-ДОТАД-

Свеска: 320 | Хришћанска мисија у мас-медијима
... одолели после двомесечне опсаде, султан сулејман је прихватио мирну предају валпова (23 јуна 1543) свети војсковођа је повео са собом „много народа српског“ (патријарх пајсије), у тврђаву шиклош, седиште шајкашке флоте непознати писац је забележио да је краљ угарске дао св стефану власт над великим градовима и многим селима, какву дотада није имао свети кнез није дуго поживео у новом достојанству: упокојио се у току припрема за одбрану града шиклуша, а сахрањен је на оближњем брду ђунтир „свето тело погребоше његови у жалости на месту нарочитом велики плач настаде над гро- бом светога од супруге, блажене јелене, и слугу његових, као некада над јосифом што учинише људи у египту“ (1мој 50, 26) (похвално слово) достојно се опростивши од супруга, св јелена је склонила породи- цу испред надирућих турских трупа према патријарху пајсију јањевцу свети стефан штиљановић, темпера на дрвету, рад станоја поповића из 1740 године свети ликови историје спц јул/август 2011 29 (повесно слово), преподобна јелена је стиг- ла и до града прага у чешкој земљи према xiii глави троношког родослова, прилазе прагу бранили су српски одреди којима су управљале српске војводе после извесног времена, необична свет- лост на брду ђунтир чудесно је просла- вила стефанове мошти, које су одмах откопали турски војници у потрази за скривеним благом новооткривене мошти обишао је турски заповедник и, како кажу, заплакао се, јер се сетио свог порекла и веза са светитељем сазнавши за дивно чудо, игуман теофило је свете мошти пренео у фрушкогорски манастир шишатовац (1543) вест о прослављању моштију стигла је и до св јелене, коју су, према речима непознатог живописца, спречили да крене на пут у поробљену земљу путовање је постало могуће, јер су турци прво склопили примирје (новем- бар 1545), а затим мир са аустријом (август 1548), који је потрајао до 1551 године преподобна јелена, „некако мудре ухитрив“, укрцала се на брод и стигла лађом до фрушке горе (непознати писац) дошла је у манастир шишатовац, „ где многе сузе са радошћу и умилним речима изливаше“ (патријарх пајсије) над чудотворним моштима, она је узнела захвалну молитву господу: „за ово, христе, спасе мој, величам тебе“ (служба светом стефану штиљановићу) манастир и мошти даривала је покло- нима спремљеним уочи путовања међу поклонима, посебно су се издвајали: стефанов раскошно украшен псалтир, пехари са исписаним стефановим и јелениним именом и грбом, као и пара- мон, покров за свету главу, са натписом који је златном жицом извезла: „госпожа јего јелена“ по патријарху пајсију, она је примила монашки постриг под именом јелисавета (исто монашко име као св царица јелена, супруга цара душана и мајка св цара уроша немањића) и под- визавала се у близини манастира шишатовца; по предању – у оближњој петковици, чији је ктитор била овакав избор подсећа на свету мајку ангелину бранковић (+1520), која је мошти мужа и сина положила у манастир благовештење у крушедолу, а сама се повукла у оближњи сретењски манастир (данас парохијска црква) света монахиња јелисавета поживела је још три године у монашком чину после смрти, према патријарху пајсију јањевцу, њене мошти су пренете у шишатовац, у припрату велике цркве и положене са леве стране до зида, где су се чувале свети стефан је остао посебно упамћен по томе што је сиромашном народу у време глади делио жито и по томе што им је опраштао обавезу да жито врате, а св јелена по поклоњењу моштима, монашењу и раздељивању имања сиро- машним и потребитим свети стефан штиљановић, са „великим теодором жупаном“, по једном запису, био је кти- тор манастира шишатовца и кувеждинa, а св јелена, према предању, манастира марија ђид, северно од шиклоша, и манастира петковице  необична светлост на брду ђунтир чудесно је прославила стефанове мошти, које су турски војници откопали у потрази за скривеним благом новооткривене мошти обишао је турски заповедник и, како кажу, заплакао се, јер се сетио свог порекла и веза са светитељем 30 4/2011 ко може против божанске силе? да господ није сматрао тело важним, не би се у њега оваплотио, и најзад – не би са њим васкрсао и вазнео се на небеса апо­ло­ге­ти­ка кивот са моштима светог никодима, патријарха српског (1446--1453), чува се у пећкој патријаршији јул/август 2011 31 „по­шту­ју­ћи све­ти­те­ље ми по­шту- је­мо и њи­хо­ве све­те мо­шти као са­су- де бла­го­да­ти бо­жи­је, јер су њи­хо­ва све­та и осве­ће­на те­ла бла­го­да­ћу по­ста­ла не­тру­ле­жна и чу­до­твор­на све­те мо­шти су знак бож­јег бла­го­во- ље­ња и бла­го­дат­ног при­су­ства ду­ха бож­јег у ма­те­ри­јал­ним те­ли­ма људ- ским, што пред­ста­вља та­ко­ђе све­до- чан­ство и за­лог да ће и те­ла људ­ска вас­кр­сну­ти и на­сле­ди­ти од бо­га не­тру­ле­жност и бла­же­ну бе­смрт­ност и жи­вот веч­ни“ св јустин поповић не­ги­ра­ње мо­шти­ју у последње време на интернет форумима појављују се различити коментари који негирају пошто- вање моштију и уоп- ште само постојање светих моштију раз- лози које противници наводе укратко изгле- дају овако: 1 најпре се позивају на свето писмо, тврде- ћи да у светом писму не можемо наћи оправ- даност поштовања моштију у књизи пропо- ведника 9, 6 пише: „мр­тви ни­шта не зна­ју“ – то важи за све, па и за оне које је црква прогласила светима 2 такође, позивајући се на свето писмо, противници моштију наводе да је клањање моштима идолопоклонство 3 трећа, и не мање битна ствар коју наводе, јесте претпоставка да су се тела појединих покојника нашла на тлу које није погодно за разградњу тела (нпр у мочварама које немају довољно кисеони- ка, што спречава разградњу), тзв при- родна мумификација, или да је црква намерно балсамовала тела појединих покојника, како би их користила у своје материјалне и идеолошке сврхе од­го­вор про­тив­ни­ци­ма мо­шти­ју „ко не при­ма и не по­шту­је све­ти­те­ље и њи­хо­ве све­те мо­шти тај не при­ма и не по­шту­је ни хри­ста ни бо­га оца“ св јустин поповић противници моштију наводе врло оскудне и површне аргументе за своје ставове библијска реченица „мртви ништа не знају“ не доказује да мошти не постоје своју веру у свете мошти црква такође утемељује на светом писму још је давид у својим псалмима забележио: „тога ради радује се срце моје и весели се језик мој, још ће се и тело моје смирити у уздању јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види тру- лост“ (пс 16, 9-10) нови завет препун је места која на индиректан начин говоре о истом с друге стране, истина је да библијски писци не помињу поштовање моштију и да мојсије бележи: „господа свога бој се, њему једноме служи“ (5мој 6, 13), али нигде не помиње да је идолопоклонство клањање моштима ако је клањање њима идолопоклонство, шта је онда клањање мр драгана тодоровић 32 4/2011 ка­ме­ну код оних ко­ји се­бе та­ко­ђе сма­тра- ју на­след­ни­ци­ма ста­рог за­ве­та? што се ти­че при­род­не му­му­фи­ка­ци­је, тре­ба­ло би об­ја­сни­ти сле­де­ће: исти­на је да у не­ким мо­чва­ра­ма и уоп­ште на по­је- ди­ном тлу не­ма до­вољ­но ки­се­о­ни­ка, али то ни­ка­ко не зна­чи да се на тај на­чин про­цес тру­ље­ња мо­же за­у­ста­ви­ти по­зна- то је да на про­цес тру­ље­ња ути­чу аероб­не бак­те­ри­је ка­да ис­тро­ше ки­се­о­ник, оне уги­ну али, та­да на­сту­па­ју ана­е­ро­би (бак- те­ри­је ко­ји­ма ни­је по­тре­бан ки­се­о­ник) и на­ста­вља­ју раз­град­њу те­ла бр­зи­на и раз- ви­так тру­ље­ња за­ви­се од ви­ше фак­то­ра: ни­ске тем­пе­ра­ту­ре или пак су­ви­ше ви­со- ке, успо­ра­ва­ју тру­ље­ње, али се тај про­цес убр­за­ва на тем­пе­ра­ту­ри из­ме­ђу 20 и 35 сте­пе­ни та­ко­ђе ве­ли­ка вла­жност (те­ла у во­ди) спо­ри­је раз­гра­ђу­је на су­вом тлу, про­цес је нај­бр­жи, а у зе­мљи нај­спо­ри­ји у сва­ком слу­ча­ју, про­цес се оба­вља бр­же или спо­ри­је, али се не за­у­ста­вља чак и да по­сто­је слу­ча­је­ви при­род­не му­ми­фи­ка­ци- је, жи­ти­ја све­тих не на­во­де да је не­ко те­ло про­на­ђе­но у усло­ви­ма где је то би­ло мо­гу­ће про­тив­ни­ци­ма мо­шти­ју, ко­ји ве­ру­ју да је цр­ква са­ма бал­са­мо­ва­ла те­ла сво­јих умр­лих, не мо­же се пре­ћу­та­ти да ве­ро­ват- но ни­ка­да ни­су ви­де­ли све­те мо­шти из­глед бал­са­мо­ва­ног по­кој­ни­ка и мо­шти пот­пу­но се раз­ли­ку­ју нео­спор­на је чи­ње­ни­ца да су ре­ли­ги­о- зни раз­ло­зи под­ста­кли раз­вој бал­са­мо­ва- ња на­род у егип­ту ду­бо­ко је ве­ро­вао да те­ла умр­лих мо­ра­ју оста­ти чи­та­ва, ако же­ле ући у цар­ство бо­жи­је про­це­ду­ра бал­са­мо­ва­ња тра­ја­ла је и по не­ко­ли­ко ме­се­ци имп­хо­теп (3150 год пре хри- ста), је био ини­ци­ја­тор бал­са­мо­ва­ња, али су се на­чи­ни ме­ња­ли вре­ме­ном је­дан од на­чи­на био је да се по­кој­ни­ку нај­пре из­ва­де сви уну­тра­шњи ор­га­ни; мо­зак се ва­дио кроз но­здр­ве, а ма­лим ре­зом од­стра­њи­ва­ли су се уну­тра­шњи ор­га­ни ср­це се оста­вља­ло због по­себ­ног ве­ро­ва- ња да је оно сре­ди­ште ду­ше сле­де­ћи ко­рак био је да се те­ло пре­ма­же ме­ша­ви- на­ма ко­је у се­би оба­ве­зно са­др­же со, и оста­ви 35 да­на у пу­сти­њи да се су­ши тек ка­да би со и ви­со­ка тем­пе­ра­ту­ра из­ву­кле во­ду и те­ло по­ста­ло там­но, пре­ма­зи­ва­ло се ме­ша­ви­ном