Претрага садржаја

Свеска: 303 | Хришћанство и култура
... кроз умјет- ност он изражава двогубу стварност: трагичност свих створења у безизлазу огријеховљеног палог свијета, али и своју наду и неутаживу глад, чежњу за истином и пуноћом живота у христу умјетност је естетски (али и етички) израз нашег постојања, потреба да се као бића оствари- мо чинећи себе и свијет љепшим и бољим у свом најдубљем изразу и највишем домету она је увијек богослужбена на свом врхунцу она превазилази сваки утилитаризам, све програме и циљеве, постаје славословна, апофатичка прослављајући бога, дивног и пројављеног у дјелима својим, она постаје свеприношење и свепредавање, евхарис- тија то је пјесма анђела, миомирис нетрулежности, укус бесмртности, икона у којој невидљиво и неприступно постаје видљиво и доступно, неизрециво постаје слово, бог се оваплоћује, син божији постаје син ^овјечији, доноси спасење и остварује рај умјетност, то је оно тијело и рухо које свако вријеме, сваки нараштај и свака епоха дарује богочовјеку подражавајући марији умјетност увијек подразумијева чин рађања и препорађања, оплођења и оваплоћења оног нај- племенитијег и најпрефињенијег у нама и приношење самоме богу 34 5 / 2008 истинска умјетност истинска умјетност је увијек метафизичка: она се не задовољава ефемерним, него се баца у ковитлац питања живота и смрти, добра и зла и смисла свега постојећег она је, заправо, проистекла из онтологије као њен естетски израз стваралаштво представља оваплоћење наше вјере, потврду ствари невидљивих, искуство преточено у конкретна свје- дочанства оно је такођер и непрекидни подвиг, жртва, продубљивање и потврда вјечног завјета са богом, ближњим и свијетом у нашем времену, сада и овдје због тога што је производ времена, савременост је један од њених основних захтјева но, она се истовремено односи и према вјечном и универзал- ном она увијек подразумијева однос тради- ционалног и модерног, привременог и вјечног, конкретног и општег, појединачног и уни- верзалног због тога подразумијева и вјечну актуал- изацију као биће заточено временом и простором, човјек има дубоку потребу да кроз стварање вријеме и простор преобликује осмишљавајући вријеме смрти и зла као вријеме живота и преображења, просторну удаљеност као мјесто сусрета кроз стваралаштво искупљујемо вријеме и простор претварајући живот у љубавно служење и кон- тинуирану литургију умјетност открива човјека као логосно биће које је замишљено над тајном живота, у вјечној интерак- цији са другим и свијетом око себе кроз умјетничко дјело аутор се открива ближњима и сви- јету однос аутор - дјело - реципијент је увијек жив, слободан и отворен умјетничко дјело је медијум- посредник који другога изазива у однос оно ника- да није довршено и закључено, оно, дакле, није мртво, него отворено за реципијента који својом креативном слободом, сопственим личним искуством и доживљајем надограђује само дјело и даје му нову личну димензију аутентични печат наше егзистенције само дјело, дакле, није објективана стварност, херметична и непробојна оно је прозрачно, отворено; дјело је заправо простор у коме се умјет- ник и реципијент срећу и остварују јединствен и непоновљив однос умјетност представља аутен- тични печат наше егзистенције по којем постајемо препознатљиви и - као таква - излаже нас јавности и њеном суду о нама то су дјела наших руку по којима бивамо препознатљиви већ овдје и сада, али свје- доче о нама и у вјечности она су траг раста или пада наше личности, али и нашег времена и наших савременика, линија унутрашњег живота и развоја која је видљива само кроз лични сусрет и доживљај са друге стране стоје они који не желе да своју слободу осмисле на овај начин, они који своје тал- енте одбацују и закопавају у земљу не прихвата- јући одговорност коју слобода са собом носи и одричући се сопствене личности као начина пос- тојања у заједници и плодоносном подвигу саможртвене љубави то је демонски пут депер- сонализације чије су видљиве пројаве бесплодна и јалова чамотиња и незадовољство, као и вјечито критизерство и потреба да се, кад се већ олако православни мисионар 35 одустало од стварања (или бар аутентичног стварања), туђа дјела обезвриједе и обесмисле ^овјек по својој природи није статично биће ако не ствара, разграђује ако се не узвисује, он се своди ако се не оплемењује, запарложи се и огруби wегова боголикост тамни и рађа дјела таме тако човјек постаје деструктивно биће неспособно да изађе из зачареног круга огреховљености и соп- ственог пакла осим тога, он тежи да и друге повуче и низведе за собом у ад трујући их клицом соп- ствене побуне у таквом духовном стању прелешћени човјек није способан да кроз умјетност створи нешто аут- ентично затворен у оквире трулежног, он је способан да изрази само једну димензију умјетнос- ти: ону која свједочи о трагичности пале природе и палог човјека, растрзаног и раслабљеног таква умјетност није способна да понуди излаз из пакла на жалост, кадра је само да га живим и наглашеним колоритом одслика и, што је још горе, прикаже као једину постојећу стварност неумољи- во затварајући свијет и човјека у оквире смртног и пропадљивог то је умјетност која до апсурда разлаже и форму и садржај одричући се сваке пре- тензије на божанско и на вјечност, постајући ствар за једнократну употребу, објективизирајући све пред нашим очима (па и нас саме као реципијенте), неспособна да буде подручје сусрета, катарзе или било какве надградње, сведена на ново ради новог и умјетност ради умјетности подвиг да би човјек био аутентични стваралац и сарад- ник божији, свештеник овог свијета, биће кадро за дивљење и благодарност, потребан је подвиг, преумљење, слободно прихватање одговорности за дар живота који смо примили пали човјек твори палу умјетност, ћорсокак који води у смрт преображени човјек отвара свијет за бога, чини га пропустљивим за свепреображавајућу и оживотво- равајућу благодат божију, изводи га из слијепе улице самодовољности и свим својим бићем и дјелима свједочи о тајни богочовјека христа творећи рај wегова умјетност представља најпрефињенији израз његовог постојања и богослужења, свједочанство онога шта нам учини господ, видљиви израз наше наде, осмишљавање живота и времена као времена погодног за спасење, суптил- ну унутрашњу интуицију способну да слуша тихи глас духа божијег и да га слиједи предајући му се и сарађујући са wим дух свети пак оплођује наше таленте, освећујући наш живот и наша дјела, прео- бражавајући нас из славе у славу и потврђујући истинитост наше егзистенције предуслов ове сарадње је одрицање од демон- ског нихилизма и властитог егоизма превазилажење естетике зла, естетике ружног, води ка остварењу умјетности као тајне јединства лије- пог, доброг и истинитог, тајне остварене у христу и тијелу wеговом-цркви тако човјек своју вољу сао- бражава вољи божијој, разрастајући се у цркви божијој као дрво засађено крај потока, које свој плод рађа у своје вријеме, и лист његов не вене таквог умјетника бог утврђује, чисти га да род већи доноси, да дар свој умножи стоструко и уђе у радост господара свога уметност палог човека није способна да понуди излаз из пакла 36 5 / 2008 дан после проглашења тзв независности косова студентске демонстрације је предводио један камин са разгласом пуштана је етно музика, као и песме са изразитим патриотским набојем у том смислу, може се сматрати да је тај камион домаће производње, један стари фап, својим носећим карак- теристикама требало да допринесе мотивисаности демонстрната да остану у колони све до краја демон- страција, где их је чекао молебан код храма светог саве и, заиста, хиљаде младих грла је певало песме попут видовдана, густа ми магла падналаи сличних иво андрић у роману на дрини ћуприја изнова и изнова, сваким новим читањем, образује једну другачију слику мали број људи, тајно, са неким побожним осећањем, слуша безименог гуслара из црне горе како пева уз своје мале гусле, довољно мале да се могу сакрити под гуњ и иста функција - моти- вација додуше, иво андрић то назива мало другачије - жмарци низ кичму управо је то кључно - жмарци реч која се следећа намеће потписнику ових редова је акција, противна- пад, контранапад управо је ова страна гусала повези- ва са множином иних значења ^увена је она забрана гуслања пре почетка боја, локализована у црну гору 19 века то је још једна потврда мотивацијске особености гусала ову особину гусала није довољно само констатовати, потребно је применити је - на сопственој кичми осетити жмарке баш њих јер без њих нема будућности гусала, а ако је wегош у праву (и овај пут), ни народа ништа без жмарака уз жмарке, гусле су оно што јесу, оно што им је намена уз жмарке, слушаоци су оно што треба да буду - ратници не само сабљом, пиштољем - не много шире једно непрекидно стање акције на свим пољима је оно што гусле јесу дименизија жмарака је оно што гуслама даје живот кроз сваки други вид мотивисања гусле су биле тај дан на оном камиону, гусле су биле у говорима званичника и познатих на оном митингу, све су то биле гусле аутор: никола маринковић о гуслама православни мисионар 37 зато нема гусала у мирнодопским условима својим потенцијалом, гусле су сушти противник било каквог статуса љуо зато што су гусле сушто стваралаштво гусле су и прогрес гусле су креативне, гусле су онај полет који нас тера сваки дан радити, на свим пољима на тај начин гусле су младе у фолклористици се може наћи да гусле имају мнемотехничку функцију но, и то је потребно осети- ти на сопственој кожи, ту жељу да бити упеван и опе- ван, памећен обрасцима и формулама којима се памте марко краљевић, бановић страхиња, све су то начини акције а оно што их повезује је човекова жеља за акцијом гусле су ту само катализатор - нема гуслара без жеље за акцијом нема их, нити их може бити само на нивоу гусларских друштава какве су то гусле којих нема свуда, у свакој кичми? гусле не смеју бити традиција уколико је традиција нешто што треба инфузионим друштвима чувати гусле морају бити живот коначно, традиција не сме бити тради- ционална традиција се не сме чувати, традиција се мора живети крајње је време да се престане са псеудоромантичарским и отрцаним фразама о некаквој, чак онтолошкој вредности гусала по себи време је да се престане са причом како су нас гусле одржале одржале? одржале је граматички облик настао од старог партиципа перфекта то је сувише прошлог врмена гусле треба да постану еквивалент данашњег времена и да од партиципа перфекта пређу у партицип презента - макар оно што је после вука остало од њега само такве гусле, одржавајуће а не одржаване, могу опстати, заслужују да опстану и зато: гусле сада и свуда без жмарака нема гусала нити много чега другог - суштинског по нас тема броја и жмарцима 38 5 / 2008 ускликните господу, сва земљо! псалмопојте имену wеговом, дајте славу хвали wеговој сва земља нека се поклони теби, и псалмопева теби, нека псалмопоје имену твоме, вишњи! (псалам 65) к ултура је начин живота као образац за живот, она је и друштвено наслеђе које усваја група и преноси на потомке, низ техника за прилагођавање појединаца друштву, начин мишљења, осећања и веровања у културу спада све оно што није урођено, него је створено, стечено и научено током живота у друштвеној заједници у култури у највећој мери долази до изражаја принцип слободе и инди- видуације култура је један корак (ка) напред она у исто време и смирује и узбуђује она нам креира осећања која нас воде ка промишљању о стварнос- ти, али и о ономе што је почетак свега норме које се постављају пред нас, а које су израз друштвене зајед- нице, требало би да нам - у сагласју са културним образцем - обезбеде хармонију, да нам заштите живот, породицу, својину па, опет, човек често одабира да побегне од норми, да испољи свој бунт то уме да буде и једна сурова борба тако је окарактерисан и читав један музички правац једни тврде да су 80-те обележене владави- ном рок'н'рола као доминантне, урбане матрице популарне музике коју су млади слушали исто као и њихови вршњаци на западу, те је србија била део космополитске рок-културе и у србији је рок био побуњенички, субверзиван и протестни механизам омладинске експресије, наводно је био начин побуне против владајућег комунистичког модела након тога, рок'н'рол је као космполитска урбана култура уништен и замењен националистичким, антизападним, руралним турбофолком који је држава промовисала као нову владајућу парадигму популарне музике и да ли ово има везе са нашом темом броја? има зато што смо небројено пута до сада поновили да православље није затворено, није конзервативно - како многи желе да покажу оно је стални вапај човека за ослобођењем, за другачијим, али не деградативним, за пунијим и осмишљенијим живо- том па зашто онда баш рок'н'рол? овај музички правац је добра подлога за размишљање о дис- тинкцији хришћанство - култура мада у овом смис- лу говоримо о једној поткултури [та је то поткултура? то је култура посебне групе унутар једног друштва која се од матичне културе разликује по бројним особеним карактеристикама у области веровања, вредности, норми, стила живота, понашања, те стварања и употребе симбо- ла тако и данас имамо оне који су припадници рок'н'рол-поткултуре, а у исти мах су и истински боготражитељи с тим у вези би требало да обрати- мо пажњу на ову со свету! јер многи од ових људи су на путу ка богу о свему овоме имамо у житију и књигама оца серафима роуза, па и књизи деца апокалипсе монаха јована (марлера) и андреја (вермута) и премда је ово карактеристично за америку, коју наш народ познаје углавном по злу, видимо да је она добро поднебље за преобраћенике и истинске христољупце па, ипак, овај моменат није заобишао ни србију у последње време се на музичкој сцени србије појављују боготражитељи који не напуштају рок'н'рол-поткултуру, али је прео- бражавају уносећи у њу своју оцрковљеност, однос- но свој литургијски живот такве групе су места, есхатон, исток, пјесн, емануил и још многи други још је солжењицин говорио о томе да нас страдање може довести до онога што је истинито, док нас наш лагодан живот лако одводи у лаж, а да је зло истовремено и полазна тачка за човеков духовни препород тако смо дошли до места спајања (суб)културе и хришћанства, а то је моменат схватања да је све што чини наш живот у ствари наш дар господу, wему у част то су таланти који су нам дати, а који укрштени са малим елементима нашег живота могу бити у служби бога верујем да није потребно напомињати на колику корист могу бити ови људи међу хришћанство и (суб) аутор: татјана радић православни мисионар 39 пошастима савременог доба, а које су у последње време постале сас- тавни део млађих генерацијама места платина пробуди се и устани назад не гледај све што имаш дај довољна је благодат крај не заборављај пронађи земљу поток из камена живот сакривен врат савијен смрзла постеља сузе на дар понижено тело незаробљено срце јасно виђене отворена рана отворено небо знаци времена утеха у књигама близу је крај фор хеавен'с саке бy 16 хорсепоњер алл мy лове њелл ит ис маднесс фреелy гивен то yоу фолкс њитх гладнесс и њилл нот ливе анд дие но нот бy тхе сњорд и ам њеак њитхоут тхе јоy оф тхе лорд тасте анд сее тхат тхе лорд ис гоод лет'с бенд оур кнеес лике ње кноњ ње схоулд wе цан'т сее цлеар оур еyес аре маде оф њоод тасте анд сее боy тхат тхе лорд ис гоод култура тема броја 40 5 / 2008 судбина и промисао за свакога човека је од непроценљиве важности да буде у стању да у свакоме тренутку правилно разлучи разлику између истине и лажи, реалности и фантазије, православља и сујеверја јер има ли чега горег него посматрати себе као православ- ца и живети у убеђењу да је бог тај коме служимо, а заправо бити роб стварима које су од бога осуђене и проклете но, да бисмо у потпуности могли да се посветимо раз- матрању границе између хришћанства и квазихришћанства или лажног хришћанства, неопходно је да пре тога на прави начин разумемо разлику између судбине и промисла божијег о нама ако бисмо желели да претпоставимо да судбина у апсолутном смислу, као нешто што је за свакога од нас унапред до детаља записано (било у звездама или негде другде) постоји, онда се морамо запитати има ли уопште наше слободе у свету ако се сложимо да је сло- бода нешто што нам је од бога дато по слици и подобију wеговом, онда би судби- на била нешто што би ту нашу слободу у пот- пуности ограничавало [та је сврха нашег подвига и труда ако је унапред одређено хоћемо ли се спасити или не? са друге стране хришћанст- во нас учи о божијем промислу о свакоме од нас ако замислимо двоје људи који се воле и једно од њих одлучи да слаже оног другог, он зна како ће у том случају његова вољена особа реаговати јер је познаје он зна хоће ли се она наљутити или не, хоће ли му опростити или ће му вратити истом мером тако и бог - будући да у потпуности позна- је свакога од нас (чак и боље од нас самих) - зна како ћемо ми реаго- вати у свакој ситуаци- ји у којој се нађемо, те стога он зна какве ћемо изборе правити кроз живот иако то нигде није унапред записано рецимо да посматрамо мрава како иде према некој гранчици која се налази испред њега, он те гранчице није свестан, с обзиром на то да не може да види тако далеко испред себе међутим, ми видимо ту препреку испред њега и ако желимо да не удари у њу, ми је можемо склонити, а да он не буде ни свестан тога тако и бог - пошто може да види наш живот- ни пут - може и да по свом промислу утиче на њега, а да ми тога не будемо ни свесни хришћанство и сујеверје много је данас оних који себе сматрају хришћанима, а уст- вари су слуге творевини уместо творцу већина оних који свој живот полажу у астрологију, тарот-карте или гледање у шољу, сматрају да је то нешто од аутор: милош антонијевић господар звезда православни мисионар 41 бога дато и да то служи да помогне људима, а заправо је веома штетно по његов духовни живот „потом рече бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; и нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу и би тако“ (пост 1, 14-15) бог је звезде створио да би биле знаци временима и као такве да оне служе човеку, а човек данас - верујући да оне говоре судбину - заправо служи њима имали смо прилику да од особе која се тобоже спремала за причешће чујемо следеће питање: „да ли ваља да ми мајка гледа у шољу, пошто планирам да се причестим у недељу?