 2015 43 централно место у светом граду јерусалиму заузима храм све- тог гроба и христовог васкрсе- ња под чијим куполама је смештена и голгота (место распећа), камен миропо- мазања и још 15 светих места који чине овај храм хришћанском светињом над светињама на месту распећа идолопоклоници су у време римске империје изградили храм афродите, а цар адријан је поста- вио незнабожачке статуе са намером да спречи ходочашће хришћана на то све- то место, али су се хришћани окупља- ли на њему константин велики својим миланским едиктом 313 године зау- ставио је прогон хришћана године 324 на првом васељенском сабору у нике- ји јерусалимски епископ макарије по- стиже договор са царом константином о рушењу идолопоклоничког храма по- свећен афродити и изградњи хришћан- ског храма на голготи у то време, света јелена, мајка цара константина вели- ког, допутовала је у јерусалим са наме- ром да васпостави праву веру у бога, те да се на оним местима, која је богочовек христос својим ногама осветио, подиг- ну цркве посебну бригу света јелена посветила је области голготе њен први задатак био је да нађе часни крст овај труд уродио је плодом, пошто је у јед- ној пећини на голготи пронашла часни крст, заједно са друга два крста на који- ма су били распети разбојници када је часни крст положен на једну упокојену жену, она је васкрсла, чиме је пројавље- на његова чудесна сила после овог див- ног чуда, читаво место је очишћено од идола, а потом и освећено тако је ме- сто распећа и погребења христовог по- стало свима доступно уз царску помоћ је започета изградња храма христовог васкрсења на голготи константин ве- лики је сам дао нацрт за њену изградњу радови на цркви васкрсења завршени су 325 године, а освећење је било 336 храмхристовог гроба ихристовог васкрсења црква васкрсења позната је као „константинова базилика“,аделимичанописо њеном настанку записанје уделу животсветог константинаод јевсевија кесаријског јелена јонић 44 6/2015 светиње свете земље године у време сабора у тиру прва цр- ква васкрсења позната је као „констан- тинова базилика“, а делимичан опис о њеном настанку записан је у делу жи- вот светог константина од јевсевија кесаријског године 614 персијски краљ хозрој ii освојио је јерусалим том приликом је- русалим је доживео страшна разарања, а храм васкрсења христовог је био спа- љен персијанци су из храма покрали све највредније дарове, које су дарова- ли константин велики, царица јелена и царица евдокија између осталих дра- гоцености, ту се нашао и дијамантски крст теодосија ii, који је био постављен на голготи; веома вредан крст царице теодосије; путир од оникса (за који се веровало да је сам господ христос на тајној вечери пио из њега); дијадема етиопске царице елисван; свете утвари из соломоновог храма, велики дар ца- ра јустинијана највреднија украдена драгоценост био је часни крст који се налазио на златном постољу на голготи и био запечаћен патријарашким печа- том овај догађај је уздрмао хришћан- ски свет часни крст је, са свим другим драго- ценостима, однесен у главни град пер- сијског царства када је византијски цар ираклије победио персијанце, сам је узео часни крст и донео га у кон- стантинопољ, а потом га је 630 године вратио у јерусалим тај догађај се пра- знује као воздвижење часнога крста, и од тада се у свим православним црква- ма 27/14 септембра празнује тај једин- ствени догађај нови храм христовог васкрсења би- ла је изграђена у византијском стилу калиф омар је 637 године завладао је- русалимом по договору са патријархом јерусалимским софронијем, он издаје декрет (актинаме), којим се осигурава власт ромеја над светим местима и де- финише право и обавезе хришћана од- носи јерусалимских хришћана и мусли- манске власти зависили су највише од односа између калифата и византијских царева године 995 египатски владар ха- ким ибн амрилах разорио је храм вас- новембар / децембар 2015 45 крсења, а преостала је само голгота, као знак светости овог места византијски цар роман iii ће у договору са сином ха- ким амрилаха, дарехом, добити дозволу за обнову цркве васкрсења која ће бити завршена 1048 године године 1099 пред зидове јерусали- ма долазе крсташи у преговорима са муслиманима закључен је споразум о заштити хришћанских светиња исте године, 16 јула јерусалим пада у руке франака и њиховог вође готфрида њи- хова власт ће трајати осамдесет осам година године 1187 саладин прогони крсташе и постаје владар јерусалима саладин је зазидао сва врата на храму, осим главних и поставио прозоре на куполи цркве штете на цркви би биле и веће да није било правовремене ин- тервенције ромејске дипломатије цар исак анђел о свему је обавестио и са- мог султана, после чега саладин изда- је декрет, по коме све цркве у светим местима поново постају власништво ромеја овај декрет ће касније бити по- стављен на самом улазу у цркву од та- да, па све до 1229 године, православни хришћани су имали власт над црквом васкрсења исте године, немачки цар фридрих ii барбароса осваја палестину и постаје владар у јерусалиму поново долази до повратка латинског клира, а православ- нима ће све до 1244 године бити уки- нута сва права и они ће за то време тр- пети велике страхоте египатски султан салех егијуп, 1244 године осваја свету земљу и враћа православнима власт над светим местима, предајући кључ цркве васкрсења грчком патријарху године 1390 црква васкрсења бива потпуно обновљена и реновирана уз помоћ грч- ког цара јована кантакузина почетком 15 века и другим конфе- сијама даје се понешто од светих ме- ста као и делови храма тако су копти добили капелу где је раздељивана риза стражари христовог гроба јерусалимски патријарх са својим братством, епископима, свештен- ством, монасима и другима, води братство светог гроба ово братство има задатак да чува православну ве- ру и света места у светој земљи, и да се залаже за православље у окви- ру братства постоји и подгрупа звана стражари, односно посебна група мо- наха из манастира св константина и јелене ови монаси имају задатак да чувају капелу гроба христовог најма- ње један стражар је код капеле анђела та традиција је успостављена још од посете свете јелене 326 године свети гроб (извор: wwwgrebenkoninfo) 46 6/2015 светиње свете земље господа исуса христа и једно место иза гроба господњег (балдахин) марони- ти су добили капелу на месту „не доти- чи ме се“, а јермени место где су стајали пресвета богородица и свети апостол јован од 1517 године настају трзавице са неправославнима око тога ко треба да поседује кључ храма султан сулеј- ман ће кључ цркве васкрсења предати на чување муслиманима, и та тради- ција је сачувана до данас године 1537 у свету земљу стижу францискански монаси који су мало-помало латинизи- рали мароните и тако преузели њихо- ва света места у храму надаље су пред- ставници сваке конфесије обнављали део цркве који је припадао њима, док је свети гроб остао као што је и био – у власништву православне јерусалимске патријаршије храм васкрсења доживеће нову тра- гедију 1808 године, када ће, непажњом једног јерменског морнара, избити по- жар на иконостасу јерменске капеле од ватрене стихије у цркви је сачуван само гроб господњи ово је било очиглед- но чудо, да гроб господњи уопште није био захваћен ватром великог пожара у цркви васкрсења по трећи пут у својој историји упркос тешкоћама које су правили неправославни и нехришћани, црква је релативно брзо обновљена, тако да ће њено поновно освећење бити 13 сеп- тембра 1810 године после кримског рата, русија, фран- цуска и турска заједно обнављају храм задржавајући status quo тиме су закљу- чени најзначајнији досадашњи радови на храму васкрсења христовог аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo централно место у светом граду јерусалиму заузима храм светог гроба и васкрсења христовог голгота (извор:wwwcapitol-travelcom) храм светог гроба и васкрсења христовог (извор: wwwbiblewalkscom) новембар / децембар 2015 47 протатски храм познатији као про- татон, смештен је у центру кареје, а име је добио по протату, адми- нистративној управи свете горе, који се налази у близини храма храм је посвећен успењу пресвете богородице, најстарији је сачувани храм на светој гори и једини који има облик базилике по предању и из сведочења појединих историјских извора овај храм је подигао цар константин велики, претпоставља се око 320 године, када је обилазио атонску гору тада се сусрео са многобројним ма- лим монашким заједницама којих је нај- више било на месту данашње кареје, због извора воде, климе и конфигурације терена који је штитио од јаких ветрова уз тишину и богату природу идеални за тиховање и по- свећење господу, те је цар константин од- лучио да сагради храм на овом месту вре- меном су земљотреси и гусари више пута оштећивали храм, све до 962 године, када из поузданих историјских извора сазнајемо да је храм обновљен под покровитељством византијског цара никифора фоке храм је тробродна базилика са три по- лукружне апсиде на источној страни сре- дишњи брод је мало издигнут има две отворене припрате – на западној и на се- верној страни, према широком улазном степеништу свештене општине – епи- стасије велику западну припрату поди- гао је влашки војвода јован богдан 1508 године, а северно предворје је подигнуто и изнутра осликано у време прота сера- фима 1538 г о богдановом ктиторству за- падног предворја сведочио је до пре више од једног века словенски натпис на плочи узиданој над улазом у цркву припрате су делом дограђене у xix веку, истовремено када и звоник, североисточно од олтара протатски храм по предању и изсведочења појединих историјских извораовајхрам је подигао цар константин велики др немања јонић протатски храм са звоником (извор: wwwpemptousiacom) 48 6/2015 светиње свете горе звоник је доскора служио као депо за део библиотеке и архиве мермерни иконостас испред олтара је из x века, а иконе на њему радили су крит- ски мајстори с леве и десне стране у цен- тралном броду цркве налазе се молитвени наслони (стасидије) за представнике два- десет манастира који редовно присуству- ју богослужењу протепистат има ту своје посебно место живопис саборне цркве је настао око 1290 године и рад је манојла панселиноса који је живео у време влада- вине андроника ii палеолога (1282–1328), савременика српског краља милутина чувени фрескописац манојло панселинос уврстио је овај храм са дивним фрескопи- сом у ред најлепших споменика византиј- ске уметности, а само фрескосликарство припада раној фази македонске школе остатке фресака из тог периода наилази- мо још у манастиру ватопед и хиландару у храму се посебно истичу композиције вазнесења, молитве у гетсиманском врту, рођење христово, христос у гробу, ваве- дење богородичино, свети јеванђелист јован са прохором, затим ликови великих подвижника и светих ратника ти су пор- трети права ремек-дела у олтару протатона смештена је чувена икона „достојно јест“ (аксион естин) до- стојно јест главна је икона-заштитиница целе светогорске монашке заједнице на њој је приказана пресвета богородица која држи богомладенца исуса христа, у стилу који се зове елеуса, тј милосрдна поред најстаријег храма на светој гори, у кареји су и нова здања светогорске упра- ве, цивилних власти, адаптирани просто- ри за разне службе (лекарска амбуланта, пошта, банка), продавнице, радионице у конацима бораве представници девет- наест манастира у свештеној општини, чланови свештене епистасије (владе), а постоје и хотел, пекара, путнички биро и више од осамдесет келија у којима обитава стотинак калуђера аутор је уредник сајта hilandarinfo поред најстаријег храма на светој гори, у кареји су и нова здања светогорске управе, цивилних власти, адаптирани простори за разне службе икона достојно јест (извор: wwwathosweblogcom) протатски храм (извор: wwwpemptousiacom) новембар / децембар 2015 49 манастир посвећен икони мај- ке божије тројеручице се на- лази у насељу трешња, засе- ок дробњаци испод авале, и један је од најмлађих српских светиња плац је црква добила од александра дроб- њака који га је из благодарности богу и о јоилу дао нашој светој цркви уз молитву у нади да ће се ту изградити манастир митрополит амфилохије је, мењајући телесно ослабљеног патри- јарха павла, 2008 године поставио и освештао крст на њиви на којој је пла- нирана изградња манастира, но из тех- ничких разлога манастир је по доласку мати злате три године касније грађен под брдом уместо на њему како је пр- вобитно планирано, и то на имању ко- је је купила патријаршија поред ма- ти злате сестринству овог манастира припада и мати јевросима (монахиња ефросинија) вођена десницом божијом исказаном у виду болести, мати је после манасти- ра дуге и бешке (где је била у послу- шању игуманијама јовани и фотини), премештена у манастир ваведење на сењаку, где је провела најтеже дане свог боловања, операције и терапије мати злата је неизмерно захвална игу- манији анастасији и сестринству на свим духовним и физичким условима које је имала у ваведењу, јер, како сама каже, тај период јој је један од најдра- манастирбогородице тројеручице саизградњомсаме црквепочелосе2013 године,када је,ипоред великежртвеитрудактитораиприложника, матизлата мораладапредузмепосаоусвоје руке кристина давидовић 50 6/2015 ове године је стогодишњица од упокојења војника ми- каила милошевића који се дао свој живот у 24 години његов гроб је био пресудан за мати златино прихва- тање овог великог благослова иначе, мртвог војника је нашао деда једног данас живог парохијана он га је сахранио и по завршетку рата довео родитеље из аранђеловца који га нису вратили у родно место, већ су му на том месту подигли надгробну плочу господ је после толико времена нашао начин да га прослави представљамо вам гоценијих у монашком животу љубав митрополита амфилохија је осетила да је за ту, како је мати мислила, уско- ро мртву монахињу бог одредио нешто друго када јој је говорио о подизању манастира питала се како то да мртав човек подигне манастир њен страх и неверица су се променили једним бо- жијим знаком – гробом војника који је свој млади живот дао за отаџбину ма- ти је, наведена својом болешћу, митр- ополиту рекла: „ја ћу тамо да умрем“, на шта је добила одговор: „и гроб мо- наха је темељ манастира“ на необичне начине пресвета богородица је својом иконом тројеручицом је пројављивала наклоност према нашој мати злати и много времена пре овог великог благо- слова прва икона којој се мати молила била је управо та, већина икона које је каширала по наруџбини биле су такве и тако је дуго спремана за манастир тројеручице мати злата је 2011 године започела изградњу манастира без икаквих мате- ријалних услова, тачније и без здравља и без новца бог започео – бог уредио мати је убрзо почела да се опоравља и снажи, а парохијани су се свим срцем потрудили да и градња успешно крене уочи прве славе је подигнут звоник на прво слављење господа тим зво- ном, одмах по његовом постављању, прекинута је суша обилном кишом и поред тога, изградња овог манастира је изгледала толико немогућа да је и ње- гова светост патријарх иринеј тако помислио господ је допустио да се и то искушење одагна свету архијереј- ску литургију за славу манастира 2014 године служили су патријарх српски иринеј и епископ полошко-куманов- ски јоаким уз присуство 500 верни- ка црква се споља састојала само од стубова, надстрешнице и фолије оба- вијене око олтара, а 500 душа је једно- гласно појало на служби наш патри- јарх је тим поводом рекао да се заиста осетила жива заједница која подсећа на време владике николаја и богомо- љачког покрета и да манастир пред- ставља „украс наше земље и духовни украс свих нас“ први духовни отац мати злате био је и последњи којега је владика николај замонашио – архи- мандрит данило здравковић, због чега су је патријархове речи веома обра- довале велики удео у почетку њеног духовног живота имао је и о василије тарасјев новембар / децембар 2015 51 литургија за манастирску славу о војислав билбија је, као и увек, измамио свима осмех са изградњом саме цркве почело се 2013 године, када је, и поред велике жртве и труда ктитора и приложни- ка, мати морала да предузме посао у своје руке са радом се у протекле две године почињало у јесен, када би се скупили прилози одлучност радника је омогућила да се и по веома лошем времену заврше неопходни радови, што нас поново учи да ништа не може против нас ако је господ са нама у цр- кви никада није хладно, иако су дуго уместо врата и прозора били најлони а ако бог да, црква ће бити освећена за славу манастира 2016 године литургије се служе недељом, празни- цима и другим данима најчешће слу- же свештеници из оближњих парохија, а често долазе и гости велику улогу у изградњи литургијске заједнице који постоји у манастиру је имао о воји- слав билбија, наш познати протојереј који живи и дела у холандији отац воја је долазио да служи још у капели (док црква није била изграђена), под- носећи сва искушења која су притом постојала манастир мајке божије тројеру- чице је још увек у изградњи много детаљније о манастиру можете чути од мати злате, ако одете до ње или је послушате на радију послушајмо ма- ти злату и помозимо изградњу мана- стира, а мајка божија тројеручица ће нам за то пружити и своју трећу за- штитничку руку др ђорђе вуковић велику улогу у изградњи литургијске заједнице који постоји у манастиру је имао о војислав билбија мало је сачуваних података о зет- ском митрополиту вавили за- памћен је као блиски сарадник митрополита висариона, којем је најве- роватније био викарни епископ поред висариона, вавила се помиње приликом оснивања цетињског манастира у повељи ивана црнојевића (1485) на трону ми- трополита наследио је висариона (1494) и на њему остао до 1520 године поми- ње га са захвалношћу и јеромонах мака- рије у посветама на првим, међу јужним словенима, штампаним књигама ови подаци били би још сиромашнији да ни- је података из предања оно памти да му је последњи православни владар из куће црнојевића поверио бригу о народу цр- не горе пред најездом турака тако је зе- маљска власт добровољно пренела своја овлашћења на духовну власт и тако је духовна власт прихватила нову дужност и вршила је часно и савесно од време- на митрополита вавиле до митрополита петра ii петровића његоша лик митрополита вавиле сачуван у предању инспирисао је нашег познатог песника ђуру јакшића да га прикаже у историјској драми јелисавета, кнегиња црногорска (1868) за ову драму у стихо- вима, јакшић је консултовао и нашег тада водећег историчара стојана новаковића, ученика ђуре даничића за ову тему, но- ваковић је био посебно заинтересован, јер је и сам у младости писао драму о пропасти државе црнојевића усвојивши новаковићеве савете, јакшић је написао једно сјајно дело у коме се поред родо- љубивих и романтичарских, појављују и теолошки мотиви главна јунакиња комада, јелисавета, пореклом венеци- јанка своју нову отаџбину карактерише као место „где херувими и серавими (тј 52 6/2015 представљамо вам књижевност серафими) умилним гласом славе госпо- да“ на другом месту се наглашава да се овде праве метаније пред иконама у ова- ко богатој духовној атмосфери, јакић из- води митрополита вавилу у сцени доче- ка кнеза ђурђа црнојевића који доводи невесту из млетака док чекају кнеза у скупштинској дворани, вавила говори о пролазности времена („век протиче, де- цо! век за веком“) опомиње на векове силних немањића, тужну судбину срба и тугује за судбином народа који страда у босни, али то прихвата као божију во- љу: „бог је то, хтео, децо, бог!“ прве ре- чи митрополита којим дочекује кнеза су речи добородошлице: „добро нам дошао господару!“ и благослова: „бог нека те благослови, кнеже!“ благослову је ђура јакшић придавао посебно значење и че- сто га спомиње и у овој драми и наредној, у станоју главашу у даљем току радње, митрополит изражава своје саосећање и стрепњу која га је мучила док се кнез није вратио преко немирног мора, на чему му се ђурђе топло захваљује митрополит је благословио и невесту, а затим пожелео срећу новом брачном пару пошто су и сердари исказали своје честитке, митро- полит се подужом захвалном молитвом обраћа господу са почетним стихом „ве- љи (велики) је господ, децо!“ у даљим стиховима вавила хвали господа и њего- ве творачке моћи, похваљује божију ми- лост и упозорава на опасност од божије казне (заправо, цела ова молитва је мали јакшићев омаж његошу) тада кнез наја- вљује да је у венецији мислио и на све- ту цркву, а митрополит подсећа да сваки хришћанин мисао о спасењу треба да но- си као храм у души кнез објављује да је донео штампарију из млетака, на чему се митрополит вавила у драмиђуре јакшића за његасусвиљуди билидуховнадеца октоих штампан 4 јануара 1494 године у ободској штампарији, за време митрополита зетског вавиле (који се помиње у уводном тексту) (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2015 53 митрополит прво захваљује богу и обећа- ва да ће се молити и за дужда тада опози- ција, оличена у лику сердара радоша, из- ражава сумње у стварне дуждеве намере, а владика покушава да га умири остали сердари листом подрже кнеза и обећају помоћ дужду у рату против турака сер- дар радош расрђен због неуспеха улази у сукоб са кнезом и осталима, а митропо- лит му брижно приступа речима: „опро- сти, радошу!“ и покушава да га наведе да сагледа тежину целе ситуације вавилин помирљив тон буди неки запретен гнев у сердару и он се митроплиту обраћа недо- личним речима „ја ти опраштам“, каже владика, и подсећа га да се обазре на бога и божију правду то тек разљути радоша, који запрети да ће митроплиту оскрна- вити надгробни споменик владика оста- је пренеражен, јер сам радош не увиђа како лоше изгледа, а војвода се потпуно предаје гневу после неколико сцена, јакшић прика- зује владику пред цетињским манасти- ром ту владика, после службе, благо- сиља народ који му приступа неколико црногораца се задржи пред црквом и коментаришу његову проповед – како је лепо и потресно говорио и како су му за време беседе из очију сузе удариле од владикиних речи једном црногорцу срце је заиграло, други је хтео у земљу да про- падне, трећи је видео да је мајка божја „у оквиру“ задрхтала, а четврти да је икона подрхтавала док је владика у њу гледао када је најтужније речи изговарао а вла- дика је беседио о тешком положају срба, о претећој турској опасности, о поделама међу сердарима и анатемисао бунтовни- ке ђура јакшић је још приказао како је у тешким тренуцима кнез ђурђе црно- јевић ишао код владике по савет заједно су и у данима коначне пропасти кнез се жали што га узнемирава овако касно, а митрополит примећује да већ годинама нема спокојног сна, па га кнез није мо- гао нешто ни узнемирити на овом ме- сту јакшић хоће да каже како су народне бриге већ одавно узнемиравале владику и нису му дале мирно да спава током са- ветовања са сердарима, владика вавила опомиње на слатке плодове братске љу- бави и на тешке последице које доноси раздор међу браћом и док кнегињу по- чиње да издаје разум у тешким тренуци- ма, митрополит опомиње да тежак терет греха може да слабу душу „у црне дворе пакла уноси“ најезда турака и њихових помагача пробија црногорску одбрану на морачи, код урошевих стијена назив овог места подсећа на светог цара уроша, који је био знамење слободе и достојан- ства под барјаком светог цара уроша, свети кнез стефан штиљановић је са од- редима паштровића доселио у војвођан- ске пределе за ово предање, јакшић је вероватно знао, поготову што су остаци ове заставе очуване и до данас после од- лучујуће битке, на кнежевом двору оку- пљају се и поражени и побеђени, и кнез ђурђе црнојевић и његов потурчени брат станиша овај сабор отвара вави- ла пригодном молитвом на поменутом сабору, кнез поверава бригу о народној слободи митрополиту вавили („у старе руке прими кормило“), а станиша одлази посрамљен владика још једном даје бла- гослов свима и наговештава опроштај: „бог даје благослов, и опроштење греха свакојег“ тако је вавила, из народног предања, засветлео у јакшићевој драми као незлобива личност и неуморни про- поведник вере христове, који, неукаљан борбама око престола и личним стра- стима, преузима бригу, мада већ стар, у неизвесном тренутку историје о даљој судбини покореног народа за њега су сви људи били духовна деца, међу који- ма није правио разлику сећао се дана старе славе и јунака достојних пошто- вања заискрио је у најлепшим стихо- вима које је један српски родољубиви песник посветио зетском епископу у својој драми 54 6/2015 књижевност приликом разговора са људима у об- зир је потребно узети њихове по- гледе на свет, способност прихвата- ња и особености мишљења наравно, није могуће одмах дефинисати целокупност ових особина у човеку који се обратио са неким питањем међутим, по карактеру и начину формулисања самог питања могу се направити неке претпоставке не може се не узети у обзир да савре- мени свет, средства масовног инфор- мисања, начин живота и односа актив- но делују на људску свест, формирају начин мишљења и убеђења многи од људи који долазе у храм имају површна знања о православној вери, слабо су мо- тивисани за духовно-морални живот последица заборављања православ- них традиција огледа се у формирању вере у обред, вере у амајлије и сујеверја полазећи из ових особености погледа на свет, оваква особа и једноставно пи- тање поставља са одређеним, можда, су- јеверним контекстом православна вера се доживљава једино као одавање дуга историјским и национално-културним традицијам
Свеска: 346 | Свето Предање
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са рукоположења у чин презвитера фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У миру Господу се помолимо фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Нека се уздигне молитва моја као кâд пред Тобом (Пс 140, 2) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Ево гора, на којој омиље Богу живјети (Пс 67, 16) фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 346, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2015 Рeч уредника Божије Откривење и Свето Предање 2 Мисија Патријарх московски и све Русије Кирил Данас је тема мисија – главна тема Цркве! 4 Реч пастира Молитвом против осуђивања 10 Старечник Оно што нема духовни циљ, то није ни потребно 11 Материк Света Анисија 13 У дијалогу са атеизмом Натурализам – философија савременог атеизма (II) 15 Тема броја Предање као сведочење 19 Aрхиепископ Јован (Шаховској) Секташтво у Православљу и православље у секташтву 22 Разговор са проф др Мирком Ђ Томасовићем Богословско поимање Светог Предања 28 Синајска икона Спаситеља 34 Вишедетне хришћанске породице Породица Вучетић 36 Путописи Радост празника у Светој Земљи 42 Светиње Свете Земље Храм Христовог гроба и Христовог Васкрсења 44 Светиње Свете Горе Протатски храм 48 Представљамо Вам Манастир Богородице Тројеручице 50 Књижевност Митрополит Вавила у драми Ђуре Јакшића 52 Идите и научите све народе Практични савети за разговор са људима који долазе у храм 55 Путописи Ходочасно путовање на Косово и Метохију 58 Поезија Покољења памте 64 Пророци Господњи 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2015 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свето Предање новембар / децембар 2015 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динар
Одреднице:
33
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
...царство божије је заправо почетни (примордијални) и најДУБЉИ 📌 архетип колективно несве-
сног јер представља прво и најузви-
шеније искуство на историјском путу
човека
претходно
...царство божије је заправо почетни (примордијални) и нај
МЕТА инфо: Р:22383 К:173623 Д:96
| Свеска 347 |
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
... тројицом, а надасве са царем славе, господом нашим исусом хри- стом „царство божије у нама“ буди и васкрсава првобитну, исконску и нео- греховљену природу коју су прароди- тељи поседовали до првородног греха речено терминологијом јунгове ана- литичке психологије, царство божије је заправо почетни (примордијални) и најдубљи архетип колективно несве- сног јер представља прво и најузви- шеније искуство на историјском путу човека претходно тумачење може се допу- нити анализом „архитектуре“ крста који је, по јунгу, најдубљи архетипски симбол сопства (тј монадске целови- тости) човека хришћанске цивилиза- ције ако хоризонтални краци сим- болички представљају однос према виктор вицановић најдубље истине скривене у нама тема броја јануар / фебруар 2016 23 другима (социјална димензија, хри- шћанска љубав према ближњем), а гор- њи вертикални крак представља однос према богу: „љуби господа бога својега свим срцем својим, и свом душом сво- јом, и свом снагом својом, и свим умом својим“ (лк 10, 27), шта би онда зна- чио доњи вертикални крак? одговор се намеће сам по себи – доњи вертикал- ни крак је царство божије у нама он означава унутрашњи простор сусрета бога и човека тај сусрет се дешава у човековом срцу, али не у сваком, за- то што ће само „блажени чисти срцем бога видети“(мт 5, 8) дакле, царство божије које је у нама може се видети и доживети само чистим срцем компле- ментарност царства божијег у нама и блажени чисти срцем јер ће бога виде- ти сасвим је очигледна христове речи царство божије је унутра у вама у теолошком, али и у психолошком и антрополошком сми- слу указују на унутрашњи простор „скривеног човека срца“ (1пт 3, 4), на „непропадљивост кротког и тихог ду- ха“ (1пт 3, 4), који се „радује закону божијем по унутарњем човеку“ (рим 7, 22) тај унутрашњи простор у чо- веку често је скривен и мистичан, понекад претећи и опасан, споља не- приступачан, а унутра познат само духу човековом који осветљава дуби- не његове боголике личности: „јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему“ (1кор 2, 11) унутрашњи простор је место прожи- мања божанског и људског без духа божијег човек не би могао у потпуно- сти и јасно да сагледа себе, свој уну- трашњи духовни простор, зато што нам бог „по богатству славе своје даје силу да ојачамо духом његовим у уну- тарњем човеку“ (еф 3, 16) трагање за богом не тражи одлазак у космичке висине, нити разумско и научно проучавање материјалног све- та, као ни обредне или мистичне рад- ње (попут дервишког плеса и падања у транс), већ оно тражи тишину душе христове речи царство божије је унутра у вама у теолошком, али и у психолошком и антрополошком смислу указују на унутрашњи простор „скривеног човека срца“ (1пт 3, 4) прстен из 4 века, са ранохришћанским симболима сидра и рибе, пронађен приликом археолошких ископавања у бинчестеру у великој британији јуна 2014 године (извор: duracuk) 24 1/2016 (исихију, тиховање, молчаније) само у мирној води види се дно царство божије које је у нама наговештава да је цар присутан у свом царству – да је његов лик у нама да би га препо- знали и видели у себи потребно је да задобијемо смирење највећи део мо- нашког исихастичког опита усмерен је само ка том циљу ако „царство божије не долази на видљив начин“ (лк 17, 20) онда је оно духовна, психолошка и искуствена категорија, односно, како каже св апостол павле: „царство божије ни- је ни јело ни пиће, већ праведност, мир и радост у духу светом“ (рим 14, 17) оно је „многоцено зрно бисера“ (мт 13, 46), „благо сакривено у пољу“ (мт 13, 44) вредније од свега и због кога се све продаје да би се оно за- добило оно је слично „зрну горуши- чином“ које „узрасте и поста дрво ве- лико“ (лк 13, 19), квасац који укисне „три копање брашна“ (лк 13, 21) реч је о благодатним даровима које човек задобија приликом крштења, духов- ном семену које треба неговати да би донело духовне плодове царство божије у нама поседује још једну ду- ховну димензију оно је, филозофски речено, „трансценденција у иманен- цији“ (хусерл) трансцендентно – јер је небеско; божије, јер нас надилази и није од овог света, док је истовре- мено неодвојиви део душе осветља- вајући њену боголикост и дубину ар- хетипске везе бога и човека надамо се да написани редови мо- гу макар мало појаснити због чега би истински боготражитељи изабрали реченицу царство божије је у нама као поруку светог писма која оставља најдубљи траг аутор је психолог у деветој београдској гимназији ц арство божије унутра је у ва- ма, рекао је господ, учећи људе делу спасења ако је царство божије тамо, где царује бог, онда тра- жити царство божије, које је унутар нас, значи тражити да се бог зацари у нама, или да царује над нама сходно томе, читаво дело се састоји у томе, да зацаримо господа унутар нас а над чи- ме га зацарити? над свиме што је у на- ма: над мислима, жељама, осећањима, делима сваку нашу силу би требало привести подножју његовог престола и показати му, да он царује над умом нашим, нашом вољом и нашим срцем како се ово догађа и када? бог је цар ума нашег, када ум кроз по- корност вери, усвојивши себи све што нам је саопштено у светом откривењу, мисли о једином богу и о свему постоје- ћем и происходећем суди по богу бог је цар наше воље и савести, када „урезавши“ у себи заповести божије и поставивши их за неодложни закон за превод са руског: небојша ћосовић свети теофан затворник, новија фреска (извор: pemptousiagr) тема броја јануар / фебруар 2016 25 бог је бог срца нашег, када осетивши сладост божанског, оно одбацује све земаљске сласти и не налази привлачности ни у чему земном, већ живи на небу себе, ми ни у малом, ни у великом не до- звољавамо себи да одступимо ни за једну јоту од сазнате воље божије бог је бог срца нашег, када осетивши сладост божанског, оно одбацује све зе- маљске сласти и не налази привлачности ни у чему земном, већ све живи на небу – тамо, где и држи благо своје међутим, царство божије се од уну- тра шири и према споља, јер када се све речено саврши унутар нас, онда се и све спољашње престројава по истом духу и усмерености по истом том духу запо- чињу да делују и језик, и очи, и слух, и сва друга осећања; тим истим духом се тада усмерава сваки покрет и свако деј- ство споља, на само или у породици, на дужности, у друштву и у свим свакоднев- ним односима, речју – тада у свим проја- вама нашег унутрашњег живота осетно постаје управитељ бог, што се и утискује у пажњу свих по речи господа: тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе оца ва- шега, који је на небесима (мт 5, 16) у коме се зацарио бог унутра, тога ви видите како учествује у свим дели- ма, на која га обавезује његов положај у друштву, али он је у њима само споља, а унутра је сав у богу, од кога и долазе за њега побуде за сва дела и подухвате, њи- хов број, ширина и начин савршавања у таквим људима се остварује управо оно, што заповеда апостол: и они који имају жене, да буду као да их немају и који пла- чу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају, и који употребљавају овај свет, као да га не употребљавају тако је то ко потражи и нађе царство божије, у томе бива бог све у свему (1кор 15, 28), тако да, као што на небу он почи- ва на херувимима и серафимима, тако и почива у њему, на свим силама његовог духа, који и сам растворивши се у њему сазнањем и самоделатношћу, све и уну- тра и споља управља на угађање њему јединоме, узљубивши га свим срцем, свим умом и свом снагом својом (лк 10, 27) из књиге сaзерцања и размишљања, изд правило веры, москва, 2003 г ова књига је прво посебно издање кратких духовних разматрања св теофана затворника, која су објављивана у часопису „домашная беседа“ од 1869 до 1877 г свети теофан затворник: зацаривање господа у нама 26 1/2016 тражење царства божијег и правде његове (мт 6, 33) јесте успостављање једне другачије листе приоритета у нашој свакодневици на тему овог броја православног ми- сионара разговарамо са протоје- рејем-ставрофором др милошем весином, професором православног богословског факултета у либертвилу и једним од најактивнијих свештеника- проповедника у расејању zпокајте се јер се приближило цар- ство небеско (мт 3, 2) овим речи- ма св јован крститељ и претеча господњи започиње своју проповед истим речима и сам христос запо- чиње своју проповед и спаситељско дело међу изабраним народом бо- жијим можете ли нам нешто рећи о истинском покајању и његовом односу према царству божијем? – описујући начин на који је свети пророк и претеча господњи јован пози- вао на покајање, наглашавајући: родите дакле, плодове достојне покајања (лк 3, 8), свети апостол и јеванђелист лука нам пружа и детаљне одговоре пророка на питање које му људи упутише: шта ћемо, дакле чинити? а он одговарајући рече им: који има две хаљине нека даде ономе који нема, и који има хране нека чини тако (лк 3, 10–11) пророк је, у погледу конкретног вида покајања, био веома јасан и у својим саветима цари- ницима и војницима (види лк 3, 13–14) међутим, свети јован крститељ је сва- како разликовао само покајање, од пло- дова достојних покајања покајање је унутарња промена ума, док се плодови покајања огледају у спољашњој примени тог преумљења, дакле – у квалитативно другачијем понашању у јеванђељу по матеју, у опису пропо- веди јована крститеља, ми наилазимо и на разлог зарад кога се треба покајати: покајте се, јер се приближило царство небеско (мт 3, 2) блажени теофилакт охридски, префињени изданак визан- тијске духовне културе и књижевности из 11 века, при тумачењу овога места, наглашава: „царством небеским назива први и други долазак христов, као и вр- лински живот“ свети оци, као најдоследнији и наја- утентичнији не тек само тумачи него и делатељи преумљења, почетак истин- разговор водио: ненад јовановић интервју са протојерејем- ставрофором др милошем весином о тајни царства божијег тема броја јануар / фебруар 2016 27 ског покајања виде управо тамо где и почиње хришћански живот – у светој тајни крштења тако свети јован ле- ствичник у петој поуци свог знамени- тог дела лествица, о покајању каже и ово: „покајање је обнова крштења по- кајање је завет с богом да ће се водити један нов живот“ наш мудри и свети владика николај покајање пореди са буном и овако о томе говори: „покаја- ње је, браћо, буна човека против самога себе ту буну подиже човек када осети непријатеља у себи самоме докле год човек живи у самообмани да су сви ње- гови непријатељи ван њега, дотле се он не буни против себе“ можда управо у овим речима благовесника охридског и жичког треба потражити један од воде- ћих разлога зашто је многим данашњим православцима помало нејасан, или чак и неприхватљив тај веома динамичан однос покајања и царства божијег, јер смо сви, мање или више, увек спремни- ји да се бунимо против других, него ли против себе zшта је или ко је царство божије ко- је је исус христос проповедао људи- ма и које нам се открива кроз свето писмо и свето предање? – сама грчка реч василија, која се у многим савременим језицима преводи речју – царство, пре би се могла одно- сити на цареве активности него на саму територију над којом цар влада савре- мени библиста џон дрејн повезује значе- ње речи василија са значењем арамејске речи malkutha, за коју многи научници тврде да је баш то она реч коју је господ исус христос употребио говорећи о царству божијем зато дрејн и поста- вља, духу светога писма веома сродну, дефиницију појма царство божије, када каже да је то „начин на који бог поступа“ а „најопипљивији“ начин тог поступања показује нам се у светој литургији, која, не без разлога, и почиње речима: благо- словено царство оца и сина и светога духа нигде нам се, као у божанственој литургији, на тако очигледан начин не открива смисао тога божијег царства, јер да није тако како бисмо славослови- ли и певали: окусите видите како је благ господ, и тиме указивали на христово оприсутњење у нама и наше искуство о животу са христом? повезаност светога писма и светога предања је очигледна, или боље рече- но: свето писмо је река из које извиру потоци светог предања то је најлеп- ше осетио свети викентије лерински, рекавши: „свето предање је правилно појмљено свето писмо“ зато литургија цркве православне, као тајна царства почива како на светом писму, тако исто и на светом предању, јер је свето преда- ње, по речима оца георгија флоровског, „благодатно, а не историјско начело“ zмеђу многим причама које нам сли- ковито говоре о царству божијем, издваја се она у којој христос својим ученицима каже да царство божије не долази на видљив начин, нити да се налази на неком посебном месту у смислу физичког простора, већ да је оно унутра у нама (лк 17, 21) шта је господ мислио кад је рекао да се царство божије налази унутра у нама? – ваше питање само потврђује горе поменуту дефиницију царства божијег као „начина на који бог дела“, а не неког „одређеног простора“, како би то рекао дрејн христове речи: царство је бо- жије унутра у вама (лк 17, 21), најбоље је објаснио свети апостол павле, када је у посланици римљанима написао: јер царство божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у духу све- томе (рим 14, 17) радост извире из пра- ведности и мира све распрострањеније и трагичније одсуство радости у савре- меном свету, само је један од доказа ко 28 1/2016 лико је наша назови „јудеохришћанска“ цивилизација све даље и даље од јединог правог извора мира, правде и радости – од бога симптоматична је данас ова све већа опседнутост човека самим собом, с једне стране, можемо то назвати и егоизмом, а с друге стране ту је и просто панич- ни страх да се „сиђе“ у себе а једино у неоткривеним просторима срца могуће је додирнути варницу искрене радости, па онда и заблистати радошћу можда смо зато толико далеко од мира и радо- сти јер, услед опседнутости собом, али на себичан и страствен начин, ми или не умемо, или нећемо да принесемо род до- стојан покајања резултат тога је све уче- сталије присуство неурозе у савременом човеку да, чак и у савременом хришћа- нину не чини ли баш одсуство радости од многих наших савременика хроничне неуротичаре? није узалуд хришћански оријентисан психолог гроф игор кару- зо смело тврдио: „неуроза је издаја онога што смо позвани да будемо у животу, али истовремено и потврда тог позива“ а позвани смо да будемо свети призвани смо на обожење светост не треба „иска- ти“, него нам покајним стопама треба не- престано ходити ка њој свестан многих замки које сналазе савременог хришћанина на путу бого- тражитељства, искусни руски старац и знаменити духовник сергије шевич с разлогом упозорава: „треба искати сми- рење, а не светост, јер светост без смире- ња није ништа друго до таштина“ видећи пак таштину као све присутнију одлику човека данашњице, готово лирски ис- танчан, а светопредањски тако досле- дан, архиепископ јован шаховској, када говори о трагедији људи који су потчи- њени само „природном“ току ствари, па самим тим и далеко од царства божијег, јер су далеко од свога извора, овако збо- ри: „човека је створио бог, и ако он живи ван бога, онда је то највећи бесмисао, чи- ја жртва – пре или касније – увек постаје сам човек решење је у срцу! зато је све- ти старац макарије оптински и могао да саветује своја духовна чеда овим речима: „царство божије унутра је у вама – ре- као нам је господ, тј у срцу онда га треба и тражити у срцу, очишћујући га од стра- сти и утицаја нечастивих, никога не осу- ђујући и не корећи“ zда би се задобило царство божи- је, свети оци говоре да је потребан велики труд и победа над страстима које нас одвајају од бога на пита- ње ученика ко је највећи у царству небеском, христос дозва једно дете, постави га међу њима и рече: заи- ста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско који се дакле по- низи као дете ово, онај је највећи у царству небеском и који прими јед- но такво дете у име моје, мене при- ма а који саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да се обеси камен воденички о врат његов и да потоне у дубину морску (мт 18, 1–6) можете ли нам објаснити значење ове приче и шта по вама христос мисли када каже да требамо да будемо попут деце, ради задобијања божијег царства? – предање цркве, али не мање и цр- квена химнографија, сведоче да је то дете које је христос ставио међу апостоле био у неоткривеним просторима срца могуће је додирнути варницу искрене радости, па онда и заблистати радошћу тема броја јануар / фебруар 2016 29 свети игњатије богоносац зато о дану његовог празника и певамо: „од младен- ства твога горео си љубављу христовом и зато си и предао себе да као пшеница будеш самлевен, да би љубљеном христу принео себе као плод чистоте“ свети иг- њатије је, дакле, већ у детињству био не тек додирнут него и прожет пламеном спасавајуће љубави бога који је љубав, истина и правда а онда је потом у годи- нама своје зрелости принео себе богу као чисту и непорочну жртву а то је могао зато што је у себи сачувао детиње пове- рење у бога, али не мање и чистоту дете- та у себи, победивши тако себе и мало- временост пролазности, али и да, својим трпљењем, порази и непријатеље своје од нас се данас не тражи таква врста му- чеништва, мада је и ово наше време и те како доба нових мученика за христа, али се од нас ипак очекују макар и малени, али искрени и одлучни, кораци на путу ка детињој чистоти у нама а то је могу- ће једино подвигом покајања, дакле пре- умљењем које је мотивисано љубављу ка богу и ближњем на то се односе христо- ве речи: ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) ово јеванђелско поимање детињства најбоље је осетила и изразила руска ре- лигиозна философија в в зењковски је, по владимиру варави, овако објаснио свој философско-педагошки кредо: „у деци то сијање лика божијег, та лепота душе још није заклоњена од нас онако како је заклоњена у одраслим људима – и речи спаситељеве: ако се не обратите и не будете као деца нећете ући у цар- ство божије, добијају нов смисао не мо- жемо у људима угледати одсјај царства небеског ако не допремо до оне дубине у којој су људи блиски деци“ ми назо- ви одрасли, а често само „многолетни, а никада пунолетни“, како нас с правом назива свети владика николај, све смо мање спремни да учимо од деце а деца нас и те како могу подучити како да у себи прво препознамо, а онда и заволи- мо личност, као одраз лика божијег, јер „управо религиозност дозвољава детету да угледа у себи личност“, како правилно уочава владимир варава христос је узео дете као пример јер је дете, како сјајно са- општава в в розанов, „откривена мисао божија“ чињеница да данас, често, ни деца нису оно што су била, много више го- вори о данашњим родитељима него ли о деци, јер нас новопросијавши свети старац порфирије кавсокаливит још како опомињућим речима подсећа да „ако родитељи не иду путем светости и ако се не подвизавају, онда чине ве- лике грешке и преносе на децу зло које сами имају у себи дечије понашање је у непосредној вези са духовним стањем родитеља“ они који данас највише са- блажњавају једнога од ових малих који верују у мене (мт 18, 6) често су баш ро- дитељи значи, опет се враћамо на пока- јање као на преумљење покајање јесте дело подвига свакога појединца, али то дело руши границе индивидуализма и чини нас, кроз свете тајне цркве, не тек немим посматрачима него и активним судеоницима царства божијег није на одмет подсетити се да је покајање у цркви првих векова био „свечани јавни чин помирења, кроз који би се грешник поново примао у црквену заједницу“ темељ заједнице је у породици зато је данас како криза заједнице, тако и кри- за породице заправо криза покајања, боље речено криза у којој се налазе они који су позвани на покајање делотвор- ног и радосног покајања нема изван цр- кве, јер како правилно закључује отац џон хрисавгис: „изван заједнице, из- ван цркве, покајање би се претворило у туробност душе испуњене кривицом, отупљујући тиме дух или га доводећи до очаја тако би се метаноја претворила у параноју“ 30 1/2016 zод свега што човек тражи од бога, по речима христовим, треба најпре тражити царство божије и силе или правде његове шта се подразумева под појмом силе или правде божије? – правда је божија, постојана и трај- на, и њу ваља разликовати од права, као онога што је резултат људског умовања и, веома често, ствар договора или ре- зултат воље већине самим тим, право је променљиво оно што је јуче било про- тив законских норми, данас је измење- ним параграфима истог закона не тек са- мо дозвољено, него и пожељно почетак двадесет и првога века, више него бурно, сведочи о томе како се категорија људ- ског права све више и више удаљава од божије правде не може се данас гово- рити о праведном уређењу ма кога дру- штва, ако у том друштву тон не дају људи праведног, дакле светог живота а ход ка светости и немирење са гажењем правде данас се на многим странама света чак кажњавају као нешто што је „против за- кона“ поменимо само небивале, а данас у многим државама донете, законске од- редбе којима се, на пример, истополне заједнице проглашавају „браком“ или суптилна, али све продорнија, настојања да се и само име спаситеља христа у јав- ности што тише помиње, или замени ра- зним еуфемизмима иза којих би се крило „неко божанство“, али никако оваплоће- на реч божија! христос је данас, као једи- ни до-носилац правде и истине, заправо сметња многим „правним системима“, који постепено легализују све оно што је не тек само далеко од правде, него је заправо све више отворено изругивање сунца правде, како о христу пева тропар рождества тражити силе и правде његове и те- жити ка царству божијем данас, ништа мање него јуче, значи живети врлинским животом, дакле оним животом који, христом у нама, једини може у свету да васпостави правду, а не тек краткотрај- но и променљиво право у исто време, те речи нас и те како опомињу да мада смо у свету нисмо од света, јер нам је христос рекао: кад бисте били од све- та, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет (јн 15, 19) свети григорије синаит, уз одважност, чисто разумева- ње, само-ограничење, сврстава и правду међу четири главне врлине он, на при- мер, одважност ставља у оне врлине које могу бити плод наше природе и нашега труда, док правду посматра искључиво као „плод милости божије“ зато прав- ду треба тражити, другим речима за њу се ваља молити! човек који је решен да се успиње степеницама врлина мора бу- квално жеднети за правдом, јер како би- смо иначе могли да разумемо христове речи изговорене на гори блаженства: блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити (мт 5, 6), али не мање и оне друге речи упућене гладнима и жеднима правде: блажени прогнани правде ради, тема броја јануар / фебруар 2016 31 јер је њихово царство небеско (мт 5, 10) у најкраћем, тражење царства божијег и правде његове (мт 6, 33) јесте успоста- вљање једне другачије листе приорите- та у нашој свакодневици када би наши савременици знали да је управо то пут којим се најделотворније савладава анк- сиозност и разарајућа брига о неизвесној будућности, многи би, можда, уместо ду- шепогубног бацања неповратних зрнаца маловремености у загрљај такозваним „програмима показивања стварности“, да не кажемо – „риалити шоу програ- мима“, себе усмерили ка јединој, подви- жништвом и мучеништвом, доказаној реалности – свеблагом сунцу правде – богочовеку христу! zчитаво јеванђеље и спаситељско дело христово везани су за царство божије можете ли нам за крај рећи, по учењу наше цркве, ако постоји, у чему је разлика између царства бо- жијег које се по речима христовим налази у нама, од оног блаженства које задобијају душе праведника на- кон смрти и живота будућег века у који верујемо и ишчекујемо по дру- гом доласку христовом и свеопштем васкрсењу из мртвих? – говорећи о цркви, отац георги- је флоровски нам је дао један прелеп, а истовремено и веома поучан, опис цр- кве рекавши: „црква је жива икона веч- ности у времену“ живећи у динамици и хармонији цркве као иконе вечности у времену, ми на свакој литургији испове- дамо и гласно објављујемо: чекам васкр- сење мртвих и живот будућега века оно што искуствено у цркви доживљавамо већ овде и сада јесте предукус царства божијег црква је тело христово, а ако у христу, по учењу светог апостола па- вла, обитава сва пуноћа божанства те- лесно (кол 2, 9) онда и наша телесност, а не тек само наша душа, има и вредност и достојанство које се не сме занемарити није апостол павле узалуд писао хри- шћанима у коринту: или не знате да је тело ваше храм светога духа који је у вама? (1кор 6, 19) један од оних отаца цркве који је увек учио о човековој це- ловитости, био је и атинагора атински, који у своме делу о васкрсењу мртвих, овако говори о јединству душе и тела: „бог није дао независно биће и живот ни природи људске душе одвојеној од тела, нити природи тела засебно, него људима који су сачињени од тела и душе, тако да би они са истим овим деловима од којих су сачињени при рођењу и док траје њи- хов живот могли да постигну заједнички циљ душа и тело сачињавају у човеку је- дан живи ентитет“ није на нама да правимо разлику из- међу онога што, благодаћу божијом, а снагом своје вере, наде и љубави, задоби- јамо већ овде и сада, и онога што нас оче- кује у незалазном дану царства божијег већ поменути отац георгије флоровски, сјајни промислитељ и изванредни ту- мач, али и настављач непрекидне нити богословља цркве, казује и ово: „у узво- ђењу човечанске природе у сферу вечне причасности божанском животу, рани оци цркве једногласно су видели саму суштину спасења ‘спасено је оно што је сједињено са богом’, каже свети гри- горије назијанзин оно што није на овај начин сједињено не може уопште бити спасено ово је фундаментални мотив у читавој теологији раних отаца – код св иринеја, св атанасија, кападокијаца, св кирила александријског, св макси- ма исповедника хришћанска „нада у бесмртност“, укорењена је и обезбеђена историјским догађајем тј историјским самооткривењем бога, она нема корен у некој статичкој диспозицији нити наро- читом склопу човечанске природе“ што се пак тиче „тајни последњих ствари“, она је већ присутна, или како то флоров- ски каже: „она је сакривена у првобит- ном парадоксу стварања о будућности 32 1/2016 можемо да говоримо само у предобра- жењима и причама такав је језик пи- сма долазак христов ће бити његов повратак, без обзира на сву радикалну новину тог догађаја есхатологија је испуњена антиномијама, чији се поче- так налази у самој тајни стварања“ мислим да је за нас најважније да се док још имамо времена, које не забора- вимо није наше него нам је од бога да- то, припремамо животом у врлинама за страшни суд а тај последњи суд ће заиста бити и страшан, јер ће бог који је љубав, који је милост, али који је и правда, судити људима за одсуство љу- бави, милости и живот ван правде када су једном неки православни радознал- ци питали чувеног павла флоренског: – зашто нам бог није дао мало јасни- је одговоре на најбитнија питања која имамо?, он им је овако одговорио: – бог нам је дао нешто много боље, јасније и лепше од одговора на нашу знатижељу дао нам је свога јединороднога сина – господа исуса христа а христос нам је у погледу „послед- њих ствари“ оставио више него до- вољно „материјала“ у својим причама подсетимо се, на крају овога разговора, само на три приче које недвосмислено указују на динамику садашњих и буду- ћих дешавања: 1 причу о блудноме си- ну (лк 15, 11–32), која сведочи о важно- сти покајања као преумљења и повратка оцу, али нам казује и о неизмерној ми- лости божијег опраштања; 2 причу о богаташу и лазару (лк 16, 19–31) из ко- је јасно сазнајемо да човек после смрти наставља и даље да: осећа, да се сећа и да комуницира, и 3 причу о другом до- ласку христовом и страшном суду (мт 25, 31–46), која нам казује да ће о дану суда љубав и милост, односно одсуство истих, бити једина мерила према којима ће господ свакоме од нас дати онако ка- ко смо се у овом животу припремали за живот у вечности н а овоме свету све има своју клицу, свој почетак јер је бог свет створио из непостојања и превео га у постојање, и дао поче- так свакој твари зло, које господ није створио, је такође пореклом из неби- ћа, али свој почетак има у слободи из- бора човека који га чини грех заправо „помаже“ човеку да не оствари задато – царство небеско ово царство, које се великим напором осваја, а лако губи, није нека далека и имагинарна дестина- ција господ нам каже: царство божије је унутра у вама да би се до њега сти- гло, за почетак, потребна је вера која се од бога добија и за коју апостол павле каже: „да не добија награду свако ко се такмичи, већ само онај који се бори по правилу“, истинитом вером када су једног времешног проту за- питали: „да ли је православна вера нај- лепша?“, он је одговорио: „то не знам, вероватно има и лепших вера, али сигурно знам да је православна вера истинита“ и свети александар нев- ски, у монаштву монах алексије, када у заробљеништву одговори татарском кнезу, каже: „није у сили бог него у истини“, истичући свој мотив вере у свету тројицу истина је та која ослобађа, она је јед- но од имена божијих, сведочи писмо, и бистри поглед којим могу да се сагледа- ју начини остварења царства божијег у нама у нашем народу постоји изрека за поштење да је и најгрђа истина слађа од најслађе лажи, јер је отац лажи ђаво, а бог је истина није случајно што господ христос као средство спасења у цркви оставља свете тајне да човек после пада може да се усправи, дође до истинског покајања хаџи драган поповић тема броја јануар / фебруар 2016 33 и омије се у тој бањи спасења повратив- ши достојанство човека бог воли и гре- шника и правда је његова далеко изнад људске правде, зато што бог и у грешни- ку препознаје свој лик једне непоновљи- ве личности царство божије се осваја и трпље- њем, миром о коме апостол павле каже: „имајте мир са свима колико до вас сто- ји“ тај мир је светлост која обасјава пут ка жељеном царству божијем мир који нас води ка христу, нема равнодушност (искључење из реалности живота) која је обмана и представља паклено осећа- ње душе, већ је мир – радост коју човек носи са собом и показује при сваком су- срету са ближњим о значењу такве ра- дости говори и сам кнез мира речима: „све вам ово казах, да радост моја у вама остане“ биће човеково саздано је од свега до- брог јер је човек икона бога и када год помисли или учини нешто добро се осе- ћа природно, рајски наше целокупно постојање у христу црпи смисао у не- престаном чињењу добра, а не у нечиње- њу злих дела наравно, да човек чинећи добро не чини зло, али не чинећи зла де- ла не значи у исто време и чињење добра добра дела човека увећавају онај тег, који анђео чувар за нас чува у руци, не би ли њиме превагнуо тас у корист нашег спа- сења на теразијама вечности ка спасењу води још једна, данас тако заборављена, врлина, а то је послушање требало би да свако своју савест преиспи- та питањем које директор школе упути јед- ном вероучитељу: „слушаш ли ти неког?“ послушање је мајка врлина јер се де- ца спасавају послушношћу родитељима, а одрасли послушношћу цркви напо- менимо само у прилог томе да је непо- слушање духовног оца смртни грех у цркви својој господ за пример даје своју бескрајну послушност богу оцу све до смрти на крсту, која је постала његово прослављање дозволимо христу својим животом да се настани у нама јер где је он, онде је и царство небеско аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије „не добија награду свако ко се такмичи, већ само онај који се бори по правилу“ апостол павле степенице врлина ка царству небеском 34 1/2016 у београдском насељу церак живи ше- сточлана породица карановић, вла- димир (43) и јелена (41) са четири сина: савом (16), симеоном (15), ђорђем (12) и максимом (7 месеци) крсна слава им је ђурђевдан, а заветна свети сава, па су и деца добила имена по тим божијим угодницима симеон je рођен на савин- дан, али пошто му је старији брат присво- јио име, добио га је по његовом оцу, св симеону најмлађи максим, име је добио по шаљивој песми о максиму, чика јове змаја, коју његова мајка јако воли нарав- но, ту је и пуно дивних светитеља који но- се ово име ову породицу смо упознали у цркви вазнесења господњег у жаркову парохијани их добро познају, јер је вла- димир протомајстор фрескописа у истој цркви са вероником в ђукановић и сво- јом екипом, осликао је овај храм пре две године патријарх иринеј му је недавно, у овом истом храму, доделио архијереј- ску грамату завршио је основне и мастер студије на академији спц за уметности и консервацију супруга јелена је дипло- мирала на технолошко-металуршком фа- култету у београду тренутно је при крају мастер студија на истом факултету ради- ла је у дп клуз у београду једанаест годи- на у техничкој припреми производње као инжењер текстилне технологије и при цркви је била активна на подели хране из црквене кухиње са благословом оца не- бојше милићевића, њиховог пароха, за- почели смо разговор у њиховом топлом дому божићним поздравом: „христос се роди!“ расположено су нам узвратили: „ваистину се роди!“ пожелевши нам до- бродошлицу, домаћин је одмах показао своју духовитост ретко коме је припала част да ослика свој парохијски храм вама се то догодило владимир: наравно, поносан сам и бо- гу захвалан, мада је ово друга парохијска црква у којој сам сликао прва је у лаза- ревцу, али њу нисам целу осликао, него је само завршио (око 400 квадрата) што се тиче жаркова, има једна анегдота везана за избор сликара када је почетком 2011 ра- ђен конкурс за фрескописање жарковачке цркве, на првом састанку са патријархом иринејем у згради патријаршије, било је десетак понуђача редом смо се представља- ли пред патријаршијском комисијом када сам устао и рекао своје презиме, патријарх је почео да рецитује „бјеж’те турци зарана, ето попа карана! знате ли ту песму?“ – упи- тао ме изненађен, насмејао сам се и одго- ворио му: „наравно, ваша светости, ја сам директни потомак тог крајишког јунака“ дивно! онда да чујемо нешто више о ва- шем пореклу и том вашем славном претку испричаћу скраћену верзију, да не бих ваше читаоце, на самом почетку „успа- породицакарановић честонас,кадачујудаимамочетвородеце,људипитају коликоквадратаиманашстан,амиодговарамодаза децунијебитнаквадратурастана,већквадратурасрца радмила грујић вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2016 35 вао“ својом интересантном причом пр- ви свештеник који је дошао у крњеушу, село у босанској крајини, одакле је и мој отац, био је поп пилип (филип) кара- новић према подацима из књиге попа петра рађеновића, то се десило 1800 го- дине оптужен од турака да буни народ, 1821 бива обешен о једну крушку у пр- косима од стране мустај-бега кулено- вића (сина кулина капетана, опеваног у песми бој на мишару) његов син три- вун (трифун) карановић, такође је био православни свештеник у истом селу (од 1821 до 1861 г), после смрти свога оца на овом положају заменио га је његов рођени брат, поп дамјан карановић, од 1861–1867 године међутим, ови стихо- ви се не односе ни на једног од њих тро- јице као дечак са пет година, вешање свога деде гледао је поп војвода ђурађ карановић, један од најпознатијих кра- јишких јунака 19 века тај призор га је пратио кроз цео живот као четовођа са својих 500 устаника, у босанско-херцего- вачком устанку 1875–1878 учествовао је у 36 бојева са турцима у једном од њих спасио је живот петру мркоњићу (пото- њем краљу петру i карађорђевићу) због необичне храбрости, ушао је у неколи- ко јуначких песама о њему је испеван тај стих бјеж’те турци зарана, ето попа карана одликован је од краља милана обреновића, таковским крстом и сребр- ном колајном за храброст упокојио се 1880 у селу јаловику код шапца једна улица у центру шапца носи његово име са крштења малог максима у манастиру ваведење на сењаку 36 1/2016 његов брат и два стрица били су такође православни свештеници његов брат од стрица, поп стеван ка- рановић, војвода српски, такође је уче- ствовао у свим ратовима у горњој и до- њој крајини одликован је од руског цара златном медаљом, а од краља мила- на обреновића ратном споменицом и кр- стом светог саве ii степена не би било фер да овде не поменем да и моја јелена има славног прадеду са мајчине стране – солунца, илију влајкова, а његов син не- стор, је као учесник на сремском фронту добио медаљу за храброст али, то не значи да сте због тога имали протекцију код његове светости, него да квалитетом и стручношћу с правом носите име протомајстора треба само ући у храм вазнесења господњег и уверити се у то за- то би било корисно нашим читаоцима да од вас чују оно најбитније о фрескопису (жи- вопису) како сте почели? какав је то посао? – мада је и раније било симпатија према овом уметничком стилу, озбиљно сам по- чео да се занимам за икону тек 1992 годи- не потом сам се обрео на светој гори где сам од светогорских мајстора почео да из- учавам овај величанствени ликовни стил, који је, богу хвала, постао и мој животни стил живопис је културно наслеђе пра- вославне цркве, али и део православног богослужења оно је уметност радости и наде, богословље које се изражава црте- жима и бојама свети јован дамаскин ка- же да оно што је књига за писмене, то је икона за неписмене икона није религио- зна слика, него свештенопис самим тим смо и ми сликари, којима је господ дао овај дар, клир цркве христове ово је по- сао који захтева посебну концентрацију, али је и исцрпљујући често се дешавало да заборавим да сам на високој скели, три пута сам избегао сигуран пад да ли се савремени живопис разликује од византијског? – у свом раду сусрео сам се са многим проблемима из ове широке уметничке области, али се један приметно издва- ја – недостатак уметничког начина раз- мишљања у оквиру канона последњих година штампају се богате публикације византијске уметности и расте број мла- дих уметника, који ревнују у изучавању византијског иконописања многи од њих доследним копирањем или са мањим из- менама старих оригинала, изражавају недостатак којим се заборавља основни принцип уметности, а то је да она треба да се развија и да не буде незаинтересована за епоху којој припада мислите ли да византијски стил има мо- гућности за напредак? – византијски стил, као и сваки дру- ги, има својих особености, али не спута- вишедетне хришћанске породице осликавање фреске христа пандократора у куполи манастира ваведење (димензија лика од темена до браде износи 160 цм) јануар / фебруар 2016 37 ва инспирацију, не меша се у технику, не залази у детаље, и није у супротности са сталним ликовним обогаћивањем ства- раоци су изгубили расположење за да- љим трагањима, иконографски обрасци су обавијени ауторитетима и створена је једна „идеологија понављања“, одустаја- ња од оригиналности и непостојања лич- ног израза од момента када једно дело постане копија неког оригинала, оно гу- би вредност, зато што главну вредност има оригинал поставља се питање: за- што србија у средњем веку рађа курби- ново, нерезе, перивлепту, нагоричано, сопоћане или студеницу, дела којима се диви цео свет, а данас имамо само њи- хове бледе копије? како су средњевеков- ни сликари имали толико слободе да у оквиру истог стила потпуно различито третирају ликове, драперије, архитекту- ру или пејзаж? решење је стална сарад- ња литургичара, историчара уметности и уметника поље деловања литургичара треба да буде каноничност, композици- оним решењима треба да се баве исто- ричари уметности, а ликовност, степен изражајности и оригиналност треба да буде стваралачки део тј степен мајстор- ства извођача ово је најбоље решење и гарант да ће се у будућности наћи инте- ресантни уметнички моменти и решења, а грубе грешке бити избегнуте нажа- лост, и у тим ситуацијама ће постојати тенденција задирања једних у поље дело- вања оних других, али је то ипак најбоље решење ми имамо врло добру сарадњу са комисијом при храму светог саве и манастиру ваведење основали сте и свој атеље? ко су ваши сарадници? – атеље сам основао после свете горе, седам година рада и завршене академи- је, тј када сам потписао први велики по- сао 1999 године кроз атеље је до сада прошло преко седамдесет људи многи од њих су били озбиљни, доста научи- ли и сада самостално осликавају цркве тренутно у атељеу имамо седам људи од 2008 придружила нам се вероника в ђу- кановић, по мени, најбољи иконописац на овим просторима велика је заблуда многих да су добри иконописци (штафе- лајни сликари) добри и живописци (зид- ни сликари) никада добар иконописац, без великог труда, не може добро да уради зидну слику, јер су за њега велики форма- ти, бар у почетку, неосвојиви вероника је послушала мој савет, пришла овом послу као ученик, упијала сваки потез, посту- пак израде великих ликова и драперија, начине осветљавања на великим форма- тима, планове, да би после само пар го- дина свакодневног рада на зиду и својом вештином коју је донела из иконописа, не- вероватним креацијама оплеменила стил рада у атељеу од пре неколико година, а после дугогодишњег усклађивања, делимо одговорност и заједничким снагама води- мо овај атеље уједно, променила је и моје мишљење да особе нежнијег пола нису за скелу, већ само за икону у чему се огледа мисија фреске и иконе у храму? колико је она, као део светог пре- дања цркве, кадра да нама, земаљскима и тварнима, приближи истину и стварност царства небеског, божији престо, анђеле и светитеље? – икона, као део светог предања, и има ту улогу да учини чулним квалитете веч- ног живота сву јединственост, мир, али и најтеже јеослободити селичног егоизма у времену у коме га све подстичеако егоистичнаљубав превлада,назиресе и крај сваког брачног завета 38 1/2016 истинску радост, које су основне особине царства божијег, икона односно фреска преноси, како би постале схватљиве савре- меном посматрачу икона помаже људима да се боре у реалном свету пуном искушења то подстиче, не некаквим илузионизмом, бекством од стварности, већ обогаћивањем њихових живота царством божијим ико- на има исцелитељску улогу која обезбеђује неопходну снагу у нашим животима и чини лакшим бреме свакодневног крста које сте храмове осликали? – наш атеље је осликао више од 12 000 квадрата зида у 25 цркава у земљи и расе- јању, од којих су најзначајније: манастир ваведење на сењаку, вазнесењска црква у жаркову, крипта храма св саве на вра- чару, петропавловска црква у аранђелов- цу, црква спаљивања моштију св саве у барајеву, црква св василија острошког у америци, црква св кипријана на халки- дикију у грчкој и многе друге тренутно за- вршавамо осликавање цркве св стефана дечанског у железнику, а почињемо живо- писање у капели богословског факултета који је ваш пут до праве вере? колико вам је професија у томе помогла? – моја професија је заправо служба бо- гу и она ме је утврдила у вери, а суштин- ско преумљење доживео сам на вуковар- ском ратишту 1991, као редован војник јна, мада тај преображај личности у том тренутку нисам ни примећивао укратко, схватио сам да се живот састоји од мно- штва ситница наравно, света гора је била пресудна за мене и од 1993 увела ме пот- пуно у литургијски живот моја мајка је негде прочитала да на светој гори постоји школа за иконописце написали смо пи- смо, послали у хиландар, а отац василије хиландарац је одговорио да одмах дођем по доласку у хиландар, већ следећег дана, био сам један од оних који су носили икону пресвете богородице тројеручице до при- станишта на њеном путу до солуна, а она је тог дана изношена из хиландара први пут после 600 година управо је то икона преко које су господ и пресвета богоро- дица показали сву заблуду иконоборачке јереси, исцеливши одсечену руку заштит- нику православља и иконобранитељу, св јовану дамаскину та икона је за иконопи- сце, можда, и најважнија од свих близу 1300 година после овог дивног светитеља, имао сам и ја прилику да је додирнем сво- јим недостојним рукама и дан-данас не могу да се начудим таквом благослову како сте се упознали вас двоје и колико сте дуго у браку? јелена: упознали су нас наши пријате- љи, садашњи кумови, док је влада студи- рао у београду венчали смо се у лазарев- цу, у цркви св димитрија у браку смо седамнаест година и од самог почетка смо желели вишедетну породицу, иако није постојала материјална основа за то вла- димир је тек завршио факултет, а ја сам радила у државној фирми где су зараде биле ниске међутим, дубоко верујем у то да сâм бог одређује број деце у породици, па се томе треба и препустити када и где сте се крштени? да ли су ваши родитељи црквени? владимир: крстио сам се у 16 годи- ни у старој цркви у јагодини јелена се крстила када смо се упознали, а крстио вишедетне хришћанске породице благослов пресвете богородице тројеручице (почетак пута ка христу) јануар / фебруар 2016 39 ју је мој професор, отац радомир попо- вић у цркви свете петке на калемегда- ну отац није црквен, а мајка јесте са благословом блаженопочившег владике саве, организовала је духовну трибину лазаревачки духовни разговори било је преко 50 предавача, од којих неколико владика, пуно професора са православ- ног богословског факултета, духовника велика сала центра за културу је била премала да прими све који су желели да присуствују предавањима највише је било ученика, којима је она тада би- ла професор књижевности у средњој школи велику помоћ је тада имала и од потпредседника општине лазаревац, а садашњег директора канцеларије за ве- ре при влади србије милете радојевића јелена: моји родитељи су више тради- ционалисти у вери не живе литургиј- ски, али поштују наш избор и подржа- вају нас у томе стан у коме живите није баш велики да ли вам то смета? – стан има око 60 квадрата често нас, када чују да имамо четворо деце, људи пи- тају колико квадрата има наш стан, а ми одговарамо да за децу није битна квадра- тура стана, већ квадратура срца шалимо се да гнездо не треба превише ушушка- ти, јер птићи неће пожелети да га напусте кад ојачају децу треба поставити на ноге и радно их оспособити, па шта им бог дâ наравно, деца треба да имају сигурност да ће им родитељи увек помоћи владимир: зашто би нам сметало? није богат ко мно- го има, него коме мало треба људи често мисле да зидни сликари, зарађују пуно то је велика заблуда, јер свако ко хоће да поштено и квалитетно уради свој посао, никада неће пуно зарадити питајте мо- је колеге, исто ће вам рећи императив је оставити иза себе дело (у сваком сми- слу) које је на понос потомцима то од- звања у вечности како сте успели да очувате љубав и породичну срећу? је ли било егзистен- цијалног страха? јелена: у почетку је било, више код мене, док је владимир увек имао сна- ге да на леђима носи породично бреме веома је важно у браку када једна стра- на изрази забринутост да друга пока- же снагу, и да се на тај начин превазиђу искушења негде смо прочитали да су двоје младих пре брака као два ждре- бета на ливади, а у браку два упрегнута теглећа коња у блату која вуку запрежна кола ако не вуку заједно, други ће мо- рати да уложи двоструко више снаге, или све пропада често у шали кажем да тајна срећног брака остаје тајна вели- ка је борба данас сачувати брачну срећу кад разводи постају уобичајена појава поредимо наш брак са врећом у којој се налазе два оштра и чврста камена, баш какви смо нас двоје уколико врећу про- тресамо снажно и дуго, или ће се каме- ње избрусити и више неће рањавати јед- но друго, или се неће ослободити својих оштрих ивица тада ће се врећа поцепа- ти, а камење поиспадати дакле, у први план треба да ставимо своје недостатке и да се ослободимо својих оштрих иви- ца, а то је процес који у нашем браку још траје најтеже је ослободити се личног максим са мамом јеленом 40 1/2016 егоизма у времену у коме га све под- стиче ако егоистична љубав превлада, назире се и крај сваког брачног завета св старац пајсије каже да у породици једно треба да буде на смирење другом, да се угледа на његове врлине и да под- носи његове мане, а да се породица спа- сава трпељивошћу томе треба тежити у теорији је лако, али је стална борба у пракси применити исто у коликој мери је рађање деце муче- ништво? које су лепе стране вишедет- ства? има ли и лоших? колико дечаци помажу мајци? – рађање деце није никакво мучени- штво кад су деца здрава стабилна по- родица велика је радост и мотивација човеку да буде вреднији и бољи моји родитељи тодор и зорица жупановић, (мајка ми је иначе дугогодишња вас- питачица), су нам пуно помогли нема лоших страна у вишедетству, постоји само велика одговорност у егзистен- цијалном и духовном смислу и тешко бреме времена у коме живимо, попут пливања узводно али сви помажу, и тата и деца родитељски призив је пророчки при- зив од бога шта је најважније у хри- шћанском животу? – најважније је да стално устајемо, после сваког пада, да се не предајемо, да смо свесни својих несавршености,
... тројицом, а надасве са царем славе, господом нашим исусом хри- стом „царство божије у нама“ буди и васкрсава првобитну, исконску и нео- греховљену природу коју су прароди- тељи поседовали до првородног греха речено терминологијом јунгове ана- литичке психологије, царство божије је заправо почетни (примордијални) и најдубљи архетип колективно несве- сног јер представља прво и најузви- шеније искуство на историјском путу човека претходно тумачење може се допу- нити анализом „архитектуре“ крста који је, по јунгу, најдубљи архетипски симбол сопства (тј монадске целови- тости) човека хришћанске цивилиза- ције ако хоризонтални краци сим- болички представљају однос према виктор вицановић најдубље истине скривене у нама тема броја јануар / фебруар 2016 23 другима (социјална димензија, хри- шћанска љубав према ближњем), а гор- њи вертикални крак представља однос према богу: „љуби господа бога својега свим срцем својим, и свом душом сво- јом, и свом снагом својом, и свим умом својим“ (лк 10, 27), шта би онда зна- чио доњи вертикални крак? одговор се намеће сам по себи – доњи вертикал- ни крак је царство божије у нама он означава унутрашњи простор сусрета бога и човека тај сусрет се дешава у човековом срцу, али не у сваком, за- то што ће само „блажени чисти срцем бога видети“(мт 5, 8) дакле, царство божије које је у нама може се видети и доживети само чистим срцем компле- ментарност царства божијег у нама и блажени чисти срцем јер ће бога виде- ти сасвим је очигледна христове речи царство божије је унутра у вама у теолошком, али и у психолошком и антрополошком сми- слу указују на унутрашњи простор „скривеног човека срца“ (1пт 3, 4), на „непропадљивост кротког и тихог ду- ха“ (1пт 3, 4), који се „радује закону божијем по унутарњем човеку“ (рим 7, 22) тај унутрашњи простор у чо- веку често је скривен и мистичан, понекад претећи и опасан, споља не- приступачан, а унутра познат само духу човековом који осветљава дуби- не његове боголике личности: „јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему“ (1кор 2, 11) унутрашњи простор је место прожи- мања божанског и људског без духа божијег човек не би могао у потпуно- сти и јасно да сагледа себе, свој уну- трашњи духовни простор, зато што нам бог „по богатству славе своје даје силу да ојачамо духом његовим у уну- тарњем човеку“ (еф 3, 16) трагање за богом не тражи одлазак у космичке висине, нити разумско и научно проучавање материјалног све- та, као ни обредне или мистичне рад- ње (попут дервишког плеса и падања у транс), већ оно тражи тишину душе христове речи царство божије је унутра у вама у теолошком, али и у психолошком и антрополошком смислу указују на унутрашњи простор „скривеног човека срца“ (1пт 3, 4) прстен из 4 века, са ранохришћанским симболима сидра и рибе, пронађен приликом археолошких ископавања у бинчестеру у великој британији јуна 2014 године (извор: duracuk) 24 1/2016 (исихију, тиховање, молчаније) само у мирној води види се дно царство божије које је у нама наговештава да је цар присутан у свом царству – да је његов лик у нама да би га препо- знали и видели у себи потребно је да задобијемо смирење највећи део мо- нашког исихастичког опита усмерен је само ка том циљу ако „царство божије не долази на видљив начин“ (лк 17, 20) онда је оно духовна, психолошка и искуствена категорија, односно, како каже св апостол павле: „царство божије ни- је ни јело ни пиће, већ праведност, мир и радост у духу светом“ (рим 14, 17) оно је „многоцено зрно бисера“ (мт 13, 46), „благо сакривено у пољу“ (мт 13, 44) вредније од свега и због кога се све продаје да би се оно за- добило оно је слично „зрну горуши- чином“ које „узрасте и поста дрво ве- лико“ (лк 13, 19), квасац који укисне „три копање брашна“ (лк 13, 21) реч је о благодатним даровима које човек задобија приликом крштења, духов- ном семену које треба неговати да би донело духовне плодове царство божије у нама поседује још једну ду- ховну димензију оно је, филозофски речено, „трансценденција у иманен- цији“ (хусерл) трансцендентно – јер је небеско; божије, јер нас надилази и није од овог света, док је истовре- мено неодвојиви део душе осветља- вајући њену боголикост и дубину ар- хетипске везе бога и човека надамо се да написани редови мо- гу макар мало појаснити због чега би истински боготражитељи изабрали реченицу царство божије је у нама као поруку светог писма која оставља најдубљи траг аутор је психолог у деветој београдској гимназији ц арство божије унутра је у ва- ма, рекао је господ, учећи људе делу спасења ако је царство божије тамо, где царује бог, онда тра- жити царство божије, које је унутар нас, значи тражити да се бог зацари у нама, или да царује над нама сходно томе, читаво дело се састоји у томе, да зацаримо господа унутар нас а над чи- ме га зацарити? над свиме што је у на- ма: над мислима, жељама, осећањима, делима сваку нашу силу би требало привести подножју његовог престола и показати му, да он царује над умом нашим, нашом вољом и нашим срцем како се ово догађа и када? бог је цар ума нашег, када ум кроз по- корност вери, усвојивши себи све што нам је саопштено у светом откривењу, мисли о једином богу и о свему постоје- ћем и происходећем суди по богу бог је цар наше воље и савести, када „урезавши“ у себи заповести божије и поставивши их за неодложни закон за превод са руског: небојша ћосовић свети теофан затворник, новија фреска (извор: pemptousiagr) тема броја јануар / фебруар 2016 25 бог је бог срца нашег, када осетивши сладост божанског, оно одбацује све земаљске сласти и не налази привлачности ни у чему земном, већ живи на небу себе, ми ни у малом, ни у великом не до- звољавамо себи да одступимо ни за једну јоту од сазнате воље божије бог је бог срца нашег, када осетивши сладост божанског, оно одбацује све зе- маљске сласти и не налази привлачности ни у чему земном, већ све живи на небу – тамо, где и држи благо своје међутим, царство божије се од уну- тра шири и према споља, јер када се све речено саврши унутар нас, онда се и све спољашње престројава по истом духу и усмерености по истом том духу запо- чињу да делују и језик, и очи, и слух, и сва друга осећања; тим истим духом се тада усмерава сваки покрет и свако деј- ство споља, на само или у породици, на дужности, у друштву и у свим свакоднев- ним односима, речју – тада у свим проја- вама нашег унутрашњег живота осетно постаје управитељ бог, што се и утискује у пажњу свих по речи господа: тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе оца ва- шега, који је на небесима (мт 5, 16) у коме се зацарио бог унутра, тога ви видите како учествује у свим дели- ма, на која га обавезује његов положај у друштву, али он је у њима само споља, а унутра је сав у богу, од кога и долазе за њега побуде за сва дела и подухвате, њи- хов број, ширина и начин савршавања у таквим људима се остварује управо оно, што заповеда апостол: и они који имају жене, да буду као да их немају и који пла- чу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају, и који употребљавају овај свет, као да га не употребљавају тако је то ко потражи и нађе царство божије, у томе бива бог све у свему (1кор 15, 28), тако да, као што на небу он почи- ва на херувимима и серафимима, тако и почива у њему, на свим силама његовог духа, који и сам растворивши се у њему сазнањем и самоделатношћу, све и уну- тра и споља управља на угађање њему јединоме, узљубивши га свим срцем, свим умом и свом снагом својом (лк 10, 27) из књиге сaзерцања и размишљања, изд правило веры, москва, 2003 г ова књига је прво посебно издање кратких духовних разматрања св теофана затворника, која су објављивана у часопису „домашная беседа“ од 1869 до 1877 г свети теофан затворник: зацаривање господа у нама 26 1/2016 тражење царства божијег и правде његове (мт 6, 33) јесте успостављање једне другачије листе приоритета у нашој свакодневици на тему овог броја православног ми- сионара разговарамо са протоје- рејем-ставрофором др милошем весином, професором православног богословског факултета у либертвилу и једним од најактивнијих свештеника- проповедника у расејању zпокајте се јер се приближило цар- ство небеско (мт 3, 2) овим речи- ма св јован крститељ и претеча господњи започиње своју проповед истим речима и сам христос запо- чиње своју проповед и спаситељско дело међу изабраним народом бо- жијим можете ли нам нешто рећи о истинском покајању и његовом односу према царству божијем? – описујући начин на који је свети пророк и претеча господњи јован пози- вао на покајање, наглашавајући: родите дакле, плодове достојне покајања (лк 3, 8), свети апостол и јеванђелист лука нам пружа и детаљне одговоре пророка на питање које му људи упутише: шта ћемо, дакле чинити? а он одговарајући рече им: који има две хаљине нека даде ономе који нема, и који има хране нека чини тако (лк 3, 10–11) пророк је, у погледу конкретног вида покајања, био веома јасан и у својим саветима цари- ницима и војницима (види лк 3, 13–14) међутим, свети јован крститељ је сва- како разликовао само покајање, од пло- дова достојних покајања покајање је унутарња промена ума, док се плодови покајања огледају у спољашњој примени тог преумљења, дакле – у квалитативно другачијем понашању у јеванђељу по матеју, у опису пропо- веди јована крститеља, ми наилазимо и на разлог зарад кога се треба покајати: покајте се, јер се приближило царство небеско (мт 3, 2) блажени теофилакт охридски, префињени изданак визан- тијске духовне културе и књижевности из 11 века, при тумачењу овога места, наглашава: „царством небеским назива први и други долазак христов, као и вр- лински живот“ свети оци, као најдоследнији и наја- утентичнији не тек само тумачи него и делатељи преумљења, почетак истин- разговор водио: ненад јовановић интервју са протојерејем- ставрофором др милошем весином о тајни царства божијег тема броја јануар / фебруар 2016 27 ског покајања виде управо тамо где и почиње хришћански живот – у светој тајни крштења тако свети јован ле- ствичник у петој поуци свог знамени- тог дела лествица, о покајању каже и ово: „покајање је обнова крштења по- кајање је завет с богом да ће се водити један нов живот“ наш мудри и свети владика николај покајање пореди са буном и овако о томе говори: „покаја- ње је, браћо, буна човека против самога себе ту буну подиже човек када осети непријатеља у себи самоме докле год човек живи у самообмани да су сви ње- гови непријатељи ван њега, дотле се он не буни против себе“ можда управо у овим речима благовесника охридског и жичког треба потражити један од воде- ћих разлога зашто је многим данашњим православцима помало нејасан, или чак и неприхватљив тај веома динамичан однос покајања и царства божијег, јер смо сви, мање или више, увек спремни- ји да се бунимо против других, него ли против себе zшта је или ко је царство божије ко- је је исус христос проповедао људи- ма и које нам се открива кроз свето писмо и свето предање? – сама грчка реч василија, која се у многим савременим језицима преводи речју – царство, пре би се могла одно- сити на цареве активности него на саму територију над којом цар влада савре- мени библиста џон дрејн повезује значе- ње речи василија са значењем арамејске речи malkutha, за коју многи научници тврде да је баш то она реч коју је господ исус христос употребио говорећи о царству божијем зато дрејн и поста- вља, духу светога писма веома сродну, дефиницију појма царство божије, када каже да је то „начин на који бог поступа“ а „најопипљивији“ начин тог поступања показује нам се у светој литургији, која, не без разлога, и почиње речима: благо- словено царство оца и сина и светога духа нигде нам се, као у божанственој литургији, на тако очигледан начин не открива смисао тога божијег царства, јер да није тако како бисмо славослови- ли и певали: окусите видите како је благ господ, и тиме указивали на христово оприсутњење у нама и наше искуство о животу са христом? повезаност светога писма и светога предања је очигледна, или боље рече- но: свето писмо је река из које извиру потоци светог предања то је најлеп- ше осетио свети викентије лерински, рекавши: „свето предање је правилно појмљено свето писмо“ зато литургија цркве православне, као тајна царства почива како на светом писму, тако исто и на светом предању, јер је свето преда- ње, по речима оца георгија флоровског, „благодатно, а не историјско начело“ zмеђу многим причама које нам сли- ковито говоре о царству божијем, издваја се она у којој христос својим ученицима каже да царство божије не долази на видљив начин, нити да се налази на неком посебном месту у смислу физичког простора, већ да је оно унутра у нама (лк 17, 21) шта је господ мислио кад је рекао да се царство божије налази унутра у нама? – ваше питање само потврђује горе поменуту дефиницију царства божијег као „начина на који бог дела“, а не неког „одређеног простора“, како би то рекао дрејн христове речи: царство је бо- жије унутра у вама (лк 17, 21), најбоље је објаснио свети апостол павле, када је у посланици римљанима написао: јер царство божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у духу све- томе (рим 14, 17) радост извире из пра- ведности и мира све распрострањеније и трагичније одсуство радости у савре- меном свету, само је један од доказа ко 28 1/2016 лико је наша назови „јудеохришћанска“ цивилизација све даље и даље од јединог правог извора мира, правде и радости – од бога симптоматична је данас ова све већа опседнутост човека самим собом, с једне стране, можемо то назвати и егоизмом, а с друге стране ту је и просто панич- ни страх да се „сиђе“ у себе а једино у неоткривеним просторима срца могуће је додирнути варницу искрене радости, па онда и заблистати радошћу можда смо зато толико далеко од мира и радо- сти јер, услед опседнутости собом, али на себичан и страствен начин, ми или не умемо, или нећемо да принесемо род до- стојан покајања резултат тога је све уче- сталије присуство неурозе у савременом човеку да, чак и у савременом хришћа- нину не чини ли баш одсуство радости од многих наших савременика хроничне неуротичаре? није узалуд хришћански оријентисан психолог гроф игор кару- зо смело тврдио: „неуроза је издаја онога што смо позвани да будемо у животу, али истовремено и потврда тог позива“ а позвани смо да будемо свети призвани смо на обожење светост не треба „иска- ти“, него нам покајним стопама треба не- престано ходити ка њој свестан многих замки које сналазе савременог хришћанина на путу бого- тражитељства, искусни руски старац и знаменити духовник сергије шевич с разлогом упозорава: „треба искати сми- рење, а не светост, јер светост без смире- ња није ништа друго до таштина“ видећи пак таштину као све присутнију одлику човека данашњице, готово лирски ис- танчан, а светопредањски тако досле- дан, архиепископ јован шаховској, када говори о трагедији људи који су потчи- њени само „природном“ току ствари, па самим тим и далеко од царства божијег, јер су далеко од свога извора, овако збо- ри: „човека је створио бог, и ако он живи ван бога, онда је то највећи бесмисао, чи- ја жртва – пре или касније – увек постаје сам човек решење је у срцу! зато је све- ти старац макарије оптински и могао да саветује своја духовна чеда овим речима: „царство божије унутра је у вама – ре- као нам је господ, тј у срцу онда га треба и тражити у срцу, очишћујући га од стра- сти и утицаја нечастивих, никога не осу- ђујући и не корећи“ zда би се задобило царство божи- је, свети оци говоре да је потребан велики труд и победа над страстима које нас одвајају од бога на пита- ње ученика ко је највећи у царству небеском, христос дозва једно дете, постави га међу њима и рече: заи- ста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско који се дакле по- низи као дете ово, онај је највећи у царству небеском и који прими јед- но такво дете у име моје, мене при- ма а који саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да се обеси камен воденички о врат његов и да потоне у дубину морску (мт 18, 1–6) можете ли нам објаснити значење ове приче и шта по вама христос мисли када каже да требамо да будемо попут деце, ради задобијања божијег царства? – предање цркве, али не мање и цр- квена химнографија, сведоче да је то дете које је христос ставио међу апостоле био у неоткривеним просторима срца могуће је додирнути варницу искрене радости, па онда и заблистати радошћу тема броја јануар / фебруар 2016 29 свети игњатије богоносац зато о дану његовог празника и певамо: „од младен- ства твога горео си љубављу христовом и зато си и предао себе да као пшеница будеш самлевен, да би љубљеном христу принео себе као плод чистоте“ свети иг- њатије је, дакле, већ у детињству био не тек додирнут него и прожет пламеном спасавајуће љубави бога који је љубав, истина и правда а онда је потом у годи- нама своје зрелости принео себе богу као чисту и непорочну жртву а то је могао зато што је у себи сачувао детиње пове- рење у бога, али не мање и чистоту дете- та у себи, победивши тако себе и мало- временост пролазности, али и да, својим трпљењем, порази и непријатеље своје од нас се данас не тражи таква врста му- чеништва, мада је и ово наше време и те како доба нових мученика за христа, али се од нас ипак очекују макар и малени, али искрени и одлучни, кораци на путу ка детињој чистоти у нама а то је могу- ће једино подвигом покајања, дакле пре- умљењем које је мотивисано љубављу ка богу и ближњем на то се односе христо- ве речи: ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) ово јеванђелско поимање детињства најбоље је осетила и изразила руска ре- лигиозна философија в в зењковски је, по владимиру варави, овако објаснио свој философско-педагошки кредо: „у деци то сијање лика божијег, та лепота душе још није заклоњена од нас онако како је заклоњена у одраслим људима – и речи спаситељеве: ако се не обратите и не будете као деца нећете ући у цар- ство божије, добијају нов смисао не мо- жемо у људима угледати одсјај царства небеског ако не допремо до оне дубине у којој су људи блиски деци“ ми назо- ви одрасли, а често само „многолетни, а никада пунолетни“, како нас с правом назива свети владика николај, све смо мање спремни да учимо од деце а деца нас и те како могу подучити како да у себи прво препознамо, а онда и заволи- мо личност, као одраз лика божијег, јер „управо религиозност дозвољава детету да угледа у себи личност“, како правилно уочава владимир варава христос је узео дете као пример јер је дете, како сјајно са- општава в в розанов, „откривена мисао божија“ чињеница да данас, често, ни деца нису оно што су била, много више го- вори о данашњим родитељима него ли о деци, јер нас новопросијавши свети старац порфирије кавсокаливит још како опомињућим речима подсећа да „ако родитељи не иду путем светости и ако се не подвизавају, онда чине ве- лике грешке и преносе на децу зло које сами имају у себи дечије понашање је у непосредној вези са духовним стањем родитеља“ они који данас највише са- блажњавају једнога од ових малих који верују у мене (мт 18, 6) често су баш ро- дитељи значи, опет се враћамо на пока- јање као на преумљење покајање јесте дело подвига свакога појединца, али то дело руши границе индивидуализма и чини нас, кроз свете тајне цркве, не тек немим посматрачима него и активним судеоницима царства божијег није на одмет подсетити се да је покајање у цркви првих векова био „свечани јавни чин помирења, кроз који би се грешник поново примао у црквену заједницу“ темељ заједнице је у породици зато је данас како криза заједнице, тако и кри- за породице заправо криза покајања, боље речено криза у којој се налазе они који су позвани на покајање делотвор- ног и радосног покајања нема изван цр- кве, јер како правилно закључује отац џон хрисавгис: „изван заједнице, из- ван цркве, покајање би се претворило у туробност душе испуњене кривицом, отупљујући тиме дух или га доводећи до очаја тако би се метаноја претворила у параноју“ 30 1/2016 zод свега што човек тражи од бога, по речима христовим, треба најпре тражити царство божије и силе или правде његове шта се подразумева под појмом силе или правде божије? – правда је божија, постојана и трај- на, и њу ваља разликовати од права, као онога што је резултат људског умовања и, веома често, ствар договора или ре- зултат воље већине самим тим, право је променљиво оно што је јуче било про- тив законских норми, данас је измење- ним параграфима истог закона не тек са- мо дозвољено, него и пожељно почетак двадесет и првога века, више него бурно, сведочи о томе како се категорија људ- ског права све више и више удаљава од божије правде не може се данас гово- рити о праведном уређењу ма кога дру- штва, ако у том друштву тон не дају људи праведног, дакле светог живота а ход ка светости и немирење са гажењем правде данас се на многим странама света чак кажњавају као нешто што је „против за- кона“ поменимо само небивале, а данас у многим државама донете, законске од- редбе којима се, на пример, истополне заједнице проглашавају „браком“ или суптилна, али све продорнија, настојања да се и само име спаситеља христа у јав- ности што тише помиње, или замени ра- зним еуфемизмима иза којих би се крило „неко божанство“, али никако оваплоће- на реч божија! христос је данас, као једи- ни до-носилац правде и истине, заправо сметња многим „правним системима“, који постепено легализују све оно што је не тек само далеко од правде, него је заправо све више отворено изругивање сунца правде, како о христу пева тропар рождества тражити силе и правде његове и те- жити ка царству божијем данас, ништа мање него јуче, значи живети врлинским животом, дакле оним животом који, христом у нама, једини може у свету да васпостави правду, а не тек краткотрај- но и променљиво право у исто време, те речи нас и те како опомињу да мада смо у свету нисмо од света, јер нам је христос рекао: кад бисте били од све- та, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет (јн 15, 19) свети григорије синаит, уз одважност, чисто разумева- ње, само-ограничење, сврстава и правду међу четири главне врлине он, на при- мер, одважност ставља у оне врлине које могу бити плод наше природе и нашега труда, док правду посматра искључиво као „плод милости божије“ зато прав- ду треба тражити, другим речима за њу се ваља молити! човек који је решен да се успиње степеницама врлина мора бу- квално жеднети за правдом, јер како би- смо иначе могли да разумемо христове речи изговорене на гори блаженства: блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити (мт 5, 6), али не мање и оне друге речи упућене гладнима и жеднима правде: блажени прогнани правде ради, тема броја јануар / фебруар 2016 31 јер је њихово царство небеско (мт 5, 10) у најкраћем, тражење царства божијег и правде његове (мт 6, 33) јесте успоста- вљање једне другачије листе приорите- та у нашој свакодневици када би наши савременици знали да је управо то пут којим се најделотворније савладава анк- сиозност и разарајућа брига о неизвесној будућности, многи би, можда, уместо ду- шепогубног бацања неповратних зрнаца маловремености у загрљај такозваним „програмима показивања стварности“, да не кажемо – „риалити шоу програ- мима“, себе усмерили ка јединој, подви- жништвом и мучеништвом, доказаној реалности – свеблагом сунцу правде – богочовеку христу! zчитаво јеванђеље и спаситељско дело христово везани су за царство божије можете ли нам за крај рећи, по учењу наше цркве, ако постоји, у чему је разлика између царства бо- жијег које се по речима христовим налази у нама, од оног блаженства које задобијају душе праведника на- кон смрти и живота будућег века у који верујемо и ишчекујемо по дру- гом доласку христовом и свеопштем васкрсењу из мртвих? – говорећи о цркви, отац георги- је флоровски нам је дао један прелеп, а истовремено и веома поучан, опис цр- кве рекавши: „црква је жива икона веч- ности у времену“ живећи у динамици и хармонији цркве као иконе вечности у времену, ми на свакој литургији испове- дамо и гласно објављујемо: чекам васкр- сење мртвих и живот будућега века оно што искуствено у цркви доживљавамо већ овде и сада јесте предукус царства божијег црква је тело христово, а ако у христу, по учењу светог апостола па- вла, обитава сва пуноћа божанства те- лесно (кол 2, 9) онда и наша телесност, а не тек само наша душа, има и вредност и достојанство које се не сме занемарити није апостол павле узалуд писао хри- шћанима у коринту: или не знате да је тело ваше храм светога духа који је у вама? (1кор 6, 19) један од оних отаца цркве који је увек учио о човековој це- ловитости, био је и атинагора атински, који у своме делу о васкрсењу мртвих, овако говори о јединству душе и тела: „бог није дао независно биће и живот ни природи људске душе одвојеној од тела, нити природи тела засебно, него људима који су сачињени од тела и душе, тако да би они са истим овим деловима од којих су сачињени при рођењу и док траје њи- хов живот могли да постигну заједнички циљ душа и тело сачињавају у човеку је- дан живи ентитет“ није на нама да правимо разлику из- међу онога што, благодаћу божијом, а снагом своје вере, наде и љубави, задоби- јамо већ овде и сада, и онога што нас оче- кује у незалазном дану царства божијег већ поменути отац георгије флоровски, сјајни промислитељ и изванредни ту- мач, али и настављач непрекидне нити богословља цркве, казује и ово: „у узво- ђењу човечанске природе у сферу вечне причасности божанском животу, рани оци цркве једногласно су видели саму суштину спасења ‘спасено је оно што је сједињено са богом’, каже свети гри- горије назијанзин оно што није на овај начин сједињено не може уопште бити спасено ово је фундаментални мотив у читавој теологији раних отаца – код св иринеја, св атанасија, кападокијаца, св кирила александријског, св макси- ма исповедника хришћанска „нада у бесмртност“, укорењена је и обезбеђена историјским догађајем тј историјским самооткривењем бога, она нема корен у некој статичкој диспозицији нити наро- читом склопу човечанске природе“ што се пак тиче „тајни последњих ствари“, она је већ присутна, или како то флоров- ски каже: „она је сакривена у првобит- ном парадоксу стварања о будућности 32 1/2016 можемо да говоримо само у предобра- жењима и причама такав је језик пи- сма долазак христов ће бити његов повратак, без обзира на сву радикалну новину тог догађаја есхатологија је испуњена антиномијама, чији се поче- так налази у самој тајни стварања“ мислим да је за нас најважније да се док још имамо времена, које не забора- вимо није наше него нам је од бога да- то, припремамо животом у врлинама за страшни суд а тај последњи суд ће заиста бити и страшан, јер ће бог који је љубав, који је милост, али који је и правда, судити људима за одсуство љу- бави, милости и живот ван правде када су једном неки православни радознал- ци питали чувеног павла флоренског: – зашто нам бог није дао мало јасни- је одговоре на најбитнија питања која имамо?, он им је овако одговорио: – бог нам је дао нешто много боље, јасније и лепше од одговора на нашу знатижељу дао нам је свога јединороднога сина – господа исуса христа а христос нам је у погледу „послед- њих ствари“ оставио више него до- вољно „материјала“ у својим причама подсетимо се, на крају овога разговора, само на три приче које недвосмислено указују на динамику садашњих и буду- ћих дешавања: 1 причу о блудноме си- ну (лк 15, 11–32), која сведочи о важно- сти покајања као преумљења и повратка оцу, али нам казује и о неизмерној ми- лости божијег опраштања; 2 причу о богаташу и лазару (лк 16, 19–31) из ко- је јасно сазнајемо да човек после смрти наставља и даље да: осећа, да се сећа и да комуницира, и 3 причу о другом до- ласку христовом и страшном суду (мт 25, 31–46), која нам казује да ће о дану суда љубав и милост, односно одсуство истих, бити једина мерила према којима ће господ свакоме од нас дати онако ка- ко смо се у овом животу припремали за живот у вечности н а овоме свету све има своју клицу, свој почетак јер је бог свет створио из непостојања и превео га у постојање, и дао поче- так свакој твари зло, које господ није створио, је такође пореклом из неби- ћа, али свој почетак има у слободи из- бора човека који га чини грех заправо „помаже“ човеку да не оствари задато – царство небеско ово царство, које се великим напором осваја, а лако губи, није нека далека и имагинарна дестина- ција господ нам каже: царство божије је унутра у вама да би се до њега сти- гло, за почетак, потребна је вера која се од бога добија и за коју апостол павле каже: „да не добија награду свако ко се такмичи, већ само онај који се бори по правилу“, истинитом вером када су једног времешног проту за- питали: „да ли је православна вера нај- лепша?“, он је одговорио: „то не знам, вероватно има и лепших вера, али сигурно знам да је православна вера истинита“ и свети александар нев- ски, у монаштву монах алексије, када у заробљеништву одговори татарском кнезу, каже: „није у сили бог него у истини“, истичући свој мотив вере у свету тројицу истина је та која ослобађа, она је јед- но од имена божијих, сведочи писмо, и бистри поглед којим могу да се сагледа- ју начини остварења царства божијег у нама у нашем народу постоји изрека за поштење да је и најгрђа истина слађа од најслађе лажи, јер је отац лажи ђаво, а бог је истина није случајно што господ христос као средство спасења у цркви оставља свете тајне да човек после пада може да се усправи, дође до истинског покајања хаџи драган поповић тема броја јануар / фебруар 2016 33 и омије се у тој бањи спасења повратив- ши достојанство човека бог воли и гре- шника и правда је његова далеко изнад људске правде, зато што бог и у грешни- ку препознаје свој лик једне непоновљи- ве личности царство божије се осваја и трпље- њем, миром о коме апостол павле каже: „имајте мир са свима колико до вас сто- ји“ тај мир је светлост која обасјава пут ка жељеном царству божијем мир који нас води ка христу, нема равнодушност (искључење из реалности живота) која је обмана и представља паклено осећа- ње душе, већ је мир – радост коју човек носи са собом и показује при сваком су- срету са ближњим о значењу такве ра- дости говори и сам кнез мира речима: „све вам ово казах, да радост моја у вама остане“ биће човеково саздано је од свега до- брог јер је човек икона бога и када год помисли или учини нешто добро се осе- ћа природно, рајски наше целокупно постојање у христу црпи смисао у не- престаном чињењу добра, а не у нечиње- њу злих дела наравно, да човек чинећи добро не чини зло, али не чинећи зла де- ла не значи у исто време и чињење добра добра дела човека увећавају онај тег, који анђео чувар за нас чува у руци, не би ли њиме превагнуо тас у корист нашег спа- сења на теразијама вечности ка спасењу води још једна, данас тако заборављена, врлина, а то је послушање требало би да свако своју савест преиспи- та питањем које директор школе упути јед- ном вероучитељу: „слушаш ли ти неког?“ послушање је мајка врлина јер се де- ца спасавају послушношћу родитељима, а одрасли послушношћу цркви напо- менимо само у прилог томе да је непо- слушање духовног оца смртни грех у цркви својој господ за пример даје своју бескрајну послушност богу оцу све до смрти на крсту, која је постала његово прослављање дозволимо христу својим животом да се настани у нама јер где је он, онде је и царство небеско аутор је дугогодишњи водич по светим местима блиског истока и русије „не добија награду свако ко се такмичи, већ само онај који се бори по правилу“ апостол павле степенице врлина ка царству небеском 34 1/2016 у београдском насељу церак живи ше- сточлана породица карановић, вла- димир (43) и јелена (41) са четири сина: савом (16), симеоном (15), ђорђем (12) и максимом (7 месеци) крсна слава им је ђурђевдан, а заветна свети сава, па су и деца добила имена по тим божијим угодницима симеон je рођен на савин- дан, али пошто му је старији брат присво- јио име, добио га је по његовом оцу, св симеону најмлађи максим, име је добио по шаљивој песми о максиму, чика јове змаја, коју његова мајка јако воли нарав- но, ту је и пуно дивних светитеља који но- се ово име ову породицу смо упознали у цркви вазнесења господњег у жаркову парохијани их добро познају, јер је вла- димир протомајстор фрескописа у истој цркви са вероником в ђукановић и сво- јом екипом, осликао је овај храм пре две године патријарх иринеј му је недавно, у овом истом храму, доделио архијереј- ску грамату завршио је основне и мастер студије на академији спц за уметности и консервацију супруга јелена је дипло- мирала на технолошко-металуршком фа- култету у београду тренутно је при крају мастер студија на истом факултету ради- ла је у дп клуз у београду једанаест годи- на у техничкој припреми производње као инжењер текстилне технологије и при цркви је била активна на подели хране из црквене кухиње са благословом оца не- бојше милићевића, њиховог пароха, за- почели смо разговор у њиховом топлом дому божићним поздравом: „христос се роди!“ расположено су нам узвратили: „ваистину се роди!“ пожелевши нам до- бродошлицу, домаћин је одмах показао своју духовитост ретко коме је припала част да ослика свој парохијски храм вама се то догодило владимир: наравно, поносан сам и бо- гу захвалан, мада је ово друга парохијска црква у којој сам сликао прва је у лаза- ревцу, али њу нисам целу осликао, него је само завршио (око 400 квадрата) што се тиче жаркова, има једна анегдота везана за избор сликара када је почетком 2011 ра- ђен конкурс за фрескописање жарковачке цркве, на првом састанку са патријархом иринејем у згради патријаршије, било је десетак понуђача редом смо се представља- ли пред патријаршијском комисијом када сам устао и рекао своје презиме, патријарх је почео да рецитује „бјеж’те турци зарана, ето попа карана! знате ли ту песму?“ – упи- тао ме изненађен, насмејао сам се и одго- ворио му: „наравно, ваша светости, ја сам директни потомак тог крајишког јунака“ дивно! онда да чујемо нешто више о ва- шем пореклу и том вашем славном претку испричаћу скраћену верзију, да не бих ваше читаоце, на самом почетку „успа- породицакарановић честонас,кадачујудаимамочетвородеце,људипитају коликоквадратаиманашстан,амиодговарамодаза децунијебитнаквадратурастана,већквадратурасрца радмила грујић вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2016 35 вао“ својом интересантном причом пр- ви свештеник који је дошао у крњеушу, село у босанској крајини, одакле је и мој отац, био је поп пилип (филип) кара- новић према подацима из књиге попа петра рађеновића, то се десило 1800 го- дине оптужен од турака да буни народ, 1821 бива обешен о једну крушку у пр- косима од стране мустај-бега кулено- вића (сина кулина капетана, опеваног у песми бој на мишару) његов син три- вун (трифун) карановић, такође је био православни свештеник у истом селу (од 1821 до 1861 г), после смрти свога оца на овом положају заменио га је његов рођени брат, поп дамјан карановић, од 1861–1867 године међутим, ови стихо- ви се не односе ни на једног од њих тро- јице као дечак са пет година, вешање свога деде гледао је поп војвода ђурађ карановић, један од најпознатијих кра- јишких јунака 19 века тај призор га је пратио кроз цео живот као четовођа са својих 500 устаника, у босанско-херцего- вачком устанку 1875–1878 учествовао је у 36 бојева са турцима у једном од њих спасио је живот петру мркоњићу (пото- њем краљу петру i карађорђевићу) због необичне храбрости, ушао је у неколи- ко јуначких песама о њему је испеван тај стих бјеж’те турци зарана, ето попа карана одликован је од краља милана обреновића, таковским крстом и сребр- ном колајном за храброст упокојио се 1880 у селу јаловику код шапца једна улица у центру шапца носи његово име са крштења малог максима у манастиру ваведење на сењаку 36 1/2016 његов брат и два стрица били су такође православни свештеници његов брат од стрица, поп стеван ка- рановић, војвода српски, такође је уче- ствовао у свим ратовима у горњој и до- њој крајини одликован је од руског цара златном медаљом, а од краља мила- на обреновића ратном споменицом и кр- стом светог саве ii степена не би било фер да овде не поменем да и моја јелена има славног прадеду са мајчине стране – солунца, илију влајкова, а његов син не- стор, је као учесник на сремском фронту добио медаљу за храброст али, то не значи да сте због тога имали протекцију код његове светости, него да квалитетом и стручношћу с правом носите име протомајстора треба само ући у храм вазнесења господњег и уверити се у то за- то би било корисно нашим читаоцима да од вас чују оно најбитније о фрескопису (жи- вопису) како сте почели? какав је то посао? – мада је и раније било симпатија према овом уметничком стилу, озбиљно сам по- чео да се занимам за икону тек 1992 годи- не потом сам се обрео на светој гори где сам од светогорских мајстора почео да из- учавам овај величанствени ликовни стил, који је, богу хвала, постао и мој животни стил живопис је културно наслеђе пра- вославне цркве, али и део православног богослужења оно је уметност радости и наде, богословље које се изражава црте- жима и бојама свети јован дамаскин ка- же да оно што је књига за писмене, то је икона за неписмене икона није религио- зна слика, него свештенопис самим тим смо и ми сликари, којима је господ дао овај дар, клир цркве христове ово је по- сао који захтева посебну концентрацију, али је и исцрпљујући често се дешавало да заборавим да сам на високој скели, три пута сам избегао сигуран пад да ли се савремени живопис разликује од византијског? – у свом раду сусрео сам се са многим проблемима из ове широке уметничке области, али се један приметно издва- ја – недостатак уметничког начина раз- мишљања у оквиру канона последњих година штампају се богате публикације византијске уметности и расте број мла- дих уметника, који ревнују у изучавању византијског иконописања многи од њих доследним копирањем или са мањим из- менама старих оригинала, изражавају недостатак којим се заборавља основни принцип уметности, а то је да она треба да се развија и да не буде незаинтересована за епоху којој припада мислите ли да византијски стил има мо- гућности за напредак? – византијски стил, као и сваки дру- ги, има својих особености, али не спута- вишедетне хришћанске породице осликавање фреске христа пандократора у куполи манастира ваведење (димензија лика од темена до браде износи 160 цм) јануар / фебруар 2016 37 ва инспирацију, не меша се у технику, не залази у детаље, и није у супротности са сталним ликовним обогаћивањем ства- раоци су изгубили расположење за да- љим трагањима, иконографски обрасци су обавијени ауторитетима и створена је једна „идеологија понављања“, одустаја- ња од оригиналности и непостојања лич- ног израза од момента када једно дело постане копија неког оригинала, оно гу- би вредност, зато што главну вредност има оригинал поставља се питање: за- што србија у средњем веку рађа курби- ново, нерезе, перивлепту, нагоричано, сопоћане или студеницу, дела којима се диви цео свет, а данас имамо само њи- хове бледе копије? како су средњевеков- ни сликари имали толико слободе да у оквиру истог стила потпуно различито третирају ликове, драперије, архитекту- ру или пејзаж? решење је стална сарад- ња литургичара, историчара уметности и уметника поље деловања литургичара треба да буде каноничност, композици- оним решењима треба да се баве исто- ричари уметности, а ликовност, степен изражајности и оригиналност треба да буде стваралачки део тј степен мајстор- ства извођача ово је најбоље решење и гарант да ће се у будућности наћи инте- ресантни уметнички моменти и решења, а грубе грешке бити избегнуте нажа- лост, и у тим ситуацијама ће постојати тенденција задирања једних у поље дело- вања оних других, али је то ипак најбоље решење ми имамо врло добру сарадњу са комисијом при храму светог саве и манастиру ваведење основали сте и свој атеље? ко су ваши сарадници? – атеље сам основао после свете горе, седам година рада и завршене академи- је, тј када сам потписао први велики по- сао 1999 године кроз атеље је до сада прошло преко седамдесет људи многи од њих су били озбиљни, доста научи- ли и сада самостално осликавају цркве тренутно у атељеу имамо седам људи од 2008 придружила нам се вероника в ђу- кановић, по мени, најбољи иконописац на овим просторима велика је заблуда многих да су добри иконописци (штафе- лајни сликари) добри и живописци (зид- ни сликари) никада добар иконописац, без великог труда, не може добро да уради зидну слику, јер су за њега велики форма- ти, бар у почетку, неосвојиви вероника је послушала мој савет, пришла овом послу као ученик, упијала сваки потез, посту- пак израде великих ликова и драперија, начине осветљавања на великим форма- тима, планове, да би после само пар го- дина свакодневног рада на зиду и својом вештином коју је донела из иконописа, не- вероватним креацијама оплеменила стил рада у атељеу од пре неколико година, а после дугогодишњег усклађивања, делимо одговорност и заједничким снагама води- мо овај атеље уједно, променила је и моје мишљење да особе нежнијег пола нису за скелу, већ само за икону у чему се огледа мисија фреске и иконе у храму? колико је она, као део светог пре- дања цркве, кадра да нама, земаљскима и тварнима, приближи истину и стварност царства небеског, божији престо, анђеле и светитеље? – икона, као део светог предања, и има ту улогу да учини чулним квалитете веч- ног живота сву јединственост, мир, али и најтеже јеослободити селичног егоизма у времену у коме га све подстичеако егоистичнаљубав превлада,назиресе и крај сваког брачног завета 38 1/2016 истинску радост, које су основне особине царства божијег, икона односно фреска преноси, како би постале схватљиве савре- меном посматрачу икона помаже људима да се боре у реалном свету пуном искушења то подстиче, не некаквим илузионизмом, бекством од стварности, већ обогаћивањем њихових живота царством божијим ико- на има исцелитељску улогу која обезбеђује неопходну снагу у нашим животима и чини лакшим бреме свакодневног крста које сте храмове осликали? – наш атеље је осликао више од 12 000 квадрата зида у 25 цркава у земљи и расе- јању, од којих су најзначајније: манастир ваведење на сењаку, вазнесењска црква у жаркову, крипта храма св саве на вра- чару, петропавловска црква у аранђелов- цу, црква спаљивања моштију св саве у барајеву, црква св василија острошког у америци, црква св кипријана на халки- дикију у грчкој и многе друге тренутно за- вршавамо осликавање цркве св стефана дечанског у железнику, а почињемо живо- писање у капели богословског факултета који је ваш пут до праве вере? колико вам је професија у томе помогла? – моја професија је заправо служба бо- гу и она ме је утврдила у вери, а суштин- ско преумљење доживео сам на вуковар- ском ратишту 1991, као редован војник јна, мада тај преображај личности у том тренутку нисам ни примећивао укратко, схватио сам да се живот састоји од мно- штва ситница наравно, света гора је била пресудна за мене и од 1993 увела ме пот- пуно у литургијски живот моја мајка је негде прочитала да на светој гори постоји школа за иконописце написали смо пи- смо, послали у хиландар, а отац василије хиландарац је одговорио да одмах дођем по доласку у хиландар, већ следећег дана, био сам један од оних који су носили икону пресвете богородице тројеручице до при- станишта на њеном путу до солуна, а она је тог дана изношена из хиландара први пут после 600 година управо је то икона преко које су господ и пресвета богоро- дица показали сву заблуду иконоборачке јереси, исцеливши одсечену руку заштит- нику православља и иконобранитељу, св јовану дамаскину та икона је за иконопи- сце, можда, и најважнија од свих близу 1300 година после овог дивног светитеља, имао сам и ја прилику да је додирнем сво- јим недостојним рукама и дан-данас не могу да се начудим таквом благослову како сте се упознали вас двоје и колико сте дуго у браку? јелена: упознали су нас наши пријате- љи, садашњи кумови, док је влада студи- рао у београду венчали смо се у лазарев- цу, у цркви св димитрија у браку смо седамнаест година и од самог почетка смо желели вишедетну породицу, иако није постојала материјална основа за то вла- димир је тек завршио факултет, а ја сам радила у државној фирми где су зараде биле ниске међутим, дубоко верујем у то да сâм бог одређује број деце у породици, па се томе треба и препустити када и где сте се крштени? да ли су ваши родитељи црквени? владимир: крстио сам се у 16 годи- ни у старој цркви у јагодини јелена се крстила када смо се упознали, а крстио вишедетне хришћанске породице благослов пресвете богородице тројеручице (почетак пута ка христу) јануар / фебруар 2016 39 ју је мој професор, отац радомир попо- вић у цркви свете петке на калемегда- ну отац није црквен, а мајка јесте са благословом блаженопочившег владике саве, организовала је духовну трибину лазаревачки духовни разговори било је преко 50 предавача, од којих неколико владика, пуно професора са православ- ног богословског факултета, духовника велика сала центра за културу је била премала да прими све који су желели да присуствују предавањима највише је било ученика, којима је она тада би- ла професор књижевности у средњој школи велику помоћ је тада имала и од потпредседника општине лазаревац, а садашњег директора канцеларије за ве- ре при влади србије милете радојевића јелена: моји родитељи су више тради- ционалисти у вери не живе литургиј- ски, али поштују наш избор и подржа- вају нас у томе стан у коме живите није баш велики да ли вам то смета? – стан има око 60 квадрата често нас, када чују да имамо четворо деце, људи пи- тају колико квадрата има наш стан, а ми одговарамо да за децу није битна квадра- тура стана, већ квадратура срца шалимо се да гнездо не треба превише ушушка- ти, јер птићи неће пожелети да га напусте кад ојачају децу треба поставити на ноге и радно их оспособити, па шта им бог дâ наравно, деца треба да имају сигурност да ће им родитељи увек помоћи владимир: зашто би нам сметало? није богат ко мно- го има, него коме мало треба људи често мисле да зидни сликари, зарађују пуно то је велика заблуда, јер свако ко хоће да поштено и квалитетно уради свој посао, никада неће пуно зарадити питајте мо- је колеге, исто ће вам рећи императив је оставити иза себе дело (у сваком сми- слу) које је на понос потомцима то од- звања у вечности како сте успели да очувате љубав и породичну срећу? је ли било егзистен- цијалног страха? јелена: у почетку је било, више код мене, док је владимир увек имао сна- ге да на леђима носи породично бреме веома је важно у браку када једна стра- на изрази забринутост да друга пока- же снагу, и да се на тај начин превазиђу искушења негде смо прочитали да су двоје младих пре брака као два ждре- бета на ливади, а у браку два упрегнута теглећа коња у блату која вуку запрежна кола ако не вуку заједно, други ће мо- рати да уложи двоструко више снаге, или све пропада често у шали кажем да тајна срећног брака остаје тајна вели- ка је борба данас сачувати брачну срећу кад разводи постају уобичајена појава поредимо наш брак са врећом у којој се налазе два оштра и чврста камена, баш какви смо нас двоје уколико врећу про- тресамо снажно и дуго, или ће се каме- ње избрусити и више неће рањавати јед- но друго, или се неће ослободити својих оштрих ивица тада ће се врећа поцепа- ти, а камење поиспадати дакле, у први план треба да ставимо своје недостатке и да се ослободимо својих оштрих иви- ца, а то је процес који у нашем браку још траје најтеже је ослободити се личног максим са мамом јеленом 40 1/2016 егоизма у времену у коме га све под- стиче ако егоистична љубав превлада, назире се и крај сваког брачног завета св старац пајсије каже да у породици једно треба да буде на смирење другом, да се угледа на његове врлине и да под- носи његове мане, а да се породица спа- сава трпељивошћу томе треба тежити у теорији је лако, али је стална борба у пракси применити исто у коликој мери је рађање деце муче- ништво? које су лепе стране вишедет- ства? има ли и лоших? колико дечаци помажу мајци? – рађање деце није никакво мучени- штво кад су деца здрава стабилна по- родица велика је радост и мотивација човеку да буде вреднији и бољи моји родитељи тодор и зорица жупановић, (мајка ми је иначе дугогодишња вас- питачица), су нам пуно помогли нема лоших страна у вишедетству, постоји само велика одговорност у егзистен- цијалном и духовном смислу и тешко бреме времена у коме живимо, попут пливања узводно али сви помажу, и тата и деца родитељски призив је пророчки при- зив од бога шта је најважније у хри- шћанском животу? – најважније је да стално устајемо, после сваког пада, да се не предајемо, да смо свесни својих несавршености,
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј Витовнички, благовесник Царства Божијег у наше време фото: духовна чада о Тадеја Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Г Лукијан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Богојављење 2016 године – пливање за Часни крст у Земуну, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Горња испосница Светог Саве у манастиру Студеница фото: Рајко Каришић СВЕСКА 347, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2016 Рeч уредника Царство нестворене Светлости 2 Реч пастира Неблагодарност као грех свакодневнице 4 Старечник Бројаница је духовно оружје 7 Материк Преподобна Исидора 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији 12 У дијалогу са атеизмом Антитеизам 14 Тема броја Царство Божије у нама 19 Најдубље истине скривене у нама 22 Свети Теофан Затворник: Зацаривање Господа у нама 24 Разговор са протојерејем-ставрофором др Милошем Весином О тајни Царства Божијег 26 Степенице врлина ка Царству Небеском 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Карановић 34 Идите и научите све народе Две мисије – нађи 10 разлика 42 Православље широм света Чувари Православља на Тајланду 44 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Велика Лавра Лавра Светог Атанасија Атонског 48 Представљамо Вам Манастир Савина главица 51 Путопис Света недра Метохије 53 Светињама Грчке у походе 56 Вјечнаја памјат О Сава Копорински (1926 – 2015) 60 Сведочанства Дар прозорљивости оца Лазара Острошког 62 Поезија Дубока 64 Косовска победа 64 Царство Божије 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Царство Божије у нама јануар / фебруар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј Витовнички, благовесник Царства Божијег у наше време фото: духовна чада о Тадеја Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Г Лукијан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Богојављење 2016 године – пливање за Часни крст у Земуну, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Горња испосница Светог Саве у манастиру Студеница фото: Рајко Каришић СВЕСКА 347, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2016 Рeч уредника Царство нестворене Светлости 2 Реч пастира Неблагодарност као грех свакодневнице 4 Старечник Бројаница је духовно оружје 7 Материк Преподобна Исидора 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији 12 У дијалогу са атеизмом Антитеизам 14 Тема броја Царство Божије у нама 19 Најдубље истине скривене у нама 22 Свети Теофан Затворник: Зацаривање Господа у нама 24 Разговор са протојерејем-ставрофором др Милошем Весином О тајни Царства Божијег 26 Степенице врлина ка Царству Небеском 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Карановић 34 Идите и научите све народе Две мисије – нађи 10 разлика 42 Православље широм света Чувари Православља на Тајланду 44 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Велика Лавра Лавра Светог Атанасија Атонског 48 Представљамо Вам Манастир Савина главица 51 Путопис Света недра Метохије 53 Светињама Грчке у походе 56 Вјечнаја памјат О Сава Копорински (1926 – 2015) 60 Сведочанства Дар прозорљивости оца Лазара Острошког 62 Поезија Дубока 64 Косовска победа 64 Царство Божије 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Царство Божије у нама јануар / фебруар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
Одреднице:
1. 89132 / ...божије је у нама као поруку светог писма која оставља нај ДУБЉИ траг аутор је психолог у деветој београдској гимназији ц арство божије унутра је у ва- ма, рекао је господ, учећи љ ...
1. 89132 / ...божије је у нама као поруку светог писма која оставља нај ДУБЉИ траг аутор је психолог у деветој београдској гимназији ц арство божије унутра је у ва- ма, рекао је господ, учећи љ ...
34
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
...корисни, јер ученици сазнају нове чињенице и схватајуДУБЉИ 📌 смисао градива
вероучитељ може бити гост на часовима
српског језика и књижевности, када се обрађују методске једи
...корисни, јер ученици сазнају нове чињенице и схватају
МЕТА инфо: Р:22380 К:168397 Д:93
| Свеска 348 |
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
... предмета ученици неретко траже од вероучитеља да им додатно појасни делове градива из других предмета, пре свих, из области друштвених наука у договору са колегама и ученицима, могуће је да вероучитељ буде гост на часу других наставника (и обратно) овакви часови су вишеструко корисни, јер ученици сазнају нове чињенице и схватају дубљи смисао градива вероучитељ може бити гост на часовима српског језика и књижевности, када се обрађују методске јединице везане за свето писмо, на часу социологије може говорити о разлици између религије и магије, на часу историје о историји спц, итд за ове часове, вероучитељ се мора додатно припремити уместо закључка и на крају, наводимо савет једног свештеног лица једном вероучитељу: „сваког дана се моли богу за своје ученике посвети им, на пример, један акатист дневно“ говоримо прво богу о деци, па тек потом деци о богу молитва (или читање молитве) за поверене нам ученике, јесте први и најважнији предуслов успешне школске катихизације аутор је вероучитељ у економској школи у чачку 60 2/2016 веронаука прота дејан дејановић (1930–2016) својим очинским саветима, душекорисним и спасоносним, крепио је и усправљао пале и клонуле, а посрнуле храбрио да истрају ненад вујић диван је бог у светима својим (пс 67, 36), каже цар и пророк давид, а познаваоци блаженопочившег проте дејана дејановића могу да кажу да је он био диван човек, блистави учитељ вере, сјајан исповедник и ненадмашни беседник једном речју, свима је био све, не би ли их придобио за веру и утврдио у изворном православљу које носе три стуба: вера, нада и љубав знао је да је љубав најважнији стуб, пошто се вера и нада испуњавају у царству божијем, а једино „љубав никад не престаје“ (1кор 13, 8) на руском „старец“ , а на грчком „герондас“ (ο γέροντας), не значи нужно да је неко стар по годинама, већ да је, под непосредним вођством духа светога, мудар у животним поукама, и вешт у духовном руковођењу и исцељењу оних који му приступају оно што „старец“ нуди својој духовној деци нису првенствено моралне поуке и правила живота, него једна лична духовна веза „старац је“, каже достојевски, „неко ко у сопствену душу и вољу преузима вашу душу и вољу“ њему се као плод молитве и богоугодног живота, дају дарови духа светога, дар расуђивања и духовног исцељења за своју духовну децу моли се непрестано, прихвата њихове радости и жалости као своје сопствене крстоносни прота дејан био је изванредан беседник и тумач јеванђеља његове беседе су биле маестралне, кристално јасне, једноставне, јеванђељске и радо слушане захваљујући дугогодишњем животном искуству и знању, протина „жива реч“, прожета божанским надахнућем, доносила је свима нама драгоцене и спасоносне поуке као дугогодишњи исповедник, прота дејан је био непревазиђен причао је (наравно, не одајући имена) да не постоји кривично дело из судске медицине које код њега није исповедано свакодневно, већ од ранога јутра, долазиле су десетине верника да се исповедају поверавајући му се и откривајући своје слабости, страдања, муке и недаће свакога би наш прота пажљиво саслушао, и не осуђујући никога, трагао би и проналазио суштину проблема, а уздајући се у господа, увек изналазио решење за све ситуације говорио је да ако паднемо сто пута, важно је устати и сто први пут својим очинским саветима, душекорисним и спасоносним, крепио је и усправљао пале и клонуле, а посрнуле храбрио да истрају и остану на „уском путу“ који води ка непролазном царству небеском, „где ће бог отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више“ (отк 21, 4) март / април 2016 61 вјечнаја памјат огроман пастирски успех и сјајну мисионарску делатност, остварио је прота дејан предајући целога себе цркви христовој међутим, никада није допуштао да се њему припише та заслуга, већ је из њему својствене скромности говорио да је дејством благодати божије привучено толико верника у цркву у којој је он служио богу вишњему слажемо се, само што је свима нама јасно да је та благодат божија деловала управо кроз њега, он је био њен сасуд и сарадник благошћу и изобилном љубављу, учећи нас све праштању, будио је у сваком човеку оно што је добро, сагоревао оно што је погрешно, и полагао семе јеванђеља у душу очишћену и окупану у духовној бањи свете тајне исповести многи су приступили цркви, и бога заволели, кроз оца дејана, те стога можемо донекле разумети речи богоносног апостола павла: „а живим – не више ја, него живи у мени христос“ (гал 2, 20) „кампсада“1 је још једно сведочанство божијег чуда које господ милостиви начини кроз неуморног и богољубивог проту дејана наиме, у топчидерској шуми, изван насеља, и то на самом гробљу, постоји капела посвећена светом трифуну пре готово 20 година, наш прота је распоређен да опслужује ову малу цркву, без парохије, а самим тиме и без парохијана који би долазили на богослужење редовно је служио литургије, али готово да нико није долазио на службе, осим понеке баке која би, након паљења свећа, одстојала неколико минута, и потом отишла за својим послом но, протина дугогодишња ревност у богослужењу и непоколебљива апостолска вера дадоше плодове, те поче најпре да долази један млади брачни пар, а касније ме1 свети трифун је рођен у селу кампсади у фригији, а пошто је ова црква на топчидеру посвећена светом трифуну, онда су се верници који су долазили у овај храм на литургије називали „кампсађани“ сто утехе и укрепљења ту нађоше многи истински боготражитељи а ове године, гле чуда божијег, на последњој божићној литургији коју је служио наш прота дејан, причестило се 70-оро деце и око 150-оро одраслих целу цркву и део дворишта испунио је народ божији никла је „жива црква“, једна духовно моћна литургијска заједница која се непрекидно умножавала и духовно узрастала захваљујући овој цркви, која је била велики „расадник побожности“, многи су духовно прогледали, а импресиван је број оних који су, благословом проте дејана, постали свештеници или монаси дух свети „дише где хоће“ (јн 3, 8), а у овој цркви се за време богослужења примећивало посебно молитвено расположење и осећала божанска благодат, „јер где су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (мт 18, 20) прота дејан је имао на хиљаде своје духовне деце рецепт је био једноставан – жртвовати се, пружити несебичну љубав и непрекидно се старати за спасење свих оних који су му приступали, те је тако чинећи спроводио у дело речи апостола павла: „свима сам био све, да како год неке спасем“ (1кор 9, 22) не зна се број оних који су помоћ и утеху нашли код овога дивнога духовника, који последње две деценије готово ни један дан није провео на годишњем одмору, нити на боло62 2/2016 вјечнаја памјат вању говорио је: „мени је одмор када проводим време са својом духовном децом“ у цркву, овај скромни служитељ божији, први је долазио најчешће користећи градски превоз (док га је здравље добро служило) имао је посебан дар, и жељу, да се посвети људима славећи бога и делајући као „добри пастир“ доживео је изузетно поштовање и за живота, а након упокојења његова духовна чада, схватила су колико много им је свима значио професор андреј тарасјев, који је поносан на њихово 72 године дуго пријатељство, рекао је оно што су многи осећали: „сада смо остали као сирочићи“ но, нема места за тугу, јер вером потврђујемо да смрт као биће не постоји, и да она само представља привремени растанак од наших најмилијих коначно, имаћемо још једног молитвеног заступника пред престолом божијим, али овај пут на један другачији, тајанствен и невидљив начин, богу знан схиархимандрит захарије (+1936), ученик великих руских духовника, тешио је своја духовна чада речима: „после смрти ћу бити много живљи него што сам сада, зато немојте плакати када умрем“ душа осећа молитве које се узносе за њу, и благодарна је онима који их узносе, и духовно им је блиска и на крају, да се подсетимо, да је свети серафим саровски замолио да на његовом гробу буду урезане ове знамените речи: „када умрем, дођи код мене и на мој гроб, и то што чешће, утолико боље ма шта да је у твојој души, ма шта да ти се деси, дођи код мене као и кад сам био жив и клечећи на земљи, избаци сву своју горчину на мој гроб све ми испричај и ја ћу те саслушати, и сва она горчина ће се распршити како си ми говорио док сам био жив, тако поступи и сада, јер ја сам жив и бићу жив заувек“ аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији десет божијих заповести у времену увек стоје савршенству снови чести у животу да напоје десет божијих заповести остају стихови исти испуњују, срцем пале нашом чежњом освајале да угоди нашем богу снагом дају, мисли кроче да испуне колко могу изнова те моле оче закон вредан увек вредан рођен дан је јасно један да покрене душу нашу да испуни једну чашу срцем пуним да освоји свом ширином душе поји ближњег свога да разуме опростити може, уме сваку реч да испоштује трудити се увек треба свако од нас срећу кује господ даје милост с неба када осмех путем крене надом зове прати мене зрело зрно се таласа биће жетве, она класа десет божијих заповести драган цветановић март / април 2016 63 поезија у синају, на хориву у синају, на хориву силу божију иште живу, пророк, што свој народ воли, заповести божије моли бог га слуша и јавља се у светлости представља се мојсије главу и не диже тешка радост њега стиже „један бог је, погледај ме нема других, послушај ме мене имаш, никог више анђео ти прстом пише не клањај се и не прави лик телета, бордој крави син мој добри што ће доћи да се слика он ће моћи именом да мојим збориш само када стварно мораш с богом причај у молитви како свети, поштуј и ти шест је дана рада доста и свет тако, знаш да поста седми дан је одмор благи чини тако сине драги заповест је моја пета сила обавезе света поштуј оца, мајку твоју и будућност гради своју не убијај, не пресуђуј праштај свима, не осуђуј кажем ово да би знао сваки живот бог је дао прељубе не чини сине од тога се вечно гине веран буди вери, жени, само такве господ цени не укради, није твоје то су греси што се броје када мериш подај више другом дати то се пише лажно никад не сведочи јер ја имам свуда очи што изустиш да је права истина је само здрава туђе што је не пожели личност своју не подели задовољан буди својим скромношћу те својом појим то су моје заповести тим каменом све извести таблицама људе спреми свет ће син мој да промени хаџи драган поповић
... предмета ученици неретко траже од вероучитеља да им додатно појасни делове градива из других предмета, пре свих, из области друштвених наука у договору са колегама и ученицима, могуће је да вероучитељ буде гост на часу других наставника (и обратно) овакви часови су вишеструко корисни, јер ученици сазнају нове чињенице и схватају дубљи смисао градива вероучитељ може бити гост на часовима српског језика и књижевности, када се обрађују методске јединице везане за свето писмо, на часу социологије може говорити о разлици између религије и магије, на часу историје о историји спц, итд за ове часове, вероучитељ се мора додатно припремити уместо закључка и на крају, наводимо савет једног свештеног лица једном вероучитељу: „сваког дана се моли богу за своје ученике посвети им, на пример, један акатист дневно“ говоримо прво богу о деци, па тек потом деци о богу молитва (или читање молитве) за поверене нам ученике, јесте први и најважнији предуслов успешне школске катихизације аутор је вероучитељ у економској школи у чачку 60 2/2016 веронаука прота дејан дејановић (1930–2016) својим очинским саветима, душекорисним и спасоносним, крепио је и усправљао пале и клонуле, а посрнуле храбрио да истрају ненад вујић диван је бог у светима својим (пс 67, 36), каже цар и пророк давид, а познаваоци блаженопочившег проте дејана дејановића могу да кажу да је он био диван човек, блистави учитељ вере, сјајан исповедник и ненадмашни беседник једном речју, свима је био све, не би ли их придобио за веру и утврдио у изворном православљу које носе три стуба: вера, нада и љубав знао је да је љубав најважнији стуб, пошто се вера и нада испуњавају у царству божијем, а једино „љубав никад не престаје“ (1кор 13, 8) на руском „старец“ , а на грчком „герондас“ (ο γέροντας), не значи нужно да је неко стар по годинама, већ да је, под непосредним вођством духа светога, мудар у животним поукама, и вешт у духовном руковођењу и исцељењу оних који му приступају оно што „старец“ нуди својој духовној деци нису првенствено моралне поуке и правила живота, него једна лична духовна веза „старац је“, каже достојевски, „неко ко у сопствену душу и вољу преузима вашу душу и вољу“ њему се као плод молитве и богоугодног живота, дају дарови духа светога, дар расуђивања и духовног исцељења за своју духовну децу моли се непрестано, прихвата њихове радости и жалости као своје сопствене крстоносни прота дејан био је изванредан беседник и тумач јеванђеља његове беседе су биле маестралне, кристално јасне, једноставне, јеванђељске и радо слушане захваљујући дугогодишњем животном искуству и знању, протина „жива реч“, прожета божанским надахнућем, доносила је свима нама драгоцене и спасоносне поуке као дугогодишњи исповедник, прота дејан је био непревазиђен причао је (наравно, не одајући имена) да не постоји кривично дело из судске медицине које код њега није исповедано свакодневно, већ од ранога јутра, долазиле су десетине верника да се исповедају поверавајући му се и откривајући своје слабости, страдања, муке и недаће свакога би наш прота пажљиво саслушао, и не осуђујући никога, трагао би и проналазио суштину проблема, а уздајући се у господа, увек изналазио решење за све ситуације говорио је да ако паднемо сто пута, важно је устати и сто први пут својим очинским саветима, душекорисним и спасоносним, крепио је и усправљао пале и клонуле, а посрнуле храбрио да истрају и остану на „уском путу“ који води ка непролазном царству небеском, „где ће бог отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више“ (отк 21, 4) март / април 2016 61 вјечнаја памјат огроман пастирски успех и сјајну мисионарску делатност, остварио је прота дејан предајући целога себе цркви христовој међутим, никада није допуштао да се њему припише та заслуга, већ је из њему својствене скромности говорио да је дејством благодати божије привучено толико верника у цркву у којој је он служио богу вишњему слажемо се, само што је свима нама јасно да је та благодат божија деловала управо кроз њега, он је био њен сасуд и сарадник благошћу и изобилном љубављу, учећи нас све праштању, будио је у сваком човеку оно што је добро, сагоревао оно што је погрешно, и полагао семе јеванђеља у душу очишћену и окупану у духовној бањи свете тајне исповести многи су приступили цркви, и бога заволели, кроз оца дејана, те стога можемо донекле разумети речи богоносног апостола павла: „а живим – не више ја, него живи у мени христос“ (гал 2, 20) „кампсада“1 је још једно сведочанство божијег чуда које господ милостиви начини кроз неуморног и богољубивог проту дејана наиме, у топчидерској шуми, изван насеља, и то на самом гробљу, постоји капела посвећена светом трифуну пре готово 20 година, наш прота је распоређен да опслужује ову малу цркву, без парохије, а самим тиме и без парохијана који би долазили на богослужење редовно је служио литургије, али готово да нико није долазио на службе, осим понеке баке која би, након паљења свећа, одстојала неколико минута, и потом отишла за својим послом но, протина дугогодишња ревност у богослужењу и непоколебљива апостолска вера дадоше плодове, те поче најпре да долази један млади брачни пар, а касније ме1 свети трифун је рођен у селу кампсади у фригији, а пошто је ова црква на топчидеру посвећена светом трифуну, онда су се верници који су долазили у овај храм на литургије називали „кампсађани“ сто утехе и укрепљења ту нађоше многи истински боготражитељи а ове године, гле чуда божијег, на последњој божићној литургији коју је служио наш прота дејан, причестило се 70-оро деце и око 150-оро одраслих целу цркву и део дворишта испунио је народ божији никла је „жива црква“, једна духовно моћна литургијска заједница која се непрекидно умножавала и духовно узрастала захваљујући овој цркви, која је била велики „расадник побожности“, многи су духовно прогледали, а импресиван је број оних који су, благословом проте дејана, постали свештеници или монаси дух свети „дише где хоће“ (јн 3, 8), а у овој цркви се за време богослужења примећивало посебно молитвено расположење и осећала божанска благодат, „јер где су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (мт 18, 20) прота дејан је имао на хиљаде своје духовне деце рецепт је био једноставан – жртвовати се, пружити несебичну љубав и непрекидно се старати за спасење свих оних који су му приступали, те је тако чинећи спроводио у дело речи апостола павла: „свима сам био све, да како год неке спасем“ (1кор 9, 22) не зна се број оних који су помоћ и утеху нашли код овога дивнога духовника, који последње две деценије готово ни један дан није провео на годишњем одмору, нити на боло62 2/2016 вјечнаја памјат вању говорио је: „мени је одмор када проводим време са својом духовном децом“ у цркву, овај скромни служитељ божији, први је долазио најчешће користећи градски превоз (док га је здравље добро служило) имао је посебан дар, и жељу, да се посвети људима славећи бога и делајући као „добри пастир“ доживео је изузетно поштовање и за живота, а након упокојења његова духовна чада, схватила су колико много им је свима значио професор андреј тарасјев, који је поносан на њихово 72 године дуго пријатељство, рекао је оно што су многи осећали: „сада смо остали као сирочићи“ но, нема места за тугу, јер вером потврђујемо да смрт као биће не постоји, и да она само представља привремени растанак од наших најмилијих коначно, имаћемо још једног молитвеног заступника пред престолом божијим, али овај пут на један другачији, тајанствен и невидљив начин, богу знан схиархимандрит захарије (+1936), ученик великих руских духовника, тешио је своја духовна чада речима: „после смрти ћу бити много живљи него што сам сада, зато немојте плакати када умрем“ душа осећа молитве које се узносе за њу, и благодарна је онима који их узносе, и духовно им је блиска и на крају, да се подсетимо, да је свети серафим саровски замолио да на његовом гробу буду урезане ове знамените речи: „када умрем, дођи код мене и на мој гроб, и то што чешће, утолико боље ма шта да је у твојој души, ма шта да ти се деси, дођи код мене као и кад сам био жив и клечећи на земљи, избаци сву своју горчину на мој гроб све ми испричај и ја ћу те саслушати, и сва она горчина ће се распршити како си ми говорио док сам био жив, тако поступи и сада, јер ја сам жив и бићу жив заувек“ аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији десет божијих заповести у времену увек стоје савршенству снови чести у животу да напоје десет божијих заповести остају стихови исти испуњују, срцем пале нашом чежњом освајале да угоди нашем богу снагом дају, мисли кроче да испуне колко могу изнова те моле оче закон вредан увек вредан рођен дан је јасно један да покрене душу нашу да испуни једну чашу срцем пуним да освоји свом ширином душе поји ближњег свога да разуме опростити може, уме сваку реч да испоштује трудити се увек треба свако од нас срећу кује господ даје милост с неба када осмех путем крене надом зове прати мене зрело зрно се таласа биће жетве, она класа десет божијих заповести драган цветановић март / април 2016 63 поезија у синају, на хориву у синају, на хориву силу божију иште живу, пророк, што свој народ воли, заповести божије моли бог га слуша и јавља се у светлости представља се мојсије главу и не диже тешка радост њега стиже „један бог је, погледај ме нема других, послушај ме мене имаш, никог више анђео ти прстом пише не клањај се и не прави лик телета, бордој крави син мој добри што ће доћи да се слика он ће моћи именом да мојим збориш само када стварно мораш с богом причај у молитви како свети, поштуј и ти шест је дана рада доста и свет тако, знаш да поста седми дан је одмор благи чини тако сине драги заповест је моја пета сила обавезе света поштуј оца, мајку твоју и будућност гради своју не убијај, не пресуђуј праштај свима, не осуђуј кажем ово да би знао сваки живот бог је дао прељубе не чини сине од тога се вечно гине веран буди вери, жени, само такве господ цени не укради, није твоје то су греси што се броје када мериш подај више другом дати то се пише лажно никад не сведочи јер ја имам свуда очи што изустиш да је права истина је само здрава туђе што је не пожели личност своју не подели задовољан буди својим скромношћу те својом појим то су моје заповести тим каменом све извести таблицама људе спреми свет ће син мој да промени хаџи драган поповић
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ топлички Арсеније служи бденије у патријаршијској капели фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Протојереј–ставрофор Дејан Дејановић (1930-2016) фото: духовна чада о Дејана Фотографија на трећој страни корице: Хиландарски саборни храм о Васкрсу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 348, МАРТ / АПРИЛ 2016 Рeч уредника Ширина Заповести Божијих 2 Реч пастира Надање као сизифовски посао? 4 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 6 Материк Света Синклитикија 8 Отачник Климент Александријски о украшавању 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији (2 део) 12 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања 15 Teма броја Десет речи 19 Синајско законодавство и сионска благодат 22 Не кради 24 Синај − гора Божијег Савеза 26 Тежња за добрим законодавством код Срба 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Ристановић 32 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 40 Светиње Свете Горе Манастир Ватопед 43 Идите и научите све народе Питања са којима се сусреће дежурни хришћани у храму 46 Православље широм света Интервју са Јоханесом Волфом Православни Немац о Православљу у Немачкој 49 Путопис Велика Хоча – центар метохијског виногорја 53 Веронаука Читање и школска катихизација 58 Вјечнаја памјат Прота Дејан Дејановић (1930–2016) 61 Поезија Десет Божијих заповести 63 У Синају, на Хориву 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Десет Божијих заповести март / април 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ топлички Арсеније служи бденије у патријаршијској капели фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Протојереј–ставрофор Дејан Дејановић (1930-2016) фото: духовна чада о Дејана Фотографија на трећој страни корице: Хиландарски саборни храм о Васкрсу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 348, МАРТ / АПРИЛ 2016 Рeч уредника Ширина Заповести Божијих 2 Реч пастира Надање као сизифовски посао? 4 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 6 Материк Света Синклитикија 8 Отачник Климент Александријски о украшавању 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији (2 део) 12 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања 15 Teма броја Десет речи 19 Синајско законодавство и сионска благодат 22 Не кради 24 Синај − гора Божијег Савеза 26 Тежња за добрим законодавством код Срба 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Ристановић 32 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 40 Светиње Свете Горе Манастир Ватопед 43 Идите и научите све народе Питања са којима се сусреће дежурни хришћани у храму 46 Православље широм света Интервју са Јоханесом Волфом Православни Немац о Православљу у Немачкој 49 Путопис Велика Хоча – центар метохијског виногорја 53 Веронаука Читање и школска катихизација 58 Вјечнаја памјат Прота Дејан Дејановић (1930–2016) 61 Поезија Десет Божијих заповести 63 У Синају, на Хориву 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Десет Божијих заповести март / април 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
Одреднице:
35
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
...4, 23) виђење те светлости није никакав „психологизам“, већ најДУБЉИ 📌 могући
вид богопознања у коме учествује цео
човек, и душом и телом (на тавору су,
подсетимо се, апостоли видели прео-
бражен
...4, 23) виђење те светлости није никакав „психологизам“, већ нај
МЕТА инфо: Р:21293 К:163166 Д:90
| Свеска 349 |
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... опит виђења не- створене светлости који од тавора до данашњег дана непрекидно траје у православној цркви тај опит се, до- душе, даје изразито малом стаду оних који су подвижничко-литургијским начином живота припремили своје би- ће за сусрет у духу и истини (уп јн 4, 23) виђење те светлости није никакав „психологизам“, већ најдубљи могући вид богопознања у коме учествује цео човек, и душом и телом (на тавору су, подсетимо се, апостоли видели прео- браженог христа телесним очима) у тој светлости сам бог се саопштава и открива човеку, у мери у којој је то људ- ском бићу могуће да понесе стога све- титељи цркве нису само врлинске лич- ности, већ пре свега људи преображени истинском светлошћу а шта је са нама који се (још увек) ни- смо очистили од страсти и далеко смо од светитељског опита? иако смо такви какви смо, ипак нисмо „остављени си- ротни“ (уп јн 14, 18) дато је и нама, у мери покајања и смирења, да се омива- мо зрацима благодати духа светог и макар скупљамо мрвице које падају са духовног стола (уп мт 15, 27; мк 7, 28) приправљеног за оне који постојано и верно пребивају у светлости заповести божијих на тај начин, од истог свето- тројичног извора пијемо сви (уп јн 4, 13–14), али то не чинимо у истој мери светлост христова просвећује све!, возглашава свештеник на литургији пређеосвећених дарова и подсећа нас да, по речима светог порфирија атон- ског, прокопамо макар мали отвор на зидовима око нашег бића да би та све- тлост ушла унутра и растерала таму у тој светлости, дакле, учествујемо по мери личног труда и пријемчивости, но пре свега по дару и милости тројичног бога, који жели да се сви људи спасу и дођу у познање истине (1тим 2, 4) ње- му нека је слава и хвала у векове с љубављу у христу васкрсломе презвитер оливер суботић светлост незалазна редакција се захваљује управи за сарадњу са црквама и верским за- једницама која је својом донацијом из 2015 године помогла штампање броја 344 православног мисионара мај / јун 2016 3 рeч уредника има ли за човечанство важније и радосније вести од обећања да ће- мо живети вечно? нема, нити ће бити ову вест нам је донео богочовек исус христос, који је својим личним вас- крсењем победио смрт свети апостол павле у васкршњем усхићењу победоно- сно пита: „смрти, где ти је жалац? аде, где ти је победа“ (1кор 15, 55)? нема их! – јер је жалац смрти поломљен, ад ис- пражњен, а сужњи ада ослобођени још је вековима раније пророк исаија наја- вио: „уништиће смрт заувијек, и обриса- ће господ сузе са сваког лица“ (ис 25, 8) требало би да се средства јавног инфор- мисања утркују у томе ко ће пре и више да прича о томе, како би сваки човек био упућен у оно најважније, у живот буду- ћег века јеврејска пасха (песах = пролаз, пре- лаз) је старозаветни празник који јевреји прослављају у спомен чудесног ослобо- ђења из египатског ропства, пут из роп- ства у слободу, пут ка „обећаној земљи“, док хришћанска пасха значи прелазак са христом из смрти у живот, и од земље на небо, у вечни блажени живот живећи овај дарован нам пролазни овоземаљски живот, ипак, целокупним нашим уну- трашњим бићем осећамо да смо грађани раја, вишњег јерусалима, и непрестано чезнемо за царством божијим – нашом истинском отаџбином васкрсење из мртвих је чудо које се по- миње у више наврата у библији; имамо пример у старом завету (2цар 13, 21), где су мртвог човека спустили у гроб проро- ка јелисеја: „и кад човјек паде и дотаче се костију јелисејевих, оживје и уста на ноге своје“; у новом завету исус васкр- сава сина наинске удовице (лк 7, 11–18); потом васкрсава јаирову кћер (мт 9, 18– 20); петар васкрсава тавиту у јопи (дап 9, 36–42); апостол павле оживљава мла- дића евтиха који је пао са трећег спра- та (дап 20, 9–12) највеће чудо у новом завету које је учинио исус христос јесте, свакако, васкрсење његовог пријатеља лазара који је четири дана био мртав, и већ је тело било почело да се распада јер је ушло у процес природног труљења, а задах смрти из гробнице ширио се уна- около међутим, силом божијом на речи христове: „лазаре изиђи“, лазар васкр- сава, устаје из мртвих, обнавља се смрћу начета природа и поново се сједињују ду- ша и тело, и смрт бива побеђена видимо да бог може речју да мења (своје) законе природе које је у почетку успоставио пасха – прелаз из смрти у живот христос нас је својим васкрсењем подсетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу вероучитељ ненад вујић 4 3/2016 празници цркве христос нас је својим васкрсењем под- сетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу „господ се зацари, у красоту се одену; обуче се господ у силу и опаса се“ (пс 93, 1) „смрт – последњи непријатељ укинуће се“(1кор 15, 26) са- здатељ наш обновиће палу људску при- роду и, на крају историје, након „општег васкрсења“, адамовом роду отвориће нову перспективу живота вечнога у за- једници са богом а о догађајима који ће се збити на крају историје казује нам апостол павле најпре ће, дакле, мртви у христу васкрснути нераспадљиви, а жи- ви ће се променити у једном трену – јер треба распадљиво да се обуче у нераспа- дљивост, а смртно да се обуче у бесмрт- ност (в 1сол 4, 13–17 и 1кор 15, 51–54) тела људска ће се преобразити, пресазда- ти, и постаће нова твар; време се укида и улази се у вечност до тада чекамо утешени христовим речи- ма: ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живеће (јн 11, 25) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији саздатељ наш обновиће палу људску природу и, на крају историје, након „општег васкрсења“ мај / јун 2016 5 у монашкој традицији је забележе- на пракса издвајања појединаца из манастирске заједнице ради поја- чавања подвижничког начина живота за ово је био неопходан благослов игу- мана, који је лично или преко духовни- ка процењивао да ли је неко дорастао томе основни критеријум је био начин живота у заједници само онај ко се по- казао ревносним у послушањима оба- вљајући их са љубављу према братији је могао добити благослов остали су сма- трани недораслима том подвигу њима је преостајало да се докажу у делима љубави тек када би то пројавили могло се бити сигурно да они нису у замкама гордости опасност од овог искушења је у искуству аскетског живљења увек ис- тицана свети нектарије егински у по- укама монахињама назива је„стоглавом хидро
... опит виђења не- створене светлости који од тавора до данашњег дана непрекидно траје у православној цркви тај опит се, до- душе, даје изразито малом стаду оних који су подвижничко-литургијским начином живота припремили своје би- ће за сусрет у духу и истини (уп јн 4, 23) виђење те светлости није никакав „психологизам“, већ најдубљи могући вид богопознања у коме учествује цео човек, и душом и телом (на тавору су, подсетимо се, апостоли видели прео- браженог христа телесним очима) у тој светлости сам бог се саопштава и открива човеку, у мери у којој је то људ- ском бићу могуће да понесе стога све- титељи цркве нису само врлинске лич- ности, већ пре свега људи преображени истинском светлошћу а шта је са нама који се (још увек) ни- смо очистили од страсти и далеко смо од светитељског опита? иако смо такви какви смо, ипак нисмо „остављени си- ротни“ (уп јн 14, 18) дато је и нама, у мери покајања и смирења, да се омива- мо зрацима благодати духа светог и макар скупљамо мрвице које падају са духовног стола (уп мт 15, 27; мк 7, 28) приправљеног за оне који постојано и верно пребивају у светлости заповести божијих на тај начин, од истог свето- тројичног извора пијемо сви (уп јн 4, 13–14), али то не чинимо у истој мери светлост христова просвећује све!, возглашава свештеник на литургији пређеосвећених дарова и подсећа нас да, по речима светог порфирија атон- ског, прокопамо макар мали отвор на зидовима око нашег бића да би та све- тлост ушла унутра и растерала таму у тој светлости, дакле, учествујемо по мери личног труда и пријемчивости, но пре свега по дару и милости тројичног бога, који жели да се сви људи спасу и дођу у познање истине (1тим 2, 4) ње- му нека је слава и хвала у векове с љубављу у христу васкрсломе презвитер оливер суботић светлост незалазна редакција се захваљује управи за сарадњу са црквама и верским за- једницама која је својом донацијом из 2015 године помогла штампање броја 344 православног мисионара мај / јун 2016 3 рeч уредника има ли за човечанство важније и радосније вести од обећања да ће- мо живети вечно? нема, нити ће бити ову вест нам је донео богочовек исус христос, који је својим личним вас- крсењем победио смрт свети апостол павле у васкршњем усхићењу победоно- сно пита: „смрти, где ти је жалац? аде, где ти је победа“ (1кор 15, 55)? нема их! – јер је жалац смрти поломљен, ад ис- пражњен, а сужњи ада ослобођени још је вековима раније пророк исаија наја- вио: „уништиће смрт заувијек, и обриса- ће господ сузе са сваког лица“ (ис 25, 8) требало би да се средства јавног инфор- мисања утркују у томе ко ће пре и више да прича о томе, како би сваки човек био упућен у оно најважније, у живот буду- ћег века јеврејска пасха (песах = пролаз, пре- лаз) је старозаветни празник који јевреји прослављају у спомен чудесног ослобо- ђења из египатског ропства, пут из роп- ства у слободу, пут ка „обећаној земљи“, док хришћанска пасха значи прелазак са христом из смрти у живот, и од земље на небо, у вечни блажени живот живећи овај дарован нам пролазни овоземаљски живот, ипак, целокупним нашим уну- трашњим бићем осећамо да смо грађани раја, вишњег јерусалима, и непрестано чезнемо за царством божијим – нашом истинском отаџбином васкрсење из мртвих је чудо које се по- миње у више наврата у библији; имамо пример у старом завету (2цар 13, 21), где су мртвог човека спустили у гроб проро- ка јелисеја: „и кад човјек паде и дотаче се костију јелисејевих, оживје и уста на ноге своје“; у новом завету исус васкр- сава сина наинске удовице (лк 7, 11–18); потом васкрсава јаирову кћер (мт 9, 18– 20); петар васкрсава тавиту у јопи (дап 9, 36–42); апостол павле оживљава мла- дића евтиха који је пао са трећег спра- та (дап 20, 9–12) највеће чудо у новом завету које је учинио исус христос јесте, свакако, васкрсење његовог пријатеља лазара који је четири дана био мртав, и већ је тело било почело да се распада јер је ушло у процес природног труљења, а задах смрти из гробнице ширио се уна- около међутим, силом божијом на речи христове: „лазаре изиђи“, лазар васкр- сава, устаје из мртвих, обнавља се смрћу начета природа и поново се сједињују ду- ша и тело, и смрт бива побеђена видимо да бог може речју да мења (своје) законе природе које је у почетку успоставио пасха – прелаз из смрти у живот христос нас је својим васкрсењем подсетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу вероучитељ ненад вујић 4 3/2016 празници цркве христос нас је својим васкрсењем под- сетио на своју потпуну сувереност над животом и смрћу „господ се зацари, у красоту се одену; обуче се господ у силу и опаса се“ (пс 93, 1) „смрт – последњи непријатељ укинуће се“(1кор 15, 26) са- здатељ наш обновиће палу људску при- роду и, на крају историје, након „општег васкрсења“, адамовом роду отвориће нову перспективу живота вечнога у за- једници са богом а о догађајима који ће се збити на крају историје казује нам апостол павле најпре ће, дакле, мртви у христу васкрснути нераспадљиви, а жи- ви ће се променити у једном трену – јер треба распадљиво да се обуче у нераспа- дљивост, а смртно да се обуче у бесмрт- ност (в 1сол 4, 13–17 и 1кор 15, 51–54) тела људска ће се преобразити, пресазда- ти, и постаће нова твар; време се укида и улази се у вечност до тада чекамо утешени христовим речи- ма: ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живеће (јн 11, 25) аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији саздатељ наш обновиће палу људску природу и, на крају историје, након „општег васкрсења“ мај / јун 2016 5 у монашкој традицији је забележе- на пракса издвајања појединаца из манастирске заједнице ради поја- чавања подвижничког начина живота за ово је био неопходан благослов игу- мана, који је лично или преко духовни- ка процењивао да ли је неко дорастао томе основни критеријум је био начин живота у заједници само онај ко се по- казао ревносним у послушањима оба- вљајући их са љубављу према братији је могао добити благослов остали су сма- трани недораслима том подвигу њима је преостајало да се докажу у делима љубави тек када би то пројавили могло се бити сигурно да они нису у замкама гордости опасност од овог искушења је у искуству аскетског живљења увек ис- тицана свети нектарије егински у по- укама монахињама назива је„стоглавом хидро
Свеска: 349 | Светлост Христова просвећује све
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ бихаћко-петровачки Г Атанасије служи Свету Литургију фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Запали у срцима човекољубиви Владико непролазну светлост Твога богопознања“ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Христос васкрсе, радост донесе! фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 349, МАЈ / ЈУН 2016 Рeч уредника Светлост незалазна 2 Празници Цркве Пасха – прелаз из смрти у живот 4 Реч пастира Литургијско превладавње осећаја усамљености 6 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст О значењу Христових речи „Не дотичи ме се“ упућених Марији Магдалини 8 Старечник Старац Јевсевије Јанакакис 12 Материк Света Аргира, славна новомученица Христова 16 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности – Његошев прилог хришћанској персонологији – (3 део) 19 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања (II) 23 Тема броја Слава теби који си нам показао светлост 27 Св Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 31 Разговор са ђаконом Александром Јовановићем Да будемо синови Светлости 33 Љубав Божија – светлост за праведнике 36 Вишедетне хришћанске породице Цакићи из Котежа 38 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Манастир Ивирон 50 Из историје Српске Православне Цркве Сведочанства о духовним везама Синаја и српских земаља 53 Идите и научите све народе Свети Златоуст одговара на аргументе против мисије 56 Представљамо Вам Црква Свете Тројице у Сремчици 59 Мисионарски излог Последња заповест 61 Породични конфликти 63 стране МАЈ/ЈУН 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Светлост Христова просвећује све мај / јун 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
1. 11340 / ...јединством на светота- јински начин“ по мом мишљењу је ово нај ДУБЉИ израз божијег домостројног пројекта „човек/свет као ја/светлост“ јован богослов благовести „у почет- ку беше л...