ми­ри­сне смо­ле, уља, та­мја- на, ке­дра и пал­ми­ног ви­на за­тим се уви- ја­ло у лан по­но­во би се под­вр­га­ва­ло су­ше­њу још је­дан ме­сец и на кра­ју по­ла- га­ло у гроб ова про­це­ду­ра ни­је оба­вље- на над те­ли­ма оних ко­је је цр­ква про­гла- си­ла све­ти­ма, што се мо­же утвр­ди­ти пре- гле­да­њем те­ла уоста­лом, сва­ки вер­ник зна да је ве­ћи­на мо­шти­ју по­ло­же­на у отво­ре­ном ков­че­гу и да се њи­хо­ва те­ла мо­гу ви­де­ти и до­дир­ну­ти цр­ква не ко­ри­сти мо­шти у иде­о­ло­шке свр­хе и по­сто­ји од­ре­ђе­ни по­сту­пак ка­но- ни­за­ци­је ко­ји се мо­ра по­што­ва­ти и не са­мо то, сло­бод­но се мо­же ре­ћи да је вер- ни на­род нај­за­слу­жни­ји ка­да је у пи­та­њу про­гла­ша­ва­ње осо­бе за све­ти­те­ља цр­ква нај­пре про­ве­ра­ва да ли се у на­ро­ду већ по­шту­је онај ко­ји се про­гла­ша­ва све­тим по­ред мо­шти­ју, глав­ни узрок су чу­да ко­ја се де­ша­ва­ју над са­мим мо­шти­ма или на гро­бу где је те­ло би­ло по­ло­же­но тек ако су глав­ни усло­ви ис­пу­ње­ни пи­ше се би­о- гра­фи­ја по­кој­ног и вр­ши ико­но­пис, а са­бор осо­бу про­гла­ша­ва све­том и увр- шта­ва је у ка­лен­дар све­тих зна­чи, цр­ква иако је званична канонизација уведена у 11 веку, само поштовање моштију је много старије, о чему налазимо сведочанство међу првим хришћанима апо­ло­ге­ти­ка јул/август 2011 33 ни­ко­га не про­гла­ша­ва све­тим, ако он то ни­је сам по се­би иако је зва­нич­на ка­но­ни­за­ци­ја уве­де­на у 11 ве­ку, са­мо по­што­ва­ње мо­шти­ју је мно­го ста­ри­је, о че­му на­ла­зи­мо све­до­чан- ство ме­ђу пр­вим хри­шћа­ни­ма ди­о­ни­си­је аре­о­па­гит у спису о божанским именима све­до­чи да су се апо­сто­ли, на­кон бо­го­ро- ди­чи­не смр­ти, оку­пи­ли да се по­кло­не ње­ном те­лу жи­ти­је еван­ђе­ли­сте ма­те­ја све­до­чи да се и сам еван­ђе­лист по­ста­рао да се ње­го­во те­ло са­чу­ва: ја­вио се епи­ско- пу пла­то­ну и са­оп­штио да се ње­го­во те­ло из­ву­че из мо­ра пр­ви хри­шћа­ни во­ди­ли су бри­гу да се мо­шти са­чу­ва­ју: та­ко су са­чу­ва­ли мо­шти апо­сто­ла ан­дре­ја, ти­мо- те­ја, ма­ри­је маг­да­ле­не итд и пре­не­ли их у ца­ри­град све­ти јо­ван зла­то­у­сти на ви­ше на­чи­на све­до­чи о по­што­ва­њу мо­шти­ју над мо­шти­ма све­тих му­че­ни­ка мар­ки­ја­на и мар­ти­ри­ја по­ди­гао је цр­кву ис­ти­цао је да је си­ла све­ти­те­ља по­сле ње­го­ве смр­ти ве­ћа не­го за вре­ме ње­го­вог жи­во­та и да нам је због то­га бог оста­вио мо­шти све- ти­те­ља ова и мно­га дру­га по­што­ва­ња цр­ква ни­је од­мах по­твр­ди­ла сво­јим за­ко­ном на­род је по­чео да хо­до­ча­сти, а од 4 ве­ка мо­шти­ма при­пи­су­је и чу­до­твор­ну моћ цр­ква је не­што ка­сни­је по­твр­ди­ла по­сто- је­ћу прак­су 7 ка­нон сед­мог ва­се­љен­ског са­бо­ра од­ре­ђу­је да се при осве­ће­њу цр­кве ста­вља­ју мо­шти све­ти­те­ља: „они ча­сни хра­мо­ви ко­ји су осве­ће­ни без све- тих мо­шти­ју му­че­ни­ка, од­ре­ђу­је­мо да у њи­ма бу­де оба­вље­но по­ста­вља­ње мо­шти- ју са уоби­ча­је­ном мо­ли­твом“ цр­ква сма­тра да су не­тру­ле­жна те­ла на­чин на ко­ји бог про­сла­вља сво­је угод­ни- ке то нам по­твр­ђу­је и са­ма реч мо­шти – од мошт – што зна­чи си­ла, моћ хри- шћан­ско по­што­ва­ње мо­шти­ју за­сни­ва се на ве­ри у по­ве­за­ност ду­ха и те­ле­сних оста- та­ка те­ло не мо­же жи­ве­ти по се­би, али му хри­шћан­ство при­пи­су­је јед­на­ко до­сто­јан- ство као и ду­ши ду­ша и те­ло ег­зи­сти­ра­ју за­јед­но они ко­ји те­ло сма­тра­ју ма­ње вред- ним до­вољ­но је да се се­те ка­ко је го­спод исто­вре­ме­но ство­рио те­ло и ду­шу (пост 2, 7) бог је пред­о­дре­дио ма­те­ри­јал­ни свет за уз­ви­ше­ни­је по­сто­ја­ње и за­то се про­цес обо­же­ња јед­на­ко од­но­си и на ду­шу и на те­ло мно­го­број­ни су при­ме­ри у еван­ђе- љи­ма, ко­ји нам по­ка­зу­ју бож­ји од­нос пре- ма те­лу, али је ово сва­ка­ко нај­ва­жни­је: да го­спод ни­је сма­трао те­ло ва­жним, не би се у ње­га ова­пло­тио, и нај­зад – не би са њим вас­кр­сао и ваз­нео се  ауторка је предавач верске наставе у гимназији „свети сава“ у београду свети јустин поповић (1894-1979) као млади јеромонах: фотографија из 1929 године 34 4/2011 тема броја: хришћанска мисија и мас-медији жи­вот цр­кве је бо­го­слу­жбе­ни жи­вот – за дру­га­чи­ји жи- вот она не зна тај жи­вот је у сво­јим осно­ва­ма ду­бо­ко уко­ре­њен и на­дах­нут ду­хом све­тим као што зна­мо, цр­ква је те­ло хри­сто­во, али уста­но­вље­но све­тим ду­хом, те и бо­го­слу­жбе­ни жи­вот је­сте жи­вот у ду­ху све­то­ме због то­га цр­ква од пе- де­сет­ни­це, не­де­ље бро­ји као не­де­ље по ду­хо­ви­ма, тј не­де­ље и да­не ко­је цр­ква жи­ви на­па­ја­на све­тим ду­хом сам го­спод го­во­ри сво­јим уче­ни­ци- ма да је по­треб­но да при­ме си­лу св ду­ха ра­ди жи­вље­ња, већ ов­де и са­да, жи­во­том ње­го­вог вас­кр­се­ња ка­ко нам све­ти апо­стол лу­ка опи­су- је, на дан је­вреј­ског пра­зни­ка пе­де­сет- ни­це1 на апо­сто­ле се из­ли­ва дух све­ти, спу­шта­ју­ћи се на сва­ко­га од њих у об­ли­ку ог­ње­ног (пла­ме­ног) је­зи­ка ин­спи­ри­са­ни ду­хом, апо­сто­ли го­во­ре о ве­ли­чан­стве­ним де­ли­ма бо­жи­јим, док љу­ди из мно­гих на­ро­да ко­ји су се на­шли у је­ру­са­ли­му, чу­ју то на свом је­зи­ку пред њих исту­па апо­стол пе­тар и упо­ре­ђу­је овај до­га­ђај са про­ро­штвом ста­рог за­ве­та о из­ли­ва­њу св ду­ха на сва­ко те­ло (чо­ве­ка) као увод у дан го­спод­њи – цар­ство бо­жи­је вр­ху­нац ње­го­ве про­по­ве­ди је кр­ште­ње 3000 1 ви­ди дап 1, 8; 21-22 љу­ди овај пра­зник цр­ква сла­ви као свој ро­ђен­дан ва­ља на­гла­си­ти и на­чин на ко­ји дух по­све­до­чу­је и на­дах­њу­је апо­сто­ле на слу­жбу на­и­ме, ог­ње­ни је­зи­ци и раз­у- ме­ва­ње по­ру­ке апо­сто­ла на је­зи­ци­ма на­ро­да ко­ји су се ту на­шли, код цр­кве- них ота­ца је од­мах на­и­шло на па­жњу је­зик је ор­ган ко­јим го­во­ри­мо, кроз ко­ји из­ра­жа­ва­мо сво­је ми­сли, сво­је ис­ку­ство ре­чи­ма, го­во­ром али нас је­зи­ци и одва­ја­ју, чи­не да не раз­у­ме­мо јед­ни дру­ге би­бли­ја нам го­во­ри да је то по­сле­ди­ца људ­ске гор­до­сти ко­ју су љу­ди же­ле­ли да ис­ка­жу гра­ђе­њем ва­ви­лон­ске ку­ле го­спод си­ла­зи и ме­ша им је­зи­ке да не раз­у­ме­ју јед­ни дру­ге пе­де­сет­ни­ца је упра­во су­прот- но го­спод по­ла­зи од раз­ли­чи­то­сти ме­ђу љу­ди­ма да би их до­вео до је­дин- ства у ду­ху то зна­чи да за цр­кву, за ис­ку­ство ње­ног жи­во­та, не по­сто­ји је­зик, на­чин, на ко­ји она не мо­же да се из­ра­зи по­ру­ка цр­кве је јед­на – веч­ни жи­вот у хри­сту – али мо­гу­ће је да се са­оп­шти на мно­го на­чи­на баш ка­ко су то апо­сто­ли чи­ни­ли2 ова ра­зно­ли­кост по­ру­ке цр­кве не зна­чи да је у цр­кви не­ко по­себ­но те­ло за­ду­же­но за ми­си­о­на­ре­ње ра­зно­ли- кост упу­ћу­је на то да је сва­ко по­зван да све­до­чи о свом жи­во­ту у хри­сту; она је из­раз то­га да је сва­ки чо­век лич- ност, не­по­но­вљив и ори­ги­на­лан и да 2 тај пра­зник је био по­ве­зан и са при­ма­њем 10 бо­жи­јих за­по­ве­сти на си­на­ју ми­си­ја – лич­но све­до­че­ње вла­ди­мир пе­кић тема броја јул/август 2011 35 36 4/2011 кроз своју оригиналност (боголикост) треба да пренесе поруку јеванђеља то, другим речима, значи да живот који смо примили кроз крштење и дар св духа миропомазањем треба да изража- вамо кроз дарове које имамо ниједан од тих дарова није нам дат да га одба- цимо, занемаримо или закопамо, већ да их све обједињујемо у духу и у сили његовој сведочимо свету ниједан од тих дарова, дух свети нам није дао ради личне похвале, него да изграђује- мо ближње и цркву, тј да делимо са свима радост и лепоту живота који нам је даровао христос3 свети јован златоусти, говорећи о даровима у цркви, каже: јер то је јединство вере када сви будемо једно, када сви подјед- нако спознајемо свезу јединства до тада треба радити, ако си зато добио благодатни дар да друге изграђујеш пази да себе не упропастиш завидећи другоме бог те је почаствовао и поставио те да другога изграђујеш јер је и апостол зато постављен, и пророк је зато пророковао и убеђивао, и јеван- ђелист благовестио, и пастир и учи- тељ за то су зато ми немој говорити 3 види дап 2, 1-41 о разлици благодатних дарова, јер су сви имали једно дело4 садржај и испуњење тог живота у христу је љубав не можемо је сведо- чити уколико у нашем животу не постоји подвиг да задобијемо или сачу- вамо ту љубав безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противничку страну, сле- пац који учи гледању 5 дар христове љубави није механички већ се у нама остварује кроз наш реципрочан одго- вор на позив божији у тој љубави ми изражавамо послушност богу и њего- вим заповестима; молимо се њему тра- жећи помоћ и славословећи га; боримо се са страстима, постом, истрајношћу, трпељивошћу, смирењем; уносимо себе и сав свој живот у то, корак по корак, преображавајући нашу природу благо- даћу духа светога тако нас саветује апостол павле: обуците се, дакле, као изабраници божији, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, крот- кост, дуготрпељивост подносећи један другога, и опраштајући један дру- гоме ако ко има тужбу на кога; као што христос опрости вама, тако и ви а поврх свега тога, обуците се у љубав, која је свеза савршенства6 држећи се овога, можемо избећи