“ на наш одговор да то није православно и да би се требало оставити служења шољи, добили смо одговор да њена мајка увек погоди оно што ће се десити и да зато она не види разлога да то буде грех „а човјек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски да се погубе, камењен да се заспу, крв њихова на њих“ (лев 20, 27) у последње време је нарочито међу младима постало попу- ларно тзв призивање духова при томе влада уверење да човек може да „разговара“ са „душом“ неког раније пре- минулог рођака или пријатеља или ма које друге личности о штетности овакве заблуде читамо јасно у светом писму: „нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злијем духови- ма, ни опсјенар, ни који пита мртве јер је гад пред господом ко год тако чини, и за такве гадове тјера те народе господ твој испред тебе држи се сасвијем господа бога својега“ (5 мојс 18, 10-14) имали смо прилике да чујемо како један „православац“ на наше очи израчунава бројеве ком- патибилности између анђелине xоли и бреда пита и даје запажање како се они, судећи по бројевима, не слажу баш најбоље на нашу примедбу како је то тешко спојиво са хришћанством, добили смо одговор како он баш и не верује у то, али му је тешко оканути се рђаве навике неопходно је оканути се рђаве навике јер нам сведочанство љубљеног апостола христовог св јована богослова говори о погубности такве работе: „блажени су који творе заповијести његове, да имају право на дрво живота, и да уђу на капије у град (нови јерусалим, будуће царство божије) напољу су пси и врачари и блудници и крвници и идолопоклоници и сваки који воли и чини лаж“ (откр 22, 14-15) ^овеку је дата слобода избора јер, по речима апостола павла, све нам је слободно чинити и - ако бог не жели нарушавати људску слободу - ко смо ми да то чинимо међутим, оно што је важно за свакога је да се определи за христа или за звезде, за пут који води у живот или за пут који води у пропаст тема броја 42 5 / 2008 ^ини се да веза хришћанства као живе вере и културе почиње на најосетљивијем терену, на терену уметности свима, широм цијелог свијета, који су страдали и страдају ради душе и њених великих и вјечних захтјева, посвећујем ове стран- ице, које сам некоћ писао само за себе, а данас их шаљем свој браћи својој у болу и нади - поручује иво андрић са своје двадесет три године и започиње чувена писма из тамнице младост андрићева охлађена је непријатним тамновањем, које га је пратило кроз цео живот уз неоспорну веру у извесност среће која чека свој час, младост његова и свачија увек носи преплет чежњи чија је јачина сразмерна нашем темпераменту, проживљеним патњама и дубинама које су се из тих патњи породиле млади људи су склонији драматизацији себе и света, а међу њима су нај- драматичнији адолесценти, који у крајностима траже своје усмерење - толико нам потребно у збуњујућим годинама загледани у апсолутну срећу, отварамо срце; онда - повређивани реал- ношћу, уплашени и истовремено лудо храбри - питамо о смрти све време слутећи је у срцу млада опрљена кожа жари и нестрпљиво пита о крају мука које тек почињу такав је и јунак писама из тамнице - присилом изолован од света и осуђен да кроз челик посматра стварност главна казна је немогућност да види небо, плаво или сиво wеговом доживљају света недостаје чулни однос, контакт зенице и боје, прста и пулсирајуће природе овако тело и душа - пробуђени да се шире у бескрајне димнезије - остају у сивилу и робовању дана замислимо се! ово је слика једног тренутка нечијег живота, а може ли подсетити на свима познати осећај испуштености из соп- ственог, на збуњеност пред препреком - била она решетка или мисао неутажене чежње за срећним исходом неког односа међу људима или обављеног посла у још неискусном бићу - осим бројних питања - изазивају и потребу за правед- ним одговором од кога? ту почињу муке сусрета са реалношћу, а ту се, парадоксално, и завршавају јер се точак тражења, чим је покренут, не да заус- тавити земља је разочарала у својим плодовима и душа, сада пробуђена, пита: зашто не погледаш изнад земље и преко себе? зашто мислиш да срећу своју мораш прстима опипати? зашто никада не изађеш из себе? побуна против смрти је отпочела, а свој материјални израз ће наћи у уметности питам некога, и питам са жаром срца који желим и што погледам, све је аутор: варја перковић православни мисионар 43 или морам и са светом поделити питам изнова - у свакој боли коју трпим и пропуштам је кроз прсте, стварам облике од рањене лепоте тражени одговор мора наћи свој извор у парадоксалном сусрету жеља и могућности замукну језици људи и оставе простор да се однос личности оствари на другом, ванвременском нивоу, какво је и само питање - вечито у свом обнављању андрићева писма не помињу господа христа, не питају о wеговој оваквој или онаквој природи не желе да га косну одвише рационал- ним разлозима она су нам блиска јер га чекају, не усуђују се изговорити име, али чекају qубав, то је сигурно: руке ми често преко дана стају над послом и велик дио ноћи бдијем само да могу дуже мислити о теби прије птица се будим, прије зоре дижем (а кроз све снове пролазиш ти); у освит сам наслоњен на прозора као да те чекам велики сти- хови о чежњи, о ишчекивању љубави која је толи- ка да је незамислива без односа личности христова личност је изазов за којим идемо и када смо запитани, и када смо захвални и када смо увређени: поглед се завршава у wему тако - молећи за јасне одговоре на своје недоумице - човек налази пуноћу у којој се губи појединост проблема нађен је пријатељ који не изневерава јер је тако обећао, и то обећање држи угледане су очи без сенке осуде ^ула се реч која истом мером мери сваком човеку све оно што у животу видимо као уметност, порађање духа, тековине утврђене у камену и песми - све то је опипавање овог сусрета очекује- мо га брижним радом на себи, на талантима створене светове у којима су наше сузе и рад треба изнети храбро у темељу сваког од њих стоји узне- мирена и слободна младост, а у младости вапај тек освешћене душе слично чинимо кад гледамо кроз прозор који смо сами пробили, па се радујемо јер можемо видети природу и светлост то су плодови културе - омогућавају појединцу, народу или васе- љени да обрати поглед у вечност и тамо сретне себе тамнички записи испуштени кроз перо андрића закључиће: у богу је свршетак мисли која нам се губи у очајан бескрај ми нисмо атоми прашине која се у облацима без циља диже љети над друмовима, него сићушни дијелови бесконачног мозаика коме ја не могу ни наслутити смисао, али у ком сам, ево, нашао своје мјесто и стојим побожно као у храму пјесма или траг у речима тема броја 44 5 / 2008 увреме када су европски народи били организо- вани у племенске савезе и живели поприлично примитивно, на истоку су увелико постојале кул- турне цивилизације које су - по свом напретку - за европу биле недостижне у месопотамији су, нпр, акађани, сумерци и вавилонци смењивали једни друге у војној управи, али свесни значаја својих богатих традиција и култура, културно су наслеђивали једни друге када је александар македонски освојио вавилон (у време персијске управе), могао је само да се диви том културном наслеђу, богатству и раскоши, споменицима, високим палатама које су осликавале силу и моћ и славу персијског царства тај сусрет истока и запада произвео је у великом војсковођи и визионару жељу да царство заснује на различитим традицијама и вредностима ^ини се да је ова идеја потпуно савремена и да се везује за заједницу европских земаља на чија врата србија куца ^ак ми се чини да у ту идеју јединства у различитостима још само ми срби верујемо, ми и можда још неколико молећивих суседа то колико су европски народи јединствени и колико у еу влада једномислије и сагласност око сопственог идентитета, кога чине и верско и културно наслеђе, најбоље се може приметити у следећем догађају европски устав текст европског устава, који су 29 октобра 2004 у риму потписали шефови држава и влада земаља чланица еу, а који није усвојен, садржи одредбу која наглашава „културно, религијско и хуманистичко наслеђе европе“ европа је, дакле, преко својих одабраних представника у политичком пољу одлучила да изостави помињање хришћанског наслеђа и хришћанских вредности у својој консти- туцији ми знамо да је доласком апостола павла у неаполис јеванђеље по први пут донето у европу тако је једне ноћи апостол павле доживео виђење човека из македоније који га преклиње: „пођи у македонију и помози нам!“ (дап 16, 9) европа је одлучила да слободно исповеда хришћанство и да прослави име божије по свим својим крајевима развој богословља и науке христове определио је и настанак културе, знања и науке онаквим какве су нам оне познате међутим, богословље је данас на мукама, можда снажнијим него икада пре јер „европа протерује бога“ - по речима проф колома брауна некада се угледала на културну азију, а данас на запад где људска права представљају највиши закон и апсолутну категорију, а истина је таквом каквом се жели да буде европски човек, који је „у центру свих система“, усамљен је, изолован од људи, лишен сваког смисла и већ је довољно пута био обмањ- иван да више не верује ни у које системе живи, ако се то може назвати животом, без заједнице са богом, уроњен у живо блато и може само да покушава да се спасе вукући самог себе за косу може ли, дакле, да се човек спасе без бога? не може јер да може, не би бог свога сина послао да страда за свет и човека личност богочовека христа, у коме су се срели у загрљају и бог и човек, одговор је на сва трагања људскога духа највиша је истина и једина иста, кроз читаву историју све до вечности qуди могу да одлуче да је забораве, али она неће нестати могу одлучити да је не посведоче, али она ће се наново открити зато не страхујемо за бога, кога европа протерује, већ за европу плашимо се ње, и плашимо се за њу а где смо ту ми, срби? ми смо, на жалост, поред јабука, шљива (и другог воћа и поврћа кога у србији нема), почели да увозимо и културу и то о оној дневној - од одевања, до шунд музике - чак и да не гов- орим по нашим театрима и позориштима безидејне црква и културни ђакон владимир марковић може ли, дакле, да се човек спасе без бога? не може јер да може, не би бог свога сина послао да страда за свет и човека православни мисионар 45 преведене представе, имитације бродвејских комада, париских мулен-ружова по систему што нер- азумљивија, бескрајна запитаност и збуњеност човека пред изазовима данашњице или инстат заба- ва нигде одговора трагач замеће свој траг не би ли трагао у недоглед: за собом поред тога увозе се и разни ријалити-шоуи и никоме није стало, никоме не смета, док не примети рођено дете како хипноти- сано бесциљно гледа у тв и „прати реалност“ та поткултура, на жалост, узима маха и показује колико нас је много некултурних и непросвећених норма и мерило јесте христос да ли из неодлучности својих европских савре- меника око тога ко су треба да извучемо коју поуку или ћемо се бескрајно тражити у њима, ненађенима да ли ћемо утицаје делити само по томе да ли су стигли са истока или запада, па да се ту негде и сами сместимо или ћемо пронаћи оно најбоље у својој историји, код наших предака, али и у нама самима да пронађемо у себи оно што ћемо даље да градимо тај наш крајеугаони камен јесте наша православна црква та наша норма и мерило јесте христос, а извор љубав wегова бескрајна са тога су се извора напајале генерације српских стваралаца qуди продуховљени и од истине научени који су зидали задужбине у име народа и за народ сопоћани, високи дечани, раваница, пећка патријаршија, манасија, мирослављево јеванђеље, слово љубве, похвала кнезу лазару, горски вијенац, на дрини ћуприја и даље списак би могао бити подугачак у тај списак треба да се загледамо ако хоћемо да сазнамо ко смо? не морамо никога да питамо треба само да га достојно наставимо идентитет европе тема броја 46 5 / 2008 нису чести тренуци у животу који човека при- јатно узбуде то су махом догађаји везани за породицу, завршено школовање, признање за постигнути рад сусрет са једним нашим значајним старим рукописом узбудио ме је вишеструко и подстакао да ту радост поделим са читаоцима ових редова није исто читати о изворима или их видети, тражити у њима податке који нису интересовали досадашње истраживаче моја знатижељност да вилим српски минхенски псалтир с краја xив века, „најозбиљнији споменик српског минијатурног сликарства“ (с радојчић), била је пробуђена прегледањем дијапозитива и двочасовним чекањем дозволе од управе баварске државне биб- лиотеке за прегледање рукописа који се налази у трезору најзад, шеф рукописног одељења објас- нио ми је да се овај рукопис због минијатура са златном подлогом не даје читаоцима на проучавање, али да је учињен изузетак како бих могао да упоредим дијапозитиве на којима су недостајали натписи који су од значаја за нашу стару музичку терминологију сео је поред мене за посебни сто, резервисан за читање драгоцених рукописа веома стрпљиво и пажљиво окретао је страницу по страницу, стављајући ми до знања да српски псалтир представља примерак који краси рукописну збирку библиотеке прегледајући минијатуре и натписе изнад њих уочио сам како ни одлична професионална израда дијапозитива у боји не може да дочара још увек живе и свеже боје оригинала изненађује велики број минијату- ра краси их достојанствена уздржљивост као да су илуминатор и преписивач између редова желели да пренесу поруку: трудили смо се да псаламске стихове ликовно оживимо онако како то традиција и канони прописују, али у том оквиру дозволили смо и нашој машти да се размахне заиста је пријатан сусрет са ликовним представама старих инструмената: прегудницом, рожаном трубом, кимбалом, китаром међутим нисам очекивао да ћу наићи на реч која представља мало откриће: назив пјевци јасно је забележен на једној мини- јатури изнад певача - чланова хора уобичајени стари назив за хор је лик после прегледања свих страница љубазни шеф ми је показао леп повез и још јед- ном ме је обрадовао: најавио је могућност објављивања минхенског псалтира у фак- симилу! напустио сам баварску библиотеку духовно обогаћен новим, неочекиваним искуством које ме још увек испуњава радошћу у сусрету са једним великим творенијем старим пет стотина година, потврђено је старо правило: оно што је лепо трајно је вредна уметничка дела превазилазе временске границе своје епохе, она нас својим снажним квалитетима и данас узбуђују и подстичу на нове подухвате димитрије стефановић (православни мисионар, 3/1973) сусрет са чувеним српским псалтиром из xив века тема броја православни мисионар 47 у овом броју православног мисионара ћемо се бавити мишљу деспота стефана лазаревића (о његовом животу и личности је писано у броју март/април 2008, 16-17), која је свој врхунац доживела у делу слово љубве (реч о љубави, беседа о љубави) песничка посланица слово љубве представља један дубокоуман философско-теолошки трактат деспот стефан лазаревић је био мислилац који је синтезизовао мудрост антике са православним духом византије у свом најпознати- јем књижевном саставу он полази од созерцања творевине, а завршава славословљем бога почиње, дакле, космологијом, а завршава теологи- јом попут писца црквене химне свјете тихи (светлости тиха), која се пева на вечерњем бого- служењу, у којој непознати право- славни химнограф и богослов узвикује: видевши светлост вечерњу (космолошки моменат), певамо оца, сина и светога духа бога (доксо- лошки, одн теолошки моменат) посматрајући богостворени свет око себе, стефан лазаревић (у 2 строфи) увиђа склад, хармонију, лепоту у њему: лето и пролеће господ сазда, / као што и псалмопевац рече, / и у њима красоте многе: / птицама брзо, весеља брзо прелетање, / и горама врхове, / и луговима прос- транства, / и пољима ширине; / и ваздуха тананог / дивним неким таласима брујање: / и земаљске дароносе / од мирисних цветова, и травносне у тој красоти створеног света деспот стефан открива траг творчев у властитој творевини, открива божански елемент у космосу бог, који је створио свет, јесте qубав ово све, / и друга чуд(ес)на дела божја, / која ни оштровидни ум / сагледати не може, / љубав превазилази / и није чудо, / јер бог је љубав (каже деспот у 3 строфи) творевина је плод божанске љубави; дело љубави бога, који је и сам qубав сведствено томе, тај божански елемент у творевини је уствари љубав qубав је оно лепо у свету qубав је оно недокучиво, чије само име знамо, а што свет чини прекрасном хармоничном цели- ном божанственост света је потенци- јал који омућује да се он претвори у један богочовечански организам - да се претвори у цркву тај потенци- јал је усађен у творевину како би она могла да постане богочовеко тело бог је, стварајући свет, творио цркву, и то потврђује божанска љубав коју је деспот стефан открио у самом бићу света откриће љубави као начела и везивног ткива свега тварног обзнањује божанску икономију, божији наум о свету циљ стварања света и човека јесте сједињење свега у богочовечански организам, у тело христово (уп 10 строфу), дакле, оцрковљење васцеле твари qубав омогућује то оцрковљење; управо је она та која човека и свет претвара у оно што би, по божанском промислу, требало да буду: конститутивни елемент свештене заједнице у којој централно место припа- да њиховом творцу деспот стефан лазаревић је - својом префи- њеном, а богословском интуицијом - то добро осе- тио и са великим жаром проповедао био је чудесни песник и харизматски владар а као теолог qубави која све надилази и спаја он ће остати вазда актуе- лан и савремен аутор: благоје пантелић светли ликови историје спц теологија љубави деспота стефана лазаревића 48 5 / 2008 п реживели са јерусалимског згаришта одвучени су у робље - осим ако се нису сакрили под земљу или побегли својима у неку од околних земаља десета римска легија је остала у јерусалиму сенат је послао још 800 пензиони- саних војника не би ли населили град оружане снаге су се сместиле на подручју данашњег јерменског врта и у кулама цитаделе стамбене четврти су биле у рушевинама цар хадријан је 130 посетио јерусалим и одлучио да на његовим рушевинама сагради рим- ску колонију названа је аелиа цапитолина аелиа у част императора чије је пуно име било публио аелио хадриано а цапитолина у спомен тријаде богова - јупитера, јуноне и минерве на позив бар кохбе који се представио као месија, устаници су 132 ослободили свети град и држали га три године римљани су се повукли из земље, прегруписали се на њеним границама и прешли у напад бар кохба је погинуо у борби, а преживели су гоњени до најудаљенијих места и убијани до последњег мушкарца, жене, детета устанак је угушен 135 византијски јерусалим је наследио план римске аелиа цапитолине мапа јерусалима из 6 века изведена у мозаику на поду једне цркве у мадаби (на северу јордана) важно је сведочанство о плану града и местима главних хришћанских споменика у византијском периоду јерусалим је арапима пао шака као презрео плод халифа омар је 638 ушао у град и објавио да је победио бог арапи су дубоко поштовали јерусалим он је за њих био извориште најпри- јатнијих ветрова и најбистријих вода, први међу градовима које је бог благословио, трећи свети град после меке и медине називали су га беит ел муккадас (света кућа), а у скраћеној форми ел кудс (свети (ово име је и данас у употреби међу арапима)) ^им је ушао у јерусалим, омар је затражио да се помоли у јеврејском храму био је то један од циљева које је унапред одредио он је хришћанским становницима града свечано обећао сигурност њихових људи, њихових добара, цркава, крстова - било да су у добром или лошем стању - и обреда уопште омарови след- беници су његову задану реч мање-више поштовали византијско царство је ишчезло, али су преживеле његове цркве град је подељен на стамбене четврти у којима су се окупљали верници истих религија из тих стамбених језгара развиле су се јеврејска, мусли- манска, хришћанска и јерменска четврт раздвајање није било наметнуто свака верска група је одлучила да живи у својој заједници, у јединственој и засебној зони града хришћани, муслимани и јермени су тада заузели четврти у којима и данас живе иако је декрет из раног ара- пског периода штитио хришћане од евентуалних прогона, они су већ у 8 веку потражили заштиту хришћанских