1. 11340 / ...јединством на светота- јински начин“ по мом мишљењу је ово нај ДУБЉИ израз божијег домостројног пројекта „човек/свет као ја/светлост“ јован богослов благовести „у почет- ку беше л...
36
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
...који подмукло жели да људску несавршеност искористи на проДУБЉИ?📌 вање јаза између
бога и човека зато свакодневно изгова-
рамо у молитви „не уведи нас у искуше-
ње, но избави нас од злога“, за
...који подмукло жели да људску несавршеност искористи на про
МЕТА инфо: Р:21605 К:166872 Д:92
| Свеска 351 |
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... која га мами и вара“ (јак 1, 13–14) дакле, из несавршености или палости људске при- роде произилазе неадекватни одговори на изазовне и деликатне ситуације које живот носи са собом многи такви одго- вори нису по вољи божијој на то се на- довезује непријатељ, лукави кушач, који подмукло жели да људску несавршеност искористи на продубљивање јаза између бога и човека зато свакодневно изгова- рамо у молитви „не уведи нас у искуше- ње, но избави нас од злога“, зато што „зна господ побожне да избавља од искуше- ња“ (2пт 2, 9) ипак, бог допушта, ако треба, да мало будемо „ожалошћени различитим ис- кушењима“ (1пт 1, 6) кроз њих ми за- право упознајемо себе, своје мане и сла- бости, што је неопходан услов духовног узрастања у господу искушења су исто- времено и тест вере, јер многи „за неко време верују, а у време искушења отпад- ну“ (лк 8, 13) то су основни разлози због чега бог допушта искушења о томе како се носити и изборити са искушењима подробно су писали и гово- рили свети оци у богатој светоотачкој литератури имамо пуно одговора и до- брих савета у вези са тим како се могу превладати различита искушења нас, виктор вицановић света првомученице полуострва иберијског, буди посредница пред христом богом, за ког си пострадала, за све народе наше европе 8 5 / 2016 материк живот у христу међутим, овде занима једна врста пита- ња која се ретко постављају када се го- вори о искушењима наиме, постоји ли вертикала искушења? може ли се гово- рити о различитим типовима искушења, као и о њиховом хијерархијском устрој- ству? или, може ли се на основу искуше- ња која има нека особа закључити на ком се нивоу духовног узра- стања она налази? о оправданости по- стављања ових и ова- квих питања сведоче речи светог апостола павла: „веран је бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити са искуше- њем и крај, да може- те поднети“ (1кор 10, 13) први утисак може да наведе на закључак да апостол павле го- вори само о трајању искушења, али речи „већма него што мо- жете“ , односно „да можете поднети“, имплицитно се односе и на врсту, одно- сно различиту природу искушења ле- ствица, знаменито дело светог јована лествичника, такође говори о квалита- тивно различитим искушењима на ду- ховном путу усавршавања, „у меру раста пуноће христове“ (еф 4, 13) наша размишљања, која сада желимо да поделимо са читаоцима мисионара, полазе од следећих претпоставки пр- во, сматрамо да је потребно и могуће разликовати искушења по њиховој те- жини и сложености, штавише по њихо- вом хијерархијском редоследу друго, препознајемо, у том смислу, три нивоа искушења: први или почетни био би „ни- во личне жртве“, други би био „сведо- чење вере и истине“ и трећи, најкомплек- снији, био би ниво „искушења правед- ног јова“ ниво личне жртве у ову групу искуше- ња спада сваки мањи или већи подвиг кроз који сведочимо сво- ју веру и љубав пре- ма богу то су: молитва (долазак у храм, стајање на богослужењима, учествовање у молитви, држање личног молитвеног правила), пост (исправно и доследно др- жање правила поста), жртвовање свог времена и труда због бога и ближњих, вертикала искушења препознајемо три нивоа искушења: први или почетни био би „ниво личне жртве“, други би био „сведочење вере и истине“ и трећи, најкомплекснији, био би ниво „искушења праведног јова“ праведни многострадални јов, стара руска икона (извор: agionorosru) септембар / октобар 2016 9 жртвовање слободног времена посве- ћеног забави или доколици ради душе- корисног читања и духовног уздизања већина ових малих или већих жртава налази се у домену црквене дисциплине и црквених обавеза, што никако не значи да су оне наметнуте већ да, понављамо, произилазе из вере и љубави искушења која се јављају на овом ни- воу односе се пре свега на правилност и доследност у остваривању хришћанског, литургијског начина живота искушења овог типа пропраћена су лукавим и „сла- дуњавим“ предлозима као што су: не мо- рам баш сваке недеље на литургију! за- што држати постове на води, па нисам ја монах! увече сам много уморан, могу само да погледам телевизијски програм, али не могу да се молим! зашто бих се ја бринуо и жалостио због другог који страда, свако има свој пут, ја му ту не могу помоћи! лоши одговори на овај тип искушења доводе до млакости и површности у вери и, што је посебно важно, до неспремно- сти да се одговори на следећи, виши ни- во искушења сведочење вере и истине господ са- ветује, али и захтева: „да се светли све- тлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе оца вашега који је на небесима“ (мт 5, 16), јер „ви сте со зе- мљи; ако со обљутави, чиме ће се осоли- ти“? (мт 5, 13) суштинско питање које се овде поставља јесте: да ли својим жи- вотом сведочимо све оно што христос тражи од својих следбеника – љубав, доброту, праведност, истинољубивост, марљивост, посвећеност? да ли други за нас могу рећи: он је прави и истински хришћанин (а не само „по фирми“, како је говорио отац тадеј)? у данашње време посебно је осетљиво питање истине она је релативизована, запостављена, потиснута уместо ње ту су полуистине и „корисне лажи“ неки хришћани као да сматрају да није памет- но увек говорити истину и залагати се за истину, а још мање борити се да она пре- влада лаж ко је „пут, истина и живот“ (јн 14, 6), а ко је „отац лажи“ (јн 8, 44)? коме служимо? слично је и са неправдом често се она дешава пред нашим очима, а ми не реагујемо заборављамо на светле примере светог јована крститеља који је одважно и мужевно у лице говорио цару ироду: „не можеш ти имати жену брата својега“ (мк 6, 18), затим моралног супротставља- ња светог јована златоустог царици ев- о томе како се носити и изборити са искушењима подробно су писали и говорили свети оци преподобни јов, византијска фреска (извор: doxologiaro) 10 5 / 2016 живот у христу доксији, храброг сведочења истине и вере светог максима исповедника у борби са монотелитском јереси и на немали број та- квих примера из житија светих искушења овог типа произилазе из ко- лебљиве и неутемељене вере, недостатка чврстог карактера, жеље за незамерањем, страха, уверења да је (данас) бесмислено борити се за истину, хришћанске вредно- сти и идеале они који не одговоре на ова искушења враћају се на претходни ниво и постају слични фарисејима – споља гле- дано они могу бити узорни верници, по- пут гордог фарисеја који пости два пута у недељи и даје десетак од свега што стек- не, али који, ипак, није отишао оправдан (лк 18, 12) такви верници имају изглед побожности, али немају дела побожно- сти, јер нису хтели или смели да се у свом животу (из)боре за хришћанске вредно- сти а вера без дела је мртва (јак 2, 20), односно „делима се оправдава човек, а не само вером“ (јак 2, 24) господ је најсна- жније разобличавао и критиковао фари- сејски тип људи и овај тип побожности искушења праведног јова верници ко- ји живе пуним црквеним и литургијским начином живота, а то доказују вером и делима, могу, на први поглед парадок- сално, да доживе страшна страдања и пропадања – у материјалном смислу, на друштвеном, здравственом и породич- ном плану без своје кривице, „на прав- ди бога“, они могу доживети велике не- правде, могу бити лажно оптужени, могу постати одбачени и презрени годинама поштено стицан иметак може нестати преко ноћи како одговорити на ову вр- сту изазова? само на један начин – пот- пуним смирењем њега илуструју јовове речи: „господ даде, господ узе; да је бла- гословено име господње“ (јов 1, 21) насупрот овом једином могућем одго- вору дешава се да верник у таквим ситу- ацијама почиње да губи веру, да падне у очајање, да се трајно „посвађа“ са богом или удаљи од њега у његовим мислима почиње да се јавља наопак резон – све сам урадио што је бог тражио од мене, а он ми тако узвраћа! поставља питања: како је то могло мени да се деси? где је био бог да ме сачува? стварно, све изгледа врло парадоксално али, није смисао ова- квих искушења је у томе да се крајњим смирењем, кроз прихватање воље божи- је, до краја победи сопствени егоизам и страсна приљубљеност за светско, мате- ријално и пролазно ако је бог допустио страдање, то је урадио са разлогом и, ис- поставиће се на крају, за наше добро свети пајсије светогорац дао је кратко, али језгровито тумачење оваквог страда- ња оно у својој суштини може бити пла- та или наплата може бити будућа плата у царству небеском за оне који су смире- њем поднели страдање, али може бити и наплата за претходно учињене грехове у оба случаја бог чини добро – или нас на- грађује или нас искупљује оваква искушења бог допушта са- мо онима који су способни и спремни да смирењем, без роптања, превладају и онај последњи, скривени порив свог самољубља господ исус христос није дошао у свет да укине закон или пророке, него да их испуни (мт 5, 17) његова лична жртва почиње са испуњавањем закона, затим се наставља делима која је чинио („дела ко- ја ја чиним сведоче за мене да ме је отац послао“, јн 5, 36) и сведочењем истине, да би на крају, одбачен и презрен од већине јудејаца, са крајњим смирењем прихва- тио своје распињање на крсту речима: „оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља тво- ја“ (мт 26, 42) сам живот господа исуса христа представља сублимацију наведе- не вертикале искушења текст је сиже предавања одржаног при храму свете тројице у гроцкој аутор је психолог у деветој београдској гимназији септембар / октобар 2016 11 свети човек сећање љубомира-љупчета симића на блаженопочившег патријарха павла мој отац, божидар симић, при- хватио се позива да буде пред- седник црквеног одбора 1975 године он је тада имао 65 година, а ја већ сам био ожењен и имао 36 година већ наредне 1976 завршена је изградња цркве свете недеље у брњачи, селу близу ораховца обављале су се последње припреме за освећење цркве ко- је је требало да се деси на њен дан, томину недељу (прву не- дељу по васкрсу) мој отац је направио иконостас и треба- ло је да идемо у цркву у бр- њачи да га монтирамо био је велики и однели смо га у деловима, како бисмо га на лицу места монтира- ли натоварили смо све на камион, а отац, седе- ћи поред мене у каби- ни, рече ми да ће доле у цркви да буде владика мислио отац да ја знам ко је владика, а за мене су у то време сви који носе мантије и пуштају браду били исти – нити сам знао, нити сам пра- вио разлику дођосмо у цркву све- те недеље, а у двори- шту владика рашко-призренски павле са једном групом људи из призрена мој тата им приђе, скине шешир, љуби епископу руку, а ја одма’ понех те дело- ве иконостаса у цркву, не поздрављају- ћи се ни са ким отац је остао са њима напољу и пошто су се испричали, вла- дика уђе у цркву ја сам већ почео да радим, и правио сам се да га не видим један радник ми је помагао чуо сам како владика, тихо, пита за мене јед- ног човека из одбора (мислим да је био бранислав витошевић) он му рече да сам бошков, јер је мога оца он добро знао опет сам чуо како нешто у себи проговара, и био сам сигуран да ме не грди, већ да се кратко помолио за мене у тренутку ме је нешто пецнуло у грудима завршили смо и кре- нули кући, а ја се опет нисам поздравио ја сам преко ноћи осећао и даље неку тего- бу у грудима иако ми је било криво што се ни- сам поздравио, ипак сам некако знао да ми је опростио а данас то знам сигурно, јер је он свети човек сутрадан седимо отац и ја у радиони- ци, а са нама и чемаљ ћуфтеџија био нам је кућни пријатељ пред њим питам тату, да ми сада каже ко је то био јуче, ко је тај владика? е ту ми отац ис- прича да он није ожењен, да не једе месо, да живи скромно, и да је прави светац испричао ми је још неке детаље о њему чемаљ прокоментариса да то треба да се 12 5 / 2016 сећање епископ рашко-призренски павле, фотографија из 1957 године поштује ја се већ следећи пут поправих – прво виђење са њим и ја му пољубих руку гледао сам како тата ради, па тако и ја уз то, гледао сам онолико колико сам могао да помогнем кад год се нешто правило у цркви и око цркве владика павле је често долазио код нас волео је да дође у нашу кућу, има- ли смо једну гостинску собу, пет са шест увек би га смештали да седне у врх собе, за столом много ми је жао што немам ниједну фотографију, тако како сам га ја у мојој глави запамтио, док седи у нашој кући кад би дошао, окупили би се око њега, а деца су прилазила да пољубе ру- ку моја милена је тада имала пет годи- на, јовица две, маја и ивана нису биле рођене, али су долазиле и ћерке од мог брата драгета, а и брат је долазио волео је владика да поприча са нама једном су ми били ту и други гости, моји шура- ци сава и тома ех, какав је то разговор био, каква прича, које чудо он је разго- варао са нама, тихо, све нешто духовно увек би узео неки пример, а нама је би- ло много интересантно, мало је било цео дан да га слушамо жене су га нудиле да једе, али је он углавном избегавао и отац је често ишао код њега у призрен, јер се радило у то време доста и око све- те недеље, па овде се у ораховцу градио парохијски дом, и обавезно се ишло код владике по благослов а кад се упокојио мој отац, влади- ка павле је дошао на сахрану сећам се као да је јуче било та зима која је поче- ла 1984, а завршила се 1985 била је на почетку јака велики снег је у децембру нападао, а после је дошао топао талас и снег је почео да се топи, и од божића је отоплило чак су и воћке повукле сок мој отац се упокојио у суботу 26 јануа- ра, а сахранили смо га у недељу на све- тог саву велика „лурба“ (блато и мокре улице од великог снега који се отопио) била у поворци су више од пола били шиптари кад је завршено опело, влади- ка одржа говор е то је тек било чудно за то време људи су се гурали да што ближе приђу како би могли да га слу- шају чак је после изашла и једна прича настала баш везана за тај говор пера баљошевић био ближе, а миле колаши- нац, иза њега миле је гурао перу, како би изашао испред њега пера га пита: „де ћеш, бре? – е вала ми је ћеф да ви- дим да ли чита или напамет говори!“ а пера му каже: „чита, љиља бугарски му написаја говор!“ љиља бугарски је био секретар комитета у то време, а у кому- септембар / октобар 2016 13 патријарх павле у пећкој патријаршији, пред троном иконе богородице пећке низму, нико и није смео да говори нешто без дозволе комитета и то је остало за- памћено наравно владика није читао, него је то био један од његових говора, пун поука и љубави е после су мени данима долазили шиптари да ме питају ко је био тај што ми сахранио оца и беседио а ја би им ис- причао ко је, шта је, како живи сви су се дивили један, по имену мирта сафр- каин, ми је реко: „е вала љупче, како је он говорио, да је свет такав, нити би би- ло границе, нити војске, нити миљиција, ништа не би ни требало!“ оставио је владика јак утисак на све и на србе и на шиптаре нисмо чули до тада тако нешто, ево и сад кад се се- тим, ја се јежим куд причам само ми је жао што нису свратили у нашу кућу кад се завршила сахрана одмах су оти- шли, секретар никола божанић са њим и још неки поп нису хтели да остану на ручку, али је испоштовао мог оца јер је и поред тога што је био велики празник дошао на сахрану то је била велика част имамо и фотографију у цркви ка- ко држи опело мом оцу пошто је то би- ло време комунизма (ни мој отац ни ја нисмо били комунисти) било је и нега- тивних реакција, али мени лично нису смели ништа да кажу јер сам приватно радио у својој радионици и нисам зави- сио ни од кога после очеве смрти владика павле је наставио да долази код мене лепота бе- ше да ти долази такав човек у кућу по- себно су се деца радовала а он је увек волео да седи у тој нашој старинској со- би, уређеној домаћински а кад је умро, а ми протерани одавде, и скрасили се у београду, сатима сам чекао да се послед- њи пут опростим од њега и да му пољу- бим руку записала: оливера радић записано у ораховцу 18 марта 2016 године уобличавања текста редакцијска човек је блиско повезан са својим ближњимa, са заједницом којој припада, као и са природном сре- дином у којој живи везе са свим наве- деним јесу првенствено под утицајем религиозности, која је, у ствари, његова савршена заједница када се она удаљава од стварности, хоризонтална друштве- ност губи своју трећу димензију; човек постаје егоцентричан, друштвени живот постаје сиромашан, везе међу људима постају искушење, док љубав ка околи- ни све више слаби наведене појаве, које представљају модерно доба, постају јаче у нашем постмодерном добу уз помоћ безграничног егоцентризма, уз социјал- ну дезинтеграцију, и претећу еколошку катастрофу данашњи хришћанин, иако живи у друштвеном и природном окружењу, у исто време јесте и члан цркве та њего- ва особина отвара безграничне хоризон- те, који превазилазе место и време, али и дарује животу нову перспективу она стиче у исто време друштвени и теоло- шки садржај друштвени садржај се не може разумети независно од теолошког, али и теолошки такође остаје неизвестан без друштвеног хришћани су мањина у људском роду, али то не умањује могућности њихове мисије осим тога, промена у заједници увек се дешава од стране неке мањине да би се та промена остварила од стра- не мањине, потребна је снага, моћ, као и јединство посебно црква, са духом хришћанске љубави и човекољубља, мо- же дати надахнуће живота у бирократ- ски организованој заједници, која често остаје безосећајна према човечијем болу и несрећи штавише, црква је од давни- на поштовала посебно човекољубље, које превод са јелинског: никола с костић 14 5 / 2016 сећање хришћанска етика је сматрала као нераздвојив и саставни елемент свог рада наравно, човекољубље првенствено има теолошко значење човекољубив није човек, већ сам бог али, човек по- стаје човекољубив подржавајући и опо- нашајући божију љубав према ближњем друштвено значење човекољубља добија посебан садржај када се у потпуности прихвати уз теолошку основу један по- себан облик човекољубља, који садржи теолошку димензију, јесте гостоприм- ство већ код старих грка гостопримство је стекло свети карактер, док се у старом завету спајало са дочеком бога од стра- не човека у новом завету, господ исус христос, који долази у свет као странац, тражи да буде угошћен од стране људи и на тај начин признаје то гостоприм- ство као свако друго, упућено било ком странцу баш из тог разлога позивају се сви хришћани не само да буду гостопри- мљиви, већ и да теже за тим гостоприм- ством ка свима којима је оно потребно чак и поред свега наведеног, данашње гостопримство тежи ка паду у заборав приказује се у свету више као романтич- на традиција, евентуално као службена човекољубље и гостопримство човекољубље првенствено има теолошко значење човек постаје човекољубив подржавајући и опонашајући божију љубав према ближњем гостољубље авраамово, мозаик из равене, 6 век (извор: википедија) септембар / октобар 2016 15 хришћанска ети
... која га мами и вара“ (јак 1, 13–14) дакле, из несавршености или палости људске при- роде произилазе неадекватни одговори на изазовне и деликатне ситуације које живот носи са собом многи такви одго- вори нису по вољи божијој на то се на- довезује непријатељ, лукави кушач, који подмукло жели да људску несавршеност искористи на продубљивање јаза између бога и човека зато свакодневно изгова- рамо у молитви „не уведи нас у искуше- ње, но избави нас од злога“, зато што „зна господ побожне да избавља од искуше- ња“ (2пт 2, 9) ипак, бог допушта, ако треба, да мало будемо „ожалошћени различитим ис- кушењима“ (1пт 1, 6) кроз њих ми за- право упознајемо себе, своје мане и сла- бости, што је неопходан услов духовног узрастања у господу искушења су исто- времено и тест вере, јер многи „за неко време верују, а у време искушења отпад- ну“ (лк 8, 13) то су основни разлози због чега бог допушта искушења о томе како се носити и изборити са искушењима подробно су писали и гово- рили свети оци у богатој светоотачкој литератури имамо пуно одговора и до- брих савета у вези са тим како се могу превладати различита искушења нас, виктор вицановић света првомученице полуострва иберијског, буди посредница пред христом богом, за ког си пострадала, за све народе наше европе 8 5 / 2016 материк живот у христу међутим, овде занима једна врста пита- ња која се ретко постављају када се го- вори о искушењима наиме, постоји ли вертикала искушења? може ли се гово- рити о различитим типовима искушења, као и о њиховом хијерархијском устрој- ству? или, може ли се на основу искуше- ња која има нека особа закључити на ком се нивоу духовног узра- стања она налази? о оправданости по- стављања ових и ова- квих питања сведоче речи светог апостола павла: „веран је бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити са искуше- њем и крај, да може- те поднети“ (1кор 10, 13) први утисак може да наведе на закључак да апостол павле го- вори само о трајању искушења, али речи „већма него што мо- жете“ , односно „да можете поднети“, имплицитно се односе и на врсту, одно- сно различиту природу искушења ле- ствица, знаменито дело светог јована лествичника, такође говори о квалита- тивно различитим искушењима на ду- ховном путу усавршавања, „у меру раста пуноће христове“ (еф 4, 13) наша размишљања, која сада желимо да поделимо са читаоцима мисионара, полазе од следећих претпоставки пр- во, сматрамо да је потребно и могуће разликовати искушења по њиховој те- жини и сложености, штавише по њихо- вом хијерархијском редоследу друго, препознајемо, у том смислу, три нивоа искушења: први или почетни био би „ни- во личне жртве“, други би био „сведо- чење вере и истине“ и трећи, најкомплек- снији, био би ниво „искушења правед- ног јова“ ниво личне жртве у ову групу искуше- ња спада сваки мањи или већи подвиг кроз који сведочимо сво- ју веру и љубав пре- ма богу то су: молитва (долазак у храм, стајање на богослужењима, учествовање у молитви, држање личног молитвеног правила), пост (исправно и доследно др- жање правила поста), жртвовање свог времена и труда због бога и ближњих, вертикала искушења препознајемо три нивоа искушења: први или почетни био би „ниво личне жртве“, други би био „сведочење вере и истине“ и трећи, најкомплекснији, био би ниво „искушења праведног јова“ праведни многострадални јов, стара руска икона (извор: agionorosru) септембар / октобар 2016 9 жртвовање слободног времена посве- ћеног забави или доколици ради душе- корисног читања и духовног уздизања већина ових малих или већих жртава налази се у домену црквене дисциплине и црквених обавеза, што никако не значи да су оне наметнуте већ да, понављамо, произилазе из вере и љубави искушења која се јављају на овом ни- воу односе се пре свега на правилност и доследност у остваривању хришћанског, литургијског начина живота искушења овог типа пропраћена су лукавим и „сла- дуњавим“ предлозима као што су: не мо- рам баш сваке недеље на литургију! за- што држати постове на води, па нисам ја монах! увече сам много уморан, могу само да погледам телевизијски програм, али не могу да се молим! зашто бих се ја бринуо и жалостио због другог који страда, свако има свој пут, ја му ту не могу помоћи! лоши одговори на овај тип искушења доводе до млакости и површности у вери и, што је посебно важно, до неспремно- сти да се одговори на следећи, виши ни- во искушења сведочење вере и истине господ са- ветује, али и захтева: „да се светли све- тлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе оца вашега који је на небесима“ (мт 5, 16), јер „ви сте со зе- мљи; ако со обљутави, чиме ће се осоли- ти“? (мт 5, 13) суштинско питање које се овде поставља јесте: да ли својим жи- вотом сведочимо све оно што христос тражи од својих следбеника – љубав, доброту, праведност, истинољубивост, марљивост, посвећеност? да ли други за нас могу рећи: он је прави и истински хришћанин (а не само „по фирми“, како је говорио отац тадеј)? у данашње време посебно је осетљиво питање истине она је релативизована, запостављена, потиснута уместо ње ту су полуистине и „корисне лажи“ неки хришћани као да сматрају да није памет- но увек говорити истину и залагати се за истину, а још мање борити се да она пре- влада лаж ко је „пут, истина и живот“ (јн 14, 6), а ко је „отац лажи“ (јн 8, 44)? коме служимо? слично је и са неправдом често се она дешава пред нашим очима, а ми не реагујемо заборављамо на светле примере светог јована крститеља који је одважно и мужевно у лице говорио цару ироду: „не можеш ти имати жену брата својега“ (мк 6, 18), затим моралног супротставља- ња светог јована златоустог царици ев- о томе како се носити и изборити са искушењима подробно су писали и говорили свети оци преподобни јов, византијска фреска (извор: doxologiaro) 10 5 / 2016 живот у христу доксији, храброг сведочења истине и вере светог максима исповедника у борби са монотелитском јереси и на немали број та- квих примера из житија светих искушења овог типа произилазе из ко- лебљиве и неутемељене вере, недостатка чврстог карактера, жеље за незамерањем, страха, уверења да је (данас) бесмислено борити се за истину, хришћанске вредно- сти и идеале они који не одговоре на ова искушења враћају се на претходни ниво и постају слични фарисејима – споља гле- дано они могу бити узорни верници, по- пут гордог фарисеја који пости два пута у недељи и даје десетак од свега што стек- не, али који, ипак, није отишао оправдан (лк 18, 12) такви верници имају изглед побожности, али немају дела побожно- сти, јер нису хтели или смели да се у свом животу (из)боре за хришћанске вредно- сти а вера без дела је мртва (јак 2, 20), односно „делима се оправдава човек, а не само вером“ (јак 2, 24) господ је најсна- жније разобличавао и критиковао фари- сејски тип људи и овај тип побожности искушења праведног јова верници ко- ји живе пуним црквеним и литургијским начином живота, а то доказују вером и делима, могу, на први поглед парадок- сално, да доживе страшна страдања и пропадања – у материјалном смислу, на друштвеном, здравственом и породич- ном плану без своје кривице, „на прав- ди бога“, они могу доживети велике не- правде, могу бити лажно оптужени, могу постати одбачени и презрени годинама поштено стицан иметак може нестати преко ноћи како одговорити на ову вр- сту изазова? само на један начин – пот- пуним смирењем њега илуструју јовове речи: „господ даде, господ узе; да је бла- гословено име господње“ (јов 1, 21) насупрот овом једином могућем одго- вору дешава се да верник у таквим ситу- ацијама почиње да губи веру, да падне у очајање, да се трајно „посвађа“ са богом или удаљи од њега у његовим мислима почиње да се јавља наопак резон – све сам урадио што је бог тражио од мене, а он ми тако узвраћа! поставља питања: како је то могло мени да се деси? где је био бог да ме сачува? стварно, све изгледа врло парадоксално али, није смисао ова- квих искушења је у томе да се крајњим смирењем, кроз прихватање воље божи- је, до краја победи сопствени егоизам и страсна приљубљеност за светско, мате- ријално и пролазно ако је бог допустио страдање, то је урадио са разлогом и, ис- поставиће се на крају, за наше добро свети пајсије светогорац дао је кратко, али језгровито тумачење оваквог страда- ња оно у својој суштини може бити пла- та или наплата може бити будућа плата у царству небеском за оне који су смире- њем поднели страдање, али може бити и наплата за претходно учињене грехове у оба случаја бог чини добро – или нас на- грађује или нас искупљује оваква искушења бог допушта са- мо онима који су способни и спремни да смирењем, без роптања, превладају и онај последњи, скривени порив свог самољубља господ исус христос није дошао у свет да укине закон или пророке, него да их испуни (мт 5, 17) његова лична жртва почиње са испуњавањем закона, затим се наставља делима која је чинио („дела ко- ја ја чиним сведоче за мене да ме је отац послао“, јн 5, 36) и сведочењем истине, да би на крају, одбачен и презрен од већине јудејаца, са крајњим смирењем прихва- тио своје распињање на крсту речима: „оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља тво- ја“ (мт 26, 42) сам живот господа исуса христа представља сублимацију наведе- не вертикале искушења текст је сиже предавања одржаног при храму свете тројице у гроцкој аутор је психолог у деветој београдској гимназији септембар / октобар 2016 11 свети човек сећање љубомира-љупчета симића на блаженопочившег патријарха павла мој отац, божидар симић, при- хватио се позива да буде пред- седник црквеног одбора 1975 године он је тада имао 65 година, а ја већ сам био ожењен и имао 36 година већ наредне 1976 завршена је изградња цркве свете недеље у брњачи, селу близу ораховца обављале су се последње припреме за освећење цркве ко- је је требало да се деси на њен дан, томину недељу (прву не- дељу по васкрсу) мој отац је направио иконостас и треба- ло је да идемо у цркву у бр- њачи да га монтирамо био је велики и однели смо га у деловима, како бисмо га на лицу места монтира- ли натоварили смо све на камион, а отац, седе- ћи поред мене у каби- ни, рече ми да ће доле у цркви да буде владика мислио отац да ја знам ко је владика, а за мене су у то време сви који носе мантије и пуштају браду били исти – нити сам знао, нити сам пра- вио разлику дођосмо у цркву све- те недеље, а у двори- шту владика рашко-призренски павле са једном групом људи из призрена мој тата им приђе, скине шешир, љуби епископу руку, а ја одма’ понех те дело- ве иконостаса у цркву, не поздрављају- ћи се ни са ким отац је остао са њима напољу и пошто су се испричали, вла- дика уђе у цркву ја сам већ почео да радим, и правио сам се да га не видим један радник ми је помагао чуо сам како владика, тихо, пита за мене јед- ног човека из одбора (мислим да је био бранислав витошевић) он му рече да сам бошков, јер је мога оца он добро знао опет сам чуо како нешто у себи проговара, и био сам сигуран да ме не грди, већ да се кратко помолио за мене у тренутку ме је нешто пецнуло у грудима завршили смо и кре- нули кући, а ја се опет нисам поздравио ја сам преко ноћи осећао и даље неку тего- бу у грудима иако ми је било криво што се ни- сам поздравио, ипак сам некако знао да ми је опростио а данас то знам сигурно, јер је он свети човек сутрадан седимо отац и ја у радиони- ци, а са нама и чемаљ ћуфтеџија био нам је кућни пријатељ пред њим питам тату, да ми сада каже ко је то био јуче, ко је тај владика? е ту ми отац ис- прича да он није ожењен, да не једе месо, да живи скромно, и да је прави светац испричао ми је још неке детаље о њему чемаљ прокоментариса да то треба да се 12 5 / 2016 сећање епископ рашко-призренски павле, фотографија из 1957 године поштује ја се већ следећи пут поправих – прво виђење са њим и ја му пољубих руку гледао сам како тата ради, па тако и ја уз то, гледао сам онолико колико сам могао да помогнем кад год се нешто правило у цркви и око цркве владика павле је често долазио код нас волео је да дође у нашу кућу, има- ли смо једну гостинску собу, пет са шест увек би га смештали да седне у врх собе, за столом много ми је жао што немам ниједну фотографију, тако како сам га ја у мојој глави запамтио, док седи у нашој кући кад би дошао, окупили би се око њега, а деца су прилазила да пољубе ру- ку моја милена је тада имала пет годи- на, јовица две, маја и ивана нису биле рођене, али су долазиле и ћерке од мог брата драгета, а и брат је долазио волео је владика да поприча са нама једном су ми били ту и други гости, моји шура- ци сава и тома ех, какав је то разговор био, каква прича, које чудо он је разго- варао са нама, тихо, све нешто духовно увек би узео неки пример, а нама је би- ло много интересантно, мало је било цео дан да га слушамо жене су га нудиле да једе, али је он углавном избегавао и отац је често ишао код њега у призрен, јер се радило у то време доста и око све- те недеље, па овде се у ораховцу градио парохијски дом, и обавезно се ишло код владике по благослов а кад се упокојио мој отац, влади- ка павле је дошао на сахрану сећам се као да је јуче било та зима која је поче- ла 1984, а завршила се 1985 била је на почетку јака велики снег је у децембру нападао, а после је дошао топао талас и снег је почео да се топи, и од божића је отоплило чак су и воћке повукле сок мој отац се упокојио у суботу 26 јануа- ра, а сахранили смо га у недељу на све- тог саву велика „лурба“ (блато и мокре улице од великог снега који се отопио) била у поворци су више од пола били шиптари кад је завршено опело, влади- ка одржа говор е то је тек било чудно за то време људи су се гурали да што ближе приђу како би могли да га слу- шају чак је после изашла и једна прича настала баш везана за тај говор пера баљошевић био ближе, а миле колаши- нац, иза њега миле је гурао перу, како би изашао испред њега пера га пита: „де ћеш, бре? – е вала ми је ћеф да ви- дим да ли чита или напамет говори!“ а пера му каже: „чита, љиља бугарски му написаја говор!“ љиља бугарски је био секретар комитета у то време, а у кому- септембар / октобар 2016 13 патријарх павле у пећкој патријаршији, пред троном иконе богородице пећке низму, нико и није смео да говори нешто без дозволе комитета и то је остало за- памћено наравно владика није читао, него је то био један од његових говора, пун поука и љубави е после су мени данима долазили шиптари да ме питају ко је био тај што ми сахранио оца и беседио а ја би им ис- причао ко је, шта је, како живи сви су се дивили један, по имену мирта сафр- каин, ми је реко: „е вала љупче, како је он говорио, да је свет такав, нити би би- ло границе, нити војске, нити миљиција, ништа не би ни требало!“ оставио је владика јак утисак на све и на србе и на шиптаре нисмо чули до тада тако нешто, ево и сад кад се се- тим, ја се јежим куд причам само ми је жао што нису свратили у нашу кућу кад се завршила сахрана одмах су оти- шли, секретар никола божанић са њим и још неки поп нису хтели да остану на ручку, али је испоштовао мог оца јер је и поред тога што је био велики празник дошао на сахрану то је била велика част имамо и фотографију у цркви ка- ко држи опело мом оцу пошто је то би- ло време комунизма (ни мој отац ни ја нисмо били комунисти) било је и нега- тивних реакција, али мени лично нису смели ништа да кажу јер сам приватно радио у својој радионици и нисам зави- сио ни од кога после очеве смрти владика павле је наставио да долази код мене лепота бе- ше да ти долази такав човек у кућу по- себно су се деца радовала а он је увек волео да седи у тој нашој старинској со- би, уређеној домаћински а кад је умро, а ми протерани одавде, и скрасили се у београду, сатима сам чекао да се послед- њи пут опростим од њега и да му пољу- бим руку записала: оливера радић записано у ораховцу 18 марта 2016 године уобличавања текста редакцијска човек је блиско повезан са својим ближњимa, са заједницом којој припада, као и са природном сре- дином у којој живи везе са свим наве- деним јесу првенствено под утицајем религиозности, која је, у ствари, његова савршена заједница када се она удаљава од стварности, хоризонтална друштве- ност губи своју трећу димензију; човек постаје егоцентричан, друштвени живот постаје сиромашан, везе међу људима постају искушење, док љубав ка околи- ни све више слаби наведене појаве, које представљају модерно доба, постају јаче у нашем постмодерном добу уз помоћ безграничног егоцентризма, уз социјал- ну дезинтеграцију, и претећу еколошку катастрофу данашњи хришћанин, иако живи у друштвеном и природном окружењу, у исто време јесте и члан цркве та њего- ва особина отвара безграничне хоризон- те, који превазилазе место и време, али и дарује животу нову перспективу она стиче у исто време друштвени и теоло- шки садржај друштвени садржај се не може разумети независно од теолошког, али и теолошки такође остаје неизвестан без друштвеног хришћани су мањина у људском роду, али то не умањује могућности њихове мисије осим тога, промена у заједници увек се дешава од стране неке мањине да би се та промена остварила од стра- не мањине, потребна је снага, моћ, као и јединство посебно црква, са духом хришћанске љубави и човекољубља, мо- же дати надахнуће живота у бирократ- ски организованој заједници, која често остаје безосећајна према човечијем болу и несрећи штавише, црква је од давни- на поштовала посебно човекољубље, које превод са јелинског: никола с костић 14 5 / 2016 сећање хришћанска етика је сматрала као нераздвојив и саставни елемент свог рада наравно, човекољубље првенствено има теолошко значење човекољубив није човек, већ сам бог али, човек по- стаје човекољубив подржавајући и опо- нашајући божију љубав према ближњем друштвено значење човекољубља добија посебан садржај када се у потпуности прихвати уз теолошку основу један по- себан облик човекољубља, који садржи теолошку димензију, јесте гостоприм- ство већ код старих грка гостопримство је стекло свети карактер, док се у старом завету спајало са дочеком бога од стра- не човека у новом завету, господ исус христос, који долази у свет као странац, тражи да буде угошћен од стране људи и на тај начин признаје то гостоприм- ство као свако друго, упућено било ком странцу баш из тог разлога позивају се сви хришћани не само да буду гостопри- мљиви, већ и да теже за тим гостоприм- ством ка свима којима је оно потребно чак и поред свега наведеног, данашње гостопримство тежи ка паду у заборав приказује се у свету више као романтич- на традиција, евентуално као службена човекољубље и гостопримство човекољубље првенствено има теолошко значење човек постаје човекољубив подржавајући и опонашајући божију љубав према ближњем гостољубље авраамово, мозаик из равене, 6 век (извор: википедија) септембар / октобар 2016 15 хришћанска ети
Свеска: 351 | Крст је сила и знамење
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
... Фотографија на насловној страни корице: Крст из хиландарске ризнице фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Кивот Светог Симеона Мироточивог у Хиландару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са цркве Светог Саве Освећеног фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 351, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2016 Рeч уредника Знак Сина Човечијег 2 Реч пастира Пред недоумицом Крста 4 Материк Света мученица Евлалија 6 Живот у Христу Вертикала искушења 8 Сећање Свети човек 12 Хришћанска етика Човекољубље и гостопримство 14 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија (2 део) 17 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера (I) 21 Тема броја Сила и знак 25 Крст– чувар васељене 29 Реч о сили Крста 31 Тајна Крста и Васкрсења Христовог 34 Крст је чувар васцеле васељене 37 Пред Крстом и Јеванђељем 40 Идите и научите све народе Катихизација кроз богослужење 44 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Станоје Станковић 47 Живот у Христу Стазом Божијом и Исуса Христа 49 Представљамо Вам Манастир Рајиновац 51 Путопис Чудесна икона Богородице са Скијатоса 53 Путописи А тамо, ко гора сребрна и чиста, покривена небом Грачаница блиста и сјај с крста сипље 56 Хришћанска књижевност Кратак боравак у Жичи 61 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Крст је сила и знамење септембар / октобар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претпл
Одреднице:
1. 34085 / ...апстрактног, набубаног, измученог по- нављањем без имало у ДУБЉИ? вања, већ је органски проницао целокупни животни строј човека у центру богослужења се на- лази евхаристија, основа сва...
1. 34085 / ...апстрактног, набубаног, измученог по- нављањем без имало у ДУБЉИ? вања, већ је органски проницао целокупни животни строј човека у центру богослужења се на- лази евхаристија, основа сва...
37
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
...набави- ли свето писмо када се ради о богати- ма смешно би било уДУБЉИ?📌 вати се у овај
изговор; а сиромашне, који по моме ми-
шљењу, већином користе овај изговор,
желео бих да запитам, имају ли они све
...набави- ли свето писмо када се ради о богати- ма смешно би било у
МЕТА инфо: Р:25240 К:188299 Д:104
| Свеска 352 |
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... божију, онда вам се то чини излишним и безначајним де- лом, коме не вреди посветити ни мало слободног времена јесу ли такви људи уопште достојни да дишу и гледају на ово сунце? има код оваквих нерадивих људи и други изговор, још испразнији, то јест да они тобоже нису још набави- ли свето писмо када се ради о богати- ма смешно би било удубљивати се у овај изговор; а сиромашне, који по моме ми- шљењу, већином користе овај изговор, желео бих да запитам, имају ли они све исправне алатке заната, којим се баве, и то колико им је потребно, иако их угње- тава крајње сиромаштво? ма колико то било неразумно – тамо се не изговарају сиромаштвом, већ улажу све напоре, да ни у чему не оскудевају, а где могу стећи велику корист – ту се жале на недоста- так слободног времена и на сиромаштво? уосталом, иако би неки стварно били тако сиромашни, ипак би из овдашњег непрекидног чтенија могли сазнати уне- колико садржај божанских списа ако вам се то чини немогуће, онда то и није без разлога многи не долазе да слушају са великом усрдношћу текстове писма, већ испунивши то као обавезу одређе- ног времена, одмах се враћају кући; а ако и неки остају, не бивају нимало бољи од оних који су се удаљили из храма, при- суствујући овде са нама само телом но, да вас не бисмо исувише оптеретили раз- обличавањима и не бисмо губили време у прекорима, приступимо ка јеванђељ- ским изрекама: коначно, време је, да по- ведемо реч о предметима који су пред нама само будите пажљиви, како ништа од реченог не би било пропуштено од вас и логос постаде тијело, каже јеван- ђелиста, и настани се међу нама (1, 14) рекавши, да су се они који су примили ријеч (логос) родили од бога и постали чеда божија, излаже узрок и основу ова- кве неизрециве почасти узрок је тај, што је сам логос постао тело и господ је при- мио на себе обличје слуге као истински син божији, он је постао син човечији, да би синове људске учинио чедима бо- жијим високо у општењу са униженим нимало не губи своје достојанство, већ се унижено узвишава кроз то из своје уни- жености тако се ово савршило и у хри- сту кроз овакво снисхођење он нимало није унизио своју природу, а нас, који благовести, рођење и обрезање христово, византијска икона 6 6 / 2016 смо седели свагда у мраку и понижено- сти, узвео је ка неизрецивој слави тако цар, када пажљиво и милостиво разгова- ра са беднима, нимало се не стиди себе самог, а бедног чини кроз то видљивим и поштованим а ако и у односу са про- лазним достојанством људским, опште- ње са нижим нимало не шкоди вишем, онда је то тим више у односу према то- ме (нижем) нетљеног и блаженог суштаства, које нема у себи ничег пролазног, ни приморавајућег, ни убитачног, него поседује сва са- вршенства непромењиво и вечно дакле, када чујеш, да логос поста- де тијело, не збуњуј се и не колебај се није се сама његова суштина изменила у тело (то је безбожно и помислити), него остајући оним што јесте, он је на тај начин при- мио обличје слуге а због чега је јеванђелиста упо- требио реч: постаде? ради тога, да би затворио уста јеретицима има таквих, који говоре, као да је све, што се тиче оваплоћења, само уображење, обмана чула, претпо- ставка; зато је јеванђелиста желе- ћи да потпуно поништи њихову хулу, и употребио израз: постаде, не намеравајући тиме да укаже на промену суштине, него на прима- ње истинског тела као у речима: христос нас је искупио од про- клетства закона, поставши за нас проклетство (гал 3, 13) пи- смо не каже овим, као да се њего- во суштаство оставивши сопствену сла- ву, превратило у проклетство (ово не би помислили ни демони, а ни потпуно без- умни људи, јер тако је безбожна и без- умна ова мисао!), као што ово не каже писмо, него то, да нас он, примивши на себе изречено против нас проклетство, није оставио да даље будемо под про- клетством, – тако је и овде речено, да ло- гос, тело постаде, – не изменивши своју суштину у тело, него само примивши га, тако да је суштина остала недирнута а ако кажу, да се бог, као свемогућ, могао претворити и у тело, на то ћемо ми одго- ворити, да бог све може, и то не другачи- је до остајући бог; а ако би он допустио у себи промену, и то на горе, онда како би он био и бог? потпуна промена није својствена нетљеном (непропадљивом) суштаству зато је и пророк рекао: и све ће као одећа оветшати, и као хаљину савићеш их, и измениће се а ти си исти, и година твојих неће нестати (пс 101, 27–28) ово суштаство је изнад сваке промене нема ничег испред њега, што би оно могло достићи напредовањем што ја кажем: испред њега (превасход- нијег)? нема ничег једнаког или колико- толико блиског сходно томе, ако би се икона другог доласка христовог, грчка око 1700 г (извор: википедија) свети оци тумаче свето писмо новембар / децембар 2016 7 бог променио, онда би претрпео проме- ну на горе но, тада он не би био и бог но, нека се хула окрене на главу оних, који је изговарају а да је реч: постаде, исказана ради тога, да ти не би схватио оваплоћење као измишљотину, уочи ово из потоњег, где јеванђелиста објашња- ва свој израз и оповргава безбожну ми- сао он додаје: и настани се међу нама, – и као да говори: ништа незамисливо не подозревај у речи: постаде ја не го- ворим о промени овог неизмењивог су- штаства, већ о његовом настањивању и обитавању међу нама обитавајуће није једно те исто са обитавалиштем, већ не- што друго; једно се усељава у друго, ина- че не би било ни усељавања (настањи- вања), – јер се ништа не усељава у самог себе друго ја говорим у погледу на при- роду кроз сједињење и општење бог ло- гос и тело нису једно у том смислу, да се одиграло некакво мешање или униште- ње природе, него у том, да се образовало некакво неизрециво њихово јединство а како се то савршило, не питај; то се са- вршило онако, како то он сам зна но, какво је то обитавалиште, у које се он настанио? послушај, шта пророк каже: подигнућу скинију давидову палу (ам 9, 11) пала је, заиста је пала неисцељивим падом природа наша и имала је потре- бу за овом моћном десницом и није мо- гла она устати (преобразити се), да њен творац у почетку није пружио десницу ка њој и није је обновио свише кроз пре- пород водом и духом и обрати пажњу на оно што је страшно и неизрециво у овој тајни: он заувек обитава у овој ски- нији 1 он се није обукао у наше тело, да би га поново оставио, него да би га сваг- да имао са собом а да није тако, онда се он не би удостојио царског престола и носећи га, не би му се поклањала све горње војске анђела, арханђела, престо- 1 то јест у телу људском – прим рус изд ла, господстава, начала и власти каква реч, какав ум може представити толико велику почаст, указану роду нашем, заи- ста натприродну и чудесну? који анђео? који арханђел? нико никада, ни од небе- сних, ни од земних таква су дела божи- ја, тако су велика и натприродна његова доброчинства, да их не само језик људ- ски, него и анђелска сила не може пот- пуно исказати зато и ми закључимо реч ћутањем, напоменувши вам само – да узвраћамо тако великом нашем добро- чинитељу добром, од кога се сва корист опет окреће ка нама ово узвраћање се састоји у томе, да ми имамо ревносну бригу за наше душе у овоме је и дело његовог човекољубља, да он не потре- бујући никога од нас, прима као узвраћа- ње себи, када се ми бринемо о својој соп- ственој души зато је крајње безумно и достојно безбројних казни – удостојив- ши се тако велике почасти, не узвраћати са своје стране по својим могућностима, и то када корист од тога прелази опет ка нама и када су нам припремљена због тога безбројна добра онда прославимо човекољупца бога, не речима само, не- го много више делима, да бисмо добили и будућа добра, који нека бисмо се удо- стојили свим ми, благодаћу и човекољу- бљем господа нашег исуса христа, кроз кога и са којим нека је оцу са светим духом слава у векове векова амин пала је, заиста је пала неисцељивим падом природа наша и имала је потребу за овом моћном десницом 8 6 / 2016 тема о којој је реч спада у она најтежа питања на која је човек од свога по- стања покушавао да одговори жи- вот и смрт, две на изглед крајње супрот- ности, а ипак тако блиске једна другој, скоро да се додирују, а човек стално на- стоји и дао би све што има да се оне никад и не додирну, јер онда, он то зна и осећа, настаје нешто друго, нешто ново, које не може често ни да објасни ни да разуме налазећи се у овоме свету, за који се у библији каже да је долина плача, владика његош вели: „свијет је овај тиран тира- нину, а камоли души благородној“, човек се понекад осети беспомоћним да назре циљ живљења у овоме свету, због чега га обузме равнодушност, паника или оча- јање никакво људско сазнање, ниједна хуманистичка наука није успела да дâ не- двосмислен, егзактан одговор на питање: зашто човек живи на овој земљи, да би после неколико деценија проведених на њој морао да је напусти? многи мислио- ци и пре христа и после христа давали су различите одговоре на ово питање у индијском спеву бхагавад гита пи- ше: „врата небеска су отворена за тебе управо толико колико је теби потребно ослободи се бриге и немира и управи поглед своје душе на духовно! својим поступцима треба да управљаш ти, а не догађаји не буди од оних којима је сврха свега што раде награда!“ будизам је саве- товао људима да се ослободе свих жеља и да им живот прође у равнодушности, ко- ја ће их одвести у ништавило, нирвану римски писац цицерон о животу вели: „кад бих и грешио у томе што мислим да је душа бесмртна, ја бих био срећан и за- довољан својом грешком; и док сам жив ниједан човек неће моћи да ми отме то уверење то уверење мени даје спокој- ство и потпуно задовољење“ често контроверзан лав толстој о жи- воту и смрти пишe: „смрт је свлачење оне опне којом је обавијен наш дух не- мој да замениш опну с оним што је у њу завијено имај на уму да ти не стојиш не- го пролазиш, да ниси у кући него на путу који те води смрти сећај се да тело твоје само проживљује или доживљује, а живи само дух у теби мада не могу да то јасно докажем, ја ипак знам да оно разумно и слободно нетелесно начело које у мени живи не може да умре“ многи наши савременици циљ живо- та доживљавају као непрестано ствара- ње (уметничко, техничко, технолошко итд) али се опет поставља питање: за- што стварати и за кога стварати, ако је то тако привремено, пролазно, ефемерно? стварање бољих услова живота никако не може бити циљ, него само средство да би човек имао више времена и могућ- ности да се посвети правим вредности- смрткаозавршетакједног ипочeтакдругогживота спаситељје идошао у нашсвет,на земљудауништисмрт и обасја животчовеков уобасвета,иу земаљском иу небеском протoјереј-ставрофор драган терзић реч пастира новембар / децембар 2016 9 ма и труду око правога и јединога циља у животу и о том циљу живота и крају овоземаљског живота овде ће бити речи, али не на основу људског умовања и до- мишљања, него на основу науке над на- укама, или тачније наднауке, на основу откривења божијег које се зове реч бо- жија – свето писмо, библија целокупну јеванђељску благовест о чо- веку и о спасењу, о обожењу човека или, тачније, о обогочовечењу човека господ христос заснива на следећој истини: чо- век је боголико и зато бесмртно биће; биће створено за живот вечни господ исус христос поступа са човеком као са бесмртним бићем, кога је смрт, као последица прародитељског греха, ду- ховно унаказила и учинила смртним и кога треба лечити и спасавати од смрти бесмртношћу и животом веч- ним све се у јеванђељу своди на то:
... божију, онда вам се то чини излишним и безначајним де- лом, коме не вреди посветити ни мало слободног времена јесу ли такви људи уопште достојни да дишу и гледају на ово сунце? има код оваквих нерадивих људи и други изговор, још испразнији, то јест да они тобоже нису још набави- ли свето писмо када се ради о богати- ма смешно би било удубљивати се у овај изговор; а сиромашне, који по моме ми- шљењу, већином користе овај изговор, желео бих да запитам, имају ли они све исправне алатке заната, којим се баве, и то колико им је потребно, иако их угње- тава крајње сиромаштво? ма колико то било неразумно – тамо се не изговарају сиромаштвом, већ улажу све напоре, да ни у чему не оскудевају, а где могу стећи велику корист – ту се жале на недоста- так слободног времена и на сиромаштво? уосталом, иако би неки стварно били тако сиромашни, ипак би из овдашњег непрекидног чтенија могли сазнати уне- колико садржај божанских списа ако вам се то чини немогуће, онда то и није без разлога многи не долазе да слушају са великом усрдношћу текстове писма, већ испунивши то као обавезу одређе- ног времена, одмах се враћају кући; а ако и неки остају, не бивају нимало бољи од оних који су се удаљили из храма, при- суствујући овде са нама само телом но, да вас не бисмо исувише оптеретили раз- обличавањима и не бисмо губили време у прекорима, приступимо ка јеванђељ- ским изрекама: коначно, време је, да по- ведемо реч о предметима који су пред нама само будите пажљиви, како ништа од реченог не би било пропуштено од вас и логос постаде тијело, каже јеван- ђелиста, и настани се међу нама (1, 14) рекавши, да су се они који су примили ријеч (логос) родили од бога и постали чеда божија, излаже узрок и основу ова- кве неизрециве почасти узрок је тај, што је сам логос постао тело и господ је при- мио на себе обличје слуге као истински син божији, он је постао син човечији, да би синове људске учинио чедима бо- жијим високо у општењу са униженим нимало не губи своје достојанство, већ се унижено узвишава кроз то из своје уни- жености тако се ово савршило и у хри- сту кроз овакво снисхођење он нимало није унизио своју природу, а нас, који благовести, рођење и обрезање христово, византијска икона 6 6 / 2016 смо седели свагда у мраку и понижено- сти, узвео је ка неизрецивој слави тако цар, када пажљиво и милостиво разгова- ра са беднима, нимало се не стиди себе самог, а бедног чини кроз то видљивим и поштованим а ако и у односу са про- лазним достојанством људским, опште- ње са нижим нимало не шкоди вишем, онда је то тим више у односу према то- ме (нижем) нетљеног и блаженог суштаства, које нема у себи ничег пролазног, ни приморавајућег, ни убитачног, него поседује сва са- вршенства непромењиво и вечно дакле, када чујеш, да логос поста- де тијело, не збуњуј се и не колебај се није се сама његова суштина изменила у тело (то је безбожно и помислити), него остајући оним што јесте, он је на тај начин при- мио обличје слуге а због чега је јеванђелиста упо- требио реч: постаде? ради тога, да би затворио уста јеретицима има таквих, који говоре, као да је све, што се тиче оваплоћења, само уображење, обмана чула, претпо- ставка; зато је јеванђелиста желе- ћи да потпуно поништи њихову хулу, и употребио израз: постаде, не намеравајући тиме да укаже на промену суштине, него на прима- ње истинског тела као у речима: христос нас је искупио од про- клетства закона, поставши за нас проклетство (гал 3, 13) пи- смо не каже овим, као да се њего- во суштаство оставивши сопствену сла- ву, превратило у проклетство (ово не би помислили ни демони, а ни потпуно без- умни људи, јер тако је безбожна и без- умна ова мисао!), као што ово не каже писмо, него то, да нас он, примивши на себе изречено против нас проклетство, није оставио да даље будемо под про- клетством, – тако је и овде речено, да ло- гос, тело постаде, – не изменивши своју суштину у тело, него само примивши га, тако да је суштина остала недирнута а ако кажу, да се бог, као свемогућ, могао претворити и у тело, на то ћемо ми одго- ворити, да бог све може, и то не другачи- је до остајући бог; а ако би он допустио у себи промену, и то на горе, онда како би он био и бог? потпуна промена није својствена нетљеном (непропадљивом) суштаству зато је и пророк рекао: и све ће као одећа оветшати, и као хаљину савићеш их, и измениће се а ти си исти, и година твојих неће нестати (пс 101, 27–28) ово суштаство је изнад сваке промене нема ничег испред њега, што би оно могло достићи напредовањем што ја кажем: испред њега (превасход- нијег)? нема ничег једнаког или колико- толико блиског сходно томе, ако би се икона другог доласка христовог, грчка око 1700 г (извор: википедија) свети оци тумаче свето писмо новембар / децембар 2016 7 бог променио, онда би претрпео проме- ну на горе но, тада он не би био и бог но, нека се хула окрене на главу оних, који је изговарају а да је реч: постаде, исказана ради тога, да ти не би схватио оваплоћење као измишљотину, уочи ово из потоњег, где јеванђелиста објашња- ва свој израз и оповргава безбожну ми- сао он додаје: и настани се међу нама, – и као да говори: ништа незамисливо не подозревај у речи: постаде ја не го- ворим о промени овог неизмењивог су- штаства, већ о његовом настањивању и обитавању међу нама обитавајуће није једно те исто са обитавалиштем, већ не- што друго; једно се усељава у друго, ина- че не би било ни усељавања (настањи- вања), – јер се ништа не усељава у самог себе друго ја говорим у погледу на при- роду кроз сједињење и општење бог ло- гос и тело нису једно у том смислу, да се одиграло некакво мешање или униште- ње природе, него у том, да се образовало некакво неизрециво њихово јединство а како се то савршило, не питај; то се са- вршило онако, како то он сам зна но, какво је то обитавалиште, у које се он настанио? послушај, шта пророк каже: подигнућу скинију давидову палу (ам 9, 11) пала је, заиста је пала неисцељивим падом природа наша и имала је потре- бу за овом моћном десницом и није мо- гла она устати (преобразити се), да њен творац у почетку није пружио десницу ка њој и није је обновио свише кроз пре- пород водом и духом и обрати пажњу на оно што је страшно и неизрециво у овој тајни: он заувек обитава у овој ски- нији 1 он се није обукао у наше тело, да би га поново оставио, него да би га сваг- да имао са собом а да није тако, онда се он не би удостојио царског престола и носећи га, не би му се поклањала све горње војске анђела, арханђела, престо- 1 то јест у телу људском – прим рус изд ла, господстава, начала и власти каква реч, какав ум може представити толико велику почаст, указану роду нашем, заи- ста натприродну и чудесну? који анђео? који арханђел? нико никада, ни од небе- сних, ни од земних таква су дела божи- ја, тако су велика и натприродна његова доброчинства, да их не само језик људ- ски, него и анђелска сила не може пот- пуно исказати зато и ми закључимо реч ћутањем, напоменувши вам само – да узвраћамо тако великом нашем добро- чинитељу добром, од кога се сва корист опет окреће ка нама ово узвраћање се састоји у томе, да ми имамо ревносну бригу за наше душе у овоме је и дело његовог човекољубља, да он не потре- бујући никога од нас, прима као узвраћа- ње себи, када се ми бринемо о својој соп- ственој души зато је крајње безумно и достојно безбројних казни – удостојив- ши се тако велике почасти, не узвраћати са своје стране по својим могућностима, и то када корист од тога прелази опет ка нама и када су нам припремљена због тога безбројна добра онда прославимо човекољупца бога, не речима само, не- го много више делима, да бисмо добили и будућа добра, који нека бисмо се удо- стојили свим ми, благодаћу и човекољу- бљем господа нашег исуса христа, кроз кога и са којим нека је оцу са светим духом слава у векове векова амин пала је, заиста је пала неисцељивим падом природа наша и имала је потребу за овом моћном десницом 8 6 / 2016 тема о којој је реч спада у она најтежа питања на која је човек од свога по- стања покушавао да одговори жи- вот и смрт, две на изглед крајње супрот- ности, а ипак тако блиске једна другој, скоро да се додирују, а човек стално на- стоји и дао би све што има да се оне никад и не додирну, јер онда, он то зна и осећа, настаје нешто друго, нешто ново, које не може често ни да објасни ни да разуме налазећи се у овоме свету, за који се у библији каже да је долина плача, владика његош вели: „свијет је овај тиран тира- нину, а камоли души благородној“, човек се понекад осети беспомоћним да назре циљ живљења у овоме свету, због чега га обузме равнодушност, паника или оча- јање никакво људско сазнање, ниједна хуманистичка наука није успела да дâ не- двосмислен, егзактан одговор на питање: зашто човек живи на овој земљи, да би после неколико деценија проведених на њој морао да је напусти? многи мислио- ци и пре христа и после христа давали су различите одговоре на ово питање у индијском спеву бхагавад гита пи- ше: „врата небеска су отворена за тебе управо толико колико је теби потребно ослободи се бриге и немира и управи поглед своје душе на духовно! својим поступцима треба да управљаш ти, а не догађаји не буди од оних којима је сврха свега што раде награда!“ будизам је саве- товао људима да се ослободе свих жеља и да им живот прође у равнодушности, ко- ја ће их одвести у ништавило, нирвану римски писац цицерон о животу вели: „кад бих и грешио у томе што мислим да је душа бесмртна, ја бих био срећан и за- довољан својом грешком; и док сам жив ниједан човек неће моћи да ми отме то уверење то уверење мени даје спокој- ство и потпуно задовољење“ често контроверзан лав толстој о жи- воту и смрти пишe: „смрт је свлачење оне опне којом је обавијен наш дух не- мој да замениш опну с оним што је у њу завијено имај на уму да ти не стојиш не- го пролазиш, да ниси у кући него на путу који те води смрти сећај се да тело твоје само проживљује или доживљује, а живи само дух у теби мада не могу да то јасно докажем, ја ипак знам да оно разумно и слободно нетелесно начело које у мени живи не може да умре“ многи наши савременици циљ живо- та доживљавају као непрестано ствара- ње (уметничко, техничко, технолошко итд) али се опет поставља питање: за- што стварати и за кога стварати, ако је то тако привремено, пролазно, ефемерно? стварање бољих услова живота никако не може бити циљ, него само средство да би човек имао више времена и могућ- ности да се посвети правим вредности- смрткаозавршетакједног ипочeтакдругогживота спаситељје идошао у нашсвет,на земљудауништисмрт и обасја животчовеков уобасвета,иу земаљском иу небеском протoјереј-ставрофор драган терзић реч пастира новембар / децембар 2016 9 ма и труду око правога и јединога циља у животу и о том циљу живота и крају овоземаљског живота овде ће бити речи, али не на основу људског умовања и до- мишљања, него на основу науке над на- укама, или тачније наднауке, на основу откривења божијег које се зове реч бо- жија – свето писмо, библија целокупну јеванђељску благовест о чо- веку и о спасењу, о обожењу човека или, тачније, о обогочовечењу човека господ христос заснива на следећој истини: чо- век је боголико и зато бесмртно биће; биће створено за живот вечни господ исус христос поступа са човеком као са бесмртним бићем, кога је смрт, као последица прародитељског греха, ду- ховно унаказила и учинила смртним и кога треба лечити и спасавати од смрти бесмртношћу и животом веч- ним све се у јеванђељу своди на то:
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
38
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
...законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије најДУБЉИ
📌
смисао свог постојања, наш је категорички
тема броја
су једини истински начин постојања у овом
палом свету, лепом али и трагичном
...законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије нај
МЕТА инфо: Р:27919 К:213665 Д:118
| Свеска 357 |
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... људске стазе на земљи, сведо- ци христовог јеванђеља васпитаници и про- фесори сведоче христа „распетог и васкрслог“ и самим тим сведоче достојанство људске лич- ности, издвајајући је из промењивих токова, тиме гарантујући човекову слободу, као нијед- ним људским законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије најдубљи смисао свог постојања, наш је категорички тема броја су једини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме служимо, може да от- крије најдубљу чежњу људског срца и глад коју земаљски хлеб никад неће утолити није глад стомака једина глад људског бића „не живи човек само о хлебу, већ од сваке речи која из- лази из уста божијих“ (мт 4, 4) предао сам се овом раду по благослову светог архијерејског синода и његове светости патријарха српског г иринеја и блаженопочивших патријараха павла и германа, увек имајући њихов светао пример испред себе сходно вашој широкој професорској делатности на катедри философије, старог завета и других богословских предмета, како ви видите питање доприноса београдске богословије и њених професора активном и здравом хришћанском и међурелигијском дијалогу до данас? – бог ме је посебно обдарио овим предмети- ма које сам годинама предавао, мада сам био на групи за синтетичку теологију трудимо се да васпитанике поставимо на темеље универ- залног хришћанског предања изазови за нас су заиста снажни имали смо до сада личности попут владике николаја и др лазара милина, углавном велике људе, као што је то случај и са њиховим великим делима црквених моно- графија трудимо се да ученике упознамо и са афричким религиозним феноменима осим др лазара милина нисмо говорили о новим „религијским покретима“, познатим под баш непримереним називом „секте“ свет нових ре- лигијских покрета у себи је веома различит на нивоу спонтаног предкритичког говора, види- мо да се тај веома разнолики, динамичан и жив сегмент савременог религијског плурализма, сав ставља у исти кош и априори одбацује, ма- да нам је потребно да разликујемо покрет од покрета и добро проучимо доктрину неоре- лигијских група чиним колико могу да ставим нагласак на псеудорелигиозне покрете, као и оне који разарају психофизички интегритет појединца они својим фанатизмом, насилно- шћу, некомуникативношћу и искључивошћу настоје да расточе вредносне и психолошке претпоставке, толерантног и хармоничног друштвеног живота такве појаве треба рас- кринкати и одбацити међутим, онима којима је наука и пракса на нивоу прихватљивих ду- ховних вредности, као што су: љубав, солидар- ност, дијалогичност, медитативност, аскеза требало би, ипак, приступати дијалошки свети сава је први просветитељ и учитељ српски ова образовна институција наше цркве, као најстарија школа у београду, носи његово име када са вама разговарамо, пред собом имамо личност угледне и светле васпитне и катихетске делатности у цркви светосавској на основу толиког искуства и знања, можете ли нам рећи колико данас светли пример савине делатности може да нам користи у међуљудским односима? – свети сава нас је, као нико други, увео у орбиту духовне, медитеранске, православне културе оставио је најснажнији печат на срп- ски народ, створивши аутокефалну помесну цркву која ће кроз историју да сачува српски род у више империја још више од тога, ство- риће нам полет и златан период стваралаштва и духовности који живи до дана данашњег и струји кроз литургијски континуитет српске православне цркве образовање светог са- ве је било изванредно, фрапантно погледајте само беседу о правој вери, изговореној 1221 године у жичи она је синтеза свих седам ва- сељенских сабора, овога пута на нов и креати- ван начин, без оне миметичке поробљености којој често прибегавамо о његовој креативној компилацији номоканона, кога су буквалисти рогобатно назвали законоправило, најбоље је писао академик др димитрије богдановић, професор богословије светог саве треба ви- дети његово вешто избегавање византијских правних извора, у којима има цезаропапизма и папоцезаризма и окретање јустинијановим правним основама наша богословија је заи- ста једна од најстаријих школа београда, коју је основао доситеј обрадовић пре пропасти првог српског устанка у њој можемо да сагле- дамо новију српску историју у новије време је о њој најбоље писао о игњатије марковић, наш учени историчар делатност светог саве октобар / септембар 2017 25 је пример креативног, а не епигонског присту- па друштву и изазовима времена он је оста- вио неизбрисив траг и његово завештање припада српском народу слике његове, које је народ чувао, сувише су бројне и разноврсне да би могле стати у ове кратке речи интервјуа он је свакако најомиљенији светитељ свог на- рода, који га дубоко поштује као свог сталног заштитника, у дому и ван њега он је познати лик са фреске или иконе у свакој цркви и шко- ли у србији, од највеће до најзабаченије ићи савиним стопама, ка савином извору, значи имати једну духовну виталност коју је овај нај- већи србин имао он је онај који је имао снагу да измири браћу, да коначно уједини српски народ и спречи сепаратну гентилу племства његов космополитизам је изузетан није га узалуд димитрије оболенски сврстао у шест најзначајнијих византијских портрета његова отвореност и духовна еластичност је conditio sine qua non нашег односа са народима око нас и наравно наше унутарње, међуљудске кому- никације не заборавимо, његово просвети- тељство није само светлост и просвећеност рација, него она дубља: „истинита светлост која просвећује и освећује сваког човека који долази на свет“ (јн 1, 9) хришћанство данас пролази кроз тешка искушења јавност располаже податком да сваког минута у свету страда један хришћанин имајући у виду свештену историју двомиленијумског постојања цркве христове, таква појава није без преседана као професор философије и теологије, какав је ваш став по том питању? „христос је у агонији до краја света и века, стоји као усамљена хрид“, једна паскалова мисао узана је стаза којом хришћани иду че- слав милош је рекао у једном стиху: „историја цркве 2000 година целог живота сам разми- шљао како је то заиста било“ хтео је да нагласи оно што је муњевито дао за контемплацију о георгије флоровски који је рекао: „историја је мистерија“ трагично је да страдају људи, међу- тим, статистике нас не уводе у праву пробле- матику човечанство страда јер је крст уписан у само стварање распеће и васкрсење су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко видовић говорио, да преко античке трагедије долазимо до евхари- стије и литургије свештених парохија наш нај- већи бард је заувек рекао: „крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!“ не видим ништа мудрије од ових његошевих ре- чи сигуран сам да је једна и јединствена исто- рија, иако нам је бог дао плурализам религија штета што немамо осим дарка танасковића данас, људе који се озбиљно баве историјом религија мислим да мирче елијаде, фрејзер и друга велика имена компаративне религи- је и историје религија, потпуно одсуствују из наше духовне орбите зашто је, рецимо, за- немарена апологетика? ханс кинг је заиста апологетичар par excellence али ви наводите праву апологију вере, а то је сведочење крвљу на основу двомиленијумског искуства цркве христове, распетог богочовека, дубоко веру- јем да је историјски процес један истински ход ка богу оцу и његовом јединородном сину желим да будем и религијски коректан и као што сам рекао велики број светских религија садрже своју дубоку теологију и антропологи- ју библијско поимање света као историје, као стварне, а не привидне трагедије слободног избора, остаће до краја света и века данас смо у капитализму изложени најгорем могућем ма- теријализму размишљам философски, да се из материјалистичке филозофије може извести закључак да је лична смрт трансензус ка не- бићу, а светски процес перпетум мобиле или вечно кретање у круг из религијске филосо- фије се мора извести закључак сасвим друга- чијег садржаја и при том у складу са природом дате религије уопште гледано, есхатологија је живи нерв религијских учења и са те стране њихово компаративно историјско проучава- ње је и најзанимљивије док у хилијазму чо- вечанство види испред себе историјски циљ, дотле у есхатологији оно налази изван себе, и изван граница овог света и његове исто- рије натприродни циљ свет сазрева да буде преображен стваралачком силом божијом то натприродно чудесно мешање у представама човечанства, које свим снагама твори историју тема броја 26 5 / 2017 тема броја осећајући да чврсто стоји на овој земљи, не- избежно добија карактер светске катастрофе овај трансензус света из једног еона у други, који се не може изразити на језику земаљских појмова, може бити представљен, очигледно, само помоћу симболичких слика падања ме- сеца, сунца, звезда итд овакав преображај света се одвија кроз духовни процес борби су- протних сила светски, а у њему и историјски процес који води разрешењу светске трагеди- је и који тиме утврђује њен циљ и смисао, за човека остаје потпуно трансцендентан и у том смислу од њега независан човек има могућ- ност да самоубиством убрза своју личну смрт, али да отклони њен неминовни долазак њему није дато у односу на светску смрт, не зна ни дан, ни час, јер је она у потпуности дело воље и свемоћи небеског оца пред лицем вечности бледе и нестају или се радикално подвргава- ју превредновању све историјске вредности у андреју болконском, који има пуну свест о историјској важности догађаја који се збивају и који је учесник у аустерлицкој бици, и код истог тог андреја који лежи на аустерлицком пољу, загледан у небо по коме плове облаци, снажно је изражена смена ова два осећања света, која се готово искључују и узајамно не- гирају трансцендентно као реалност ми са- да доживљавамо само у дубини свог духа у општењу са црквом, тим живим организмом трансцендентног и на основу тог живог иску- ства ми настојимо да религиозно осмислимо и осетимо живот, да одгонетнемо ноумен исто- рије, али он је мало доступан том нашем инту- итивном откривању, он остаје затворен за нас, јер ми живимо ослањајући се на историјску феноменологију, емпирију можда ми не можемо, а да не кажемо да се налазимо у оковима првобитне акумулације капитала данас је то велики изазов хришћан- ству оно што је остало трајно, као рецидив капиталистичке логике, то је оно што је 1771 године медисон упозоравао да је рани капи- тализам у успону супституисао мотиве при- ватних интереса уместо друштвених обавеза адам смит и други оснивачи класичног ли- берализма су били предкапиталисти, духом анти-капиталисти очекивали су да ће упра- вљачи бити „просвећени државници и добро- намерни философи“, чија ће мудрост најбоље познавати истинске интересе њихове земље као код соломона који је тражио од бога ср- це разумно да може да распозна добро и зло али, биле су то само идеалистичке пројекције ових класика политичке философије ако ме питате као човека који предаје философију у богословији светог саве, не могу ништа друго него да кажем до оно што је рекао један од нај- већих философа двадесетог века џон дјуи он је наглашавао да хришћанство и демократија имају мало удела када велики бизнис влада животом земље и контролише „средства про- изводње“, трговину, публицитет, транспорт и комуникације, посебно ојачан контролом над штампом, над агентима штампе и осталим средствима јавног информисања, публици- тета и пропаганде у међувремену је заиста анти-хришћански осмишљено много теори- ја које оправдавају те „колективне легалне ентитете“, како их понекад називају правни историчари један од класичних момената који данас прикривају носиоци неолиберал- не доктрине, јесу дефиниције дејвида рикар- да и томаса малкуса и других великих фигура класичне економије прокламовали су „да је нова наука доказала, са сигурношћу њутно- октобар / септембар 2017 27 вих закона, да сиротињи само наносимо ште- ту када покушавамо да јој помогнемо, и да је најбољи дар напаћеним масама ако их осло- бодимо илузије да имају право да живе“ толи- ко, ако ме питате о мојим дилемама политич- ке философије и социологије која данас, као никад до сада, потреса цркву божију верујте ми да је познати уметник вилијам морис пре- неразио угледно јавно мњење на оксфорду, својом нечувеном изјавом да је социјалиста он је увиђао да је „прихваћено мишљење да такмичарски дух или задњег ђаво носи, по- следњи систем у економији који ће свет виде- ти“ да је њиме достигнуто само савршенство, што значи и да је њиме достигнута коначност али ако је историја заиста на крају, наставио је он, онда ће „цивилизација изумрети“ то је одбијао да поверује, упркос убеђеним про- кламацијама оних економиста који су себе прогласили најученијим међу људима ми- слим да светске религије трпе притисак овог неолибералног глобализма, можда нисам управу, али завршио бих мишљу цара давида: „ни са истока, ни са запада не долази узвише- ње, него је бог судија“ секуларизам је данас највећи непријатељ религија, оно што мирче илијаде назива свето и профано остаје нам вечита заповест бога мојсију: „устани, изуј се и стани бос на ту земљу, јер та је земља света“ „босоноги религијом допиремо тамо где се не допире ни крилима“, како је за светог саву рекао песник љубомир симовић посебан акценат на прошлогодишњем светом и великом сабору на криту, био је управо апел на мир, који никада пре није овако био пољуљан и угрожен данас постоји око 70 активних ратова у свету сусрет папе франциска и патријарха руског кирила у хавани, дао је и посебан позив на прекид убијања хришћана на далеком истоку какав приступ савремено хришћанство треба да има када је у питању однос са другим светским религијама; у чему се огледа миротворна улога хришћана? живимо у једном антагонистичком свету и с правом је велики сабор на криту упутио апел за мир не бих много додавао, јер највише је рекао епископ бачки др иринеј буловић у свом интервјуу емитованом на васкрс ове године, који је емитовао јавни сервис срби- је и тв храм унапређивање мира у свету је саставни део мисије којом црква наставља христово искупитељско дело на земљи у том духу је и сусрет папе фрање и патри- јарха руског кирила у хавани и њихов апел да се прекине убијање хришћана на дале- ком истоку миротворна улога хришћана се огледа у унапређењу истинског мира, који је израз истинске вере у љубав бога према сваком људском бићу из ослобађајуће ве- ре у божију љубав, настаје једна нова визија света и нов начин приближавања другима било да је тај други једна једина личност или читав народ то је вера која мења и обнавља живот, инспирисана миром који је господ исус христос оставио својим ученицима: „мир свој остављам вам“ (јн 14, 27) мир ко- ји надилази свет покренута таквом вером, црква се труди да унапреди јединство хри- шћана и плодну сарадњу са верницима дру- гих религија верске разлике не могу и не треба да представљају узрок конфликта за- једничко трагање верника за миром је пре свега јак фактор јединства међу народима религије су, хтели ми то или не, неизбри- сив траг божијег промишљања о свету и чо- веку, а људска историја и њена религијска култура и израз, братско путовање за вре- ме којим пратимо једни друге на путу пре- ма трансцедентном циљу то нам је бог као моћ трансцеденције задао поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој најдубљи вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- штвеног развоја и друштвене правде, потре- бан је искрен и стрпљив дијалог са другим, да би се упознало богатство које је бог по- делио народима у својој раскоши проми- сла дубоко смо уверени да у православном мисионару и његовој мисији дијалог није мотивисан тактиком и партикуларним инте- ресом, већ да има мотивацију и потребу као своје властито достојанство тема броја 28 5 / 2017 принцип братства религија нема истине у себи да је он био истинит, савле не би постао апостол павле, он би се само научио да уважава веру хришћана; манихејац августин не би постао, услед вејања духа божи- јег, апологет и учитељ цркве; апо- стол пeтар не би обратио верски толерантног капетана корнилија (и хиљаде других незнабожаца и јудејаца) христу павле је постав- ши апостол био стално „у мукама рођења“, приводећи римљане, је- лине, јудејце истинској вери, стра- дајући за њих, „докле се христос не уобличи у њима“ (гал 4, 19) ако би теозофски принцип „братства ре- лигија“ одговарао истини, христос господ не би послао своје апосто- ле да обраћају народе истинској вери и крштавају их ширина, чистота и дубина правде господа исуса христа се показала управо у томе, што он није трпео лажне људске вере – он је до- шао на земљу, да спасе људе од погубних вера и лажних нада љубав христова није изабрала пут привидне трпељивости према лажној му- дрости и лажном прорицању људи у речи и ду- ху господ је огњено расекао свет и изобличио људски род „за грех, за правду и за суд“ овим је он ослободио људе од њихових нетачних вера и нада он је дао људима једину истину, и сам постао путем ове истине и њеним животом да је основатељка „теозофског друштва“ бла- вацка разумела реч христову: „нисам дошао да донесем мир, него мач“ и при- хватила зов јеванђељски: „иди- те и проповедајте сваком ство- рењу“, – не би се родили њени принципи узалуд нас уверавају, да ови принципи не противрече хришћанској истини, – они су су- протни јеванђељу и удаљују љу- де од спасења „братство религи- ја“ је и непотребно и немогуће ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? истина – са лажју? људском роду је указан од бога једини пут брат- ства: братство у христу, царство божије, васељенска црква христова, а не сме- ша различитих вера и супротних убеђења блавацка је искористила за своје идеје уо- бичајену (психолошки потпуно разумљиву) те- жњу људи ка „братству“ и њиховим одбијањем од сваког фанатизма и фарисејства но, проја- вљивање апостолске ватрености, свете про- рочке ревности и бриге за спасење људских душа у христу, не може се поистовећивати са „фанатизмом“ тема броја ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? превод са руског језика: небојша ћосовић св ап петар, икона из ман св катарине на синају, 7 век октобар / септембар 2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са дубоким схватањем ствари, рекао да је њена проповед признак агресивног (офанзив- ног) покрета будизма блавацка зове на братство људе и народе без живог бога, без христа – сина божијег без госпо- да исуса христа „теозофско друштво“ проповеда „братство“ међу свим религијама циљеви дру- штва се изражавају у следећим параграфима уста- ва: основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави и не дозволити злу да се лепи за срце, праштати другима и кајати се за своје преступе јесте оно најважније у хришћан- ском животу да ли је рађање подвиг или беспотребно му- чење? да ли се човек спасава рађањем? будући да сам присуствовао рођењу четвр- тог детета, могу да кажем да је порођај изузетан подвиг вредан дивљења и поштовања жене од стране сваког мушкарца циљ брачног живота и монашког подвига је исти средства и путеви за достизање тог циља су различити сваки има своје и муке и радости рађање је само по себи недовољно за спасење потребно је довести по- родицу до пред сама рајска врата где нас чека господ наш исус христос издржати све тегобе, које нам „гостовање на земљи“ намеће, са хри- стом у срцу је наш задатак, јер је и господ под- нео муке и понижења имајући у свом срцу све нас данка: „мајка је биће најсличније богу“, ка- же свети владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу комплетан подвиг рађа- ња не подразумева само телесно рађање, које је тек почетак, већ и духовно рађање тј одгајање и васпитавање детета ми нашу децу у том сми- слу још увек рађамо, док се не уобличи христос у њима зато се и називамо родитељи, иначе би само мајка носила ту титулу као она која роди дете у делу васпитавања деце, које ће сигурно бити испитано и проверено на страшном суду, руководимо се светом литургијом: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предај- мо“ „што је људима немогуће богу је могуће“ је- дино бог дела без грешке а за људе важи да ко ради тај и греши у васпитавању деце не постоје мале грешке, само велике зато деламо са надом у бога, а не у своје снаге сваки наш труд је нула пред богом и управо зато се треба трудити, јер што је дужи низ нула то је већа вредност кад бог испред свих нула стави јединицу „деца су апо- столи љубави које нам бог шаље“ уз њих ми се учимо да волимо у христовој цркви су „сви свети“ како се деца васпитавају за задобијање светости? свети оци кажу: „ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву“ небојша: молитва је аутопут којим се путује до неба кад она изостаје, враћамо се на земљу па све из почетка веома је важна за наше поро- дичне односе „иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који ку- ца, отвориће му се“ овим нас господ позива да тражимо од њега, а он ће нам дати оно што нам господ даје на наше молитве нема цену децу васпитавамо да буду верни христу богу и једној светој, саборној и апостолској цркви, да воле своју домовину и свој народ да поштују сваког човека, да поштују законе своје државе бог им је дао мноштво дарова па смо дужни да им по- могнемо да те дарове умноже преносимо им своја сазнања и радимо на јачању њихових кри- ла спремајући их за самосталан лет када дође време за то помажемо им да праве разлике из- међу битних и небитних ствари у животу много тога је потребно, али за потпуно васпитање деце вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 35 било би потребно много људских живота па због тога се више уздамо у господа него у сопствене снаге ко претрпи до краја и томе научи и сво- ју децу тај ће се спасити данка: суштина хри- шћанског васпитања је у поверењу пре свега у поверењу према богу, затим у поверењу супру- жника једног према другом децу треба гледати кроз христа који каже: „без мене не можете ни- шта чинити“ дивне примере родитељства има- мо још у старом завету праведни јов се тако много старао о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајемо ми утичемо једни на друге највише на своју децу зато се треба за времена трудити у светости и ширити благотворну атмос- феру у породици жао ми је деце која поседују агресивност у већој мери свакако их је нешто или неко томе научио или допринео мислим да су у питању разни утицаји: родитељи који се лако подају гневу и нетрпељивости, штетни фил- мови, игрице и др то је опширна тема какви су били порођаји? колико пажње сте посвећивали пренаталном периоду? свака трудноћа и порођај су били другачи- ји, са помало страха, што је природно увере- на сам да беба и те како осећа у стомаку сваку мисао матере своје, утолико пре, нежне речи и миловање стомака, а нарочито молитву за трудноћу се треба припремити постом и моли- твом богу, као и за свако добро и подвижно де- ло децу треба васпитавати примером, речима, мислима и откуцајима свога срца васпитање детета почиње још у стомаку знам једну жену која је у току целе трудноће упражњавала бого- родичино правило трудила се да узноси моли- тве од срца и да привуче благослов царице не- беске на своје чедо у стомаку кад је трудноћа поодмакла и није више могла да се моли стоје- ћи, молила се седећи каже да је духом осетила присуство мајке божије у току порођаја роди- ла је дете са доминантним особинама којима се надала оно се са око пет година удостојило виђења пресвете богородице са христом у на- ручју у току литургије знам и једну жену која је јако страховала од порођаја, али је из чисте послушности вољи божијој, своме мужу и саве- ту духовника, зачела и родила треће дете свој страх је предала богу каже да трудноћу прак- тично није ни осетила, а порођај је био брз и најлакши дете које је родила од почетка је по- казивало готово војничку послушност и жељу за дисциплином као да се њеним поступком у њено чедо од зачећа усадила особина послу- шности знам разне примере, позитивне и не- гативне увек се можемо поучити искуствима мајки из своје околине да ли су о вама писале новине или сте госто- вали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? небојша: имао сам прилику да гостујем на ра- дију слово љубве архиепископије београдско- карловачке у емисији „будимо људи“ у оквиру које сам представио укратко и своју породицу православни мисионар је веома користан часо- пис и редовно га читамо имате ли вашу поруку охрабрења породица- ма које избегавају вишедетство? небојша: подржавам рађање деце, али свако према својим снагама уколико родитељи не же- ле децу, саветујем им да избегавају контрацеп- тивна средства јер сам мишљења да су штетна по здравље, и предлажем да се уздржавају уз молитву данка: у суштини, савршени услови за рађање деце, о којима људи полемишу, не по- стоје на земљи они само губе време, чекајући увек „боље услове за децу“ и лажу себе на крају кад то схвате и зажеле дете, испостави се да не могу да зачну, и ето проблема и панике или ни- су ни приметили, јурећи за својим сновима, да је време пролетело и да су зашли у године када је тешко зачети дете са богом се не можемо игра- ти и шалити зашто не постоје савршени услови? вишедетне хришћанске породице 38 5/ 2017 зато што човеку увек фали још нешто само да купи стан, онда још ауто, викендицу томе не- ма краја а време? ми не владамо временом „ми чекамо христа, а не боље време,“ ни боље услове, било у свету, било у држави или у свом дому нема ни савршених духовних услова ко- ји су појединима изговор за одлагање рађања: „док се још поправим, изборим са својим стра- стима, да дете не би наследило“ и слично ми се кајемо и поправљамо целог живота дете ће свакако наследити нешто од нас, од адама има- ће своју борбу као човек да би задобило венце низаће свој низ нула, који смо већ споменули дете не можемо од духовне борбе избавити, али му је можемо олакшати тако што ћемо се и сами трудити у светости сматрам да господу треба принети првину тј оно најбоље од свега па и од година свог живота, тј младост у младости тре- ба децу рађати, стварати, врлине стицати и ту се може рећи: „немој да те пита старост где ти је била младост“ вишедетне хришћанске породице пелена је застава првога реда на овом свету, није да није, милион и више застава се вије црвена, жута, зелена, плава свака понешто важно означава име једне заставе свете, она завиори кад се роди дете закити кућу, на жици забели, укућане све баш развесели та огромна застава малена, детиња је бела топла пелена распевана мама, тата, баба, деда пелена је застава првога реда срећно нам и здраво првачићу буди септембар први како осване, у кући првака сви се раздане пресрећна бака чила и вита, молитву за школу првачићу чита мама с татом грли првачића свог: – нек је с тобом сине увек добри бог! деда се смешка, бркове суче: – нека те унуче у школи науче, да поштујеш бога, немоћне, старе, учитеље, школу, своје другаре а онда га свако загрли, изљуби: срећно нам и здраво првачићу буди!!! русомир д арсић септембар / октобар 2017 39 маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења маслинска гора и гетсимански врт јелена јонић гетсимански врт, јерусалим (извор: toposiguranjers) храм свих нација – храм страдања христовог, јерусалим (извор: askideascom) храм свих нација, јерусалим: стена исусових молитви (извор: askideascom) маслинска гора је брдо висине 830 мета- ра, смештено километар источно од зи- дина старог јерусалима, од којег га одваја уска кедронска долина у самом подножју маслин- ске горе, на страни која гледа ка јерусалиму, је смештен гетсимански врт, воћњак са маслина- ма површине 50 х 50 метара исус је са својим апостолима боравио у витанији и увек када је посећивао јерусалим он је прелазио преко ове горе више пута се исус управо на маслинској гори обра- ћао својим ученицима, молио и предсказао уништење јерусалима маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења данас се на маслинској гори налазе много- бројни храмови: храм вазнесења, капела ваз- несења, храм патер ностер, гробница пророка, храм св марије магдалене, а на месту где се исус молио смештен је храм свих нација познат као црква агоније – страдања христовог уз сам храм се налази гетсимански врт са осам масли- на за ове маслине се верује да су директни по- томци маслина које сведоче исусово време храм свих нација на месту где се господ молио пред своје страдање, у 4 веку је изграђена рановизан- тијска богомоља која је тешко страдала у зе- мљотресу 747 године византинци је обна- вљају у 9 веку, али храм поново страда, овог светиње свете земље 40 5/ 2017 храм свих нација, јерусалим (извор: holylandtourstravelcom) пута од персијанаца током 11 века крсташи цркву обнављају, шире њену основу на три концентрична круга у знак сећања на три исусове молитве током ноћи хапшења због озбиљних оштећења насталих током салади- новог похода на јерусалим, храм који је био у полусрушеном стању је затворен 1345 и та- кав био све до 1924 када се покреће иниција- тива за његову обнову укупно 12 нација дало је прилоге и у наредне 2 године храм бива подигнут са 12 купола украшених национал- ним грбовима земаља донатора у центру црквене лађе је камен из византијске цркве, ограђен гвозденим венцем од трња мозаик у апсиди приказује христово страдање, а по- ред њега се налазе мозаици који приказују његово страдање и јудин пољубац унутар храма се могу видети и делови византијског подног мозаика споља је позлаћени мозаик који украшава надвратак који приказује стра- дање христово храм марије магдалене храм марије магдалене, смештен на ма- слинској гори, непосредно изнад гетсиман- ског врта и храма свих нација, је препозна- тљива знаменитост јерусалима сматра се да је то један од најлепших храмова у целом је- русалиму и околини овај храм је изградио ру- ски цар александар iii 1888, уз помоћ царског православног палестинског друштва изгра- ђен је у традиционалном руском стилу, а по- свећен је марији магдалени, у знак сећања на царицу марију александровну, мајку руског цара александра трећег изузетна лепота овог храма са седам позла- ћених купола, нарочито је упечатљива преко дана када га обасјају зраци сунчеве светлости испод купола су многобројни симетрични ни- вои декоративне пластике од најфинијег бе- лог гранита, тако да цео храм изгледа као да је из неке бајке у храму се налази крипта са моштима руске мученице војвоткиње елиза- бете федоровне која је страдала у октобар- ској револуцији 1917 год и њене слушкиње варваре јаковљеве године 1930 грчка прин- цеза алиса од витемберга бака принца чар- лса, мајка војводе од единбурга, је посетила овај храм и пожелела да буде сахрањена по- ред своје тетке велике војвоткиње елизабе- те она умире 1969 у бакингемској палати, а 1988 су њени посмртни остаци пребачени у гробницу испод храма археолошка истра- живања из 1982 су открила камене степени- це изнад овог храма, које потичу из исусовог времена, па се сматра да су управо по њима ходиле исусове ноге када је одлазио из ви- тлејема у јерусалим ове степенице се на пра- зник цвети покривају палминим гранама у непосредној близини овог храма се налази место на коме су спавали апостоли петар, ја- ков и јован током молитве исуса у ноћи ње- говог хапшења једна од јединствених светиња манастира је икона богородице смоленске – одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена у великом пожару у либанском селу риханиа у време великих епидемија ку- ге, свештеници су износили ову икону и епи- демија је након тога престала светиње свете земље руски храм марије магдалене, маслинова гора (извор: seetheholylandnet) септембар / октобар 2017 41 манастир дохијар је смештен на стр- мој падини изнад саме западне обале свете горе, на пола пута од уранополиса до дафнија манастир је посвећен светим aрхангелима по предању, манастир је основао јефими- је, иначе велики подвижник и аскета, ученик преподобног атанасија атонског, у другој половини х века предање каже да је јефи- мије био дуго по послушању подрумар (грч дохијар) по чему је и манастир добио име јефимије је био веома вредан и одговоран после целодневног брања маслина и спра- вљања маслиновог уља, као и брања грожђа и справљања вина, све је марљиво одлагао и чувао у приземним подрумима на месту у близини данашњег пристаништа дафне због тога, као и због великих подрума овај мана- стир је назван дохијар-подрумски међутим, пирати пустоше овај манастир, калуђери на- пуштају спаљени манастир и оснивају нову заједницу на месту данашњег манастира, ве- роватно већ у xi веку назвавши га по старом, дохијар у једном документу из 1092 године, стоји да је игуман манастира био извесни неофит и да је он био веома забринут за учестале упаде гусара на свету гору и нападе на сам поред главног храма посвећеног светим архангелима михајлу и гаврилу, мана- стир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса манастир дохијар др немања јонић манастир дохијар (извор: pkbalkanorg) икона пресвете богородице брзопомоћнице дохијарске (извор: monastiriaоgr) светиње свете горе 42 5/ 2017 манастир дохијар ту је записан и податак да је већ у то време манастир био посвећен светим архангелима михајлу и гаврилу у х веку у уставу свете горе манастир дохијар се налази на 20-ом месту на хијерархијској листи у другом уставу свете горе манастир заузима десето место од укупно 18 манасти- ра, а у трећем уставу свете горе заузима 11 место од укупно 25 манастира у хiv веку, након поновне похаре гусара, манастир помажу византијски цар јован v палеолог и српски цар стефан душан наредна два века пирати у више навра- та пљачкају манастир, све до 1560 када у манастир долази свештеник георгије, из андријанополиса, доводи младе калуђере и обнавља полусрушени манастир године 1568 георгије добија помоћ за манастир од молдовлашких владара, нарочито алек- сандра и његове жене роксанде која је да- ла новац да се откупи и поврати целокупна економија дохијара, унутар свете горе, те манастир поново постаје економски са- мосталан и економски ојачава братство подиже јужни одбрамбени зид на коме се надограђују монашке келије и обнавља од- брамбену кулу током xviii века изграђен је звоник и завршена је североисточна стра- на манастира када манастир поприма да- нашњи облик неправилног четвороугла на веома стрмом терену главни храм или католикон посвећен све- тим архангелима михајлу и гаврилу смештен је у дворишту манастира и потиче из 16 ве- ка изграђен је средствима влашког владара александра и његове жене роксанде храм има две припрате, од којих је унутрашња не- сразмерно већа од спољашње одмах по за- вршетку изградње храма, храм је фрескопи- сао о георгије (1568), ученик чувене критске школе фрескописа данашњи дрвени иконо- стас који потиче из 1783 је богато украшен цветним декорима током xvi и xvii века молдовласи су мана- стир дохијар сматрали својим, а њихови вла- дари својом задужбином да би остварили јаче везе са православним центром влашки епископ теофан се замонашио у овом мана- стиру и по упокојењу је сахрањен на левој страни унутрашње припрате поред главног храма, манастир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса најзначајнији од њих је параклис пресвете богородице брзопослушнице ко- ји се налази насупрот улаза у католикон у овом параклису се налази чудотворна ико- на богородице брзопослушнице која је и заштитница манастира дохијар и његова нај- значајнија светиња сваке године манастир бира двојицу јеромонаха који за послушање имају да наизменично читају псалме испред ове чудотворне иконе други параклиси у манастиру су посве- ћени светих 40 мученика, успењу пресвете богородице, благовештењу, светом георги- ју, светим архангелима, светим безсребре- ницима, света три јерарха, светом пророку илији, свим светим, светој тројици, светом димитрију, светом модесту, као и светом онуфрију, светом николају и преображењу ван манастира манастир дохијар у кареји, поседује и келију свих светих у којој бораве његови представници у светој епистасији манастирска трпезарија је смештена уз за- падне зидине манастира, њу је изградио ар- хиепископ охридски прохор у xv веку када је први пут фрескописана, да би у xviii веку трпезарија била поново фрескописана од реликвија поред чудотворне иконе бо- городице брзопослушнице, манастир посе- дује и део животворног крста, честице мно- гих светаца, одежде урађене златотканим тканинама на последњем спрату великог конака је смештена манастирска библиотека у којој се чува 545 рукописних књига од којих су 62 на пергаменту, међу њима је и неколико илустрованих рукописних књига са изузетно богатим заставицама и минијатурама поред овога библиотека поседује и око 5000 штам- паних књига из xviii, xix и xx века манастир дохијар данас заузима десето место на хијерархијској листи светогор- ских манастира у њему је данас око 40 мо- наха који изграђују општежитељну мона- шку заједницу светиње свете горе септембар / октобар 2017 43 у срцима родитеља треба да се сретну правда и мир „црква и деца“– тема је осетљива, а тло не- стабилно зашто? деца су бића која нису искушана у злу, а нису утврђена ни у добру деца се ра- досно одазивају на благодат господњу, али не знају да треба да је чувају, негују и умножавају деца су заштићена од утица- ја грубих страсти својим узрастом, али их одрастање, авај, неће заштитити од сабла- зни којих је препун савремени свет дечије душе су налик на нежне цвасти, али одјед- ном почињу да вену, чим их извуку „из ста- кленика“, тј чим их лише погодних услова васпитања ван сваке сумње, окружење је најбитније у духовном животу детета родитељи су „домаћи богови“, према изразу бла- женог теофилакта бугарског али, ако се не понашају „божански“, очекуј несрећу у срцима родитеља тре- ба да се сретну „правда и мир“, да се пољубе „милост и истина“, да би дете, одра- стајући свим трептајима душе и свим ћелијама те- ла било везано за своју породицу породица је најважнији део ка- да се ради о цркве- ном начину мишље- ња и живота детета, о његовом обитавању у крилу цркве али, признајемо да се не може свака породица похвалити сличном хармонијом узајамних односа шта да радимо? јер, нико неће да пусти своје „слатко дете“ да би оно заврши- ло у „далекој земљи“ савети родитељима: дозволите да поделим са родитељима не- ка своја размишљања: 1ми, одрасли, треба да у својој души загре- вамо пламичак непрестане срдачне моли- тве, да би њена невидљива светлост, поред речи и дела, просвећивала и грејала дечије душе сећате се оне „неизрециве светлости“, коју је сергеј јесењин, песник православног васпитања, видео духовним очима над мај- чинском „колибом“, где је маштао да се вра- ти, да се отргне из погубног загрљаја главног града? 2деца су слободна у својим одлукама и ми не можемо вечито да их „приморава- мо“ да се моле и иду у храм; потребно је да вера и побожност постану за наше птиће унутрашња потреба, неодвојива од њихо- вог самосталног живота која разумна мајка не машта о томе? али наше снаге су слабе, недостају нам педагошки таленти ево због чега је важно мислено посветити своје де- те господу, поверити њему и мајци божи- јој душу детета, свакодневно обнављајући свој „тајни договор“ тајном молитвом, у ко- хришћански брак и породица протојереј артемијe владимиров 5 правила за дете у храму шта урадити да деца, како одрастају, не би напуштала цркву? своје мисли са нама је поделио протојереј артемије владимиров 44 5/ 2017 јој бисмо молили спаситеља да избави од сваке беде и напасти наше несрећно чедо и да га постави на службу себи самом при- мер светих јоакима и ане, родитеља пре- свете деве марије, несумњиво, инспирише свакога 3треба да учимо уметност предавања за- кона божијег, као и педагогију од ство- ритеља погледајте „како је прелеп овај свет“ који је позван у живот прстима творца! до- дир са живом природом никада не може да досади ни деци, ни одраслима међутим сам творац остаје невидљив он никога не при- морава, не тражи узајамност, не прети, али свима излива своју благост и љубав, сва- кодневно нам пројављујући своју очинску бригу за свако од својих створења тако се и ми морамо научити да будемо надахнути и ведри у контакту са децом да непријатне ствари говоримо са пријатношћу да их вас- питајући, не давимо, да их учећи не понижа- вамо да им не будемо на муку већ на радост, да их привлачимо, а не да их одбијамо 4деци је, све док не уђу у укус молитве, потребно дати да у храму нешто раде, да служе нека то буде најпростија и најнепри- метнија ствар: да уносе спискове у олтар, да надгледају свеће и тако даље у храмовима где то разумеју и примењују, царује добра атмосфера, пријатна за оцрковљавање деце 5да би се деца задржала у цркви, треба се њима бавити и ван богослужења у храму овде су сва средства и видови добри – од уметничке школе до фолклора и екскурзија главно је да то буде под окриљем парохије или манастира тада ће и дружење деце бити здраво и безбедно али, како се каже: „веруј, али и проверавај“ савети пастирима што се тиче мог скромног пастирског ис- куства, са радошћу ћу га поделити добро је да свештеник прима децу на испо- вест испред крста и јеванђеља и пре седмо- годишњег узраста, не толико ради покајања, колико због разговора од неколико минута о добру и злу у животу детета уосталом, деца увек имају шта да испричају свештенику о сво- јим грешкама одлично је ако пастир направи „фонд за по- клоне“ – магнетиће, играчке, иконе, бомбоне, књиге, из ког би могао да узима поклоне за своје мале другаре није сувишно ни да стари- јој деци дате број свог мобилног телефона са- мо замислите бар на тренутак – каква је част и радост дописивати се са баћушком и имати са њим добре тајне, непознате родитељима! ако адолесценти који долазе код пастира имају негативан, изазивајући изглед, не би би- ло мудро да их одмах „обливамо врелином презрења“ овде би умеснији био меки ху- мор или мудро ћутање а на завршетку нашег разговора једна па- рохијска сцена: баћушки прилази девојчица са овако великим рупама на фармерицама, да се могу видети колена свештеник је пље- снуо рукама и скоро са непретворном инто- нацијом узвикнуо: „мила девојчице, какви су те то љути пси поцепали?! да ли могу да ти понудим своју заштиту и помоћ?“ треба да увек памтимо да је нама одрасли- ма важан резултат, а он се не састоји у томе да укоримо или доведемо дете у ред, већ у томе да омекшамо његово срце и задобије- мо његово поверење извор: православие и мир записала оксана головко превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица важно је мислено посветити своје дете господу, поверити њему и мајци божијој душу детета септембар / октобар 2017 45 одлуком светог архијерејског синода спц, а на предлог његове светости, ове године сам у својству уредника православног мисионара и клирика архиепископије бео- градско-карловачке имао част да будем међу свештеницима наше помесне цркве одређе- ним да служе током лета у олимпској регији грчке подсетимо, већ неколико година уна- зад постоји веома плодна мисионарска са- радња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катерини- ја г георгије овај човек је oсведочени при- јатељ српског народа, како на речима тако и на делу – бесплатна летовања за многодет- не српске породице и ученике богословија (у координацији са верским добротворним старатељством аем), само су један од успе- шних пројеката реализованих великодушно- шћу митрополита георгија с обзиром да у олимпској регији (која обухвата места пара- лија, лептокарија и неи пори) сваке године летује велики број срба, високопреосвећени митрополит је благословио да у летњем пе- риоду, у поменутим местима, на смену слу- же српски свештеници, при чему митропо- лија организује смештај и храну за њихове породице место у које сам био распоређен на службу је неи пори настало је у скоријем периоду, као туристичка зона са малим бројем станов- ника (око 500), великим смештајним капаци- тетима и дугачким песковитим плажама до њега се долази прилично једноставно – до- вољно је држати се аутопута за атину неких стотинак километара од солуна неи пори се граничи са платамоном, местом које има велики број староседелаца и знатно дужу историју о којој посебно сведочи чувена пла- тамонска тврђава, настала у време четвртог крсташког похода смештај за српског свештеника и његову породицу у овом делу је у подножју малене црквице посвећене светом цару константину и царици јелени, која се налази на узвишеном делу платамона сазидана је пре две децени- је и, заједно са прелепом портом, представља путопис служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи порију мисионарска разгледница из неи порија презвитер оливер суботић 46 5/ 2017 једну од изузетно складних архитектонских целина овог краја, коју посећује велики број туриста порта и прелеп видик који се пружа из ње су разлог због кога се викендом у овом маленом храму обавља велики број крштења и венчања грка из суседних области, али и из западне европе, па чак и америке служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи пори- ју сваког радног дана у 21 час у том храму служи се вечерња служба на српском (и цр- квенословенском) језику по јулијанском ка- лендару, док се на празнике света литургија служи у 9 часова ујутро настојатељ храма је отац василије, са којим српски свештеник за- једно служи недељну литургију (упоредо на грчком и српском језику) храм свете велико- мученице марине (у народу познате као ог- њена марија) по својој величини спада у веће цркве и вероватно је најлепши архитектонски објекат у неи порију у пракси, служба на српском језику изгле- да тако што свештеник служи и истовремено поје стихире и тропаре који су одређени за службу тог дана, док свештеникова супруга за певницом одговара на јектеније, чита псалме и молитве одређене за народ, пева припеве ако су свештеникова деца одрасла такав „си- стем“ функционише сасвим добро, но ако су мала, а притом и мало живахнија то онда уме да буде подвиг и за попадију и за свештеника но бог све уреди – већ на првој вечерњој слу- жби појавила су се два ученика богословије светог јована златоустог из крагујевца, који су били на екскурзији у неи порију они су одмах преузели певницу, а следећи дан им се придружило још неколико школских другара навешћемо имена ових свршених питомаца богословије који су нам помогли током слу- жбе то су: стефан јовановић (епархија жичка), никола ицин (епархија бачка), стефан марић (епархија бачка), ђорђе михајловић (архие- пископија београдско-карловачка), милош спасојевић (епархија браничевска) и миха- ило спасојевић (епархија ваљевска) њихо- во складно појање је одмах привукло пажњу посетилаца и показало колико је у мисионар- ском погледу важно имати добру певницу с обзиром да ове годину уписују богословски факултет, желимо им да током студија раз- горе ревност коју имају сада неколико дана касније, уочи видовдана, на службу је дошао мирослав радованчев, црквењак–појац зре- њанинске руске цркве, који је са супругом марицом и сином душаном летовао у неи порију брат мирослав је преузео п
... људске стазе на земљи, сведо- ци христовог јеванђеља васпитаници и про- фесори сведоче христа „распетог и васкрслог“ и самим тим сведоче достојанство људске лич- ности, издвајајући је из промењивих токова, тиме гарантујући човекову слободу, као нијед- ним људским законом помоћи сваком људ- ском бићу да у богочовеку открије најдубљи смисао свог постојања, наш је категорички тема броја су једини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном разговор са гораном раденковићем, професором богословије „свети сава“ у београду распеће и васкрсење разговор водио: божидар васиљевић 24 5 / 2017 тема броја императив црквене институције се руководе тиме да само бог, коме служимо, може да от- крије најдубљу чежњу људског срца и глад коју земаљски хлеб никад неће утолити није глад стомака једина глад људског бића „не живи човек само о хлебу, већ од сваке речи која из- лази из уста божијих“ (мт 4, 4) предао сам се овом раду по благослову светог архијерејског синода и његове светости патријарха српског г иринеја и блаженопочивших патријараха павла и германа, увек имајући њихов светао пример испред себе сходно вашој широкој професорској делатности на катедри философије, старог завета и других богословских предмета, како ви видите питање доприноса београдске богословије и њених професора активном и здравом хришћанском и међурелигијском дијалогу до данас? – бог ме је посебно обдарио овим предмети- ма које сам годинама предавао, мада сам био на групи за синтетичку теологију трудимо се да васпитанике поставимо на темеље универ- залног хришћанског предања изазови за нас су заиста снажни имали смо до сада личности попут владике николаја и др лазара милина, углавном велике људе, као што је то случај и са њиховим великим делима црквених моно- графија трудимо се да ученике упознамо и са афричким религиозним феноменима осим др лазара милина нисмо говорили о новим „религијским покретима“, познатим под баш непримереним називом „секте“ свет нових ре- лигијских покрета у себи је веома различит на нивоу спонтаног предкритичког говора, види- мо да се тај веома разнолики, динамичан и жив сегмент савременог религијског плурализма, сав ставља у исти кош и априори одбацује, ма- да нам је потребно да разликујемо покрет од покрета и добро проучимо доктрину неоре- лигијских група чиним колико могу да ставим нагласак на псеудорелигиозне покрете, као и оне који разарају психофизички интегритет појединца они својим фанатизмом, насилно- шћу, некомуникативношћу и искључивошћу настоје да расточе вредносне и психолошке претпоставке, толерантног и хармоничног друштвеног живота такве појаве треба рас- кринкати и одбацити међутим, онима којима је наука и пракса на нивоу прихватљивих ду- ховних вредности, као што су: љубав, солидар- ност, дијалогичност, медитативност, аскеза требало би, ипак, приступати дијалошки свети сава је први просветитељ и учитељ српски ова образовна институција наше цркве, као најстарија школа у београду, носи његово име када са вама разговарамо, пред собом имамо личност угледне и светле васпитне и катихетске делатности у цркви светосавској на основу толиког искуства и знања, можете ли нам рећи колико данас светли пример савине делатности може да нам користи у међуљудским односима? – свети сава нас је, као нико други, увео у орбиту духовне, медитеранске, православне културе оставио је најснажнији печат на срп- ски народ, створивши аутокефалну помесну цркву која ће кроз историју да сачува српски род у више империја још више од тога, ство- риће нам полет и златан период стваралаштва и духовности који живи до дана данашњег и струји кроз литургијски континуитет српске православне цркве образовање светог са- ве је било изванредно, фрапантно погледајте само беседу о правој вери, изговореној 1221 године у жичи она је синтеза свих седам ва- сељенских сабора, овога пута на нов и креати- ван начин, без оне миметичке поробљености којој често прибегавамо о његовој креативној компилацији номоканона, кога су буквалисти рогобатно назвали законоправило, најбоље је писао академик др димитрије богдановић, професор богословије светог саве треба ви- дети његово вешто избегавање византијских правних извора, у којима има цезаропапизма и папоцезаризма и окретање јустинијановим правним основама наша богословија је заи- ста једна од најстаријих школа београда, коју је основао доситеј обрадовић пре пропасти првог српског устанка у њој можемо да сагле- дамо новију српску историју у новије време је о њој најбоље писао о игњатије марковић, наш учени историчар делатност светог саве октобар / септембар 2017 25 је пример креативног, а не епигонског присту- па друштву и изазовима времена он је оста- вио неизбрисив траг и његово завештање припада српском народу слике његове, које је народ чувао, сувише су бројне и разноврсне да би могле стати у ове кратке речи интервјуа он је свакако најомиљенији светитељ свог на- рода, који га дубоко поштује као свог сталног заштитника, у дому и ван њега он је познати лик са фреске или иконе у свакој цркви и шко- ли у србији, од највеће до најзабаченије ићи савиним стопама, ка савином извору, значи имати једну духовну виталност коју је овај нај- већи србин имао он је онај који је имао снагу да измири браћу, да коначно уједини српски народ и спречи сепаратну гентилу племства његов космополитизам је изузетан није га узалуд димитрије оболенски сврстао у шест најзначајнијих византијских портрета његова отвореност и духовна еластичност је conditio sine qua non нашег односа са народима око нас и наравно наше унутарње, међуљудске кому- никације не заборавимо, његово просвети- тељство није само светлост и просвећеност рација, него она дубља: „истинита светлост која просвећује и освећује сваког човека који долази на свет“ (јн 1, 9) хришћанство данас пролази кроз тешка искушења јавност располаже податком да сваког минута у свету страда један хришћанин имајући у виду свештену историју двомиленијумског постојања цркве христове, таква појава није без преседана као професор философије и теологије, какав је ваш став по том питању? „христос је у агонији до краја света и века, стоји као усамљена хрид“, једна паскалова мисао узана је стаза којом хришћани иду че- слав милош је рекао у једном стиху: „историја цркве 2000 година целог живота сам разми- шљао како је то заиста било“ хтео је да нагласи оно што је муњевито дао за контемплацију о георгије флоровски који је рекао: „историја је мистерија“ трагично је да страдају људи, међу- тим, статистике нас не уводе у праву пробле- матику човечанство страда јер је крст уписан у само стварање распеће и васкрсење су је- дини истински начин постојања у овом палом свету, лепом али и трагичном с правом је мој покојни пријатељ жарко видовић говорио, да преко античке трагедије долазимо до евхари- стије и литургије свештених парохија наш нај- већи бард је заувек рекао: „крст носити нама је суђено, васкрсења не бива без смрти!“ не видим ништа мудрије од ових његошевих ре- чи сигуран сам да је једна и јединствена исто- рија, иако нам је бог дао плурализам религија штета што немамо осим дарка танасковића данас, људе који се озбиљно баве историјом религија мислим да мирче елијаде, фрејзер и друга велика имена компаративне религи- је и историје религија, потпуно одсуствују из наше духовне орбите зашто је, рецимо, за- немарена апологетика? ханс кинг је заиста апологетичар par excellence али ви наводите праву апологију вере, а то је сведочење крвљу на основу двомиленијумског искуства цркве христове, распетог богочовека, дубоко веру- јем да је историјски процес један истински ход ка богу оцу и његовом јединородном сину желим да будем и религијски коректан и као што сам рекао велики број светских религија садрже своју дубоку теологију и антропологи- ју библијско поимање света као историје, као стварне, а не привидне трагедије слободног избора, остаће до краја света и века данас смо у капитализму изложени најгорем могућем ма- теријализму размишљам философски, да се из материјалистичке филозофије може извести закључак да је лична смрт трансензус ка не- бићу, а светски процес перпетум мобиле или вечно кретање у круг из религијске филосо- фије се мора извести закључак сасвим друга- чијег садржаја и при том у складу са природом дате религије уопште гледано, есхатологија је живи нерв религијских учења и са те стране њихово компаративно историјско проучава- ње је и најзанимљивије док у хилијазму чо- вечанство види испред себе историјски циљ, дотле у есхатологији оно налази изван себе, и изван граница овог света и његове исто- рије натприродни циљ свет сазрева да буде преображен стваралачком силом божијом то натприродно чудесно мешање у представама човечанства, које свим снагама твори историју тема броја 26 5 / 2017 тема броја осећајући да чврсто стоји на овој земљи, не- избежно добија карактер светске катастрофе овај трансензус света из једног еона у други, који се не може изразити на језику земаљских појмова, може бити представљен, очигледно, само помоћу симболичких слика падања ме- сеца, сунца, звезда итд овакав преображај света се одвија кроз духовни процес борби су- протних сила светски, а у њему и историјски процес који води разрешењу светске трагеди- је и који тиме утврђује њен циљ и смисао, за човека остаје потпуно трансцендентан и у том смислу од њега независан човек има могућ- ност да самоубиством убрза своју личну смрт, али да отклони њен неминовни долазак њему није дато у односу на светску смрт, не зна ни дан, ни час, јер је она у потпуности дело воље и свемоћи небеског оца пред лицем вечности бледе и нестају или се радикално подвргава- ју превредновању све историјске вредности у андреју болконском, који има пуну свест о историјској важности догађаја који се збивају и који је учесник у аустерлицкој бици, и код истог тог андреја који лежи на аустерлицком пољу, загледан у небо по коме плове облаци, снажно је изражена смена ова два осећања света, која се готово искључују и узајамно не- гирају трансцендентно као реалност ми са- да доживљавамо само у дубини свог духа у општењу са црквом, тим живим организмом трансцендентног и на основу тог живог иску- ства ми настојимо да религиозно осмислимо и осетимо живот, да одгонетнемо ноумен исто- рије, али он је мало доступан том нашем инту- итивном откривању, он остаје затворен за нас, јер ми живимо ослањајући се на историјску феноменологију, емпирију можда ми не можемо, а да не кажемо да се налазимо у оковима првобитне акумулације капитала данас је то велики изазов хришћан- ству оно што је остало трајно, као рецидив капиталистичке логике, то је оно што је 1771 године медисон упозоравао да је рани капи- тализам у успону супституисао мотиве при- ватних интереса уместо друштвених обавеза адам смит и други оснивачи класичног ли- берализма су били предкапиталисти, духом анти-капиталисти очекивали су да ће упра- вљачи бити „просвећени државници и добро- намерни философи“, чија ће мудрост најбоље познавати истинске интересе њихове земље као код соломона који је тражио од бога ср- це разумно да може да распозна добро и зло али, биле су то само идеалистичке пројекције ових класика политичке философије ако ме питате као човека који предаје философију у богословији светог саве, не могу ништа друго него да кажем до оно што је рекао један од нај- већих философа двадесетог века џон дјуи он је наглашавао да хришћанство и демократија имају мало удела када велики бизнис влада животом земље и контролише „средства про- изводње“, трговину, публицитет, транспорт и комуникације, посебно ојачан контролом над штампом, над агентима штампе и осталим средствима јавног информисања, публици- тета и пропаганде у међувремену је заиста анти-хришћански осмишљено много теори- ја које оправдавају те „колективне легалне ентитете“, како их понекад називају правни историчари један од класичних момената који данас прикривају носиоци неолиберал- не доктрине, јесу дефиниције дејвида рикар- да и томаса малкуса и других великих фигура класичне економије прокламовали су „да је нова наука доказала, са сигурношћу њутно- октобар / септембар 2017 27 вих закона, да сиротињи само наносимо ште- ту када покушавамо да јој помогнемо, и да је најбољи дар напаћеним масама ако их осло- бодимо илузије да имају право да живе“ толи- ко, ако ме питате о мојим дилемама политич- ке философије и социологије која данас, као никад до сада, потреса цркву божију верујте ми да је познати уметник вилијам морис пре- неразио угледно јавно мњење на оксфорду, својом нечувеном изјавом да је социјалиста он је увиђао да је „прихваћено мишљење да такмичарски дух или задњег ђаво носи, по- следњи систем у економији који ће свет виде- ти“ да је њиме достигнуто само савршенство, што значи и да је њиме достигнута коначност али ако је историја заиста на крају, наставио је он, онда ће „цивилизација изумрети“ то је одбијао да поверује, упркос убеђеним про- кламацијама оних економиста који су себе прогласили најученијим међу људима ми- слим да светске религије трпе притисак овог неолибералног глобализма, можда нисам управу, али завршио бих мишљу цара давида: „ни са истока, ни са запада не долази узвише- ње, него је бог судија“ секуларизам је данас највећи непријатељ религија, оно што мирче илијаде назива свето и профано остаје нам вечита заповест бога мојсију: „устани, изуј се и стани бос на ту земљу, јер та је земља света“ „босоноги религијом допиремо тамо где се не допире ни крилима“, како је за светог саву рекао песник љубомир симовић посебан акценат на прошлогодишњем светом и великом сабору на криту, био је управо апел на мир, који никада пре није овако био пољуљан и угрожен данас постоји око 70 активних ратова у свету сусрет папе франциска и патријарха руског кирила у хавани, дао је и посебан позив на прекид убијања хришћана на далеком истоку какав приступ савремено хришћанство треба да има када је у питању однос са другим светским религијама; у чему се огледа миротворна улога хришћана? живимо у једном антагонистичком свету и с правом је велики сабор на криту упутио апел за мир не бих много додавао, јер највише је рекао епископ бачки др иринеј буловић у свом интервјуу емитованом на васкрс ове године, који је емитовао јавни сервис срби- је и тв храм унапређивање мира у свету је саставни део мисије којом црква наставља христово искупитељско дело на земљи у том духу је и сусрет папе фрање и патри- јарха руског кирила у хавани и њихов апел да се прекине убијање хришћана на дале- ком истоку миротворна улога хришћана се огледа у унапређењу истинског мира, који је израз истинске вере у љубав бога према сваком људском бићу из ослобађајуће ве- ре у божију љубав, настаје једна нова визија света и нов начин приближавања другима било да је тај други једна једина личност или читав народ то је вера која мења и обнавља живот, инспирисана миром који је господ исус христос оставио својим ученицима: „мир свој остављам вам“ (јн 14, 27) мир ко- ји надилази свет покренута таквом вером, црква се труди да унапреди јединство хри- шћана и плодну сарадњу са верницима дру- гих религија верске разлике не могу и не треба да представљају узрок конфликта за- једничко трагање верника за миром је пре свега јак фактор јединства међу народима религије су, хтели ми то или не, неизбри- сив траг божијег промишљања о свету и чо- веку, а људска историја и њена религијска култура и израз, братско путовање за вре- ме којим пратимо једни друге на путу пре- ма трансцедентном циљу то нам је бог као моћ трансцеденције задао поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој најдубљи вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- штвеног развоја и друштвене правде, потре- бан је искрен и стрпљив дијалог са другим, да би се упознало богатство које је бог по- делио народима у својој раскоши проми- сла дубоко смо уверени да у православном мисионару и његовој мисији дијалог није мотивисан тактиком и партикуларним инте- ресом, већ да има мотивацију и потребу као своје властито достојанство тема броја 28 5 / 2017 принцип братства религија нема истине у себи да је он био истинит, савле не би постао апостол павле, он би се само научио да уважава веру хришћана; манихејац августин не би постао, услед вејања духа божи- јег, апологет и учитељ цркве; апо- стол пeтар не би обратио верски толерантног капетана корнилија (и хиљаде других незнабожаца и јудејаца) христу павле је постав- ши апостол био стално „у мукама рођења“, приводећи римљане, је- лине, јудејце истинској вери, стра- дајући за њих, „докле се христос не уобличи у њима“ (гал 4, 19) ако би теозофски принцип „братства ре- лигија“ одговарао истини, христос господ не би послао своје апосто- ле да обраћају народе истинској вери и крштавају их ширина, чистота и дубина правде господа исуса христа се показала управо у томе, што он није трпео лажне људске вере – он је до- шао на земљу, да спасе људе од погубних вера и лажних нада љубав христова није изабрала пут привидне трпељивости према лажној му- дрости и лажном прорицању људи у речи и ду- ху господ је огњено расекао свет и изобличио људски род „за грех, за правду и за суд“ овим је он ослободио људе од њихових нетачних вера и нада он је дао људима једину истину, и сам постао путем ове истине и њеним животом да је основатељка „теозофског друштва“ бла- вацка разумела реч христову: „нисам дошао да донесем мир, него мач“ и при- хватила зов јеванђељски: „иди- те и проповедајте сваком ство- рењу“, – не би се родили њени принципи узалуд нас уверавају, да ови принципи не противрече хришћанској истини, – они су су- протни јеванђељу и удаљују љу- де од спасења „братство религи- ја“ је и непотребно и немогуће ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? истина – са лажју? људском роду је указан од бога једини пут брат- ства: братство у христу, царство божије, васељенска црква христова, а не сме- ша различитих вера и супротних убеђења блавацка је искористила за своје идеје уо- бичајену (психолошки потпуно разумљиву) те- жњу људи ка „братству“ и њиховим одбијањем од сваког фанатизма и фарисејства но, проја- вљивање апостолске ватрености, свете про- рочке ревности и бриге за спасење људских душа у христу, не може се поистовећивати са „фанатизмом“ тема броја ради чега би пшеница улазила у братство са плевом? ради чега би се светлост братимила са тамом? архиепископ јован шаховској: је ли могуће „братство религија“? превод са руског језика: небојша ћосовић св ап петар, икона из ман св катарине на синају, 7 век октобар / септембар 2017 29 у своме чланку о блавацкој, владимир соло- вјев је са дубоким схватањем ствари, рекао да је њена проповед признак агресивног (офанзив- ног) покрета будизма блавацка зове на братство људе и народе без живог бога, без христа – сина божијег без госпо- да исуса христа „теозофско друштво“ проповеда „братство“ међу свим религијама циљеви дру- штва се изражавају у следећим параграфима уста- ва: основати језгро међународног братства без разлика у раси, вери, полу, касти итд после овог текста иде и појашњење: „чланови друштва за- државају пуну слободу религиозних убеђења и, ступајући у друштво, заклињу се на трпељивост у односу на свако друкчије убеђење и веровање њихова повезаност се не заснива на заједничким веровањима, већ у заједничкој тежњи ка истини“ „нема религије више од истине“ – то је парола „теозофског друштва“ тешко је смислити изреку више лишену смисла та, „вера“, то је метафизич- ки појам, а „пол“ и „каста“ су физички појмови не може бити ни „лажне расе“, ни „грешног пола“, јер су појмови истине и лажи, праведности и грехов- ности примењиви само на област духа господ нам није заповедио да љубимо неодре- ђену истину, већ потпуно јасну – њега самог, го- спода исуса христа, у тројичном сијању божан- ства, у зрацима јеванђељског духа, јеванђељске правде „братство вера“ је бесмислица могуће је братство једне високе људскости, једне високе вере, једног чистог духа литургија ово и откри- ва: „возљубимо један дугога, да с једномислијем исповедимо“! најопаснија лаж вештачки хоће да себе пред- стави за истину лаж је зато и лаж, што предста- вља себе за истину, иако то није зли дух се може јављати људима и у облику светлог анђела нео- сећање духовног зла је признак нетачног схвата- ња добра зло није у материјалној природи, као што учи будизам физичка природа није зло (зло је сматрати је злом!); зло је нељубав према богу и човеку, непослушање вољи божијој зло је лажна усмереност наше људске воље и христос је до- шао у свет, да би раскинуо паучину свих људских фантасмагорија, – разрушио дела ђавола и обно- вио хармонију твари из писма верујућима тема броја краљевина југославија је после бољше- вичке револуције у русији била уточиште многим руским избеглицама припадници беле гарде и многи други православни руси нашли су се у југославији њихов допринос науци, уметности и теологији је од изузетне важности међу избеглицама су се нашли и припадници народа калмика они су се 1920 године из калмикије, посебне администра- тивне области у русији, почели досељавати у београд калмици, иначе подељени на пра- вославне и будисте, су потражили неко боље место за живот југославија са свим својим противречностима, била је место добродо- шлице за све нације, вере, струке, идеоло- гије и слично тако су и калмици убрзо за- почели са градњом будистичког храма био је то један од првих будистичких храмова у европи церемонија освећења по будистич- ком обреду извршена је крајем 1929 године после другог светског рата калмици одла- зе у немачку и сад храм који је делимич- но оштећен у борбама око београда, убрзо бива коришћен као простор за разне актив- ности новоуспостављених комунистичких власти тиме се историјат институционалног будистичког вероисповедања на територи- ји србије прекида све до 28 августа 2017 године на дан када су православни срби просла- вљали велику госпојину, празник мајке бога који је ради нашег спасења постао човек, у чортановцима (општина инђија), усред мана- стирима освештане, светој гори сличне фру- шке горе, отворен је будистички храм вероватно би ова вест по многима требала бити игнорисана од стране православних као већинског становништва у земљи србији на- равно, слобода вероисповедања је од светог цара константина до данас вредност чијим се порицањем не слути добру посебно на прео- сетљивим просторима заталасаног балкана у једном од акростихова песникиње касије, византијске монахиње из деветог века, стоји записано: не волим ћутање када је време гово- ру то се подудара и са поуком аскетског пре- дања која гласи: није грех само учињено зло, већ и неучињено добро одатле и подстицај да тема броја 30 5 / 2017 тема броја се нешто каже и да се бар означи смер добра православље није религија насиља пошту- је слободу других ипак, има, или би требало да има свој став зато да критику упутимо себи самима номинална изјашњавања припадности пра- вослављу представљају посебан изазов при- сетимо се сцене из ћопићевог романа „глу- ви барут“, где поп новак од револуционара шпанца захтева да му не дира у народ и цркве- но звоно шпанац му одговара да му оставља звоно, а народ је њему потребан нажалост, видели смо у педесетак година послератне ко- мунистичке историје српског народа колико је невоља донело поседовање звона без актив- ног учешћа народа у црквеном животу да ли су данас у цркви и звоно и народ? звона слава богу има сваки храм, а нигде ни- је без народа међутим, увек остаје отворено питање на кога се односи појам црквени народ ако се сложимо да су то православни хришћа- ни, онда ћемо видети да и данас неке друге во- ђе воде народ друштвени контекст успева да многе ствари ублажи или учини неприметним, али то не значи да је све на свом месту где су ту савремени „српски“ будисти? они нису само у чортановцима, они су и та- мо где се прича и промовише о вежбама меди- тације, јоге, разних источњачких култова који нам се покушавају представити религијски не- утралнима, а самим тим и општеприхватљи- вима па и за сам будизам, може се често чути да није религија већ философско становиште свеопшта развратност која се изборила за по- жељан модел живљења савременог човека тражи ослобођење од себе саме празнина ко- ја му се нуди као смисао увек остаје празнина ризнице православног предања чекају да их отворимо за намученог човека данашњице древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студен- це испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) будистичко друштво „средњи пут“ није исти онај пут о коме у јеванђељу стоје господње ре- чи: „ја сам пут и истина и живот; нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) древни пророк и данас нас опомиње: „јер два зла учини мој народ: оставише ме- не, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде“ (јер 2, 13) о понуђеној празнини презвитер александар р јевтић „теодуле, не дувај више и не мучи се твоја дрва баш сасвим се уплеснивише гомилање триплета није помогло да се ва- тра разгори гомилање знања, по човеку и од човека, никад није дало ни топлоте ни светлости роду људском озебосмо обојица није узалуд српски народ, иако близак рођак индијаца, назвао индију „земљом проклетом“ устанимо са ове прастаре прашине индијске и бежимо вратићемо се опет у њу, када тома зидар, апостол и први просветитељ индије, буде то измо- лио од господа исуса христа и када до- маћин, бог љубави, који није заборавио индију, буде одредио и заповедио“ (свети николај жички, теодул) октобар / септембар 2017 31 у београдском насељу жарково, у храму ваз- несења господњег, упознали смо породицу са четворо деце, о којој њихов парохијски све- штеник протојереј-ставрофор милан виленица каже: „скромни су и веома ревносни, редов- ни на богослужењима и утемељени на правим хришћанским вредностима“ то су небојша (43) и данка (32) мишевић и њихово четворо деце: марија (12), павле (11), јован (8) и димитрије (21 месец) у њиховом изнајмљеном скромном стану иконе, урађене данкином руком, заузимају централно место ево шта сами кажу о себи не- бојша: доселили смо се из нове вароши 2014, одакле су ми родитељи, миломир и војимирка, и имам старију сестру славицу очеви родите- љи су били вишедетни, имали су шесторо деце осим димитрија, сва су нам деца рођена док смо живели у новој вароши, а давали смо им имена по светима марија је рођена уочи благо- вести, павле на павловдан, јован на педесетни- цу, а име је добио по светитељима тог имена, али и по мом деди јовану, док је димитрије добио име по заштитнику наше породице (митровдан нам је крсна слава) настојимо да купимо плац и започнемо изградњу породичне куће, но због цене плацева још увек живимо као подстанари ипак, не губимо наду и стрпљиво чекамо својих пет минута што се радне биографије тиче, у новој вароши сам рођен и ту сам завршио природно-матема- тичку школу, смер математичко-програмерски сарадник потом сам уписао машински факул- тет у београду и зауставио се на трећој години, у време студентских демонстрација 1996 године веома ми је жао што тај посао нисам привео до краја годинама се бавим пословима који имају везе са информационим технологијама, при че- му сам програмирањем почео да се бавим још почетком 90–их у међувремену сам радио мно- ге послове: поред програмирања, радио сам и графички дизајн, одржавање хардвера, адми- нистрацију рачунарских мрежа једно време сам се опробао и као тон мајстор и водитељ на регионалној радио станици „златар“ у новој ва- роши (први гост ми је био тадашњи декан пра- вославног богословског факултета у београду, блажене успомене, протојереј–ставрофор радо- ван биговић) обављао сам један краћи период и послове трговине, маркетинга и томе слич- вишедетне хришћанске породице „мајка је биће најсличније богу“, каже св владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу породица мишевић радмила грујић 32 5/ 2017 но био сам оснивач и тренер тениског клуба „златар“ у којем сам тренирао више од стотину нововарошке деце, међу којима је било и так- мичара пресељењем у београд, на препоруку главног уредника вашег часописа (са којим сам друговао и као средњошколац и током студија) придружујем се раду иницијативног одбора за покретање телевизије „храм“ архиепископије београдско-карловачке у којој сам на послови- ма техничког организатора радио око 6 месеци после тога почињем са хонорарним радом у верском добротворном старатељству (вдс), где сам данас запослен на пословима из области информационо-комуникационих технологија данка: потичем из фамилије пурић отац мо- мир и мајка стака су родом из села радијевићи из околине нове вароши, а старином су из црне горе пример вишедетства имам од баке с мами- не стране, која је родила шесторо деце, али и од прабаке с татине стране, која је родила 15-оро деце завршила сам гимназију, друштвено-је- зички смер имам старијег брата бранка и мла- ђу сестру јовану, која завршава високу школу –академију за уметности и консервацију спц, и бави се дуборезом од малих ногу волим црта- ње сликам иконе, а сестра ми за њих израђује прелепе рамове какав је био пут до праве вере? је ли било све- штеника у вашој породици или је било чудесних догађаја? небојша: крштен сам као беба и од малих ногу сам научен да идем у цркву и да се насла- ђујем светим тајнама моја баба тодора, очева мајка, велики молитвеник, није могла без цркве потиче из врло побожне породице росић, која је у сродству са блаженопочившим патријар- хом варнавом (росићем) запамтио сам бабине речи: „немој никад да псујеш бога, бог све чује и све види!“ кад год сам био у неком проблему, та реченица ме је враћала богу у десетој години прихватио сам први седмодневни пост, јер су ми мама и баба рекле да је то нешто врло важно то причешће сам заувек запамтио, јер ме је испу- нила велика радост и ја сам се питао шта је то би- ло са мном узрастајући покушавао сам да нађем одговоре читајући свето писмо и духовну лите- ратуру, као и у разговорима са свештеницима и људима из цркве и тако се пламен вере разбук- тавао себе сам увек сматрао, и сада сматрам, најсрећнијим човеком на свету јер сам одавно схватио да у богу имам све све ми је дао и вео- ма мало тражи од мене што се чуда тиче, она су у животу наше породице свакодневна чудо је то што смо живи, чудо је начин на који нас бог воли, начин на који голица наша срца и како се раду- јемо, он у нама и ми у њему знам да се искрено помолим и знам да се свештеници искрено моле за свој народ, и никад не сумњам у њихове мо- литве веома ценим свештенике и знам колики значај имају у мом животу они су на богослуже- њу наша директна спона са богом многи пра- вославни срби, који још нису постали црквени некако све вагају и са богом „тврде пазар“ али, верујем да ће и њима доћи тренутак кад ће им се бог спустити у срца никад се не зна, могу они „први“ постати „последњи“ а „последњи“ бити „први“ данка: и ја сам крштена као беба у но- вој вароши код мене се вера рађала у сусрету са вером мојих предака, спонтано у сусрету са дубоком и искреном вером и страхопошто- вањем према богу мог покојног деде петра, са мистичношћу мојих бака, са незлобивошћу мог оца, са трпељивошћу и милосрдним срцем мо- је мајке, са трудом у доброти мог старијег брата, са ликом светог саве, са иконом крсне славе, са божићним и васкршњим празницима вера је у мојој породици негована као драгоцено на- слеђе које се преноси као пламен са свеће на свећу, са колена на колено сви су ми сведочили бога, сви су пројављивали страх божији и изно- сили ми као главну поуку из породичне ризни- це мудрости да је најважније имати чисту савест пред богом моје осмо колено уназад био је о василије пурић, који је служио у селу радијеви- ћи, у време турске владавине сеоска црква брв- нара, посвећена покрову пресвете богородице, је била породична кућа о василија о његовој светости и дан данас се приповеда у селу вео- ма волим ову црквицу која одолева времену већ више од 200 година у њој се налази прва икона мојом руком сликана то је икона светог васили- ја острошког посебан утисак је на мене оставио манастир острог као дете сам ишла редовно са породицом на летовање у црну гору, а у поврат- ку смо посећивали манастир и целивали мошти вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 33 светог василија прву молитву ме научила бака од раног детињства сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се продубљивала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тројице, а предавао ју је тада о деливоје рајак и његова драга попадија јованка учили смо основе вере, певали духовне песме, ишли на поклоничка путовања било је прелепо и заувек упамћено где и како сте се упознали вас двоје? небојша: црквено венчање нашег пријатеља, оца оливера суботића, у новој вароши за мене је било судбоносно: тада сам први пут видео де- војку са којом сам одмах пожелео да се оженим како сам је угледао полугласно сам изговорио: „господе, да ли је могуће да ће ово дете да ми буде жена?“ наредних недељу дана у мени су се догађали прави тектонски покрети, толико је би- ло видљиво како ми се срце помера нисам знао за себе како сам тада помагао родитељима у тр- говинској радњи, правио сам страшне грешке и нисам могао да се сетим где који артикал стоји данка ми је била стално у мислима и у срцу тек следеће године, 21 марта 2004, уочи младена- ца, лично сам се упознао са њом и наредних се- дам дана смо се стално виђали и о свему разго- варали; још смо отишли заједно и код оца јоила у манастир ћириловац да се исповедимо после исповести, кажем оцу да сам донео мали прилог за манастир, а он ме погледа и рече: „помисли једну жељу!“ и ја, наравно, помислим – да узмем данку он је узео свећу и однео је пред икону светих ћирила и методија да се пред њом по- моли, кад је ту нешто пукло као нека експлозија пришао сам оцу да ставим свој новчани прилог, али ми отац јоил не даде него, поче он мени да „утрпава“ новац у џепове, и каже: „теби ће ово сада требати“! то је право чудо! кад смо отишли и кад сам пребројао, било је сасвим довољно да покрије трошкове наше свадбе и венчања у цр- кви свете тројице у новој вароши примате ли помоћ од државе? има ли још не- ке помоћи? примамо дечији додатак за сву децу сама чињеница да радим у вдс-у довољно говори о томе како и колико нам црква помаже имамо пријатеље који су увек ту када је тешко роди- тељско старање не престаје шта доприноси љубави и породичној срећи? да ли се супружници у хришћанском браку обо- жују и на који начин? деца су божији дар родитељима који треба да се брину о њиховом спасењу старајући се о деци и о себи и стављајући себе у службу њима дајете максимални допринос породичној срећи на супружнике треба гледати као на једно ду- ховно биће са својим земаљским улогама и ду- жностима подређеним усавршавању тог духов- ног бића хришћански брак је света тајна, нови степеник у духовном развоју сигурно средство за обожење у браку је имати слуха за свог су- пружника светотајински живот у оквирима на- ше цркве „зачињен“ слогом, љубављу, постом и молитвом освећује сведанка: у народу се каже „договор кућу гради“ кроз разговор у смирењу постиже се једномислије, тј слога не треба оче- кивати да друга страна чита наше мисли да ли ви себе сматрате правом хришћанском вишедетне хришћанске породице 34 5/ 2017 породицом? шта је најважније у хришћанском животу? небојша: милошћу божијом смо рођени у овом дивном народу и спадамо у хришћанске породице имати љубави и не дозволити злу да се лепи за срце, праштати другима и кајати се за своје преступе јесте оно најважније у хришћан- ском животу да ли је рађање подвиг или беспотребно му- чење? да ли се човек спасава рађањем? будући да сам присуствовао рођењу четвр- тог детета, могу да кажем да је порођај изузетан подвиг вредан дивљења и поштовања жене од стране сваког мушкарца циљ брачног живота и монашког подвига је исти средства и путеви за достизање тог циља су различити сваки има своје и муке и радости рађање је само по себи недовољно за спасење потребно је довести по- родицу до пред сама рајска врата где нас чека господ наш исус христос издржати све тегобе, које нам „гостовање на земљи“ намеће, са хри- стом у срцу је наш задатак, јер је и господ под- нео муке и понижења имајући у свом срцу све нас данка: „мајка је биће најсличније богу“, ка- же свети владика николај велимировић она се спасава подвигом рађања и уподобљава се на тај начин самом богу комплетан подвиг рађа- ња не подразумева само телесно рађање, које је тек почетак, већ и духовно рађање тј одгајање и васпитавање детета ми нашу децу у том сми- слу још увек рађамо, док се не уобличи христос у њима зато се и називамо родитељи, иначе би само мајка носила ту титулу као она која роди дете у делу васпитавања деце, које ће сигурно бити испитано и проверено на страшном суду, руководимо се светом литургијом: „сами себе, једни друге и сав живот свој христу богу предај- мо“ „што је људима немогуће богу је могуће“ је- дино бог дела без грешке а за људе важи да ко ради тај и греши у васпитавању деце не постоје мале грешке, само велике зато деламо са надом у бога, а не у своје снаге сваки наш труд је нула пред богом и управо зато се треба трудити, јер што је дужи низ нула то је већа вредност кад бог испред свих нула стави јединицу „деца су апо- столи љубави које нам бог шаље“ уз њих ми се учимо да волимо у христовој цркви су „сви свети“ како се деца васпитавају за задобијање светости? свети оци кажу: „ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву“ небојша: молитва је аутопут којим се путује до неба кад она изостаје, враћамо се на земљу па све из почетка веома је важна за наше поро- дичне односе „иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који ку- ца, отвориће му се“ овим нас господ позива да тражимо од њега, а он ће нам дати оно што нам господ даје на наше молитве нема цену децу васпитавамо да буду верни христу богу и једној светој, саборној и апостолској цркви, да воле своју домовину и свој народ да поштују сваког човека, да поштују законе своје државе бог им је дао мноштво дарова па смо дужни да им по- могнемо да те дарове умноже преносимо им своја сазнања и радимо на јачању њихових кри- ла спремајући их за самосталан лет када дође време за то помажемо им да праве разлике из- међу битних и небитних ствари у животу много тога је потребно, али за потпуно васпитање деце вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 35 било би потребно много људских живота па због тога се више уздамо у господа него у сопствене снаге ко претрпи до краја и томе научи и сво- ју децу тај ће се спасити данка: суштина хри- шћанског васпитања је у поверењу пре свега у поверењу према богу, затим у поверењу супру- жника једног према другом децу треба гледати кроз христа који каже: „без мене не можете ни- шта чинити“ дивне примере родитељства има- мо још у старом завету праведни јов се тако много старао о деци, да је и од сна устајао и при- носио жртве за њих, страхујући и због њихових тајних грехова од те бриге он није имао ништа важније какав брижан, какав чедољубив отац! има родитеља који, из неког разлога, имају са- мо једно дете и потпуно немарно га васпитавају, правдајући све тиме што је дете јединче но по- гледајмо на пресвету богородицу није ли била јединица у родитеља? најбоља од земнородних! и какво су поверење имали према богу свети јоаким и ана посветивши је њему! с друге стра- не имамо и пример старозаветног првосвеште- ника илија илије је био скроман и кротак човек, отац двојице синова сâм беше у свему угодан господу, али када му се деца почеше приклања- ти порочности, он их није довољно спречавао, није показао довољно строгости, и будући да је неправовремено штедео своју децу, заједно са децом изгубио је и сопствено спасење бог се заувек одвратио од њега! каква ће онда казна сустићи нас, ако се не старамо о спасењу душа наше деце, а живимо у доба које захтева мно- го више мудрољубља? невоља је често у томе што људи избегавају труд и удаљавају га од де- це остављајући простор за развој самољубља и лењости децу треба учити раду од малих ногу ништа на силу свако дете изрази жељу да ради нешто што и мама или тата не треба их спутава- ти нема везе ако нешто проспу, забрљају и сл не треба их грдити тада наша старија деца већ знају да замесе хлеб, скувају чорбу, испрже јаја, ћерка уме да развуче питу, спреми кифлице ту су да усисају, распреме, послушају деца увек изразе жељу да учествују у заједничким актив- ностима на пример, ако тата и мама посте, и они ће хтети да посте биће јако срећни ако им за по- четак дозволите да се суздржавају од чоколаде или других омиљених слаткиша мислим да де- ца у пубертету немају већег пријатеља од поста господ каже: „пустите децу да долазе к мени“ о ту заповест се огрешимо увек када спречавамо децу да упражњавају какву врлину и наравно, духовност треба да буде примарна димензија у васпитавању деце у односу на световно васпи- тање јер „и мајмуни науче да свирају, и папагаји науче да говоре, али владању по закону божијем могу се научити само синови и кћери човечје“ тако је писао свети владика николај једној мај- ци која је сав труд и новац уложила у то да јој де- ца науче француски говорити и клавир свирати, а није их учила духовности, па је дошло време да пожање што је посејала верујем да скоро сваки хришћанин има искуство молитве, као и трену- така безмолвија, и зна да молитва разгорева ве- ру, а безмолвије даје предокушај вечности за то је важно очишћење срца и стражење над собом непрестано пребивање пред лицем божијим је најбоља подлога за светост, јер чим заборави да га гледа распета љубав човек лако падне у грех зато и стоји она молитва: „господе, избави ме од заборавности“ наравно, почетак духовног жи- вота је искрено покајање кад човек једном оку- си благодат, онда је стално жедан те благодати и вишедетне хришћанске породице 36 5/ 2017 зна да је његово блаженство у богу о молитви су довољно писали и зборили свети оци остаје нам само да деламо како деца уче? у чему су посебно талентова- на? да ли се баве додатним активностима, спор- том, уметношћу? колико читају, а колико су под утицајем виртуелне стварности? небојша: марија полази у шести, павле у пети, а јован у други разред сви похађају ош „мирослав антић“ на белим водама наследили су неке родитељске таленте: марија за језике, спорт и уметност, павле за уметност, спорт и гра- фички дизајн, а јован за природне науке инте- ресовања су широка па воле да се упознавaју са анатомијом људског тела, биљним и животињ- ским светом, историјом свог народа, са својом вером и многим другим занимљивостима нису зависници од информационих технологија сва деца похађају веронауку и хвале своју вероучи- тељицу бранку драгичевић редовно учествују на приредби за празник светог саве у цркви и школи по мом мишљењу, веронаука треба да буде једнако важна као математика и српски је- зик, да буде заступљена и у вртићима јер је бит- но добро семе посејати у чисте душице наше де- це пратимо целокупан рад своје деце човек се учи док је жив неке ствари се сместе у срце тек после много понављања данка: чувамо дечије цртеже и све уметничке радове имају дара за поезију ова песма је била изненађење од марије за маму једног „сасвим обичног“ дана моја мама моја мама је топло сунце, велико срце она ме пази, и воли мене да мази осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? како то превазићи? небојша: искуство из мог детињства подсећа ме да је тога било и раније васпитаван сам да будем добро дете и човек, но то није било до- вољно да се човек сачува од околине био сам растом ситно дете па је та чињеница била до- вољна неким старијим дечацима и момцима да себи дају за право да ме киње задиркивања су била све чешћа и грубља, те сам почео да раз- вијам одбрамбени механизам, да тренирам бо- рилачке вештине у почетку сам се склањао са опасних места, а када није било места за изми- цање, морао сам се бранити осим у два случа- ја (једном као предшколац и други пут као ђак првак), никада нисам изазвао тучу све те дечаке и момке са којима сам тада улазио у сукоб мо- гу мирна срца да назовем људинама, а данас су сви они моји истински пријатељи дечја чарка- ња су ништа друго до процеси током одрастања и сазревања деце, којима ми данас придајемо много више важности него што заслужују доду- ше, постоје и озбиљни преступи у школама, а те преступе треба решавати према закону супруга и ја се трудимо да своју децу васпитавамо да на хришћански начин сагледавају неправде када дођу у сукоб са неким треба најпре да опомену друга насамо ако се сукоби наставе, да пред два друга, као два сведока, понове опомену, и ако се ситуација не реши, да након тога то пријаве на- ставницима, после чега, ако не дође до промене, престаје општење са тим другом све до његовог вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2017 37 видног и искреног покајања саветујемо их да се клоне невоља и да никада не буду део групација које праве проблеме не знам шта утиче на поја- ву агресије код деце школског узраста, али сма- трам да се иста може сузбити само ако се реша- вању проблема приступи са искреном љубављу према човеку ако се сви потрудимо да видимо бога у човеку брзо ћемо искоренити агресију, али бојим се да радије тражимо нешто друго па за последицу и имамо стање у каквом се налази- мо данка: сваки човек би могао рећи као све- ти владика николај: „за све грехе људске кајем се пред тобом, многомилостиви гле, семе свих грехова налази се у крви мојој!“ па тако и семе агресивности „јер сам ја у адаму и адам у ме- ни“ психолози тврде да сви ми потичемо из де- тињства то је истина и као одрасли за све лоше бисмо могли окривити родитеље наши роди- тељи би могли окривити своје родитеље, а ови своје на крају бисмо кривили адама, он еву, а ева змију али то је већ позната прича о сваљи- вању кривице на другог бог то од нас не жели, већ жели да се боримо са греховним поривом у себи и да се кајемо ми утичемо једни на друге највише на своју децу зато се треба за времена трудити у светости и ширити благотворну атмос- феру у породици жао ми је деце која поседују агресивност у већој мери свакако их је нешто или неко томе научио или допринео мислим да су у питању разни утицаји: родитељи који се лако подају гневу и нетрпељивости, штетни фил- мови, игрице и др то је опширна тема какви су били порођаји? колико пажње сте посвећивали пренаталном периоду? свака трудноћа и порођај су били другачи- ји, са помало страха, што је природно увере- на сам да беба и те како осећа у стомаку сваку мисао матере своје, утолико пре, нежне речи и миловање стомака, а нарочито молитву за трудноћу се треба припремити постом и моли- твом богу, као и за свако добро и подвижно де- ло децу треба васпитавати примером, речима, мислима и откуцајима свога срца васпитање детета почиње још у стомаку знам једну жену која је у току целе трудноће упражњавала бого- родичино правило трудила се да узноси моли- тве од срца и да привуче благослов царице не- беске на своје чедо у стомаку кад је трудноћа поодмакла и није више могла да се моли стоје- ћи, молила се седећи каже да је духом осетила присуство мајке божије у току порођаја роди- ла је дете са доминантним особинама којима се надала оно се са око пет година удостојило виђења пресвете богородице са христом у на- ручју у току литургије знам и једну жену која је јако страховала од порођаја, али је из чисте послушности вољи божијој, своме мужу и саве- ту духовника, зачела и родила треће дете свој страх је предала богу каже да трудноћу прак- тично није ни осетила, а порођај је био брз и најлакши дете које је родила од почетка је по- казивало готово војничку послушност и жељу за дисциплином као да се њеним поступком у њено чедо од зачећа усадила особина послу- шности знам разне примере, позитивне и не- гативне увек се можемо поучити искуствима мајки из своје околине да ли су о вама писале новине или сте госто- вали на радију и телевизији? како вам се допада часопис православни мисионар? небојша: имао сам прилику да гостујем на ра- дију слово љубве архиепископије београдско- карловачке у емисији „будимо људи“ у оквиру које сам представио укратко и своју породицу православни мисионар је веома користан часо- пис и редовно га читамо имате ли вашу поруку охрабрења породица- ма које избегавају вишедетство? небојша: подржавам рађање деце, али свако према својим снагама уколико родитељи не же- ле децу, саветујем им да избегавају контрацеп- тивна средства јер сам мишљења да су штетна по здравље, и предлажем да се уздржавају уз молитву данка: у суштини, савршени услови за рађање деце, о којима људи полемишу, не по- стоје на земљи они само губе време, чекајући увек „боље услове за децу“ и лажу себе на крају кад то схвате и зажеле дете, испостави се да не могу да зачну, и ето проблема и панике или ни- су ни приметили, јурећи за својим сновима, да је време пролетело и да су зашли у године када је тешко зачети дете са богом се не можемо игра- ти и шалити зашто не постоје савршени услови? вишедетне хришћанске породице 38 5/ 2017 зато што човеку увек фали још нешто само да купи стан, онда још ауто, викендицу томе не- ма краја а време? ми не владамо временом „ми чекамо христа, а не боље време,“ ни боље услове, било у свету, било у држави или у свом дому нема ни савршених духовних услова ко- ји су појединима изговор за одлагање рађања: „док се још поправим, изборим са својим стра- стима, да дете не би наследило“ и слично ми се кајемо и поправљамо целог живота дете ће свакако наследити нешто од нас, од адама има- ће своју борбу као човек да би задобило венце низаће свој низ нула, који смо већ споменули дете не можемо од духовне борбе избавити, али му је можемо олакшати тако што ћемо се и сами трудити у светости сматрам да господу треба принети првину тј оно најбоље од свега па и од година свог живота, тј младост у младости тре- ба децу рађати, стварати, врлине стицати и ту се може рећи: „немој да те пита старост где ти је била младост“ вишедетне хришћанске породице пелена је застава првога реда на овом свету, није да није, милион и више застава се вије црвена, жута, зелена, плава свака понешто важно означава име једне заставе свете, она завиори кад се роди дете закити кућу, на жици забели, укућане све баш развесели та огромна застава малена, детиња је бела топла пелена распевана мама, тата, баба, деда пелена је застава првога реда срећно нам и здраво првачићу буди септембар први како осване, у кући првака сви се раздане пресрећна бака чила и вита, молитву за школу првачићу чита мама с татом грли првачића свог: – нек је с тобом сине увек добри бог! деда се смешка, бркове суче: – нека те унуче у школи науче, да поштујеш бога, немоћне, старе, учитеље, школу, своје другаре а онда га свако загрли, изљуби: срећно нам и здраво првачићу буди!!! русомир д арсић септембар / октобар 2017 39 маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења маслинска гора и гетсимански врт јелена јонић гетсимански врт, јерусалим (извор: toposiguranjers) храм свих нација – храм страдања христовог, јерусалим (извор: askideascom) храм свих нација, јерусалим: стена исусових молитви (извор: askideascom) маслинска гора је брдо висине 830 мета- ра, смештено километар источно од зи- дина старог јерусалима, од којег га одваја уска кедронска долина у самом подножју маслин- ске горе, на страни која гледа ка јерусалиму, је смештен гетсимански врт, воћњак са маслина- ма површине 50 х 50 метара исус је са својим апостолима боравио у витанији и увек када је посећивао јерусалим он је прелазио преко ове горе више пута се исус управо на маслинској гори обра- ћао својим ученицима, молио и предсказао уништење јерусалима маслинска гора је и место почетка страдања господњег (мт 26, 36–57 лк 22, 39–54) и место са којег се исус вазнео на небо 40 дана након васкрсења данас се на маслинској гори налазе много- бројни храмови: храм вазнесења, капела ваз- несења, храм патер ностер, гробница пророка, храм св марије магдалене, а на месту где се исус молио смештен је храм свих нација познат као црква агоније – страдања христовог уз сам храм се налази гетсимански врт са осам масли- на за ове маслине се верује да су директни по- томци маслина које сведоче исусово време храм свих нација на месту где се господ молио пред своје страдање, у 4 веку је изграђена рановизан- тијска богомоља која је тешко страдала у зе- мљотресу 747 године византинци је обна- вљају у 9 веку, али храм поново страда, овог светиње свете земље 40 5/ 2017 храм свих нација, јерусалим (извор: holylandtourstravelcom) пута од персијанаца током 11 века крсташи цркву обнављају, шире њену основу на три концентрична круга у знак сећања на три исусове молитве током ноћи хапшења због озбиљних оштећења насталих током салади- новог похода на јерусалим, храм који је био у полусрушеном стању је затворен 1345 и та- кав био све до 1924 када се покреће иниција- тива за његову обнову укупно 12 нација дало је прилоге и у наредне 2 године храм бива подигнут са 12 купола украшених национал- ним грбовима земаља донатора у центру црквене лађе је камен из византијске цркве, ограђен гвозденим венцем од трња мозаик у апсиди приказује христово страдање, а по- ред њега се налазе мозаици који приказују његово страдање и јудин пољубац унутар храма се могу видети и делови византијског подног мозаика споља је позлаћени мозаик који украшава надвратак који приказује стра- дање христово храм марије магдалене храм марије магдалене, смештен на ма- слинској гори, непосредно изнад гетсиман- ског врта и храма свих нација, је препозна- тљива знаменитост јерусалима сматра се да је то један од најлепших храмова у целом је- русалиму и околини овај храм је изградио ру- ски цар александар iii 1888, уз помоћ царског православног палестинског друштва изгра- ђен је у традиционалном руском стилу, а по- свећен је марији магдалени, у знак сећања на царицу марију александровну, мајку руског цара александра трећег изузетна лепота овог храма са седам позла- ћених купола, нарочито је упечатљива преко дана када га обасјају зраци сунчеве светлости испод купола су многобројни симетрични ни- вои декоративне пластике од најфинијег бе- лог гранита, тако да цео храм изгледа као да је из неке бајке у храму се налази крипта са моштима руске мученице војвоткиње елиза- бете федоровне која је страдала у октобар- ској револуцији 1917 год и њене слушкиње варваре јаковљеве године 1930 грчка прин- цеза алиса од витемберга бака принца чар- лса, мајка војводе од единбурга, је посетила овај храм и пожелела да буде сахрањена по- ред своје тетке велике војвоткиње елизабе- те она умире 1969 у бакингемској палати, а 1988 су њени посмртни остаци пребачени у гробницу испод храма археолошка истра- живања из 1982 су открила камене степени- це изнад овог храма, које потичу из исусовог времена, па се сматра да су управо по њима ходиле исусове ноге када је одлазио из ви- тлејема у јерусалим ове степенице се на пра- зник цвети покривају палминим гранама у непосредној близини овог храма се налази место на коме су спавали апостоли петар, ја- ков и јован током молитве исуса у ноћи ње- говог хапшења једна од јединствених светиња манастира је икона богородице смоленске – одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена у великом пожару у либанском селу риханиа у време великих епидемија ку- ге, свештеници су износили ову икону и епи- демија је након тога престала светиње свете земље руски храм марије магдалене, маслинова гора (извор: seetheholylandnet) септембар / октобар 2017 41 манастир дохијар је смештен на стр- мој падини изнад саме западне обале свете горе, на пола пута од уранополиса до дафнија манастир је посвећен светим aрхангелима по предању, манастир је основао јефими- је, иначе велики подвижник и аскета, ученик преподобног атанасија атонског, у другој половини х века предање каже да је јефи- мије био дуго по послушању подрумар (грч дохијар) по чему је и манастир добио име јефимије је био веома вредан и одговоран после целодневног брања маслина и спра- вљања маслиновог уља, као и брања грожђа и справљања вина, све је марљиво одлагао и чувао у приземним подрумима на месту у близини данашњег пристаништа дафне због тога, као и због великих подрума овај мана- стир је назван дохијар-подрумски међутим, пирати пустоше овај манастир, калуђери на- пуштају спаљени манастир и оснивају нову заједницу на месту данашњег манастира, ве- роватно већ у xi веку назвавши га по старом, дохијар у једном документу из 1092 године, стоји да је игуман манастира био извесни неофит и да је он био веома забринут за учестале упаде гусара на свету гору и нападе на сам поред главног храма посвећеног светим архангелима михајлу и гаврилу, мана- стир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса манастир дохијар др немања јонић манастир дохијар (извор: pkbalkanorg) икона пресвете богородице брзопомоћнице дохијарске (извор: monastiriaоgr) светиње свете горе 42 5/ 2017 манастир дохијар ту је записан и податак да је већ у то време манастир био посвећен светим архангелима михајлу и гаврилу у х веку у уставу свете горе манастир дохијар се налази на 20-ом месту на хијерархијској листи у другом уставу свете горе манастир заузима десето место од укупно 18 манасти- ра, а у трећем уставу свете горе заузима 11 место од укупно 25 манастира у хiv веку, након поновне похаре гусара, манастир помажу византијски цар јован v палеолог и српски цар стефан душан наредна два века пирати у више навра- та пљачкају манастир, све до 1560 када у манастир долази свештеник георгије, из андријанополиса, доводи младе калуђере и обнавља полусрушени манастир године 1568 георгије добија помоћ за манастир од молдовлашких владара, нарочито алек- сандра и његове жене роксанде која је да- ла новац да се откупи и поврати целокупна економија дохијара, унутар свете горе, те манастир поново постаје економски са- мосталан и економски ојачава братство подиже јужни одбрамбени зид на коме се надограђују монашке келије и обнавља од- брамбену кулу током xviii века изграђен је звоник и завршена је североисточна стра- на манастира када манастир поприма да- нашњи облик неправилног четвороугла на веома стрмом терену главни храм или католикон посвећен све- тим архангелима михајлу и гаврилу смештен је у дворишту манастира и потиче из 16 ве- ка изграђен је средствима влашког владара александра и његове жене роксанде храм има две припрате, од којих је унутрашња не- сразмерно већа од спољашње одмах по за- вршетку изградње храма, храм је фрескопи- сао о георгије (1568), ученик чувене критске школе фрескописа данашњи дрвени иконо- стас који потиче из 1783 је богато украшен цветним декорима током xvi и xvii века молдовласи су мана- стир дохијар сматрали својим, а њихови вла- дари својом задужбином да би остварили јаче везе са православним центром влашки епископ теофан се замонашио у овом мана- стиру и по упокојењу је сахрањен на левој страни унутрашње припрате поред главног храма, манастир дохијар има у свом утврђењу 12, и ван утврђења 3 параклиса најзначајнији од њих је параклис пресвете богородице брзопослушнице ко- ји се налази насупрот улаза у католикон у овом параклису се налази чудотворна ико- на богородице брзопослушнице која је и заштитница манастира дохијар и његова нај- значајнија светиња сваке године манастир бира двојицу јеромонаха који за послушање имају да наизменично читају псалме испред ове чудотворне иконе други параклиси у манастиру су посве- ћени светих 40 мученика, успењу пресвете богородице, благовештењу, светом георги- ју, светим архангелима, светим безсребре- ницима, света три јерарха, светом пророку илији, свим светим, светој тројици, светом димитрију, светом модесту, као и светом онуфрију, светом николају и преображењу ван манастира манастир дохијар у кареји, поседује и келију свих светих у којој бораве његови представници у светој епистасији манастирска трпезарија је смештена уз за- падне зидине манастира, њу је изградио ар- хиепископ охридски прохор у xv веку када је први пут фрескописана, да би у xviii веку трпезарија била поново фрескописана од реликвија поред чудотворне иконе бо- городице брзопослушнице, манастир посе- дује и део животворног крста, честице мно- гих светаца, одежде урађене златотканим тканинама на последњем спрату великог конака је смештена манастирска библиотека у којој се чува 545 рукописних књига од којих су 62 на пергаменту, међу њима је и неколико илустрованих рукописних књига са изузетно богатим заставицама и минијатурама поред овога библиотека поседује и око 5000 штам- паних књига из xviii, xix и xx века манастир дохијар данас заузима десето место на хијерархијској листи светогор- ских манастира у њему је данас око 40 мо- наха који изграђују општежитељну мона- шку заједницу светиње свете горе септембар / октобар 2017 43 у срцима родитеља треба да се сретну правда и мир „црква и деца“– тема је осетљива, а тло не- стабилно зашто? деца су бића која нису искушана у злу, а нису утврђена ни у добру деца се ра- досно одазивају на благодат господњу, али не знају да треба да је чувају, негују и умножавају деца су заштићена од утица- ја грубих страсти својим узрастом, али их одрастање, авај, неће заштитити од сабла- зни којих је препун савремени свет дечије душе су налик на нежне цвасти, али одјед- ном почињу да вену, чим их извуку „из ста- кленика“, тј чим их лише погодних услова васпитања ван сваке сумње, окружење је најбитније у духовном животу детета родитељи су „домаћи богови“, према изразу бла- женог теофилакта бугарског али, ако се не понашају „божански“, очекуј несрећу у срцима родитеља тре- ба да се сретну „правда и мир“, да се пољубе „милост и истина“, да би дете, одра- стајући свим трептајима душе и свим ћелијама те- ла било везано за своју породицу породица је најважнији део ка- да се ради о цркве- ном начину мишље- ња и живота детета, о његовом обитавању у крилу цркве али, признајемо да се не може свака породица похвалити сличном хармонијом узајамних односа шта да радимо? јер, нико неће да пусти своје „слатко дете“ да би оно заврши- ло у „далекој земљи“ савети родитељима: дозволите да поделим са родитељима не- ка своја размишљања: 1ми, одрасли, треба да у својој души загре- вамо пламичак непрестане срдачне моли- тве, да би њена невидљива светлост, поред речи и дела, просвећивала и грејала дечије душе сећате се оне „неизрециве светлости“, коју је сергеј јесењин, песник православног васпитања, видео духовним очима над мај- чинском „колибом“, где је маштао да се вра- ти, да се отргне из погубног загрљаја главног града? 2деца су слободна у својим одлукама и ми не можемо вечито да их „приморава- мо“ да се моле и иду у храм; потребно је да вера и побожност постану за наше птиће унутрашња потреба, неодвојива од њихо- вог самосталног живота која разумна мајка не машта о томе? али наше снаге су слабе, недостају нам педагошки таленти ево због чега је важно мислено посветити своје де- те господу, поверити њему и мајци божи- јој душу детета, свакодневно обнављајући свој „тајни договор“ тајном молитвом, у ко- хришћански брак и породица протојереј артемијe владимиров 5 правила за дете у храму шта урадити да деца, како одрастају, не би напуштала цркву? своје мисли са нама је поделио протојереј артемије владимиров 44 5/ 2017 јој бисмо молили спаситеља да избави од сваке беде и напасти наше несрећно чедо и да га постави на службу себи самом при- мер светих јоакима и ане, родитеља пре- свете деве марије, несумњиво, инспирише свакога 3треба да учимо уметност предавања за- кона божијег, као и педагогију од ство- ритеља погледајте „како је прелеп овај свет“ који је позван у живот прстима творца! до- дир са живом природом никада не може да досади ни деци, ни одраслима међутим сам творац остаје невидљив он никога не при- морава, не тражи узајамност, не прети, али свима излива своју благост и љубав, сва- кодневно нам пројављујући своју очинску бригу за свако од својих створења тако се и ми морамо научити да будемо надахнути и ведри у контакту са децом да непријатне ствари говоримо са пријатношћу да их вас- питајући, не давимо, да их учећи не понижа- вамо да им не будемо на муку већ на радост, да их привлачимо, а не да их одбијамо 4деци је, све док не уђу у укус молитве, потребно дати да у храму нешто раде, да служе нека то буде најпростија и најнепри- метнија ствар: да уносе спискове у олтар, да надгледају свеће и тако даље у храмовима где то разумеју и примењују, царује добра атмосфера, пријатна за оцрковљавање деце 5да би се деца задржала у цркви, треба се њима бавити и ван богослужења у храму овде су сва средства и видови добри – од уметничке школе до фолклора и екскурзија главно је да то буде под окриљем парохије или манастира тада ће и дружење деце бити здраво и безбедно али, како се каже: „веруј, али и проверавај“ савети пастирима што се тиче мог скромног пастирског ис- куства, са радошћу ћу га поделити добро је да свештеник прима децу на испо- вест испред крста и јеванђеља и пре седмо- годишњег узраста, не толико ради покајања, колико због разговора од неколико минута о добру и злу у животу детета уосталом, деца увек имају шта да испричају свештенику о сво- јим грешкама одлично је ако пастир направи „фонд за по- клоне“ – магнетиће, играчке, иконе, бомбоне, књиге, из ког би могао да узима поклоне за своје мале другаре није сувишно ни да стари- јој деци дате број свог мобилног телефона са- мо замислите бар на тренутак – каква је част и радост дописивати се са баћушком и имати са њим добре тајне, непознате родитељима! ако адолесценти који долазе код пастира имају негативан, изазивајући изглед, не би би- ло мудро да их одмах „обливамо врелином презрења“ овде би умеснији био меки ху- мор или мудро ћутање а на завршетку нашег разговора једна па- рохијска сцена: баћушки прилази девојчица са овако великим рупама на фармерицама, да се могу видети колена свештеник је пље- снуо рукама и скоро са непретворном инто- нацијом узвикнуо: „мила девојчице, какви су те то љути пси поцепали?! да ли могу да ти понудим своју заштиту и помоћ?“ треба да увек памтимо да је нама одрасли- ма важан резултат, а он се не састоји у томе да укоримо или доведемо дете у ред, већ у томе да омекшамо његово срце и задобије- мо његово поверење извор: православие и мир записала оксана головко превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица важно је мислено посветити своје дете господу, поверити њему и мајци божијој душу детета септембар / октобар 2017 45 одлуком светог архијерејског синода спц, а на предлог његове светости, ове године сам у својству уредника православног мисионара и клирика архиепископије бео- градско-карловачке имао част да будем међу свештеницима наше помесне цркве одређе- ним да служе током лета у олимпској регији грчке подсетимо, већ неколико година уна- зад постоји веома плодна мисионарска са- радња српске и грчке цркве коју је иницирао митрополит китруса, платамона и катерини- ја г георгије овај човек је oсведочени при- јатељ српског народа, како на речима тако и на делу – бесплатна летовања за многодет- не српске породице и ученике богословија (у координацији са верским добротворним старатељством аем), само су један од успе- шних пројеката реализованих великодушно- шћу митрополита георгија с обзиром да у олимпској регији (која обухвата места пара- лија, лептокарија и неи пори) сваке године летује велики број срба, високопреосвећени митрополит је благословио да у летњем пе- риоду, у поменутим местима, на смену слу- же српски свештеници, при чему митропо- лија организује смештај и храну за њихове породице место у које сам био распоређен на службу је неи пори настало је у скоријем периоду, као туристичка зона са малим бројем станов- ника (око 500), великим смештајним капаци- тетима и дугачким песковитим плажама до њега се долази прилично једноставно – до- вољно је држати се аутопута за атину неких стотинак километара од солуна неи пори се граничи са платамоном, местом које има велики број староседелаца и знатно дужу историју о којој посебно сведочи чувена пла- тамонска тврђава, настала у време четвртог крсташког похода смештај за српског свештеника и његову породицу у овом делу је у подножју малене црквице посвећене светом цару константину и царици јелени, која се налази на узвишеном делу платамона сазидана је пре две децени- је и, заједно са прелепом портом, представља путопис служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи порију мисионарска разгледница из неи порија презвитер оливер суботић 46 5/ 2017 једну од изузетно складних архитектонских целина овог краја, коју посећује велики број туриста порта и прелеп видик који се пружа из ње су разлог због кога се викендом у овом маленом храму обавља велики број крштења и венчања грка из суседних области, али и из западне европе, па чак и америке служба српских свештеника задужених за платамон – неи пори се обавља у храму свете великомученице марине у неи пори- ју сваког радног дана у 21 час у том храму служи се вечерња служба на српском (и цр- квенословенском) језику по јулијанском ка- лендару, док се на празнике света литургија служи у 9 часова ујутро настојатељ храма је отац василије, са којим српски свештеник за- једно служи недељну литургију (упоредо на грчком и српском језику) храм свете велико- мученице марине (у народу познате као ог- њена марија) по својој величини спада у веће цркве и вероватно је најлепши архитектонски објекат у неи порију у пракси, служба на српском језику изгле- да тако што свештеник служи и истовремено поје стихире и тропаре који су одређени за службу тог дана, док свештеникова супруга за певницом одговара на јектеније, чита псалме и молитве одређене за народ, пева припеве ако су свештеникова деца одрасла такав „си- стем“ функционише сасвим добро, но ако су мала, а притом и мало живахнија то онда уме да буде подвиг и за попадију и за свештеника но бог све уреди – већ на првој вечерњој слу- жби појавила су се два ученика богословије светог јована златоустог из крагујевца, који су били на екскурзији у неи порију они су одмах преузели певницу, а следећи дан им се придружило још неколико школских другара навешћемо имена ових свршених питомаца богословије који су нам помогли током слу- жбе то су: стефан јовановић (епархија жичка), никола ицин (епархија бачка), стефан марић (епархија бачка), ђорђе михајловић (архие- пископија београдско-карловачка), милош спасојевић (епархија браничевска) и миха- ило спасојевић (епархија ваљевска) њихо- во складно појање је одмах привукло пажњу посетилаца и показало колико је у мисионар- ском погледу важно имати добру певницу с обзиром да ове годину уписују богословски факултет, желимо им да током студија раз- горе ревност коју имају сада неколико дана касније, уочи видовдана, на службу је дошао мирослав радованчев, црквењак–појац зре- њанинске руске цркве, који је са супругом марицом и сином душаном летовао у неи порију брат мирослав је преузео п
Свеска: 357 | Хришћанство и светске религије
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Китруса Г Георгије на служби у Ватопеду извор: wwwpemptousiagr Фотографија на другој страни корице: Епископ тимочки Г Иларион (Голубовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из манастира Милешева фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Свете Великомученице Марине у Неи Порију фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 357, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Сведочење хришћанске вере 3 Пастир добри Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом тимочким Господином Иларионом Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог! 4 Пастир добри Последњи дани Мати Божије 10 Светли ликови историје СПЦ Слово о Старцу Симеону Добрићевском 11 У дијалогу са атеизмом Научна теорија и идеологија 14 Какве су ти мисли, такав ти је живот Молитвени уздах Старцу срцезналцу 17 ТЕМА БРОЈА Велика тајна побожности 19 Вера Истине и светске религије 22 Разговор са Гораном Раденковићем, професором Богословије „Свети Сава“ у Београду Распеће и Васкрсење 24 Архиепископ Јован Шаховској: Је ли могуће „братство религија“? 29 О понуђеној празнини 30 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишевић 32 Светиње Свете Земље Маслинска гора и Гетсимански врт 40 Светиње Свете Горе Манастир Дохијар 42 Хришћански брак и породица Протојереј Артемијe Владимиров 5 правила за дете у храму 44 Путопис Мисионарска разгледница из Неи Порија 46 Десет питања за православног мисионара Десет питања за православног мисионара 51 Из историје Српске Православне Цркве Филип Вишњић и српски духовници 53 Српска традиција и обичаји Обичаји пред свадбу у старини 55 Духовне поуке у причама Богородица се на нашој страни поклонила 57 Путописи Задужбина захвалности за исцељење Манастир Гориоч 59 Сведочанства Живот је лепши него икада 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе 64 стране септембар / октобар 2017 1 СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и светске религије УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за на
Одреднице:
1. 130611 / ...поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој нај ДУБЉИ вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- ...