опасност да се присутност цркве и хришћана сведе на то да смо ми неки загрижени конзервативци који нера- зумно мере на ваги праведности појаве 4 св јован златоусти, „о јединству цркве и против раскола“ (омилија 11 на посла- ницу ефесцима), видослов, бр 31, 2004, стр 13 5 св јован лествичник, лествица, поука 17, ман хиландар, 1997, стр 116 види и даље целу ову поуку под монахом можемо разумети и сваког хришћанина 6 види 2кор 11, 22-29 сва­ко од нас ви­ди ко­ли­ко су се ме­ди­ји пре­тво­ри­ли у „про­по­вед­ни­ке” бе­сми­сле­ног жи­во­та, обез­вре­ђи­ва­ње чо­ве­ка и све то са­мо због тр­ке за нов­цем због то­га су љу­ди си­ти ко­је­ка­квих ин­стант по­ру­ка и ре­ше­ња, и ду­бо­ко у се­би тра­же лич­но све­до­че­ње јул/август 2011 37 у друштву, грехе разноразних група и бораца за ова или она права, јер то није суштина христове поруке свето- шћу живота или трудом да се задобије, требало би да се обраћамо свету када је светог серафима саровског неки човек упитао како да своје ближње подстакне на спасење, светитељ му је рекао: спа­си се­бе па ћеш спа­си­ти и сво- је бли­жње другим речи- ма, љубав христова доноси суд, суд над гре- хом, али пози- ва грешника на покајање на послетку, да се у светлу овога дотакне- мо и теме бро- ја као хри- шћани и као црква не би требало да се заносимо мас –медијима, нити, пак, да „параноише- мо“ да они постоје да би уништили православље имајући свакодневно искуство са њима, свако од нас види колико су се медији претворили у „проповеднике“ бесмисленог живота, обезвређивање човека и све то само због трке за новцем због тога су људи сити којекаквих инстант порука и решења, и дубоко у себи траже лично сведочење то значи да би наши све- штеници, епископи и свако од нас тре- бало на такав начин да благовести христа пример за то данас јесте веро- наука, где ученици на непосредан начин, макар и без стицања неког тео- ријског знања, добијају лично сведоче- ње од својих катихета које се урезује, сеје у њихову душу и које ће сигурно, благодаћу светога духа, изникнути у право време то је и начин на који црква може и самим медијима да помогне, да упути да имају могућност да обогаћују сво- јим садржајем људе, да им шаљу поруке на начин који ће човека про- будити да, у најмању руку, буде бољи пре- ма својим бли- жњима ако пажљи- во погледамо, видећемо да овај начин јесте истоветан ономе како су то чинили и свети апостоли носећи у себи дарове духа и лично их пре- давајући свако- ме на тај начин се и испуњавају речи господа исуса христа: та­ко да се све­тли све- тлост ва­ша пред љу­ди­ма, да ви­де ва­ша до­бра де­ла и про­сла­ве оца ва­ше­га ко­ји је на не­бе­си­ма7  аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду 7 види 1јов 1, 1-5 тема броја 38 4/2011 су­штин­ско пи­та­ње ко­је се да­нас по­ста­вља пред цр­кве­ну свест, ни­је пи­та­ње о то­ме ко­ја сред­ства обез- бе­ђу­ју од­но­сно из­не­ве­ра­ва­ју аутен­тич- ност хри­шћан­ске по­ру­ке, већ ко­ји је пра­ви сми­сао и са­др­жај ве­ре ко­ју пред- ста­вља­мо да ли сви ми ко­ји се на­зи- ва­мо хри­шћа­ни­ма до­вољ­но по­зна­је­мо сво­ју ве­ру, а на­ро­чи­то да ли жи­ви­мо у скла­ду с њом? не­до­у­ми­це о про­бле­ми­ма са­вре­ме­не ми­си­је, а по­го­то­во о ме­то­да­ма ње­ног спро­во­ђе­ња, у овом све­тлу до­би­ја­ју дру- га­чи­ји сми­сао те ди­ле­ме по­ста­ју ако не ире­ле­вант­не, он­да сва­ка­ко се­кун­дар­не пре све­га, тре­ба раз­ја­сни­ти шта озна- ча­ва по­јам ми­си­је у пра­во­слав­ном хри- шћан­ству ми­си­ја је нео­дво­ји­ва од на­чи­на жи­во­та то зна­чи да она ни­је спе­ци­јал­ност са­мо све­ште­ни­ка и ве­ро­у- чи­те­ља, већ свих љу­ди ко­ји се­бе до­жи- вља­ва­ју и на­зи­ва­ју хри­шћа­ни­ма сва­ко је по­зван да јав­но све­до­чи сво­ју ве­ру, а не са­мо они за ко­је се то под­ра­зу­ме­ва по при­ро­ди њи­хо­вог по­зи­ва и слу­жбе у цр­кви све­до­че­ње је у ста­ри­ни по­и­сто­ве­ћи- ва­но са му­че­ни­штвом у да­на­шњем вре- ме­ну, ка­да хри­шћан­ство ни­је то­ли­ко спо­ља угро­же­но ко­ли­ко је из­ну­тра рас- тр­за­но, не­ма ви­ше стра­да­ња за хри­ста као у епо­хи ра­не цр­кве ме­ђу­тим, та­ква од­го­вор­ност мо­ра и да­ље би­ти при­сут­на ако она ви­ше не зах­те­ва жр­тво­ва­ње жи­во­та, он­да би ми­ни­мум ко­ји би тре­ба­ло да по­сто­ји код, ако не свих, а он­да ве­ћи­не, био са­др­жан у озбиљ­но­сти схва­та­ња ве­ре и све­га оно­га што она под­ра­зу­ме­ва про­стор и вре­ме у ко­ји­ма да­нас жи­ви­мо зах­те­ва­ју нео­д­ло­жно су­о­ча­ва­ње са овим про­бле­ми­ма мо­ра се схва­ти­ти да пра­во­слав­ни но­ми­на­ли­зам је­сте нај­о- па­сни­ји фал­си­фи­кат и су­ро­гат пра­во- сла­вља ве­ра се да­нас ов­де схва­та као не­што ве­о­ма ко­мот­но и нео­ба­ве­зу­ју­ће чак и го­ре од то­га: као при­ли­ка да се јед­ном или пар пу­та го­ди­шње хе­до­ни- зам обла­чи у ру­хо хри­шћан­ске тра­ди­ци- је ка­да схва­ти­мо да је жи­вот у ве­ри нео­дво­јив од под­ви­га и од­го­вор­но­сти, ко­ји под­ра­зу­ме­ва­ју и по­зна­ва­ње сво­је ве­ре, он­да ће и ми­си­ја цр­кве би­ти ефи- ка­сни­ја ка­да се у јав­ним по­ле­ми­ка­ма не бу­де ин­си­сти­ра­ло на бро­ју љу­ди ко­ји се на по­пи­су из­ја­шња­ва­ју као пра­во­слав­ни хри­шћа­ни, већ ка­да поч­не да се по­кла- ња ве­ћа па­жња су­штин­ској хри­сти­ја­ни- за­ци­ји дру­штва (ко­ја под­ра­зу­ме­ва и ве­ћу со­ци­јал­ну де­лат­ност), ка­да се схва- па­вле ка­ра­стој­ко­вић „је­зик ко­јим го­во­ри да­на­шње пра­во­сла­вље је те­жак и ар­ха­и­чан ње­га раз­у­ме­ју љу­ди ко­ји су од ма­ле­на на­вик­ну­ти на ње­гата­квих је све ма­ње осим то­га раз­у­ме­ју га љу­ди ве­ли­ке кул­ту­ре и они ко­ји има­ју спе­ци­јал­но обра­зо­ва­ње шта да чи­ни­мо ми оста­ли?” ми­хај­ло ми­хај­лов, не­на­уч­не ми­сли свр­хами­си­је јул/август 2011 39 ти да аутентично хришћанство није mainstream, да оно тешко може бити нешто масовно, онда ће и православна мисија бити делотворнија мора се изо- штрити вид и слух за све друштвене проблеме који у суштини јесу проблеми саме цркве слика стања нашег дру- штва нажалост нису литургијска сабра- ња већ црне хронике, криминал, коруп- ција, људи који умиру од глади, болести, хладноће када се све то узме у обзир, онда и прича о мисији и начинима њеног остваривања постаје смислена треба ли кори- стити модерна средства комуни- кације и достиг- нућа савремене технологије или остати при кла- сичним обрасци- ма мисионарења? да су апостоли и ранохришћански мученици преви- ше полемисали о овоме, питање је да ли би се хри- шћанство тако брзо и убедљиво ширило „да се све- тлост ваша светли пред људима“ и „будите со свету“ су били и остали основни принципи на којима почива православна мисија без таквог еван- ђелског става и спремности, питање о начинима преношења хришћанске поруке постаје беспредметно важно је наравно размишљати и о томе да ли сваки медиј може адекватно да послужи мисионарским потребама цркве, али само ако се за полазиште узме љубав према богу и ближњему а ближњи је свако, без обзира на веру, нацију, расу штавише, ближњи је и непријатељ прича о милостивом самарјанину би требало увек и свуда да буде основни образац мисије успостављањем таквог односа према „објекту“ мисије, биће лако решиво и питање метода и сред- става којима то треба чинити неко је једном рекао да је православље и „пустити другога да прође“ а позната је и реченица николаја берђајева да најјачи аргумент против хришћанства јесу сами хришћани имајући у виду ове афоризме, треба да се запитамо где смо данас и куда идемо закључак је једноставан: какви будемо хришћани, такво ће нам бити и сведочење тј мисионарење а последич- но, такво ће бити и духовно стање савре- меног света да ли ћемо у другоме гледати само још један број, који може допринети „да нас буде више него оних других“ или ћемо гледати боголику личност, икону божију због које је и бог постао човек?  јеромонах козма григоријатски – апостол заира, мисионар православља у африци сва­ко је по­зван да све­до­чи сво­ју ве­ру, а не са­мо они за ко­је се то под­ра­зу­ме­ва по при­ро­ди њи­хо­вог по­зи­ва и слу­жбе у цр­кви 40 4/2011 zоче александре, у свакодневном животу увиђамо да мас-медији имају велики утицај на моделовање ствар- ности с обзиром на то, да ли може- мо да кажемо да мас-медији тран- сформишу и мењају црквену свест, и ако да, како? – утицај медија свакако је велик човек је биће заједнице, и као такав је подло- жан утицају других то само по себи није лоше рецимо, можда би нас понекад савладала лењост, али ипак одемо на литургију јер знамо да нас тамо очекују браћа и сестре који ће се питати где смо с друге стране, као што је позна- то, утицаји других могу да буду и непо- вољни мас-медији су изум савременог човека човек није природно предиспо- ниран да на такав начин комуницира није, да кажемо, нормално, да нешто кажете и да то одмах може да види или чује огроман број људи у том смислу су мас-медији потенцијално велико иску- шење, јер отварају могућност за манипу- лацију они пак могу бити употребљени за проповед еванђеља, као помоћно средство, нека савремена агора али и ту морамо бити обазриви, као би наша реч била „у духу и истини“, а не заводљива реч људске мудрости zда ли сматрате да црквена свест може да мења и утиче на