сила убрзо после муслиманског освајања јерусалима, у јужном делу града је уређено место молитве за 3000 људи на том простору ал валид је саградио xамију аксу вођени изговором о угрожености светих места, али и похлепом, крсташи су једним делом били ходочасници, а другим претече европског колонијализма wихов напад на јерусалим почео је 15 јула 1099 после четрдесетодневне опсаде недељу дана пре крвавог обрачуна хиљаду триста витезова, дванаест хиљада пешака и можда два пута толико ходочасника - сви босоноги - прошло је у поворци око града певајући химне у драматичној најави покоља прво бискупи и свештеници, а за њима принчеви и витезови ругање арапа на зидинама града разбуктало је њихову мржњу војску у оклопима, по врелини јулског дана, предводио је лотариншки војско- вођа готфрид бујонски операције су - као и многе друге пре - вођене са севера и југозапада, јерусалим - - трећи аутор: данијела деспотовић православни мисионар 49 где ништа не смета јуришу готфрид је тога дана са неколицином војника са врха своје куле прешао на зидине јерусалима принете су мердевине и други крсташи су се попели у град браниоци тог дела града су се повукли на другу страну, али нису успели да организују одбрану крсташи су их стигли и побили одмах потом су истакли своју заставу на куполи на стени и на xамији акса јерусалим је почетком 12 века имао кос- мополитски карактер скоро као венеција или цариград тога доба крсташи су својим духовним, а можда и политичким моделом присуства у светој земљи изазвали други талас јеврејског ходочашћа саладин је потукао крсташку војску код галилејског језера 4 јула 1187 три месеца касни- је ушао је у јерусалим крсташи су предали град после осамдесет и осам година владавине и само дванаест дана опсаде колонизација, трговина и географија су највише добиле од крсташких ратова ниједна друга прича није надахњивала запад касног сред- њег века као прича о крсташком освајању јерусалима развио се и њен посебан књижевни род - литература витештва и романси сведок векова део - света земља 50 5 / 2008 аристотелова гледишта о моралу претежно представљају мишљења која су у доба старе грчке преовладавала код образованих и учених људи они који су та гледиша следили и њима се управљали кроз живот били су, како би се то рекло, пристојни и лепо васпитани грађани они који би аристотелов метрички систем и данас узели као путоказ такође би се могли похвалити да су регу- ларни постоје две врсте врлина, сматра аристотел у својој чувеној књизи никомахова етика, и те врлине дели на интелектуалне и моралне интелектуалне врлине одговарају рационалном делу душе, а моралне ирационалном аристотел сматра да су интелектуалне врлине резултат учења, а моралне - резултат навике посао законодавца у једној држави би био да стварањем добрих навика направи добре грађане у интелектуалним врлинама могу, пак, да уживају само доколичари, односно философи они који мишљење учине навиком постају слични боговима [та је врлина сад се поставља питање шта је то најпознатији платонов ученик сматрао врлином? одговор гласи да је врлина средина између превише и премало или између две крајности, од којих је свака порок: храброст је средина између кукавичлука и луде неустрашивости, дарежљивост између расип- ништва и шкртости, истински понос између охолости и понизности итд ко успе да пронађе ту средину, он ће несумњиво бити срећан, а за аристотела добро, које, дакле проучава, етика, значи бити срећан за човека је срећа исправно коришћење разума, о врлини аутор: срећко гујаничић православни мисионар 51 сматра аристотел срећа није напросто материјал- но уживање или част у једној заједници, већ добро вођен живот у складу са умереношћу срећан човек не живи због части, угледа или новца, већ због самог себе - не би ли реализовао своју изворну природу, свој исправни разум, а на основу тога се да закључити да свако има онолико среће колико му и припада политичко-практични облик живота је секун- даран у односу на теоретски или интелектуални живот, али аристотел - који је и нагласио ту поделу - касније показује да без корисних навика стечених кроз праксу није могуће остварити блаженство разлог томе је што је сам човек по природи друштвено биће (зоон политикон) животни циљ мудраца (филозофа, стварног пријатеља мудрости) јесте срећан живот, али - како каже аристотел - још је лепше и дивније када се то постигне за цео народ или за државу утолико је учешће у политичком животу заједнице, која треба да омогући егзистенцију једнаких и слободних људи, частан, етички нужан услов постизања и индивидуалне среће аристотел је све то рекао без обзира на то што је неке живе људе сматрао оруђем које говори ово аристотелово гледиште о врлини за хришћане нема неку тежину мада је лепо чути тако нешто у хришћанству се читав морални систем заснива на човековом односу према христу ко свако вече и јутро мирне савести изговара молитву и поверава се богу, а притом стоји иза сваке речи коју каже (не рецитује их), он је моралан човек у тим тренуцима се огледа његово достојанство, чак и ако признаје да је расипник, кукавица или охол умереност на коју позива аристотел може звучати као компромис или потписивање примирја пре и срећи хришћанство и философија 52 5 / 2008 него што је борба почела и пре него што смо ушли у клинч са животом умереност - иако је врлина за коју стварно треба мудрости - човека лако може одвести у досаду, монотонију, равнодушност, а кобно је ако га одведе у самодовољност, у један затворени свет сличан минотауровом, одакле се веома лако, чак и као вид побуне којој се не зна узрок, манифестују разни видови перверзије бити моралан тако што никоме нећемо стати на жуљ, то значи бити машина, а не човек господ у откровењу јовановом каже: „знам дјела твоја, да ниси ни студен ни врућ о, да си студен или врућ! тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих јер говориш: богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не треба, а не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слијеп, и наг савјетујем ти да купиш од мене злата огњем жеженога, да се обогатиш; и бијеле хаљине, да се обучеш, те да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти да помажеш очи своје, да видиш„ (откр 3, 15-18) пут нашег преображења морални живот у хришћанству је немогућ без христа, док је молитва (разговор са богом) пут нашег преображења, а затим и наше боголикости господ нас без присиле позива да га следимо тако што ћемо узети свој крст ми ум христов имамо - говори апостол павле - тако да је боље да се обога- тимо тим златом огњем жеженим, него да следимо сами себе и свој разум и будемо као слепци који воде слепце кад смо већ код апостола павла, треба напомену- ти да ни он није живео у складу са аристотеловим врлинама некадашњи гонитељ хришћана, и сам је примао батине када је постао хришћанин, излагао се разним опасностима, рекао првосвештенику свог народа да је „зид окречени“, препирао се са апостолима петром и варнавом, свађао садукеје и фарисеје - све у свему био је једна, како би то достојевски рекао, колоритна личност апостол на једном месту признаје и да се у њему боре два закона од којих је један закон греха, и да ради оно што не жели да ради ипак, његов однос према христу је учинио да се он преобрази и пређе тежак пут од савла до павла зашто је то тако, бог свети зна, а можемо претпоставити да је то због тога што није био млак, већ врућ на овом месту се треба сетити и покајаног разбо- јника, који је заједно са господом распет на голготи предање каже да се тај човек звао дизма, а с обзиром на то да је био разбојник, вероватно није био умерени грађанин он ипак први улази у рај јер га његов однос према христу - у тренутку распећа - чини једном моралном громадом и симболом свих људи који се спасавају ни многи други светитељи нису у животу водили разуман живот за апостола петра би се могло рећи да је био сувише нагао, али и он је био - ватрен таштина над таштинама, све је таштина бог је цару соломону обећао да ће бити најму- дрији човек на свету, и он је то заиста и био међутим, када је исцрпио све могућности свога ума, све што је могао рећи, било је: „таштина над таштинама, све је таштина“ ни цар соломон, који је у књизи проповедниковој рекао јер ко је уживао више него ја, без бога није могао бити срећан врлину, дакле, не треба тражити негде између две крајности - како је то мислио аристотел - јер нас тај пут може одвести само до бонтона, у коме је умереност оно највише од етичке мудрости зар волети није врлина, али како у љубави наћи средину, кад она не познаје границе! [та значи рећи некоме да га волимо умерено“! сама реч врлина потиче од латинске речи виртус што значи сила ко, дакле, има врлине тај је силан не могу га лако савладати пороци и грех, али то не значи да га неће нападати срећан у врлини ће бити само онај који своју кући изгради на камену (христу), а онај ко је моралан ради саме врлине и закона, да буде поштен у својим очима или у очима других људи, гради кућу на песку, коју ће бујице и пороци кад тад срушити или су је већ срушили, па не зна да цеди комарце, а прождире камиле морал се и данас често гледа кроз крајности бити моралан или практично мудар значи балан- сирати између крајности (европа и русија, кина и америка, левице и деснице, разведени родитељи) у хришћанству бити моралан, мудар или силан значи следити христа - без обзира на околности а блаженство (или срећа) које се на том путу може очекивати дато је у беседи на гори (мт 5, 3-11) православни мисионар 53 д а бисмо доживели значај решења, морамо осетити тежину проблема морамо поставити питање смисла како питања тако и одговора јединствено људска питања [та желим у животу, шта је његов циљ? [та је оно што треба да чиним како би постигао оно што желим? имају ли ова питања смисла? има ли живот уопште смисла? „реални“ одговори заиста, да ли је потребно исцрпљивати се горе- наведеним се питањима? она изазивају незадово- љство, напетост, а самим тим су и некорисна; а одговор на њих је очигледан, што нам и савреме- на цивилизација јасно ставља до знања опште је познато да је циљ нормалног човека да буде пси- хофизички здрав, а то значи и задовољан, однос- но задовољен, а тиме и срећан то је оно што би требало да се подразумева, а тако нас уче и у оквиру школске психологије, зар не? па чак и они који се жртвују за друге, било у име вере или неког хуманог идеала, у крајњој линији то чине искључиво због себе; они после тога осећају неку врсту задовољства, те сходно томе нема суштинске разлике између онога који дели хлеб са сиромахом и онога који га има науштрб њему- јер, у основи, обојица то чине из побуда које су само другачије изражене, али теже истом циљу: личном задовољству ако идемо у цркву ми се надамо спасењу, односно награди, и свест да јој постајемо ближи испуњава нас задовољством ето, зар заиста има аргумената против уни- верзалне истине „све што је људско није ми стра- но“ зар није очигледно да сами одређујемо смисао онога што чинимо и како живимо, а који није ништа друго до рационализација тежње за задовољењем потреба? јесмо ли онда толико различити од животиња? нисмо ли и сами бесни и ослабљени кад смо, рецимо, гладни? немамо ли, као људи, исте оне полне прохтеве као и животи- ње, нисмо ли, уствари потпуно условљени већ самом својом биологијом, која одређује и нашу психу? ево, ако узмемо човека умно заосталог због хипофункције тироидне жлезде и дамо му екстракт тироидних хормона, његова ће се интелигенција повећати дакле шта је људска интелигенција, а тиме и психа, него најобичнији баланс биохемије? будимо реални: једино што можемо да учинимо, као интелигентна бића, јесте да препознамо своје потребе и настојимо да их задовољавамо, јер другачије никако нећемо бити срећни, а ако нисмо срећни онда нужно психички обољевамо, што је свакако лоше дакле, жеља за задовољством је оно што нас покреће ако не знаш како да препознаш и задовољиш своје потребе онда само погледај око себе: пред- лога и могућности има на претек - само преко телевизије сазнаћеш и о потребама које ниси ни слутио да имаш, и о начинима на које ниси ни (само)преиспитивање аутор: александар загорац пастирска психологија савремена цивилизација скоро да подразумева извесно супротстављање психологије, као науке, верском искуству као „претходном покушају“ да се постигне исти циљ - помогне човеку распознавањем његове психе погубност таквог стереотипа, усађиваног у људску свест већ читав век, оповргава управо сама психологија, оличена у логотерапијској школи виктора франкла 54 5 / 2008 сањао да можеш да их задовољиш, што је све веома позитивно у светлу савремене људске сло- боде и толеранције, где је дозвољено све што није изричито законом забрањено, па чак и тада одговор на питање смисла је јасан - живот ти је дат да би га живео, да би напредовао до максиму- ма својих могућности (који углавном одмераваш према медијски популаризованом личном или професионалном стереотипу), он је само твој, те си за њега,стога, одговоран само и једино себи свако је увек себи најбитнији, што јесте и добро и неопходно, јер је индивидуални напредак темељ друштвеног напретка, а циљ свих нас јесте неко будуће друштво са што мање бола, несреће, незадовољства, дакле друштво здравих, задово- љених људи - отворено, толерантно и надасве хумано вера има сврху само као један од механизама одбране од страха изазаваног пролазношћу живота и ако нам у томе не помаже, чему онда служи? зар да нам додатно оптерећује и овако захтеван живот? не, битно је здравље, задово- љеност, мир - то је одговор, а свако даље питање очигледна неуроза реалност „реалних“ одговора претходни текст представља сажимање савре- меног секуларистичког сагледавања људског света и живота то је оно са чиме одрастају ген- ерације, још од експанзије (вулгаризације?) идеја фројда и његових следбеника (почев од 1920- тих), то је оно размишљање које, хтели-не хтели, свако од нас носи макар у подсвести, јер нам га од првих тренутака самосвести, симболички или изричито, намећу вишеструки, особито медијски распрострањени, културно-цивилизацијски обрасци тзв „популарна психологија“ постала је фактички предуслов сваког „савременог“ промишљања о животу и човеку да ли ју то, нужно, чини истинитом и у коликој мери? постоји ли алтернатива? како представити алтер- нативу савременику чије је разумевање у значајној мери условљено терминологијом и обрасцима мишљења које помињемо? може ли се управо таквим средствима, на тој и таквој истори- јској подлози изборити за преиспитивање „оног што се зна“? одговор је потврдан: то је пре више од пола века учинио „тај божији човек међу пси- хијатрима“ (речи владике данила), зачетник логотерапије, психотерапеут јеврејског порекла, др виктор франкл (1905-1997) разлог који нас је подстакао да остварењима др франкла посветимо више текстова јесте значај који његова схватања човека и живота имају посебно за младе, чији се карактер и однос према животу, његовим искушењима и другим људима тек образује; упра- во то чини несхватљивим одсуство и самог имена др франкла из средњошколских уxбеника пси- хологије своје научне закључке о човеку као бићу слободе, а не механичко-биолошке условљенос- ти, као бићу које постојањем тежи смислу, а не безусловном задовољавању индивидуалних потреба, као бићу које себе надилази, а не ограничава, као бићу јединственом у љубави, а не (у основи) животињи кадрој једино да интелекту- ализује своје нагоне, виктор франкл је потврдио и сопственим искуством: преживевши други светс- ки рат у аушвицу, најозлоглашенијем логору смрти рађање „воље за смислом“ др франкл се, како сам каже, „учио на фројду, као и сви“ али његове сумње у бројна фројдова схватања почеле су да попримају систематске и коперниканске обрисе и пре одвођења у аушвиц ипак, најупечатљивије потврде потекле су из личног искуства, не због посебности аутора као појединца (на чему франкл непрекидно инсисти- ра) већ због његове оспособљености као лекара и научника да према преживљеном и проживљеном заузме објективан (али не и обезличени) став значај личног искуства као поткрепљења (не и искључивог извора) закључивања, био је аргумент франклових пријатеља, који су га одговорили од намере да прву књигу написану после логора (у српском преводу: „зашто се нисте убили?; основи логотерапије“, београд 1994) настави да објављу- је без потписа франкл је прихватио тај аргумент, а потоња збивања дала су му вишеструко за право то је и разлог што смо у уводном делу решили да пођемо од заједничког личног искуства нас који живимо у секуларистичкој цивилизацији, јер је управо то неопходно да бисмо, идући ка логосу виктора франкла (појам „логос“ са малим почетним словом, јесте термин којим франкл означава средишњу тачку свог научног-философ- 55 ског правца, преводећи га као „смисао (човековог живота)“), успели да разобличимо све њене странпутице ако је заиста задовољеност психичких, физичких и социјалних потреба човека једина формула за срећу, односно психичко здравље, како онда објаснити примере аутентичне људске среће код изгладнелих, болесних и сваке људ- скости лишених затвореника логора смрти, а са друге стране њено одсуство (оличено махом у депресији и сл неуротичним поремећајима) код младих, друштвено и материјално обезбеђених студената у друштву економског благостања (послератна америка) - пита се др франкл, комен- таришући податке из истраживања схватање човека као затвореног био-механичког склопа условних рефлекса, „одбрамбених механизама и реактивних формација“ ту остаје немо ако је човек претежно (понекима и потпуно) условљен унутрашњим и спољашњим утицајима (било наслеђеним, било наметнутим или стеченим), за шта је он уопште одговоран или заслужан ? ако човек сам одређује смисао свог живота, зашто људе толико често мучи осећање бесмисла? ако наша уверења, вера, морал и идеали извиру из нас самих као све-условљених (пандетерминисаних), како смо уопште у стању да се за њих жртвујемо, да њима подредимо чак и биолошки опстанак? ако је осећање задовољства због „доброг дела“ покретач и циљ чак и жртвовања за дру- гог човека, чиме објаснити давање сопственог ради спасења туђег живота, јер - (по претходном) осећања престају смрћу, а тиме и такав „мотив“ губи смисао, зар не? ако нас задовољавање потреба доводи у стање равнотеже, одакле примери крајности неуротичних поремећаја управо код оних социјално и економски тако ситуираних да у томе немају никакве препреке? нужност личног промишљања немогућност психоаналитичког приступа да одговори на ова преиспитивања довела је виктора франкла до закључка о грешци у самој основи: човек не остварује себе задовољењем потреба, већ оним аутентично људским - налажењем смисла са том мишљу остављамо вас, читаоце, до следећег наставка, како бисте сопственим промишљањем питања која смо истакли утемељили подлогу „зајед- ничкој вољи за заједничким смислом“ (в франкл) чијем ћемо развијању надаље и тежити јер свако подразумевање и сугерисање унапред структур- исаних мишљења, налик оном којим смо почели текст, осакаћује човекову слободу, а тиме и срж његовог бића, односно његове заједнице са богом и другим људима то и јесте порука „трагања за смис- лом“ виктора франкла, чија је вредност управо у томе што је искуства и истине предања (без претходне намере) реафирмисао на пољу