2. 158669 / ...сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се про ДУБЉИ? вала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тро...
1. 130611 / ...поред есенције хришћанског сведочења, који налази свој нај ДУБЉИ вид у литургијској заједници, као причешћивању и партиципацији у телу хри- стовом и нашег ангажмана у остварењу дру- ...
2. 158669 / ...сам ишла са родитељима на причешће за празнике вера се про ДУБЉИ? вала касније у сусрету са искушењима, кроз духовну борбу као школарац сам такође ишла на веро- науку при цркви свете тро...
39
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
...се особито развило у монаштву које је негова- ло и бавило се најДУБЉИ?📌 м поривима и по-
кретима људске душе, али и тела основа
тог говора о души је утемељена на личном
подвигу и суочавању са сопств
...се особито развило у монаштву које је негова- ло и бавило се нај
МЕТА инфо: Р:27044 К:204923 Д:113
| Свеска 360 |
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... схватање људске душе јесте то да се теорија и прак- са непрекидно преплићу на- име, у хри -шћан с т в у без духов- ног опита старац јосиф исихаста (извор: светигора) и његове 12 2 / 2018 потврде кроз заједницу цркве свака спе- кулација је ход ка обмани (прелести) то се особито развило у монаштву које је негова- ло и бавило се најдубљим поривима и по- кретима људске душе, али и тела основа тог говора о души је утемељена на личном подвигу и суочавању са сопственим слабо- стима ипак, психологија хришћанства није своје интересовање ограничавала само на терапеутски аспект сам терапеутски аспект је потицао из онога што је средиште хри- шћанске мисли – христа као оваплоћеног бога наиме, у христу нам је откривена не само тајна бога, већ и тајна човека и његова коначна слава чији смо учесници ми као ве- рујући стога, хришћанство говори о опиту који доживљава душа кроз једниство целог човека са богом у мистичном јединству и пребивању у светлости божанских енерги- ја терапеутски степен јесте само почетни и у служби је исцељења, целовитости човеко- вих психосоматских способности за најду- бље и најприсније сусретање и прожимање са богом и творевином кроз јединство љу- бави овде видимо то да у хришћанској тео- логији бављење сопственом душом није ра- ди некаквог личног самоусавршавања циљ је заједница са богом бог се јавља као дру- ги у коме се огледамо и препознајемо као непоновљиви, другачији и тиме и вредни препознајемо се као жељени и они који же- ле жељенога и желатеља другим речима, процес сазнавања и упознавања себе неми- новно води кроз др угог (бога), али и кроз другог (човека) из тог разлога и максима пустињских отаца у многоме парадоксална за њих који су се одвојили од метежа овога света: „видео сам ближњег свога, видео сам бога свога“ из овога можемо закључити да хришћан- ство које свој говор о човеку и његовој души ипак поставља у непосредну везу са богом који превазилази природне датости стоји на другом полу људске мисли од психологије као науке која се развила у 19 веку међу- тим, у самом крилу те психологије негде кра- јем 19 века се, парадоксално, појављује ау- стријски лекар и психијатар зигмунд фројд који својим књигама, а особито, тумачењем снова изнутра пољуљава не само психоло- гију него уопште позитивистички начин ми- шљења фројду то свакако није био циљ баш супротно али фројд и с а њим и ње говим ученицима рођена психоанализа показује озбиљне пукотине у тој монолитној предста- ви сувереног и свемоћног људског ума, а са њим и душе она нас вра ћа на оне ба зичне пориве који од тела кроз сплет односа у ко- јима узрастамо кроз своје детињство граде људску личност безмало, психоанализа пре- раста у философски поглед на човека и ње- гово унутрашње биће чињеница коју пред нас ставља психоанализа јесте да убеђеност човека у његову нормалност, сведеност и самоконтролу јесте веома шарена лажа у сваком од нас чучи потенцијална схизофре- нија упознајући се кроз клиничку праксу и психопатологију, психоанализа нам говори да исти пориви који покрећу психички обо- леле особе, покрећу и нас оно што је нај- тема броја у хришћанској теологији бављење сопственом душом није ради некаквог личног самоусавршавања циљ је заједница са богом бог се јавља као други у коме се огледамо и препознајемо као непоновљиви, другачији и тиме и вредни март / април 2018 13 тема броја битније од свега (без подробнијег бављења психонализом) јесте то да нам психоанализа говори о човеку као бићу којем је потребан други да би с е кроз рвање са њим (уп пост 32, 24–31) формирао, да би по стао личност наиме, спрам др угог као представе и с ли- ке (иконе) преко које се препознајемо, нај- пре огледамо, а онда увиђамо и особености свога сопства као продукта успешног или неуспешног повезивања (заједнице) са тим другим поражавајућа је представа описа- на у појединим уџбеницима психијатрије о схизофреним болесницима који сатима стоје испред огледала готово опчињени ликом ко- ји виде у огледалу другим и једноставнијим речима, моја лична особеност је нераскиди- во везана за људе и околину у којој одрастам и са којима градим односе и према којима и формирам моделе понашања имајући све ово у виду, није тешко препо- знати да је психологија, и са њом и психоана- лиза, та којој је потребно осмишљавање за којим ево више од века трага то осмишља- вање може дати богословље из тог разлога, као хришћани не треба да одбацујемо психо- логију или психотерапију свакако, не треба да је асполутизујемо напротив, треба да је осолимо смислом који нам је да т у хри сту али исто тако, никако не треба да занемари- мо ни њена достигнућа на концу, она и јесу израз оног самопосматрања човека времена у којем живимо негирање тога ни у ком слу- чају неће потврдити истинитост наших ста- вова као сведоци христове радосне вести позвани смо да сва ки аспект људске мисли у свакој историјској епохи, укључујући и ову нашу, преображавамо нека нам пример бу- де управо старац јосиф исихаста и његово прихватање медицине и лечења нећемо се у свему сложити нити са медицином нити са психологијом (психијатријом и психоанали- зом) али порицање знања које има психо- логија и добробити које може донети човеку може показати ништа друго него дијагнозу наше неуротичности аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја позната књига митрополита јеротеја вла- хоса, у извесном смислу са изазовним на- словом – православна психотерапија – доне- ла је за савремену психологију једну сасвим нову перспективу у приступу психолошким проблемима основна идеја и порука аутора ове књиге јесте да човек (верник) у свом при- ближавању богу у процесу обожења – кроз светотајински начин живота, лични напор и подвиг успева да исцели повређену при- роду свог бића, укључујући њену психу, коју митрополит дефинише као „духовни елемент човековог постојања, који је у јединству са ду- шом и сачињава ипостас (лично постојање)“ другим речима, приближавање богу као из- вору светлости, љубави и вечног живота има лековит учинак на целокупну људску приро- ду, преображава је и омогућава да постанемо „причасници божанске природе“ (2пт 1, 4) из теоријског угла ово полазиште је прин- ципијелно постављено, кохерентно и једно- ставно међутим, у прак си не ид е баш све тако глатко, како би се учинило на први по- глед процес обожења није тако једноста- ван свете тајне, заједно са подвигом поста и молитве, код неких верника не доводе до напретка у духовном животу разлог томе је што се деловање светих тајни не заснива на физичком или механичком дејству, већ под- разумева приправљеност саме личности можемо заправо рећи да се свете тајне, за- једно са постом и молитвом, преламају кроз призму личности какав ће е фекат тог пре- ламања бити, зависи од саме личности – од њене (не)мирне савести, настројења срца и њеног психичког склопа унутрашњи психички простор и структу- ра личности јесу такође значајан чинилац на путу обожења у т ом домену се могу по- јавити озбиљне психичке препреке у духов- ном животу као што су: душевни поремећаји, страхови, унутрашњи конфликти, дефицит карактерних особина, емоционална неу- равнотеженост, социјална неприлагођеност, несвесни процеси (пре свега, одбрамбени механизми) све наведено православна пси- хотерапија може да промени и исцели, али не може и не сме да за немари поред борбе 14 2 / 2018 православни психолог полази од почетне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је пут исцељења православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога виктор вицановић са страстима и гордошћу, човек (верник) на свом путу ка спасењу мора да се суочи са са- мим собом у свим аспектима и нивоима своје личности улога духовника је у том смислу од велике важности он треба да осети индивидуалност и специфичност верника али, ко је духов- ник? за које лице се може рећи да је д ухов- ник? постоји ли неко ближе одређење овог појма? терминолошки узевши, појам духовни- ка може да с е креће у ра спону од опитног старца са изобиљем духовних дарова (дубоко и истинско сми- рење, прозорљивост, ду- ховно сагледавање стања срца), преко опитног и образованог свештени- ка или монаха, све д о свештеника који на исповести обави површан и рутин- ски разговор од два минута са верником кога не познаје или једва познаје да ли се за последњег може рећи да је духовник, тачније, да преузи- ма улогу духовника? свети јован кронштатски даје једну доста широку дефиницију духовника: „само бог може да обнови човека развраћеног грехом или то могу учинити они љ уди којима сам бог даје своју благодат и в ласт и силу да се сами обнове, и просвете, и учврсте у новом животу, и да друге обнављају, да их освећују и да руководе њима влашћу божијом, духовном влашћу“ дакле, само они к оји су обновље- ни, просвећени и учвршћени у новом живо- ту могу друге да воде истим путем – влашћу божијом, духовном влашћу, датом им од бога ми бисмо претходну дефиницију мало су- зили и прецизирали сматрамо да духовник може бити оно свештено или монашко лице које на себе преузима одговорност духовног руковођења у целини, односно показује пут ка спасењу, познавајући верника кроз проду- бљени лични однос са њим, и с ходно томе, има право и обавезу да одреди на који начин верник треба да партиципира у светотајин- ском животу у дефиницији светог јована кронштат- ског назире се, такође, једна важна одлика духовног руковођења реч је о небоземном хијерархијском принципу: бог – духовник – верник прихватајући ову вертикалу, верник треба да из послушања – које не искључује митрополит нафпактоса јеротеј влахос) (фото: ромфеа / romfeagr) март / април 2018 15 тема броја расуђивање и слободу избора – усвоји саве- те и благослове духовника у вези са претходно реченим, улога пра- вославног психолога (психотерапеута) није у томе да он постане замена или алтернати- ва духовнику он треба да буде сарадник ду- ховнику у домену решавања често врло ком- пликованих психолошких проблема (личних, брачних, породичних) духовник, по мери свог смирења и духовног расуђивања, сагле- дава проблем и преноси вољу божију за ње- гово разрешење православни психолог, упо- редо са тим, помаже да савет духовника особи буде психолошки разумљив (прихватљив), и не би требало да га доводи у питање дакле, психолог може бити само сарадник духовни- ка, а не његова алтернатива постоје још неке значајне разлике између духовника и православног психолога духов- ници, са благодатним даровима прозорљи- вости и познавања људског срца, директно, целовито и дубоко улазе у суштину проблема решење проблема за верника је тада често тренутно и отрежњујуће психолози, без тих дарова, принуђени су да раде полако и по- ступно, често и не успевајући да проникну у најдубље узроке проблема психолози у свом раду иду полако, одоздо, „пешке“ продори и помоћ одозго ретко се дешавају велики духовници светошћу свог живота и својим смирењем доносе предукус царства небеског и тако постижу посебан терапеутски ефекат код верника, задобијајући његово по- верење и психолог би могао светошћу свог живота, као и сваки други хришћанин, постати сасуд божанске благодати доносећи предукус царства небеског (додајемо: само што такав случај није још забележен) поставља се питање зашто сарадник духов- нику мора бити баш православни психолог (психотерапеут), а не, да употребимо тај тер- мин, секуларни психолог? има више разлога прво, православни психолог полази од по- четне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је п ут исцељења због т ога ће он, упоредо са психолошком анализом про- блема, инсистирати да верник ојача у својој вери, да правилно учествује у литургијском животу, да у духовном смислу ради на себи то се не може очекивати од секуларног психоло- га друго, као верник, православни психолог се узда и очекује божију помоћ у решавању проблема прецизније, он своје академско знање и искуство комбинује са вером у бога и молитвено се заузима за верника секуларни психолог своју помоћ заснива само на академ- ском знању и искуству треће, православни психолог узима у обзир и духовну и душевну страну проблема, секуларни психолог само душевну четврто, православни психолог пре- ма вернику има хришћански однос љубави и саосећања секуларни психолог углавном инсистира на професионалном односу пето, православни психолог у свом раду полази од хришћанских вредности и моралних норми на исти начин као што уважава лични интерес особе, он инсистира и на поштовању божијег моралног закона (јеванђелских заповести) секуларни психолог не оцењује систем вред- ности свог клијента препуштајући то слободи његовог избора такође, на теоријском плану православни психолог полази од боголико- сти као генеричке суштине човека, односно од базичног принципа да је човек створен по образу и подобију божијем, док секуларни психолог као да потискује или избегава одго- вор на суштинско питање „ко је човек?“ пре- миса боголикости човека за њега је небитна ствар (штавише, због доминантног броја ате- иста или агностика међу психолозима, бого- ликост је за већину њих само једно од многих непроверених становишта из учења цркве) православна психологија постаје специ- фична научна област, настала из реалне мо- гућности креативног дијалога између вере и науке, православне духовности и савреме- не психологије она је потребна цркви као помоћ у отклањању психолошких препрека на путу обожења њених верника, а за науку (психологију) представљаће моћно средство за упознавање са неистраженим простором људске духовности аутор је психолог у деветој београдској гимназији 16 2 / 2018 док је још био је ромонах теофан вршио је дужност инспектора и професора психоло- гије и логике у новгородској семинарији нема сумње да је његова учитељска и професорска делатност допринела повећању интересовања према психологији и осмишљавању питања ве- заних за њу биографи живота светитеља такође истичу да се професорска делатност јеромонаха теофана у санктпетербуршкој академији гради- ла на аскетском и психолошком опиту (искуству) материјал за лекције на катедри пастирског и моралног богословља црпео је из светог писма, светоотачког наслеђа, житија светих и приручника психологије у једном из писама н в елагину подвижник прича о раду једног ње- говог друга са академије протојереја стефана кашменског, посвећеног психологији светих отаца теофан је сматрао да је та тема веома ва- жна, али да је у богословљу недовољно изучена и лоше разрађена на такав начин свети теофан затворник је учинио прве кораке у тој области неопходно је истаћи чињеницу да истраживачи његовог наслеђа, не без разлога, примећују ути- цај на његово стваралаштво од стране таквих људи какви су проф федор александрович го- лубински, василиј николаевич карпов, архи- мандрит теофан (авсенев), професор казанске духовне академије и други анализирајући наслеђе св теофана, може се са сигурношћу тврдити да се његов опит хри- шћанске психологије заснива на учењу о чо- веку у православној антропологији, аскетици, самопосматрању светих подвижника, личном самопосматрању и на опиту светске психологи- је програм хришћанске психологије код њега се своди на описивање састава људске природе са систематским описом способности и назначе- ња сваког дела размотрићемо његов програм у три етапе прва етапа вишенски затворник описује ста- ње првозданог човека до грехопада он посма- тра човека као свет у малом, микрокосмос, који у себи садржи све облике живота, његових прет- ходника по лествици стварања тај мали свет, по учењу св теофана, састоји се од духа, душе и тела„опште устројство људске природе“, пише св теофан, „је одређено спојем разних састав- них делова, његових различитих сила (енергија) и способности у првозданом (провствореном) човеку је присутна хармонија и међу саставним деловима, и међу силама тих делова“ по тео- фановој мисли, „ја“ човека јесте јединство духа, душе и тела све силе људске природе су усред- сређене и сабране у његовој личности, у њего- вом „ја“„ја () представља слијаније и неразде- љиво јединство свих сила човека“ разматрајући подробно саставне делове људске природе, он сваки покушава да опише и наведе карактеристична својства, да одреди његову сврху, да м у нађе место, и да об јасни његов првобитну замисао тако, примера ради, покушавајући да објасни шта је то дух, теофан га одређује као силу, орган, или осећање циљ и сврха духа јесте општење с богом и духовним тема броја ако хоћеш да познаш душу, обрати се светим оцима, посебно подвижницима и захватај из тог извора обилну психолошку мудрост (свети теофан затворник, оваплоћено домостројитељство опит хришћанске психологије) светитељ теофан затворник оснивач хришћанске психологије превод са руског: небојша ћосовић март / април 2018 17 тема броја светом, управљање душом и телом, а такође и посредништво у обожењу свега састава људске природе тако он чини не само са саставним де- ловима људске природе, него и са сваком силом својственом тој природи друга етапа теофан затворник у свом разми- шљању о човеку уводи факт прародитељског греха до грехопада су људи имали чисто срце и добро настројење воље, али је кроз пад к од њих произашао раздор после грехопада, спо- собност и снагу која је била дана људима за по- знање бога, човек је преусмерио на самог себе„уместо бога, човек је бес- коначном љубављу заволео самог се- бе“ произашле су велике промене у закону постојања духа, душе и тела, нарушила се јерархија управљања и као последица изменило се сазнање човека гнев је унео раздор међу дух, душу и тело, и њима својствене енер- гије те су енергије изашле испод кон- троле човека, обреле су неку незави- сност и самоуправљање у односу на човеково „ја“ вишенски затворник пише да је људско „ја“ постало не деј- ствено, тј човек више не упра вља својим силама него су те силе почеле да управљају њимеизгубивши на та- кав начин заједничку тачку сједиње- ња, саставне силе људске природе су почеле да се сукобљавају међу со- бом резултат тога је преовладавање једне силе над другом и њихово не- правилно деловање на пример, св теофан говори да, када преовладава срце, њега прати слабост ума и нестабилност воље и да се за човека са таквим односом сила може рећи да је бескарактер- на личност, и т ако даље као резултат пада, у људску природу је уш ла жеља за г рехом, а кроз грех је успостављена власт духова зло- бе над човеком у свет је ушла смрт људи су изгубили бога, и унутар човека се појавила празнина, а заједно са њом и неутољива жеђ и жеља да се та празнина попуни одатле, по св теофану, и потичу људска стремљења и жеље човек осећа непотпуност свог бића, и управо га то тера да т ражи предмет чиме да испуни себе више од тога, човек је почео да сматра добрим све то што му даје осећање испуњено- сти, чак и грех трећа етапа свети теофан је говорио о нео- пходности лечења људске природе кроз лични подвиг и божије дејство божанствена благодат лечи „палост“ у к ојој се човек нашао због учи- њеног греха благодат, по теофану, поново успо- ставља у савести божанствене законе, мења и преображава расположење воље, умирује наше прохтеве под њеним дејством све треба да стене на своје место, односно да дође у стање првобитног божијег промисла о човеку тај дуготрајан про- цес лечења одвија се у цркви у којој постоји све шта је за то неопходно на такав начин опит хришћанске психологије св теофана предста- вља анализу описа људске природе у стању првоствореног (првозданог) адама, у стању после греха и у греху, а такође и стању под благодаћу пре- освећени теофан је као прво говорио о идеалу и норми којој је призван човек, а затим разматра стање пале људске природе с описом последица и као завршетак излаже начин и мо- гућности враћања у норму битија ми- крокосмоса тј човека свети теофан затворник се у својим радовима по- казује као изврстан психолог и позна- валац религиозно-моралног живота он прониче у дубину душе сазерцава и открива нам законе постојања уну- тарњег скривеног човека психолошки погледи св теофана нису апстрактна размишљања нити филозофски концепт то је живо бого- словље о души, изграђено на темељу светоотач- ког аскетског опита, а циљ тог богословља је спа- сење човека и његово припремање за вечност извод из текста (без критичког апарата): роман ткачев, „опит хришћанске психологије у делима светог теофана затворника“, рождественские чтения, москва 2012 г psyheoby/svyatitel-feofan-zatvornik/ св теофан затворник, новија икона извор: agios-iconru) 18 2 / 2018 човек је саздан као боголико биће и као храм божији велики отац и учитељ цркве свети никола кавасила поучава да истински храм божији и престо (жртвеник) у чулном свету може да буде једино човечија приро- да са друге стране, свети јован златоусти вели да у светом храму божијем верници примају утешитељев дар који их освештава и преображава у благословену грађу од које се подиже црква јер црква није ништа дру- го до храм с аздан од наших душа ово своје благословено назначење увек и изнова по- тврђујемо и актуализујемо учешћем у све- тој евхаристији сједињујући се са господом ваистину, божанственим причешћем човек у целости постаје христоносни храм и сваки део његовог тела је део храма христовог ев- харистијска трпеза нас настањује у христу и христа у нама стога у јеванђељу љубљеног ученика читамо: у мени пребива и ја у њему (јн 6, 56) христос је у исти мах и наш преби- валац и наше пребивалиште преподобни и богоносни отац наш максим исповедник у својој мистагогији каже да је сваки човек са- здан као мистични храм по дубокој и осве- штаној мисли овог светог оца, тело човеко- во је наос, душа је свети олтар, а ум је свети жртвеник након овог увода и подсећања на благословено човеково назначење у контек- сту његове целовитости, своју пажњу усме- рићемо ка богослужбеним и химнографским примерима у којима се господ наш исус хри- стос велича и прославља као савршени ле- кар душа и тела наших свето богослужење и химнографија право- славне цркве, ослањајући се на светописам- ска сведочанства и дубоку светоотачку мисао, на много места прославља господа нашег ису- са христа и велича га као великог и саврше- ног лекара (исцелитеља) душа и тела наших свети оци и учитељи цркве подсећају да христос није увек у улози лекара (терапеута) већ у улози савршеног и великог исцелитеља који на савршени начин васпоставља нару- шену људску целосност, враћајући нарушену хармонију између тела, душе и духа најопит- нији тренутак враћања човекове целовитости јесте света литургија централно и најсавршеније богослужење, света литургија, својим текстом указује да чо- век васцелим својим бићем, како душом, тако и телом, учествује у њој својим мислима мо- жемо отићи један корак даље и подсетити да је евхаристијски поглед на човека увек сагле- дан у једној савршеној целовитости тела, душе и духа човечијег у првом делу свете литургије у молитви трисвете песме свештенослужитељ се моли да господ освети душе и тела наша и подари нам да му свагда у светлости служимо и у молитви пред читање светог јеванђеља запали у срцима нашим литург возглашава: јер си ти просветљење душа и тела наших, христе боже у другом делу литургије све- тог јована златоустог, у другој молитви верних предстојатељ се моли следећим речима: опет и много пута теби припадамо, и теби се моли- мо добри и човекољубиви, да, погледавши на молитву нашу, очистиш душе и тела од сваке тема броја свети оци подсећају да христос није увек само у улози лекара, већ и у улози савршеног исцелитеља који васпоставља нарушену људску целосност, враћајући нарушену хармонију између тела, душе и духа христос – лекар душе и тела бранислав илић март / април 2018 19 тема броја нечистоте телесне и духовне затим у мо -литви главоприклоњења литург се директно обраћа господу молитвеним вапајем истовре- мено исповедајући га као савршеног и јединог истинског лекара душа и тела наших: плови са онима који плове, путуј са путницима, исцељуј болесне, лекару душа и тела наших у ходатај- ственој молитви на литургији светог василија великог предстојатељ евхаристијског сабра- ња се моли речима: ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болесни- ке исцељуј завршавајући поменуту молитву возглашава: јер си ти господе, помоћ беспомоћ- нима, нада безнадежнима, спаситељ витланима бу- ром, пристаниште онима који плове, лекар болесни- ма у молитви пред моли- тву господњу литург се мо- ли да нас господ очисти од сваке нечистоте телесне и духовне, али и да не будемо немоћни душом и телом због недостојног причешћи- вања у благодарственој молитви након причешћа верних благодаримо госпо- ду на причешћу светим, пречистим, бесмртним, и небеским тајнама његовим, које нам је дао као доброчинство, на освећење и исцељење душа и тела наших и на литургији пређеосвеће- них дарова коју савршавамо у данима свете и велике четрдесетнице, на неколико места у молитвама имамо примере сагледавања чове- ка као целосног литургијског (богослужбеног) бића у молитви коју презвитер чита после по- лагања светих пређеосвећених дарова на све- ту трпезу, он се једним устима и једним срцем моли да господ освети душе и тела наша осве- ћењем неодузимљивим у молитви благодаре- ња након причешћа пређеосвећеним дарови- ма, молимо се господу да до последњег даха будемо удостојени причешћивања светим тај- нама његовим, на просветљење душе и тела и на наслеђе царства небеског на крају, можемо навести и два дивна при- мера из богате химнографије четврте неде- ље по пасхи – раслабљеног, у којој читамо перикопу о исцељењу раслабљеног човека богослужбене песме овог недељног дана су у великој мери проистекле из овог еван -ђелског казивања, те тако у другој стихири на господи возвах између осталог појемо: господ желећи васкрснути и пале људе, као човек обилазио је на земљи све исцељујући болести свих као лекар душа и тела наших у две познате стихире овог недељног дана на јако леп и сликовит начин описан је дога- ђај исцељења раслабљеног величајући спа- ситеља као савршеног лекара душа и тела наших: крај овчије ба- ње лежаше немоћан човек, и видевши те господе вапијаше: го- споде, човека немам да ме спу сти када се узбурка вода, а док ја дођем други сиђе у во- ду и прими исцељење, док ја у немоћи лежим и тада умилостивив- ши се спаситељ му с е обрати: тебе ради по- стао сам човек; тебе ради обукао сам тело; и рече: узми одар свој и ходи! ти коме је све мо гуће, ти кога све с луша, ти коме се све покорава свети, све нас помени као бог који воли човека изађе исус у је русалим, на ба њу код овчи- јих врата, коју јудеји зову витезда, а која има пет тремова под њима лежаше мноштво болесника анђео божји повремено силажаше и узбуркаваше воду, и оздрављење дариваше онима који су са вером приступали и видев- ши господ човека који је годинама боловао, рече му: хоћеш ли да б удеш здрав? а болесник одговори: господе, немам човека да ме, када се узбурка вода, спусти у бању лекарима сам дао сав иметак свој, и не удо стојих се да добијем милост али лекар душа и тела му рече: узми одар свој и ходај, проповедај моју силу, и велику милост до крајева света исцељење узетога, живопис из манастира ставроникита, 14 век (извор: pravmircom) 20 2 / 2018 руска православна црква препознала је православну психологију као значајну област у којој се преплићу вера и наука по- себан сензибилитет за психолошке аспекте верског живота показао је још у своје време свети теофан затворник, не само као преда- вач психологије на санктпетербуршкој ду- ховној академији, већ и као духовник који је у свом ра ду у пр ви план стављао духовно– психолошке теме мало је познат податак да је свети теофан касније, као епископ, наме- равао да објави први уџбеник из православ- не психологије, али због многих обавеза није успео да реализује своју идеју данас при руској цркви постоји низ висо- кошколских установа у којима се образују православни психолози: – психолошки факултет руског православног универзитета светог јована богослова (москва); – православни факултет друштвених наука „со-действие“ (москва); – психолошки институт ран (руске академије наука) (москва); – катедра за психологију свето сергиевске православне богословске академије (москва) издваја се по свом деловању и институт хришћанске психологије који води свеште- ник и психолог андреј лоргус институт има врло разгранату делатност која обухвата: двогодишње студијско усавршавање за пси- хологе, тренинг програме, психолошко саве- товање, међународну сарадњу, одржавање семинара и издавачку делатност на овом институту се при сваком упису примају на бесплатну едукацију два кандидата са благо- словом епархијског свештеника који би тре- бало да се оспособе за пружање психолошке помоћи људима у оквиру својих парохија у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-пси- холошку помоћ у кризним ситуацијама у том смислу истиче се центар кризне психологије при храму христовог васкрсења у москви такође, треба издвојити и удружења право- славних психолога, од којих је најзначајније удружење санктпетербуршке области, осно- вано 2005 године, затим обновљено и реор- ганизовано 2014године указом митрополита варсонуфија удружење је названо по светом теофану затворнику овим удружењем руко- води духовник, јереј артемије наумов при неким епархијама формирани су сос телефони крај којих дежурају специјалисти 24 часа како би пружили стручну помоћ љу- дима у невољи на пољу интернета такође постоји раз- граната делатност православних психоло- тема броја у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-психолошку помоћ у кризним ситуацијама православна психологија у руској православној цркви монах киријак (миланко) март / април 2018 21 га постоји мрежа православ- них сајтова и форума, међу којима истичемо пројекат групе сајтова под називом пережитьру, покренут пре дванаест година то су ве- ћином сајтови путем којих православни психолози по- мажу људима у кризним пси- холошким ситуацијама тако сајт wwwperejitru помаже у случајевима развода, www pobedishru код унинија и размишљања о самоубиству, wwwvetkaiviru када се ради о насиљу, wwwmemoriamru током туговања услед смрти блиске особе, wwwboleem com за превладавање пси- хичких криза код људи који сазнају да имају болест са смртном дијаг- нозом поменућемо такође и сајт wwwrea- loveru на коме се пружа подршка у вези са љубављу, партнерским односима и поро- дичним животом сајт wwwpobedishru у русији је пружио огроман допринос на плану превенције суи- цида више од 30 хиљада људи је изјавило да су одустали од самоубиства захваљујући том сајту о неопходности оваквих ресурса гово- ри и тај податак, по сведочанству православ- ног психолога михаила хасминског, да сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиља- да људи на многим од наведених сајтова, у зависности од врсте проблема, на питања од- говарају православни психолози, психијатри или свештеници издавачка делатност из области пра- вославне психологије је врло развијена и разноврсна креће се у ра спону од хри- шћанске антропологије (најзаступљенији домен), преко теоријских, методолошких и парадигматских основа православне психологије, све до савремених психоте- рапијских метода (нпр методе „12 корака“ у лечењу зависности) с тим у вези, издва- јају се значајна ауторска имена, као што су димитрије а авдејев (код нас је преведена његова књига „100 питања православном психотерапеуту“), михаил и хасмински, николај е пестов, лариса ф шеховцева, федор е васиљук и многи други ових не- колико кратких података о месту и улози православне психологије у рпц јасно го- воре да је православна психологија пре- позната као значајна помоћ у пастирском, хуманитарном (милосрдном) и мисионар- ском деловању цркве тема броја по сведочанству православног психолога михаила хасминског, сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиљада људи 22 2 / 2018 желимо да читаоцима православног мисионара представимо сању стан- ковић, православног психолога из београ- да сања већ неколико година води и уре- ђује све популарнији сајт „има наде“, који обухвата шири спектар питања из области православне психологије и психотерапије звање православног психолога стекла је на едукацији у русији од 2015 године ради као православни психолог у приватном са- ветовалишту у београду православна психологија је релативно нов термин можете ли за читаоце православног мисионара објаснити шта се под тим подразумева? – најпре да се захвалим на могућности да за православни мисионар отворимо разго- вор на тему православне психологије код нас у србији, концепт православне пси- хологије и рада православног психолога је релативно нов у русији је православна психологија у највећем степену развијена и распрострањена, они имају, како школе за едукацију православних психолога и пра- вославно-психолошка саветовалишта при храмовима, тако и удружења православних психолога при епархијама укратко, специфичност рада православ- ног психолога огледа се на следећи начин: 1) православни психолог у свом раду полази од тога да постоји и духовна реал- ност, да по стоје и ду ховне болести и ду - ховни узроци који продиру на психолошку раван и тамо се испољавају са одређеним симптомима које онда психологија евиден- тира и назива их одређеним дијагностич- ким терминима наравно, не морају сви психолошки про- блеми имати обавезно и духовни узрок, али изостављање и пренебрегавање ове могућности чини помоћ коју пружа психо- лог прилично осиромашеном 2) полази се од тога да православни психолог није тај који може да реши не- чији проблем, да излечи човека, већ је улога православног психолога да чове- ка упути да се на правилан начин окрене богу (наглашавам ово „правилан“ начин), који ће му помоћи да заиста реши свој проблем и не
... схватање људске душе јесте то да се теорија и прак- са непрекидно преплићу на- име, у хри -шћан с т в у без духов- ног опита старац јосиф исихаста (извор: светигора) и његове 12 2 / 2018 потврде кроз заједницу цркве свака спе- кулација је ход ка обмани (прелести) то се особито развило у монаштву које је негова- ло и бавило се најдубљим поривима и по- кретима људске душе, али и тела основа тог говора о души је утемељена на личном подвигу и суочавању са сопственим слабо- стима ипак, психологија хришћанства није своје интересовање ограничавала само на терапеутски аспект сам терапеутски аспект је потицао из онога што је средиште хри- шћанске мисли – христа као оваплоћеног бога наиме, у христу нам је откривена не само тајна бога, већ и тајна човека и његова коначна слава чији смо учесници ми као ве- рујући стога, хришћанство говори о опиту који доживљава душа кроз једниство целог човека са богом у мистичном јединству и пребивању у светлости божанских енерги- ја терапеутски степен јесте само почетни и у служби је исцељења, целовитости човеко- вих психосоматских способности за најду- бље и најприсније сусретање и прожимање са богом и творевином кроз јединство љу- бави овде видимо то да у хришћанској тео- логији бављење сопственом душом није ра- ди некаквог личног самоусавршавања циљ је заједница са богом бог се јавља као дру- ги у коме се огледамо и препознајемо као непоновљиви, другачији и тиме и вредни препознајемо се као жељени и они који же- ле жељенога и желатеља другим речима, процес сазнавања и упознавања себе неми- новно води кроз др угог (бога), али и кроз другог (човека) из тог разлога и максима пустињских отаца у многоме парадоксална за њих који су се одвојили од метежа овога света: „видео сам ближњег свога, видео сам бога свога“ из овога можемо закључити да хришћан- ство које свој говор о човеку и његовој души ипак поставља у непосредну везу са богом који превазилази природне датости стоји на другом полу људске мисли од психологије као науке која се развила у 19 веку међу- тим, у самом крилу те психологије негде кра- јем 19 века се, парадоксално, појављује ау- стријски лекар и психијатар зигмунд фројд који својим књигама, а особито, тумачењем снова изнутра пољуљава не само психоло- гију него уопште позитивистички начин ми- шљења фројду то свакако није био циљ баш супротно али фројд и с а њим и ње говим ученицима рођена психоанализа показује озбиљне пукотине у тој монолитној предста- ви сувереног и свемоћног људског ума, а са њим и душе она нас вра ћа на оне ба зичне пориве који од тела кроз сплет односа у ко- јима узрастамо кроз своје детињство граде људску личност безмало, психоанализа пре- раста у философски поглед на човека и ње- гово унутрашње биће чињеница коју пред нас ставља психоанализа јесте да убеђеност човека у његову нормалност, сведеност и самоконтролу јесте веома шарена лажа у сваком од нас чучи потенцијална схизофре- нија упознајући се кроз клиничку праксу и психопатологију, психоанализа нам говори да исти пориви који покрећу психички обо- леле особе, покрећу и нас оно што је нај- тема броја у хришћанској теологији бављење сопственом душом није ради некаквог личног самоусавршавања циљ је заједница са богом бог се јавља као други у коме се огледамо и препознајемо као непоновљиви, другачији и тиме и вредни март / април 2018 13 тема броја битније од свега (без подробнијег бављења психонализом) јесте то да нам психоанализа говори о човеку као бићу којем је потребан други да би с е кроз рвање са њим (уп пост 32, 24–31) формирао, да би по стао личност наиме, спрам др угог као представе и с ли- ке (иконе) преко које се препознајемо, нај- пре огледамо, а онда увиђамо и особености свога сопства као продукта успешног или неуспешног повезивања (заједнице) са тим другим поражавајућа је представа описа- на у појединим уџбеницима психијатрије о схизофреним болесницима који сатима стоје испред огледала готово опчињени ликом ко- ји виде у огледалу другим и једноставнијим речима, моја лична особеност је нераскиди- во везана за људе и околину у којој одрастам и са којима градим односе и према којима и формирам моделе понашања имајући све ово у виду, није тешко препо- знати да је психологија, и са њом и психоана- лиза, та којој је потребно осмишљавање за којим ево више од века трага то осмишља- вање може дати богословље из тог разлога, као хришћани не треба да одбацујемо психо- логију или психотерапију свакако, не треба да је асполутизујемо напротив, треба да је осолимо смислом који нам је да т у хри сту али исто тако, никако не треба да занемари- мо ни њена достигнућа на концу, она и јесу израз оног самопосматрања човека времена у којем живимо негирање тога ни у ком слу- чају неће потврдити истинитост наших ста- вова као сведоци христове радосне вести позвани смо да сва ки аспект људске мисли у свакој историјској епохи, укључујући и ову нашу, преображавамо нека нам пример бу- де управо старац јосиф исихаста и његово прихватање медицине и лечења нећемо се у свему сложити нити са медицином нити са психологијом (психијатријом и психоанали- зом) али порицање знања које има психо- логија и добробити које може донети човеку може показати ништа друго него дијагнозу наше неуротичности аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији тема броја позната књига митрополита јеротеја вла- хоса, у извесном смислу са изазовним на- словом – православна психотерапија – доне- ла је за савремену психологију једну сасвим нову перспективу у приступу психолошким проблемима основна идеја и порука аутора ове књиге јесте да човек (верник) у свом при- ближавању богу у процесу обожења – кроз светотајински начин живота, лични напор и подвиг успева да исцели повређену при- роду свог бића, укључујући њену психу, коју митрополит дефинише као „духовни елемент човековог постојања, који је у јединству са ду- шом и сачињава ипостас (лично постојање)“ другим речима, приближавање богу као из- вору светлости, љубави и вечног живота има лековит учинак на целокупну људску приро- ду, преображава је и омогућава да постанемо „причасници божанске природе“ (2пт 1, 4) из теоријског угла ово полазиште је прин- ципијелно постављено, кохерентно и једно- ставно међутим, у прак си не ид е баш све тако глатко, како би се учинило на први по- глед процес обожења није тако једноста- ван свете тајне, заједно са подвигом поста и молитве, код неких верника не доводе до напретка у духовном животу разлог томе је што се деловање светих тајни не заснива на физичком или механичком дејству, већ под- разумева приправљеност саме личности можемо заправо рећи да се свете тајне, за- једно са постом и молитвом, преламају кроз призму личности какав ће е фекат тог пре- ламања бити, зависи од саме личности – од њене (не)мирне савести, настројења срца и њеног психичког склопа унутрашњи психички простор и структу- ра личности јесу такође значајан чинилац на путу обожења у т ом домену се могу по- јавити озбиљне психичке препреке у духов- ном животу као што су: душевни поремећаји, страхови, унутрашњи конфликти, дефицит карактерних особина, емоционална неу- равнотеженост, социјална неприлагођеност, несвесни процеси (пре свега, одбрамбени механизми) све наведено православна пси- хотерапија може да промени и исцели, али не може и не сме да за немари поред борбе 14 2 / 2018 православни психолог полази од почетне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је пут исцељења православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога виктор вицановић са страстима и гордошћу, човек (верник) на свом путу ка спасењу мора да се суочи са са- мим собом у свим аспектима и нивоима своје личности улога духовника је у том смислу од велике важности он треба да осети индивидуалност и специфичност верника али, ко је духов- ник? за које лице се може рећи да је д ухов- ник? постоји ли неко ближе одређење овог појма? терминолошки узевши, појам духовни- ка може да с е креће у ра спону од опитног старца са изобиљем духовних дарова (дубоко и истинско сми- рење, прозорљивост, ду- ховно сагледавање стања срца), преко опитног и образованог свештени- ка или монаха, све д о свештеника који на исповести обави површан и рутин- ски разговор од два минута са верником кога не познаје или једва познаје да ли се за последњег може рећи да је духовник, тачније, да преузи- ма улогу духовника? свети јован кронштатски даје једну доста широку дефиницију духовника: „само бог може да обнови човека развраћеног грехом или то могу учинити они љ уди којима сам бог даје своју благодат и в ласт и силу да се сами обнове, и просвете, и учврсте у новом животу, и да друге обнављају, да их освећују и да руководе њима влашћу божијом, духовном влашћу“ дакле, само они к оји су обновље- ни, просвећени и учвршћени у новом живо- ту могу друге да воде истим путем – влашћу божијом, духовном влашћу, датом им од бога ми бисмо претходну дефиницију мало су- зили и прецизирали сматрамо да духовник може бити оно свештено или монашко лице које на себе преузима одговорност духовног руковођења у целини, односно показује пут ка спасењу, познавајући верника кроз проду- бљени лични однос са њим, и с ходно томе, има право и обавезу да одреди на који начин верник треба да партиципира у светотајин- ском животу у дефиницији светог јована кронштат- ског назире се, такође, једна важна одлика духовног руковођења реч је о небоземном хијерархијском принципу: бог – духовник – верник прихватајући ову вертикалу, верник треба да из послушања – које не искључује митрополит нафпактоса јеротеј влахос) (фото: ромфеа / romfeagr) март / април 2018 15 тема броја расуђивање и слободу избора – усвоји саве- те и благослове духовника у вези са претходно реченим, улога пра- вославног психолога (психотерапеута) није у томе да он постане замена или алтернати- ва духовнику он треба да буде сарадник ду- ховнику у домену решавања често врло ком- пликованих психолошких проблема (личних, брачних, породичних) духовник, по мери свог смирења и духовног расуђивања, сагле- дава проблем и преноси вољу божију за ње- гово разрешење православни психолог, упо- редо са тим, помаже да савет духовника особи буде психолошки разумљив (прихватљив), и не би требало да га доводи у питање дакле, психолог може бити само сарадник духовни- ка, а не његова алтернатива постоје још неке значајне разлике између духовника и православног психолога духов- ници, са благодатним даровима прозорљи- вости и познавања људског срца, директно, целовито и дубоко улазе у суштину проблема решење проблема за верника је тада често тренутно и отрежњујуће психолози, без тих дарова, принуђени су да раде полако и по- ступно, често и не успевајући да проникну у најдубље узроке проблема психолози у свом раду иду полако, одоздо, „пешке“ продори и помоћ одозго ретко се дешавају велики духовници светошћу свог живота и својим смирењем доносе предукус царства небеског и тако постижу посебан терапеутски ефекат код верника, задобијајући његово по- верење и психолог би могао светошћу свог живота, као и сваки други хришћанин, постати сасуд божанске благодати доносећи предукус царства небеског (додајемо: само што такав случај није још забележен) поставља се питање зашто сарадник духов- нику мора бити баш православни психолог (психотерапеут), а не, да употребимо тај тер- мин, секуларни психолог? има више разлога прво, православни психолог полази од по- четне премисе православне психотерапије да приближавање богу има терапеутски ефекат пут обожења је п ут исцељења због т ога ће он, упоредо са психолошком анализом про- блема, инсистирати да верник ојача у својој вери, да правилно учествује у литургијском животу, да у духовном смислу ради на себи то се не може очекивати од секуларног психоло- га друго, као верник, православни психолог се узда и очекује божију помоћ у решавању проблема прецизније, он своје академско знање и искуство комбинује са вером у бога и молитвено се заузима за верника секуларни психолог своју помоћ заснива само на академ- ском знању и искуству треће, православни психолог узима у обзир и духовну и душевну страну проблема, секуларни психолог само душевну четврто, православни психолог пре- ма вернику има хришћански однос љубави и саосећања секуларни психолог углавном инсистира на професионалном односу пето, православни психолог у свом раду полази од хришћанских вредности и моралних норми на исти начин као што уважава лични интерес особе, он инсистира и на поштовању божијег моралног закона (јеванђелских заповести) секуларни психолог не оцењује систем вред- ности свог клијента препуштајући то слободи његовог избора такође, на теоријском плану православни психолог полази од боголико- сти као генеричке суштине човека, односно од базичног принципа да је човек створен по образу и подобију божијем, док секуларни психолог као да потискује или избегава одго- вор на суштинско питање „ко је човек?“ пре- миса боголикости човека за њега је небитна ствар (штавише, због доминантног броја ате- иста или агностика међу психолозима, бого- ликост је за већину њих само једно од многих непроверених становишта из учења цркве) православна психологија постаје специ- фична научна област, настала из реалне мо- гућности креативног дијалога између вере и науке, православне духовности и савреме- не психологије она је потребна цркви као помоћ у отклањању психолошких препрека на путу обожења њених верника, а за науку (психологију) представљаће моћно средство за упознавање са неистраженим простором људске духовности аутор је психолог у деветој београдској гимназији 16 2 / 2018 док је још био је ромонах теофан вршио је дужност инспектора и професора психоло- гије и логике у новгородској семинарији нема сумње да је његова учитељска и професорска делатност допринела повећању интересовања према психологији и осмишљавању питања ве- заних за њу биографи живота светитеља такође истичу да се професорска делатност јеромонаха теофана у санктпетербуршкој академији гради- ла на аскетском и психолошком опиту (искуству) материјал за лекције на катедри пастирског и моралног богословља црпео је из светог писма, светоотачког наслеђа, житија светих и приручника психологије у једном из писама н в елагину подвижник прича о раду једног ње- говог друга са академије протојереја стефана кашменског, посвећеног психологији светих отаца теофан је сматрао да је та тема веома ва- жна, али да је у богословљу недовољно изучена и лоше разрађена на такав начин свети теофан затворник је учинио прве кораке у тој области неопходно је истаћи чињеницу да истраживачи његовог наслеђа, не без разлога, примећују ути- цај на његово стваралаштво од стране таквих људи какви су проф федор александрович го- лубински, василиј николаевич карпов, архи- мандрит теофан (авсенев), професор казанске духовне академије и други анализирајући наслеђе св теофана, може се са сигурношћу тврдити да се његов опит хри- шћанске психологије заснива на учењу о чо- веку у православној антропологији, аскетици, самопосматрању светих подвижника, личном самопосматрању и на опиту светске психологи- је програм хришћанске психологије код њега се своди на описивање састава људске природе са систематским описом способности и назначе- ња сваког дела размотрићемо његов програм у три етапе прва етапа вишенски затворник описује ста- ње првозданог човека до грехопада он посма- тра човека као свет у малом, микрокосмос, који у себи садржи све облике живота, његових прет- ходника по лествици стварања тај мали свет, по учењу св теофана, састоји се од духа, душе и тела„опште устројство људске природе“, пише св теофан, „је одређено спојем разних састав- них делова, његових различитих сила (енергија) и способности у првозданом (провствореном) човеку је присутна хармонија и међу саставним деловима, и међу силама тих делова“ по тео- фановој мисли, „ја“ човека јесте јединство духа, душе и тела све силе људске природе су усред- сређене и сабране у његовој личности, у њего- вом „ја“„ја () представља слијаније и неразде- љиво јединство свих сила човека“ разматрајући подробно саставне делове људске природе, он сваки покушава да опише и наведе карактеристична својства, да одреди његову сврху, да м у нађе место, и да об јасни његов првобитну замисао тако, примера ради, покушавајући да објасни шта је то дух, теофан га одређује као силу, орган, или осећање циљ и сврха духа јесте општење с богом и духовним тема броја ако хоћеш да познаш душу, обрати се светим оцима, посебно подвижницима и захватај из тог извора обилну психолошку мудрост (свети теофан затворник, оваплоћено домостројитељство опит хришћанске психологије) светитељ теофан затворник оснивач хришћанске психологије превод са руског: небојша ћосовић март / април 2018 17 тема броја светом, управљање душом и телом, а такође и посредништво у обожењу свега састава људске природе тако он чини не само са саставним де- ловима људске природе, него и са сваком силом својственом тој природи друга етапа теофан затворник у свом разми- шљању о човеку уводи факт прародитељског греха до грехопада су људи имали чисто срце и добро настројење воље, али је кроз пад к од њих произашао раздор после грехопада, спо- собност и снагу која је била дана људима за по- знање бога, човек је преусмерио на самог себе„уместо бога, човек је бес- коначном љубављу заволео самог се- бе“ произашле су велике промене у закону постојања духа, душе и тела, нарушила се јерархија управљања и као последица изменило се сазнање човека гнев је унео раздор међу дух, душу и тело, и њима својствене енер- гије те су енергије изашле испод кон- троле човека, обреле су неку незави- сност и самоуправљање у односу на човеково „ја“ вишенски затворник пише да је људско „ја“ постало не деј- ствено, тј човек више не упра вља својим силама него су те силе почеле да управљају њимеизгубивши на та- кав начин заједничку тачку сједиње- ња, саставне силе људске природе су почеле да се сукобљавају међу со- бом резултат тога је преовладавање једне силе над другом и њихово не- правилно деловање на пример, св теофан говори да, када преовладава срце, њега прати слабост ума и нестабилност воље и да се за човека са таквим односом сила може рећи да је бескарактер- на личност, и т ако даље као резултат пада, у људску природу је уш ла жеља за г рехом, а кроз грех је успостављена власт духова зло- бе над човеком у свет је ушла смрт људи су изгубили бога, и унутар човека се појавила празнина, а заједно са њом и неутољива жеђ и жеља да се та празнина попуни одатле, по св теофану, и потичу људска стремљења и жеље човек осећа непотпуност свог бића, и управо га то тера да т ражи предмет чиме да испуни себе више од тога, човек је почео да сматра добрим све то што му даје осећање испуњено- сти, чак и грех трећа етапа свети теофан је говорио о нео- пходности лечења људске природе кроз лични подвиг и божије дејство божанствена благодат лечи „палост“ у к ојој се човек нашао због учи- њеног греха благодат, по теофану, поново успо- ставља у савести божанствене законе, мења и преображава расположење воље, умирује наше прохтеве под њеним дејством све треба да стене на своје место, односно да дође у стање првобитног божијег промисла о човеку тај дуготрајан про- цес лечења одвија се у цркви у којој постоји све шта је за то неопходно на такав начин опит хришћанске психологије св теофана предста- вља анализу описа људске природе у стању првоствореног (првозданог) адама, у стању после греха и у греху, а такође и стању под благодаћу пре- освећени теофан је као прво говорио о идеалу и норми којој је призван човек, а затим разматра стање пале људске природе с описом последица и као завршетак излаже начин и мо- гућности враћања у норму битија ми- крокосмоса тј човека свети теофан затворник се у својим радовима по- казује као изврстан психолог и позна- валац религиозно-моралног живота он прониче у дубину душе сазерцава и открива нам законе постојања уну- тарњег скривеног човека психолошки погледи св теофана нису апстрактна размишљања нити филозофски концепт то је живо бого- словље о души, изграђено на темељу светоотач- ког аскетског опита, а циљ тог богословља је спа- сење човека и његово припремање за вечност извод из текста (без критичког апарата): роман ткачев, „опит хришћанске психологије у делима светог теофана затворника“, рождественские чтения, москва 2012 г psyheoby/svyatitel-feofan-zatvornik/ св теофан затворник, новија икона извор: agios-iconru) 18 2 / 2018 човек је саздан као боголико биће и као храм божији велики отац и учитељ цркве свети никола кавасила поучава да истински храм божији и престо (жртвеник) у чулном свету може да буде једино човечија приро- да са друге стране, свети јован златоусти вели да у светом храму божијем верници примају утешитељев дар који их освештава и преображава у благословену грађу од које се подиже црква јер црква није ништа дру- го до храм с аздан од наших душа ово своје благословено назначење увек и изнова по- тврђујемо и актуализујемо учешћем у све- тој евхаристији сједињујући се са господом ваистину, божанственим причешћем човек у целости постаје христоносни храм и сваки део његовог тела је део храма христовог ев- харистијска трпеза нас настањује у христу и христа у нама стога у јеванђељу љубљеног ученика читамо: у мени пребива и ја у њему (јн 6, 56) христос је у исти мах и наш преби- валац и наше пребивалиште преподобни и богоносни отац наш максим исповедник у својој мистагогији каже да је сваки човек са- здан као мистични храм по дубокој и осве- штаној мисли овог светог оца, тело човеко- во је наос, душа је свети олтар, а ум је свети жртвеник након овог увода и подсећања на благословено човеково назначење у контек- сту његове целовитости, своју пажњу усме- рићемо ка богослужбеним и химнографским примерима у којима се господ наш исус хри- стос велича и прославља као савршени ле- кар душа и тела наших свето богослужење и химнографија право- славне цркве, ослањајући се на светописам- ска сведочанства и дубоку светоотачку мисао, на много места прославља господа нашег ису- са христа и велича га као великог и саврше- ног лекара (исцелитеља) душа и тела наших свети оци и учитељи цркве подсећају да христос није увек у улози лекара (терапеута) већ у улози савршеног и великог исцелитеља који на савршени начин васпоставља нару- шену људску целосност, враћајући нарушену хармонију између тела, душе и духа најопит- нији тренутак враћања човекове целовитости јесте света литургија централно и најсавршеније богослужење, света литургија, својим текстом указује да чо- век васцелим својим бићем, како душом, тако и телом, учествује у њој својим мислима мо- жемо отићи један корак даље и подсетити да је евхаристијски поглед на човека увек сагле- дан у једној савршеној целовитости тела, душе и духа човечијег у првом делу свете литургије у молитви трисвете песме свештенослужитељ се моли да господ освети душе и тела наша и подари нам да му свагда у светлости служимо и у молитви пред читање светог јеванђеља запали у срцима нашим литург возглашава: јер си ти просветљење душа и тела наших, христе боже у другом делу литургије све- тог јована златоустог, у другој молитви верних предстојатељ се моли следећим речима: опет и много пута теби припадамо, и теби се моли- мо добри и човекољубиви, да, погледавши на молитву нашу, очистиш душе и тела од сваке тема броја свети оци подсећају да христос није увек само у улози лекара, већ и у улози савршеног исцелитеља који васпоставља нарушену људску целосност, враћајући нарушену хармонију између тела, душе и духа христос – лекар душе и тела бранислав илић март / април 2018 19 тема броја нечистоте телесне и духовне затим у мо -литви главоприклоњења литург се директно обраћа господу молитвеним вапајем истовре- мено исповедајући га као савршеног и јединог истинског лекара душа и тела наших: плови са онима који плове, путуј са путницима, исцељуј болесне, лекару душа и тела наших у ходатај- ственој молитви на литургији светог василија великог предстојатељ евхаристијског сабра- ња се моли речима: ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болесни- ке исцељуј завршавајући поменуту молитву возглашава: јер си ти господе, помоћ беспомоћ- нима, нада безнадежнима, спаситељ витланима бу- ром, пристаниште онима који плове, лекар болесни- ма у молитви пред моли- тву господњу литург се мо- ли да нас господ очисти од сваке нечистоте телесне и духовне, али и да не будемо немоћни душом и телом због недостојног причешћи- вања у благодарственој молитви након причешћа верних благодаримо госпо- ду на причешћу светим, пречистим, бесмртним, и небеским тајнама његовим, које нам је дао као доброчинство, на освећење и исцељење душа и тела наших и на литургији пређеосвеће- них дарова коју савршавамо у данима свете и велике четрдесетнице, на неколико места у молитвама имамо примере сагледавања чове- ка као целосног литургијског (богослужбеног) бића у молитви коју презвитер чита после по- лагања светих пређеосвећених дарова на све- ту трпезу, он се једним устима и једним срцем моли да господ освети душе и тела наша осве- ћењем неодузимљивим у молитви благодаре- ња након причешћа пређеосвећеним дарови- ма, молимо се господу да до последњег даха будемо удостојени причешћивања светим тај- нама његовим, на просветљење душе и тела и на наслеђе царства небеског на крају, можемо навести и два дивна при- мера из богате химнографије четврте неде- ље по пасхи – раслабљеног, у којој читамо перикопу о исцељењу раслабљеног човека богослужбене песме овог недељног дана су у великој мери проистекле из овог еван -ђелског казивања, те тако у другој стихири на господи возвах између осталог појемо: господ желећи васкрснути и пале људе, као човек обилазио је на земљи све исцељујући болести свих као лекар душа и тела наших у две познате стихире овог недељног дана на јако леп и сликовит начин описан је дога- ђај исцељења раслабљеног величајући спа- ситеља као савршеног лекара душа и тела наших: крај овчије ба- ње лежаше немоћан човек, и видевши те господе вапијаше: го- споде, човека немам да ме спу сти када се узбурка вода, а док ја дођем други сиђе у во- ду и прими исцељење, док ја у немоћи лежим и тада умилостивив- ши се спаситељ му с е обрати: тебе ради по- стао сам човек; тебе ради обукао сам тело; и рече: узми одар свој и ходи! ти коме је све мо гуће, ти кога све с луша, ти коме се све покорава свети, све нас помени као бог који воли човека изађе исус у је русалим, на ба њу код овчи- јих врата, коју јудеји зову витезда, а која има пет тремова под њима лежаше мноштво болесника анђео божји повремено силажаше и узбуркаваше воду, и оздрављење дариваше онима који су са вером приступали и видев- ши господ човека који је годинама боловао, рече му: хоћеш ли да б удеш здрав? а болесник одговори: господе, немам човека да ме, када се узбурка вода, спусти у бању лекарима сам дао сав иметак свој, и не удо стојих се да добијем милост али лекар душа и тела му рече: узми одар свој и ходај, проповедај моју силу, и велику милост до крајева света исцељење узетога, живопис из манастира ставроникита, 14 век (извор: pravmircom) 20 2 / 2018 руска православна црква препознала је православну психологију као значајну област у којој се преплићу вера и наука по- себан сензибилитет за психолошке аспекте верског живота показао је још у своје време свети теофан затворник, не само као преда- вач психологије на санктпетербуршкој ду- ховној академији, већ и као духовник који је у свом ра ду у пр ви план стављао духовно– психолошке теме мало је познат податак да је свети теофан касније, као епископ, наме- равао да објави први уџбеник из православ- не психологије, али због многих обавеза није успео да реализује своју идеју данас при руској цркви постоји низ висо- кошколских установа у којима се образују православни психолози: – психолошки факултет руског православног универзитета светог јована богослова (москва); – православни факултет друштвених наука „со-действие“ (москва); – психолошки институт ран (руске академије наука) (москва); – катедра за психологију свето сергиевске православне богословске академије (москва) издваја се по свом деловању и институт хришћанске психологије који води свеште- ник и психолог андреј лоргус институт има врло разгранату делатност која обухвата: двогодишње студијско усавршавање за пси- хологе, тренинг програме, психолошко саве- товање, међународну сарадњу, одржавање семинара и издавачку делатност на овом институту се при сваком упису примају на бесплатну едукацију два кандидата са благо- словом епархијског свештеника који би тре- бало да се оспособе за пружање психолошке помоћи људима у оквиру својих парохија у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-пси- холошку помоћ у кризним ситуацијама у том смислу истиче се центар кризне психологије при храму христовог васкрсења у москви такође, треба издвојити и удружења право- славних психолога, од којих је најзначајније удружење санктпетербуршке области, осно- вано 2005 године, затим обновљено и реор- ганизовано 2014године указом митрополита варсонуфија удружење је названо по светом теофану затворнику овим удружењем руко- води духовник, јереј артемије наумов при неким епархијама формирани су сос телефони крај којих дежурају специјалисти 24 часа како би пружили стручну помоћ љу- дима у невољи на пољу интернета такође постоји раз- граната делатност православних психоло- тема броја у 2016 години у русији је деловало више од 100 центара за саветовање и психолошку помоћ, рехабилитацију и православно-психолошку помоћ у кризним ситуацијама православна психологија у руској православној цркви монах киријак (миланко) март / април 2018 21 га постоји мрежа православ- них сајтова и форума, међу којима истичемо пројекат групе сајтова под називом пережитьру, покренут пре дванаест година то су ве- ћином сајтови путем којих православни психолози по- мажу људима у кризним пси- холошким ситуацијама тако сајт wwwperejitru помаже у случајевима развода, www pobedishru код унинија и размишљања о самоубиству, wwwvetkaiviru када се ради о насиљу, wwwmemoriamru током туговања услед смрти блиске особе, wwwboleem com за превладавање пси- хичких криза код људи који сазнају да имају болест са смртном дијаг- нозом поменућемо такође и сајт wwwrea- loveru на коме се пружа подршка у вези са љубављу, партнерским односима и поро- дичним животом сајт wwwpobedishru у русији је пружио огроман допринос на плану превенције суи- цида више од 30 хиљада људи је изјавило да су одустали од самоубиства захваљујући том сајту о неопходности оваквих ресурса гово- ри и тај податак, по сведочанству православ- ног психолога михаила хасминског, да сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиља- да људи на многим од наведених сајтова, у зависности од врсте проблема, на питања од- говарају православни психолози, психијатри или свештеници издавачка делатност из области пра- вославне психологије је врло развијена и разноврсна креће се у ра спону од хри- шћанске антропологије (најзаступљенији домен), преко теоријских, методолошких и парадигматских основа православне психологије, све до савремених психоте- рапијских метода (нпр методе „12 корака“ у лечењу зависности) с тим у вези, издва- јају се значајна ауторска имена, као што су димитрије а авдејев (код нас је преведена његова књига „100 питања православном психотерапеуту“), михаил и хасмински, николај е пестов, лариса ф шеховцева, федор е васиљук и многи други ових не- колико кратких података о месту и улози православне психологије у рпц јасно го- воре да је православна психологија пре- позната као значајна помоћ у пастирском, хуманитарном (милосрдном) и мисионар- ском деловању цркве тема броја по сведочанству православног психолога михаила хасминског, сајт wwwmemoriamru дневно посећује 10 хиљада људи 22 2 / 2018 желимо да читаоцима православног мисионара представимо сању стан- ковић, православног психолога из београ- да сања већ неколико година води и уре- ђује све популарнији сајт „има наде“, који обухвата шири спектар питања из области православне психологије и психотерапије звање православног психолога стекла је на едукацији у русији од 2015 године ради као православни психолог у приватном са- ветовалишту у београду православна психологија је релативно нов термин можете ли за читаоце православног мисионара објаснити шта се под тим подразумева? – најпре да се захвалим на могућности да за православни мисионар отворимо разго- вор на тему православне психологије код нас у србији, концепт православне пси- хологије и рада православног психолога је релативно нов у русији је православна психологија у највећем степену развијена и распрострањена, они имају, како школе за едукацију православних психолога и пра- вославно-психолошка саветовалишта при храмовима, тако и удружења православних психолога при епархијама укратко, специфичност рада православ- ног психолога огледа се на следећи начин: 1) православни психолог у свом раду полази од тога да постоји и духовна реал- ност, да по стоје и ду ховне болести и ду - ховни узроци који продиру на психолошку раван и тамо се испољавају са одређеним симптомима које онда психологија евиден- тира и назива их одређеним дијагностич- ким терминима наравно, не морају сви психолошки про- блеми имати обавезно и духовни узрок, али изостављање и пренебрегавање ове могућности чини помоћ коју пружа психо- лог прилично осиромашеном 2) полази се од тога да православни психолог није тај који може да реши не- чији проблем, да излечи човека, већ је улога православног психолога да чове- ка упути да се на правилан начин окрене богу (наглашавам ово „правилан“ начин), који ће му помоћи да заиста реши свој проблем и не
Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
40
Свеска: 361 | Молите се непрестано
...блискост, или поново цитирајући евелин андерхил – „најДУБЉИ 📌 доживљај тајне тран-
сцендентног и детиње поверљив однос пре-
ма њој“ сваки пут, када се обраћамо литур-
гијским текс
...блискост, или поново цитирајући евелин андерхил – „нај
МЕТА инфо: Р:33850 К:187932 Д:104
| Свеска 361 |
Свеска: 361 | Молите се непрестано
... и строгост (пс 100[101], 1; рим 11, 22) д о самог последњег тренутка ми смо увек – између убеђености и трепета, „између страха и наде“ (св амвро- сије оптински) јасније од свега ово двојно осећање се открива у православној литурги- ји, где се нераскидиво сједињују тајна и усрд- на блискост, или поново цитирајући евелин андерхил – „најдубљи доживљај тајне тран- сцендентног и детиње поверљив однос пре- ма њој“ сваки пут, када се обраћамо литур- гијским текстовима хришћанског истока, ми видимо како се у њима органски преплиће оно што се чини несједињивим: нада и страх, поверење и страхопоштовање свети даро- ви се називају „животодавном и страшном тајном“ свештеник, призивајући верне да приђу чаши, каже: „са страхом божијим, ве- ром и љубављу приступите“ у молитви пред свето причешће, која се по предању припи- сује св симеону новом богослову, читамо: „радујући се и уједно дршћући, причешћујем се огњем ја трава, и – о, необичног чуда, оро- шаван на неизрецив начин, као некада купи- на која је несагориво горела“ „радујући се и уједно дршћући“ – управо ово се тражи од нас, када предстојимо пред богом живо осећање поштовања и скру- шености – јер „страшно је пасти у руке бога 3 evelyin underhill, worship(london: nisbet, 1936), стр 263 живог“ (јевр 10, 31) – мо рају се сјединити у нашој молитви са доживљајем сопствене „бездомности“ и усрдне простодушности, јер живи бог на недокучив начин постаје наш брат и друг када се молимо, ми смо и непотребне слуге, које припадају престолу цара небеса и истовремено деца, која се са радошћу враћају у очев дом сузе, које нам навиру када идемо да се причестимо – нису само покајни плач услед увиђања сопстве- не недостојности: „ја сам прах“, него и сузно умиљење од тога, што стојимо лицем у лице са милујућим и праштајућим богом „они ко- ји окусе дарове духа, – пише св макарије, – доживљавају, с једне стране, радост и утеху, а са друге – трепет, страх и ж алост“4 сваки пут када достојно предстојимо пред божан- ским присуством, нама су позната сва ова осећања „са умом у срцу“ као друго, молити се и служити (поклања- ти се) богу означава стајати пред њим „са умом у срцу“ овде је међутим потребна јед- на напомена када св теофан и православ- на традиција у целини говоре о „уму и срцу“, они имају у виду нешто потпуно различито од онога што смо ми навикли да подразуме- вамо под овим речима „ум“ (грчки nous) није само или примарно „разум“ способан за ло- гичке аргументације, него такође и пре све- га – способност да се у созерцању прозрева религиозна истина (истина вере) но, овде не би требало видети одбацивање разума или покушај његовог порицања; способност за разумно просуђивање је дата од бога, али она није најглавнија и најважнија од наших способности, и у молитви ми се најчешће пробијамо (доспевамо) тамо, где је разум немоћан исто ограђивање је потребно и у погледу речи „срце“ (kardia) свети теофан, исто као и сва православна духовна традиција, употре- бљава ову реч у семитском или библијском смислу: он назива „срцем“ не само склоности 4 омилије [homilies (collection в)]33 2 1: ed berthold, 2: 29 28 3 / 2018 и осећања, већ у првом реду средиште чита- ве личности „срце“ је наше скривено, дубо- ко „ја“, „седиште (престо) мудрости и разуме- вања“, извор свих наших моралних одлука и поступака, „унутрашња храмина“, где делује божија благодат и пребива пресвета троји- ца чим човек има „ум“ и „срце“, значи да је он „духовно биће“, саздано по образу и подо- бију божијем5 дакле, када св теофан прописује „стати пред господа са умом у срцу“, он има у ви -ду, да смо ми д ужни да се поклањамо богу свим нашим бићем мисаона способност се 5 о значењу појмова „ум“ (nous) и „срце“ (kardia) види речник у philokalia, 1: 361; види такође kallistos ware, „prayer in evagrius of pontus and the makarian homili- es“, у ralph waller and benedicta ward (eds), an intro- duction to christian spirituality (london: spck, 1999), стр 14–30 при томе нимало не умањује, ми смо разумна створења или како пише св климент алек- сандријски, „мислени агнеци“,6 сходно томе, наше богослужење такође мора бити logike latreia, „разумно“ (рим 12, 1) не „изгоне“ се ни наша осећања, и она с у део наше природе напротив, наша молитва мора бити покре- нута еросом, јаком и неутољивом чежњом за божанским; само тако она може постати доживљај „љубавне екстазе“, по речи макси- 6 педагог, књ 3, „химна христу спаситељу“ [pedago- gue, book 3, „hymn to christ the savior“], 29 међутим, термин logikos, примењен на човека, не треба пове- зивати само са нашом способношћу мишљења, јер он означава све силе у нама, које одражавају божан- ски логос, и из међу осталог и на ше тело, јер к ада апостол павле говори о logike latreia, он заправо има у виду тело тема броја општење са богом започиње на свесном нивоу, да би се затим преобразило и унело у свеукупно (нераздељно) поклоњење на дубоко инстинктивном нивоу нашег „ја“ мај / јун 2018 29 тема броја ма исповедника7 поврх тога, logos и eros, ра- зум, емоције, склоности (страсти), сливају се у молитви са свим странама наше личности и образују живо јединство тамо, где се гнезди наше скривено „ја“, то јест у срцу говорећи речима већ навођене евелин андерхил, „оп- штење са богом започиње на свесном нивоу, да би се затим преобразило и унело у свеу- купно (нераздељно) поклоњење на дубоко инстинктивном нивоу нашег „ја“ у „тотално поклоњење“8 увучена је читава наша личност – сва разноврсност не само свесних, него и дубинских, подсвесних про- јава, сви наши интуитивни пориви, осећање чудесног, а такође она способност интуитив- ног поимања и духовног прозревања, која, као што смо већ ре кли, у многоме превази- лази могућности разума у молитви учеству- је савршено све, у том смислу и наш физички „састав“, то јест тело „тело се такође прео- бражава“ – пише св григорије палама „оно се узноси заједно са душом, заједно с њом се сједињује са божанским, и тако постаје имо- вина и сместилиште бога“ 9 но, како се постиже „неподељена бого- преданост“? наша молитва се састоји, пре свега, од речи; свака од њих носи доступан уму непосредан смисао ипак молитва се не своди на непосредна значења речи поред и ван њих свака реч, свака фраза крије у себи мноштво асоцијација и подтекстова, поседу- је сопствену скривену силу и поетску „струк- туру“ зато молитвена реч није само истина, већ и лепота; поетска сликовитост молитве- ног текста, чак ако се ради о ритмичкој про- зи, а не с трофама у с тиху, дозвољава да с е 7 гностички стослов први [first century on theology], 39; превод на енглески у philokalia, 2: 122 међутим, и наш ерос такође мора бити распет; види св игнати- је антиохијски, посланица римљанима 7 (овај текст може се тумачити на разне начине; види нпр charles williams, the descent of the dove (london: faber, 1950), стр 46) 8 или неподељену (целосну) богопреданост – прим прев 9 тријаде у одбрану свештених исихаста [превод на енглески: triads in defense of the holy hesychasts], 1 2 9: ed meyendorff 1: 93 philokalia, 4: 339 сваки пут откривају у уобичајеним речима нови слојеви смисла поврх тога, богопре- даност се изражава не само у речима, већ и на многобројне друге начине – пјенијима, великољепијем свештених одежди, линија- ма и бојама светих икона, посебном лепотом најсвештенијег дела храма, символичким ге- стовима – крсним знамењем, кађењем, при- служивањем свећа, и коначно и улогом коју у нашим богослужењима играју велики „архе- типови“, првобитни елементи људског живо- та – ватра, вода, вино, хлеб и јелеј у нашој дословној употреби речи ми се обраћамо разуму; поезија, музика, слике, символи и ритуални чинови „одражавају се“ на другим нивоима личности и једно и друго је подједнако важно ако речи не носе сми- сао, тачније, ако је немогуће разумети шта ми појемо или изговарамо, наше богослу- жење ће се претворити у магијско дејство, у шаманство, недостојно „мислених агнеца“ а с друге стране, ако у њему нема ничег, осим „разумљивих речи“ и словно-разумских ту- мачења, оно ће бити „поклоњењем ума“, али ни у ком случају „молитва ума у срцу“ да, оно може привлачити својом „доступношћу“ , ло- гичношћу и систематичношћу, али личност у свој њеној разноврсности неће учествовати у њему управо на ово су неретко заборавља- ле присталице литургијске реформе западне цркве, која је започела 60–70–их година хх века они су очигледно потцењивали прису- ство тајне; а упра во без тајне човек никада неће бити до краја човек молитва је много више од простог изговарања речи, и литур- гијска заједница је много више него јавно са- брање са одговарајућим објавама и речима непрестано, и дању и ноћу и коначно, трећи део дефиниције св теофа- на: молити се – значи „стајати пред господом дању и ноћу, и тако до краја живота“ „молите се без престанка“ – саветује ап павле (1сол 5, 17) молитва треба да постане не једно од ма- лобројних, већ јединим делом читавог живота сваки наш корак је пред богом, и зато се пред- 30 3 / 2018 стајање не може ограничавати ни специјално намењеним местима и временом, нити „ишчи- тавањем домаћег правила“ или „посећивањем цркве“ она мора постати свеобухватна ми смо створени ради тога, да будемо непреста- но славословље, непрекидна молитва све у свету призвано је на поклоњење; ни- шта не може бити одбачено као „недостојно“ или „безнадежно светско“ сходно тачном за- пажању о александра шмемана, „хришћанин – то је онај који свуда, ма куда погледао, види христа и радује му се“ о истом читамо у древ- ном споменику, познатом као исусове изреке: „подигни камен – наћи ћеш ме; расеци дрво – и ја ћу бити тамо“10 „можете ли се много ра- довати делима отаца наших?“, пита у стосло- вима созерцања томас трајерн – „јер он је у свакој ствари неке од њих су неугледне спо- ља, обичне и грубе, али ја се сећам времена када је улична прашина изгледала драгоце- нија од злата моме дечијем оку, и зато је она сада још драгоценија очима разума“11 моли- ти се – значи видети бога у свему, обгрлити у љубави све створено и у радости га узносити творцу тако творена „непрестано“, „дању и но- ћу“ молитва постаје делом наше природе она није оно што ми говоримо или радимо, него оно што ми јесмо „сећај се бога чешће него ли што дишеш“12 – поучава св григорије на- зијанзин молитва нам је сроднија и нужнија од дисања, од куцања срца ми смо створени ради тога, да би се молили и славили таква је наша истинска суштина, и све ш то нас окр у- жује, ми смо такође призвани да обратимо у славословље „у величанственом храму, какав је господња земља“ – пише павле евдокимов – „сваки човек, било образован или необра- зован, призван је да постане свештеник соп- ственог живота – узме људско и претвори га 10 из јеванђеља по томи [из евангелия от фомы] // и свенцицкая, апокрифические евангелия (москва, 1996) 11 the centuries 1 25: ed h m margoliouth, thomas tra- herne: centuries, poems and thanksgivings (oxford: cla- redon press, 1958) 1: 13–14 12 беседа [oration] 27, 4 ( theological oration 1 4) (pg 36: 16b) у жртву и песму (химну) славе“13 и на др угом месту код њега пише: „међу катакомбним изо- бражењима чешће од свих се сусреће фигура жене молитвенице, оранте; ово је једино вер- но расположење људске душе недовољно је читати молитве, ми смо призвани да постане- мо молитва у телу недовољно је доживља- вати ‘тренутке хвале’; сав наш живот – сваки поступак, гест, осмех – треба да постане песма славе, жртва, молитва не треба жртвовати оно што имаш, већ оно што јеси“14 изабрани делови из књиге унутрашње царство преведено упоредно са руског превода и енглеског оригинала (bishop kallistos ware, the inner kingdom, st vladimir’s seminary press, 2000) 13 „le sacerdoce universel des laics dans la tradition ori- entals“, у l a eichinger (ed ), l’eglise en dialogue (paris, 1962), стр 39–40 14 the sacrament of love the nuptial mystery in the light of the orthodox tradition (crestwood, ny: st vladimir’s seminary press, 1985), стр 62 тема броја место сталне молитве: манастир дохијар, света гора (фото: миодраг петровић) мај / јун 2018 31 мо ли тва је чо ве ков раз го вор са бо гом, док је чи та ње све тог пи сма од го ва- ра ње бо жи је чо ве ку адам је у едем ском вр ту раз го ва рао са бо гом „ли цем к ли цу“ што зна чи да је сва ка ње го ва из го во ре на реч би ла мо ли тва, све док ни је по гре шио мо ли тва је та на на нит ду ше ко ја по ку- ша ва да се из ви је и до спе до бо га ако је из ти ши не ср ца ср це као сре ди ште чо ве- ко вог би ћа и глав ни ор ган бо го по зна ња од го вор но је за пу но ћу мо ли тве ко ја тре- ба да о т пло ви та ко да ле ко од нас и ви не се до ван ва се љен ских про сто ра бо жи јег би ти са ња у ста ром за ве ту чи та мо ка ко је исус на- вин мо гао, због ис хо да ра та, да мо ли твом за у ста ви сун це и та ко про ду жи дан про- рок на тан је мо ли твом ца ра да ви да до вео до ду бо ког по ка ја ња због учи ње ног гре ха то је био по вод да по ка ја ни цар спе ва је- дан од нај леп ших по кај них и бо го слу жбе- них пса ла ма, пе де се ти све ти про рок или- ја мо ли твом је за тва рао не бо и ки ше ни је би ло не ко ли ко го ди на на ње го ву мо ли тву го спод спа љу је жр тву па ље ни цу као до каз да је бог све тог или је, исти ни ти бог у но вом за ве ту го спод бла го си ља лич ну, по је ди нач ну мо ли тву, али и са бор ну, као и при су ство на бо го слу же њи ма: „јер где су дво је или тро је са бра ни у мо је име, он- де сам и ја ме ђу њи ма“ (мт 18, 20) он с ам се ви ше пу та мо ли то чи ни ка ко пред ис- це ље ња и вас кр се ња дру гих, та ко и пред сво је стра да ње у гет си ман ском вр ту цар ске мо ли тве ко је су из ра зи то ле ко- ви те за ду шу чо ве ка је су псал ми да ви до ви за ове мо ли тве све ти јо ван зла то у сти ка- же да је „бо ље да ре ке во дом усах ну не го да пре ста не чи та ње пса ла ма“ дру ги све- ти оци за пс ал ме ка жу да „ако је мо ли тва лек он да су псал ми нај бо ље од брам бе но оруж је“ псал ми се чи та ју у свим жи вот ним при ли ка ма и на свим бо го слу же њи ма цр- тема броја сна га мо ли тве је у бо гу ко ји да је сна гу мо ли о цу за под виг жи вље ња стал на мо ли тва кроз исто ри ју и у на шем соп стве ном жи во ту ха џи дра ган б по по вић свети серафим саровски, новија икона (извор: icoaneortodoxeeu) 32 3 / 2018 кве спасове свети сава српски у кареј- ском типику, поред других молитава, по- себно наглашава да се у току једног дана обавезно прочита цео псалтир (150 пс а- лама) због тога, рекли бисмо, и данас на- ша држава постоји молитва господња или оче наш је на ј- савршенија молитва, изговорена устима христовим апостолима на маслинској го- ри она има један призив и седам прозби за оно што је божије и за оно што је за нас у то време апостоли су били збуњени јер су постојале изузетно дугачке синагогалне молитве (молитва 18 прозби која је трајала сатима), а с а друге стране, многи се нису молили или су се молили прекратко овом молитвом господ говори како и коме да се моле светогорски монаси, пустињаци, отшел- ници, исихасти и многи други изговарају једну кратку молитву која не дозвољава да преслатки господ напусти њихова срца и ум то је молитва „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме грешног“ таква молитва, уз стручни и свакодневни надзор искусног духовника, у манастирима пома- же човеку да се избори са „духовним оси- цама“, односно помислима, које највише ометају човека да служи богу и ближњима мишљења искусних духовника су да стал- но употребљавање ове молитве није за мирјане, већ их они могу употребљавати само док искушење траје, док се негативне помисли не одбију као понуђени лукави предлог молити се непрестано, мишљења смо, за нас хри шћане у свету је да не пре- стано чинимо добро, јер је и учи њено до- бро молитва на делу читајући псалме, акатисте за различите потребе, сваки хришћанин треба да има и своје лично и молитвено јутарње и ве- черње правило поред присуства на бого- служењима у цркви свети оци говоре да је молитвено правило обавезно у чему се посебно истиче свети серафим саровски који даје и свој лични предлог да молитве- но правило гласи – три пута оче наш, три пута богородице дјево и на крају никео- цариградски символ вере ово је кратко, али свакодневно правило када се и свети серафим заједно моли са оним ко ово пра- вило употребљава исти светитељ истиче да је циљ нашег живота задобијање духа светога, и да се треба молити док дух све- ти у виду благодати не сиђе на молитвени- ка, после чега молитва треба да престане добри старац тадеј витовнички је гово- рио да је човек „једнодневно биће, тј биће које може да планира и испуни планирано само у једном дану“, због чега је помоћ мо- литве неопходна молитвом призивамо бога и свете да буду наши сатрудници у животу поред ан- ђела чувара најбржа помоћница човеку у невољи јесте мајка божија којој син божи- ји ништа не одбија у нашем народу постоји молитвена пракса да се за посебна искушења моли светитељима (читају се њихови акатисти) који су у свом жи воту имали сличан про- блем за који се молитвеник моли светом, па се тако људи моле светој ксенији пе- троградској када имају проблем са кровом над главом снага молитве је у бо гу који даје сна- гу молиоцу за подвиг живљења благо- словене су породице које се моле богу, а посебно оне које имају и молитвенике у манастирима манастири за православне немају музејску вредност, већ су место ду- ховног подвига, исцељења и живе моли- твене вере тако је било одувек и остало је у наше време примера ради, сведоци смо свакодневних исцељења у манастиру тумане, код светог зосима и јакова новог, где се поклоницима читају молитве код моштију туманских светитеља пут до бесмртности води молитвом, са духовним подвигом чињења непрестаног добра, јер је човек створен да чини само добро молитва је начин спасења који нам је дала црква да њоме у помоћ призива- мо наше небеске заступнике непрестана молитва заједно са постом чини снажно оружје сваког хришћанина у борби против греха тема броја мај / јун 2018 33 ви ше дет ној по ро ди ци ива на (41) и ка та- ри не (41) кр ва вац че сти та ли смо кр сну сла ву ђур ђев дан и, на кон сла ве, по до го во ру до ђо смо им у г о сте, у но ву ле пу ку ћу са пот- кро вљем и уре ђе ним зе ле ним дво ри штем у ко ме се игра ју њи хо ва де ца: ја на (10), м ар- ко (7), ан ђе ли ја (5), те о до ра (2), а пе то де те је њи хо ва ше сто ме сеч на бе ба, ана ста си ја ку ћу у ба ра је ву, у на се љу тре беж, ли по ви ца, ку пи ли су на кре дит пре го ди ну да на, а де сет го ди на су би ли под ста на ри у бе о гра ду где су би ли ве о ма рев но сни па ро хи ја ни жар ко вач- ке цр кве ваз не се ња го спод њег у епар хи ји шу ма диј ској и па ро хиј ској цр кви, по све ће ној спа љи ва њу мо шти ју све то га са ве, од све ште- ни ка ви да ми ли ћа, ко ји има ше сто ро де це и о ко ме је пра во слав ни ми си о нар пи сао 2015 го ди не, при мље ни су ши ро ка ср ца ка жу нам да су он и ње го ва по па ди ја ма ри ја по то ме по зна ти и ве о ма оми ље ни у на ро ду од ње га су до би ли бла го слов да о њи ма пи ше мо иван је за вр шио вој но тех нич ку ака де ми- ју у бе о гра ду, смер ин фор ма ти ка, ше сна ест го ди на ра дио као офи цир вој ске ср би је, а ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це раз у ме ва ње и то ле ран ци ја пре ма раз ли ка ма, уз ја сну иден ти фи ка ци ју са сво јим хри шћан ским иден ти те том је мо жда фор му ла оп стан ка хри шћа на у са вре ме ном жи во ту без об зи ра на „опа сне трен до ве“, де ци тре ба по мо ћи да из гра де ја сан кри тич ки став пре ма ова квим ства ри ма, али без осу де по ро ди ца кр ва вац рад ми ла гру јић 34 3/ 2018 одскора ради као дипломирани инжењер информатике у компанији „солвит нетворкс“ у београду на пословима информационе без- бедности, заштите дигиталних идентитета и слично катарина је завршила факултет фар- мације и запослена је у апотеци „колибри“ сматрају да нису материјално угрожени и ви- ше немају ни помоћ од државе како је пуна кућа и пуно срце родитељско када се чује дечја граја! катарина: да, слава богу! а ми ни смо ни- кад ни по мислили да ће нам бог по дарити оволико деце и увек смо с е дивили таквим родитељима иван: наши родитељи су поно- сни на нас што имају доста дивних унучића какав је био ваш животни пут и пут до пра- ве вере? све што није од в јере (праве) гријех је (рим 14, 23) шта је утицало, или шта вас је „натерало“, да је тражите од бога? је ли било свештеника у вашој породици? иван: мој отац андрија је из п љеваља, а мајка стака из сребренице као просветни радници, службовали су у сребреници (бих), ту су се упознали и венчали, а ја с ам рођен у зворнику у сребреници смо живели до страшне 1992 када смо избегли у пљевља, где сам завршио гимназију имам старијег брата игора у селу брвеница, у околини пљеваља и сад живе моји родитељи често „скокнемо“ до пљеваља јер се деци тамо допада и редовно идемо у манастир света тројица моја бака, мајка мог оца, је би ла ја- ко побожна водила је мог оца и осталу децу да се причесте у манастиру света тројица, на велике празнике, и то пешке али, мој отац није славио славу док смо живели у сребре- ници, а ја сам почео да славим после женид- бе и крштен сам 2002 године у пљевљима, у 25 години на моје крштење је утицала посе- та манастиру хиландар пет месеци раније то је била прва званична посета генералштаба војске србије и црне горе светој лаври, а ми смо ишли као млади официри владика пор- фирије (перић) је био духовни вођа тог пута и дивно је беседио целим путем један наш официр се раније у хиландару замонашио реч је о јеромонаху доситеју (радивојевићу) он је већ био м лад монах те 2002 године, и наш домаћин, када смо као војна лица били у посети хиландару и катарина је доста ути- вишедетне хришћанске породице прва званична посета генералштаба вс манастиру хиландару (2002) мај / јун 2018 35 цала на мене, па смо у ве ру ушли у на јлеп- шем периоду свог живота, пред наш брак и оснивање породице заједно, полако, боја- жљиво и уз несебичну помоћ свештеника и пријатеља катарина: рођена сам у г орњем мила- новцу, од оца слободана лазића и мајке ве- ре ту су ме и крстили као бебу имам сестру зорицу, која је удата, живи на видиковцу и има двоје деце кад сам била дете, није било свештеника у нашој породици нити је у окру- жењу било верујућих, али сам имала срећу да ме бака понекад одведе у цркву у селу да запалимо свеће, а на прво причешће ме је одвела стрина то је у мени будило радост и посебно осећање полако и поступно сам улазила у веру и још увек сма трам да сам на почетку са иваном ме је упознала моја се- стра од тетке из београда, драгана, која ме је позвала да чујем од њега нешто о хиландару куповали смо духовне књиге у манастиру ра- ковица и на поклоничким путовањима нај- више нас је дотакао свети старац порфирије, подвижник љубави у браку смо 12 година, а венчани смо у цркви светог апостола петра и павла на топчидеру старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? ко- лико томе доприносе лепе речи и похвале? катарина: верујемо да је све по бо жијем промислу обоје смо прижељкивали да имамо троје деце и себе нисмо сматрали достојним ни способним да имамо више деце иван: по- родичној срећи свакако доприноси разумева- ње и међусобна љубав трудимо се да негатив- не ствари удаљимо ван куће у томе нам деца несебично помажу, и њихови осмеси и радост су нам највећи мотив и снага да издржимо колико вера мења човека, како га преображава? иван: осим што га упућује христу, чини се да вера упућује човека сâмом себи, критички човек у вери стално надгледа себе и коригу- је своје ставове, ублажава лоше, а подстиче добре ствари, равнајући се према хришћан- вишедетне хришћанске породице 36 3/ 2018 ским начелима и општим духовним нормама узори светих отаца, бројних примера браће и сестара хришћана, свакако посебно значе како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? иван: није лако изазови данашњег време- на су заиста бројни све више ствари се свесно супротставља хришћанском схватању живота (медији, технологија, материјални свет и сл), и понекад се чини да су хришћани људи којима је готово немогуће да се у потпуности прила- годе месту и времену у коме живе али, господ љубављу оснажује и враћа веру свима нама као и сви ро дитељи хришћани, често се за- бринемо за духовно здравље наше деце сада имамо за духовника оца вида милића из ба- рајева, чији савети и лепа реч много помажу у превазилажењу духовних недоумица и криза он је сакупио богату библиотеку доступну за читање свима, па нам повремено на читање позајмљује занимљиве духовне књиге људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љубави, озбиљ- ности и зрелости браком се супружници по- везују и духовно а не само телесно иван: по пи тању брака ми смо т радици- оналног схватања и сматрамо да функцио- нална породица израста из складног брака и хармоничног односа међу супружницима за нас је функционална породица она која одгаја децу која су духовно освешћена, која не усвајају туђи, наметнути идентитет и која имају јасну породичну свест у таквој породи- ци стасају деца која се не боје живота и хри- стове љубави, али са друге стране позитивно, критички и без осуде, гледају на свет око се- бе, свесна да у својој породици увек могу да пронађу топлину, христову љубав и поврате самопоуздање ово се свакако позитивно одражава и на духовни, ментални и физички развој деце, и на њи хов будући став о вери, породици и браку као родитељи сматра- мо да нисмо довољно добро урадили посао уколико наша деца немају изграђену свест и потребу за формирањем сопствене јаке хри- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2018 37 шћан ске по ро ди це тек на кон то га хри шћан- ска по ро ди ца има пра ву функ ци ју и мо же се на зва ти функ ци о нал ном по ро ди цом та ко да ми, ка да нам је нај те же, уме мо да се ску пи мо и сло жно ка же мо, „ми смо ја ка по ро ди ца, ми мо же мо све, за нас не ма пре пре ка!“ ка та ри- на: ве ру је мо да је т о је дан од нај леп ших на- чи на да се мир ја ни под ви за ва ју и да де цу, ко- ју им го спод по ве ри, из ве ду на пра ви пут, да се раз ви ју у бла го дар не љу де а ро ди тељ ство на дах њу је и сâме ро ди те ље по ма жу ћи им да не пре ста но ду хов но уз ра ста ју ка ко про ти че дан мај ке ка та ри не? на ко је се све на чи не осве ћу је пра во слав ни дом и жи вот уоп ште? ка та ри на: са да ка да сам на по ро диљ ском од су ству углав ном се сво ди на ра но уста ја- ње, при пре му де це за вр тић и шко лу, из бор гар де ро бе, при пре му ужи не и слич не ак- тив но сти на кон то га сле де кла сич ни кућ ни по сло ви, сре ђи ва ње ку ће, ве ша, при пре ма руч ка по по врат ку де це из шко ле и вр ти ћа – сер ви ра ње руч ка, ку хињ ски по сло ви и кра ћа па у за, по сле ко је сле ди дру же ње са де цом и су пру гом, и при пре ма ве че ре до ка сно у ноћ сре ђи ва ње по је ди них ства ри у ку ћи, при пре- ма за на ред ни дан, и на рав но по себ на и стал- на бри га о ше сто ме сеч ној ана ста си ји иван: љу ба вљу пре ма го спо ду и бли жњи ма осве- ћу је мо се и ми и наш д ом по себ но је ва жно стра жа ри ти и чу ва ти ду хов ни мир над со бом лич но, и над по ро ди цом, ре дов но од ла зи ти на све те ли тур ги је, ис по ве да ти се, мо ли ти и при че шћи ва ти су пру жни ци се мо ра ју ме ђу- соб но бо дри ти и охра бри ва ти у оп штем по- ро дич ном ин те ре су че сти су па до ви и ис ку- ше ња, али за јед но се лак ше пре бро де у че му је су шти на хри шћан ског вас пи та ња? ка ко тре ба вас пи та ва ти де цу да она бу ду ико- не бо жи је, кад нас са свих стра на бом бар ду ју ра зним идо ли ма и на ме ћу их, и на ма и на шој де ци, да им се кла ња мо – и шко ла, сво јим обра зов ним си сте мом, и др жа ва, за ко ни ма, при вре да, тр жи шним трен до ви ма иван: де цу ни ко не мо же по ква ри ти: ни сре- ди на, ни вр шња ци, ни ме ди ји, ни тех но ло ги ја, ако ро ди те љи прет ход но не „при пре ме те рен“ за то сми ре ње, (с)тр пље ње, љу бав и по ро дич- на хар мо ни ја лич ни при ме ри су, та ко ђе, од по себ ног зна ча ја, јер се де ца ја сно иден ти фи- ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це 38 3/ 2018 ку ју са ро ди те љи ма увек тре ба би ти све стан деч јег при су ства, слич но нео п ход но сти све сти о го спо ду код хри шћа на ка та ри на: по себ но обра ћа мо па жњу на т о да не д о зво ли мо на- шој де ци да бу ду ме ђу соб но оту ђе ни и стра ни јед но дру гом стал но стра жа ри мо над њи хо- вим ме ђу соб ним од но сом, ин си сти ра мо на то ме да се сва не ра зу ме ва ња од мах убла же и от кло не, јер ће ка да по ста ну љу ди њи хов ме- ђу соб ни од нос би ти нај ве ћи жи ви ка пи тал ове по ро ди це док су ма ла, де ца у ср ци ма сво јим има- ју те о ло ги ју и при јем чи ва су бо гу (у ро- ди те ље гле да ју као у бо га), а он да, то ком од ра ста ња, под мно гим агре сив ним не зна- бо жач ким ути ца ји ма (нај пре ате и стич ке шко ле) за ме њу ју ту те о ло ги ју за раз не људ- ске фи ло зо фи је? ка та ри на: не зна мо ми то ли ко, је ди но што зна мо и сна жно осе ћа мо је сте да ми ни смо тво р ци на ше де це, не го да нам их је т во рац по ве рио на чу ва ње и вас пи та ње, оту да и ве- ли ка од го вор ност на на ма, али и при ли ка да се ис ку пи мо у ра до сти и ве се лом по ро дич- ном окру же њу, ра де ћи по сао ко ји нај ви ше во ли мо и нај бо ље зна мо ка ко де ца уче? у че му су по себ но та лен то- ва на? да ли се ба ве до дат ним ак тив но сти ма, спо р том, умет но шћу? ко ли ко чи та ју, а ко ли- ко су под ути ца јем вир ту ел не ствар но сти? у све ту, па и к од нас, ре ги стро ван је но ви об- лик за ви сно сти од ин тер не та и дру штве них мре жа иду ли де ца на ве ро на у ку? ка кав и ко ли ки зна чај, по ва шем ми шље њу, има ве- ро на у ка у шко ла ма за ду хов но усме ре ње де це? иван: ја на и м ар ко иду у основ ну шко- лу „ује ди ње не на ци је“ на це ра ку, јер ов де у бли зи ни не ма шко ле до бри су ђа ци, за са да, и вред но из вр ша ва ју све сво је оба ве зе још ни смо уо чи ли по себ не та лен те на ше де це, осим што ја на има да ра за фо то гра фи ју тро је нај ста ри је де це тре ни ра ју ка ра те у ло кал ном клу бу у ли по ви ци не ма мо усло ва за до дат не ак тив но сти, због чи ње ни- це да жи ви мо уда ље но од гра да, као и због не до стат ка вре ме на и сред ста ва мар ко мно- го во ли књи ге и че сто иде у школ ску би бли о- те ку на жа лост, ни на- ша де ца ни су по ште- ђе на штет ног де ла ути ца ја ди ги тал них тех но ло ги ја, али се ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це ко су под ути ца јем вир ту ел не ствар но сти? у све ту, па и код нас, ре ги стро ван је но ви об- лик за ви сно сти од ин тер не та и дру штве них мре жа иду ли де ца на ве ро на у ку? ка кав и ко ли ки зна чај, по ва шем ми шље њу, има ве- осим што ја на има да ра за фо то гра фи ју тро је нај ста ри је де це тре ни ра ју ка ра те у ло кал ном клу бу у ли по ви ци не ма мо усло ва за до дат не ак тив но сти, због чи ње ни- це да жи ви мо уда ље но од гра да, као и због не до стат ка вре ме на и сред ста ва мар ко мно- го во ли књи ге и че сто иде у школ ску би бли о- те ку на жа лост, ни на- ша де ца ни су по ште- ђе на штет ног де ла ути ца ја ди ги тал них тех но ло ги ја, али се мај / јун 2018 39 тру ди мо да се до го ва ра мо и у ра зум ној ме- ри ко ри сти мо ра чу на ре и тех но ло ги ју, као и да им стал но на ме ће мо ја сан кри тич ки од нос пре ма ди ги тал ном све ту мо ја про фе си ја нам мно го по ма же у то ме да они с хва те пред но- сти и ма не ин фор ма ци о них тех но ло ги ја, ка- ко би се на пра ви на чин ис ко ри сти ла њи хо ва пред ност, али и спре чи ло опа сно де ло ва ње на раз вој де це де ца су сâма ода бра ла ве ро- на у ку и ја ко су срећ на на т им ча со ви ма, уз не се бич ну љу бав сво је оми ље не ве ро у чи те- љи це та ње ра да но вић, о ко јој са по себ ном љу ба вљу го во ре вр ло че сто го во ре на дах- ну то о на ста ви ве ро на у ке и да им је т о оми- ље ни пред мет не мер љи во је ве ли ки зна чај ве ро на у ке у шко ла ма на ра но сти ца ње зна- ња о ре ли ги ји уз пра ви лан при ступ учи те ља и њи хо во не се бич но за ла га ње де ца усва ја ју мно го ви ше и си сте ма тич ни је зна ње о хри- шћан ству у од но су на то што би спо зна ли уз по моћ ро ди те ља осет но се по ве ћа ва агре сив ност код де це ка ко ви то раз у ме те, као ин фор ма ти чар? иван: ви ше ча сов ни кон такт де це са ма- ши ном ко ја зра чи је опа сан по здра вље, ка- ко ду хов но та ко мен тал но и фи зич ко с дру- ге стра не, ма ши на оту ђу је, а при род но је да у по ро ди ци тре ба да по сто ји при сан од нос ро ди те ља са де цом и сâме де це ме ђу соб но у да на шње вре ме, чи ни се да су, по себ но за де цу, по ред ви- део ига ра вр ло опа сни и ви- део ка на ли као што је ју тјуб и дру ги, ко ји ну де ло ше са др жа је, док ро ди те- љи углав ном не ма ју свест о то ме шта де ца за- пра во гле да ју та ко ђе, све је ве ћа опа сност и од дру штве них мре жа (феј сбук, ин ста грам и сл), јер је све ви ше не при ме ре них са др жа- ја, уз ве ли ку опа сност од ком про ми то ва ња ра не деч је при ват но сти, усва ја ње ло ших ме- диј ских са др жа ја, али не рет ко и угро жа ва ња њи хо ве фи зич ке без бед но сти то ло ше ди ги- тал но окру же ње је слич но пу шта њу де це на ули цу, без над зо ра и кон тро ле ми сла бо гле- да мо тв, али за то до зво ља ва мо де ци уме рен и свр сис хо дан при ступ ра чу на ру, пет ком, су бо том и не де љом, уз кон тро лу са др жа ја на про сто, тех но ло ги је су наш жи вот, не што што се де ша ва око нас, и мо ра мо би ти у то ку сла ва бо гу, за са да не ма мо при ме ра агре сив- но сти код на ше де це, а ни они с е не жа ле на агре сив ност дру ге де це у шко ли или окру же- њу сва ки, евен ту ал ни, из лив бе са и љут ње убла жа ва мо раз го во ром, тру де ћи се да ја сно уста но ви мо шта је про блем и ка ко га пре ва- зи ћи на рав но, ни је увек ла ко, али ро ди те љи стал но мо ра ју би ти буд ни и при сут ни и он да је све лак ше да нас је мо да из ра зи то не хри шћан ска, пу- на мрач них сим бо ла (мр твач ке гла ве, со ве, зма је ви) со ва је на ро чи то мо дер на (оде ћа, играч ке, деч ја по сте љи на), де лу- је бе за зле но, а она је сим бол са та ни ста и илу ми- на та – оних к о ји „ви де у мра ку“ и ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це на мрач них сим бо ла (мр твач ке гла ве, со ве, зма је ви) со ва је на ро чи то мо дер на (оде ћа, играч ке, деч ја по сте љи на), де лу- је бе за зле но, а она је сим бол са та ни ста и илу ми- на та – оних ко ји „ви де у мра ку“ и ге стра не, ма ши на оту ђу је, а при род но је да у по ро ди ци тре ба да по сто ји при сан од нос ро ди те ља са де цом и сâме де це ме ђу соб но у да на шње вре ме, чи ни се да су, по себ но за де цу, по ред ви- део ига ра вр ло опа сни и ви- део ка на ли као што је ју тјуб и 40 3/ 2018 „чувају забрањено знање“, грчке и паганске митологије, симбол смрти, окултизма и блу- да или тетоваже по телу? ни хришћани се не запитају: зашто је баш тај симбол толико мо- деран, него и они то носе и купују својој деци? оно што носимо, томе се и клањамо а знамо да је тело сасуд духа светога такође, прете- рана обнаженост старац јефрем филотејски и аризонски каже: „жене вређају пресвету богородицу својом изазовном спољашњо- шћу и обнаженошћу током летњих месеци с једне стране, клањају се икони смерне дјеве, а са друге саблажњавају и подстичу околи- ну на грех својим изазовним понашањем а то се чак и не сматра за грех који би требало исповедити! пресвету богородицу, наравно, силно жалости овакво понашање народа“ иван: треба бити непрестано будан, све- стан симбола и по рука око нас господ нас дарује посебним чулима да видимо тајне поруке у симболима и поступцима око нас и сваки хришћанин то има с амо је ва жно да деци не г оворимо тоном мржње и пре -зира према таквим појавама деца не смеју да осуђују и омаловажавају другу децу и њи- хове поступке када је реч о усвајању „нових цивилизацијских норми“ постмодернизма и глобализма треба да разумеју време у ко- ме живе, да буду јасно критички одређена према њему, али без страсти мржње и осуде разумевање и толеранција према разлика- ма, уз јасну идентификацију са својим хри- шћанским идентитетом је можда формула опстанка хришћана у савременом животу изолација и неприлагођеност нису решење, исто као ни осуда, мржња и критика нехри- шћанских или антихришћанских појава око нас данашње време тражи од хришћана да буду изнад ствари и појава „мудри као зми- је, а безазлени као голубови“, да са љубављу и разумевањем схватају и прихватају ства- ри око себе, остајући јасно и недвосмисле- но везани за господа без обзира на „опасне трендове“, деци треба помоћи да изграде ја- сан критички став према оваквим стварима, али без осуде чим с тасају да с хвате, треба им отворено говорити о свему, са логичним објашњењима, примерима и одговорима голотињу није да не видимо, али не осуђу- јемо, и тако усмеравамо нашу децу и својим понашањем, али има у цркви и унутрашњег фарисејства, а спољашњег благочешћа, као вишедетне хришћанске породице од свештеника вида милића, који има шесторо деце, примљени су широка срца мај / јун 2018 41 и по ка ја них блуд ни ца и раз бој ни ка за то се бо ји мо осу ђи ва ња мно го по ма же мо ли тва пре све тој бо го ро ди ци бр зо по моћ ни ци не- бро је но пу та смо ис ку си ли ње ну по моћ, као и по моћ ису со ве мо ли тве све ти оци к а жу: „ко во ли го спо да увек га се се ћа, а се ћа ње на бо га ра ђа мо ли тву ако се не бу деш се ћао бо га не ћеш се ни мо ли- ти, а без мо ли тве ду ша не ће ис тра ја ти у љу- ба ви бо жи јој јер кроз мо ли тву до ла зи бла- го дат све тог ду ха“ ка та ри на: че сто се бе пре ко ре ва мо јер не ма мо до вољ но вре ме на за мо ли тву, ко ли ко би же ле ли мо ли тва се у сва ко днев ном тр ку све де на крат ке ми- сли и бла го да ре ње или за хвал ност го спо ду, али оста је жал што се све срд ни је и че шће не обра ћа мо тво р цу пред спа ва ње и ују тро по- све ти мо вре ме мо ли тви, али увек мо же ви ше и усрд ни је на да оста је да ће мо ка да де ца још ма ло ста са ју има ти ма ло ви ше вре ме на за мо ли тву мо же те ли ићи на ле то ва ње или зи мо ва- ње? на ко ја сте по кло нич ка пу то ва ња ишли? иван: не баш сва ке го ди не, али не ка ко успе ва мо да оде мо 5–7 да на го ди шње на мо- ре у цр ну го ру, као и код де де и ба бе у се ло бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- де че сто про во ди мо у гор њем ми ла нов цу че сто оби ла зи мо ма на сти ре у ср би ји, цр ној го ри и ре пу бли ци срп ској ка да год мо же мо оде мо до ма на сти ра остр ог, све та тро ји ца у пље вљи ма, фе нек, твр дош и др мар ко би во лео да ви ди сту де ни цу, и стал но то по ми- ње да ће го спод, оти ћи ће мо мно ге љу де ви ше дет ност асо ци ра на си ро- ма штво, раз не те шко ће и ма те ри јал ну оску- ди цу за то се пла ше и пла ни ра ју ра ђа ње ка та ри на: су пруг и ја че сто го во ри мо на ту те му, да ви ше дет ност ну жно не мо ра да зна чи си ро ма штво, као што се ме диј ски пла си ра, на осно ву че га јав ност гра ди кри ву сли ку о ви- ше дет но сти вр ло че сто се при ча о ви ше дет- ним по ро ди ца ма ко ји ма је по треб на по моћ, али је сва ка ко до бро да с е по ка жу и др у ги при ме ри, ка ко би се рас ки ну ли ови сте ре о- ти пи, а ти ме по сред но охра бри ва ли љу ди на ви ше дет ност сма тра мо да сво јим при ме ром успе ва мо да убла жи мо ова ко кри во уко ре ње- не пред ста ве о ви ше дет но сти, ба рем код љу- ди у на шем окру же њу и љу ди ко ји нас по зна ју је ли би ло стра ха од по ро ђа ја? са да је ак- ту ел но пи та ње вак ци ни са ња де це има те ли по ве ре ња у да на шње вак ци не, по себ но ка та- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва д е ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за т руд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва де ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за труд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон 42 3/ 2018 неколико месеци лечења, серије хемиотера- пија и операције, јана је данас здраво дете катарина је била у поодмаклој трудноћи са трећим дететом у време јаниног интензив- ног лечења касније, мама катарина је би- ла активна у удружењима деце оболеле од рака, неретко помажући родитељима који проживљавају слична искуства са децом го- спод је и тада био снажно уз нас, нисмо има- ли дилему да је све моћни заштитник уз нас да нас све оснажи и охрабри наши ближњи су се чудили како све то преживљавамо ла- ко и храбро, али ми смо све време знали од кога то заправо долази катарина: нема зва- ничних информација да вакцине нису добре свака серија вакцина пролази кроз анали- зу, али с друге стране, фармацеутска инду- стрија је у финансијском погледу једна од најмоћнијих и као да јој је то приоритет не могу да верујем у нечију злу намеру, али сâм поступак примене вакцине је проблемати- чан, присила и уцена родитеља, да се они не питају ни за шта, они који су пред богом нај- одговорнији за своју децу иван: питање је колико наша земља данас може квалитетно да испита фармацеутске и прехрамбене про- изводе недовољно улагање у технологије за испитивање и недостатак кадрова, веро- ватно има утицаја и на лошија испитивања и на повећан ризик некада, док смо сâми про- изводили вакцине, ствари су биле другачије нама верницима остаје молитва и нада да ће детету бити добро после примања вакцине имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? иван: ако смо ми могли, сматрамо да могу и други себе сматрамо прилично просечним људима и верујемо да би већина људи, који су вероватно способнији од нас, са лакоћом одгајали више деце где има места за двоје, има и за т роје или четворо, само је ва жно потиснути свој лични конформизам у други план, и вредновати живот изнад свега чули смо од главног и одговорног уредника пра- вославног мисионара, оца оливера суботића, који често иде у свету гору, да нас и мо наси подржавају, да у манастиру хиландару читају тај часопис, а понајвише рубрику о вишедет- ним породицама то нас баш радује јер је то прави знак њихове подршке да ли знате још неке вишедетне породице? катарина: да, познајемо неколико при- јатељи милош и бранка јаковљевић из пан- чева са четворо деце, пријатељи драган и бојана пајић из требиња са петоро деце и породица нашег свештеника вида и марије милић из барајева са шесторо деце питамо децу шта воле у шк оли и у цр кви јана каже да воли веронауку јер певају, цр- тају, уче молитве, играју се разних квизова, а марко воли песму „људи, ликујте“, и отпевао нам је заједно са јаном у цркви му се допа- дају иконе и фреске, а највише кад на светој литургији служи у олтару са оцем видом за- иста је црква прелепа, фрескопис су урадили врсни фрескописци владимир карановић и вероника ђукановић а петогодишња анђе- лија се похвалила да и она зна „оче наш“ и умилним дечјим гласићем изговорила нам је ту молитву сасвим правилно а ми смо на све то рекли: амин! нека тако буде! вишедетне хришћанске породице мај / јун 2018 43 за што све ви ше и ви ше по ку ша ва ју да уве- ду, ако не цео си стем ју ве нал не ју сти ци- је (де чи јег пра во су ђа), он да бар не ке ње не из дво је не де ло ве? мо же мо ли се су прот- ста ви ти од у зи ма њу де це из по ро ди ца? ка ко кон крет но мо же мо да по мог не мо про бле- ма тич ним по ро ди ца ма? у ка квом су уза јам- ном од но су ју ве нал на ју сти ци ја и по ли ти ка абор ту са? о овим „го ру ћим“ пи та њи ма раз- го ва ра мо са про то је ре јем ди ми три јем смир- но вим – по зна тим мо сков ским ба ћу шком, осни ва чем и во ђом пра во слав ног по кре та за за шти ту по ро дич них вред но сти „одво је на ди ви зи ја“ ју ве нал на ју сти ци ја, без об зи ра на про те- сте раз ли чи тих дру штве них и ро ди тељ- ских ор га ни за ци ја, на ста вља да се по ла ко уво ди у наш жи вот про тив ни ци исте го во- ре о по ква ре но сти тог си сте ма, док нас у исто вре ме ње ни за штит ни ци уве ра ва ју да у ме то да ма ра да де чи јег пра во су ђа не ма ни чег стра шног, да се оно ста ра за до бро- бит де це ка ко би сте ви про ко мен та ри са- ли ту си ту а ци ју? – ов де је вр ло ва жно ка кав се са др жај на- ла зи у ове две ре чи – ју ве нал на ју сти ци ја, о че му се ту ра ди они к о ји го во ре да она ни је опа сна, из но се јед но: они има ју у ви ду одва ја ње од ре ђе не обла сти прав не прак се, ко ја ће се усред сре ди ти на за шти ту пра ва де це, ко ри шће ње по себ них тех но ло ги ја за за шти ту де це а они ко ји су по стра да ли од ових тех но ло ги ја ука зу ју на ре зул тат њи хо ве при ме не: то су ра зо ре не по ро ди це и ис тра у- ми ра на де ца ка да је пред сед ник в в пу тин го во рио да код нас не ће би ти ју ве нал не ју- сти ци је, имао је у ви ду дру го ту ма че ње али, ми ви ди мо да број не ли бе рал не струк ту ре са усрд но шћу, за пра во са вет за пра ва чо ве ка при пре д сед ни ку р ф, не с а- мо да за сту па ју иде ју де чи јег пра во су ђа, већ про сто зах те ва ју усва ја ње но вих за ко на у окви ри ма истог на рав но да с е ти за ко ни увек ма ски ра ју не ка квим до брим со ци јал- ним па ро ла ма ипак, они у оп ште не раз ма- тра ју, чак ни не узи ма ју у об зир – ми шље ње де те та не по зна те чи ке и те те пра ве оп ште схе ме у ко ји ма се у прин ци пу не на ла зи ре- ал ност кон крет них си ту а ци ја и до би ја мо, на рав но, вр ло ло шу ствар ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про- бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља знам ка ко би се то мо гло убла жи ти знам ка ко по мо ћи со ци јал но сла бој по ро ди ци јер, вр ло је ва- жно по др жа ва ти ве зу са по ро ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ- ски по гре ше то не сме мо ни у ком слу ча ју да за бо ра ви мо хри шћан ски брак и по ро ди ца ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља вр ло је ва жно по др жа ва ти ве зу са по ро- ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ ски по гре ше раз го вор са про то је ре јем ди ми три јем смир но вим о ју ве нал ној ју сти ци ји, пра ви ма де те та и пра ви ма по ро ди це нај бо ља за шти та за де те је ње го ва по ро ди ца (пр ви део) раз го вор во дио: ни ки та фи ла тов 44 3/ 2018 у би ло ко јој си ту а ци ји мо же се ура ди ти та ко да ис пад не до бро за све, а пре све га за де те али, код нас ни је та ко на при мер, бу квал но пре два да на се де сио ова кав слу чај он је ве о ма ка рак те ри сти чан јед- на ма ма је у мо сков ском ме тр оу из гу би ла де те ма ло де те? – не, с та ри је, од 12 г о ди на он је знао шта тре ба да ра ди у та квим си ту а ци ја ма и због то га ни је по чео да ту ма ра у па ни ци по це лом ме тр оу, већ је ос тао да сто ји на том ме сту на к о ме се из гу био а ма ма је за т о вре ме отр ча ла до шал те ра на ко ме се мо же да ти звуч на об ја ва: „из гу би ло се де те!“ али њој су од го во ри ли: „код нас се об ја ве пла- ћа ју! пр во пла ти те!“ пр во дај те но вац, па ће мо он да раз го ва ра ти не ра ди се о то ме да ли ма ма има или не- ма тих 15 р у ба ља већ о т о ме – за што ма- ни пу ли са ти ње ним осе ћа њи ма?! за што јој не иза ћи у с у срет, да ти об ја ву, и т ек он да по ве сти раз го вор о пла ћа њу? ов де се ја- сно по ка зао од нос чи нов ни ка у др жав ној слу жби ко ји и по сто ји са мо због то га да би да вао об ја ве то је од нос „не за ни ма ме“ у то ме и је сте про блем знам да у ор га ни ма со ци јал не за шти те ра ди вр ло мно го пре кра сних, све тих љу ди ко ји за у зи ма ју ћи ни же по ло жа је на чи нов- нич кој ле стви ци и осе ћа ју ћи по не кад при- ти сак оних ко ји су на ви шем по ло жа ју, че- сто у вр ло те сним кан це ла ри ја ма у ко ји ма се на ла зе, оба вља ју свој сјај ни по сао, да ју ду шу за ње га али по сто ји и фор ма ли зам ко ји уби ја све у ко ре ну не дав но се де сио ова кав слу чај: из по ро ди це ку ла гин, ко ја жи ви у пер му, су од у зе ли усво је ну де цу, ме ђу њи ма и те шко бо ле сну о овом слу ча ју се ве о ма ши ро ко и буч но рас пра вља ло шта ће мо да ура ди мо са да, на пра гу но вог су ко ба ро ди те ља и ју ве нал них слу жби? – то је увек с у коб не раз у мем оне к о ји са та квом упор но шћу ра ту ју за ју ве нал но за ко но дав ство у сва ком слу ча ју, ти љу ди ко ји се бо ре за то, по чев ши од дру штве не па ла те и за вр ша ва ју ћи са на шим пар ла- мен том, не иза зи ва ју по ве ре ње ја код њих не ви дим љу бав ка де ци, не ви дим же љу да се бри ну за де цу зна чи, не ко их је ан га жо- вао ко? ко је са гла сан да дâ но вац за то да би на ша де ца би ла срећ на? због то га се код ме не, као код ста нов ни ка, ја вља ути сак да не ко хо но ра ри ма или пре ми ја ма под гре ва њи хо во су пар ни штво ево, на при мер, но ва ини ци ја ти ва: го- спо ђа е ко то ва упо р но про па ги ра ку ти је за де цу („бе би бок со ве“ за оста вља ње де- це ко ју пре у зи ма слу жба за бри гу о де ци, прим прев) бе би бок со ве? – да са мо за што их на зи ва ти на ен гле- ском? ми жи ви мо у р у си ји та ко да ће на ру ском то би ти – ку ти ја за де цу и ка ко то ра де? пр во ску пе ин фор ма тив не об ја- ве, он да се при кљу чу је и те ле ви зи ја, где у сва ка квим ток-шоу про гра ми ма по чи њу да рас пра вља ју а ко би ра те му, ор га ни зу је ток-шоу? про бај те да на пра ви те ток-шоу? не ће те ус пе ти зна чи, иза то га не ко сто ји ру ко вод ство на ше зе мље отво ре но го- во ри да се про тив нас, на шег на ро да, во ди рат – идеј ни, иде о ло шки, про па ганд ни тех- но ло ги је ју ве нал не ју сти ци је су ње гов део хри шћан ски брак и по ро ди ца мај / јун 2018 45 ако ми говоримо о рату, онда ко се налази у ризичној групи, које породице? – у ризичној групи се налази било која ослабљена породица имамо на пример ста- до јелена ко се налази у ризичној групи? је- ленска телад, повређени јелени, јелени који су болесни – они пр ви падају у зубе ловца тако да и овде почињу од оних породица ко- јима је тешко, које су сиромашне, који имају стамбени проблем, које се лоше орјентишу у закону, а већина су такве у земљи ко се налази у ризичној групи у одузима- њу стамбеног простора? пензионери зато што су веома поверљиви зато што их ни једном нико раније није тако преварио у животу а њих нико не штити: њих избацују на улицу, њих убијају чак, уколико прева- ром не узму њихов стамбени простор, онда их простим нечињењем лишавају тога на шта они имају права а то је такође прева- ра! сећам се да с ам уочи 60-е годишњице победе, свом суседу у селу, ветерану ве- ликог, отаџбинског рата, рекао: „иља, теби као ветерану припада нови стан хајде да ти напишем молбу “ написао сам молбу, он ју је однео у одређени орган и следеће не- деље је већ д обио стан како је он био по -носан! али, њему нико до тада није пришао, није рекао: „деда иља, ти си штитио отаџ- бину: ево ти стан“ то не раде! ућутали су се! ето како државни службеници не пружају помоћ а слична ситуација је свуда о корупцији да и не говорим чиновници су посебна кла- са сто пута понављам: и то није све слава теби, господе! иначе не бисмо ни могли да живимо зато што је код нас тако направље- на држава: чиновници су владајућа класа, а сви остали од њих зависе и уколико ниси чиновник, нећеш успети да се умешаш у жи- воте људи и да их некако промениш на боље додајем колективну одговорност, посебно на периферији где имамо једну организаци- ју: полицију, тужилаштво, судове, посланике итд једна уређена класа, довољно велика и моћна а, ако се она још и наоружа техноло- гијама јувеналне јустиције људима ће бити јако тешко пре свега сиромашнима а зар не бисмо могли да неке проблеме ре- шимо на добар, људски начин на пример, по- родица пијанаца, деца су занемарена да, на- равно да можемо одузети дете од њих и да га сместимо у специјални пансион – дечији до- мови се сада затварају можемо да направимо услове да би мама и тата, када су у нормалном стању, могли да посете дете при том никакву лошу реч не рећи тати и мами да дете не би имало психолошке трауме а не овако, како са- да раде: долазе скоро ноћу, узимају децу, негде их одводе, деца плачу то је просто некаква операција киднаповања детета – да знам да је ве роватно све те нијан- се веома тешко написати у закону али, зар хришћански брак и породица 46 3/ 2018 не треба да се бринемо за добробит деце! зашто онда траумирати дете? јер, ће оно са том траумом сигурно живети десетине година! а да ли постоји граница мешања / немеша- ња у несређеној породици према мишље- њу одговарајућих органа? – граница је тамо где се завршава добро- бит за дете и та добробит мора бити усагла- шена са самим дететом чуо сам да немање поморанџи у фрижиде- ру може бити повод за одузимање детета из породице? – да био сам на суду где су инкриминиса- ли маму за одсуство поморанџи иако сам и ја сам одрастао без поморанџи и све је било добро, одрастао сам здрав али тај аргумент не прихватају они који одузимају дете – морамо да заштитимо децу али отима- чи лове децу и у школи могу да их узму и из обданишта а директор школе или управни- ца дечијег дома су незаштићени пред отима- чима они се боје да бране интересе деце у таквим ситуацијама, јер ризикују своје рад- но место а треба да бране интересе деце такви људи постоје и биће их, али су то ретки случајеви али, ко може ту да помогне? ко? и како може да помогне? – наравно, може им се помоћи али, хајде да прво поставимо питање: шта је то сирома- шна породица? и зашто је породица сиро- машна? зато што не може да дође на одре- ђени положај у нашем суровом свету, када сви обмањују све апо стол павле је о т оме говорио: „ми, јаки, морамо да носимо слабо- сти слабих“ због тога, они људи који осећају одговорност за то шта се догађа у друштву, морају да поставе циљ да помажу слабим породицама они морају да их нађу, морају да их упо знају, да их ш тите, да им по мажу од државе нећемо то дочекати и не треба! не треба све свалити на државу довољно је и то што држава издржава полицију, војску, шаље летелице у космос а све остало мора бити од друштва, ако не желимо да и нама за- тим дођу у кућу и под било којим изговором одузму нашу децу на пример, што си по гузи ударио свог сина а све ид е ка томе као и у другим земљама ако су дошли, на пример, у немачкој, да одузму дете због те ћушке, ро- дитељ се никада неће супротставити томе зато што могу да му одузму и другу децу да ли су заплашени? – не само су прагматици оче димитриј, а органи јувеналне јустције су већ „потчинили“ породице? – још увек нису, да су их „потчинили“, тако нечега, слава богу, нема прво, сама њихо- ва структура није баш толико велика ор- гани социјалне заштите су јако затрпани знам да је њихов посао веома тежак, веома озбиљан уколико би се све радило по ин- струкцији, онда не би све мо гло да се ура- ди за је дан радни дан чак и у з помоћ тог законодавства које већ постоји, може се и од нормалних родитеља одузети дете знам случајеве када истерују децу из станова, и нико ту ништа не може знам за случај, када „тата“, да би се осветио „мами“, разводећи се са њом и имајући приход од милион рубаља месечно, „маму“ затрпава алиментацијом маму? – маму а када она, сагласно решењу суда, једном недељно у његовом присуству дола- зи да види децу, његово приватно обезбеђе- ње је износи са степеништа као да имамо некакав порочни круг: не са- мо јувеналну службу, већ и цео систем – а систем је код нас један: чиновништво као владајућа класа ће вам за ваш новац ре- шити било какве проблеме извор: мультиблог прот димитрия смирнова превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица мај / јун 2018 47 оче серафиме, у животу сваког човека де- лује промисао божији, али он може бити скривен, а може се открити и јавно преко неких знакова, значајних сусрета, у време кад се чују одређене речи да ли је код вас било таквих знакова, пројављивања про- мисли божије о вама и вашем животу? – знате, господ приводи сваког човека се- би онда када за тог човека наступи најпо- вољнији моменат ја сам рођен у москви у детињству, као и моји вршњаци, успео сам да будем октобарац, пионир и члан комсо- мола (комунистичке омладине, прим прев) завршио сам московски авијатичарско–тех- нички институт, добио диплому инжењера– механичара авионских мотора почео сам да се упознајем са различитим религиозним учењима, али православљу нисам прилазио године 1995, у москву је стигао професор физике из чикага, дејвид чесек био је то из- узетно добар католик, предиван породични човек који је имао 8 д еце умро је пре две године упознали смо се, обојица смо има- ли интересовања за физику, и дејвид ми је предложио да одем у америку, да тамо учим и радим помогао ми је и око визе имао сам 23 године и к од мене се појавила жеља за путовањима, да одем у другу земљу, живим у њој, учим, искусим какав је то начин живо- та све ми је т о господ дозволио да урадим неки амерички универзитети раде заједно са различитим компанијама и компаније им плаћају за испитивања универзитет у ала- бами, где сам почео да учим, с арађивао је са аутомобилском индустријом они су тра- жили студенте, који би паралелно са учењем проводили истраживања, тако што би мени отплаћивали студије и још би ми платили за посао на катедри „ливење метала“ за мене је то била најбоља варијанта изнајмио сам ма- лу кућу од једне породице, учио сам 7 година и добио звање магистра и докторску титулу предложили су ми да почнем да радим у „џе- нерал моторсу“ но господ је за ме не имао друге планове у америци сам учио и радио, радио и учио и био лишен људске утехе ко- ју сам имао у домовини: контаката са роди- тељима, рођацима, пријатељима људи који оду у другу земљу губе утеху коју су имали у домовини било која православна земља – то је земља колективних односа и заједнице разуме- те ме можете отићи пријтељу без посебне најаве – само свратите, пијете чај у кухињи и разговарате искрено, од срца западне земље су друштва индивидуа: „добар дан“ живот у христу када господ хоће да привуче човека себи, он прави такве околности, уређује такве сусрете, кроз које човек почиње да га упознаје разговор с јерођаконом серафимом (молибогом), сабратом манастира светог антонија великог у аризони о промислу божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије разговор водила: олга рожњова 48 3/ 2018 – „довиђења!“ организују се забаве – party, али то су све јако површни односи и колико год добро да говориш енглески, осећаш да си из друге културе а пошто си лишен људ- ске утехе, утеху почињеш да тражиш од бога моја мама, када је сазнала за моје интересо- вање за веру, саветовала ме је да се крстим када господ хоће да привуче човека себи, он прави такве околности, уређује такве су- срете, кроз које човек почиње да га упознаје мени су се појавили руски пријатељи и ис- поставило се да су баптисти ја сам увек био знатижељан и ова ј пут сам хтео да с азнам: „где је истина“? истинâ не може бити неколи- ко почео сам да идем на часове за оглашене, који су се одржавали у православној цркви историја цркве, њено учење упоређивао сам, анализирао и с хватио да је ис тина – у православљу примио сам свето крштење после крштења, мој живот се потпуно про- менио престижни посао у „џенерал мотор- су“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштво а како сте изабрали баш манастир светог антонија великог? – мој духовник, протојереј александар феканин, настојатељ цркве светог симеона новог богослова у бирмингему, посаветовао ме је да одем у манастир светог антонија ве- ликог први пут сам дошао овде са 26 година упознао сам оснивача овог манастира, ста- рца јефрема, који је духовно чадо св јоси- фа исихасте рекао сам му на лошем грчком: „оче, желим да постанем монах“ и он ме је благословио долазио сам овамо још неко- лико пута, мени се допало, али било је и сму- ћења: нисам био уверен да треба да останем баш у том манастиру затим, хтео сам да с е вратим у русију, да упишем богословију ка- да сам завршио са универзитетом у алаба- ми, после одбране рада и свих на пора осе- тио сам се преморено и духовник ми је дао благослов да одем и одморим се на западној обали калифорнија је велика и лепа држава планине, гранд кањон, природа, манасти- ри отишао сам у манастир светог антонија великог и рекао оцима, да ћу ускоро, после одмора, да се вратим у русију, изнајмио сам аутомобил и отишао у калифорнију отишао сам у женски манастир у част ико- не пресвете богородице „живоносни источ- ник“, који је с тарац јефрем основао 1993 године тамо сам се упознао са једном мона- хињом, схимонахињом февронијом, која је живот у христу старац јефрем (извор: pravoslavieru) мај / јун 2018 49 обављала послушање гостопримца разгова- рали смо и ја сам јој рекао: „знате, ускоро се враћам у русију“ на то ми је она одговорила: „заборавио си да кажеш једну фразу“ – „коју, мати?“ „ако буде воља божија!“ провео сам тамо три дана, и мати февро- нија, а она је била духовно искусна особа, почела је са мном да разговара о монашком животу и на крају разговора сам осетио да хоће нешто да ми каже, али да то не говори и то је знак духовног искуства, које не пока- зује количину свог знања, већ чека да га пи- тају ако питају – одговара односно, говори ономе ко је спреман да слуша питао сам је: „мати февронија, реците ми, да ли има те нешто да ми к ажете?“ одгово- рила је да с е сву ноћ молила за мене рекла ми је: „божија воља је да ти одеш код оца је- фрема и будеш монах у његовом манастиру“ био сам запањен тада ме је посаветовала да одем у с ан франциско у с аборни храм у част иконе мајке божије „свих жалосних радост“, светом јовану шангајском његове мошти су у др веном кивоту под стаклом, а испод стакла је отвор где они к оји то желе могу да оставе писмо светитељу отишао сам у сан франциско, написао писмо светом јо- вану шангајском с молбом да с е помоли за мене после тога отишао сам у манастир све- тог антонија великог и сместа осетио дубоко уверење да је то „мој“ манастир тако сам се и нашао овде видите, молио сам се неколико година – у оно време кад сам осетио да ме при вла- чи монашки живот – да би ме г оспод ура- зумио: да ли да уопште идем у манастир, и ако треба да идем – у к оји? молио сам се да би ми господ послао одговор тако да не остану никакве сумње у исправност избо- ра одговор сам примио у на јбољем тре- нутку – када сам завршио факултет, када сам био с лободан да направим избор, од- носно када је било време том избору по- стоји много сведочења монаха о томе да, кад су изабрали монашки пут у животу, ни- су одмах могли да о ду у ма настир – по ја- виле су се препреке на том путу мене је господ обавестио у правом тренутку да би обезбедио мој пут приметио сам, када сам долазио у мана- стир, док још нисам био спреман, да сам сва- живот у христу манастир светог антонија великог у аризони (извор: pravoslavieru) 50 3/ 2018 ки пут питао када ћу се срести са старцем јефремом, али он није хтео да ме прими кад сам постао спреман да направим свој избор – старац ме је при мио сам ме је по звао и дао ми упутства да ли би могли да нам кажете која вам је упутства старац дао? – ја сам му рекао да сам се крстио као од- растао човек, а он ме је забринуто упитао да ли су ме крстили потпуним погружавањем било је ја сно да је т о сматрао јако важним кад сам одговорио потврдно, он се насме- јао и нашалио се поводом мог високог раста: „где су нашли тако велику каду?“ дао ми је неколико савета за почетак монашког живо- та можда ће они бити корисни читаоцима, јер их је мо гуће применити и код монаха и код мирјана старац је подвлачио важност чувања савести свугде: на послу, на послу- шању саветовао је да чувамо првобитну ревност помоћу послушања духовнику и не- престаном молитвом казао је да код подви- жника постоје три непријатеља: свет, лукави и ми сами – наша страсна природа нагласио је да по пи тању бриге за спа се- ње нема времена за губљење навео ми је пример једне монахиње (подозревао сам да је старац говорио о својој мајци, монахињи февронији) кад је та монахиња чула како из- бија време на сату – говорила је себи: „ево, прошао је још један сат, и ја сам ближе смрти још један сат“ тако је чувала сећање на смрт, помажући себи да не заборави на спасење душе у септембру 2002 г одине дошао сам у манастир и по стао радник, радио сам у кухињи кроз четири месеца, старац ми је благословио да постанем искушеник и дао ми послушање у књижари: наручива- ње књига, пријем ходочасника говорио сам енглески и грчки, па сам одговарао на телефонске позиве, бринуо о пошти мо- нашки постриг сам примио 2012 године, а у јануару 2015 године сам рукоположен у јерођакона ето, то је све а о про мислу божијем могу да испричам још неколико прича молим вас, испричајте нам – прва је о схимонахињи евпраксији наш старац, отац јефрем постригао је пред смрт у схиму око петнаесторо људи већина њих су били болесни од рака у последњем стади- јуму мати евпраксија ушла је у грчки мана- стир са 18 година примила је монашки по- стриг старац је позвао у америку и поставио за игуманију манастира благовештења пре- свете богородице на флориди потом је пре- местио у други женски манастир у канади дијагностификовали су јој рак дојки у за- вршној фази старац јој је рекао: „дођи ова- мо, умрећеш у на шем манастиру“ она је дошла неколико дана пред смрт старац је постригао у схиму с тим именом након два дана отишла је господу почившу су пренели у цркву сликали су је за сећање над телом су, по традицији чита- ли псалтир кад су је после 40 минута поно- во сликали – запрепастили су се на устима живот у христу после крштења, мој живот се потпуно променио престижни посао у „џенерал моторсу“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштвом мај / јун 2018 51 јој се појавио осмех старац је рекао: „имала је пуно љубави према људима тешка болест она је очигледно високо у рају“ друга је била схимонахиња текла мати те- кла, американка из тексаса имала је велику породицу, децу, унуке живела је обичним животом породичне жене и удостојила се схиме пред смрт њен дом се налазио поред манастира названог по светим архангелима у околини града сан антонија у тексасу че- сто је посећивала манастирску обитељ, по- магала у послушањима, примала у свој дом ходочаснике кад је манастир био пун била је веома ревносна старац јефрем је отишао на славу у тај манастир и, заједно с др угим поклоницима, отишао код ње погледао је и питао: „а ти, не размишљаш о монашењу?“ и позвао је у је дну од женских обитељи ста- рац јој је б лагословио постриг у с химу три месеца пред смрт под именом текла ближио се божић и мати текла је почела да говори: „желим да дочекам божић са христом“ то се и десило када су је сестре после смрти пре- одевале, осетиле су благоуханије у целој со- би ето, таква је то прича оче серафиме, дозволите да вам захвалим за занимљив и душекорисан разговор шта би сте ви поручили читаоцима порта- ла „православиеру“? – код нас у русији, посебно међу мирјани- ма, изгубљена је традиција исусове моли- тве неки свештеници чак попреко гледају на мирјане који у рукама држе бројанице сматрају да је изговарање исусове молитве са бројаницама монашка традиција, боје се прелести наш духовнин отац, старац јефрем, бла- гословио је мирјане да изговарају исусову молитву у оном броју који им дозвољавају световни живот, обавезе на послу, у поро- дици старац је објаснио да нема опасности за оне који се моле у почетној фази исусове молитве, када је човек изговара усмено, када нема велико молитвено правило, које савр- шава код куће или на путу наши духовници обично дају благослов мирјанима почетницима да држе свако- дневно правило, које се савршава код куће ујутру или увече отприлике 50–150 исусо- вих молитава с крсним знамењем на сваком чворићу, по 50–150 молитви мајци божијој „пресвета богородице спаси ме“, такође са крсним знаком на сваком чворићу, 20–50 земних поклона с исусовом молитвом и кр- сним знамењем (за сва ки поклон) човек је дужан да поштује правило, које му да духов- ник и не треба да га својевољно мења остало време током дана може ићи по улици, аутобусом, метроом – и молити се у себи држећи у рукама мале бројанице или без њих кад око нас нема других људи, може се творити молитва и наглас, али не прегла- сно то помаже уму да се концентрише на ре- чи молитве и не оде у маштање главни услов за ову молитву је – осећај покајања не стре- мити духовним достигнућима, већ молити за милост и опроштај грехова старац јефрем такође чврсто препоручује (нама је то део монашког правила) да се сва- ки дан чита акатист мајци божијој, како би нас она штитила од сваког зла, такође и ка- да излазимо из манастира мислим да ће ово бити посебно умесан савет, као коментар по- водом недавних чланака на вашем сајту о са- обраћајним несрећама свештенослужитеља код нас у манастиру је био један искуше- ник, грк (сада је мо нах) он је че сто током послушања и док није на послушању наглас говорио акатист мајци божијој, који је знао напамет једном је ноћу ишао по манасти- ру и изговарао свој омиљени акатист иза- шао је ван манастирске ограде, у мраку није приметио велику звечарку и с тао је на њ у обично, ако змију нагазиш, она те уједе али, догодило се чудо: мајка божија заштитила је искушеника и змија га није ујела већ је само одгмизала у страну ето користи од читања акатиста пресветој богородици! нека вас сачува господ! 29/16 јануара 2016 године са руског превела: ирис влајић, православна породица извор: православиеру, http://wwwpravoslavieru/90118html живот у христу 52 3/ 2018 на по чет ку пу та су за (лат via do lo ro sa) сме штен је скро ман пра во слав ни храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це, ко ји при па да је ру са лим ској па три јар ши ји дје ва ма ри ја је, пре ма пре да њу, ро ђе на у до му све тог јо а ки ма и ане ко ји се на ла зи у се ве ро и сточ ном де лу је ру са ли ма, у бли зи ни ка пи је ко ја је окре ну та ка гет си ма ни ји да на шњи храм је из 1907 г о- ди не из над ула за у храм сто је нат пи си: „све ти ма на стир пре све те бо го ро ди це дом јо а ки- мов“ на грч ком и „ме сто ро ђе ња дје ве ма ри- је“ на ен гле ском је зи ку храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пра во слав ном пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја сту бо ви крип те су из ра ђе ни од гру бог ка ме на из ке дрон ске пу сти ње, а под про сто ри је је по кри вен ста- рим мо за и ком у про сто ри ји се на ла зи и ико- на све тих пра вед ни ка јо а ки ма и ане, на ко ју мно го број ни без дет ни хо до ча сни ци оста вља- ју це ду ље са мо ли тва ма за до би ја ње по ро да про рок иса и ја је бо го ро ди цу на го ве стио ре чи ма: „гле, де вој ка ће за труд не ти и ро ди- ти си на и на де ну ће му име ема ну ил, ко је ће ре ћи: с на ма бог“ (ис 7, 14; м т 1, 23) ο бо- го ро ди ци са зна је мо у је ван ђе љу по ма те ју у ро до сло ву го спо да ису са хри ста ка же се: „а ја ков ро ди јо си фа, му жа ма ри је ко ја ро ди ису са про зва но га хри ста“ (мт 1, 16) ро ђе ње дје ве ма ри је био је по се бан до га- ђај, јер је она уна пред про ре че на сма тра се да се на њу од но се ре чи из по ста ња – да ће „се ме же ни но са тр ти гла ву зми је“ (1 мој 3, 15) она је про ре че на и ка сни је, од ста ро за вет них про ро ка, у дру гим про ро штви ма ро ђе на је од бо гом иза бра них ро ди те ља, јо а ки ма и ане све ти јо а ким бе ше по то мак ца ра да ви да, а све та ана, пре ма пре да њу, би ла је из пле ме на ле ви је ва и та ко ма ри ја бе ше по оцу из цар- ског ро да, а по мај ци из ро да све ште нич ког по про ми слу бо жи јем, пар ни је до ду бо ке ста ро сти имао де це жи ве ли су бо го у год но и ти хо, и пре ма пре да њу, од свих при хо да сво- јих јед ну тре ћи ну су ко ри сти ли за се бе, дру гу да ва ли си ро ма си ма, атре ћу – хра му пре ма древ ним пре да њи ма, ка да бо го ро- ди чи ни ро ди те љи јед ном под ста рост одо ше у је ру са лим да при не су жр тву бо гу, уко ри их пр во све ште ник иса хар го во ре ћи јо а ки му: „ни си до сто јан да с е из т во јих ру ку при ми све ти ње све те зе мље храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја храм