мас-медије, и да ли је то њена мисија? – сумњам мас-медији дају слику дру- штва у коме живимо – а то је индивидуа- листичко, егоистичко, потрошачко дру- штво сами мас-медији су истовремено и продукт и један од извора такве дру- штвене ситуације они евентуално могу да послуже за основно информисање о цркви и вери, али су права проповед и право уцрковљење могући једино у лич- ном и литургијском сусрету црква има задатак да преображава свет и она то вазда чини својом литургијом, где се оприсутњује један другачији начин постојања, где се оприсутњује само цар- ство божије док неко не окуси и не види ту другу стварност, не може бити речи о преображају може се утицати само на преображај конкретних људи, па и оних који раде у медијима, али сам скептичан према могућности преобра- жаја медија у целини zможемо ли да сматрамо да у наше време мас-медији преузимају улогу мас-медији могу да евентуално послуже за основно информисање о цркви и вери, али су права проповед и право уцрковљење могући једино у личном и литургијском сусрету раз­го­вор во­ди­ла ми­ла­на ив­ко­вић цркваимас-ме­ди­ји разговор са презвитером мр александром ђаковцем глав­ним и одговорним уред­ником часописа «православље» и «теолошки погледи» јул/август 2011 41 тра­ди­ци­о­нал­них цр­кве­них ин­сти­ту­ци­ја? – медији данас носе опа- сност стварања лажних (вирту- елних) односа, где човек при- видно задовољава своју потре- бу за другим, док другог уства- ри нема то вам је слично као са инстант храном – има укус хране, али уместо хранљивих састојака садржи адитиве и отрове ако се изражавамо богослов- ски тачно, не постоји тако нешто као што су „црквене институције“ постоје црквене службе, и управо оне не смеју да буду инстутицуионализова- не јер ако су институционали- зоване то значи да су постале самодовољне, да имају свој самостални смисао постојања црквене службе – конкретно: епископска, презвитерска, ђаконска и лаичка – увек изи- скују једна другу и не могу да постоје саме за себе кроз историју, црква се по неопход- ности бавила и другим посло- вима: очувањем културне и националне баштине, харита- тивним радом итд и то је добро и благословено, али никада не смемо да заборавимо да то по потреби могу да раде и други, а да оно што чини црква – сједињавање бога и човека у литургији – нико више не може да ради zса­вре­ме­ни ко­му­ни­ко­ло­зи че­сто упо- тре­бља­ва­ју из­раз „ме­ди­ји­за­ци­ја ре­ли­ги­је“ да би озна­чи­ли про­цес кроз ко­ји су се ма­с-ме­ди­ји раз­ви­ли у јед­ну дру­штве­ну ин­сти­ту­ци­ју и по­ста­ли ин­те­грал­ни део дру­штве­не ствар­но- сти да ли мо­же­те не­што ви­ше да нам ка­же­те о то­ме с об­зи­ром да ме­ди­ји све ви­ше пре­у­зи­ма­ју во­де­ћу виртуелни односи медији данас носе опасност стварања лажних (виртуелних) односа, где човек привидно задовољава своју потребу за другим, док другог уствари нема то вам је слично као са инстант храном – има укус хра- не, али уместо хранљивих састојака садржи адитиве и отрове тема броја 42 4/2011 уло­гу у со­ци­ја­ли­за­ци­ји ко­ју је ве­ко­ви- ма има­ла хри­шћан­ска кул­ту­ра и цр­ква? – све се, како кажете „медијизира“ хришћанство је врло непогодно за тај процес зато што није религија оно је делатна вера – вера која се врши кон- кретним служењем светој тројици у конкретној литургијској заједници они који имају такво искуство вере, никада неће моћи да се задовоље медијским, виртуелним, сурогатом вере међутим, они који такво искуство немају, налазе се у опасности да уместо праве и спасоно- сне вере и заједнице са живим богом, прихвате једну бледуњаву и неаутентич- ну сенку вере не може се учествовати у литургији седењем испред телевизора zс обзиром да сте главни уредник православне презентације „верујем“, да ли можете нешто више да нам кажете о утицају интернета на афир- мацију савремене црквене свести самим тим, да ли сматрате да интер- нет комуникација формира једну врсту виртуелне заједнице, тзв cyber ko­i­no­nia-е? – као и свако средство, и интернет може да се употреби и злоупотреби ако га користимо да се информишемо, да разменимо мишљење или да се упозна- мо, то је једно али, ако нам интернет послужи као супституција стварних лич- них сусрета и дружења, онда је то про- машај, грешка, и на концу грех аноним- ност је велики проблем на интернету, не просто због чињенице да не знамо ко нам је саговорник, већ због тога што је сама анонимност суштински исто што и смрт ми желимо да нас бог зна зато на крштењу добијамо име, зато се молимо поименце за живе и упокојене име је веома важно, оно указује на идентитет човека а на интернету се форсира упра- во супротно – безименост укратко: интернет да, али врло опрезно  zоче ву­ка­ши­не, мо­же­те ли не­што да нам ка­же­те о уло­зи и ми­си­ји ма­с-ме­ди­ја у са­вре­ме­ној кул­ту­ри? да ли сма­тра­те да мас-ме­ди­је тре- ба раз­у­ме­ва­ти са­мо у тех­но­ло­шком сми­слу, као оквир и сред­ство за тран­сми­си­ју ре­чи бо­жи­је, еван­ђе- ља, или им мо­же­мо ука­за­ти и не­ко дру­га­чи­је зна­че­ње? – бојим се да није могуће дати прост одговор на ова питања јер се медији, управо попут људи, не могу оцењивати начелно наиме, на нивоу начела, са медијима не постоји никакав проблем, баш као ни са људима као што му само име каже, медиј је средство које по­сре­ду­је, средство које чини људима доступном ин­фор­ма­ци­ју, исти­ну из ових или оних разлога иначе недоступ- ну а људима је истина потребна, како нас учи еванђеље, али добрим делом и нововековне либералне традиције, како би се ослобађали е сад, као што човек первертира на­чел­ну истину о себи да је боголико биће, тако и медији изневеравају своју мисију преношења истине покушајем да сами стварају истину а то стварање истине је запра- во патворење, стварање лажи и коначно, насупрот истини која ослоба- ђа, лаж поробљава нажалост, иза нај- већих медија данас стоје моћне силе које се изгледа једино могу одржати овим поробљавањем оно што ме лич- но највише забрињава је брутално бед- на предвидљивост, прозирност и при- земност тог па­тво­ре­ња истине при- мера ради, обратите пажњу на слику коју нам највећи светски медији серви- рају о ситуацији у либији и провидне пароле којима се прикрива приземност истинских мотива за покретање тог бесмисленог рата раз­го­вор во­ди­ла ми­ла­на ив­ко­вић јул/август 2011 43 ка­да је у пи­та­њу про­по­вед бла­ге ве­сти пу­тем ме­ди­ја, нео­п­ход­но је да узме­мо у об­зир чи­ње­ни­цу да сва­ки ме­диј има сво­ју ло­ги­ку при­ме­ра ра­ди, до­ве­ди­мо до крај­но­сти: про­по­вед у ам­би­јен­ту гран­да или не­ког слич­ног оп­скур­ног па­ра­кул­тур­ног фе­но­ме­на би­ће део гран­да, а не про­по­вед, јер се не мо­же­те игра­ти ра­зу­ма на те­ре­ну ап­со­лут­не до­ми­на­ци­је ап­сур­да zка­ко ви ви­ди­те са­вре­ме­ног чо­ве­ка с об­зи­ром да ве­ћи­на ко­му­ни­ко­ло­га сма- тра да ма­с-ме­ди­ји об­ли­ку­ју ствар- ност та­ко да лич­ни од­нос из­ме­ђу љу­ди све ви­ше иш­че­за­ва? – ми­слим да је та тврд­ња у осно­ви по­гре­шна лич­ни ка­рак­тер од­но­са ни­је не­што што се мо­же из­ме­ри­ти не по­сто- је кри­те­ри­ју­ми ко­је не­ки од­нос тре­ба да ис­пу­ни ка­ко би по­стао ли­чан та­ко, упр- кос смр­ти, ми оста­је­мо у лич­ном од­но­су са пре­ми­ну­ли­ма шта­ви­ше, ја ве­ру­јем да медији и еванђеље раз­го­вор са пре­зви­те­ром ву­ка­ши­ном ми­ли­ће­ви­ћем глав­ним и од­го­вор­ним уред­ни­ком ра­ди­ја ар­хи­е­пи­ско­пи­је бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке „сло­во љуб­ве” са ме­ди­ји­ма не по­сто­ји ни­ка­кав про­блем, баш као ни са љу­ди­ма као што му са­мо име ка­же, ме­диј је сред­ство ко­је по­сре­ду­је и нај­при­сни­ји лич­ни од­нос по­сре­до­ван је ре­чи­ма, по­гле­дом, до­ди­ром ни­шта од ово­га по­је­ди­нач­но не мо­же да до­пре и из­ра­зи у пот­пу­но­сти оно што је лич­но тема броја 44 4/2011 сам у некој врсти личног односа са људима који су живели стотинама годи- на пре мене прочитао сам неку њихову реченицу, видео њихову слику или сли- ку коју су насликали, и верујем да сам се дотакао њихове личности лич­но је неизразиво, оно је једино што заиста припада сфери слободе посредованост неког односа не значи да се тиме нужно укида његов лич­ни карактер и најпри- снији лични однос посредован је речи- ма, погледом, доди- ром ништа од ово- га појединачно не може да допре и изрази у потпуно- сти оно што је лич- но као што рекох, верујем да је основ- ни проблем са са­вре­ме­ним, али и све­вре­ме­ним чове- ком масе, то што пристаје на лаж zда ли мислите да је могуће активно партиципирати у неком религијском обреду путем мас-медија: интернета, радија, теле- визије итд? – да, уколико апсолутно не постоји други начин верујем да човек који је болешћу везан за кревет, некакав при- нудни затвореник и сл, могу стварно учествовати у литургији до које допиру путем медија како? силом духа свето- га који и иначе надомешта све људске слабости са друге стране, свако ко без довољно оправданог разлога изабере да уместо одласка у сабрање „учествује“ путем медија лаже и себе и литургију zне­ки те­о­ре­ти­ча­ри фил­ма сма­тра­ју да ма­с-ме­ди­ји (нпр би­о­скоп као мо­дер­на-тех­но про­по­ве­да­о­ни­ца), ими­ти­ра­ју све­ште­ни ли­тур­гиј­ски про­стор и да ти­ме