науке, служећи се искључиво научним инструментима, доказавши тако њихову универзалну истинитост и савременост тиме је и оплеменио начин њиховог преношења приступом разумљивијим највећем броју савременика, којима недостаје претходно црквено или академско искуство православни мисионар 56 5 / 2008 усеверном делу косова и метохије налази се јед- на од четири општине са српском етничком већином то је звечан оно што у културно-историј- ском смислу краси овај градић јесте звечанска твр- ђава која се налази на врху угашене вулканске купе она представља један од најстаријих очуваних срп- ских средњевековних утврда није познато када је тачно подигнута, а на историјску сцену улази 1093, када је била погранична зона рашког жупана ву- кана, који је из ње кре- тао у своје походе на косово и метохију, које се тада налазило у са- ставу византије у скло- пу тврђаве је био и један од краљевских дворова немањића, а у њој је жи- вот окончао и свети стефан дечански у овој општини се налазе манастир соколица, ко- ја је настрадала у погро- му 17 марта 2004 л г, манастир бањска и че- тири православне цр- кве - три у селима (ба- нов до, кориље и жеровница (дољане)) и једна у звечану, која је посвећена светом велико- мученику георгију свети великомученик георгије, звечански храм, полазна је станица евхаристијске заједнице на точ- ковима свештенослужитељ богомир стевић и његова супруга светлана, која му усрдно помаже, страже над својим парохијанима отац богомир брижљиво води рачуна о свом делу посла, који се односи на богослужење и служење верницима, а светлана је свој живот посветила милосрдном раду организовала је удружење мајка девет југовића, оно које ће до септембра 2008 на простору косова и метохије покренути три народне кухиње на жа- лост, становници косова и метохије потребују и помоћ својих сународника из осталог дела србије и помоћ својих сународника из расејања најпотреб- нија је онима који живе по српским енклавама, а та помоћ није увек у храни и одећи - као основним елементима људске егзистенције - већ и у дружењу, саосећању и подршци ова заједница нема свој парохијски дом у класичном смислу парохијани се овде сабирају у заједнич- ком раду било да је у питању поклоничко путовање, певничко појање или испомоћ око народних кухи- ња до сада су били на поконичким путо- вањима били по оста- лом делу србије, у цр- ној гори, у грчкој итд ходе за својим све- штеником богоми- ром и његовом супругом светланом на путу ка срп- ским енклавама увеличавајући недељна литургијска сабрања тако сам их и срела на отварању треће на- родне кухиње у селу врбовац (општина косовска витина), када је божанствену литургију служио преосвећени владика артемије, епископ рашко- призренски и косовско-метохијски, уз резање слав- ског колача и освећење просторија нове народне кухиње која ће, за почетак, имати 150 корисника из пет села витинске општине аутор: татјана радић представљамо вам евхаристијска заједница на точковима православни мисионар 57 и нтернет, као тренутно најперспективнији медиј преноса и размене идеја, информација и мултимедијалног садржаја, сам по себи није ни добар ни лош вредност поменутих садржаја зав- иси искључиво од аутора истих, а не од саме технологије као такве међутим, ако ствари посма- трамо из једне хришћанске перспективе, долазимо до логичног закључка да је интернет, као и многе друге технологије, злоупотребљен овај изузетно популарни медиј данас врви од дегутантних порнографских садржаја просечан корисник током сурфовања доживљава да искачу рекламе за интернет-коцкарнице и наградне игре у којима сви добијају на интернет-форумима анонимни и, самим тим, заштићени чланови расправљају о свему и свачему интернет је заиста постао права електронска xунгла, па се поставља питање где је ту православни хришћанин данашњице и да ли свештеник горан живковић црква и савремене технологије могућности хришћанског преображаја сајбер-простора 58 5 / 2008 уопште - због толике количине зла - треба да учествује у ишчитавању истога, али и да ли треба да буде активни учесник интернет-форума и блогова нека нам полазиште за даље разматрање ове теме буде реченица светог апостола павла написана у 1 посланици коринћанима, у којој каже да је свима био све не би ли кога придобио за христа следећи ту апостолску мудрост, закључићемо да је интернет у начелу још неис- тражено подручје које просто вапи за живим богом ово схватају многи епископи, свештеници, монаси и верујући људи, тако да је у последњих десетак година осмишљено много сајтова који обилују православним садржајима ти садржаји су со којом је осољено опште бљутавило овог моћног медија, и заиста је за сваку похвалу труд свих оних који су орали и сејали на овој њиви пуној корова поставља се питање, међутим, може ли то да буде још боље од тренутног стања, а одговор је јасан - наравно да може и треба да буде боље на интернету се може наћи заиста солидан број сај- това са којих се може скинути обиље квалитетних теолошких текстова апологетске, догматске, литургичке и сличне садржине; свештеницима који познају овај вид комуникације могу се постављати питања на више виртуелних места; постоји неколико форума са интересантним и душекорисним дискусијама у чему је, онда, могућ напредак? ето, чини ми се да нам недостаје сајтова који би били православни, а који би се на још креативнији начин бавили феноменима данашњице (блиским тзв човеку 21 века) ^овек 21 века је свакодневно окружен телевиз- ијом, филмом, музиком, често брзим начином живота и - да би му се приближило православље, које често исповеда формално - потребно је пружити му један православни поглед на све ове феномене треба му ставити до знања да православље није нешто далеко, нешто што има везу са њиме само једном годишње, тј када слави славу, већ да је православље начин живота, сусрет са створитељем и богом живим третирање свих ових актуелних феномена кроз визуру православља захтева од модератора сајта пре свега духовну припрему, затим образовање, креативност, а пре свега вољу за мисионарењем ко је иоле пратио форумске дискусије на интер- нету, приметиће да овим медијем и те како крстаре потенцијални блуд- ни синови јер су често најбројнији и најпосећенији они форуми који окупљају људе са оскудним поз- навањем спасоносне православне вере форуми су најзахвалнији терен за мисионарење на интернету и никако не треба да сами по себи буду озлоглашени због таквих појава какве су нпр некада осуђени газиместан и слични напротив, ако се заиста надамо каквом- таквом преображају српског интернет-простора у хришћанском смислу, онда су форуми заиста погодак у центар наиме, ова форма живог дијалога православном мисионару, поткованом и образо- ваном, пружа могућност да помогне онима који су спремни да чују божију реч у формирању својих личности па и, зашто да не, свом духовном рађању лично знам особе које су се крстиле претходно се упознавши са православним учењем управо преко интернет-форума као и сваки други кул- туролошки садржај, и оно што се може прочитати на интернет-сајтовима креирају живи људи који износе старо и ново, те - ако тежимо некавом хришћанском преображају срског сајбер-просто- ра у рангу својих моћи - треба поћи од темеља, односно од истих тих живих људи онда ће бити могућ не револуционаран, али сасвим сигуран преображај виртуелног простора нека нам полазиште за разматрање ове теме буде реченица светог апостола павла написана у 1 посланици коринћанима, у којој каже да је свима био све не би ли кога придобио за христа следећи ту апостолску мудрост, закључићемо да је интернет у начелу још неистражено подручје које просто вапи за живим богом православни мисионар 59 60 5 / 2008 с обзиром на чињеницу да је до сада у овој рубрици представљено доста презентација које се уопштено дотичу актуелне тематике мисионара - православље и култура, у смислу указивања на посетиоцима доступне изворе како музичког, тако и ликовног садржаја, односно уметничког израза православне културе и животног стила, сада ћемо почети прелиставање сајтова уско везаних за овај сегмент православног инернет-садржаја хттп://њњњортходоxњорлдру сајт са општим информацијама о православљу посвећен представљању и објашњењу свих бит- нијих момената православне културе и живота до сада је било неколико сличних, и то наших, али издвајамо овај у редакцији руске браће јер га красе изванредна систематичност и прегледност ^итав сајт је једна мала енциклопедија појмова која ће вам свакако помоћи у разумевању ком- плексне православне духовности и начина њеног оспољавања прегледавање презентације могуће је на 6 различитих језика (руски, енглески, француски, италијански, шпански и пољски), што може бити препрека разумевању њеног садржаја за оне који не владају основама барем једног од поменутих језика међутим, добра страна читања сајта на страном почива на веома брзом, интуитивном разумевању садржаја, као и на учењу самог језика, те преглед ове презентације доноси двоструку корист разумевању иконе и њене улоге у цркви (са којом је повезан и специфичан начин њихове израде и јединствене лепоте) посвећено је доста пажње прођете ли читаву рубрику посвећену иконопису, бићете у могућности да са више пажње и интересовања испратите неке од презентација чији опис следи у наредним бројевима интересантан је приказ руских чудотворних икона са кратким историјатом сваке поред икона, ту су и не мање важна објашњења светих тајни, читавог богослужбеног круга и најзначајнијих празника господњих и богородичних хттп://њњњателиердамасценефр/спиппхп жеља аутора да нам дочара лепоту православне уметности и њеног рађања, првенствено иконе, а затим и данас ређе виђених фресака и мозаика аутор: драган јовичић православље православни мисионар 61 доводи нас до следеће презентације у питању је атеље свети јован дамаскин из француске, првенствено основан од стране руских мајстора иако је читава на француском језику, за нас теже разумљивом и код нас ретко употребљаваном, биће дово- љно да се - помоћу са леве стране понуђених линкова - прошетате отварајући било коју страну убрзо ћете наићи на фотографије преди- вних радова мајстора ове радионице - радова фотографисаних у фазама израде или приликом њиховог финалног излагања у јавности веома је интересантно видети како се рађа икона, како се мозаик помаља у својим грубим обрисима, како зидови храма постају слика, топла препорука хттп://њњњспцyу/ср/култура да се подсетимо и званичног сајта спц који, од скора у новом руху и са доста допуна и новина, међу осталим нуди информације о актуелним дешавањима из кул- туре овим путем можете сазнати о новим књижевним издањима, концертима, изложбама, филм- ским пројекцијама које имају везе са православљем црква и савремене технологије на интернету 62 5 / 2008 хришћанство и култура: од свих тема којима смо се до сада бавили ова му дође некако нај- паметнија међутим, толика мудрост чека да буде изречена, толика да просто долази до закрчења, па ето, не знам одакле бих почео деја ву? можда да се послужимо методом др фројда: тресни прво што ти падне на памет дакле: хришћанство и култура: хр култура ето га, однекуд: хортикултура још је бесмис- леније него што сам очекивао; некоме ће можда бити и бласфемично но, ипак, да пробамо: хортикултура: латински - хорти цултура од хортус: врт, башта + цултура: обрађивање од цултум: обрађено дакле: баштованство ништа нарочито међутим, ова реч у грчком значи трава не знам да ли се етимолошки уклапа, али, вртови се углавном и састоје од траве, нар- авно, само разнообразне опет ћорак али, каже давид, онај цар и песник, не доктор и писац: ^овек је као трава, дани његови као цвет пољски, тако прецвета (пс 102, 15) занимљиво: човек је као трава; и његова врхунска дела зову се такође прилично травним, земљо- радничким, именом: култура стари грци се свакако не би чудили: за њих је природно да трава произво- ди траву међутим, наша трава има потребу да производи не само траву, већ лепу траву то би, рећи ће грк, значило да је и трава која производи на неки начин лепа све у свему, са једне стране имамо траву, која је симбол про- лазности, а са друге лепоту, која је вероватно једи- ни траг вечности у овом свету е сад, опет неко може да примети: „та „лепота“ о којој причаш, она има више него практичну, то ће рећи: пролазну, функцију; цвет је леп зато што привлачи инсекте који се хране поленом и тако му помажу у разм- ножавању та твоја лепота нема ама баш никакве везе са вечношћу“ можда, али сам сасвим сигуран да инсекти не долазе на цветове само зато што су они лепи; они наиме долазе и на оне који нису лепи, а такође, има и оних које привлачи цвеће у фази распадања а цвет је ипак леп доста! довољно сам се запетљао у чему је заправо поента? ^овек је незамислив без културе то што човек постоји значи да ствара, или, још прецизније: обрађује твар; а то што ствара, значи да непрестано хоће нешто ново ново значи вечно, јер једино вечно никада не застарева ^овек је, дакле, пролазан попут траве, али та трава хоће да пос- тоји вечно, о чему сведочи њена некорисна и бесмислена лепота, његова култура у овој тежњи ка вечности се састоји човекова боголикост управо зато што је икона бога, творца који је своју твар саздао по сопственом лику, човек у оно што ствара неизоставно утискује соп- ствени лик управо је лик који се огледа у делу оно што га чини лепим или ружним у сваком случају, дела човекова, култура коју он ствара, постају његов суд: по плодовима њиховим познаћете их (мт 7, 16) управо зато је хришћанство незамисливо без културе христос је богочовек, а човек је биће које обрађује но управо зато што култура јесте или би требало да буде одраз човекове непрестане тежње ка новом, хришћанство се не може свести ни на једну културу хришћанска култура је дело које није завршено; још тачније: хришћанска култура је дело које се не може и не даје завршити хришћанска култура се не може ограничити, а аутор: свештеник вукашин милићевић хортикултура ^овек је, дакле, пролазан попут траве, али та трава хоће да постоји вечно, о чему сведочи њена некорисна и бесмислена лепота, његова култура у овој тежњи ка вечности се састоји човекова боголикост православни мисионар 63 64 5 / 2008 то значи да нема те културе која се не може преобразити и христијанизовати нема? звучи мало оптимистички погледај само данашњу глобалну и локалну „културу“ свет сасвим сигурно одавно није видео такву хиперпро- дукцију глупости ^есто замишљам шта би за пар хиљада година археолози који ископају неко наше просечно домаћинство мислили када у њему нађу читљив цд са нпр аудицијом за „гранд звезде“ сасвим је сигурно да би пре набасали на такав „кул- турни“ садржај, неголи, рецимо, неки филм тарковског, xармуша, кустурице ствар је просте статистике но, знам: људи су и некада давно волели простаклуке; међутим, сасвим сигурно нису били толико склони да их овековече оно што нам је од њих остало, оно што им је било битно па су зато желели и покушали да га овековече и запишу, углавном су бољи изрази духа уопште, ова прича ме некако подсећа на виц о „пирамидама“ у високом, бих каже: излазе две мумије, гледају око себе збуњено, када једна примети: „брате, је л' овде време ишло унапред или уназад?“ но ипак, можда нешто и од нас буде наиме, људи- ма је ово немогуће, а богу је све могуће (мт 19, 26)

Свеска: 374 | Мисија и исихија
... догађаја осећа се исихастички тон све ово говори да исихазам није некакав екс- клузивитет мањег дела монаштва, настао у одређеним временима, већ да је само семе исихије посејано јеванђељем плодови су дошли касније исихија је најдиректнији и најбржи пут ка богу управо зато што извире из јеван- ђеља, за исихију су везане најдубље исти- не које говоре где, како и када човек мо- же да пронађе бога „царство божије је унутра у вама“ (лк 17, 21), а где је царство ту је и цар славе (пс 24, 7) али, да би се „видело“ царство божије и цар славе нео- тема броја основне одреднице исихастичког приступа налазе се у јеванђељима управо зато што извире из јеванђеља, за исихију су везане најдубље истине које говоре где, како и када човек може да пронађе бога шта је исихија? виктор вицановић преображење христово, икона, синај, 12 век (извор: википедија) 28 4 / 2020 тема броја пходно је прочистити ум и срце – „блаже- ни чисти срцем јер ће бога видети“ (мт 5, 8) дакле, неопходан је морални и духов- ни преображај којим се прочишћава ум и срце, чинећи да, на крају, из срца излазе само добре мисли и намере ум у тако очи- шћеном срцу види боголикост човека јер она почиње да исијава божанском силом и лепотом али, да би се одржало такво стање духовне чистоте неопходна је не- прекидна молитва у којој призивамо име господње зато што „нема другог имена којим бисмо се могли спасити“ (дап 4, 12) непрекидним призивањем имена господ- њег, које има божанску моћ („моћ имена“ – термин митрополита калистоса вера), кроз умиљење и топлину срца, човек осе- ћа божије присуство у себи и то - конкрет- но, кроз плодове духа светог: „љубав, ра- дост, мир, дуго трпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање“ (гал 5, 22, 23) претходно речено је предуслов за следе- ћу етапу у духовном животу исихија је пут за учествовање нетвар- ним божанским енергијама свети григори- је палама, најзначајније име исихастичког покрета у 13 и 14 веку, опитно је, а затим и теоријски, описао и објаснио како мали и смртни човек може бити причасник нетвар- них божијих енергија „узнемиривши“ део црквене јавности, „прозападно оријентиса- не“ (позната полемика са валамом), св гри- горије палама је на крају успео да задобије подршку цркве за своје тумачење могућ- ности учешћа човека у божијим нетварним енергијама савременом вернику и читаоцу прилично неспремном за високе теолошке расправе довољно је да се удуби у догађај на гори таворској (слика говори више него хиљаду речи), како би разумео шта значи учествовати (партиципирати) у нетварним божанским енергијама свети апостоли петар, јаков и јован својим телесним очи- ма видели су таворску светлост христове преображене телесне природе и чули очев глас са неба: „ово је син мој љубљени, њега послушајте“ интересантно је да у јеванђе- љу по марку, у стиху пре описа овог чуде- сног догађаја, пише: „има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство божије да је дошло у сили“ (мк 9, 1) ако су ове речи увод у опис и ту- мачење самог преображења, онда то значи да је таворска светлост, у којој су чулно и опитно партиципирали апостоли, заправо слика царства божијег које се јавља у сили та енергија може се непосредно доживети није виђење светлости божанске приро- де једини „доказ“ учествовања у нетварним енергијама многи духовни дарови – про- роковање, прозорљивост, дар исцељења, духовно руковођење и други — такође представљају учествовање у нетварним енергијама које бог даје људима онолико колико они то могу да приме (јакоже можа- ху – како стоји у тропару празника прео- бражења) у ширем смислу, свака благодат духа светог коју човек може да осети и до- живи, може се разумети као учествовање у нетварним божијим енергијама да ли исихија, схваћена на наведени на- чин, може бити инспирација и путоказ за мисију цркве у садашњем времену? не са- мо да може, него она то и мора бити тре- ба отворено рећи да мисија (мисионарско деловање) лако може да склизне у разне странпутице, представљајући