... и строгост (пс 100[101], 1; рим 11, 22) д о самог последњег тренутка ми смо увек – између убеђености и трепета, „између страха и наде“ (св амвро- сије оптински) јасније од свега ово двојно осећање се открива у православној литурги- ји, где се нераскидиво сједињују тајна и усрд- на блискост, или поново цитирајући евелин андерхил – „најдубљи доживљај тајне тран- сцендентног и детиње поверљив однос пре- ма њој“ сваки пут, када се обраћамо литур- гијским текстовима хришћанског истока, ми видимо како се у њима органски преплиће оно што се чини несједињивим: нада и страх, поверење и страхопоштовање свети даро- ви се називају „животодавном и страшном тајном“ свештеник, призивајући верне да приђу чаши, каже: „са страхом божијим, ве- ром и љубављу приступите“ у молитви пред свето причешће, која се по предању припи- сује св симеону новом богослову, читамо: „радујући се и уједно дршћући, причешћујем се огњем ја трава, и – о, необичног чуда, оро- шаван на неизрецив начин, као некада купи- на која је несагориво горела“ „радујући се и уједно дршћући“ – управо ово се тражи од нас, када предстојимо пред богом живо осећање поштовања и скру- шености – јер „страшно је пасти у руке бога 3 evelyin underhill, worship(london: nisbet, 1936), стр 263 живог“ (јевр 10, 31) – мо рају се сјединити у нашој молитви са доживљајем сопствене „бездомности“ и усрдне простодушности, јер живи бог на недокучив начин постаје наш брат и друг када се молимо, ми смо и непотребне слуге, које припадају престолу цара небеса и истовремено деца, која се са радошћу враћају у очев дом сузе, које нам навиру када идемо да се причестимо – нису само покајни плач услед увиђања сопстве- не недостојности: „ја сам прах“, него и сузно умиљење од тога, што стојимо лицем у лице са милујућим и праштајућим богом „они ко- ји окусе дарове духа, – пише св макарије, – доживљавају, с једне стране, радост и утеху, а са друге – трепет, страх и ж алост“4 сваки пут када достојно предстојимо пред божан- ским присуством, нама су позната сва ова осећања „са умом у срцу“ као друго, молити се и служити (поклања- ти се) богу означава стајати пред њим „са умом у срцу“ овде је међутим потребна јед- на напомена када св теофан и православ- на традиција у целини говоре о „уму и срцу“, они имају у виду нешто потпуно различито од онога што смо ми навикли да подразуме- вамо под овим речима „ум“ (грчки nous) није само или примарно „разум“ способан за ло- гичке аргументације, него такође и пре све- га – способност да се у созерцању прозрева религиозна истина (истина вере) но, овде не би требало видети одбацивање разума или покушај његовог порицања; способност за разумно просуђивање је дата од бога, али она није најглавнија и најважнија од наших способности, и у молитви ми се најчешће пробијамо (доспевамо) тамо, где је разум немоћан исто ограђивање је потребно и у погледу речи „срце“ (kardia) свети теофан, исто као и сва православна духовна традиција, употре- бљава ову реч у семитском или библијском смислу: он назива „срцем“ не само склоности 4 омилије [homilies (collection в)]33 2 1: ed berthold, 2: 29 28 3 / 2018 и осећања, већ у првом реду средиште чита- ве личности „срце“ је наше скривено, дубо- ко „ја“, „седиште (престо) мудрости и разуме- вања“, извор свих наших моралних одлука и поступака, „унутрашња храмина“, где делује божија благодат и пребива пресвета троји- ца чим човек има „ум“ и „срце“, значи да је он „духовно биће“, саздано по образу и подо- бију божијем5 дакле, када св теофан прописује „стати пред господа са умом у срцу“, он има у ви -ду, да смо ми д ужни да се поклањамо богу свим нашим бићем мисаона способност се 5 о значењу појмова „ум“ (nous) и „срце“ (kardia) види речник у philokalia, 1: 361; види такође kallistos ware, „prayer in evagrius of pontus and the makarian homili- es“, у ralph waller and benedicta ward (eds), an intro- duction to christian spirituality (london: spck, 1999), стр 14–30 при томе нимало не умањује, ми смо разумна створења или како пише св климент алек- сандријски, „мислени агнеци“,6 сходно томе, наше богослужење такође мора бити logike latreia, „разумно“ (рим 12, 1) не „изгоне“ се ни наша осећања, и она с у део наше природе напротив, наша молитва мора бити покре- нута еросом, јаком и неутољивом чежњом за божанским; само тако она може постати доживљај „љубавне екстазе“, по речи макси- 6 педагог, књ 3, „химна христу спаситељу“ [pedago- gue, book 3, „hymn to christ the savior“], 29 међутим, термин logikos, примењен на човека, не треба пове- зивати само са нашом способношћу мишљења, јер он означава све силе у нама, које одражавају божан- ски логос, и из међу осталог и на ше тело, јер к ада апостол павле говори о logike latreia, он заправо има у виду тело тема броја општење са богом започиње на свесном нивоу, да би се затим преобразило и унело у свеукупно (нераздељно) поклоњење на дубоко инстинктивном нивоу нашег „ја“ мај / јун 2018 29 тема броја ма исповедника7 поврх тога, logos и eros, ра- зум, емоције, склоности (страсти), сливају се у молитви са свим странама наше личности и образују живо јединство тамо, где се гнезди наше скривено „ја“, то јест у срцу говорећи речима већ навођене евелин андерхил, „оп- штење са богом започиње на свесном нивоу, да би се затим преобразило и унело у свеу- купно (нераздељно) поклоњење на дубоко инстинктивном нивоу нашег „ја“ у „тотално поклоњење“8 увучена је читава наша личност – сва разноврсност не само свесних, него и дубинских, подсвесних про- јава, сви наши интуитивни пориви, осећање чудесног, а такође она способност интуитив- ног поимања и духовног прозревања, која, као што смо већ ре кли, у многоме превази- лази могућности разума у молитви учеству- је савршено све, у том смислу и наш физички „састав“, то јест тело „тело се такође прео- бражава“ – пише св григорије палама „оно се узноси заједно са душом, заједно с њом се сједињује са божанским, и тако постаје имо- вина и сместилиште бога“ 9 но, како се постиже „неподељена бого- преданост“? наша молитва се састоји, пре свега, од речи; свака од њих носи доступан уму непосредан смисао ипак молитва се не своди на непосредна значења речи поред и ван њих свака реч, свака фраза крије у себи мноштво асоцијација и подтекстова, поседу- је сопствену скривену силу и поетску „струк- туру“ зато молитвена реч није само истина, већ и лепота; поетска сликовитост молитве- ног текста, чак ако се ради о ритмичкој про- зи, а не с трофама у с тиху, дозвољава да с е 7 гностички стослов први [first century on theology], 39; превод на енглески у philokalia, 2: 122 међутим, и наш ерос такође мора бити распет; види св игнати- је антиохијски, посланица римљанима 7 (овај текст може се тумачити на разне начине; види нпр charles williams, the descent of the dove (london: faber, 1950), стр 46) 8 или неподељену (целосну) богопреданост – прим прев 9 тријаде у одбрану свештених исихаста [превод на енглески: triads in defense of the holy hesychasts], 1 2 9: ed meyendorff 1: 93 philokalia, 4: 339 сваки пут откривају у уобичајеним речима нови слојеви смисла поврх тога, богопре- даност се изражава не само у речима, већ и на многобројне друге начине – пјенијима, великољепијем свештених одежди, линија- ма и бојама светих икона, посебном лепотом најсвештенијег дела храма, символичким ге- стовима – крсним знамењем, кађењем, при- служивањем свећа, и коначно и улогом коју у нашим богослужењима играју велики „архе- типови“, првобитни елементи људског живо- та – ватра, вода, вино, хлеб и јелеј у нашој дословној употреби речи ми се обраћамо разуму; поезија, музика, слике, символи и ритуални чинови „одражавају се“ на другим нивоима личности и једно и друго је подједнако важно ако речи не носе сми- сао, тачније, ако је немогуће разумети шта ми појемо или изговарамо, наше богослу- жење ће се претворити у магијско дејство, у шаманство, недостојно „мислених агнеца“ а с друге стране, ако у њему нема ничег, осим „разумљивих речи“ и словно-разумских ту- мачења, оно ће бити „поклоњењем ума“, али ни у ком случају „молитва ума у срцу“ да, оно може привлачити својом „доступношћу“ , ло- гичношћу и систематичношћу, али личност у свој њеној разноврсности неће учествовати у њему управо на ово су неретко заборавља- ле присталице литургијске реформе западне цркве, која је започела 60–70–их година хх века они су очигледно потцењивали прису- ство тајне; а упра во без тајне човек никада неће бити до краја човек молитва је много више од простог изговарања речи, и литур- гијска заједница је много више него јавно са- брање са одговарајућим објавама и речима непрестано, и дању и ноћу и коначно, трећи део дефиниције св теофа- на: молити се – значи „стајати пред господом дању и ноћу, и тако до краја живота“ „молите се без престанка“ – саветује ап павле (1сол 5, 17) молитва треба да постане не једно од ма- лобројних, већ јединим делом читавог живота сваки наш корак је пред богом, и зато се пред- 30 3 / 2018 стајање не може ограничавати ни специјално намењеним местима и временом, нити „ишчи- тавањем домаћег правила“ или „посећивањем цркве“ она мора постати свеобухватна ми смо створени ради тога, да будемо непреста- но славословље, непрекидна молитва све у свету призвано је на поклоњење; ни- шта не може бити одбачено као „недостојно“ или „безнадежно светско“ сходно тачном за- пажању о александра шмемана, „хришћанин – то је онај који свуда, ма куда погледао, види христа и радује му се“ о истом читамо у древ- ном споменику, познатом као исусове изреке: „подигни камен – наћи ћеш ме; расеци дрво – и ја ћу бити тамо“10 „можете ли се много ра- довати делима отаца наших?“, пита у стосло- вима созерцања томас трајерн – „јер он је у свакој ствари неке од њих су неугледне спо- ља, обичне и грубе, али ја се сећам времена када је улична прашина изгледала драгоце- нија од злата моме дечијем оку, и зато је она сада још драгоценија очима разума“11 моли- ти се – значи видети бога у свему, обгрлити у љубави све створено и у радости га узносити творцу тако творена „непрестано“, „дању и но- ћу“ молитва постаје делом наше природе она није оно што ми говоримо или радимо, него оно што ми јесмо „сећај се бога чешће него ли што дишеш“12 – поучава св григорије на- зијанзин молитва нам је сроднија и нужнија од дисања, од куцања срца ми смо створени ради тога, да би се молили и славили таква је наша истинска суштина, и све ш то нас окр у- жује, ми смо такође призвани да обратимо у славословље „у величанственом храму, какав је господња земља“ – пише павле евдокимов – „сваки човек, било образован или необра- зован, призван је да постане свештеник соп- ственог живота – узме људско и претвори га 10 из јеванђеља по томи [из евангелия от фомы] // и свенцицкая, апокрифические евангелия (москва, 1996) 11 the centuries 1 25: ed h m margoliouth, thomas tra- herne: centuries, poems and thanksgivings (oxford: cla- redon press, 1958) 1: 13–14 12 беседа [oration] 27, 4 ( theological oration 1 4) (pg 36: 16b) у жртву и песму (химну) славе“13 и на др угом месту код њега пише: „међу катакомбним изо- бражењима чешће од свих се сусреће фигура жене молитвенице, оранте; ово је једино вер- но расположење људске душе недовољно је читати молитве, ми смо призвани да постане- мо молитва у телу недовољно је доживља- вати ‘тренутке хвале’; сав наш живот – сваки поступак, гест, осмех – треба да постане песма славе, жртва, молитва не треба жртвовати оно што имаш, већ оно што јеси“14 изабрани делови из књиге унутрашње царство преведено упоредно са руског превода и енглеског оригинала (bishop kallistos ware, the inner kingdom, st vladimir’s seminary press, 2000) 13 „le sacerdoce universel des laics dans la tradition ori- entals“, у l a eichinger (ed ), l’eglise en dialogue (paris, 1962), стр 39–40 14 the sacrament of love the nuptial mystery in the light of the orthodox tradition (crestwood, ny: st vladimir’s seminary press, 1985), стр 62 тема броја место сталне молитве: манастир дохијар, света гора (фото: миодраг петровић) мај / јун 2018 31 мо ли тва је чо ве ков раз го вор са бо гом, док је чи та ње све тог пи сма од го ва- ра ње бо жи је чо ве ку адам је у едем ском вр ту раз го ва рао са бо гом „ли цем к ли цу“ што зна чи да је сва ка ње го ва из го во ре на реч би ла мо ли тва, све док ни је по гре шио мо ли тва је та на на нит ду ше ко ја по ку- ша ва да се из ви је и до спе до бо га ако је из ти ши не ср ца ср це као сре ди ште чо ве- ко вог би ћа и глав ни ор ган бо го по зна ња од го вор но је за пу но ћу мо ли тве ко ја тре- ба да о т пло ви та ко да ле ко од нас и ви не се до ван ва се љен ских про сто ра бо жи јег би ти са ња у ста ром за ве ту чи та мо ка ко је исус на- вин мо гао, због ис хо да ра та, да мо ли твом за у ста ви сун це и та ко про ду жи дан про- рок на тан је мо ли твом ца ра да ви да до вео до ду бо ког по ка ја ња због учи ње ног гре ха то је био по вод да по ка ја ни цар спе ва је- дан од нај леп ших по кај них и бо го слу жбе- них пса ла ма, пе де се ти све ти про рок или- ја мо ли твом је за тва рао не бо и ки ше ни је би ло не ко ли ко го ди на на ње го ву мо ли тву го спод спа љу је жр тву па ље ни цу као до каз да је бог све тог или је, исти ни ти бог у но вом за ве ту го спод бла го си ља лич ну, по је ди нач ну мо ли тву, али и са бор ну, као и при су ство на бо го слу же њи ма: „јер где су дво је или тро је са бра ни у мо је име, он- де сам и ја ме ђу њи ма“ (мт 18, 20) он с ам се ви ше пу та мо ли то чи ни ка ко пред ис- це ље ња и вас кр се ња дру гих, та ко и пред сво је стра да ње у гет си ман ском вр ту цар ске мо ли тве ко је су из ра зи то ле ко- ви те за ду шу чо ве ка је су псал ми да ви до ви за ове мо ли тве све ти јо ван зла то у сти ка- же да је „бо ље да ре ке во дом усах ну не го да пре ста не чи та ње пса ла ма“ дру ги све- ти оци за пс ал ме ка жу да „ако је мо ли тва лек он да су псал ми нај бо ље од брам бе но оруж је“ псал ми се чи та ју у свим жи вот ним при ли ка ма и на свим бо го слу же њи ма цр- тема броја сна га мо ли тве је у бо гу ко ји да је сна гу мо ли о цу за под виг жи вље ња стал на мо ли тва кроз исто ри ју и у на шем соп стве ном жи во ту ха џи дра ган б по по вић свети серафим саровски, новија икона (извор: icoaneortodoxeeu) 32 3 / 2018 кве спасове свети сава српски у кареј- ском типику, поред других молитава, по- себно наглашава да се у току једног дана обавезно прочита цео псалтир (150 пс а- лама) због тога, рекли бисмо, и данас на- ша држава постоји молитва господња или оче наш је на ј- савршенија молитва, изговорена устима христовим апостолима на маслинској го- ри она има један призив и седам прозби за оно што је божије и за оно што је за нас у то време апостоли су били збуњени јер су постојале изузетно дугачке синагогалне молитве (молитва 18 прозби која је трајала сатима), а с а друге стране, многи се нису молили или су се молили прекратко овом молитвом господ говори како и коме да се моле светогорски монаси, пустињаци, отшел- ници, исихасти и многи други изговарају једну кратку молитву која не дозвољава да преслатки господ напусти њихова срца и ум то је молитва „господе исусе христе, сине божији, помилуј ме грешног“ таква молитва, уз стручни и свакодневни надзор искусног духовника, у манастирима пома- же човеку да се избори са „духовним оси- цама“, односно помислима, које највише ометају човека да служи богу и ближњима мишљења искусних духовника су да стал- но употребљавање ове молитве није за мирјане, већ их они могу употребљавати само док искушење траје, док се негативне помисли не одбију као понуђени лукави предлог молити се непрестано, мишљења смо, за нас хри шћане у свету је да не пре- стано чинимо добро, јер је и учи њено до- бро молитва на делу читајући псалме, акатисте за различите потребе, сваки хришћанин треба да има и своје лично и молитвено јутарње и ве- черње правило поред присуства на бого- служењима у цркви свети оци говоре да је молитвено правило обавезно у чему се посебно истиче свети серафим саровски који даје и свој лични предлог да молитве- но правило гласи – три пута оче наш, три пута богородице дјево и на крају никео- цариградски символ вере ово је кратко, али свакодневно правило када се и свети серафим заједно моли са оним ко ово пра- вило употребљава исти светитељ истиче да је циљ нашег живота задобијање духа светога, и да се треба молити док дух све- ти у виду благодати не сиђе на молитвени- ка, после чега молитва треба да престане добри старац тадеј витовнички је гово- рио да је човек „једнодневно биће, тј биће које може да планира и испуни планирано само у једном дану“, због чега је помоћ мо- литве неопходна молитвом призивамо бога и свете да буду наши сатрудници у животу поред ан- ђела чувара најбржа помоћница човеку у невољи јесте мајка божија којој син божи- ји ништа не одбија у нашем народу постоји молитвена пракса да се за посебна искушења моли светитељима (читају се њихови акатисти) који су у свом жи воту имали сличан про- блем за који се молитвеник моли светом, па се тако људи моле светој ксенији пе- троградској када имају проблем са кровом над главом снага молитве је у бо гу који даје сна- гу молиоцу за подвиг живљења благо- словене су породице које се моле богу, а посебно оне које имају и молитвенике у манастирима манастири за православне немају музејску вредност, већ су место ду- ховног подвига, исцељења и живе моли- твене вере тако је било одувек и остало је у наше време примера ради, сведоци смо свакодневних исцељења у манастиру тумане, код светог зосима и јакова новог, где се поклоницима читају молитве код моштију туманских светитеља пут до бесмртности води молитвом, са духовним подвигом чињења непрестаног добра, јер је човек створен да чини само добро молитва је начин спасења који нам је дала црква да њоме у помоћ призива- мо наше небеске заступнике непрестана молитва заједно са постом чини снажно оружје сваког хришћанина у борби против греха тема броја мај / јун 2018 33 ви ше дет ној по ро ди ци ива на (41) и ка та- ри не (41) кр ва вац че сти та ли смо кр сну сла ву ђур ђев дан и, на кон сла ве, по до го во ру до ђо смо им у г о сте, у но ву ле пу ку ћу са пот- кро вљем и уре ђе ним зе ле ним дво ри штем у ко ме се игра ју њи хо ва де ца: ја на (10), м ар- ко (7), ан ђе ли ја (5), те о до ра (2), а пе то де те је њи хо ва ше сто ме сеч на бе ба, ана ста си ја ку ћу у ба ра је ву, у на се љу тре беж, ли по ви ца, ку пи ли су на кре дит пре го ди ну да на, а де сет го ди на су би ли под ста на ри у бе о гра ду где су би ли ве о ма рев но сни па ро хи ја ни жар ко вач- ке цр кве ваз не се ња го спод њег у епар хи ји шу ма диј ској и па ро хиј ској цр кви, по све ће ној спа љи ва њу мо шти ју све то га са ве, од све ште- ни ка ви да ми ли ћа, ко ји има ше сто ро де це и о ко ме је пра во слав ни ми си о нар пи сао 2015 го ди не, при мље ни су ши ро ка ср ца ка жу нам да су он и ње го ва по па ди ја ма ри ја по то ме по зна ти и ве о ма оми ље ни у на ро ду од ње га су до би ли бла го слов да о њи ма пи ше мо иван је за вр шио вој но тех нич ку ака де ми- ју у бе о гра ду, смер ин фор ма ти ка, ше сна ест го ди на ра дио као офи цир вој ске ср би је, а ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це раз у ме ва ње и то ле ран ци ја пре ма раз ли ка ма, уз ја сну иден ти фи ка ци ју са сво јим хри шћан ским иден ти те том је мо жда фор му ла оп стан ка хри шћа на у са вре ме ном жи во ту без об зи ра на „опа сне трен до ве“, де ци тре ба по мо ћи да из гра де ја сан кри тич ки став пре ма ова квим ства ри ма, али без осу де по ро ди ца кр ва вац рад ми ла гру јић 34 3/ 2018 одскора ради као дипломирани инжењер информатике у компанији „солвит нетворкс“ у београду на пословима информационе без- бедности, заштите дигиталних идентитета и слично катарина је завршила факултет фар- мације и запослена је у апотеци „колибри“ сматрају да нису материјално угрожени и ви- ше немају ни помоћ од државе како је пуна кућа и пуно срце родитељско када се чује дечја граја! катарина: да, слава богу! а ми ни смо ни- кад ни по мислили да ће нам бог по дарити оволико деце и увек смо с е дивили таквим родитељима иван: наши родитељи су поно- сни на нас што имају доста дивних унучића какав је био ваш животни пут и пут до пра- ве вере? све што није од в јере (праве) гријех је (рим 14, 23) шта је утицало, или шта вас је „натерало“, да је тражите од бога? је ли било свештеника у вашој породици? иван: мој отац андрија је из п љеваља, а мајка стака из сребренице као просветни радници, службовали су у сребреници (бих), ту су се упознали и венчали, а ја с ам рођен у зворнику у сребреници смо живели до страшне 1992 када смо избегли у пљевља, где сам завршио гимназију имам старијег брата игора у селу брвеница, у околини пљеваља и сад живе моји родитељи често „скокнемо“ до пљеваља јер се деци тамо допада и редовно идемо у манастир света тројица моја бака, мајка мог оца, је би ла ја- ко побожна водила је мог оца и осталу децу да се причесте у манастиру света тројица, на велике празнике, и то пешке али, мој отац није славио славу док смо живели у сребре- ници, а ја сам почео да славим после женид- бе и крштен сам 2002 године у пљевљима, у 25 години на моје крштење је утицала посе- та манастиру хиландар пет месеци раније то је била прва званична посета генералштаба војске србије и црне горе светој лаври, а ми смо ишли као млади официри владика пор- фирије (перић) је био духовни вођа тог пута и дивно је беседио целим путем један наш официр се раније у хиландару замонашио реч је о јеромонаху доситеју (радивојевићу) он је већ био м лад монах те 2002 године, и наш домаћин, када смо као војна лица били у посети хиландару и катарина је доста ути- вишедетне хришћанске породице прва званична посета генералштаба вс манастиру хиландару (2002) мај / јун 2018 35 цала на мене, па смо у ве ру ушли у на јлеп- шем периоду свог живота, пред наш брак и оснивање породице заједно, полако, боја- жљиво и уз несебичну помоћ свештеника и пријатеља катарина: рођена сам у г орњем мила- новцу, од оца слободана лазића и мајке ве- ре ту су ме и крстили као бебу имам сестру зорицу, која је удата, живи на видиковцу и има двоје деце кад сам била дете, није било свештеника у нашој породици нити је у окру- жењу било верујућих, али сам имала срећу да ме бака понекад одведе у цркву у селу да запалимо свеће, а на прво причешће ме је одвела стрина то је у мени будило радост и посебно осећање полако и поступно сам улазила у веру и још увек сма трам да сам на почетку са иваном ме је упознала моја се- стра од тетке из београда, драгана, која ме је позвала да чујем од њега нешто о хиландару куповали смо духовне књиге у манастиру ра- ковица и на поклоничким путовањима нај- више нас је дотакао свети старац порфирије, подвижник љубави у браку смо 12 година, а венчани смо у цркви светог апостола петра и павла на топчидеру старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? ко- лико томе доприносе лепе речи и похвале? катарина: верујемо да је све по бо жијем промислу обоје смо прижељкивали да имамо троје деце и себе нисмо сматрали достојним ни способним да имамо више деце иван: по- родичној срећи свакако доприноси разумева- ње и међусобна љубав трудимо се да негатив- не ствари удаљимо ван куће у томе нам деца несебично помажу, и њихови осмеси и радост су нам највећи мотив и снага да издржимо колико вера мења човека, како га преображава? иван: осим што га упућује христу, чини се да вера упућује човека сâмом себи, критички човек у вери стално надгледа себе и коригу- је своје ставове, ублажава лоше, а подстиче добре ствари, равнајући се према хришћан- вишедетне хришћанске породице 36 3/ 2018 ским начелима и општим духовним нормама узори светих отаца, бројних примера браће и сестара хришћана, свакако посебно значе како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? иван: није лако изазови данашњег време- на су заиста бројни све више ствари се свесно супротставља хришћанском схватању живота (медији, технологија, материјални свет и сл), и понекад се чини да су хришћани људи којима је готово немогуће да се у потпуности прила- годе месту и времену у коме живе али, господ љубављу оснажује и враћа веру свима нама као и сви ро дитељи хришћани, често се за- бринемо за духовно здравље наше деце сада имамо за духовника оца вида милића из ба- рајева, чији савети и лепа реч много помажу у превазилажењу духовних недоумица и криза он је сакупио богату библиотеку доступну за читање свима, па нам повремено на читање позајмљује занимљиве духовне књиге људи се све ређе венчавају да ли вам се чини да су људи заборавили зашто се склапа брак? чин венчања је доказ љубави, озбиљ- ности и зрелости браком се супружници по- везују и духовно а не само телесно иван: по пи тању брака ми смо т радици- оналног схватања и сматрамо да функцио- нална породица израста из складног брака и хармоничног односа међу супружницима за нас је функционална породица она која одгаја децу која су духовно освешћена, која не усвајају туђи, наметнути идентитет и која имају јасну породичну свест у таквој породи- ци стасају деца која се не боје живота и хри- стове љубави, али са друге стране позитивно, критички и без осуде, гледају на свет око се- бе, свесна да у својој породици увек могу да пронађу топлину, христову љубав и поврате самопоуздање ово се свакако позитивно одражава и на духовни, ментални и физички развој деце, и на њи хов будући став о вери, породици и браку као родитељи сматра- мо да нисмо довољно добро урадили посао уколико наша деца немају изграђену свест и потребу за формирањем сопствене јаке хри- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2018 37 шћан ске по ро ди це тек на кон то га хри шћан- ска по ро ди ца има пра ву функ ци ју и мо же се на зва ти функ ци о нал ном по ро ди цом та ко да ми, ка да нам је нај те же, уме мо да се ску пи мо и сло жно ка же мо, „ми смо ја ка по ро ди ца, ми мо же мо све, за нас не ма пре пре ка!“ ка та ри- на: ве ру је мо да је т о је дан од нај леп ших на- чи на да се мир ја ни под ви за ва ју и да де цу, ко- ју им го спод по ве ри, из ве ду на пра ви пут, да се раз ви ју у бла го дар не љу де а ро ди тељ ство на дах њу је и сâме ро ди те ље по ма жу ћи им да не пре ста но ду хов но уз ра ста ју ка ко про ти че дан мај ке ка та ри не? на ко је се све на чи не осве ћу је пра во слав ни дом и жи вот уоп ште? ка та ри на: са да ка да сам на по ро диљ ском од су ству углав ном се сво ди на ра но уста ја- ње, при пре му де це за вр тић и шко лу, из бор гар де ро бе, при пре му ужи не и слич не ак- тив но сти на кон то га сле де кла сич ни кућ ни по сло ви, сре ђи ва ње ку ће, ве ша, при пре ма руч ка по по врат ку де це из шко ле и вр ти ћа – сер ви ра ње руч ка, ку хињ ски по сло ви и кра ћа па у за, по сле ко је сле ди дру же ње са де цом и су пру гом, и при пре ма ве че ре до ка сно у ноћ сре ђи ва ње по је ди них ства ри у ку ћи, при пре- ма за на ред ни дан, и на рав но по себ на и стал- на бри га о ше сто ме сеч ној ана ста си ји иван: љу ба вљу пре ма го спо ду и бли жњи ма осве- ћу је мо се и ми и наш д ом по себ но је ва жно стра жа ри ти и чу ва ти ду хов ни мир над со бом лич но, и над по ро ди цом, ре дов но од ла зи ти на све те ли тур ги је, ис по ве да ти се, мо ли ти и при че шћи ва ти су пру жни ци се мо ра ју ме ђу- соб но бо дри ти и охра бри ва ти у оп штем по- ро дич ном ин те ре су че сти су па до ви и ис ку- ше ња, али за јед но се лак ше пре бро де у че му је су шти на хри шћан ског вас пи та ња? ка ко тре ба вас пи та ва ти де цу да она бу ду ико- не бо жи је, кад нас са свих стра на бом бар ду ју ра зним идо ли ма и на ме ћу их, и на ма и на шој де ци, да им се кла ња мо – и шко ла, сво јим обра зов ним си сте мом, и др жа ва, за ко ни ма, при вре да, тр жи шним трен до ви ма иван: де цу ни ко не мо же по ква ри ти: ни сре- ди на, ни вр шња ци, ни ме ди ји, ни тех но ло ги ја, ако ро ди те љи прет ход но не „при пре ме те рен“ за то сми ре ње, (с)тр пље ње, љу бав и по ро дич- на хар мо ни ја лич ни при ме ри су, та ко ђе, од по себ ног зна ча ја, јер се де ца ја сно иден ти фи- ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це 38 3/ 2018 ку ју са ро ди те љи ма увек тре ба би ти све стан деч јег при су ства, слич но нео п ход но сти све сти о го спо ду код хри шћа на ка та ри на: по себ но обра ћа мо па жњу на т о да не д о зво ли мо на- шој де ци да бу ду ме ђу соб но оту ђе ни и стра ни јед но дру гом стал но стра жа ри мо над њи хо- вим ме ђу соб ним од но сом, ин си сти ра мо на то ме да се сва не ра зу ме ва ња од мах убла же и от кло не, јер ће ка да по ста ну љу ди њи хов ме- ђу соб ни од нос би ти нај ве ћи жи ви ка пи тал ове по ро ди це док су ма ла, де ца у ср ци ма сво јим има- ју те о ло ги ју и при јем чи ва су бо гу (у ро- ди те ље гле да ју као у бо га), а он да, то ком од ра ста ња, под мно гим агре сив ним не зна- бо жач ким ути ца ји ма (нај пре ате и стич ке шко ле) за ме њу ју ту те о ло ги ју за раз не људ- ске фи ло зо фи је? ка та ри на: не зна мо ми то ли ко, је ди но што зна мо и сна жно осе ћа мо је сте да ми ни смо тво р ци на ше де це, не го да нам их је т во рац по ве рио на чу ва ње и вас пи та ње, оту да и ве- ли ка од го вор ност на на ма, али и при ли ка да се ис ку пи мо у ра до сти и ве се лом по ро дич- ном окру же њу, ра де ћи по сао ко ји нај ви ше во ли мо и нај бо ље зна мо ка ко де ца уче? у че му су по себ но та лен то- ва на? да ли се ба ве до дат ним ак тив но сти ма, спо р том, умет но шћу? ко ли ко чи та ју, а ко ли- ко су под ути ца јем вир ту ел не ствар но сти? у све ту, па и к од нас, ре ги стро ван је но ви об- лик за ви сно сти од ин тер не та и дру штве них мре жа иду ли де ца на ве ро на у ку? ка кав и ко ли ки зна чај, по ва шем ми шље њу, има ве- ро на у ка у шко ла ма за ду хов но усме ре ње де це? иван: ја на и м ар ко иду у основ ну шко- лу „ује ди ње не на ци је“ на це ра ку, јер ов де у бли зи ни не ма шко ле до бри су ђа ци, за са да, и вред но из вр ша ва ју све сво је оба ве зе још ни смо уо чи ли по себ не та лен те на ше де це, осим што ја на има да ра за фо то гра фи ју тро је нај ста ри је де це тре ни ра ју ка ра те у ло кал ном клу бу у ли по ви ци не ма мо усло ва за до дат не ак тив но сти, због чи ње ни- це да жи ви мо уда ље но од гра да, као и због не до стат ка вре ме на и сред ста ва мар ко мно- го во ли књи ге и че сто иде у школ ску би бли о- те ку на жа лост, ни на- ша де ца ни су по ште- ђе на штет ног де ла ути ца ја ди ги тал них тех но ло ги ја, али се ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це ко су под ути ца јем вир ту ел не ствар но сти? у све ту, па и код нас, ре ги стро ван је но ви об- лик за ви сно сти од ин тер не та и дру штве них мре жа иду ли де ца на ве ро на у ку? ка кав и ко ли ки зна чај, по ва шем ми шље њу, има ве- осим што ја на има да ра за фо то гра фи ју тро је нај ста ри је де це тре ни ра ју ка ра те у ло кал ном клу бу у ли по ви ци не ма мо усло ва за до дат не ак тив но сти, због чи ње ни- це да жи ви мо уда ље но од гра да, као и због не до стат ка вре ме на и сред ста ва мар ко мно- го во ли књи ге и че сто иде у школ ску би бли о- те ку на жа лост, ни на- ша де ца ни су по ште- ђе на штет ног де ла ути ца ја ди ги тал них тех но ло ги ја, али се мај / јун 2018 39 тру ди мо да се до го ва ра мо и у ра зум ној ме- ри ко ри сти мо ра чу на ре и тех но ло ги ју, као и да им стал но на ме ће мо ја сан кри тич ки од нос пре ма ди ги тал ном све ту мо ја про фе си ја нам мно го по ма же у то ме да они с хва те пред но- сти и ма не ин фор ма ци о них тех но ло ги ја, ка- ко би се на пра ви на чин ис ко ри сти ла њи хо ва пред ност, али и спре чи ло опа сно де ло ва ње на раз вој де це де ца су сâма ода бра ла ве ро- на у ку и ја ко су срећ на на т им ча со ви ма, уз не се бич ну љу бав сво је оми ље не ве ро у чи те- љи це та ње ра да но вић, о ко јој са по себ ном љу ба вљу го во ре вр ло че сто го во ре на дах- ну то о на ста ви ве ро на у ке и да им је т о оми- ље ни пред мет не мер љи во је ве ли ки зна чај ве ро на у ке у шко ла ма на ра но сти ца ње зна- ња о ре ли ги ји уз пра ви лан при ступ учи те ља и њи хо во не се бич но за ла га ње де ца усва ја ју мно го ви ше и си сте ма тич ни је зна ње о хри- шћан ству у од но су на то што би спо зна ли уз по моћ ро ди те ља осет но се по ве ћа ва агре сив ност код де це ка ко ви то раз у ме те, као ин фор ма ти чар? иван: ви ше ча сов ни кон такт де це са ма- ши ном ко ја зра чи је опа сан по здра вље, ка- ко ду хов но та ко мен тал но и фи зич ко с дру- ге стра не, ма ши на оту ђу је, а при род но је да у по ро ди ци тре ба да по сто ји при сан од нос ро ди те ља са де цом и сâме де це ме ђу соб но у да на шње вре ме, чи ни се да су, по себ но за де цу, по ред ви- део ига ра вр ло опа сни и ви- део ка на ли као што је ју тјуб и дру ги, ко ји ну де ло ше са др жа је, док ро ди те- љи углав ном не ма ју свест о то ме шта де ца за- пра во гле да ју та ко ђе, све је ве ћа опа сност и од дру штве них мре жа (феј сбук, ин ста грам и сл), јер је све ви ше не при ме ре них са др жа- ја, уз ве ли ку опа сност од ком про ми то ва ња ра не деч је при ват но сти, усва ја ње ло ших ме- диј ских са др жа ја, али не рет ко и угро жа ва ња њи хо ве фи зич ке без бед но сти то ло ше ди ги- тал но окру же ње је слич но пу шта њу де це на ули цу, без над зо ра и кон тро ле ми сла бо гле- да мо тв, али за то до зво ља ва мо де ци уме рен и свр сис хо дан при ступ ра чу на ру, пет ком, су бо том и не де љом, уз кон тро лу са др жа ја на про сто, тех но ло ги је су наш жи вот, не што што се де ша ва око нас, и мо ра мо би ти у то ку сла ва бо гу, за са да не ма мо при ме ра агре сив- но сти код на ше де це, а ни они с е не жа ле на агре сив ност дру ге де це у шко ли или окру же- њу сва ки, евен ту ал ни, из лив бе са и љут ње убла жа ва мо раз го во ром, тру де ћи се да ја сно уста но ви мо шта је про блем и ка ко га пре ва- зи ћи на рав но, ни је увек ла ко, али ро ди те љи стал но мо ра ју би ти буд ни и при сут ни и он да је све лак ше да нас је мо да из ра зи то не хри шћан ска, пу- на мрач них сим бо ла (мр твач ке гла ве, со ве, зма је ви) со ва је на ро чи то мо дер на (оде ћа, играч ке, деч ја по сте љи на), де лу- је бе за зле но, а она је сим бол са та ни ста и илу ми- на та – оних к о ји „ви де у мра ку“ и ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це на мрач них сим бо ла (мр твач ке гла ве, со ве, зма је ви) со ва је на ро чи то мо дер на (оде ћа, играч ке, деч ја по сте љи на), де лу- је бе за зле но, а она је сим бол са та ни ста и илу ми- на та – оних ко ји „ви де у мра ку“ и ге стра не, ма ши на оту ђу је, а при род но је да у по ро ди ци тре ба да по сто ји при сан од нос ро ди те ља са де цом и сâме де це ме ђу соб но у да на шње вре ме, чи ни се да су, по себ но за де цу, по ред ви- део ига ра вр ло опа сни и ви- део ка на ли као што је ју тјуб и 40 3/ 2018 „чувају забрањено знање“, грчке и паганске митологије, симбол смрти, окултизма и блу- да или тетоваже по телу? ни хришћани се не запитају: зашто је баш тај симбол толико мо- деран, него и они то носе и купују својој деци? оно што носимо, томе се и клањамо а знамо да је тело сасуд духа светога такође, прете- рана обнаженост старац јефрем филотејски и аризонски каже: „жене вређају пресвету богородицу својом изазовном спољашњо- шћу и обнаженошћу током летњих месеци с једне стране, клањају се икони смерне дјеве, а са друге саблажњавају и подстичу околи- ну на грех својим изазовним понашањем а то се чак и не сматра за грех који би требало исповедити! пресвету богородицу, наравно, силно жалости овакво понашање народа“ иван: треба бити непрестано будан, све- стан симбола и по рука око нас господ нас дарује посебним чулима да видимо тајне поруке у симболима и поступцима око нас и сваки хришћанин то има с амо је ва жно да деци не г оворимо тоном мржње и пре -зира према таквим појавама деца не смеју да осуђују и омаловажавају другу децу и њи- хове поступке када је реч о усвајању „нових цивилизацијских норми“ постмодернизма и глобализма треба да разумеју време у ко- ме живе, да буду јасно критички одређена према њему, али без страсти мржње и осуде разумевање и толеранција према разлика- ма, уз јасну идентификацију са својим хри- шћанским идентитетом је можда формула опстанка хришћана у савременом животу изолација и неприлагођеност нису решење, исто као ни осуда, мржња и критика нехри- шћанских или антихришћанских појава око нас данашње време тражи од хришћана да буду изнад ствари и појава „мудри као зми- је, а безазлени као голубови“, да са љубављу и разумевањем схватају и прихватају ства- ри око себе, остајући јасно и недвосмисле- но везани за господа без обзира на „опасне трендове“, деци треба помоћи да изграде ја- сан критички став према оваквим стварима, али без осуде чим с тасају да с хвате, треба им отворено говорити о свему, са логичним објашњењима, примерима и одговорима голотињу није да не видимо, али не осуђу- јемо, и тако усмеравамо нашу децу и својим понашањем, али има у цркви и унутрашњег фарисејства, а спољашњег благочешћа, као вишедетне хришћанске породице од свештеника вида милића, који има шесторо деце, примљени су широка срца мај / јун 2018 41 и по ка ја них блуд ни ца и раз бој ни ка за то се бо ји мо осу ђи ва ња мно го по ма же мо ли тва пре све тој бо го ро ди ци бр зо по моћ ни ци не- бро је но пу та смо ис ку си ли ње ну по моћ, као и по моћ ису со ве мо ли тве све ти оци к а жу: „ко во ли го спо да увек га се се ћа, а се ћа ње на бо га ра ђа мо ли тву ако се не бу деш се ћао бо га не ћеш се ни мо ли- ти, а без мо ли тве ду ша не ће ис тра ја ти у љу- ба ви бо жи јој јер кроз мо ли тву до ла зи бла- го дат све тог ду ха“ ка та ри на: че сто се бе пре ко ре ва мо јер не ма мо до вољ но вре ме на за мо ли тву, ко ли ко би же ле ли мо ли тва се у сва ко днев ном тр ку све де на крат ке ми- сли и бла го да ре ње или за хвал ност го спо ду, али оста је жал што се све срд ни је и че шће не обра ћа мо тво р цу пред спа ва ње и ују тро по- све ти мо вре ме мо ли тви, али увек мо же ви ше и усрд ни је на да оста је да ће мо ка да де ца још ма ло ста са ју има ти ма ло ви ше вре ме на за мо ли тву мо же те ли ићи на ле то ва ње или зи мо ва- ње? на ко ја сте по кло нич ка пу то ва ња ишли? иван: не баш сва ке го ди не, али не ка ко успе ва мо да оде мо 5–7 да на го ди шње на мо- ре у цр ну го ру, као и код де де и ба бе у се ло бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- де че сто про во ди мо у гор њем ми ла нов цу че сто оби ла зи мо ма на сти ре у ср би ји, цр ној го ри и ре пу бли ци срп ској ка да год мо же мо оде мо до ма на сти ра остр ог, све та тро ји ца у пље вљи ма, фе нек, твр дош и др мар ко би во лео да ви ди сту де ни цу, и стал но то по ми- ње да ће го спод, оти ћи ће мо мно ге љу де ви ше дет ност асо ци ра на си ро- ма штво, раз не те шко ће и ма те ри јал ну оску- ди цу за то се пла ше и пла ни ра ју ра ђа ње ка та ри на: су пруг и ја че сто го во ри мо на ту те му, да ви ше дет ност ну жно не мо ра да зна чи си ро ма штво, као што се ме диј ски пла си ра, на осно ву че га јав ност гра ди кри ву сли ку о ви- ше дет но сти вр ло че сто се при ча о ви ше дет- ним по ро ди ца ма ко ји ма је по треб на по моћ, али је сва ка ко до бро да с е по ка жу и др у ги при ме ри, ка ко би се рас ки ну ли ови сте ре о- ти пи, а ти ме по сред но охра бри ва ли љу ди на ви ше дет ност сма тра мо да сво јим при ме ром успе ва мо да убла жи мо ова ко кри во уко ре ње- не пред ста ве о ви ше дет но сти, ба рем код љу- ди у на шем окру же њу и љу ди ко ји нас по зна ју је ли би ло стра ха од по ро ђа ја? са да је ак- ту ел но пи та ње вак ци ни са ња де це има те ли по ве ре ња у да на шње вак ци не, по себ но ка та- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва д е ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за т руд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон ви ше дет не хри шћан ске по ро ди це бр ве ни цу у око ли ну пље ва ља, јер де ци то за и ста пу но зна чи, док за зи мо ва ње не ма мо усло ве, а сâм мно го во лим ски ја ње ви кен- ри на као фар ма це ут? ка та ри на: стра ха је би ло мо жда од пр- вог по ро ђа ја, од оста лих не сва де ца су се ро ди ла на зве зда ри у град ској бол ни ци, где сам ишла на ве жбе за труд ни це, пре пр вог по ро ђа ја код јед не див не же не, ба би це сла- ви це ми лић, ко ја ми је и да нас искре на при- ја те љи ца иван је при су ство вао на пр ва два по ро ђа ја, и то ми је мно го зна чи ло (и ње му је би ло не про це њи во ис ку ство), јер су баш пр ва два по ро ђа ја ду же тра ја ла сви по ро- ђа ји су би ли слич ни, са мо што су по след ња три знат но кра ће тра ја ла иван: од ла сци у по ро ди ли ште при ли ком ро ђе ња че твр тог и пе тог де те та су би ли за и ста ко мич ни сви смо за јед но пра ти ли ма му у по ро ди ли ште, а док је ма ма убр за но ди са ла у ко ли ма и де- ца су је опо на ша ла: сссс, сссс, сссс то нам је оста ло као анег до та али, има мо и бол них успо ме на нај ста ри ја ћер ка ја на је 2012, са че ти ри го ди не, обо ле ла од вил мсо вог ту мо ра (ма лиг ни рак бу бре га) на кон 42 3/ 2018 неколико месеци лечења, серије хемиотера- пија и операције, јана је данас здраво дете катарина је била у поодмаклој трудноћи са трећим дететом у време јаниног интензив- ног лечења касније, мама катарина је би- ла активна у удружењима деце оболеле од рака, неретко помажући родитељима који проживљавају слична искуства са децом го- спод је и тада био снажно уз нас, нисмо има- ли дилему да је све моћни заштитник уз нас да нас све оснажи и охрабри наши ближњи су се чудили како све то преживљавамо ла- ко и храбро, али ми смо све време знали од кога то заправо долази катарина: нема зва- ничних информација да вакцине нису добре свака серија вакцина пролази кроз анали- зу, али с друге стране, фармацеутска инду- стрија је у финансијском погледу једна од најмоћнијих и као да јој је то приоритет не могу да верујем у нечију злу намеру, али сâм поступак примене вакцине је проблемати- чан, присила и уцена родитеља, да се они не питају ни за шта, они који су пред богом нај- одговорнији за своју децу иван: питање је колико наша земља данас може квалитетно да испита фармацеутске и прехрамбене про- изводе недовољно улагање у технологије за испитивање и недостатак кадрова, веро- ватно има утицаја и на лошија испитивања и на повећан ризик некада, док смо сâми про- изводили вакцине, ствари су биле другачије нама верницима остаје молитва и нада да ће детету бити добро после примања вакцине имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? иван: ако смо ми могли, сматрамо да могу и други себе сматрамо прилично просечним људима и верујемо да би већина људи, који су вероватно способнији од нас, са лакоћом одгајали више деце где има места за двоје, има и за т роје или четворо, само је ва жно потиснути свој лични конформизам у други план, и вредновати живот изнад свега чули смо од главног и одговорног уредника пра- вославног мисионара, оца оливера суботића, који често иде у свету гору, да нас и мо наси подржавају, да у манастиру хиландару читају тај часопис, а понајвише рубрику о вишедет- ним породицама то нас баш радује јер је то прави знак њихове подршке да ли знате још неке вишедетне породице? катарина: да, познајемо неколико при- јатељи милош и бранка јаковљевић из пан- чева са четворо деце, пријатељи драган и бојана пајић из требиња са петоро деце и породица нашег свештеника вида и марије милић из барајева са шесторо деце питамо децу шта воле у шк оли и у цр кви јана каже да воли веронауку јер певају, цр- тају, уче молитве, играју се разних квизова, а марко воли песму „људи, ликујте“, и отпевао нам је заједно са јаном у цркви му се допа- дају иконе и фреске, а највише кад на светој литургији служи у олтару са оцем видом за- иста је црква прелепа, фрескопис су урадили врсни фрескописци владимир карановић и вероника ђукановић а петогодишња анђе- лија се похвалила да и она зна „оче наш“ и умилним дечјим гласићем изговорила нам је ту молитву сасвим правилно а ми смо на све то рекли: амин! нека тако буде! вишедетне хришћанске породице мај / јун 2018 43 за што све ви ше и ви ше по ку ша ва ју да уве- ду, ако не цео си стем ју ве нал не ју сти ци- је (де чи јег пра во су ђа), он да бар не ке ње не из дво је не де ло ве? мо же мо ли се су прот- ста ви ти од у зи ма њу де це из по ро ди ца? ка ко кон крет но мо же мо да по мог не мо про бле- ма тич ним по ро ди ца ма? у ка квом су уза јам- ном од но су ју ве нал на ју сти ци ја и по ли ти ка абор ту са? о овим „го ру ћим“ пи та њи ма раз- го ва ра мо са про то је ре јем ди ми три јем смир- но вим – по зна тим мо сков ским ба ћу шком, осни ва чем и во ђом пра во слав ног по кре та за за шти ту по ро дич них вред но сти „одво је на ди ви зи ја“ ју ве нал на ју сти ци ја, без об зи ра на про те- сте раз ли чи тих дру штве них и ро ди тељ- ских ор га ни за ци ја, на ста вља да се по ла ко уво ди у наш жи вот про тив ни ци исте го во- ре о по ква ре но сти тог си сте ма, док нас у исто вре ме ње ни за штит ни ци уве ра ва ју да у ме то да ма ра да де чи јег пра во су ђа не ма ни чег стра шног, да се оно ста ра за до бро- бит де це ка ко би сте ви про ко мен та ри са- ли ту си ту а ци ју? – ов де је вр ло ва жно ка кав се са др жај на- ла зи у ове две ре чи – ју ве нал на ју сти ци ја, о че му се ту ра ди они к о ји го во ре да она ни је опа сна, из но се јед но: они има ју у ви ду одва ја ње од ре ђе не обла сти прав не прак се, ко ја ће се усред сре ди ти на за шти ту пра ва де це, ко ри шће ње по себ них тех но ло ги ја за за шти ту де це а они ко ји су по стра да ли од ових тех но ло ги ја ука зу ју на ре зул тат њи хо ве при ме не: то су ра зо ре не по ро ди це и ис тра у- ми ра на де ца ка да је пред сед ник в в пу тин го во рио да код нас не ће би ти ју ве нал не ју- сти ци је, имао је у ви ду дру го ту ма че ње али, ми ви ди мо да број не ли бе рал не струк ту ре са усрд но шћу, за пра во са вет за пра ва чо ве ка при пре д сед ни ку р ф, не с а- мо да за сту па ју иде ју де чи јег пра во су ђа, већ про сто зах те ва ју усва ја ње но вих за ко на у окви ри ма истог на рав но да с е ти за ко ни увек ма ски ра ју не ка квим до брим со ци јал- ним па ро ла ма ипак, они у оп ште не раз ма- тра ју, чак ни не узи ма ју у об зир – ми шље ње де те та не по зна те чи ке и те те пра ве оп ште схе ме у ко ји ма се у прин ци пу не на ла зи ре- ал ност кон крет них си ту а ци ја и до би ја мо, на рав но, вр ло ло шу ствар ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про- бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља знам ка ко би се то мо гло убла жи ти знам ка ко по мо ћи со ци јал но сла бој по ро ди ци јер, вр ло је ва- жно по др жа ва ти ве зу са по ро ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ- ски по гре ше то не сме мо ни у ком слу ча ју да за бо ра ви мо хри шћан ски брак и по ро ди ца ја се ви ше од јед не де це ни је ба вим про бле ми ма по ро ди це и де тињ ства, знам ка кве тра у ме до би ја де те без ро ди те ља вр ло је ва жно по др жа ва ти ве зу са по ро- ди цом та та и ма ма, оста ју та та и ма ма, чак и ако не где људ ски по гре ше раз го вор са про то је ре јем ди ми три јем смир но вим о ју ве нал ној ју сти ци ји, пра ви ма де те та и пра ви ма по ро ди це нај бо ља за шти та за де те је ње го ва по ро ди ца (пр ви део) раз го вор во дио: ни ки та фи ла тов 44 3/ 2018 у би ло ко јој си ту а ци ји мо же се ура ди ти та ко да ис пад не до бро за све, а пре све га за де те али, код нас ни је та ко на при мер, бу квал но пре два да на се де сио ова кав слу чај он је ве о ма ка рак те ри сти чан јед- на ма ма је у мо сков ском ме тр оу из гу би ла де те ма ло де те? – не, с та ри је, од 12 г о ди на он је знао шта тре ба да ра ди у та квим си ту а ци ја ма и због то га ни је по чео да ту ма ра у па ни ци по це лом ме тр оу, већ је ос тао да сто ји на том ме сту на к о ме се из гу био а ма ма је за т о вре ме отр ча ла до шал те ра на ко ме се мо же да ти звуч на об ја ва: „из гу би ло се де те!“ али њој су од го во ри ли: „код нас се об ја ве пла- ћа ју! пр во пла ти те!“ пр во дај те но вац, па ће мо он да раз го ва ра ти не ра ди се о то ме да ли ма ма има или не- ма тих 15 р у ба ља већ о т о ме – за што ма- ни пу ли са ти ње ним осе ћа њи ма?! за што јој не иза ћи у с у срет, да ти об ја ву, и т ек он да по ве сти раз го вор о пла ћа њу? ов де се ја- сно по ка зао од нос чи нов ни ка у др жав ној слу жби ко ји и по сто ји са мо због то га да би да вао об ја ве то је од нос „не за ни ма ме“ у то ме и је сте про блем знам да у ор га ни ма со ци јал не за шти те ра ди вр ло мно го пре кра сних, све тих љу ди ко ји за у зи ма ју ћи ни же по ло жа је на чи нов- нич кој ле стви ци и осе ћа ју ћи по не кад при- ти сак оних ко ји су на ви шем по ло жа ју, че- сто у вр ло те сним кан це ла ри ја ма у ко ји ма се на ла зе, оба вља ју свој сјај ни по сао, да ју ду шу за ње га али по сто ји и фор ма ли зам ко ји уби ја све у ко ре ну не дав но се де сио ова кав слу чај: из по ро ди це ку ла гин, ко ја жи ви у пер му, су од у зе ли усво је ну де цу, ме ђу њи ма и те шко бо ле сну о овом слу ча ју се ве о ма ши ро ко и буч но рас пра вља ло шта ће мо да ура ди мо са да, на пра гу но вог су ко ба ро ди те ља и ју ве нал них слу жби? – то је увек с у коб не раз у мем оне к о ји са та квом упор но шћу ра ту ју за ју ве нал но за ко но дав ство у сва ком слу ча ју, ти љу ди ко ји се бо ре за то, по чев ши од дру штве не па ла те и за вр ша ва ју ћи са на шим пар ла- мен том, не иза зи ва ју по ве ре ње ја код њих не ви дим љу бав ка де ци, не ви дим же љу да се бри ну за де цу зна чи, не ко их је ан га жо- вао ко? ко је са гла сан да дâ но вац за то да би на ша де ца би ла срећ на? због то га се код ме не, као код ста нов ни ка, ја вља ути сак да не ко хо но ра ри ма или пре ми ја ма под гре ва њи хо во су пар ни штво ево, на при мер, но ва ини ци ја ти ва: го- спо ђа е ко то ва упо р но про па ги ра ку ти је за де цу („бе би бок со ве“ за оста вља ње де- це ко ју пре у зи ма слу жба за бри гу о де ци, прим прев) бе би бок со ве? – да са мо за што их на зи ва ти на ен гле- ском? ми жи ви мо у р у си ји та ко да ће на ру ском то би ти – ку ти ја за де цу и ка ко то ра де? пр во ску пе ин фор ма тив не об ја- ве, он да се при кљу чу је и те ле ви зи ја, где у сва ка квим ток-шоу про гра ми ма по чи њу да рас пра вља ју а ко би ра те му, ор га ни зу је ток-шоу? про бај те да на пра ви те ток-шоу? не ће те ус пе ти зна чи, иза то га не ко сто ји ру ко вод ство на ше зе мље отво ре но го- во ри да се про тив нас, на шег на ро да, во ди рат – идеј ни, иде о ло шки, про па ганд ни тех- но ло ги је ју ве нал не ју сти ци је су ње гов део хри шћан ски брак и по ро ди ца мај / јун 2018 45 ако ми говоримо о рату, онда ко се налази у ризичној групи, које породице? – у ризичној групи се налази било која ослабљена породица имамо на пример ста- до јелена ко се налази у ризичној групи? је- ленска телад, повређени јелени, јелени који су болесни – они пр ви падају у зубе ловца тако да и овде почињу од оних породица ко- јима је тешко, које су сиромашне, који имају стамбени проблем, које се лоше орјентишу у закону, а већина су такве у земљи ко се налази у ризичној групи у одузима- њу стамбеног простора? пензионери зато што су веома поверљиви зато што их ни једном нико раније није тако преварио у животу а њих нико не штити: њих избацују на улицу, њих убијају чак, уколико прева- ром не узму њихов стамбени простор, онда их простим нечињењем лишавају тога на шта они имају права а то је такође прева- ра! сећам се да с ам уочи 60-е годишњице победе, свом суседу у селу, ветерану ве- ликог, отаџбинског рата, рекао: „иља, теби као ветерану припада нови стан хајде да ти напишем молбу “ написао сам молбу, он ју је однео у одређени орган и следеће не- деље је већ д обио стан како је он био по -носан! али, њему нико до тада није пришао, није рекао: „деда иља, ти си штитио отаџ- бину: ево ти стан“ то не раде! ућутали су се! ето како државни службеници не пружају помоћ а слична ситуација је свуда о корупцији да и не говорим чиновници су посебна кла- са сто пута понављам: и то није све слава теби, господе! иначе не бисмо ни могли да живимо зато што је код нас тако направље- на држава: чиновници су владајућа класа, а сви остали од њих зависе и уколико ниси чиновник, нећеш успети да се умешаш у жи- воте људи и да их некако промениш на боље додајем колективну одговорност, посебно на периферији где имамо једну организаци- ју: полицију, тужилаштво, судове, посланике итд једна уређена класа, довољно велика и моћна а, ако се она још и наоружа техноло- гијама јувеналне јустиције људима ће бити јако тешко пре свега сиромашнима а зар не бисмо могли да неке проблеме ре- шимо на добар, људски начин на пример, по- родица пијанаца, деца су занемарена да, на- равно да можемо одузети дете од њих и да га сместимо у специјални пансион – дечији до- мови се сада затварају можемо да направимо услове да би мама и тата, када су у нормалном стању, могли да посете дете при том никакву лошу реч не рећи тати и мами да дете не би имало психолошке трауме а не овако, како са- да раде: долазе скоро ноћу, узимају децу, негде их одводе, деца плачу то је просто некаква операција киднаповања детета – да знам да је ве роватно све те нијан- се веома тешко написати у закону али, зар хришћански брак и породица 46 3/ 2018 не треба да се бринемо за добробит деце! зашто онда траумирати дете? јер, ће оно са том траумом сигурно живети десетине година! а да ли постоји граница мешања / немеша- ња у несређеној породици према мишље- њу одговарајућих органа? – граница је тамо где се завршава добро- бит за дете и та добробит мора бити усагла- шена са самим дететом чуо сам да немање поморанџи у фрижиде- ру може бити повод за одузимање детета из породице? – да био сам на суду где су инкриминиса- ли маму за одсуство поморанџи иако сам и ја сам одрастао без поморанџи и све је било добро, одрастао сам здрав али тај аргумент не прихватају они који одузимају дете – морамо да заштитимо децу али отима- чи лове децу и у школи могу да их узму и из обданишта а директор школе или управни- ца дечијег дома су незаштићени пред отима- чима они се боје да бране интересе деце у таквим ситуацијама, јер ризикују своје рад- но место а треба да бране интересе деце такви људи постоје и биће их, али су то ретки случајеви али, ко може ту да помогне? ко? и како може да помогне? – наравно, може им се помоћи али, хајде да прво поставимо питање: шта је то сирома- шна породица? и зашто је породица сиро- машна? зато што не може да дође на одре- ђени положај у нашем суровом свету, када сви обмањују све апо стол павле је о т оме говорио: „ми, јаки, морамо да носимо слабо- сти слабих“ због тога, они људи који осећају одговорност за то шта се догађа у друштву, морају да поставе циљ да помажу слабим породицама они морају да их нађу, морају да их упо знају, да их ш тите, да им по мажу од државе нећемо то дочекати и не треба! не треба све свалити на државу довољно је и то што држава издржава полицију, војску, шаље летелице у космос а све остало мора бити од друштва, ако не желимо да и нама за- тим дођу у кућу и под било којим изговором одузму нашу децу на пример, што си по гузи ударио свог сина а све ид е ка томе као и у другим земљама ако су дошли, на пример, у немачкој, да одузму дете због те ћушке, ро- дитељ се никада неће супротставити томе зато што могу да му одузму и другу децу да ли су заплашени? – не само су прагматици оче димитриј, а органи јувеналне јустције су већ „потчинили“ породице? – још увек нису, да су их „потчинили“, тако нечега, слава богу, нема прво, сама њихо- ва структура није баш толико велика ор- гани социјалне заштите су јако затрпани знам да је њихов посао веома тежак, веома озбиљан уколико би се све радило по ин- струкцији, онда не би све мо гло да се ура- ди за је дан радни дан чак и у з помоћ тог законодавства које већ постоји, може се и од нормалних родитеља одузети дете знам случајеве када истерују децу из станова, и нико ту ништа не може знам за случај, када „тата“, да би се осветио „мами“, разводећи се са њом и имајући приход од милион рубаља месечно, „маму“ затрпава алиментацијом маму? – маму а када она, сагласно решењу суда, једном недељно у његовом присуству дола- зи да види децу, његово приватно обезбеђе- ње је износи са степеништа као да имамо некакав порочни круг: не са- мо јувеналну службу, већ и цео систем – а систем је код нас један: чиновништво као владајућа класа ће вам за ваш новац ре- шити било какве проблеме извор: мультиблог прот димитрия смирнова превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица мај / јун 2018 47 оче серафиме, у животу сваког човека де- лује промисао божији, али он може бити скривен, а може се открити и јавно преко неких знакова, значајних сусрета, у време кад се чују одређене речи да ли је код вас било таквих знакова, пројављивања про- мисли божије о вама и вашем животу? – знате, господ приводи сваког човека се- би онда када за тог човека наступи најпо- вољнији моменат ја сам рођен у москви у детињству, као и моји вршњаци, успео сам да будем октобарац, пионир и члан комсо- мола (комунистичке омладине, прим прев) завршио сам московски авијатичарско–тех- нички институт, добио диплому инжењера– механичара авионских мотора почео сам да се упознајем са различитим религиозним учењима, али православљу нисам прилазио године 1995, у москву је стигао професор физике из чикага, дејвид чесек био је то из- узетно добар католик, предиван породични човек који је имао 8 д еце умро је пре две године упознали смо се, обојица смо има- ли интересовања за физику, и дејвид ми је предложио да одем у америку, да тамо учим и радим помогао ми је и око визе имао сам 23 године и к од мене се појавила жеља за путовањима, да одем у другу земљу, живим у њој, учим, искусим какав је то начин живо- та све ми је т о господ дозволио да урадим неки амерички универзитети раде заједно са различитим компанијама и компаније им плаћају за испитивања универзитет у ала- бами, где сам почео да учим, с арађивао је са аутомобилском индустријом они су тра- жили студенте, који би паралелно са учењем проводили истраживања, тако што би мени отплаћивали студије и још би ми платили за посао на катедри „ливење метала“ за мене је то била најбоља варијанта изнајмио сам ма- лу кућу од једне породице, учио сам 7 година и добио звање магистра и докторску титулу предложили су ми да почнем да радим у „џе- нерал моторсу“ но господ је за ме не имао друге планове у америци сам учио и радио, радио и учио и био лишен људске утехе ко- ју сам имао у домовини: контаката са роди- тељима, рођацима, пријатељима људи који оду у другу земљу губе утеху коју су имали у домовини било која православна земља – то је земља колективних односа и заједнице разуме- те ме можете отићи пријтељу без посебне најаве – само свратите, пијете чај у кухињи и разговарате искрено, од срца западне земље су друштва индивидуа: „добар дан“ живот у христу када господ хоће да привуче човека себи, он прави такве околности, уређује такве сусрете, кроз које човек почиње да га упознаје разговор с јерођаконом серафимом (молибогом), сабратом манастира светог антонија великог у аризони о промислу божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије разговор водила: олга рожњова 48 3/ 2018 – „довиђења!“ организују се забаве – party, али то су све јако површни односи и колико год добро да говориш енглески, осећаш да си из друге културе а пошто си лишен људ- ске утехе, утеху почињеш да тражиш од бога моја мама, када је сазнала за моје интересо- вање за веру, саветовала ме је да се крстим када господ хоће да привуче човека себи, он прави такве околности, уређује такве су- срете, кроз које човек почиње да га упознаје мени су се појавили руски пријатељи и ис- поставило се да су баптисти ја сам увек био знатижељан и ова ј пут сам хтео да с азнам: „где је истина“? истинâ не може бити неколи- ко почео сам да идем на часове за оглашене, који су се одржавали у православној цркви историја цркве, њено учење упоређивао сам, анализирао и с хватио да је ис тина – у православљу примио сам свето крштење после крштења, мој живот се потпуно про- менио престижни посао у „џенерал мотор- су“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштво а како сте изабрали баш манастир светог антонија великог? – мој духовник, протојереј александар феканин, настојатељ цркве светог симеона новог богослова у бирмингему, посаветовао ме је да одем у манастир светог антонија ве- ликог први пут сам дошао овде са 26 година упознао сам оснивача овог манастира, ста- рца јефрема, који је духовно чадо св јоси- фа исихасте рекао сам му на лошем грчком: „оче, желим да постанем монах“ и он ме је благословио долазио сам овамо још неко- лико пута, мени се допало, али било је и сму- ћења: нисам био уверен да треба да останем баш у том манастиру затим, хтео сам да с е вратим у русију, да упишем богословију ка- да сам завршио са универзитетом у алаба- ми, после одбране рада и свих на пора осе- тио сам се преморено и духовник ми је дао благослов да одем и одморим се на западној обали калифорнија је велика и лепа држава планине, гранд кањон, природа, манасти- ри отишао сам у манастир светог антонија великог и рекао оцима, да ћу ускоро, после одмора, да се вратим у русију, изнајмио сам аутомобил и отишао у калифорнију отишао сам у женски манастир у част ико- не пресвете богородице „живоносни источ- ник“, који је с тарац јефрем основао 1993 године тамо сам се упознао са једном мона- хињом, схимонахињом февронијом, која је живот у христу старац јефрем (извор: pravoslavieru) мај / јун 2018 49 обављала послушање гостопримца разгова- рали смо и ја сам јој рекао: „знате, ускоро се враћам у русију“ на то ми је она одговорила: „заборавио си да кажеш једну фразу“ – „коју, мати?“ „ако буде воља божија!“ провео сам тамо три дана, и мати февро- нија, а она је била духовно искусна особа, почела је са мном да разговара о монашком животу и на крају разговора сам осетио да хоће нешто да ми каже, али да то не говори и то је знак духовног искуства, које не пока- зује количину свог знања, већ чека да га пи- тају ако питају – одговара односно, говори ономе ко је спреман да слуша питао сам је: „мати февронија, реците ми, да ли има те нешто да ми к ажете?“ одгово- рила је да с е сву ноћ молила за мене рекла ми је: „божија воља је да ти одеш код оца је- фрема и будеш монах у његовом манастиру“ био сам запањен тада ме је посаветовала да одем у с ан франциско у с аборни храм у част иконе мајке божије „свих жалосних радост“, светом јовану шангајском његове мошти су у др веном кивоту под стаклом, а испод стакла је отвор где они к оји то желе могу да оставе писмо светитељу отишао сам у сан франциско, написао писмо светом јо- вану шангајском с молбом да с е помоли за мене после тога отишао сам у манастир све- тог антонија великог и сместа осетио дубоко уверење да је то „мој“ манастир тако сам се и нашао овде видите, молио сам се неколико година – у оно време кад сам осетио да ме при вла- чи монашки живот – да би ме г оспод ура- зумио: да ли да уопште идем у манастир, и ако треба да идем – у к оји? молио сам се да би ми господ послао одговор тако да не остану никакве сумње у исправност избо- ра одговор сам примио у на јбољем тре- нутку – када сам завршио факултет, када сам био с лободан да направим избор, од- носно када је било време том избору по- стоји много сведочења монаха о томе да, кад су изабрали монашки пут у животу, ни- су одмах могли да о ду у ма настир – по ја- виле су се препреке на том путу мене је господ обавестио у правом тренутку да би обезбедио мој пут приметио сам, када сам долазио у мана- стир, док још нисам био спреман, да сам сва- живот у христу манастир светог антонија великог у аризони (извор: pravoslavieru) 50 3/ 2018 ки пут питао када ћу се срести са старцем јефремом, али он није хтео да ме прими кад сам постао спреман да направим свој избор – старац ме је при мио сам ме је по звао и дао ми упутства да ли би могли да нам кажете која вам је упутства старац дао? – ја сам му рекао да сам се крстио као од- растао човек, а он ме је забринуто упитао да ли су ме крстили потпуним погружавањем било је ја сно да је т о сматрао јако важним кад сам одговорио потврдно, он се насме- јао и нашалио се поводом мог високог раста: „где су нашли тако велику каду?“ дао ми је неколико савета за почетак монашког живо- та можда ће они бити корисни читаоцима, јер их је мо гуће применити и код монаха и код мирјана старац је подвлачио важност чувања савести свугде: на послу, на послу- шању саветовао је да чувамо првобитну ревност помоћу послушања духовнику и не- престаном молитвом казао је да код подви- жника постоје три непријатеља: свет, лукави и ми сами – наша страсна природа нагласио је да по пи тању бриге за спа се- ње нема времена за губљење навео ми је пример једне монахиње (подозревао сам да је старац говорио о својој мајци, монахињи февронији) кад је та монахиња чула како из- бија време на сату – говорила је себи: „ево, прошао је још један сат, и ја сам ближе смрти још један сат“ тако је чувала сећање на смрт, помажући себи да не заборави на спасење душе у септембру 2002 г одине дошао сам у манастир и по стао радник, радио сам у кухињи кроз четири месеца, старац ми је благословио да постанем искушеник и дао ми послушање у књижари: наручива- ње књига, пријем ходочасника говорио сам енглески и грчки, па сам одговарао на телефонске позиве, бринуо о пошти мо- нашки постриг сам примио 2012 године, а у јануару 2015 године сам рукоположен у јерођакона ето, то је све а о про мислу божијем могу да испричам још неколико прича молим вас, испричајте нам – прва је о схимонахињи евпраксији наш старац, отац јефрем постригао је пред смрт у схиму око петнаесторо људи већина њих су били болесни од рака у последњем стади- јуму мати евпраксија ушла је у грчки мана- стир са 18 година примила је монашки по- стриг старац је позвао у америку и поставио за игуманију манастира благовештења пре- свете богородице на флориди потом је пре- местио у други женски манастир у канади дијагностификовали су јој рак дојки у за- вршној фази старац јој је рекао: „дођи ова- мо, умрећеш у на шем манастиру“ она је дошла неколико дана пред смрт старац је постригао у схиму с тим именом након два дана отишла је господу почившу су пренели у цркву сликали су је за сећање над телом су, по традицији чита- ли псалтир кад су је после 40 минута поно- во сликали – запрепастили су се на устима живот у христу после крштења, мој живот се потпуно променио престижни посао у „џенерал моторсу“ ме више није привлачио нисам хтео ни да останем на катедри на универзитету – у мени се појавио интерес за монаштвом мај / јун 2018 51 јој се појавио осмех старац је рекао: „имала је пуно љубави према људима тешка болест она је очигледно високо у рају“ друга је била схимонахиња текла мати те- кла, американка из тексаса имала је велику породицу, децу, унуке живела је обичним животом породичне жене и удостојила се схиме пред смрт њен дом се налазио поред манастира названог по светим архангелима у околини града сан антонија у тексасу че- сто је посећивала манастирску обитељ, по- магала у послушањима, примала у свој дом ходочаснике кад је манастир био пун била је веома ревносна старац јефрем је отишао на славу у тај манастир и, заједно с др угим поклоницима, отишао код ње погледао је и питао: „а ти, не размишљаш о монашењу?“ и позвао је у је дну од женских обитељи ста- рац јој је б лагословио постриг у с химу три месеца пред смрт под именом текла ближио се божић и мати текла је почела да говори: „желим да дочекам божић са христом“ то се и десило када су је сестре после смрти пре- одевале, осетиле су благоуханије у целој со- би ето, таква је то прича оче серафиме, дозволите да вам захвалим за занимљив и душекорисан разговор шта би сте ви поручили читаоцима порта- ла „православиеру“? – код нас у русији, посебно међу мирјани- ма, изгубљена је традиција исусове моли- тве неки свештеници чак попреко гледају на мирјане који у рукама држе бројанице сматрају да је изговарање исусове молитве са бројаницама монашка традиција, боје се прелести наш духовнин отац, старац јефрем, бла- гословио је мирјане да изговарају исусову молитву у оном броју који им дозвољавају световни живот, обавезе на послу, у поро- дици старац је објаснио да нема опасности за оне који се моле у почетној фази исусове молитве, када је човек изговара усмено, када нема велико молитвено правило, које савр- шава код куће или на путу наши духовници обично дају благослов мирјанима почетницима да држе свако- дневно правило, које се савршава код куће ујутру или увече отприлике 50–150 исусо- вих молитава с крсним знамењем на сваком чворићу, по 50–150 молитви мајци божијој „пресвета богородице спаси ме“, такође са крсним знаком на сваком чворићу, 20–50 земних поклона с исусовом молитвом и кр- сним знамењем (за сва ки поклон) човек је дужан да поштује правило, које му да духов- ник и не треба да га својевољно мења остало време током дана може ићи по улици, аутобусом, метроом – и молити се у себи држећи у рукама мале бројанице или без њих кад око нас нема других људи, може се творити молитва и наглас, али не прегла- сно то помаже уму да се концентрише на ре- чи молитве и не оде у маштање главни услов за ову молитву је – осећај покајања не стре- мити духовним достигнућима, већ молити за милост и опроштај грехова старац јефрем такође чврсто препоручује (нама је то део монашког правила) да се сва- ки дан чита акатист мајци божијој, како би нас она штитила од сваког зла, такође и ка- да излазимо из манастира мислим да ће ово бити посебно умесан савет, као коментар по- водом недавних чланака на вашем сајту о са- обраћајним несрећама свештенослужитеља код нас у манастиру је био један искуше- ник, грк (сада је мо нах) он је че сто током послушања и док није на послушању наглас говорио акатист мајци божијој, који је знао напамет једном је ноћу ишао по манасти- ру и изговарао свој омиљени акатист иза- шао је ван манастирске ограде, у мраку није приметио велику звечарку и с тао је на њ у обично, ако змију нагазиш, она те уједе али, догодило се чудо: мајка божија заштитила је искушеника и змија га није ујела већ је само одгмизала у страну ето користи од читања акатиста пресветој богородици! нека вас сачува господ! 29/16 јануара 2016 године са руског превела: ирис влајић, православна породица извор: православиеру, http://wwwpravoslavieru/90118html живот у христу 52 3/ 2018 на по чет ку пу та су за (лат via do lo ro sa) сме штен је скро ман пра во слав ни храм ро ђе ња пре све те бо го ро ди це, ко ји при па да је ру са лим ској па три јар ши ји дје ва ма ри ја је, пре ма пре да њу, ро ђе на у до му све тог јо а ки ма и ане ко ји се на ла зи у се ве ро и сточ ном де лу је ру са ли ма, у бли зи ни ка пи је ко ја је окре ну та ка гет си ма ни ји да на шњи храм је из 1907 г о- ди не из над ула за у храм сто је нат пи си: „све ти ма на стир пре све те бо го ро ди це дом јо а ки- мов“ на грч ком и „ме сто ро ђе ња дје ве ма ри- је“ на ен гле ском је зи ку храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пра во слав ном пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја сту бо ви крип те су из ра ђе ни од гру бог ка ме на из ке дрон ске пу сти ње, а под про сто ри је је по кри вен ста- рим мо за и ком у про сто ри ји се на ла зи и ико- на све тих пра вед ни ка јо а ки ма и ане, на ко ју мно го број ни без дет ни хо до ча сни ци оста вља- ју це ду ље са мо ли тва ма за до би ја ње по ро да про рок иса и ја је бо го ро ди цу на го ве стио ре чи ма: „гле, де вој ка ће за труд не ти и ро ди- ти си на и на де ну ће му име ема ну ил, ко је ће ре ћи: с на ма бог“ (ис 7, 14; м т 1, 23) ο бо- го ро ди ци са зна је мо у је ван ђе љу по ма те ју у ро до сло ву го спо да ису са хри ста ка же се: „а ја ков ро ди јо си фа, му жа ма ри је ко ја ро ди ису са про зва но га хри ста“ (мт 1, 16) ро ђе ње дје ве ма ри је био је по се бан до га- ђај, јер је она уна пред про ре че на сма тра се да се на њу од но се ре чи из по ста ња – да ће „се ме же ни но са тр ти гла ву зми је“ (1 мој 3, 15) она је про ре че на и ка сни је, од ста ро за вет них про ро ка, у дру гим про ро штви ма ро ђе на је од бо гом иза бра них ро ди те ља, јо а ки ма и ане све ти јо а ким бе ше по то мак ца ра да ви да, а све та ана, пре ма пре да њу, би ла је из пле ме на ле ви је ва и та ко ма ри ја бе ше по оцу из цар- ског ро да, а по мај ци из ро да све ште нич ког по про ми слу бо жи јем, пар ни је до ду бо ке ста ро сти имао де це жи ве ли су бо го у год но и ти хо, и пре ма пре да њу, од свих при хо да сво- јих јед ну тре ћи ну су ко ри сти ли за се бе, дру гу да ва ли си ро ма си ма, атре ћу – хра му пре ма древ ним пре да њи ма, ка да бо го ро- ди чи ни ро ди те љи јед ном под ста рост одо ше у је ру са лим да при не су жр тву бо гу, уко ри их пр во све ште ник иса хар го во ре ћи јо а ки му: „ни си до сто јан да с е из т во јих ру ку при ми све ти ње све те зе мље храм је ма ле осно ве и ле по укра ше ног ико но ста са од ула за у храм, на ни же, во де сте пе ни це у крип ту, где се по пре да њу ја ви ла све тлост, и где је ро ђе на дје ва ма ри ја храм
Свеска: 361 | Молите се непрестано
... СВЕСКА 361, МАЈ / ЈУН 2018 Реч уредника Умно стајање пред Господом 2 Реч пастира Брига и молитва 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 87 псалам 6 Отачник Свeти Теофан Затворник Радост живота 11 Материк Преподобна Јелисавета Чудотворка 12 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг 14 Хришћанство и психологија У загрљају демона блуда 17 ТЕМА БРОЈА Из сусрета у сусрет 21 Молитва као освећење времена 24 Епископ Калист Вер Богословље молитве 27 Стална молитва кроз историју и у нашем сопственом животу 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Крвавац 34 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 44 Живот у Христу Разговор с јерођаконом Серафимом (Молибогом) О Промислу Божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије 48 Светиње Свете Земље Храм Рођења Пресвете Богородице 53 Светиње Свете Горе Манастир Симонопетра 54 Хришћанска књижевност Православне светиње у Константиновим Успоменама 57 Путопис Задужбина српског цара под Гором Крсном Ва Призрену граду столоваше цар 60 Духовне поуке у причама 64 стране мај / јун 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Молите се непрестано УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази
... СВЕСКА 361, МАЈ / ЈУН 2018 Реч уредника Умно стајање пред Господом 2 Реч пастира Брига и молитва 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 87 псалам 6 Отачник Свeти Теофан Затворник Радост живота 11 Материк Преподобна Јелисавета Чудотворка 12 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг 14 Хришћанство и психологија У загрљају демона блуда 17 ТЕМА БРОЈА Из сусрета у сусрет 21 Молитва као освећење времена 24 Епископ Калист Вер Богословље молитве 27 Стална молитва кроз историју и у нашем сопственом животу 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Крвавац 34 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 44 Живот у Христу Разговор с јерођаконом Серафимом (Молибогом) О Промислу Божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије 48 Светиње Свете Земље Храм Рођења Пресвете Богородице 53 Светиње Свете Горе Манастир Симонопетра 54 Хришћанска књижевност Православне светиње у Константиновим Успоменама 57 Путопис Задужбина српског цара под Гором Крсном Ва Призрену граду столоваше цар 60 Духовне поуке у причама 64 стране мај / јун 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Молите се непрестано УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази
Одреднице:
41
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
...је запечаћена у саму срж српског етоса и она пребива у најДУБЉИ?📌 м сферама народног
бића, попут моћног гена који чека прилику да
се активира и ишчисти организам од нечистоте
покајање ј
...је запечаћена у саму срж српског етоса и она пребива у нај
МЕТА инфо: Р:23811 К:182069 Д:101
| Свеска 363 |
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... везан за ултимативно поседовање партијске књижице, својеврсне ознаке идентитета код многих срба у последњих седам деценија та појава прави дубоке поделе у заветном народу и отежава истински препород друштва ипак, није све тако црно заветна свест верности јеванђељу христовом је запечаћена у саму срж српског етоса и она пребива у најдубљим сферама народног бића, попут моћног гена који чека прилику да се активира и ишчисти организам од нечистоте покајање је окидач за тај процес, но да би се оно принело, морамо као народ бити свесни својих промашаја и одвајања од бога остаје само питање: да ли ћемо бити расудљиви и свенародно покајање принети вољно, искрено и у довољној мери, или ћемо га опет приносити невољно, притиснути неким новим страдањем? својевремено је никола тесла, у уводу есеја посвећеног ј ј змају, написао: српски народ је потонуо у презрено ропство након фаталне битке на косову пољу 1389 године, против надмоћних азијатских хорди европа никада неће моћи да се одужи србима који су, жртвујући сопствену слободу, зауставили тај варварски прелив знамо како се (западна) европа српском народу „одужила“ у 20 веку, и како се у наше време, „одужује“ тако што ужурбано ради на томе да отме од срба управо косово и метохију, земљу на којој је теслин народ бранио западноевропске народе од варварске најезде уз тај спољашњи притисак са запада, однедавно је и изнутра наметнут дискурс што бржег решавања статуса окупираног дела јужне српске територије на све то сабор српских архијереја је изнео темељан, јасан, прецизан и недвосмислен став – том ставу немамо шта додати или одузети околности у којима живимо призивају у сећање историјски лик светог стефана лазаревића он је, у претешком времену (неупоредиво тежем него данашњем), које је наступило непосредно после косовског боја, успео да духовно, културно и материјално обнови србију, па чак и да је војно оснажи лазарев син је био потпуно свестан вазалног положаја србије, граница своје моћи и претензија држава којима је био окружен и, при свему томе, успео је да сачува све што му је предато, да територијално поврати доста тога изгубљеног и да буде зачетник духовног и културног препорода србије а, изнад свега, постигао је оно најважније: посветио се остављајући за собом заветни пример вере, врлине, мудрости, знања и храбрости, свети деспот стефан високи је мера којом ће историјски суд части промерити кормиларе српске државе нашег времена не можеш ти имати жену брата свога (мк 6, 18), рече без устезања свети јован крститељ цару ироду пре две хиљаде година и пострада мученички ради те речи српски архијереји, свештеници, монаси, верни народ на готово идентичан начин данас сведоче истину и правду у погледу косова и метохије, и противе се лажи пред земаљским моћницима, говорећи: не можете ви отети земљу српском народу то није питање дневне политике нити борбе за некакво „царство земаљско“ (које је, без царства небеског, само гомила блата која, пре или касније, чека сваког човека), већ питање верности истини и борбе за свој народ зато је став српске православне цркве суштински крстоносан – вертикалом сведочи истину пред богом и људима, а хоризонталом показује мајчински однос према косовскометохијским хришћанима и због тога је достојан као одговор на антологијско питање које стоји на печату косовског завета с љубављу у христу господу презвитер оливер суботић печат косовског завета у нашем времену штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата мисионарспцсрб | misionarspcrs септембар / октобар 2018 3 свети јустин ћелијски је у тексту „косовска етика“ поставио параметре за разумевање значења и значаја косова кроз векове историје српског народа косово је ту постављено пред огледало које је свето јеванђеље у сусрету са господом христом и његовим поукама које је оставио као путоказ смртнима у живот вечни налази се основ православне антропологије, па и космологије отац јустин пише: „земља живи небом – то је основни физички закон чак и за живот једне травчице потребни су сунце, месец, звезде и сва небеса а за живот човека, потребно је све то, и још нешто несравњено више: бог! јер, човек живи богом човек и јесте човек – богом! то је основни закон људског живота људи и јесу виша бића, а не бедне инфузорије (трепљари), само када живе богом и небеском правдом то је врховни закон наше светосавске и видовданске етике“ као што су морепловцима на разбеснелој морској пучини у прошлости звезде биле једини оријентир за наду и живот, тако су хришћанима кроз векове оријентири спасења били небески земља није последње уточиште нити извор система вредности, јер би тиме свака мученичка смрт којом су хришћани вишеструко испунили сваку дневну страницу календара, била обесмишљена на крају, и највећа и најсветија жртва у историји света, син божији, била би тада бесмислена жртва али, он је већ рекао да мудрост божија и мудрост овога света нису једно и исто лудост пред светом је често мудрост пред богом тако је размишљао и свети кнез лазар свако ко на њега гледа као на нетактичног државника или занесењака, мора добро размислити о својој хришћанској припадности ко је христос? ето питања које је неизбежно када се говори о косову ко су они који су разапели христа? где се ми под тим скромним крстом који не може стати у цели свет налазимо? да ли смо мали и сићушни успели бар да се сенци његовој приближимо и у њој се просветлимо незалазном светлошћу или пребивамо у тами која мисли да је светлост? да ли је наша логика смислена или је она само оправдање за безверје? реч пастира лудост пред светом је често мудрост пред богом косовска логика и економија презвитер александар р јевтић „ако се данас присећамо косовског опредељења, то је зато што смо, у својој превеликој журби да се приближимо европској култури, заборавили да и наша традиција чини део те културе отварајући се модерном свету, као да смо заборавили на себе као да нам се учинило да свет постоји ван нас, негде преко границе, у срећнијим и привлачнијим крајевима а свет је почивао у нама још док се за нас није ни знало, док нисмо ни знали где су нам границе“ (зоран мишић, шта је то косовско опредељење) 4 5/ 2018 господ христос је укорео апостола петра речима: иди од мене сатано, саблазан си ми, је
... везан за ултимативно поседовање партијске књижице, својеврсне ознаке идентитета код многих срба у последњих седам деценија та појава прави дубоке поделе у заветном народу и отежава истински препород друштва ипак, није све тако црно заветна свест верности јеванђељу христовом је запечаћена у саму срж српског етоса и она пребива у најдубљим сферама народног бића, попут моћног гена који чека прилику да се активира и ишчисти организам од нечистоте покајање је окидач за тај процес, но да би се оно принело, морамо као народ бити свесни својих промашаја и одвајања од бога остаје само питање: да ли ћемо бити расудљиви и свенародно покајање принети вољно, искрено и у довољној мери, или ћемо га опет приносити невољно, притиснути неким новим страдањем? својевремено је никола тесла, у уводу есеја посвећеног ј ј змају, написао: српски народ је потонуо у презрено ропство након фаталне битке на косову пољу 1389 године, против надмоћних азијатских хорди европа никада неће моћи да се одужи србима који су, жртвујући сопствену слободу, зауставили тај варварски прелив знамо како се (западна) европа српском народу „одужила“ у 20 веку, и како се у наше време, „одужује“ тако што ужурбано ради на томе да отме од срба управо косово и метохију, земљу на којој је теслин народ бранио западноевропске народе од варварске најезде уз тај спољашњи притисак са запада, однедавно је и изнутра наметнут дискурс што бржег решавања статуса окупираног дела јужне српске територије на све то сабор српских архијереја је изнео темељан, јасан, прецизан и недвосмислен став – том ставу немамо шта додати или одузети околности у којима живимо призивају у сећање историјски лик светог стефана лазаревића он је, у претешком времену (неупоредиво тежем него данашњем), које је наступило непосредно после косовског боја, успео да духовно, културно и материјално обнови србију, па чак и да је војно оснажи лазарев син је био потпуно свестан вазалног положаја србије, граница своје моћи и претензија држава којима је био окружен и, при свему томе, успео је да сачува све што му је предато, да територијално поврати доста тога изгубљеног и да буде зачетник духовног и културног препорода србије а, изнад свега, постигао је оно најважније: посветио се остављајући за собом заветни пример вере, врлине, мудрости, знања и храбрости, свети деспот стефан високи је мера којом ће историјски суд части промерити кормиларе српске државе нашег времена не можеш ти имати жену брата свога (мк 6, 18), рече без устезања свети јован крститељ цару ироду пре две хиљаде година и пострада мученички ради те речи српски архијереји, свештеници, монаси, верни народ на готово идентичан начин данас сведоче истину и правду у погледу косова и метохије, и противе се лажи пред земаљским моћницима, говорећи: не можете ви отети земљу српском народу то није питање дневне политике нити борбе за некакво „царство земаљско“ (које је, без царства небеског, само гомила блата која, пре или касније, чека сваког човека), већ питање верности истини и борбе за свој народ зато је став српске православне цркве суштински крстоносан – вертикалом сведочи истину пред богом и људима, а хоризонталом показује мајчински однос према косовскометохијским хришћанима и због тога је достојан као одговор на антологијско питање које стоји на печату косовског завета с љубављу у христу господу презвитер оливер суботић печат косовског завета у нашем времену штампа: штампарија српске православне цркве cip – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 271222(49711) issn 0555–0122 контакт: редакција: +381 11 30-25-116 маркетинг: +381 11 30-25-113 претплата: +381 11 30-25-103, 30-25-113, e-mail: misionar@spcrs – редакција pretplata@spcrs – претплата мисионарспцсрб | misionarspcrs септембар / октобар 2018 3 свети јустин ћелијски је у тексту „косовска етика“ поставио параметре за разумевање значења и значаја косова кроз векове историје српског народа косово је ту постављено пред огледало које је свето јеванђеље у сусрету са господом христом и његовим поукама које је оставио као путоказ смртнима у живот вечни налази се основ православне антропологије, па и космологије отац јустин пише: „земља живи небом – то је основни физички закон чак и за живот једне травчице потребни су сунце, месец, звезде и сва небеса а за живот човека, потребно је све то, и још нешто несравњено више: бог! јер, човек живи богом човек и јесте човек – богом! то је основни закон људског живота људи и јесу виша бића, а не бедне инфузорије (трепљари), само када живе богом и небеском правдом то је врховни закон наше светосавске и видовданске етике“ као што су морепловцима на разбеснелој морској пучини у прошлости звезде биле једини оријентир за наду и живот, тако су хришћанима кроз векове оријентири спасења били небески земља није последње уточиште нити извор система вредности, јер би тиме свака мученичка смрт којом су хришћани вишеструко испунили сваку дневну страницу календара, била обесмишљена на крају, и највећа и најсветија жртва у историји света, син божији, била би тада бесмислена жртва али, он је већ рекао да мудрост божија и мудрост овога света нису једно и исто лудост пред светом је често мудрост пред богом тако је размишљао и свети кнез лазар свако ко на њега гледа као на нетактичног државника или занесењака, мора добро размислити о својој хришћанској припадности ко је христос? ето питања које је неизбежно када се говори о косову ко су они који су разапели христа? где се ми под тим скромним крстом који не може стати у цели свет налазимо? да ли смо мали и сићушни успели бар да се сенци његовој приближимо и у њој се просветлимо незалазном светлошћу или пребивамо у тами која мисли да је светлост? да ли је наша логика смислена или је она само оправдање за безверје? реч пастира лудост пред светом је често мудрост пред богом косовска логика и економија презвитер александар р јевтић „ако се данас присећамо косовског опредељења, то је зато што смо, у својој превеликој журби да се приближимо европској култури, заборавили да и наша традиција чини део те културе отварајући се модерном свету, као да смо заборавили на себе као да нам се учинило да свет постоји ван нас, негде преко границе, у срећнијим и привлачнијим крајевима а свет је почивао у нама још док се за нас није ни знало, док нисмо ни знали где су нам границе“ (зоран мишић, шта је то косовско опредељење) 4 5/ 2018 господ христос је укорео апостола петра речима: иди од мене сатано, саблазан си ми, је
Свеска: 363 | Косовски завет и наше време
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ диоклијски Методије фото: Сергеј Забијако извор: Митрополија црногорско-приморска Фотографија на другој страни корице: Свети исповедник Варнава, Епископ хвостански Извор: из истоимене књиге аутора протојереја-ставрофора Саве Б Јовића Фотографија на трећој страни корице: У олтару храма Пећке Патријаршије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Високи Дечани фото: Драган С Танасијевић СВЕСКА 363, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2018 Реч уредника Печат Косовског завета у нашем времену 2 Реч пастира Косовска логика и економија 4 Материк Успење Пресвете Богородице – Прелазак у живот 6 Реч Архијереја Треба се саображавати са живом вером непрестаним сусретањем са Христом 8 Мисиологија Савремена мисија Цркве 13 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг (други део) 15 Хришћанство и психологија О негативним помислима 19 ТЕМА БРОЈА Косовски завет 23 Радуј се, Свети Великомучениче кнеже Лазаре! 26 Разговор са архимандритом Савом (Јањићем) О Косовском завету 28 Разговор са мати Харитином (Пантић) Срби да се боре за своје светиње! 32 Светолазаревски избор 37 Звоно које увек звони 39 Света Земља Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у Јерусалиму 42 Света Гора Манастир Ставроникита 46 Мисли О једној саблазни 50 Сведочанства Како да променим свет? 52 Хришћанска књижевност Молитва у делима Милутина Бојића 54 Сећање Одлазак вредне пчеле српске академске кошнице 56 Поезија Стефану за вечни спомен 59 Мисионарски излог Хришћански извори – светоотачка штива за српске читаоце 60 Поезија за децу 64 стране септембар / октобар 2018 1 ˜°˛˝°˙ˆ ˇ Р/ОКТОБˇ ˘ 2018 цена 90 динара МИСИОНА˘ СКО ГЛАСИЛО ˜˘˛ СКЕ ˛˘ ˇ О˜ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ˝ ема броја: Косовски †аве“ и на‘ е време мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уп
Одреднице:
1. 11585 / ...о снажној утемељености нашег народа за хришћанску веру и њен нај ДУБЉИ смисао крст и васкрсење потреба да се у тој мери направи паралела између косова и и пасхе говори о живости новоза...
2. 116687 / ...смо позвани да као људи надрастемо пролазно и пронађемо свој ДУБЉИ идентитет и личност у христу ту мисију ширимо и према многим инославним гостима из целога света, који дубоко дирнути ...
1. 11585 / ...о снажној утемељености нашег народа за хришћанску веру и њен нај ДУБЉИ смисао крст и васкрсење потреба да се у тој мери направи паралела између косова и и пасхе говори о живости новоза...
2. 116687 / ...смо позвани да као људи надрастемо пролазно и пронађемо свој ДУБЉИ идентитет и личност у христу ту мисију ширимо и према многим инославним гостима из целога света, који дубоко дирнути ...
42
Свеска: 365 | Човек - икона Божија
...1 / 2019 која се није прекидала скоро 20 година, већ се само проДУБЉИ?📌 вала и окрепљивала за
подношење крста тешке болести и окретање
једином на потребу многосилно николаје-
во дело је дубоко на
...1 / 2019 која се није прекидала скоро 20 година, већ се само про
МЕТА инфо: Р:25121 К:187795 Д:104
| Свеска 365 |
Свеска: 365 | Човек - икона Божија
... оно што чини још особенијим животни пут братислављев је његова блиска духовна веза са светим николајем велимиревићем, сећање посмртно словце за једног необичног мисионара небојша ћосовић браца крај гроба патријарха павла (из породичне архиве породице перошевић) 48 1 / 2019 која се није прекидала скоро 20 година, већ се само продубљивала и окрепљивала за подношење крста тешке болести и окретање једином на потребу многосилно николаје- во дело је дубоко надахњивало, поучавало и оно немогуће људском разуму претварало у могуће верујућој души тако је неуморни брацин духовни елан покренуо много људи на стварање обимне и јединствене четворо- језичне dvd – монографије са називом „жи- вот и дело св николаја жичког и охридског“, по завршетку које су пресахле телесне силе овог доиста необичног мисионара брат бра- ца је неуморно посећивао храмове, док је колицима то могао (волео је особито да оде до манастира лелић и ћелија, где му је био незаменљиви сапутник г мирко тепавчевић, који га је дочекивао и пазио на недељним и празничним литургијама), строго је постио и причешћивао се духовни подвиг га је др- жао увек изнад свакодневних болова и бри- га свих ових година над брацом је неуморно бдела мајка винка, и браћа синиша и радуле овде још неку реч о горе поменутој елек- тронској монографији: рад на њој је био ви- шегодишњи, напоран, али испуњен и нека- квом тихом радошћу духовног напредовања братислав је ударао на болест духовним под- вигом, и као да више није осећао земаљске болове захвалили бисмо се и свима, знаним и незнаним, који су помагали колико су могли у обликовању монографије и тиме уградили себе у ово вредно дело обнове наших душа на ветровитој и суморној орловачи је преко 200 душа испратило земне остатке братислава перошевића, а ми сада моли- твено подржавајући пут његове душе ка небеским становима, не можемо, а да се не сетимо дирљивих речи епископа иринеја добријевића: бог да прими нашег доброг и драгог брацу у његовом царству! сада може чак и да лети са анђелима без својих колица заиста беше добрица прави верник вечан му спомен! аутор је био брацин сарадник на изради dvd-монографије живот и дело светог ни- колаја жичког и охридског сећање православни мисионар је пре тачно седам годи- на, у броју 323 (јануар/фе- бруар 2012), објавио текст о животу и мисионарском труду братислава-браце перошевића часопис се може бесплатно преузети у електронском (pdf) фор- мату са интернет адресе мисионарспцсрб, тако да се читаоци који нису чи- тали тај текст могу упозна- ти са ликом и делом брата браце који је, како се у за- кључку наводи, био „суд са- вести сваком хришћанину који је заорао бразду на по- љу мисије цркве“ браца током израде монографије (из породичне архиве породице перошевић) јануар / фебруар 2019 49 када је 1996 године протојереј-ставрофор љубодраг петровић добио благослов од тадашњег патријарха павла да обнови вер- ско добротворно старатељство, кренуо је ни од чега ушао је у празне просторије, од бив- ших парохијана и пријатеља добио сто и не- колико столица и полако, временом, почео да попуњава простор инвентаром паралелно је успоставио везе са добронамерним људима разних вокација који су били спремни да се жртвују за свој народ и цркву, те да одвоје време за волонтерски рад у вдс-у делатност вдс-а је била поде- љена у осам секција једна од њих је била верска просвета требало је осмислити како да садржајно и функционално рад секције бу- де оптималан на дуже време од почетка се кренуло са организовањем пре- давања и одржавањем промоција књига у сали српске патријаршије у београду, на различите богословске теме у којима су уче- ствовали људи свих профила, од студената, професора до лекара, као и бројни угледни људи из јавног и културног живота београда и србије како је отац љубодраг имао богато иску- ство из парохија у којима је службовао, по- готово из мисионарске школе при храму светог александра невског, коју је основао, изградио и био њен стуб и ослонац, сви су се радо одазивали да гостују он је успевао да дâ нарочиту врсту озбиљности тим пре- давањима, али је увек био спреман и да се на оригиналан и њему својствен начин нашали одазив је био велики јер у то доба мисионарски рад при парохијама архиепископије није био развијен у учионици вдс-а, недељом у 19 часова, била је организована три- бина за младе, углавном студен- те, на којој се поред богословских тема разговарало и о животним проблемима ту су се склапала ле- па познанства и пријатељства, не- колицина је окончана кумствима, а нека браком у поподневним часовима, радним данима, одржавани су часови страних језика, а суботом пре подне часови математике, фи- зике, хемије и српског језика наставници су бирани по људским и хришћанским мерили- ма у вдс-у смо свих ових година имали (а и са- да, уз божију помоћ, имамо) наставу страних језика – црквенословенског, руског, енглеског, француског и грчког у просторијама верског добротворног ста- ратељства је деловала и дечија уметничка милосрђе како је отац љубодраг имао богато искуство из парохија у којима је службовао, поготово из мисионарске школе при храму светог александра невског, коју је основао, изградио и био њен стуб и ослонац, сви су се радо одазивали да гостују ресор верске просвете при верском добротворном старатељству наставници по људским и хришћанским мерилима ратко канлић и небојиша мишевић 50 1 / 2019 школа за анимацију познатија под именом „душа“ која је окупљала велики број деце и стручњака из области анимације, цртања, ва- јања, света музике и филма школа је иза себе оставила један прелеп пројекат у виду ани- мираног филма који је посвећен светом де- споту стефану лазаревићу и граду београду у последњих неколико година у парохија- ма престоног града се редовно врши катихе- зација верника што је увелико допринело да се, сасвим природно, рад ресора за верску наставу преоријентише на помоћ у савлада- вању школског градива та чињеница је ите- како добро искоришћена да се помогне деци која себи не би могла да приуште плаћање додатних часова захваљујући добром семену које је прота љуба посејао и људима који су му помагали на његовом путу, данас његовим стопама и са његовим благословом ходају и раде многи професори, студенти, волонтери и сарадни- ци заједно са свим запосленима у вдс-у, а ко- ји инспирацију налазе у протиним саветима и поукама наставиће се милосрђе јануар / фебруар 2019 51 горненски женски манастир руске духов- не мисије у јерусалиму је смештен у обла- сти еин-карем, 4 километра југо-западно од јерусалима у ову брдовиту област је, након јављања светог архангела гаврила (празник благовести), дошла из назарета пресвета богородица ту се сусрела са рођаком, пра- ведном јелисаветом, мајком светог јована крститеља, са којом је поделила радосну вест о будућем рођењу спаситеља (лк 1, 39–45) након овог догађаја, пресвета бого- родица је узела воду са извора еин-карем овај извор и данас постоји у центру села еин-карем због сећања на овај догађај, у непосред- ној близини овог извора воде, изграђен је света земља у знак сећања на сусрет пресвете богородице са праведном јелисаветом, мајком светог јована крститеља, у центру села еин-карем изграђен је горненски манастир око 1882 године горненски манастир, еин-карем јелена јонић горненски манастир, еин-карем јерусалим, (извор: wwwsoboryru) 52 1 / 2019 горненски манастир око 1882 године руски архимандрит антонин капустин, шеф руске црквене мисије у светој земљи, је 1881, купио две куће и велику плантажу масли- на на овом месту пошто је у то време све- та земља била веома посећена од стране руских ходочасника, архимандрит антонин одлучује да ове две економске куће претво- ри у конаке за смештај ходочасника убрзо и ове две куће постају тесне за велики број људи, и архимандрит гради још две куће на истом имању у те две нове куће се усеља- вају руске монахиње и архимандрит добија благослов од руског патријарха, те једну од кућа проширује и претвара у манастир о антонин доноси одлуку да су сви ходоча- сници који желе да се настане у еин-каре- му обавезни да од својих пара купе околну земљу на којој ће направити кућу и свој мали врт око куће тако је за непуних 20 година око манастира никло читаво насеље кућа, а манастир због тога нема своје пратеће згра- де са монашким келијама, већ уместо њих има мале куће које се расипају широм брда изнад села еин-каррем, у којима живе мана- стирски становници први камени храм манастира је сагра- ђен почетком 1882 године, а освећен мар- та 1883, у част сусрета пресвете богороди- це са праведном јелисаветом већ наредне године у горненски (горњи) манастир је из града казања стигла икона пресвете бого- родице за коју се још у то време веровало да чудотвори и заиста, уз јаку веру и моли- тву верних, икона је спасила целокупно сестринство манастира од епидемије коле- ре која је крајем 19 века харала по палести- ни, и захваљујући том догађају, манастир је назван у њену част иконостас, плаштаницу, сасуде и иконе су у манастир из русије донеле монахиње мана- стира централна икона на иконостасу пред- ставља господа исуса христоса са трновим света земља извор воде, чесма пресвете богородице, еин-карем: (извор: wwwsoboryru) горненски манастир, еин-карем јерусалим (извор: wwwsoboryru) јануар / фебруар 2019 53 венцем на глави њу је иконописао архиман- дрит антонин испред храма се налази каме- ни стуб од куће праведног захарије и јели- савете десно од улаза је камен са којег је, по предању проповедао јован крститељ архимандрит антонин је издејствовао да се успостави посебан празник „целивања“ у знак сећања на посету пресвете богоро- дице својој рођаки праведној јелисавети указом синода од 5 августа 1883 године овај празник ће се убудуће празновати 30 марта (12 априла по старом календару) уколико благовести не падну у дане стра- сне седмице празник се одлаже до четврт- ка светле седмице или на дан живоносног источника по традицији, икона благовести из цркве сабора свете тројице, сваке године се за овај празник доноси на извор воде у селу еин-карем, где је монахиње горненског манастира радосно дочекују након молеба- на и звона, почиње свечани улазак иконе у манастир под целог храма монахиње мана- стира посипају цвећем, а потом се уноси икона и ставља на постоље у центар наоса на икону се наслања игумански штап како је пресвета богородица боравила код пра- ведних захарије и жене му јелисавете три месеца, ова икона у спомен на тај богороди- чин боравак у еин-карему, остаје три месе- ца у манастиру све до 24 јуна, односно дана рођења јована претече, када се свечано враћа у цркву сабора свете тројице, руске духовне мисије у јерусалиму сестринство манастира се увећавало, број ходочасника је из године у годину бивао све већи, и 1911 године је започета град- ња већег саборног храма, која је прекинута 1914 године због избијања i светског рата изградња саборног манастирског храма је настављена тек 2003, по иницијативи начел- ника духовне мисије, архимандрита јели- сеја под руководством новог начелника духовне мисије, архимандрита тихона, 2007 је завршена изградња храма управо на јуби- ларној прослави 160 година постојања руске духовне мисије у јерусалиму молитвеном службом приликом освећења новог храма началствовао је патријарх јерусалимски и све палестине теофил iii на манастирској земљи у близини горнен- ског манастира се налази и пећински храм посвећен јовану крститељу који је освештан 1987 године света земља уношење иконе пресвете богородице у горненски манастир, (извор: rusdmru) 54 1 / 2019 манастир ксенофонт се налази на самој обали мора између манастира дохи- јар и манастира светог пантелејмона слави празник светог ђорђа по предању које је забележио барски, у манастиру су прво живели срби и бугари када је тамо боравио 1726, затекавши троји- цу-четворицу монаха (од којих је само један био свештеномонах), правило се читало на словенском, а видео је и много српских и бугарских књига (грчких мало) сава хилан- дарац каже да је „манастир прво засновао ксенофонт, неки српски војвода (иначе исто- ријски непозната личност)“, па је по њему и добио име грчки писци не помињу то преда- ње, ни да је у ксенофонту било словенских калуђера преподобни ксенофонт је пот- писао један акт проте јована из 991 годи- не и још да је ксенофонтов брат био неки теодор, којег је свети атанасије исцелио у милопотаму друга легенда говори да је овај преподоб- ни светитељ живео у 6 веку и да је саградио мали храм светог димитрија, на атосу али у историјским документима стоји написано да је овај светитељ живео у време византијског цара никифора iii вотаниата у једном доку- менту, из протата свете горе из 1083 године, пише да је у манастир монаха ксенофонта пристигао заповедник византијске флоте никифор стефан, који се у овом манасти- ру замонашио и касније постао игуман под монашким именом симеон, а који је много допринео да се манастир обнови и проши- ри он је све то плаћао својим новцем као света гора оно што издваја овај светогорски манастир од других је то што се он први одрекао идиоритмијског начина живота и вратио у киновијски, у складу са писмом цариградског патријарха гаврила iv немања јонић манастир ксенофонт јануар / фебруар 2019 55 и новцем који му је цар никифор вотаниат слао управо у ово време, манастир ксено- фонт је стекао највеће површине свете горе од којих су многе биле економске, и постао „права кошница калуђерске предузимљиво- сти“ на основу овога се може претпостави- ти да је манастир био економски веома јак све до доласка османлија на свету гору и њиховог освајања цариграда, па је у трећем уставу свете горе, манастир био на осмом хијерархијском месту међу светогорским манастирима даља историја манастира ксенофонт се не разликује много у односу на историјат дру- гих светогорских манастира тако је и овај манастир много страдао од упада гусара, затим пожара, а напослетку и од великих турских пореза, што је довело до тога да у једном моменту буде и напуштен, али на сре- ћу краткотрајно током 13 века, обнову овог манастира помагали су византијски цареви, током 14 века српски краљеви и цареви, а током 15 и 16 века прекодунавске војводе, великаши и руски цареви оно што издваја овај светогорски мана- стир од других је то што се он први одрекао идиоритмијског начина живота и вратио у киновијски, у складу са писмом цариград- ског патријарха гаврила iv, 1784 године зна- чајну улогу у овоме је одиграо кавсокаливиј- ски монах пајсије са митилинија, који је дао и лична финансијска средства да се обнови и прошири манастир ксенофонт ове актив- ности су снажно финансијски подржали и архимандрити константин и захарије, који су у улогама таксидиона посећивали многе прекодунавске земље и прикупљали новча- ну помоћ за обнову овог манастира обнова је ишла својим добрим током, све док се није десио катастрофалан пожар 1817 године у којем је изгорео већи део манастирског комплекса заједно са библиотеком и скоро свим старим списима и књигама, трпезарија и већи број монашких келија монаси се нису предавали: јака воља и чиста вера их је даље водила ка новој обнови међу њима је био и митрополит самаковски филотеј који је прикупио вели- ку количину новца за обнову, напустио је своју епархију и остатак живота провео у ксенофонту као обични монах његов рад је наставио игуман манастира никифор са евије тако је данашњи католикон саграђен у периоду 1809–1819 године у северном делу порте овај католикон је величанствених архитектонских решења и уједно је најве- ћи манастирски католикон на светој гори у њему је и прелепи мермерни иконостас који света гора са ксенофонтске славе (извор: wwwamengr) 56 1 / 2019 се по лепоти издваја од осталих мермерних иконостаса какви се могу наћи у православ- ним манастирима католикон није фреско- писан, осим појединих трагова вероватно неуспелих покушаја у започињању ослика- вања великих представа из светог писма ипак, у католикону се налазе две мозаичне иконе светог ђорђа, коме је храм посвећен, и светог димитрија мозаичне иконе светог ђорђа и светог димитрија из хii века спада- ју међу највеће уметничк вредности за прву причају да су је иконоборци бацили у ватру, али да је она остала неоштећена, па када ју је неки побожни хришћа- нин оставио на пучини, сама је допловила до ксенофонто- вог манастира поред ових, у десној певници је и икона дванаесторице апостола која је била део иконостаса старог католикона из 16 века поред овог храма, налази се и старији храм-параклис сме- штен на неколико метара од улаза у манастир његова је припрата повезана са запад- ним комплексом зграда овај старији храм је фрескописао антоније са крита 1544 годи- не у десном делу олтара је смештена мала капела светог димитрија, која се сматра нај- старијим здањем садашњег манастира унутар храма се налази резбарени дрвени ико- ностас из 17 века и одликује га богатство декора од биљних мотива до закривљених оквира икона масивна четвороугаона кула у порти служи и као звоник фијала у његовој близини је знат- но старија од конструкције која је окружује ксенофонт има две трпезарије, старију догра- ђену уз спољну припрату старе цркве, и нову у западном крилу наспрам улаза у нову цркву у манастиру ће вам радо показати иконе деизиса и дванаест апостола, које потичу из шеснаестог века, затим чудотворну богоро- дицу одигитрију, за коју легенда вели да је 1730 у три маха сама долазила из ватопеда, после чега су се два братства сагласила да треба да остане у ксенофонту слика се као одигитрија којој је глава благо наклоњена ка христу налази се на северном стубу храма поред ова два храма, манастир има још 19 параклиса унутар самих зидина, широм и ван свете горе манастир ксенофонт на све- тој гори има укупно 11 параклиса, од којих су четири фрескописана од ових параклиса се по историјату и величини и значају издвајају: параклиси светог јефимија, светих бесре- бреника, успења пресвете богородице и светог јована богослова поред ових, мана- стиру ксенофонт припада и келија светог андреја у кареји, коју му је манастир хиландар продао 1960 године од манастирских реликвија се издвајају: две горе помену- те мозаичне иконе, мала икона преображења, део животвор- ног крста, кивоти са моштима многих светитеља, свете оде- жде библиотека и архива су смештене у југозападном делу манастира садрже око 600 ста- рих рукописа, од којих су 8 на пергаменту, као и више од 7000 старих штампаних књига ксенофонту припада и бла- говештенски скит, који је на сат хода источно од манастира, на зеленој падини то је грч- ки идиоритмијски скит основан 1760 године од стране јеромонаха силвестера и монаха јефрема и агапија скит се састоји од главног параклиса-кириакона и 22 каливе-колибе око њега данас је, на жалост, већина колиба напу- штено и тамо живи свега седам-осам монаха манастир ксенофонт заузима шеснае- сто место у светогорској манастирској хије- рархији, а братство манастира броји око 60 монаха у самом манастиру, околним келија- ма и скиту света гора мозаична икона светог ђорђа, манастир ксенофонт (извор: wikipediaorg) јануар / фебруар 2019 57 поводом збирке приповедака божји љу- ди боре станковића, јован скерлић је записао: „нов оделит свет, за који немарно око има само полусажаљив, полупразан по- глед то су просјаци, `ништи и убоги`, који о задушницама и поменима притисну врањан- ско гробље; божјаци, слепци, хроми, сума- нути, занесени, у прљавим кошуљама дугим до земље, у туђем оделу, са пуним бисагама и крчазима испрошена јела и пића, рања- ви, несити, грабљиви, подивљали, ћутљиви, бесомучни, вечно расплакани то су сиро- ти просјаци који просе да се хлебом хране; ту богати просјаци који имају своје куће у вароши и по селима новац под интересом они долазе из сеоских амбара, газдинских штала, из рушевина, рупа, незнано одакле, да се као муве на рани, поређају и вуку дуж зидова порте и да се после пијани ваљају по гробовима“ нису тад били свесни ни скерлић, а још мање писац старог врања и „пустог турског“ станковић да ова књига има стати у сам те- мељ целокупне српске књижевне мисли и духовности, чији траг траје до данас управо описујући овакав свет који се око задушница скупља око гробља, бора станковић проди- ре у саму срж оног старозаветног, разграђу- јући нам све што се збива у једном свету који је близак оностраном на почетку ове збирке стоји вероватно једини и најцеловитији опис задушница, а потом се нижу ликови чије ка- рактере оним балзаковским маниром који тежи забележити све људске нарави, станко- вић нехотично даје безмало до последњег потврдиће то каснија српска књижевност није случајно баш овај свет одабрао пи- хришћанска књижевност знао је станковић да је несрећа људска сабрана око цркве и гробља заправо оно јеванђеље које српској књижевности недостаје у тренутку кад је српска држава коначно са леђа збацила стеге отоманске империје и закорачила у век модернизма „божји људи“ боре станковића дејан војводић борисав станковић – божији људи 58 1 / 2019 сац „коштане“ и „нечисте крви“ знао је стан- ковић да је несрећа људска сабрана око цр- кве и гробља заправо оно јеванђеље које српској књижевности недостаје у тренутку кад је српска држава коначно са леђа збаци- ла стеге отоманске империје и закорачила у век модернизма није му то могла исприча- ти и томе га научити ни његова чувена баба злата од које је слушао приче о старом вра- њу, па и о врањанским гробљима он је сам осетио и тему и моменат у коме се налазио, те је заједно са петром кочићем био зачет- ник и српске модерне књижевности и једне нове ослобођене духовности писац већ тад увиђа једну сакралну ди- мензију која је дубоко уграђена у свест на- шег народа, а од које није могла побећи ни каснија српска духовна традиција сетимо се само неких јунака булатовићевог романа црвени петао лети према небу или филмова емира кустурице иста нит веже крај xviii и почетак xxi века у чему се крије потреба да се овакав свет представи, може се тумачити са разних стра- на поред саосећања уметника са овим љу- дима у њиховом се карактеру крије и нешто ослобађајуће сетимо ли се дубровачких те- атара, карневала и луда, схватићемо да ко- рен сваког оздрављења јесте блиско везан са поремећајем ума или барем његовим иш- чашењем у таквим тумачењима иде се до- тле да се тврди да управо овакви појединци наш свет и спасавају то се донекле поклапа и са хришћанским веровањем да читав један град, место или земља стоји на једном или неколико праведника неоспорна је чињеница, са ове историјске дистанце, да је збирка божји људи у саодно- су историјског момента и свести народа по- стала зачетник једне нове духовности која се буди на прелазу из хix у xx век оптерећена теретом турске власти и борбе за осамостаљењем, србија је још дуго после књижевне сенза- ције борисава станковића тра- жила она обележја своје држав- ности и духовности ипак, како је српска књижевност ишла у корак са европском модерном у ослобађању пре свега једне ко- лективне духовне вредности, с правом можемо рећи да су бож- ји људи истински траг о зачетку једне нове парадигме у српској култури стога скерлићев суд с по- четка овог текста, у ком се апострофирају јунаци станко- вићеве прозе у свом тотали- тету нимало не чуди заправо, књижевност која признаје све оне осећаје једног народа, па макар они били и најнижи, заправо постаје национална књижевност из које се рађа је- ванђељска духовна, али и морална верти- кала, коју је касније лако пратити ако жели- те стварати и живети на том трагу српска књижевност имала је бројне писце који су кренули путем чији је зачетник у модерној српској књижевности био управо борисав бора станковић хришћанска књижевност просјак, извор: changeorg јануар / фебруар 2019 59 мисионарски излог приредио књигољубац, верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке, београд, 2017, 366 смисао живота: православље или јога милош з јелић у нашим медијима и јавности у по- следње време је крајње актуализова- на прича о јоги она се представља као древна вештина, која служи за телесну релаксацију, побољшање концентрације, опуштање јога је све популарнија и код старијих и код омладине, но заборавља се да је она неспојива са православним хришћанством: јога потиче из паганске религије о томе да њен циљ није теле- сна релаксација, нити стицање истинског унутрашњег мира, и колико је опасна и по телесно здравље може се прочитати у овом зборнику текстова текстови пра- вославних аутора, дају нам одговоре на бројна питања и откривају непознате де- таље везане за јогу после уводног поглавља пут христа или пут јоге, следе поглавља хришћан- ски одговор на изазов далеког истока и велика лаж звана јога у овим поглављи- ма, један аутор каже: „ док у православ- ној молитви човек проналази себе и свој непрекидни живот у обраћању богу, у медитацији он лута илузијама све док се не затвори у јединој жељи – да ишче- зне тако да не остане никаквих других жеља“ у поглављу јога и последице, пажњу при- влаче текстови о последицама бављења јогом један аутор се осврће на уобичаје- ни начин пропагирања јоге као елемента здравог начина живота и каже „ постало ми је јасно да се јогини уопште не исти- чу здрављем и дуговечношћу друго, зва- нична медицина се још није позабавила овом методологијом побољшања здра- вља, очигледно зато што нема консензуса православље или јога (извор: wwwkorisnaknjigacom) 60 1 / 2019 о неким битним позитивним ефектима“ аутор даље наводи примере тешких здравствених поремећаја, насталих услед бављења јогом пажњу привлачи и поглавље право- славни пост и веганство, јер интере- совање за вегетаријанство и веганство расте један од аутора каже „господ је благословио једење меса а оно што бог благослови не може бити зло тре- ба приметити да сентиментални људи, који имају недоумице у погледу једења меса, неретко су потпуно равнодушни према неупоредиво страшнијим дели- ма но што је то убијање животиња ради људске исхране“ други аутор истиче да је „вегетаријанство, научно гледано, су- јеверје а да етика вегетаријанства није хришћанска“ последње поглавље носи наслов сед- моглава аждаја хиндуистичко-окултна учења у светлости хришћанства, а ау- тор је епископ александар (милеант) аутор прави поређење између право- славља и лажних учења далекоисточних религија, открива непознате детаље њи- хових учења, а тиме и опасности „идеја о принципијелној непојмљивости и не- достижности истине, налази се у основи зен – будизма пошто је свет привидан и илузоран, истина је недостижна и не- појмљива научити нечему другог сма- тра се једнако немогућим, као и научити нешто од другог да би се било шта схва- тило, неопходно је ослободити се пред- расуда и мишљења каква проповедају различите религије током медитаци- је, човек би требало да ослободи ум од спољашњих утицаја и да се у потпуности паралише све што човек може да спо- зна доћи ће му изнутра, изненада најва- жније је да се човек осети као органски део целине“ с обзиром да један број православних хришћана због незнања практикује, а неки од њих чак и популаришу јогу, ова књига представља веома важно штиво за наше време несрећна раздвајања главно је стрпљење дешавају се вео- ма лоше ствари имамо луксузне усло- ве на селу: она има једну кућу, ја имам другу; можемо и одвојено да живимо догађа се, побегнеш, затвориш се, љу- тиш на њу, мислиш: оваква је и онаква, све чини погрешно, новац је потрошила, унуке покварила знам већ: раздвајања су ђаволи мој ум је чувар срца: разумем да морам да идем први корак је тежак међутим, ти си мушкарац, имаш „его“, али треба пре- ћи преко поноса - и ти јасно видиш: како сам могао лоше мислити о њој, када она, јадна, толико трпи од мене?! зато и постоји брак „носите тешкоће једно другог“, тако је говорио апостол павле ово није уздах на клупи, овде се ради о тешким стварима дан ништа не успева, два, три; онда сам на извору наточио мало воде, ста- вио јој пред врата и већ је постало бо- ље изгледа да ми је дух свети дошао у помоћ разумем да без ње нећу бити срећан, нећу моћи ни своје омиљене плоче да слушам а када се све смири, разми- шљаш, зашто си се као будала дурио три дана? губимо драгоцено време живота на препирке, а живот је леп без међу- собне патње и сталних захтева једни од других: ти си муж - ти си дужан, ти си же- на - ти си дужна и у свету је тако, само у великом обиму - сирија, јевреји, ара- пи док сте подељени, не можете бити срећни пјотр мамонов, музичар, глумац приче из духовно-просветитељског часописа „врата небесные“ бр 2 (100); град брест, белорусија јануар / фебруар 2019 61 некадашњи службеник штампарије која ради при српској патријаршији у бео- граду, милутин душанић, испричао нам је овај чудесни догађај који је чуо од удовице драгиње драгићевић код које је становао две године (1981–1983), у улици добрачина 73, као студент православног богословског факултета у београду– остао сам дужан мо- јој доброј газдарици да запишем овај њен чудесни животни доживљај у коме је она виде- ла само божију милост, љубав и испружену руку, и који ју је учврстио у православној вери драгиња је словакиња која се удала за србина из коцељеве (не сећам се његовог имена), и пре црквеног венчања при- мила је православље живе- ли су на звездари пред други светски рат, 1940, добили су си- на драгишу за време окупаци- је, као и многе друге, и њих је захватила ратна немаштина и драгиша се 1942 толико разболео да му он- дашњи лекари нису могли помоћи дете ни да оздрави нити да умре! драгиња у очаја- њу почне да моли бога да дете умре јер нема више снаге да бди поред њега и дан и ноћ имали су у стану само једну сијалицу која је светлела целу ноћ „тада“, прича она „не знам да ли сам то сањала или стварно видела же- ну у црној одећи која ми рече: ’јесам ли ти рекла да ћу ти требати? иди у цркву свете петке на калемегдану и наћи ћеш лек!‛ да ли у бунилу због неспавања и премора, не знам, почела сам да размишљам откуда познајем ону жену и сетим се када сам имала девет година, сањала сам да се играм у свом дво- ришту и приђе ми старија жена у црном ја се уплашим, прескочим ниску ограду и по- бегнем она је остала у мом дворишту и само ми је довикнула: ’нека, нека, требаћу ја теби!‛ чим је свануло, упутим се ка калемегдану трамвајем и стигнем ту сусретнем једну по- знаницу, јеврејку, која се бавила биљем, па видевши ме сву скрхану, упита ме: ’драгиња, како си?‛ ја јој опи- шем све моје муке и драгиши- но стање она ми рече: ’није то проблем отиди сада у биљну апотеку и купи чајеве (нажа- лост, заборавио сам које све чајеве је препоручила) и биће му боље’ растанемо се и ја проду- жим према цркви свете петке стигнем, црква отворена – жи- ве душе нема размишљам, бо- же, ко да ми дâ лек када овде никога нема? у недоумици шта да чиним и да ли још да чекам, чујем као да ми анђео господ- њи рече: ’имаш лек!‛ отрчим у биљну апотеку срећа, те сам све оно биље запамтила, купим то, помешам и скувам и дам детету да попије након само две-три употре- бе, драгиша је оживео, штавише, као да никад није био болестан то је чудо свете петке! па, кад неко каже да нема бога?!“, увек се у причи питала драгиња драгиња је касније родила и ћерку светла- ну нисам запамтио кад је остала удовица, релативно млада, само знам да је драгиша израстао у лепог младића, оженио се, постао отац, али и деда својим унуцима а драгиња је свој овоземаљски живот окончала код ћерке која је са својом породицом живела у шведској сведочанство „тада“, прича она „не знам да ли сам то сањала или стварно видела жену у црној одећи која ми рече: ’јесам ли ти рекла да ћу ти требати? иди у цркву свете петке на калемегдану и наћи ћеш лек!‛ чудесна помоћ свете петке р г света петка (извор: sufletortodoxro) 62 1 / 2019 иван буњин спомиње у својој књизи „село“ неку глувонему жену која је била добила на поклон једну раскошну свилену мараму же- на је била прилично ограничена и жао јој је би- ло да ту скупоцену мараму носи са лица, него је носила само с наличја, све очекујући да ће јој се некад указати прилика да је покаже све- ту у свему сјају али, као и свака ствар, свилена марама није била вечита, и она се тако с налич- ја искрзала и поцепала, а да је она јадница и није понела с лица – тако ради, пише буњин, и већина од нас и ми смо сви добили на поклон диван дар – живот међутим, многи поступају с тим даром као она неразборита жена – про- живе читав живот с наличја, с његове ружније стране када је евгеније оњегин у поодмаклим годи- нама погледао за собом – на свој празан, бес- плодан живот, када је сагледао како је само с мало више памети све могло бити далеко леп- ше и далеко друкчије, он је с уздахом казао: – а срећа је била тако близу! да, истински живот је често тако близу нас, а ми му неразумно окренемо леђа живи се по- сле ове у некој нади: биће боље, искрснуће не- ко чудо; разведриће се дани; понећу и ја своју лепу мараму с лица, а не с наличја али живот полако одмиче без промене на боље прола- зе дани празно, тупо, без истинског стварала- штва, без радости, без лепоте крај пута којим је једном спаситељ пролазио зеленило се смоквино дрво и он му је пришао у намери да утоли глад, али на смокви није би- ло плодова и он, који је толико благосиљао, проклео је то дрво које је само листало, а пло- да није имало (мат 21, 18- 19) тако носи на се- би печат неког проклетства и сваки живот који само споља личи на живот тако је, у неку руку, уклет и човек који тек само вегетира, који ра- ди колико баш мора, тек да би се одржао, а не створи ништа што би га превазишло и од њега остало истина, на сваком се послу може послужити богу, али благо ономе ко се ода ономе што мо- же до смрти да ради с вољом и љубављу! млади јован иљич сергијев (потоњи отац јован кронштатски) је још у раној младости осетио да га је бог позвао да буде свештеник и одао се томе позиву с много љубави и с много племените страсти: служио је свакодневне ли- тургије, проповедао, обилазио болеснике, мо- лио се за њих, обилазио домове по периферији свога града кронштата, одучавао људе од пића, мирио, учио, саветовао, тешио, помагао хиља- де душа је извео на прави пут, подигао, упутио, оплеменио и од душевних и телесних болести спасао малог микеланђела су родитељи били дали у граматичку школу, а он је осећао да га је бог позвао да буде уметник и све је време прово- дио у цртању и обилажењу радионица сликара и вајара на сликању и вајању су га „затицале ноћи и налазиле зоре“, како пишу његови био- графи, и није осећао умор, јер је радио оно за што је био рођен, оно што је волео, оно што му је постала једина животна страст и – убројао се у највеће уметнике света млади едисон је био прво продавац новина, па трговац, новинар и штампар, док није от- крио да му је бог дао проналазачки дар а тада се тако страсно одао томе послу да је на поне- ком изуму радио и по двадесет часова дневно и оставио свету око хиљаду и двеста пронала- зака које ми и данас користимо а тако стоји ствар и у свима другим области- ма оно је добар занатлија који страсно воли из пера првог уредника мисионара наше небо почиње овде епископ хризостом војиновић јануар / фебруар 2019 63 свој занат у онога је виноградара виноград као башта који са страшћу ради свој посао, у оне домаћице све блиста у кући која свом ду- шом воли овој дом, уредност, чистоћу ти људи који нађу своје право место у жи- воту и који раде оно што страсно воле имају стварно плодан живот, они су „помагачи бож- ји“, они сарађују с богом да у свету буде боље, они истински живе други услов за истински живот јесте човеко- во расположење душе када се један свештеник који је често мењао место службовања обратио владици николају за нови премештај, владика му је рекао: „пре- местио бих ја тебе кад бих био сигуран да не- ћеш на то ново место повести и себе са собом“ да ли ћемо бити мили људима и да ли ће на- ма бити добро међу њима много зависи од нас самих јеванђеље нас учи како да живимо, па да не будемо терет другима, и како да други буду ла- ки нама прво што нам препоручујете јесте – неисти- цање себе, недржање много до себе, до своје „вредности“, својих „заслуга“ које се биће на овој земљи могло упореди- ти са господом христом? а за њега је бог пре- ко пророка рекао: „гле , љубљени мој, који је по вољи душе моје! неће се свађати, ни викати, нити ће ко чути по раскршћима гласа његова трске стучене неће преломити, и стењ- ка који тиња неће угасити (ис 42, 1–4; мат 12, 18–20) кад би кога излечио, господ христос му је обично говорио: „гледај да никоме ништа не кажеш“ (марк 1, 44) ми који радимо за то да нас други хвале и ко- ји стално истичемо своје заслуге, доживљава- мо тешка разочарања има у јеванђељу једно место преко кога, док га читамо, некако олако прелазимо, а које са- држи велику истину наиме, у светом јеванђе- љу по луци пише да бог „разорава поносите“ ни са чим другим, него „мислима срца њихо- вих“ (1, 51) и стварно, самољубив и поносит човек стално, и дању и ноћу, само мисли како му се не одаје довољно признања, како га љу- ди мање цене него што он заслужује, како га вређају, понижавају, омаловажавају гори па- као од тих црних мисли није му потребан сасвим друкчије стоји ствар са оним који ради због самога посла, који не очекује апла- уз и који не мисли високо о себи њега мисли о увређеном поносу не прогањају и он ведро проводи дане и има мирне и спокојне ноћи хришћанско расположење душе зависи још и од тога да ли волимо један свештеник је, приликом обиласка своје парохије, морао преноћити у некој кући у којој је било детенце од две-три године када је треба- ло да пође на спавање, дете су довели да пољу- би укућане и госта – свештеник је у том тренут- ку помислио: „боже драги, како би лепо било кад бисмо сви ми, полазећи на спавање, с љубављу помислили на оне међу које нас је бог поставио! како би после једног таквог пољупца у мислима била благословена и мирна наша ноћ ‘ у једној сиромашној породици учили су де- те, кад год би добило што за јело, да прво одло- ми комадић и даде већи тетки или сестри иди госту да се из малена научи да дели с други- ма и не мисли само на себе! има прича о оном оцу који је једног јутра до- био на поклон јабуку жао му је било да је поје- де он, него је дао кћерци њој је било жао да је поједе она, па је дала мајци мајци је било жао да је поједе она, па је, не знајући од кога је јабу- ка изјутра пошла, предала мужу када се увече вратио с посла благо људима међу којима вла- дају такви односи! један домаћин из левча је говорио: „док смо били у заједници са оцем, браћом и снајама, били смо скоро најимућнија кућа у селу и има- ли смо свега али некако смо се тешко слагали у кући су међу женама биле скоро свакоднев- не свађе кад нас је отац изделио, постали смо сиромашни: јели смо проју али нам је била слатка јер смо били срећни и задовољни: сла- гали смо се, радили с вољом, волели смо се“ имао је тај домаћин право само када човек с вољом ради свој посао, када га не гризе душевни бол и када истински воли, живот му није изгубљен, него на њега „пада она тиха божанска светлост, те постаје светао, леп и вредан живљења“ јер, „наше не- бо почиње овде“ извор: епископ хризостом (војиновић), тихи глас
... оно што чини још особенијим животни пут братислављев је његова блиска духовна веза са светим николајем велимиревићем, сећање посмртно словце за једног необичног мисионара небојша ћосовић браца крај гроба патријарха павла (из породичне архиве породице перошевић) 48 1 / 2019 која се није прекидала скоро 20 година, већ се само продубљивала и окрепљивала за подношење крста тешке болести и окретање једином на потребу многосилно николаје- во дело је дубоко надахњивало, поучавало и оно немогуће људском разуму претварало у могуће верујућој души тако је неуморни брацин духовни елан покренуо много људи на стварање обимне и јединствене четворо- језичне dvd – монографије са називом „жи- вот и дело св николаја жичког и охридског“, по завршетку које су пресахле телесне силе овог доиста необичног мисионара брат бра- ца је неуморно посећивао храмове, док је колицима то могао (волео је особито да оде до манастира лелић и ћелија, где му је био незаменљиви сапутник г мирко тепавчевић, који га је дочекивао и пазио на недељним и празничним литургијама), строго је постио и причешћивао се духовни подвиг га је др- жао увек изнад свакодневних болова и бри- га свих ових година над брацом је неуморно бдела мајка винка, и браћа синиша и радуле овде још неку реч о горе поменутој елек- тронској монографији: рад на њој је био ви- шегодишњи, напоран, али испуњен и нека- квом тихом радошћу духовног напредовања братислав је ударао на болест духовним под- вигом, и као да више није осећао земаљске болове захвалили бисмо се и свима, знаним и незнаним, који су помагали колико су могли у обликовању монографије и тиме уградили себе у ово вредно дело обнове наших душа на ветровитој и суморној орловачи је преко 200 душа испратило земне остатке братислава перошевића, а ми сада моли- твено подржавајући пут његове душе ка небеским становима, не можемо, а да се не сетимо дирљивих речи епископа иринеја добријевића: бог да прими нашег доброг и драгог брацу у његовом царству! сада може чак и да лети са анђелима без својих колица заиста беше добрица прави верник вечан му спомен! аутор је био брацин сарадник на изради dvd-монографије живот и дело светог ни- колаја жичког и охридског сећање православни мисионар је пре тачно седам годи- на, у броју 323 (јануар/фе- бруар 2012), објавио текст о животу и мисионарском труду братислава-браце перошевића часопис се може бесплатно преузети у електронском (pdf) фор- мату са интернет адресе мисионарспцсрб, тако да се читаоци који нису чи- тали тај текст могу упозна- ти са ликом и делом брата браце који је, како се у за- кључку наводи, био „суд са- вести сваком хришћанину који је заорао бразду на по- љу мисије цркве“ браца током израде монографије (из породичне архиве породице перошевић) јануар / фебруар 2019 49 када је 1996 године протојереј-ставрофор љубодраг петровић добио благослов од тадашњег патријарха павла да обнови вер- ско добротворно старатељство, кренуо је ни од чега ушао је у празне просторије, од бив- ших парохијана и пријатеља добио сто и не- колико столица и полако, временом, почео да попуњава простор инвентаром паралелно је успоставио везе са добронамерним људима разних вокација који су били спремни да се жртвују за свој народ и цркву, те да одвоје време за волонтерски рад у вдс-у делатност вдс-а је била поде- љена у осам секција једна од њих је била верска просвета требало је осмислити како да садржајно и функционално рад секције бу- де оптималан на дуже време од почетка се кренуло са организовањем пре- давања и одржавањем промоција књига у сали српске патријаршије у београду, на различите богословске теме у којима су уче- ствовали људи свих профила, од студената, професора до лекара, као и бројни угледни људи из јавног и културног живота београда и србије како је отац љубодраг имао богато иску- ство из парохија у којима је службовао, по- готово из мисионарске школе при храму светог александра невског, коју је основао, изградио и био њен стуб и ослонац, сви су се радо одазивали да гостују он је успевао да дâ нарочиту врсту озбиљности тим пре- давањима, али је увек био спреман и да се на оригиналан и њему својствен начин нашали одазив је био велики јер у то доба мисионарски рад при парохијама архиепископије није био развијен у учионици вдс-а, недељом у 19 часова, била је организована три- бина за младе, углавном студен- те, на којој се поред богословских тема разговарало и о животним проблемима ту су се склапала ле- па познанства и пријатељства, не- колицина је окончана кумствима, а нека браком у поподневним часовима, радним данима, одржавани су часови страних језика, а суботом пре подне часови математике, фи- зике, хемије и српског језика наставници су бирани по људским и хришћанским мерили- ма у вдс-у смо свих ових година имали (а и са- да, уз божију помоћ, имамо) наставу страних језика – црквенословенског, руског, енглеског, француског и грчког у просторијама верског добротворног ста- ратељства је деловала и дечија уметничка милосрђе како је отац љубодраг имао богато искуство из парохија у којима је службовао, поготово из мисионарске школе при храму светог александра невског, коју је основао, изградио и био њен стуб и ослонац, сви су се радо одазивали да гостују ресор верске просвете при верском добротворном старатељству наставници по људским и хришћанским мерилима ратко канлић и небојиша мишевић 50 1 / 2019 школа за анимацију познатија под именом „душа“ која је окупљала велики број деце и стручњака из области анимације, цртања, ва- јања, света музике и филма школа је иза себе оставила један прелеп пројекат у виду ани- мираног филма који је посвећен светом де- споту стефану лазаревићу и граду београду у последњих неколико година у парохија- ма престоног града се редовно врши катихе- зација верника што је увелико допринело да се, сасвим природно, рад ресора за верску наставу преоријентише на помоћ у савлада- вању школског градива та чињеница је ите- како добро искоришћена да се помогне деци која себи не би могла да приуште плаћање додатних часова захваљујући добром семену које је прота љуба посејао и људима који су му помагали на његовом путу, данас његовим стопама и са његовим благословом ходају и раде многи професори, студенти, волонтери и сарадни- ци заједно са свим запосленима у вдс-у, а ко- ји инспирацију налазе у протиним саветима и поукама наставиће се милосрђе јануар / фебруар 2019 51 горненски женски манастир руске духов- не мисије у јерусалиму је смештен у обла- сти еин-карем, 4 километра југо-западно од јерусалима у ову брдовиту област је, након јављања светог архангела гаврила (празник благовести), дошла из назарета пресвета богородица ту се сусрела са рођаком, пра- ведном јелисаветом, мајком светог јована крститеља, са којом је поделила радосну вест о будућем рођењу спаситеља (лк 1, 39–45) након овог догађаја, пресвета бого- родица је узела воду са извора еин-карем овај извор и данас постоји у центру села еин-карем због сећања на овај догађај, у непосред- ној близини овог извора воде, изграђен је света земља у знак сећања на сусрет пресвете богородице са праведном јелисаветом, мајком светог јована крститеља, у центру села еин-карем изграђен је горненски манастир око 1882 године горненски манастир, еин-карем јелена јонић горненски манастир, еин-карем јерусалим, (извор: wwwsoboryru) 52 1 / 2019 горненски манастир око 1882 године руски архимандрит антонин капустин, шеф руске црквене мисије у светој земљи, је 1881, купио две куће и велику плантажу масли- на на овом месту пошто је у то време све- та земља била веома посећена од стране руских ходочасника, архимандрит антонин одлучује да ове две економске куће претво- ри у конаке за смештај ходочасника убрзо и ове две куће постају тесне за велики број људи, и архимандрит гради још две куће на истом имању у те две нове куће се усеља- вају руске монахиње и архимандрит добија благослов од руског патријарха, те једну од кућа проширује и претвара у манастир о антонин доноси одлуку да су сви ходоча- сници који желе да се настане у еин-каре- му обавезни да од својих пара купе околну земљу на којој ће направити кућу и свој мали врт око куће тако је за непуних 20 година око манастира никло читаво насеље кућа, а манастир због тога нема своје пратеће згра- де са монашким келијама, већ уместо њих има мале куће које се расипају широм брда изнад села еин-каррем, у којима живе мана- стирски становници први камени храм манастира је сагра- ђен почетком 1882 године, а освећен мар- та 1883, у част сусрета пресвете богороди- це са праведном јелисаветом већ наредне године у горненски (горњи) манастир је из града казања стигла икона пресвете бого- родице за коју се још у то време веровало да чудотвори и заиста, уз јаку веру и моли- тву верних, икона је спасила целокупно сестринство манастира од епидемије коле- ре која је крајем 19 века харала по палести- ни, и захваљујући том догађају, манастир је назван у њену част иконостас, плаштаницу, сасуде и иконе су у манастир из русије донеле монахиње мана- стира централна икона на иконостасу пред- ставља господа исуса христоса са трновим света земља извор воде, чесма пресвете богородице, еин-карем: (извор: wwwsoboryru) горненски манастир, еин-карем јерусалим (извор: wwwsoboryru) јануар / фебруар 2019 53 венцем на глави њу је иконописао архиман- дрит антонин испред храма се налази каме- ни стуб од куће праведног захарије и јели- савете десно од улаза је камен са којег је, по предању проповедао јован крститељ архимандрит антонин је издејствовао да се успостави посебан празник „целивања“ у знак сећања на посету пресвете богоро- дице својој рођаки праведној јелисавети указом синода од 5 августа 1883 године овај празник ће се убудуће празновати 30 марта (12 априла по старом календару) уколико благовести не падну у дане стра- сне седмице празник се одлаже до четврт- ка светле седмице или на дан живоносног источника по традицији, икона благовести из цркве сабора свете тројице, сваке године се за овај празник доноси на извор воде у селу еин-карем, где је монахиње горненског манастира радосно дочекују након молеба- на и звона, почиње свечани улазак иконе у манастир под целог храма монахиње мана- стира посипају цвећем, а потом се уноси икона и ставља на постоље у центар наоса на икону се наслања игумански штап како је пресвета богородица боравила код пра- ведних захарије и жене му јелисавете три месеца, ова икона у спомен на тај богороди- чин боравак у еин-карему, остаје три месе- ца у манастиру све до 24 јуна, односно дана рођења јована претече, када се свечано враћа у цркву сабора свете тројице, руске духовне мисије у јерусалиму сестринство манастира се увећавало, број ходочасника је из године у годину бивао све већи, и 1911 године је започета град- ња већег саборног храма, која је прекинута 1914 године због избијања i светског рата изградња саборног манастирског храма је настављена тек 2003, по иницијативи начел- ника духовне мисије, архимандрита јели- сеја под руководством новог начелника духовне мисије, архимандрита тихона, 2007 је завршена изградња храма управо на јуби- ларној прослави 160 година постојања руске духовне мисије у јерусалиму молитвеном службом приликом освећења новог храма началствовао је патријарх јерусалимски и све палестине теофил iii на манастирској земљи у близини горнен- ског манастира се налази и пећински храм посвећен јовану крститељу који је освештан 1987 године света земља уношење иконе пресвете богородице у горненски манастир, (извор: rusdmru) 54 1 / 2019 манастир ксенофонт се налази на самој обали мора између манастира дохи- јар и манастира светог пантелејмона слави празник светог ђорђа по предању које је забележио барски, у манастиру су прво живели срби и бугари када је тамо боравио 1726, затекавши троји- цу-четворицу монаха (од којих је само један био свештеномонах), правило се читало на словенском, а видео је и много српских и бугарских књига (грчких мало) сава хилан- дарац каже да је „манастир прво засновао ксенофонт, неки српски војвода (иначе исто- ријски непозната личност)“, па је по њему и добио име грчки писци не помињу то преда- ње, ни да је у ксенофонту било словенских калуђера преподобни ксенофонт је пот- писао један акт проте јована из 991 годи- не и још да је ксенофонтов брат био неки теодор, којег је свети атанасије исцелио у милопотаму друга легенда говори да је овај преподоб- ни светитељ живео у 6 веку и да је саградио мали храм светог димитрија, на атосу али у историјским документима стоји написано да је овај светитељ живео у време византијског цара никифора iii вотаниата у једном доку- менту, из протата свете горе из 1083 године, пише да је у манастир монаха ксенофонта пристигао заповедник византијске флоте никифор стефан, који се у овом манасти- ру замонашио и касније постао игуман под монашким именом симеон, а који је много допринео да се манастир обнови и проши- ри он је све то плаћао својим новцем као света гора оно што издваја овај светогорски манастир од других је то што се он први одрекао идиоритмијског начина живота и вратио у киновијски, у складу са писмом цариградског патријарха гаврила iv немања јонић манастир ксенофонт јануар / фебруар 2019 55 и новцем који му је цар никифор вотаниат слао управо у ово време, манастир ксено- фонт је стекао највеће површине свете горе од којих су многе биле економске, и постао „права кошница калуђерске предузимљиво- сти“ на основу овога се може претпостави- ти да је манастир био економски веома јак све до доласка османлија на свету гору и њиховог освајања цариграда, па је у трећем уставу свете горе, манастир био на осмом хијерархијском месту међу светогорским манастирима даља историја манастира ксенофонт се не разликује много у односу на историјат дру- гих светогорских манастира тако је и овај манастир много страдао од упада гусара, затим пожара, а напослетку и од великих турских пореза, што је довело до тога да у једном моменту буде и напуштен, али на сре- ћу краткотрајно током 13 века, обнову овог манастира помагали су византијски цареви, током 14 века српски краљеви и цареви, а током 15 и 16 века прекодунавске војводе, великаши и руски цареви оно што издваја овај светогорски мана- стир од других је то што се он први одрекао идиоритмијског начина живота и вратио у киновијски, у складу са писмом цариград- ског патријарха гаврила iv, 1784 године зна- чајну улогу у овоме је одиграо кавсокаливиј- ски монах пајсије са митилинија, који је дао и лична финансијска средства да се обнови и прошири манастир ксенофонт ове актив- ности су снажно финансијски подржали и архимандрити константин и захарије, који су у улогама таксидиона посећивали многе прекодунавске земље и прикупљали новча- ну помоћ за обнову овог манастира обнова је ишла својим добрим током, све док се није десио катастрофалан пожар 1817 године у којем је изгорео већи део манастирског комплекса заједно са библиотеком и скоро свим старим списима и књигама, трпезарија и већи број монашких келија монаси се нису предавали: јака воља и чиста вера их је даље водила ка новој обнови међу њима је био и митрополит самаковски филотеј који је прикупио вели- ку количину новца за обнову, напустио је своју епархију и остатак живота провео у ксенофонту као обични монах његов рад је наставио игуман манастира никифор са евије тако је данашњи католикон саграђен у периоду 1809–1819 године у северном делу порте овај католикон је величанствених архитектонских решења и уједно је најве- ћи манастирски католикон на светој гори у њему је и прелепи мермерни иконостас који света гора са ксенофонтске славе (извор: wwwamengr) 56 1 / 2019 се по лепоти издваја од осталих мермерних иконостаса какви се могу наћи у православ- ним манастирима католикон није фреско- писан, осим појединих трагова вероватно неуспелих покушаја у започињању ослика- вања великих представа из светог писма ипак, у католикону се налазе две мозаичне иконе светог ђорђа, коме је храм посвећен, и светог димитрија мозаичне иконе светог ђорђа и светог димитрија из хii века спада- ју међу највеће уметничк вредности за прву причају да су је иконоборци бацили у ватру, али да је она остала неоштећена, па када ју је неки побожни хришћа- нин оставио на пучини, сама је допловила до ксенофонто- вог манастира поред ових, у десној певници је и икона дванаесторице апостола која је била део иконостаса старог католикона из 16 века поред овог храма, налази се и старији храм-параклис сме- штен на неколико метара од улаза у манастир његова је припрата повезана са запад- ним комплексом зграда овај старији храм је фрескописао антоније са крита 1544 годи- не у десном делу олтара је смештена мала капела светог димитрија, која се сматра нај- старијим здањем садашњег манастира унутар храма се налази резбарени дрвени ико- ностас из 17 века и одликује га богатство декора од биљних мотива до закривљених оквира икона масивна четвороугаона кула у порти служи и као звоник фијала у његовој близини је знат- но старија од конструкције која је окружује ксенофонт има две трпезарије, старију догра- ђену уз спољну припрату старе цркве, и нову у западном крилу наспрам улаза у нову цркву у манастиру ће вам радо показати иконе деизиса и дванаест апостола, које потичу из шеснаестог века, затим чудотворну богоро- дицу одигитрију, за коју легенда вели да је 1730 у три маха сама долазила из ватопеда, после чега су се два братства сагласила да треба да остане у ксенофонту слика се као одигитрија којој је глава благо наклоњена ка христу налази се на северном стубу храма поред ова два храма, манастир има још 19 параклиса унутар самих зидина, широм и ван свете горе манастир ксенофонт на све- тој гори има укупно 11 параклиса, од којих су четири фрескописана од ових параклиса се по историјату и величини и значају издвајају: параклиси светог јефимија, светих бесре- бреника, успења пресвете богородице и светог јована богослова поред ових, мана- стиру ксенофонт припада и келија светог андреја у кареји, коју му је манастир хиландар продао 1960 године од манастирских реликвија се издвајају: две горе помену- те мозаичне иконе, мала икона преображења, део животвор- ног крста, кивоти са моштима многих светитеља, свете оде- жде библиотека и архива су смештене у југозападном делу манастира садрже око 600 ста- рих рукописа, од којих су 8 на пергаменту, као и више од 7000 старих штампаних књига ксенофонту припада и бла- говештенски скит, који је на сат хода источно од манастира, на зеленој падини то је грч- ки идиоритмијски скит основан 1760 године од стране јеромонаха силвестера и монаха јефрема и агапија скит се састоји од главног параклиса-кириакона и 22 каливе-колибе око њега данас је, на жалост, већина колиба напу- штено и тамо живи свега седам-осам монаха манастир ксенофонт заузима шеснае- сто место у светогорској манастирској хије- рархији, а братство манастира броји око 60 монаха у самом манастиру, околним келија- ма и скиту света гора мозаична икона светог ђорђа, манастир ксенофонт (извор: wikipediaorg) јануар / фебруар 2019 57 поводом збирке приповедака божји љу- ди боре станковића, јован скерлић је записао: „нов оделит свет, за који немарно око има само полусажаљив, полупразан по- глед то су просјаци, `ништи и убоги`, који о задушницама и поменима притисну врањан- ско гробље; божјаци, слепци, хроми, сума- нути, занесени, у прљавим кошуљама дугим до земље, у туђем оделу, са пуним бисагама и крчазима испрошена јела и пића, рања- ви, несити, грабљиви, подивљали, ћутљиви, бесомучни, вечно расплакани то су сиро- ти просјаци који просе да се хлебом хране; ту богати просјаци који имају своје куће у вароши и по селима новац под интересом они долазе из сеоских амбара, газдинских штала, из рушевина, рупа, незнано одакле, да се као муве на рани, поређају и вуку дуж зидова порте и да се после пијани ваљају по гробовима“ нису тад били свесни ни скерлић, а још мање писац старог врања и „пустог турског“ станковић да ова књига има стати у сам те- мељ целокупне српске књижевне мисли и духовности, чији траг траје до данас управо описујући овакав свет који се око задушница скупља око гробља, бора станковић проди- ре у саму срж оног старозаветног, разграђу- јући нам све што се збива у једном свету који је близак оностраном на почетку ове збирке стоји вероватно једини и најцеловитији опис задушница, а потом се нижу ликови чије ка- рактере оним балзаковским маниром који тежи забележити све људске нарави, станко- вић нехотично даје безмало до последњег потврдиће то каснија српска књижевност није случајно баш овај свет одабрао пи- хришћанска књижевност знао је станковић да је несрећа људска сабрана око цркве и гробља заправо оно јеванђеље које српској књижевности недостаје у тренутку кад је српска држава коначно са леђа збацила стеге отоманске империје и закорачила у век модернизма „божји људи“ боре станковића дејан војводић борисав станковић – божији људи 58 1 / 2019 сац „коштане“ и „нечисте крви“ знао је стан- ковић да је несрећа људска сабрана око цр- кве и гробља заправо оно јеванђеље које српској књижевности недостаје у тренутку кад је српска држава коначно са леђа збаци- ла стеге отоманске империје и закорачила у век модернизма није му то могла исприча- ти и томе га научити ни његова чувена баба злата од које је слушао приче о старом вра- њу, па и о врањанским гробљима он је сам осетио и тему и моменат у коме се налазио, те је заједно са петром кочићем био зачет- ник и српске модерне књижевности и једне нове ослобођене духовности писац већ тад увиђа једну сакралну ди- мензију која је дубоко уграђена у свест на- шег народа, а од које није могла побећи ни каснија српска духовна традиција сетимо се само неких јунака булатовићевог романа црвени петао лети према небу или филмова емира кустурице иста нит веже крај xviii и почетак xxi века у чему се крије потреба да се овакав свет представи, може се тумачити са разних стра- на поред саосећања уметника са овим љу- дима у њиховом се карактеру крије и нешто ослобађајуће сетимо ли се дубровачких те- атара, карневала и луда, схватићемо да ко- рен сваког оздрављења јесте блиско везан са поремећајем ума или барем његовим иш- чашењем у таквим тумачењима иде се до- тле да се тврди да управо овакви појединци наш свет и спасавају то се донекле поклапа и са хришћанским веровањем да читав један град, место или земља стоји на једном или неколико праведника неоспорна је чињеница, са ове историјске дистанце, да је збирка божји људи у саодно- су историјског момента и свести народа по- стала зачетник једне нове духовности која се буди на прелазу из хix у xx век оптерећена теретом турске власти и борбе за осамостаљењем, србија је још дуго после књижевне сенза- ције борисава станковића тра- жила она обележја своје држав- ности и духовности ипак, како је српска књижевност ишла у корак са европском модерном у ослобађању пре свега једне ко- лективне духовне вредности, с правом можемо рећи да су бож- ји људи истински траг о зачетку једне нове парадигме у српској култури стога скерлићев суд с по- четка овог текста, у ком се апострофирају јунаци станко- вићеве прозе у свом тотали- тету нимало не чуди заправо, књижевност која признаје све оне осећаје једног народа, па макар они били и најнижи, заправо постаје национална књижевност из које се рађа је- ванђељска духовна, али и морална верти- кала, коју је касније лако пратити ако жели- те стварати и живети на том трагу српска књижевност имала је бројне писце који су кренули путем чији је зачетник у модерној српској књижевности био управо борисав бора станковић хришћанска књижевност просјак, извор: changeorg јануар / фебруар 2019 59 мисионарски излог приредио књигољубац, верско добротворно старатељство архиепископије београдско-карловачке, београд, 2017, 366 смисао живота: православље или јога милош з јелић у нашим медијима и јавности у по- следње време је крајње актуализова- на прича о јоги она се представља као древна вештина, која служи за телесну релаксацију, побољшање концентрације, опуштање јога је све популарнија и код старијих и код омладине, но заборавља се да је она неспојива са православним хришћанством: јога потиче из паганске религије о томе да њен циљ није теле- сна релаксација, нити стицање истинског унутрашњег мира, и колико је опасна и по телесно здравље може се прочитати у овом зборнику текстова текстови пра- вославних аутора, дају нам одговоре на бројна питања и откривају непознате де- таље везане за јогу после уводног поглавља пут христа или пут јоге, следе поглавља хришћан- ски одговор на изазов далеког истока и велика лаж звана јога у овим поглављи- ма, један аутор каже: „ док у православ- ној молитви човек проналази себе и свој непрекидни живот у обраћању богу, у медитацији он лута илузијама све док се не затвори у јединој жељи – да ишче- зне тако да не остане никаквих других жеља“ у поглављу јога и последице, пажњу при- влаче текстови о последицама бављења јогом један аутор се осврће на уобичаје- ни начин пропагирања јоге као елемента здравог начина живота и каже „ постало ми је јасно да се јогини уопште не исти- чу здрављем и дуговечношћу друго, зва- нична медицина се још није позабавила овом методологијом побољшања здра- вља, очигледно зато што нема консензуса православље или јога (извор: wwwkorisnaknjigacom) 60 1 / 2019 о неким битним позитивним ефектима“ аутор даље наводи примере тешких здравствених поремећаја, насталих услед бављења јогом пажњу привлачи и поглавље право- славни пост и веганство, јер интере- совање за вегетаријанство и веганство расте један од аутора каже „господ је благословио једење меса а оно што бог благослови не може бити зло тре- ба приметити да сентиментални људи, који имају недоумице у погледу једења меса, неретко су потпуно равнодушни према неупоредиво страшнијим дели- ма но што је то убијање животиња ради људске исхране“ други аутор истиче да је „вегетаријанство, научно гледано, су- јеверје а да етика вегетаријанства није хришћанска“ последње поглавље носи наслов сед- моглава аждаја хиндуистичко-окултна учења у светлости хришћанства, а ау- тор је епископ александар (милеант) аутор прави поређење између право- славља и лажних учења далекоисточних религија, открива непознате детаље њи- хових учења, а тиме и опасности „идеја о принципијелној непојмљивости и не- достижности истине, налази се у основи зен – будизма пошто је свет привидан и илузоран, истина је недостижна и не- појмљива научити нечему другог сма- тра се једнако немогућим, као и научити нешто од другог да би се било шта схва- тило, неопходно је ослободити се пред- расуда и мишљења каква проповедају различите религије током медитаци- је, човек би требало да ослободи ум од спољашњих утицаја и да се у потпуности паралише све што човек може да спо- зна доћи ће му изнутра, изненада најва- жније је да се човек осети као органски део целине“ с обзиром да један број православних хришћана због незнања практикује, а неки од њих чак и популаришу јогу, ова књига представља веома важно штиво за наше време несрећна раздвајања главно је стрпљење дешавају се вео- ма лоше ствари имамо луксузне усло- ве на селу: она има једну кућу, ја имам другу; можемо и одвојено да живимо догађа се, побегнеш, затвориш се, љу- тиш на њу, мислиш: оваква је и онаква, све чини погрешно, новац је потрошила, унуке покварила знам већ: раздвајања су ђаволи мој ум је чувар срца: разумем да морам да идем први корак је тежак међутим, ти си мушкарац, имаш „его“, али треба пре- ћи преко поноса - и ти јасно видиш: како сам могао лоше мислити о њој, када она, јадна, толико трпи од мене?! зато и постоји брак „носите тешкоће једно другог“, тако је говорио апостол павле ово није уздах на клупи, овде се ради о тешким стварима дан ништа не успева, два, три; онда сам на извору наточио мало воде, ста- вио јој пред врата и већ је постало бо- ље изгледа да ми је дух свети дошао у помоћ разумем да без ње нећу бити срећан, нећу моћи ни своје омиљене плоче да слушам а када се све смири, разми- шљаш, зашто си се као будала дурио три дана? губимо драгоцено време живота на препирке, а живот је леп без међу- собне патње и сталних захтева једни од других: ти си муж - ти си дужан, ти си же- на - ти си дужна и у свету је тако, само у великом обиму - сирија, јевреји, ара- пи док сте подељени, не можете бити срећни пјотр мамонов, музичар, глумац приче из духовно-просветитељског часописа „врата небесные“ бр 2 (100); град брест, белорусија јануар / фебруар 2019 61 некадашњи службеник штампарије која ради при српској патријаршији у бео- граду, милутин душанић, испричао нам је овај чудесни догађај који је чуо од удовице драгиње драгићевић код које је становао две године (1981–1983), у улици добрачина 73, као студент православног богословског факултета у београду– остао сам дужан мо- јој доброј газдарици да запишем овај њен чудесни животни доживљај у коме је она виде- ла само божију милост, љубав и испружену руку, и који ју је учврстио у православној вери драгиња је словакиња која се удала за србина из коцељеве (не сећам се његовог имена), и пре црквеног венчања при- мила је православље живе- ли су на звездари пред други светски рат, 1940, добили су си- на драгишу за време окупаци- је, као и многе друге, и њих је захватила ратна немаштина и драгиша се 1942 толико разболео да му он- дашњи лекари нису могли помоћи дете ни да оздрави нити да умре! драгиња у очаја- њу почне да моли бога да дете умре јер нема више снаге да бди поред њега и дан и ноћ имали су у стану само једну сијалицу која је светлела целу ноћ „тада“, прича она „не знам да ли сам то сањала или стварно видела же- ну у црној одећи која ми рече: ’јесам ли ти рекла да ћу ти требати? иди у цркву свете петке на калемегдану и наћи ћеш лек!‛ да ли у бунилу због неспавања и премора, не знам, почела сам да размишљам откуда познајем ону жену и сетим се када сам имала девет година, сањала сам да се играм у свом дво- ришту и приђе ми старија жена у црном ја се уплашим, прескочим ниску ограду и по- бегнем она је остала у мом дворишту и само ми је довикнула: ’нека, нека, требаћу ја теби!‛ чим је свануло, упутим се ка калемегдану трамвајем и стигнем ту сусретнем једну по- знаницу, јеврејку, која се бавила биљем, па видевши ме сву скрхану, упита ме: ’драгиња, како си?‛ ја јој опи- шем све моје муке и драгиши- но стање она ми рече: ’није то проблем отиди сада у биљну апотеку и купи чајеве (нажа- лост, заборавио сам које све чајеве је препоручила) и биће му боље’ растанемо се и ја проду- жим према цркви свете петке стигнем, црква отворена – жи- ве душе нема размишљам, бо- же, ко да ми дâ лек када овде никога нема? у недоумици шта да чиним и да ли још да чекам, чујем као да ми анђео господ- њи рече: ’имаш лек!‛ отрчим у биљну апотеку срећа, те сам све оно биље запамтила, купим то, помешам и скувам и дам детету да попије након само две-три употре- бе, драгиша је оживео, штавише, као да никад није био болестан то је чудо свете петке! па, кад неко каже да нема бога?!“, увек се у причи питала драгиња драгиња је касније родила и ћерку светла- ну нисам запамтио кад је остала удовица, релативно млада, само знам да је драгиша израстао у лепог младића, оженио се, постао отац, али и деда својим унуцима а драгиња је свој овоземаљски живот окончала код ћерке која је са својом породицом живела у шведској сведочанство „тада“, прича она „не знам да ли сам то сањала или стварно видела жену у црној одећи која ми рече: ’јесам ли ти рекла да ћу ти требати? иди у цркву свете петке на калемегдану и наћи ћеш лек!‛ чудесна помоћ свете петке р г света петка (извор: sufletortodoxro) 62 1 / 2019 иван буњин спомиње у својој књизи „село“ неку глувонему жену која је била добила на поклон једну раскошну свилену мараму же- на је била прилично ограничена и жао јој је би- ло да ту скупоцену мараму носи са лица, него је носила само с наличја, све очекујући да ће јој се некад указати прилика да је покаже све- ту у свему сјају али, као и свака ствар, свилена марама није била вечита, и она се тако с налич- ја искрзала и поцепала, а да је она јадница и није понела с лица – тако ради, пише буњин, и већина од нас и ми смо сви добили на поклон диван дар – живот међутим, многи поступају с тим даром као она неразборита жена – про- живе читав живот с наличја, с његове ружније стране када је евгеније оњегин у поодмаклим годи- нама погледао за собом – на свој празан, бес- плодан живот, када је сагледао како је само с мало више памети све могло бити далеко леп- ше и далеко друкчије, он је с уздахом казао: – а срећа је била тако близу! да, истински живот је често тако близу нас, а ми му неразумно окренемо леђа живи се по- сле ове у некој нади: биће боље, искрснуће не- ко чудо; разведриће се дани; понећу и ја своју лепу мараму с лица, а не с наличја али живот полако одмиче без промене на боље прола- зе дани празно, тупо, без истинског стварала- штва, без радости, без лепоте крај пута којим је једном спаситељ пролазио зеленило се смоквино дрво и он му је пришао у намери да утоли глад, али на смокви није би- ло плодова и он, који је толико благосиљао, проклео је то дрво које је само листало, а пло- да није имало (мат 21, 18- 19) тако носи на се- би печат неког проклетства и сваки живот који само споља личи на живот тако је, у неку руку, уклет и човек који тек само вегетира, који ра- ди колико баш мора, тек да би се одржао, а не створи ништа што би га превазишло и од њега остало истина, на сваком се послу може послужити богу, али благо ономе ко се ода ономе што мо- же до смрти да ради с вољом и љубављу! млади јован иљич сергијев (потоњи отац јован кронштатски) је још у раној младости осетио да га је бог позвао да буде свештеник и одао се томе позиву с много љубави и с много племените страсти: служио је свакодневне ли- тургије, проповедао, обилазио болеснике, мо- лио се за њих, обилазио домове по периферији свога града кронштата, одучавао људе од пића, мирио, учио, саветовао, тешио, помагао хиља- де душа је извео на прави пут, подигао, упутио, оплеменио и од душевних и телесних болести спасао малог микеланђела су родитељи били дали у граматичку школу, а он је осећао да га је бог позвао да буде уметник и све је време прово- дио у цртању и обилажењу радионица сликара и вајара на сликању и вајању су га „затицале ноћи и налазиле зоре“, како пишу његови био- графи, и није осећао умор, јер је радио оно за што је био рођен, оно што је волео, оно што му је постала једина животна страст и – убројао се у највеће уметнике света млади едисон је био прво продавац новина, па трговац, новинар и штампар, док није от- крио да му је бог дао проналазачки дар а тада се тако страсно одао томе послу да је на поне- ком изуму радио и по двадесет часова дневно и оставио свету око хиљаду и двеста пронала- зака које ми и данас користимо а тако стоји ствар и у свима другим области- ма оно је добар занатлија који страсно воли из пера првог уредника мисионара наше небо почиње овде епископ хризостом војиновић јануар / фебруар 2019 63 свој занат у онога је виноградара виноград као башта који са страшћу ради свој посао, у оне домаћице све блиста у кући која свом ду- шом воли овој дом, уредност, чистоћу ти људи који нађу своје право место у жи- воту и који раде оно што страсно воле имају стварно плодан живот, они су „помагачи бож- ји“, они сарађују с богом да у свету буде боље, они истински живе други услов за истински живот јесте човеко- во расположење душе када се један свештеник који је често мењао место службовања обратио владици николају за нови премештај, владика му је рекао: „пре- местио бих ја тебе кад бих био сигуран да не- ћеш на то ново место повести и себе са собом“ да ли ћемо бити мили људима и да ли ће на- ма бити добро међу њима много зависи од нас самих јеванђеље нас учи како да живимо, па да не будемо терет другима, и како да други буду ла- ки нама прво што нам препоручујете јесте – неисти- цање себе, недржање много до себе, до своје „вредности“, својих „заслуга“ које се биће на овој земљи могло упореди- ти са господом христом? а за њега је бог пре- ко пророка рекао: „гле , љубљени мој, који је по вољи душе моје! неће се свађати, ни викати, нити ће ко чути по раскршћима гласа његова трске стучене неће преломити, и стењ- ка који тиња неће угасити (ис 42, 1–4; мат 12, 18–20) кад би кога излечио, господ христос му је обично говорио: „гледај да никоме ништа не кажеш“ (марк 1, 44) ми који радимо за то да нас други хвале и ко- ји стално истичемо своје заслуге, доживљава- мо тешка разочарања има у јеванђељу једно место преко кога, док га читамо, некако олако прелазимо, а које са- држи велику истину наиме, у светом јеванђе- љу по луци пише да бог „разорава поносите“ ни са чим другим, него „мислима срца њихо- вих“ (1, 51) и стварно, самољубив и поносит човек стално, и дању и ноћу, само мисли како му се не одаје довољно признања, како га љу- ди мање цене него што он заслужује, како га вређају, понижавају, омаловажавају гори па- као од тих црних мисли није му потребан сасвим друкчије стоји ствар са оним који ради због самога посла, који не очекује апла- уз и који не мисли високо о себи њега мисли о увређеном поносу не прогањају и он ведро проводи дане и има мирне и спокојне ноћи хришћанско расположење душе зависи још и од тога да ли волимо један свештеник је, приликом обиласка своје парохије, морао преноћити у некој кући у којој је било детенце од две-три године када је треба- ло да пође на спавање, дете су довели да пољу- би укућане и госта – свештеник је у том тренут- ку помислио: „боже драги, како би лепо било кад бисмо сви ми, полазећи на спавање, с љубављу помислили на оне међу које нас је бог поставио! како би после једног таквог пољупца у мислима била благословена и мирна наша ноћ ‘ у једној сиромашној породици учили су де- те, кад год би добило што за јело, да прво одло- ми комадић и даде већи тетки или сестри иди госту да се из малена научи да дели с други- ма и не мисли само на себе! има прича о оном оцу који је једног јутра до- био на поклон јабуку жао му је било да је поје- де он, него је дао кћерци њој је било жао да је поједе она, па је дала мајци мајци је било жао да је поједе она, па је, не знајући од кога је јабу- ка изјутра пошла, предала мужу када се увече вратио с посла благо људима међу којима вла- дају такви односи! један домаћин из левча је говорио: „док смо били у заједници са оцем, браћом и снајама, били смо скоро најимућнија кућа у селу и има- ли смо свега али некако смо се тешко слагали у кући су међу женама биле скоро свакоднев- не свађе кад нас је отац изделио, постали смо сиромашни: јели смо проју али нам је била слатка јер смо били срећни и задовољни: сла- гали смо се, радили с вољом, волели смо се“ имао је тај домаћин право само када човек с вољом ради свој посао, када га не гризе душевни бол и када истински воли, живот му није изгубљен, него на њега „пада она тиха божанска светлост, те постаје светао, леп и вредан живљења“ јер, „наше не- бо почиње овде“ извор: епископ хризостом (војиновић), тихи глас
Свеска: 365 | Човек - икона Божија
... Фотографија на насловној страни корице: Носите бремена један другог (Гал 6, 2) Фото: Архива породице Перошевић Фотографија на другој страни корице: Детаљ са службе фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са улаза у храм фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) СВЕСКА 365, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 CONTENTS Реч уредника Пут до скривеног човека срца 2 Реч Aрхијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Арсенијем (Главчићем) Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Беседа о Мелхиседеку 12 Материк Живот Свете Меланије Римљанке 16 Историја хришћанства Васељенски карактер Цркве у периоду раног хришћанства 18 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (II) 20 ТЕМА БРОЈА Шта је човек да га се сећаш? (Пс 8, 5) 25 Презирање човека је заборављање Богочовека 29 Боголикост се актуализује учешћем у Светој Евхаристији 31 Монах и штампар Макарије о стварању човека 33 Вишедетне хришћанске породице Породица Ото 36 Писма Како преживети мужевљево неверство 44 Сећање Посмртно словце за једног уистину необичног мисионара 48 Милосрђе Ресор верске просвете при Верском добротворном старатељству Наставници по људским и хришћанским мерилима 50 Света Земља Горненски манастир, Еин-Карем 52 Света Гора Манастир Ксенофонт 55 Хришћанска књижевност „Божји људи“ Боре Станковића 58 Мисионарски излог Смисао живота: Православље или јога 60 Сведочанство Чудесна помоћ Свете Петке 62 Из пера првог уредника Мисионара Наше небо почиње овде 63 стране јануар / фебруар 2019 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Човек – икона Божија мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
... Фотографија на насловној страни корице: Носите бремена један другог (Гал 6, 2) Фото: Архива породице Перошевић Фотографија на другој страни корице: Детаљ са службе фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца (Мт 18, 3) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са улаза у храм фото: Архива храма Светог Архиђакона Стефана у Лакавани (САД) СВЕСКА 365, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 CONTENTS Реч уредника Пут до скривеног човека срца 2 Реч Aрхијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Арсенијем (Главчићем) Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Беседа о Мелхиседеку 12 Материк Живот Свете Меланије Римљанке 16 Историја хришћанства Васељенски карактер Цркве у периоду раног хришћанства 18 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (II) 20 ТЕМА БРОЈА Шта је човек да га се сећаш? (Пс 8, 5) 25 Презирање човека је заборављање Богочовека 29 Боголикост се актуализује учешћем у Светој Евхаристији 31 Монах и штампар Макарије о стварању човека 33 Вишедетне хришћанске породице Породица Ото 36 Писма Како преживети мужевљево неверство 44 Сећање Посмртно словце за једног уистину необичног мисионара 48 Милосрђе Ресор верске просвете при Верском добротворном старатељству Наставници по људским и хришћанским мерилима 50 Света Земља Горненски манастир, Еин-Карем 52 Света Гора Манастир Ксенофонт 55 Хришћанска књижевност „Божји људи“ Боре Станковића 58 Мисионарски излог Смисао живота: Православље или јога 60 Сведочанство Чудесна помоћ Свете Петке 62 Из пера првог уредника Мисионара Наше небо почиње овде 63 стране јануар / фебруар 2019 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Човек – икона Божија мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се
Одреднице:
43
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
...навођења дубље проучавање ове теме подразуме- ваДУБЉИ 📌 аналитички
процес истраживања
богослужења и то ин-
тердисциплинарно
може то бити хеорто-
лошки оквир празно
...навођења дубље проучавање ове теме подразуме- ва
МЕТА инфо: Р:24550 К:183577 Д:101
| Свеска 367 |
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