иза­зи­ва­ју не­ку вр­сту псе­у­до-ре­ли­ги­о­зног ис­ку­ства? шта ви ми­сли­те о то­ме? – лично, под ре­ли­гиј­ским подразуме- вам све оно што ме везује за бога а верујем да ме за бога везује свака сфе- ра живота у којој се дотичем неизрази- вог о коме смо говорили, можда на првом месту уметности у том смислу, немам проблем да, упркос свим пара- доксима, усхићење које осећам прили- ком сусрета са (за мене лич­но) истин- ском уметношћу опишем као рели- гијско, без онога псе­у­до не мислим да је то у било каквој супротно- сти са литургијом; мислим да је то што сусрећем њен одраз, њен део, упр- кос свој фор­мал­ној несагласности zоче ву­ка­ши­не, ви сте глав­ни и од­го- вор­ни уред­ник цр­кве­ног ра­ди­ја „сло- во љуб­ве“ мо­же­те ли не­што ви­ше да нам ка­же­те о том ра­ди­ју, ње­го­вој ми­си­ји и уло­зи у ак­ту­ел­ним ма­с-ме- ди­ји­ма? – мислим да је у нашем часопису недавно објављен текст о радију „слово љубве“ који доста подробно говори о настанку радија, његовој мисији и сл лично, када се отклоне сви практични проблеми, питања са којима се свако- дневно суочавамо, верујем да читав тај подухват у својој основи треба да буде позив на разговор, подстицај људској слободи да одговори на позив еванђе- ља у том кључу се трудимо да осмисли- мо програм радија „слово љубве“  у духу је све могуће верујем да човек који је болешћу везан за кревет, некакав принудни затвореник и сл, могу стварно учествовати у литургији до које допиру путем медија како? силом духа светога који и иначе надоме- шта све људске слабости са друге стране, свако ко без довољно оправданог разлога изабере да уместо одласка у сабрање „уче- ствује“ путем медија лаже и себе и литургију јул/август 2011 45 тек пред крај прошлог ве- ка заједно са националним освећењем и обновом све- сти долази до постепеног помињања цркве у медијима садржаји верске конотације полако, али сигурно по- чињу попримати легитимитет у свим радијским и телевизијским програми- ма, што је изазвало опречна мишљења наиме, морамо приметити да се данас могу чути и приговори цркви како је све присутнија у јавном животу, да се дотиче питања која се не тичу ње саме, односно њеног уређења, да је за државу која је проевропски орјентисана сарад- ња са црквом изузетно погубна овакав став заузимају они који гледа- ју на цркву као на највећу препреку у спровођењу својих идеја у оквирима овога света позивајући се на секулари- зам, они сматрају да је вера потпуно приватна ствар те да је црква слободна чинити и радити, али само унутар себе саме, без икаквог уплитања у горућа друштвена питања, а верници – црква – немају ни право да се уплићу у јавни живот присталице оваквог мишљења се позивају на закон, односно на члан 11 устава србије којим је дефинисан однос цркве и државе, где се каже да су „ цркве и верске заједнице одвојене од државе“ међутим, евидентно је све веће присуство цркве у медијима, пого- тово у електронским, мада знатно је више оних који говоре о цркви и про- блемима са којима се она сусреће, него што је то само њено присуство по речима епископа јегарског г порфири- ја, цркви је „ потребно да има про- стор у електронским медијима, и то јав- ним, унутар којег бисмо ми сами о себи по савести сведочили напомињем да се у овој држави 95% становништва изја- снило да верује у бога природно је да овај проценат грађана који својим поре- зом између осталог финансијски издр- жавају медије, имају право на програме са верским садржајима“ медији су плод људске цивилизације и црква је позвана да својим ставом и учешћем дâ позитиван садржај овом ме­ди­ји су плод људ­ске ци­ви­ли­за­ци­је и цр­ква је по­зва­на да сво­јим ста­вом и уче­шћем дâ по­зи­ти­ван са­др­жај овом про­дук­ту чо­ве­чан- ства она је по­зва­на да уче­ству­је у сва­ко­днев­ном жи­во­ту сво­јих чла­но­ва, а ме­ди­ји пру­жа­ју мо­гућ­ност да цр­ква иза­ђе из са­ме се­бе и про­по­ве­да је­ван­ђе­ље на је­дан но­ви на­чин протонамесник драган јаковљевић присуство цркве у медијима тема броја 46 4/2011 про­дук­ту чо­ве­чан­ства она је по­зва­на да уче­ству­је у сва­ко­днев­ном жи­во­ту сво­јих чла­но­ва, а ме­ди­ји пру­жа­ју мо­гућ- ност да цр­ква иза­ђе из са­ме се­бе и и про­по­ве­да је­ван­ђе­ље на је­дан но­ви на­чин ко­ји је при­сту­па­чан ши­ро­ком ауди­то­ри­ју­му, сле­ду­ју­ћи хри­сто­ву за­по- вест: „иди­те, да­кле и на­у­чи­те све на­ро- де кр­сте­ћи их у име оца и си­на и све- то­га ду­ха, уче­ћи их да др­же све што сам вам за­по­ве­дио“ (мт 28, 19) да­нас је срп­ска цр­ква све ви­ше при­сут­на у жи­во­ту сво­јих вер- ни­ка по­сред­ством цр­кве­них ме­ди­ја (ра­ди­ја и те­ле­ви­зи­је), а и све је ве­ћи број веб сај­то­ва, ко­ји ве­ћим де­лом вр­ше ин­фор­ма­тив­ну функ- ци­ју цр­кве­ни ме­ди­ји као по­тре­ба цр­кве осни­ва­ње цр­кве- них ме­ди­ја ни­је у су­прот­но­сти са уну- тра­шњим уре­ђе­њем и про­пи­си­ма цр­кве, већ је овај на­чин ми­си­је по­же­љан устав спц, у чла­ну 108, став 3, „ упу­ћу­је и обо­дра­ва све- штен­ство и на­род да осну­ју и ор­га­ни­зу- ју ре­ли­ги­о­зно-до­бро­твор­не, ду­хов­но- про­свет­не, ро­до­љу­би­ве и уоп­ште ко­ри- сне уста­но­ве за на­пре­дак ве­ре и мо­ра­ла у на­ро­ду“1 у чла­ну 69, ко­ји од­ре­ђу­је де­ло­круг све­тог ар­хи­је­реј­ског са­бо­ра, став 2 ка­же се да са­бор „ уре­ђу­је уну- тра­шњу и спо­ља­шњу ми­си­ју цр­кве ра­ди утвр­ђе­ња, од­бра­не и ши­ре­ња пра­во- 1 устав српске православне цркве ; дру­го из­да- ње све­тог ар­хи­је­реј­ског си­но­да; бе­о­град 1957, пре­у­зе­то са http://wwwscribdcom/doc/2871398/ слав­не ве­ре и чи­сто­те хри­шћан­ског мо­ра­ла; уста­но­вља­ва за то по­треб­не ор­га­не и осни­ва по­треб­не за­во­де, уста- но­ве и удру­же­ња“2 све­ти ар­хи­је­реј­ски си­нод чла­ном 70 овла­шћен је да се „ ста­ра о ши­ре­њу пра­во­слав­не ве­ре и ру­ко­во­ди по­сло­ви­ма уну­тра­шње и спо- ља­шње ми­си­је“3 став 8 овог чла­на је­ди- ни се кон­крет­но од­но­си на ин­фор­ма- тив­ну де­лат­ност њи­ме се ре­гу­ли­ше да све­ти ар­хи­је­реј­ски си­нод „ би­ра уред­ни­ка и упра­вља слу- жбе­ним ли­стом срп­ске пра­во­слав­не цр­кве и дру­гим зва­нич­ним из­да- њи­ма“4 и по­ред го­ре на­ве­де- них ре­а­ли­зо­ва­них про­је- ка­та и отва­ра­ња цр­кве- них ме­ди­ја, др­жа­ва и да­ље свр­ста­ва цр­кву у де­ло­круг ци­вил­них де­лат­но­сти, од­но­сно не­вла­дин сек­тор она до­зво­ља­ва цр­кви да има са­вре­ме­на сред­ства ко­му­ни­ка­ци­је и ин­фор- ми­са­ња, али са­мо на ло­кал­ном ни­воу ка­ква је бу­дућ­ност тих ме­ди­ја умно­го­ме за­ви­си и од са­рад­ње са ло­кал­ном вла­шћу, ко­ја ни­је ре­гу­ли­са­на ни­ка­квим до­ку­мен­ти­ма већ је пре­пу­ште­на сло­бо­ди во­ље оту­да је са­свим оправ­дан став епи- ско­па пор­фи­ри­ја ка­да ка­же да је „ пра­во цр­кве да зах­те­ва од др­жа­ве про- стор у јав­ним ра­дио-ди­фу­зним сер­ви­си- ма, и да пра­во­сла­вље тре­ба да има, уко- ли­ко је мо­гу­ће, сво­ју те­ле­ви­зи­ју и свој 2 исто 3 исто 4 исто јул/август 2011 47 ра­дио“5 цр­ква би та­да има­ла свој ме­диј­ски про­стор, ко­ји би са­мо­стал­но уре­ђи­ва­ла и про­мо­ви­са­ла сво­је вред­но- сти и из­бе­гла би са­да­шњу по­зи­ци­ју не­ко­га ко се бра­ни од ра­зних кле­ве­та и на­па­да, из­да­ју­ћи са­оп­ште­ња и ин­тер­вјуе дру­гим сер­ви­си­ма је­дин­стве­на ра­дио и те­ле­ви­зи­ја срп­ске цр­кве пру­жи­ла би мо­гућ­ност да се сва­ко ко је за­ин­те­ре­со- ван укљу­чи, по­гле­да и ра­су­ди о свим пи­та­њи­ма ко­ја га ин­те­ре­су­ју, до­бив­ши од­го­вор од оних ко­ји има­ју ис­ку­стве­но све­до­че­ње је­ван­ђе­ља црква и савремени видови комуни- кације (интернет) као што смо ви­де­ли, цр­ква још у пот­пу­но­сти ни­је за­до­би­ла свој је­дин- ствен ме­диј­ски про­стор (ми­сли­мо на ра­дио и те­ле­ви­зи­ју), а пред њом се отва­ра но­ви вид са­вре­ме­не ко­му­ни­ка- ци­је, ко­ји сва­ка­ко пре­ва­зи­ла­зи на­ци­о- нал­не и др­жав­не окви­ре, а то је ин­тер- нет пред­но­сти ин­тер­не­та су то што је он до­сту­пан сви­ма у све­ту, то што му је пр­вен­стве­но окре­ну­та и сва­ко­днев­но 5 епи­скоп је­гар­ски пор­фи­ри­је, цр­ква и ме­ди­ји, пре­да­ва­ње по­во­дом про­сла­ве 900 бро­ја „пра­во- сла­вља“ ; пре­у­зе­то са http://pra­vo­sla­vljespcrs/ broj/962/tekst/cr­kva-i-me­di­ji/ га ко­ри­сти мла­ђа по­пу­ла­ци­ја, као и то што ну­ди лак при­ступ ин­фор­ма­ци­ја­ма сва­ка­ко ин­тер­нет пред­ста­вља ве­ли­ки по­тен­ци­јал као глав­но ми­си­о­нар­ско сред­ство пра­во­слав­не цр­кве у но­вом ми­ле­ни­ју­му од­нос цр­кве пре­ма са­вре­ме­ним ме­ди- ји­ма – ин­тер­не­ту, мо­гли би­смо да ока- рак­те­ри­ше­мо као „кри­тич­ки, али у сми- слу плод­не кри­тич­ке син­те­зе, а не не­плод­ног кри­ти­ци­зма ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је се, сто­га, не при­хва­та­ју или од­би­ја­ју као та­кве, већ се ука­зу­је на њи­хо­ву пра­вил­ну од­но­сно по­гре­шну упо­тре­бу, али не са тех­нич­ког аспек­та“6 из на­ве­де­ног се ви­ди да се цр­ква не про­ти­ви но­вом ви­ду ко­му­ни­ка­ци­је, већ има кри­тич­ки став пре­ма мо­гућ­но­сти­ма ко­је чо­ве­чан­ству пру­жа ра­зно­ли­кост, као и брз при­ступ ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је мо­гу ути­ца­ти на про­ме­ну од­но­са пре­ма све­ту и чо­ве­ку, од­но­сно, ко­је мо­гу