цркву (цр- квено учење) претежно на филозофски, културолошки, традиционални (етнофиле- тистички) или неки други начин посебно је опасно ако се црква представи и доживи као интересна организација или „обредни сервис“ да би се избегле ове странпутице треба се увек враћати исихији као суштини православне духовности ако верник заи- ста жели да се приближи богу, ако хоће да осети благодат духа светог, ако жели да се, попут светог апостола павла, увери у речи „не живим више ја, него христос живи у ме- ни“, онда је исихија најједноставнији начин да то постигне свете тајне, свете (хришћан- ске) врлине и исихастичко приближавање (пребивање у) богу јесу велико тројство православног духовног живота то би тре- бало да буде основна порука у мисионар- ском деловању цркве  јул / август 2020 29 тема броја о значају исихазма и односу тиховања и мисије цркве; о начину превазилажења анти-исихастичких исушења, као и о поро- дици као домаћој цркви, разговарали смо са петком луковић, катихетом прве београд- ске гимназије на самом почетку нашег разговора који ће бити саображен са темом овог броја, упознајте нас са ликом и делом светог григорија паламе, као и са његовим до- приносом на пољу исихазма? – свети григорије палама је један од представника епохе византијског богосло- вља живио је у првој половини 14 вијека као син сенатора на двору цара андроника ii палеолога, имао је прилику да стекне од- лично класично и хришћанско образовање међутим, између сјајне свјетске каријере и монашког живота, бира монаштво, у чему ће га слиједити и његова два брата, дви- је сестре и мајка удовица иако је изабрао пут чисте молитве и тиховања, живот светог григорија (притом и не толико дуг, свега 63 године) није протекао баш мирно у напору да одбрани не само исихију (тиховање), већ и богословско наслеђе по питању суштине и енергије божије, палама доживљава да бу- де третиран као јеретик у сопственој цркви ипак, доживио је и да се такве осуде оповрг- ну истина је убрзо изашла на видјело тако и настаје опус овог светитеља: борбом за истину вјере његови списи, омилије и пи- сма су догматско-полемичког и морално- аскетског садржаја он постаје највећи бого- слов и теоретичар исихазма (који је потекао још од светог симеона новог богослова), али је дошао у конфронтацију са мишљењем савременикâ светог григорија, прије свих са варлаамом калабријским дакле, говоримо о богослову и епископу који је врло брзо, након само 9 година од свог престављења, био канонизован за свеца у чему је сагледан исихазам и да ли он је својствен само монасима? – исихазам свакако није својствен само монасима то потврђује и намјера мона- ха-исихастâ који су још у јеку те молитвене традиције, у солуну, створили кружок који се старао да прошири свој утицај и на инте- лектуалну елиту исихазам је подвижнички начин хришћанског живота, који се прово- ди у тиховању (исихији) уз непрестану ису- сову молитву: господе исусе христе, сине божији, помилуј ме ову аскетску традицију одликује опитни или доживљајни карактер богопознања то значи да постоји могућ- ност да видимо и познамо бога, а да то није искључиво путем интелектуалног сазнања, емоција или чула исихазам је пут до таквог познања онако како су христови ученици тема броја разговор са петком луковић, катихетом прве београдске гимназије ако заиста волимо бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега! разговор водио: бранислав илић 30 4 / 2020 тема броја видјели бога на гори тавору, како је павле на путу за емаус, како су виђене све старо- завјетне и новозавјетне теофаније (богоја- вљења), и ми данас можемо созерцавати ту исту теофанију, свјетлост, ту енергију бо- жију, кроз исихију говоримо о нествореној свјетлости која долази од нествореног бо- га, о божијој оприсутњеној енергији овдје у свијету бранећи исихију, палама брани могућност непосредног општења са богом и истинско обожење често се каже да живимо у анти-исиха- стичном времену – да потреба за аскезом постоји видимо из тренутне ситуације у којој се налази чо- вјек и сва природа свједоци смо једне екс- плоатације како човјека, тако и остале тво- ревине нажалост, тек кад једно друштво погоди нека пошаст, била то болест или рат или нека друга друштвена, економска или политичка, на крају духовна криза, од које можда све и почиње, онда немамо куд не- го да се лијечимо и поправљамо потреба за аскезом долази онда када се човјеково тијело презасити одређеним стварима, а душа остане неухрањена човјек постаје уморан и немоћан, осјећа се лоше, док се кроз аскезу добија супротан ефекат, ефекат лакоће, слободе и мира, како душевног, та- ко и тјелесног често слушамо крилатицу: „у здравом тијелу и здрав дух“ како уопште покренути своје тијело ако је душа умор- на и болесна? одакле онда воља и сила да се то тијело покрене и оздрави? шта че- му претходи? зар неком (по)кретању (нпр тренирању у теретани) не претходи мисао и одлука о тој радњи? ако бисмо овај мото обогатили неком исихастичком кованицом то би, чини ми се, био онда један заиста продуктиван савјет за светог григорија, философија ипак остаје инфериорна у од- носу на теологију кад је у питању богопо- знање хоће рећи да се бог не може срести само путем философије, она може веома послужити на том путу, али до обожења нас ипак води благодат ту благодат можемо за- добити управо исихастичким начином жи- вота, како би задобили духовне очи, што не искључује и остале хришћанске праксе, али сада смо посветили пажњу једној од њих, коју не би било лоше испробати исихазам свакако није својствен само монасима то потврђује и намјера монаха исихаста који су још у јеку те молитвене традиције, у солуну, створили кружок који се старао да прошири свој утицај и на интелектуалну елиту петка луковић са ћерком и оцем протом драганом станишићем јул / август 2020 31 према сведочанству преподобног пор- фирија кавсокаливита, безмолвије је постојани темељ мисије цркве у овом духу реците нам нешто о односу мисије и исихије (тиховања)? – монаси који су свој живот посветили молитви, свакако представљају постојан те- мељ мисије цркве и често се у њих надамо, да ћемо управо њиховим молитвама бити удостојени божије милости још као дије- те, често сам одлазила са својим сестрама у женски манастир гдје је наша тетка би- ла игуманија тада сам схватила да се мно- го тога може примјенити и код нас у кући, или да се већ примјењује, будући да нам је отац свештеник мислим да, угледајући се на манастирски поредак битно утичемо на квалитет живота није ријеч само о мо- литви живот монаха је и те како дјелатан, активан и динамичан, радостан, весео све се то и нама нуди да практикујемо у својим свакодневицама будући да сте вероучитељ лепа је прилика да са нама поделите ваш опит вероучи- тељске службе која је истовремено вид ка- тихезе, али и вид молитве и служења богу? – вјероучитељски позив јесте позив на службу богу, на објаву јеванђеља – увијек актуелне новости о томе да је смрт побије- ђена, да је христос дошао то за нас звучи тако једноставно и јасно, али у учионицама, које по једном њемачко-америчком теоло- гу представљају својеврсне теолошке ла- бораторије, дешава се једна ерупција пита- ња и одговора то су често најзанимљивија питања дјеце и младих код којих још увијек постоји оно философско чуђење, које буди и рађа савремено богословље опит ове службе је потврда животворности и акту- елности јеванђеља такође, поред школе имам и службу код куће, са својом малом дјецом која ме увијек враћају на она прва и основна питања док је год дјеце нећемо престати да се бавимо оним питањима од суштинског значаја одрасла сте и васпитани у свештеничкој породици, шта за вас значи домаћа црква, и који су то сегменти вашег духовног и телесног одрастања који ће увек бити уре- зани у вашем срцу? – домаћа црква за мене значи наставак за- једничарења са христом, а посвећеност дје- це богу и цркви, а не себи, то је нешто што карактерише моје родитеље они су нас (сво- је петоро дјеце) од најранијих дана учили да најприје волимо бога, па тек онда њих и све остале то је сигуран кључ мира и слободе, а поготово љубави ако заиста волимо бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега а, ако волимо ту конкретну личност, бога и бли- жњега, неће нам бити тешко да превазиђемо своје слабости, и сила те пожртвоване љуба- ви ће као магнет привући свако друго добро за крај нашег надахнутог и поучног разго- вора, која би била ваша порука читаоци- ма православног мисионара? – васкрсли христос је међу нама! нека нам ништа не буде прече од њега  тема броја свети григорије палама, икона 32 4 / 2020 мисионарење као савршени вид служе- ња у цркви, заузима посебно и благо- словено место, јер за свој темељ има спаси- тељеву заповест коју је упутио својим светим апостолима, а преко њих и свима нама као припадницима цркве преподобни и бого- носни отац наш порфирије kавсокаливит, савремени светогорски старац, мисионаре- ње упоређује са литургијским служењем, са заједничким делом многих на добро и на спасење свих према дубокоj подвижничко- теолошкој мисли овог угодника божијег, сва- ки истински мисионар јесте са–литург, онај који ширењем речи божије саслужује ли- тургу ова богонадахнута мисао знаменитог старца порфирија указује да је мисија нео- двојива од молитвеног искуства цркве бројна су светоотачка сведочанства о ти- ховању и исихастима у петом веку се спо- миње у палестинском манастиру светога саве пустињак јован који проводи живот у „молитвеном тиховању“ посебно сведочан- ство налазимо у знаменитој лествици, нада- све познатом делу подвижничке литературе које је проистекло из срца и пера препо- добног јована лествичника овај духоносни подвижник читаво поглавље (27 слово) по- свећује „свештеном тиховању тела и душе“ и „разлици и разликовању мировања“ са друге стране, тумачећи псалме свети григо- рије ниски подсећа да је мојсије четрдесет дана провео у молитвеном тиховању често се мисли да је молитвено тиховање пасив- ност и усамљеност, међутим, важно је иста- ћи да молитвено тиховање, или исихија, пре свега подразумева подвиг и духовни напор целокупног бића човечијег са слободом можемо рећи да је молитвено тиховање, ва- истину, гласније од говора, јер је оно тиши- на која прераста у дубински вапај васцелог бића човечијег ко задобије такво молитве- но тиховање, каже свети јован лествичник, познао је дубину тајни у истом духу свети григорије богослов каже да „бога треба ви- ше помињати него дисати“ дакле, без моли- твеног тиховања не можемо се очистити ни познати нашу слабост и демонско лукавство; нећемо бити у стању ни да схватимо божију силу и промисао из божанских речи које чи- тамо или појемо из наведених светоотачких сведочанства долазимо до чињенице да најсавршенији начин молитве јесте молитвено тиховање, молитвено ћутање, јер речи уступају место молитвеној тишини срца због тога препо- добни порфирије саветује: „молитву треба да вршимо у себи умом, а не уснама, да се не би стварала расејаност и да ум не би лутао тамо-вамо на благ начин треба да постави- мо христа у свој ум, изговарајући мирно и неусиљено: господе исусе христе, помилуј ме не мисли ни на шта осим на речи: господе тема броја често се мисли да је молитвено тиховање пасивност и усамљеност, међутим, ва- жно је истаћи да молитвено тиховање, или исихија, пре свега подразумева подвиг и духовни напор целокупног бића мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије бранислав илић јул / август 2020 33 исусе христе, помилуј ме, ништа друго, ни- шта; спокојно, отворених очију, како не би- сте пали у опасност од фантазија и заблуда са пажњом и преданошћу обраћајте се хри- сту“, саветује велики проповедник љубави божије и учитељ молитве у каквом односу стоје мисија и молитвено тиховање? свештено богослужење као живи живот, и као дисање цркве, али и као њено сабор- но памћење било је одувек веома важно за остваривање црквене мисије стога можемо рећи да црквена мисија има богослужбени или литургијски карактер имајући у виду све наведено долазимо до чињенице да ми- сија цркве и њен катихетски значај није са- гледан само на духовно васпитавање чове- ковог ума, стицањем теоретских знања, већ пре свега, на духовно образовање васцелог човека, било као појединца или као заједни- це да је то заиста тако, доказује чињеница да је кроз целокупну историју цркве, на по- четку и на крају сваке црквене мисије било богослужбено (евхаристијско), сабрање као темељ и као круна свега молитвеним актом црква не само што препорађа и просветљу- је вечном светлошћу верни народ божији, већ ствара и нову молитвену културу, како у појединцу, тако и у заједници узмимо као пример реч „култура“ ова реч директно и недвосмислено сведочи о њеној органској и нераскидивој вези за „култ“ — за свештено богослужење и молитвени живот цркве као богочовечанске заједнице на крају, ако је молитва темељ и непре- стани пратилац црквеног живота у свим његовим пројавама, онда је и молитвено- шћу прожета мисијa једина истинска цр- квена мисија која рађа дивне и благосло- вене плодове  тема броја молитвеним актом црква не само што препорађа и просветљује вечном светлошћу верни народ божији, већ ствара и нову молитвену културу, како у појединцу, тако и у заједници радост молитвеног сабрања епископ мохачки исихије у манастиру буково, о никољдану 2019 лета господњег) 34 4 / 2020 сећајући се минулих дана, цар стефан ду- шан забележио је у прилепској повељи за карејску испосницу: „и испуни се од све душе жеља срца мојега – да видим ону свету гору, према реченом: подижем очи моје ка горама одакле ће доћи помоћ моја (пс 121, 1) и опет: на гору, душо, уздигнимо се, пођи тамо одакле ће ти помоћ доћи (други васкрсни антифон 5 гласа) када је дошло царство ми, поклони се и прими благослов од стараца који у ње- му [хиландару] живе затим узиђе царство ми до унутрашњих манастира те свете горе“ цар је посетио старца арсенија, бившег хи- ландарског игумана (1336–1345), који је бо- равио на двору у сврчину у време рођења престолонаследника уроша (1337) сада је цар душан одлучио да узме арсенија за свог духовника, али је искусни духовник наслући- вао скори крај свог живота: „благочестиви и христољубиви царе, време мога одласка је дошло! и ево, идем на пут отаца мојих и ви- ше ме у телу нећеш видети и ево теби сина мога духовног, исаије, па га имај уместо мене за свако исправљење и утешење у твојим ду- ховним подвизима“ (житије старца исаије) тако је старац арсеније благословио учени- ка, а цар је примио исаију за духовника ви- соке посете удостојио се и св григорије па- лама, солунски архиепископ, од маја 1347 године због немира који су захватили солун, свети палама се повукао на свету гору, где је учествовао у раду духовног суда (јесен 1347) по казивању патријарха филотеја коки- носа, сусрет цара и архијереја је протекао у срдачном расположењу цар је знао шта значи бити лишен части свог високог досто- јанства, јер је са оцем, светим краљем сте- фаном iii дечанским, провео седам година у изгнанству у цариграду душан је пону- дио палами да прими управу над црквама и областима, од чијих прихода би се издр- жавао на великодушну понуду, светитељ је смерно одговорио: „да ли би сунђер, који може да упије у себе само чашу воде, бачен на сред овог пред нама налазећег се јегеј- ског мора, био у стању да смести у себе све воде морских дубина? — наравно да не би упио би у себе колико чашу воде, а таласа и воденог мноштва не би се ни дотакао та- ко и ја“ (превод јустина ћелијског) пут ко- ји је изабрао учитељ исихазма био је уски пут одрицања, подвижништва и созерцања светитељ je одувек био посвећен строгом подвигу: „одавно сам се навикао да о мало- ме живим и да се задовољим са најнужни- јим то је за мене најприроднија ствар“ и архијерејско звање које је примио било је, по божијем промислу, ради пастве града со- луна архијереј свакако није хтео да увреди цара, изабраног на сабору у скопљу, којем су присуствовали и светогорци током овог разговора светитељ као да је позивао миро- помазаног цара на мистично созерцање не- беских тајни, на умозрење („царе и сам би тема броја по казивању патријарха филотеја кокиноса, сусрет цара и архијереја је протекао у срдачном расположењу душан је понудио палами да прими управу над црквама и областима, од чијих прихода би се издржавао о сусрету цара душана и светог григорија паламе др ђорђе т вуковић јул / август 2020 35 видео“) човек божији григорије се трудио да цара, кроз разговор, постепено уведе у дубине созерцања: „зато, царе, кад би ме по- ставио на сва злата која постоје на земљи и под земљом, или да ме бациш у златну реку митског пактила, и сам би ти видео, да се од свих тих пролазних блага и потреба, не би на мене ништа прилепило“ палама је овом приликом подсетио душана на златоносне струје малоазијске реке пактил (пактол), које помиње херодот у својим историјама као што је река са извором испод планине тмол, богате рудницима злата учинила слав- ним град сард на њеним обалама, тако би и прихватање душанове понуде уздигло па- ламу у очима савременика али, лепше од свих блага познатих човеку, блистала је не- створена таворска светлост којој је служио божији човек григорије због свог испове- дања вере, светитељ је био затворен четири године у тамници, одакле је изашао у зиму 1347 године сада одбачен од стране побу- њеника у солуну, палама је чекао да се ис- пуни време како би преузео катедру на коју је хиротонисан зато је светитељев одговор био: „зато остави“ цар стефан душан је прихватио паламину одлуку, показујући ти- ме да разуме и цени идеале којима се свети- тељ руководио у току боравка на светој гори (јануар 1348), цар душан је помогао духовнику исаији да обнови манастир св пантелејмона (стари русик) обишавши светогорске манастире, испоснице и келије, цар је свој боравак у перивоју пресвете богородице завршио по- вратком хиландару и његовим даривањем (април 1348), а за успомену је понео превод поучне историјске хронике монаха георгија хамартола (грешни) док су утисци са свете горе још одзвањали у његовој души, душан је записао у повељи за карејску испосницу, из- датој у прилепу: „били смо веома задивљени животом тих мужева светих, ваистину, небе- ских људи и земаљских анђела и примисмо благослов и души корисне речи, изречене кроз поуку, да се доста користимо њоме“ (1348) под утицајем светогорских духовних сусрета и разговора, цар је одлучио да поно- ви дедине речи из светостефанске хрисову- ље (1314–1316), у својој ктиторској повељи за св архангеле, само сада са другачијим призвуком: „и рекох да он (манастир св ар- ханђела) никако не буде архиепископија, ни митрополија, само игуменија за општежили- ште монаха“ (лето 1348) и после повратка, царев двор је остао отворен за светогорце у току лета 1348 године, до цара и царице долазио је арсенијев ученик исаија ради да- ље обнове манастира св пантелејмона те године, цар је примио и хиландарске монахе у прилепу и на чахри, у околини скопља у повељи издатој у прилепу, цар душан и ца- рица јелена су испунили арсенијеву жељу да хвостанско село косориће поклоне ка- рејској испосници, док је другом повељом потврђен избор теодула, уместо упокојеног арсенија, за старешину наведене испосни- це по в кораћу, свети палама је пренео по- руку стефана душана на цариградски двор, највероватније између 1348–1350 