... дакле, молитвено богословље је пар екселанс богословље у богослужењу може- мо трагати за библијским референцама и отачким текстовима који су се уткали у бо- гослужење особито треба нагласити значај богослужења за бого- словље, не само ради цитирања или анто- логијског навођења дубље проучавање ове теме подразуме- ва дубљи аналитички процес истраживања богослужења и то ин- тердисциплинарно може то бити хеорто- лошки оквир празно- вања неког празни- ка, али исто као и у светом писму, можемо остати на корицама, а да не уђемо у суштину и срж поруке све- тога писма ми смо разматрали тајну домо- строја спасења, а то изучавање подразуме- ва наше учешће и наше учење у словесном богослужењу у простору цркве догађа се чудесни преображај истинâ вере у иконе, а ових истих икона у поезију (химнографију) зато су светоотачке беседе надахнуте бого- словљем и прелазе у славословље сâме по себи су иконичне, као што је иконична и мо- литва, иконични су кондаци, тропари, кано- ни и целокупно богослужење је иконично овде смо применили синтетички метод да би оставили простор за даље истраживање и анализирање многих момената служби празникâ реч архијереја 6 3 / 2019 нуће, чувати благодат кроз подвиг, пост и мо- литву зато је васкршње празновање посебно на светој гори у јерусалиму и под острогом, јер сваку благодат прати страдање, одржава се та благодат у подвигу, карактерности и по- стојаности, у сваком тренутку нашега живота било где да живимо и боравимо ваш живот је скопчан и са великом љубављу према богословљу цркве велики и запажени траг оставили сте као предавач и васпитач на богословији светог петра цетињског, али и као професор на академији српске православне цркве за уметности и консервацију у београду? – да, управу сте ми смо непрестано учесници и ученици богослужења, јер уче- шће подразумева слушање и памћење по- руке богослужења све што се поје у храму има богословски и духовни смисао то је препевано свето писмо, ту имамо бого- словље за певницом коме се учимо непре- стано управо томе нас је учио патријарх павле који је имао велику љубав према богослужењу и та љубав га је држала до последњега даха ако је свештеник добар молитвеник биће и добар пастир и добар организатор у парохији дакле, од нашег односа према богослужењу зависи наш мисионарски живот рекао бих да и вероучитељска служба своје темеље налази у богослужењу цркве? – слажем се са вама браниславе по- требно је децу научити да се моле богу, а то је најтеже научити их да читају свето писмо уз молитвено размишљање, поста- вљајући увод у богословље јер их тако уводимо у живот, било кроз средњу шко- лу или факултет да их заинтересујемо, да целога живота воле богословље, а не само да уче за испит без богословља не- ма ни правог монашког живота, то сам се уверио у свом животу, као што нема ни па- стирства; нема ни веронауке без увођења у жртву и спремности на жртвовање себе у цркви нема смисла младим богослов- цима обећавати лагодан живот! сећам се, било је старих свештеника који су погре- шно саветовали младе, да када се уписују у богословску школу, да ће они лагодно живети, то је грешка! поготово је грешка ако се то упућује монашким лицима и који у духу каријере желе да буду владике по- требно је младим људима предочити шта их чека у животу, у томе је кључ благосло- веног успеха поред химнографије, ваш озбиљан рад окренут је и ка истраживању догмата сâмих празника и приказивању њиховог значаја кроз еклисиологију и сотириологију шта бисте посебно истакли када је реч о овом важном питању? – хвала вам на том питању ви знате да сам ја већ дуго времена у синодској ко- мисији за унапређење просвете, особито у погледу богослужења на основу педа- гошког искуства, радећи на уџбеницима из догматике, дошли смо до сазнања да је потребно освежити методске јединице прилогом упоредног богословља и зада- цима у читању и сажимању светих отаца и савремених теолога такође, домаћи зада- ци су се састојали у повезивању свих обла- сти теологије дакле, сваку тему пронети кроз историјски, патролошки, библијски, кроз богослужење се одвија тајна христа богословље празникâ је у славословљу, а достићи тај ниво, то је највећи ниво у богословљу, све остало је увод и хришћанска мисија реч архијереја мај / јун 2019 7 систематски, етички, пастирски и омили- тички аспект ни један одељак не сме да буде на штету целине градива, потребно је да се препозна целосност градива и да кроз цело градиво иде једна нит развија- ти способност повезивања исте теме кроз све кључне предмете, био ми је кључни за- датак што је најважније, како то богосло- вље изразити у беседништву и пастирству? ако не поставимо такву врсту повезивања нећемо имати успеха, јер нећемо умети да повежемо теме и оне неће бити наше иску- ство, ако не приђемо овим начином оно постаје искуствено знање, не теологија као информација, већ да знање постане у потпуности искуствено морам рећи и ово ништа не значи и написати добар програм и уџбеник, у чему сам имао прилику и част да учествујем, ако то не умеју наставни- ци користити и применити потребан је животопис његовог преосвештенства епископа др јована (пурића) његово преосвештенство епископ јован (пурић) је рођен 24 маја/6 јуна 1965 у мија- чима, код ваљева, од оца радосава и мај- ке зоре, добивши име на крштењу младен побожни родитељи су га од малена учили побожности и црквеном животу, а одрастају- ћи у окриљу манастира пустиње и ћелија код ваљева, прима и усваја дух ревности за госпо- да од авве јустина и осталих духовника који су тада живом речју и богоугодним животом напајали богочежњиве душе у то тешко време за читаву цркву, а нарочито за пастире почет- ком осамдесетих година xx века промисао божији га упућује на духовног оца лаза- ра (аџића), кога ће и касније насле- дити на трону игумана острошких посећује свету земљу, свету гору и јеладу младен, будући епископ јован, упи- сује се и са одличним успехом заврша- ва богословију светога саве у београду потом се уписује на богословске студије на богословском факул- тету српске православне цркве у београду, и наста- вља студије у петро- граду, где са одличним успехом дипломира на тему иконопоштовања и символике замонашен је на дан светих мироноси- ца марте и марије, 4/17 јуна 1992 у острогу, руком епископа захумско-херце- говачког г атанасија у чин јеромонаха рукоположио га је блаженопо- чивши патријарх српски павле, 1995 годи- не, у милешеви митрополит црногорско- приморског г амфилохије га, 2001 године, уводи у трон острошких игумана на достојанство епископског служења иза- бран је одлуком светог архијерејског сабора српске православне цркве, 6/19 маја 2004 године, а блаженопочивши патријарх срп- ски павле га је исте године хиротонисао у подгорици од 1990 године предавао је више предмета и био васпитач у београдској и цетињској бого- словији од 2007 године владика јован је низ година предавао свето писмо на академији српске православне цркве у београду учесник је више симпосиона и међународних конференција тајном иконичног васпитања бавио се двадесет година у просвет- ним институцијама српске православне цркве, које су крунисане одбраном докторске тезе на фило- софском факултету – пале, источно сарајево, 12 новем- бра 2009 године, на тему: ”философија васпитања у делу св јована златоуста” пред члановима комисије у саставу: проф др бранко летић, проф др симо нешко- вић (ментор) и проф др борис брајовић извор: spcrs реч архијереја 8 3 / 2019 посебан семинар о методици наставе ви сте вероучитељ и савршено добро знате о чему говорим на епархијском нивоу, на помесном нивоу, на нивоу факултета, по- требна је већа сарадња и темељније про- дубљивање, како бисмо дошли до успеха дакле, ако немамо добре педагоге, ништа не вреде ни добри уџбеници, нити добар план и програм потребно је стално учење и стално усавршавање у преношењу иску- ственог богословља, а не само заслепље- но бубање градива богословље је питање живота и смрти, оно је хлеб наш насушни без кога нема живота, ако човек то не схва- ти, он неће имати успеха у изразу, мисији и педагогији ваше капитално дело „богословље празника“ изнедрило је још једно издање у виду комплета од дванаест књига, штампаних са изводима богослужбених текстова као додацима опису празника наведени комплет носи назив „венац господњих и богородичиних празника“ овај молитвени приказ празника, кроз два издавачка подухвата, посвећен је блаженопочившем патријарху павлу шта можете да нам кажете о овом издању? – сâмо издање говори о себи други су гово- рили, нескромно је да ја говорим црквена го- дина у четрнаест господњих и богородичних празника говори нам да живимо у свештеној историји спасења, заједно са небесима и са земљом, са васколиком творевином савре- мено богословље треба да уђе у све димен- зије богатства светог предања које се чува духом светим у цркви овим пројектом цркве и државе, желимо да заинтересујемо све бо- гослове за дубље изучавање светог писма, светих отаца и живог предања цркве које је изражено кроз химну, икону, кроз хеортоло- шки и догматски приступ имамо једну отво- реност за одређене теме којима нисмо хтели да приђемо са аспекта чисте литургике као науке о богослужењу, остављајући приступ за истраживање на богословском и филоло- шком факултету и другим институцијама сво- јим учешћем у богослужењу и педагошким и научним радом, дошли смо до сазнања да бо- гослужбено богословље треба да размотримо на језику систематске теологије, што не значи правити идеологију и затворени систем пре двадесетак година смо објавили моногра- фију о богородици наиме, реч је само о дог- матицима светог јована дамаскина и о теми приснодјевства и тајне богородице, то је мој магистарски рад исто то је урађено и у овом издању када је у питању тајна христа и бого- родице овде је присутан додатак упоредног богословља, да би се видела разлика између западног богословља и нашег источног, које често може бити терминолошки исто, али у духу није исто једно је дијалог у истини и љу- бави, а друго је опасност да поистовећујемо богословље које је надахнуто духом светим са оним које је интелектуална или философ- ска ствар овим пројектом позвали смо, као богослови унутар цркве, друге научнике на универзитету, а истовремено смо позвали и ствараоце, јер без песничког дара, без дара за појање, немогуће је довршити, или племе- нито, добро и достојанствено заокружити овај пројекат ово је био мој покушај да позовем за исти сто све умне људе, да би откривајући ову тајну кроз средњовековну књижевност острошка светиња сведочи божије присуство, а највеће чудо је, да је бог постао човек, а најузвишеније је, да човек уз помоћ благодати постаје обожен и спасен, то је највеће чудо реч архијереја мај / јун 2019 9 дошли до сазнања, да је величина средњове- ковне књижевности у богослужењу сведоци смо да у наше време велики број људи прослављање празника своди на некакве обичаје, заобилазећи централни моменат празновања – свето богослужење које врхуни у светој литургији према вашем мишљењу, који су начини решавања овог погрешног поимања празника и празновања? – ово је велика тема извор свих празника је личност богочовека исуса христа кроз отво- рени прозор празникâ у наш свакодневни жи- вот улази свежина истинског живота, живота вечног црквена година је живи иконостас спасења у христу и црквени круг празникâ прати на један дубљи начин, сâм космички ри- там и пулс света и времена, дајући му духовни смисао зато је потребан озбиљнији приступ у методологији богословља што се тиче етно- логије и антропологије која је заснована на философији, то је посебна тема потребно је систематски у мисији и беседништву присту- пати овом питању, како на парохијском нивоу, тако и на часовима верске наставе дакле, ре- шавање овог проблема је препуштено све- штенослужитељима и катихетама који су по- звани и призвани да реч божију проповедају без престанка, како својим примером, тако и речима ваше преосвештенство, на сâмом крају нашег разговора, замолио бих вас да нашим читаоцима упутите једну пастирску поуку – упутио бих поуку вама браниславе, ко- ји сте у уређивачком одбору православног мисионара, као и свима који се труде у овом богоугодном делу у овом тренутку се при- сећам лика великог владике браничевског хризостома (војиновића), тихог и образова- ног човека са књижевним талентом сећајте се својих учитеља и претходника када уре- ђујете овај еминентан часопис трудите се да прегледате ранију периодику, посебно изме- ђу два рата обнављајте приступ и текстове ранијих уредника, дајући нови квалитет, а то је приметно код вас има младих и даровитих катихета, сарадника православног мисиона- ра који на посебан начин дају квалитет овом часопису, на томе вам честитам потребно је ићи корак напред у сажимању и преношењу мисионарске поуке која мора бити животна тај савет упућујем и себи и вама верни на- род и све читаоце православног мисионара, молим за разумевање и молитвену подршку, како за вас, тако и за мене лако је бити кри- тизер и оспоравати све што се ради није лако бити стваралац и служитељ у нашем народу, али има наде јер има честитих и добрих људи који читају и много знају за њих вреди живе- ти и жртвовати се треба се молити богу и да ради васкрсења опростимо једни другима, са очинском жељом, да се сви радујемо и доче- камо васкрсење живота, као и да се сви спасу и уђу у царство небеско то је моја очинска жеља, а верујем да је то благослов и његове светости нашег патријарха, као и благослов драгог владике иринеја, коме се искрено за- хваљујем овим путем за све што је учино у моме животу он је ваш архипастир у новом саду, али и председник уређивачког одбора вашег часописа духовна деца коју је он ро- дио и много за њих урадио, требала би да бу- ду захвалнија, а они који злоупотребљавају доброту оца, одговараће пред богом за све оно што су чинили себи и другима и њима бих пожелео покајање и памети и здрави- јег живота, јер ћемо једино тако бити јаки и истински сведоци васкрсења преосвећени владико, дозволите ми да вам у име уређивачког одбора православног мисионара, као и у своје лично име, заблагодарим на хришћанској љубави и на овом надахнутом и надасве поучном разговору, молећи ваш архипастирски благослов и ваше свете молитве! – богу хвала и хвала вама, драги бранисла- ве! желим вам сваки успех и благослов у жи- воту, на многа и блага лета! интервју првобитно дат православном мисионару у аудио облику је доступан на сајту радио беседе реч архијереја 10 3 / 2019 живимо у свету у коме се невероват- ном брзином шире лоше вести чујемо гласове о ратовима међу народима, о уби- ствима, самоубиствима, о саобраћајним не- срећама, о монструозним злочинима, међу- вршњачком насиљу, о проневерама новца, крађама имовине, увредама и шта све још не чујемо неке анализе су показале да се након ових вести, убрзо дешавају веома слични до- гађаји то показује да постоји чудан подсти- цај или негативна енергија која се шири када се о злу говори или зло чини међутим, исто тако је чињеница да се добра енергија ши- ри када се говори или чини добро стога, сви смо позвани да размислимо где ми припада- мо, какве подстицаје од других примамо или другима дајемо? на крају какве то везе има се вером, и шта нам ту вера може помоћи? један од дивних светогорских стараца, са- да већ свети пајсије светогорац (упокојио се крајем 20 века у грчкој), упоређивао је љу- де са пчелама и мувама говорио је да је овај свет као једна ливада на којој има и цвећа и смећа пчела, када дође на ливаду тражи да слети на цвет не обазире се на мноштво ра- зноразног смећа и измета, већ облеће около тражећи цвет макар један једини када га пронађе на њега слети са друге стране, му- ва на истој тој ливади обилази цвеће и тражи измет да слети макар сва ливада била пре- кривена прекрасним цвећем, мува ће летети све док не нађе измет да на њега слети тумачећи ову сликовиту причу, старац пај- сије је говорио да су људи који само зло чи- не и зло говоре попут мува, а они који добро чине и добро говоре, попут пчела на свако- ме је да просуди шта би желео да буде а у овом свету, као и на оној ливади, има и цвећа и смећа зато, ради смо вам говорити о добру не зато што зла нема, већ зато што то сви знамо а о добру, о добру тек треба да говоримо ка- ко бисмо га постали свесни добро није лако чинити али је лепо до- бро не чине слаби, него јаки добру се не ра- дују завидљиви и несрећни, већ остварене и срећне личности добро се не подсмехује, реч пастира старац пајсије светогорац је говорио да су људи који само зло чине и зло говоре попут мува, а они који добро чине и добро говоре, попут пчела на свакоме је да просуди шта би желео да буде десило се то недавно, у земљи србији сведочење доброте протонамесник александар р јевтић мај / јун 2019 11 него осмехује добро не тражи мане других, већ врлине добро себе не прецењује, већ друге не потцењује добро није бахато, већ смерно добро нам није пријатељ када му нешто треба, већ када нама нешто треба до- бро нам неће бити саговорник у псовкама и оговарању, али ће нам понудити своје раме да чује у невољи јадиковке добро не уноси у срце јед, него слаткоћу као мед добро није улазница за пакао, већ за рај добар је бог, а не ђаво а где смо ту ми? зло није само учињено зло, већ и неучиње- но добро дакле, никада нисмо неутрални ако не учинимо до
... дакле, молитвено богословље је пар екселанс богословље у богослужењу може- мо трагати за библијским референцама и отачким текстовима који су се уткали у бо- гослужење особито треба нагласити значај богослужења за бого- словље, не само ради цитирања или анто- логијског навођења дубље проучавање ове теме подразуме- ва дубљи аналитички процес истраживања богослужења и то ин- тердисциплинарно може то бити хеорто- лошки оквир празно- вања неког празни- ка, али исто као и у светом писму, можемо остати на корицама, а да не уђемо у суштину и срж поруке све- тога писма ми смо разматрали тајну домо- строја спасења, а то изучавање подразуме- ва наше учешће и наше учење у словесном богослужењу у простору цркве догађа се чудесни преображај истинâ вере у иконе, а ових истих икона у поезију (химнографију) зато су светоотачке беседе надахнуте бого- словљем и прелазе у славословље сâме по себи су иконичне, као што је иконична и мо- литва, иконични су кондаци, тропари, кано- ни и целокупно богослужење је иконично овде смо применили синтетички метод да би оставили простор за даље истраживање и анализирање многих момената служби празникâ реч архијереја 6 3 / 2019 нуће, чувати благодат кроз подвиг, пост и мо- литву зато је васкршње празновање посебно на светој гори у јерусалиму и под острогом, јер сваку благодат прати страдање, одржава се та благодат у подвигу, карактерности и по- стојаности, у сваком тренутку нашега живота било где да живимо и боравимо ваш живот је скопчан и са великом љубављу према богословљу цркве велики и запажени траг оставили сте као предавач и васпитач на богословији светог петра цетињског, али и као професор на академији српске православне цркве за уметности и консервацију у београду? – да, управу сте ми смо непрестано учесници и ученици богослужења, јер уче- шће подразумева слушање и памћење по- руке богослужења све што се поје у храму има богословски и духовни смисао то је препевано свето писмо, ту имамо бого- словље за певницом коме се учимо непре- стано управо томе нас је учио патријарх павле који је имао велику љубав према богослужењу и та љубав га је држала до последњега даха ако је свештеник добар молитвеник биће и добар пастир и добар организатор у парохији дакле, од нашег односа према богослужењу зависи наш мисионарски живот рекао бих да и вероучитељска служба своје темеље налази у богослужењу цркве? – слажем се са вама браниславе по- требно је децу научити да се моле богу, а то је најтеже научити их да читају свето писмо уз молитвено размишљање, поста- вљајући увод у богословље јер их тако уводимо у живот, било кроз средњу шко- лу или факултет да их заинтересујемо, да целога живота воле богословље, а не само да уче за испит без богословља не- ма ни правог монашког живота, то сам се уверио у свом животу, као што нема ни па- стирства; нема ни веронауке без увођења у жртву и спремности на жртвовање себе у цркви нема смисла младим богослов- цима обећавати лагодан живот! сећам се, било је старих свештеника који су погре- шно саветовали младе, да када се уписују у богословску школу, да ће они лагодно живети, то је грешка! поготово је грешка ако се то упућује монашким лицима и који у духу каријере желе да буду владике по- требно је младим људима предочити шта их чека у животу, у томе је кључ благосло- веног успеха поред химнографије, ваш озбиљан рад окренут је и ка истраживању догмата сâмих празника и приказивању њиховог значаја кроз еклисиологију и сотириологију шта бисте посебно истакли када је реч о овом важном питању? – хвала вам на том питању ви знате да сам ја већ дуго времена у синодској ко- мисији за унапређење просвете, особито у погледу богослужења на основу педа- гошког искуства, радећи на уџбеницима из догматике, дошли смо до сазнања да је потребно освежити методске јединице прилогом упоредног богословља и зада- цима у читању и сажимању светих отаца и савремених теолога такође, домаћи зада- ци су се састојали у повезивању свих обла- сти теологије дакле, сваку тему пронети кроз историјски, патролошки, библијски, кроз богослужење се одвија тајна христа богословље празникâ је у славословљу, а достићи тај ниво, то је највећи ниво у богословљу, све остало је увод и хришћанска мисија реч архијереја мај / јун 2019 7 систематски, етички, пастирски и омили- тички аспект ни један одељак не сме да буде на штету целине градива, потребно је да се препозна целосност градива и да кроз цело градиво иде једна нит развија- ти способност повезивања исте теме кроз све кључне предмете, био ми је кључни за- датак што је најважније, како то богосло- вље изразити у беседништву и пастирству? ако не поставимо такву врсту повезивања нећемо имати успеха, јер нећемо умети да повежемо теме и оне неће бити наше иску- ство, ако не приђемо овим начином оно постаје искуствено знање, не теологија као информација, већ да знање постане у потпуности искуствено морам рећи и ово ништа не значи и написати добар програм и уџбеник, у чему сам имао прилику и част да учествујем, ако то не умеју наставни- ци користити и применити потребан је животопис његовог преосвештенства епископа др јована (пурића) његово преосвештенство епископ јован (пурић) је рођен 24 маја/6 јуна 1965 у мија- чима, код ваљева, од оца радосава и мај- ке зоре, добивши име на крштењу младен побожни родитељи су га од малена учили побожности и црквеном животу, а одрастају- ћи у окриљу манастира пустиње и ћелија код ваљева, прима и усваја дух ревности за госпо- да од авве јустина и осталих духовника који су тада живом речју и богоугодним животом напајали богочежњиве душе у то тешко време за читаву цркву, а нарочито за пастире почет- ком осамдесетих година xx века промисао божији га упућује на духовног оца лаза- ра (аџића), кога ће и касније насле- дити на трону игумана острошких посећује свету земљу, свету гору и јеладу младен, будући епископ јован, упи- сује се и са одличним успехом заврша- ва богословију светога саве у београду потом се уписује на богословске студије на богословском факул- тету српске православне цркве у београду, и наста- вља студије у петро- граду, где са одличним успехом дипломира на тему иконопоштовања и символике замонашен је на дан светих мироноси- ца марте и марије, 4/17 јуна 1992 у острогу, руком епископа захумско-херце- говачког г атанасија у чин јеромонаха рукоположио га је блаженопо- чивши патријарх српски павле, 1995 годи- не, у милешеви митрополит црногорско- приморског г амфилохије га, 2001 године, уводи у трон острошких игумана на достојанство епископског служења иза- бран је одлуком светог архијерејског сабора српске православне цркве, 6/19 маја 2004 године, а блаженопочивши патријарх срп- ски павле га је исте године хиротонисао у подгорици од 1990 године предавао је више предмета и био васпитач у београдској и цетињској бого- словији од 2007 године владика јован је низ година предавао свето писмо на академији српске православне цркве у београду учесник је више симпосиона и међународних конференција тајном иконичног васпитања бавио се двадесет година у просвет- ним институцијама српске православне цркве, које су крунисане одбраном докторске тезе на фило- софском факултету – пале, источно сарајево, 12 новем- бра 2009 године, на тему: ”философија васпитања у делу св јована златоуста” пред члановима комисије у саставу: проф др бранко летић, проф др симо нешко- вић (ментор) и проф др борис брајовић извор: spcrs реч архијереја 8 3 / 2019 посебан семинар о методици наставе ви сте вероучитељ и савршено добро знате о чему говорим на епархијском нивоу, на помесном нивоу, на нивоу факултета, по- требна је већа сарадња и темељније про- дубљивање, како бисмо дошли до успеха дакле, ако немамо добре педагоге, ништа не вреде ни добри уџбеници, нити добар план и програм потребно је стално учење и стално усавршавање у преношењу иску- ственог богословља, а не само заслепље- но бубање градива богословље је питање живота и смрти, оно је хлеб наш насушни без кога нема живота, ако човек то не схва- ти, он неће имати успеха у изразу, мисији и педагогији ваше капитално дело „богословље празника“ изнедрило је још једно издање у виду комплета од дванаест књига, штампаних са изводима богослужбених текстова као додацима опису празника наведени комплет носи назив „венац господњих и богородичиних празника“ овај молитвени приказ празника, кроз два издавачка подухвата, посвећен је блаженопочившем патријарху павлу шта можете да нам кажете о овом издању? – сâмо издање говори о себи други су гово- рили, нескромно је да ја говорим црквена го- дина у четрнаест господњих и богородичних празника говори нам да живимо у свештеној историји спасења, заједно са небесима и са земљом, са васколиком творевином савре- мено богословље треба да уђе у све димен- зије богатства светог предања које се чува духом светим у цркви овим пројектом цркве и државе, желимо да заинтересујемо све бо- гослове за дубље изучавање светог писма, светих отаца и живог предања цркве које је изражено кроз химну, икону, кроз хеортоло- шки и догматски приступ имамо једну отво- реност за одређене теме којима нисмо хтели да приђемо са аспекта чисте литургике као науке о богослужењу, остављајући приступ за истраживање на богословском и филоло- шком факултету и другим институцијама сво- јим учешћем у богослужењу и педагошким и научним радом, дошли смо до сазнања да бо- гослужбено богословље треба да размотримо на језику систематске теологије, што не значи правити идеологију и затворени систем пре двадесетак година смо објавили моногра- фију о богородици наиме, реч је само о дог- матицима светог јована дамаскина и о теми приснодјевства и тајне богородице, то је мој магистарски рад исто то је урађено и у овом издању када је у питању тајна христа и бого- родице овде је присутан додатак упоредног богословља, да би се видела разлика између западног богословља и нашег источног, које често може бити терминолошки исто, али у духу није исто једно је дијалог у истини и љу- бави, а друго је опасност да поистовећујемо богословље које је надахнуто духом светим са оним које је интелектуална или философ- ска ствар овим пројектом позвали смо, као богослови унутар цркве, друге научнике на универзитету, а истовремено смо позвали и ствараоце, јер без песничког дара, без дара за појање, немогуће је довршити, или племе- нито, добро и достојанствено заокружити овај пројекат ово је био мој покушај да позовем за исти сто све умне људе, да би откривајући ову тајну кроз средњовековну књижевност острошка светиња сведочи божије присуство, а највеће чудо је, да је бог постао човек, а најузвишеније је, да човек уз помоћ благодати постаје обожен и спасен, то је највеће чудо реч архијереја мај / јун 2019 9 дошли до сазнања, да је величина средњове- ковне књижевности у богослужењу сведоци смо да у наше време велики број људи прослављање празника своди на некакве обичаје, заобилазећи централни моменат празновања – свето богослужење које врхуни у светој литургији према вашем мишљењу, који су начини решавања овог погрешног поимања празника и празновања? – ово је велика тема извор свих празника је личност богочовека исуса христа кроз отво- рени прозор празникâ у наш свакодневни жи- вот улази свежина истинског живота, живота вечног црквена година је живи иконостас спасења у христу и црквени круг празникâ прати на један дубљи начин, сâм космички ри- там и пулс света и времена, дајући му духовни смисао зато је потребан озбиљнији приступ у методологији богословља што се тиче етно- логије и антропологије која је заснована на философији, то је посебна тема потребно је систематски у мисији и беседништву присту- пати овом питању, како на парохијском нивоу, тако и на часовима верске наставе дакле, ре- шавање овог проблема је препуштено све- штенослужитељима и катихетама који су по- звани и призвани да реч божију проповедају без престанка, како својим примером, тако и речима ваше преосвештенство, на сâмом крају нашег разговора, замолио бих вас да нашим читаоцима упутите једну пастирску поуку – упутио бих поуку вама браниславе, ко- ји сте у уређивачком одбору православног мисионара, као и свима који се труде у овом богоугодном делу у овом тренутку се при- сећам лика великог владике браничевског хризостома (војиновића), тихог и образова- ног човека са књижевним талентом сећајте се својих учитеља и претходника када уре- ђујете овај еминентан часопис трудите се да прегледате ранију периодику, посебно изме- ђу два рата обнављајте приступ и текстове ранијих уредника, дајући нови квалитет, а то је приметно код вас има младих и даровитих катихета, сарадника православног мисиона- ра који на посебан начин дају квалитет овом часопису, на томе вам честитам потребно је ићи корак напред у сажимању и преношењу мисионарске поуке која мора бити животна тај савет упућујем и себи и вама верни на- род и све читаоце православног мисионара, молим за разумевање и молитвену подршку, како за вас, тако и за мене лако је бити кри- тизер и оспоравати све што се ради није лако бити стваралац и служитељ у нашем народу, али има наде јер има честитих и добрих људи који читају и много знају за њих вреди живе- ти и жртвовати се треба се молити богу и да ради васкрсења опростимо једни другима, са очинском жељом, да се сви радујемо и доче- камо васкрсење живота, као и да се сви спасу и уђу у царство небеско то је моја очинска жеља, а верујем да је то благослов и његове светости нашег патријарха, као и благослов драгог владике иринеја, коме се искрено за- хваљујем овим путем за све што је учино у моме животу он је ваш архипастир у новом саду, али и председник уређивачког одбора вашег часописа духовна деца коју је он ро- дио и много за њих урадио, требала би да бу- ду захвалнија, а они који злоупотребљавају доброту оца, одговараће пред богом за све оно што су чинили себи и другима и њима бих пожелео покајање и памети и здрави- јег живота, јер ћемо једино тако бити јаки и истински сведоци васкрсења преосвећени владико, дозволите ми да вам у име уређивачког одбора православног мисионара, као и у своје лично име, заблагодарим на хришћанској љубави и на овом надахнутом и надасве поучном разговору, молећи ваш архипастирски благослов и ваше свете молитве! – богу хвала и хвала вама, драги бранисла- ве! желим вам сваки успех и благослов у жи- воту, на многа и блага лета! интервју првобитно дат православном мисионару у аудио облику је доступан на сајту радио беседе реч архијереја 10 3 / 2019 живимо у свету у коме се невероват- ном брзином шире лоше вести чујемо гласове о ратовима међу народима, о уби- ствима, самоубиствима, о саобраћајним не- срећама, о монструозним злочинима, међу- вршњачком насиљу, о проневерама новца, крађама имовине, увредама и шта све још не чујемо неке анализе су показале да се након ових вести, убрзо дешавају веома слични до- гађаји то показује да постоји чудан подсти- цај или негативна енергија која се шири када се о злу говори или зло чини међутим, исто тако је чињеница да се добра енергија ши- ри када се говори или чини добро стога, сви смо позвани да размислимо где ми припада- мо, какве подстицаје од других примамо или другима дајемо? на крају какве то везе има се вером, и шта нам ту вера може помоћи? један од дивних светогорских стараца, са- да већ свети пајсије светогорац (упокојио се крајем 20 века у грчкој), упоређивао је љу- де са пчелама и мувама говорио је да је овај свет као једна ливада на којој има и цвећа и смећа пчела, када дође на ливаду тражи да слети на цвет не обазире се на мноштво ра- зноразног смећа и измета, већ облеће около тражећи цвет макар један једини када га пронађе на њега слети са друге стране, му- ва на истој тој ливади обилази цвеће и тражи измет да слети макар сва ливада била пре- кривена прекрасним цвећем, мува ће летети све док не нађе измет да на њега слети тумачећи ову сликовиту причу, старац пај- сије је говорио да су људи који само зло чи- не и зло говоре попут мува, а они који добро чине и добро говоре, попут пчела на свако- ме је да просуди шта би желео да буде а у овом свету, као и на оној ливади, има и цвећа и смећа зато, ради смо вам говорити о добру не зато што зла нема, већ зато што то сви знамо а о добру, о добру тек треба да говоримо ка- ко бисмо га постали свесни добро није лако чинити али је лепо до- бро не чине слаби, него јаки добру се не ра- дују завидљиви и несрећни, већ остварене и срећне личности добро се не подсмехује, реч пастира старац пајсије светогорац је говорио да су људи који само зло чине и зло говоре попут мува, а они који добро чине и добро говоре, попут пчела на свакоме је да просуди шта би желео да буде десило се то недавно, у земљи србији сведочење доброте протонамесник александар р јевтић мај / јун 2019 11 него осмехује добро не тражи мане других, већ врлине добро себе не прецењује, већ друге не потцењује добро није бахато, већ смерно добро нам није пријатељ када му нешто треба, већ када нама нешто треба до- бро нам неће бити саговорник у псовкама и оговарању, али ће нам понудити своје раме да чује у невољи јадиковке добро не уноси у срце јед, него слаткоћу као мед добро није улазница за пакао, већ за рај добар је бог, а не ђаво а где смо ту ми? зло није само учињено зло, већ и неучиње- но добро дакле, никада нисмо неутрални ако не учинимо до
Свеска: 367 | Тако да се светли светлост ваша
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у манастиру Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Светогорски старци Јефрем Катунакијски и Емилијан Симонопетријски фото: full-of-grace-and-truthblogspotcom Фотографија на трећој страни корице: Светлошћу Твојом видимо светлост (Пс 35, 9) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Кивот са моштима Светог Јована Шангајског фото: Омер Мимран СВЕСКА 367, МАЈ / ЈУН 2019 Реч уредника Светлост врлинског живота 2 Реч Архијереја Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) Од нашег односа према богослужењу зависи мисионарски живот! 4 Реч пастира Десило се то недавно, у земљи Србији Сведочење доброте 11 Материк Света Филотеја Атинска 13 Историја хришћанства Велики прогон хришћана за време цара Диоклецијана и његових савладара 15 Литургијски живот Духовски венчићи 17 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (IV) 19 ТЕМА БРОЈА Осветљивање стварности 23 У светлости Твојој видимо Светлост 26 Свети Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 29 Наша светлост и Светлост Божија 31 У посети монашкој обитељи шумадијске епархије 33 Парохијани Песничка душа из Новог Сада 36 Хришћански живот Адолесценти и Црква: Волети, хранити и не говорити много 39 Из пера читалаца Мисионара Молитва моје мајке 41 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Константином Курбановим Дете, које више не жели у храм 42 Питања и одговори Валаамски схи-игуман одговара Наркоманија има ли наде? 46 Хришћанство и психологија Физичко кажњавање деце из угла православне психологије 50 Сећање О уснулој добротворки храма Светог Луке у Кошутњаку 52 Хришћанска аскетика Схиигуман Авраам (Реидман) О сећању на смрт и изненадној смрти 54 Хришћанска књижевност Гусларка, слепа Живана, о крсној слави 58 „Утуљена кандила“ Драгише Васића 60 Мисионарски излог Топлина и благост речи као њена најјача снага 62 стране мај / јун 2019 1 MAJ/ЈУН 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Тако да се светли светлост ваша мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у манастиру Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Светогорски старци Јефрем Катунакијски и Емилијан Симонопетријски фото: full-of-grace-and-truthblogspotcom Фотографија на трећој страни корице: Светлошћу Твојом видимо светлост (Пс 35, 9) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Кивот са моштима Светог Јована Шангајског фото: Омер Мимран СВЕСКА 367, МАЈ / ЈУН 2019 Реч уредника Светлост врлинског живота 2 Реч Архијереја Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) Од нашег односа према богослужењу зависи мисионарски живот! 4 Реч пастира Десило се то недавно, у земљи Србији Сведочење доброте 11 Материк Света Филотеја Атинска 13 Историја хришћанства Велики прогон хришћана за време цара Диоклецијана и његових савладара 15 Литургијски живот Духовски венчићи 17 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (IV) 19 ТЕМА БРОЈА Осветљивање стварности 23 У светлости Твојој видимо Светлост 26 Свети Теофан Затворник Светлост Христова просвећује све 29 Наша светлост и Светлост Божија 31 У посети монашкој обитељи шумадијске епархије 33 Парохијани Песничка душа из Новог Сада 36 Хришћански живот Адолесценти и Црква: Волети, хранити и не говорити много 39 Из пера читалаца Мисионара Молитва моје мајке 41 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Константином Курбановим Дете, које више не жели у храм 42 Питања и одговори Валаамски схи-игуман одговара Наркоманија има ли наде? 46 Хришћанство и психологија Физичко кажњавање деце из угла православне психологије 50 Сећање О уснулој добротворки храма Светог Луке у Кошутњаку 52 Хришћанска аскетика Схиигуман Авраам (Реидман) О сећању на смрт и изненадној смрти 54 Хришћанска књижевност Гусларка, слепа Живана, о крсној слави 58 „Утуљена кандила“ Драгише Васића 60 Мисионарски излог Топлина и благост речи као њена најјача снага 62 стране мај / јун 2019 1 MAJ/ЈУН 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Тако да се светли светлост ваша мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник (вд) Небојиша Мишевић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
1. 31581 / ...на нивоу факултета, по- требна је већа сарадња и темељније про- ДУБЉИ? вање, како бисмо дошли до успеха дакле, ако немамо добре педагоге, ништа не вреде ни добри уџбеници, нити добар план...
2. 44983 / ...у христу и црквени круг празникâ прати на један ДУБЉИ начин, сâм космички ри- там и пулс света и времена, дајући му духовни смисао зато је потребан озбиљнији прист ...
3. 51771 / ...видим два узрок који могу довести до тих резултата први, ДУБЉИ проблем је тај, да је господ открио још пророку мојсију законитост по којој деца страдају због грехова својих родите ...
1. 31581 / ...на нивоу факултета, по- требна је већа сарадња и темељније про- ДУБЉИ? вање, како бисмо дошли до успеха дакле, ако немамо добре педагоге, ништа не вреде ни добри уџбеници, нити добар план...
2. 44983 / ...у христу и црквени круг празникâ прати на један ДУБЉИ начин, сâм космички ри- там и пулс света и времена, дајући му духовни смисао зато је потребан озбиљнији прист ...
3. 51771 / ...видим два узрок који могу довести до тих резултата први, ДУБЉИ проблем је тај, да је господ открио још пророку мојсију законитост по којој деца страдају због грехова својих родите ...
44
Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
...буде укљу- чивање деце у литургијски живот, а не само пуко проДУБЉИ?📌 вање знања о вери осећамо
да то није успешно остварено од увођења ве-
ронауке или је можда потребно време да се
резултати виде
...буде укљу- чивање деце у литургијски живот, а не само пуко про
МЕТА инфо: Р:25127 К:187783 Д:104
| Свеска 368 |
Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
... у виртуелном све- ту ограничавамо, јер он још увек није свестан свих негативних ефеката што се тиче верона- уке, наше искуство је да доста зависи од тога шта деца носе из породице и од личности са- мог вероучитеља по нашем мишљењу, крај- њи циљ веронауке би требало да буде укљу- чивање деце у литургијски живот, а не само пуко продубљивање знања о вери осећамо да то није успешно остварено од увођења ве- ронауке или је можда потребно време да се резултати виде осетно се повећава агресивност код деце да ли се тај дух може повезати са бројним че- доморствима у нашем народу? вишедетне хришћанске породице јул / август 2019 51 бранко: дубоко верујем да се наше, како до- бре тако и лоше, особине преносе на наше по- томство, ако не и свака клица мисли у многим ситуацијама деца настоје опонашати родитеље тако да верујем да та агресивност долази од недостатка љубави и због недовољне посвеће- ности деци свако убиство мења човека, тако и људи који су починили грех чедоморства нису остали имуни на његове последице марија- на: свесни смо да је наш народ огрезао у том греху и да још до правог покајања није дошло срећни смо што живимо у времену када имамо прилику да чујемо да се тај грех назива правим именом деценије гушења гласа цркве довеле су до тога да су се у нашем народу многе ствари наопако поставиле тако да је велики број деце од благослова попримио предзнак неке муке по родитеље, малтене, проклетства даће бог да се покајемо и да као народ опстанемо колико мода отуђује човека од хришћан- ских вредности? бранко: данашњу децу вребају духовне замке од малих ногу, а све у циљу разарања породице свет намеће оно што се назива „мода“, „култура“ и „цивилизацијска“ тековина, а истовремено унижава човека и своди га на ниво животиње добија се друштво које се уда- љава од бога и своју егзистенцију базира на недуховним вредностима маријана: чини се да живимо у неопаганским временима, по вра- ћању многих мода (жигосању тела, гледањем у звезде, стадионима у облику арена где су се одржавале гладијаторске игре, итд) за нас, који смо у цркви и слушамо глас наших духов- ника који нас упозоравају на опасности свега тога, ствари су јасне трудимо се да и онима ко- ји нису црквени а хоће да чују, то предочимо ваш дом је мала домаћа црква, а то подра- зумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена шта деци пружа учешће у литургији? бранко: учешће у литургији ствара код деце осећај заједништва, стварање свести о поретку и улози сваког појединца у тој зајед- ници, а надасве љубави која нас испуњава на- кон сваке литургије маријана: без молитве, утопили бисмо се у дух овога времена у који је тешко не утопити се, препустили бисмо се бригама овога света, не бисмо се могли напа- јати са извора живота, прекинули бисмо везу са нашим упокојеним прецима тим оружјем покушавамо да утичемо и на судбину нашег народа јер често ни на који други начин ни- смо у прилици да помогнемо како проводите годишње одморе? на која сте поклоничка путовања ишли? бранко: на летовања смо углавном успева- ли да одемо и томе се сви радујемо не путује- мо никуда без деце породично смо ишли на вишедетне хришћанске породице 52 4 / 2019 поклоничка путовања у организацији цркве у вранићу више пута сам ишао на поклоничко путовање на свету гору у организацији вероу- читеља у војсци и војних свештеника да ли су сви маријанини порођаји били исти? је ли било страха? какав је ваш став о вантелесној оплодњи? сада је актуелно пита- ње вакцинисања деце имате ли поверења у данашњи квалитет вакцина? маријана: сви порођаји су били природни, без епидурала први нешто дужи други пут смо једва стигли до породилишта трећи и че- тврти брзи и безболни, молитвама пресвете богородице помало сам „паничар“ да нисам у вери, тешко бих имала храбрости, и поред љубави према деци наравно, бог све уреди онако како ми сами никада не бисмо успели наш духовник је противник вантелесне оплод- ње не знамо да ли је црква рекла коначну реч о томе у сваком случају, потребна је велика вера да би човек прихватио као вољу божију то да њему бог није наменио потомство да- нашњи човек мисли да све сам може да реши када смо прво дете вакцинисали није још увек било негативних прича око вакцина и инсти- тут за вирусологију, вакцине и серуме „торлак“ није био приватизован није било негативних последица, тако да су нам сва деца вакциниса- на јесмо узнемирени због прича о вакцинама, али нам је још више спорно што „торлак“ није наш помолимо се богу, шта друго дубоко ве- рујемо да нема ничега негативног што свето причешће не може да неутралише, да се тако изразим као они који служе у војсци и као војници христови, имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегавају вишедетство? бранко: управо као последица данашњег тренда о самоусавршавању и ставу да живот треба да се „проживи“, активно, преко свих гласила и образовног система латентно се намеће став да имати више деце је препрека да се ужива у животу и да деца представљају обавезу и сметњу за лагодан живот, те да „од- узимају“ време које би људи могли да посвете себи међу официрима све више има оних који имају по троје и више деце и из цркве знамо неколико породица живот је подвиг, а пого- тово живот хришћанина подвига се не треба бојати већ га, напротив, треба прихватати, да бисмо барем маленим делом следили христа, а бог је ту уз нас и помоћи ће нам у сваком на- шем богоугодном делу ми свакодневно осе- ћамо да у свом малом подвигу нисмо сами, а вишедетство не сматрамо жртвом већ изво- ром непрекидне радости коју осећамо при сваком погледу на нашу децу коју нам је бог дао маријана: да моја бака није рођена као дванаесто дете, моја деца и ја данас не бисмо постојали пред том чињеницом ја, као мајка за сада четворо деце, могу само да се смирим православци, који практикују своју веру и ни- су православци само на папиру, су неустраши- ви такви су нам били преци полако и ми до- лазимо себи једнога дана, на крају историје, стаћемо пред њих, који су у много горим ма- теријалним условима испуњавали заповест о рађању шта ћемо им тада рећи? постидећемо се своје размажености анђелија на јесен креће у први разред већ учи слова и пише речи показује нам своју све- ску нацртала је сунце како се смеје зна моли- тву „оче наш“, говори је гласно и разговетно, а трогодишња симонида је нестрпљиво чекала да је и она каже својим тепавим речима наум ће у пети разред и воли да иде у цркву „мени је лепо кад сам у олтару тамо облачим стихар и кад се излази у круг, носе се свеће, рипиде и крст помажем кад се чисти кадионица, по- некад носим нафору волим и кад у школи прослављамо светог саву, тада буде и ђачки вашар направимо неке ствари и продајемо их у школском дворишту од тих пара купимо шта треба за нашу учионицу, за крај школске године грицкалице, а остатак пара стоји код директорке сакупљамо пластичне чепове да бисмо правили играчке, и старе ствари, нови- не, лименке, и то иде на рециклажу“ лепо нам је објаснио шта је то рециклажа сви заједно су говорили молитву пред спава- ње можете ли замислити како је то дирљиво и колика је радост слушати те слатке гласиће и нама, људима, а како је тек угодно богу?! вишедетне хришћанске породице јул / август 2019 53 православни свет сваке године сабору православне омладине пољске присуствују бројне делега- ције помесних православних цркава, уз неколико хиљада ходочасника који, на празник преображења господњег, долазе на гору грабарку како би се молили, дружили, присуствовали свеноћним бденијима и полагали крстове у манастир- ском дворишту као знак посете и радости у христу сабор православне омладине на светој гори грабарки у периоду од 24 до 27 маја 2019 године одржан је редовни годишњи сабор пра- вославне омладине на светој гори грабарки у пољској на позив његовог високопрео- свештенства митрополита варшавског и све пољске саве, а са благословом и препоруком његове светости патријарха српског ирине- ја, одлуком светог архијерејског синода спц трочлана делегација из београда је борави- ла на гори грабарки њу су чинили презви- тер оливер суботић, као представник срп- ске православне цркве, и његови пратиоци, стеван јовановић, професор верске наставе и координатор дијалога у култури и јелена љубеновић, апсолвент на православном бо- гословском факултету и студент персијског језика на филолошком факултету у београду сабор православне омладине на светој гори грабарки је ове године обележио че- трдесету годину постојања сваке године сабору присуствују бројне делегације поме- сних православних цркава осим обележа- вања сабора православне омладине, сваке године на празник преображења господњег неколико хиљада ходочасника долази на го- ру грабарку како би се молили, дружили се, присуствовали свеноћним бденијима и по- лагали крстове у манастирском дворишту фото: пољска православна црква јелена љубеновић 54 4 / 2019 православни свет као знак посете и радости у христу крстови стоје на узвишици и могу се видети у разли- читим облицима, величинама и бојама неки су високи и по неколико метара, док су дру- ги врло мали и интересантни за посматраче разнолики крстови говоре о разноликости и јединствености оних који посећују ово свето место и они сведоче приче, молитве радости, наде, покајања и ишчекивања поред крсто- ва могу се видети поруке ходочасника упу- ћених господу, у којима се они моле за своје ближње или захваљују на молитвама које су им услишене (на пример, „спаси господе све људе“, „имај милости за моју породицу и ме- не“ и томе слично) ово место заиста подсећа на један мали рај како сведоче сви они који га посећују, било да су туристи или верници посебан утисак оста- вља природа чија се лепота и колорит у очима посматрача до вечности ниже на дан отварања сабора православне омладине, након вечерње службе, свечано је постављен велики крст у знак молитвеног сабрања 2019 године након тога, приређено је вече музике поред логорске ватре на том месту нашао се велики број младих, најпре из различитих делова пољске, а онда и из других земаља посебно надахнуће било је посматра- ти веселе, топле и радознале младе људе који су играли око ватре уз пратњу гитаре и песме то је слика заједнице и блискости којој се го- спод радује, а они који је сведоче представља- ју искре православне вере на лепези лепих утисака, посебно треба истаћи непосредност у комуникацији између верника и клира пољ- ске православне цркве у савременом свету фотографије: стеван јовановић јул / август 2019 55 где се живот одвија веома брзо и тиме чове- ку задаје потешкоће, одлазак на овакав сусрет представља право духовно освежење све делегације имале су домаћине који су се бринули се о свему што је било потребно све су то чинили са великом љубазношћу и осмехом млади православни пољаци већина њих су студенти који су дошли из варшаве да помогну у организацији, али је било и сред- њошколаца који су дошли из других градова који су у непосредној близини горе грабарке највећи број младих православних пољака који сваке године активно учествује у органи- зацији сабора долази из православне органи- зације „братство православне омладине“ са седиштем у варшави током године у оквиру „братства православне омладине“ организу- ју се трибине на различите теме, екскурзије, креативне радионице и едукативни програ- ми боравком на гори грабарки уверили смо се да је активни рад свештенства са омлади- ном већ увелико уродио плодом делегација из београда радовала се по- знанству са младим православним пољацима из варшаве, мартом и матеушом непосред- но пре доласка на гору грабарку, на предлог марте и матеуша, делегација из београда упо- знала се са радом православне духовне семи- нарије и присуствовала богослужењу пово- дом славе светих равноапостолних кирила и методија у оквиру семинарије налази се сту- дентски дом за православне студенте, музеј, библиотека и капела студенти узимају уче- шће у свим активностима у семинарију, па је тако марта која је била домаћин, учествовала у фрескописању капеле радост ове духовне институције огледа се у томе што се студенти једнодушно залажу за непрестани напредак ове мале православне заједнице у пољској наредног дана, онда када је сунце храбро пробијало зраке кроз гране четинара и по- нека веверица трчала наоколо, могао се ви- дети велики број шатора надомак манасти- ра родитељи са децом, студенти, новинари, монаштво и свештенство са озбиљношћу су заједничарили у литургији након тога, омла- дина је имала прилику да поставља интере- сантна питања присутним свештеницима, на на лепези лепих утисака, посебно треба истаћи непосредност у комуникацији између верника и клира пољске православне цркве православни свет 56 4 / 2019 једној великој пољани током дана, одређено је време за физичке активности у природи, те су сви заинтересовани могли да играју фудбал или одбојку време је одмицало, разговори, размена знања и склапање пријатељстава по- тврђивали су само једно – време је бол само уколико није искоришћено на прави начин и добробит заједнице још једно запажање на лепези утисака је- сте озбиљност и тишина пољских малишана за време богослужења заиста један фасци- нантан призор, где се јавља помисао и још снажнија вера да дух дише где хоће гора гра- барка је место на коме дух љубави, топлине, разумевања и радости непрестано обитава у оквиру сусрета, учесници су могли да слушају предавања на различите теме: од свете ли- тургије и потребе човека за заједницом и хри- стом све до начина деловања секте јеховиних сведока и јасних упутстава у том погледу пре- давања су била интерактивна и инспирисана ситуацијама која се јављају у свакодневном животу, а непосредност и отвореност пре- давача, свештеника из пољске православне цркве, да своје животно искуство пренесу на младе људе не би ли их обогатили знањем и мудрошћу, била је изузетна трочлана делегације са у београд врати- ла са изузетним утисцима, који се тичу како гостољубља пољске цркве, тако и стеченог искуства које би могло да се примени у ми- сионарској делатности наше помесне цр- кве псовка је убица јекатаринбуршки научник генадије чаурин, потрошио је 20 година на изучавање непристојних речи он тврди да псовке врло активно утичу на човеков организам, тако да временом уништавају живот у њему хипотезу г чаурина „о утицају ненормативне лексике на психофизичко стање живих организама“ проверили су многи у тишини лабораторија, истраживачи су наизменично током целе године псовали и читали молитве доказивање теорије је успело! зрна пшенице, поливена водом, коју су грдили најогавнијим псовкама, проклијала су само 49% вода заражена нешто слабијим псовањем, показала је нешто бољи резултат – 53% а затим су научници зрна полили водом, над којом су читане молитве и она су проклијала за 96% на тај начин су истраживања потврдила народну мудрост: не псуј када сејеш и садиш, јер у противном неће бити усева и рода вероватно је познато и свакој домаћици, да ако при печењу колача псује, онда тесто не нараста нецензурисана псовка задире дубоко у подсвест и доводи до ескалације насиља и заиста, туче, погроми, па чак ни убиства се никада не прате бираним речима, него увек најгрубљим и најпростачкијим псовкама код псовача се развија таква зависност од псовке, као код окорелог пушача од никотина или код алкохоличара од алкохолних напитака најчешће изговарана псовка у којој се употребљава израз са речју „мајка“, у првом реду оскверњује богородицу и сопствену мајку, која је дала живот човеку а грех богохулства се никада не прашта без покајања и неизбежно повлачи за собом казну псовке стварају најмоћније информационо поље и треба ли се онда чудити што се бог окреће од нас интимни односи дати човеку од бога, највиша су пројава љубави и поверења ако их означавају неприличним речима, људи онда оскверњују дати од бога дар извод из текста професора николаја георгијевића јемељченка, заслужног лекара рф, објављног у часопису „руски дом“, јуни 2007г превод са руског: небојша ћосовић јул / август 2019 јул / август 2019 57 из пера читалаца мисионара некада човек сретне анђела не знајући да је то душа послана да исцели пустињу у нама необично познанство лазар вулић необично познанство остварило се међу звездама један усамљен човек познао је срцем душу другачију од свих које је до та- да срео препознао је љубав за некога је пустиња сурова, а за друге је дом један народ је узрастао у пустињи четрде- сет година, један син је постио у пустињи четр- десет дана био је то народ израиља и био је то син бога живога човек без помоћи у пустињи страда, пустиња у човеку не лечи се без бога искушење не препознајемо лако падне- мо, али бог нам даје помоћ да опет устанемо духом снажни знају ко је змија и зашто бог допушта да куша човека човек мора радити на себи и помоћи пријатељима да се не изла- жу заблудама незнањем неко те може научити занату, а неко како душу сачувати ко је лисица? мудрост која се стиче временом богом живимо, ходимо земљом у време најбоље за нас мали принц је путовао све- том, упознавао се са необичним слабостима обичног човека научио је да се само срцем добро види чистим срцем можемо бога ви- дети, обећао нам је син на гори наша љубав је време које смо посветили некој особи бо- жија љубав је створила свет, човека, небо и на небу анђеле некада човек сретне анђела не знајући да је то душа послана да исцели пустињу у нама 58 4 / 2019 уочи празника светог јована шангајског, славе младих амбасадора фондације ла- за костић, која је седми пут заредом просла- вљена у храму вазнесења господњег, у жар- кову, почасни гост била је заједница „земља живих“ подсетимо се, „земља живих“ је пра- вославна заједница за рехабилитацију и ре- социјализацију људи с болешћу зависношћу, која је овом приликом први пут представила своје деловање у једној београдској цркви дан младих у фондацији посвећен је пре- познавању смисла у животу, насупрот повр- шним а деструктивним узбуђењима опијати- ма приметно је да је већина нас, нажалост, мање или више зависна од нечега, али да се само у најтежим облицима обраћамо за по- моћ, када је стање већ готово неповратно заједница „земља живих“ не нуди замену за лекаре или неки вид медицине, већ христа, без било каквих лекова и новчаних трошко- ва она је „школа живота“, како би то рекао њен оснивач и духовник о бранко ћурчин боравак у заједници се заслужује жељом и трудом самог штићеника, а не новцем ње- гових родитеља, што самог штићеника чи- ни активним учесником властитог излече- земља живих „земља живих“ не нуди замену за лекаре или неки вид медицине, већ христа, без било каквих лекова и новчаних трошкова она је „школа живота“ у потрази за смислом уместо за узбуђењем кристина давидовић јул / август 2019 59 ња програм одвикавања траје 30 месеци и од око 3000 корисника, који су се до данас укључили у овај програм, њих око 150 су исти завршили са благословом, а од њих је 95% излечено и рехабилитовано по завр- шетку програма, брига о штићеницима се наставља кроз запошљавање и поновне су- срете канцеларија за помоћ и подршку и по- дршку штићеницима постоји у новом саду и у београду за сада постоје четири куће, од којих је једна женска, а планира се и још јед- на кућа у београду у којој ће се остваривати теслина медаља ове вечери је први пут установљена пракса преноса теслине медаље из руке у руку теслину медаљу, иначе, дарује те- слина научна фондација из филаделфије, за труд на популарисању теслиног лика и дела у србији и свету ове године је један од носилаца медаље била марина милић- радовић она се, међутим, одлучила на за- нимљив и сасвим неуобичајен гест: своју медаљу је предала слађани јанковић, па- рохијанки жарковачког храма и неуморној помоћници фондације, за њен несебичан труд и рад током године уз једну обавезу: да госпођа јанковић догодине ту исту ме- даљу преда трудбенику кога сама изабере циљ је да се подржи несебичан труд и пре- галаштво међу „обичним“ људима који нам толико помажу у мисионарском раду, а које тако често заборављамо земља живих 60 4 / 2019 програм ресоцијализације штићеника, који немају где након завршеног програма, што се дешава у већини случајева о програму, зависности и борби кроз жи- вот, говорили су духовник програма о бран- ко ћурчин и два корисника – ђорђе и вељко, а затим се обратио уредник православног мисионара, о оливер суботић цео програм је водила оснивач и управитељ фондације, марина милић радовић поред старешине вазнесењског храма, о бранка митровића, програм су подржали и други служитељи при спц, угледни професори, гости из трсте- ника, сомбора, новог сада, београда, зему- на, батајнице и мале иванче било је много закључака те вечери роди- тељи су се подсетили да богу треба више говорити о деци, него деци о богу, а сви смо се подсетили потребе подвига у том духу је представљена и књига г предрага пузића: „теслин јеловник“, у издању научне фонда- ције никола тесла представљање ове књиге значајно је не због тога шта је тесла јео, већ како се одрицао најслађих мајчиних колача и тиме стесао свој дух у проводник идеја кори- сних човечанству фондација је следила при- меру николе тесле и половину хране за до- гађај проследила „земљи живих“, а издавач књиге, научна фондација никола тесла одре- кла се зараде од 10 књига у корист заједнице за овај догађај основан је хор „лазиних пе- вача“ из београдских мадригалиста, сану, сомборског црквеног хора и дечијих хорова, који су извели химну светом јовану шангај- ском назив хора дао је милан радишић, хо- ровођа из сомбора видео запис догађаја доступан је на јутју- бу канцеларија за помоћ и подршку и подршку штићеницима постоји у новом саду и у београду за сада постоје четири куће, од којих је једна женска земља живих јул / август 2019 61 сведочанства слободанова жена душанка стално је имала у срцу молитву оцу тадеју помазива- ла је мужа уљем са гроба оца тадеја и остављала иконицу на болесничку наткасну и увек захваљивала оцу тадеју за сваки дан благослов старца тадеја радмила тодић-вулићевић слободане, ти си био мртав човек, али бог је хтео да останеш жив ми смо само при- помогли можеш да славиш други рођендан“ доктор марко је сео на кревет и држао за руку пацијента који је после пет дана изашао из коме био је двадесет пети април прошле године слободан се припремао да обележи тај дан изненада је добио јаке болове у сто- маку прошла је поноћ позвао је хитну по- моћ одговорили су му да позове такси и иде у земунску болницу која је ближа крњачи где он живи, а поред тога они тренутно немају возило на располагању слободан, родом из босне, има јак продоран глас звао је поново и викао у слушалицу: „ја умирем! зваћу вас сваких пет минута док не умрем!“ његова же- на душанка је у међувремену позвала такси таксиста је рекао: „ја не смем да те возим, али, ћале, ја ћу теби помоћи“ он је позвао хитну помоћ и објаснио о каквом се паци- јенту ради док је хитна помоћ стигла, сло- бодан се онесвестио унели су га у возило и уместо у ургентни центар, возили су га право на другу хируршку клинику тамо је већ била спремна сала и екипа која ће оперисати сто- мачну анеуризму докторка из хитне помоћи која је на први позив посумњала да се ради о провокацији, јер тежак пацијент не може имати тако јак глас, сада је све организова- ла муњевитом брзином и све се отварало возило које је опремљено за транспорт нај- тежих болесника кретало се према умирућој пацијенткињи која га није дочекала преу- смерено је ка крњачи слободан је стигао у салу после вишечасовне операције нико није знао хоће ли овај човек остати жив, ка- да се зна да је проценат смртности у оваквим случајевима преко деведесет процената прошао је само дан и по када је поново опе- рисан, имао је унутрашње крварење добио је девет литара крви недуго затим, добио је температуру, на скенеру је откривено да има хематом тежак два и по килограма урађена је и трећа операција за петнаест дана и та- 62 4 / 2019 да му је уклоњен тај хематом током свих прегледа откривено је да је слободан имао инфаркт и да је потребно уградити бај-пас после двадесет осам дана лежања у болни- ци није имао снагу ни у малом прсту ипак, имао је здрав дух и смисао за хумор шалио се на свој рачун доводили су лекаре са других клиника и странце да покажу на њега: „то је тај што је остао жив“ слобода- нова жена душанка је стално имала у срцу молитву оцу тадеју када би дошла у болни- цу понављала је: „ја сам душанка бужанин, могу ли да уђем код супруга?“ и улазила је у шок-собу, тамо где нема посете помазивала је мужа уљем са гроба оца тадеја и оставља- ла иконицу на болесничку наткасну, са допу- штењем сестара пријатељица ана је обаве- стила све заједничке пријатеље и молитва се ширила отац пимен из витовнице, молио се и на гробу оца тадеја после двадесет и један дан слободан је искључен са апарата отац зоран керезовић, свештеник при храму св козме и дамјана при кбц, причестио је сло- бодана више није био животно угрожен у те дане срела је у болничком ходнику игумана манастира ђурђеви ступови и од њега за- тражила благослов за свога мужа пре него што би ушла у блок, молила се и захваљи- вала оцу тадеју и за сваки случај, сваки пут завиривала у списак живих и лекарима се захваљивала да не би остало само на речи- ма, у знак захвалности једноме је понудила флашу пића доктор одбија пиће, а душанка добија папир на ком је уписан датум за при- премне прегледе за операцију срца на то се чека дуго, зна она то и поново зна да је њој отац тадеј помогао својим молитвама она тврди да је све почело четрнаестог априла, на дан упокојења оца тадеја била је у витовници тога дана оставила је имена за помињање када су након литургије почели да читају молитву за здравље, она је поно- во успела да последња дода папирић са три имена када су кренули да читају имена прво је прочитан слободан она је осећала да је то благослов оца тадеја није знала шта ће се десити, али знала је да је он увек ту опоравак је трајао споро шетали су свако- га дана прво до краја њихове улице, после до рампе, а потом до клупице на оближњем брдашцу она је стално говорила „диши ду- боко! боже помози!“ у августу је већ возио до омиљеног места, бање овче, где је доче- кивао пријатељице, сестре које су се молиле за његово здравље испунила му се жеља да дође до тог божијег извора и није личио на болесника када је отишао код кардиолога, доктор га је питао: „слободане, када си имао инфаркт?“ „докторе, никада нисам био боле- стан али, ако је то то – велики бол у грудима осетио сам онога дана када су ухапсили рат- ка младића“ операцију срца су му заказали за једанае- сти септембар забринуо се слобо: „оставио ме мој бог овога пута“ међутим, налаз сто- матолога да су сагласни за операцију нестао је из документације поново га шаљу на мак- силофацијалну хирургију, где је утврђено да треба извадити шест зуба док вађење зуба траје операција срца се помера тако да је уместо једанаестог оперисан седамнаестог септембра после месеца дана загнојила је рана па је превијање и вађење конаца било болно до после вишечасовне операције нико није знао хоће ли овај човек остати жив, када се зна да је проценат смртности у оваквим случајевима преко деведесет процената сведочанства јул / август 2019 63 вриска он је знојећи се трпео сестра је ре- кла како не може да гледа бол на његовом лицу док му вади конце имао је дванаест конаца „додајте ми ту мајицу да ставим на лице и радите свој посао“ стављали су му у уста лекове „да су ми давали у руку ја не бих пио, овако сам морао да гутам“ поново га је јако заболео стомак упала панкреаса када су га спремили за операцију доктор је видео тело унакажено ожиљцима и рекао: „овај човек је мученик ја немам где да га сечем лечићемо га инфузијом“ „седам дана ништа нисам јео шест боца инфузије примио сам одједном у њима не- што жуто, то ми је враћало снагу гледам се- стру и видим три прилике осмог дана дали су ми мало гриза на води а ја сањам сланину сељачку, црни хлеб и црни лук“ душанка се сећа поука оца тадеја и број- них одлазака на његов гроб толико је често одлазила да је пожелела да тамо сагради дом у којем ће примати добре људе, покло- нике тог светог места у аутобусу случајно среће жену из витовнице која јој каже „би- ћеш грешна ако дођеш у витовницу, а да ме не обиђеш“ следећи одлазак био је и ноћење код те жене никада није заборавила звездано не- бо те ноћи купила је плац на коме је велико дрво и увек захваљивала оцу тадеју за сваки дан душанка и слободан прославили су ро- ђендан са екипом хитне помоћи захваљују докторкама тањи и зорани заувек ће памти- ти сузе у очима др зоране када је дошла да види слободана приликом прве контроле рекла је да на његовом примеру они уче ка- ко треба лечити болеснике каже да је осећа- ла чудну бригу за човека који је готово дрско викао у телефон да ће умрети и звати сваких пет минута све док не умре чекала је и бри- нула када се јавио таксиста усмерила је еки- пу према њему звала је другу хируршку и била на вези са свима душанку је обавешта- вала о свему што се дешавало јер, жена које не вози не може ноћу да путује са перифери- је београда цела екипа се молила те ноћи за слободана, цела смена хитне помоћи када је изашао из болнице, дошли су да га виде а нико није видео њихов труд, нико их није на- градио душанка је дирнута професионали- змом и човекољубљем лекара не знамо која су правила лекарске етике, али знамо шта значи људскост у таквим тренуцима захвал- ни су др јаковљевићу и др драгашу који су му продужили живот, др владимиру јовичи- ћу који му је оперисао срце као и др загорцу који му је излечио панкреас велике су то екипе биле, слободан и ду- шанка никада неће знати сва имена добрих људи у белим мантилима који су се десили на њиховом путу, али се сви они сигурно се- ћају пацијента кога су од миља звали „неуни- штиви слобица“ још један детаљ наглашава душанка у овом чуду божијем у свом бунилу сећа се да је питала таксисту како се зове? „драган“ после неколико дана, хтела је да му се захвали, позвала је ту такси службу, пита- ла за број телефона таксисте драгана одго- вор је био да у њиховој служби никада није радио ни један драган он је назвао слободана „ћале“, а душанка и слободан немају деце слава богу за све!
... у виртуелном све- ту ограничавамо, јер он још увек није свестан свих негативних ефеката што се тиче верона- уке, наше искуство је да доста зависи од тога шта деца носе из породице и од личности са- мог вероучитеља по нашем мишљењу, крај- њи циљ веронауке би требало да буде укљу- чивање деце у литургијски живот, а не само пуко продубљивање знања о вери осећамо да то није успешно остварено од увођења ве- ронауке или је можда потребно време да се резултати виде осетно се повећава агресивност код деце да ли се тај дух може повезати са бројним че- доморствима у нашем народу? вишедетне хришћанске породице јул / август 2019 51 бранко: дубоко верујем да се наше, како до- бре тако и лоше, особине преносе на наше по- томство, ако не и свака клица мисли у многим ситуацијама деца настоје опонашати родитеље тако да верујем да та агресивност долази од недостатка љубави и због недовољне посвеће- ности деци свако убиство мења човека, тако и људи који су починили грех чедоморства нису остали имуни на његове последице марија- на: свесни смо да је наш народ огрезао у том греху и да још до правог покајања није дошло срећни смо што живимо у времену када имамо прилику да чујемо да се тај грех назива правим именом деценије гушења гласа цркве довеле су до тога да су се у нашем народу многе ствари наопако поставиле тако да је велики број деце од благослова попримио предзнак неке муке по родитеље, малтене, проклетства даће бог да се покајемо и да као народ опстанемо колико мода отуђује човека од хришћан- ских вредности? бранко: данашњу децу вребају духовне замке од малих ногу, а све у циљу разарања породице свет намеће оно што се назива „мода“, „култура“ и „цивилизацијска“ тековина, а истовремено унижава човека и своди га на ниво животиње добија се друштво које се уда- љава од бога и своју егзистенцију базира на недуховним вредностима маријана: чини се да живимо у неопаганским временима, по вра- ћању многих мода (жигосању тела, гледањем у звезде, стадионима у облику арена где су се одржавале гладијаторске игре, итд) за нас, који смо у цркви и слушамо глас наших духов- ника који нас упозоравају на опасности свега тога, ствари су јасне трудимо се да и онима ко- ји нису црквени а хоће да чују, то предочимо ваш дом је мала домаћа црква, а то подра- зумева пост, молитву, духовну литературу, као продужетак литургијског времена шта деци пружа учешће у литургији? бранко: учешће у литургији ствара код деце осећај заједништва, стварање свести о поретку и улози сваког појединца у тој зајед- ници, а надасве љубави која нас испуњава на- кон сваке литургије маријана: без молитве, утопили бисмо се у дух овога времена у који је тешко не утопити се, препустили бисмо се бригама овога света, не бисмо се могли напа- јати са извора живота, прекинули бисмо везу са нашим упокојеним прецима тим оружјем покушавамо да утичемо и на судбину нашег народа јер често ни на који други начин ни- смо у прилици да помогнемо како проводите годишње одморе? на која сте поклоничка путовања ишли? бранко: на летовања смо углавном успева- ли да одемо и томе се сви радујемо не путује- мо никуда без деце породично смо ишли на вишедетне хришћанске породице 52 4 / 2019 поклоничка путовања у организацији цркве у вранићу више пута сам ишао на поклоничко путовање на свету гору у организацији вероу- читеља у војсци и војних свештеника да ли су сви маријанини порођаји били исти? је ли било страха? какав је ваш став о вантелесној оплодњи? сада је актуелно пита- ње вакцинисања деце имате ли поверења у данашњи квалитет вакцина? маријана: сви порођаји су били природни, без епидурала први нешто дужи други пут смо једва стигли до породилишта трећи и че- тврти брзи и безболни, молитвама пресвете богородице помало сам „паничар“ да нисам у вери, тешко бих имала храбрости, и поред љубави према деци наравно, бог све уреди онако како ми сами никада не бисмо успели наш духовник је противник вантелесне оплод- ње не знамо да ли је црква рекла коначну реч о томе у сваком случају, потребна је велика вера да би човек прихватио као вољу божију то да њему бог није наменио потомство да- нашњи човек мисли да све сам може да реши када смо прво дете вакцинисали није још увек било негативних прича око вакцина и инсти- тут за вирусологију, вакцине и серуме „торлак“ није био приватизован није било негативних последица, тако да су нам сва деца вакциниса- на јесмо узнемирени због прича о вакцинама, али нам је још више спорно што „торлак“ није наш помолимо се богу, шта друго дубоко ве- рујемо да нема ничега негативног што свето причешће не може да неутралише, да се тако изразим као они који служе у војсци и као војници христови, имате ли вашу поруку охрабрења породицама које избегавају вишедетство? бранко: управо као последица данашњег тренда о самоусавршавању и ставу да живот треба да се „проживи“, активно, преко свих гласила и образовног система латентно се намеће став да имати више деце је препрека да се ужива у животу и да деца представљају обавезу и сметњу за лагодан живот, те да „од- узимају“ време које би људи могли да посвете себи међу официрима све више има оних који имају по троје и више деце и из цркве знамо неколико породица живот је подвиг, а пого- тово живот хришћанина подвига се не треба бојати већ га, напротив, треба прихватати, да бисмо барем маленим делом следили христа, а бог је ту уз нас и помоћи ће нам у сваком на- шем богоугодном делу ми свакодневно осе- ћамо да у свом малом подвигу нисмо сами, а вишедетство не сматрамо жртвом већ изво- ром непрекидне радости коју осећамо при сваком погледу на нашу децу коју нам је бог дао маријана: да моја бака није рођена као дванаесто дете, моја деца и ја данас не бисмо постојали пред том чињеницом ја, као мајка за сада четворо деце, могу само да се смирим православци, који практикују своју веру и ни- су православци само на папиру, су неустраши- ви такви су нам били преци полако и ми до- лазимо себи једнога дана, на крају историје, стаћемо пред њих, који су у много горим ма- теријалним условима испуњавали заповест о рађању шта ћемо им тада рећи? постидећемо се своје размажености анђелија на јесен креће у први разред већ учи слова и пише речи показује нам своју све- ску нацртала је сунце како се смеје зна моли- тву „оче наш“, говори је гласно и разговетно, а трогодишња симонида је нестрпљиво чекала да је и она каже својим тепавим речима наум ће у пети разред и воли да иде у цркву „мени је лепо кад сам у олтару тамо облачим стихар и кад се излази у круг, носе се свеће, рипиде и крст помажем кад се чисти кадионица, по- некад носим нафору волим и кад у школи прослављамо светог саву, тада буде и ђачки вашар направимо неке ствари и продајемо их у школском дворишту од тих пара купимо шта треба за нашу учионицу, за крај школске године грицкалице, а остатак пара стоји код директорке сакупљамо пластичне чепове да бисмо правили играчке, и старе ствари, нови- не, лименке, и то иде на рециклажу“ лепо нам је објаснио шта је то рециклажа сви заједно су говорили молитву пред спава- ње можете ли замислити како је то дирљиво и колика је радост слушати те слатке гласиће и нама, људима, а како је тек угодно богу?! вишедетне хришћанске породице јул / август 2019 53 православни свет сваке године сабору православне омладине пољске присуствују бројне делега- ције помесних православних цркава, уз неколико хиљада ходочасника који, на празник преображења господњег, долазе на гору грабарку како би се молили, дружили, присуствовали свеноћним бденијима и полагали крстове у манастир- ском дворишту као знак посете и радости у христу сабор православне омладине на светој гори грабарки у периоду од 24 до 27 маја 2019 године одржан је редовни годишњи сабор пра- вославне омладине на светој гори грабарки у пољској на позив његовог високопрео- свештенства митрополита варшавског и све пољске саве, а са благословом и препоруком његове светости патријарха српског ирине- ја, одлуком светог архијерејског синода спц трочлана делегација из београда је борави- ла на гори грабарки њу су чинили презви- тер оливер суботић, као представник срп- ске православне цркве, и његови пратиоци, стеван јовановић, професор верске наставе и координатор дијалога у култури и јелена љубеновић, апсолвент на православном бо- гословском факултету и студент персијског језика на филолошком факултету у београду сабор православне омладине на светој гори грабарки је ове године обележио че- трдесету годину постојања сваке године сабору присуствују бројне делегације поме- сних православних цркава осим обележа- вања сабора православне омладине, сваке године на празник преображења господњег неколико хиљада ходочасника долази на го- ру грабарку како би се молили, дружили се, присуствовали свеноћним бденијима и по- лагали крстове у манастирском дворишту фото: пољска православна црква јелена љубеновић 54 4 / 2019 православни свет као знак посете и радости у христу крстови стоје на узвишици и могу се видети у разли- читим облицима, величинама и бојама неки су високи и по неколико метара, док су дру- ги врло мали и интересантни за посматраче разнолики крстови говоре о разноликости и јединствености оних који посећују ово свето место и они сведоче приче, молитве радости, наде, покајања и ишчекивања поред крсто- ва могу се видети поруке ходочасника упу- ћених господу, у којима се они моле за своје ближње или захваљују на молитвама које су им услишене (на пример, „спаси господе све људе“, „имај милости за моју породицу и ме- не“ и томе слично) ово место заиста подсећа на један мали рај како сведоче сви они који га посећују, било да су туристи или верници посебан утисак оста- вља природа чија се лепота и колорит у очима посматрача до вечности ниже на дан отварања сабора православне омладине, након вечерње службе, свечано је постављен велики крст у знак молитвеног сабрања 2019 године након тога, приређено је вече музике поред логорске ватре на том месту нашао се велики број младих, најпре из различитих делова пољске, а онда и из других земаља посебно надахнуће било је посматра- ти веселе, топле и радознале младе људе који су играли око ватре уз пратњу гитаре и песме то је слика заједнице и блискости којој се го- спод радује, а они који је сведоче представља- ју искре православне вере на лепези лепих утисака, посебно треба истаћи непосредност у комуникацији између верника и клира пољ- ске православне цркве у савременом свету фотографије: стеван јовановић јул / август 2019 55 где се живот одвија веома брзо и тиме чове- ку задаје потешкоће, одлазак на овакав сусрет представља право духовно освежење све делегације имале су домаћине који су се бринули се о свему што је било потребно све су то чинили са великом љубазношћу и осмехом млади православни пољаци већина њих су студенти који су дошли из варшаве да помогну у организацији, али је било и сред- њошколаца који су дошли из других градова који су у непосредној близини горе грабарке највећи број младих православних пољака који сваке године активно учествује у органи- зацији сабора долази из православне органи- зације „братство православне омладине“ са седиштем у варшави током године у оквиру „братства православне омладине“ организу- ју се трибине на различите теме, екскурзије, креативне радионице и едукативни програ- ми боравком на гори грабарки уверили смо се да је активни рад свештенства са омлади- ном већ увелико уродио плодом делегација из београда радовала се по- знанству са младим православним пољацима из варшаве, мартом и матеушом непосред- но пре доласка на гору грабарку, на предлог марте и матеуша, делегација из београда упо- знала се са радом православне духовне семи- нарије и присуствовала богослужењу пово- дом славе светих равноапостолних кирила и методија у оквиру семинарије налази се сту- дентски дом за православне студенте, музеј, библиотека и капела студенти узимају уче- шће у свим активностима у семинарију, па је тако марта која је била домаћин, учествовала у фрескописању капеле радост ове духовне институције огледа се у томе што се студенти једнодушно залажу за непрестани напредак ове мале православне заједнице у пољској наредног дана, онда када је сунце храбро пробијало зраке кроз гране четинара и по- нека веверица трчала наоколо, могао се ви- дети велики број шатора надомак манасти- ра родитељи са децом, студенти, новинари, монаштво и свештенство са озбиљношћу су заједничарили у литургији након тога, омла- дина је имала прилику да поставља интере- сантна питања присутним свештеницима, на на лепези лепих утисака, посебно треба истаћи непосредност у комуникацији између верника и клира пољске православне цркве православни свет 56 4 / 2019 једној великој пољани током дана, одређено је време за физичке активности у природи, те су сви заинтересовани могли да играју фудбал или одбојку време је одмицало, разговори, размена знања и склапање пријатељстава по- тврђивали су само једно – време је бол само уколико није искоришћено на прави начин и добробит заједнице још једно запажање на лепези утисака је- сте озбиљност и тишина пољских малишана за време богослужења заиста један фасци- нантан призор, где се јавља помисао и још снажнија вера да дух дише где хоће гора гра- барка је место на коме дух љубави, топлине, разумевања и радости непрестано обитава у оквиру сусрета, учесници су могли да слушају предавања на различите теме: од свете ли- тургије и потребе човека за заједницом и хри- стом све до начина деловања секте јеховиних сведока и јасних упутстава у том погледу пре- давања су била интерактивна и инспирисана ситуацијама која се јављају у свакодневном животу, а непосредност и отвореност пре- давача, свештеника из пољске православне цркве, да своје животно искуство пренесу на младе људе не би ли их обогатили знањем и мудрошћу, била је изузетна трочлана делегације са у београд врати- ла са изузетним утисцима, који се тичу како гостољубља пољске цркве, тако и стеченог искуства које би могло да се примени у ми- сионарској делатности наше помесне цр- кве псовка је убица јекатаринбуршки научник генадије чаурин, потрошио је 20 година на изучавање непристојних речи он тврди да псовке врло активно утичу на човеков организам, тако да временом уништавају живот у њему хипотезу г чаурина „о утицају ненормативне лексике на психофизичко стање живих организама“ проверили су многи у тишини лабораторија, истраживачи су наизменично током целе године псовали и читали молитве доказивање теорије је успело! зрна пшенице, поливена водом, коју су грдили најогавнијим псовкама, проклијала су само 49% вода заражена нешто слабијим псовањем, показала је нешто бољи резултат – 53% а затим су научници зрна полили водом, над којом су читане молитве и она су проклијала за 96% на тај начин су истраживања потврдила народну мудрост: не псуј када сејеш и садиш, јер у противном неће бити усева и рода вероватно је познато и свакој домаћици, да ако при печењу колача псује, онда тесто не нараста нецензурисана псовка задире дубоко у подсвест и доводи до ескалације насиља и заиста, туче, погроми, па чак ни убиства се никада не прате бираним речима, него увек најгрубљим и најпростачкијим псовкама код псовача се развија таква зависност од псовке, као код окорелог пушача од никотина или код алкохоличара од алкохолних напитака најчешће изговарана псовка у којој се употребљава израз са речју „мајка“, у првом реду оскверњује богородицу и сопствену мајку, која је дала живот човеку а грех богохулства се никада не прашта без покајања и неизбежно повлачи за собом казну псовке стварају најмоћније информационо поље и треба ли се онда чудити што се бог окреће од нас интимни односи дати човеку од бога, највиша су пројава љубави и поверења ако их означавају неприличним речима, људи онда оскверњују дати од бога дар извод из текста професора николаја георгијевића јемељченка, заслужног лекара рф, објављног у часопису „руски дом“, јуни 2007г превод са руског: небојша ћосовић јул / август 2019 јул / август 2019 57 из пера читалаца мисионара некада човек сретне анђела не знајући да је то душа послана да исцели пустињу у нама необично познанство лазар вулић необично познанство остварило се међу звездама један усамљен човек познао је срцем душу другачију од свих које је до та- да срео препознао је љубав за некога је пустиња сурова, а за друге је дом један народ је узрастао у пустињи четрде- сет година, један син је постио у пустињи четр- десет дана био је то народ израиља и био је то син бога живога човек без помоћи у пустињи страда, пустиња у човеку не лечи се без бога искушење не препознајемо лако падне- мо, али бог нам даје помоћ да опет устанемо духом снажни знају ко је змија и зашто бог допушта да куша човека човек мора радити на себи и помоћи пријатељима да се не изла- жу заблудама незнањем неко те може научити занату, а неко како душу сачувати ко је лисица? мудрост која се стиче временом богом живимо, ходимо земљом у време најбоље за нас мали принц је путовао све- том, упознавао се са необичним слабостима обичног човека научио је да се само срцем добро види чистим срцем можемо бога ви- дети, обећао нам је син на гори наша љубав је време које смо посветили некој особи бо- жија љубав је створила свет, човека, небо и на небу анђеле некада човек сретне анђела не знајући да је то душа послана да исцели пустињу у нама 58 4 / 2019 уочи празника светог јована шангајског, славе младих амбасадора фондације ла- за костић, која је седми пут заредом просла- вљена у храму вазнесења господњег, у жар- кову, почасни гост била је заједница „земља живих“ подсетимо се, „земља живих“ је пра- вославна заједница за рехабилитацију и ре- социјализацију људи с болешћу зависношћу, која је овом приликом први пут представила своје деловање у једној београдској цркви дан младих у фондацији посвећен је пре- познавању смисла у животу, насупрот повр- шним а деструктивним узбуђењима опијати- ма приметно је да је већина нас, нажалост, мање или више зависна од нечега, али да се само у најтежим облицима обраћамо за по- моћ, када је стање већ готово неповратно заједница „земља живих“ не нуди замену за лекаре или неки вид медицине, већ христа, без било каквих лекова и новчаних трошко- ва она је „школа живота“, како би то рекао њен оснивач и духовник о бранко ћурчин боравак у заједници се заслужује жељом и трудом самог штићеника, а не новцем ње- гових родитеља, што самог штићеника чи- ни активним учесником властитог излече- земља живих „земља живих“ не нуди замену за лекаре или неки вид медицине, већ христа, без било каквих лекова и новчаних трошкова она је „школа живота“ у потрази за смислом уместо за узбуђењем кристина давидовић јул / август 2019 59 ња програм одвикавања траје 30 месеци и од око 3000 корисника, који су се до данас укључили у овај програм, њих око 150 су исти завршили са благословом, а од њих је 95% излечено и рехабилитовано по завр- шетку програма, брига о штићеницима се наставља кроз запошљавање и поновне су- срете канцеларија за помоћ и подршку и по- дршку штићеницима постоји у новом саду и у београду за сада постоје четири куће, од којих је једна женска, а планира се и још јед- на кућа у београду у којој ће се остваривати теслина медаља ове вечери је први пут установљена пракса преноса теслине медаље из руке у руку теслину медаљу, иначе, дарује те- слина научна фондација из филаделфије, за труд на популарисању теслиног лика и дела у србији и свету ове године је један од носилаца медаље била марина милић- радовић она се, међутим, одлучила на за- нимљив и сасвим неуобичајен гест: своју медаљу је предала слађани јанковић, па- рохијанки жарковачког храма и неуморној помоћници фондације, за њен несебичан труд и рад током године уз једну обавезу: да госпођа јанковић догодине ту исту ме- даљу преда трудбенику кога сама изабере циљ је да се подржи несебичан труд и пре- галаштво међу „обичним“ људима који нам толико помажу у мисионарском раду, а које тако често заборављамо земља живих 60 4 / 2019 програм ресоцијализације штићеника, који немају где након завршеног програма, што се дешава у већини случајева о програму, зависности и борби кроз жи- вот, говорили су духовник програма о бран- ко ћурчин и два корисника – ђорђе и вељко, а затим се обратио уредник православног мисионара, о оливер суботић цео програм је водила оснивач и управитељ фондације, марина милић радовић поред старешине вазнесењског храма, о бранка митровића, програм су подржали и други служитељи при спц, угледни професори, гости из трсте- ника, сомбора, новог сада, београда, зему- на, батајнице и мале иванче било је много закључака те вечери роди- тељи су се подсетили да богу треба више говорити о деци, него деци о богу, а сви смо се подсетили потребе подвига у том духу је представљена и књига г предрага пузића: „теслин јеловник“, у издању научне фонда- ције никола тесла представљање ове књиге значајно је не због тога шта је тесла јео, већ како се одрицао најслађих мајчиних колача и тиме стесао свој дух у проводник идеја кори- сних човечанству фондација је следила при- меру николе тесле и половину хране за до- гађај проследила „земљи живих“, а издавач књиге, научна фондација никола тесла одре- кла се зараде од 10 књига у корист заједнице за овај догађај основан је хор „лазиних пе- вача“ из београдских мадригалиста, сану, сомборског црквеног хора и дечијих хорова, који су извели химну светом јовану шангај- ском назив хора дао је милан радишић, хо- ровођа из сомбора видео запис догађаја доступан је на јутју- бу канцеларија за помоћ и подршку и подршку штићеницима постоји у новом саду и у београду за сада постоје четири куће, од којих је једна женска земља живих јул / август 2019 61 сведочанства слободанова жена душанка стално је имала у срцу молитву оцу тадеју помазива- ла је мужа уљем са гроба оца тадеја и остављала иконицу на болесничку наткасну и увек захваљивала оцу тадеју за сваки дан благослов старца тадеја радмила тодић-вулићевић слободане, ти си био мртав човек, али бог је хтео да останеш жив ми смо само при- помогли можеш да славиш други рођендан“ доктор марко је сео на кревет и држао за руку пацијента који је после пет дана изашао из коме био је двадесет пети април прошле године слободан се припремао да обележи тај дан изненада је добио јаке болове у сто- маку прошла је поноћ позвао је хитну по- моћ одговорили су му да позове такси и иде у земунску болницу која је ближа крњачи где он живи, а поред тога они тренутно немају возило на располагању слободан, родом из босне, има јак продоран глас звао је поново и викао у слушалицу: „ја умирем! зваћу вас сваких пет минута док не умрем!“ његова же- на душанка је у међувремену позвала такси таксиста је рекао: „ја не смем да те возим, али, ћале, ја ћу теби помоћи“ он је позвао хитну помоћ и објаснио о каквом се паци- јенту ради док је хитна помоћ стигла, сло- бодан се онесвестио унели су га у возило и уместо у ургентни центар, возили су га право на другу хируршку клинику тамо је већ била спремна сала и екипа која ће оперисати сто- мачну анеуризму докторка из хитне помоћи која је на први позив посумњала да се ради о провокацији, јер тежак пацијент не може имати тако јак глас, сада је све организова- ла муњевитом брзином и све се отварало возило које је опремљено за транспорт нај- тежих болесника кретало се према умирућој пацијенткињи која га није дочекала преу- смерено је ка крњачи слободан је стигао у салу после вишечасовне операције нико није знао хоће ли овај човек остати жив, ка- да се зна да је проценат смртности у оваквим случајевима преко деведесет процената прошао је само дан и по када је поново опе- рисан, имао је унутрашње крварење добио је девет литара крви недуго затим, добио је температуру, на скенеру је откривено да има хематом тежак два и по килограма урађена је и трећа операција за петнаест дана и та- 62 4 / 2019 да му је уклоњен тај хематом током свих прегледа откривено је да је слободан имао инфаркт и да је потребно уградити бај-пас после двадесет осам дана лежања у болни- ци није имао снагу ни у малом прсту ипак, имао је здрав дух и смисао за хумор шалио се на свој рачун доводили су лекаре са других клиника и странце да покажу на њега: „то је тај што је остао жив“ слобода- нова жена душанка је стално имала у срцу молитву оцу тадеју када би дошла у болни- цу понављала је: „ја сам душанка бужанин, могу ли да уђем код супруга?“ и улазила је у шок-собу, тамо где нема посете помазивала је мужа уљем са гроба оца тадеја и оставља- ла иконицу на болесничку наткасну, са допу- штењем сестара пријатељица ана је обаве- стила све заједничке пријатеље и молитва се ширила отац пимен из витовнице, молио се и на гробу оца тадеја после двадесет и један дан слободан је искључен са апарата отац зоран керезовић, свештеник при храму св козме и дамјана при кбц, причестио је сло- бодана више није био животно угрожен у те дане срела је у болничком ходнику игумана манастира ђурђеви ступови и од њега за- тражила благослов за свога мужа пре него што би ушла у блок, молила се и захваљи- вала оцу тадеју и за сваки случај, сваки пут завиривала у списак живих и лекарима се захваљивала да не би остало само на речи- ма, у знак захвалности једноме је понудила флашу пића доктор одбија пиће, а душанка добија папир на ком је уписан датум за при- премне прегледе за операцију срца на то се чека дуго, зна она то и поново зна да је њој отац тадеј помогао својим молитвама она тврди да је све почело четрнаестог априла, на дан упокојења оца тадеја била је у витовници тога дана оставила је имена за помињање када су након литургије почели да читају молитву за здравље, она је поно- во успела да последња дода папирић са три имена када су кренули да читају имена прво је прочитан слободан она је осећала да је то благослов оца тадеја није знала шта ће се десити, али знала је да је он увек ту опоравак је трајао споро шетали су свако- га дана прво до краја њихове улице, после до рампе, а потом до клупице на оближњем брдашцу она је стално говорила „диши ду- боко! боже помози!“ у августу је већ возио до омиљеног места, бање овче, где је доче- кивао пријатељице, сестре које су се молиле за његово здравље испунила му се жеља да дође до тог божијег извора и није личио на болесника када је отишао код кардиолога, доктор га је питао: „слободане, када си имао инфаркт?“ „докторе, никада нисам био боле- стан али, ако је то то – велики бол у грудима осетио сам онога дана када су ухапсили рат- ка младића“ операцију срца су му заказали за једанае- сти септембар забринуо се слобо: „оставио ме мој бог овога пута“ међутим, налаз сто- матолога да су сагласни за операцију нестао је из документације поново га шаљу на мак- силофацијалну хирургију, где је утврђено да треба извадити шест зуба док вађење зуба траје операција срца се помера тако да је уместо једанаестог оперисан седамнаестог септембра после месеца дана загнојила је рана па је превијање и вађење конаца било болно до после вишечасовне операције нико није знао хоће ли овај човек остати жив, када се зна да је проценат смртности у оваквим случајевима преко деведесет процената сведочанства јул / август 2019 63 вриска он је знојећи се трпео сестра је ре- кла како не може да гледа бол на његовом лицу док му вади конце имао је дванаест конаца „додајте ми ту мајицу да ставим на лице и радите свој посао“ стављали су му у уста лекове „да су ми давали у руку ја не бих пио, овако сам морао да гутам“ поново га је јако заболео стомак упала панкреаса када су га спремили за операцију доктор је видео тело унакажено ожиљцима и рекао: „овај човек је мученик ја немам где да га сечем лечићемо га инфузијом“ „седам дана ништа нисам јео шест боца инфузије примио сам одједном у њима не- што жуто, то ми је враћало снагу гледам се- стру и видим три прилике осмог дана дали су ми мало гриза на води а ја сањам сланину сељачку, црни хлеб и црни лук“ душанка се сећа поука оца тадеја и број- них одлазака на његов гроб толико је често одлазила да је пожелела да тамо сагради дом у којем ће примати добре људе, покло- нике тог светог места у аутобусу случајно среће жену из витовнице која јој каже „би- ћеш грешна ако дођеш у витовницу, а да ме не обиђеш“ следећи одлазак био је и ноћење код те жене никада није заборавила звездано не- бо те ноћи купила је плац на коме је велико дрво и увек захваљивала оцу тадеју за сваки дан душанка и слободан прославили су ро- ђендан са екипом хитне помоћи захваљују докторкама тањи и зорани заувек ће памти- ти сузе у очима др зоране када је дошла да види слободана приликом прве контроле рекла је да на његовом примеру они уче ка- ко треба лечити болеснике каже да је осећа- ла чудну бригу за човека који је готово дрско викао у телефон да ће умрети и звати сваких пет минута све док не умре чекала је и бри- нула када се јавио таксиста усмерила је еки- пу према њему звала је другу хируршку и била на вези са свима душанку је обавешта- вала о свему што се дешавало јер, жена које не вози не може ноћу да путује са перифери- је београда цела екипа се молила те ноћи за слободана, цела смена хитне помоћи када је изашао из болнице, дошли су да га виде а нико није видео њихов труд, нико их није на- градио душанка је дирнута професионали- змом и човекољубљем лекара не знамо која су правила лекарске етике, али знамо шта значи људскост у таквим тренуцима захвал- ни су др јаковљевићу и др драгашу који су му продужили живот, др владимиру јовичи- ћу који му је оперисао срце као и др загорцу који му је излечио панкреас велике су то екипе биле, слободан и ду- шанка никада неће знати сва имена добрих људи у белим мантилима који су се десили на њиховом путу, али се сви они сигурно се- ћају пацијента кога су од миља звали „неуни- штиви слобица“ још један детаљ наглашава душанка у овом чуду божијем у свом бунилу сећа се да је питала таксисту како се зове? „драган“ после неколико дана, хтела је да му се захвали, позвала је ту такси службу, пита- ла за број телефона таксисте драгана одго- вор је био да у њиховој служби никада није радио ни један драган он је назвао слободана „ћале“, а душанка и слободан немају деце слава богу за све!
Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са храмовне литије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Деца дочекују патријарха фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Са прославе крсне славе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 368, ЈУЛ / АВГУСТ 2019 Реч уредника Поштовање родитељâ и одговорност родитељства 2 Реч пастира Разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!4 Историја хришћанства Победа хришћанства – Свети цар Константин Велики и Милански едикт 12 Материк Света мученица Параскева 14 Сећања Крвава бајка у Долима пивским 16 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (V) 20 ТЕМА БРОЈА Од поштовања ка љубави 25 Родитељи као слика Божија на земљи 28 О правилном односу према сродницима 29 Разговор са дипломираним теологом Миланом Ивковић Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење 33 Свети краљ Милутин о својим родитељима 37 Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем О породичним вредностима 40 Вишедетне хришћанске породице Николићи из Мељака 46 Православни свет Сабор православне омладине на Светој Гори Грабарки 54 Из пера читалаца Мисионара Необично познанство 58 Земља живих У потрази за Смислом уместо за узбуђењем 59 Сведочанства Благослов Старца Тадеја 62 стране јул / август 2019 1 ЈУЛ / АВГУСТ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Поштуј оца и матер своју мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са храмовне литије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Деца дочекују патријарха фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Са прославе крсне славе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 368, ЈУЛ / АВГУСТ 2019 Реч уредника Поштовање родитељâ и одговорност родитељства 2 Реч пастира Разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!4 Историја хришћанства Победа хришћанства – Свети цар Константин Велики и Милански едикт 12 Материк Света мученица Параскева 14 Сећања Крвава бајка у Долима пивским 16 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (V) 20 ТЕМА БРОЈА Од поштовања ка љубави 25 Родитељи као слика Божија на земљи 28 О правилном односу према сродницима 29 Разговор са дипломираним теологом Миланом Ивковић Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење 33 Свети краљ Милутин о својим родитељима 37 Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем О породичним вредностима 40 Вишедетне хришћанске породице Николићи из Мељака 46 Православни свет Сабор православне омладине на Светој Гори Грабарки 54 Из пера читалаца Мисионара Необично познанство 58 Земља живих У потрази за Смислом уместо за узбуђењем 59 Сведочанства Благослов Старца Тадеја 62 стране јул / август 2019 1 ЈУЛ / АВГУСТ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Поштуј оца и матер своју мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
45
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
...све ме није у потпуности испуњавало не- престано сам трагао заДУБЉИ?📌 м смислом жи-
вота који није могла да ми да, ни књижевност
ни философија, већ управо теологија тако
ме је промисао божија дов
...све ме није у потпуности испуњавало не- престано сам трагао за
МЕТА инфо: Р:25582 К:192035 Д:106
| Свеска 369 |
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... у србију у чуругу сам завршио основну школу „ђура јакшић“ и тих дана се све више са носталгијом сећам, као времена лепоте, детињства, и младалачке безбрижности касније сам завршио гимна- зију у жабљу и по шуваревој реформи хи- дро-техничку школу у новом саду међутим, то све ме није у потпуности испуњавало не- престано сам трагао за дубљим смислом жи- вота који није могла да ми да, ни књижевност ни философија, већ управо теологија тако ме је промисао божија довела у београд, где сам се 1983 уписао на богословски факултет, одушевљен вером и посебно богословљем светог аве јустина ћелијског који нам је у то време свима био учитељ, а посебно нама из чуруга после завршеног богословског фа- култета и две године проведене на постди- пломским студијама у ерлангену у немачкој, 1990 замонашен сам у манастиру ковиљ, у епархији бачкој тешко је говорити о првим монашким данима, али они су за мене били наставак трагања за богом и за јеванђељ- ском реалношћу коју осећамо и доживљава- мо једино у цркви христовој – то је за мене био манастир ковиљ преосвећени владико, предајући се у службу својој светој цркви, ви сте пет година били професор и главни васпитач богословије светог арсенија сремца у сремским карловцима каква су ваша сећања у погледу службе коју сте ревносно обављали у овој црквено- просветној установи? – знате како, суштина монаштва је у по -слушању ми смо се у томе духу васпитава- ли у манастиру ковиљ, и томе нас је упра во учио наш духовник владика бачки иринеј његовим благословом и благословом блаже- нопочившег патријарха павла, 1993 сам се по послушању нашао у богословији светог септембар / октобар 2019 5 реч архијереја арсенија сремца у сремским карловцима и постао професор као монашко лице био сам главни васпитач и духовник у богословији сремски карловци су изузетно место, које одише старином, културом и ученошћу није случајно да се карловци називају српски си- он, а првенствено зато што је ту дуго времена било седиште српских патријараха радити у карловачкој богословији за мене је био вели- ки благослов и ново искуство, јер ја нисам по- хађао богословију међутим, ако могу тако да кажем, завршио сам је као професор, будући да сам сво време у богословији био г лавни васпитач и живео животом богослова за вре- ме мога рада у богословији у карловцима, а касније и у манастиру крка, препознао сам све позитивне аспекте које богословија садр- жи у себи, те сам стога у светом сабору био и остао изразити присталица очувања наших богословија чак сам једном приликом у бо- гословији у карловцима и рекао да би нашим богословима требало дати известан орден, због труда и подвига те деце у узрасту од 15 до 18 година, када њихови вршњаци у исто време дању спавају, а ноћу живе карловачка богословија је одувек имала висок реноме, а ја сам се трудио, колике су биле моје моћи, да томе допринесем посебно као духовник који се стара о духовном узрастању наших бого- слова поред тога, покушао сам да остварим и контакт са људима у граду, како би право- славно богословље изашло изван ограде сâме богословије, а колико сам у томе успе- вао остављам другима да посведоче и кажу године 1999 на редовном заседању светог архијерејског сабора, изабрани сте за епископа далматинског на трон ове древне и значајне епархије уведени сте у веома тешком времену? – на мајском заседању светог архијереј- ског сабора 1999 изабран сам за епископа далматинског са седиштем у шибенику ме- ђутим, шест месеци нисам могао да о дем у своју епархију, јер је би ло потребно да д о- бијем визу за улазак у републику хрватску то је било заиста тешко време у далмацији сам затекао апокалиптичку пустош када то кажем мислим на спаљена српска села, порушене и девастиране цркве и манасти- ре – трагедија рата се буквално осећала на сваком кораку пошто сам у то време био и администратор епархије горњокарловачке, могу рећи да је с лично стање било и т амо требало је у црквеном и пастирском сми- слу заиста кренути од нуле, а т о није било лако хвала богу, он је давао снаге и ми смо са малобројним свештенством и монаштвом успели да обновимо велики број цркава и манастира и да поново организујемо цркве- ни живот, који је у на јвећој мери био на да за опстанак и повратак нашега народа на те просторе, где су православни срби векови- ма живели оно што бих посебно нагласио, а сматрам то веома значајним, то је чињени- ца да је 2001 поново почела са радом бого- словија у манастиру крка, што је за све наше људе у далмацији, па чак и у целој хрватској, био знак живота и наде да ћемо опстати на тим просторима у окриљу свештене обитељи манастира крка, делује богословија „света три јерархаˮ, на чијем челу сте се налазили лепа је прилика да нашим читаоцима приближите значај ове најстарије богословије, као и њено деловање у периоду када сте се налазили на њеном челу? – већ сам рекао да је по четак рада наше богословије у крки, 2001 године био знак наде за све после пет година рада богосло- вије у школи је било педесет ученика, док су римокатоличка сјеменишта у задру и ријеци имала само по десетину полазника крчка богословија је била наша снага деца су ве- ома често радила заједно са нама на мана- стирском имању у ваћанима код скрадина, а понекада су помагали свештеницима на па- рохији то је било укрепљење за наш народ, за наше повратнике, који су углавном били старији људи они су непрестано говорили: „ако и докле живи наша богословија у крки, има наде да ћемо и ми овде опстати“ као ректор и пре давач свим си лама сам се трудио да т у школу одржимо у животу, а 6 5 / 2019 то уопште није било једноставно у томе су нам, поред светог архијерејског синода, у многоме помагали благочестиви срби из славоније и барање као и угледни срби из далмације године 2015 у манастиру крка, у присуству његове светости патријарха српског иринеја и великог броја архије- реја спц прославили смо велики јубилеј – четири стотине година од оснивања бого- словије, као и стотину година од упокојења великог владике далматинског никодима (милаша) то је био заиста величанствен са- бор у далмацији, сличан онима који се у току лета одржавају по нашим парохијама, а по- себно да поменем сведалматински сабор у манастиру крка на преображење, на коме се знало окупити неколико десетина хиљада православних срба драги владико, како бисте описали ваше вишегодишње архипастирско служење у епархији далматинској? – архипастирско служење у далмаци- ји било је у знаку крста и васкрсења свети апостоли су после педесетнице задобили благодат духа светога, да смело и неустра- шиво проповедају реч божију и да чине чу- деса то смо и ми архипастири такође при- мили на дан наше епископске хиротоније у том духу је, могу слободно рећи, текло и моје скромно службовање у мученичкој епархији далматинској више, могло би се рећи, у слу- жби крста због тешких услова у послератној далмацији, али свакако је било и васкрсења када смо сви доживљавали духовну радост у обнови живота цркве и наших далматинских светиња, посебно три беле лађе – манастира крупе, крке и драговића година 2017 за вас је нови почетак одлуком светог архијерејског сабора изабрани сте за епископа зворничко- тузланског као архипастир поверене вам епархије посебну пажњу посвећујете мисији владико, колико је важна мисија цркве као наставак оне заповести коју је спаситељ дао својим апостолима – да иду и проповедају реч божију? – по промислу божијем, 2017 изабран сам за епископа зворничко-тузланског, иако сам мислио да ћу у далмацији оста- ти до краја али, бог има сво је неиска- зане путеве и руководи цркву на најму- дрији и божански начин тако верујем да и мо ј долазак овде у би јељину има дубоки промисао у циљу мисије коју сте поменули црква и постоји да буде миси- ја, да проповеда реч божију народу на- шега времена, те да га светотајинским животом приводи заједници спасених у царству небеском код нас је данас, на жалост, мисија најчешће сведена само на вернике мало или готово никако се не обраћамо људима који нису званич- но верници али, не заборавимо да је господ пославши апостоле на проповед рекао, идите и проповедајте свима наро- дима, што значи да мисија нема грани- ца она има границе једино, ако постоје границе у нашој љубави и спремности на служење његово преосвештенство епископ фо- тије (сладојевић) рођен је 1 фебруара 1961 у дујаковцима, општина бања лука, бих основну школу завршио је у чуругу, а средњу техничку школу у новом саду го- дине 1988 дипломирао је на богословском факултету у београду следеће две године провео је на постдипломским студијама у ерлангену у немачкој по повратку из не- мачке, на празник светог димитрија 1990 прима монашки чин у манастиру ковиљ у епархији бачкој исте године, на празник светог архангела михаила, епископ бач- ки иринеј рукополаже га за јерођакона, а на празник светог саве 1991 за све ште- номонаха у периоду од 1992 до 1993 је- ромонах фотије је свештенослужитељ у манастиру бођани, а наредних пет година (1993–1998) проводи на послушању као професор у богословији светог арсени- ја у сремским карловцима, где га затиче избор за епископа далматинског епископ реч архијереја септембар / октобар 2019 7 ваше преосвештенство, ваш мисионарски рад поткрепљен је изузетно плодним издаваштвом шта нам можете рећи о досадашњем раду издавачке установе „синај“, али и који су ваши планови у предстојећем периоду? – по нашем скромном схва т а њу мисија цр кве је немогућа без плодне издавачке делат- ности ми смо ов де у епархији зато и осно- вали издавачку кућу „синај“ у којој редовно штампамо епа рхи јски ча с опис живоносни источник и дру ге ка т и хетске и бо г о словске књи ге које су на с ушна по треба нашег наро да не можемо се задовољити тиме да наши верници понешто знају о ве ри, јер је по требно да знају све да би с е спасавали ако не знају све, појавиће се лажни пророци и јеретици и повешће их за с обом, као што је било у време несре тно га ко м унизма када је наша омладина била заве д ена дарвиновом те оријом о ево л уцији вр ста то је, на жалост, за мно ге љу де по стала нова рели г ија, тзв ре лигија животињског царства да нам се тако фо т ије хиро т они сан је 1999 на ду х ове, у саборној цркви у сремским карловцима, а за еписк опа далма тинског устоличен је на празник све тог апо стола лу ке и све тог пе тра цетињског, 31 октобра исте године у саборној цркви у шибени к у од л у ком све тог архијерејског сабора 2000 епископ фо т ије бива по ста вљен за в д рек т ора обно вљене бо г о словије „све та три јерар ха“ у манастиру крка у периоду његовог архипа стир ствовања епарх
... у србију у чуругу сам завршио основну школу „ђура јакшић“ и тих дана се све више са носталгијом сећам, као времена лепоте, детињства, и младалачке безбрижности касније сам завршио гимна- зију у жабљу и по шуваревој реформи хи- дро-техничку школу у новом саду међутим, то све ме није у потпуности испуњавало не- престано сам трагао за дубљим смислом жи- вота који није могла да ми да, ни књижевност ни философија, већ управо теологија тако ме је промисао божија довела у београд, где сам се 1983 уписао на богословски факултет, одушевљен вером и посебно богословљем светог аве јустина ћелијског који нам је у то време свима био учитељ, а посебно нама из чуруга после завршеног богословског фа- култета и две године проведене на постди- пломским студијама у ерлангену у немачкој, 1990 замонашен сам у манастиру ковиљ, у епархији бачкој тешко је говорити о првим монашким данима, али они су за мене били наставак трагања за богом и за јеванђељ- ском реалношћу коју осећамо и доживљава- мо једино у цркви христовој – то је за мене био манастир ковиљ преосвећени владико, предајући се у службу својој светој цркви, ви сте пет година били професор и главни васпитач богословије светог арсенија сремца у сремским карловцима каква су ваша сећања у погледу службе коју сте ревносно обављали у овој црквено- просветној установи? – знате како, суштина монаштва је у по -слушању ми смо се у томе духу васпитава- ли у манастиру ковиљ, и томе нас је упра во учио наш духовник владика бачки иринеј његовим благословом и благословом блаже- нопочившег патријарха павла, 1993 сам се по послушању нашао у богословији светог септембар / октобар 2019 5 реч архијереја арсенија сремца у сремским карловцима и постао професор као монашко лице био сам главни васпитач и духовник у богословији сремски карловци су изузетно место, које одише старином, културом и ученошћу није случајно да се карловци називају српски си- он, а првенствено зато што је ту дуго времена било седиште српских патријараха радити у карловачкој богословији за мене је био вели- ки благослов и ново искуство, јер ја нисам по- хађао богословију међутим, ако могу тако да кажем, завршио сам је као професор, будући да сам сво време у богословији био г лавни васпитач и живео животом богослова за вре- ме мога рада у богословији у карловцима, а касније и у манастиру крка, препознао сам све позитивне аспекте које богословија садр- жи у себи, те сам стога у светом сабору био и остао изразити присталица очувања наших богословија чак сам једном приликом у бо- гословији у карловцима и рекао да би нашим богословима требало дати известан орден, због труда и подвига те деце у узрасту од 15 до 18 година, када њихови вршњаци у исто време дању спавају, а ноћу живе карловачка богословија је одувек имала висок реноме, а ја сам се трудио, колике су биле моје моћи, да томе допринесем посебно као духовник који се стара о духовном узрастању наших бого- слова поред тога, покушао сам да остварим и контакт са људима у граду, како би право- славно богословље изашло изван ограде сâме богословије, а колико сам у томе успе- вао остављам другима да посведоче и кажу године 1999 на редовном заседању светог архијерејског сабора, изабрани сте за епископа далматинског на трон ове древне и значајне епархије уведени сте у веома тешком времену? – на мајском заседању светог архијереј- ског сабора 1999 изабран сам за епископа далматинског са седиштем у шибенику ме- ђутим, шест месеци нисам могао да о дем у своју епархију, јер је би ло потребно да д о- бијем визу за улазак у републику хрватску то је било заиста тешко време у далмацији сам затекао апокалиптичку пустош када то кажем мислим на спаљена српска села, порушене и девастиране цркве и манасти- ре – трагедија рата се буквално осећала на сваком кораку пошто сам у то време био и администратор епархије горњокарловачке, могу рећи да је с лично стање било и т амо требало је у црквеном и пастирском сми- слу заиста кренути од нуле, а т о није било лако хвала богу, он је давао снаге и ми смо са малобројним свештенством и монаштвом успели да обновимо велики број цркава и манастира и да поново организујемо цркве- ни живот, који је у на јвећој мери био на да за опстанак и повратак нашега народа на те просторе, где су православни срби векови- ма живели оно што бих посебно нагласио, а сматрам то веома значајним, то је чињени- ца да је 2001 поново почела са радом бого- словија у манастиру крка, што је за све наше људе у далмацији, па чак и у целој хрватској, био знак живота и наде да ћемо опстати на тим просторима у окриљу свештене обитељи манастира крка, делује богословија „света три јерархаˮ, на чијем челу сте се налазили лепа је прилика да нашим читаоцима приближите значај ове најстарије богословије, као и њено деловање у периоду када сте се налазили на њеном челу? – већ сам рекао да је по четак рада наше богословије у крки, 2001 године био знак наде за све после пет година рада богосло- вије у школи је било педесет ученика, док су римокатоличка сјеменишта у задру и ријеци имала само по десетину полазника крчка богословија је била наша снага деца су ве- ома често радила заједно са нама на мана- стирском имању у ваћанима код скрадина, а понекада су помагали свештеницима на па- рохији то је било укрепљење за наш народ, за наше повратнике, који су углавном били старији људи они су непрестано говорили: „ако и докле живи наша богословија у крки, има наде да ћемо и ми овде опстати“ као ректор и пре давач свим си лама сам се трудио да т у школу одржимо у животу, а 6 5 / 2019 то уопште није било једноставно у томе су нам, поред светог архијерејског синода, у многоме помагали благочестиви срби из славоније и барање као и угледни срби из далмације године 2015 у манастиру крка, у присуству његове светости патријарха српског иринеја и великог броја архије- реја спц прославили смо велики јубилеј – четири стотине година од оснивања бого- словије, као и стотину година од упокојења великог владике далматинског никодима (милаша) то је био заиста величанствен са- бор у далмацији, сличан онима који се у току лета одржавају по нашим парохијама, а по- себно да поменем сведалматински сабор у манастиру крка на преображење, на коме се знало окупити неколико десетина хиљада православних срба драги владико, како бисте описали ваше вишегодишње архипастирско служење у епархији далматинској? – архипастирско служење у далмаци- ји било је у знаку крста и васкрсења свети апостоли су после педесетнице задобили благодат духа светога, да смело и неустра- шиво проповедају реч божију и да чине чу- деса то смо и ми архипастири такође при- мили на дан наше епископске хиротоније у том духу је, могу слободно рећи, текло и моје скромно службовање у мученичкој епархији далматинској више, могло би се рећи, у слу- жби крста због тешких услова у послератној далмацији, али свакако је било и васкрсења када смо сви доживљавали духовну радост у обнови живота цркве и наших далматинских светиња, посебно три беле лађе – манастира крупе, крке и драговића година 2017 за вас је нови почетак одлуком светог архијерејског сабора изабрани сте за епископа зворничко- тузланског као архипастир поверене вам епархије посебну пажњу посвећујете мисији владико, колико је важна мисија цркве као наставак оне заповести коју је спаситељ дао својим апостолима – да иду и проповедају реч божију? – по промислу божијем, 2017 изабран сам за епископа зворничко-тузланског, иако сам мислио да ћу у далмацији оста- ти до краја али, бог има сво је неиска- зане путеве и руководи цркву на најму- дрији и божански начин тако верујем да и мо ј долазак овде у би јељину има дубоки промисао у циљу мисије коју сте поменули црква и постоји да буде миси- ја, да проповеда реч божију народу на- шега времена, те да га светотајинским животом приводи заједници спасених у царству небеском код нас је данас, на жалост, мисија најчешће сведена само на вернике мало или готово никако се не обраћамо људима који нису званич- но верници али, не заборавимо да је господ пославши апостоле на проповед рекао, идите и проповедајте свима наро- дима, што значи да мисија нема грани- ца она има границе једино, ако постоје границе у нашој љубави и спремности на служење његово преосвештенство епископ фо- тије (сладојевић) рођен је 1 фебруара 1961 у дујаковцима, општина бања лука, бих основну школу завршио је у чуругу, а средњу техничку школу у новом саду го- дине 1988 дипломирао је на богословском факултету у београду следеће две године провео је на постдипломским студијама у ерлангену у немачкој по повратку из не- мачке, на празник светог димитрија 1990 прима монашки чин у манастиру ковиљ у епархији бачкој исте године, на празник светог архангела михаила, епископ бач- ки иринеј рукополаже га за јерођакона, а на празник светог саве 1991 за све ште- номонаха у периоду од 1992 до 1993 је- ромонах фотије је свештенослужитељ у манастиру бођани, а наредних пет година (1993–1998) проводи на послушању као професор у богословији светог арсени- ја у сремским карловцима, где га затиче избор за епископа далматинског епископ реч архијереја септембар / октобар 2019 7 ваше преосвештенство, ваш мисионарски рад поткрепљен је изузетно плодним издаваштвом шта нам можете рећи о досадашњем раду издавачке установе „синај“, али и који су ваши планови у предстојећем периоду? – по нашем скромном схва т а њу мисија цр кве је немогућа без плодне издавачке делат- ности ми смо ов де у епархији зато и осно- вали издавачку кућу „синај“ у којој редовно штампамо епа рхи јски ча с опис живоносни источник и дру ге ка т и хетске и бо г о словске књи ге које су на с ушна по треба нашег наро да не можемо се задовољити тиме да наши верници понешто знају о ве ри, јер је по требно да знају све да би с е спасавали ако не знају све, појавиће се лажни пророци и јеретици и повешће их за с обом, као што је било у време несре тно га ко м унизма када је наша омладина била заве д ена дарвиновом те оријом о ево л уцији вр ста то је, на жалост, за мно ге љу де по стала нова рели г ија, тзв ре лигија животињског царства да нам се тако фо т ије хиро т они сан је 1999 на ду х ове, у саборној цркви у сремским карловцима, а за еписк опа далма тинског устоличен је на празник све тог апо стола лу ке и све тог пе тра цетињског, 31 октобра исте године у саборној цркви у шибени к у од л у ком све тог архијерејског сабора 2000 епископ фо т ије бива по ста вљен за в д рек т ора обно вљене бо г о словије „све та три јерар ха“ у манастиру крка у периоду његовог архипа стир ствовања епарх
Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
... Фотографија на насловној страни корице: Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Фото: glazunov-academyru Фотографија на другој страни корице: Свети Јован Кронштатски (1829–1908) Фотографија на трећој страни корице: Св Јован Шангајски и Санфранцискански (1896–1966) Фотографија на полеђини корице: Владимирски храм – Сретењски манастир Фото: Анатолиј Горјаинов СВЕСКА 369, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2019 Реч уредника Света Русија: земља са погледом ка небу 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем) Мисија нема граница 4 Светачник Свети Теофан Затворник: На недељу Свих Светих 10 Материк Света Првомученица Текла Равноапостолна 12 Историја хришћанства Први Васељенски Сабор 325 године у Никеји 14 У дијалогу са атеизмом Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? 16 ТЕМА БРОЈА Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, православним мисионаром и уредником интернет-портала Православиеру Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима 21 У посети Светој Русији 26 Схиархимандрит Авраам (Рејдман): О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу 30 Земаљска и Небеска Русија 35 Протојереј Александар Шмеман – човек богослужења 37 Вишедетне хришћанске породице Петровићи из Бијељине 40 Парохијани Породица Карић (други део) Од Лондона до Русије Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем 48 Из историје СПЦ Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу 52 Хришћанска књижевност „Претпразнично вече“ Алексе Шантића 55 Живот у Христу О правилном односу према сродницима 56 Сећање На гробу неимара Цркве Живе 60 Мисионарски излог Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко-канадски Недокучива Русија Мемоари 63 Фото-путопис Света Русија у слици 64 Фото: Јеромонах Игњатије Шестаков стране септембар / октобар 2019 1 ̃° ̨ ̋° ̇ˆ ˇ ̆ / ОКТОБˇ ̆ 2019 цена 90 динара МИСИОНА ̆ СКО ГЛАСИЛО ̃ ̆ ̨ СКЕ ̨ ̆ ˇ О ̃ ЛА ° ЦРКВЕ Зˇ МЛАДЕ ̋ ема броја: Свјатаја Ру† мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу мож
Одреднице:
46
Свеска: 370 | Блажени миротворци
...бога, која је со и светлост овог света“ (мт 5, 14) дакле, најДУБЉИ 📌 унутрашњи и духов-
ни смисао светога писма открива се свету
управо на литургији света евхаристија у ко-
јој овде и сад
...бога, која је со и светлост овог света“ (мт 5, 14) дакле, нај
МЕТА инфо: Р:20394 К:153555 Д:85
| Свеска 370 |
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... 16, 19) јасно показује да није довољно спољашње позна- вање науке светог писма, јер то само по се- би не спасава, јер свето писмо спасава само оне који слушају реч божију и држе је (лк 11, 28) према речима светог симеона новог бо- гослова: „свето писмо је записана жива реч живога бога, која је со и светлост овог света“ (мт 5, 14) дакле, најдубљи унутрашњи и духов- ни смисао светога писма открива се свету управо на литургији света евхаристија у ко- јој овде и сада предокушамо радост царства небеског је оно што првенствено треба да иштемо и у чему треба да активно учествује- мо, а остало ће нам се све додати (мт 6, 33) дакле, у светом писму нам је откривен тај спасоносни, а рекао бих и литургијски, дија- лог бога са човеком и човека са богом, што потврђују и речи блаженог августина: „у мо- литви ми беседимо са богом, а у светом пи- сму бог беседи са нама“ свето писмо није само књига, свето писмо је живот, а на ову велику истину нас подсећа и свети апостол и јеванђелист јован бого- слов рекавши да су „речи светога писма дух и живот“ (јн 6, 63) свето писмо је, ваистину, књига која се чита животом, тј правилним хришћанским етосом према речима препо- добног јустина ћелијског, основно правило православне егзегезе јесте: „твори да би раз- умео“ заиста, сви смо без изузетка позвани да као припадници цркве живимо по јеван- ђељу како бисмо били кадри да заронимо у дубину и ширину светописамских поука, а све што разум наш не осети и не спозна, спо- знаће срце наше најсликовитији пример указивања на зна- чај светога писма јесте положено јеванђеље на часној трпези, које иконизује и оприсут- њује христа богослужбено указивање на значај светога писма јесте и мали вход на литургији када свештенослужитељи пред литургијску заједницу износе свето јеванђе- ље које у том тренутку символизује сâмог го- спода и његову реч упућену нама како смо већ истакли, свето писмо представља књигу цркве, јер управо у свештеном богослужењу оно добија свој истински смисао и циљ прве речи које су се вековима могле чути на све- тој литургији била су светописамска чтенија црквени живот најдубљи унутрашњи и духовни смисао светога писма открива се свету управо на литургији свето писмо и литургија бранислав илић 14 6 / 2019 дакле, литургија почиње божијим говором на који човек одговара литургијским – моли- твеним одговором знаменити литургичари често у својим ту- мачењима указују да се ми на светој литур- гији хранимо са две трпезе: са трпезе речи божије и са свештене тајанствене трпезе тела и крви господње прва трпеза са које се свако од нас храни јесте управо трпеза усва- јања светописамских речи и поука пре свега са сваком пажњом слушамо светописамско читање, а одмах затим поуку пастира на про- читано зачало овај моменат је од изузетног значаја за једну богослужбену заједницу, јер једино просветљени светописамском поу- ком можемо бити духовно и умно способни да, иако испуњени грехом и иако свесни сво- је слабости, благодаћу и љубављу божијом спознамо тајну свете евхаристије о богослужбеној употреби светога писма током целе богослужбене године у бого- служењу је присутна употреба јеванђеља, осим првих пет дана свете четрдесетнице, и два дана сирне седмице када је у питању бо- гослужбена употреба јеванђеља, значајно је нагласити да се оно поред оне грубе поделе на главе и стихове, дели на такозвана зачала тако нпр матејево јеванђеље има 28 глава, а 116 зачала; марково јеванђеље има 16 гла- ва, а 76 зачала; лукино јеванђеље 24 главе, а 114 зачала, док јованово јеванђеље има 21 главу, а 67 зачала поред читања на ли- тургији, јеванђеље се у одређеним данима чита на јутарњем богослужењу на јутарњем богослужењу јеванђеље увек чита епископ (или презвитер), никада ђакон према речима познатог литургичара ми- хаила скабалановича: „јеванђеље на јутре- њу не чита ђакон, као на литургији, него свештеник, како би ’претходно нахранио божанском речју оне које ће на литурги- ји хранити тајанственим хлебом’, као што је поступао и христос и како је заповедно апо- столима да чине: идите и научите све наро- де, крштавајући их (мт 28, 19) свештеник на литургији има узвишеније функције него што је читање, па макар и јеванђеља осим тога, јеванђеље на недељном јутрењу ва- жније је од литургијског, јер се директно од- носи на догађај васкрсења“ услед тога јутарње јеванђеље се чита на часној трпези у олтару, док се литургијско чита на налоњу у средини храма (чита га ђакон) ово се посебно односи на недељно јутрење, јер часна трпеза символизује спа- ситељев гроб друга глава богослужбеног устава (типика) подсећа нас да се на недељ- ном јутрењу јеванђеље увек чита са јужне стране часне трпезе, јер се радосна вест васкрсења христовог из гроба благовести и шири у свет, док се на празничном јутрењу, уочи празника, чита са царских двери на светој литургији пре светописамских чтенија литург чита следећу молитву: запа- ли у срцима нашим, човекољубиви владико, непролазну светлост твога богопознања, и отвори очи ума нашег да бисмо разумели твоје јеванђелске проповеди усади у нас и страх твојих блажених заповести, да би- смо, победивши cвe телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи cвe црквени живот новембар / децембар 2019 15 што је теби угодно јер ти си просветљење душа и тела наших, христе боже, и теби сла- ву узносимо, са беспочетним твојим оцем и пресветим и добрим и животворним твојим духом, caда и увек и у векове векова амин у наведеној молитви литург се моли да нам господ подари истинско богопознање, како бисмо на свештени и једини исправни начин спознали тајну која нам се износи у овом контексту свети григорије палама поучава: „знање се назива светлошћу, јер происходи из оне светлости (божанске благодати), као што каже велики павле: јер бог који рече да из таме засја светлост, он засија у срцима на- шим ради просветљења знања cлaвe божи- је (1 кор 4, 6) видиш ли да је светлост зна- ња последица доласка светлости благодати божије?“ а јеромонах григорије светогорац каже: „богопознање се очитује на два начина – прво: тиме што смо познати од бога и што нас он сматра причасницима своје благода- ти, сходно апостолским речима: познавши бога, или боље, будући познати од бога (гал 4, 9), а друго: откривењем божијим“ управо, то двоје – богопознање и живот – тражимо на светој литургији, јер нам се и једно и друго управо ту нуде као храна и пи- ће у једном древном литургијском тексту се каже: „благодаримо ти, оче наш, за живот и познање које си нам објавио кроз исуса си- на tвогa: теби слава у векове“ исказујемо, дакле, своје благодарење за живот и знање које нам дарује христос у молитви пре све- тописамског чтенија на литургији молимо се да нам господ буде истински помагач у побе- ђивању греховних похота свети кирил александријски поучава: „ка- да је човеков ум наклоњен светском сласто- љубљу, он је слаб и нема снаге за божанско делање и неће имати удела у божанском и небеском слављу“ свети григорије бого- слов нас у истом духу позива у висине бого- словља: „желиш ли да постанеш богослов и будеш достојан божанства? онда чувај запо- вести божије: корачај кроз живот творећи заповести: јер творење је основа созерцања духовних тајни“ и на крају, када говоримо о молитви пред читање јеванђеља (која је заједничка за ја- ковљеву, василијеву и златоустову литур- гију), лепа је прилика да на крају поменемо молитву коју литург изговара на почетку ли- тургије светог апостола и јеванђелиста мар- ка, непосредно пред старозаветна чтенија, а која наликује на молитву запали у срцима нашим: владико господе исусе христе, савечна речи беспочетног оца, који си, ради спа- сења рода нашег, постао сличан нама у свему осим у греху, и који си послао свете твоје ученике и апостоле да проповедају и поучавају јеванђељу царства твог и исцељу- ју сваку болест и сваку немоћ у народу тво- ме, сам и сада, владико, пошаљи светлост твоју и истину твоју, и просвети очи ума на разумевање божанствених речи твојих, и удостој нас да будемо њихови слушате- љи, и не само слушатељи него и извршиоци речи, оспособљени да приносимо плодове и да доносимо добре плодове по тридесет и шездесет и стотину, како бисмо се удосто- јили царства небеског јер си ти благовест, спаситељ и чувар душа и тела наших, го- споде боже, и теби славу и благодарност и трисвету песму узносимо, оцу и сину и светоме духу, сада и увек и у векове векова амин извод из предавања „свето писмо и литургија, одржаног у оквиру школе пра- вославне духовности у новом саду, 3 новембра 2019 године прва трпеза са које се свако од нас храни јесте управо трпеза усвајања светописамских речи и поука црквени живот 16 6 / 2019 беседа недеља 15 по духовима (по воздвижењу) (мк 8, 34–9, 1; мт 22, 35–46) ђакон милош виленица драга браћо и сестре, када би неко нас хришћане питао како се зовемо и презивамо то би било крст и васкрсење! господ који се оваплотио, који је страдао и васкрсао је наш главни путоказ и смерница пута у живот веч- ни то је пут истине, али ко иде тим путем мо- ра да буде спреман на разна искушења ово- га света, али ко издржи до краја тај ће се спасти и имаће живот вечни бог од нас тражи и каже у светом писму: ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном нека иде (мк 8, 34) то значи да имамо пуно љубави као што је и он имао према људима и према васцелом свету у данашњем јеванђељу се управо помиње коју љубав бог тражи од нас фарисеји који су били јеврејски учитељи за- кона, питали су господа која је заповест нај- већа у закону? а господ им одговара: љуби господа бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим (мт 22, 37) а друга је: љуби ближњега свога као самога се- бе (мт 22, 39) то је драга браћо и сестре вер- тикала и хоризонтала крст је сачињен од вертикале и хоризонтале ми смо дужни да такву љубав имамо у овоме свету да волимо бога и ближње своје бог је љубав и он хоће да будемо у та- квој заједници љубави та љубав коју бог од нас тражи није од овога света, то је божанска љубав, која у се- би сачињава и љубав пре- ма непријатељу ма ко- лико то нама било тешко схватити овоземаљским очима и умом, ми мора- мо другачије гледати на овај свет морамо га по- сматрати хришћанским очима, које од нас траже чак и љубав према не- пријатељу лако је волети онога који тебе воли, а во- лети непријатеља, који нас мрзи и жели нам зло, то је јако тешко али, морамо да у току припреме овог броја православног ми- сионара, на празник пре- подобне мати параскеве, наш нови сарадник, ђакон милош виленица, рукопо- ложен је у чин презвитера желимо о милошу да на- стави да умножава таланте од бога дате и да на пољу мисије цркве заоре дубоку бразду та љубав коју бог од нас тражи није од овога света, то је божанска љубав, која у себи сачињава и љубав према непријатељу не може се град сакрити кад на гори стоји бог је створио човека из љубави дао му је живот на дар и знање на корист, слобод- ну вољу и свет да њиме влада сваком чо- веку дао је и таленат да га умножи на спа- сење своје душе неки људи су талентом задужили човечанство михајло пупин је један од њих од идвора до њујорка, пут који је прешао младић носећи банат у души и пет центи у џепу љубећи знање постао је научник, љу- бећи бога постао је град што на гори стоји наука га је довела до професорске титуле на универзитету колумбија, часна свест га је довела до париза онда кад се бранио мир био је син сељака, босоног јурио пашња- цима, оставио дечачке игре у идвору, али идвор није оставио другима, борио се да срби буду у србији михајло пупин је науком дао свету будућност, а бране- ћи србију дао нам је будућу домовину научник оставља своја дела на корист људском роду, а нама сазнање да се човек рађа данас за вечност не може се гард са- крити кад на гори стоји, нити дело часног пупина лазар вулић михајло пупин (1854–1935) (извор: википедија) из пера читалаца мисионара новембар / децембар 2019 17 се уздигнемо и да на све одговарамо хри- шћанском љубављу исто тако, када смо помињали љубав ка богу и ближњему, треба да се сетимо сле- дећих речи: ако неко каже да воли бога, а не воли брата својега, лажа је јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити бога, којега није видео? (1 јн 4, 20) тако је го- ворио свети јован богослов, љубљени уче- ник христов ко љуби бога, да љуби и брата свога ово су речи које свако од нас мора да има на уму, и ви љубљена браћо и сестре, а нарочито ми свештенослужитељи свако од нас првенствено мора да буде испуњен том и таквом љубављу какву бог од нас тражи у нашем народу се каже да је истина увек тешка и да увек боли тако је и истина коју нам бога даје и која се нуди целоме свету, болна за оне који неће да је прихвате и ко- ји је свесно и несвесно одбијају но шта има лепше, неголи гледати свет онако како га бог гледа? гледати свет испуњен љубављу али, нажалост многи људи гледају и свет и људе другим очима данашње време нам тражи да све гледамо из некога интереса, да газимо једни друге да бисмо дошли до некога циља, да „љубав“ буде из интереса, а не да се искре- но воли неки ће за тако нешто рећи да је у духу времена и да тако мора бити то је једна велика лаж и то су лажне квази-вредности господ нам је дао благу вест коју свако од нас који идемо његовим путем треба да про- поведа и да шири то се тражи од свакога хришћанина а нема лепшег мисионарења и проповедања од личног примера када на делу покажемо да смо прави хришћани, љу- ди испуњени љубављу према богу, ближњем свом и према васцелом свету управо овде, на литургији се том љубављу напајамо и учи- мо када смо окупљени у заједници црквеној и окупљени око свете чаше где се сви за- једно причешћујемо светим телом и крвљу господњом да останемо на овом колико тешком, али лепом путу који нас води у живот вечни и да нас при другом и славном доласку христос препозна као своје! новембар / децембар 2019 19 бисери светоотачке књижевности већ смо увидели да се апологетска есте- тика базира на лепоти моралног и доброг као симетрије апсолутног и беспочетног бога који постоји и развија се у човеку и са човековим духовним изграђеностима свети јустин философ нам говори о хри- сту који је лишен перцептивне лепоте, који је чак и ружан и непривлачан по телесном изгледу климент александријски прихва- та и продубљује јустинову тезу „он није блистао лепотом плоти, већ истинском ле- потом душе и тела; прва се пројављује у до- брим делима, а друга и бесмртној плоти“1 христос као непривлачан скривајући своју исконску лепоту, коју је показао апостоли- ма на гори тавор приликом преображења, скрива своју лепоту и приказује се у једно- ставности тела, одевања и свих физичких делатности не истичући се ни по чему од обичних људи та идеја о ружноћи и јед- ноставности христа представља прототип каснијим аскетским личностима и пракси, а и наћи ће своје место у каснијој сред- њовековној уметности „с неумољивом доследношћу, која покаткад доводи до на- туралистичке наказности, она ће бити реа- лизована у западној средњовековној умет- ности и тамо ће постати главни критеријум приказивања човечјег тела уопште друк- чија се слика приказује у византијском сликарству тамо никада нису заборавља- ли климентову мисао о томе да унутрашња племенитост и човекова душевна лепота 1 в бичков, естетика отаца цркве, стр 252 (κλήμης ο αλεξανδρεύς, παιδαγωγός iii, 3, 3) налазе одраз и у његовом спољашњем из- гледу, пре свега у лицу“2 када разматрамо естетске принципе ра- них хришћана, лако се можемо запитати да ли је хришћанство „идеализовало“ ружно? међутим, ако се усредсредимо на питања о лепом о коме говоре апологете, јасно ће нам се приказати позноантичке категорије лепог и моралног и лепог и доброг о ком су говорили платон и стоици, а преузели и на својеврстан начин доградили аполо- гети лепота света није одбацивана, већ за хришћане представља посебну појмов- 2 в бичков, естетика отаца цркве, стр 252 према клименту александријском, човекова потреба и примат је да се стара о лепоти душе, а та лепота је комплементарна праведношћу, храбрости, испосништву и аскетизму, док најузвишенији елемент јесте љубав (αγαπή) 20 6 / 2019 морам на кратко да прекинем серију текстова о питању онтолошког статуса слободе одлучивања у дијалогу са неурофи- зиологијом разлог је моја главна инспираци- ја у промишљању о (ново)атеистичкој мисли – професор ричард докинс, то јест његове књиге његов бестселер (продат у преко три милиона примерака) the god delusion (за- блуда о богу) читао сам давно, у оригиналу, на енглеском језику на овогодишњем сајму књига снабдео сам се са три његове књиге које су преведене на српски језик, а међу њима је и бестселер који сам поменуо када су књиге у питању, ја их делим на две групе: оне које се могу читати, али се не могу про- читати, и оне које се читају и прочитају прве купујем, а друге позајмљујем у библиотеци и враћам када их прочитам у прву групу спадају књиге које је увек мо- гуће наново читати – могуће је трајно кому- ницирати са њима, увек на неки нов начин и са новим идејама које вам то ново читање књиге дарује у ту групу књига (ово ће можда многе зачудити, а сигурно да би збунило и самог професора докинса) убрајам и књиге ричарда докинса колико год се ја са њим по многим питањима не слагао, његове књиге су препуне инспиративних идеја које ме по- крећу на промишљање рубрика у дијалогу са атеизмом у право- славном мисионару траје већ неколико годи- на, без прекида неки веле да је постала вео- ма читана ту рубрику, међутим, не бих могао да пишем толико дуго, без инспирације, без
... 16, 19) јасно показује да није довољно спољашње позна- вање науке светог писма, јер то само по се- би не спасава, јер свето писмо спасава само оне који слушају реч божију и држе је (лк 11, 28) према речима светог симеона новог бо- гослова: „свето писмо је записана жива реч живога бога, која је со и светлост овог света“ (мт 5, 14) дакле, најдубљи унутрашњи и духов- ни смисао светога писма открива се свету управо на литургији света евхаристија у ко- јој овде и сада предокушамо радост царства небеског је оно што првенствено треба да иштемо и у чему треба да активно учествује- мо, а остало ће нам се све додати (мт 6, 33) дакле, у светом писму нам је откривен тај спасоносни, а рекао бих и литургијски, дија- лог бога са човеком и човека са богом, што потврђују и речи блаженог августина: „у мо- литви ми беседимо са богом, а у светом пи- сму бог беседи са нама“ свето писмо није само књига, свето писмо је живот, а на ову велику истину нас подсећа и свети апостол и јеванђелист јован бого- слов рекавши да су „речи светога писма дух и живот“ (јн 6, 63) свето писмо је, ваистину, књига која се чита животом, тј правилним хришћанским етосом према речима препо- добног јустина ћелијског, основно правило православне егзегезе јесте: „твори да би раз- умео“ заиста, сви смо без изузетка позвани да као припадници цркве живимо по јеван- ђељу како бисмо били кадри да заронимо у дубину и ширину светописамских поука, а све што разум наш не осети и не спозна, спо- знаће срце наше најсликовитији пример указивања на зна- чај светога писма јесте положено јеванђеље на часној трпези, које иконизује и оприсут- њује христа богослужбено указивање на значај светога писма јесте и мали вход на литургији када свештенослужитељи пред литургијску заједницу износе свето јеванђе- ље које у том тренутку символизује сâмог го- спода и његову реч упућену нама како смо већ истакли, свето писмо представља књигу цркве, јер управо у свештеном богослужењу оно добија свој истински смисао и циљ прве речи које су се вековима могле чути на све- тој литургији била су светописамска чтенија црквени живот најдубљи унутрашњи и духовни смисао светога писма открива се свету управо на литургији свето писмо и литургија бранислав илић 14 6 / 2019 дакле, литургија почиње божијим говором на који човек одговара литургијским – моли- твеним одговором знаменити литургичари често у својим ту- мачењима указују да се ми на светој литур- гији хранимо са две трпезе: са трпезе речи божије и са свештене тајанствене трпезе тела и крви господње прва трпеза са које се свако од нас храни јесте управо трпеза усва- јања светописамских речи и поука пре свега са сваком пажњом слушамо светописамско читање, а одмах затим поуку пастира на про- читано зачало овај моменат је од изузетног значаја за једну богослужбену заједницу, јер једино просветљени светописамском поу- ком можемо бити духовно и умно способни да, иако испуњени грехом и иако свесни сво- је слабости, благодаћу и љубављу божијом спознамо тајну свете евхаристије о богослужбеној употреби светога писма током целе богослужбене године у бого- служењу је присутна употреба јеванђеља, осим првих пет дана свете четрдесетнице, и два дана сирне седмице када је у питању бо- гослужбена употреба јеванђеља, значајно је нагласити да се оно поред оне грубе поделе на главе и стихове, дели на такозвана зачала тако нпр матејево јеванђеље има 28 глава, а 116 зачала; марково јеванђеље има 16 гла- ва, а 76 зачала; лукино јеванђеље 24 главе, а 114 зачала, док јованово јеванђеље има 21 главу, а 67 зачала поред читања на ли- тургији, јеванђеље се у одређеним данима чита на јутарњем богослужењу на јутарњем богослужењу јеванђеље увек чита епископ (или презвитер), никада ђакон према речима познатог литургичара ми- хаила скабалановича: „јеванђеље на јутре- њу не чита ђакон, као на литургији, него свештеник, како би ’претходно нахранио божанском речју оне које ће на литурги- ји хранити тајанственим хлебом’, као што је поступао и христос и како је заповедно апо- столима да чине: идите и научите све наро- де, крштавајући их (мт 28, 19) свештеник на литургији има узвишеније функције него што је читање, па макар и јеванђеља осим тога, јеванђеље на недељном јутрењу ва- жније је од литургијског, јер се директно од- носи на догађај васкрсења“ услед тога јутарње јеванђеље се чита на часној трпези у олтару, док се литургијско чита на налоњу у средини храма (чита га ђакон) ово се посебно односи на недељно јутрење, јер часна трпеза символизује спа- ситељев гроб друга глава богослужбеног устава (типика) подсећа нас да се на недељ- ном јутрењу јеванђеље увек чита са јужне стране часне трпезе, јер се радосна вест васкрсења христовог из гроба благовести и шири у свет, док се на празничном јутрењу, уочи празника, чита са царских двери на светој литургији пре светописамских чтенија литург чита следећу молитву: запа- ли у срцима нашим, човекољубиви владико, непролазну светлост твога богопознања, и отвори очи ума нашег да бисмо разумели твоје јеванђелске проповеди усади у нас и страх твојих блажених заповести, да би- смо, победивши cвe телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи cвe црквени живот новембар / децембар 2019 15 што је теби угодно јер ти си просветљење душа и тела наших, христе боже, и теби сла- ву узносимо, са беспочетним твојим оцем и пресветим и добрим и животворним твојим духом, caда и увек и у векове векова амин у наведеној молитви литург се моли да нам господ подари истинско богопознање, како бисмо на свештени и једини исправни начин спознали тајну која нам се износи у овом контексту свети григорије палама поучава: „знање се назива светлошћу, јер происходи из оне светлости (божанске благодати), као што каже велики павле: јер бог који рече да из таме засја светлост, он засија у срцима на- шим ради просветљења знања cлaвe божи- је (1 кор 4, 6) видиш ли да је светлост зна- ња последица доласка светлости благодати божије?“ а јеромонах григорије светогорац каже: „богопознање се очитује на два начина – прво: тиме што смо познати од бога и што нас он сматра причасницима своје благода- ти, сходно апостолским речима: познавши бога, или боље, будући познати од бога (гал 4, 9), а друго: откривењем божијим“ управо, то двоје – богопознање и живот – тражимо на светој литургији, јер нам се и једно и друго управо ту нуде као храна и пи- ће у једном древном литургијском тексту се каже: „благодаримо ти, оче наш, за живот и познање које си нам објавио кроз исуса си- на tвогa: теби слава у векове“ исказујемо, дакле, своје благодарење за живот и знање које нам дарује христос у молитви пре све- тописамског чтенија на литургији молимо се да нам господ буде истински помагач у побе- ђивању греховних похота свети кирил александријски поучава: „ка- да је човеков ум наклоњен светском сласто- љубљу, он је слаб и нема снаге за божанско делање и неће имати удела у божанском и небеском слављу“ свети григорије бого- слов нас у истом духу позива у висине бого- словља: „желиш ли да постанеш богослов и будеш достојан божанства? онда чувај запо- вести божије: корачај кроз живот творећи заповести: јер творење је основа созерцања духовних тајни“ и на крају, када говоримо о молитви пред читање јеванђеља (која је заједничка за ја- ковљеву, василијеву и златоустову литур- гију), лепа је прилика да на крају поменемо молитву коју литург изговара на почетку ли- тургије светог апостола и јеванђелиста мар- ка, непосредно пред старозаветна чтенија, а која наликује на молитву запали у срцима нашим: владико господе исусе христе, савечна речи беспочетног оца, који си, ради спа- сења рода нашег, постао сличан нама у свему осим у греху, и који си послао свете твоје ученике и апостоле да проповедају и поучавају јеванђељу царства твог и исцељу- ју сваку болест и сваку немоћ у народу тво- ме, сам и сада, владико, пошаљи светлост твоју и истину твоју, и просвети очи ума на разумевање божанствених речи твојих, и удостој нас да будемо њихови слушате- љи, и не само слушатељи него и извршиоци речи, оспособљени да приносимо плодове и да доносимо добре плодове по тридесет и шездесет и стотину, како бисмо се удосто- јили царства небеског јер си ти благовест, спаситељ и чувар душа и тела наших, го- споде боже, и теби славу и благодарност и трисвету песму узносимо, оцу и сину и светоме духу, сада и увек и у векове векова амин извод из предавања „свето писмо и литургија, одржаног у оквиру школе пра- вославне духовности у новом саду, 3 новембра 2019 године прва трпеза са које се свако од нас храни јесте управо трпеза усвајања светописамских речи и поука црквени живот 16 6 / 2019 беседа недеља 15 по духовима (по воздвижењу) (мк 8, 34–9, 1; мт 22, 35–46) ђакон милош виленица драга браћо и сестре, када би неко нас хришћане питао како се зовемо и презивамо то би било крст и васкрсење! господ који се оваплотио, који је страдао и васкрсао је наш главни путоказ и смерница пута у живот веч- ни то је пут истине, али ко иде тим путем мо- ра да буде спреман на разна искушења ово- га света, али ко издржи до краја тај ће се спасти и имаће живот вечни бог од нас тражи и каже у светом писму: ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном нека иде (мк 8, 34) то значи да имамо пуно љубави као што је и он имао према људима и према васцелом свету у данашњем јеванђељу се управо помиње коју љубав бог тражи од нас фарисеји који су били јеврејски учитељи за- кона, питали су господа која је заповест нај- већа у закону? а господ им одговара: љуби господа бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим (мт 22, 37) а друга је: љуби ближњега свога као самога се- бе (мт 22, 39) то је драга браћо и сестре вер- тикала и хоризонтала крст је сачињен од вертикале и хоризонтале ми смо дужни да такву љубав имамо у овоме свету да волимо бога и ближње своје бог је љубав и он хоће да будемо у та- квој заједници љубави та љубав коју бог од нас тражи није од овога света, то је божанска љубав, која у се- би сачињава и љубав пре- ма непријатељу ма ко- лико то нама било тешко схватити овоземаљским очима и умом, ми мора- мо другачије гледати на овај свет морамо га по- сматрати хришћанским очима, које од нас траже чак и љубав према не- пријатељу лако је волети онога који тебе воли, а во- лети непријатеља, који нас мрзи и жели нам зло, то је јако тешко али, морамо да у току припреме овог броја православног ми- сионара, на празник пре- подобне мати параскеве, наш нови сарадник, ђакон милош виленица, рукопо- ложен је у чин презвитера желимо о милошу да на- стави да умножава таланте од бога дате и да на пољу мисије цркве заоре дубоку бразду та љубав коју бог од нас тражи није од овога света, то је божанска љубав, која у себи сачињава и љубав према непријатељу не може се град сакрити кад на гори стоји бог је створио човека из љубави дао му је живот на дар и знање на корист, слобод- ну вољу и свет да њиме влада сваком чо- веку дао је и таленат да га умножи на спа- сење своје душе неки људи су талентом задужили човечанство михајло пупин је један од њих од идвора до њујорка, пут који је прешао младић носећи банат у души и пет центи у џепу љубећи знање постао је научник, љу- бећи бога постао је град што на гори стоји наука га је довела до професорске титуле на универзитету колумбија, часна свест га је довела до париза онда кад се бранио мир био је син сељака, босоног јурио пашња- цима, оставио дечачке игре у идвору, али идвор није оставио другима, борио се да срби буду у србији михајло пупин је науком дао свету будућност, а бране- ћи србију дао нам је будућу домовину научник оставља своја дела на корист људском роду, а нама сазнање да се човек рађа данас за вечност не може се гард са- крити кад на гори стоји, нити дело часног пупина лазар вулић михајло пупин (1854–1935) (извор: википедија) из пера читалаца мисионара новембар / децембар 2019 17 се уздигнемо и да на све одговарамо хри- шћанском љубављу исто тако, када смо помињали љубав ка богу и ближњему, треба да се сетимо сле- дећих речи: ако неко каже да воли бога, а не воли брата својега, лажа је јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити бога, којега није видео? (1 јн 4, 20) тако је го- ворио свети јован богослов, љубљени уче- ник христов ко љуби бога, да љуби и брата свога ово су речи које свако од нас мора да има на уму, и ви љубљена браћо и сестре, а нарочито ми свештенослужитељи свако од нас првенствено мора да буде испуњен том и таквом љубављу какву бог од нас тражи у нашем народу се каже да је истина увек тешка и да увек боли тако је и истина коју нам бога даје и која се нуди целоме свету, болна за оне који неће да је прихвате и ко- ји је свесно и несвесно одбијају но шта има лепше, неголи гледати свет онако како га бог гледа? гледати свет испуњен љубављу али, нажалост многи људи гледају и свет и људе другим очима данашње време нам тражи да све гледамо из некога интереса, да газимо једни друге да бисмо дошли до некога циља, да „љубав“ буде из интереса, а не да се искре- но воли неки ће за тако нешто рећи да је у духу времена и да тако мора бити то је једна велика лаж и то су лажне квази-вредности господ нам је дао благу вест коју свако од нас који идемо његовим путем треба да про- поведа и да шири то се тражи од свакога хришћанина а нема лепшег мисионарења и проповедања од личног примера када на делу покажемо да смо прави хришћани, љу- ди испуњени љубављу према богу, ближњем свом и према васцелом свету управо овде, на литургији се том љубављу напајамо и учи- мо када смо окупљени у заједници црквеној и окупљени око свете чаше где се сви за- једно причешћујемо светим телом и крвљу господњом да останемо на овом колико тешком, али лепом путу који нас води у живот вечни и да нас при другом и славном доласку христос препозна као своје! новембар / децембар 2019 19 бисери светоотачке књижевности већ смо увидели да се апологетска есте- тика базира на лепоти моралног и доброг као симетрије апсолутног и беспочетног бога који постоји и развија се у човеку и са човековим духовним изграђеностима свети јустин философ нам говори о хри- сту који је лишен перцептивне лепоте, који је чак и ружан и непривлачан по телесном изгледу климент александријски прихва- та и продубљује јустинову тезу „он није блистао лепотом плоти, већ истинском ле- потом душе и тела; прва се пројављује у до- брим делима, а друга и бесмртној плоти“1 христос као непривлачан скривајући своју исконску лепоту, коју је показао апостоли- ма на гори тавор приликом преображења, скрива своју лепоту и приказује се у једно- ставности тела, одевања и свих физичких делатности не истичући се ни по чему од обичних људи та идеја о ружноћи и јед- ноставности христа представља прототип каснијим аскетским личностима и пракси, а и наћи ће своје место у каснијој сред- њовековној уметности „с неумољивом доследношћу, која покаткад доводи до на- туралистичке наказности, она ће бити реа- лизована у западној средњовековној умет- ности и тамо ће постати главни критеријум приказивања човечјег тела уопште друк- чија се слика приказује у византијском сликарству тамо никада нису заборавља- ли климентову мисао о томе да унутрашња племенитост и човекова душевна лепота 1 в бичков, естетика отаца цркве, стр 252 (κλήμης ο αλεξανδρεύς, παιδαγωγός iii, 3, 3) налазе одраз и у његовом спољашњем из- гледу, пре свега у лицу“2 када разматрамо естетске принципе ра- них хришћана, лако се можемо запитати да ли је хришћанство „идеализовало“ ружно? међутим, ако се усредсредимо на питања о лепом о коме говоре апологете, јасно ће нам се приказати позноантичке категорије лепог и моралног и лепог и доброг о ком су говорили платон и стоици, а преузели и на својеврстан начин доградили аполо- гети лепота света није одбацивана, већ за хришћане представља посебну појмов- 2 в бичков, естетика отаца цркве, стр 252 према клименту александријском, човекова потреба и примат је да се стара о лепоти душе, а та лепота је комплементарна праведношћу, храбрости, испосништву и аскетизму, док најузвишенији елемент јесте љубав (αγαπή) 20 6 / 2019 морам на кратко да прекинем серију текстова о питању онтолошког статуса слободе одлучивања у дијалогу са неурофи- зиологијом разлог је моја главна инспираци- ја у промишљању о (ново)атеистичкој мисли – професор ричард докинс, то јест његове књиге његов бестселер (продат у преко три милиона примерака) the god delusion (за- блуда о богу) читао сам давно, у оригиналу, на енглеском језику на овогодишњем сајму књига снабдео сам се са три његове књиге које су преведене на српски језик, а међу њима је и бестселер који сам поменуо када су књиге у питању, ја их делим на две групе: оне које се могу читати, али се не могу про- читати, и оне које се читају и прочитају прве купујем, а друге позајмљујем у библиотеци и враћам када их прочитам у прву групу спадају књиге које је увек мо- гуће наново читати – могуће је трајно кому- ницирати са њима, увек на неки нов начин и са новим идејама које вам то ново читање књиге дарује у ту групу књига (ово ће можда многе зачудити, а сигурно да би збунило и самог професора докинса) убрајам и књиге ричарда докинса колико год се ја са њим по многим питањима не слагао, његове књиге су препуне инспиративних идеја које ме по- крећу на промишљање рубрика у дијалогу са атеизмом у право- славном мисионару траје већ неколико годи- на, без прекида неки веле да је постала вео- ма читана ту рубрику, међутим, не бих могао да пишем толико дуго, без инспирације, без
Свеска: 370 | Блажени миротворци
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Павле (1914–2009) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: У служби Богу и народу Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Будимо људи Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Саборна црква Светог арханђела Михаила у Београду Фото: shutterstockcom СВЕСКА 370, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 Реч уредника Три степеника миротворства 2 Материк Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу 4 Приче читалаца Мисионара Топла Божићна прича 6 Реч пастира Свештеник Валериј Духањин За чиме ћемо жалити? 7 Историја хришћанства Други Васељенски Сабор 10 Црквени живот Свето Писмо и Литургија 13 Беседа Недеља 15 по Духовима (по Воздвижењу) 16 Бисери светоотачке књижевности Појмови „лепота“ и „лепо“ у делу Св Климента Александријског 18 У дијалогу са атеизмом Новоатеизам 20 ТЕМА БРОЈА Мир у свету 25 О миротворцима 28 Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе 29 Свети Сава и помирење браће 31 Српска традиција и обичаји Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандић“ 34 Српска традиција и обичаји Житије Патријарха Павла 36 Интервју Интервју са историчаром Мирославом Илићем Љубав и одговорност Српске Цркве 40 Света Земља Спасо-вазнесењски манастир на Маслиновој гори 44 Света Гора Манастир Есфигмен 46 Сећање Сећање на пријатеља и земљака Протојереј-ставрофор хаџи Илија М Ђурић 49 Хришћанска књижевност Српска култура у Трсту – наша једина ренесанса Књижевни трагови 51 Храмови Храм Светог Преображења Господњег на Умци 53 Хришћанска књижевност О песмама Леле Марковић Небеско платно 56 Сведочанство Диван је Бог у Светима својим 58 Милосрђе „Иди, па и ти чини тако“ (Лк 10, 25–37) 61 Мисионарски излог Превод са руског језика белоруске књижевнице Марије Богданович Уочи Божића 62 стране новембар / децембар 2019 1 НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени миротворци мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
1. 31764 / ...литургији била су светописамска чтенија црквени живот нај ДУБЉИ унутрашњи и духовни смисао светога писма открива се свету управо на литургији свето писмо и литургија бранислав и...