тран- сфор­ми­са­ти жи­вот мо­дер­ног чо­ве­ка ме­ђу­тим, цр­ква је по­зва­на да и овај ме­диј­ски про­стор осми­сли и да ука­же на све штет­не по­сле­ди­це ко­је мо­же до­не­ти, као и на сми­сле­но ко­ри­шће­ње ове вр­сте ме­ди­ја мо­жда је ов­де уме­сно 6 оли­вер су­бо­тић, „пра­во­сла­вље и ин­фор­ма- ци­о­не тех­но­ло­ги­је“, пре­у­зе­то са httpp//pr­аvo­sla- vljespcrs/broj/971/tekst/pra­vo­sla­vlje-i-in­for­ma­ci­o- ne-teh­no­lo­gi­je/ тема броја 48 4/2011 по­ме­ну­ти из­ја­ву бла­же­но­по­чив­шег па­три­јар­ха мо­сков­ског и це­ле ру­си­је алек­се­ја ii: „ве­ли­ку по­моћ про­по­ве­ди је­ван­ђе­ља пред­ста­вља­ју по­ве­ћа­не ин­фор­ма­ци­о­не мо­гућ­но­сти и отво­ре­но- сти раз­ли­чи­тих сло­је­ва на­шег дру­штва пре­ма цр­кви у тим усло­ви­ма па­стир је при­зван да са по­себ­ном рев­но­шћу све- до­чи о исти­ни, раз­об­ли­ча­ва грех и не­прав­ду“7 ве­ро­ват­но да је из ова­квог ста­ва ру­ске цр­кве и ње­ног од­но­са пре- ма ин­тер­не­ту про­ис­те­кла иде­ја и ство- рен је­дан пор­тал – про­стор на ин­тер­не- ту, на адре­си http://wwwhristianstvoru/ – који има тенденцију обједињења све- православне тематике која постоји на интернету, и који представља неку врсту „информационе оазе или смерни- це ка страницама православне тематике“8 црква је све присутнија на интернету и полако осмишљава своју мисију на њему интернет као средство за мисионарску делатност велика распрострањеност и свакоднев- но коришћење интернета, већином код млађе популације, његова практична при- мена у свакодневном животу, велики број садржаја итд чини га најмасовнијим средством комуникације савременог друштва овакву могућност – коју пружа овај медиј – црква треба да осмисли својим присуством на њему, у циљу ширења имена божијег „сваком створењу“ (мт 10, 15) присуство православља на интернету је свакодневно све веће, а и различит је дијапазон 7 па­три­јарх мо­сков­ски алек­сеј ii, го­вор на отва­ра­њу кон­фе­рен­ци­је „па­стир­ство, тра­ди­ци­је и са­вре­ме­ност ка сто­го­ди­шњи­ци упо­ко­је­ња све- тог јо­ва­на крон­штан­ског“, пре­у­зе­то са http:// wwwprav­mirru/ar­tic­le_3457html 8 о су­бо­тић, нав де­ло материјала који се пружа посетиоцима све ово требало би да нас охрабрује и подстиче на даљи рад и осмишљавање даљег деловања у циљу послања које је наш императив, „као што отац посла мене и ја шаљем вас“ (јн 20, 21), тако је црква позвана да сведочи христа којој је он глава, јер све што чини кроз њу, господ чини „тако да наша главна брига није шта предузети, већ како бити живи сведок господњег присуства у свету“9 ово нас упућује на то да православни медији, па и интернет, никако не смеју постати само информативни, јер онда – иако пру- жамо информације и проповедамо христа, али не позивамо на дело љубави и на веру која је делатна и која се остварује у овоме свету овде и сада – сами ћемо себе свести на информативни сервис, који не позива на учешће у благо- датном животу у христу и који се не стара о свакој души са сваким дуготрпљењем и назидањем (2тим 4, 2 ) интернет пружа могућност да се посети- оци православних сајтова укључе у дијалог на разним форумима, да постављају питања, добијају одговоре, чак и да разговарају лично са свештеником-духов- ником редовно обнављање садржаја од стране администратора унеће свежину на страницу и заинтересовати посетиоце; сведочења савременика о искуственом животу у цркви и обједињавање сличних пројеката са православном тематиком отвара све више могућности ширењу цркве, која у свету подела и конкуренција треба да буде јединствена и своју мисију врши као „једна, света, саборна и апостолска црква“  текст је део шире опсервације под називом „улога електронских медија у мисији цркве“ 9 ар­хи­е­пи­скоп ана­ста­си­је (ја­ну­ла­тос); „пра­во- сла­вље и ми­си­ја“, пре­у­зе­то са http:// wwwma­na- stir-le­pa­vi­naorg/ar­hi­va/no­vo­sti/in­dexphp/we­blog/ print/ar­hi­e­pi­skop_anas јул/август 2011 49 ка­да се го­во­ри о од­но­су пра­во- сла­вља и рок му­зи­ке, тај од­нос се вр­ло че­сто мо­же схва­ти­ти као ан­та­го­ни­стич­ки с јед­не стра­не има­мо го­то­во чи­та­ву кул­ту­ру чи­је су вред- но­сти по­бу­на и бун­тов­ни­штво, жи­вот без пра­ви­ла и огра­ни­че­ња по пи­та­њу сек­су­ал­но­сти, сло­бод­на упо­тре­ба ал- ко­хо­ла, ла­ких и те­шких дро­га, не­кон- вен­ци­о­на­лан жи­вот, с дру­ге ду­хов­ни жи­вот, сми­ре­ност, до­бро­чин­ство не- ко би ре­као да је на јед­ној стра­ни зло, а на дру­гој до­бро да ли је баш та­ко? тач­но је да рок му­зи­ка и рок кул­ту­ра ни­су са­мо обич­но слу­ша­ње и ужи­ва- ни­шта ни­је ло­ше са­мо по се­би, већ у за­ви­сно­сти од то­га на ко­ји на­чин се ко­ри­стита­ко и са­вре­ме­на рок му­зи­ка рок му­зи­ка мо­же би­ти и сред­ство пу­тем ко­га ће мла­ди љу­ди, чи­ји је бунт про­тив дру­штва и не­прав­ди, вр­ло че­сто оправ­дан, на­ћи пут до бо­га владимир марјановић хришћанска рок мисија тема броја 50 4/2011 ње у музици већ претпостављају једну специфичну философију живота и поглед на свет истина, и само одређе- ње рок музике и рок културе је толико широко да она данас обухвата велики број разноразних праваца, жанрова и поджанрова рок музика и рок кул- тура данас су присутне готово на свим конти- нентима и оне обликују животе милиона младих људи прошле су кроз бројне фазе и покре- нуле бројне револуци- је, срушиле табуе рок музика је постала нешто уобичајено, устаљено, и као таква део огромне музичке индустрије но, ипак и поред комерци- јализације и постепеног прихватања, рок музика представља незаоби- лазан фактор са тим фактором се сусреће и православна црква у свом мисионарском ра- ду, поготово ако је реч о младима хри­шћан­ски рок познато је да је на западу, пре свега у аме- рици још шездесетих година када је хипи покрет био на свом врхунцу настао један нови правац у рок музи- ци реч је о тзв хри- шћанском року наиме, део хипи фило- софије и хипи контракултуре било је и трагање за духовношћу, додуше на алтернативне начине (кроз интересова- ње за источне религије, најчешће) али један део хипика прихвата хришћан- ство у његовој радикалној протестант- ској варијанти, кроз тзв исусов покрет хипи – хришћане су други хипици који нису били хришћани пежоративно називали „исусови фри- кови“, мада су касније они сами прихватили те нази- ве многи од њих су поку- шали да живе по угледу на ране хришћане у кому- нама – заједницама које су биле засноване на хри- шћанским идеалима вре- меном, са настанком број- них жанрова у рок музи- ци концепт хришћанског рока се прилагођавао настанку бројних жанро- ва убрзо су настали бен- дови који свирају хри- шћански панк, метал, ска, хард кор и слично оно што је врло занимљиво јесте да су неки од воде- ћих људи у тзв исусовом покрету попут дуана педерсона и џека спаркса касније постали право- славни дуан педерсон се и замонашио и постао архимандрит у оквиру антиохијске патријаршије у америци, а данас је акти- ван у раду са затвореници- ма и у православним земљама постоје рок бен- дови који своју музику базирају на верској тема- тици у русији је то бенд „алиса“ (који је свирао и у београду на тргу републике за видов- дан 2008), „црна кафа“ и бројни други песме ових бендова често су инспири- сане патриотским или историјским темама код нас се елементи хришћан- чудан пут у цркву оно што је врло занимљиво јесте да су неки од водећих људи у тзв исусо- вом покрету попут дуана педерсона и џека спаркса касни- је постали право- славни дуан педер- сон се и замонашио и постао архиман- дрит у оквиру анти- охијске патријарши- је у америци, а данас је активан у раду са затворени- цима архимандрит ду­ан пе­дер­сон јул/август 2011 51 ског рока могу пронаћи у музици група као што су: „бјесови“, „партибрејкер- си“ и сл наравно, овде није реч о вер- ској пропаганди путем рок музике, већ стваралаштву које у себи садржи лич- ни доживљај вере ништа није лоше само по себи, већ у зависности од тога на који начин се користи тако и савре- мена рок музика може се користити на зло, ако пропагира начин живота заснован на егоизму, а који се манифе- стује кроз алкохолизам, наркоманију, жељу за стицањем богатства и сл али може бити и средство путем кога ће млади људи, чији је бунт против дру- штва и неправди, врло често оправдан, наћи пут до бога пра­во­слав­ни фан­зин „смрт све­ту“ један од важних елемената „андер- граунд културе“ јесте и издавање алтернативних часописа фанзина, који се дистрибуиурају приватним канали- ма, на концертима, окупљањима за време хипи покрета као и панка, фанзини су имали веома важну улогу један од таквих фанзина јесте и фанзин death to the world – „смрт свету“ који издаје братство св германа аља- ског код сан франциска фанзин су 1994 године покренули бивши панкери који су се обратили у пра- вославље изглед фанзина је црно-бели и дизајниран је попут многих панк -фанзина ипак, садржај фанзина је чисто правосла- ван и у њему се могу про- читати бројна житија све- тих, поготово оних светите- ља који су били „у сукобу са светом“- мученици, јуро- диви назив „смрт за свет“ преузет је из једног текста светог исака сирина, а термин свет означава заправо – страсти поред часописа, постоји велики број црних мајица са крстовима, лобањама