године пошто је заједничка војска јована v палео- лога и јована vi кантакузина успоставила ред у солуну (јесен 1350), палама је преузео своју архијерејску катедру ради одбране исиха- стичког учења, светитељ је учествовао у раду сабора у цариграду (1351) у међувремену, савез двојице византијских царева се распао, а јован v палеолог се утврдио у солуну и за- бранио повратак светитеља на катедру да би савладао кантакузина, цар јован палеолог је пристао на савез са „стефаном, споменутим архонтом трибала“ (филотејев израз) као знак срдачних односа, палеолог је потврдио дарове српског цара хиландару (јун 1351) у пролеће 1354 године, григорије пала- ма је бродом кренуо за цариград, а успут се задржао на острву тенедос брод су пре- срели турци и одвели светитеља у ропство после нешто више од годину дана, светите- ља су из заробљеништва, према патријарху филотеју, искупили трибали и далмати (жи- тељи српског царства) чини се као да је светом палами помогло да се у лето 1355 године поново нађе на слободи, још увек у србији живо сећање на његов сусрет са ца- рем душаном  тема броја 36 4 / 2020 уочи божића, у цркви вазнесења господ- њег у жаркову, после литургије, насту- пили су „фенечки бисери“ за њих смо чули и раније, али ово је била права прилика да их ближе упознамо одушевили су нас и гласом и музичком изведбом, али и сâмим поводом њиховог доласка замолили смо их да нам нешто више кажу о томе зашто се зовете „фенечки бисери“? да ли вас је манастир фенек изнедрио? – музички састав „фенечки бисери“ по- стоји већ три године отац макарије, игу- ман манастира фенек, окупљао нас је још од детињства и он нам је дао име редовно учествујемо на богослужењима, недељом и празницима смо на литургији, врло често и српска традиција и обичаји музички састав „фенечки бисери“ постоји већ три године отац макарије, игуман манастира фенек, дао је име саставу „фенечки бисери“ радмила грујић јул / август 2020 37 српска традиција и обичаји за певницом наши момци прислужују у ол - тару ако говоримо о почетку групе, везан је за агапе које приређује братство манасти - ра фенек, а свако од нас има специфичан, лични пут ка господу и ка цркви, свој пут оцрковљења колико чланова чини ваш састав и како се зову ваши чланови које школе уче? да ли су сви музички образовани? – има нас доста, али се због обавеза оку - пљамо, пробамо и наступамо у променљи - вом саставу већина је музички образована вођа нашег састава је никола анастасијевић, свира хармонику, ученик је 4 разреда средње музичке школе „коста манојловић“ у земуну василије анастасије - вић, свира кахон и ученик је 2 разреда средње музичке 38 4 / 2020 школе „даворин јенко“ зорица анастасије- вић, пева и свира харфу, студент је 3 годи- не учитељског факултета у београду, стефан анастасијевић, свира гитару, студент је 2 го- дине православног богословског факултета у београду, смиљана анастасијевић, свира виолину и пева, дипломирани је теолог не- вена ристић, свира виолину и пева, ученица је 4 разреда средње музичке школе „коста манојловић“ у земуну, јана михајловић, пе- ва и свира кларинет, ученица је 2 разреда десете гимназије, дуња михајловић, пева, ученица је 1 разреда средње медицинске школе у земуну, јелена славковић, је док- торанд филолошког факултета у београ- ду, иван рајковић, свира гитару, завршио је средњу музичку школу „коста манојловић“ у земуну и намерава да се упише на факултет музичке уметности може се рећи да смо са- ображени управо трпези љубави са које смо и потекли ко жели, може да се прикључи, у складу са својим талентима, могућностима и обавезама какве песме чине ваш репертоар? – посвећени смо неговању традиционал- них, духовних и етно мелодија певамо и ру- ске песме, а трудимо се да наш репертоар ширимо и богатимо, па смо постали позна- ти и по извођењу великог хита групе смак „даире“ да ли неко од вас компонује? – компонују никола и василије анастасије- вић, популарну и духовну музику спојили сте свој таленат са хуманитарним радом дарујете другима дивне песме, на- дахнуте вашим топлим душама, а пружате и конкретну помоћ тамо где је неопходна то је веома похвално да ли сте ваш састав одмах осмислили као хуманитарни? – природа хуманитарног рада је таква да је не можемо одвојити од оних основних вредности које смо прихватили заједно са православним, црквеним начином живота хуманитарни рад за основ има љубав пре- ма другом, према ближњем, према ономе у коме препознајемо божији лик тако му и приступамо трудимо се да ослушкујемо глас српског народа на косову и метохији, да са- слушамо њихове потребе, да се распитамо за најугроженије и тамо усмеримо помоћ тако је хуманитарни рад од самог почетка најважнији сегмент наше делатности очува- њем традиције кроз најлепше етно мелоди- је, бисерним славопојем помажемо опстанак српског народа на косову и метохији ово је српска традиција и обичаји јул / август 2020 39 трећа година како се бавимо хуманитарним радом године 2017 посали смо 750 паке- тића за угрожену децу у енклавама на ким прошле године смо направили преко 500 пакетића за децу косовског поморавља и опремили музичким инструментима ново- отворено одељење музичке школе „стеван христић“ у сатнишору (косовска витина) та- кође смо обезбедили слушни апарат надици стајковић, ученици средње економске шко- ле у косовској витини и ове године се ху- манитарна акција наставља са низом наших концерата ове године смо послали преко 500 пакетића нашим малишанима, обезбеди- ли девет лап-топова за основну школу у зу- бин потоку и нови електрични клавир за му- зичку школу „стеван христић“ у станишору где држите хуманитарне концерте? – најчешће наступамо после литургије у београдским храмовима међутим, насту- пали смо и на различитим догађајима по по- зиву, а посебну радост донела нам је серија наступа на косову и метохији чија је круна прослављање храмовне славе светих ар- ханђела у призрену и наступ у призренској богословији у фебруару смо учествовали на сретењској академији у богородичиној цр- кви у земуну, коју је поводом славе „центра за живот“ организовао председник центра, кардиолог бојан цакић овај центар окупља чланове који своје знање и рад удружују у циљу заштите брака, породице и светиње живота њихов циљ је да окупе 10 000 поро- дица, које би својим примером утицале на заустављање тренда драматичног смањења наталитета и на преокрет ка традиционал- ним вредностима, пре свега, ка повећању наталитета да ли вам неко помаже у организацији ху- манитарне помоћи? – организација је захтеван посао пома- жу нам и родитељи и наши свештеници, а посебно братство манастира фенек ове године смо осмислили слоган наше акције: „на дар смо добили, на дар и дајмо!“ и то се догодило у манастиру фенек када смо почели да организујемо овогодишњу акци- ју и договарамо концерте, пожелели смо да имамо и идејни оквир у виду слогана у том слогану, инспирисаном јеванђељем, крије се велики део суштине нашег хуманитарног деловања већ се спремамо за наредне ве- лике празнике, и надамо се да ћемо успети да обрадујемо много више угрожених поро- дица, школа и других установа на косову и метохији  српска традиција и обичаји 40 4 / 2020 у цркви светог ђорђа на бановом брду по- стоји значајна разлика на службама ко- је се служе сада и пре пар година црква је много светлија, а хорско и свештеничко по- јање и беседе се јасно чују и лако прате с благословом свештеника, за ово је заслужан предраг зубовић, дипломирани инжењер електротехнике у пензији године 2015 предраг је добио златни индекс електротехничког факултета за 50 година од уписа на факултет (1965 г) дипломирао је 1970 на одсеку за електронику и телекомуникације након тога пет деценија живота до- нело је много искуства, па и оног црквеног предраг је дугогодишњи активни учесник у литургијској за- једници своје парохијске цркве и члан црквеног одбора рођен је у београду као де- те, у цркву у жаркову је ишао са бабом и мамом, где је, сећа се, био свештеник прота ми- лорад павловић, који му је остао у најпријатнијем сећању као необичан „другачији од осталог света, својом појавом и држањем“ то су били први сусрети са свештенством и вером „као дете мислио сам да се у цркву и монаштво иде из неке невоље“, вели он у току основне шко- ле примећивао је необичне ствари које су се у његовом окружењу дешавале и питао се о постојању бога тада је схватио да се слобод- ном вољом у веру може ући или из љубави и уверења да бог постоји и да је стварно при- сутан, или из невоље на етф-у је разумео да у природи све функционише по неком уни- верзалном закону ево примера из науке ко- је нам је пренео: „комплексни бројеви – састоје се од ре- алног и имагинарног броја односно два не- компатибилна броја комплексни број који се налази у комплементарној равни није ни реалан ни имагинаран, а није ни њихов збир већ нешто треће значи две ком- плементарне величине или два пој- ма који су међусобно некомпати- билни чине трећу која није ни прва, ни друга, ни њихов збир већ нешто треће“ „овај универзални принцип ком- плементарности кога су на- учници открили тек у 19 и 20 веку сматрао сам да важи само у природним наукама, а теолози су нас томе учили вековима пре тога у елек- тротехници, временски про- менљиве величине (струја, напон итд) могу другачије да се представе нпр у неком елек- тричном колу, преко комплексног броја на пример, снага је производ тренутних вред- ности напона и струје и зависи од импе- дансе потрошача као производ можемо да добијемо активну и реактивну снагу прва активна се троши на потрошачу, али друга парохијани диван пример живота у цркви прожетог науком је и човек који сваке недеље брине о исправности три звона, о осветљењу у цркви и озвучењу трагом вере кроз електротехнику кристина давидовић јул / август 2020 41 парохијани реактивна снага не, већ иде између потро- шача и генератора „тамо–овамо“ каква је то снага? укупна снага није ни активна ни реак- тивна ни збир те две снаге, већ нешто треће друго, кад протекне струја кроз проводник јавља се још једна величина која до тад ни- је била присутна – магнетно поље, компле- ментарно са електричним пољем значи приликом проласка струје кроз проводник, од електричног и магнетног поља, јавља се електромагнетно поље ту појаву имамо код сваке антене и електромагнетно поље није само збир електричног и магнетног поља, већ нешто треће то тројство се јавља кроз математику комплексних бројева, у мрежама наизменичне струје (монофазне и трофазне) и физици“ „ако зрно пшенице разлажемо на сит- не делове, после неког времена доћи ћемо до нечега што нема својства пшенице, нпр атома али мноштво тих атома и још нече- га направи то једно зрно пшенице није то само обичан скуп материјалних честица још нешто је довело до тога да то буде зр- но пшенице увек се јавља то нешто друго, некомпатибилно, али комплементарно што прави треће и човек није само скуп мате- ријалних честица атома и електрона, јер не би имао живот у атому постоје електрони који се крећу око језгра и око себе, као што и земља ротира постоји једна аналогија ми- крочестице коју не видимо и космоса који делује по истим принципима шта је тај елек- трон? он је с једне стране честица, а с друге стране електромагнетни талас као и фотон светлости, честица и талас чине светлост а материјална честица, и талас чине нешто треће, троједино, које је тешко објаснити због комплементарности две некомпатибил- не величине“ после запажања ових феномена, предраг се заинтересовао за питање свете тројице принцип комплементарности кога су научници открили тек у 19 и 20 веку сматрао сам да важи само у природним наукама, а теолози су нас томе учили вековима пре тога 42 4 / 2020 „мислим да сам то читао у књигама владике николаја онда сам закључио по аналогији да за човека можемо да кажемо да није ни тело није, ни дух; није ни тело и дух; ни збир њихових својстава него нешто треће – чо- век немогуће је неверовати да творац ни- је све ово што сам навео створио ја сам се тако уверио у троједину божанску суштину сада долазим на сваку литургију моја су- пруга сунчица је што се богослужења тиче, била и остала ревноснија ту су и вечерња и јутарња служба ја сам у почетку тражио и изговоре: „нека супруга иде с другарица- ма, што да се ја мешам са њима“ временом више нисам имао никакву дилему да ли да идем или не поготово од одласка у пензи- ју љубав према редовним богослужењима сунчица је пренела и на моју мајку и сестру волео сам да радим, волим и сад, па сам се посветио овоме, не из невоље, богу хвала, већ из љубави“ једно време је ишао редовно са сунчи- цом у манастир ваведење на сењаку, а че- сто и у манастир ћелије код ваљева, код игуманије мати гликерије пре петнаестак година, однос свештеника према богослу- жењима и парохијанима, определили су га да буде део своје парохијске заједнице у храму св ђорђа и парохијани су пре- познали његову ревност и предложили предрага за члана црквеног одбора во- ли да има обавезе и да је активан, како у породици са супругом и два сина, тако и у црквеном одбору хоби су му решавање задатака из математике, шаховски пробле- ми, баш као и његовој мајци, која има 96 година и редовно чита књиге, решава за- датке у слагалици, иде у цркву, причешћу- је се у овом часопису много пута је акценто- вана спона науке и богословља још један диван пример живота у цркви прожетог науком је и овај човек који сваке недеље брине о исправности три звона, о осве- тљењу у цркви и озвучењу, да и мајке које су испред цркве са децом чују литургију, да беседа никоме не промакне, а речи по- јања допру до сваког  основано далеке 1928 године при пр- вом храму у ваљеву, богомољачко брат- ство данас броји осамдесетак чланова који, предвођени духовником, протом милинком јовићем, остварују различите подвиге хри- шћанске љубави, носећи бреме живота са ближњима „и владика николај и отац јустин им се радују крај престола божијег“, рече не- давно, приликом годишње скупштине, бла- женопочивши епископ ваљевски милутин, са чијим благословом стварају по узору на богомољце које је владика николај по целој србији предводио „као хришћани треба да се опходимо пре- ма ближњима верујући да је код неког од њих кључ од врата кроз која ми треба да уђемо у царство божије“ ове речи архијерејског на- месника првог, ваљевског протонамесника дарка ђурђевића, братство православне на- родне хришћанске заједнице „воздвиженије часног крста“ често цитира, ходећи из дана у дан у сусрет браћи и сестрама широм ра- ширених руку да дарују и наслоне на раме да зна ближњи да ће бити ту ради подршке, утехе и свега другог што нам је предато све- тим јеванђељем далеке 1928 при храму покрова пресве- те богородице отпочела је њихова мисија на светом месту које је „родило“ град ваље- во на левој обали колубаре месту, са ког је парохијани литургијска заједница јул / август 2020 43 јесени 1937, у време конкордатске кризе, свети владика николај својим завичајци- ма произнео, још један у низу, беседничких драгуља духовни див са повленских падина чија је реч урезивала дубоке бразде по сва- ком срцу до ког је допрла, коме на развоју богомољачких покрета између два светска рата и данас благодаримо у редове је саби- рао махом обичне људе из народа, одрасле уз светлост кандила крај огњишта, али и уче- њаке какав је и сам био све који су речју и делом били кадри да христа посведоче та- ко је и данас на траговима лелићког златоу- ста и његове братије, при најстаријој ваљев- ској цркви јеванђељске подвиге љубави и милосрђа остварује осамдесетак браће и се- стара окупљених у пнхз „воздвиженије ча- сног крста“ у средишту епархије ваљевске, као пламен искром из срца предака упаљен, у савременом добу љубав и дар даривања ових благочестивих хришћана улепшава не- маштином и немоћи обремењену свакодне- вицу ближњима пример су свим братствима у епархији, али и на свим просторима срп- ске цркве, како се у славу божију и на добро људи ствара, са радошћу о њима увек збори онај са чијим благословом све и чине, епи- скоп ваљевски милутин из године у годину ваљевски богомољци проширују спектар својих харитативних делатности, а плодове оних по којима су препознатљиви, се умно- жавају тако, о савиндану 2020 објављују нови број богомолитеља, листа који се де- ли бесплатно при храму покрова пресвете литургијска заједница на траговима лелићког златоуста и његове братије, при најстаријој ваљевској цркви јеванђељске подвиге љубави и милосрђа остварује осамдесетак браће и сестара окупљених у пнхз „воздвиженије часног крста“ православна народна хришћанска заједница „воздвиженије часног крста“ при храму покрова пресвете богородице у ваљеву љубав се љубављу враћа и умножава јадранка јанковић 44 4 / 2020 богородице за прошлогодишње васкршње празнике поделили су 4600 комада јаја, бо- жићним печеницама обрадовали 90, а паке- тима хране чак 120 породица преко шест и по хиљада комада гардеробе и обуће поде- љено је ученицима градских и сеоских шко- ла, као и штићеницима казнено – поправног завода у ваљеву удружењу деце, омладине и одраслих са посебним потребама „загр- љај“ направљена је дворишна позорница, организована поклоничка путовања за децу и родитеље, и уручени дарови о разним при- ликама брига за ученике призренске бого- словије, чији су дивни гласови ваљевцима добро познати, исказана је и ове године па- кетима средстава за личну и кућну хигијену који су отпремљени пут царског града стари српски обичај заједничарења у раду – мобу, духовник заједнице „воздвиженије часног крста“ протојереј–ставрофор милинко јо- вић отргао је од заборава са својом брати- јом, сечом дрва у оближњим селима, како би за потребите обезбедио огрев све наброја- но тек је део пуне шкриње милосрдних дела у само једној години по којима је хришћан- ска заједница у граду на обалама колубаре добро позната „дарујемо у име христово и људи то углавном добро разумеју ту смо да са њи- ма носимо крст бола, сиромаштва, невоље као браћа и сестре, а не само да испоручи- мо пакет и одемо наш призив је да са сви- ма у хришћанској љубави заједничаримо примера ради, члановима планинарског клуба „повлен“ није потребна никаква ма- теријална помоћ, само желе да у оквиру својих активности имају и духовна и кул- турна саборавања тако смо, заједничким снагама организовали квиз из православне веронауке, предавање о празницима и ли- литургијска заједница јул / август 2020 45 ковну колонију, а сви ти програми су оку- пили велики број деце различитог узраста на сарадњу са планинарима смо веома по- носни и верујем да ће она убудуће бити још богатија“, прича прота милинко јовић, коме је град ваљево доделио награду у области социјалне заштите и хуманитарног рада за 2018 годину посебно признање духовнику братства, ко- је до суза разнежује све око њега, јесте када га малишани чије је домове обилазио ослове са „течо“ не постоје речи којима тај осећај може да се опише, јер деца све говоре срцем „дирљиво је, такође, и када они којима смо помогли дајући нешто, понуде да са нама уче- ствују у некој од акција које потребују физич- ки рад увек се неко јави да помогне у крече- њу, сечи дрва, ношењу то је највећа радост, јер управо у томе је изражен смисао свега што чинимо, а то је да се љубав љубављу вра- ћа и умножава“, закључује прота милинко јовић, духовник пнхз „воздвиженије часног крста“ при храму покрова пресвете богоро- дице у ваљеву свештено