1. 31764 / ...литургији била су светописамска чтенија црквени живот нај ДУБЉИ унутрашњи и духовни смисао светога писма открива се свету управо на литургији свето писмо и литургија бранислав и...
47
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
...мој то је живот мој“, у таквом дожи- вљају ближњег је најДУБЉИ 📌 осећај цркве
живимо у времену када је видна будност
младих људи да крену благословеним путем
монашког живота да ли
...мој то је живот мој“, у таквом дожи- вљају ближњег је нај
МЕТА инфо: Р:25293 К:189614 Д:105
| Свеска 372 |
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... засад у усамљености, диван и неискварен, у чистоти истине божје, какав је од најдревни- јих отаца, апостола и мученика, и кад затреба, они ће га објавити поколебаној истини у све- ту“ у свом личном подвигу узрастају у љуба- ви према богу, а у односу на ближњег говоре: „ближњи мој то је живот мој“, у таквом дожи- вљају ближњег је најдубљи осећај цркве живимо у времену када је видна будност младих људи да крену благословеним путем монашког живота да ли је то, према вашем мишљењу, знак да смо као народ спознали праве, истинске и вечне вредности? далеко смо од тога да се велики број мла- дих људи одлучује да крене путем монашког живота, али пробуђеност за монашки живот је свакако веома значајна монаштво у својој историји бележи и своје успоне и своје падо- ве у овој епохи материјализма и агресивног либерализма достојна је дивљења спремност на такво самоодрицање које подразумева монашки живот прави је благослов изобиље духовне литературе у наше време, а на пасти- рима наше цркве је велика одговорност да поуче верни народ у спознаји правих, истин- ских и вечних вредности манастир хиландар из кога долазим је доживео велики препород у сваком погледу кад сам 1998г отишао у хи- ландар затекао сам 19 монаха, од којих је било пола стараца а сада број монаха у хиландару греди ка 50 надам се да ће и хиландар и дру- ги манастири спц изнедрити монахе кадре да буду со земљи и светлост свету завршна прозба велике јектеније нас пози- ва да сами себе, једни друге и сав свој живот христу богу предамо у духу наведених речи које можемо поимати као императив васколиког хришћанског живота, замолио бих вас да нам на основу вашег монашког етоса кажете како је могуће да у овоме свету, овде и сада, истински сагледамо себе очима вечности? „сами себе и једни друге“ значи да се не ста- рамо само за своје спасење него и за спасење наших ближњих, као што и говоре светогорци „ближњи мој то је живот мој“, а на т о нас по- буђује заповест божија о љубави према бли- жњем циљ нам је у ово ме животу да се упо- добимо богу, али постати сличан богу не бива само кроз аскетизам, него се уподобљавамо кроз љубав према ближњем, када наша ме- ђусобна љубав наликује оној унутартројичној љубави оца и си на и светога духа сила љу- бави према ближњем је велика, она је за лог нашег вечног живота колико више љубимо ближњег толико више имамо живота у себи јеромонах доситеј рођен је у љигу 1971 године од оца мирослава радивојевића (ко- вача) и мајке наде (домаћице), девојачко то- шнић детињство је провео у селу славкови- ца, а основну школу завршио је у љи гу 1986 године после основне школе завршава вој- ну гимназију у београду 1990 године током школовања у војној гимназији често посећује манастир ваведење који се налази у непо- средној близини школе, и ту прима основна сазнања о монашком животу након завршене војне гимназије у београду, даље школовање наставља на војној академији ратног ваздухо- пловства и противваздушне одбране у рајлов- цу код сарајева, а због ратних дешавања војна академија је премештена у београд, где и на- ставља даље школовање звање официра у чину потпоручника сти- че дипломирањем на војној академији 1995 године, и започиње официрску службу у кра- реч па сти ра 6 2 / 2020 тајна нашега спасења најбоље се остварује у светој евхаристији која се јавља центром целокупног црквеног живота она је тајна над тајнама, темељ и круна живота сваког православног хришћанина драги оче, како је могуће сачувати литургијску радост и благословени мир, када смо суочени са бројним искушењима? радост човека је нешто рајско у човеку, јер радост не може да с е задржи за с ебе, радо- стан човек увек жели да своју радост подели са другимапосебно је велика радост вере, јер она потиче од окретања наше душе ка богу, и у том покрету наше душе ка богу бива и тајан- ствено сусретање са богом, које души даје ра- дост вере та литургијска радост и мир божији губе се само услед човекове непажње, када пролазне и ништавне ствари овога света зао- купе пажњу човека све док човек чува сећа- ње на бога, сећање на његову доброту, имаће љеву током службовања у краљевачком 450 ракетном пуку веома често одлази на богослу- жења у манастир жичу након три године офи- цирске службе стиче чин поручника, а убрзо потом напушта службовање у војсци и одла- зи у манастир хиландар на све тој гори 1998 године братству српске царске лавре немањића, манастира хиландара, приступа 18 децембра 1998године у својству искушеника, а монашки постриг прима на празник рождества пресвете богородице 2000 године у монаштву пролази манастирска послушања црквењака, олтарни- ка, просфорара, трпезарца, манастирског пче- лара, гостопримца, библиотекара и ризничара по благослову сабора стараца манастира хиландара започиње ванредно студије на пра- вославном богословском факултету универзи- тета у београду које завршава 2005 године након завршених основних студија, по благо- слову сабора стараца, уписује постдипломске студије на богословском факултету аристо- теловог универзитета у солуну магистарски рад из области догматике на тему име божије у руској теологији хх века, под руководством професора хризостома стамулиса успешно је одбранио јануара 2010 године у солуну рукоположење у чин јерођакона извршио је владика жички хризостом на сретење у хи- ландару 2009 године, а рукоположење у чин јеромонаха извршио је владика ваљевски ми- лутин на празник ваведења пресвете богоро- дице 2010 године у хиландару српски офици- ри организовано посећују манастир хиландар од 2002 године, а по б лагослову игумана, у то време, монах доситеј бива задужен за пријем и рад са групама официра, кадета војне ака- демије и ученика војне гимназије на позив и по благослову његове светости патријарха српскога г г иринеја, а по благослову игумана манастира хиландара архимандрита методија, током 2010 године почиње да се ангажује на испомоћи тадашњем епископу за војску епи- скопу порфирију на увођењу свештеничке слу- жбе у војсци србије после потписивања спо- разума између спц и војске србије и почетка његове примене, јеромонах доситеј се враћа у манастир хиландар обнову запуштене хиландарске келије па- терица у кареји у административном седишту свете горе, коју је основао и у њој неко време живео сам свети сава и у к ојој је оставио као благослов игумански штап светога саве осве- ћенога (патерицу), игуман манастира хиланда- ра са сабором стараца поверава јеромонаху доситеју током шест година, келија патерица бива потпуно обновљена и добија нови сме- штајни простор који се користи за пријем гостију поклоници који посећују келију па- терицу су у при лици да с е упознају и с а тим обликом молитвеног тиховатељног живота крајем јануара 2019 године по благослову игумана хиландра и сабора стараца манасти- ра хиландара прелази у епархију шумадијску спц, где бива постављен за настојатеља мана- стира светог великомученика георгија – ћели- је у ћелијама код лајковца, а да по речима хи- ландарског игумана архимандрита методија: „пламен који је понео са свете горе не задржи само за себе, него да се тај пламен разгори и у срцима оних који буду долазили у обитељ све- тог великомученика георгија у ћелијама“ реч па сти ра март / април 2020 7 и радост и мир д уше посебно је значајно да се литургијски живи да бисмо сачували своју хришћанску свест да ли можемо рећи да је један од основних задатака евхаристијског сабрања да укљу- чи човека у саборно јединство цркве, да би и земаљска и небеска црква једним устима и једним срцем могли славити и исповеда- ти бога? литургијско сабрање је окупљање народа божијег око месије христа евхаристија је на- чин, она је пут да дођемо до бога оца као ње- гови синови речи христове: ово чините у мој спомен односе се на заједницу, али не на било какву заједницу, него на заједницу словесних бића која благодаре богу, која славослови и исповеда бога оче доситеју, у вашој свештеној обитељи редовно се одржавају и духовна сабрања у виду поучних предавања која су органски наставак литургије замолио бих вас да нас упознате са катихезама и уопште мисио- нарском делатношћу манастира ћелије? манастир светог великомученика георгија ћелије, или краће ћелије колубарске неда- леко од лајковца и лазаревца, потиче из xiv века, али је, као и наш народ, имао тешку исто- рију и своје запустошење старањем владике јована, епископа шумадијског, започело је враћање старе славе овој светињи прва и основна мисија сваког манастира је молитва и јеванђелски живот суботом, недељом и пра- зницима долази већи број људи на службу у манастир, и то је прилика да у духовним разго- ворима са људима им се усмери ум на разми- шљање о божанским стварима људи одлазе озарених лица и са духовном коришћу, и све је већа заједница људи који долазе у мана- стир манастир је ограничен у мисији малим простором, али ускоро планирамо повећање конака и зидање параклиса (капеле) посвеће- не сабору преподобних отаца хиландарских прошлог лета држао сам у порти манасти- ра духовне вечери, укупно шест предавања на разне духовне теме повремено одржим и понеко предавање или беседу по позиву и у другим местима недавно смо направили и интернет страницу манастира ћелије (www manastircelijecom) која такође отвара разне могућности па и могућности за мисију цркве на крају, која би била ваша порука читаоци- ма православног мисионара? у овом смутном времену у којем живимо да не будемо маловерни и испуњени забри- нутошћу и страховима и да с е у свему осло- нимо на бога да се чувамо свега онога што гаси љубав према ближњем, да се чувамо оговарања, злих разговора, подела, јер ће нас христос признати за своје ученике само ако будемо имали међусобну љубав то је на- ша хришћанска одговорност, јер ако се у љу- бави и слози не одржимо онда као хришћани нисмо успели ако се одржимо у љубави би- ћемо непобедиви реч па сти ра 8 2 / 2020 материк пример свете тавите указује на вредност и поштовање којима христос и његова црква окружују жену света тавита, жена коју је васкрсао апостол петар превод са јелинског: михаела панковић наша света црква 25 октобра/7 новем- бра се сећа светих мученика маркија- на и мартирија и свете тавите, која је била библијска личност света тавита (што у пре- воду значи срна), живела је у јо пи и била је кротка и човекољубива свима је била по- зната по своме гостопримству и милосрђу када се озбиљно разболела и упокојила, туга која је обузела све црквене вернике била је неописива како наводи јеванђелист лука у делима апостолским, пошто је све би ло спремно за сахрану, стигла је вест да се апостол пе- тар налази у суседном месту лиди послали су по ње га и позвали га на с ахрану, на ш та се он благодаћу светога духа одазвао при- ближавајући се месту где је лежала тавита и призивајући име господње, устаде упокојена тавита, која је након овог чуда поживела још много година, хвалећи својим светим живо- том господа и служећи својим ближњима на ово што је речено, неко би могао благо- намерно истаћи, по још који пут, вредност и поштовање којима христос и његова црква окружују жену може, такође, пронаћи уте- шан одговор на питање зашто бог понекад допушта да страдају и да рано умиру поште- ни и верни људи али, пре свега, може се уве- рити да учење о васкрсењу и вечности није нешто што се тиче искључиво христа, већ је то истина која се потврђује у животу читавог човечанства, као што то исповедамо у сим- волу вере:„чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“ епископ месаоријски григорије извор: https://wwworthodoxianewsagencygr/ учење о васкрсењу и вечно- сти није нешто што се тиче искључиво христа, већ је то истина која се потврђује у животу читавог човечанства по молитви ап петра, тавита устаје из мртвих дап 9, 36–42): мозаик из палатинске капеле, палермо, сицилија, 12 век (извор: ocaorg) март / април 2020 9 после трећег васељенског сабора тријум- фовало је кирилово богословље оно је све више почело да се схвата код одређене групе људи на монофизитски начин наро- чито су у том смислу објашњавали познату кирилову мисао „једна природа бога логоса оваплоћена“ патријарх цариградски про- кло је у познатом „томосу јерменима о вери“, образложио кирилов богословски израз „јед- на природа“ појмом „једна ипостас“ (личност) према томе, суштину монофизитства чини учење о једној, и то божанској природи у лич- ности богочовека христа монофизити су настојали да се у потпуно- сти обрачунају са неистомишљеницима, а првенствено са несторијанцима у циљу пот- пуног искорењивања несторијанаца сазван је сабор у е фесу, 449 године овај „сабор“ је остао у историји цркве упамћен као „разбој- нички сабор“ јер је ра дио под веома тешким околностима 1 сабором је председавао ар- хиепископ диоскор, а било је присутно око 135 епископа углавном монофизита сабор је оправдао евтиха, а осудио је јевсевија дори- лејског, иву едеског, теодорита кирског, фла- вијана цариградског, домна антиохијског и друге православне епископе православни на сабору нису могли доћи до изражаја због гру- бог понашања варсуме и његових монаха из сирије, који су говорили „сеците на двоје оне 1 а в карташов, васељенски сабори, београд 2009, стр 277–278 који раздељују природе у христу“ 2 учесници су прославили успомену на светог кирила и истакли важност његових 12 анатемизама међутим, успех овог саборовања није био дуг православни нису поклекли, већ су ради- ли на томе да буде одржан васељенски сабор цар теодосије ii је изненада умро 450 године нови брачни пар, цар маркијан и царева ћер- ка пулхерија, били су православни и одмах су се постарали да буде одржан сабор за то су имали подршку цариградског патријарха анатолија (499–458г), који је наследио патри- 2 р поповић, појмовник црквене историје, београд 2011, стр 120 историја хришћанства халкидонски орос је веома значајан, јер на православан начин излаже веру, насу- прот несторијанству и монофизитима он је за сва времена остао у православној цркви мерило православности када је реч о христологији четврти васељенски сабор раде с булајић халкидонски сабор, слика руског уметника василија сурикова 1848–1916) из 1876 године (извор: wikiartorg) 10 2 / 2020 јарха флавијана, и папе лава i 3 сабор је био сазван за 1 септембар у никеји, али је преба- чен у халкидон, ближе константинопољу, и био је о творен у понедељак, 8 октобра 451 године императора су (није лично присуство- вао само на шестом заседању 25 октобра), представљали његови заступници из мини- старства и сената они су формално руково- дили током саборских консултација, водили су рачуна о редоследу постављања питања и о току одговора и испуњавали су своје оба- везе са почашћу световних лица 4 они ни су били заинтересовани ни за једну партију за- хваљујући њима био је отклоњен покушај да се ствар реши полумером: њихова упорност приморала је учеснике сабора да прецизно и јасно изразе христолошко учење њихово присуство било је неопходно и због тога што су ослободили уплашене савести и умирили оне који су били застрашени на првој седници осуђен је „разбојнички са- бор“ у ефесу (449г), и главни узрочници нере- да у цркви, архимандрит евтих и архиепископ диоскор диоскор је, додуше, осуђен у одсу- ству, иако је три пута позиван да дође на са- бор читане су одлуке „домаћег сабора“ (448 г), и флавијаново изложење вере – све одлуке су прихваћене као православне прихваћен је никео-цариградски символ вере (325 и 381 г), читано је друго кирилово писмо несторију као и „томос измирења“ (433 г), и томос папе лава првог сва ова документа су прихваћена као православна 5 у току сабора је образована комисија од 23 члана која је имала задатак да формулише ис- поведање вере или халкидонски орос коми- сија на челу са патријархом анатолијем је то учинила и сабору поднела орос који је при- хваћен (22 октобра 451 г) у њему се укратко у духу предања и претходних сабора излаже 3 а
... засад у усамљености, диван и неискварен, у чистоти истине божје, какав је од најдревни- јих отаца, апостола и мученика, и кад затреба, они ће га објавити поколебаној истини у све- ту“ у свом личном подвигу узрастају у љуба- ви према богу, а у односу на ближњег говоре: „ближњи мој то је живот мој“, у таквом дожи- вљају ближњег је најдубљи осећај цркве живимо у времену када је видна будност младих људи да крену благословеним путем монашког живота да ли је то, према вашем мишљењу, знак да смо као народ спознали праве, истинске и вечне вредности? далеко смо од тога да се велики број мла- дих људи одлучује да крене путем монашког живота, али пробуђеност за монашки живот је свакако веома значајна монаштво у својој историји бележи и своје успоне и своје падо- ве у овој епохи материјализма и агресивног либерализма достојна је дивљења спремност на такво самоодрицање које подразумева монашки живот прави је благослов изобиље духовне литературе у наше време, а на пасти- рима наше цркве је велика одговорност да поуче верни народ у спознаји правих, истин- ских и вечних вредности манастир хиландар из кога долазим је доживео велики препород у сваком погледу кад сам 1998г отишао у хи- ландар затекао сам 19 монаха, од којих је било пола стараца а сада број монаха у хиландару греди ка 50 надам се да ће и хиландар и дру- ги манастири спц изнедрити монахе кадре да буду со земљи и светлост свету завршна прозба велике јектеније нас пози- ва да сами себе, једни друге и сав свој живот христу богу предамо у духу наведених речи које можемо поимати као императив васколиког хришћанског живота, замолио бих вас да нам на основу вашег монашког етоса кажете како је могуће да у овоме свету, овде и сада, истински сагледамо себе очима вечности? „сами себе и једни друге“ значи да се не ста- рамо само за своје спасење него и за спасење наших ближњих, као што и говоре светогорци „ближњи мој то је живот мој“, а на т о нас по- буђује заповест божија о љубави према бли- жњем циљ нам је у ово ме животу да се упо- добимо богу, али постати сличан богу не бива само кроз аскетизам, него се уподобљавамо кроз љубав према ближњем, када наша ме- ђусобна љубав наликује оној унутартројичној љубави оца и си на и светога духа сила љу- бави према ближњем је велика, она је за лог нашег вечног живота колико више љубимо ближњег толико више имамо живота у себи јеромонах доситеј рођен је у љигу 1971 године од оца мирослава радивојевића (ко- вача) и мајке наде (домаћице), девојачко то- шнић детињство је провео у селу славкови- ца, а основну школу завршио је у љи гу 1986 године после основне школе завршава вој- ну гимназију у београду 1990 године током школовања у војној гимназији често посећује манастир ваведење који се налази у непо- средној близини школе, и ту прима основна сазнања о монашком животу након завршене војне гимназије у београду, даље школовање наставља на војној академији ратног ваздухо- пловства и противваздушне одбране у рајлов- цу код сарајева, а због ратних дешавања војна академија је премештена у београд, где и на- ставља даље школовање звање официра у чину потпоручника сти- че дипломирањем на војној академији 1995 године, и започиње официрску службу у кра- реч па сти ра 6 2 / 2020 тајна нашега спасења најбоље се остварује у светој евхаристији која се јавља центром целокупног црквеног живота она је тајна над тајнама, темељ и круна живота сваког православног хришћанина драги оче, како је могуће сачувати литургијску радост и благословени мир, када смо суочени са бројним искушењима? радост човека је нешто рајско у човеку, јер радост не може да с е задржи за с ебе, радо- стан човек увек жели да своју радост подели са другимапосебно је велика радост вере, јер она потиче од окретања наше душе ка богу, и у том покрету наше душе ка богу бива и тајан- ствено сусретање са богом, које души даје ра- дост вере та литургијска радост и мир божији губе се само услед човекове непажње, када пролазне и ништавне ствари овога света зао- купе пажњу човека све док човек чува сећа- ње на бога, сећање на његову доброту, имаће љеву током службовања у краљевачком 450 ракетном пуку веома често одлази на богослу- жења у манастир жичу након три године офи- цирске службе стиче чин поручника, а убрзо потом напушта службовање у војсци и одла- зи у манастир хиландар на све тој гори 1998 године братству српске царске лавре немањића, манастира хиландара, приступа 18 децембра 1998године у својству искушеника, а монашки постриг прима на празник рождества пресвете богородице 2000 године у монаштву пролази манастирска послушања црквењака, олтарни- ка, просфорара, трпезарца, манастирског пче- лара, гостопримца, библиотекара и ризничара по благослову сабора стараца манастира хиландара започиње ванредно студије на пра- вославном богословском факултету универзи- тета у београду које завршава 2005 године након завршених основних студија, по благо- слову сабора стараца, уписује постдипломске студије на богословском факултету аристо- теловог универзитета у солуну магистарски рад из области догматике на тему име божије у руској теологији хх века, под руководством професора хризостома стамулиса успешно је одбранио јануара 2010 године у солуну рукоположење у чин јерођакона извршио је владика жички хризостом на сретење у хи- ландару 2009 године, а рукоположење у чин јеромонаха извршио је владика ваљевски ми- лутин на празник ваведења пресвете богоро- дице 2010 године у хиландару српски офици- ри организовано посећују манастир хиландар од 2002 године, а по б лагослову игумана, у то време, монах доситеј бива задужен за пријем и рад са групама официра, кадета војне ака- демије и ученика војне гимназије на позив и по благослову његове светости патријарха српскога г г иринеја, а по благослову игумана манастира хиландара архимандрита методија, током 2010 године почиње да се ангажује на испомоћи тадашњем епископу за војску епи- скопу порфирију на увођењу свештеничке слу- жбе у војсци србије после потписивања спо- разума између спц и војске србије и почетка његове примене, јеромонах доситеј се враћа у манастир хиландар обнову запуштене хиландарске келије па- терица у кареји у административном седишту свете горе, коју је основао и у њој неко време живео сам свети сава и у к ојој је оставио као благослов игумански штап светога саве осве- ћенога (патерицу), игуман манастира хиланда- ра са сабором стараца поверава јеромонаху доситеју током шест година, келија патерица бива потпуно обновљена и добија нови сме- штајни простор који се користи за пријем гостију поклоници који посећују келију па- терицу су у при лици да с е упознају и с а тим обликом молитвеног тиховатељног живота крајем јануара 2019 године по благослову игумана хиландра и сабора стараца манасти- ра хиландара прелази у епархију шумадијску спц, где бива постављен за настојатеља мана- стира светог великомученика георгија – ћели- је у ћелијама код лајковца, а да по речима хи- ландарског игумана архимандрита методија: „пламен који је понео са свете горе не задржи само за себе, него да се тај пламен разгори и у срцима оних који буду долазили у обитељ све- тог великомученика георгија у ћелијама“ реч па сти ра март / април 2020 7 и радост и мир д уше посебно је значајно да се литургијски живи да бисмо сачували своју хришћанску свест да ли можемо рећи да је један од основних задатака евхаристијског сабрања да укљу- чи човека у саборно јединство цркве, да би и земаљска и небеска црква једним устима и једним срцем могли славити и исповеда- ти бога? литургијско сабрање је окупљање народа божијег око месије христа евхаристија је на- чин, она је пут да дођемо до бога оца као ње- гови синови речи христове: ово чините у мој спомен односе се на заједницу, али не на било какву заједницу, него на заједницу словесних бића која благодаре богу, која славослови и исповеда бога оче доситеју, у вашој свештеној обитељи редовно се одржавају и духовна сабрања у виду поучних предавања која су органски наставак литургије замолио бих вас да нас упознате са катихезама и уопште мисио- нарском делатношћу манастира ћелије? манастир светог великомученика георгија ћелије, или краће ћелије колубарске неда- леко од лајковца и лазаревца, потиче из xiv века, али је, као и наш народ, имао тешку исто- рију и своје запустошење старањем владике јована, епископа шумадијског, започело је враћање старе славе овој светињи прва и основна мисија сваког манастира је молитва и јеванђелски живот суботом, недељом и пра- зницима долази већи број људи на службу у манастир, и то је прилика да у духовним разго- ворима са људима им се усмери ум на разми- шљање о божанским стварима људи одлазе озарених лица и са духовном коришћу, и све је већа заједница људи који долазе у мана- стир манастир је ограничен у мисији малим простором, али ускоро планирамо повећање конака и зидање параклиса (капеле) посвеће- не сабору преподобних отаца хиландарских прошлог лета држао сам у порти манасти- ра духовне вечери, укупно шест предавања на разне духовне теме повремено одржим и понеко предавање или беседу по позиву и у другим местима недавно смо направили и интернет страницу манастира ћелије (www manastircelijecom) која такође отвара разне могућности па и могућности за мисију цркве на крају, која би била ваша порука читаоци- ма православног мисионара? у овом смутном времену у којем живимо да не будемо маловерни и испуњени забри- нутошћу и страховима и да с е у свему осло- нимо на бога да се чувамо свега онога што гаси љубав према ближњем, да се чувамо оговарања, злих разговора, подела, јер ће нас христос признати за своје ученике само ако будемо имали међусобну љубав то је на- ша хришћанска одговорност, јер ако се у љу- бави и слози не одржимо онда као хришћани нисмо успели ако се одржимо у љубави би- ћемо непобедиви реч па сти ра 8 2 / 2020 материк пример свете тавите указује на вредност и поштовање којима христос и његова црква окружују жену света тавита, жена коју је васкрсао апостол петар превод са јелинског: михаела панковић наша света црква 25 октобра/7 новем- бра се сећа светих мученика маркија- на и мартирија и свете тавите, која је била библијска личност света тавита (што у пре- воду значи срна), живела је у јо пи и била је кротка и човекољубива свима је била по- зната по своме гостопримству и милосрђу када се озбиљно разболела и упокојила, туга која је обузела све црквене вернике била је неописива како наводи јеванђелист лука у делима апостолским, пошто је све би ло спремно за сахрану, стигла је вест да се апостол пе- тар налази у суседном месту лиди послали су по ње га и позвали га на с ахрану, на ш та се он благодаћу светога духа одазвао при- ближавајући се месту где је лежала тавита и призивајући име господње, устаде упокојена тавита, која је након овог чуда поживела још много година, хвалећи својим светим живо- том господа и служећи својим ближњима на ово што је речено, неко би могао благо- намерно истаћи, по још који пут, вредност и поштовање којима христос и његова црква окружују жену може, такође, пронаћи уте- шан одговор на питање зашто бог понекад допушта да страдају и да рано умиру поште- ни и верни људи али, пре свега, може се уве- рити да учење о васкрсењу и вечности није нешто што се тиче искључиво христа, већ је то истина која се потврђује у животу читавог човечанства, као што то исповедамо у сим- волу вере:„чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“ епископ месаоријски григорије извор: https://wwworthodoxianewsagencygr/ учење о васкрсењу и вечно- сти није нешто што се тиче искључиво христа, већ је то истина која се потврђује у животу читавог човечанства по молитви ап петра, тавита устаје из мртвих дап 9, 36–42): мозаик из палатинске капеле, палермо, сицилија, 12 век (извор: ocaorg) март / април 2020 9 после трећег васељенског сабора тријум- фовало је кирилово богословље оно је све више почело да се схвата код одређене групе људи на монофизитски начин наро- чито су у том смислу објашњавали познату кирилову мисао „једна природа бога логоса оваплоћена“ патријарх цариградски про- кло је у познатом „томосу јерменима о вери“, образложио кирилов богословски израз „јед- на природа“ појмом „једна ипостас“ (личност) према томе, суштину монофизитства чини учење о једној, и то божанској природи у лич- ности богочовека христа монофизити су настојали да се у потпуно- сти обрачунају са неистомишљеницима, а првенствено са несторијанцима у циљу пот- пуног искорењивања несторијанаца сазван је сабор у е фесу, 449 године овај „сабор“ је остао у историји цркве упамћен као „разбој- нички сабор“ јер је ра дио под веома тешким околностима 1 сабором је председавао ар- хиепископ диоскор, а било је присутно око 135 епископа углавном монофизита сабор је оправдао евтиха, а осудио је јевсевија дори- лејског, иву едеског, теодорита кирског, фла- вијана цариградског, домна антиохијског и друге православне епископе православни на сабору нису могли доћи до изражаја због гру- бог понашања варсуме и његових монаха из сирије, који су говорили „сеците на двоје оне 1 а в карташов, васељенски сабори, београд 2009, стр 277–278 који раздељују природе у христу“ 2 учесници су прославили успомену на светог кирила и истакли важност његових 12 анатемизама међутим, успех овог саборовања није био дуг православни нису поклекли, већ су ради- ли на томе да буде одржан васељенски сабор цар теодосије ii је изненада умро 450 године нови брачни пар, цар маркијан и царева ћер- ка пулхерија, били су православни и одмах су се постарали да буде одржан сабор за то су имали подршку цариградског патријарха анатолија (499–458г), који је наследио патри- 2 р поповић, појмовник црквене историје, београд 2011, стр 120 историја хришћанства халкидонски орос је веома значајан, јер на православан начин излаже веру, насу- прот несторијанству и монофизитима он је за сва времена остао у православној цркви мерило православности када је реч о христологији четврти васељенски сабор раде с булајић халкидонски сабор, слика руског уметника василија сурикова 1848–1916) из 1876 године (извор: wikiartorg) 10 2 / 2020 јарха флавијана, и папе лава i 3 сабор је био сазван за 1 септембар у никеји, али је преба- чен у халкидон, ближе константинопољу, и био је о творен у понедељак, 8 октобра 451 године императора су (није лично присуство- вао само на шестом заседању 25 октобра), представљали његови заступници из мини- старства и сената они су формално руково- дили током саборских консултација, водили су рачуна о редоследу постављања питања и о току одговора и испуњавали су своје оба- везе са почашћу световних лица 4 они ни су били заинтересовани ни за једну партију за- хваљујући њима био је отклоњен покушај да се ствар реши полумером: њихова упорност приморала је учеснике сабора да прецизно и јасно изразе христолошко учење њихово присуство било је неопходно и због тога што су ослободили уплашене савести и умирили оне који су били застрашени на првој седници осуђен је „разбојнички са- бор“ у ефесу (449г), и главни узрочници нере- да у цркви, архимандрит евтих и архиепископ диоскор диоскор је, додуше, осуђен у одсу- ству, иако је три пута позиван да дође на са- бор читане су одлуке „домаћег сабора“ (448 г), и флавијаново изложење вере – све одлуке су прихваћене као православне прихваћен је никео-цариградски символ вере (325 и 381 г), читано је друго кирилово писмо несторију као и „томос измирења“ (433 г), и томос папе лава првог сва ова документа су прихваћена као православна 5 у току сабора је образована комисија од 23 члана која је имала задатак да формулише ис- поведање вере или халкидонски орос коми- сија на челу са патријархом анатолијем је то учинила и сабору поднела орос који је при- хваћен (22 октобра 451 г) у њему се укратко у духу предања и претходних сабора излаже 3 а
Свеска: 372 | Богословље као исцелитељска наука
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Иринеј и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Саборној цркви у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Георгије Капсанис (1935–2014) Фото: Αγιορειτική Φωτοθήκη http://athosprosopographyblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: „А изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога“ (Еф 6, 16) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља Фотографија на полеђини корице: „Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу Да испуни Господ све молбе твоје“ (Пс 19/20, 5) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља СВЕСКА 372, МАРТ / АПРИЛ 2020 Реч уредника Исцељујућа моћ православног богословља 2 Реч пастира Разговор са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом свештене обитељи манастира Ћелије у Епархији шумадијској Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу 4 Материк Света Тавита, жена коју је васкрсао Апостол Петар9 Историја хришћанства Четврти Васељенски Сабор 10 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: Jелен 12 Црквени живот Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења 16 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (I) 19 ТЕМА БРОЈА Реч која исцељује 23 Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу 26 Разговор са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким (Митрополија црногорско-приморска) Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом 28 Истина ће вас ослободити 32 Теолошки одговор на вјерски фундаментализам 34 Хришћанска етика Не узимај узалуд имена Господа својега 36 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишљеновић из Борова 38 Сведочанство Божићни Васкрс народа 48 Света Земља Манастир Светог Симеона Богопримца у Катамону 50 Света Гора Скит Светог Јована Крститеља – Продром 53 Из историје Српске Православне Цркве Нека сведочанства о времену и лику Светог Рафаила Банатског 56 Парохијани Парохија цркве Вазнесења Господњег у Кучеву 58 Из Бешке у Срему 61 Мисионарски излог Семе вечног живота 63 стране март / април 2020 1 ̃° ̨ ̋ / ° ̇ ̨ˆˇ 2020 ̆ ена 90 динара ̃ˆ СИОНА ̨ СКО ˇ° СИЛО СРПСКЕ ̇ ̨ ° ВОСˇ° ВНЕ ЦРКВЕ З° ̃ˇ° ДЕ ̋ ема броја: Богосло†ље као исцели’ ељска наšка Богосло†ље као исцели’ ељска наšка мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх српски Иринеј и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан у Саборној цркви у Београду Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Георгије Капсанис (1935–2014) Фото: Αγιορειτική Φωτοθήκη http://athosprosopographyblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: „А изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога“ (Еф 6, 16) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља Фотографија на полеђини корице: „Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу Да испуни Господ све молбе твоје“ (Пс 19/20, 5) (детаљ са литије у Пљевљима 922020) Фото: Веселин Драгаш из Пљеваља СВЕСКА 372, МАРТ / АПРИЛ 2020 Реч уредника Исцељујућа моћ православног богословља 2 Реч пастира Разговор са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом свештене обитељи манастира Ћелије у Епархији шумадијској Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу 4 Материк Света Тавита, жена коју је васкрсао Апостол Петар9 Историја хришћанства Четврти Васељенски Сабор 10 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: Jелен 12 Црквени живот Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења 16 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (I) 19 ТЕМА БРОЈА Реч која исцељује 23 Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу 26 Разговор са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким (Митрополија црногорско-приморска) Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом 28 Истина ће вас ослободити 32 Теолошки одговор на вјерски фундаментализам 34 Хришћанска етика Не узимај узалуд имена Господа својега 36 Вишедетне хришћанске породице Породица Мишљеновић из Борова 38 Сведочанство Божићни Васкрс народа 48 Света Земља Манастир Светог Симеона Богопримца у Катамону 50 Света Гора Скит Светог Јована Крститеља – Продром 53 Из историје Српске Православне Цркве Нека сведочанства о времену и лику Светог Рафаила Банатског 56 Парохијани Парохија цркве Вазнесења Господњег у Кучеву 58 Из Бешке у Срему 61 Мисионарски излог Семе вечног живота 63 стране март / април 2020 1 ̃° ̨ ̋ / ° ̇ ̨ˆˇ 2020 ̆ ена 90 динара ̃ˆ СИОНА ̨ СКО ˇ° СИЛО СРПСКЕ ̇ ̨ ° ВОСˇ° ВНЕ ЦРКВЕ З° ̃ˇ° ДЕ ̋ ема броја: Богосло†ље као исцели’ ељска наšка Богосло†ље као исцели’ ељска наšка мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља
Одреднице:
1. 28719 / ...доживљаван, изражава проблеме људске личности непрестано про- ДУБЉИ? вање расцјепа у човјеку попримило је, у наше дане, најшире димензије: запоставило је јединство које његује вјера...
2. 171944 / ...веру да „прегаоцу бог даје махове“ знамо да се његош у ДУБЉИ- - вао и у вре ме кад каже: „што људи хоће, то и време трпи“ заиста, све зависи од људске воље и правилно коришћене слободе ...
1. 28719 / ...доживљаван, изражава проблеме људске личности непрестано про- ДУБЉИ? вање расцјепа у човјеку попримило је, у наше дане, најшире димензије: запоставило је јединство које његује вјера...
2. 171944 / ...веру да „прегаоцу бог даје махове“ знамо да се његош у ДУБЉИ- - вао и у вре ме кад каже: „што људи хоће, то и време трпи“ заиста, све зависи од људске воље и правилно коришћене слободе ...
48
Свеска: 373 | На путу за Емаус
...савина (митрополија црногорско-приморска) монаштво је најДУБЉИ 📌 одговор
љубави на љубав! 10
из светоотачке ризнице
св игњатије брјанчанинов
хриш
...савина (митрополија црногорско-приморска) монаштво је нај
МЕТА инфо: Р:28549 К:213161 Д:118
| Свеска 373 |
Свеска: 373 | На путу за Емаус
... 2 реч архијереја разговор са његовим преосвештенством епископом бихаћко-петровачким г сергијем (карановићем) литургија је наша спона са вјечношћу! 4 реч пастира разговор са јеромонахом макаријем (имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира савина (митрополија црногорско-приморска) монаштво је најдубљи одговор љубави на љубав! 10 из светоотачке ризнице св игњатије брјанчанинов хришћански пастир и уметник хришћанин 15 материк света мученица ермиона 19 историја хришћанства пети васељенски сабор 21 хришћанска етика свети владика николај велимировић: зашто је он генерал? 23 у дијалогу са атеизмом јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (ii) 27 тема броја пут ка препознавању 31 пут богопознања 33 евхаристија — непрекидни обед у емаусу 35 прогледавање ученика у емаусу 37 српски ходочасници на путу за емаус 41 вишедетне хришћанске породице породица пуача 44 света гора скит светог апостола андреја првозваног 54 света земља лавра светог саве oсвећеног (mar saba) 56 из историје црквене уметности библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 мај / јун 2020 цена 90 динара
... 2 реч архијереја разговор са његовим преосвештенством епископом бихаћко-петровачким г сергијем (карановићем) литургија је наша спона са вјечношћу! 4 реч пастира разговор са јеромонахом макаријем (имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира савина (митрополија црногорско-приморска) монаштво је најдубљи одговор љубави на љубав! 10 из светоотачке ризнице св игњатије брјанчанинов хришћански пастир и уметник хришћанин 15 материк света мученица ермиона 19 историја хришћанства пети васељенски сабор 21 хришћанска етика свети владика николај велимировић: зашто је он генерал? 23 у дијалогу са атеизмом јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (ii) 27 тема броја пут ка препознавању 31 пут богопознања 33 евхаристија — непрекидни обед у емаусу 35 прогледавање ученика у емаусу 37 српски ходочасници на путу за емаус 41 вишедетне хришћанске породице породица пуача 44 света гора скит светог апостола андреја првозваног 54 света земља лавра светог саве oсвећеног (mar saba) 56 из историје црквене уметности библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 мај / јун 2020 цена 90 динара
Свеска: 373 | На путу за Емаус
... Фотографија на насловној страни корице: У вечни спомен биће праведник: Епископ ваљевски Милутин Кнежевић (1949–2020) Фото: Епархија ваљевска Фотографија на другој страни корице: Васкрсење Твоје Христе Спасе, Анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо! Фото: Архива породице Секулић Фотографија на трећој страни корице: „Као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (Пс 1, 3) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом“ (Пс 84/83, 1–2) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 373, МАЈ / ЈУН 2020 Реч уредника „Не гораше ли срце наше“ 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г Сергијем (Карановићем) Литургија је наша спона са вјечношћу! 4 Реч пастира Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина (Митрополија црногорско-приморска) Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! 10 Из светоотачке ризнице Св Игњатије Брјанчанинов Хришћански пастир и уметник хришћанин 15 Материк Света мученица Ермиона 19 Историја хришћанства Пети Васељенски Сабор 21 Хришћанска етика Свети Владика Николај Велимировић: Зашто је он генерал? 23 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) 27 ТЕМА БРОЈА Пут ка препознавању 31 Пут богопознања 33 Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу 35 Прогледавање ученика у Емаусу 37 Српски ходочасници на путу за Емаус 41 Вишедетне хришћанске породице Породица Пуача 44 Света Гора Скит Светог апостола Андреја Првозваног 54 Света Земља Лавра Светог Саве Oсвећеног (Mar Saba) 56 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 МАЈ / ЈУН 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: На путу за Емаус мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 д
... Фотографија на насловној страни корице: У вечни спомен биће праведник: Епископ ваљевски Милутин Кнежевић (1949–2020) Фото: Епархија ваљевска Фотографија на другој страни корице: Васкрсење Твоје Христе Спасе, Анђели певају на небесима; и нас на земљи удостој чистим срцем да Те славимо! Фото: Архива породице Секулић Фотографија на трећој страни корице: „Као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене“ (Пс 1, 3) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом“ (Пс 84/83, 1–2) Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 373, МАЈ / ЈУН 2020 Реч уредника „Не гораше ли срце наше“ 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г Сергијем (Карановићем) Литургија је наша спона са вјечношћу! 4 Реч пастира Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина (Митрополија црногорско-приморска) Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! 10 Из светоотачке ризнице Св Игњатије Брјанчанинов Хришћански пастир и уметник хришћанин 15 Материк Света мученица Ермиона 19 Историја хришћанства Пети Васељенски Сабор 21 Хришћанска етика Свети Владика Николај Велимировић: Зашто је он генерал? 23 У дијалогу са атеизмом Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) 27 ТЕМА БРОЈА Пут ка препознавању 31 Пут богопознања 33 Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу 35 Прогледавање ученика у Емаусу 37 Српски ходочасници на путу за Емаус 41 Вишедетне хришћанске породице Породица Пуача 44 Света Гора Скит Светог апостола Андреја Првозваног 54 Света Земља Лавра Светог Саве Oсвећеног (Mar Saba) 56 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: магарац 60 стране мај / јун 2020 1 МАЈ / ЈУН 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: На путу за Емаус мисионарспцсрб misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 д
Одреднице:
1. 2698 / ...не одговарају сви исто зато је мо- наштво уствари тај нај ДУБЉИ одговор љу- бави на љубав онај који успе да милошћу божијом обожи себе постаје храм духа светога однос љубави јест ...
2. 55145 / ...савина (митрополија црногорско-приморска) монаштво је нај ДУБЉИ одговор љубави на љубав! разговор водио: бранислав илић реч пастира 12 3 / 2020 неће бити добар ни другоме“ ово је вел...
3. 60793 / ...деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и про ДУБЉИ? вање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментар ...
1. 2698 / ...не одговарају сви исто зато је мо- наштво уствари тај нај ДУБЉИ одговор љу- бави на љубав онај који успе да милошћу божијом обожи себе постаје храм духа светога однос љубави јест ...
2. 55145 / ...савина (митрополија црногорско-приморска) монаштво је нај ДУБЉИ одговор љубави на љубав! разговор водио: бранислав илић реч пастира 12 3 / 2020 неће бити добар ни другоме“ ово је вел...
3. 60793 / ...деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и про ДУБЉИ? вање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментар ...
49
Свеска: 374 | Мисија и исихија
...је молитвено тиховање њен сми- сао, међутим, много јеДУБЉИ 📌 и обухвата
опсег далеко шири од пуке дефиниције или
самог терминолошког значења садржаји
и нивои тог опсега, на
...је молитвено тиховање њен сми- сао, међутим, много је
МЕТА инфо: Р:23747 К:179660 Д:99
| Свеска 374 |
Свеска: 374 | Мисија и исихија
... висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави божије, која је у христу исусу господу нашем“ (рим 8, 39) јул / август 2020 27 тема броја ако се трагајући за одговором на пита- ње из наслова задржимо на термино- лошкој равни, онда је он врло једноставан: исихија је молитвено тиховање њен сми- сао, међутим, много је дубљи и обухвата опсег далеко шири од пуке дефиниције или самог терминолошког значења садржаји и нивои тог опсега, на које желимо овде да укажемо, јесу од кључне важности за пра- вославну духовност исихија извире из јеванђеља то значи да је она потврда jеванђелских порука, сим- бола и слика основне одреднице исиха- стичког приступа налазе се у јеванђељима ево само неколико најважнијих: духовна потреба за молитвом у осами — „а ти када се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу своме који је у тајности“ (мт 6, 6); сам господ одлазио је на пуста места да се помоли – „изиђе на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви бо- гу“ (лк 6, 12) сличан опис имамо и на дру- гим местима(мк 6, 46; 11, 19; лк 4, 42; мт 14, 23–24) такође, „господ би одведен духом у пустињу“ (лк 4, 1), где је провео четрдесет дана у посту и молитви, борећи са са иску- шењима која је наметао лукави непријатељ учесталост ових места управо говори о зна- чају молитве у тишини и осами с тим у вези, треба истаћи да су се неки од најважнијих догађаја из јеванђеља – попут преображе- ња на гори таворској и исусове молитве у гетсиманијском врту – одвијали скоро мимо људи, само уз присуство тројице апосто- ла, у свечаној тишини и трепету и у опису тих догађаја осећа се исихастички тон све ово говори да исихазам није некакав екс- клузивитет мањег дела монаштва, настао у одређеним временима, већ да је само семе исихије посејано јеванђељем плодови су дошли касније исихија је најдиректнији и најбржи пут ка богу управо зато што извире из јеван- ђеља, за исихију су везане најдубље исти- не које говоре где, како и када човек мо- же да пронађе бога „царство божије је унутра у вама“ (лк 17, 21), а где је царство ту је и цар славе (пс 24, 7) али, да би се „видело“ царство божије и цар славе нео- тема броја основне одреднице исихастичког приступа налазе се у јеванђељима управо зато што извире из јеванђеља, за исихију су везане најдубље истине које говоре где, како и када човек може да пронађе бога шта је исихија? виктор вицановић преображење христово, икона, синај, 12 век (извор: википедија) 28 4 / 2020 тема броја пходно је прочистити ум и срце – „блаже- ни чисти срцем јер ће бога видети“ (мт 5, 8) дакле, неопходан је морални и духов- ни преображај којим се прочишћава ум и срце, чинећи да, на крају, из срца излазе само добре мисли и намере ум у тако очи- шћеном срцу види боголикост човека јер она почиње да исијава божанском силом и лепотом али, да би се одржало такво стање духовне чистоте неопходна је не- прекидна молитва у којој призивамо име господње зато што „нема другог имена којим бисмо се могли спасити“ (дап 4, 12) непрекидним призивањем имена господ- њег, које има божанску моћ („моћ имена“ – термин митрополита калистоса вера), кроз умиљење и топлину срца, човек осе- ћа божије присуство у себи и то - конкрет- но, кроз плодове духа светог: „љубав, ра- дост, мир, дуго трпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање“ (гал 5, 22, 23) претходно речено је предуслов за следе- ћу етапу у духовном животу исихија је пут за учествовање нетвар- ним божанским енергијама свети григори- је палама, најзначајније име исихастичког покрета у 13 и 14 веку, опитно је, а затим и теоријски, описао и објаснио како мали и смртни човек може бити причасник нетвар- них божијих енергија „узнемиривши“ део црквене јавности, „прозападно оријентиса- не“ (позната полемика са валамом), св гри- горије палама је на крају успео да задобије подршку цркве за своје тумачење могућ- ности учешћа човека у божијим нетварним енергијама савременом вернику и читаоцу прилично неспремном за високе теолошке расправе довољно је да се удуби у догађај на гори таворској (слика говори више него хиљаду речи), како би разумео шта значи учествовати (партиципирати) у нетварним божанским енергијама свети апостоли петар, јаков и јован својим телесним очи- ма видели су таворску светлост христове преображене телесне природе и чули очев глас са неба: „ово је син мој љубљени, њега послушајте“ интересантно је да у јеванђе- љу по марку, у стиху пре описа овог чуде- сног догађаја, пише: „има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство божије да је дошло у сили“ (мк 9, 1) ако су ове речи увод у опис и ту- мачење самог преображења, онда то значи да је таворска светлост, у којој су чулно и опитно партиципирали апостоли, заправо слика царства божијег које се јавља у сили та енергија може се непосредно доживети није виђење светлости божанске приро- де једини „доказ“ учествовања у нетварним енергијама многи духовни дарови – про- роковање, прозорљивост, дар исцељења, духовно руковођење и други — такође представљају учествовање у нетварним енергијама које бог даје људима онолико колико они то могу да приме (јакоже можа- ху – како стоји у тропару празника прео- бражења) у ширем смислу, свака благодат духа светог коју човек може да осети и до- живи, може се разумети као учествовање у нетварним божијим енергијама да ли исихија, схваћена на наведени на- чин, може бити инспирација и путоказ за мисију цркве у садашњем времену? не са- мо да може, него она то и мора бити тре- ба отворено рећи да мисија (мисионарско деловање) лако може да склизне у разне странпутице, представљајући цркву (цр- квено учење) претежно на филозофски, културолошки, традиционални (етнофиле- тистички) или неки други начин посебно је опасно ако се црква представи и доживи као интересна организација или „обредни сервис“ да би се избегле ове странпутице треба се увек враћати исихији као суштини православне духовности ако верник заи- ста жели да се приближи богу, ако хоће да осети благодат духа светог, ако жели да се, попут светог апостола павла, увери у речи „не живим више ја, него христос живи у ме- ни“, онда је исихија најједноставнији начин да то постигне свете тајне, свете (хришћан- ске) врлине и исихастичко приближавање (пребивање у) богу јесу велико тројство православног духовног живота то би тре- бало да буде основна порука у мисионар- ском деловању цркве јул / август 2020 29 тема броја о значају исихазма и односу тиховања и мисије цркве; о начину превазилажења анти-исихастичких исушења, као и о поро- дици као домаћој цркви, разговарали смо са петком луковић, катихетом прве београд- ске гимназије на самом почетку нашег разговора који ће бити саображен са темом овог броја, упознајте нас са ликом и делом светог григорија паламе, као и са његовим до- приносом на пољу исихазма? – свети григорије палама је један од представника епохе византијског богосло- вља живио је у првој половини 14 вијека као син сенатора на двору цара андроника ii палеолога, имао је прилику да стекне од- лично класично и хришћанско образовање међутим, између сјајне свјетске каријере и монашког живота, бира монаштво, у чему ће га слиједити и његова два брата, дви- је сестре и мајка удовица иако је изабрао пут чисте молитве и тиховања, живот светог григорија (притом и не толико дуг, свега 63 године) није протекао баш мирно у напору да одбрани не само исихију (тиховање), већ и богословско наслеђе по питању суштине и енергије божије, палама доживљава да бу- де третиран као јеретик у сопственој цркви ипак, доживио је и да се такве осуде оповрг- ну истина је убрзо изашла на видјело тако и настаје опус овог светитеља: борбом за истину вјере његови списи, омилије и пи- сма су догматско-полемичког и морално- аскетског садржаја он постаје највећи бого- слов и теоретичар исихазма (који је потекао још од светог симеона новог богослова), али је дошао у конфронтацију са мишљењем савременикâ светог григорија, прије свих са варлаамом калабријским дакле, говоримо о богослову и епископу који је врло брзо, након само 9 година од свог престављења, био канонизован за свеца у чему је сагледан исихазам и да ли он је својствен само монасима? – исихазам свакако није својствен само монасима то потврђује и намјера мона- ха-исихастâ који су још у јеку те молитвене традиције, у солуну, створили кружок који се старао да прошири свој утицај и на инте- лектуалну елиту исихазам је подвижнички начин хришћанског живота, који се прово- ди у тиховању (исихији) уз непрестану ису- сову молитву: господе исусе христе, сине божији, помилуј ме ову аскетску традицију одликује опитни или доживљајни карактер богопознања то значи да постоји могућ- ност да видимо и познамо бога, а да то није искључиво путем интелектуалног сазнања, емоција или чула исихазам је пут до таквог познања онако како су христови ученици тема броја разговор са петком луковић, катихетом прве београдске гимназије ако заиста волимо бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! разговор водио: бранислав илић 30 4 / 2020 тема броја видјели бога на гори тавору, како је павле на путу за емаус, како су виђене све старо- завјетне и новозавјетне теофаније (богоја- вљења), и ми данас можемо созерцавати ту исту теофанију, свјетлост, ту енергију бо- жију, кроз исихију говоримо о нествореној свјетлости која долази од нествореног бо- га, о божијој оприсутњеној енергији овдје у свијету бранећи исихију, палама брани могућност непосредног општења са богом и истинско обожење често се каже да живимо у анти-исиха- стичном времену – да потреба за аскезом постоји видимо из тренутне ситуације у којој се налази чо- вјек и сва природа свједоци смо једне екс- плоатације како човјека, тако и остале тво- ревине нажалост, тек кад једно друштво погоди нека пошаст, била то болест или рат или нека друга друштвена, економска или политичка, на крају духовна криза, од које можда све и почиње, онда немамо куд не- го да се лијечимо и поправљамо потреба за аскезом долази онда када се човјеково тијело презасити одређеним стварима, а душа остане неухрањена човјек постаје уморан и немоћан, осјећа се лоше, док се кроз аскезу добија супротан ефекат, ефекат лакоће, слободе и мира, како душевног, та- ко и тјелесног често слушамо крилатицу: „у здравом тијелу и здрав дух“ како уопште покренути своје тијело ако је душа умор- на и болесна? одакле онда воља и сила да се то тијело покрене и оздрави? шта че- му претходи? зар неком (по)кретању (нпр тренирању у теретани) не претходи мисао и одлука о тој радњи? ако бисмо овај мото обогатили неком исихастичком кованицом то би, чини ми се, био онда један заиста продуктиван савјет за светог григорија, философија ипак остаје инфериорна у од- носу на теологију кад је у питању богопо- знање хоће рећи да се бог не може срести само путем философије, она може веома послужити на том путу, али до обожења нас ипак води благодат ту благодат можемо за- добити управо исихастичким начином жи- вота, како би задобили духовне очи, што не искључује и остале хришћанске праксе, али сада смо посветили пажњу једној од њих, коју не би било лоше испробати исихазам свакако није својствен само монасима то потврђује и намјера монаха исихаста који су још у јеку те молитвене традиције, у солуну, створили кружок који се старао да прошири свој утицај и на интелектуалну елиту петка луковић са ћерком и оцем протом драганом станишићем јул / август 2020 31 према сведочанству преподобног пор- фирија кавсокаливита, безмолвије је постојани темељ мисије цркве у овом духу реците нам нешто о односу мисије и исихије (тиховања)? – монаси који су свој живот посветили молитви, свакако представљају постојан те- мељ мисије цркве и често се у њих надамо, да ћемо управо њиховим молитвама бити удостојени божије милости још као дије- те, често сам одлазила са својим сестрама у женски манастир гдје је наша тетка би- ла игуманија тада сам схватила да се мно- го тога може примјенити и код нас у кући, или да се већ примјењује, будући да нам је отац свештеник мислим да, угледајући се на манастирски поредак битно утичемо на квалитет живота није ријеч само о мо- литви живот монаха је и те како дјелатан, активан и динамичан, радостан, весео све се то и нама нуди да практикујемо у својим свакодневицама будући да сте вероучитељ лепа је прилика да са нама поделите ваш опит вероучи- тељске службе која је истовремено вид ка- тихезе, али и вид молитве и служења богу? – вјероучитељски позив јесте позив на службу богу, на објаву јеванђеља – увијек актуелне новости о томе да је смрт побије- ђена, да је христос дошао то за нас звучи тако једноставно и јасно, али у учионицама, које по једном њемачко-америчком теоло- гу представљају својеврсне теолошке ла- бораторије, дешава се једна ерупција пита- ња и одговора то су често најзанимљивија питања дјеце и младих код којих још увијек постоји оно философско чуђење, које буди и рађа савремено богословље опит ове службе је потврда животворности и акту- елности јеванђеља такође, поред школе имам и службу код куће, са својом малом дјецом која ме увијек враћају на она прва и основна питања док је год дјеце нећемо престати да се бавимо оним питањима од суштинског значаја одрасла сте и васпитани у свештеничкој породици, шта за вас значи домаћа црква, и који су то сегменти вашег духовног и телесног одрастања који ће увек бити уре- зани у вашем срцу? – домаћа црква за мене значи наставак за- једничарења са христом, а посвећеност дје- це богу и цркви, а не себи, то је нешто што карактерише моје родитеље они су нас (сво- је петоро дјеце) од најранијих дана учили да најприје волимо бога, па тек онда њих и све остале то је сигуран кључ мира и слободе, а поготово љубави ако заиста волимо бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега а, ако волимо ту конкретну личност, бога и бли- жњега, неће нам бити тешко да превазиђемо своје слабости, и сила те пожртвоване љуба- ви ће као магнет привући свако друго добро за крај нашег надахнутог и поучног разго- вора, која би била ваша порука читаоци- ма православног мисионара? – васкрсли христос је међу нама! нека нам ништа не буде прече од њега тема броја свети григорије палама, икона 32 4 / 2020 мисионарење као савршени вид служе- ња у цркви, заузима посебно и благо- словено место, јер за свој темељ има спаси- тељеву заповест коју је упутио својим светим апостолима, а преко њих и свима нама као припадницима цркве преподобни и бого- носни отац наш порфирије kавсокаливит, савремени светогорски старац, мисионаре- ње упоређује са литургијским служењем, са заједничким делом многих на добро и на спасење свих према дубокоj подвижничко- теолошкој мисли овог угодника божијег, сва- ки истински мисионар јесте са–литург, онај који ширењем речи божије саслужује ли- тургу ова богонадахнута мисао знаменитог старца порфирија указује да је мисија нео- двојива од молитвеног искуства цркве бројна су светоотачка сведочанства о ти- ховању и исихастима у петом веку се спо- миње у палестинском манастиру светога саве пустињак јован који проводи живот у „молитвеном тиховању“ посебно сведочан- ство налазимо у знаменитој лествици, нада- све познатом делу подвижничке литературе које је проистекло из срца и пера препо- добног јована лествичника овај духоносни подвижник читаво поглавље (27 слово) по- свећује „свештеном тиховању тела и душе“ и „разлици и разликовању мировања“ са друге стране, тумачећи псалме свети григо- рије ниски подсећа да је мојсије четрдесет дана провео у молитвеном тиховању често се мисли да је молитвено тиховање пасив- ност и усамљеност, међутим, важно је иста- ћи да молитвено тиховање, или исихија, пре свега подразумева подвиг и духовни напор целокупног бића човечијег са слободом можемо рећи да је молитвено тиховање, ва- истину, гласније од говора, јер је оно тиши- на која прераста у дубински вапај васцелог бића човечијег ко задобије такво молитве- но тиховање, каже свети јован лествичник, познао је дубину тајни у истом духу свети григорије богослов каже да „бога треба ви- ше помињати него дисати“ дакле, без моли- твеног тиховања не можемо се очистити ни познати нашу слабост и демонско лукавство; нећемо бити у стању ни да схватимо божију силу и промисао из божанских речи које чи- тамо или појемо из наведених светоотачких сведочанства долазимо до чињенице да најсавршенији начин молитве јесте молитвено тиховање, молитвено ћутање, јер речи уступају место молитвеној тишини срца због тога препо- добни порфирије саветује: „молитву треба да вршимо у себи умом, а не уснама, да се не би стварала расејаност и да ум не би лутао тамо-вамо на благ начин треба да постави- мо христа у свој ум, изговарајући мирно и неусиљено: господе исусе христе, помилуј ме не мисли ни на шта осим на речи: господе тема броја често се мисли да је молитвено тиховање пасивност и усамљеност, међутим, ва- жно је истаћи да молитвено тиховање, или исихија, пре свега подразумева подвиг и духовни напор целокупног бића мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије бранислав илић јул / август 2020 33 исусе христе, помилуј ме, ништа друго, ни- шта; спокојно, отворених очију, како не би- сте пали у опасност од фантазија и заблуда са пажњом и преданошћу обраћајте се хри- сту“, саветује велики проповедник љубави божије и учитељ молитве у каквом односу стоје мисија и молитвено тиховање? свештено богослужење као живи живот, и као дисање цркве, али и као њено сабор- но памћење било је одувек веома важно за остваривање црквене мисије стога можемо рећи да црквена мисија има богослужбени или литургијски карактер имајући у виду све наведено долазимо до чињенице да ми- сија цркве и њен катихетски значај није са- гледан само на духовно васпитавање чове- ковог ума, стицањем теоретских знања, већ пре свега, на духовно образовање васцелог човека, било као појединца или као заједни- це да је то заиста тако, доказује чињеница да је кроз целокупну историју цркве, на по- четку и на крају сваке црквене мисије било богослужбено (евхаристијско), сабрање као темељ и као круна свега молитвеним актом црква не само што препорађа и просветљу- је вечном светлошћу верни народ божији, већ ствара и нову молитвену културу, како у појединцу, тако и у заједници узмимо као пример реч „култура“ ова реч директно и недвосмислено сведочи о њеној органској и нераскидивој вези за „култ“ — за свештено богослужење и молитвени живот цркве као богочовечанске заједнице на крају, ако је молитва темељ и непре- стани пратилац црквеног живота у свим његовим пројавама, онда је и молитвено- шћу прожета мисијa једина истинска цр- квена мисија која рађа дивне и благосло- вене плодове тема броја молитвеним актом црква не само што препорађа и просветљује вечном светлошћу верни народ божији, већ ствара и нову молитвену културу, како у појединцу, тако и у заједници радост молитвеног сабрања епископ мохачки исихије у манастиру буково, о никољдану 2019 лета господњег) 34 4 / 2020 сећајући се минулих дана, цар стефан ду- шан забележио је у прилепској повељи за карејску испосницу: „и испуни се од све душе жеља срца мојега – да видим ону свету гору, према реченом: подижем очи моје ка горама одакле ће доћи помоћ моја (пс 121, 1) и опет: на гору, душо, уздигнимо се, пођи тамо одакле ће ти помоћ доћи (други васкрсни антифон 5 гласа) када је дошло царство ми, поклони се и прими благослов од стараца који у ње- му [хиландару] живе затим узиђе царство ми до унутрашњих манастира те свете горе“ цар је посетио старца арсенија, бившег хи- ландарског игумана (1336–1345), који је бо- равио на двору у сврчину у време рођења престолонаследника уроша (1337) сада је цар душан одлучио да узме арсенија за свог духовника, али је искусни духовник наслући- вао скори крај свог живота: „благочестиви и христољубиви царе, време мога одласка је дошло! и ево, идем на пут отаца мојих и ви- ше ме у телу нећеш видети и ево теби сина мога духовног, исаије, па га имај уместо мене за свако исправљење и утешење у твојим ду- ховним подвизима“ (житије старца исаије) тако је старац арсеније благословио учени- ка, а цар је примио исаију за духовника ви- соке посете удостојио се и св григорије па- лама, солунски архиепископ, од маја 1347 године због немира који су захватили солун, свети палама се повукао на свету гору, где је учествовао у раду духовног суда (јесен 1347) по казивању патријарха филотеја коки- носа, сусрет цара и архијереја је протекао у срдачном расположењу цар је знао шта значи бити лишен части свог високог досто- јанства, јер је са оцем, светим краљем сте- фаном iii дечанским, провео седам година у изгнанству у цариграду душан је пону- дио палами да прими управу над црквама и областима, од чијих прихода би се издр- жавао на великодушну понуду, светитељ је смерно одговорио: „да ли би сунђер, који може да упије у себе само чашу воде, бачен на сред овог пред нама налазећег се јегеј- ског мора, био у стању да смести у себе све воде морских дубина? — наравно да не би упио би у себе колико чашу воде, а таласа и воденог мноштва не би се ни дотакао та- ко и ја“ (превод јустина ћелијског) пут ко- ји је изабрао учитељ исихазма био је уски пут одрицања, подвижништва и созерцања светитељ je одувек био посвећен строгом подвигу: „одавно сам се навикао да о мало- ме живим и да се задовољим са најнужни- јим то је за мене најприроднија ствар“ и архијерејско звање које је примио било је, по божијем промислу, ради пастве града со- луна архијереј свакако није хтео да увреди цара, изабраног на сабору у скопљу, којем су присуствовали и светогорци током овог разговора светитељ као да је позивао миро- помазаног цара на мистично созерцање не- беских тајни, на умозрење („царе и сам би тема броја по казивању патријарха филотеја кокиноса, сусрет цара и архијереја је протекао у срдачном расположењу душан је понудио палами да прими управу над црквама и областима, од чијих прихода би се издржавао о сусрету цара душана и светог григорија паламе др ђорђе т вуковић јул / август 2020 35 видео“) човек божији григорије се трудио да цара, кроз разговор, постепено уведе у дубине созерцања: „зато, царе, кад би ме по- ставио на сва злата која постоје на земљи и под земљом, или да ме бациш у златну реку митског пактила, и сам би ти видео, да се од свих тих пролазних блага и потреба, не би на мене ништа прилепило“ палама је овом приликом подсетио душана на златоносне струје малоазијске реке пактил (пактол), које помиње херодот у својим историјама као што је река са извором испод планине тмол, богате рудницима злата учинила слав- ним град сард на њеним обалама, тако би и прихватање душанове понуде уздигло па- ламу у очима савременика али, лепше од свих блага познатих човеку, блистала је не- створена таворска светлост којој је служио божији човек григорије због свог испове- дања вере, светитељ је био затворен четири године у тамници, одакле је изашао у зиму 1347 године сада одбачен од стране побу- њеника у солуну, палама је чекао да се ис- пуни време како би преузео катедру на коју је хиротонисан зато је светитељев одговор био: „зато остави“ цар стефан душан је прихватио паламину одлуку, показујући ти- ме да разуме и цени идеале којима се свети- тељ руководио у току боравка на светој гори (јануар 1348), цар душан је помогао духовнику исаији да обнови манастир св пантелејмона (стари русик) обишавши светогорске манастире, испоснице и келије, цар је свој боравак у перивоју пресвете богородице завршио по- вратком хиландару и његовим даривањем (април 1348), а за успомену је понео превод поучне историјске хронике монаха георгија хамартола (грешни) док су утисци са свете горе још одзвањали у његовој души, душан је записао у повељи за карејску испосницу, из- датој у прилепу: „били смо веома задивљени животом тих мужева светих, ваистину, небе- ских људи и земаљских анђела и примисмо благослов и души корисне речи, изречене кроз поуку, да се доста користимо њоме“ (1348) под утицајем светогорских духовних сусрета и разговора, цар је одлучио да поно- ви дедине речи из светостефанске хрисову- ље (1314–1316), у својој ктиторској повељи за св архангеле, само сада са другачијим призвуком: „и рекох да он (манастир св ар- ханђела) никако не буде архиепископија, ни митрополија, само игуменија за општежили- ште монаха“ (лето 1348) и после повратка, царев двор је остао отворен за светогорце у току лета 1348 године, до цара и царице долазио је арсенијев ученик исаија ради да- ље обнове манастира св пантелејмона те године, цар је примио и хиландарске монахе у прилепу и на чахри, у околини скопља у повељи издатој у прилепу, цар душан и ца- рица јелена су испунили арсенијеву жељу да хвостанско село косориће поклоне ка- рејској испосници, док је другом повељом потврђен избор теодула, уместо упокојеног арсенија, за старешину наведене испосни- це по в кораћу, свети палама је пренео по- руку стефана душана на цариградски двор, највероватније између 1348–1350 године пошто је заједничка војска јована v палео- лога и јована vi кантакузина успоставила ред у солуну (јесен 1350), палама је преузео своју архијерејску катедру ради одбране исиха- стичког учења, светитељ је учествовао у раду сабора у цариграду (1351) у међувремену, савез двојице византијских царева се распао, а јован v палеолог се утврдио у солуну и за- бранио повратак светитеља на катедру да би савладао кантакузина, цар јован палеолог је пристао на савез са „стефаном, споменутим архонтом трибала“ (филотејев израз) као знак срдачних односа, палеолог је потврдио дарове српског цара хиландару (јун 1351) у пролеће 1354 године, григорије пала- ма је бродом кренуо за цариград, а успут се задржао на острву тенедос брод су пре- срели турци и одвели светитеља у ропство после нешто више од годину дана, светите- ља су из заробљеништва, према патријарху филотеју, искупили трибали и далмати (жи- тељи српског царства) чини се као да је светом палами помогло да се у лето 1355 године поново нађе на слободи, још увек у србији живо сећање на његов сусрет са ца- рем душаном тема броја 36 4 / 2020 уочи божића, у цркви вазнесења господ- њег у жаркову, после литургије, насту- пили су „фенечки бисери“ за њих смо чули и раније, али ово је била права прилика да их ближе упознамо одушевили су нас и гласом и музичком изведбом, али и сâмим поводом њиховог доласка замолили смо их да нам нешто више кажу о томе зашто се зовете „фенечки бисери“? да ли вас је манастир фенек изнедрио? – музички састав „фенечки бисери“ по- стоји већ три године отац макарије, игу- ман манастира фенек, окупљао нас је још од детињства и он нам је дао име редовно учествујемо на богослужењима, недељом и празницима смо на литургији, врло често и српска традиција и обичаји музички састав „фенечки бисери“ постоји већ три године отац макарије, игуман манастира фенек, дао је име саставу „фенечки бисери“ радмила грујић јул / август 2020 37 српска традиција и обичаји за певницом наши момци прислужују у ол - тару ако говоримо о почетку групе, везан је за агапе које приређује братство манасти - ра фенек, а свако од нас има специфичан, лични пут ка господу и ка цркви, свој пут оцрковљења колико чланова чини ваш састав и како се зову ваши чланови које школе уче? да ли су сви музички образовани? – има нас доста, али се због обавеза оку - пљамо, пробамо и наступамо у променљи - вом саставу већина је музички образована вођа нашег састава је никола анастасијевић, свира хармонику, ученик је 4 разреда средње музичке школе „коста манојловић“ у земуну василије анастасије - вић, свира кахон и ученик је 2 разреда средње музичке 38 4 / 2020 школе „даворин јенко“ зорица анастасије- вић, пева и свира харфу, студент је 3 годи- не учитељског факултета у београду, стефан анастасијевић, свира гитару, студент је 2 го- дине православног богословског факултета у београду, смиљана анастасијевић, свира виолину и пева, дипломирани је теолог не- вена ристић, свира виолину и пева, ученица је 4 разреда средње музичке школе „коста манојловић“ у земуну, јана михајловић, пе- ва и свира кларинет, ученица је 2 разреда десете гимназије, дуња михајловић, пева, ученица је 1 разреда средње медицинске школе у земуну, јелена славковић, је док- торанд филолошког факултета у београ- ду, иван рајковић, свира гитару, завршио је средњу музичку школу „коста манојловић“ у земуну и намерава да се упише на факултет музичке уметности може се рећи да смо са- ображени управо трпези љубави са које смо и потекли ко жели, може да се прикључи, у складу са својим талентима, могућностима и обавезама какве песме чине ваш репертоар? – посвећени смо неговању традиционал- них, духовних и етно мелодија певамо и ру- ске песме, а трудимо се да наш репертоар ширимо и богатимо, па смо постали позна- ти и по извођењу великог хита групе смак „даире“ да ли неко од вас компонује? – компонују никола и василије анастасије- вић, популарну и духовну музику спојили сте свој таленат са хуманитарним радом дарујете другима дивне песме, на- дахнуте вашим топлим душама, а пружате и конкретну помоћ тамо где је неопходна то је веома похвално да ли сте ваш састав одмах осмислили као хуманитарни? – природа хуманитарног рада је таква да је не можемо одвојити од оних основних вредности које смо прихватили заједно са православним, црквеним начином живота хуманитарни рад за основ има љубав пре- ма другом, према ближњем, према ономе у коме препознајемо божији лик тако му и приступамо трудимо се да ослушкујемо глас српског народа на косову и метохији, да са- слушамо њихове потребе, да се распитамо за најугроженије и тамо усмеримо помоћ тако је хуманитарни рад од самог почетка најважнији сегмент наше делатности очува- њем традиције кроз најлепше етно мелоди- је, бисерним славопојем помажемо опстанак српског народа на косову и метохији ово је српска традиција и обичаји јул / август 2020 39 трећа година како се бавимо хуманитарним радом године 2017 посали смо 750 паке- тића за угрожену децу у енклавама на ким прошле године смо направили преко 500 пакетића за децу косовског поморавља и опремили музичким инструментима ново- отворено одељење музичке школе „стеван христић“ у сатнишору (косовска витина) та- кође смо обезбедили слушни апарат надици стајковић, ученици средње економске шко- ле у косовској витини и ове године се ху- манитарна акција наставља са низом наших концерата ове године смо послали преко 500 пакетића нашим малишанима, обезбеди- ли девет лап-топова за основну школу у зу- бин потоку и нови електрични клавир за му- зичку школу „стеван христић“ у станишору где држите хуманитарне концерте? – најчешће наступамо после литургије у београдским храмовима међутим, насту- пали смо и на различитим догађајима по по- зиву, а посебну радост донела нам је серија наступа на косову и метохији чија је круна прослављање храмовне славе светих ар- ханђела у призрену и наступ у призренској богословији у фебруару смо учествовали на сретењској академији у богородичиној цр- кви у земуну, коју је поводом славе „центра за живот“ организовао председник центра, кардиолог бојан цакић овај центар окупља чланове који своје знање и рад удружују у циљу заштите брака, породице и светиње живота њихов циљ је да окупе 10 000 поро- дица, које би својим примером утицале на заустављање тренда драматичног смањења наталитета и на преокрет ка традиционал- ним вредностима, пре свега, ка повећању наталитета да ли вам неко помаже у организацији ху- манитарне помоћи? – организација је захтеван посао пома- жу нам и родитељи и наши свештеници, а посебно братство манастира фенек ове године смо осмислили слоган наше акције: „на дар смо добили, на дар и дајмо!“ и то се догодило у манастиру фенек када смо почели да организујемо овогодишњу акци- ју и договарамо концерте, пожелели смо да имамо и идејни оквир у виду слогана у том слогану, инспирисаном јеванђељем, крије се велики део суштине нашег хуманитарног деловања већ се спремамо за наредне ве- лике празнике, и надамо се да ћемо успети да обрадујемо много више угрожених поро- дица, школа и других установа на косову и метохији српска традиција и обичаји 40 4 / 2020 у цркви светог ђорђа на бановом брду по- стоји значајна разлика на службама ко- је се служе сада и пре пар година црква је много светлија, а хорско и свештеничко по- јање и беседе се јасно чују и лако прате с благословом свештеника, за ово је заслужан предраг зубовић, дипломирани инжењер електротехнике у пензији године 2015 предраг је добио златни индекс електротехничког факултета за 50 година од уписа на факултет (1965 г) дипломирао је 1970 на одсеку за електронику и телекомуникације након тога пет деценија живота до- нело је много искуства, па и оног црквеног предраг је дугогодишњи активни учесник у литургијској за- једници своје парохијске цркве и члан црквеног одбора рођен је у београду као де- те, у цркву у жаркову је ишао са бабом и мамом, где је, сећа се, био свештеник прота ми- лорад павловић, који му је остао у најпријатнијем сећању као необичан „другачији од осталог света, својом појавом и држањем“ то су били први сусрети са свештенством и вером „као дете мислио сам да се у цркву и монаштво иде из неке невоље“, вели он у току основне шко- ле примећивао је необичне ствари које су се у његовом окружењу дешавале и питао се о постојању бога тада је схватио да се слобод- ном вољом у веру може ући или из љубави и уверења да бог постоји и да је стварно при- сутан, или из невоље на етф-у је разумео да у природи све функционише по неком уни- верзалном закону ево примера из науке ко- је нам је пренео: „комплексни бројеви – састоје се од ре- алног и имагинарног броја односно два не- компатибилна броја комплексни број који се налази у комплементарној равни није ни реалан ни имагинаран, а није ни њихов збир већ нешто треће значи две ком- плементарне величине или два пој- ма који су међусобно некомпати- билни чине трећу која није ни прва, ни друга, ни њихов збир већ нешто треће“ „овај универзални принцип ком- плементарности кога су на- учници открили тек у 19 и 20 веку сматрао сам да важи само у природним наукама, а теолози су нас томе учили вековима пре тога у елек- тротехници, временски про- менљиве величине (струја, напон итд) могу другачије да се представе нпр у неком елек- тричном колу, преко комплексног броја на пример, снага је производ тренутних вред- ности напона и струје и зависи од импе- дансе потрошача као производ можемо да добијемо активну и реактивну снагу прва активна се троши на потрошачу, али друга парохијани диван пример живота у цркви прожетог науком је и човек који сваке недеље брине о исправности три звона, о осветљењу у цркви и озвучењу трагом вере кроз електротехнику кристина давидовић јул / август 2020 41 парохијани реактивна снага не, већ иде између потро- шача и генератора „тамо–овамо“ каква је то снага? укупна снага није ни активна ни реак- тивна ни збир те две снаге, већ нешто треће друго, кад протекне струја кроз проводник јавља се још једна величина која до тад ни- је била присутна – магнетно поље, компле- ментарно са електричним пољем значи приликом проласка струје кроз проводник, од електричног и магнетног поља, јавља се електромагнетно поље ту појаву имамо код сваке антене и електромагнетно поље није само збир електричног и магнетног поља, већ нешто треће то тројство се јавља кроз математику комплексних бројева, у мрежама наизменичне струје (монофазне и трофазне) и физици“ „ако зрно пшенице разлажемо на сит- не делове, после неког времена доћи ћемо до нечега што нема својства пшенице, нпр атома али мноштво тих атома и још нече- га направи то једно зрно пшенице није то само обичан скуп материјалних честица још нешто је довело до тога да то буде зр- но пшенице увек се јавља то нешто друго, некомпатибилно, али комплементарно што прави треће и човек није само скуп мате- ријалних честица атома и електрона, јер не би имао живот у атому постоје електрони који се крећу око језгра и око себе, као што и земља ротира постоји једна аналогија ми- крочестице коју не видимо и космоса који делује по истим принципима шта је тај елек- трон? он је с једне стране честица, а с друге стране електромагнетни талас као и фотон светлости, честица и талас чине светлост а материјална честица, и талас чине нешто треће, троједино, које је тешко објаснити због комплементарности две некомпатибил- не величине“ после запажања ових феномена, предраг се заинтересовао за питање свете тројице принцип комплементарности кога су научници открили тек у 19 и 20 веку сматрао сам да важи само у природним наукама, а теолози су нас томе учили вековима пре тога 42 4 / 2020 „мислим да сам то читао у књигама владике николаја онда сам закључио по аналогији да за човека можемо да кажемо да није ни тело није, ни дух; није ни тело и дух; ни збир њихових својстава него нешто треће – чо- век немогуће је неверовати да творац ни- је све ово што сам навео створио ја сам се тако уверио у троједину божанску суштину сада долазим на сваку литургију моја су- пруга сунчица је што се богослужења тиче, била и остала ревноснија ту су и вечерња и јутарња служба ја сам у почетку тражио и изговоре: „нека супруга иде с другарица- ма, што да се ја мешам са њима“ временом више нисам имао никакву дилему да ли да идем или не поготово од одласка у пензи- ју љубав према редовним богослужењима сунчица је пренела и на моју мајку и сестру волео сам да радим, волим и сад, па сам се посветио овоме, не из невоље, богу хвала, већ из љубави“ једно време је ишао редовно са сунчи- цом у манастир ваведење на сењаку, а че- сто и у манастир ћелије код ваљева, код игуманије мати гликерије пре петнаестак година, однос свештеника према богослу- жењима и парохијанима, определили су га да буде део своје парохијске заједнице у храму св ђорђа и парохијани су пре- познали његову ревност и предложили предрага за члана црквеног одбора во- ли да има обавезе и да је активан, како у породици са супругом и два сина, тако и у црквеном одбору хоби су му решавање задатака из математике, шаховски пробле- ми, баш као и његовој мајци, која има 96 година и редовно чита књиге, решава за- датке у слагалици, иде у цркву, причешћу- је се у овом часопису много пута је акценто- вана спона науке и богословља још један диван пример живота у цркви прожетог науком је и овај човек који сваке недеље брине о исправности три звона, о осве- тљењу у цркви и озвучењу, да и мајке које су испред цркве са децом чују литургију, да беседа никоме не промакне, а речи по- јања допру до сваког основано далеке 1928 године при пр- вом храму у ваљеву, богомољачко брат- ство данас броји осамдесетак чланова који, предвођени духовником, протом милинком јовићем, остварују различите подвиге хри- шћанске љубави, носећи бреме живота са ближњима „и владика николај и отац јустин им се радују крај престола божијег“, рече не- давно, приликом годишње скупштине, бла- женопочивши епископ ваљевски милутин, са чијим благословом стварају по узору на богомољце које је владика николај по целој србији предводио „као хришћани треба да се опходимо пре- ма ближњима верујући да је код неког од њих кључ од врата кроз која ми треба да уђемо у царство божије“ ове речи архијерејског на- месника првог, ваљевског протонамесника дарка ђурђевића, братство православне на- родне хришћанске заједнице „воздвиженије часног крста“ често цитира, ходећи из дана у дан у сусрет браћи и сестрама широм ра- ширених руку да дарују и наслоне на раме да зна ближњи да ће бити ту ради подршке, утехе и свега другог што нам је предато све- тим јеванђељем далеке 1928 при храму покрова пресве- те богородице отпочела је њихова мисија на светом месту које је „родило“ град ваље- во на левој обали колубаре месту, са ког је парохијани литургијска заједница јул / август 2020 43 јесени 1937, у време конкордатске кризе, свети владика николај својим завичајци- ма произнео, још један у низу, беседничких драгуља духовни див са повленских падина чија је реч урезивала дубоке бразде по сва- ком срцу до ког је допрла, коме на развоју богомољачких покрета између два светска рата и данас благодаримо у редове је саби- рао махом обичне људе из народа, одрасле уз светлост кандила крај огњишта, али и уче- њаке какав је и сам био све који су речју и делом били кадри да христа посведоче та- ко је и данас на траговима лелићког златоу- ста и његове братије, при најстаријој ваљев- ској цркви јеванђељске подвиге љубави и милосрђа остварује осамдесетак браће и се- стара окупљених у пнхз „воздвиженије ча- сног крста“ у средишту епархије ваљевске, као пламен искром из срца предака упаљен, у савременом добу љубав и дар даривања ових благочестивих хришћана улепшава не- маштином и немоћи обремењену свакодне- вицу ближњима пример су свим братствима у епархији, али и на свим просторима срп- ске цркве, како се у славу божију и на добро људи ствара, са радошћу о њима увек збори онај са чијим благословом све и чине, епи- скоп ваљевски милутин из године у годину ваљевски богомољци проширују спектар својих харитативних делатности, а плодове оних по којима су препознатљиви, се умно- жавају тако, о савиндану 2020 објављују нови број богомолитеља, листа који се де- ли бесплатно при храму покрова пресвете литургијска заједница на траговима лелићког златоуста и његове братије, при најстаријој ваљевској цркви јеванђељске подвиге љубави и милосрђа остварује осамдесетак браће и сестара окупљених у пнхз „воздвиженије часног крста“ православна народна хришћанска заједница „воздвиженије часног крста“ при храму покрова пресвете богородице у ваљеву љубав се љубављу враћа и умножава јадранка јанковић 44 4 / 2020 богородице за прошлогодишње васкршње празнике поделили су 4600 комада јаја, бо- жићним печеницама обрадовали 90, а паке- тима хране чак 120 породица преко шест и по хиљада комада гардеробе и обуће поде- љено је ученицима градских и сеоских шко- ла, као и штићеницима казнено – поправног завода у ваљеву удружењу деце, омладине и одраслих са посебним потребама „загр- љај“ направљена је дворишна позорница, организована поклоничка путовања за децу и родитеље, и уручени дарови о разним при- ликама брига за ученике призренске бого- словије, чији су дивни гласови ваљевцима добро познати, исказана је и ове године па- кетима средстава за личну и кућну хигијену који су отпремљени пут царског града стари српски обичај заједничарења у раду – мобу, духовник заједнице „воздвиженије часног крста“ протојереј–ставрофор милинко јо- вић отргао је од заборава са својом брати- јом, сечом дрва у оближњим селима, како би за потребите обезбедио огрев све наброја- но тек је део пуне шкриње милосрдних дела у само једној години по којима је хришћан- ска заједница у граду на обалама колубаре добро позната „дарујемо у име христово и људи то углавном добро разумеју ту смо да са њи- ма носимо крст бола, сиромаштва, невоље као браћа и сестре, а не само да испоручи- мо пакет и одемо наш призив је да са сви- ма у хришћанској љубави заједничаримо примера ради, члановима планинарског клуба „повлен“ није потребна никаква ма- теријална помоћ, само желе да у оквиру својих активности имају и духовна и кул- турна саборавања тако смо, заједничким снагама организовали квиз из православне веронауке, предавање о празницима и ли- литургијска заједница јул / август 2020 45 ковну колонију, а сви ти програми су оку- пили велики број деце различитог узраста на сарадњу са планинарима смо веома по- носни и верујем да ће она убудуће бити још богатија“, прича прота милинко јовић, коме је град ваљево доделио награду у области социјалне заштите и хуманитарног рада за 2018 годину посебно признање духовнику братства, ко- је до суза разнежује све око њега, јесте када га малишани чије је домове обилазио ослове са „течо“ не постоје речи којима тај осећај може да се опише, јер деца све говоре срцем „дирљиво је, такође, и када они којима смо помогли дајући нешто, понуде да са нама уче- ствују у некој од акција које потребују физич- ки рад увек се неко јави да помогне у крече- њу, сечи дрва, ношењу то је највећа радост, јер управо у томе је изражен смисао свега што чинимо, а то је да се љубав љубављу вра- ћа и умножава“, закључује прота милинко јовић, духовник пнхз „воздвиженије часног крста“ при храму покрова пресвете богоро- дице у ваљеву свештено братство храма, на челу са старешином протојерејем–ставрофо- ром зораном јаковљевићем и архијерејским намесником првим ваљевским, протонаме- сником дарком ђурђевићем пружа свесрдну подршку свему што ради хришћанска зајед- ница и то је један од извора њене снаге док ова прича настаје, чланови пнхз, у са- радњи са штићеницима казнено – поправног завода ваљево, равнају терен у дворишту удружења „загрљај“ како би се деца са про- блемима у ходању лакше кретала у знак при- јатељства засадиће по једно стабло крушке, јабуке и трешње да се божији дарови с љубављу изнова рађају литургијска заједница 46 4 / 2020 име свете катарине дато на рођењу би- ло је доротеја рођена је 294 године у александрији ћерка богатих аристократ- ских родитеља завршила је тзв језичку шко- лу где је изучавала философију, реторику, поезију, музику, математику, астрономију и медицину неки сиријски монах ју је упознао са хришћанством и убрзо се крстила на кр- штењу је добила име катарина почетком 4 века, за време владавине цара максимина, катарина је јавно објавила да је хришћан- ка и оптужила цара да се поклања идоли- ма педесет мудраца, окупљених из читавог царства, покушали су да је убеде да порекне своје речи, али узалуд штавише, катарина их је уверила у већу потребу вере у христа, цитирајући древне грчке философе у сво- јим намерама чак је успела да преобрати у хришћанство и чланове царске породице и римску аристократију због оваквих дела, катарина је погубљена, а њено тело је неста- ло по предању, анђели су нашли њено тело и изнели га на врх планине синај, који сада носи њено име три века касније, монаси манастира, ко- јег је саградио цар јустинијан, поштујући предање и завет, попели су се на врх си- наја, пронашли су мошти свете катари- не, положили у златну кутију и однели у манастир света земља манастир свете катарине је један од најстаријих хришћанских манастира који непрекидно живи у срцу синајске пустиње стоји већ 1400 година манастир свете горе, синај јелена јонић манастир свете катарине, синај (извор: vidaniaru) јул / август 2020 47 света земља манастир свете катарине је један од нај- старијих хришћанских манастира који не- прекидно живи у срцу синајске пустиње стоји већ 1400 година, задржавши свој посе- бан карактер, од како га је саградио визан- тијски цар јустинијан (527–565) поред њега, оснивач ислама, мухамед, арапски калифи, турски султани, па чак и наполеон, су били у неку руку чувари и покровитељи манасти- ра, тако да је то спречило његову пљачку кроз векове током своје дуге историје, ма- настир никада није био опљачкан, освојен, уништен кроз векове је носио своју слику светог библијског места, догађаја из старог завета првобитно се овај манастир звао ма- настир преображења или манастир несаго- риве купине тек од 16 века манастир носи име свете катарине од 3 века, монаси пустињаци почели су да се насељавају око планине хорив, у близини несагориве купине у оази фаран (вади фи- ран) за време празника монаси пустињаци су се окупљали око несагориве купине, ради заједничке службе за време владавине цара константина, 330 године, по налогу царице јелене, из- грађена је мала црква посвећена пресветој богородици у непосредној близини несаго- риве купине, а свега 20 метара даље и од- брамбена камена кула у којој би се склонили монаси у случају налета номада манастир добија на значају почетком 6 века, када цар јустинијан i наређује изград- њу одбрамбених зидова од локалног грани- та, који су дебљине 2–3 метра и висине 10–20 метара да би заштитио и одржао манастир у његовој близини, цар је населио 200 по- родица из понта анатолије и александрије ово племе је прешло у ислам у 7 веку, али и поред тога они су и даље чувари манастира и баве се његовим одржавањем током 625 године, за време арапског осва- јања синаја, монаси манастира послали су делегацију у медину да би затражили зашти- ту од мухамеда и добили су је мухамед је лично написао писмо у којем гарантује за- штиту манастира и прецртао је своју шаку на писмо ово писмо се данас чува у манастир- ској ризници занимљиво је да је и мухамед ослободио манастир пореза предање го- вори да је он на једном од својих путовања посетио манастир и да је тада био очаран купином и посвећеношћу монаха, тако да се, 641 године, када је цео синај био освојен од стране арапа, манастирски живот и даље нормално одвијао током крсташких ратова 1099–1270 годи- не, дошло је до препорода у манастирском животу синајски крсташки ред витезова је преузео одговорност да заштити све ходоча- снике који путују из европе у овај манастир након освајања египта од стране осман- ског царства 1517 године, под вођством султана селима i, манастир је био поштеђен турске власти су поштовале права монаха и чак су доделиле посебан статус игуману рука свете катарине (извор: pilgrimsinua) (извор: pilgrimsinua) 48 4 / 2020 игуман манастира је јерусалимски патри- јарх, од 640 године монаси проводе већину свог времена у молитви и раду молитве су заједничке, а верске службе дуго трају сва- кодневно после трпезе, ходочасници имају прилику да целивају мошти свете катарине и других светитеља у знак сећања на цели- вање моштију, монаси ходочасницима дају сребрни прстен са уцртаним срцем и речи- ма αγια αικατερινα (света катарина) монашка трпеза је једноставна једном дневно, након вечерње службе, целокупно братство обедује за време оброка, један од монаха наглас чита књигу корисну за мона- шки живот главни манастирски храм, католикон пре- ображења исуса христоса, каквим га среће- мо данас је из доба цара јустинијана у олтару, у мермерном поду, по- храњена су два сребр- на ковчега са моштима свете катарине (глава и десна рука), док се други део моштију (прст) налази на икони великомученице катарине у левој певници, која је увек отворена за ходочаснике иза олтара, налази се параклис несагориве купине, са- грађена на месту на коме се бог открио мој- сију сви који уђу у овај параклис морају да скину обућу, сећајући се на заповести које им је дао мојсије: „скините ципеле с ногу, јер ме- сто где стојите је свето“ параклис има трон, неуобичајено смештен не над моштима све- тих, већ над кореном купине у ту сврху, цео грм купине је пресађен неколико метара од параклиса, где наставља да расте у паракли- су нема иконостаса који скрива олтар од вер- ника, а ходочасници могу испод трона да ви- де место на којем је купина расла то је рупа у мермерној плочи прекривена сребрним шти- том са угравираним сликама горућег грма, преображења, распећа, јеванђелиста, свете катарине и самог синајског манастира сваке суботе се у овом параклису служи литургија манастир има више параклиса: светог духа, успења пресвете богородице, светог јована богослова, светог ђорђа, светог сте- фана, светих апостола, пророка мојсија и друге сви параклиси се налазе унутар мана- стирских зидина северно од католикона, је смештен мојсијев бунар код којег се, према библији, мојсије сусрео са седам кћери ми- дијанског свештеника рагуила бунар и данас снабдева водом цео манастир северозапад- но од манастирских зидина налази се велика башта која је са манастиром повезана под- земним пролазом у овој башти расту јабу- ке, крушке, шипак, марелице, шљиве и друго воће једна тераса је намењена само за ма- слине, од којих братија справља маслиново уље испод терасе је повртњак са увек све- жим поврћем почетком 20 века ова башта је сматрана најбољом баштом у египту иза баште, а уз саме манастирске зидине, сме- штено је манастирско гробље са костурницом на гробљу је параклис светог трифуна и седам гробова након што протекну три године од са- хране, кости се ваде из гро- ба и стављају у костурницу која је у доњем делу параклиса успења пресвете богородице једини комплетан скелет у костурници је од пусти- њака стефана који је живео у 6 веку и који се помиње у лествици јована лествичника мо- шти пустињака стефана су у монашкој ризи и похрањене су у стакленом кивоту како манастир није никада уништаван и паљен, у свом поседу има сачувану огромну библиотеку и ризницу, која по многим исто- ричарима има највећу колекцију икона и рукописних књига, одмах после ватиканске библиотеке манастир има 3304 рукописне књиге и око 1700 свитака две трећине књи- га су написане на грчком, остало на арап- ском, сиријском, словенском, грузијском, јерменском, коптском и другим језицима поред рукописних књига, библиотека по- седује и око 5000 старих штампаних књига поред књига верског садржаја, ту су и исто- ријски документи, златопечатне повеље ви- зантијских царева, патријараха и турских султана света земља јул / август 2020 49 скит пророка илије налази се на северо- источном обронку планине атос, на жи- вописном брежуљку у непосредној близини манастира пантократор са три стране окру- жен је високим планинским падинама, пре- кривене вечним зеленилом шума и грмља, а са источне стране се пружа величанствен поглед на море илински скит је основао свети пајсије ве- личковски 1757 године пајсије је рођен у украјини (град полтава) 1722 године у поро- дици архијерејског свештеника и на крште- њу је добио име петар од малих ногу је вео- ма волео да чита књиге, посебно дела светих отаца, а од тринаесте године је осећао же- љу за монаштвом на крају студија у верској школи у медведовско-николајевском мана- стиру је примио постриг у расофора по име- ну платон убрзо након овог чина, одлази у кијевско-печерску лавру и пустињски скит треистина у влашку одакле се након кратког времена упутио на свету гору своје уточи- ште је нашао у келији кипарис, која припада манастиру пантократор у тој келији се нада- ље подвизава и већ 1750 године узима по- стриг и име пајсије света гора илински скит је основао свети пајсије величковски 1757 године уз благослов манастира и васељенског патријарха серафима, о пајсије оснива нову монашку заједницу светог пророка илије скит пророка илије (свето-илински скит) др немања јонић 50 4 / 2020 исте године о пајсије са искушеницима прелази у већу келију св равноапостолног цара константина, где постаје дикеј мале монашке заједнице али, братство ове кели- је се брзо увећавало, тако да је о пајсије за- молио игумана и сабор стараца манастира пантократора да му дозволе оснивање но- вог скита посвећеног св пророку илији уз благослов манастира и васељенског патри- јарха серафима, пајсије оснива нову мона- шку заједницу светог пророка илије у вели- чини скита финансијска средства добија из русије и украјине заједно са браћом гради главни, саборни храм, трпезарију, монашке келије и друге зграде запис каже да је током напорног физичког рада на грађевинама у кратким временским предасима правио ка- шике, а ноћу уз молитву преводио литургиј- ске књиге са грчког на црквенословенски поред превођења, написао је и неколико духовних и поучних дела цео свој живот је провео у раду и живео веома скромно, а красиле су га смиреност, кроткост и љубав према свима због ових врлина, многи су га изабрали за духовника међу којима је био и патријарх серафим који је тада живео на светој гори многи монаси и искушеници са разних страна су похрлили пајсију велич- ковском и настанили се у новоизграђеном скиту пророка илије када се окупило 60 мо- наха и искушеника, живот у скиту је постао тежак, и пајсије доноси одлуку да напусти свету гору године 1763 са 64 монаха се се- ли у драгомиров, а потом у њамецки мана- стир у молдавији седам година касније је уздигнут у чин архимандрита упокојио се 1794 год и сахрањен је у католикону ња- мецког манастира скит пророка илије је наставио свој живот братство се увећавало, економија укрупња- вала, братија се ширила по околним келија- ма међутим, грчки устанак 1821 године до- носи прве неприлике за скит турци већину монаха одводе у ропство остаје само 8 мо- наха у скиту који траже финансијску помоћ и помоћ у људству од црноморских козака, ко- ји им излазе у сусрет и већ 1830 године скит се у потпуности опоравио под управом јеро- монаха аникита, који је лично финансирао рестаурацију целог скита и саградио храм посвећен светом митрофану из вороње- жа године 1871 на чело скита долази јеро- иконостас скита светог илије (извор: go-athoscom) света гора јул / август 2020 51 монах пајсије други, који започиње велике промене и побољшање живота манастира католикон је довршен, све монашке кели- је обновљене, као и трпезарија литургије су постале редовне, побољшана је духовна клима и братско сагласје скит добија на великој популарности код руса 1845 године када га је посетио вели- ки кнез константин николајевич, који је по повратку у русију много говорио о свом ду- ховном искуству у овом скиту тако је под ди- кејом максимом 1902 год у скиту боравило чак 400 монаха почетком 1900 године изграђена је бол- ница и завршен је саборни храм посвећен апостолу андреју и светом александру са- борни храм је дужине 54 метра, ширине 48 метара, а висина главне куполе иде до 36 метара, што га уврштава у највеће на светој гори цео католикон је изграђен од природ- ног камена, само су сводови изграђени од бетона католикон има 7 позлаћених купола, а на врху сваке је бакарни крст целокупна грађевина је ојачана челичним стубовима и луковима како би одолела и најјачим земљо- тресима велики иконостас је израђен у мо- скви, састоји се из 4 дела и спада у највеће на светој гори, импресивног је изгледа и у себи садржи огромну количину злата освешта- ње саборног храма било је јуна 1914 године пред сам почетак првог светског рата у ка- толикону се налази и тзв игуманова столица коју је скит поклонио последњем руском ца- ру николају ii први светски рат и октобарска револуци- ја у русији су најтужније странице историје свето-илинског скита прилив ходочасника је пресушио, новчани токови и донације та- кође метоси овог скита, који су били у та- ганрогу, одеси и новониколајевки, конфи- сковани су од државе русије и економски су уништени тако је 1961 године у скиту оста- ло свега 10 монаха; било је и неколико мона- ха-зилота из руске заграничне цркве године 1992 малобројни монаси на службама нису спомињали цариградског патријарха због чега су били протерани из скита скит до данас баштини чудотворну ико- ну тихвинскаја, која је заплакала на дан када је почео кримски рат, затим икону богородицу млекопитатељницу и мошти многих светитеља скит светог илије (извор: vimaorthodoxiasgr) света гора 52 4 / 2020 дух симболичке вредности једнорога тра- је кроз векове он има древну митолошку основу (харапа, вавилон и халдеја имају на пе- чатима неку врсту коња са истакнутим рогом на челу), али помињање у библији даје му ту ауру истинитости (сл 1, 2) у равни библијске апстракције, једнорог је једна од загонетки иако данас више не посто- ји, као и птица додо, не значи да ова импресив- на животиња није постојала, попут других које се наводе код јова (39, 12–15) изгубљен у преводу име једнорог је без сумње двосмислено може се рећи да одговара неколицини живо- тиња као што су: орикс и индијски во помену- ти код аристотела, дивљој звери коју описује плиније са главом јелена, телом коња, стопа- лима чврстим као у слона и репом као у пра- сета, фантастичне брзине и снаге, као што је поменуто у старом завету или је то животиња коју 389 године пре христа, ктесије книђанин описује као белу са црвеном главом, тамно- плавим очима и једним рогом, чији истругани прах даје отпорност на отрове (у науци се сма- тра да је ово чуо од путника из индије, који ве- роватно описују носорога) када је око 270 године пре христа сачиње- на прва верзија старог завета на грчком јези- ку, звана септуагинта, тада је јеврејска реч за једнорога re’em преведена са μονοκερως, неод- ређеним изразом којим су хтели да означе не- ку врсту носорога затим је крајем iv века св јероним превео библију на латински (vulgata) и наишавши на реч μονοκερως (monoceros) од- лучено је да je назову unicornis тј једнорожац, једнорог данас многи научници сматрају да једнорог није ни постојао, и да не би требало да се поводимо за оним што пише у ориги- налном рукопису у коме реч re’em како у јеврејској енциклопедији пи- ше, описује „дивљу животињу велике снаге и агилности, са моћним рогом“, из историје црквене уметности причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа библијски бестијаријум: једнорог ма милена стефановић сл 1 једнорог испред жртвеника, камени печатњак, индијска култура, харапа, 2600–1900 пре христа (metmuseumorg) јул / август 2020 53 из историје црквене уметности сматрајући да се то односи на носорога (лат rhinoceros unicornis), који, што је занимљиво, није ни поменут у старом завету углавном, они покушавају да једнорога сведу на неку на- ма данас познату животињу једнорог – загонетна животиња библијског пространства оно што можемо да спознамо о једноро- гу је следеће: познат је као веома снажан (бр 23, 22; 24, 8; јов 39, 14), непоуздан (јов 39, 15), плаховит, неприпитомљив, свој (јов 39, 12, 13), прилично агилан (пс 29, 6) и има најмање један рог (пс 92, 10), моћан рог (пнз 33, 17), а сасвим могуће и два (пнз 33, 17; пс 22, 21) у библијском наративу једнорог се поја- вљује девет пута у старом завету: уз јунце и бикове (ис 34, 7), телад (пс 29, 6); даничић га преводи као бивола (пс 29, 6; 22, 21); по- миње се у контексту јасли, орања, повла- чења бразди (јов 39, 12–13) што наводи на помисао да је он нека врста вола, можда коња, али оног који није за пољопривредно дело, самосвојног, који се издваја и одбија да служи човеку представљеног у контек- сту снажног и јаког симбола бога (јов 39, 12–13) јер означава божију снагу и моћ коју он спушта на свој народ (бр 23, 22; 24, 8), и симболизује вечни суд свету због грехова (ис 34, 7) визуелна слика једнорога била је блиска јову (39, 12–15) и довољна да му представи сл 2 једнорог, глинена таблица, месопотамија (frontiersof zoologyblogspotcom) сл 3 рељеф са сценом лова auroch), нинива, vii век пре христа (religionwikicom) 54 4 / 2020 божију величанственост у главама 38–41 бог подсећа јова на карактеристике импресивних животиња које је створио показујући му да је бог далеко изнад човека по снази и моћи једнорог може да буде одлика пророковане славе и моћи, која ће доћи на јосифа („красота је његова као у првенца телета, а рогови њего- ви као рогови у једнорога“) издвојеног од бра- ће (пнз 33, 16, 17) његов је рог узвишен рог за помазање (пс 92, 10) сматра се да је један рог између очију код животиње знамење које јој даје снагу, као јар- цу који не дотиче земљу (дан 8, 5) у асирским натписима једнорог је познат као нека врста дивљег вола или бивола, јаке животиње познате као rimu (уп пс 22, 21; 29, 6) скицирано једнорого створење у друштву са дворогим говедима са једног обелиска у ниниви, у књизи британског археолога ости- на хенрија лерда (austen henry layard, nenevah and its remains, 1849) идентификовано је као индијски носорог, а могао би бити и гигантски изумрли носорог (лат elasmotherium) или је то изумрло дивље говече (лат auroch) које се по- јављује на палати асурбанипала ii, јер је борба са овом животињом која је настањивала ли- ванске планине био популаран спорт за асир- ске краљеве (сл 3) у научном свету постоји хипотеза да се би- блијски једнорог (re’em) идентификује са rimu због сличности речи (мада би требало бити опрезан са енглеском транслитерацијом) код јеврејских научника у последњем веку re’em је препознат као дивљи биво (auroch) и савре- мени (енглески) преводи углавном користе реч дивљи во, и чини се као да једнорог пола- ко нестаје из библије једнорог у (пут)описима сматра се да су га видели велики освајачи попут александара македонског, цезара, џин- гис–кана, а сам гај јулије је ову звер и поменуо у својим „галским ратовима“ (књ 6, 28) као ро- гату животињу која живи у шуми херцинији тур (auroch или bos primigenius) изумро 1627 овако је описан: „они су величином мало ма- њи од слона, а изглед, боје и облик им је као у из историје црквене уметности сл 4 једнорог, илустрација, 1486 (strangesciencenet) сл 5 дама и једнорог, таписерија, xv век, музеј клуни, париз (enwikipediaorg) јул / август 2020 55 бика њихова снага је велика, а велика је и бр- зина, па ни човека или звери које угледају не штеде“ свој путопис peregrinatio in terram sanctam бернхард из брајденбаха je поткрепио илу- строваним дрворезима сликара (erhard reu- wich) ког је повео са собом на пут (сл 4) кроз опис јерусалима и синајске горе из 1483 на једној илустрацији се виде животиње које су срели: поред жирафе, крокодила и једногрбе камиле, на њој се видео и једнорог, а испод цр- тежа је стајало да су описане верно идући од јерусалима зашли су у брдовиту пустињу, и он каже: „беше негде око поднева када у пустињи угледасмо неку чудну животињу у првом тре- нутку помислили смо да је посреди камила, али нам водич рече да је то једнорог или пу- стињски носорог“ водич им је скренуо пажњу на његов једини рог дуг око метар и двадесет два центиметра, чврст и шиљат, који је застра- шио самог бернхарда и присутне да ли се једнорог укрцао на нојеву барку конрад геснер је, у својој historia animalium пописао све што се у xvi веку могло знати о свим врстама животиња које постоје или су некада постојале „до потопа једнорога сте мо- гли да сретнете на сваком углу улице“, то јест пропланку, изричит је он, међутим, он сматра да се у потопу удавио и нестао са лица земље језуита атанас кирхер, звани мајстор од стотину знања у својој књизи о нојевој барци из 1675 године навео је и једнорога, сматрају- ћи да онај који одриче укрцавање једнорога у арку „не боји се богохуљења“ у пребогатој иконографији интересант- но је да се једнорог приказује како улази у арку, најчешће сам, а не у пару, као друге животиње бруно фајдути, историчар, соци- олог, писац једне расправе о једнорозима, одговара да није немогуће да га је превели- ка дужина рога, тај знак поноса према тал- мудском предању, онемогућила да се укрца (јер је висина таваница била невелика, што жирафи није био проблем) према народном јеврејском веровању једнорог је већи од планине, може да загра- ди реку јордан, као и слон (јов 40, 18), цара давида је однео на небо, и ипак је успео да се укрца на барку, али са главом у посебном положају средњовековни концепт једнорога у нашој имагинацији преовладава слика средњовековног једнорога, у виду белог ко- ња са једним рогом на средини главе према речнику симбола (гербран-шевалије) он је превасходно симбол моћи, коју у првом ре- ду изражава рог, али је и симбол раскоши и чистоте био је симбол краљевске власти рог виндзора је имао исцељујуће моћи, рог у опа- тији сен дени, као и други о којима су се ши- риле легенде његов рог има магичне моћи: прочишћава воду, неутралише отрове, лечи ране (чак су и сузе лековите) зато се често трговало подмет- нутим рогом нарвала (лат mondor monoceros), једне врсте кита рогом насред чела једнорог симболизу- је и оштроумност, сунчани зрак, божији мач, божанску објаву и продирање божанског у људско зато причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа, из историје црквене уметности једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки 56 4 / 2020 као јединороднога од оца, у времену овапло- ћеног од духа светог и дјеве марије (јн 1, 14) и као слику спаситеља (лк 1, 69) оно што чини садржај средовековне леген- де о једнорогу јесте његов леп и грациозан изглед (у фисиологу је ситна жустра животиња, налик кози) складног и витког стаса, лепрша- ве гриве, свилене (козје) брадице, беспрекор- но чисто беле длаке, лављим репом, дугим ро- гом која има особита својства, а према речима појединих аутора, разнежујуће плаве очи не- ки су га представљали чак као крволочног, а услед дивље плаховите нарави није га лако ни укротити ни помиловати то једино успева де- вици чим је открије, и осети њен мирис, једно- рог јој прилази без иоле плашљивости, спушта јој главу на крило, и заспи (сл 5) тада ловац може да наступи парабола о човеку и инорогу једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки од xiii века по- знат је у средњовековној србији где је постао веома популаран (због аналогије јоасафа са принцом растком), као и широм европе због универзалних вредности и дидактичких при- ча које је садржао поред преведених девет прича налази се читав низ библијских реми- нисценција, објашњења и цитата дела хри- шћанских писаца и светих отаца једна од најпопуларнијих прича је о једнорогу (ино- рогу) ова сцена из романа представљена је у звонику призренске цркве богородице љевишке која је данас, после више векова и иконоклазма албанских екстремиста 2004 го- дине, непрепознатљива (сл 6) илустрација текста приказује човека који се сакрио на дрво бежећи од једнорога који пер- сонификује смрт, он упадне у провалију тј свет, али се срећом (спас) закачи на дрво које је жи- вот – дрво међутим, њега грицкају два миша: беле и црне боје, који персонификују дан и ноћ, односно време на дну провалије прети змај са отвореним чељустима из којих избија пламен, што су врата ада док он то у мукама све гле- да, изникле су и четири аспиде које уздрмавају ослонац испод ногу, које представљају четири стихије од којих је састављено човечије тело, а онда се у целој овој ситуацији појављује при- јатно изненађење, мед, који капље са гране дрвета; и човек заборавља на све опасности којима је окружен и са страшћу купи капљице меда, симбол овоземаљске сласти ова прича (memento mori) је била на запа- ду толико позната да је нашла своје место и на предметима уметничких заната код нас је сачувана у српском минхенском псалтиру (и београдском, који је спаљен у бомбардовању 6 априла 1941) такође, налази се и у другим псалтирима, али нигде није представљена та- ко директна илустрација приче као на фресци непознатог призренског мајстора, сматра све- тозар радојчић поред развијености компози- ције и обиља детаља једино је човек са мачем вишак, али мач се помиње у псалму 144, 10 прича о дрвету живота и једнорогу налази се у псалтирима као пригодан илустровани коментар псалма 144, 4, и одговора на пита- ње шта је човек: „човјек је као ништа; дани су његови као сјен, која пролази“, што значи да је милутинов сликар добро знао причу коју је илустровао, али као коментар псалма, додају- ћи човека и мач кроз ову поучну причу и минијатуру, илу- струје се идеја о таштини и пролазности ово- земаљског живота, која може да се чита и у ес- хатолошком кључу из историје црквене уметности сл 6 човек и инорог, звоник цркве богородица љевишка, призрен, xiv век (artiscentarcom) јул / август 2020 57 плурализам (= мноштвеност, мноштво), супр монизам, постао је основни појам којим теологија тумачи данашњу ситуаци- ју друштва и човјека фундаментализам се типолошки јавља као борбени конзервати- визам, од лат conservare (= супротставља- ње наглим друштвеним промјенама) док се конзервативизам ограничава само на мир- но одржање традиције, фундаментализам преузима њено динамично утврђивање и истицање наспрам силâ које и нису реална пријетња, али које он „види“ као пријетњу конзервативизам углавном остаје посвећен прошлости, јер у њој лоцира истину фунда- ментализам се, готово по правилу, активира у садашњости, креће се ка будућности, ис- тичући искључиве и неостварљиве ставове из прошлости, борећи се против сваке силе која може да их угрози ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају ау- тентичне феномене традиције (лат traditio, гр παράδοσις) први се прикрива прошло- шћу и не интересује се за органско распро- страњење традиције на садашњост и будућ- ност други се интересује за садашњост и будућност, преузимајући њихово оживља- вање непромјенљивим ставовима из про- шлости међутим, црквено предање не при- савремено богословљe ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају аутентичне феномене традиције плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање презвитер др живко илић 58 4 / 2020 савремено богословљe крива се за прошлост, ни за садашњост, нити пак за будућност црквено преда- њене види вријеме искљу- чиво као пуко „регистрова- ње појава код пролазних бића“, већ као увод у вјеч- ност, натопљено вјечно- шћу, као простор учешћа у вјечности прибјегавање објекти- визацији предања увијек је лакше и психолошки убједљивије рјешење за прикривање и покривање унутрашњих празнина, по- себно у кризним периоди- ма особито на пољу религије: светоотачки списи, форме и канони цркве, установље- ни ауторитети, претварају се у символе груписања и арсенала за одбрану субјек- тивних избора и пораз непријатеља на тај начин рађа се сурови фундаментализам који усмрћује истину вјере и обоготворава (обожује) форме и њихову објективизаци- ју тај фундаментализам показује се обично утолико суровији, уколико је већа, не бих рекао сигурност, већ убијеђеност у пре- дање које брани тако предање више није схватано као modus vivendi, већ као објек- тивно слово, да би компензовало духовну празнину уствари, у том случају ту више не влада предањски дух и предање, већ не- ка његова сасушена љуштура тада више не постоји традиционалност, већ нападни конзервативизам тј зилотизам или ревност „не по разуму“ политичка усмјереност западног друштва ка либерализму, од лат liber, liberalis (= сло- бодан, слобода, слободоумље), тј љевици, јесте његово доминантно обиљежје, макар од времена тзв француске буржоаске рево- луције која важи за наговјештај бољшеви- зма, али то је нека друга и другачија тема социјални покрети, револуције јављали су се као облик протеста против постојећег поретка када је долазило до потресања овог поретка, поменути покрети давали су подстрек историји снаге ослобођене ре- волуционарним „преображајем“, инкорпо- рисале су се у политички свјесне групе које су раније биле искључене из јавног живота такви тзв преображаји неминовно су иза- зивали супротстављање, што је довело до рађања савременог конзервативизма да су друштвене промјене биле обустављене на врхунцу феудализма, не би било основе за конзервативни протест у савременом сви- јету закључујући, могу рећи да би требало имати у виду чињеницу како је десница за- право реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни кон- зервативизма требало би имати у виду чињеницу како је десница заправо реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни конзервативизма јул / август 2020 59 у низу песника и писаца који су обележи- ли ново рађање српске књижевности након великог рата важно место заузима момчило настасијевић својим делом које се на један особен начин надовезало на дела осталих, пре свега експресиониста тог доба као што су растко петровић, станислав ви- навер и милош црњански, настасијевић не бива далеко ни од надолазећих надреали- ста данас, са временске дистанце од скоро једног века, по једном можемо казати да је дело момчила настасијевића једино имало двојаку важност и утицај, будућу да је читава једна генерација предвођена васком попом и осталим неоавангардистима педесетих го- дина прошлог века као јединог свог узора видела управо настасијевића у оквиру прозне збирке хроника моје ва- роши наилазимо на запис „како се сазда на- ша богомоља“ који парадигматски одражава све ове карактеристике настасијевићевог дела, а које у својој основи имају пре свега један антрополошки кључ, ако говоримо о значењском и матерњу мелодију када је у питању звучност ових записа, као и целокуп- ног стваралаштва настасијевићевог један од надзорника који прате изградњу цркве изненада бива потеран чудним ђаво- лом, који у настасијевићевом поигравању буди све слојеве наше усмене традиције тај и такав јунак на крају страда, али сву своју зараду од изградње даје да би се купила цр- квена звона ова симболистичка минијатура момчила настасијевића заправо открива аутопоетички и аутозначењски моменат ње- говог дела у њему су се спојиле мелодије звучања и осећаја, као јединог значењског излаза из поетике момчила настасијевића у јаком додиру са блиском прозном тра- дицијом коју је, сасвим сигурно, учврстио бора станковић, и настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизаци- ју којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва прозним изразом који осим што је архаи- чан, он је и суштински окренут значењима речи које настасијевић ипак успева да сло- жи у реченице, а потом и у веће целине иако је у поезији то лакше због елиптичне приро- хришћанска књижевност настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизацију којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва духовна лира момчила настасијевића дејан војводић 60 4 / 2020 де његовог певања, прозни записи овог књижевника прави су изазов за савреме- не читаоце „матерњом мелодијом називам ону звучну линију која, долазећи из најдубљих слојева духа, везује појмове у тајанствену целину живог израза афективне је приро- де (и математичка апстрак- ција изражена, па садржи свој степен распеваности) коренита је и колективна, и дан-дањи у разгранатости језика у наречја, и све до појединачног израза, делује спајајући и чим из веће ду- бине продре глас, тим му је шири обим одјека па још се није чула мелодија која би потицала из саме сржи духа, која би, тиме што је индивидуално најдубља, имала свој адекватни одјек кроз све народе и расе још музика није свеопшти језик осе- ћања и која је проглашена свеопштом, ипак је, као страни језик, траба унеколико учити слушањем мерило за матерњу мелодију, по- годи ли или не погоди од првог слушања“ (за матерњу мелодију) управо матерња мелодија доводи се у везу са духовним бићем појединца, али и колек- тива тој специфичној духовности коју на- слућујемо и којој је сам песник тежио нема материјалног ослонца, она лебди између ве- ровања и звучања поетско дело момчила настасијевића, би- ло да се ради о поезији, драми или прози, заправо је једна заокружена тежња овог пе- сника да се изрази матерња мелодија, о којој је и сам кроз своје есеје писао иако се у кри- тичком смислу настасијевићево дело сматра превасходно наслеђем симболиста и делом њихове тежње да се језик деформише до же- љеног нивоа спознаје и значења, настасије- вић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу по- себног амбијента и звучања коју она са со- бом носи није ни чудо стога да у причи оног који трага за матерњом мелодијом свога језика звоне звона која позивају на духовну буд- ност, позивају на молитву за спас сопствене душе настасијевић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу посебног амбијента и звучања коју она са собом носи хришћанска књижевност јул / август 2020 61 михаило миловановић, академски сли- кар, (1879–1941) један од оснивача удружења ликовних уметника србије, рат- ни сликар врховне команде српске војске у првом светском рату, аутор је чувених пор- трета српских војвода и генерала израдио је многе бар-рељефе на спомен плочама у ужичком крају на којима су уклесана име- на изгинулих ратника на видовдан 1921 у сирогојну, пред црквом, приликом велике свечаности освећења и откривања три спо- мен-плоче изгинулих ратника сирогојнске општине, саставио је и отпевао уз гусле ову до сада необјављену песму михаило мило- вановић je стрељан 1941 г у ужицу прота милан д смиљанић, такође солу- нац, оставио је у завештање свом куму мићу ћалдовићу, сину солунца обрена, да сваке године после свете литургије на видовдан, када се одслужи помен изгинулих и помрлих ратника општине сирогојнске отпева оцу пе- сму уз гусле последњи пу
... висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави божије, која је у христу исусу господу нашем“ (рим 8, 39) јул / август 2020 27 тема броја ако се трагајући за одговором на пита- ње из наслова задржимо на термино- лошкој равни, онда је он врло једноставан: исихија је молитвено тиховање њен сми- сао, међутим, много је дубљи и обухвата опсег далеко шири од пуке дефиниције или самог терминолошког значења садржаји и нивои тог опсега, на које желимо овде да укажемо, јесу од кључне важности за пра- вославну духовност исихија извире из јеванђеља то значи да је она потврда jеванђелских порука, сим- бола и слика основне одреднице исиха- стичког приступа налазе се у јеванђељима ево само неколико најважнијих: духовна потреба за молитвом у осами — „а ти када се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу своме који је у тајности“ (мт 6, 6); сам господ одлазио је на пуста места да се помоли – „изиђе на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви бо- гу“ (лк 6, 12) сличан опис имамо и на дру- гим местима(мк 6, 46; 11, 19; лк 4, 42; мт 14, 23–24) такође, „господ би одведен духом у пустињу“ (лк 4, 1), где је провео четрдесет дана у посту и молитви, борећи са са иску- шењима која је наметао лукави непријатељ учесталост ових места управо говори о зна- чају молитве у тишини и осами с тим у вези, треба истаћи да су се неки од најважнијих догађаја из јеванђеља – попут преображе- ња на гори таворској и исусове молитве у гетсиманијском врту – одвијали скоро мимо људи, само уз присуство тројице апосто- ла, у свечаној тишини и трепету и у опису тих догађаја осећа се исихастички тон све ово говори да исихазам није некакав екс- клузивитет мањег дела монаштва, настао у одређеним временима, већ да је само семе исихије посејано јеванђељем плодови су дошли касније исихија је најдиректнији и најбржи пут ка богу управо зато што извире из јеван- ђеља, за исихију су везане најдубље исти- не које говоре где, како и када човек мо- же да пронађе бога „царство божије је унутра у вама“ (лк 17, 21), а где је царство ту је и цар славе (пс 24, 7) али, да би се „видело“ царство божије и цар славе нео- тема броја основне одреднице исихастичког приступа налазе се у јеванђељима управо зато што извире из јеванђеља, за исихију су везане најдубље истине које говоре где, како и када човек може да пронађе бога шта је исихија? виктор вицановић преображење христово, икона, синај, 12 век (извор: википедија) 28 4 / 2020 тема броја пходно је прочистити ум и срце – „блаже- ни чисти срцем јер ће бога видети“ (мт 5, 8) дакле, неопходан је морални и духов- ни преображај којим се прочишћава ум и срце, чинећи да, на крају, из срца излазе само добре мисли и намере ум у тако очи- шћеном срцу види боголикост човека јер она почиње да исијава божанском силом и лепотом али, да би се одржало такво стање духовне чистоте неопходна је не- прекидна молитва у којој призивамо име господње зато што „нема другог имена којим бисмо се могли спасити“ (дап 4, 12) непрекидним призивањем имена господ- њег, које има божанску моћ („моћ имена“ – термин митрополита калистоса вера), кроз умиљење и топлину срца, човек осе- ћа божије присуство у себи и то - конкрет- но, кроз плодове духа светог: „љубав, ра- дост, мир, дуго трпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање“ (гал 5, 22, 23) претходно речено је предуслов за следе- ћу етапу у духовном животу исихија је пут за учествовање нетвар- ним божанским енергијама свети григори- је палама, најзначајније име исихастичког покрета у 13 и 14 веку, опитно је, а затим и теоријски, описао и објаснио како мали и смртни човек може бити причасник нетвар- них божијих енергија „узнемиривши“ део црквене јавности, „прозападно оријентиса- не“ (позната полемика са валамом), св гри- горије палама је на крају успео да задобије подршку цркве за своје тумачење могућ- ности учешћа човека у божијим нетварним енергијама савременом вернику и читаоцу прилично неспремном за високе теолошке расправе довољно је да се удуби у догађај на гори таворској (слика говори више него хиљаду речи), како би разумео шта значи учествовати (партиципирати) у нетварним божанским енергијама свети апостоли петар, јаков и јован својим телесним очи- ма видели су таворску светлост христове преображене телесне природе и чули очев глас са неба: „ово је син мој љубљени, њега послушајте“ интересантно је да у јеванђе- љу по марку, у стиху пре описа овог чуде- сног догађаја, пише: „има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство божије да је дошло у сили“ (мк 9, 1) ако су ове речи увод у опис и ту- мачење самог преображења, онда то значи да је таворска светлост, у којој су чулно и опитно партиципирали апостоли, заправо слика царства божијег које се јавља у сили та енергија може се непосредно доживети није виђење светлости божанске приро- де једини „доказ“ учествовања у нетварним енергијама многи духовни дарови – про- роковање, прозорљивост, дар исцељења, духовно руковођење и други — такође представљају учествовање у нетварним енергијама које бог даје људима онолико колико они то могу да приме (јакоже можа- ху – како стоји у тропару празника прео- бражења) у ширем смислу, свака благодат духа светог коју човек може да осети и до- живи, може се разумети као учествовање у нетварним божијим енергијама да ли исихија, схваћена на наведени на- чин, може бити инспирација и путоказ за мисију цркве у садашњем времену? не са- мо да може, него она то и мора бити тре- ба отворено рећи да мисија (мисионарско деловање) лако може да склизне у разне странпутице, представљајући цркву (цр- квено учење) претежно на филозофски, културолошки, традиционални (етнофиле- тистички) или неки други начин посебно је опасно ако се црква представи и доживи као интересна организација или „обредни сервис“ да би се избегле ове странпутице треба се увек враћати исихији као суштини православне духовности ако верник заи- ста жели да се приближи богу, ако хоће да осети благодат духа светог, ако жели да се, попут светог апостола павла, увери у речи „не живим више ја, него христос живи у ме- ни“, онда је исихија најједноставнији начин да то постигне свете тајне, свете (хришћан- ске) врлине и исихастичко приближавање (пребивање у) богу јесу велико тројство православног духовног живота то би тре- бало да буде основна порука у мисионар- ском деловању цркве јул / август 2020 29 тема броја о значају исихазма и односу тиховања и мисије цркве; о начину превазилажења анти-исихастичких исушења, као и о поро- дици као домаћој цркви, разговарали смо са петком луковић, катихетом прве београд- ске гимназије на самом почетку нашег разговора који ће бити саображен са темом овог броја, упознајте нас са ликом и делом светог григорија паламе, као и са његовим до- приносом на пољу исихазма? – свети григорије палама је један од представника епохе византијског богосло- вља живио је у првој половини 14 вијека као син сенатора на двору цара андроника ii палеолога, имао је прилику да стекне од- лично класично и хришћанско образовање међутим, између сјајне свјетске каријере и монашког живота, бира монаштво, у чему ће га слиједити и његова два брата, дви- је сестре и мајка удовица иако је изабрао пут чисте молитве и тиховања, живот светог григорија (притом и не толико дуг, свега 63 године) није протекао баш мирно у напору да одбрани не само исихију (тиховање), већ и богословско наслеђе по питању суштине и енергије божије, палама доживљава да бу- де третиран као јеретик у сопственој цркви ипак, доживио је и да се такве осуде оповрг- ну истина је убрзо изашла на видјело тако и настаје опус овог светитеља: борбом за истину вјере његови списи, омилије и пи- сма су догматско-полемичког и морално- аскетског садржаја он постаје највећи бого- слов и теоретичар исихазма (који је потекао још од светог симеона новог богослова), али је дошао у конфронтацију са мишљењем савременикâ светог григорија, прије свих са варлаамом калабријским дакле, говоримо о богослову и епископу који је врло брзо, након само 9 година од свог престављења, био канонизован за свеца у чему је сагледан исихазам и да ли он је својствен само монасима? – исихазам свакако није својствен само монасима то потврђује и намјера мона- ха-исихастâ који су још у јеку те молитвене традиције, у солуну, створили кружок који се старао да прошири свој утицај и на инте- лектуалну елиту исихазам је подвижнички начин хришћанског живота, који се прово- ди у тиховању (исихији) уз непрестану ису- сову молитву: господе исусе христе, сине божији, помилуј ме ову аскетску традицију одликује опитни или доживљајни карактер богопознања то значи да постоји могућ- ност да видимо и познамо бога, а да то није искључиво путем интелектуалног сазнања, емоција или чула исихазам је пут до таквог познања онако како су христови ученици тема броја разговор са петком луковић, катихетом прве београдске гимназије ако заиста волимо бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! разговор водио: бранислав илић 30 4 / 2020 тема броја видјели бога на гори тавору, како је павле на путу за емаус, како су виђене све старо- завјетне и новозавјетне теофаније (богоја- вљења), и ми данас можемо созерцавати ту исту теофанију, свјетлост, ту енергију бо- жију, кроз исихију говоримо о нествореној свјетлости која долази од нествореног бо- га, о божијој оприсутњеној енергији овдје у свијету бранећи исихију, палама брани могућност непосредног општења са богом и истинско обожење често се каже да живимо у анти-исиха- стичном времену – да потреба за аскезом постоји видимо из тренутне ситуације у којој се налази чо- вјек и сва природа свједоци смо једне екс- плоатације како човјека, тако и остале тво- ревине нажалост, тек кад једно друштво погоди нека пошаст, била то болест или рат или нека друга друштвена, економска или политичка, на крају духовна криза, од које можда све и почиње, онда немамо куд не- го да се лијечимо и поправљамо потреба за аскезом долази онда када се човјеково тијело презасити одређеним стварима, а душа остане неухрањена човјек постаје уморан и немоћан, осјећа се лоше, док се кроз аскезу добија супротан ефекат, ефекат лакоће, слободе и мира, како душевног, та- ко и тјелесног често слушамо крилатицу: „у здравом тијелу и здрав дух“ како уопште покренути своје тијело ако је душа умор- на и болесна? одакле онда воља и сила да се то тијело покрене и оздрави? шта че- му претходи? зар неком (по)кретању (нпр тренирању у теретани) не претходи мисао и одлука о тој радњи? ако бисмо овај мото обогатили неком исихастичком кованицом то би, чини ми се, био онда један заиста продуктиван савјет за светог григорија, философија ипак остаје инфериорна у од- носу на теологију кад је у питању богопо- знање хоће рећи да се бог не може срести само путем философије, она може веома послужити на том путу, али до обожења нас ипак води благодат ту благодат можемо за- добити управо исихастичким начином жи- вота, како би задобили духовне очи, што не искључује и остале хришћанске праксе, али сада смо посветили пажњу једној од њих, коју не би било лоше испробати исихазам свакако није својствен само монасима то потврђује и намјера монаха исихаста који су још у јеку те молитвене традиције, у солуну, створили кружок који се старао да прошири свој утицај и на интелектуалну елиту петка луковић са ћерком и оцем протом драганом станишићем јул / август 2020 31 према сведочанству преподобног пор- фирија кавсокаливита, безмолвије је постојани темељ мисије цркве у овом духу реците нам нешто о односу мисије и исихије (тиховања)? – монаси који су свој живот посветили молитви, свакако представљају постојан те- мељ мисије цркве и често се у њих надамо, да ћемо управо њиховим молитвама бити удостојени божије милости још као дије- те, често сам одлазила са својим сестрама у женски манастир гдје је наша тетка би- ла игуманија тада сам схватила да се мно- го тога може примјенити и код нас у кући, или да се већ примјењује, будући да нам је отац свештеник мислим да, угледајући се на манастирски поредак битно утичемо на квалитет живота није ријеч само о мо- литви живот монаха је и те како дјелатан, активан и динамичан, радостан, весео све се то и нама нуди да практикујемо у својим свакодневицама будући да сте вероучитељ лепа је прилика да са нама поделите ваш опит вероучи- тељске службе која је истовремено вид ка- тихезе, али и вид молитве и служења богу? – вјероучитељски позив јесте позив на службу богу, на објаву јеванђеља – увијек актуелне новости о томе да је смрт побије- ђена, да је христос дошао то за нас звучи тако једноставно и јасно, али у учионицама, које по једном њемачко-америчком теоло- гу представљају својеврсне теолошке ла- бораторије, дешава се једна ерупција пита- ња и одговора то су често најзанимљивија питања дјеце и младих код којих још увијек постоји оно философско чуђење, које буди и рађа савремено богословље опит ове службе је потврда животворности и акту- елности јеванђеља такође, поред школе имам и службу код куће, са својом малом дјецом која ме увијек враћају на она прва и основна питања док је год дјеце нећемо престати да се бавимо оним питањима од суштинског значаја одрасла сте и васпитани у свештеничкој породици, шта за вас значи домаћа црква, и који су то сегменти вашег духовног и телесног одрастања који ће увек бити уре- зани у вашем срцу? – домаћа црква за мене значи наставак за- једничарења са христом, а посвећеност дје- це богу и цркви, а не себи, то је нешто што карактерише моје родитеље они су нас (сво- је петоро дјеце) од најранијих дана учили да најприје волимо бога, па тек онда њих и све остале то је сигуран кључ мира и слободе, а поготово љубави ако заиста волимо бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега а, ако волимо ту конкретну личност, бога и бли- жњега, неће нам бити тешко да превазиђемо своје слабости, и сила те пожртвоване љуба- ви ће као магнет привући свако друго добро за крај нашег надахнутог и поучног разго- вора, која би била ваша порука читаоци- ма православног мисионара? – васкрсли христос је међу нама! нека нам ништа не буде прече од њега тема броја свети григорије палама, икона 32 4 / 2020 мисионарење као савршени вид служе- ња у цркви, заузима посебно и благо- словено место, јер за свој темељ има спаси- тељеву заповест коју је упутио својим светим апостолима, а преко њих и свима нама као припадницима цркве преподобни и бого- носни отац наш порфирије kавсокаливит, савремени светогорски старац, мисионаре- ње упоређује са литургијским служењем, са заједничким делом многих на добро и на спасење свих према дубокоj подвижничко- теолошкој мисли овог угодника божијег, сва- ки истински мисионар јесте са–литург, онај који ширењем речи божије саслужује ли- тургу ова богонадахнута мисао знаменитог старца порфирија указује да је мисија нео- двојива од молитвеног искуства цркве бројна су светоотачка сведочанства о ти- ховању и исихастима у петом веку се спо- миње у палестинском манастиру светога саве пустињак јован који проводи живот у „молитвеном тиховању“ посебно сведочан- ство налазимо у знаменитој лествици, нада- све познатом делу подвижничке литературе које је проистекло из срца и пера препо- добног јована лествичника овај духоносни подвижник читаво поглавље (27 слово) по- свећује „свештеном тиховању тела и душе“ и „разлици и разликовању мировања“ са друге стране, тумачећи псалме свети григо- рије ниски подсећа да је мојсије четрдесет дана провео у молитвеном тиховању често се мисли да је молитвено тиховање пасив- ност и усамљеност, међутим, важно је иста- ћи да молитвено тиховање, или исихија, пре свега подразумева подвиг и духовни напор целокупног бића човечијег са слободом можемо рећи да је молитвено тиховање, ва- истину, гласније од говора, јер је оно тиши- на која прераста у дубински вапај васцелог бића човечијег ко задобије такво молитве- но тиховање, каже свети јован лествичник, познао је дубину тајни у истом духу свети григорије богослов каже да „бога треба ви- ше помињати него дисати“ дакле, без моли- твеног тиховања не можемо се очистити ни познати нашу слабост и демонско лукавство; нећемо бити у стању ни да схватимо божију силу и промисао из божанских речи које чи- тамо или појемо из наведених светоотачких сведочанства долазимо до чињенице да најсавршенији начин молитве јесте молитвено тиховање, молитвено ћутање, јер речи уступају место молитвеној тишини срца због тога препо- добни порфирије саветује: „молитву треба да вршимо у себи умом, а не уснама, да се не би стварала расејаност и да ум не би лутао тамо-вамо на благ начин треба да постави- мо христа у свој ум, изговарајући мирно и неусиљено: господе исусе христе, помилуј ме не мисли ни на шта осим на речи: господе тема броја често се мисли да је молитвено тиховање пасивност и усамљеност, међутим, ва- жно је истаћи да молитвено тиховање, или исихија, пре свега подразумева подвиг и духовни напор целокупног бића мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије бранислав илић јул / август 2020 33 исусе христе, помилуј ме, ништа друго, ни- шта; спокојно, отворених очију, како не би- сте пали у опасност од фантазија и заблуда са пажњом и преданошћу обраћајте се хри- сту“, саветује велики проповедник љубави божије и учитељ молитве у каквом односу стоје мисија и молитвено тиховање? свештено богослужење као живи живот, и као дисање цркве, али и као њено сабор- но памћење било је одувек веома важно за остваривање црквене мисије стога можемо рећи да црквена мисија има богослужбени или литургијски карактер имајући у виду све наведено долазимо до чињенице да ми- сија цркве и њен катихетски значај није са- гледан само на духовно васпитавање чове- ковог ума, стицањем теоретских знања, већ пре свега, на духовно образовање васцелог човека, било као појединца или као заједни- це да је то заиста тако, доказује чињеница да је кроз целокупну историју цркве, на по- четку и на крају сваке црквене мисије било богослужбено (евхаристијско), сабрање као темељ и као круна свега молитвеним актом црква не само што препорађа и просветљу- је вечном светлошћу верни народ божији, већ ствара и нову молитвену културу, како у појединцу, тако и у заједници узмимо као пример реч „култура“ ова реч директно и недвосмислено сведочи о њеној органској и нераскидивој вези за „култ“ — за свештено богослужење и молитвени живот цркве као богочовечанске заједнице на крају, ако је молитва темељ и непре- стани пратилац црквеног живота у свим његовим пројавама, онда је и молитвено- шћу прожета мисијa једина истинска цр- квена мисија која рађа дивне и благосло- вене плодове тема броја молитвеним актом црква не само што препорађа и просветљује вечном светлошћу верни народ божији, већ ствара и нову молитвену културу, како у појединцу, тако и у заједници радост молитвеног сабрања епископ мохачки исихије у манастиру буково, о никољдану 2019 лета господњег) 34 4 / 2020 сећајући се минулих дана, цар стефан ду- шан забележио је у прилепској повељи за карејску испосницу: „и испуни се од све душе жеља срца мојега – да видим ону свету гору, према реченом: подижем очи моје ка горама одакле ће доћи помоћ моја (пс 121, 1) и опет: на гору, душо, уздигнимо се, пођи тамо одакле ће ти помоћ доћи (други васкрсни антифон 5 гласа) када је дошло царство ми, поклони се и прими благослов од стараца који у ње- му [хиландару] живе затим узиђе царство ми до унутрашњих манастира те свете горе“ цар је посетио старца арсенија, бившег хи- ландарског игумана (1336–1345), који је бо- равио на двору у сврчину у време рођења престолонаследника уроша (1337) сада је цар душан одлучио да узме арсенија за свог духовника, али је искусни духовник наслући- вао скори крај свог живота: „благочестиви и христољубиви царе, време мога одласка је дошло! и ево, идем на пут отаца мојих и ви- ше ме у телу нећеш видети и ево теби сина мога духовног, исаије, па га имај уместо мене за свако исправљење и утешење у твојим ду- ховним подвизима“ (житије старца исаије) тако је старац арсеније благословио учени- ка, а цар је примио исаију за духовника ви- соке посете удостојио се и св григорије па- лама, солунски архиепископ, од маја 1347 године због немира који су захватили солун, свети палама се повукао на свету гору, где је учествовао у раду духовног суда (јесен 1347) по казивању патријарха филотеја коки- носа, сусрет цара и архијереја је протекао у срдачном расположењу цар је знао шта значи бити лишен части свог високог досто- јанства, јер је са оцем, светим краљем сте- фаном iii дечанским, провео седам година у изгнанству у цариграду душан је пону- дио палами да прими управу над црквама и областима, од чијих прихода би се издр- жавао на великодушну понуду, светитељ је смерно одговорио: „да ли би сунђер, који може да упије у себе само чашу воде, бачен на сред овог пред нама налазећег се јегеј- ског мора, био у стању да смести у себе све воде морских дубина? — наравно да не би упио би у себе колико чашу воде, а таласа и воденог мноштва не би се ни дотакао та- ко и ја“ (превод јустина ћелијског) пут ко- ји је изабрао учитељ исихазма био је уски пут одрицања, подвижништва и созерцања светитељ je одувек био посвећен строгом подвигу: „одавно сам се навикао да о мало- ме живим и да се задовољим са најнужни- јим то је за мене најприроднија ствар“ и архијерејско звање које је примио било је, по божијем промислу, ради пастве града со- луна архијереј свакако није хтео да увреди цара, изабраног на сабору у скопљу, којем су присуствовали и светогорци током овог разговора светитељ као да је позивао миро- помазаног цара на мистично созерцање не- беских тајни, на умозрење („царе и сам би тема броја по казивању патријарха филотеја кокиноса, сусрет цара и архијереја је протекао у срдачном расположењу душан је понудио палами да прими управу над црквама и областима, од чијих прихода би се издржавао о сусрету цара душана и светог григорија паламе др ђорђе т вуковић јул / август 2020 35 видео“) човек божији григорије се трудио да цара, кроз разговор, постепено уведе у дубине созерцања: „зато, царе, кад би ме по- ставио на сва злата која постоје на земљи и под земљом, или да ме бациш у златну реку митског пактила, и сам би ти видео, да се од свих тих пролазних блага и потреба, не би на мене ништа прилепило“ палама је овом приликом подсетио душана на златоносне струје малоазијске реке пактил (пактол), које помиње херодот у својим историјама као што је река са извором испод планине тмол, богате рудницима злата учинила слав- ним град сард на њеним обалама, тако би и прихватање душанове понуде уздигло па- ламу у очима савременика али, лепше од свих блага познатих човеку, блистала је не- створена таворска светлост којој је служио божији човек григорије због свог испове- дања вере, светитељ је био затворен четири године у тамници, одакле је изашао у зиму 1347 године сада одбачен од стране побу- њеника у солуну, палама је чекао да се ис- пуни време како би преузео катедру на коју је хиротонисан зато је светитељев одговор био: „зато остави“ цар стефан душан је прихватио паламину одлуку, показујући ти- ме да разуме и цени идеале којима се свети- тељ руководио у току боравка на светој гори (јануар 1348), цар душан је помогао духовнику исаији да обнови манастир св пантелејмона (стари русик) обишавши светогорске манастире, испоснице и келије, цар је свој боравак у перивоју пресвете богородице завршио по- вратком хиландару и његовим даривањем (април 1348), а за успомену је понео превод поучне историјске хронике монаха георгија хамартола (грешни) док су утисци са свете горе још одзвањали у његовој души, душан је записао у повељи за карејску испосницу, из- датој у прилепу: „били смо веома задивљени животом тих мужева светих, ваистину, небе- ских људи и земаљских анђела и примисмо благослов и души корисне речи, изречене кроз поуку, да се доста користимо њоме“ (1348) под утицајем светогорских духовних сусрета и разговора, цар је одлучио да поно- ви дедине речи из светостефанске хрисову- ље (1314–1316), у својој ктиторској повељи за св архангеле, само сада са другачијим призвуком: „и рекох да он (манастир св ар- ханђела) никако не буде архиепископија, ни митрополија, само игуменија за општежили- ште монаха“ (лето 1348) и после повратка, царев двор је остао отворен за светогорце у току лета 1348 године, до цара и царице долазио је арсенијев ученик исаија ради да- ље обнове манастира св пантелејмона те године, цар је примио и хиландарске монахе у прилепу и на чахри, у околини скопља у повељи издатој у прилепу, цар душан и ца- рица јелена су испунили арсенијеву жељу да хвостанско село косориће поклоне ка- рејској испосници, док је другом повељом потврђен избор теодула, уместо упокојеног арсенија, за старешину наведене испосни- це по в кораћу, свети палама је пренео по- руку стефана душана на цариградски двор, највероватније између 1348–1350 године пошто је заједничка војска јована v палео- лога и јована vi кантакузина успоставила ред у солуну (јесен 1350), палама је преузео своју архијерејску катедру ради одбране исиха- стичког учења, светитељ је учествовао у раду сабора у цариграду (1351) у међувремену, савез двојице византијских царева се распао, а јован v палеолог се утврдио у солуну и за- бранио повратак светитеља на катедру да би савладао кантакузина, цар јован палеолог је пристао на савез са „стефаном, споменутим архонтом трибала“ (филотејев израз) као знак срдачних односа, палеолог је потврдио дарове српског цара хиландару (јун 1351) у пролеће 1354 године, григорије пала- ма је бродом кренуо за цариград, а успут се задржао на острву тенедос брод су пре- срели турци и одвели светитеља у ропство после нешто више од годину дана, светите- ља су из заробљеништва, према патријарху филотеју, искупили трибали и далмати (жи- тељи српског царства) чини се као да је светом палами помогло да се у лето 1355 године поново нађе на слободи, још увек у србији живо сећање на његов сусрет са ца- рем душаном тема броја 36 4 / 2020 уочи божића, у цркви вазнесења господ- њег у жаркову, после литургије, насту- пили су „фенечки бисери“ за њих смо чули и раније, али ово је била права прилика да их ближе упознамо одушевили су нас и гласом и музичком изведбом, али и сâмим поводом њиховог доласка замолили смо их да нам нешто више кажу о томе зашто се зовете „фенечки бисери“? да ли вас је манастир фенек изнедрио? – музички састав „фенечки бисери“ по- стоји већ три године отац макарије, игу- ман манастира фенек, окупљао нас је још од детињства и он нам је дао име редовно учествујемо на богослужењима, недељом и празницима смо на литургији, врло често и српска традиција и обичаји музички састав „фенечки бисери“ постоји већ три године отац макарије, игуман манастира фенек, дао је име саставу „фенечки бисери“ радмила грујић јул / август 2020 37 српска традиција и обичаји за певницом наши момци прислужују у ол - тару ако говоримо о почетку групе, везан је за агапе које приређује братство манасти - ра фенек, а свако од нас има специфичан, лични пут ка господу и ка цркви, свој пут оцрковљења колико чланова чини ваш састав и како се зову ваши чланови које школе уче? да ли су сви музички образовани? – има нас доста, али се због обавеза оку - пљамо, пробамо и наступамо у променљи - вом саставу већина је музички образована вођа нашег састава је никола анастасијевић, свира хармонику, ученик је 4 разреда средње музичке школе „коста манојловић“ у земуну василије анастасије - вић, свира кахон и ученик је 2 разреда средње музичке 38 4 / 2020 школе „даворин јенко“ зорица анастасије- вић, пева и свира харфу, студент је 3 годи- не учитељског факултета у београду, стефан анастасијевић, свира гитару, студент је 2 го- дине православног богословског факултета у београду, смиљана анастасијевић, свира виолину и пева, дипломирани је теолог не- вена ристић, свира виолину и пева, ученица је 4 разреда средње музичке школе „коста манојловић“ у земуну, јана михајловић, пе- ва и свира кларинет, ученица је 2 разреда десете гимназије, дуња михајловић, пева, ученица је 1 разреда средње медицинске школе у земуну, јелена славковић, је док- торанд филолошког факултета у београ- ду, иван рајковић, свира гитару, завршио је средњу музичку школу „коста манојловић“ у земуну и намерава да се упише на факултет музичке уметности може се рећи да смо са- ображени управо трпези љубави са које смо и потекли ко жели, може да се прикључи, у складу са својим талентима, могућностима и обавезама какве песме чине ваш репертоар? – посвећени смо неговању традиционал- них, духовних и етно мелодија певамо и ру- ске песме, а трудимо се да наш репертоар ширимо и богатимо, па смо постали позна- ти и по извођењу великог хита групе смак „даире“ да ли неко од вас компонује? – компонују никола и василије анастасије- вић, популарну и духовну музику спојили сте свој таленат са хуманитарним радом дарујете другима дивне песме, на- дахнуте вашим топлим душама, а пружате и конкретну помоћ тамо где је неопходна то је веома похвално да ли сте ваш састав одмах осмислили као хуманитарни? – природа хуманитарног рада је таква да је не можемо одвојити од оних основних вредности које смо прихватили заједно са православним, црквеним начином живота хуманитарни рад за основ има љубав пре- ма другом, према ближњем, према ономе у коме препознајемо божији лик тако му и приступамо трудимо се да ослушкујемо глас српског народа на косову и метохији, да са- слушамо њихове потребе, да се распитамо за најугроженије и тамо усмеримо помоћ тако је хуманитарни рад од самог почетка најважнији сегмент наше делатности очува- њем традиције кроз најлепше етно мелоди- је, бисерним славопојем помажемо опстанак српског народа на косову и метохији ово је српска традиција и обичаји јул / август 2020 39 трећа година како се бавимо хуманитарним радом године 2017 посали смо 750 паке- тића за угрожену децу у енклавама на ким прошле године смо направили преко 500 пакетића за децу косовског поморавља и опремили музичким инструментима ново- отворено одељење музичке школе „стеван христић“ у сатнишору (косовска витина) та- кође смо обезбедили слушни апарат надици стајковић, ученици средње економске шко- ле у косовској витини и ове године се ху- манитарна акција наставља са низом наших концерата ове године смо послали преко 500 пакетића нашим малишанима, обезбеди- ли девет лап-топова за основну школу у зу- бин потоку и нови електрични клавир за му- зичку школу „стеван христић“ у станишору где држите хуманитарне концерте? – најчешће наступамо после литургије у београдским храмовима међутим, насту- пали смо и на различитим догађајима по по- зиву, а посебну радост донела нам је серија наступа на косову и метохији чија је круна прослављање храмовне славе светих ар- ханђела у призрену и наступ у призренској богословији у фебруару смо учествовали на сретењској академији у богородичиној цр- кви у земуну, коју је поводом славе „центра за живот“ организовао председник центра, кардиолог бојан цакић овај центар окупља чланове који своје знање и рад удружују у циљу заштите брака, породице и светиње живота њихов циљ је да окупе 10 000 поро- дица, које би својим примером утицале на заустављање тренда драматичног смањења наталитета и на преокрет ка традиционал- ним вредностима, пре свега, ка повећању наталитета да ли вам неко помаже у организацији ху- манитарне помоћи? – организација је захтеван посао пома- жу нам и родитељи и наши свештеници, а посебно братство манастира фенек ове године смо осмислили слоган наше акције: „на дар смо добили, на дар и дајмо!“ и то се догодило у манастиру фенек када смо почели да организујемо овогодишњу акци- ју и договарамо концерте, пожелели смо да имамо и идејни оквир у виду слогана у том слогану, инспирисаном јеванђељем, крије се велики део суштине нашег хуманитарног деловања већ се спремамо за наредне ве- лике празнике, и надамо се да ћемо успети да обрадујемо много више угрожених поро- дица, школа и других установа на косову и метохији српска традиција и обичаји 40 4 / 2020 у цркви светог ђорђа на бановом брду по- стоји значајна разлика на службама ко- је се служе сада и пре пар година црква је много светлија, а хорско и свештеничко по- јање и беседе се јасно чују и лако прате с благословом свештеника, за ово је заслужан предраг зубовић, дипломирани инжењер електротехнике у пензији године 2015 предраг је добио златни индекс електротехничког факултета за 50 година од уписа на факултет (1965 г) дипломирао је 1970 на одсеку за електронику и телекомуникације након тога пет деценија живота до- нело је много искуства, па и оног црквеног предраг је дугогодишњи активни учесник у литургијској за- једници своје парохијске цркве и члан црквеног одбора рођен је у београду као де- те, у цркву у жаркову је ишао са бабом и мамом, где је, сећа се, био свештеник прота ми- лорад павловић, који му је остао у најпријатнијем сећању као необичан „другачији од осталог света, својом појавом и држањем“ то су били први сусрети са свештенством и вером „као дете мислио сам да се у цркву и монаштво иде из неке невоље“, вели он у току основне шко- ле примећивао је необичне ствари које су се у његовом окружењу дешавале и питао се о постојању бога тада је схватио да се слобод- ном вољом у веру може ући или из љубави и уверења да бог постоји и да је стварно при- сутан, или из невоље на етф-у је разумео да у природи све функционише по неком уни- верзалном закону ево примера из науке ко- је нам је пренео: „комплексни бројеви – састоје се од ре- алног и имагинарног броја односно два не- компатибилна броја комплексни број који се налази у комплементарној равни није ни реалан ни имагинаран, а није ни њихов збир већ нешто треће значи две ком- плементарне величине или два пој- ма који су међусобно некомпати- билни чине трећу која није ни прва, ни друга, ни њихов збир већ нешто треће“ „овај универзални принцип ком- плементарности кога су на- учници открили тек у 19 и 20 веку сматрао сам да важи само у природним наукама, а теолози су нас томе учили вековима пре тога у елек- тротехници, временски про- менљиве величине (струја, напон итд) могу другачије да се представе нпр у неком елек- тричном колу, преко комплексног броја на пример, снага је производ тренутних вред- ности напона и струје и зависи од импе- дансе потрошача као производ можемо да добијемо активну и реактивну снагу прва активна се троши на потрошачу, али друга парохијани диван пример живота у цркви прожетог науком је и човек који сваке недеље брине о исправности три звона, о осветљењу у цркви и озвучењу трагом вере кроз електротехнику кристина давидовић јул / август 2020 41 парохијани реактивна снага не, већ иде између потро- шача и генератора „тамо–овамо“ каква је то снага? укупна снага није ни активна ни реак- тивна ни збир те две снаге, већ нешто треће друго, кад протекне струја кроз проводник јавља се још једна величина која до тад ни- је била присутна – магнетно поље, компле- ментарно са електричним пољем значи приликом проласка струје кроз проводник, од електричног и магнетног поља, јавља се електромагнетно поље ту појаву имамо код сваке антене и електромагнетно поље није само збир електричног и магнетног поља, већ нешто треће то тројство се јавља кроз математику комплексних бројева, у мрежама наизменичне струје (монофазне и трофазне) и физици“ „ако зрно пшенице разлажемо на сит- не делове, после неког времена доћи ћемо до нечега што нема својства пшенице, нпр атома али мноштво тих атома и још нече- га направи то једно зрно пшенице није то само обичан скуп материјалних честица још нешто је довело до тога да то буде зр- но пшенице увек се јавља то нешто друго, некомпатибилно, али комплементарно што прави треће и човек није само скуп мате- ријалних честица атома и електрона, јер не би имао живот у атому постоје електрони који се крећу око језгра и око себе, као што и земља ротира постоји једна аналогија ми- крочестице коју не видимо и космоса који делује по истим принципима шта је тај елек- трон? он је с једне стране честица, а с друге стране електромагнетни талас као и фотон светлости, честица и талас чине светлост а материјална честица, и талас чине нешто треће, троједино, које је тешко објаснити због комплементарности две некомпатибил- не величине“ после запажања ових феномена, предраг се заинтересовао за питање свете тројице принцип комплементарности кога су научници открили тек у 19 и 20 веку сматрао сам да важи само у природним наукама, а теолози су нас томе учили вековима пре тога 42 4 / 2020 „мислим да сам то читао у књигама владике николаја онда сам закључио по аналогији да за човека можемо да кажемо да није ни тело није, ни дух; није ни тело и дух; ни збир њихових својстава него нешто треће – чо- век немогуће је неверовати да творац ни- је све ово што сам навео створио ја сам се тако уверио у троједину божанску суштину сада долазим на сваку литургију моја су- пруга сунчица је што се богослужења тиче, била и остала ревноснија ту су и вечерња и јутарња служба ја сам у почетку тражио и изговоре: „нека супруга иде с другарица- ма, што да се ја мешам са њима“ временом више нисам имао никакву дилему да ли да идем или не поготово од одласка у пензи- ју љубав према редовним богослужењима сунчица је пренела и на моју мајку и сестру волео сам да радим, волим и сад, па сам се посветио овоме, не из невоље, богу хвала, већ из љубави“ једно време је ишао редовно са сунчи- цом у манастир ваведење на сењаку, а че- сто и у манастир ћелије код ваљева, код игуманије мати гликерије пре петнаестак година, однос свештеника према богослу- жењима и парохијанима, определили су га да буде део своје парохијске заједнице у храму св ђорђа и парохијани су пре- познали његову ревност и предложили предрага за члана црквеног одбора во- ли да има обавезе и да је активан, како у породици са супругом и два сина, тако и у црквеном одбору хоби су му решавање задатака из математике, шаховски пробле- ми, баш као и његовој мајци, која има 96 година и редовно чита књиге, решава за- датке у слагалици, иде у цркву, причешћу- је се у овом часопису много пута је акценто- вана спона науке и богословља још један диван пример живота у цркви прожетог науком је и овај човек који сваке недеље брине о исправности три звона, о осве- тљењу у цркви и озвучењу, да и мајке које су испред цркве са децом чују литургију, да беседа никоме не промакне, а речи по- јања допру до сваког основано далеке 1928 године при пр- вом храму у ваљеву, богомољачко брат- ство данас броји осамдесетак чланова који, предвођени духовником, протом милинком јовићем, остварују различите подвиге хри- шћанске љубави, носећи бреме живота са ближњима „и владика николај и отац јустин им се радују крај престола божијег“, рече не- давно, приликом годишње скупштине, бла- женопочивши епископ ваљевски милутин, са чијим благословом стварају по узору на богомољце које је владика николај по целој србији предводио „као хришћани треба да се опходимо пре- ма ближњима верујући да је код неког од њих кључ од врата кроз која ми треба да уђемо у царство божије“ ове речи архијерејског на- месника првог, ваљевског протонамесника дарка ђурђевића, братство православне на- родне хришћанске заједнице „воздвиженије часног крста“ често цитира, ходећи из дана у дан у сусрет браћи и сестрама широм ра- ширених руку да дарују и наслоне на раме да зна ближњи да ће бити ту ради подршке, утехе и свега другог што нам је предато све- тим јеванђељем далеке 1928 при храму покрова пресве- те богородице отпочела је њихова мисија на светом месту које је „родило“ град ваље- во на левој обали колубаре месту, са ког је парохијани литургијска заједница јул / август 2020 43 јесени 1937, у време конкордатске кризе, свети владика николај својим завичајци- ма произнео, још један у низу, беседничких драгуља духовни див са повленских падина чија је реч урезивала дубоке бразде по сва- ком срцу до ког је допрла, коме на развоју богомољачких покрета између два светска рата и данас благодаримо у редове је саби- рао махом обичне људе из народа, одрасле уз светлост кандила крај огњишта, али и уче- њаке какав је и сам био све који су речју и делом били кадри да христа посведоче та- ко је и данас на траговима лелићког златоу- ста и његове братије, при најстаријој ваљев- ској цркви јеванђељске подвиге љубави и милосрђа остварује осамдесетак браће и се- стара окупљених у пнхз „воздвиженије ча- сног крста“ у средишту епархије ваљевске, као пламен искром из срца предака упаљен, у савременом добу љубав и дар даривања ових благочестивих хришћана улепшава не- маштином и немоћи обремењену свакодне- вицу ближњима пример су свим братствима у епархији, али и на свим просторима срп- ске цркве, како се у славу божију и на добро људи ствара, са радошћу о њима увек збори онај са чијим благословом све и чине, епи- скоп ваљевски милутин из године у годину ваљевски богомољци проширују спектар својих харитативних делатности, а плодове оних по којима су препознатљиви, се умно- жавају тако, о савиндану 2020 објављују нови број богомолитеља, листа који се де- ли бесплатно при храму покрова пресвете литургијска заједница на траговима лелићког златоуста и његове братије, при најстаријој ваљевској цркви јеванђељске подвиге љубави и милосрђа остварује осамдесетак браће и сестара окупљених у пнхз „воздвиженије часног крста“ православна народна хришћанска заједница „воздвиженије часног крста“ при храму покрова пресвете богородице у ваљеву љубав се љубављу враћа и умножава јадранка јанковић 44 4 / 2020 богородице за прошлогодишње васкршње празнике поделили су 4600 комада јаја, бо- жићним печеницама обрадовали 90, а паке- тима хране чак 120 породица преко шест и по хиљада комада гардеробе и обуће поде- љено је ученицима градских и сеоских шко- ла, као и штићеницима казнено – поправног завода у ваљеву удружењу деце, омладине и одраслих са посебним потребама „загр- љај“ направљена је дворишна позорница, организована поклоничка путовања за децу и родитеље, и уручени дарови о разним при- ликама брига за ученике призренске бого- словије, чији су дивни гласови ваљевцима добро познати, исказана је и ове године па- кетима средстава за личну и кућну хигијену који су отпремљени пут царског града стари српски обичај заједничарења у раду – мобу, духовник заједнице „воздвиженије часног крста“ протојереј–ставрофор милинко јо- вић отргао је од заборава са својом брати- јом, сечом дрва у оближњим селима, како би за потребите обезбедио огрев све наброја- но тек је део пуне шкриње милосрдних дела у само једној години по којима је хришћан- ска заједница у граду на обалама колубаре добро позната „дарујемо у име христово и људи то углавном добро разумеју ту смо да са њи- ма носимо крст бола, сиромаштва, невоље као браћа и сестре, а не само да испоручи- мо пакет и одемо наш призив је да са сви- ма у хришћанској љубави заједничаримо примера ради, члановима планинарског клуба „повлен“ није потребна никаква ма- теријална помоћ, само желе да у оквиру својих активности имају и духовна и кул- турна саборавања тако смо, заједничким снагама организовали квиз из православне веронауке, предавање о празницима и ли- литургијска заједница јул / август 2020 45 ковну колонију, а сви ти програми су оку- пили велики број деце различитог узраста на сарадњу са планинарима смо веома по- носни и верујем да ће она убудуће бити још богатија“, прича прота милинко јовић, коме је град ваљево доделио награду у области социјалне заштите и хуманитарног рада за 2018 годину посебно признање духовнику братства, ко- је до суза разнежује све око њега, јесте када га малишани чије је домове обилазио ослове са „течо“ не постоје речи којима тај осећај може да се опише, јер деца све говоре срцем „дирљиво је, такође, и када они којима смо помогли дајући нешто, понуде да са нама уче- ствују у некој од акција које потребују физич- ки рад увек се неко јави да помогне у крече- њу, сечи дрва, ношењу то је највећа радост, јер управо у томе је изражен смисао свега што чинимо, а то је да се љубав љубављу вра- ћа и умножава“, закључује прота милинко јовић, духовник пнхз „воздвиженије часног крста“ при храму покрова пресвете богоро- дице у ваљеву свештено братство храма, на челу са старешином протојерејем–ставрофо- ром зораном јаковљевићем и архијерејским намесником првим ваљевским, протонаме- сником дарком ђурђевићем пружа свесрдну подршку свему што ради хришћанска зајед- ница и то је један од извора њене снаге док ова прича настаје, чланови пнхз, у са- радњи са штићеницима казнено – поправног завода ваљево, равнају терен у дворишту удружења „загрљај“ како би се деца са про- блемима у ходању лакше кретала у знак при- јатељства засадиће по једно стабло крушке, јабуке и трешње да се божији дарови с љубављу изнова рађају литургијска заједница 46 4 / 2020 име свете катарине дато на рођењу би- ло је доротеја рођена је 294 године у александрији ћерка богатих аристократ- ских родитеља завршила је тзв језичку шко- лу где је изучавала философију, реторику, поезију, музику, математику, астрономију и медицину неки сиријски монах ју је упознао са хришћанством и убрзо се крстила на кр- штењу је добила име катарина почетком 4 века, за време владавине цара максимина, катарина је јавно објавила да је хришћан- ка и оптужила цара да се поклања идоли- ма педесет мудраца, окупљених из читавог царства, покушали су да је убеде да порекне своје речи, али узалуд штавише, катарина их је уверила у већу потребу вере у христа, цитирајући древне грчке философе у сво- јим намерама чак је успела да преобрати у хришћанство и чланове царске породице и римску аристократију због оваквих дела, катарина је погубљена, а њено тело је неста- ло по предању, анђели су нашли њено тело и изнели га на врх планине синај, који сада носи њено име три века касније, монаси манастира, ко- јег је саградио цар јустинијан, поштујући предање и завет, попели су се на врх си- наја, пронашли су мошти свете катари- не, положили у златну кутију и однели у манастир света земља манастир свете катарине је један од најстаријих хришћанских манастира који непрекидно живи у срцу синајске пустиње стоји већ 1400 година манастир свете горе, синај јелена јонић манастир свете катарине, синај (извор: vidaniaru) јул / август 2020 47 света земља манастир свете катарине је један од нај- старијих хришћанских манастира који не- прекидно живи у срцу синајске пустиње стоји већ 1400 година, задржавши свој посе- бан карактер, од како га је саградио визан- тијски цар јустинијан (527–565) поред њега, оснивач ислама, мухамед, арапски калифи, турски султани, па чак и наполеон, су били у неку руку чувари и покровитељи манасти- ра, тако да је то спречило његову пљачку кроз векове током своје дуге историје, ма- настир никада није био опљачкан, освојен, уништен кроз векове је носио своју слику светог библијског места, догађаја из старог завета првобитно се овај манастир звао ма- настир преображења или манастир несаго- риве купине тек од 16 века манастир носи име свете катарине од 3 века, монаси пустињаци почели су да се насељавају око планине хорив, у близини несагориве купине у оази фаран (вади фи- ран) за време празника монаси пустињаци су се окупљали око несагориве купине, ради заједничке службе за време владавине цара константина, 330 године, по налогу царице јелене, из- грађена је мала црква посвећена пресветој богородици у непосредној близини несаго- риве купине, а свега 20 метара даље и од- брамбена камена кула у којој би се склонили монаси у случају налета номада манастир добија на значају почетком 6 века, када цар јустинијан i наређује изград- њу одбрамбених зидова од локалног грани- та, који су дебљине 2–3 метра и висине 10–20 метара да би заштитио и одржао манастир у његовој близини, цар је населио 200 по- родица из понта анатолије и александрије ово племе је прешло у ислам у 7 веку, али и поред тога они су и даље чувари манастира и баве се његовим одржавањем током 625 године, за време арапског осва- јања синаја, монаси манастира послали су делегацију у медину да би затражили зашти- ту од мухамеда и добили су је мухамед је лично написао писмо у којем гарантује за- штиту манастира и прецртао је своју шаку на писмо ово писмо се данас чува у манастир- ској ризници занимљиво је да је и мухамед ослободио манастир пореза предање го- вори да је он на једном од својих путовања посетио манастир и да је тада био очаран купином и посвећеношћу монаха, тако да се, 641 године, када је цео синај био освојен од стране арапа, манастирски живот и даље нормално одвијао током крсташких ратова 1099–1270 годи- не, дошло је до препорода у манастирском животу синајски крсташки ред витезова је преузео одговорност да заштити све ходоча- снике који путују из европе у овај манастир након освајања египта од стране осман- ског царства 1517 године, под вођством султана селима i, манастир је био поштеђен турске власти су поштовале права монаха и чак су доделиле посебан статус игуману рука свете катарине (извор: pilgrimsinua) (извор: pilgrimsinua) 48 4 / 2020 игуман манастира је јерусалимски патри- јарх, од 640 године монаси проводе већину свог времена у молитви и раду молитве су заједничке, а верске службе дуго трају сва- кодневно после трпезе, ходочасници имају прилику да целивају мошти свете катарине и других светитеља у знак сећања на цели- вање моштију, монаси ходочасницима дају сребрни прстен са уцртаним срцем и речи- ма αγια αικατερινα (света катарина) монашка трпеза је једноставна једном дневно, након вечерње службе, целокупно братство обедује за време оброка, један од монаха наглас чита књигу корисну за мона- шки живот главни манастирски храм, католикон пре- ображења исуса христоса, каквим га среће- мо данас је из доба цара јустинијана у олтару, у мермерном поду, по- храњена су два сребр- на ковчега са моштима свете катарине (глава и десна рука), док се други део моштију (прст) налази на икони великомученице катарине у левој певници, која је увек отворена за ходочаснике иза олтара, налази се параклис несагориве купине, са- грађена на месту на коме се бог открио мој- сију сви који уђу у овај параклис морају да скину обућу, сећајући се на заповести које им је дао мојсије: „скините ципеле с ногу, јер ме- сто где стојите је свето“ параклис има трон, неуобичајено смештен не над моштима све- тих, већ над кореном купине у ту сврху, цео грм купине је пресађен неколико метара од параклиса, где наставља да расте у паракли- су нема иконостаса који скрива олтар од вер- ника, а ходочасници могу испод трона да ви- де место на којем је купина расла то је рупа у мермерној плочи прекривена сребрним шти- том са угравираним сликама горућег грма, преображења, распећа, јеванђелиста, свете катарине и самог синајског манастира сваке суботе се у овом параклису служи литургија манастир има више параклиса: светог духа, успења пресвете богородице, светог јована богослова, светог ђорђа, светог сте- фана, светих апостола, пророка мојсија и друге сви параклиси се налазе унутар мана- стирских зидина северно од католикона, је смештен мојсијев бунар код којег се, према библији, мојсије сусрео са седам кћери ми- дијанског свештеника рагуила бунар и данас снабдева водом цео манастир северозапад- но од манастирских зидина налази се велика башта која је са манастиром повезана под- земним пролазом у овој башти расту јабу- ке, крушке, шипак, марелице, шљиве и друго воће једна тераса је намењена само за ма- слине, од којих братија справља маслиново уље испод терасе је повртњак са увек све- жим поврћем почетком 20 века ова башта је сматрана најбољом баштом у египту иза баште, а уз саме манастирске зидине, сме- штено је манастирско гробље са костурницом на гробљу је параклис светог трифуна и седам гробова након што протекну три године од са- хране, кости се ваде из гро- ба и стављају у костурницу која је у доњем делу параклиса успења пресвете богородице једини комплетан скелет у костурници је од пусти- њака стефана који је живео у 6 веку и који се помиње у лествици јована лествичника мо- шти пустињака стефана су у монашкој ризи и похрањене су у стакленом кивоту како манастир није никада уништаван и паљен, у свом поседу има сачувану огромну библиотеку и ризницу, која по многим исто- ричарима има највећу колекцију икона и рукописних књига, одмах после ватиканске библиотеке манастир има 3304 рукописне књиге и око 1700 свитака две трећине књи- га су написане на грчком, остало на арап- ском, сиријском, словенском, грузијском, јерменском, коптском и другим језицима поред рукописних књига, библиотека по- седује и око 5000 старих штампаних књига поред књига верског садржаја, ту су и исто- ријски документи, златопечатне повеље ви- зантијских царева, патријараха и турских султана света земља јул / август 2020 49 скит пророка илије налази се на северо- источном обронку планине атос, на жи- вописном брежуљку у непосредној близини манастира пантократор са три стране окру- жен је високим планинским падинама, пре- кривене вечним зеленилом шума и грмља, а са источне стране се пружа величанствен поглед на море илински скит је основао свети пајсије ве- личковски 1757 године пајсије је рођен у украјини (град полтава) 1722 године у поро- дици архијерејског свештеника и на крште- њу је добио име петар од малих ногу је вео- ма волео да чита књиге, посебно дела светих отаца, а од тринаесте године је осећао же- љу за монаштвом на крају студија у верској школи у медведовско-николајевском мана- стиру је примио постриг у расофора по име- ну платон убрзо након овог чина, одлази у кијевско-печерску лавру и пустињски скит треистина у влашку одакле се након кратког времена упутио на свету гору своје уточи- ште је нашао у келији кипарис, која припада манастиру пантократор у тој келији се нада- ље подвизава и већ 1750 године узима по- стриг и име пајсије света гора илински скит је основао свети пајсије величковски 1757 године уз благослов манастира и васељенског патријарха серафима, о пајсије оснива нову монашку заједницу светог пророка илије скит пророка илије (свето-илински скит) др немања јонић 50 4 / 2020 исте године о пајсије са искушеницима прелази у већу келију св равноапостолног цара константина, где постаје дикеј мале монашке заједнице али, братство ове кели- је се брзо увећавало, тако да је о пајсије за- молио игумана и сабор стараца манастира пантократора да му дозволе оснивање но- вог скита посвећеног св пророку илији уз благослов манастира и васељенског патри- јарха серафима, пајсије оснива нову мона- шку заједницу светог пророка илије у вели- чини скита финансијска средства добија из русије и украјине заједно са браћом гради главни, саборни храм, трпезарију, монашке келије и друге зграде запис каже да је током напорног физичког рада на грађевинама у кратким временским предасима правио ка- шике, а ноћу уз молитву преводио литургиј- ске књиге са грчког на црквенословенски поред превођења, написао је и неколико духовних и поучних дела цео свој живот је провео у раду и живео веома скромно, а красиле су га смиреност, кроткост и љубав према свима због ових врлина, многи су га изабрали за духовника међу којима је био и патријарх серафим који је тада живео на светој гори многи монаси и искушеници са разних страна су похрлили пајсију велич- ковском и настанили се у новоизграђеном скиту пророка илије када се окупило 60 мо- наха и искушеника, живот у скиту је постао тежак, и пајсије доноси одлуку да напусти свету гору године 1763 са 64 монаха се се- ли у драгомиров, а потом у њамецки мана- стир у молдавији седам година касније је уздигнут у чин архимандрита упокојио се 1794 год и сахрањен је у католикону ња- мецког манастира скит пророка илије је наставио свој живот братство се увећавало, економија укрупња- вала, братија се ширила по околним келија- ма међутим, грчки устанак 1821 године до- носи прве неприлике за скит турци већину монаха одводе у ропство остаје само 8 мо- наха у скиту који траже финансијску помоћ и помоћ у људству од црноморских козака, ко- ји им излазе у сусрет и већ 1830 године скит се у потпуности опоравио под управом јеро- монаха аникита, који је лично финансирао рестаурацију целог скита и саградио храм посвећен светом митрофану из вороње- жа године 1871 на чело скита долази јеро- иконостас скита светог илије (извор: go-athoscom) света гора јул / август 2020 51 монах пајсије други, који започиње велике промене и побољшање живота манастира католикон је довршен, све монашке кели- је обновљене, као и трпезарија литургије су постале редовне, побољшана је духовна клима и братско сагласје скит добија на великој популарности код руса 1845 године када га је посетио вели- ки кнез константин николајевич, који је по повратку у русију много говорио о свом ду- ховном искуству у овом скиту тако је под ди- кејом максимом 1902 год у скиту боравило чак 400 монаха почетком 1900 године изграђена је бол- ница и завршен је саборни храм посвећен апостолу андреју и светом александру са- борни храм је дужине 54 метра, ширине 48 метара, а висина главне куполе иде до 36 метара, што га уврштава у највеће на светој гори цео католикон је изграђен од природ- ног камена, само су сводови изграђени од бетона католикон има 7 позлаћених купола, а на врху сваке је бакарни крст целокупна грађевина је ојачана челичним стубовима и луковима како би одолела и најјачим земљо- тресима велики иконостас је израђен у мо- скви, састоји се из 4 дела и спада у највеће на светој гори, импресивног је изгледа и у себи садржи огромну количину злата освешта- ње саборног храма било је јуна 1914 године пред сам почетак првог светског рата у ка- толикону се налази и тзв игуманова столица коју је скит поклонио последњем руском ца- ру николају ii први светски рат и октобарска револуци- ја у русији су најтужније странице историје свето-илинског скита прилив ходочасника је пресушио, новчани токови и донације та- кође метоси овог скита, који су били у та- ганрогу, одеси и новониколајевки, конфи- сковани су од државе русије и економски су уништени тако је 1961 године у скиту оста- ло свега 10 монаха; било је и неколико мона- ха-зилота из руске заграничне цркве године 1992 малобројни монаси на службама нису спомињали цариградског патријарха због чега су били протерани из скита скит до данас баштини чудотворну ико- ну тихвинскаја, која је заплакала на дан када је почео кримски рат, затим икону богородицу млекопитатељницу и мошти многих светитеља скит светог илије (извор: vimaorthodoxiasgr) света гора 52 4 / 2020 дух симболичке вредности једнорога тра- је кроз векове он има древну митолошку основу (харапа, вавилон и халдеја имају на пе- чатима неку врсту коња са истакнутим рогом на челу), али помињање у библији даје му ту ауру истинитости (сл 1, 2) у равни библијске апстракције, једнорог је једна од загонетки иако данас више не посто- ји, као и птица додо, не значи да ова импресив- на животиња није постојала, попут других које се наводе код јова (39, 12–15) изгубљен у преводу име једнорог је без сумње двосмислено може се рећи да одговара неколицини живо- тиња као што су: орикс и индијски во помену- ти код аристотела, дивљој звери коју описује плиније са главом јелена, телом коња, стопа- лима чврстим као у слона и репом као у пра- сета, фантастичне брзине и снаге, као што је поменуто у старом завету или је то животиња коју 389 године пре христа, ктесије книђанин описује као белу са црвеном главом, тамно- плавим очима и једним рогом, чији истругани прах даје отпорност на отрове (у науци се сма- тра да је ово чуо од путника из индије, који ве- роватно описују носорога) када је око 270 године пре христа сачиње- на прва верзија старог завета на грчком јези- ку, звана септуагинта, тада је јеврејска реч за једнорога re’em преведена са μονοκερως, неод- ређеним изразом којим су хтели да означе не- ку врсту носорога затим је крајем iv века св јероним превео библију на латински (vulgata) и наишавши на реч μονοκερως (monoceros) од- лучено је да je назову unicornis тј једнорожац, једнорог данас многи научници сматрају да једнорог није ни постојао, и да не би требало да се поводимо за оним што пише у ориги- налном рукопису у коме реч re’em како у јеврејској енциклопедији пи- ше, описује „дивљу животињу велике снаге и агилности, са моћним рогом“, из историје црквене уметности причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа библијски бестијаријум: једнорог ма милена стефановић сл 1 једнорог испред жртвеника, камени печатњак, индијска култура, харапа, 2600–1900 пре христа (metmuseumorg) јул / август 2020 53 из историје црквене уметности сматрајући да се то односи на носорога (лат rhinoceros unicornis), који, што је занимљиво, није ни поменут у старом завету углавном, они покушавају да једнорога сведу на неку на- ма данас познату животињу једнорог – загонетна животиња библијског пространства оно што можемо да спознамо о једноро- гу је следеће: познат је као веома снажан (бр 23, 22; 24, 8; јов 39, 14), непоуздан (јов 39, 15), плаховит, неприпитомљив, свој (јов 39, 12, 13), прилично агилан (пс 29, 6) и има најмање један рог (пс 92, 10), моћан рог (пнз 33, 17), а сасвим могуће и два (пнз 33, 17; пс 22, 21) у библијском наративу једнорог се поја- вљује девет пута у старом завету: уз јунце и бикове (ис 34, 7), телад (пс 29, 6); даничић га преводи као бивола (пс 29, 6; 22, 21); по- миње се у контексту јасли, орања, повла- чења бразди (јов 39, 12–13) што наводи на помисао да је он нека врста вола, можда коња, али оног који није за пољопривредно дело, самосвојног, који се издваја и одбија да служи човеку представљеног у контек- сту снажног и јаког симбола бога (јов 39, 12–13) јер означава божију снагу и моћ коју он спушта на свој народ (бр 23, 22; 24, 8), и симболизује вечни суд свету због грехова (ис 34, 7) визуелна слика једнорога била је блиска јову (39, 12–15) и довољна да му представи сл 2 једнорог, глинена таблица, месопотамија (frontiersof zoologyblogspotcom) сл 3 рељеф са сценом лова auroch), нинива, vii век пре христа (religionwikicom) 54 4 / 2020 божију величанственост у главама 38–41 бог подсећа јова на карактеристике импресивних животиња које је створио показујући му да је бог далеко изнад човека по снази и моћи једнорог може да буде одлика пророковане славе и моћи, која ће доћи на јосифа („красота је његова као у првенца телета, а рогови њего- ви као рогови у једнорога“) издвојеног од бра- ће (пнз 33, 16, 17) његов је рог узвишен рог за помазање (пс 92, 10) сматра се да је један рог између очију код животиње знамење које јој даје снагу, као јар- цу који не дотиче земљу (дан 8, 5) у асирским натписима једнорог је познат као нека врста дивљег вола или бивола, јаке животиње познате као rimu (уп пс 22, 21; 29, 6) скицирано једнорого створење у друштву са дворогим говедима са једног обелиска у ниниви, у књизи британског археолога ости- на хенрија лерда (austen henry layard, nenevah and its remains, 1849) идентификовано је као индијски носорог, а могао би бити и гигантски изумрли носорог (лат elasmotherium) или је то изумрло дивље говече (лат auroch) које се по- јављује на палати асурбанипала ii, јер је борба са овом животињом која је настањивала ли- ванске планине био популаран спорт за асир- ске краљеве (сл 3) у научном свету постоји хипотеза да се би- блијски једнорог (re’em) идентификује са rimu због сличности речи (мада би требало бити опрезан са енглеском транслитерацијом) код јеврејских научника у последњем веку re’em је препознат као дивљи биво (auroch) и савре- мени (енглески) преводи углавном користе реч дивљи во, и чини се као да једнорог пола- ко нестаје из библије једнорог у (пут)описима сматра се да су га видели велики освајачи попут александара македонског, цезара, џин- гис–кана, а сам гај јулије је ову звер и поменуо у својим „галским ратовима“ (књ 6, 28) као ро- гату животињу која живи у шуми херцинији тур (auroch или bos primigenius) изумро 1627 овако је описан: „они су величином мало ма- њи од слона, а изглед, боје и облик им је као у из историје црквене уметности сл 4 једнорог, илустрација, 1486 (strangesciencenet) сл 5 дама и једнорог, таписерија, xv век, музеј клуни, париз (enwikipediaorg) јул / август 2020 55 бика њихова снага је велика, а велика је и бр- зина, па ни човека или звери које угледају не штеде“ свој путопис peregrinatio in terram sanctam бернхард из брајденбаха je поткрепио илу- строваним дрворезима сликара (erhard reu- wich) ког је повео са собом на пут (сл 4) кроз опис јерусалима и синајске горе из 1483 на једној илустрацији се виде животиње које су срели: поред жирафе, крокодила и једногрбе камиле, на њој се видео и једнорог, а испод цр- тежа је стајало да су описане верно идући од јерусалима зашли су у брдовиту пустињу, и он каже: „беше негде око поднева када у пустињи угледасмо неку чудну животињу у првом тре- нутку помислили смо да је посреди камила, али нам водич рече да је то једнорог или пу- стињски носорог“ водич им је скренуо пажњу на његов једини рог дуг око метар и двадесет два центиметра, чврст и шиљат, који је застра- шио самог бернхарда и присутне да ли се једнорог укрцао на нојеву барку конрад геснер је, у својој historia animalium пописао све што се у xvi веку могло знати о свим врстама животиња које постоје или су некада постојале „до потопа једнорога сте мо- гли да сретнете на сваком углу улице“, то јест пропланку, изричит је он, међутим, он сматра да се у потопу удавио и нестао са лица земље језуита атанас кирхер, звани мајстор од стотину знања у својој књизи о нојевој барци из 1675 године навео је и једнорога, сматрају- ћи да онај који одриче укрцавање једнорога у арку „не боји се богохуљења“ у пребогатој иконографији интересант- но је да се једнорог приказује како улази у арку, најчешће сам, а не у пару, као друге животиње бруно фајдути, историчар, соци- олог, писац једне расправе о једнорозима, одговара да није немогуће да га је превели- ка дужина рога, тај знак поноса према тал- мудском предању, онемогућила да се укрца (јер је висина таваница била невелика, што жирафи није био проблем) према народном јеврејском веровању једнорог је већи од планине, може да загра- ди реку јордан, као и слон (јов 40, 18), цара давида је однео на небо, и ипак је успео да се укрца на барку, али са главом у посебном положају средњовековни концепт једнорога у нашој имагинацији преовладава слика средњовековног једнорога, у виду белог ко- ња са једним рогом на средини главе према речнику симбола (гербран-шевалије) он је превасходно симбол моћи, коју у првом ре- ду изражава рог, али је и симбол раскоши и чистоте био је симбол краљевске власти рог виндзора је имао исцељујуће моћи, рог у опа- тији сен дени, као и други о којима су се ши- риле легенде његов рог има магичне моћи: прочишћава воду, неутралише отрове, лечи ране (чак су и сузе лековите) зато се често трговало подмет- нутим рогом нарвала (лат mondor monoceros), једне врсте кита рогом насред чела једнорог симболизу- је и оштроумност, сунчани зрак, божији мач, божанску објаву и продирање божанског у људско зато причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа, из историје црквене уметности једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки 56 4 / 2020 као јединороднога од оца, у времену овапло- ћеног од духа светог и дјеве марије (јн 1, 14) и као слику спаситеља (лк 1, 69) оно што чини садржај средовековне леген- де о једнорогу јесте његов леп и грациозан изглед (у фисиологу је ситна жустра животиња, налик кози) складног и витког стаса, лепрша- ве гриве, свилене (козје) брадице, беспрекор- но чисто беле длаке, лављим репом, дугим ро- гом која има особита својства, а према речима појединих аутора, разнежујуће плаве очи не- ки су га представљали чак као крволочног, а услед дивље плаховите нарави није га лако ни укротити ни помиловати то једино успева де- вици чим је открије, и осети њен мирис, једно- рог јој прилази без иоле плашљивости, спушта јој главу на крило, и заспи (сл 5) тада ловац може да наступи парабола о човеку и инорогу једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки од xiii века по- знат је у средњовековној србији где је постао веома популаран (због аналогије јоасафа са принцом растком), као и широм европе због универзалних вредности и дидактичких при- ча које је садржао поред преведених девет прича налази се читав низ библијских реми- нисценција, објашњења и цитата дела хри- шћанских писаца и светих отаца једна од најпопуларнијих прича је о једнорогу (ино- рогу) ова сцена из романа представљена је у звонику призренске цркве богородице љевишке која је данас, после више векова и иконоклазма албанских екстремиста 2004 го- дине, непрепознатљива (сл 6) илустрација текста приказује човека који се сакрио на дрво бежећи од једнорога који пер- сонификује смрт, он упадне у провалију тј свет, али се срећом (спас) закачи на дрво које је жи- вот – дрво међутим, њега грицкају два миша: беле и црне боје, који персонификују дан и ноћ, односно време на дну провалије прети змај са отвореним чељустима из којих избија пламен, што су врата ада док он то у мукама све гле- да, изникле су и четири аспиде које уздрмавају ослонац испод ногу, које представљају четири стихије од којих је састављено човечије тело, а онда се у целој овој ситуацији појављује при- јатно изненађење, мед, који капље са гране дрвета; и човек заборавља на све опасности којима је окружен и са страшћу купи капљице меда, симбол овоземаљске сласти ова прича (memento mori) је била на запа- ду толико позната да је нашла своје место и на предметима уметничких заната код нас је сачувана у српском минхенском псалтиру (и београдском, који је спаљен у бомбардовању 6 априла 1941) такође, налази се и у другим псалтирима, али нигде није представљена та- ко директна илустрација приче као на фресци непознатог призренског мајстора, сматра све- тозар радојчић поред развијености компози- ције и обиља детаља једино је човек са мачем вишак, али мач се помиње у псалму 144, 10 прича о дрвету живота и једнорогу налази се у псалтирима као пригодан илустровани коментар псалма 144, 4, и одговора на пита- ње шта је човек: „човјек је као ништа; дани су његови као сјен, која пролази“, што значи да је милутинов сликар добро знао причу коју је илустровао, али као коментар псалма, додају- ћи човека и мач кроз ову поучну причу и минијатуру, илу- струје се идеја о таштини и пролазности ово- земаљског живота, која може да се чита и у ес- хатолошком кључу из историје црквене уметности сл 6 човек и инорог, звоник цркве богородица љевишка, призрен, xiv век (artiscentarcom) јул / август 2020 57 плурализам (= мноштвеност, мноштво), супр монизам, постао је основни појам којим теологија тумачи данашњу ситуаци- ју друштва и човјека фундаментализам се типолошки јавља као борбени конзервати- визам, од лат conservare (= супротставља- ње наглим друштвеним промјенама) док се конзервативизам ограничава само на мир- но одржање традиције, фундаментализам преузима њено динамично утврђивање и истицање наспрам силâ које и нису реална пријетња, али које он „види“ као пријетњу конзервативизам углавном остаје посвећен прошлости, јер у њој лоцира истину фунда- ментализам се, готово по правилу, активира у садашњости, креће се ка будућности, ис- тичући искључиве и неостварљиве ставове из прошлости, борећи се против сваке силе која може да их угрози ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају ау- тентичне феномене традиције (лат traditio, гр παράδοσις) први се прикрива прошло- шћу и не интересује се за органско распро- страњење традиције на садашњост и будућ- ност други се интересује за садашњост и будућност, преузимајући њихово оживља- вање непромјенљивим ставовима из про- шлости међутим, црквено предање не при- савремено богословљe ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају аутентичне феномене традиције плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање презвитер др живко илић 58 4 / 2020 савремено богословљe крива се за прошлост, ни за садашњост, нити пак за будућност црквено преда- њене види вријеме искљу- чиво као пуко „регистрова- ње појава код пролазних бића“, већ као увод у вјеч- ност, натопљено вјечно- шћу, као простор учешћа у вјечности прибјегавање објекти- визацији предања увијек је лакше и психолошки убједљивије рјешење за прикривање и покривање унутрашњих празнина, по- себно у кризним периоди- ма особито на пољу религије: светоотачки списи, форме и канони цркве, установље- ни ауторитети, претварају се у символе груписања и арсенала за одбрану субјек- тивних избора и пораз непријатеља на тај начин рађа се сурови фундаментализам који усмрћује истину вјере и обоготворава (обожује) форме и њихову објективизаци- ју тај фундаментализам показује се обично утолико суровији, уколико је већа, не бих рекао сигурност, већ убијеђеност у пре- дање које брани тако предање више није схватано као modus vivendi, већ као објек- тивно слово, да би компензовало духовну празнину уствари, у том случају ту више не влада предањски дух и предање, већ не- ка његова сасушена љуштура тада више не постоји традиционалност, већ нападни конзервативизам тј зилотизам или ревност „не по разуму“ политичка усмјереност западног друштва ка либерализму, од лат liber, liberalis (= сло- бодан, слобода, слободоумље), тј љевици, јесте његово доминантно обиљежје, макар од времена тзв француске буржоаске рево- луције која важи за наговјештај бољшеви- зма, али то је нека друга и другачија тема социјални покрети, револуције јављали су се као облик протеста против постојећег поретка када је долазило до потресања овог поретка, поменути покрети давали су подстрек историји снаге ослобођене ре- волуционарним „преображајем“, инкорпо- рисале су се у политички свјесне групе које су раније биле искључене из јавног живота такви тзв преображаји неминовно су иза- зивали супротстављање, што је довело до рађања савременог конзервативизма да су друштвене промјене биле обустављене на врхунцу феудализма, не би било основе за конзервативни протест у савременом сви- јету закључујући, могу рећи да би требало имати у виду чињеницу како је десница за- право реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни кон- зервативизма требало би имати у виду чињеницу како је десница заправо реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни конзервативизма јул / август 2020 59 у низу песника и писаца који су обележи- ли ново рађање српске књижевности након великог рата важно место заузима момчило настасијевић својим делом које се на један особен начин надовезало на дела осталих, пре свега експресиониста тог доба као што су растко петровић, станислав ви- навер и милош црњански, настасијевић не бива далеко ни од надолазећих надреали- ста данас, са временске дистанце од скоро једног века, по једном можемо казати да је дело момчила настасијевића једино имало двојаку важност и утицај, будућу да је читава једна генерација предвођена васком попом и осталим неоавангардистима педесетих го- дина прошлог века као јединог свог узора видела управо настасијевића у оквиру прозне збирке хроника моје ва- роши наилазимо на запис „како се сазда на- ша богомоља“ који парадигматски одражава све ове карактеристике настасијевићевог дела, а које у својој основи имају пре свега један антрополошки кључ, ако говоримо о значењском и матерњу мелодију када је у питању звучност ових записа, као и целокуп- ног стваралаштва настасијевићевог један од надзорника који прате изградњу цркве изненада бива потеран чудним ђаво- лом, који у настасијевићевом поигравању буди све слојеве наше усмене традиције тај и такав јунак на крају страда, али сву своју зараду од изградње даје да би се купила цр- квена звона ова симболистичка минијатура момчила настасијевића заправо открива аутопоетички и аутозначењски моменат ње- говог дела у њему су се спојиле мелодије звучања и осећаја, као јединог значењског излаза из поетике момчила настасијевића у јаком додиру са блиском прозном тра- дицијом коју је, сасвим сигурно, учврстио бора станковић, и настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизаци- ју којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва прозним изразом који осим што је архаи- чан, он је и суштински окренут значењима речи које настасијевић ипак успева да сло- жи у реченице, а потом и у веће целине иако је у поезији то лакше због елиптичне приро- хришћанска књижевност настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизацију којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва духовна лира момчила настасијевића дејан војводић 60 4 / 2020 де његовог певања, прозни записи овог књижевника прави су изазов за савреме- не читаоце „матерњом мелодијом називам ону звучну линију која, долазећи из најдубљих слојева духа, везује појмове у тајанствену целину живог израза афективне је приро- де (и математичка апстрак- ција изражена, па садржи свој степен распеваности) коренита је и колективна, и дан-дањи у разгранатости језика у наречја, и све до појединачног израза, делује спајајући и чим из веће ду- бине продре глас, тим му је шири обим одјека па још се није чула мелодија која би потицала из саме сржи духа, која би, тиме што је индивидуално најдубља, имала свој адекватни одјек кроз све народе и расе још музика није свеопшти језик осе- ћања и која је проглашена свеопштом, ипак је, као страни језик, траба унеколико учити слушањем мерило за матерњу мелодију, по- годи ли или не погоди од првог слушања“ (за матерњу мелодију) управо матерња мелодија доводи се у везу са духовним бићем појединца, али и колек- тива тој специфичној духовности коју на- слућујемо и којој је сам песник тежио нема материјалног ослонца, она лебди између ве- ровања и звучања поетско дело момчила настасијевића, би- ло да се ради о поезији, драми или прози, заправо је једна заокружена тежња овог пе- сника да се изрази матерња мелодија, о којој је и сам кроз своје есеје писао иако се у кри- тичком смислу настасијевићево дело сматра превасходно наслеђем симболиста и делом њихове тежње да се језик деформише до же- љеног нивоа спознаје и значења, настасије- вић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу по- себног амбијента и звучања коју она са со- бом носи није ни чудо стога да у причи оног који трага за матерњом мелодијом свога језика звоне звона која позивају на духовну буд- ност, позивају на молитву за спас сопствене душе настасијевић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу посебног амбијента и звучања коју она са собом носи хришћанска књижевност јул / август 2020 61 михаило миловановић, академски сли- кар, (1879–1941) један од оснивача удружења ликовних уметника србије, рат- ни сликар врховне команде српске војске у првом светском рату, аутор је чувених пор- трета српских војвода и генерала израдио је многе бар-рељефе на спомен плочама у ужичком крају на којима су уклесана име- на изгинулих ратника на видовдан 1921 у сирогојну, пред црквом, приликом велике свечаности освећења и откривања три спо- мен-плоче изгинулих ратника сирогојнске општине, саставио је и отпевао уз гусле ову до сада необјављену песму михаило мило- вановић je стрељан 1941 г у ужицу прота милан д смиљанић, такође солу- нац, оставио је у завештање свом куму мићу ћалдовићу, сину солунца обрена, да сваке године после свете литургије на видовдан, када се одслужи помен изгинулих и помрлих ратника општине сирогојнске отпева оцу пе- сму уз гусле последњи пу
Свеска: 374 | Мисија и исихија
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са богослужења у манастиру Дечани Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Реснику Фото: Ђакон Драган С Танасијевић (позадина фотографије је обрађена) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Светог Јована Владимира у Београду Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред Цркве Свете Тројице у Сремчици, о Духовима 2020 године Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 374, ЈУЛ / АВГУСТ 2020 Реч уредника Молитвено укрепљење мисионара 2 Историја хришћанства Шести Васељенски Сабор 4 Материк Света Полихрона, мати Светог Георгија 7 У дијалогу са атеизмом Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ 8 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1 део) 12 ТЕМА БРОЈА Нека се светли светлост ваша пред људима 21 Срж и пракса мисије и исихије 24 Шта је исихија? 27 Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! 29 Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије 32 О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе 34 Српска традиција и обичаји „Фенечки бисери“ 36 Парохијани Трагом вере кроз електротехнику 40 Парохијани Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ при храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву Љубав се љубављу враћа и умножава 42 Света Земља Манастир Свете горе, Синај 46 Света Гора Скит пророка Илије (Свето-илински скит) 49 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: једнорог 52 Савремено богословљe Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање 57 Хришћанска књижевност Духовна лира Момчила Настасијевића 59 Поезија Препис необјављене песме познатог сликара 61 Песме читалаца Мисионара Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век 63 Вратити Бога 64 стране јул / август 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Мисија и исихија мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на б
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са богослужења у манастиру Дечани Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Иринеј у Реснику Фото: Ђакон Драган С Танасијевић (позадина фотографије је обрађена) Фотографија на трећој страни корице: Детаљ из Цркве Светог Јована Владимира у Београду Фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред Цркве Свете Тројице у Сремчици, о Духовима 2020 године Фото: Ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 374, ЈУЛ / АВГУСТ 2020 Реч уредника Молитвено укрепљење мисионара 2 Историја хришћанства Шести Васељенски Сабор 4 Материк Света Полихрона, мати Светог Георгија 7 У дијалогу са атеизмом Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“ 8 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1 део) 12 ТЕМА БРОЈА Нека се светли светлост ваша пред људима 21 Срж и пракса мисије и исихије 24 Шта је исихија? 27 Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! 29 Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије 32 О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе 34 Српска традиција и обичаји „Фенечки бисери“ 36 Парохијани Трагом вере кроз електротехнику 40 Парохијани Православна народна хришћанска заједница „Воздвиженије Часног Крста“ при храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву Љубав се љубављу враћа и умножава 42 Света Земља Манастир Свете горе, Синај 46 Света Гора Скит пророка Илије (Свето-илински скит) 49 Из историје црквене уметности Библијски бестијаријум: једнорог 52 Савремено богословљe Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање 57 Хришћанска књижевност Духовна лира Момчила Настасијевића 59 Поезија Препис необјављене песме познатог сликара 61 Песме читалаца Мисионара Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век 63 Вратити Бога 64 стране јул / август 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Мисија и исихија мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на б
Одреднице:
1. 145226 / ...мелодијом називам ону звучну линију која, долазећи из нај ДУБЉИ? х слојева духа, везује појмове у тајанствену целину живог израза афективне је приро- де (и математичка апстрак- ција из...
1. 145226 / ...мелодијом називам ону звучну линију која, долазећи из нај ДУБЉИ? х слојева духа, везује појмове у тајанствену целину живог израза афективне је приро- де (и математичка апстрак- ција из...
50
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
...господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — уДУБЉИ?📌 вање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину
по(р)уке они кој
...господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — у
МЕТА инфо: Р:25360 К:184760 Д:102
| Свеска 376 |
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
... живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“ 5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу 54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа повест о првој цркви манастира боговађа и монаху мардарију др ђорђе вуковић манастир боговађа (извор: википедија) новембар / децембар 2020 61 из историје српске православне цркве и совершенијем свјатаго духа, аз смирени мардарије, јеромонах схимник, јему же отечество вранеши, придох и примих име сије и начех се трудити со помоштију христа и во имја јего [и] пречистија матере јего, со братијами мојима и о христе воздрузисмо церков во славу и похвалу свјатому славному великомученику георгију сему свјатому месту ктитор књаз петар јована велимирович со прочими православним христијанима в 1545 тога круг солнцу 4, а луне 18“ запис смиреног мардарија говори о његовом доласку, монашењу и почетку градње („почех се трудити“), која је окончана 1545 године оригинални текст који је хаџи рувим преписао можда је био оштећен или нејасан, јер наведеној години одговарају круг сунца 25, а круг месеца 4 (по љ стојановићу) година изградње цркве у овом запису се разликује од године у претходном запису (1545 уместо 1554) кнез петар се помиње у ктиторском запису и био би, по овом читању, јованов син (или су у питању две личности грешком преписивача спојене у једну) после овога записа у „дабином јеванђељу“ следи цртеж два кнеза: петра и павла велимировића хаџи рувимов цртеж навео је истраживаче на помисао да је у првобитној цркви постојала фреска ктитора преовладава мишљење да су приређивачи старих текстова направили грешку, не само што се тиче године градње, него и у погледу имена ктитора тешко је одредити праву хронологију догађаја, али један ранији хаџи-рувимов запис (бр 67 из 1794), говори да је „основао“ манастир св великомученика георгија „заједно са келијама“ оснивач манастира, мардарије није радио сам, јер се у повести помињу братство, кнез и православни хришћани за боравак манастирског братства потребне су келије, односно конак редослед ктиторских радова: градња цркве и келија, израда живописа, писање књига — подсећа на редослед код обнове манастира заступа није ништа необично да велики ктиторски послови потрају и по неколико година — рецимо у периоду 1545–1554, па и касније можда је ту настала основна грешка у тумачењу древних записа, која је збунила хаџи рувима или издаваче старих текстова прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена 62 6 / 2020 како су се послови унедоглед продужавали, то су се и ктитори мењали накнадно пронађене преписе хаџи рувимових записа, у писаној заоставштини стојана новаковића, објавио је с војиновић (2003) преписи записа откривају да је преподобни старац мардарије из вранеша, примио велики ангелски образ, постао игуман манастира боговађе и упокојио се „године 7110 од стварања света“ (1602) и да је сахрањен близу манастирске цркве у посебном гробу после неког времена, јеромонаси су хтели да отворе мардаријев гроб, али нека божанска сила их је спречила у науму и нико се више није дрзнуо да приступи гробници до дана писања хаџи-рувимог записа, 2 јануара 1791, мардаријевим светим моштима поклањали су се слепи, глуви и неми запис је настао, изгледа, уочи одлуке о приступању обнови манастирске цркве првобитна црква манастира боговађа, грађена пре обнове пећке патријаршије, имала је мали олтарски простор пошто је била скромних димензија, она стоји на самом почетку грађења храмова једноставне конструкције током друге половине xvi и почетка xvii века, подигнутих у сеоској средини „то су била једнобродна здања покривена полуобличастим сводом и са апсидом нижом од грађевине на источном делу прекривене каменим плочама или шиндром (танким дашчицама), омалтерисане и окречене, оне се нису много разликовале од обичних сеоских кућа имућнијих житеља, на пример св тодор у доњој битини испод шар-планине, св никола у чабићима (метохија), св петка у трнави код рашке, св никола у мушникову код призрена, св ђорђе у доњем ораховцу код скадарског језера, црква успења у селу дивље код скопља и многе друге такав изглед није сувише вређао верску осетљивост турских управљача неугледне споља, такве грађевине су биле обично укопане у земљу до метра, па и више“ често су имале и врло занимљив живопис (с петковић, српска уметност xvi и xvii века, београд 1995, стр 68–69) прву цркву манастира боговађа подигао је, „со помоштију христа“, јеромонах мардарије из вранеша у херцеговини он је био „трудољубива пчела“, према запису хаџи рувима подигнута с божијим благословом, боговађа је преживела бурна времена и обнављана је више пута манастир је са поносом сачувао успомену на свог светог оснивача мардарија у дијалогу са ате измом запис о изградњи и обнови конака манастира боговађа из 19 века архимандрит хаџи рувим (седи) и игуман хаџи ђера, рад павла симића из 19 века (извор: википедија) новембар / децембар 2020 63 био једом један човек, вешти занатлија живео је у једном селу далеко од градске буке и гунгуле ипак, и тако ослобођен охоле градске отуђености, упркос умирујућем цвркуту птица и свежој јутарњој роси, на њега падоше многе животне муке и недаће не могавши издржати тежину својих помисли и тескобе које му оне тако лукаво наметнуше, сломљен и уморан извуче последњи атом снаге да крене пут планине у подножју те снажне творевине живеше један стари слепи монах који беше познат по својим неуморним беседама, невероватној духовној снази, и својој неизмерној доброти многи из села су му одлазили, како би уз његову помоћ помогли спасењу своје душе зато се, разуме се, и он ка њему упутио окован теретом свога постојања отпоче свој пут пут ка спознаји, ка ослобођењу од окова, од себе самога корачао је полако, ногу пред ногу, са погледом спуштеним ка земљи некад би му наишла мисао о сусрету који би се ускоро требало да се деси но, некако су га и те мисли чиниле нервозним па их је строго одбацивао некада би се, пак, тако јако закашљао да би морао да застане и избори се са тим снажним нагоном онда би тако исколачених очију подигао поглед ка небу, али тек да га оком дотакне, и поново спусти главу у правцу суве земље све што је био ближи келији монаховој, све је више успоравао ритам својих корака као да их је мислима враћао уназад „страх тај, проклети“, мрмљао је себи у браду баш њега се није могао ослободити проклетством га називаше „помаже бог, уђите!“ рече монах „хвала!“ одговори човек „реците ми добри човече, који је разлог ваше посете?“ топло му се обрати монах „не бојте се, реците ми све што вам лежи на души“ „шта да вам кажем, задесила ме немаштина, болест и самоћа од овог мог занатлијдуховне поуке у причама човек и монах џаба су очи моје, ако ми је душа слепа! тијана милаш апел за помоћ златку васиљевићу драги наши читаоци, пре неколико месеци објавили смо апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут златково лечење, међутим, представља исуви - ше тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији, те стога и овом приликом упућујемо апел свимa вама да према својим могућностима помогнете њихове напоре да златков живот учине подношљивијим и бољим помоћ можете уплатити на текући рачун број 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 човекољубље 64 6 / 2020 ског посла тешко се живи, а много ради жена моја, давно је напустила овај живи свет кад увече останем сам са собом, немам са ким ни попричати, па крену зидови на мене да се обрушавају, а зли дуси да ме опседају па ми, знате, свашта дође на памет! да вам искрено кажем, не знам ни што сам жив један једини разлог за то немам а сад се питам, што сам и дошао вама?! можда, да све то кажем ето тако наглас, па да ме више не муче и не ковитлају ове немирне мисли надолазеће бар да сам нека пијаница, па да пијаном лађом одлелујам у неке безбрижне воде, па и ако бура наиђе да се смејем тим валовима тако пијане и луде главе но, оче, мене ракија штипа за нос чим јој се приближим нема ми друге, но да се трезан борим“ монах му се на то обрати: „добри човече, кад оздрави душа твоја, она ће учинити да оздрави и тело твоје (пружи му молитвеник) кад спознаш љубав божију и његову бескрајну утеху осетиш, и самоћа твоја нестаће (пружи му свето писмо) затим извади из некакве кутијице дрвену икону у златотиску, даде му, и рече: „ето, сада имаш све што ти је потребно како би ти било боље путуј!“ враћајући се са планине натраг у своје мирно село, човек загрли свето писмо, молитвеник и икону и повика у себи: „боже, дај ми снаге да сагледам све оно што види слепи монах! оно што он срцем види, а душом осећа — вечност је! џаба су очи моје, ако ми је душа слепа!“ схвати човек и у потрази за богом, доби његов живот смисао, срце се исцели, а душа његова прогледа амин
Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: „По великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим“ (Пс 5, 7) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Из уста мале деце Господ чини себи хвалу (Пс 8, 2) Фото: Милош Шмит Фотографија на трећој страни корице: „Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“ (Пс 84, 1) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Испред цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIII, СВЕСКА 376, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 Реч уредника Служење у пажњи и љубави 2 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричким Кирилом (Бојовићем) Православна Црква је мисионарска Црква! 4 Савремено богословље Од теологије саборности ка реалности литургијске заједнице 11 Материк Света новомученица Маргарита 14 Историја хришћанства Фотијев Сабор — 880–81 године у Цариграду 16 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ ( 3 део) 18 У дијалогу са атеизмом Благословене грешке 25 ТЕМА БРОЈА Ликови сестара Лазара из Витаније 29 Марта и Марија — два доживљаја реалности 32 Је ли хришћанину потребно одмарање? 34 Из стваралаштва Епископа Николаја Велимировића: Марта и Марија 35 Из историје црквене уметности Сандале у Библији 40 Вишедетне породице Породица Килић 46 Света Земља Манастир Светог Антонија у Египту 54 Света Гора Скит Свете Тројице 57 Из историје Српске Православне Цркве Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију 60 Духовне поуке у причама Човек и монах 63 Апел за помоћ Златку Васиљевићу 64 стране новембар / децембар 2020 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Марта и Марија у нашем животу мисионарспцсрб misionarspcrs НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2020 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
51
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
...начин „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на проДУБЉИ?📌 вању како
човекољубиве тако и родољубиве бразде у
традицији светосавске духовности начин деловања је истим путем задобијао см
...начин „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на про
МЕТА инфо: Р:27475 К:199979 Д:111
| Свеска 377 |
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... и српског израза онога што је у двадесетом веку названо — лаички апостолат две деценије на светосавском путу миленко бодин једно од бројних вечери благослов блаженопочившег патријарха иринеја јануар / фебруар 2021 55 творног основа српског националног бића на тај начин „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности начин деловања је истим путем задобијао смисао мисионарења на светосавски начин, а то значи изворно хришћанско просветитељство народа отуд вишегодишњи циклуси предавања и трибина за многобројне посетиоце у клубу српског православља „боготражитељ“ отуд и богатство, и за многе неочекивана разноликост, културних догађаја како у „боготражитељу“, тако и на многим другим местима на тај начин је „студенички круг“ сведочио и животодавну улогу светосавске просвете, доказујући да је исправно схваћена православна вера у срцу живота, а не изван њега како је и речено, наша вера је вера живих људи у живога бога кроз највећи пројекат „студеничког круга“, назван „боготражитељ“, обухваћен је свеукупни рад у клубу српског православља истог имена, стварање часописа под тим именом и електронских канала комуникације само унутар овог пројекта, жива реч светосавља допрла је до десетина хиљада људи поред тога, „студенички круг“ је живом речју назвао и своју издавачку библиотеку, кроз чију је делатност објављено око 15 наслова реч је о књигама које су углавном настале у крилу „студеничког круга“ и посвећена су управо доминантно преточеном искуству из рада у књижевни и научни облик „студенички круг“ је настојао да обезбеди живу везу између манастирског начина обликовања духовности и онога, који се у бројне активности у клубу су годинама одржавани циклуси предавања као што су: здравље и православље, звоно на узбуну (ишчезавање српског језика), мала школа православне културе, православље на делу сваке прве среде у месецу одржава се гусларско вече, а сваког петка духовно било је много књижевних, музичких, песничких вечери, отворено је низ изложби: слика, икона, ручних радова, дубореза и честитки бројни пројекти су настали у крилу студеничког круга, као што су: распето косово за васкрс србије, дани видовдана, дани породичних вредности и преобразимо себе да бисмо преобразили србију у сарадњи са министарством одбране, пуних седам година, друштво је организовало добротворне приредбе за манастире: драганац, зочиште, свети архангели (сви са ким), као и три за манастир свете тројице (код љубовије) затим, одржан је концерт за две породице пострадале у земљотресу који је погодио краљево, па за децу са посебним потребама из београда, као и за вртић у ораховцу (ким) круг је дао свој допринос у очувању ћирилице, као и у борби против беле куге у боготражитељу је организовано неколико школа: иконописа, мозаика и минијатуре, школа калиграфије, црквенословенског језика са појањем, као и школа руског језика патријарх обрадован обимним радом студеничког круга последње предавање и гостовање жарка видовића хришћански живот 56 1 / 2021 различитим видовима може остваривати у световним, односно градским срединама и због тога је настојао да просвети људе позивом на љубав према манастирима који су нарочито угрожени, од светиња на косову и метохији, преко далматинског косова, па све до оживљавања манастирских обитељи у средишњем делу србије то је чинио организујући и прожимајући својом душом добротворне културно уметничке приредбе и догађаје у концертним салама, али и на трговима градова, а све у сврху повезивања људи са светињом „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза оног што је у двадесетом веку названо – лаички апостолат јер, многи који су знали заборавише, а многи и не знају да је лаос народ који у себи носи призив господњи светим апостолима речју: „идите и крстите све народе у име оца и сина и светога духа“ светосавље, на трагу другог српског спаситеља, како га је назвао свети николај жички, трајни је просветно-мисионарски циљ обожења српског народа, али и као пример обожења за све људе и народе света на том путу просветљења света, како би рекао други светионик српског богословља, свети ава јустин ћелијски, „студенички круг“, у бури световних искушења остаје, и уз божију помоћ, иде ка циљу а то је у радост васкрсења православља у српском народу, у радост васкрсења наше отаџбине србије, у радост васкрсења као победе христове над силама таме св тројица, слава друштва, о михаило сече колач занимљиве теме окупљају велики број посетилаца занимљиве теме окупљају велики број посетилаца о воја билбија први пут пева поему српско срце јоханово пред аутором, веселином џелетовићем и бројном публиком „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности хришћански живот јануар / фебруар 2021 57 арабљанско освајање на истоку византијског царства (египат, сирија, палестина) у vii вијеку, затим реакција из правца запада, тачније крсташки ратови (cruce signati), од xi до xiii вијека и најпослије реакција на реакцију – отоманско освајање хришћанске византије, а касније и словенских земаља у xiv вијеку, у великој мјери пореметили су међуетничке и међуконфесионалне односе у хришћанском и муслиманском свијету ова чињеница, не само да је довела до захлађења односа између хришћана и муслиманâ, већ је на дуже вријеме одложила озбиљан и темељан теолошки дијалог између двије стране одсуство дијалога на вишем нивоу примјетно је и данас међутим, будући да ниједна свјетска монотеистичка религија не искључује дијалог, макар декларативно, већ га афирмише, у посљедњих неколико деценија учестали су сусрети и дијалог између хришћанских и муслиманских теолога на нижем нивоу ради истраживања различитих потреба од заједничког интереса међусобно повезивање исламског свијета у разне лиге, удружења, асоцијације и томе слично не би требало да, у оквиру свог развоја, спречава дијалог тог свијета и са немуслиманима и обрнуто у том смислу неопходно је истаћи да би дијалог требало да буде конструктиван, тј да подразумијева међусобно уважавање странâ учесницâ, дијалог из којег ниједна страна не би требало да изиђе обесправљена и понижена по било којем основу! уколико су стране учеснице дијалога неравноправне, онда је свакако мања штета изостанак дијалога, све док за његово вођење не буду створени адекватни услови увијек је неопходно правити дистинкцију између обичних вјерника и тзв вјерникâ с фундаменталистичким схватањима у било којој религији сходно реченом, нису сви муслимани вјерски фундаменталисти, али ни сви вјерски фундаменталисти нису муслимани третирати све муслимане као вјерске фундаменталисте је стереотип такође, важно је нагласити и то да вјерски фундаментализам није иманентан ни јудаизму, ни хришћанству, нити исламу, али је феномен богословски дијалог одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ јереј др живко илић епископ захумско–херцеговачки и приморски димитрије и муфтија мостарски салем дедовић (фото: епархија зхп) 58 1 / 2021 који, изгледа, може да се појави само у монотеистичким религијама важно је рећи и то да ниједна монотеистичка религија није имуна на појаву вјерско-фундаменталистичких тенденција озбиљну активност у правцу хришћанско-исламског дијалога, у посљедњих педесет година, развио је одсјек дијалога с људима друге вјере (dialogue with men of other faiths) поводом другог ватиканског концила и послије њега, римокатоличка црква, својом историјском декларацијом о односима цркве с нехришћанским религијама (nostra aetate, 1965), пажљиво је његовала односе с муслиманима данас иницијативу обично преузимају различити универзитетски кругови, међународне црквене организације, научне институције и истраживачки центри осим хришћанских, иницијативу за сазивање релевантних конференција, сада преузимају и муслимански кругови, из чега видимо обострану отвореност за међурелигијску сарадњу упоредо с класичним теолошким питањима, која настављају да обузимају двије стране, попут догме о пресветој тројици, божанства господа исуса христа, личности мухамеда, схватања о курану и уопште питања тумачења светих списа, постоје многи савремени проблеми о којима је дијалог мање тежак то су проблеми у вези са схватањем историје, проблеми сарадње с људима других религија, проблеми његовања мирољубивог амбијента и разумијевања међу људима закључујући, желим рећи да је присуство толеранције муслиманâ према инославнима варијабилног карактера, тј од државе до државе у исламском свијету се разликује све оно, што хришћане и муслимане дијели, требало би у перспективи оставити на страну и дијалог развијати искључиво у правцу плодотворног доприноса свјетском миру и у правцу међурелигијске толеранције и саживота у први мах изгледа као да то до сада није био случај чињеница је да декларативне међурелигијске толеранције није мањкало, али будући да је била само декларативна, често су чланови и једне и друге конфесије од политичких фактора у својим државама били регрутовани да „бране“ вјеру од насртаја наводних непријатеља вјере, али, притом, не схватајући да су њиховој вјери већа пријетња били они који су вршили регрутовање неголи они против којих су регрутовани из разлога одсуства дјелатне међурелигијске толеранције неријетко је долазило и до етничких сукоба, нпр на простору бјр босне и херцеговине одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости! дакле, не декларативна, него дјелатна међурелигијска толеранција јесте тема којој у будућности обавезно треба посветити већу пажњу, неголи што је то био случај до сада богословски дијалог патријарх иринеј и муфтија мевлуд дудић са сарадницима (фото: информативна служба спц) јануар / фебруар 2021 59 наш славни путописац, љубомир п ненадовић слао је из иностранства опширна писма оцу проти матеји, сродницима и пријатељима у њима је описивао земље у којима је боравио, пределе које је видео и људе које је сретао од свих тих писама посебан значај има оно које је, из напуља, 8 априла 1851 године, упутио ђорђу малетићу, професору гимназије у београду у њему љуба исказује одушевљење виђеним, пре свега посетом везуву и вергилијевом гробу, и покушава да дочара боје и звуке једне далеке земље младалачки понесено, са пуно идеализма и романтике, чари једног изазовног путовања оживеле су пред читаоцима у разиграној игри речи тек на средини писма љуба узгред саопштава да је упознао црногорског владику с којим често иде у шетњу чамцем или колима, а онда се занесено враћа на опис путовања по природним и археолошким лепотама егзотичне италије седамнаест година касније, љуба, сада већ прослављени писац, у свом листу шумадинка, се враћа својим прекоморским доживљајима он је то описао у фељтону владика црногорски у италији у својим новинама (1868), а затим, годину дана касније, објавио као књигу писма из италије лепоте италијe су и даље су присутне, али ту сада доминирају друге теме сусрети са људима и историјским знаменитостима су у првом плану у једној уравнотеженој прози, стилски доста изнијансираној, промичу градови, села, реке, језера, пећине, бродови, али над свиме тиме доминира лик владике његоша и његових пратилаца, перјаника вукала и сердара андрије сам сусрет двојице наших великана помало је необичан по савету једног странца, љуба је отишао на литургију у православну капелу која је постојала у згради руског посланства по завршеној служби, готово случајно, упознао је перјаника вукала у живописној народној ношњи како жури низ степениште перјаник га је одвео до владике његоша и тако је започело њихово пријатељство његошев лик очарао је љубу, који покушава да га верно прикаже и пажљиво дочара читаоцима за љубу, владика је, пре свега, велики песник и државник који пати због народних послова и љуте болести која га мучи у свом том опису, љуба приказује његоша и као духовника те странице нису тако ретке, али измичу пажњи читалаца, јер су ушушкане у обиљу догађаја, места и људи које путописац помиње у овом делу када су владика и путописац посетили палату богатог лукула, затекли су тамо просјака коме су уделили милостињу у музеју је хришћанска етика јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша сећања љубе ненадовића на велике архијереје др ђорђе вуковић портрет љубе ненадовића (1826–1895) — књижевника и песника,члана српске kраљевске академије (извор: википедија) 60 1 / 2021 владика посматрао неке слике, посебно се задржао на једној од вандика, и том приликом се нашалио: „ваљда ми се зато допадају његове картине (слике), што му је име налик на моје (владика)“ већ овај детаљ оправдава каснију љубину тврдњу (изречену у писмима са цетиња) да владика његош никад није заборављао свој владичански чин и дужности које из њега проистичу за рушевине некад величанствене вароши помпеје, владика је љуби рекао: „она (разрушена помпеја) опомиње човека на његово ништавило“ у другом музеју владика је помно проучавао рафаелову слику „преображење“ и после пола сата, како се љуба изразио, проучавања божанског лица христовог, објавио свој закључак: „заиста кад би ова христова слика могла проговорити, прве би јој речи биле: „не чините другима оно што сами себи не желите“ силазили су и у сибилину пећину, али се његош стално шалио и певао стихове из народних песама забележено је како се владика често спомињао свога стрица, свeтог петра цетињског и питао се шта би он радио у овим тешким тренуцима више пута је упозоравао љубу да не поклања толико пажње разним церемонијама и протоколима, него да се посвети другим стварима и кад га је позивао да поклони пажње њему, владици, мислимо да је његош заправо желео да каже љуби да се окрене духовности и бризи за ближње, а поготово за болесне љуба је описао како су његоша у писму обавестили да омер паша латас спрема поход на црну гору, при чему се владика одмах сетио страшног суда: „е, дабогда се на страшном суду погледао (паша) у очи са обилићем!“ загонетка његошевог лика и дубина његових поука пратиле су љубу, може се слободно рећи, кроз цео живот он се овој теми вратио у делу: о црногорцима (писма са цетиња 1878) сада је његов захват био много дубљи истраживао је прошлост народа, обичаје, духовност, зачетке књижевности применио је књижевни поступка који ће касније назвати „документарна проза“ и „полифонијско писање“ он о томе често казује у анегдотама, као да ублажава озбиљност теме коју износи пред читаоца поред лика људи који насељавају непроходне планине, јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша свети петар i петровић је приказан као одважни владика који сузбихришћанска етика петар i петровић његош — свети петар цетињски (1748–1830) петар ii петровић његош (1813–1851) јануар / фебруар 2021 61 хришћанска књижевност ја штетне појаве у својој пастви, умирује крвну освету и вешто преговара са страним изасланицима још у писмима из италије описао је како је св петар i био скроман у јелу детаљно је описано како је изабрао његоша за наследника и како га је упутио на школовање код јосифа троповића, који се, као што знамо, бринуо за манастир савину и цркву у топлој, код херцег новог приказано је и боловање св петра цетињског и како је често ишао на иванова корита, чија је вода сматрана за лековиту свако дрво под којим се св петар одмарао на путу од цетиња до иванових корита народ је сматрао благословеним и није их секао, мада су били оскудни у огреву његош је следио стрица на путу духовности, што се огледа у многим његовим делима и он се бавио умиривањем крвне освете често се заборавља (а љуба то напомиње), да се много старао и о народној ношњи и одредио јој крој и облик поред многих других ствари, љуба је забележио и његошево боловање приповедање је наставио тамо где је стао у писмима из италије његош је дошао у беч, где се болест погоршала, па су морали да му пуштају крв нису се сви лекари усуђивали да обаве ту ризичну интервенцију, па су то препуштали доктору шкоди, а кад њега нема др радишићу његош се вратио на цетиње, а крајњи исход се неизоставно ближио у једном тренутку било му је толико лоше, да су разматрали могућност да га у столици снесу до котора осетивши да се ближи неумитни крај, његош је објавио своју последњу вољу и открио да је тестамент поверио конзулу гагићу који је био у дубровнику опоменуо је главаре и сенаторе да чувају народ завршио је позивом да брину о сиротињи и да јој чине правду примио је причешће и последњим речима богу поверио старање о народу тако се растао са светом овај велики човек, владика, духовник, песник, државник, правдољубац растао се бринући о народу и о сиротињи, о онима о којима нема ко да брине бринуо је о другима чак и у последњем часу тако се, бележењем надахњујућих сећања, љуба ненадовић одужио великанима српске духовности, великим архијерејима и старешинама једног напаћеног народа драги викторе сергејевићу, неизоставно ћу вам послати причу, само ме не пожурујте“ тако је написао чехов у децембру 1899 године мирољубову, бившем појцу, а тада издавачу часописа за све и боготражитељу „послаћу вам причу архијереј“ прошло је више од године у марту 1901 године, олга книпер је добила писмо од њега из јалте „сада пишем причу архијереј, која ми седи у глави већ петнаестак година“ у августу исте године книпер је отишла у москву у театар чехов јој је 31-ог упутио нежно писмо са проблесцима туге – њему је тако досадно у самоћи, као да су га „затворили у манастир“ и опет фраза о архијереју: „ извукао сам из кофера“, и подухватио се писања пре петнаест година је замислио, пре скоро две године је обећао мирољубову, а сада тек што вади рукопис из кофера но, није лако ни писати: гости долазе од ујутро („манастир“) прича се може писати само у међувремену између даме-поклонице, лекара из москве и туберкулозног, који тражи у јалти пристаниште јесен жалосна лови мишеве, пушта их на слободу, побољева у децембру, две године после тога, како је обећао, пише мирољубову: „са архијерејем вас нећу преварити, послаћу пре или касније“ и послао је крајем фебруара 1902 године извињавао се – завршио је давно, али се преписивање показало тешко, јер „једнако побољева“ у априлу 1902 године се појавио архијереј, коначно у 4-ом броју часописа за све прича је невелика, заузела је свега неколико страница мирољубову се вероватно учинило чудним, због чега је преписка због исте трајала две године? о петнаест година он и није знао можда је ово и заиста чудно, али ево тако се десило, а зашто заправо, ми не знамо у сваком случају замисао је дуго лежала подземно није се започињао онај тајанствени живот, који рађа живо детенце он се започео онда, када је узрастао довољно сам, чехов врло је добро, што није напихришћанска етика 62 1 / 2021 чудесно слободно; он споро и тајно зри жуковски (шилер) „архијереј“ са руског превео: небојша ћосовић сао архијереја 80-их година: тада још није био спреман развитак уметника је прекаљивање укуса, чврста рука, одбацивање непотребног, заборав младићког писања – онај раст који се одвијао у чехову непрекидно напоредо са растом човека као и у јарузи, архијереј је написан са оном савршеном једноставношћу која се даје трудом током читавог живота но, ова прича није састављена, него створена, то јест у њој нема извештачености, већ је све живо све је непосредно и све је проживљено, иако је заправо замишљено бог зна када, могло заморити, учинити апатичним али није учинило над овом причом чехов је почео да ради неочекивано у јесен 1901 после кумиса, на који се надао, а пошто кумис није помогао и он почео слабити и побољевати у јалти, написао је тестамент олга книпер је одавно већ играла у москви, када је он окончао архијереја читавог живота његов унутрашњи развитак је ишао двема линијама – на разне стране тако је било и сада материјализам чехова добио је подршку у средини, где се он литерарно преселио (лева интелигенција) горког је схватао свакако потпуно, с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба веровати у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су исувише умне очи да би био верујући (горки), цркву и религију одавно je требало сломити итд ово је тада пут опште струје, он даје познатост и славу горки је сав био у овоме са чеховом је било сложеније, јер је и он сам био сложенији он је волео славу, али се држао на растојању од ње и владао је вешто собом и главно – у њему је било нечег подземног, нечега сасвим друге врсте са годинама, у страдањима од болести, у усамљеним јалтинским созерцањима, у предосећању блиског краја („пет годиница“), то подземно је расло и просветљавало се, тражило излаз и нешто му се откривало, а то он није могао изразити рационално ово је била несвесна светлост вишег света, царства божијег, које је „унутар вас“ младом, здравом, руменом чехову се оно мало откривало у студентским данима међутим, зрелом чехову је коначно било откривено зато он није могао у младости написати архијереја (чак и његов студент није био написан у младости) а архијереј је сведочанство зрелости, у предсмртној и несвесној просветљености сав архијереј је пун ове светлости у мужицима се она већ пробила, у причи у јарузи је дао дивне странице ноћног сусрета липе са мужицима у архијереју је подједнако неземно озарење разливено од првих страница приповести, од свеноћне у цветну суботу до краја дуго бденије служи преосвећени петар, већ болестан и све је дивно у цркви море људи, хришћанска књижевност антон павлович чехов (1860–1904), портрет из 1898 године, рад осипа е браза (извор: јандекс) јануар / фебруар 2021 63 свима се сјаје очи, као кроз маглу архијереју се чини да му је после врбице дошла мајка, проста жена, удова ђакона, коју он није видео 9 година, „и све време гледала на њега са радосним осмехом, док се није помешала с масом света и због нечега су му потекле сузе низ лице сузе су заблистале код њега на лицу, на бради и у близини још је неко заплакао, потом даље још неко други, потом још и још, и мало по мало црква се напунила тихим плачем“ откуда ово? зашто плачу сви? догађа ли се тако? но, ево чехов одмах узима такав тон, да покорава и убеђује: да, виши свет је присуствовао тада на цветном бденију панкратјевског манастира, он ће тако до краја и присуствовати у овом чудесном делу: и у месечевој светлости априлске ноћи, и у успоменама о детињству и љубави мајке према њему, и у смиреном оцу симеону, који се није могао сетити где се у светом писму помиње јегудилова магарица, и у сећању архијереја на своју дечачку „наивну веру“, када су носили по селима икону литијом, и у оном последњем предсмртном бденију великог четвртка, 12 јеванђеља, коју је служио кроз неколико дана преосвећени петар и сам наизуст читао прво, најдуже јеванђеље „сада се прослави син човјечији“ и „осећао се бодар, делатан, срећан“, као и увек када је служио у цркви виши свет је и у љубави мајке према њему, кога се бојала као архијереја ништа не значи, што је око њега убог и таман живот, и што сви дрхте пред архијерејем и ово га љути, и он нема с киме ни реч да прозбори чак рођена мајка, чак девојчица каћа, рођака, која све испушта из руку и којој се коса изнад чешља на глави сјаји као ореол – све је некако изван уобичајених граница у доњем, бедном, грешном свету нашем преосвећеном петру је тесно он се и болестан сећа свег детињства и живота у иностранству, где је био послан у јужни дивни град, где је живео усамљено и отмено, пишући научни рад све ово су одјеци вишег и ево смрт долази, коначно; управо на овој страсној се он приближава њој – није му се случајно слошило још на цветном бденију (трбушни тифус) мајка му је дошла у архијерејски конак, он би тако хтео да буде љубазан, и да помогне њој и сестричини каћи, но већ је касно он је одједном смршао, ослабио, престао да се осећа као архијереј, страшни начелник, напротив сада је последњи и незнатнији од свих „како је добро, – мислио је – како је добро“ мајка је одмах схватила да је ово крај „она се више није сећала да је он архијереј, и целивала га је као своје дете најрођеније „павлуша, чедо моје, рођени мој! шта је то с тобом? павлуша, одговори ми!“ „а он више није могао да изговори ни реч, ништа није схватао, и чинило му се како већ као обичан човек иде по некаквом пољу брзо, весело, лупкајући штапићем, а над њим је широко небо, заливено сунчевим сјајем, и он је сада слободан као птица, може да иде куда му се прохте!“ ишао је он коначно према богу своје приповести о свештенству чехов је започео са оцем христофором сиријским у степи, и наставио са ђаконом у двобоју, да би завршио ликом преосвећеног петра – сам, вероватно и несвестан да даје чудесну заштиту и чак превазношење оног свештенства, коме су већ зловесници припремали мученички венац чехов је добро познавао живот и није био склон једностраности и дотеривању и ево показује се, да када се узму његови ликови духовног сословија, ту скоро да нема негативних особа не знам, да ли је мирољубов схватао, какав му је дар послао чехов, могу само рећи, да он тада није био примећен и оцењен горки и андрејев су више галамили међутим, архијереј није био написан ради галаме ова прича, истинско ремек-дело, долазила је полако и као што је споро настајала, тако је и не журећи освајала све више и дубље као што је речено о зрну горушичином: „ иако мање од свију сјемена, али када узрасте, веће је од свих трава, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (види мт 13, 32)
... и српског израза онога што је у двадесетом веку названо — лаички апостолат две деценије на светосавском путу миленко бодин једно од бројних вечери благослов блаженопочившег патријарха иринеја јануар / фебруар 2021 55 творног основа српског националног бића на тај начин „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности начин деловања је истим путем задобијао смисао мисионарења на светосавски начин, а то значи изворно хришћанско просветитељство народа отуд вишегодишњи циклуси предавања и трибина за многобројне посетиоце у клубу српског православља „боготражитељ“ отуд и богатство, и за многе неочекивана разноликост, културних догађаја како у „боготражитељу“, тако и на многим другим местима на тај начин је „студенички круг“ сведочио и животодавну улогу светосавске просвете, доказујући да је исправно схваћена православна вера у срцу живота, а не изван њега како је и речено, наша вера је вера живих људи у живога бога кроз највећи пројекат „студеничког круга“, назван „боготражитељ“, обухваћен је свеукупни рад у клубу српског православља истог имена, стварање часописа под тим именом и електронских канала комуникације само унутар овог пројекта, жива реч светосавља допрла је до десетина хиљада људи поред тога, „студенички круг“ је живом речју назвао и своју издавачку библиотеку, кроз чију је делатност објављено око 15 наслова реч је о књигама које су углавном настале у крилу „студеничког круга“ и посвећена су управо доминантно преточеном искуству из рада у књижевни и научни облик „студенички круг“ је настојао да обезбеди живу везу између манастирског начина обликовања духовности и онога, који се у бројне активности у клубу су годинама одржавани циклуси предавања као што су: здравље и православље, звоно на узбуну (ишчезавање српског језика), мала школа православне културе, православље на делу сваке прве среде у месецу одржава се гусларско вече, а сваког петка духовно било је много књижевних, музичких, песничких вечери, отворено је низ изложби: слика, икона, ручних радова, дубореза и честитки бројни пројекти су настали у крилу студеничког круга, као што су: распето косово за васкрс србије, дани видовдана, дани породичних вредности и преобразимо себе да бисмо преобразили србију у сарадњи са министарством одбране, пуних седам година, друштво је организовало добротворне приредбе за манастире: драганац, зочиште, свети архангели (сви са ким), као и три за манастир свете тројице (код љубовије) затим, одржан је концерт за две породице пострадале у земљотресу који је погодио краљево, па за децу са посебним потребама из београда, као и за вртић у ораховцу (ким) круг је дао свој допринос у очувању ћирилице, као и у борби против беле куге у боготражитељу је организовано неколико школа: иконописа, мозаика и минијатуре, школа калиграфије, црквенословенског језика са појањем, као и школа руског језика патријарх обрадован обимним радом студеничког круга последње предавање и гостовање жарка видовића хришћански живот 56 1 / 2021 различитим видовима може остваривати у световним, односно градским срединама и због тога је настојао да просвети људе позивом на љубав према манастирима који су нарочито угрожени, од светиња на косову и метохији, преко далматинског косова, па све до оживљавања манастирских обитељи у средишњем делу србије то је чинио организујући и прожимајући својом душом добротворне културно уметничке приредбе и догађаје у концертним салама, али и на трговима градова, а све у сврху повезивања људи са светињом „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза оног што је у двадесетом веку названо – лаички апостолат јер, многи који су знали заборавише, а многи и не знају да је лаос народ који у себи носи призив господњи светим апостолима речју: „идите и крстите све народе у име оца и сина и светога духа“ светосавље, на трагу другог српског спаситеља, како га је назвао свети николај жички, трајни је просветно-мисионарски циљ обожења српског народа, али и као пример обожења за све људе и народе света на том путу просветљења света, како би рекао други светионик српског богословља, свети ава јустин ћелијски, „студенички круг“, у бури световних искушења остаје, и уз божију помоћ, иде ка циљу а то је у радост васкрсења православља у српском народу, у радост васкрсења наше отаџбине србије, у радост васкрсења као победе христове над силама таме св тројица, слава друштва, о михаило сече колач занимљиве теме окупљају велики број посетилаца занимљиве теме окупљају велики број посетилаца о воја билбија први пут пева поему српско срце јоханово пред аутором, веселином џелетовићем и бројном публиком „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности хришћански живот јануар / фебруар 2021 57 арабљанско освајање на истоку византијског царства (египат, сирија, палестина) у vii вијеку, затим реакција из правца запада, тачније крсташки ратови (cruce signati), од xi до xiii вијека и најпослије реакција на реакцију – отоманско освајање хришћанске византије, а касније и словенских земаља у xiv вијеку, у великој мјери пореметили су међуетничке и међуконфесионалне односе у хришћанском и муслиманском свијету ова чињеница, не само да је довела до захлађења односа између хришћана и муслиманâ, већ је на дуже вријеме одложила озбиљан и темељан теолошки дијалог између двије стране одсуство дијалога на вишем нивоу примјетно је и данас међутим, будући да ниједна свјетска монотеистичка религија не искључује дијалог, макар декларативно, већ га афирмише, у посљедњих неколико деценија учестали су сусрети и дијалог између хришћанских и муслиманских теолога на нижем нивоу ради истраживања различитих потреба од заједничког интереса међусобно повезивање исламског свијета у разне лиге, удружења, асоцијације и томе слично не би требало да, у оквиру свог развоја, спречава дијалог тог свијета и са немуслиманима и обрнуто у том смислу неопходно је истаћи да би дијалог требало да буде конструктиван, тј да подразумијева међусобно уважавање странâ учесницâ, дијалог из којег ниједна страна не би требало да изиђе обесправљена и понижена по било којем основу! уколико су стране учеснице дијалога неравноправне, онда је свакако мања штета изостанак дијалога, све док за његово вођење не буду створени адекватни услови увијек је неопходно правити дистинкцију између обичних вјерника и тзв вјерникâ с фундаменталистичким схватањима у било којој религији сходно реченом, нису сви муслимани вјерски фундаменталисти, али ни сви вјерски фундаменталисти нису муслимани третирати све муслимане као вјерске фундаменталисте је стереотип такође, важно је нагласити и то да вјерски фундаментализам није иманентан ни јудаизму, ни хришћанству, нити исламу, али је феномен богословски дијалог одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ јереј др живко илић епископ захумско–херцеговачки и приморски димитрије и муфтија мостарски салем дедовић (фото: епархија зхп) 58 1 / 2021 који, изгледа, може да се појави само у монотеистичким религијама важно је рећи и то да ниједна монотеистичка религија није имуна на појаву вјерско-фундаменталистичких тенденција озбиљну активност у правцу хришћанско-исламског дијалога, у посљедњих педесет година, развио је одсјек дијалога с људима друге вјере (dialogue with men of other faiths) поводом другог ватиканског концила и послије њега, римокатоличка црква, својом историјском декларацијом о односима цркве с нехришћанским религијама (nostra aetate, 1965), пажљиво је његовала односе с муслиманима данас иницијативу обично преузимају различити универзитетски кругови, међународне црквене организације, научне институције и истраживачки центри осим хришћанских, иницијативу за сазивање релевантних конференција, сада преузимају и муслимански кругови, из чега видимо обострану отвореност за међурелигијску сарадњу упоредо с класичним теолошким питањима, која настављају да обузимају двије стране, попут догме о пресветој тројици, божанства господа исуса христа, личности мухамеда, схватања о курану и уопште питања тумачења светих списа, постоје многи савремени проблеми о којима је дијалог мање тежак то су проблеми у вези са схватањем историје, проблеми сарадње с људима других религија, проблеми његовања мирољубивог амбијента и разумијевања међу људима закључујући, желим рећи да је присуство толеранције муслиманâ према инославнима варијабилног карактера, тј од државе до државе у исламском свијету се разликује све оно, што хришћане и муслимане дијели, требало би у перспективи оставити на страну и дијалог развијати искључиво у правцу плодотворног доприноса свјетском миру и у правцу међурелигијске толеранције и саживота у први мах изгледа као да то до сада није био случај чињеница је да декларативне међурелигијске толеранције није мањкало, али будући да је била само декларативна, често су чланови и једне и друге конфесије од политичких фактора у својим државама били регрутовани да „бране“ вјеру од насртаја наводних непријатеља вјере, али, притом, не схватајући да су њиховој вјери већа пријетња били они који су вршили регрутовање неголи они против којих су регрутовани из разлога одсуства дјелатне међурелигијске толеранције неријетко је долазило и до етничких сукоба, нпр на простору бјр босне и херцеговине одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости! дакле, не декларативна, него дјелатна међурелигијска толеранција јесте тема којој у будућности обавезно треба посветити већу пажњу, неголи што је то био случај до сада богословски дијалог патријарх иринеј и муфтија мевлуд дудић са сарадницима (фото: информативна служба спц) јануар / фебруар 2021 59 наш славни путописац, љубомир п ненадовић слао је из иностранства опширна писма оцу проти матеји, сродницима и пријатељима у њима је описивао земље у којима је боравио, пределе које је видео и људе које је сретао од свих тих писама посебан значај има оно које је, из напуља, 8 априла 1851 године, упутио ђорђу малетићу, професору гимназије у београду у њему љуба исказује одушевљење виђеним, пре свега посетом везуву и вергилијевом гробу, и покушава да дочара боје и звуке једне далеке земље младалачки понесено, са пуно идеализма и романтике, чари једног изазовног путовања оживеле су пред читаоцима у разиграној игри речи тек на средини писма љуба узгред саопштава да је упознао црногорског владику с којим често иде у шетњу чамцем или колима, а онда се занесено враћа на опис путовања по природним и археолошким лепотама егзотичне италије седамнаест година касније, љуба, сада већ прослављени писац, у свом листу шумадинка, се враћа својим прекоморским доживљајима он је то описао у фељтону владика црногорски у италији у својим новинама (1868), а затим, годину дана касније, објавио као књигу писма из италије лепоте италијe су и даље су присутне, али ту сада доминирају друге теме сусрети са људима и историјским знаменитостима су у првом плану у једној уравнотеженој прози, стилски доста изнијансираној, промичу градови, села, реке, језера, пећине, бродови, али над свиме тиме доминира лик владике његоша и његових пратилаца, перјаника вукала и сердара андрије сам сусрет двојице наших великана помало је необичан по савету једног странца, љуба је отишао на литургију у православну капелу која је постојала у згради руског посланства по завршеној служби, готово случајно, упознао је перјаника вукала у живописној народној ношњи како жури низ степениште перјаник га је одвео до владике његоша и тако је започело њихово пријатељство његошев лик очарао је љубу, који покушава да га верно прикаже и пажљиво дочара читаоцима за љубу, владика је, пре свега, велики песник и државник који пати због народних послова и љуте болести која га мучи у свом том опису, љуба приказује његоша и као духовника те странице нису тако ретке, али измичу пажњи читалаца, јер су ушушкане у обиљу догађаја, места и људи које путописац помиње у овом делу када су владика и путописац посетили палату богатог лукула, затекли су тамо просјака коме су уделили милостињу у музеју је хришћанска етика јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша сећања љубе ненадовића на велике архијереје др ђорђе вуковић портрет љубе ненадовића (1826–1895) — књижевника и песника,члана српске kраљевске академије (извор: википедија) 60 1 / 2021 владика посматрао неке слике, посебно се задржао на једној од вандика, и том приликом се нашалио: „ваљда ми се зато допадају његове картине (слике), што му је име налик на моје (владика)“ већ овај детаљ оправдава каснију љубину тврдњу (изречену у писмима са цетиња) да владика његош никад није заборављао свој владичански чин и дужности које из њега проистичу за рушевине некад величанствене вароши помпеје, владика је љуби рекао: „она (разрушена помпеја) опомиње човека на његово ништавило“ у другом музеју владика је помно проучавао рафаелову слику „преображење“ и после пола сата, како се љуба изразио, проучавања божанског лица христовог, објавио свој закључак: „заиста кад би ова христова слика могла проговорити, прве би јој речи биле: „не чините другима оно што сами себи не желите“ силазили су и у сибилину пећину, али се његош стално шалио и певао стихове из народних песама забележено је како се владика често спомињао свога стрица, свeтог петра цетињског и питао се шта би он радио у овим тешким тренуцима више пута је упозоравао љубу да не поклања толико пажње разним церемонијама и протоколима, него да се посвети другим стварима и кад га је позивао да поклони пажње њему, владици, мислимо да је његош заправо желео да каже љуби да се окрене духовности и бризи за ближње, а поготово за болесне љуба је описао како су његоша у писму обавестили да омер паша латас спрема поход на црну гору, при чему се владика одмах сетио страшног суда: „е, дабогда се на страшном суду погледао (паша) у очи са обилићем!“ загонетка његошевог лика и дубина његових поука пратиле су љубу, може се слободно рећи, кроз цео живот он се овој теми вратио у делу: о црногорцима (писма са цетиња 1878) сада је његов захват био много дубљи истраживао је прошлост народа, обичаје, духовност, зачетке књижевности применио је књижевни поступка који ће касније назвати „документарна проза“ и „полифонијско писање“ он о томе често казује у анегдотама, као да ублажава озбиљност теме коју износи пред читаоца поред лика људи који насељавају непроходне планине, јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша свети петар i петровић је приказан као одважни владика који сузбихришћанска етика петар i петровић његош — свети петар цетињски (1748–1830) петар ii петровић његош (1813–1851) јануар / фебруар 2021 61 хришћанска књижевност ја штетне појаве у својој пастви, умирује крвну освету и вешто преговара са страним изасланицима још у писмима из италије описао је како је св петар i био скроман у јелу детаљно је описано како је изабрао његоша за наследника и како га је упутио на школовање код јосифа троповића, који се, као што знамо, бринуо за манастир савину и цркву у топлој, код херцег новог приказано је и боловање св петра цетињског и како је често ишао на иванова корита, чија је вода сматрана за лековиту свако дрво под којим се св петар одмарао на путу од цетиња до иванових корита народ је сматрао благословеним и није их секао, мада су били оскудни у огреву његош је следио стрица на путу духовности, што се огледа у многим његовим делима и он се бавио умиривањем крвне освете често се заборавља (а љуба то напомиње), да се много старао и о народној ношњи и одредио јој крој и облик поред многих других ствари, љуба је забележио и његошево боловање приповедање је наставио тамо где је стао у писмима из италије његош је дошао у беч, где се болест погоршала, па су морали да му пуштају крв нису се сви лекари усуђивали да обаве ту ризичну интервенцију, па су то препуштали доктору шкоди, а кад њега нема др радишићу његош се вратио на цетиње, а крајњи исход се неизоставно ближио у једном тренутку било му је толико лоше, да су разматрали могућност да га у столици снесу до котора осетивши да се ближи неумитни крај, његош је објавио своју последњу вољу и открио да је тестамент поверио конзулу гагићу који је био у дубровнику опоменуо је главаре и сенаторе да чувају народ завршио је позивом да брину о сиротињи и да јој чине правду примио је причешће и последњим речима богу поверио старање о народу тако се растао са светом овај велики човек, владика, духовник, песник, државник, правдољубац растао се бринући о народу и о сиротињи, о онима о којима нема ко да брине бринуо је о другима чак и у последњем часу тако се, бележењем надахњујућих сећања, љуба ненадовић одужио великанима српске духовности, великим архијерејима и старешинама једног напаћеног народа драги викторе сергејевићу, неизоставно ћу вам послати причу, само ме не пожурујте“ тако је написао чехов у децембру 1899 године мирољубову, бившем појцу, а тада издавачу часописа за све и боготражитељу „послаћу вам причу архијереј“ прошло је више од године у марту 1901 године, олга книпер је добила писмо од њега из јалте „сада пишем причу архијереј, која ми седи у глави већ петнаестак година“ у августу исте године книпер је отишла у москву у театар чехов јој је 31-ог упутио нежно писмо са проблесцима туге – њему је тако досадно у самоћи, као да су га „затворили у манастир“ и опет фраза о архијереју: „ извукао сам из кофера“, и подухватио се писања пре петнаест година је замислио, пре скоро две године је обећао мирољубову, а сада тек што вади рукопис из кофера но, није лако ни писати: гости долазе од ујутро („манастир“) прича се може писати само у међувремену између даме-поклонице, лекара из москве и туберкулозног, који тражи у јалти пристаниште јесен жалосна лови мишеве, пушта их на слободу, побољева у децембру, две године после тога, како је обећао, пише мирољубову: „са архијерејем вас нећу преварити, послаћу пре или касније“ и послао је крајем фебруара 1902 године извињавао се – завршио је давно, али се преписивање показало тешко, јер „једнако побољева“ у априлу 1902 године се појавио архијереј, коначно у 4-ом броју часописа за све прича је невелика, заузела је свега неколико страница мирољубову се вероватно учинило чудним, због чега је преписка због исте трајала две године? о петнаест година он и није знао можда је ово и заиста чудно, али ево тако се десило, а зашто заправо, ми не знамо у сваком случају замисао је дуго лежала подземно није се започињао онај тајанствени живот, који рађа живо детенце он се започео онда, када је узрастао довољно сам, чехов врло је добро, што није напихришћанска етика 62 1 / 2021 чудесно слободно; он споро и тајно зри жуковски (шилер) „архијереј“ са руског превео: небојша ћосовић сао архијереја 80-их година: тада још није био спреман развитак уметника је прекаљивање укуса, чврста рука, одбацивање непотребног, заборав младићког писања – онај раст који се одвијао у чехову непрекидно напоредо са растом човека као и у јарузи, архијереј је написан са оном савршеном једноставношћу која се даје трудом током читавог живота но, ова прича није састављена, него створена, то јест у њој нема извештачености, већ је све живо све је непосредно и све је проживљено, иако је заправо замишљено бог зна када, могло заморити, учинити апатичним али није учинило над овом причом чехов је почео да ради неочекивано у јесен 1901 после кумиса, на који се надао, а пошто кумис није помогао и он почео слабити и побољевати у јалти, написао је тестамент олга книпер је одавно већ играла у москви, када је он окончао архијереја читавог живота његов унутрашњи развитак је ишао двема линијама – на разне стране тако је било и сада материјализам чехова добио је подршку у средини, где се он литерарно преселио (лева интелигенција) горког је схватао свакако потпуно, с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба веровати у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су исувише умне очи да би био верујући (горки), цркву и религију одавно je требало сломити итд ово је тада пут опште струје, он даје познатост и славу горки је сав био у овоме са чеховом је било сложеније, јер је и он сам био сложенији он је волео славу, али се држао на растојању од ње и владао је вешто собом и главно – у њему је било нечег подземног, нечега сасвим друге врсте са годинама, у страдањима од болести, у усамљеним јалтинским созерцањима, у предосећању блиског краја („пет годиница“), то подземно је расло и просветљавало се, тражило излаз и нешто му се откривало, а то он није могао изразити рационално ово је била несвесна светлост вишег света, царства божијег, које је „унутар вас“ младом, здравом, руменом чехову се оно мало откривало у студентским данима међутим, зрелом чехову је коначно било откривено зато он није могао у младости написати архијереја (чак и његов студент није био написан у младости) а архијереј је сведочанство зрелости, у предсмртној и несвесној просветљености сав архијереј је пун ове светлости у мужицима се она већ пробила, у причи у јарузи је дао дивне странице ноћног сусрета липе са мужицима у архијереју је подједнако неземно озарење разливено од првих страница приповести, од свеноћне у цветну суботу до краја дуго бденије служи преосвећени петар, већ болестан и све је дивно у цркви море људи, хришћанска књижевност антон павлович чехов (1860–1904), портрет из 1898 године, рад осипа е браза (извор: јандекс) јануар / фебруар 2021 63 свима се сјаје очи, као кроз маглу архијереју се чини да му је после врбице дошла мајка, проста жена, удова ђакона, коју он није видео 9 година, „и све време гледала на њега са радосним осмехом, док се није помешала с масом света и због нечега су му потекле сузе низ лице сузе су заблистале код њега на лицу, на бради и у близини још је неко заплакао, потом даље још неко други, потом још и још, и мало по мало црква се напунила тихим плачем“ откуда ово? зашто плачу сви? догађа ли се тако? но, ево чехов одмах узима такав тон, да покорава и убеђује: да, виши свет је присуствовао тада на цветном бденију панкратјевског манастира, он ће тако до краја и присуствовати у овом чудесном делу: и у месечевој светлости априлске ноћи, и у успоменама о детињству и љубави мајке према њему, и у смиреном оцу симеону, који се није могао сетити где се у светом писму помиње јегудилова магарица, и у сећању архијереја на своју дечачку „наивну веру“, када су носили по селима икону литијом, и у оном последњем предсмртном бденију великог четвртка, 12 јеванђеља, коју је служио кроз неколико дана преосвећени петар и сам наизуст читао прво, најдуже јеванђеље „сада се прослави син човјечији“ и „осећао се бодар, делатан, срећан“, као и увек када је служио у цркви виши свет је и у љубави мајке према њему, кога се бојала као архијереја ништа не значи, што је око њега убог и таман живот, и што сви дрхте пред архијерејем и ово га љути, и он нема с киме ни реч да прозбори чак рођена мајка, чак девојчица каћа, рођака, која све испушта из руку и којој се коса изнад чешља на глави сјаји као ореол – све је некако изван уобичајених граница у доњем, бедном, грешном свету нашем преосвећеном петру је тесно он се и болестан сећа свег детињства и живота у иностранству, где је био послан у јужни дивни град, где је живео усамљено и отмено, пишући научни рад све ово су одјеци вишег и ево смрт долази, коначно; управо на овој страсној се он приближава њој – није му се случајно слошило још на цветном бденију (трбушни тифус) мајка му је дошла у архијерејски конак, он би тако хтео да буде љубазан, и да помогне њој и сестричини каћи, но већ је касно он је одједном смршао, ослабио, престао да се осећа као архијереј, страшни начелник, напротив сада је последњи и незнатнији од свих „како је добро, – мислио је – како је добро“ мајка је одмах схватила да је ово крај „она се више није сећала да је он архијереј, и целивала га је као своје дете најрођеније „павлуша, чедо моје, рођени мој! шта је то с тобом? павлуша, одговори ми!“ „а он више није могао да изговори ни реч, ништа није схватао, и чинило му се како већ као обичан човек иде по некаквом пољу брзо, весело, лупкајући штапићем, а над њим је широко небо, заливено сунчевим сјајем, и он је сада слободан као птица, може да иде куда му се прохте!“ ишао је он коначно према богу своје приповести о свештенству чехов је започео са оцем христофором сиријским у степи, и наставио са ђаконом у двобоју, да би завршио ликом преосвећеног петра – сам, вероватно и несвестан да даје чудесну заштиту и чак превазношење оног свештенства, коме су већ зловесници припремали мученички венац чехов је добро познавао живот и није био склон једностраности и дотеривању и ево показује се, да када се узму његови ликови духовног сословија, ту скоро да нема негативних особа не знам, да ли је мирољубов схватао, какав му је дар послао чехов, могу само рећи, да он тада није био примећен и оцењен горки и андрејев су више галамили међутим, архијереј није био написан ради галаме ова прича, истинско ремек-дело, долазила је полако и као што је споро настајала, тако је и не журећи освајала све више и дубље као што је речено о зрну горушичином: „ иако мање од свију сјемена, али када узрасте, веће је од свих трава, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (види мт 13, 32)
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
Одреднице:
1. 286687 / ...круг“ је, такорећи природно, деловао на про ДУБЉИ? вању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности хришћански живот јануар / фе ...
2. 295005 / ...о црногорцима (писма са цетиња 1878) сада је његов захват био много ДУБЉИ истраживао је прошлост народа, обичаје, духовност, зачетке књижевности применио је књижевни поступка који ће кас...
1. 286687 / ...круг“ је, такорећи природно, деловао на про ДУБЉИ? вању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности хришћански живот јануар / фе ...
2. 295005 / ...о црногорцима (писма са цетиња 1878) сада је његов захват био много ДУБЉИ истраживао је прошлост народа, обичаје, духовност, зачетке књижевности применио је књижевни поступка који ће кас...