и нат- писима на енглеском death to the world један од циљева овог фанзина јесте привући бунтовничку дарк, метал и панк популацију младих и приближити им православље на алтер- нативан начин зато су и места дистрибуције андерграунд места, панк свирке и концерти * многима овакав начин мисионарења међу младима није прихватљив и може деловати као да се спаја оно што није спојиво ипак, ако знамо да су у исто- рији цркве мисионари ширили јеван- ђеље на различитим језицима и пра- вославну веру уграђивали у национал- не културе, онда је сасвим прихватљи- во да се и на овакав алтернативан начин путем рок музике, шири право- славна вера  тема броја 52 4/2011 δ а­на­шњи чо­век ко­ји жи­ви у гра- ду (по­не­кад ка­жем да се у гра­ду, на­ро­чи­то бе­о­гра­ду, жи­ви „као на тр­ка­ма“) као да ни­је све­стан ко­ли­ко је из­ло­жен ути­ца­ју ме­ди­ја и ко­ли­ко свој жи­вот усме­ра­ва ка истим – не­све­сно, али и све­сно био сам де­сет да­на у ма­на­сти­ру сту­де­ни­ца, и иако сам имао при­ступ ин­тер- не­ту (а они ко­ји ме­не по­зна­ју, зна­ју и да сам ско­ро стал­но он­лајн), не мо­гу ре­ћи да сам пра­тио де­ша­ва­ња ван ма­на­сти­ра на­су­прот „ван­ма­на­стир­ске“ сва- ко­дне­ви­це, жи­вот та­мо био ми је усме­рен на бо­го­слу­же­ња и на оста­ле оба­ве­зе ко­је сам имао дан ми је тра­јао ду­же – вре­ме је бр­зо про­ла­зи- ло, али је ко­ли­чи­на вре­ме­на ис­пу­ње­ног ра­зним ак­тив­но­сти­ма би­ла да­ле­ко ве­ћа не­го у гра­ду (где бар тре­ћи­ну вре­ме­на про­ве­дем у „пра­зном хо­ду“ и у пре­во- зу) по по­врат­ку у град при­ме­тио сам не­што што увек при­ме­тим по­сле та- квог од­су­ства из истог – у гра­ду су нам чу­ла бу­квал­но (и знам да ће ово зву­ча- ти гру­бо) си­ло­ва­на од стра­не нај­ра­зли- чи­ти­јих ме­ди­ја и ин­фор­ма­ци­ја ко­је нам они са­оп­шта­ва­ју – хте­ли ми то или не док смо у ма­на­сти­ру усме­ре­ни рит­мом ко­ји од­ре­ђу­је рас­по­ред бо­го­слу­же­ња, у гра­ду има­мо дру­га­чи­је оба­ве­зе ко­је бар де­ли­мич­но од­ре­ђу­је­мо пре­ма ин- фор­ма­ци­ја­ма ко­је до­би­ја­мо из ме­ди­ја (нај­ба­нал­ни­је: ка­ко ће­мо се да­тог да­на обу­ћи од­ре­ђу­је­мо пре­ма вре­мен­ској прог­но­зи) че­сто пак до­пу­шта­мо и да нам па­жњу од­вла­че ства­ри ко­је не­ма­ју ни­ка- квог су­штин­ског зна­ча­ја за наш жи­вот, ба­ви­мо се „ли­ко­ви­ма“ из „ри­ја­ли- ти“ еми­си­ја, про­во­ди­мо са­те и са­те на ин­тер- нет-фо­ру­ми­ма во­де­ћи рас­пра­ве ко­ји­ма не­ма кра­ја, а обич­но ни свр­хе (осим пот­хра- њи­ва­ња соп­стве­не су­је­те и ега), или пак пред те­ле­ви­зо­ром, гле­да­ју­ћи нај­но- ви­је ве­сти, обич­но на­би­је­не не­га­тив- ним „ви­бра­ци­ја­ма“ ко­ји­ма се тру­је­мо, или гле­да­ју­ћи раз­не еми­си­је у ко­ји­ма се при­ча о пот­пу­но три­ви­јал­ним ства- ри­ма из жи­во­та „по­зна­тих“, и та­ко за­бо­ра­ви­мо по­тре­бу (а и оба­ве­зу) да се недељни инцидент од­ла­зак не­де­љом на ли­тур­ги­ју нам је ин­ци- дент, и он­да у хра­му сто- ји­мо јед­ни по­ред дру­гих као стран­ци, па чак до­жи­вља­ва­мо и ка­ко нам дру­ги сме­та у „лич­ној мо­ли­тви“ за­што мо­ра­мо да иде­мо на дру­га ме­ста да тра­жи­мо го­спо­да, ка­да је он увек ту, у сва­ком хра­му, на сва­којли­тур­ги­ји? ми­љан та­нић за­ми­слижи­вот у рит­мули­тур­ги­је јул/август 2011 53 ба­ви­мо са­ми со­бом до­пу­шта­мо да­кле да нам се хри­стос из­ме­сти из цен­тра па­жње и да га од­ме­не ра­зни „ли­ко­ви“ из ме­ди­ја с ко­ји­ма ни­ка­квог до­ди­ра не­ма­мо и ко­ји спрам ње­га за­пра­во ни­су ни ствар­ни, али се иден­ти­фи­ку- је­мо с њи­ма јер је та­ко лак­ше од­ла­зак не­де­љом на ли­тур­ги­ју нам је ин­ци­дент, и он­да у хра­му сто­ји­мо јед­ни по­ред дру­гих као стран­ци, па чак до­жи­вља- ва­мо и ка­ко нам дру­ги сме­та у „лич- ној мо­ли­тви“ за­ми­сли­те са­да, са­мо на тре­ну­так, да има­мо лук­суз да се у гра­ду огра­ди­мо од ме­ди­ја и ин­фор­ма­ци­ја ко- је нам ни­су за­и­ста по­треб­не, да иде­мо сва­ког да­на на сва бо­го­слу­же­ња, да се пот­пу­но – сход­но јек­те­ни­ји – пре­да­мо хри­сту, ко­ји би тре­ба­ло да је „глав­на зве­зда“ жи­во­та сва­ког хри­шћа­ни­на при­том би­смо на­рав- но мо­ра­ли да има­мо по­сао ко­ји до­зво­ља­ва да про­во­ди­мо то­ли- ко вре­ме­на у хра­му и мо­ли­тви ве­ћи­на нас ће без да­љег раз­ми- шља­ња од­ба­ци­ти та­кву за­ми­сао и ре­ћи да је то не­мо­гу­ће ме- ђу­тим, пре­ра­чу­нај­те са­мо ко­ли­ко вре­ме­на днев­но про­ве­де­те у већ по­ме­ну­том „пра- зном хо­ду“, и пи­тај­те се за­што то вре­ме не ко­ри­сти­мо за оно што би нас во­ди­ло ка хри­сту, ко­ји је је- ди­ни ствар­ни жи­вот за­што до­пу­шта­мо при­зем­но­сти да нас оп­хр­ва и убе­ди нас да не мо­же­мо би­ти бо- љи, да је жи­вот у гра- ду ето та­кав ка­кав је и да не мо­же­мо да се ме­ња­мо? за­што је по- треб­но да оде­мо у ма­на­стир да би­смо уви­де­ли шта је хри­шћан­ска ствар­ност, а шта не, и за­што то осе­ћа­ње ко­је нас та­мо об­у­зме не га­ји­мо и по по­врат­ку у град? за­што га пу­шта­мо да уве­не, иш- че­зне, утих­не и не­ста­не? за­што мо­ра­мо да иде­мо на дру­га ме­ста да тра­жи­мо го- спо­да, ка­да је он увек ту, у сва­ком хра- му, на сва­кој ли­тур­ги­ји? за­што че­ка­мо и тра­жи­мо не­ког да нам бу­де при­мер, уме­сто да га са­ми да­је­мо? ја на сва ова пи­та­ња не­мам ја­сан од­го­вор а ми­слим да он ни­је то­ли­ко ни по­тре­бан до­вољ- но је би­ти све­стан чи­ње­ни­це, нај­про- сти­је и нај­ствар­ни­је мо­гу­ће, да нам се на ли­тур­ги­ји сам бог да­је у при­че­шћу и да је то за­пра­во удар­на вест – али не за је­дан дан, не­де­љу, ме­сец или го­ди­ну, не­го за цео жи­вот  тема броја винова лоза у светогорском манастиру ставроникита 54 4/2011 „пру­жам ру­ку пре­ма ту­шу, ста­вљам пр­сте на ру­чи­цу, по­ла­ко је окре­ћем на ле­во са­мо што сам се про­бу­дио, очи су ми још пу­не сна, али сам са­вр­ше­но све­стан да је по­крет ко­ји упра­во пра­вим да бих за­по­чео свој дан за­пра­во од­лу­чу­ју- ћи и уз­ви­шен чин ко­ји ме исто­вре­ме­но спа­ја и са кул­ту­ром и са при­ро­дом, са ми­ле­ни­ју­ми­ма људ­ске ци­ви­ли­за­ци­је и мар­љи­вим де­ла­њем ге­о­ло­шких раз­до­бља ко­ја су уоб­ли­чи­ла пла­не­ту оно што тра­жим од ту­ша је­сте да ми пре све­га по­твр­ди да сам го­спо­дар во­де, да при­па­дам оном де­лу чо­ве­чан­ства ко­ји је за­хва­љу­ју­ћи тру­ду ге­не­ра­ци­ја на­сле­дио по­вла­сти­цу да по­зи­ва се­би во­ду јед­но- став­ним окре­та­њем сла­ви­не, да имам пред­ност да жи­вим у јед­ном ве­ку и на јед­ном ме­сту где се у сва­ком тре­нут­ку мо­же ужи­ва­ти у нај­ве­ћем мо­гу­ћем из­о­би­љу про­зрач­не во­де а да би се то чу­до по­на­вља­ло сва­ког да­на, знам да је по­тре­бан чи­тав низ сло- же­них усло­ва, те сто­га отва­ра­ње че­сме не мо­же би­ти од­су­тан и ма­хи­на­лан по­крет, већ зах­те­ва са­бра­ност, пре­да­ва- ње из ду­би­не ду­ше и ево, во­да се на мој по­зив пе­ње це­ви­ма, на­ди­ре“ итало калвино, пре него што кажеш „хало“ за­што по­крет о ко­ме пи­ше ита­ло кал­ви­но не мо­же би­ти од­су­тан и ма­хи­на­лан, већ зах­те­ва са­бра- ност, пре­да­ва­ње из ду­би­не ду­ше? не­ко мо­же пу­сти­ти во­ду из че­сме ма­хи­нал­но, без па­жње, без би­ло ка­квог пре­да­ва­ња из ду­би­не ду­ше на­рав­но, то је тач­но, али тај не­ко он­да не би био чо­век у пу­ном сми­слу те ре­чи, већ кр­њи, па­ли чо­век, чо­век ко­ји још ни­је (це­ло­сан) да тај чо­век ни­је, од­но­сно, да још ни­је це­ло­сан, ви­ди се са­мо на осно­ву дру­гог чо­ве­ка, оно­га ко­ји већ са­да по­сто­ји, чо­ве­ка ко­ји већ у са­да- шњо­сти жи­ви жи­вот бу­ду­ћег ве­ка тај це­ло­сни чо­век има две ка­рак­те­ри­сти­ке ко­је се мо­гу пре­по­зна­ти на осно­ву по­кре­та ко­јим по­вла­чи ру­чи­цу на че­сми на­и­ме, пр­во, ње­гов по­крет је ев­ха­ри- стиј­ски, од­но­сно по­крет пун бла­го­дар- но­сти, по­крет у ко­ме је са­др­жа­на за­хвал­ност при­ро­ди, љу­ди­ма, али по­зи­ва­ње во­де да човек није, односно, да још није целосан, види се само на основу другог човека, онога који већ сада постоји, човека који већ у садашњости живи живот будућег века ма­ли­ша пу­шо­ња пе­снич­ки ста­ну­је чо­век јул/август 2011 55 пр­вен­стве­но оно­ме-ко­ји-све- др­жи-у-по­сто­ја­њу-сво­јом-љу­ба- вљу па­жња и пре­да­ва­ње из ду­би­не ду­ше у по­вла­че­њу те ру­чи­це ни­је не­што у че­му се он тру­ди, већ је то по­сле­ди­ца ње­го­вог це­ло­куп­ног од­но­са пре­ма све­ту око се­бе ко­ји про- из­и­ла­зи из ње­го­вог од­но­са пре- ма дру­гом и дру­ги­ма тај од­нос је љу­бав­ни од­нос, од­нос пун па­жње и пре­да­ва­ња, пре­пу­шта- ња из ду­би­не ду­ше не­ко­ме и дру­го што се мо­же ви­де­ти у по­кре­ту тог чо­ве­ка је, да је он ес­ха­то­ло­шки, од­но­сно по­крет из бес­ко­нач­но­сти ко­ја до­ла­зи, али та­кав да се из ње­га не­пре- ста­но из­вла­чи ко­нач­ност он у на­ди про­во­ди сва­ки тре­ну­так свог жи­во­та, па и ка­да по­вла­чи ру­чи­цу тај по­крет је пун на­де да ће баш тог тре­нут­ка до­ћи онај ко­ји осми­шља­ва сва­ки по­крет и да ће та­да цео свет, ка­ко би не­ки хри- шћан­ски ауто­ри ре­кли, за­пе­ва­ти пе­сму ње­му, или што у ства­ри зна­чи, да ће чи­тав свет за­до­би­ти им­пулс усме­рен ка веч­но­бла­го­би­ти­ју је­дан пе­сник, по све­му су­де­ћи на­ма са­вре­мен, али ама­тер­ски чи­је је име оста- ло не­по­зна­то, иза се­бе је оста­вио