братство храма, на челу са старешином протојерејем–ставрофо- ром зораном јаковљевићем и архијерејским намесником првим ваљевским, протонаме- сником дарком ђурђевићем пружа свесрдну подршку свему што ради хришћанска зајед- ница и то је један од извора њене снаге док ова прича настаје, чланови пнхз, у са- радњи са штићеницима казнено – поправног завода ваљево, равнају терен у дворишту удружења „загрљај“ како би се деца са про- блемима у ходању лакше кретала у знак при- јатељства засадиће по једно стабло крушке, јабуке и трешње да се божији дарови с љубављу изнова рађају  литургијска заједница 46 4 / 2020 име свете катарине дато на рођењу би- ло је доротеја рођена је 294 године у александрији ћерка богатих аристократ- ских родитеља завршила је тзв језичку шко- лу где је изучавала философију, реторику, поезију, музику, математику, астрономију и медицину неки сиријски монах ју је упознао са хришћанством и убрзо се крстила на кр- штењу је добила име катарина почетком 4 века, за време владавине цара максимина, катарина је јавно објавила да је хришћан- ка и оптужила цара да се поклања идоли- ма педесет мудраца, окупљених из читавог царства, покушали су да је убеде да порекне своје речи, али узалуд штавише, катарина их је уверила у већу потребу вере у христа, цитирајући древне грчке философе у сво- јим намерама чак је успела да преобрати у хришћанство и чланове царске породице и римску аристократију због оваквих дела, катарина је погубљена, а њено тело је неста- ло по предању, анђели су нашли њено тело и изнели га на врх планине синај, који сада носи њено име три века касније, монаси манастира, ко- јег је саградио цар јустинијан, поштујући предање и завет, попели су се на врх си- наја, пронашли су мошти свете катари- не, положили у златну кутију и однели у манастир света земља манастир свете катарине је један од најстаријих хришћанских манастира који непрекидно живи у срцу синајске пустиње стоји већ 1400 година манастир свете горе, синај јелена јонић манастир свете катарине, синај (извор: vidaniaru) јул / август 2020 47 света земља манастир свете катарине је један од нај- старијих хришћанских манастира који не- прекидно живи у срцу синајске пустиње стоји већ 1400 година, задржавши свој посе- бан карактер, од како га је саградио визан- тијски цар јустинијан (527–565) поред њега, оснивач ислама, мухамед, арапски калифи, турски султани, па чак и наполеон, су били у неку руку чувари и покровитељи манасти- ра, тако да је то спречило његову пљачку кроз векове током своје дуге историје, ма- настир никада није био опљачкан, освојен, уништен кроз векове је носио своју слику светог библијског места, догађаја из старог завета првобитно се овај манастир звао ма- настир преображења или манастир несаго- риве купине тек од 16 века манастир носи име свете катарине од 3 века, монаси пустињаци почели су да се насељавају око планине хорив, у близини несагориве купине у оази фаран (вади фи- ран) за време празника монаси пустињаци су се окупљали око несагориве купине, ради заједничке службе за време владавине цара константина, 330 године, по налогу царице јелене, из- грађена је мала црква посвећена пресветој богородици у непосредној близини несаго- риве купине, а свега 20 метара даље и од- брамбена камена кула у којој би се склонили монаси у случају налета номада манастир добија на значају почетком 6 века, када цар јустинијан i наређује изград- њу одбрамбених зидова од локалног грани- та, који су дебљине 2–3 метра и висине 10–20 метара да би заштитио и одржао манастир у његовој близини, цар је населио 200 по- родица из понта анатолије и александрије ово племе је прешло у ислам у 7 веку, али и поред тога они су и даље чувари манастира и баве се његовим одржавањем током 625 године, за време арапског осва- јања синаја, монаси манастира послали су делегацију у медину да би затражили зашти- ту од мухамеда и добили су је мухамед је лично написао писмо у којем гарантује за- штиту манастира и прецртао је своју шаку на писмо ово писмо се данас чува у манастир- ској ризници занимљиво је да је и мухамед ослободио манастир пореза предање го- вори да је он на једном од својих путовања посетио манастир и да је тада био очаран купином и посвећеношћу монаха, тако да се, 641 године, када је цео синај био освојен од стране арапа, манастирски живот и даље нормално одвијао током крсташких ратова 1099–1270 годи- не, дошло је до препорода у манастирском животу синајски крсташки ред витезова је преузео одговорност да заштити све ходоча- снике који путују из европе у овај манастир након освајања египта од стране осман- ског царства 1517 године, под вођством султана селима i, манастир је био поштеђен турске власти су поштовале права монаха и чак су доделиле посебан статус игуману рука свете катарине (извор: pilgrimsinua) (извор: pilgrimsinua) 48 4 / 2020 игуман манастира је јерусалимски патри- јарх, од 640 године монаси проводе већину свог времена у молитви и раду молитве су заједничке, а верске службе дуго трају сва- кодневно после трпезе, ходочасници имају прилику да целивају мошти свете катарине и других светитеља у знак сећања на цели- вање моштију, монаси ходочасницима дају сребрни прстен са уцртаним срцем и речи- ма αγια αικατερινα (света катарина) монашка трпеза је једноставна једном дневно, након вечерње службе, целокупно братство обедује за време оброка, један од монаха наглас чита књигу корисну за мона- шки живот главни манастирски храм, католикон пре- ображења исуса христоса, каквим га среће- мо данас је из доба цара јустинијана у олтару, у мермерном поду, по- храњена су два сребр- на ковчега са моштима свете катарине (глава и десна рука), док се други део моштију (прст) налази на икони великомученице катарине у левој певници, која је увек отворена за ходочаснике иза олтара, налази се параклис несагориве купине, са- грађена на месту на коме се бог открио мој- сију сви који уђу у овај параклис морају да скину обућу, сећајући се на заповести које им је дао мојсије: „скините ципеле с ногу, јер ме- сто где стојите је свето“ параклис има трон, неуобичајено смештен не над моштима све- тих, већ над кореном купине у ту сврху, цео грм купине је пресађен неколико метара од параклиса, где наставља да расте у паракли- су нема иконостаса који скрива олтар од вер- ника, а ходочасници могу испод трона да ви- де место на којем је купина расла то је рупа у мермерној плочи прекривена сребрним шти- том са угравираним сликама горућег грма, преображења, распећа, јеванђелиста, свете катарине и самог синајског манастира сваке суботе се у овом параклису служи литургија манастир има више параклиса: светог духа, успења пресвете богородице, светог јована богослова, светог ђорђа, светог сте- фана, светих апостола, пророка мојсија и друге сви параклиси се налазе унутар мана- стирских зидина северно од католикона, је смештен мојсијев бунар код којег се, према библији, мојсије сусрео са седам кћери ми- дијанског свештеника рагуила бунар и данас снабдева водом цео манастир северозапад- но од манастирских зидина налази се велика башта која је са манастиром повезана под- земним пролазом у овој башти расту јабу- ке, крушке, шипак, марелице, шљиве и друго воће једна тераса је намењена само за ма- слине, од којих братија справља маслиново уље испод терасе је повртњак са увек све- жим поврћем почетком 20 века ова башта је сматрана најбољом баштом у египту иза баште, а уз саме манастирске зидине, сме- штено је манастирско гробље са костурницом на гробљу је параклис светог трифуна и седам гробова након што протекну три године од са- хране, кости се ваде из гро- ба и стављају у костурницу која је у доњем делу параклиса успења пресвете богородице једини комплетан скелет у костурници је од пусти- њака стефана који је живео у 6 веку и који се помиње у лествици јована лествичника мо- шти пустињака стефана су у монашкој ризи и похрањене су у стакленом кивоту како манастир није никада уништаван и паљен, у свом поседу има сачувану огромну библиотеку и ризницу, која по многим исто- ричарима има највећу колекцију икона и рукописних књига, одмах после ватиканске библиотеке манастир има 3304 рукописне књиге и око 1700 свитака две трећине књи- га су написане на грчком, остало на арап- ском, сиријском, словенском, грузијском, јерменском, коптском и другим језицима поред рукописних књига, библиотека по- седује и око 5000 старих штампаних књига поред књига верског садржаја, ту су и исто- ријски документи, златопечатне повеље ви- зантијских царева, патријараха и турских султана  света земља јул / август 2020 49 скит пророка илије налази се на северо- источном обронку планине атос, на жи- вописном брежуљку у непосредној близини манастира пантократор са три стране окру- жен је високим планинским падинама, пре- кривене вечним зеленилом шума и грмља, а са источне стране се пружа величанствен поглед на море илински скит је основао свети пајсије ве- личковски 1757 године пајсије је рођен у украјини (град полтава) 1722 године у поро- дици архијерејског свештеника и на крште- њу је добио име петар од малих ногу је вео- ма волео да чита књиге, посебно дела светих отаца, а од тринаесте године је осећао же- љу за монаштвом на крају студија у верској школи у медведовско-николајевском мана- стиру је примио постриг у расофора по име- ну платон убрзо након овог чина, одлази у кијевско-печерску лавру и пустињски скит треистина у влашку одакле се након кратког времена упутио на свету гору своје уточи- ште је нашао у келији кипарис, која припада манастиру пантократор у тој келији се нада- ље подвизава и већ 1750 године узима по- стриг и име пајсије света гора илински скит је основао свети пајсије величковски 1757 године уз благослов манастира и васељенског патријарха серафима, о пајсије оснива нову монашку заједницу светог пророка илије скит пророка илије (свето-илински скит) др немања јонић 50 4 / 2020 исте године о пајсије са искушеницима прелази у већу келију св равноапостолног цара константина, где постаје дикеј мале монашке заједнице али, братство ове кели- је се брзо увећавало, тако да је о пајсије за- молио игумана и сабор стараца манастира пантократора да му дозволе оснивање но- вог скита посвећеног св пророку илији уз благослов манастира и васељенског патри- јарха серафима, пајсије оснива нову мона- шку заједницу светог пророка илије у вели- чини скита финансијска средства добија из русије и украјине заједно са браћом гради главни, саборни храм, трпезарију, монашке келије и друге зграде запис каже да је током напорног физичког рада на грађевинама у кратким временским предасима правио ка- шике, а ноћу уз молитву преводио литургиј- ске књиге са грчког на црквенословенски поред превођења, написао је и неколико духовних и поучних дела цео свој живот је провео у раду и живео веома скромно, а красиле су га смиреност, кроткост и љубав према свима због ових врлина, многи су га изабрали за духовника међу којима је био и патријарх серафим који је тада живео на светој гори многи монаси и искушеници са разних страна су похрлили пајсију велич- ковском и настанили се у новоизграђеном скиту пророка илије када се окупило 60 мо- наха и искушеника, живот у скиту је постао тежак, и пајсије доноси одлуку да напусти свету гору године 1763 са 64 монаха се се- ли у драгомиров, а потом у њамецки мана- стир у молдавији седам година касније је уздигнут у чин архимандрита упокојио се 1794 год и сахрањен је у католикону ња- мецког манастира скит пророка илије је наставио свој живот братство се увећавало, економија укрупња- вала, братија се ширила по околним келија- ма међутим, грчки устанак 1821 године до- носи прве неприлике за скит турци већину монаха одводе у ропство остаје само 8 мо- наха у скиту који траже финансијску помоћ и помоћ у људству од црноморских козака, ко- ји им излазе у сусрет и већ 1830 године скит се у потпуности опоравио под управом јеро- монаха аникита, који је лично финансирао рестаурацију целог скита и саградио храм посвећен светом митрофану из вороње- жа године 1871 на чело скита долази јеро- иконостас скита светог илије (извор: go-athoscom) света гора јул / август 2020 51 монах пајсије други, који започиње велике промене и побољшање живота манастира католикон је довршен, све монашке кели- је обновљене, као и трпезарија литургије су постале редовне, побољшана је духовна клима и братско сагласје скит добија на великој популарности код руса 1845 године када га је посетио вели- ки кнез константин николајевич, који је по повратку у русију много говорио о свом ду- ховном искуству у овом скиту тако је под ди- кејом максимом 1902 год у скиту боравило чак 400 монаха почетком 1900 године изграђена је бол- ница и завршен је саборни храм посвећен апостолу андреју и светом александру са- борни храм је дужине 54 метра, ширине 48 метара, а висина главне куполе иде до 36 метара, што га уврштава у највеће на светој гори цео католикон је изграђен од природ- ног камена, само су сводови изграђени од бетона католикон има 7 позлаћених купола, а на врху сваке је бакарни крст целокупна грађевина је ојачана челичним стубовима и луковима како би одолела и најјачим земљо- тресима велики иконостас је израђен у мо- скви, састоји се из 4 дела и спада у највеће на светој гори, импресивног је изгледа и у себи садржи огромну количину злата освешта- ње саборног храма било је јуна 1914 године пред сам почетак првог светског рата у ка- толикону се налази и тзв игуманова столица коју је скит поклонио последњем руском ца- ру николају ii први светски рат и октобарска револуци- ја у русији су најтужније странице историје свето-илинског скита прилив ходочасника је пресушио, новчани токови и донације та- кође метоси овог скита, који су били у та- ганрогу, одеси и новониколајевки, конфи- сковани су од државе русије и економски су уништени тако је 1961 године у скиту оста- ло свега 10 монаха; било је и неколико мона- ха-зилота из руске заграничне цркве године 1992 малобројни монаси на службама нису спомињали цариградског патријарха због чега су били протерани из скита скит до данас баштини чудотворну ико- ну тихвинскаја, која је заплакала на дан када је почео кримски рат, затим икону богородицу млекопитатељницу и мошти многих светитеља  скит светог илије (извор: vimaorthodoxiasgr) света гора 52 4 / 2020 дух симболичке вредности једнорога тра- је кроз векове он има древну митолошку основу (харапа, вавилон и халдеја имају на пе- чатима неку врсту коња са истакнутим рогом на челу), али помињање у библији даје му ту ауру истинитости (сл 1, 2) у равни библијске апстракције, једнорог је једна од загонетки иако данас више не посто- ји, као и птица додо, не значи да ова импресив- на животиња није постојала, попут других које се наводе код јова (39, 12–15) изгубљен у преводу име једнорог је без сумње двосмислено може се рећи да одговара неколицини живо- тиња као што су: орикс и индијски во помену- ти код аристотела, дивљој звери коју описује плиније са главом јелена, телом коња, стопа- лима чврстим као у слона и репом као у пра- сета, фантастичне брзине и снаге, као што је поменуто у старом завету или је то животиња коју 389 године пре христа, ктесије книђанин описује као белу са црвеном главом, тамно- плавим очима и једним рогом, чији истругани прах даје отпорност на отрове (у науци се сма- тра да је ово чуо од путника из индије, који ве- роватно описују носорога) када је око 270 године пре христа сачиње- на прва верзија старог завета на грчком јези- ку, звана септуагинта, тада је јеврејска реч за једнорога re’em преведена са μονοκερως, неод- ређеним изразом којим су хтели да означе не- ку врсту носорога затим је крајем iv века св јероним превео библију на латински (vulgata) и наишавши на реч μονοκερως (monoceros) од- лучено је да je назову unicornis тј једнорожац, једнорог данас многи научници сматрају да једнорог није ни постојао, и да не би требало да се поводимо за оним што пише у ориги- налном рукопису у коме реч re’em како у јеврејској енциклопедији пи- ше, описује „дивљу животињу велике снаге и агилности, са моћним рогом“, из историје црквене уметности причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа библијски бестијаријум: једнорог ма милена стефановић сл 1 једнорог испред жртвеника, камени печатњак, индијска култура, харапа, 2600–1900 пре христа (metmuseumorg) јул / август 2020 53 из историје црквене уметности сматрајући да се то односи на носорога (лат rhinoceros unicornis), који, што је занимљиво, није ни поменут у старом завету углавном, они покушавају да једнорога сведу на неку на- ма данас познату животињу једнорог – загонетна животиња библијског пространства оно што можемо да спознамо о једноро- гу је следеће: познат је као веома снажан (бр 23, 22; 24, 8; јов 39, 14), непоуздан (јов 39, 15), плаховит, неприпитомљив, свој (јов 39, 12, 13), прилично агилан (пс 29, 6) и има најмање један рог (пс 92, 10), моћан рог (пнз 33, 17), а сасвим могуће и два (пнз 33, 17; пс 22, 21) у библијском наративу једнорог се поја- вљује девет пута у старом завету: уз јунце и бикове (ис 34, 7), телад (пс 29, 6); даничић га преводи као бивола (пс 29, 6; 22, 21); по- миње се у контексту јасли, орања, повла- чења бразди (јов 39, 12–13) што наводи на помисао да је он нека врста вола, можда коња, али оног који није за пољопривредно дело, самосвојног, који се издваја и одбија да служи човеку представљеног у контек- сту снажног и јаког симбола бога (јов 39, 12–13) јер означава божију снагу и моћ коју он спушта на свој народ (бр 23, 22; 24, 8), и симболизује вечни суд свету због грехова (ис 34, 7) визуелна слика једнорога била је блиска јову (39, 12–15) и довољна да му представи сл 2 једнорог, глинена таблица, месопотамија (frontiersof zoologyblogspotcom) сл 3 рељеф са сценом лова auroch), нинива, vii век пре христа (religionwikicom) 54 4 / 2020 божију величанственост у главама 38–41 бог подсећа јова на карактеристике импресивних животиња које је створио показујући му да је бог далеко изнад човека по снази и моћи једнорог може да буде одлика пророковане славе и моћи, која ће доћи на јосифа („красота је његова као у првенца телета, а рогови њего- ви као рогови у једнорога“) издвојеног од бра- ће (пнз 33, 16, 17) његов је рог узвишен рог за помазање (пс 92, 10) сматра се да је један рог између очију код животиње знамење које јој даје снагу, као јар- цу који не дотиче земљу (дан 8, 5) у асирским натписима једнорог је познат као нека врста дивљег вола или бивола, јаке животиње познате као rimu (уп пс 22, 21; 29, 6) скицирано једнорого створење у друштву са дворогим говедима са једног обелиска у ниниви, у књизи британског археолога ости- на хенрија лерда (austen henry layard, nenevah and its remains, 1849) идентификовано је као индијски носорог, а могао би бити и гигантски изумрли носорог (лат elasmotherium) или је то изумрло дивље говече (лат auroch) које се по- јављује на палати асурбанипала ii, јер је борба са овом животињом која је настањивала ли- ванске планине био популаран спорт за асир- ске краљеве (сл 3) у научном свету постоји хипотеза да се би- блијски једнорог (re’em) идентификује са rimu због сличности речи (мада би требало бити опрезан са енглеском транслитерацијом) код јеврејских научника у последњем веку re’em је препознат као дивљи биво (auroch) и