52
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
...душе која жртвује материјално ради духовног један од најДУБЉИ?📌 х и најпоетичнијих еванђелских догађаја јесте разговор исусов са женом самарјанком који нам открива велику истину да је
...душе која жртвује материјално ради духовног један од нај
МЕТА инфо: Р:24589 К:177123 Д:98
| Свеска 379 |
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... сина (лк 7, 13), спасава од убиства жену затечену у прељуби (јн 8, 3–11) и опрашта другој грешници која помазује миром његове ноге(лк 7, 36–50) и чак је наводи као примјер вјере фарисејима за углед је навео и удовицу с њеном лептом (мк 12, 42–44, лк 21, 2–4), истичући тиме узвишену племенитост душе која жртвује материјално ради духовног један од најдубљих и најпоетичнијих еванђелских догађаја јесте разговор исусов са женом самарјанком који нам открива велику истину да је мјесто сусрета са богом, у ствари – срце човјеково и да су плод тога сусрета – дух и истина, који се усељавају у човјека који живи вјером предање казује да је самарјанка, која је бесједила са христом код студенца јаковљевог, читав свој каснији живот посветила проповиједи јеванђеља пострадала је за вјеру и празнује се као св мученица фотина самарјанка еванђелско казивање о страдању господњем носи један нарочит детаљ који нас дубоко потреса, а то је вјерност христу оних малобројних, углавном жена: а стојаху код крста исусова мати његова, и сестре матере његове марија клеопова, и марија магдалина (јован 19, 25) они који су за вријеме христове проповиједи били непрестано уз њега, у тим страшним часовима су се разбјежали у страху, док су се они које готово да нисмо, или смо их само спорадично сретали на страницама јеванђеља, и којима христос није ни говорио о свом васкрсењу, показали као највјернији и најистрајнији у љубави жене излазе рано ујутро на гроб са мирисима, иако знају да је гроб запечаћен тешким каменом иако су, по ријечима апостола павла, „слабији сасуд“, оне су ради њихове дубоке вјере и љубави удостојене да прве приме вијест о васкрсењу послије пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом посвједочиле еванђелску љубав и чврсту вјеру, оно што је једино сијало у тами страсне седмице и најтежим тренуцима када је спаситељ предавао себе на жртву и у апостолској цркви жене су имале важну улогу у ширењу јеванђеља и дјелима милосрђа, а које им мојсијев закон није дозвољавао из дјела апостолских и посланица апостола павла сазнајемо да жене пророкују (дјел 2, 17; 1кор 11, 5), да учествују и помажу у оснивању црквених заједница, као лидија из града тијатирског (дјел 16, 14), хлоја у коринту (1кор 1, 11), фива у кенхреји (рим 16, 1), марија, трифена, трифоса, јулија у риму (рим 16, 6–15) и др дакле, жене које помиње јеванђеље су на разне начине послужиле христу и његовом прослављењу једне су посвједочиле исуса као месију (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге су у сусрету с њим пружиле образац дубоке вјере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га миром, наговјештавајући тако његову крсну смрт (марија магдалина) кроз ликове ових жена открива се спасоносна сила вјере и смисао истинског служења и корачања за христом зато њима припада посебно мјесто и улога у новом завјету, као обрасцима служења христу у дјелу спасења свијета и човјека аутор је парох будвански богомајка са мироносицама, византијски мозаик (извор: ruiconru) мај / јун 2021 35 тема броја читајући свештено јеванђеље, видимо да су господа нашег исуса христа, током његовог земаљског живота и служења, пратиле жене чији је значај изузетно истакнут неке од жена која се спомињу у светоме писму сведоче о месији (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге представљају образац дубоке вере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га за служење и за смрт, четврте добијају исцељење и самим тим укрепљују веру присутних прва међу женама која се спомиње је јелисавета, мајка светога јована, пророка, претече и крститеља господњег она је прва међу људима дознала за долазак господа који се тада налазио у утроби пресвете дјеве: и повика узвишеним гласом и рече: благословена си ти међу женама и благословен плод утробе твоје (лк 1, 42) у светлим ликовима праведнога симеона богопримца и пророчице ане, господ се јавио израиљу и ана је прослављала господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у јерусалиму (лк 2, 38) тако је она постала друга, после јелисавете, која је посведочила о доласку месије поред овога, не заборавимо да је жена самарјанка, са којом је спаситељ наш разговарао, прва која је господа исуса христа препознала као месију и вечног учитеља и спаситеља у пету недељу по пасхи господњој, заоденути пасхалном радошћу, а у попразништву празника преполовљења педесетнице, црква празнује догађај сусрета господа исуса христа са женом самарјанком крај кладенца (бунара) јаковљевог дошавши са вером самарјанка на бунар, виде те као воду премудрости, којом си је напојио изобилно: и царство небеско наследи вечно, као свеславна, појемо у кондаку овог недељног дана дакле, жена самарјанка примивши од христа воду живота вечнога, испунила је себе истином, а врхунац њене вере и жртве била је њена мученичка кончина света мученица фотитема броја у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима примери оваплоћене љубави и истинског живота по богу бранислав илић христос и самарјанка, православна икона из 17 века, чува се у државном историјском музеју у москви (извор: stroimhramru) 36 3 / 2021 тема броја на (жена самарјанка), која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, према тексту њеног житија, бачена је у бунар, где је мученички пострадала и од господа овенчана неувелим венцем мучеништва у календару њен спомен савршавамо 2 априла/20 марта у недељу седамнаесту по педесетници на литургији се чита свештено зачало о великој и непоколебивој вери жене хананејке иако припадница незнабожачког народа, жена хананејка, чији је сусрет са господом христом описан у јеванђељу по матеју (зач 62, 15, 21–28), истрајна је у својој вери да управо он може исцелити њену ђавоиману кћер као таква, пример је свима, од ученика господњих до нас савремених хришћана, да су, ваистину, истините речи светога апостола павла који громогласно даје дефиницију вере и каже да је: вера основ свега чему се надамо, и потврда ствари невидљивих при спомену снажне вере жене хананејке, у наш ум долази и предивни пример жене која је више година боловала од течења крви, а коју је исцелио једини истински лекар душе и тела велика је била вера ове жене која је већ дванаест година патила и боловала од ове тешке и мучне болести и није могла да се исцели, због чега је у маси народа пришла господу и дотакла крај његове одеће христос је упитао ко га је дотакао, са жељом да жена посведочи о свом исцељењу жена му је пришла у страху и трепету и пала на колена пред њим, али је тада зачула спаситељеве речи: не бој се, кћери, вера твоја спасла те је (лк 8, 48) јасно је да су оквири једног чланка малени и није могуће да се на захтевне и важне теме, као што је ова, спомене и објасни све ово скромно казивање о предивним примерима жена које се спомињу у светоме писму, а чији су благословени пример за нас од изузетног значаја, крунисаћемо указивањем на значај светих жена мироносица сва четири еванђелиста наводе марију, рођену у галилејском граду магдала, марију из које је господ истерао седам демона друга мироносица, марија јосијина, мајка јакова и јосије, следила је за спаситељем до самог гроба саломија је била мајка заведејевих синова, апостола јована и јакова осим марије магдалине и марије јаковљеве, свети апостол лука наводи жене мироносице – јовану, као и друге, не називајући их по именима (лк 24, 10) мироносица јована, била је жена хузе, иродовог домоуправитеља коју је господ такође исцелио од тешке болести према речима светог апостола и јеванђелисте луке, међу женама су несумњиво биле сусана (лк 8, 1–3) и многе друге које су служиле христу наравно, женама мироносицама су припадале сестре праведнога лазара, марија и марта, које су биле верне сапутнице христове за време страсне (страдалне) недеље црква нас води кроз искуство гроба и тајну смрти богочовекове, и учи нас библијском смислу ових догађаја – благословене суботе, седам дана стварања и одмора божијег у трећу недељу по пасхи, коју називамо недељом мироносица, црква богослужбено прославља (споља гледано) „споредне“ личности – оне људе који су положили исуса у гроб – да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости то је храброст оних који делају далеко од очију света свете мироносице свете мироносице! о, чудесне жене! о, какве венце небески свет плете за мироносице боље и светије неголи за нас људе када су јурнули на господа христа јерусалимљани, и научници, и фарисеји, и књижевнци јеврејски, и други, жене (мироносице) су плакале и ридале за господом христом… вера њихова била је јача од вере ученика христових вера жена јача је од вере људи, и зато се господ васкрсли јавио прво мироносицама, јавио се прво марији магдалини и марији јаковљевој, јавио се њима, јер су служиле њему и веровале у њега свим срцем, свом душом, свим бићем својим и први васкршњи поздрав, ангелски поздрав: „христос васкрсе!“ био је упућен светим мироносицама, прва блага вест (преподобни јустин ћелијски) мај / јун 2021 37 и који су непознати јавности посебну пажњу богослужење ове седмице усмерава на жене мироносице наглашавајући њихову веру и љубав, али посебно храброст коју су имале иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу после пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима, када спаситељ себе предаваше на жртву и када се апостоли од страха разбежаше, оне су остале верне господу до краја ово нам потврђује и знаменити протојереј александар шмеман следећим речима: излазак мироносица нас стално подсећа на то да су једино њихова љубав и верност сијали у безнадежној тами страсне седмице тај излазак нас непрестано подсећа на то да у овом свету нису умрли и ишчезли ни верност, ни љубав тај њихов излазак суди нашем малодушју, нашем страху, нашем вечитом и ропском самооправдавању тајанственом јосифу, никодиму и тим женама мироносицама, које су пре свитања изашле на гроб христов, посвећено је тако мало места у јеванђељу а управо се ту, у њиховој верности, решава вечна судбина свакога од нас тема броја иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу 38 3 / 2021 у мноштву изузетних женских ликова у библији, једно од посебних места припада рути њена љубав и поштовање према свекрви, због чега је задобила велики благослов од бога, увек су актуелни и поучни за сваку хришћанку повест коју нам преноси свето писмо започиње ван палестине, обећане земље, у крајевима моавским тамо је дошао из витлејема, човек по имену елимелех, заједно са својом женом нојемином и два сина, у потрази за бољим животом због глади у њиховој отаџбини елимелех се убрзо упокојио док нојемина остаје са своја два сина у туђини када су стасали за женидбу, синови ступају у брак са моавкама, рутом и орфом нојемина се радовала снајама као својим кћерима и пазила их је са највећом љубављу њена се радост ипак убрзо претвара у жалост: оба сина су се упокојила после само десетак година брака, а жељене унуке бака није дочекала нојемина тада решава да се врати у своју отаџбину, витлејем, макар да умре у миру и на растанку благосиља своје снаје: „да вам да господ да нађете починак свака у дому мужа својега и пољуби их; а оне повикавши заплакаше“ (рута 1, 9) она саветује снаје да нађу своју срећу, свију породична гнезда и да не остају поред ње и не саучествују у њеној жалосној судбини орфа плачући одлази, док рута не жели ни да чује за растанак: „немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је бог мој бог где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена то нека ми учини господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом“ (рута 1, 16–17) заиста чудесна љубав снаје према свекрви! њих две тада крећу заједно на пут и враћају се у витлејем, где почиње борба да се преживи сиротице, без парчета своје земље, могу само да иду у надницу или сабирају остатке рута зато одлази на њиве да пабирчи тј скутема броја својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја љубав према свекрви протонамесник милорад мировић рута среће воза рут 2 , средњовековна илуминација (извор: пинтерест) мај / јун 2021 39 пља зрнца жита која преостану жетеоцима од њих ће остарела свекрва правити хлеб са којим ће се прехранити њих две видећи њихову љубав и жртву младе руте, господ их не оставља већ изобилно благосиља нојемина мудро саветује снају да прихвати наклоност вооза, домаћина на чијим је њивама пабирчила вооз убрзо жени руту која своју свекрву доводи у свој нови дом, пази је и негује и рађа јој жељено унуче, овида преподобни пајсије светогорац каже да нема круга који се код господа неће завршити завршетак неког дочекамо за месец дана, неког за годину, неког за деценију неког не дочекамо у нашем животу већ после смрти, када душа из раја гледа испуњење божијег промисла својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја који ће имати седам синова иако најсиромашнији и најнезнатнији у читавом витлејему, дом јесејев ће постати најславнији, јер ће његов најмлађи син, давид, постати јеврејски цар: најпобожнији и најсмиренији цар који је икада живео, онај који ће господу испевати чудесне псалме које и данас читамо и певамо са умиљењем у потомству тога цара, родиће се и цар над царевима и господ над господарима, син божији, поставши син човечији, исус христос преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци он је дошао да оно што је растављено сједини у једно, цркву своју у цркви се сви народи стапају у један нови род, хришћански, царско свештенство, свети род у тај род свети сава ће увести и наш народ попут господа, у коме су по чину мелхиседековом, били сједињени и царски род, преко давида из чијег племена је био јосиф заручник, и свештенички, јер је богомајка марија од кћери аронових као дете свештеника јоакима и попадије ане, и у светом сави је било сједињено царско порекло и свештеничко достојанство идеал светости постаће кроз њега највиши идеал нашега народа, а задужбинарство највећи израз животног постигнућа заслуга светога саве биће то да сва српска земља буде украшена прелепим храмовима и манастирима, а свето писмо и духовна литература најчитаније штиво рута је у његово време била добро позната свакој српској девојци која се спремала за удају, јер су мајке саветовале кћери да њеним стопама ходе и на њен начин се понашају, са љубављу и поштовањем према новим родитељима, свекру и свекрви нека би и данас тако било аутор је парох при храму преподобне мати параскеве (у изградњи) у новом саду тема броја преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци рута, мозаик (извор: википедија) када је мојсије, уз божију помоћ, извео свој народ из мисира и превео на чудесан начин, преко црног мора настало је опште славље сам пророк мојсије је са синовима израиљевим запевао песму: „пјеваћу господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у море“ (2мојс 15, 1) песму није ни завршио, а већ се појавила марија, његова и аронова сестра (4мојс 26, 59), која је похитала да се придружи прослави како каже древни текст: „и марија пророчица, сестра аронова, узе бубањ у руку своју; а за њоме изидоше све жене с бубњевима и свиралама и отпијеваше им марија: ˈпјевајте господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у мореˈ“ (2мојс 15, 20–21) пророчица марија прешла је, заједно са браћом и народом, пустињу синску и упокојила се у кадису (4мојс 20, 1) надахнуће у библијским темама тражили су византијски ликовни уметници, како би, на погодан начин, приказали душевна стања и расположења тако су сцене радости представљали песмом и игром појединих старозаветних личности на таквим илустрацијама, било да су у питању рељефи, фреске или минијатуре, појављује се и марија радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти, која прети људској души од мисаоног фараона (ђавола) на једном значајном рукопису из друге половине ix века, који припада манастиру пантелејмон на светој гори (рукопис бр 61), налази се управо приказ марије како игра овај знаменити светогорски манастир, обновио је чувени старац исаија са групом српских монаха из хиландара за свој побожан посао имали су несебичну подршку цара душана у млађем рукопису који се чува у библиотеци манастира св катарине на синају (codex graec, 61, fol 235 v) постоји минијатура из 1274 године позната под називом песма и игра марије (мирјам) поред марије приказане су девојке које играју, а при том неке од њих имају музичке инструменте у рукама – то су тасови, бубањ, и чегртаљка сам синајски манастир био је веома цењен у српском средњем веку било је у њему и монаха срба, а даривали су га цареви душан и урош, као и јаков, први игуман призренских арханђела и серски митрополит из византијских рукописа било је видљиво да се приказује марија, сама или са девојкама, како игра и пева, да би се на пригодан начин изразила општа радост било је само питање времена када ће се и међу србима појавити рукопис у којем се ликовним средствима прославља марија, сестра мојсијева и аронова први познати рукопис је српски минхенски псалтир, датиран 1370–1390 тема броја радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти лик марије, сестре аронове у старој српској уметности др ђорђе вуковић 40 3 / 2021 ликовни стил подсећа на славне задужбине: матејчу, задужбину светог цара уроша и његове мајке, свете јелисавете (око 1355), и на задужбине мрњавчевића: на марков манастир код прилепа, задужбину краљева вукашина и марка (око 1371) и манастир анреаш на матки, задужбину андрејаша, брата „краљевића“ марка (1388/1389) новија истраживања сужавају временски оквир на 1370–1372 годину, и опет га везују са српски владарски двор сликари минијатура српског минхенског псалтира очигледно су припадали дворском кругу, што објашњава висок уметнички квалитет њиховог дела рукопис је са великим бројем илустрација изузетне израде (148), а једна од њих је посвећена управо марији у натпису над сликом говори се како марија игра у колу са другим девојкама на минијатури овог псалтира, марија игра у женском колу, уз музичку пратњу бубњарке и девојке који држи инструмент који подсећа на кастањете играчице у колу својом игром славе господа оне су ставиле руке једна другој на рамена или су се ухватиле за руке, док марија има марамице у рукама поред играчица у колу, две особе играју независно од њих лица свих играчица окренута су према оку посматрача псалтир је временом доспео у братство манастира привина глава, у храм светих арханђела можда је то заслуга сремских бранковића, поготово светог деспота јована, кога народна традиција види као ктитора привине главе због немира који су у то доба настали, игуман и проигуман су рукопис пренели у врдник (1626/1627) тамо га је видео свети патријарх пајсије јањевац посебно су га одушевиле слике, што наглашава у свом запису „и видех ову књигу чатовник, са сликама“, те је књигу понео са собом, вероватно, у пећ, где је извршено поновно коричење затим је пајсије затражио од својих сарадника да ураде копију псалтира текст је, наравно, преписан, али су сликари решили да минијатуре ураде у новом, савременијем стилу карактеристичном за xvii век чак су и музички инструменти претрпели измене – у начелу су нешто дужи него на оригиналним сликама неке теме су изостављене, јер се сматрало да нису прикладне за монашку средину по начину сликања, нове минијатуре у патријарховом примерку псалтира подсећају на фреске које су управо у пајсијево време рађене у пећкој патријаршији (1633–1634) и на две иконе са опширним циклусом житија познатих светитеља – светог ђорђа и светог јована претече тако се дошло до закључка да је патријарх пајсије био задовољан израдом слика у псалтиру, па је ангажовао исте сликаре да ураде иконе и фреске у средишту српске цркве на овом псалтиру рађеном за патријарха пајсија, били су сачувани записи, од којих један наводи стих (пс 150, 4) и додаје закључак: „сваки инструмент треба да се употреби у славу божију и да се сједини у песми“ тако је настао чувени београдски псалтир, као нова верзија српског минхенског псалтира посао око израде рукописа се нешто одужио, можда због проблема са турским властима („и тада невољу имах од владајућих“) о томе није хтео да пише, већ је све оставио праведном суду божијем поуздано знамо да је у то време радио и на састављању службе и кратког синаксарског житија светог краља стефана првовенчаног, у монаштву названог симон монах (1628/1629) до пајсијевог времена нису постојали ови текстови за култ првовенчаног краља, па се патријарх послужио подацима из теодосијевог житија светог саве на крају синаксарског житија, пајсије је додао и неке историјске белешке, од којих последња говори о спаљивању моштију светог саве на врачару по завршеном преписивању рукописа, патријарх је наредио да се рукопис врати матичном братству (1630), о чему је оставио својеручни запис благословио је братство које му је привремено уступило рукопис и стрпљиво чекало на повратак: „и многа вам лета, моја братијо, који ми дадосте ову књижицу, опет (је) божија и ваша“ и тако се рукопис поново нашао у привиној глави, на западним обронцима фрушке горе, где је дуго и пажљиво чуван, све до новијег времена тема броја мај / јун 2021 41 мисија одговори пастира никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком шта недостаје савременим мисионарима? са руског превео: небојша ћосовић главна формула православног мисионарства протојереј николај јемељјанов: – преподобни серафим је рекао: „стекни дух смирени и хиљаде око тебе ће се спасити“ ова главна формула православног мисионарства нимало није застарела и она се не односи само на такве свете, као што је преподобни серафим ова формула има везе са свима нама никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком, који живи некако другачије од тебе а овакав сусрет једва да ће се догодити у учионици, на омладинској акцији или добротворном концерту све то је добро, али је то само начин да се човеку покаже некакав пут и правац, а даље је потребна могућност поменутог сусрета и управо овакву могућност савремени човек често нема у савременим социолошким истраживањима постоји интересантно запажање ма колико агитовао за велику породицу, за рађање деце, нико неће рађати више деце поврх тога, у италији су на државном нивоу чак организовали специјални „дан плодности“, у оквиру кога се проводила масовна агитација за рађање деце ова агитација је изазвала огроман скандал и неприхватање у друштву, и ништа више напротив, када смо ми изучавали младе породице у парохији, уочили смо чудесну појаву, коју смо назвали „зараза“ ако се појави срећна велика породица, у којој људи умеју да живе специфичним многодетним животом, онда се такав пример показује тако убедљивим, да би сви одмах следили за њим такве породице се почињу појављивати једна за другом скоро исто тако нараста и црквени живот појављује се нека снажна и жива парохијска заједница са тим великим и срећним породицама – и одмах би сви хтели да и код њих буде исто тако, хтели би да живе у њој ово је најглавније, али је потребно и истинско мисионарство тако су радили свети апостоли – долазили су у град и заснивали хришћан42 3 / 2021 мисија ску заједницу, а потом ишли даље а таквих заједница је за сада врло мало мислим да је следећа етапа наше црквене проповеди – проповед кроз заједницу и у заједници оно главно што ми чинимо, није тако – ми посвећујемо мало напора, пажње и бриге заснивању таквих заједница (општина) најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који се не упињу да преобразе околину свештеник валериј духањин: – некада, за време студија на московској духовној академији ја сам изгарао у мисионарским идејама био сам у мисионарском одељењу академије, сваке недеље сам ишао у сергијев-посадски сизо, где сам разговарао са затвореницима или онима који су били под истрагом предавао сам на богословским курсевима, који су често утврђивали људе у црквеном животу разговарао сам са ученицима разних школских институција писао сам чланке за мисионарски зборник и потом са очајем слушао, да су поменуте зборнике налазили поцепане путовао сам и дружио се са једним неоцрквењеним академиком у нади, да ће се он са његовом породицом укотвити у православљу и тако даље са истим мисионарским циљем сам почео да пишем књиге и нешто је успевало, а нешто није било је још много тога посебан правац – проповед преко мас-медија, пре свега на телевизији но, никада нисам чуо за велики успех своје мисије, зато што је обраћење човека богу – увек скривен, лични сусрет душе са спаситељем и ти можеш бити само мали помоћник, јер задатак није у томе да се људи усредсреде на своју личност, већ да они буду са богом сусрет са богом је увек скривен и врло интиман, а самом мисионару је непознато, када и како ће се ово поједином човеку догодити изложићу своја лична размишљања тачније, нека размишљања у животу православног хришћанина потребна је пре свега аутентичност и у овом смислу најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који чувају верност христу, раде на себи, а не покушавају да промене околину господ је рекао у јеванђељу: „ви сте светлост свету нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе оца вашега који је на небесима“ (мт 5, 14–16) међутим, не можемо ми сви бити светиљке, често смо неспособни за то од нас се потребује да будемо свећица, која осветљава малени простор око нас – у својој сопственој породици, на раду, у дружењу са ближњима људи су спремни да похрле и ка маленој свећи, зато што нам увек недостаје светлости и топлине а ако у теби не виде истински хришћански живот, ко ће поверовати твојој речи, твојој проповеди? људи суде о цркви по нама, по томе како се понашамо, како се односимо према људима и нема ничег тајног, што не би постало јавно у стварном мисионарству је искључена наметљивост мај / јун 2021 43 ако ти поучним тоном покушаваш да учиш некога: „слушај мене, ја знам како је правилно, зато што сам ја православан“, онда чиниш велику грешку правилност православља треба да следи не из поучне речи, него из истинског хришћанског живота а ако се и говори, реч треба да буде јасна, чиста и добродушна а све то зависи од твог срца: какво је код тебе срце, таква ће бити и реч твоја некада је боље не мислити о мисионарству, јер оно се код некога претвара у спортско надметање, прати се својеврсном ватреношћу – неизоставним доказивањем другоме предности православља ово је већ нагон за такмичењем ради победе над опонентом међутим, не приводи људе православљу духовна победа, већ када се твоме ближњем открива у твоме животу дух христов у храму свакога сусрећи предусретљиво, без приговора, па ће код придошлице остати светао утисак и он ће доћи поново догодили се нешто непријатно од сусрета с тобом – једва да ће такав још хтети да се сретне с тобом међутим у коначном погледу треба памтити, да се обраћење људи христу у многоме треба препустити вољи божијој господ сам зна, у који ће час, кога и на који начин призвати наши људски, чак најбољи покушаји се понекад развејавају ни у шта, јер воља другог човек свагда врши свој лични избор у крајњој мери се помоли за тога човека, да би га господ призвао и спасао и мисионарство ће се приближити побожности свештеник сергије бегијан: – има добра источњачка пословица: „ма колико говорио ’алва’, у грлу од тога неће бити слађе“ вероватно ми управо овако и грешимо сви говоримо без престанка о мисионарству, а потребно је просто живети христом на дан светих апостола треба и говорити речима апостола ето велики павле, колико је он напора поднео? боље од њега самог то и не можеш изразити, он и говори, као да пореди себе и с нама такође: „јесу ли слуге христове? ја сам још више: више сам се трудио, одвише у ранама био, више пута био у тамници, често у смртној опасности од јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац; три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све цркве ко ослаби, а да и ја не ослабим? ко се саблажњава, а ја да не горим?“ (2кор 23–29) како су живели апостоли христови? стално на граници, стално на ивици људских могућности и својих сопствених снага радили су својим рукама да би се хранили, да не би оптерећивали паству (уп дап 18, 3) и били мисија 44 3 / 2021 су спремни у свако доба на страдања и смрт, само да би проповед напредовала чак се догађало и да се расправљају, премишљајући како је најбоље поступити ради проповеди (уп дап 15, 2) је ли то уопште живот по нашим представама? ко од савремених мисионара живи тако? то је живот само ради христа то и није уопште живот, већ „муке рађања“ (гал 4, 19) хришћанске заједнице а ми покушавамо да учинимо мисионарство „савременим“ или „омладинским“ или „мултикултурним“, вулгарно схватајући речи апостола „свима сам био све“ (1кор 9, 22) као промену стила општења, иако ово означава надилажење себе, постављање себе на крајњи степен саосећања са човеком, када, осим његовог спасења, у целом свету нема ничег важнијег и када ово значи свакодневно умирање за бога и ближњег и шта онда чинити? читати свето писмо и трудити се да се живи по њему и мисионарство ће се приближити побожности потребно је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара давати свештенике ватрене вере свештеник александар ђаченко: – узмимо на пример време апостола петра и павла то је било време, када су први хришћани очекивали из дана у дан други долазак спаситеља зато су живели и веровали врло харизматично све што су тада чинили ови људи, они су чинили у духу светом они су се погружавали у њега, молили се, и чак се земља потресала, када су они пребивали једнодушно заједно ученици христови су продавали своју имовину, а добијене паре су трошили са читавом заједницом коме је потребна ова имовина, ако сваког дана може доћи христос? чак је и сенка падајућа од пролазећих апостола, исцељивала болеснике за људе те епохе је било природно да жртвују земаљски живот ради живота вечног павле је жудео да се што пре ослободи од „телесне храмине“, да би се што пре сјединио са христом и још једна важна особеност тог времена – скоро да није било људи, који нису веровали у овог или оног бога такви као што је био демокрит, могли су се набројати на прсте једне руке међутим, христос није дошао црква је била принуђена да се организује у структурирани организам са својим унутрашњим законитостима поврх тога се хришћанство, победивши незнабоштво, сâмо постало државна религија мноштво незнабожаца је мимикрирало под маском хришћана постепено су се губили харизматични дарови монаштво се и појавило као облик протеста црквеном посветовњачивању ми, данашњи хришћани, не живимо више толико духом, колико правилима и црквеним прописима не супротстављајући се безбожном друштву, лако идемо на компромис с њиме тако имамо парадокс: сви су се крстили, а литургија се савршава у полупразним храмовима номиналним хришћанима су постали непотребни тело и крв мисија мај / јун 2021 45 христова није случајно што се наше време дефинише као „постхришћанско“ мислим да ми данашњи мисионари чинимо оно што можемо и што смо у стању да учинимо ми говоримо, моралишемо, призивамо људе на моралан живот, али је грех уноснији и привлачнији од врлине тим више у епохи појаве компјутерских људи и шта се може чинити у оваквој ситуацији и ка чему нациљати црквену мисију? по моме мишљењу – то је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара дати нове ватрене вером, свештенике нама много недостају апостоли! данас се у цркви разматра став о световном раду свештеника, који им дозвољава да сједињују служење у цркви са радом у производњи или негде још ово је правилан корак, који ће омогућити да се привуку у редове свештенства људи самостални, имућни, али који живе вером у христа око таквих свештеника ће се и формирати нове хришћанске заједнице недостаје нам пуноћа живота у христу и са христом свештеник димитрије шишкин: – сила апостолске проповеди се састоји у оном особеном стању духа ученика божијих, о коме је апостол павле рекао: „више не живим ја, већ живи христос у мени“ (гал 2, 20) свецело самоодрицање, свагдашње живо и јасно увиђање присуства христовог и његове неодступне помоћи у делима благовести (нарочито очигледно после силаска светог духа) – све је то чинило проповед апостола тако многоплодном и резултативном (ефектном), како би се рекло данас међутим, овај резултат се није састојао у првом реду у томе, да је човек почео да поштује некаква обавезна правила, која су се, као што се сећамо, за обраћене незнабошце сводила на неопходни минимум (уп дап 15, 29), већ у потпуном унутрашњем преображају човека, када је главно место у његовом животу заузимао сам христос, а његове заповести постале темељ новог живота и такав преображај је постајао могућ не само зато што су апостоли причали људима о истинској вери, већ зато што су они делили с њима благодатни опит сопственог живота у христу и са христом у недрима његове цркве управо ово учествовање апостола у животу самог христа је и представљало залог успеха њихове многотрудне проповеди а нама савременим мисионарима кад-кад недостаје тај сами опит делатног и живог оцрковљења, то јест пуноћа живота у христу и са христом, без које је свака проповед не може бити успешна, јер се може говорити о некаквим правилним и нужним стварима, може се маштати о себи, да смо ми „за све постали свим“, али ако твоја делатност не буде осољена духом светим, ако она не буде у пуном смислу те речи сведочанством, онда сва ова делатност у бољем случају остаје бесплодна, а у горем ће посејати саблазан и образоваће код новообраћених нетачну представу о христу и истинској вери и животу, који је сагласан с њом извор: wwwpravoslavieru мисија 46 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу арамбашићи са тридесеторо унучади радмила грујић причом о породици арамбашић из београдског насеља жарково 2012 године отворили смо нову сталну рубрику у православном мисионару под назовом „многодетне хришћанске породице“ та рубрика је касније преименована у „вишедетне хришћанске породице“, по захтеву самих породица, али и многих читалаца, са образложењем да деце никад није много да је то заиста тако доказују и деца која следе родитељски пример радомир, звани рајко (66) и мира (56) са 15-оро деце (6 синова и 9 кћери) пре девет година имали су 15-оро унучади, а данас имају дупло више ове године славе два јубилеја: 40 година брака и 30-оро унучади они су истински рекордери у љубави према деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47 богатством то је прави разлог да поново пишемо о њима најстарији зоран сада има 39, а најмлађа исидора 16 година унучад од кћери: зорица у земуну има двоје, десанка код ариља – троје, маја код ариља – једанаесторо, ивана код шапца – двоје, тања у француској – близанце, милица у дражевцу – троје, љиљана код шапца – троје, јелена у гучи – двоје, а син дејан – једног сина то је укупно 29, али како дејанова супруга има девојчицу из првог брака, арамбашићи и њу рачунају као своје унуче горан је близанац са дејаном и одскора ради у француској, зоран има сталан посао, а милан ради кад нађе неки посао, али и помаже оцу у водоинсталатерском послу, као и веселин и петар, иако још уче у средњој школи за расхладне уређаје исидора иде у средњу техничку школу у новом београду, смер механичар оптике како се осећају деда и баба са толико унучади? рајко: то је велика радост срећни смо због тога само нека се рађају! прошле године нам је центар „за живот“, који је основао доктор бојан цакић, уручио плакету за пожртвовано родитељство и поклон – креветац за унуче, који смо однели љиљани у шабац за малог алексу већ годину дана смо изложени пандемији вируса корона, који је често изазивао и смртни исход како да жене рађају у оваквим условима? рајко: треба да рађају нама се родило троје унучади баш у последње време ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу ја сам радио као водоинсталатер у пкб-у и 1990 године настрадао у саобраћајном удесу две недеље сам био клинички мртав и преживео са тешким оштећењем кичме, и онда су ми дали инвалидску пензију која није била довољна да се прехрани само јевишедетне хришћанске породице 48 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице дан члан, а камоли цела наша породица тада смо имали седморо деце и живели у стану од 17 квадрата други пут, кад сам радио на грађевини, пао сам са терасе на висини трећег спрата и остао жив а трећи пут ме ударио ауто сам бог ме спасио и повратио ми здравље три недеље пре бомбардовања 1999, залагањем нашег парохијског свештеника милана виленице и самог патријарха павла, као и тадашњег директора дирекције за изградњу града београда, веселина бошковића, ми смо добили овај стан од 112 квадрата и даље смо рађали децу, а нисмо имали да платимо ни комуналије, нисмо имали увек ни довољно хране али, уздали смо се у бога и стизала је помоћ од цркве, од вдс-а, од добрих људи као добри хришћани ви испуњавате божије заповести, а није увек лако, велика су искушења имате ли и неких лепих догађаја и успомена? рајко: вдс нас је водио на летовање у грчку, са благословом патријарха иринеја, у августу 2015, у град катерина тада је ишло осам вишедетних породица за нас и наше петоро деце тих десет дана било је незаборавно, деца нису до тада ишла на море још бих поменуо, као нешто посебно велико за нас, и ово да нас је два пута посетио патријарх павле пошто је чуо за нас од оца милана, дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља, коју смо славили код мога оца мој отац је био посебно срећан због тога други пут је дошао после пет година, недељу дана по усељењу у овај стан, а са њим су били и телевизијски сниматељи хтео је да види како нам је у новом стану, донео је деци воћа и рекао нам да од сада славимо славу у својој кући тада је наша милица имала пет година, стала је пред патријарха павла и рекла молитву оче наш, а он је благословио посета патријарх павле је чуо за нас од оца милана, и дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља мај / јун 2021 49 његове светости је за нас била највећа част годину дана смо уживали у новом стану и онда нас је изненада задесило нешто страшно – избио је пожар у стану ни милиција ни стручњаци за пожар нису могли да нам објасне шта га је изазвало, јер је температура била толика да су се и радијатори топили посумњали су да нам је то неко подметнуо, али ништа нису предузели сва срећа што су деца била у школи и напољу само је мира чула ту детонацију и видела којом се брзином пламен ширио али, имамо и једну непреболну успомену раније, када сте писали о нама, нисмо вам рекли да је мира родила шеснаесторо деце, јер нам је то превише болно после десанке, 1987 је родила девојчицу коју није донела кући порођај је био нормалан, а мири су рекли да је дете рођено мртво, да се угушило пупчаном врпцом мира је тражила да види дете и донели су јој ледено дете зар је могло тако брзо да се охлади? и да ли је то наше? ја мислим да је у питању крађа детета то никада не можемо заборавити ни прежалити то је заиста тешка тема и можемо је само молитвено покрити ћутањем како се данас, када су деца одрасла, сналазите око ваших потреба и обавеза? мира: синови ујутро оду, а увече дођу, сами се хране кад су на послу, али и потроше то мало што зараде овима што иду у школу морамо дати џепарац и рајко повремено добије посао, па му и неко од синова помогне али, ни сада немамо довољно новца за храну, користимо и црквену кухињу, а добијемо повремено и пакете хране од вдс-а, а када им напишемо молбу за новчану помоћ да бисмо платили комуналије које су нам се накупиле, добијемо и нешто новца помажу нам и неки свештеници али нисмо гладни и, хвала богу, сви смо здрави лакше нам је сада него када су деца била мала да ли ваша деца поштују брак као свету тајну? јесу ли и црквено венчани? рајко: неки су у црквеном браку, неки само у грађанском, а неки још нису венчани, али су сва деца крштена мира и ја смо се венчали у цркви и желимо да и они то учине, јер то сматрамо веома важним они то знају али, деца данас са те стране не гледају исто као ми не могу то да разумем, али видим да омладина данас избегава ту одговорност ћерке су вам се поудале на далеко колико често можете да их посећујете? мира: ми немамо ауто, морамо платити превоз, а треба нешто и унуцима купити одемо повремено, ужелимо се унучади прошлог лета смо били код маје у ариљу они имају малињаке па смо им помагали вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2021 апел за помоћ златку васиљевићу драга браћо и сестре, пре неколико месеци смо у православном мисионару, гласилу наше свете цркве за младе, објавили апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут наставак његовог лечења, међутим, представља исувише тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији стога и овом приликом на молбу златкове мајке упућујемо апел читаоцима да према својим могућностима помогну и златков живот учине подношљивијим човекољубље 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 помоћ можете уплатити на текући рачун број: брати малине рајко и наши синови су им помогли да реновирају купатило у новој кући рајко: зет пеђа је вредан и добар домаћин и послушао ме је што се тиче рађања деце њима се у фебруару родило једанаесто дете мира: увек се радујемо када смо са унуцима, а и они се нама радују ја сам поносна бака и највећа ми је жеља да све унуке окупимо и да се сви сликамо са њима али, то је теже изводљиво ни велика животна искушења, ни садашње тешко стање на глобалном нивоу, због пандемије вируса корона, ни неизвесност докле ће претити опасност од ове опаке болести и хоће ли светски лекари пронаћи прави лек за њу, ништа од тога није било препрека арамбашићима да се радују животу и благодаре богу за свако новорођено дете, а посебно сада за свако унуче ово је рајкова порука: све дође у своје време и прође, али ако човек не схвати да је породица најважнија у животу, време ће му проћи узалуд ако мисли да је богатство у стварима, а да су деца сиромаштво, биће му душа увек тужна и празна кад је кућа пуна деце, тада је пуно и срце и душа само љубав и слога, и нема ништа веће од тога! мај / јун 2021 51 беседа свадба ова у кани галилејској, предслика је и икона – саме богочовечанске љубавне заједнице – цркве христове, коју ће управо он – господ наш основати односно, слика свих нас у цркви свадба у кани галилејској као икона нашег живота у цркви протојереј-ставрофор милосав радојевић отпочињући своју јавну мисију спасења, исцељења људи од греха и смрти, мисију обесмрћења света и човека, мисију доношења радости „новога“ и вечнога живота, господ наш исус христос најпре је учествовао на свадби у кани галилејској учествовао на догађају опште радости и заједничења у љубави свих на свадби окупљених људи благосиљајући својим присуством сам темељ брака као љубавне заједнице, сам улазак у светињу „законитог брака и рађања деце у њему“, али и свеколико љубавно сабрање људи на истом месту и око истог циља, и не желећи да та радост и топлина љубави било чиме помањка и изгуби своју обесмрћујућу пуноћу, он – господ наш, на молбу своје мајке – а још више у изливу своје неизмерне љубави према људима, претвара воду у вино и то, у најбоље вино, умножавајући тим првим учињеним чудом и радост људску то показује да је син божији дошао у овај свет – оваплотивши се од духа светога и марије дјеве – да нам управо радост дарује, да нам љубав и вечни живот дарује да љубавна заједница – која се брак зове – у којој се и деца рађају као плод и умножење љубави и живота, буде црква у малом; „домаћа црква“ – како је назива апостол павле да се „вода живота“ брачника, њихов подвиг искупљења пред богом односно заједничког ношења породичног крста, бремена и одговорности, и њихово заједничко молитвено стајање пред господом у кући и у цркви, претвори у само „вино“ – вечног живота њиховог у крстоваскрсни чин њиховог спасења, чин вечне радости и блаженства њиховог „оне које је бог саставио, човек да не раставља“ – гласи реч господња а „ко разара цркву, разориће њега господ“ ово упозорење је упућено сваком ко разара ту љубавну, породичну заједницу живота, „домаћу цркву“ и оно што се на самом христу темељи љубав је нешто што се даје, што се жртвује у корист оних које љубимо, а никако жртвовање других за себе, за своје самољубље и себичне интересе и по томе ће се и препознати истински следбеници христови, они који су спремни да попут њега „и живот свој положе за ближње своје“ бог је љубав, те стога љубав и чини основу и радост живота, и у овом и у будућем веку љубав је највећа врлина, животворна, збир и садржај свих врлина истинска љубав „никад не престаје“, како нам казује свети апостол свадба у кани галилејској је предслика и икона саме богочовечанске љубавне заједнице, цркве христове, коју ће управо господ наш основати она је слика свих нас у цркви, са вером и љубављу окупљених око љубвеобилног богочовека христа, за трпезом самог „женика“ наших душа, око чаше тела и крви његове у нашем љубавно-евхаристијском заједничењу и јединству са њим, али и међусобном заједничењу и јединству у љубави „са свима светима“ у том сабрању учествује и сама пресвета мати исусова, молећи се за нас; али и сви анђели свети, и сви апостоли 52 3 / 2021 беседа и сви светитељи, сва пуноћа цркве неба и земље икона, дакле, самог свељубавног и свеколиког литургијског сабрања цркве, на коме господ наш духом светим претвара не воду у вино најлепше и најчистије, већ хлеб и вино – у само тело и крв своју пречисту и у ком сабрању нам самога себе дарује за обесмрћујућу храну и пиће вечнога живота и радости вечне, која се по речи његовој: „неће узети од нас“ (јн 16, 22) јер црква православна стога и јесте неразорива нити јој „врата пакла могу одолети“, јер се темељи и заснива на самом телу и самој крви христа васкрслога, а не на људској организацији како многи погрешно мисле и сви ми – крштени људи, рођаци по телу и крви христовој, позвани смо на радост ову велику, на учешће у самој „свадби царевог сина“ управо у том заједништву увек „ново пиће пијемо“, као што и певамо у васкршњој катавасији, пиће животочно и живоносно једемо саму храну бесмртности и живота вечнога, и пијемо пиће које чини сам крвоток живота цркве, свих њених удова, свих нас и тако сви будемо црква бога живога, једна и иста заједница љубави, удови једног и истог – вечног тела богочовека христа; који се управо са људском природом у себи вазнео на небеса у славу царства божијег, и седи са десне стране бога оца да вечно живимо у блаженству и радости самог царства божијег, у блаженству „које око људско не виде, ухо људско не чу, и у срце људско не дође“ у светлости саме чудесне и чаробне христове личности, искупитеља нашег од ђавола, од греха и смрти на ову „велику вечеру“ – свето причешће – не долази се необучено у „свадбено рухо“ необученим у „хаљину“ чистоте свога крштења, у одежду вере и покајања, мира и љубави према богу и према ближњима, према свим људима и свакој твари божијој ако тог руха немамо, то ће разгњевити домаћина „свадбе“, оца нашег небеског, и бићемо избачени „напоље“ и вргнути „у таму најкрајњу“ јер ништа што је без истинске вере и љубави: што је прљаво, што је подло и лицемерно, не може ући у светлост царства божијег и учествовати у самој „свадби царевог сина“ бог се не да обманути, воља и речи његове не могу се игнорисати стога: „са страхом божијим – и вером – и љубављу приступите!“ са свом пуноћом вере и љубавним страхопоштовањем приступимо, „да причасници вечнога живота будемо“, да радост бесмртности – и блаженства вечнога имамо нека управо светолитургијски благослов обитава на свим нашим младенцима, и нека: „благодат господа нашег исуса христа, и љубав бога и оца, и заједница светога духа, буде са свима нама“ мај / јун 2021 53 света земља данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беитхананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће манастир св лазара, марте и марије у витанији јелена јонић витанија, село недалеко од јерусалима, у југоисточном делу mаслинове горе овде је живео лазар са својим сестрама мартом и маријом исус је често посећивао ово село, нарочито последњих дана свог јавног служења људском роду данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беит-хананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће витанија је смештена на брдовитом и каменитом терену, и данас је углавном настањују палестинци свим путницима намерницима обично се, по доласку у ово село, покаже место лазаревог гроба и рушевине лазареве куће у којој је живео са својим сестрама, а које су смештене у дворишту манастира св лазара гробница је по свом изгледу слична древним јеврејским гробницама урезана је у стену; улаз у гробницу је висок свега 1, 5 метар, а широк 2 метра од улаза низ од 27 степеника води у малу, мрачну пећину у којој су четири нише за сахрану мртвих у овој пећини-гробници некада је био мали параклис од којег је данас остао само мали олтар верује се да је био исклесан од камена који је некада затварао ову гробницу, везану за једну од најпознатијих еванђелских прича – велико чудо христа који је васкрсао лазара након четири дана од његове смрти прва помињања ове гробнице као богомоље за хришћане датирају с почетка 4 века ходочасник из бордоа 333 године пише о њој у манастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) 54 3 / 2021 света земља свом путнику: „одавде (са маслинске горе), хиљаду и пет стотина корака на исток је село звано витанија овде је пећина у којој је положено тело лазарево којег је васкрсао христос“ преводећи ономастикон јевсевије додаје: „витанија, село, на другој миљи од елије (јерусалима), на падини маслинове горе, где је спаситељ подигао лазара, чији је гроб и на који сада указује храм који је тамо саграђен“ само име села витанија јероним преводи као „кућа послушности“, други као „кућа палми“, а јевреји као „кућа сиромаха“ (хебр беит ани) етерија, 385 године, наводећи света места на којима је одржана празнична литургија, такође спомиње витанију: „петог дана у цркви св лазара, која је од јерусалима удаљена петнаест стотина корака“ археолошка ископавања, која су 1949 године извели фрањевачки археолози, о солера и бељармино багати, открила су темеље византијског храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне анализе остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је први храм уништио земљотрес већ у 5 или 6 веку након чега је храм обновљен вероватно да је тако и било имајући у виду да је мозаик поприлично очуван, а зна се да су се догодила два разорна земљотреса у то време, тачније 447 и 551 године када су се затресле цела палестина, месопотамија и сирија цар јустинијан који је тада био на власти био је поманастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) мај / јун 2021 55 знат као велики покровитељ градње и обнове многих храмова у палестини темељи новог храма из 6 века нису се поклапали са првобитним храмом, померени су тринаест метара на исток, западни зид прелази преко бродова првог храма, али темељи северног и јужног зида су остали на истим местима крсташи, освојивши овај део палестине, затекли су овај храм у полусрушеном стању, и почели су да га обнављају, али су том приликом унели мноштво измена у његову архитектуру, тако да археолози о њему говоре као о трећем храму крсташи су значајно ојачали северни зид, додавши му пиластре дебљине до 230 цм поред тога, крсташи су изградили још један храм, непосредно изнад лазаревог гроба, који се назива четвртим храмом о овим храмовима су сачувана сведочења ходочасника из 12 века средином 14 века оба храма су била у рушевинама, али је гробница остала неоштећена хришћани су и поред овога наставили да ходочасте гробницу и успоставили су добре односе са тамошњим арапским становништвом манастир посвећен светој марији и марти обновио је кипарски архимандрит спиридон 1879 године (каснији антиохијски патријарх), на рушевинама старијег манастира исте године постављен је натпис изнад западне капије који гласи: „садашњи свети храм, некада рушевина, очишћен и са побожношћу, ревношћу и трошковима архимандрита часног гроба, господина спиридона из пароксона обновљен, у име нашег спаситеља исуса христа постављен на месту куће лазареве, мартине и маријине“ у десном делу данашњег манастира налази се стена која има облик малог гребена, а на којој је, према предању, седео христос пре него што је ушао у витанију данас је то женски манастир, игуманија је монахиња евпраксија са кипра, која је у овом манастиру од 1955 године сестринство манастира чини укупно 5 монахиња из грчке, канаде и аустралије имајући у обзир да је манастир окружен муслиманским насељима, често се дешавало у последњих 10 година да монахиње буду вербално нападане и да зидови манастира буду ишарани разним погрдним графитима ипак, иако живе у лошим условима, монахиње уз помоћ јаке вере, љубави и труда успевајући да сачувају ово светилиште иначе, манастир св лазара марте и марије је смештен преко пута лазареве гробнице храм је једноставнијег архитектонског изгледа, а састоји се од кратке припрате која је потпуно источно, спојена са наосом на који се наставља кратки олтар, бочно на наос су лева и десна певница иконостас је позлаћен, рад грчких мајстора с краја 19 века храм је делимично фрескописан, осредње уметничке вредности, са представама светитеља везаних за лазара и његово васкрснуће сваке године на лазареву суботу у овом манастиру се окупи велики број православних палестинаца, грка, руса, прослављајући овај велики празник, подсећајући се великог догађаја из новог завета лазарева гробница (извор: https://materinstvoru/) света земља 56 3 / 2021 нови скит или кула, како су га светогорци називали до 19 века, налази се између манастира св павла од којег је удаљен 20 минута ходом, и скита свете ане, на косом терену изнад самог мора на јужној обали свете горе иако назив упућује на скит изграђен у новије време, ипак није тако први трагови овог скита потичу чак из 10 века тада га је чинило мноштво малих келија и калива које су биле разбацане по литици ближе скиту свете ане, а саборни храм је био на месту данашње колибе ваведења господњег у то време је саграђена и кула према легенди, кула је саграђена током владавине цара јустинијана, али вероватније је да ово здање потиче из доба андроника i комнина (1150) кула је сачувана у одличном стању и одбрамбени је архитектонски споменик ова структура налази се у северном делу скита, на надморској висини од 80 м висина куле је 20 м, а њен темељ мери 8х7,8 м то је четвороспратница на чијем се последњем спрату налази капела свете ане на западној страни се налази света гора овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као као кољивари нови скит др немања јонић нови скит (извор: wwwgo-athoscom) мај / јун 2021 57 света гора наткривени балкон недавно су овде изведени рестаураторски радови како би кула могла да се користи као сакристија која је функционисала до 1950 године, те отуда име скита кула у другој половини 11 века, скит је премештен ближе мору, а саборни храм је саграђен на месту на којем се данас налази келија јапанти до 1760 године овај скит су углавном настањивали срби, о чему пише и путописац василије барски 1744 године он тада бележи и да је једини саборни храм, храм пресвете богородице у пећини од 1760 године скит преузимају грци овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као кољивари кољивари су инсистирали на редовном причешћивању и временом су прерасли у јак покрет за обнављање живота и повратка истинском светоотачком предању данашњи саборни храм скита посвећен је рођењу пресвете богородице његова изградња је започела 1730 године, а завршена 1757 године храм је изграђен уз помоћ донације мештана града јањина овај храм је скромних димензија, има унутрашњу и спољашњу припрату обе припрате су из 19 века године 1901 у храму је изграђен бочни олтар у част светом константину у којем је гробница три првосвештеника који су живели у овом скиту: теофана, висариона и герасимоса године 1819 васељенски патријарх григорије овај скит је доделио манастиру светог павла и променио му је име у нови скит света трпеза је израђена и изрезбарена у дрвету на импресиван начин звоник је изграђен 1812 године, али је због неких пукотина насталих због подземних вода обновљен 1816 у дворишту саборног храма налази се и гробљански параклис, подигнут у спомен свих светих, а мало даље је и костурница у којој се чувају кости манастирских отаца више од 400 година ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас нови скит, саборни храм (извор: go-athoscom) 58 3 / 2021 најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници у двориштима скоро сваке келије расту наранџе, па зими цео крајолик скита добије наранџасту боју осим наранџи има много чемпреса, врба и еукалиптуса скит има своју малу арсану, луку на коју се наставља кратка и увек чиста и сређена песковита плажа, а на коју се опет наставља зграда у којој се чисте туне, након улова библиотека саборног храма чува око 200 старих рукописа и око 500 публикација новијег датума рукописи су углавном преписи из 19 века, од познатог преписивача, ученог монаха јакова у ризници се чувају иконе, одежде, крстови и друге реликвије у саборном храму се чувају две чудотворне иконе из 14 века: христа пантократора и пресвете богородице „мило целивање“ већина скитских келија садржи и мале параклисе у којима монаси бораве током службе, а само недељом и великим празником се сви сабирају у саборни храм скита монаси овог скита се углавном баве иконописом, дуборезом, узгојем цитруса великим иконописцима се сматрају келиоти келија: кирила, аврама, спиридона, монаха никоноса лево од куле могу се видети две каливе изнад је калива благовештења богородице, где је живео о јефрем филотејски, који се касније преселио у провату, а одатле, заједно са братијом у манастир филотеј овде је последњих осам година свог живота провео монах јосиф спилеот (1900–1950), велики подвижник 20 века са острва парос старац јосиф је живео у пећинама био је неписмен али је, упркос томе, успео да многе приведе монашком животу тешко је проценити његов допринос повратку светогорских манастира у киновијски живот током 19 века овај скит насељавају у већем броју грци и руси, тако да је средином тог века бројао око 70 монаха у око 30 келија и калива почетком 20 века у њему живи 80 монаха у 28 келија и калива, а 80-их година 20 века у 20 келија и калива живи 30 монаха, да би 2001 године према попису било 48 монаха ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници икона богородица мило целивање (извор: wwwathosguide) света гора мај / јун 2021 59 метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен божији“ (песма над песмама, гл 8 верност вечно сједињених), једна је од описа љубави преузета из светих списа смрт је јака, незаустављива, једина сигурна и у својој снази неминовна; сумња мучна, али трпљива онима који воле само љубав искрена, попут пламена божијег греје, а жар њен хладну душу лечи није само ова врста љубави жене лек који треба правилно „дозирати“ свето писмо нас опомиње да је улога мајке дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија дуго жељено мајчинство, наспрам овоземаљског затеченог, испуњено је љубављу искреном и честитом у односу на наметнуту и случајну потреба да се воли дугоочекивани плод утробе своје, често је замењена другим врстама задовољстава библија говори о љубави, оној којој сви теже, али је не спознају, већ у свом незнању бивају изненађени непрепознавањем богомајка је безгрешно зачела, медицински непрепознато но нама поруком указано: љубав душе која се уздиже ка богу, ствара духовно здраво потомство марија магдалена, ученица исуса из назарета, која је искрено веровала у његове хришћанство и медицина психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија љубав и вера као лек на примерима светих жена др марија лазаревић 60 3 / 2021 мироносице на гробу господњем, живопис из пећинске цркве у кападокији (извор: википедија) марија магдалена, новија икона речи била је уз господа када му је било најтеже она је исусово учење примила након излечења од седам злих духова, и прихватила га са љубављу, вером и надом, са којима га је пратила све до његовог крста и васкрсења након тога, у улози неименованог апостола, одлази у рим, а потом наставља да проповеда јеванђеље ученик и верник, она која је разумела и која се излечила, а затим и другима помагала у излечењу у медицини би је назвали вештим практичарем и следбеником и љубав према богу варваре великомученице, коју је отац незнабожац окружио свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“
... сина (лк 7, 13), спасава од убиства жену затечену у прељуби (јн 8, 3–11) и опрашта другој грешници која помазује миром његове ноге(лк 7, 36–50) и чак је наводи као примјер вјере фарисејима за углед је навео и удовицу с њеном лептом (мк 12, 42–44, лк 21, 2–4), истичући тиме узвишену племенитост душе која жртвује материјално ради духовног један од најдубљих и најпоетичнијих еванђелских догађаја јесте разговор исусов са женом самарјанком који нам открива велику истину да је мјесто сусрета са богом, у ствари – срце човјеково и да су плод тога сусрета – дух и истина, који се усељавају у човјека који живи вјером предање казује да је самарјанка, која је бесједила са христом код студенца јаковљевог, читав свој каснији живот посветила проповиједи јеванђеља пострадала је за вјеру и празнује се као св мученица фотина самарјанка еванђелско казивање о страдању господњем носи један нарочит детаљ који нас дубоко потреса, а то је вјерност христу оних малобројних, углавном жена: а стојаху код крста исусова мати његова, и сестре матере његове марија клеопова, и марија магдалина (јован 19, 25) они који су за вријеме христове проповиједи били непрестано уз њега, у тим страшним часовима су се разбјежали у страху, док су се они које готово да нисмо, или смо их само спорадично сретали на страницама јеванђеља, и којима христос није ни говорио о свом васкрсењу, показали као највјернији и најистрајнији у љубави жене излазе рано ујутро на гроб са мирисима, иако знају да је гроб запечаћен тешким каменом иако су, по ријечима апостола павла, „слабији сасуд“, оне су ради њихове дубоке вјере и љубави удостојене да прве приме вијест о васкрсењу послије пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом посвједочиле еванђелску љубав и чврсту вјеру, оно што је једино сијало у тами страсне седмице и најтежим тренуцима када је спаситељ предавао себе на жртву и у апостолској цркви жене су имале важну улогу у ширењу јеванђеља и дјелима милосрђа, а које им мојсијев закон није дозвољавао из дјела апостолских и посланица апостола павла сазнајемо да жене пророкују (дјел 2, 17; 1кор 11, 5), да учествују и помажу у оснивању црквених заједница, као лидија из града тијатирског (дјел 16, 14), хлоја у коринту (1кор 1, 11), фива у кенхреји (рим 16, 1), марија, трифена, трифоса, јулија у риму (рим 16, 6–15) и др дакле, жене које помиње јеванђеље су на разне начине послужиле христу и његовом прослављењу једне су посвједочиле исуса као месију (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге су у сусрету с њим пружиле образац дубоке вјере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га миром, наговјештавајући тако његову крсну смрт (марија магдалина) кроз ликове ових жена открива се спасоносна сила вјере и смисао истинског служења и корачања за христом зато њима припада посебно мјесто и улога у новом завјету, као обрасцима служења христу у дјелу спасења свијета и човјека аутор је парох будвански богомајка са мироносицама, византијски мозаик (извор: ruiconru) мај / јун 2021 35 тема броја читајући свештено јеванђеље, видимо да су господа нашег исуса христа, током његовог земаљског живота и служења, пратиле жене чији је значај изузетно истакнут неке од жена која се спомињу у светоме писму сведоче о месији (јелисавета, пророчица ана, жена самарјанка), друге представљају образац дубоке вере (хананејка, крвоточива жена), треће му указују почасти помазујући га за служење и за смрт, четврте добијају исцељење и самим тим укрепљују веру присутних прва међу женама која се спомиње је јелисавета, мајка светога јована, пророка, претече и крститеља господњег она је прва међу људима дознала за долазак господа који се тада налазио у утроби пресвете дјеве: и повика узвишеним гласом и рече: благословена си ти међу женама и благословен плод утробе твоје (лк 1, 42) у светлим ликовима праведнога симеона богопримца и пророчице ане, господ се јавио израиљу и ана је прослављала господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у јерусалиму (лк 2, 38) тако је она постала друга, после јелисавете, која је посведочила о доласку месије поред овога, не заборавимо да је жена самарјанка, са којом је спаситељ наш разговарао, прва која је господа исуса христа препознала као месију и вечног учитеља и спаситеља у пету недељу по пасхи господњој, заоденути пасхалном радошћу, а у попразништву празника преполовљења педесетнице, црква празнује догађај сусрета господа исуса христа са женом самарјанком крај кладенца (бунара) јаковљевог дошавши са вером самарјанка на бунар, виде те као воду премудрости, којом си је напојио изобилно: и царство небеско наследи вечно, као свеславна, појемо у кондаку овог недељног дана дакле, жена самарјанка примивши од христа воду живота вечнога, испунила је себе истином, а врхунац њене вере и жртве била је њена мученичка кончина света мученица фотитема броја у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима примери оваплоћене љубави и истинског живота по богу бранислав илић христос и самарјанка, православна икона из 17 века, чува се у државном историјском музеју у москви (извор: stroimhramru) 36 3 / 2021 тема броја на (жена самарјанка), која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, према тексту њеног житија, бачена је у бунар, где је мученички пострадала и од господа овенчана неувелим венцем мучеништва у календару њен спомен савршавамо 2 априла/20 марта у недељу седамнаесту по педесетници на литургији се чита свештено зачало о великој и непоколебивој вери жене хананејке иако припадница незнабожачког народа, жена хананејка, чији је сусрет са господом христом описан у јеванђељу по матеју (зач 62, 15, 21–28), истрајна је у својој вери да управо он може исцелити њену ђавоиману кћер као таква, пример је свима, од ученика господњих до нас савремених хришћана, да су, ваистину, истините речи светога апостола павла који громогласно даје дефиницију вере и каже да је: вера основ свега чему се надамо, и потврда ствари невидљивих при спомену снажне вере жене хананејке, у наш ум долази и предивни пример жене која је више година боловала од течења крви, а коју је исцелио једини истински лекар душе и тела велика је била вера ове жене која је већ дванаест година патила и боловала од ове тешке и мучне болести и није могла да се исцели, због чега је у маси народа пришла господу и дотакла крај његове одеће христос је упитао ко га је дотакао, са жељом да жена посведочи о свом исцељењу жена му је пришла у страху и трепету и пала на колена пред њим, али је тада зачула спаситељеве речи: не бој се, кћери, вера твоја спасла те је (лк 8, 48) јасно је да су оквири једног чланка малени и није могуће да се на захтевне и важне теме, као што је ова, спомене и објасни све ово скромно казивање о предивним примерима жена које се спомињу у светоме писму, а чији су благословени пример за нас од изузетног значаја, крунисаћемо указивањем на значај светих жена мироносица сва четири еванђелиста наводе марију, рођену у галилејском граду магдала, марију из које је господ истерао седам демона друга мироносица, марија јосијина, мајка јакова и јосије, следила је за спаситељем до самог гроба саломија је била мајка заведејевих синова, апостола јована и јакова осим марије магдалине и марије јаковљеве, свети апостол лука наводи жене мироносице – јовану, као и друге, не називајући их по именима (лк 24, 10) мироносица јована, била је жена хузе, иродовог домоуправитеља коју је господ такође исцелио од тешке болести према речима светог апостола и јеванђелисте луке, међу женама су несумњиво биле сусана (лк 8, 1–3) и многе друге које су служиле христу наравно, женама мироносицама су припадале сестре праведнога лазара, марија и марта, које су биле верне сапутнице христове за време страсне (страдалне) недеље црква нас води кроз искуство гроба и тајну смрти богочовекове, и учи нас библијском смислу ових догађаја – благословене суботе, седам дана стварања и одмора божијег у трећу недељу по пасхи, коју називамо недељом мироносица, црква богослужбено прославља (споља гледано) „споредне“ личности – оне људе који су положили исуса у гроб – да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости то је храброст оних који делају далеко од очију света свете мироносице свете мироносице! о, чудесне жене! о, какве венце небески свет плете за мироносице боље и светије неголи за нас људе када су јурнули на господа христа јерусалимљани, и научници, и фарисеји, и књижевнци јеврејски, и други, жене (мироносице) су плакале и ридале за господом христом… вера њихова била је јача од вере ученика христових вера жена јача је од вере људи, и зато се господ васкрсли јавио прво мироносицама, јавио се прво марији магдалини и марији јаковљевој, јавио се њима, јер су служиле њему и веровале у њега свим срцем, свом душом, свим бићем својим и први васкршњи поздрав, ангелски поздрав: „христос васкрсе!“ био је упућен светим мироносицама, прва блага вест (преподобни јустин ћелијски) мај / јун 2021 37 и који су непознати јавности посебну пажњу богослужење ове седмице усмерава на жене мироносице наглашавајући њихову веру и љубав, али посебно храброст коју су имале иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу после пресвете богородице у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима, када спаситељ себе предаваше на жртву и када се апостоли од страха разбежаше, оне су остале верне господу до краја ово нам потврђује и знаменити протојереј александар шмеман следећим речима: излазак мироносица нас стално подсећа на то да су једино њихова љубав и верност сијали у безнадежној тами страсне седмице тај излазак нас непрестано подсећа на то да у овом свету нису умрли и ишчезли ни верност, ни љубав тај њихов излазак суди нашем малодушју, нашем страху, нашем вечитом и ропском самооправдавању тајанственом јосифу, никодиму и тим женама мироносицама, које су пре свитања изашле на гроб христов, посвећено је тако мало места у јеванђељу а управо се ту, у њиховој верности, решава вечна судбина свакога од нас тема броја иако су, према речима светог апостола павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је васкрсли господ удостојио да прве приме и благовесте вест о његовом славном васкрсењу 38 3 / 2021 у мноштву изузетних женских ликова у библији, једно од посебних места припада рути њена љубав и поштовање према свекрви, због чега је задобила велики благослов од бога, увек су актуелни и поучни за сваку хришћанку повест коју нам преноси свето писмо започиње ван палестине, обећане земље, у крајевима моавским тамо је дошао из витлејема, човек по имену елимелех, заједно са својом женом нојемином и два сина, у потрази за бољим животом због глади у њиховој отаџбини елимелех се убрзо упокојио док нојемина остаје са своја два сина у туђини када су стасали за женидбу, синови ступају у брак са моавкама, рутом и орфом нојемина се радовала снајама као својим кћерима и пазила их је са највећом љубављу њена се радост ипак убрзо претвара у жалост: оба сина су се упокојила после само десетак година брака, а жељене унуке бака није дочекала нојемина тада решава да се врати у своју отаџбину, витлејем, макар да умре у миру и на растанку благосиља своје снаје: „да вам да господ да нађете починак свака у дому мужа својега и пољуби их; а оне повикавши заплакаше“ (рута 1, 9) она саветује снаје да нађу своју срећу, свију породична гнезда и да не остају поред ње и не саучествују у њеној жалосној судбини орфа плачући одлази, док рута не жели ни да чује за растанак: „немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је бог мој бог где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена то нека ми учини господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом“ (рута 1, 16–17) заиста чудесна љубав снаје према свекрви! њих две тада крећу заједно на пут и враћају се у витлејем, где почиње борба да се преживи сиротице, без парчета своје земље, могу само да иду у надницу или сабирају остатке рута зато одлази на њиве да пабирчи тј скутема броја својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја љубав према свекрви протонамесник милорад мировић рута среће воза рут 2 , средњовековна илуминација (извор: пинтерест) мај / јун 2021 39 пља зрнца жита која преостану жетеоцима од њих ће остарела свекрва правити хлеб са којим ће се прехранити њих две видећи њихову љубав и жртву младе руте, господ их не оставља већ изобилно благосиља нојемина мудро саветује снају да прихвати наклоност вооза, домаћина на чијим је њивама пабирчила вооз убрзо жени руту која своју свекрву доводи у свој нови дом, пази је и негује и рађа јој жељено унуче, овида преподобни пајсије светогорац каже да нема круга који се код господа неће завршити завршетак неког дочекамо за месец дана, неког за годину, неког за деценију неког не дочекамо у нашем животу већ после смрти, када душа из раја гледа испуњење божијег промисла својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, рута је задобила велики благослов од бога део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог овида други део благослова испуниће се касније, јер ће овид добити сина јесеја који ће имати седам синова иако најсиромашнији и најнезнатнији у читавом витлејему, дом јесејев ће постати најславнији, јер ће његов најмлађи син, давид, постати јеврејски цар: најпобожнији и најсмиренији цар који је икада живео, онај који ће господу испевати чудесне псалме које и данас читамо и певамо са умиљењем у потомству тога цара, родиће се и цар над царевима и господ над господарима, син божији, поставши син човечији, исус христос преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци он је дошао да оно што је растављено сједини у једно, цркву своју у цркви се сви народи стапају у један нови род, хришћански, царско свештенство, свети род у тај род свети сава ће увести и наш народ попут господа, у коме су по чину мелхиседековом, били сједињени и царски род, преко давида из чијег племена је био јосиф заручник, и свештенички, јер је богомајка марија од кћери аронових као дете свештеника јоакима и попадије ане, и у светом сави је било сједињено царско порекло и свештеничко достојанство идеал светости постаће кроз њега највиши идеал нашега народа, а задужбинарство највећи израз животног постигнућа заслуга светога саве биће то да сва српска земља буде украшена прелепим храмовима и манастирима, а свето писмо и духовна литература најчитаније штиво рута је у његово време била добро позната свакој српској девојци која се спремала за удају, јер су мајке саветовале кћери да њеним стопама ходе и на њен начин се понашају, са љубављу и поштовањем према новим родитељима, свекру и свекрви нека би и данас тако било аутор је парох при храму преподобне мати параскеве (у изградњи) у новом саду тема броја преко руте, оне која је дошла из крајева незнабожачких, у господу се благосиљају сви незнабошци рута, мозаик (извор: википедија) када је мојсије, уз божију помоћ, извео свој народ из мисира и превео на чудесан начин, преко црног мора настало је опште славље сам пророк мојсије је са синовима израиљевим запевао песму: „пјеваћу господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у море“ (2мојс 15, 1) песму није ни завршио, а већ се појавила марија, његова и аронова сестра (4мојс 26, 59), која је похитала да се придружи прослави како каже древни текст: „и марија пророчица, сестра аронова, узе бубањ у руку своју; а за њоме изидоше све жене с бубњевима и свиралама и отпијеваше им марија: ˈпјевајте господу, јер се славно прослави, коња и коњика врже у мореˈ“ (2мојс 15, 20–21) пророчица марија прешла је, заједно са браћом и народом, пустињу синску и упокојила се у кадису (4мојс 20, 1) надахнуће у библијским темама тражили су византијски ликовни уметници, како би, на погодан начин, приказали душевна стања и расположења тако су сцене радости представљали песмом и игром појединих старозаветних личности на таквим илустрацијама, било да су у питању рељефи, фреске или минијатуре, појављује се и марија радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти, која прети људској души од мисаоног фараона (ђавола) на једном значајном рукопису из друге половине ix века, који припада манастиру пантелејмон на светој гори (рукопис бр 61), налази се управо приказ марије како игра овај знаменити светогорски манастир, обновио је чувени старац исаија са групом српских монаха из хиландара за свој побожан посао имали су несебичну подршку цара душана у млађем рукопису који се чува у библиотеци манастира св катарине на синају (codex graec, 61, fol 235 v) постоји минијатура из 1274 године позната под називом песма и игра марије (мирјам) поред марије приказане су девојке које играју, а при том неке од њих имају музичке инструменте у рукама – то су тасови, бубањ, и чегртаљка сам синајски манастир био је веома цењен у српском средњем веку било је у њему и монаха срба, а даривали су га цареви душан и урош, као и јаков, први игуман призренских арханђела и серски митрополит из византијских рукописа било је видљиво да се приказује марија, сама или са девојкама, како игра и пева, да би се на пригодан начин изразила општа радост било је само питање времена када ће се и међу србима појавити рукопис у којем се ликовним средствима прославља марија, сестра мојсијева и аронова први познати рукопис је српски минхенски псалтир, датиран 1370–1390 тема броја радост марије и израиљских жена у библијском тексту изражавала је захвалност богу целог једног народа што је спасен од ропства и погибије према тумачењу византинаца, овде се мисли на духовно ослобођење од греха и смрти лик марије, сестре аронове у старој српској уметности др ђорђе вуковић 40 3 / 2021 ликовни стил подсећа на славне задужбине: матејчу, задужбину светог цара уроша и његове мајке, свете јелисавете (око 1355), и на задужбине мрњавчевића: на марков манастир код прилепа, задужбину краљева вукашина и марка (око 1371) и манастир анреаш на матки, задужбину андрејаша, брата „краљевића“ марка (1388/1389) новија истраживања сужавају временски оквир на 1370–1372 годину, и опет га везују са српски владарски двор сликари минијатура српског минхенског псалтира очигледно су припадали дворском кругу, што објашњава висок уметнички квалитет њиховог дела рукопис је са великим бројем илустрација изузетне израде (148), а једна од њих је посвећена управо марији у натпису над сликом говори се како марија игра у колу са другим девојкама на минијатури овог псалтира, марија игра у женском колу, уз музичку пратњу бубњарке и девојке који држи инструмент који подсећа на кастањете играчице у колу својом игром славе господа оне су ставиле руке једна другој на рамена или су се ухватиле за руке, док марија има марамице у рукама поред играчица у колу, две особе играју независно од њих лица свих играчица окренута су према оку посматрача псалтир је временом доспео у братство манастира привина глава, у храм светих арханђела можда је то заслуга сремских бранковића, поготово светог деспота јована, кога народна традиција види као ктитора привине главе због немира који су у то доба настали, игуман и проигуман су рукопис пренели у врдник (1626/1627) тамо га је видео свети патријарх пајсије јањевац посебно су га одушевиле слике, што наглашава у свом запису „и видех ову књигу чатовник, са сликама“, те је књигу понео са собом, вероватно, у пећ, где је извршено поновно коричење затим је пајсије затражио од својих сарадника да ураде копију псалтира текст је, наравно, преписан, али су сликари решили да минијатуре ураде у новом, савременијем стилу карактеристичном за xvii век чак су и музички инструменти претрпели измене – у начелу су нешто дужи него на оригиналним сликама неке теме су изостављене, јер се сматрало да нису прикладне за монашку средину по начину сликања, нове минијатуре у патријарховом примерку псалтира подсећају на фреске које су управо у пајсијево време рађене у пећкој патријаршији (1633–1634) и на две иконе са опширним циклусом житија познатих светитеља – светог ђорђа и светог јована претече тако се дошло до закључка да је патријарх пајсије био задовољан израдом слика у псалтиру, па је ангажовао исте сликаре да ураде иконе и фреске у средишту српске цркве на овом псалтиру рађеном за патријарха пајсија, били су сачувани записи, од којих један наводи стих (пс 150, 4) и додаје закључак: „сваки инструмент треба да се употреби у славу божију и да се сједини у песми“ тако је настао чувени београдски псалтир, као нова верзија српског минхенског псалтира посао око израде рукописа се нешто одужио, можда због проблема са турским властима („и тада невољу имах од владајућих“) о томе није хтео да пише, већ је све оставио праведном суду божијем поуздано знамо да је у то време радио и на састављању службе и кратког синаксарског житија светог краља стефана првовенчаног, у монаштву названог симон монах (1628/1629) до пајсијевог времена нису постојали ови текстови за култ првовенчаног краља, па се патријарх послужио подацима из теодосијевог житија светог саве на крају синаксарског житија, пајсије је додао и неке историјске белешке, од којих последња говори о спаљивању моштију светог саве на врачару по завршеном преписивању рукописа, патријарх је наредио да се рукопис врати матичном братству (1630), о чему је оставио својеручни запис благословио је братство које му је привремено уступило рукопис и стрпљиво чекало на повратак: „и многа вам лета, моја братијо, који ми дадосте ову књижицу, опет (је) божија и ваша“ и тако се рукопис поново нашао у привиној глави, на западним обронцима фрушке горе, где је дуго и пажљиво чуван, све до новијег времена тема броја мај / јун 2021 41 мисија одговори пастира никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком шта недостаје савременим мисионарима? са руског превео: небојша ћосовић главна формула православног мисионарства протојереј николај јемељјанов: – преподобни серафим је рекао: „стекни дух смирени и хиљаде око тебе ће се спасити“ ова главна формула православног мисионарства нимало није застарела и она се не односи само на такве свете, као што је преподобни серафим ова формула има везе са свима нама никакве организационе форме „увлачења“ у црквени живот неће деловати, док се не догоди сусрет са човеком, који живи некако другачије од тебе а овакав сусрет једва да ће се догодити у учионици, на омладинској акцији или добротворном концерту све то је добро, али је то само начин да се човеку покаже некакав пут и правац, а даље је потребна могућност поменутог сусрета и управо овакву могућност савремени човек често нема у савременим социолошким истраживањима постоји интересантно запажање ма колико агитовао за велику породицу, за рађање деце, нико неће рађати више деце поврх тога, у италији су на државном нивоу чак организовали специјални „дан плодности“, у оквиру кога се проводила масовна агитација за рађање деце ова агитација је изазвала огроман скандал и неприхватање у друштву, и ништа више напротив, када смо ми изучавали младе породице у парохији, уочили смо чудесну појаву, коју смо назвали „зараза“ ако се појави срећна велика породица, у којој људи умеју да живе специфичним многодетним животом, онда се такав пример показује тако убедљивим, да би сви одмах следили за њим такве породице се почињу појављивати једна за другом скоро исто тако нараста и црквени живот појављује се нека снажна и жива парохијска заједница са тим великим и срећним породицама – и одмах би сви хтели да и код њих буде исто тако, хтели би да живе у њој ово је најглавније, али је потребно и истинско мисионарство тако су радили свети апостоли – долазили су у град и заснивали хришћан42 3 / 2021 мисија ску заједницу, а потом ишли даље а таквих заједница је за сада врло мало мислим да је следећа етапа наше црквене проповеди – проповед кроз заједницу и у заједници оно главно што ми чинимо, није тако – ми посвећујемо мало напора, пажње и бриге заснивању таквих заједница (општина) најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који се не упињу да преобразе околину свештеник валериј духањин: – некада, за време студија на московској духовној академији ја сам изгарао у мисионарским идејама био сам у мисионарском одељењу академије, сваке недеље сам ишао у сергијев-посадски сизо, где сам разговарао са затвореницима или онима који су били под истрагом предавао сам на богословским курсевима, који су често утврђивали људе у црквеном животу разговарао сам са ученицима разних школских институција писао сам чланке за мисионарски зборник и потом са очајем слушао, да су поменуте зборнике налазили поцепане путовао сам и дружио се са једним неоцрквењеним академиком у нади, да ће се он са његовом породицом укотвити у православљу и тако даље са истим мисионарским циљем сам почео да пишем књиге и нешто је успевало, а нешто није било је још много тога посебан правац – проповед преко мас-медија, пре свега на телевизији но, никада нисам чуо за велики успех своје мисије, зато што је обраћење човека богу – увек скривен, лични сусрет душе са спаситељем и ти можеш бити само мали помоћник, јер задатак није у томе да се људи усредсреде на своју личност, већ да они буду са богом сусрет са богом је увек скривен и врло интиман, а самом мисионару је непознато, када и како ће се ово поједином човеку догодити изложићу своја лична размишљања тачније, нека размишљања у животу православног хришћанина потребна је пре свега аутентичност и у овом смислу најбољи мисионари су увек били прости хришћани, који чувају верност христу, раде на себи, а не покушавају да промене околину господ је рекао у јеванђељу: „ви сте светлост свету нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе оца вашега који је на небесима“ (мт 5, 14–16) међутим, не можемо ми сви бити светиљке, често смо неспособни за то од нас се потребује да будемо свећица, која осветљава малени простор око нас – у својој сопственој породици, на раду, у дружењу са ближњима људи су спремни да похрле и ка маленој свећи, зато што нам увек недостаје светлости и топлине а ако у теби не виде истински хришћански живот, ко ће поверовати твојој речи, твојој проповеди? људи суде о цркви по нама, по томе како се понашамо, како се односимо према људима и нема ничег тајног, што не би постало јавно у стварном мисионарству је искључена наметљивост мај / јун 2021 43 ако ти поучним тоном покушаваш да учиш некога: „слушај мене, ја знам како је правилно, зато што сам ја православан“, онда чиниш велику грешку правилност православља треба да следи не из поучне речи, него из истинског хришћанског живота а ако се и говори, реч треба да буде јасна, чиста и добродушна а све то зависи од твог срца: какво је код тебе срце, таква ће бити и реч твоја некада је боље не мислити о мисионарству, јер оно се код некога претвара у спортско надметање, прати се својеврсном ватреношћу – неизоставним доказивањем другоме предности православља ово је већ нагон за такмичењем ради победе над опонентом међутим, не приводи људе православљу духовна победа, већ када се твоме ближњем открива у твоме животу дух христов у храму свакога сусрећи предусретљиво, без приговора, па ће код придошлице остати светао утисак и он ће доћи поново догодили се нешто непријатно од сусрета с тобом – једва да ће такав још хтети да се сретне с тобом међутим у коначном погледу треба памтити, да се обраћење људи христу у многоме треба препустити вољи божијој господ сам зна, у који ће час, кога и на који начин призвати наши људски, чак најбољи покушаји се понекад развејавају ни у шта, јер воља другог човек свагда врши свој лични избор у крајњој мери се помоли за тога човека, да би га господ призвао и спасао и мисионарство ће се приближити побожности свештеник сергије бегијан: – има добра источњачка пословица: „ма колико говорио ’алва’, у грлу од тога неће бити слађе“ вероватно ми управо овако и грешимо сви говоримо без престанка о мисионарству, а потребно је просто живети христом на дан светих апостола треба и говорити речима апостола ето велики павле, колико је он напора поднео? боље од њега самог то и не можеш изразити, он и говори, као да пореди себе и с нама такође: „јесу ли слуге христове? ја сам још више: више сам се трудио, одвише у ранама био, више пута био у тамници, често у смртној опасности од јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац; три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све цркве ко ослаби, а да и ја не ослабим? ко се саблажњава, а ја да не горим?“ (2кор 23–29) како су живели апостоли христови? стално на граници, стално на ивици људских могућности и својих сопствених снага радили су својим рукама да би се хранили, да не би оптерећивали паству (уп дап 18, 3) и били мисија 44 3 / 2021 су спремни у свако доба на страдања и смрт, само да би проповед напредовала чак се догађало и да се расправљају, премишљајући како је најбоље поступити ради проповеди (уп дап 15, 2) је ли то уопште живот по нашим представама? ко од савремених мисионара живи тако? то је живот само ради христа то и није уопште живот, већ „муке рађања“ (гал 4, 19) хришћанске заједнице а ми покушавамо да учинимо мисионарство „савременим“ или „омладинским“ или „мултикултурним“, вулгарно схватајући речи апостола „свима сам био све“ (1кор 9, 22) као промену стила општења, иако ово означава надилажење себе, постављање себе на крајњи степен саосећања са човеком, када, осим његовог спасења, у целом свету нема ничег важнијег и када ово значи свакодневно умирање за бога и ближњег и шта онда чинити? читати свето писмо и трудити се да се живи по њему и мисионарство ће се приближити побожности потребно је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара давати свештенике ватрене вере свештеник александар ђаченко: – узмимо на пример време апостола петра и павла то је било време, када су први хришћани очекивали из дана у дан други долазак спаситеља зато су живели и веровали врло харизматично све што су тада чинили ови људи, они су чинили у духу светом они су се погружавали у њега, молили се, и чак се земља потресала, када су они пребивали једнодушно заједно ученици христови су продавали своју имовину, а добијене паре су трошили са читавом заједницом коме је потребна ова имовина, ако сваког дана може доћи христос? чак је и сенка падајућа од пролазећих апостола, исцељивала болеснике за људе те епохе је било природно да жртвују земаљски живот ради живота вечног павле је жудео да се што пре ослободи од „телесне храмине“, да би се што пре сјединио са христом и још једна важна особеност тог времена – скоро да није било људи, који нису веровали у овог или оног бога такви као што је био демокрит, могли су се набројати на прсте једне руке међутим, христос није дошао црква је била принуђена да се организује у структурирани организам са својим унутрашњим законитостима поврх тога се хришћанство, победивши незнабоштво, сâмо постало државна религија мноштво незнабожаца је мимикрирало под маском хришћана постепено су се губили харизматични дарови монаштво се и појавило као облик протеста црквеном посветовњачивању ми, данашњи хришћани, не живимо више толико духом, колико правилима и црквеним прописима не супротстављајући се безбожном друштву, лако идемо на компромис с њиме тако имамо парадокс: сви су се крстили, а литургија се савршава у полупразним храмовима номиналним хришћанима су постали непотребни тело и крв мисија мај / јун 2021 45 христова није случајно што се наше време дефинише као „постхришћанско“ мислим да ми данашњи мисионари чинимо оно што можемо и што смо у стању да учинимо ми говоримо, моралишемо, призивамо људе на моралан живот, али је грех уноснији и привлачнији од врлине тим више у епохи појаве компјутерских људи и шта се може чинити у оваквој ситуацији и ка чему нациљати црквену мисију? по моме мишљењу – то је стварање парохијских заједница, које ће из својих недара дати нове ватрене вером, свештенике нама много недостају апостоли! данас се у цркви разматра став о световном раду свештеника, који им дозвољава да сједињују служење у цркви са радом у производњи или негде још ово је правилан корак, који ће омогућити да се привуку у редове свештенства људи самостални, имућни, али који живе вером у христа око таквих свештеника ће се и формирати нове хришћанске заједнице недостаје нам пуноћа живота у христу и са христом свештеник димитрије шишкин: – сила апостолске проповеди се састоји у оном особеном стању духа ученика божијих, о коме је апостол павле рекао: „више не живим ја, већ живи христос у мени“ (гал 2, 20) свецело самоодрицање, свагдашње живо и јасно увиђање присуства христовог и његове неодступне помоћи у делима благовести (нарочито очигледно после силаска светог духа) – све је то чинило проповед апостола тако многоплодном и резултативном (ефектном), како би се рекло данас међутим, овај резултат се није састојао у првом реду у томе, да је човек почео да поштује некаква обавезна правила, која су се, као што се сећамо, за обраћене незнабошце сводила на неопходни минимум (уп дап 15, 29), већ у потпуном унутрашњем преображају човека, када је главно место у његовом животу заузимао сам христос, а његове заповести постале темељ новог живота и такав преображај је постајао могућ не само зато што су апостоли причали људима о истинској вери, већ зато што су они делили с њима благодатни опит сопственог живота у христу и са христом у недрима његове цркве управо ово учествовање апостола у животу самог христа је и представљало залог успеха њихове многотрудне проповеди а нама савременим мисионарима кад-кад недостаје тај сами опит делатног и живог оцрковљења, то јест пуноћа живота у христу и са христом, без које је свака проповед не може бити успешна, јер се може говорити о некаквим правилним и нужним стварима, може се маштати о себи, да смо ми „за све постали свим“, али ако твоја делатност не буде осољена духом светим, ако она не буде у пуном смислу те речи сведочанством, онда сва ова делатност у бољем случају остаје бесплодна, а у горем ће посејати саблазан и образоваће код новообраћених нетачну представу о христу и истинској вери и животу, који је сагласан с њом извор: wwwpravoslavieru мисија 46 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу арамбашићи са тридесеторо унучади радмила грујић причом о породици арамбашић из београдског насеља жарково 2012 године отворили смо нову сталну рубрику у православном мисионару под назовом „многодетне хришћанске породице“ та рубрика је касније преименована у „вишедетне хришћанске породице“, по захтеву самих породица, али и многих читалаца, са образложењем да деце никад није много да је то заиста тако доказују и деца која следе родитељски пример радомир, звани рајко (66) и мира (56) са 15-оро деце (6 синова и 9 кћери) пре девет година имали су 15-оро унучади, а данас имају дупло више ове године славе два јубилеја: 40 година брака и 30-оро унучади они су истински рекордери у љубави према деци, коју сматрају божијим даровима и највећим мај / јун 2021 47 богатством то је прави разлог да поново пишемо о њима најстарији зоран сада има 39, а најмлађа исидора 16 година унучад од кћери: зорица у земуну има двоје, десанка код ариља – троје, маја код ариља – једанаесторо, ивана код шапца – двоје, тања у француској – близанце, милица у дражевцу – троје, љиљана код шапца – троје, јелена у гучи – двоје, а син дејан – једног сина то је укупно 29, али како дејанова супруга има девојчицу из првог брака, арамбашићи и њу рачунају као своје унуче горан је близанац са дејаном и одскора ради у француској, зоран има сталан посао, а милан ради кад нађе неки посао, али и помаже оцу у водоинсталатерском послу, као и веселин и петар, иако још уче у средњој школи за расхладне уређаје исидора иде у средњу техничку школу у новом београду, смер механичар оптике како се осећају деда и баба са толико унучади? рајко: то је велика радост срећни смо због тога само нека се рађају! прошле године нам је центар „за живот“, који је основао доктор бојан цакић, уручио плакету за пожртвовано родитељство и поклон – креветац за унуче, који смо однели љиљани у шабац за малог алексу већ годину дана смо изложени пандемији вируса корона, који је често изазивао и смртни исход како да жене рађају у оваквим условима? рајко: треба да рађају нама се родило троје унучади баш у последње време ако ћемо се свега бојати, остаће само стари ја мислим да је свако време тешко ево, како је нама било? живели смо сиромашно, али смо рађали децу ја сам радио као водоинсталатер у пкб-у и 1990 године настрадао у саобраћајном удесу две недеље сам био клинички мртав и преживео са тешким оштећењем кичме, и онда су ми дали инвалидску пензију која није била довољна да се прехрани само јевишедетне хришћанске породице 48 3 / 2021 вишедетне хришћанске породице дан члан, а камоли цела наша породица тада смо имали седморо деце и живели у стану од 17 квадрата други пут, кад сам радио на грађевини, пао сам са терасе на висини трећег спрата и остао жив а трећи пут ме ударио ауто сам бог ме спасио и повратио ми здравље три недеље пре бомбардовања 1999, залагањем нашег парохијског свештеника милана виленице и самог патријарха павла, као и тадашњег директора дирекције за изградњу града београда, веселина бошковића, ми смо добили овај стан од 112 квадрата и даље смо рађали децу, а нисмо имали да платимо ни комуналије, нисмо имали увек ни довољно хране али, уздали смо се у бога и стизала је помоћ од цркве, од вдс-а, од добрих људи као добри хришћани ви испуњавате божије заповести, а није увек лако, велика су искушења имате ли и неких лепих догађаја и успомена? рајко: вдс нас је водио на летовање у грчку, са благословом патријарха иринеја, у августу 2015, у град катерина тада је ишло осам вишедетних породица за нас и наше петоро деце тих десет дана било је незаборавно, деца нису до тада ишла на море још бих поменуо, као нешто посебно велико за нас, и ово да нас је два пута посетио патријарх павле пошто је чуо за нас од оца милана, дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља, коју смо славили код мога оца мој отац је био посебно срећан због тога други пут је дошао после пет година, недељу дана по усељењу у овај стан, а са њим су били и телевизијски сниматељи хтео је да види како нам је у новом стану, донео је деци воћа и рекао нам да од сада славимо славу у својој кући тада је наша милица имала пет година, стала је пред патријарха павла и рекла молитву оче наш, а он је благословио посета патријарх павле је чуо за нас од оца милана, и дошао је сâм, без пратње, баш на нашу крсну славу св јована крститеља мај / јун 2021 49 његове светости је за нас била највећа част годину дана смо уживали у новом стану и онда нас је изненада задесило нешто страшно – избио је пожар у стану ни милиција ни стручњаци за пожар нису могли да нам објасне шта га је изазвало, јер је температура била толика да су се и радијатори топили посумњали су да нам је то неко подметнуо, али ништа нису предузели сва срећа што су деца била у школи и напољу само је мира чула ту детонацију и видела којом се брзином пламен ширио али, имамо и једну непреболну успомену раније, када сте писали о нама, нисмо вам рекли да је мира родила шеснаесторо деце, јер нам је то превише болно после десанке, 1987 је родила девојчицу коју није донела кући порођај је био нормалан, а мири су рекли да је дете рођено мртво, да се угушило пупчаном врпцом мира је тражила да види дете и донели су јој ледено дете зар је могло тако брзо да се охлади? и да ли је то наше? ја мислим да је у питању крађа детета то никада не можемо заборавити ни прежалити то је заиста тешка тема и можемо је само молитвено покрити ћутањем како се данас, када су деца одрасла, сналазите око ваших потреба и обавеза? мира: синови ујутро оду, а увече дођу, сами се хране кад су на послу, али и потроше то мало што зараде овима што иду у школу морамо дати џепарац и рајко повремено добије посао, па му и неко од синова помогне али, ни сада немамо довољно новца за храну, користимо и црквену кухињу, а добијемо повремено и пакете хране од вдс-а, а када им напишемо молбу за новчану помоћ да бисмо платили комуналије које су нам се накупиле, добијемо и нешто новца помажу нам и неки свештеници али нисмо гладни и, хвала богу, сви смо здрави лакше нам је сада него када су деца била мала да ли ваша деца поштују брак као свету тајну? јесу ли и црквено венчани? рајко: неки су у црквеном браку, неки само у грађанском, а неки још нису венчани, али су сва деца крштена мира и ја смо се венчали у цркви и желимо да и они то учине, јер то сматрамо веома важним они то знају али, деца данас са те стране не гледају исто као ми не могу то да разумем, али видим да омладина данас избегава ту одговорност ћерке су вам се поудале на далеко колико често можете да их посећујете? мира: ми немамо ауто, морамо платити превоз, а треба нешто и унуцима купити одемо повремено, ужелимо се унучади прошлог лета смо били код маје у ариљу они имају малињаке па смо им помагали вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2021 апел за помоћ златку васиљевићу драга браћо и сестре, пре неколико месеци смо у православном мисионару, гласилу наше свете цркве за младе, објавили апел за помоћ златку васиљевићу, младићу из борче, узорном и честитом хришћанину, који се бори са мишићном атрофијом неки од вас су, уграђујући своју жртву у златкову борбу, дали свој допринос томе да наш брат у христу остане на ногама и да се његово стање унеколико побољша, захваљујући интензивним терапијама којима је био подвргнут наставак његовог лечења, међутим, представља исувише тешко искушење за његову скромну породицу, која је у тешкој материјалној ситуацији стога и овом приликом на молбу златкове мајке упућујемо апел читаоцима да према својим могућностима помогну и златков живот учине подношљивијим човекољубље 170–0010393714000–95 unicredit банка верица васиљевић veravasiljevic09@gmailcom +381/64-945-39-54 помоћ можете уплатити на текући рачун број: брати малине рајко и наши синови су им помогли да реновирају купатило у новој кући рајко: зет пеђа је вредан и добар домаћин и послушао ме је што се тиче рађања деце њима се у фебруару родило једанаесто дете мира: увек се радујемо када смо са унуцима, а и они се нама радују ја сам поносна бака и највећа ми је жеља да све унуке окупимо и да се сви сликамо са њима али, то је теже изводљиво ни велика животна искушења, ни садашње тешко стање на глобалном нивоу, због пандемије вируса корона, ни неизвесност докле ће претити опасност од ове опаке болести и хоће ли светски лекари пронаћи прави лек за њу, ништа од тога није било препрека арамбашићима да се радују животу и благодаре богу за свако новорођено дете, а посебно сада за свако унуче ово је рајкова порука: све дође у своје време и прође, али ако човек не схвати да је породица најважнија у животу, време ће му проћи узалуд ако мисли да је богатство у стварима, а да су деца сиромаштво, биће му душа увек тужна и празна кад је кућа пуна деце, тада је пуно и срце и душа само љубав и слога, и нема ништа веће од тога! мај / јун 2021 51 беседа свадба ова у кани галилејској, предслика је и икона – саме богочовечанске љубавне заједнице – цркве христове, коју ће управо он – господ наш основати односно, слика свих нас у цркви свадба у кани галилејској као икона нашег живота у цркви протојереј-ставрофор милосав радојевић отпочињући своју јавну мисију спасења, исцељења људи од греха и смрти, мисију обесмрћења света и човека, мисију доношења радости „новога“ и вечнога живота, господ наш исус христос најпре је учествовао на свадби у кани галилејској учествовао на догађају опште радости и заједничења у љубави свих на свадби окупљених људи благосиљајући својим присуством сам темељ брака као љубавне заједнице, сам улазак у светињу „законитог брака и рађања деце у њему“, али и свеколико љубавно сабрање људи на истом месту и око истог циља, и не желећи да та радост и топлина љубави било чиме помањка и изгуби своју обесмрћујућу пуноћу, он – господ наш, на молбу своје мајке – а још више у изливу своје неизмерне љубави према људима, претвара воду у вино и то, у најбоље вино, умножавајући тим првим учињеним чудом и радост људску то показује да је син божији дошао у овај свет – оваплотивши се од духа светога и марије дјеве – да нам управо радост дарује, да нам љубав и вечни живот дарује да љубавна заједница – која се брак зове – у којој се и деца рађају као плод и умножење љубави и живота, буде црква у малом; „домаћа црква“ – како је назива апостол павле да се „вода живота“ брачника, њихов подвиг искупљења пред богом односно заједничког ношења породичног крста, бремена и одговорности, и њихово заједничко молитвено стајање пред господом у кући и у цркви, претвори у само „вино“ – вечног живота њиховог у крстоваскрсни чин њиховог спасења, чин вечне радости и блаженства њиховог „оне које је бог саставио, човек да не раставља“ – гласи реч господња а „ко разара цркву, разориће њега господ“ ово упозорење је упућено сваком ко разара ту љубавну, породичну заједницу живота, „домаћу цркву“ и оно што се на самом христу темељи љубав је нешто што се даје, што се жртвује у корист оних које љубимо, а никако жртвовање других за себе, за своје самољубље и себичне интересе и по томе ће се и препознати истински следбеници христови, они који су спремни да попут њега „и живот свој положе за ближње своје“ бог је љубав, те стога љубав и чини основу и радост живота, и у овом и у будућем веку љубав је највећа врлина, животворна, збир и садржај свих врлина истинска љубав „никад не престаје“, како нам казује свети апостол свадба у кани галилејској је предслика и икона саме богочовечанске љубавне заједнице, цркве христове, коју ће управо господ наш основати она је слика свих нас у цркви, са вером и љубављу окупљених око љубвеобилног богочовека христа, за трпезом самог „женика“ наших душа, око чаше тела и крви његове у нашем љубавно-евхаристијском заједничењу и јединству са њим, али и међусобном заједничењу и јединству у љубави „са свима светима“ у том сабрању учествује и сама пресвета мати исусова, молећи се за нас; али и сви анђели свети, и сви апостоли 52 3 / 2021 беседа и сви светитељи, сва пуноћа цркве неба и земље икона, дакле, самог свељубавног и свеколиког литургијског сабрања цркве, на коме господ наш духом светим претвара не воду у вино најлепше и најчистије, већ хлеб и вино – у само тело и крв своју пречисту и у ком сабрању нам самога себе дарује за обесмрћујућу храну и пиће вечнога живота и радости вечне, која се по речи његовој: „неће узети од нас“ (јн 16, 22) јер црква православна стога и јесте неразорива нити јој „врата пакла могу одолети“, јер се темељи и заснива на самом телу и самој крви христа васкрслога, а не на људској организацији како многи погрешно мисле и сви ми – крштени људи, рођаци по телу и крви христовој, позвани смо на радост ову велику, на учешће у самој „свадби царевог сина“ управо у том заједништву увек „ново пиће пијемо“, као што и певамо у васкршњој катавасији, пиће животочно и живоносно једемо саму храну бесмртности и живота вечнога, и пијемо пиће које чини сам крвоток живота цркве, свих њених удова, свих нас и тако сви будемо црква бога живога, једна и иста заједница љубави, удови једног и истог – вечног тела богочовека христа; који се управо са људском природом у себи вазнео на небеса у славу царства божијег, и седи са десне стране бога оца да вечно живимо у блаженству и радости самог царства божијег, у блаженству „које око људско не виде, ухо људско не чу, и у срце људско не дође“ у светлости саме чудесне и чаробне христове личности, искупитеља нашег од ђавола, од греха и смрти на ову „велику вечеру“ – свето причешће – не долази се необучено у „свадбено рухо“ необученим у „хаљину“ чистоте свога крштења, у одежду вере и покајања, мира и љубави према богу и према ближњима, према свим људима и свакој твари божијој ако тог руха немамо, то ће разгњевити домаћина „свадбе“, оца нашег небеског, и бићемо избачени „напоље“ и вргнути „у таму најкрајњу“ јер ништа што је без истинске вере и љубави: што је прљаво, што је подло и лицемерно, не може ући у светлост царства божијег и учествовати у самој „свадби царевог сина“ бог се не да обманути, воља и речи његове не могу се игнорисати стога: „са страхом божијим – и вером – и љубављу приступите!“ са свом пуноћом вере и љубавним страхопоштовањем приступимо, „да причасници вечнога живота будемо“, да радост бесмртности – и блаженства вечнога имамо нека управо светолитургијски благослов обитава на свим нашим младенцима, и нека: „благодат господа нашег исуса христа, и љубав бога и оца, и заједница светога духа, буде са свима нама“ мај / јун 2021 53 света земља данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беитхананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће манастир св лазара, марте и марије у витанији јелена јонић витанија, село недалеко од јерусалима, у југоисточном делу mаслинове горе овде је живео лазар са својим сестрама мартом и маријом исус је често посећивао ово село, нарочито последњих дана свог јавног служења људском роду данашње село витанија добило је име од старог хебрејског назива за село беит-хананиах, а палестинци га називају ел-азариа од грчког лазарио, према истоименом манастиру који је саграђен још у византијско време изнад лазареве куће витанија је смештена на брдовитом и каменитом терену, и данас је углавном настањују палестинци свим путницима намерницима обично се, по доласку у ово село, покаже место лазаревог гроба и рушевине лазареве куће у којој је живео са својим сестрама, а које су смештене у дворишту манастира св лазара гробница је по свом изгледу слична древним јеврејским гробницама урезана је у стену; улаз у гробницу је висок свега 1, 5 метар, а широк 2 метра од улаза низ од 27 степеника води у малу, мрачну пећину у којој су четири нише за сахрану мртвих у овој пећини-гробници некада је био мали параклис од којег је данас остао само мали олтар верује се да је био исклесан од камена који је некада затварао ову гробницу, везану за једну од најпознатијих еванђелских прича – велико чудо христа који је васкрсао лазара након четири дана од његове смрти прва помињања ове гробнице као богомоље за хришћане датирају с почетка 4 века ходочасник из бордоа 333 године пише о њој у манастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) 54 3 / 2021 света земља свом путнику: „одавде (са маслинске горе), хиљаду и пет стотина корака на исток је село звано витанија овде је пећина у којој је положено тело лазарево којег је васкрсао христос“ преводећи ономастикон јевсевије додаје: „витанија, село, на другој миљи од елије (јерусалима), на падини маслинове горе, где је спаситељ подигао лазара, чији је гроб и на који сада указује храм који је тамо саграђен“ само име села витанија јероним преводи као „кућа послушности“, други као „кућа палми“, а јевреји као „кућа сиромаха“ (хебр беит ани) етерија, 385 године, наводећи света места на којима је одржана празнична литургија, такође спомиње витанију: „петог дана у цркви св лазара, која је од јерусалима удаљена петнаест стотина корака“ археолошка ископавања, која су 1949 године извели фрањевачки археолози, о солера и бељармино багати, открила су темеље византијског храма св лазара источно од лазареве гробнице детаљне анализе остатака овог храма су показале да је овај храм један од првих хришћанских богомоља у палестини могуће је да је први храм уништио земљотрес већ у 5 или 6 веку након чега је храм обновљен вероватно да је тако и било имајући у виду да је мозаик поприлично очуван, а зна се да су се догодила два разорна земљотреса у то време, тачније 447 и 551 године када су се затресле цела палестина, месопотамија и сирија цар јустинијан који је тада био на власти био је поманастир св марте и марије у витанији (извор: wwwromiosiniorggr) мај / јун 2021 55 знат као велики покровитељ градње и обнове многих храмова у палестини темељи новог храма из 6 века нису се поклапали са првобитним храмом, померени су тринаест метара на исток, западни зид прелази преко бродова првог храма, али темељи северног и јужног зида су остали на истим местима крсташи, освојивши овај део палестине, затекли су овај храм у полусрушеном стању, и почели су да га обнављају, али су том приликом унели мноштво измена у његову архитектуру, тако да археолози о њему говоре као о трећем храму крсташи су значајно ојачали северни зид, додавши му пиластре дебљине до 230 цм поред тога, крсташи су изградили још један храм, непосредно изнад лазаревог гроба, који се назива четвртим храмом о овим храмовима су сачувана сведочења ходочасника из 12 века средином 14 века оба храма су била у рушевинама, али је гробница остала неоштећена хришћани су и поред овога наставили да ходочасте гробницу и успоставили су добре односе са тамошњим арапским становништвом манастир посвећен светој марији и марти обновио је кипарски архимандрит спиридон 1879 године (каснији антиохијски патријарх), на рушевинама старијег манастира исте године постављен је натпис изнад западне капије који гласи: „садашњи свети храм, некада рушевина, очишћен и са побожношћу, ревношћу и трошковима архимандрита часног гроба, господина спиридона из пароксона обновљен, у име нашег спаситеља исуса христа постављен на месту куће лазареве, мартине и маријине“ у десном делу данашњег манастира налази се стена која има облик малог гребена, а на којој је, према предању, седео христос пре него што је ушао у витанију данас је то женски манастир, игуманија је монахиња евпраксија са кипра, која је у овом манастиру од 1955 године сестринство манастира чини укупно 5 монахиња из грчке, канаде и аустралије имајући у обзир да је манастир окружен муслиманским насељима, често се дешавало у последњих 10 година да монахиње буду вербално нападане и да зидови манастира буду ишарани разним погрдним графитима ипак, иако живе у лошим условима, монахиње уз помоћ јаке вере, љубави и труда успевајући да сачувају ово светилиште иначе, манастир св лазара марте и марије је смештен преко пута лазареве гробнице храм је једноставнијег архитектонског изгледа, а састоји се од кратке припрате која је потпуно источно, спојена са наосом на који се наставља кратки олтар, бочно на наос су лева и десна певница иконостас је позлаћен, рад грчких мајстора с краја 19 века храм је делимично фрескописан, осредње уметничке вредности, са представама светитеља везаних за лазара и његово васкрснуће сваке године на лазареву суботу у овом манастиру се окупи велики број православних палестинаца, грка, руса, прослављајући овај велики празник, подсећајући се великог догађаја из новог завета лазарева гробница (извор: https://materinstvoru/) света земља 56 3 / 2021 нови скит или кула, како су га светогорци називали до 19 века, налази се између манастира св павла од којег је удаљен 20 минута ходом, и скита свете ане, на косом терену изнад самог мора на јужној обали свете горе иако назив упућује на скит изграђен у новије време, ипак није тако први трагови овог скита потичу чак из 10 века тада га је чинило мноштво малих келија и калива које су биле разбацане по литици ближе скиту свете ане, а саборни храм је био на месту данашње колибе ваведења господњег у то време је саграђена и кула према легенди, кула је саграђена током владавине цара јустинијана, али вероватније је да ово здање потиче из доба андроника i комнина (1150) кула је сачувана у одличном стању и одбрамбени је архитектонски споменик ова структура налази се у северном делу скита, на надморској висини од 80 м висина куле је 20 м, а њен темељ мери 8х7,8 м то је четвороспратница на чијем се последњем спрату налази капела свете ане на западној страни се налази света гора овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као као кољивари нови скит др немања јонић нови скит (извор: wwwgo-athoscom) мај / јун 2021 57 света гора наткривени балкон недавно су овде изведени рестаураторски радови како би кула могла да се користи као сакристија која је функционисала до 1950 године, те отуда име скита кула у другој половини 11 века, скит је премештен ближе мору, а саборни храм је саграђен на месту на којем се данас налази келија јапанти до 1760 године овај скит су углавном настањивали срби, о чему пише и путописац василије барски 1744 године он тада бележи и да је једини саборни храм, храм пресвете богородице у пећини од 1760 године скит преузимају грци овај скит познат је по томе што су се у њему подвизавали и радили изузетни духовни оци који су припадали покрету коливадон или коливадес, познатији као кољивари кољивари су инсистирали на редовном причешћивању и временом су прерасли у јак покрет за обнављање живота и повратка истинском светоотачком предању данашњи саборни храм скита посвећен је рођењу пресвете богородице његова изградња је започела 1730 године, а завршена 1757 године храм је изграђен уз помоћ донације мештана града јањина овај храм је скромних димензија, има унутрашњу и спољашњу припрату обе припрате су из 19 века године 1901 у храму је изграђен бочни олтар у част светом константину у којем је гробница три првосвештеника који су живели у овом скиту: теофана, висариона и герасимоса године 1819 васељенски патријарх григорије овај скит је доделио манастиру светог павла и променио му је име у нови скит света трпеза је израђена и изрезбарена у дрвету на импресиван начин звоник је изграђен 1812 године, али је због неких пукотина насталих због подземних вода обновљен 1816 у дворишту саборног храма налази се и гробљански параклис, подигнут у спомен свих светих, а мало даље је и костурница у којој се чувају кости манастирских отаца више од 400 година ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас нови скит, саборни храм (извор: go-athoscom) 58 3 / 2021 најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници у двориштима скоро сваке келије расту наранџе, па зими цео крајолик скита добије наранџасту боју осим наранџи има много чемпреса, врба и еукалиптуса скит има своју малу арсану, луку на коју се наставља кратка и увек чиста и сређена песковита плажа, а на коју се опет наставља зграда у којој се чисте туне, након улова библиотека саборног храма чува око 200 старих рукописа и око 500 публикација новијег датума рукописи су углавном преписи из 19 века, од познатог преписивача, ученог монаха јакова у ризници се чувају иконе, одежде, крстови и друге реликвије у саборном храму се чувају две чудотворне иконе из 14 века: христа пантократора и пресвете богородице „мило целивање“ већина скитских келија садржи и мале параклисе у којима монаси бораве током службе, а само недељом и великим празником се сви сабирају у саборни храм скита монаси овог скита се углавном баве иконописом, дуборезом, узгојем цитруса великим иконописцима се сматрају келиоти келија: кирила, аврама, спиридона, монаха никоноса лево од куле могу се видети две каливе изнад је калива благовештења богородице, где је живео о јефрем филотејски, који се касније преселио у провату, а одатле, заједно са братијом у манастир филотеј овде је последњих осам година свог живота провео монах јосиф спилеот (1900–1950), велики подвижник 20 века са острва парос старац јосиф је живео у пећинама био је неписмен али је, упркос томе, успео да многе приведе монашком животу тешко је проценити његов допринос повратку светогорских манастира у киновијски живот током 19 века овај скит насељавају у већем броју грци и руси, тако да је средином тог века бројао око 70 монаха у око 30 келија и калива почетком 20 века у њему живи 80 монаха у 28 келија и калива, а 80-их година 20 века у 20 келија и калива живи 30 монаха, да би 2001 године према попису било 48 монаха ово место је на обронцима планине атос и одликује се благим летима и хладним зимама многи сматрају да је нови скит данас најуређенији скитски простор на светој гори, у којем су се до средине прошлог века подучавали и подвизавали школовани свештеници икона богородица мило целивање (извор: wwwathosguide) света гора мај / јун 2021 59 метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен божији“ (песма над песмама, гл 8 верност вечно сједињених), једна је од описа љубави преузета из светих списа смрт је јака, незаустављива, једина сигурна и у својој снази неминовна; сумња мучна, али трпљива онима који воле само љубав искрена, попут пламена божијег греје, а жар њен хладну душу лечи није само ова врста љубави жене лек који треба правилно „дозирати“ свето писмо нас опомиње да је улога мајке дакако значајна и у цркви као и у психологији и медицини психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија дуго жељено мајчинство, наспрам овоземаљског затеченог, испуњено је љубављу искреном и честитом у односу на наметнуту и случајну потреба да се воли дугоочекивани плод утробе своје, често је замењена другим врстама задовољстава библија говори о љубави, оној којој сви теже, али је не спознају, већ у свом незнању бивају изненађени непрепознавањем богомајка је безгрешно зачела, медицински непрепознато но нама поруком указано: љубав душе која се уздиже ка богу, ствара духовно здраво потомство марија магдалена, ученица исуса из назарета, која је искрено веровала у његове хришћанство и медицина психоанализа открива да је корен многих душевних проблема у нездравом односу са мајком, оном мајком којој недостаје благости и љубави према својој деци, управо онакве какву проповеда библија љубав и вера као лек на примерима светих жена др марија лазаревић 60 3 / 2021 мироносице на гробу господњем, живопис из пећинске цркве у кападокији (извор: википедија) марија магдалена, новија икона речи била је уз господа када му је било најтеже она је исусово учење примила након излечења од седам злих духова, и прихватила га са љубављу, вером и надом, са којима га је пратила све до његовог крста и васкрсења након тога, у улози неименованог апостола, одлази у рим, а потом наставља да проповеда јеванђеље ученик и верник, она која је разумела и која се излечила, а затим и другима помагала у излечењу у медицини би је назвали вештим практичарем и следбеником и љубав према богу варваре великомученице, коју је отац незнабожац окружио свим угодностима и слушкињама, али јој није дао светлост (спознају), неминовно је водила у жртвовање ове умне жене мудроме бићу не дати истину, сила је краткога даха тело затворено његовом посесивношћу желело је више, оно што души може дати само поглед кроз још једно окно на тамници, препознато као симбол хришћанства, због чега је варвара и настрадала од руке свога родитеља можда је тај нови поглед светој варвари, чији су духовни оквири пробијали кроз зидове овоземаљског света, доносио радост и сазнање о духу светом, и истини, који су јој били неопходни за здравље душе љубав према знању, спознаји још једна је љубав јака попут смрти, како је то описано у песми над песмама света петка параскева живела је аскетским животом, одавајући се молитви која ју је приближавала богу, који јој је даровао исцелитељске способности сведоци смо многобројних исцељења на молитве свете петке док су њене мошти попут блага много пута премештане, а она се јављала несрећним женама у сновима указујући им на решења тегоба које су их водиле у болест господ је лечио је и тело и душу својом благодаћу, коју је пренео на апостоле, али и на многе у вери истрајне жене које су пошле за њим, поштујући поуке светих списа попут врсних лекара који следе своју лекарску заклетву ауторка је психотерапеут и писац кућни духови — то су демони ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом позвали су ме да освештам стан домаћица се жалила на присуство нечистог у дому када се налазила у кухињи или у спаваћој соби, осећала је неко биће, које се налазило поред ње, које је ту присуствовало, понекад је чак осећала дисање тог бића жена ме је од страха позвала да освештам стан ушао сам у њихов дом, погледао около и видео да поред икона у ћошку стоји и амајлија кућног духа-заштитника на моје питање: „шта је то?“, домаћица је рекла да јој је пре много година ову амајлију за срећу поклонила њена другарица и где год да се селила, своју заштиту је носила са собом и тако је овај кућни дух постао члан породице морао сам да објасним овој жени, да је кућни дух тај исти демон који је постао члан породице и свуда путује са њом „ако хоћете да демон напусти вашу кућу“, рекао сам јој, „мораћете да спалите амајлију морате да направите избор – или иконе или амајлија“ домаћица је одмах одбацила амајлију кућног духа, стан смо освештали и после тога је биће, које је живело у дому и плашило домаћицу, ишчезло и више их није узнемиравало дешава се да људи посебно хране „кућне духове“ (демоне), стављајући у ћошак тањирић са млеком, да би их кућни дух штитио али, самим тим они приносе жртву нечистом духу, а онда се чуде, када се нешто лоше дешава у кући, када неко почне да долази и чак се дешавало да ноћу ступа у контакт са људима ако хоћете – верујте, ако нећете – не морате, али ово је реалност не играјте се са нечистом силом свештеник андреј барабаш превод: дајана лазаревић поучне приче мај / јун 2021 61 хришћанска књижевност „неко ће можда, у мудрој пратњи наших душа шетати једном по црти ових бедема, где смо гледали сунце, бакарни утег нагнут у меру ноћи; море ће лучити сребро и наплавине на шљунак заобљен будућом нежношћу; ваздух ће бити модар од дима наших имена; но ко ће да нас разуме?“ поетика ивана в лалића дејан војводић у поетској књижевној историји хх века код нас пратимо три генерације модерниста прва је несумњиво најутицајнија и пресудна за постојање друге две, а њу предводе песници попут момчила настасијевића и других авангардних песника двадесетих и тридесетих година прошлог века у ону другу генерацију, стасалу након другог светског рата, ободрену и најбурнијим сукобом модерниста и реалиста, убрајају се васко попа и миодраг павловић прва и друга биле су ослоњене једна на другу, што песници нису ни крили трећа група модерниста, у коју спада и иван в лалић била је наочиглед издвојена од претходника, али је по духу испунила континуитет српског песништва њена особеност била је угледање на традицију на посебан начин песници проналазе конкретне ахретипске узоре у историји из којих црпе инспирацију за ивана в лалића била је то византија, али не она о којој смо пре њега сазнавали од дучића и ракића била је то византија у свој својој пуноћи и снази византија чије корене смо сазнавали у визуелном, културолошком, али и духовном аспекту трајања једног народа јован христић примећује: „традиција византије била је присутна и код песника прве модерне међутим, код дучића и ракића она је само одбљесак спољашњег сјаја и раскоши поведени типичним грађанским комплексом племства, они су сликали византијску провинцију, а не културну прошлост од које смо били насилно одсечени са бојићем случај је нешто друкчији са њиме византија у нашем песништву почиње да се продубљује и добија праве димензије песничке визије и историје он почиње осећати дух прошлости“ када се загледамо у своје трајање онда нам је из поетске равни ивана в лалића дошло битно сазнање о нашем утемељењу у велику и значајну традицију чини се да је сам лалић у својој поезији тежио да пронађе тачно оне моменте и мотиве којима би то трајање и потврдио он је био хроничар једног континуитета, али и сам творац нечег што је архетипска историја на овај начин, примећује христић, ми смо постали део шире културне заједнице, којој смо уосталом и раније припадали, али без знања о томе: „у лалићевом песништву византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, грчком она је знак нашег припадништва и нашег учествовања у медитеранској култури, која је ипак основ свеколике европске културе“ 62 3 / 2021 хришћанска књижевност да је доказана духовна утемељеност на овом нивоу битнија због културолошких корена сведочи и овај пример у коме се имплицитно сугерише на сам настанак и развој српске цркве и државе, а све посредством византије постојао је раскорак у тој спознаји, раскорак од неколико векова, на који и сам лалић упозорава због тога смо се и отуђили од своје архетипске отаџбине „она нам показује да ми не само што плаћамо дугове европској култури, него имамо и своја природна потраживања од ње византија значи да смо ми, у једном тренутку, били неодвојиви део једног великог културног круга претворити то културно подручје у аутентичну традицију представља и потврду аутентичности своје културе“ ако уз све ово додамо да критика примећује да се „код лалића опажајна лепота и пуноћа света прожимају са интелектуалним значењем и воде у сазнање“, онда је јасно из чега проистиче снага једног поетског тренутка и значаја ивана в лалића и његове песничке генерације они су доказ да је лепота песништва и у сазнању о једном духовном трајању, какво нам у сувопарним историјским тумачењима брже измагли овако у поноћи песништва оно има да траје дуже него игде у праву је био врли христић, хроничар и песнички сабрат лалићев, који је ову песничку појаву свео на опажаје: „то је тренутак када ће се дух и материја наћи у срећном медитеранском споју тражење духовних вредности не почиње за лалића аскетским одрицањем од опажања оно има смисла тек када нас пуноћа и богатство опажаја почну да воде ка зрелости, мери и сазнању“
Свеска: 379 | Ликови жена у Библији
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: „Из уста деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8, 3): гости у манастиру Градац Фото: Светлана Дингарац Фотографија на другој страни корице: Исаијо ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Богочовека, Исток Му је име: Њега величајући, ми прослављамо Пресвету Дјеву Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Мт 19, 14) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних! (из Акатиста Пресветој Богородици у част Њене иконе Гора Изобиља) Фото: ђакон Драган С Танасијевић ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 379, МАЈ / ЈУН 2021 Реч уредника Ликови библијских жена и наше време 3 Хришћански живот Схиархимандрит Авраам Рејдман Ко може проповедати Јеванђеље? 4 Разговор Разговор са др Иваном Женарју-Рајовић Рад на дубљем сагледавању српске културе 9 Из острошке ризнице Преподобни Исаија од Оногошта 15 Српско духовно наслеђе Из историје превода Охридског пролога Владике Николаја 18 У дијалогу са атеизмом Идеја себичности 24 ТЕМА БРОЈА Библијске хероине 29 Библијски ликови жена као образац служења Христу 32 Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу 35 Љубав према свекрви 38 Лик Марије, сестре Аронове у старој српској уметности 40 Мисија Шта недостаје савременим мисионарима?42 Вишедетне хришћанске породице Арамбашићи са тридесеторо унучади 47 Човекољубље Апел за помоћ Златку Васиљевићу 51 Беседа Свадба у Кани Галилејској као икона нашег живота у Цркви 52 Света Земља Манастир Св Лазара, Марте и Марије у Витанији 54 Света Гора Нови Скит 57 Хришћанство и медицина Љубав и вера као лек на примерима светих жена 60 Поучне приче Кућни духови — то су демони 61 Хришћанска књижевност Поетика Ивана В Лалића 62 Mисионарско-медијскa сарадњa Благодарност редакције Православног мисионара медијским делатницима Српске Православне Цркве 64 стране мај / јун 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Ликови жена у Библији мисионарспцсрб misionarspcrs МАЈ / ЈУН 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
53
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
...тада се родило велико пријатељство које ће се само још више проДУБЉИ?📌 вати и током студија,
али и касније не заборавимо да су обојица
били духовна чада светог аве јустина, заједно са владиком атанаси
...тада се родило велико пријатељство које ће се само још више про
МЕТА инфо: Р:24286 К:180370 Д:100
| Свеска 380 |
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
... митрополит амфилохије и отац момо су прије свега били велики пријатељи, још дечији хор спд јединство из котора сећајте се својих старешина јул / август 2021 13 од времена када је отац момо кренуо у богословију и када га је тамо дочекао млади богослов ристо као старији ђак већ тада се родило велико пријатељство које ће се само још више продубљивати и током студија, али и касније не заборавимо да су обојица били духовна чада светог аве јустина, заједно са владиком атанасијем често су сви заједно одлазили код аве и „правили планове“ за будућност још тада је постојала та идеја да амфилохије буде митрополит црногорско-приморски, али тада то није било реално у једном периоду разилазе им се путеви, отац момо одлази у црну гору и започиње мисију, а митрополит амфилохије у грчку када је дошло вријеме, отац момо је предложио оцу јустину да својим ауторитетом организује долазак јеромонаха амфилохија у црну гору, што је он преко јеромонаха атанасија и учинио (када се упокојио отац момо, владика атанасије ми је послао аудио поруку у којој је говорио управо о овим догађајима) наравно да је о свему био обавијештен и патријарх герман када је удба сазнала за те планове, покушали су на све начине и разним притисцима на патријарха да то спријече, али нису успјели – послије пензионисања митрополита данила на трон митрополије црногорско-приморске коначно је постављен митрополит амфилохије (који је претходно непуних пет година био епископ банатски) од тада су њих двојица били најближи сарадници на духовном препороду црне горе и буквално до задњег даха предводили цркву у овој величанственој побједи које смо сви свједоци да ли је пример оца момчила утицао на вас да кренете путем богословствовања, те да поред свештеног служења обављате и одговорну учитељску службу као професор богословије светога петра цетињског? – отац момо ми је у свему био узор драгоцјено је било узрастање уз таквог човјека хвала богу, био сам често уз њега, помагао, стицајем околности био актер многих догађаја у вези са њим наравно да ме је то мотивисало да пожелим да идем тим путем имао сам ја још узора, и његов отац ристо је био свештеник, и отац моје мајке био је чувени свештеник, катихета, бесједник, апологета, професор и декан богословског факултета прота лазар милин, мој ујак прота драган милин, касније и већ поменути митрополит амфилохије, али у тим тренуцима када сам стасавао и када се рађала мисао и жеља да будем свештеник, испред мене је дефинитивно био лик оца мома - протојереј–ставрофор момчило кривокапић (1945–2020) протојереј-ставрофор момчило кривокапић изненада је преминуо 29 априла 2020 године у 76 години отац момо је рођен 1 јула 1945 у херцег новом у београду је завршио богословију светог саве, а касније и богословски факултет рукоположен је за ђакона 31 августа 1969, а за јереја 7 септембра 1969 године у септембру 2019 године навршило се 50 година свештеничке службе пароха кривокапића, који ће остати упамћен по својим бритким ријечима, љубави према богу и свом народу његовог оца, који је био парох у бијелој, са још неколицином свештеника митрополије црногорско-приморске, протјерују са парохија, а у своју епархију их прима тадашњи епископ зворничко-тузлански нектарије (круљ) отац mомчило од своје друге године дјетињство проводи одрастајући уз благородно становништво околине добоја од најранијег дјетињства, учећи се јеванђељу, знао је да ће кренути очевим стопама са 14 година, 1 септембра 1959 године, одлази из родитељског дома, као ђак београдске богословије пред крај свог средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу смиљку милин, ћерку чувеног професора доктора лазара милина након завршене богословије уписује православни богословски факултет у београду 1967 године на самом почетку студија, умире му отац сећајте се својих старешина 14 4 / 2021 идеал правог свештеника какав би желио да будем и дан-данас ми је сан да достигнем оца мома, а бићу задовољан ако му будем до кољена такође, велика ми је част што предајем у богословији коју је завршио мој дјед ристо, а чији је први ректор од њеног обнављања био мој отац момчило будући да сте настојатељ светониколајевског храма у срцу котора, замолио бих вас да нашим читаоцима предочите особености црквеног живота у котору – котор је град који је у својој дугој историји мијењао многе господаре, а самим тим град у коме су се укрштале и многе културе град у коме су дубоки духовни и културни траг оставили немањићи који су владали котором преко 200 година, али и град који је касније вијековима био прво под млечанима, а касније под аустроугарском и француском, у својој 53 години, а бригу о његовом даљем школовању преузима блаженопочивши владика сава шумадијски, који га прихвата као свог сина у току студија, 1967 године, добија позив за одслужење војног рока декан му излази у сусрет и он у септембру полаже читаву трећу годину, одлази у војску, а 1969 године, паралелно са завршетком војног рока, приводи крају и своје студије теологије добија стипендију за наставак школовања на оксфорду у исто то вријеме, добија позив од старога протојереја богобоја из котора да дође и да га наследи на његовој парохији на чуђење својих професора, млади момчило осјећа призвање и без дилеме прихвата позив иако је све друго што му се нудило било звучније, логичније и примамљивије, он је дубоко био сигуран да је то једина исправна одлука у одлуци да прихвати позив оца богобоја, подржао га је и свети јустин ћелијски, кога је отац момчило као студент често посећивао у манастиру ћелије тако, умјесто да постане доктор психологије на оксфорду, отац момчило са својом супругом, бира тежи пут и долази у котор, да буде нешто много више, да у овим најтежим временима за нашу цркву, узме христов крст и буде његов апостол у то богоборно вријеме, кад се по његовом свједочењу, раније сазријевало, млади свештеник момчило са нашом црквом пролази голготу комунизма отац момо на сваком кораку свједочи да је спреман да животом брани ријеч светог јеванђеља и као први ректор цетињске богословије из периода обновљеног рада од 1992 године спремност да ризикује, да све жртвује и да увијек на прво мјесто стави служење богу и народу, препознала је, не само његова паства, већ бока которска и цијела црна гора, а и шире, те он постаје један од најсјајнијих светионика наше цијеле цркве те 1969 године, 7 септембра, на светој литургији на којој је рукоположен, нови млади двадесет четворогодишњи парох надахнуто бесједи и улива наду многобројним вјерницима који су се тада окупили у которском храму, што је без престанка чинио пола вијека в девић / р војиновић извор: митрополија црногорско-приморска / mitropolijacom сећајте се својих старешина јул / август 2021 15 који су, опет, оставили котору неки свој печат и карактер православни становници су често уз велики труд морали да чувају свој духовни идентитет, а црква је увијек била матица око које су се окупљали само да подсјетим да је управо из тог разлога у једном периоду постојала и бококоторска епархија са сједиштем у котору, којој је управо био циљ да очува духовне особености православних у аустроугарској монархији и сачува их од асимилације и покушаја прозелитизма посебна драгоценост јесте посебна богослужбена пракса која се деценијама негује у котору – познато је да у котору никада није прекинуто вршење богослужења чак ни за вријеме рата, као што је био случај у готово цијелој црној гори као један вид чувања културног и духовног идентитета боке било је и његовање православног богослужења тако су се поред уобичајене богослужбене праксе у боки задржале и неке особености тако се на примјер овдје још од 17 вијека за вријеме успенског поста служи молебан пресветој богородици у знак захвалности што их је спасила од куге која је у то вријеме харала приморјем они су се тада молили богородици служећи овај молебан, а пошто су биле услишене молитве, у знак захвалности наставили су да га служе све до дана данашњег то је у ствари онај општепознати молебан из часослова, али су сачуване неке архаичне мелодије из старине које ово богослужење чине посебним ми сви заиста уживамо у овом предивном богослужењу, а тако уједно чувамо аманет наших предака такође је интересантан славски обред који је у боки у сачуван у пракси, а који се разликује од општепознатог резања славског колача када је прота момчило дошао у котор и сусрео се са тим обредом који је мало једноставнији и краћи, хтио је одмах да га замијени овим познатим, али је ипак прво хтио да се консултује са његовим духовним оцем јустином поповићем када је ава јустин чуо како изгледа тај бокешки обред, рекао је да га ни случајно не мијења, јер је старији од овога и да потиче можда још од времена светога саве такође смо поносни на предивна великопосна богослужења, а посебно страсне седмице и васкрса која обилују особеностима карактеристичним за боку богослужбеном благољепију доприноси милозвучно појање српског певачког друштва „јединство“ оче, упознајте нас са хоровима који делују при наведеном певачком друштву – више од 180 година, његовање духовне традиције и богослужбеног живота храма светог николе у котору употпуњује и уљепшава српско пјевачко друштво „јединство“ из котора то је једно од најстаријих пјевачких друштава на балкану, званично основано црква светог петра цетињског, прчањ спд јединство на академији сећајте се својих старешина 16 4 / 2021 давне 1839 године, дакле само годину дана млађе од најстаријег „панчевачког српског црквеног певачког друштва“, мада ми волимо да нагласимо да постоји доказ да је постојало бар десетак година прије званичног регистровања, јер се зна да је група пјевача из котора нотно пјевала на сахрани светог петра цетињског 1830 године када би се ово друштво хвалило само годинама постојања и огромним пјевачким и духовним искуством, имало би чиме да се хвали, али је нама још драже што је оно баш у данашње вријеме више него активно и плодно, на корист и радост наше цркве у последњих 25 година од када хор води диригент ђакон мр михајло лазаревић, спд „јединство“ је осим пјевања на богослужењима и црквеним свечаностима и духовним академијама, учествовало на многобројним хорским фестивалима и међународним такмичењима гдје је освојило велики број значајних признања и награда ево рецимо, ове године смо, због изузетног успјеха на претходна два такмичења у гродну и хајновки, позвани у минск на чувени међународни фестивал „державни глас“, и то од стране чувене композиторке и диригенткиње јулијаније денисове, што нам чини велику част у оквиру друштва, поред сениорског хора, постоје и дјелују дјечији и омладински хор дјечији хор је настао спонтано, када је групу дјеце која су похађала вјеронауку при цркви светог николе, садашња диригенткиња хора ивана кривокапић почела да подучава пјевање црквених пјесама то је временом израсло у озбиљан хор који је сада редовни учесник црквених манифестација и академија хор често пјева на недјељним и празничним литургијама, тако да на тај начин дјеца активно учествују у богослужењу и црквеном животу због великог успјеха у раду, чланство хора стално се повећавало, јер је све више дјеце жељело да буде члан хора тако се јавила потреба да се оформе два дјечија ансамбла различитих узраста, дјечији и омладински, што заједно броји преко стотину дјеце ово је изузетно важно, не само због чињенице да велики број дјеце учествује у богослужењу и црквеним манифестацијама, него и због тога што се на тај начин прави квалитетна база пјевача који ће већ припремљени и навикнути на хорско пјевање, логично, у већини случајева наставити да пјевају у сениорском хору дакле, можемо рећи не бринемо за будућност „јединства“ драги оче немања, која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – како је цијели разговор био у духу оца мома, и поука би била у његовом стилу, а он је волио да цитира апостола павла и да каже: „све могу у христу који ми моћ даје“ (фил 4, 13) то није само говорио, него дубоко вјеровао и животом и дјелима доказао уз непоколебљиво поуздање у бога, све је могуће! сећајте се својих старешина јул / август 2021 17 српско духовно наслеђе епископ николај следује хагиографском приступу патристичке епохе, где је житијски текст заправо носилац верске поуке тако је охридски пролог, поред тога што испуњава и своју верскопоучну намену, заправо и својеврсни катихизис у ком су за верне на популаран и прикладан начин образложени хришћански догмати охридски пролог владике николаја: хагиографско, мисионарско и богословско штиво богословске димензије охридског пролога неколико напомена о богословљу владике николаја срећко петровић охридски пролог, што се може закључити из импозантног броја издања и превода, тек постаје читано штиво — сада не само међу српским читаоцима, већ и у глобалном смислу поставља се питање: зашто је пролог толико популаран, и у чему се с друге стране састоји његов значај? мишљења смо да на ово питање није могуће једноставно одговорити свакако, поучни примери који се могу наћи у прологу веома су значајни и корисни за хришћански живот о томе су писали и бројни црквени аутори и ранији истраживачи наслеђа св николаја но чини се да на богословски значај пролога није обраћена прикладна пажња с друге стране, како сматрамо, оно што је посебно важно је најпре верскопоучна димензија охридског пролога — у ком је текст заправо носилац вероучења, односно преносилац богословских увида и идеја покушаћемо да се у наредних неколико реченица осврнемо на богословске аспекте пролога наиме, премда је охридски пролог, као хагиографски зборник кратких синаксарских житија светих обогаћен кратким омилијама и стиховима, штиво које је на првом месту намењено моралној поуци и укрепљењу верујућих, те у том смислу налик сличној литератури која је посвећена најпре моралном поучавању а врло мало или готово нимало излагању хришћанске доктрине, у велимировићевом хагиографском раду то није случај у кратка светачка житија, расуђивања, созерцања, беседе и хришћанску поезију овде су инкорпорирана врло бројна разматрања и излагања црквеног вероучења у своме методу излагања еп николај следује хагиографском приступу патристичке епохе, где је житијски текст заправо носилац верске поуке тако је охридски пролог, поред тога што испуњава и своју верскопоучну намену, у подтекстуалном и интертекстуалном погледу заправо и својеврсни катихизис у ком су за верне на популаран и прикладан начин образложени хришћански догмати с једне стране, охридски пролог је и својеврсни компендијум светоотачких мисли поред бројних алузија и цитата за које не наводи патристички извор (подобно свом проповедничком маниру — као што често не наводи ни библијске стихове које цитира или парафразира: примера ради, у охридском прологу, под датумом 22 новембар/5 децембар, налази се „беседа о томе шта чи18 4 / 2021 српско духовно наслеђе ни јединство верних“; ова беседа препуна је библијских цитата и парафраза са једним јединим навођењем библијске референце — уводне мисли из еф 4, 5–6 која је мото беседе), владика николај понегде наводи одређене мисли појединих светих отаца и позива се поименце на њихов ауторитет он се местимично позива на тумачења св јована златоустог (око 347–407), беседе и дела кападокијских отаца (из друге половине 4 века), св атанасија великог (око 296–373) итд тако у охридском прологу, у расуђивању за 18/31 март, епископ николај наводи св кирила јерусалимског (око 313–386), и каже: има злурадих људи који мисле као да је време донело христу величину, и као да се у првим вековима хришћанства није тако високо мислило о господу као што се о њему мислило у познија времена ништа лакше него разбити ту неистину ево како св кирил јерусалимски пише о господу христу: ‘ово је онај који јесте и који је био, оцу соприсносуштни, јединородни, јединопрестолни, равномоћни, свесилни, беспочетни, несоздани, неизменљиви, неописани, невидљиви, неизречени, непостижими, необухвативи, недомисливи, неограничени овај је сијање славе очеве (јевр 1, 3) овај је начертање суштатства свих твари овај — светлост светлости, сијајућа из недара очевих овај — бог богова (пс 49, 1) и од бога бог што се да узнати овај — извор живота (35, 10) од извора живота очевог проистичући овај река божија (45, 5; 64, 10) што исходи из бездне божије но не одваја се овај — ризница доброте очеве и бесконачног блаженства овај — вода живота (јн 4, 14) што живот свету дарује овај је луч несоздани, што се рађа но не одсеца од првосветлећег сунца овај је бог слово (јн 1, 1) што је једним словом све твари из небића у биће саставио ово је онај који је нас створио по образу божију, а сада се сам учинио човеком по образу нашем човек, но уједно и бог’ и дан-данас, после 16 столећа откад је ово вероисповедање написано, црква православна држи ову исту веру, од речи до речи, од слова до слова с друге стране, беседе и созерцања вл николаја из охридског пролога уопште, показуу кратка светачка житија, расуђивања, созерцања, беседе и хришћанску поезију у пролог су инкорпорирана врло бројна разматрања и излагања црквеног вероучења јул / август 2021 19 јући дубину његовог богословског поимања, указују на светоотачке изворе његове мисли осврнимо се овде најпре на христологију св николаја — у својој суштини библијску према речима вл николаја, забележеним у охридском прологу, под датумом 22 новембар/5 децембар, где се налази „беседа о томе шта чини јединство верних“, у христу — који је „наш саздатељ, искупитељ и васкрситељ“ — хришћани треба да држе „јединство духа у свези мира“, и да буду „једно тело и један дух“ и не постоје два христа — једна иста крв проливена је с крста за све, као што су једна иста уста молила за све у гетсиманији; сједињени у једном христу, можемо оцу да кличемо ава! оче!: један господ, једна вјера, једно крштење, један бог и отац свију (еф 4, 5–6) једну веру имамо у тројицу божанску, неразделну и животворну, оца и сина и духа светога, једно суштаство, три ипостаси: у оца нерођеног, у сина рођеног, и духа од оца исходног једно крштење имамо у име оца и сина и духа светога; крштење трикратним погружавањем у воду, за смрт греху и ђаволу а за васкрсење и живот христу господу један бог и отац свију — то је отац господа исуса христа, сина божијег јединородног, који и нас кроз христа и због христа усиновљава и даје нам право говорити му: оче наш у беседи за 15/2 септембар из охридског пролога („беседа о слову божијем — створитељу света“), велимировић тумачећи пролог јеванђеља по јовану образлаже сабеспочетност сина оцу и јединство свете тројице, и каже: о чудесном слову божијем, браћо, говори јеванђелист, о речи словесној, смисленој, о мудрости божијој вечној, о сину божијем савечном то чудесно слово беше једнобитно са оцем и духом светим, а ипостасно различно и од оца и од духа, јер се рађаше од оца нерођеног беше, и јесте, и биће када оно беше у бога? у почетку, вели јеванђелист шта значи ова реч: у почетку значи исто што и прво, или најпре најпре, дакле, слово божије беше у бога, увек једнобитно са оцем и ипостасно као син, али још охридски пролог на интернету интерес за охридски пролог није ограничен искључиво на православне хришћане богословски и књижевни квалитети као и мисионарске могућности и домети овог дела вл николаја учинили су да оно буде преведено и на неколико светских језика, као ретко које дело настало на српском језику, а потом и постављено за читање на различитим мрежним местима још пре двадесетак година пролог вл николаја објављен је електронски, на порталу „светосавље“ (https://svetosavljeorg/) сва је прилика да је одатле ово дело преузимано и потом објављивано на другим порталима, те је на интернету било присутно у протеклих двадесетак година, а данас се може пронаћи на много веб-адреса и енглески превод пролога могуће је пронаћи на интернету — на разним веб-презентацијама: примера ради, на вебсајту епархије западноамеричке (https://westsrbdioorg/), аустралијско-новозеландске епархије руске заграничне цркве (http://wwwrocororgau/), и бројним презентацијама православних парохија у западном свету на вебсајту посвећеном охридском прологу, на адреси http://wwwohrid-prologcom/ доступни су српски изворник, као и преводи пролога на енглески и немачки језик превод охридског пролога на руски језик постоји на више места на руском интернету: поменимо као познатије портале као што су православна енциклопедија „азбука вере“ (https://azbykaru/), добротворни фонд „предање“ (https://predanieru/), а превод пролога српско духовно наслеђе 20 4 / 2021 не и ваплоћено потом се то слово божије ваплотило, и у телу јавило роду људском док беше као неваплоћено слово у бога, све је њиме постало небо и земља, и сав свет небески и сав свет земаљски — све је постало њиме, тим словом божијим, док оно беше неваплоћено у бога без слова божијег ништа није постало што је постало богословље владике николаја такође је халкидонско — у свом изразу јасно и недвосмислено примера ради, изнад поменута реч ипостас и изведенице, као и с њима у вези изрази личност, лице, природа и суштина у охридском прологу срећу се на десетине и десетине места, што је врло занимљиво с обзиром на упућеност овог дела врло широкој читалачкој публици можемо приметити да велимировић познаје и кона руски доступан је и као бесплатна апликација за мобилне телефоне у преводу на бугарски језик, поред других дела вл николаја и одабрани одломци из охридског пролога доступни су на порталу „мисионар“, посвећеном управо животу и делима вл николаја (на адреси http://misionercom/) на македонском језику охридски пролог може да се чита онлајн на веб-презентацији бигорског манастира — https://bigorskiorgmk/ последње издање охридског пролога на словачком језику читаоцима је доступно на вебсајту https://ochridskyprologsk/ охридски пролог је на румунском језику објављен и у оквиру апликације за мобилне телефоне — као део библиотеке програма „свет православља“ („lumea ortodoxiei“) на вебсајту парохије св јована лествичника из варшаве доступан је превод расуђивања из охридског пролога на пољски језик, на адреси https://prawoslawiepl/ на интернет-порталу „православље у кини“ (http://orthodoxcn/), у електронској библиотеци доступан је и охридски пролог, и то у преводу на поједностављени кинески и на традиционални кинески језик (http:// prologueorthodoxcn/); до сада је на овом порталу на кинеском језику (у обе варијанте) објављено пролошко штиво за првих седам месеци (јануар–јул), уз непотпуне преводе за преосталих седам месеци (август–децембар), а читаоцима се нуди могућност да на истом порталу пролог у целини читају и у преводу на енглески језик из 2002, као и у ранијем преводу на енглески из 1985 године, те и у српском оригиналу охридски пролог — на кинеском језику, доступан онлајн на порталу http://orthodoxcn/ српско духовно наслеђе јул / август 2021 21 ристи светоотачку богословску терминологију, као и да његов тријадолошки израз не страхује од објављивања и исказа, и да га он штавише истиче као једну од по преимућству елементарних вредности хришћанске баштине богословски допринос пролога вл николаја овде се не исцрпљује у овом верскопоучном штиву потеклом из пера вл николаја 1928 године између осталога среће се и проблематика везана за богословско образложење поштовања икона, где уз кратко житије св теофана исповедника (12/25 март), велимировић додаје и у стиху срочену апологију икона коју св теофан упућује цару лаву исавријанцу: што ратујеш, царе, на иконе? не би л’ и сам христос ко икона, ко икона вечне ипостаси, ко икона тројичне свемоћи, ко икона бога скривенога скривенога и недоступнога он ће судит и теби и мени, царуј, царе, но надај се смени, свет пролази, бог једини стоји ко је с богом, света се не боји такође, требало би подвући да је према увидима николаја велимировића сачуваним у охридског прологу, премда је он ово дело сачинио пре скоро стотину година, тј премда је то било неуобичајено за оновремена схватања хришћанске етике, однос са богом суштинска и заправо једина претпоставка вечног живота и спасења — те је у том смислу за њега спасење релационог, а не етичког карактера бог не љуби само оне који испуњавају одређена морална правила, већ он љуби кога хоће, он љуби човека: велимировић између редова поручује како богу није потребно људско подвижништво (јер истинска вредност човека није морална већ лична) с друге стране ни људима суштински нису потребни творачки дарови божији, већ сами живи и лични бог, наставља епископ николај („беседа о томе како је богу најмилији човек и човеку бог“, у охридски пролог, 12/25 јануар, курзив наш): поетско богословље епископа николаја иначе се у песмама еп николаја налазе догматски садржаји, како је то приметио еп атанасије јевтић у „послеслову“ књизи свети николај жички [велимировић], писма из сужањства: својим духовним кћерима игуманијама варвари, јелени и сари (прир архимандрит јован радосављевић (краљево: манастир жича, 2009), 259–271: 263) тако је у песми посвећеној св николи мирликијском, вл николај записао следеће стихове: јеретика луда арија низложи христа божијег сина у темељ положи: није христос створен, није оцу „сличан“, но од оца рођен, господ необичан, син од оца рођен, очиног јестества три су ипостаси божијег сушчества у тихој вечности отац сина роди у бури времена дјева га породи тамо бог се роди, овде бог и човјек спаситељ једини от ниње и довјек тајна вечера, детаљ живописа из егзонартекса спољне припрате католикона манастира ватопед, света гора, 1312 г (извор: orthodox arts journal, https://orthodoxartsjournalorg/) српско духовно наслеђе 22 4 / 2021 не тражим што је ваше него вас (2кор 12, 14) овим речима исказана је суштина односа хришћанина према богу и бога према хришћанину љубав божија могла би да каже: ти хришћанине, постиш мене ради; мене ради милостињу делиш; мене ради усрдне молитве уздижеш; мене ради цркве зидаш; мене ради жртве приносиш и многа друга добра дела чиниш све је то добро, и све је то мени угодно, но ти си ми дражи од свега тога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога него тебе тражим, само тебе љубав хришћанина пак могла би да каже: ти ми, господе, здравље дајеш, и то је добро ти светлост палиш, дажд пушташ, громом ваздух освежаваш, и то је добро ти дајеш богатство, и мудрост, и многолетност, и пород, и безброј других добара ти обилно постављаш на трпезу овога живота и све је то добро, и предобро и све то примам с благодарношћу но на крају крајева то је само ивица скута твога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога но тебе, господе, тебе јединога тражим „ко“ је дакле претежније од „како“ и „колико“: речима савременог богословља, личност је претежнија од природе, количине и каквоће, а у том смислу намеће се и закључак да је према теологији наведене велиниколајево христолошко тумачење старог завета еп николај старозаветне теофаније тумачи христолошки; тако стихове из изл 3, 14, о суштоме богу — ономе који јесте (поменуте у овде цитираном спису св кирила јерусалимског) — сравњује са откр 1, 4, подобно светоотачким тумачењима, нпр тумачењима св атанасија великог (уп његово 1 писмо серапиону, 28 [= pg 26, 596b] и 2 писмо серапиону, 2 [= pg 26, 609c]), и каже: „овом речју ὁὤν или сый — исти вечно постојећи, изражена је божанска природа господа нашег исуса христа од вечнога оца савечни син светлост отац, светлост и син отац бог, и син бог кад је отац вечно сушти, вечно постојећи, вечно исти, такав је и син вечнога оца због тога је син божији могао за себе рећи: ја и отац једно смо“ (еп охридски николај [велимировић], „96 писмо: мисионару данилу м: о словима на венцу христовом“, мисионарска писма, година ii, бр 13–14 (јануар–фебруар 1933): 222–225) мојсије пред неопалимом купином, минијатура из око 1150–1175 године, јеванђелистар из авербодеа, који се данас чува на универзитету у лијежу evangéliaire d’averbode, université de liège, bibliothèque, manuscrit 363, fol 16v); христос је насликан унутар купине (извор: https://donumuliegebe/) српско духовно наслеђе јул / август 2021 23 мировићеве беседе из охридског пролога — да још једном употребимо савремени богословски израз — онтологија претежнија од етике „велика је ствар пост, но љубав је још већа“, расуђује на другом месту владика николај „ако се постом демони прогоне, страсти укроћавају, тело умирује, дух сређује, љубављу се бог усељава у човека сам је господ нагласио пост као неопходан, но љубав је истакао као главну заповест“ овако у охридском прологу, под датумом 27 јануар/9 фебруар, вл николај подвлачи онтолошку перспективу хришћанства и преимућство љубави следствено реченоме, за вл николаја велимировића светитељство је последица заједнице са богом, а не резултат испуњавања одређених етичких норми и образаца, и у том смислу светитељство је за еп николаја онтолошка категорија другим речима, еп николај баштини једно црквено и предањско разумевање појма светости као сједињења са христом; ову карактеристику хагиологије еп николаја приметио је еп максим васиљевић у свом чланку „хагиограф николај — савремени мистагог светости“, у зборнику свети владика николај охридски и жички: текстови и сведочења, који је пре двадесетак година уредио еп атанасије јевтић слично примећује и еп атанасије, у истом зборнику, у чланку „христологија св епископа охридског и жичког николаја“ тако еп николај у свом хагиолошком схватању стоји у сагласју са гледиштем кападокијских отаца и отаца цркве уопште — да је светост последица сусрета бога и човека, односно да зависи од заједнице, тј односа утолико је охридски пролог не једноставно споменик неког прошлог времена, већ и извор који још није пресахао према одређеним аспектима, чак и у теолошком смислу савремен и близак богословским токовима православне цркве данас на основу овде приложених увида, мишљења смо да би богословски и црквени значај охридског пролога тек требало да се истраже када неко методолошки натурализам природних наука изједначи са онтолошким натурализмом, за њега питања која задиру у оно што називамо вредносним системом, питања односа међу људима, уопште сва питања која подразумевају појмове доброг и у добру исправног, представљају велики изазов у таквом изазову, желећи да свако објашњење утемељи на методолошком натурализму (нпр на биолошком наративу) и да тако „научно“ утемељи и свој философски поглед на свет, наиме свој онтолошки натурализам, наш натуралиста (конкретно, мени драг и јако инспиративан професор ричард докинс) излази изван граница свог натуралистичког метода и остаје му дубоко неверан тада се дешава оно што смо у овим нашим писањима назвали – нехотична метафизика парадокс је што можда сам наратор (натуралиста) није свестан да је напустио епистемолошке границе које успоставља методолошки натурализам природних наука и да је дубоко зашао у оно што је meta (изван, преко) саме природе (грч fysis) наравно, ја не спорим право да, и људи који се баве природним наукама философирају и дају одговоре на различита метафизичка питања оно што спорим је недоследност натуралиста – са једне стране имамо изједначавање методолошког и онтолошког натурализма, а са друге чињеницу да сами натуралисти нуде одређена објашњења света око нас, која се не могу потврдити, па чак уопште ни испитивати и проверавати кроз методолошки натурализам природних наука интелектуално поштено би било да признају да када философирају, да то онда више није природна наука али такво признање би значио слом саме њихове философске позиције, за коју мисле да је заснивају на природним наукама и да таква позиција нужно следи из природно-научних увида – то признање би дакле био слом онтолошког натурализма и интелектуално непоштеног закључка да такав натурализам нужно следи из научног, методолошког натурализма у дијалогу са атеизмом српско духовно наслеђе 24 4 / 2021 метафизички аксиоми књиге професора ричарда докинса, декларисаног натуралисте и атеисте, али у сваком случају генијалног писца, у којима популаризује науку (маестрално, по мом мишљењу) и покушава да објасни појаве у природи које су дубоко у сфери оног meta (изван, преко) саме природе, представљају репрезентативни пример овога што сам горе у уводу навео аксиоми бесмртности и себичности, који представљају епистемолошке темеље његове теорије о „себичном гену“, дубоко су метафизички, ма колико бивали сами по себи очигледни у човековој перцепцији живог света (то што су нам такве ствари очигледне само показује да смо ми људи физичка, али метафизичка бића) управо у тој човековој перцепцији, у његовој умној „баждарености“ да развија такву перцепцију и такво тумачење живога света, лежи њихова метафизичност аксиоми или идеје бесмртности и себичности су архетипови положени у саму суштину човека – у његов ум и уопште у његов психо-соматски апарат којим опитује, доживљава, разумева и тумачи свет око себе, укључујући и себе самог ричард докинс, наравно, те темељне аксиоме није објашњавао (аксиоми се, по природи ствари и не доказују, већ се просто подразумевају), нити је образлагао због чега су бесмртност и себичност епистемолошки темељи његове занимљиве теорије међутим, то не умањује чињеницу да је докинс, ма колико говорио да је реч о метафорама, дубоко зашао у метафизику и отиснуо се далеко од натуралистичких епистемолошких, а посебно онтолошких граница – у теорији о себичном гену, од његовог натурализма није остао ни камен на камену (можда је ту чињеницу желео да прикрије упорним понављањем да говори кроз метафоре) наиме, читава докинсова теорија о себичном гену, кроз коју објашњава и алтруизам (да илуструјем колико је то тешко питање: докинс објашњава, између осталог, зашто родитељ воли своје дете и зашто се стара о њему), је дубоко метафизичка, јер стоји на метафизичким аксиомима – на идеји бесмртности и идеји себичности наравно, како је већ речено, аксиоми се по природи ствари не доказују, већ се просто подразумевају међутим, њихова ваљаност се ипак проверава унутар саме теорије коју утемељују аксиоми су ваљани, ако теорија коју утемељују „ради“ а докинсова теорија о себичном гену заиста добро ради – врло добро објашњава симбиозу и алтруизам у живом свету око нас, укључујући ту и нас људе тајна живота за нас хришћане и теологе ова докинсова теорија је веома важна – важно је управо то што она исправно „ради“ тиме она показује да су аксиоми који је утемељују ваљани, а ваљаност тих аксиома потврђује ваљаност архетип живота утиснут је у човека, а кроз човека и у васцелу твар и управо због тог архетипа, због тог аксиома бесмртности којег подразумева професор докинс, одвија се пред нама борба за живот конкретног божански призив човеку — архетип живота др александар милојков у дијалогу са ате измом јул / август 2021 25 онога што утемељује и саме те аксиоме – одговор на питање зашто код човека (и осталих живих бића) постоји нагон за животом, за опстанком и зашто се тај животни нагон реализује као себичност докинсови аксиому представљају врата која затварају област људског аутономног знања и искуства та врата су крај или почетак знања (зависно у ком смеру посматрамо) из
... митрополит амфилохије и отац момо су прије свега били велики пријатељи, још дечији хор спд јединство из котора сећајте се својих старешина јул / август 2021 13 од времена када је отац момо кренуо у богословију и када га је тамо дочекао млади богослов ристо као старији ђак већ тада се родило велико пријатељство које ће се само још више продубљивати и током студија, али и касније не заборавимо да су обојица били духовна чада светог аве јустина, заједно са владиком атанасијем често су сви заједно одлазили код аве и „правили планове“ за будућност још тада је постојала та идеја да амфилохије буде митрополит црногорско-приморски, али тада то није било реално у једном периоду разилазе им се путеви, отац момо одлази у црну гору и започиње мисију, а митрополит амфилохије у грчку када је дошло вријеме, отац момо је предложио оцу јустину да својим ауторитетом организује долазак јеромонаха амфилохија у црну гору, што је он преко јеромонаха атанасија и учинио (када се упокојио отац момо, владика атанасије ми је послао аудио поруку у којој је говорио управо о овим догађајима) наравно да је о свему био обавијештен и патријарх герман када је удба сазнала за те планове, покушали су на све начине и разним притисцима на патријарха да то спријече, али нису успјели – послије пензионисања митрополита данила на трон митрополије црногорско-приморске коначно је постављен митрополит амфилохије (који је претходно непуних пет година био епископ банатски) од тада су њих двојица били најближи сарадници на духовном препороду црне горе и буквално до задњег даха предводили цркву у овој величанственој побједи које смо сви свједоци да ли је пример оца момчила утицао на вас да кренете путем богословствовања, те да поред свештеног служења обављате и одговорну учитељску службу као професор богословије светога петра цетињског? – отац момо ми је у свему био узор драгоцјено је било узрастање уз таквог човјека хвала богу, био сам често уз њега, помагао, стицајем околности био актер многих догађаја у вези са њим наравно да ме је то мотивисало да пожелим да идем тим путем имао сам ја још узора, и његов отац ристо је био свештеник, и отац моје мајке био је чувени свештеник, катихета, бесједник, апологета, професор и декан богословског факултета прота лазар милин, мој ујак прота драган милин, касније и већ поменути митрополит амфилохије, али у тим тренуцима када сам стасавао и када се рађала мисао и жеља да будем свештеник, испред мене је дефинитивно био лик оца мома - протојереј–ставрофор момчило кривокапић (1945–2020) протојереј-ставрофор момчило кривокапић изненада је преминуо 29 априла 2020 године у 76 години отац момо је рођен 1 јула 1945 у херцег новом у београду је завршио богословију светог саве, а касније и богословски факултет рукоположен је за ђакона 31 августа 1969, а за јереја 7 септембра 1969 године у септембру 2019 године навршило се 50 година свештеничке службе пароха кривокапића, који ће остати упамћен по својим бритким ријечима, љубави према богу и свом народу његовог оца, који је био парох у бијелој, са још неколицином свештеника митрополије црногорско-приморске, протјерују са парохија, а у своју епархију их прима тадашњи епископ зворничко-тузлански нектарије (круљ) отац mомчило од своје друге године дјетињство проводи одрастајући уз благородно становништво околине добоја од најранијег дјетињства, учећи се јеванђељу, знао је да ће кренути очевим стопама са 14 година, 1 септембра 1959 године, одлази из родитељског дома, као ђак београдске богословије пред крај свог средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу смиљку милин, ћерку чувеног професора доктора лазара милина након завршене богословије уписује православни богословски факултет у београду 1967 године на самом почетку студија, умире му отац сећајте се својих старешина 14 4 / 2021 идеал правог свештеника какав би желио да будем и дан-данас ми је сан да достигнем оца мома, а бићу задовољан ако му будем до кољена такође, велика ми је част што предајем у богословији коју је завршио мој дјед ристо, а чији је први ректор од њеног обнављања био мој отац момчило будући да сте настојатељ светониколајевског храма у срцу котора, замолио бих вас да нашим читаоцима предочите особености црквеног живота у котору – котор је град који је у својој дугој историји мијењао многе господаре, а самим тим град у коме су се укрштале и многе културе град у коме су дубоки духовни и културни траг оставили немањићи који су владали котором преко 200 година, али и град који је касније вијековима био прво под млечанима, а касније под аустроугарском и француском, у својој 53 години, а бригу о његовом даљем школовању преузима блаженопочивши владика сава шумадијски, који га прихвата као свог сина у току студија, 1967 године, добија позив за одслужење војног рока декан му излази у сусрет и он у септембру полаже читаву трећу годину, одлази у војску, а 1969 године, паралелно са завршетком војног рока, приводи крају и своје студије теологије добија стипендију за наставак школовања на оксфорду у исто то вријеме, добија позив од старога протојереја богобоја из котора да дође и да га наследи на његовој парохији на чуђење својих професора, млади момчило осјећа призвање и без дилеме прихвата позив иако је све друго што му се нудило било звучније, логичније и примамљивије, он је дубоко био сигуран да је то једина исправна одлука у одлуци да прихвати позив оца богобоја, подржао га је и свети јустин ћелијски, кога је отац момчило као студент често посећивао у манастиру ћелије тако, умјесто да постане доктор психологије на оксфорду, отац момчило са својом супругом, бира тежи пут и долази у котор, да буде нешто много више, да у овим најтежим временима за нашу цркву, узме христов крст и буде његов апостол у то богоборно вријеме, кад се по његовом свједочењу, раније сазријевало, млади свештеник момчило са нашом црквом пролази голготу комунизма отац момо на сваком кораку свједочи да је спреман да животом брани ријеч светог јеванђеља и као први ректор цетињске богословије из периода обновљеног рада од 1992 године спремност да ризикује, да све жртвује и да увијек на прво мјесто стави служење богу и народу, препознала је, не само његова паства, већ бока которска и цијела црна гора, а и шире, те он постаје један од најсјајнијих светионика наше цијеле цркве те 1969 године, 7 септембра, на светој литургији на којој је рукоположен, нови млади двадесет четворогодишњи парох надахнуто бесједи и улива наду многобројним вјерницима који су се тада окупили у которском храму, што је без престанка чинио пола вијека в девић / р војиновић извор: митрополија црногорско-приморска / mitropolijacom сећајте се својих старешина јул / август 2021 15 који су, опет, оставили котору неки свој печат и карактер православни становници су често уз велики труд морали да чувају свој духовни идентитет, а црква је увијек била матица око које су се окупљали само да подсјетим да је управо из тог разлога у једном периоду постојала и бококоторска епархија са сједиштем у котору, којој је управо био циљ да очува духовне особености православних у аустроугарској монархији и сачува их од асимилације и покушаја прозелитизма посебна драгоценост јесте посебна богослужбена пракса која се деценијама негује у котору – познато је да у котору никада није прекинуто вршење богослужења чак ни за вријеме рата, као што је био случај у готово цијелој црној гори као један вид чувања културног и духовног идентитета боке било је и његовање православног богослужења тако су се поред уобичајене богослужбене праксе у боки задржале и неке особености тако се на примјер овдје још од 17 вијека за вријеме успенског поста служи молебан пресветој богородици у знак захвалности што их је спасила од куге која је у то вријеме харала приморјем они су се тада молили богородици служећи овај молебан, а пошто су биле услишене молитве, у знак захвалности наставили су да га служе све до дана данашњег то је у ствари онај општепознати молебан из часослова, али су сачуване неке архаичне мелодије из старине које ово богослужење чине посебним ми сви заиста уживамо у овом предивном богослужењу, а тако уједно чувамо аманет наших предака такође је интересантан славски обред који је у боки у сачуван у пракси, а који се разликује од општепознатог резања славског колача када је прота момчило дошао у котор и сусрео се са тим обредом који је мало једноставнији и краћи, хтио је одмах да га замијени овим познатим, али је ипак прво хтио да се консултује са његовим духовним оцем јустином поповићем када је ава јустин чуо како изгледа тај бокешки обред, рекао је да га ни случајно не мијења, јер је старији од овога и да потиче можда још од времена светога саве такође смо поносни на предивна великопосна богослужења, а посебно страсне седмице и васкрса која обилују особеностима карактеристичним за боку богослужбеном благољепију доприноси милозвучно појање српског певачког друштва „јединство“ оче, упознајте нас са хоровима који делују при наведеном певачком друштву – више од 180 година, његовање духовне традиције и богослужбеног живота храма светог николе у котору употпуњује и уљепшава српско пјевачко друштво „јединство“ из котора то је једно од најстаријих пјевачких друштава на балкану, званично основано црква светог петра цетињског, прчањ спд јединство на академији сећајте се својих старешина 16 4 / 2021 давне 1839 године, дакле само годину дана млађе од најстаријег „панчевачког српског црквеног певачког друштва“, мада ми волимо да нагласимо да постоји доказ да је постојало бар десетак година прије званичног регистровања, јер се зна да је група пјевача из котора нотно пјевала на сахрани светог петра цетињског 1830 године када би се ово друштво хвалило само годинама постојања и огромним пјевачким и духовним искуством, имало би чиме да се хвали, али је нама још драже што је оно баш у данашње вријеме више него активно и плодно, на корист и радост наше цркве у последњих 25 година од када хор води диригент ђакон мр михајло лазаревић, спд „јединство“ је осим пјевања на богослужењима и црквеним свечаностима и духовним академијама, учествовало на многобројним хорским фестивалима и међународним такмичењима гдје је освојило велики број значајних признања и награда ево рецимо, ове године смо, због изузетног успјеха на претходна два такмичења у гродну и хајновки, позвани у минск на чувени међународни фестивал „державни глас“, и то од стране чувене композиторке и диригенткиње јулијаније денисове, што нам чини велику част у оквиру друштва, поред сениорског хора, постоје и дјелују дјечији и омладински хор дјечији хор је настао спонтано, када је групу дјеце која су похађала вјеронауку при цркви светог николе, садашња диригенткиња хора ивана кривокапић почела да подучава пјевање црквених пјесама то је временом израсло у озбиљан хор који је сада редовни учесник црквених манифестација и академија хор често пјева на недјељним и празничним литургијама, тако да на тај начин дјеца активно учествују у богослужењу и црквеном животу због великог успјеха у раду, чланство хора стално се повећавало, јер је све више дјеце жељело да буде члан хора тако се јавила потреба да се оформе два дјечија ансамбла различитих узраста, дјечији и омладински, што заједно броји преко стотину дјеце ово је изузетно важно, не само због чињенице да велики број дјеце учествује у богослужењу и црквеним манифестацијама, него и због тога што се на тај начин прави квалитетна база пјевача који ће већ припремљени и навикнути на хорско пјевање, логично, у већини случајева наставити да пјевају у сениорском хору дакле, можемо рећи не бринемо за будућност „јединства“ драги оче немања, која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – како је цијели разговор био у духу оца мома, и поука би била у његовом стилу, а он је волио да цитира апостола павла и да каже: „све могу у христу који ми моћ даје“ (фил 4, 13) то није само говорио, него дубоко вјеровао и животом и дјелима доказао уз непоколебљиво поуздање у бога, све је могуће! сећајте се својих старешина јул / август 2021 17 српско духовно наслеђе епископ николај следује хагиографском приступу патристичке епохе, где је житијски текст заправо носилац верске поуке тако је охридски пролог, поред тога што испуњава и своју верскопоучну намену, заправо и својеврсни катихизис у ком су за верне на популаран и прикладан начин образложени хришћански догмати охридски пролог владике николаја: хагиографско, мисионарско и богословско штиво богословске димензије охридског пролога неколико напомена о богословљу владике николаја срећко петровић охридски пролог, што се може закључити из импозантног броја издања и превода, тек постаје читано штиво — сада не само међу српским читаоцима, већ и у глобалном смислу поставља се питање: зашто је пролог толико популаран, и у чему се с друге стране састоји његов значај? мишљења смо да на ово питање није могуће једноставно одговорити свакако, поучни примери који се могу наћи у прологу веома су значајни и корисни за хришћански живот о томе су писали и бројни црквени аутори и ранији истраживачи наслеђа св николаја но чини се да на богословски значај пролога није обраћена прикладна пажња с друге стране, како сматрамо, оно што је посебно важно је најпре верскопоучна димензија охридског пролога — у ком је текст заправо носилац вероучења, односно преносилац богословских увида и идеја покушаћемо да се у наредних неколико реченица осврнемо на богословске аспекте пролога наиме, премда је охридски пролог, као хагиографски зборник кратких синаксарских житија светих обогаћен кратким омилијама и стиховима, штиво које је на првом месту намењено моралној поуци и укрепљењу верујућих, те у том смислу налик сличној литератури која је посвећена најпре моралном поучавању а врло мало или готово нимало излагању хришћанске доктрине, у велимировићевом хагиографском раду то није случај у кратка светачка житија, расуђивања, созерцања, беседе и хришћанску поезију овде су инкорпорирана врло бројна разматрања и излагања црквеног вероучења у своме методу излагања еп николај следује хагиографском приступу патристичке епохе, где је житијски текст заправо носилац верске поуке тако је охридски пролог, поред тога што испуњава и своју верскопоучну намену, у подтекстуалном и интертекстуалном погледу заправо и својеврсни катихизис у ком су за верне на популаран и прикладан начин образложени хришћански догмати с једне стране, охридски пролог је и својеврсни компендијум светоотачких мисли поред бројних алузија и цитата за које не наводи патристички извор (подобно свом проповедничком маниру — као што често не наводи ни библијске стихове које цитира или парафразира: примера ради, у охридском прологу, под датумом 22 новембар/5 децембар, налази се „беседа о томе шта чи18 4 / 2021 српско духовно наслеђе ни јединство верних“; ова беседа препуна је библијских цитата и парафраза са једним јединим навођењем библијске референце — уводне мисли из еф 4, 5–6 која је мото беседе), владика николај понегде наводи одређене мисли појединих светих отаца и позива се поименце на њихов ауторитет он се местимично позива на тумачења св јована златоустог (око 347–407), беседе и дела кападокијских отаца (из друге половине 4 века), св атанасија великог (око 296–373) итд тако у охридском прологу, у расуђивању за 18/31 март, епископ николај наводи св кирила јерусалимског (око 313–386), и каже: има злурадих људи који мисле као да је време донело христу величину, и као да се у првим вековима хришћанства није тако високо мислило о господу као што се о њему мислило у познија времена ништа лакше него разбити ту неистину ево како св кирил јерусалимски пише о господу христу: ‘ово је онај који јесте и који је био, оцу соприсносуштни, јединородни, јединопрестолни, равномоћни, свесилни, беспочетни, несоздани, неизменљиви, неописани, невидљиви, неизречени, непостижими, необухвативи, недомисливи, неограничени овај је сијање славе очеве (јевр 1, 3) овај је начертање суштатства свих твари овај — светлост светлости, сијајућа из недара очевих овај — бог богова (пс 49, 1) и од бога бог што се да узнати овај — извор живота (35, 10) од извора живота очевог проистичући овај река божија (45, 5; 64, 10) што исходи из бездне божије но не одваја се овај — ризница доброте очеве и бесконачног блаженства овај — вода живота (јн 4, 14) што живот свету дарује овај је луч несоздани, што се рађа но не одсеца од првосветлећег сунца овај је бог слово (јн 1, 1) што је једним словом све твари из небића у биће саставио ово је онај који је нас створио по образу божију, а сада се сам учинио човеком по образу нашем човек, но уједно и бог’ и дан-данас, после 16 столећа откад је ово вероисповедање написано, црква православна држи ову исту веру, од речи до речи, од слова до слова с друге стране, беседе и созерцања вл николаја из охридског пролога уопште, показуу кратка светачка житија, расуђивања, созерцања, беседе и хришћанску поезију у пролог су инкорпорирана врло бројна разматрања и излагања црквеног вероучења јул / август 2021 19 јући дубину његовог богословског поимања, указују на светоотачке изворе његове мисли осврнимо се овде најпре на христологију св николаја — у својој суштини библијску према речима вл николаја, забележеним у охридском прологу, под датумом 22 новембар/5 децембар, где се налази „беседа о томе шта чини јединство верних“, у христу — који је „наш саздатељ, искупитељ и васкрситељ“ — хришћани треба да држе „јединство духа у свези мира“, и да буду „једно тело и један дух“ и не постоје два христа — једна иста крв проливена је с крста за све, као што су једна иста уста молила за све у гетсиманији; сједињени у једном христу, можемо оцу да кличемо ава! оче!: један господ, једна вјера, једно крштење, један бог и отац свију (еф 4, 5–6) једну веру имамо у тројицу божанску, неразделну и животворну, оца и сина и духа светога, једно суштаство, три ипостаси: у оца нерођеног, у сина рођеног, и духа од оца исходног једно крштење имамо у име оца и сина и духа светога; крштење трикратним погружавањем у воду, за смрт греху и ђаволу а за васкрсење и живот христу господу један бог и отац свију — то је отац господа исуса христа, сина божијег јединородног, који и нас кроз христа и због христа усиновљава и даје нам право говорити му: оче наш у беседи за 15/2 септембар из охридског пролога („беседа о слову божијем — створитељу света“), велимировић тумачећи пролог јеванђеља по јовану образлаже сабеспочетност сина оцу и јединство свете тројице, и каже: о чудесном слову божијем, браћо, говори јеванђелист, о речи словесној, смисленој, о мудрости божијој вечној, о сину божијем савечном то чудесно слово беше једнобитно са оцем и духом светим, а ипостасно различно и од оца и од духа, јер се рађаше од оца нерођеног беше, и јесте, и биће када оно беше у бога? у почетку, вели јеванђелист шта значи ова реч: у почетку значи исто што и прво, или најпре најпре, дакле, слово божије беше у бога, увек једнобитно са оцем и ипостасно као син, али још охридски пролог на интернету интерес за охридски пролог није ограничен искључиво на православне хришћане богословски и књижевни квалитети као и мисионарске могућности и домети овог дела вл николаја учинили су да оно буде преведено и на неколико светских језика, као ретко које дело настало на српском језику, а потом и постављено за читање на различитим мрежним местима још пре двадесетак година пролог вл николаја објављен је електронски, на порталу „светосавље“ (https://svetosavljeorg/) сва је прилика да је одатле ово дело преузимано и потом објављивано на другим порталима, те је на интернету било присутно у протеклих двадесетак година, а данас се може пронаћи на много веб-адреса и енглески превод пролога могуће је пронаћи на интернету — на разним веб-презентацијама: примера ради, на вебсајту епархије западноамеричке (https://westsrbdioorg/), аустралијско-новозеландске епархије руске заграничне цркве (http://wwwrocororgau/), и бројним презентацијама православних парохија у западном свету на вебсајту посвећеном охридском прологу, на адреси http://wwwohrid-prologcom/ доступни су српски изворник, као и преводи пролога на енглески и немачки језик превод охридског пролога на руски језик постоји на више места на руском интернету: поменимо као познатије портале као што су православна енциклопедија „азбука вере“ (https://azbykaru/), добротворни фонд „предање“ (https://predanieru/), а превод пролога српско духовно наслеђе 20 4 / 2021 не и ваплоћено потом се то слово божије ваплотило, и у телу јавило роду људском док беше као неваплоћено слово у бога, све је њиме постало небо и земља, и сав свет небески и сав свет земаљски — све је постало њиме, тим словом божијим, док оно беше неваплоћено у бога без слова божијег ништа није постало што је постало богословље владике николаја такође је халкидонско — у свом изразу јасно и недвосмислено примера ради, изнад поменута реч ипостас и изведенице, као и с њима у вези изрази личност, лице, природа и суштина у охридском прологу срећу се на десетине и десетине места, што је врло занимљиво с обзиром на упућеност овог дела врло широкој читалачкој публици можемо приметити да велимировић познаје и кона руски доступан је и као бесплатна апликација за мобилне телефоне у преводу на бугарски језик, поред других дела вл николаја и одабрани одломци из охридског пролога доступни су на порталу „мисионар“, посвећеном управо животу и делима вл николаја (на адреси http://misionercom/) на македонском језику охридски пролог може да се чита онлајн на веб-презентацији бигорског манастира — https://bigorskiorgmk/ последње издање охридског пролога на словачком језику читаоцима је доступно на вебсајту https://ochridskyprologsk/ охридски пролог је на румунском језику објављен и у оквиру апликације за мобилне телефоне — као део библиотеке програма „свет православља“ („lumea ortodoxiei“) на вебсајту парохије св јована лествичника из варшаве доступан је превод расуђивања из охридског пролога на пољски језик, на адреси https://prawoslawiepl/ на интернет-порталу „православље у кини“ (http://orthodoxcn/), у електронској библиотеци доступан је и охридски пролог, и то у преводу на поједностављени кинески и на традиционални кинески језик (http:// prologueorthodoxcn/); до сада је на овом порталу на кинеском језику (у обе варијанте) објављено пролошко штиво за првих седам месеци (јануар–јул), уз непотпуне преводе за преосталих седам месеци (август–децембар), а читаоцима се нуди могућност да на истом порталу пролог у целини читају и у преводу на енглески језик из 2002, као и у ранијем преводу на енглески из 1985 године, те и у српском оригиналу охридски пролог — на кинеском језику, доступан онлајн на порталу http://orthodoxcn/ српско духовно наслеђе јул / август 2021 21 ристи светоотачку богословску терминологију, као и да његов тријадолошки израз не страхује од објављивања и исказа, и да га он штавише истиче као једну од по преимућству елементарних вредности хришћанске баштине богословски допринос пролога вл николаја овде се не исцрпљује у овом верскопоучном штиву потеклом из пера вл николаја 1928 године између осталога среће се и проблематика везана за богословско образложење поштовања икона, где уз кратко житије св теофана исповедника (12/25 март), велимировић додаје и у стиху срочену апологију икона коју св теофан упућује цару лаву исавријанцу: што ратујеш, царе, на иконе? не би л’ и сам христос ко икона, ко икона вечне ипостаси, ко икона тројичне свемоћи, ко икона бога скривенога скривенога и недоступнога он ће судит и теби и мени, царуј, царе, но надај се смени, свет пролази, бог једини стоји ко је с богом, света се не боји такође, требало би подвући да је према увидима николаја велимировића сачуваним у охридског прологу, премда је он ово дело сачинио пре скоро стотину година, тј премда је то било неуобичајено за оновремена схватања хришћанске етике, однос са богом суштинска и заправо једина претпоставка вечног живота и спасења — те је у том смислу за њега спасење релационог, а не етичког карактера бог не љуби само оне који испуњавају одређена морална правила, већ он љуби кога хоће, он љуби човека: велимировић између редова поручује како богу није потребно људско подвижништво (јер истинска вредност човека није морална већ лична) с друге стране ни људима суштински нису потребни творачки дарови божији, већ сами живи и лични бог, наставља епископ николај („беседа о томе како је богу најмилији човек и човеку бог“, у охридски пролог, 12/25 јануар, курзив наш): поетско богословље епископа николаја иначе се у песмама еп николаја налазе догматски садржаји, како је то приметио еп атанасије јевтић у „послеслову“ књизи свети николај жички [велимировић], писма из сужањства: својим духовним кћерима игуманијама варвари, јелени и сари (прир архимандрит јован радосављевић (краљево: манастир жича, 2009), 259–271: 263) тако је у песми посвећеној св николи мирликијском, вл николај записао следеће стихове: јеретика луда арија низложи христа божијег сина у темељ положи: није христос створен, није оцу „сличан“, но од оца рођен, господ необичан, син од оца рођен, очиног јестества три су ипостаси божијег сушчества у тихој вечности отац сина роди у бури времена дјева га породи тамо бог се роди, овде бог и човјек спаситељ једини от ниње и довјек тајна вечера, детаљ живописа из егзонартекса спољне припрате католикона манастира ватопед, света гора, 1312 г (извор: orthodox arts journal, https://orthodoxartsjournalorg/) српско духовно наслеђе 22 4 / 2021 не тражим што је ваше него вас (2кор 12, 14) овим речима исказана је суштина односа хришћанина према богу и бога према хришћанину љубав божија могла би да каже: ти хришћанине, постиш мене ради; мене ради милостињу делиш; мене ради усрдне молитве уздижеш; мене ради цркве зидаш; мене ради жртве приносиш и многа друга добра дела чиниш све је то добро, и све је то мени угодно, но ти си ми дражи од свега тога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога него тебе тражим, само тебе љубав хришћанина пак могла би да каже: ти ми, господе, здравље дајеш, и то је добро ти светлост палиш, дажд пушташ, громом ваздух освежаваш, и то је добро ти дајеш богатство, и мудрост, и многолетност, и пород, и безброј других добара ти обилно постављаш на трпезу овога живота и све је то добро, и предобро и све то примам с благодарношћу но на крају крајева то је само ивица скута твога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога но тебе, господе, тебе јединога тражим „ко“ је дакле претежније од „како“ и „колико“: речима савременог богословља, личност је претежнија од природе, количине и каквоће, а у том смислу намеће се и закључак да је према теологији наведене велиниколајево христолошко тумачење старог завета еп николај старозаветне теофаније тумачи христолошки; тако стихове из изл 3, 14, о суштоме богу — ономе који јесте (поменуте у овде цитираном спису св кирила јерусалимског) — сравњује са откр 1, 4, подобно светоотачким тумачењима, нпр тумачењима св атанасија великог (уп његово 1 писмо серапиону, 28 [= pg 26, 596b] и 2 писмо серапиону, 2 [= pg 26, 609c]), и каже: „овом речју ὁὤν или сый — исти вечно постојећи, изражена је божанска природа господа нашег исуса христа од вечнога оца савечни син светлост отац, светлост и син отац бог, и син бог кад је отац вечно сушти, вечно постојећи, вечно исти, такав је и син вечнога оца због тога је син божији могао за себе рећи: ја и отац једно смо“ (еп охридски николај [велимировић], „96 писмо: мисионару данилу м: о словима на венцу христовом“, мисионарска писма, година ii, бр 13–14 (јануар–фебруар 1933): 222–225) мојсије пред неопалимом купином, минијатура из око 1150–1175 године, јеванђелистар из авербодеа, који се данас чува на универзитету у лијежу evangéliaire d’averbode, université de liège, bibliothèque, manuscrit 363, fol 16v); христос је насликан унутар купине (извор: https://donumuliegebe/) српско духовно наслеђе јул / август 2021 23 мировићеве беседе из охридског пролога — да још једном употребимо савремени богословски израз — онтологија претежнија од етике „велика је ствар пост, но љубав је још већа“, расуђује на другом месту владика николај „ако се постом демони прогоне, страсти укроћавају, тело умирује, дух сређује, љубављу се бог усељава у човека сам је господ нагласио пост као неопходан, но љубав је истакао као главну заповест“ овако у охридском прологу, под датумом 27 јануар/9 фебруар, вл николај подвлачи онтолошку перспективу хришћанства и преимућство љубави следствено реченоме, за вл николаја велимировића светитељство је последица заједнице са богом, а не резултат испуњавања одређених етичких норми и образаца, и у том смислу светитељство је за еп николаја онтолошка категорија другим речима, еп николај баштини једно црквено и предањско разумевање појма светости као сједињења са христом; ову карактеристику хагиологије еп николаја приметио је еп максим васиљевић у свом чланку „хагиограф николај — савремени мистагог светости“, у зборнику свети владика николај охридски и жички: текстови и сведочења, који је пре двадесетак година уредио еп атанасије јевтић слично примећује и еп атанасије, у истом зборнику, у чланку „христологија св епископа охридског и жичког николаја“ тако еп николај у свом хагиолошком схватању стоји у сагласју са гледиштем кападокијских отаца и отаца цркве уопште — да је светост последица сусрета бога и човека, односно да зависи од заједнице, тј односа утолико је охридски пролог не једноставно споменик неког прошлог времена, већ и извор који још није пресахао према одређеним аспектима, чак и у теолошком смислу савремен и близак богословским токовима православне цркве данас на основу овде приложених увида, мишљења смо да би богословски и црквени значај охридског пролога тек требало да се истраже када неко методолошки натурализам природних наука изједначи са онтолошким натурализмом, за њега питања која задиру у оно што називамо вредносним системом, питања односа међу људима, уопште сва питања која подразумевају појмове доброг и у добру исправног, представљају велики изазов у таквом изазову, желећи да свако објашњење утемељи на методолошком натурализму (нпр на биолошком наративу) и да тако „научно“ утемељи и свој философски поглед на свет, наиме свој онтолошки натурализам, наш натуралиста (конкретно, мени драг и јако инспиративан професор ричард докинс) излази изван граница свог натуралистичког метода и остаје му дубоко неверан тада се дешава оно што смо у овим нашим писањима назвали – нехотична метафизика парадокс је што можда сам наратор (натуралиста) није свестан да је напустио епистемолошке границе које успоставља методолошки натурализам природних наука и да је дубоко зашао у оно што је meta (изван, преко) саме природе (грч fysis) наравно, ја не спорим право да, и људи који се баве природним наукама философирају и дају одговоре на различита метафизичка питања оно што спорим је недоследност натуралиста – са једне стране имамо изједначавање методолошког и онтолошког натурализма, а са друге чињеницу да сами натуралисти нуде одређена објашњења света око нас, која се не могу потврдити, па чак уопште ни испитивати и проверавати кроз методолошки натурализам природних наука интелектуално поштено би било да признају да када философирају, да то онда више није природна наука али такво признање би значио слом саме њихове философске позиције, за коју мисле да је заснивају на природним наукама и да таква позиција нужно следи из природно-научних увида – то признање би дакле био слом онтолошког натурализма и интелектуално непоштеног закључка да такав натурализам нужно следи из научног, методолошког натурализма у дијалогу са атеизмом српско духовно наслеђе 24 4 / 2021 метафизички аксиоми књиге професора ричарда докинса, декларисаног натуралисте и атеисте, али у сваком случају генијалног писца, у којима популаризује науку (маестрално, по мом мишљењу) и покушава да објасни појаве у природи које су дубоко у сфери оног meta (изван, преко) саме природе, представљају репрезентативни пример овога што сам горе у уводу навео аксиоми бесмртности и себичности, који представљају епистемолошке темеље његове теорије о „себичном гену“, дубоко су метафизички, ма колико бивали сами по себи очигледни у човековој перцепцији живог света (то што су нам такве ствари очигледне само показује да смо ми људи физичка, али метафизичка бића) управо у тој човековој перцепцији, у његовој умној „баждарености“ да развија такву перцепцију и такво тумачење живога света, лежи њихова метафизичност аксиоми или идеје бесмртности и себичности су архетипови положени у саму суштину човека – у његов ум и уопште у његов психо-соматски апарат којим опитује, доживљава, разумева и тумачи свет око себе, укључујући и себе самог ричард докинс, наравно, те темељне аксиоме није објашњавао (аксиоми се, по природи ствари и не доказују, већ се просто подразумевају), нити је образлагао због чега су бесмртност и себичност епистемолошки темељи његове занимљиве теорије међутим, то не умањује чињеницу да је докинс, ма колико говорио да је реч о метафорама, дубоко зашао у метафизику и отиснуо се далеко од натуралистичких епистемолошких, а посебно онтолошких граница – у теорији о себичном гену, од његовог натурализма није остао ни камен на камену (можда је ту чињеницу желео да прикрије упорним понављањем да говори кроз метафоре) наиме, читава докинсова теорија о себичном гену, кроз коју објашњава и алтруизам (да илуструјем колико је то тешко питање: докинс објашњава, између осталог, зашто родитељ воли своје дете и зашто се стара о њему), је дубоко метафизичка, јер стоји на метафизичким аксиомима – на идеји бесмртности и идеји себичности наравно, како је већ речено, аксиоми се по природи ствари не доказују, већ се просто подразумевају међутим, њихова ваљаност се ипак проверава унутар саме теорије коју утемељују аксиоми су ваљани, ако теорија коју утемељују „ради“ а докинсова теорија о себичном гену заиста добро ради – врло добро објашњава симбиозу и алтруизам у живом свету око нас, укључујући ту и нас људе тајна живота за нас хришћане и теологе ова докинсова теорија је веома важна – важно је управо то што она исправно „ради“ тиме она показује да су аксиоми који је утемељују ваљани, а ваљаност тих аксиома потврђује ваљаност архетип живота утиснут је у човека, а кроз човека и у васцелу твар и управо због тог архетипа, због тог аксиома бесмртности којег подразумева професор докинс, одвија се пред нама борба за живот конкретног божански призив човеку — архетип живота др александар милојков у дијалогу са ате измом јул / август 2021 25 онога што утемељује и саме те аксиоме – одговор на питање зашто код човека (и осталих живих бића) постоји нагон за животом, за опстанком и зашто се тај животни нагон реализује као себичност докинсови аксиому представљају врата која затварају област људског аутономног знања и искуства та врата су крај или почетак знања (зависно у ком смеру посматрамо) из
Свеска: 380 | Богомољачки покрет
... Фотографија на насловној страни корице: Благослов (детаљ са Спасовданске литије у Београду) Фото: Матија Поповић Фотографија на другој страни корице: Изабрани викарни епископ марчанси Сава (Бундало) Фото: Матија Поповић Фотографија на трећој страни корице: Народ на молитви у манастиру Светог Романа у Ђунису августа 2020 г Фото: др Михајло Лазаревић Епархија нишка (https://eparhijaniskars/) Фотографија на полеђини корице: Православни хришћани у литији у Пољској (трећа награда на 15 међународном конкурсу „15 Православље на интернету“) Фото: Алексанер Васиљук (Аleksander Wasyluk), Пољска ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 380, ЈУЛ / АВГУСТ 2021 Реч уредника Људи молитве 2 Хришћански живот Васкршње искуство вере – узбудљив живот уместо досадне глуме 4 Материк Света Макрина 7 Из острошке ризнице Свети новомученик Станко 8 Сећајте се својих старешина Разговор са протопрезвитером Немањом Кривокапићем Сећање на проту Момчила-Мому Кривокапића 10 Српско духовно наслеђе Богословске димензије Охридског пролога 18 У дијалогу са атеизмом Божански призив човеку — архетип живота 24 ТЕМА БРОЈА Праведни богомољци 29 Разговор са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом Позвани смо да живимо Јеванђеље Христово и пут Светога Саве 31 Богомољачки покрет и обнова молитвеног живота 35 Душа богомољачког сестринства у Новом Саду Монахиња Херувима (Чарна) Чонкић (1896–1986) 37 Свети Владика Николај о Епископу Мелентију Хиландарцу 39 Хришћански живот Псалтир 42 Хришћанска етика Фредерика де Грааф Због чега толико страдам? 44 Хришћанство и медицина Молитвом до здравља 50 Библијски хербаријум Зрно горушичино 52 Света Земља Манастир 12 Aпостола у Капернауму 55 Света Гора Скит Успења Пресвете Богородице – Ксилургу 58 Човекољубље Апел за помоћ Василију Урошевићу 61 Е-мисија Електронски претраживач архиве Православног мисионара 62 стране јул / август 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Богомољачки покрет мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
... Фотографија на насловној страни корице: Благослов (детаљ са Спасовданске литије у Београду) Фото: Матија Поповић Фотографија на другој страни корице: Изабрани викарни епископ марчанси Сава (Бундало) Фото: Матија Поповић Фотографија на трећој страни корице: Народ на молитви у манастиру Светог Романа у Ђунису августа 2020 г Фото: др Михајло Лазаревић Епархија нишка (https://eparhijaniskars/) Фотографија на полеђини корице: Православни хришћани у литији у Пољској (трећа награда на 15 међународном конкурсу „15 Православље на интернету“) Фото: Алексанер Васиљук (Аleksander Wasyluk), Пољска ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 380, ЈУЛ / АВГУСТ 2021 Реч уредника Људи молитве 2 Хришћански живот Васкршње искуство вере – узбудљив живот уместо досадне глуме 4 Материк Света Макрина 7 Из острошке ризнице Свети новомученик Станко 8 Сећајте се својих старешина Разговор са протопрезвитером Немањом Кривокапићем Сећање на проту Момчила-Мому Кривокапића 10 Српско духовно наслеђе Богословске димензије Охридског пролога 18 У дијалогу са атеизмом Божански призив човеку — архетип живота 24 ТЕМА БРОЈА Праведни богомољци 29 Разговор са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом Позвани смо да живимо Јеванђеље Христово и пут Светога Саве 31 Богомољачки покрет и обнова молитвеног живота 35 Душа богомољачког сестринства у Новом Саду Монахиња Херувима (Чарна) Чонкић (1896–1986) 37 Свети Владика Николај о Епископу Мелентију Хиландарцу 39 Хришћански живот Псалтир 42 Хришћанска етика Фредерика де Грааф Због чега толико страдам? 44 Хришћанство и медицина Молитвом до здравља 50 Библијски хербаријум Зрно горушичино 52 Света Земља Манастир 12 Aпостола у Капернауму 55 Света Гора Скит Успења Пресвете Богородице – Ксилургу 58 Човекољубље Апел за помоћ Василију Урошевићу 61 Е-мисија Електронски претраживач архиве Православног мисионара 62 стране јул / август 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Богомољачки покрет мисионарспцсрб misionarspcrs ЈУЛ / АВГУСТ 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити
Одреднице:
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com