савре- мени (енглески) преводи углавном користе реч дивљи во, и чини се као да једнорог пола- ко нестаје из библије једнорог у (пут)описима сматра се да су га видели велики освајачи попут александара македонског, цезара, џин- гис–кана, а сам гај јулије је ову звер и поменуо у својим „галским ратовима“ (књ 6, 28) као ро- гату животињу која живи у шуми херцинији тур (auroch или bos primigenius) изумро 1627 овако је описан: „они су величином мало ма- њи од слона, а изглед, боје и облик им је као у из историје црквене уметности сл 4 једнорог, илустрација, 1486 (strangesciencenet) сл 5 дама и једнорог, таписерија, xv век, музеј клуни, париз (enwikipediaorg) јул / август 2020 55 бика њихова снага је велика, а велика је и бр- зина, па ни човека или звери које угледају не штеде“ свој путопис peregrinatio in terram sanctam бернхард из брајденбаха je поткрепио илу- строваним дрворезима сликара (erhard reu- wich) ког је повео са собом на пут (сл 4) кроз опис јерусалима и синајске горе из 1483 на једној илустрацији се виде животиње које су срели: поред жирафе, крокодила и једногрбе камиле, на њој се видео и једнорог, а испод цр- тежа је стајало да су описане верно идући од јерусалима зашли су у брдовиту пустињу, и он каже: „беше негде око поднева када у пустињи угледасмо неку чудну животињу у првом тре- нутку помислили смо да је посреди камила, али нам водич рече да је то једнорог или пу- стињски носорог“ водич им је скренуо пажњу на његов једини рог дуг око метар и двадесет два центиметра, чврст и шиљат, који је застра- шио самог бернхарда и присутне да ли се једнорог укрцао на нојеву барку конрад геснер је, у својој historia animalium пописао све што се у xvi веку могло знати о свим врстама животиња које постоје или су некада постојале „до потопа једнорога сте мо- гли да сретнете на сваком углу улице“, то јест пропланку, изричит је он, међутим, он сматра да се у потопу удавио и нестао са лица земље језуита атанас кирхер, звани мајстор од стотину знања у својој књизи о нојевој барци из 1675 године навео је и једнорога, сматрају- ћи да онај који одриче укрцавање једнорога у арку „не боји се богохуљења“ у пребогатој иконографији интересант- но је да се једнорог приказује како улази у арку, најчешће сам, а не у пару, као друге животиње бруно фајдути, историчар, соци- олог, писац једне расправе о једнорозима, одговара да није немогуће да га је превели- ка дужина рога, тај знак поноса према тал- мудском предању, онемогућила да се укрца (јер је висина таваница била невелика, што жирафи није био проблем) према народном јеврејском веровању једнорог је већи од планине, може да загра- ди реку јордан, као и слон (јов 40, 18), цара давида је однео на небо, и ипак је успео да се укрца на барку, али са главом у посебном положају средњовековни концепт једнорога у нашој имагинацији преовладава слика средњовековног једнорога, у виду белог ко- ња са једним рогом на средини главе према речнику симбола (гербран-шевалије) он је превасходно симбол моћи, коју у првом ре- ду изражава рог, али је и симбол раскоши и чистоте био је симбол краљевске власти рог виндзора је имао исцељујуће моћи, рог у опа- тији сен дени, као и други о којима су се ши- риле легенде његов рог има магичне моћи: прочишћава воду, неутралише отрове, лечи ране (чак су и сузе лековите) зато се често трговало подмет- нутим рогом нарвала (лат mondor monoceros), једне врсте кита рогом насред чела једнорог симболизу- је и оштроумност, сунчани зрак, божији мач, божанску објаву и продирање божанског у људско зато причу о једнорогу хришћански писци разлажу као алегорију оваплоћења христа, из историје црквене уметности једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки 56 4 / 2020 као јединороднога од оца, у времену овапло- ћеног од духа светог и дјеве марије (јн 1, 14) и као слику спаситеља (лк 1, 69) оно што чини садржај средовековне леген- де о једнорогу јесте његов леп и грациозан изглед (у фисиологу је ситна жустра животиња, налик кози) складног и витког стаса, лепрша- ве гриве, свилене (козје) брадице, беспрекор- но чисто беле длаке, лављим репом, дугим ро- гом која има особита својства, а према речима појединих аутора, разнежујуће плаве очи не- ки су га представљали чак као крволочног, а услед дивље плаховите нарави није га лако ни укротити ни помиловати то једино успева де- вици чим је открије, и осети њен мирис, једно- рог јој прилази без иоле плашљивости, спушта јој главу на крило, и заспи (сл 5) тада ловац може да наступи парабола о човеку и инорогу једнорог углавном није обузимао машту човека православног хришћанства, све док источњачки роман о валааму и јоасафу није преведен у xi веку на грчки од xiii века по- знат је у средњовековној србији где је постао веома популаран (због аналогије јоасафа са принцом растком), као и широм европе због универзалних вредности и дидактичких при- ча које је садржао поред преведених девет прича налази се читав низ библијских реми- нисценција, објашњења и цитата дела хри- шћанских писаца и светих отаца једна од најпопуларнијих прича је о једнорогу (ино- рогу) ова сцена из романа представљена је у звонику призренске цркве богородице љевишке која је данас, после више векова и иконоклазма албанских екстремиста 2004 го- дине, непрепознатљива (сл 6) илустрација текста приказује човека који се сакрио на дрво бежећи од једнорога који пер- сонификује смрт, он упадне у провалију тј свет, али се срећом (спас) закачи на дрво које је жи- вот – дрво међутим, њега грицкају два миша: беле и црне боје, који персонификују дан и ноћ, односно време на дну провалије прети змај са отвореним чељустима из којих избија пламен, што су врата ада док он то у мукама све гле- да, изникле су и четири аспиде које уздрмавају ослонац испод ногу, које представљају четири стихије од којих је састављено човечије тело, а онда се у целој овој ситуацији појављује при- јатно изненађење, мед, који капље са гране дрвета; и човек заборавља на све опасности којима је окружен и са страшћу купи капљице меда, симбол овоземаљске сласти ова прича (memento mori) је била на запа- ду толико позната да је нашла своје место и на предметима уметничких заната код нас је сачувана у српском минхенском псалтиру (и београдском, који је спаљен у бомбардовању 6 априла 1941) такође, налази се и у другим псалтирима, али нигде није представљена та- ко директна илустрација приче као на фресци непознатог призренског мајстора, сматра све- тозар радојчић поред развијености компози- ције и обиља детаља једино је човек са мачем вишак, али мач се помиње у псалму 144, 10 прича о дрвету живота и једнорогу налази се у псалтирима као пригодан илустровани коментар псалма 144, 4, и одговора на пита- ње шта је човек: „човјек је као ништа; дани су његови као сјен, која пролази“, што значи да је милутинов сликар добро знао причу коју је илустровао, али као коментар псалма, додају- ћи човека и мач кроз ову поучну причу и минијатуру, илу- струје се идеја о таштини и пролазности ово- земаљског живота, која може да се чита и у ес- хатолошком кључу  из историје црквене уметности сл 6 човек и инорог, звоник цркве богородица љевишка, призрен, xiv век (artiscentarcom) јул / август 2020 57 плурализам (= мноштвеност, мноштво), супр монизам, постао је основни појам којим теологија тумачи данашњу ситуаци- ју друштва и човјека фундаментализам се типолошки јавља као борбени конзервати- визам, од лат conservare (= супротставља- ње наглим друштвеним промјенама) док се конзервативизам ограничава само на мир- но одржање традиције, фундаментализам преузима њено динамично утврђивање и истицање наспрам силâ које и нису реална пријетња, али које он „види“ као пријетњу конзервативизам углавном остаје посвећен прошлости, јер у њој лоцира истину фунда- ментализам се, готово по правилу, активира у садашњости, креће се ка будућности, ис- тичући искључиве и неостварљиве ставове из прошлости, борећи се против сваке силе која може да их угрози ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају ау- тентичне феномене традиције (лат traditio, гр παράδοσις) први се прикрива прошло- шћу и не интересује се за органско распро- страњење традиције на садашњост и будућ- ност други се интересује за садашњост и будућност, преузимајући њихово оживља- вање непромјенљивим ставовима из про- шлости међутим, црквено предање не при- савремено богословљe ни конзервативизам нити фундаментализам не представљају аутентичне феномене традиције плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање презвитер др живко илић 58 4 / 2020 савремено богословљe крива се за прошлост, ни за садашњост, нити пак за будућност црквено преда- њене види вријеме искљу- чиво као пуко „регистрова- ње појава код пролазних бића“, већ као увод у вјеч- ност, натопљено вјечно- шћу, као простор учешћа у вјечности прибјегавање објекти- визацији предања увијек је лакше и психолошки убједљивије рјешење за прикривање и покривање унутрашњих празнина, по- себно у кризним периоди- ма особито на пољу религије: светоотачки списи, форме и канони цркве, установље- ни ауторитети, претварају се у символе груписања и арсенала за одбрану субјек- тивних избора и пораз непријатеља на тај начин рађа се сурови фундаментализам који усмрћује истину вјере и обоготворава (обожује) форме и њихову објективизаци- ју тај фундаментализам показује се обично утолико суровији, уколико је већа, не бих рекао сигурност, већ убијеђеност у пре- дање које брани тако предање више није схватано као modus vivendi, већ као објек- тивно слово, да би компензовало духовну празнину уствари, у том случају ту више не влада предањски дух и предање, већ не- ка његова сасушена љуштура тада више не постоји традиционалност, већ нападни конзервативизам тј зилотизам или ревност „не по разуму“ политичка усмјереност западног друштва ка либерализму, од лат liber, liberalis (= сло- бодан, слобода, слободоумље), тј љевици, јесте његово доминантно обиљежје, макар од времена тзв француске буржоаске рево- луције која важи за наговјештај бољшеви- зма, али то је нека друга и другачија тема социјални покрети, револуције јављали су се као облик протеста против постојећег поретка када је долазило до потресања овог поретка, поменути покрети давали су подстрек историји снаге ослобођене ре- волуционарним „преображајем“, инкорпо- рисале су се у политички свјесне групе које су раније биле искључене из јавног живота такви тзв преображаји неминовно су иза- зивали супротстављање, што је довело до рађања савременог конзервативизма да су друштвене промјене биле обустављене на врхунцу феудализма, не би било основе за конзервативни протест у савременом сви- јету закључујући, могу рећи да би требало имати у виду чињеницу како је десница за- право реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни кон- зервативизма  требало би имати у виду чињеницу како је десница заправо реакција на појаву љевице другачије речено, без либерализма не би било ни конзервативизма јул / август 2020 59 у низу песника и писаца који су обележи- ли ново рађање српске књижевности након великог рата важно место заузима момчило настасијевић својим делом које се на један особен начин надовезало на дела осталих, пре свега експресиониста тог доба као што су растко петровић, станислав ви- навер и милош црњански, настасијевић не бива далеко ни од надолазећих надреали- ста данас, са временске дистанце од скоро једног века, по једном можемо казати да је дело момчила настасијевића једино имало двојаку важност и утицај, будућу да је читава једна генерација предвођена васком попом и осталим неоавангардистима педесетих го- дина прошлог века као јединог свог узора видела управо настасијевића у оквиру прозне збирке хроника моје ва- роши наилазимо на запис „како се сазда на- ша богомоља“ који парадигматски одражава све ове карактеристике настасијевићевог дела, а које у својој основи имају пре свега један антрополошки кључ, ако говоримо о значењском и матерњу мелодију када је у питању звучност ових записа, као и целокуп- ног стваралаштва настасијевићевог један од надзорника који прате изградњу цркве изненада бива потеран чудним ђаво- лом, који у настасијевићевом поигравању буди све слојеве наше усмене традиције тај и такав јунак на крају страда, али сву своју зараду од изградње даје да би се купила цр- квена звона ова симболистичка минијатура момчила настасијевића заправо открива аутопоетички и аутозначењски моменат ње- говог дела у њему су се спојиле мелодије звучања и осећаја, као јединог значењског излаза из поетике момчила настасијевића у јаком додиру са блиском прозном тра- дицијом коју је, сасвим сигурно, учврстио бора станковић, и настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизаци- ју којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва прозним изразом који осим што је архаи- чан, он је и суштински окренут значењима речи које настасијевић ипак успева да сло- жи у реченице, а потом и у веће целине иако је у поезији то лакше због елиптичне приро- хришћанска књижевност настасијевић осећа тему заумности душе и посебну психологизацију којом се трага за суштинском боли, те је преузима и успоставља у органски део свог стваралаштва духовна лира момчила настасијевића дејан војводић 60 4 / 2020 де његовог певања, прозни записи овог књижевника прави су изазов за савреме- не читаоце „матерњом мелодијом називам ону звучну линију која, долазећи из најдубљих слојева духа, везује појмове у тајанствену целину живог израза афективне је приро- де (и математичка апстрак- ција изражена, па садржи свој степен распеваности) коренита је и колективна, и дан-дањи у разгранатости језика у наречја, и све до појединачног израза, делује спајајући и чим из веће ду- бине продре глас, тим му је шири обим одјека па још се није чула мелодија која би потицала из саме сржи духа, која би, тиме што је индивидуално најдубља, имала свој адекватни одјек кроз све народе и расе још музика није свеопшти језик осе- ћања и која је проглашена свеопштом, ипак је, као страни језик, траба унеколико учити слушањем мерило за матерњу мелодију, по- годи ли или не погоди од првог слушања“ (за матерњу мелодију) управо матерња мелодија доводи се у везу са духовним бићем појединца, али и колек- тива тој специфичној духовности коју на- слућујемо и којој је сам песник тежио нема материјалног ослонца, она лебди између ве- ровања и звучања поетско дело момчила настасијевића, би- ло да се ради о поезији, драми или прози, заправо је једна заокружена тежња овог пе- сника да се изрази матерња мелодија, о којој је и сам кроз своје есеје писао иако се у кри- тичком смислу настасијевићево дело сматра превасходно наслеђем симболиста и делом њихове тежње да се језик деформише до же- љеног нивоа спознаје и значења, настасије- вић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу по- себног амбијента и звучања коју она са со- бом носи није ни чудо стога да у причи оног који трага за матерњом мелодијом свога језика звоне звона која позивају на духовну буд- ност, позивају на молитву за спас сопствене душе  настасијевић успешно користи богату средњовековну традицију, симболички, али и у смислу посебног амбијента и звучања коју она са собом носи хришћанска књижевност јул / август 2020 61 михаило миловановић, академски сли- кар, (1879–1941) један од оснивача удружења ликовних уметника србије, рат- ни сликар врховне команде српске војске у првом светском рату, аутор је чувених пор- трета српских војвода и генерала израдио је многе бар-рељефе на спомен плочама у ужичком крају на којима су уклесана име- на изгинулих ратника на видовдан 1921 у сирогојну, пред црквом, приликом велике свечаности освећења и откривања три спо- мен-плоче изгинулих ратника сирогојнске општине, саставио је и отпевао уз гусле ову до сада необјављену песму михаило мило- вановић je стрељан 1941 г у ужицу прота милан д смиљанић, такође солу- нац, оставио је у завештање свом куму мићу ћалдовићу, сину солунца обрена, да сваке године после свете литургије на видовдан, када се одслужи помен изгинулих и помрлих ратника општине сирогојнске отпева оцу пе- сму уз гусле последњи пут песма је певана уз гусле 1989 године на 600-у годишњицу косовске битке испред цркве у сирогојну после свете литургије на видовдан, када је одслужен помен погинулих и помрлих рат- ника, песму је певао уз гусле матија митра ћалдовић, обренов унук и мићов синовац весели се црква сирогојнска гусле моје, гусле јаворове, нисте, гусле, за сваког створене у бјесу се гусле не познају, неко неће, неко не умије, ал̓ благо том ко вас разумије ђе су гусле ту има и бога ђе су гусле ту има и снага у патњама кад је вјеровао, народу су из срца израсле народ вас је у невољи дао, а ви њега у невољи спасле, ал су пали који су пјевали, те нас мало с гуслама остало нови човек новог бога ствара, ново доба-нови обичаји, прође време струна и гуслара, још вас само сиротиња гаји гусле моје, гусле јаворове, које но сте челик растапале, а мајчине сузе камениле, које сте ми од оца остале, а он вас је од свога добио, ако сам вам икад омилио, да вас своме заветујем сину, још ми данас једном зајецајте, поезија препис необјављене песме познатог сликара 62 4 / 2020 по езија овим збором живим разговором, као што сте вазда у прошлости са народом знале бесједити поткрјепите ми грло и умјење, да запјевам како боље могу, уцвијељеним да окријепим срце, а гладнима да нахраним душу, све у славу бога великога, и у спомен ових соколова, чија данас славимо имена, јер ако сам осто у животу, с њима сам се пео на голготу па коме ћу пјесму запјевати? звонте звона преко брда плави, весели се сирогојнска цркво, јер од кад си зрно у камену, да понесеш кубе на рамену, и крст свети у ове врлети ниси лепшег дана дочекала нит си могла лепшег дочекати од овога што се данас слави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави нек сва гора кршног златибора затрепери листом и мирисом, нек се дигне мало и велико све што носи срце у њедрима и јуначке крви у бедрима, нек остави рало и мотику, и бијела свилоруна стада, нек умије руке жуљевите, и обуче свечано одјело, нек се сплете кита од свијета, од свијета горског цвијета, крви вреле око цркве бјеле по камену и зеленој трави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави нек одјекне пјесма са олтара, света пјесма светије тропара, нек се пале свијеће и кандила, нек се пали тамјан и измирна, нек се чине велика бдјенија, јер се данас спомен освјештава, свети спомен светих мученика, што су ове наше горе дале, горе наше и камење наше, да их спомен кроз столећа слави звон`те звона преко брда плави звон`те звона преко брда плави весели се сирогојнска цркво: данас су ти груди окићене, златом чистим мермером блистим, да ти у камену, камен витези под оружјем и под калпацима око лика христа-мученика и бесмртног пера мркоњића, и милоша јуначкога узора, то су деца твојијех кршева на свом си их одњихала крилу, а она те спасла робовања нек ти ките груди поносите, и нека те кроз столећа бране, тебе бране, а потомство хране препис са оригинала извршио: иван милисава ћалдовић, потомак солунаца, војни службеник у команди рвипво у земуну јул / август 2020 63 хри поезишћан ј / пе ска ети сме чикаталаца мисионара уснуо је у господу диван владика и човек који је богу посветио земаљски век уснуо је у госпо

-ДУБЉЕ-