сле­де­ћу пе­сму у ко­јој се ба­вио истом те­мом ко­јом и ита­ло кал­ви­но: да­кле, чо­век ко­ји не­ма љу­ба­ви, од­но­сно ко­ји се д(д)ру­гом не пре­да­је из ду­би­не ду­ше, не при­ме­ћу­је ни ства­ри ко­је сто­је на сто­лу, ни­ти при­ме­ћу­је ка­ко тре­ба да из­гле­да по­крет ко­јим се по­мо­ћу ру­чи­це пу­шта во­да из че­сме та­кав чо­век је пра- зан, али увек по­сто­ји на­да и же­ља да ће се јед­ном ис­пу­ни­ти на­дом и же­љом да сва­ки по­крет и уоп­ште све око ње­га има и мо­же за­до­би­ти сми­сао у љу­бав­ном за­гр­ља­ју са твор­цем и тво­ре­ви­ном  астал пра­зан па­пир на сто­лу, па­пир још не ис­пи­сан, пра­зан па­пир на ко­ме је кру­жна мр­ља од ка­фе по­ред тог па­пи­ра ча­ша, ча­ша до по­ла по­пи­је­на, до по­ла по­пи­је­ног со­ка од по­мо­ран­џе а до ње чи­ни­ја пу­на со­ли и љу­ски, пре­о­ста­лих од ки­ки­ри­ки­ја, и на­о­ча­ре за сун­це пр­ља­ве од зно­ја­вог по­по­дне­ва тај сто, на ко­ме су ове ства­ри тра­жи да оне бу­ду, тра­жи да оне на ње­му бу­ду, јер ако ни­су он је пра­зан сто, а не­ма ни­шта пра­зни­је од пра­зног сто­ла или мо­жда, ско­ро ни­шта ни­је пра­зни­је оно што је од ње­га је­ди­но пра­зни­је, је­сте чо­век ко­ји не ви­ди да му на сто­лу сто­је па­пир, сок, со, љу­ске и на­о­ча­ре, пра­зан чо­век, чо­век ко­ји се не чу­ди, чо­век ко­ји не во­ли и чо­век ко­ји се не тру­ди 56 4/2011 уисто­риј­ском ар­хи­ву кру­шев­ца чу- ва се рат­ни днев­ник јед­ног хле­бар- ни­ка срп­ске вој­ске из бал­кан­ских ра­то­ва он је уче­ство­вао у осло­бо­ђе­њу је- дре­на од ту­ра­ка 1913 го­ди­не днев­ник је во­дио сва­ко­га да­на по­сле тур­ског по­ра­за и на­пу­шта­ња је­дре­на он је за­бе­ле­жио: „му­ста­фа па­ша, сре­да, 20 март 1913 го­ди­не го­спо­дин ко­сто­глу ми при­чао о би­ци на ма­ри­ци, под кра­љем ву­ка­ши- ном, код чер­но­ме­на – че­ро­ме­на ве­ли ми да има јед­но те­пе (ста­ро ме­сто, пп), срб сен­ди код му­ста­фа па­ши­не ста­ни­це – на се­ве­ру, код но­вог се­ла ту је би­ла жан- дар­ме­риј­ска ка­сар­на кад су ту ко­па­ли, на­ђен је гроб са вр­ло мно­го по­ко­па­них, отуд и на­зив срб сен­ди – срб уга­сну­ће – про­паст ср­ба“ пред уга­сну­ће срп­ске сред­њо­ве­ков­не др­жа­ве, ко­је је за­по­че­ло 1371 го­ди­не, по­ра­зом од ту­ра­ка у ма­рич­кој би­ци, по­че- ли су ни­ца­ти пре­ле­пи ма­на­сти­ри мо­рав- ске шко­ле у ар­хи­тек­ту­ри та­да је осно­ван сред­њо­ве­ков­ни кру­ше­вац ка­да се на ге­о- граф­ској кар­ти по­гле­да рас­по­ред са­крал- них за­ду­жби­на из до­ба све­тог кне­за ла­за- ра, ле­по се ви­ди за­гр­љај ма­на­сти­ра ра­ва- ни­це и љу­бо­сти­ње из пр­вог ма­на­сти­ра ис­пру­же­на му­шка ру­ка сред­њо­ве­ков­ног срп­ског вла­да­ра, осни­ва­ча гра­да кру­шев- ца, као да до­ти­че и сна­жно гр­ли не­ја­ку ру­ку сво­је су­пру­ге кне­ги­ње ми­ли­це, у мо­на­штву, по­сле ко­сов­ске бит­ке, љу­бо- стињ­ске мо­на­хи­ње јев­ге­ни­је, а по при­ма- њу ве­ли­ке схи­ме је­фро­си­ни­је у том за­гр- ља­ју, ср­це је ге­о­граф­ски у кру­шев­цу, у њи­хо­вој при­дво­ри­ци цр­кви ла­за­ри­ци ода­тле пул­си­ра ари­сто­крат­ски ду­хов­ни кр­во­ток до ма­на­сти­ра, ко­је да­нас на­у­ка по­зна­је под име­ном мо­рав­ска шко­ла: дрен­ча, ка­ле­нић, на­у­па­ра, ру­де­ни­ца, eпископија крушевачка – исто­ри­ја иоб­но­ва презвитер драгић илић из историје спц епископ крушевачки др давид (перовић) јул/август 2011 57 ве­лу­ће у гру­ди­ма ти­ху­је мој­сињ­ска све- та го­ра, где се по ре­чи­ма јед­ног пу­то­пи­сца из 1891 го­ди­не: „ не­ка­да ни­шта дру­го ни­је мо­гло чу­ти до бру­ја­ње зво­на и по­ја­ње пре­по­доб­них ка­лу­ђе­ра“ на том ми­стич­но – ге­о­граф­ском те­лу све­те ср­би­је ве­ко­ви- ма ду­хов­ну стра­жу има епар­хи­ја кру­ше- вач­ка кру­ше­вач­ка епар­хи­ја по­след­њи пут се по­ми­ње по­ло­ви­ном xvii ве­ка у тур­ским по­ре­ским књи­га­ма са за­ду­же­њем да њен епи­скоп, сул­та­ну за бе­рат пла­ти пе­шкеш од пет­на­ест ду­ка­та има­ла је та­да ранг ми­тро­по­ли­је, а ње­на ду­хов­на област опи- са­на је као: „ми­тро­по­ли­ја ђа­у­ра обла­сти кру­шев­ца, с на­хи­ја­ма пе­труш, бол­ван и ду­бо­чи­ца“ ме­ђу­тим, по­сто­ји мо­гућ­ност да је кру­ше­вац имао ми­тро­по­ли­та и два ве­ка ра­ни­је, ко­ји је не­по­сред­но уче­ство- вао у пре­се­ље­њу мо­шти­ју кра­ља ми­лу­ти- на из гра­ча­ни­це у со­фи­ју би­ла је та­да у на­сил­но на­мет­ну­тој ју­рис­дик­ци­ји охрид- ске ар­хи­е­пи­ско­пи­је са­чу­ва­но је име јед- ног епи­ско­па кру­ше­вач­ке епар­хи­је: си­лу- ан (1451–1455)1 кру­ше­вац је ста­ри­ном при­па­дао то­плич- кој или бе­ло­цр­кван­ској епи­ско­пи­ји, ко­ју је осно­вао 1219 го­ди­не све­ти са­ва у јед­ном 1 ра­до­мир ми­ло­ше­вић, срп­ска пра­во­слав­на цр­ква у вре­ме­ну и про­сто­ру, сме­де­ре­во, 2009, стр 257 збор­ни­ку адре­са и ти­ту­ла епар­хи­ја срп- ских из xvi ве­ка, пи­ше: „в бо­го­спа­са­е­му­ју епар­хи­ју бе­ло­цр- квен­ску­ју, је­же јест ка­ди­лук кру­ше­вац“ ка­сни­је је кру­ше­вац био и у са­ста­ву дру- гих епар­хи­ја из бе­о­град­ске ми­тро­по­ли­је из­у­зет је 1854 го­ди­не и до­дат епи­ско­пи­ји жич­кој, па је њен вла­ди­ка имао ти­ту­лу „епи­скоп ужич­ко-кру­ше­вач­ки“2 у слу- жеб­ни­ку, штам­па­ном у бе­о­гра­ду 1838 го­ди­не, ко­ји се чу­ва у цр­кви све­те пет­ке у мај­де­ву код кру­шев­ца, на стра­ни 160, све- ште­ник пе­тар п јо­ва­но­вић, па­рох мај­дев- ски, пи­ше: „1857 го­ди­не, 21 но­вем­бра, за­цр­ни(х) се (ру­ко­по­ло­жих се, пп) код г вла­ди­ке ја­ни­ћи­ја у ка­ра­но­вац и био сам ка­пе­лан сво­јем оцу је­ре­ју ми­ло­ју јо­ва­но- ви­ћу, па­ро­ху зе­бич­ком“ по­ме­ну­ти вла­ди- ка ја­ни­ћи­је не­шко­вић био је епи­скоп ужич­ко-кру­ше­вач­ки у ар­хи­ву ср­би­је са­чу­ван је до­ку­мент из фон­да ми­тро­по­ли- је бе­о­град­ске за 1860 го­ди­ну, број 579, у ко­ме пи­ше: „ка­ко је ви­со­ко­чај­шим рје­ше- њем од 14 но­вемб 1859 го­ди­не пре­дво­јен срез бу­гар-мо­рав­скиј и ве­ћиј део ње­гов при­дан је алек­си­нач­ком окру­жи­ју, а ма­њиј остао је по пре­ђа­шњем у кру­ше­вач­ком, ка­ко пак окру­жи­је алек­си­нач­ко под­па­да под епар­хи­ју не­го­тин­ску, а кру­ше­вач­ко под ужич­ку: то је со­бор ар­хи­је­реј­ски из об­зи­ра на ово нај­но­ви­је гра­ђан­ско рас­по- ре­ђе­ње, же­ле­ћи до­ве­сти у ред и до­тич­ну ду­хов­ну упра­ву, по уза­јам­ном са­ве­то­ва­њу на­шао за сход­но рје­ши­ти да онај ве­ћи део бу­гар – мо­рав­ског сре­за при­да­ни алек­си- нач­ком окру­жи­ју при­пад­не не­го­тин­ској епар­хи­ји, а онај ма­њи део оста­вље­ниј по ста­ром да оста­не и да­ље под ужич­ком епар­хи­јом“ по­ме­ну­ти све­ште­ник ми­ло­је јо­ва­но­вић, ру­ко­по­ло­жен је у све­ште­нич­ки чин 31 ма­ја 1836 го­ди­не кру­ше­вач­ки про­то­је­реј ми­ло­ван про­тић пи­ше: „у смо­тре­ни­ју 2 пе­тар га­гу­лић, „то­плич­ка епар­хи­ја“, гла­сни­к срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, бе­о­град 1957, стр 135 кру­ше­вач­ка епар­хи­ја по­след­њи пут се по­ми­ње по­ло­ви­ном xvii ве­ка у тур­ским по­ре­ским књи­га­ма са за­ду­же­њем да њен епи­скоп, сул­та­ну за бе­рат пла­ти пе­шкеш од пет­на­ест ду­ка­та 58 4/2011 ђа­ка ро­ман­ског ми­ло­ја јо­ва­но­ви­ћа, же­ле- ћем у чин свја­шче­н

Свеска: 320 | Хришћанска мисија у мас-медијима
... Фотографија на насловној страни корице: Васкршњи концерт у Храму Светог Саве (2442011) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ крушевачки др Давид (Перовић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Испред Цркве Светог Ђорђа у Крушевцу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Калудра фото: ђакон Драган С Танасијевић Јул / АВГУСТ 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хри­шћан­ска по­ру­ка у мас-ме­ди­ји­ма 2 Светачник Све­ти Гри­го­ри­је Чу­до­тво­рац – све­тост као основ пра­во­слав­ног ми­си­о­на­ре­ња 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 8 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 12 Живот у Христу Сми­сао спа­се­ња у Хри­сту 18 Црква и држава Све­то­сав­скавер­ти­ка­ла–Бог, краљ, домаћин 22 Стари Завет Про­роч­ке во­ђе – духовници Старог Завета 25 Свети ликови историје СПЦ Свети Стефан и Јелена Штиљановић 27 Апологетика Ко мо­же про­тив Бо­жан­ске си­ле? 30 Tема броја Ми­си­ја – лич­но све­до­че­ње 35 Свр­ха ми­си­је 38 Црква и мас-ме­ди­ји 40 Ме­ди­ји и Еван­ђе­ље 42 При­суство Цр­кве у ме­ди­ји­ма 45 Хри­шћан­ска рок ми­си­ја 49 За­ми­сли жи­вот у рит­му Ли­тур­ги­је 52 Песнички станује човек По­зи­ва­ње во­де 54 Из историје СПЦ Eпископија кру­ше­вач­ка – историја и обнова 56 Кроз православни свет Ла­враСве­тог Алек­сан­дра Нев­ског 58 Хришћански живот Ли­тур­гиј­ске ин­те­гра­ци­је 61 Ако су у почетном периоду развоја мас-медијске сфере и постојале неке недоумице у погледу тога да ли је уопште треба користити за потре- бе хришћанске мисије, данас је та диле- ма сувишна: не постоји ниједна помесна православна Црква која мас-медије не користи за своје мисионарске потребе Притом, када кажемо „мас-медији“, не мислимо само на класичне медије попут штампе, радија и телевизије већ и на тзв нове медије, који се од „старих“ раз- ликују по могућности обраде дигитал- ног сигнала и по мрежном капацитету размене података (интернет је најбољи пример) И мада се потреба за мас-ме- дијским мисионарским деловањем не доводи у питање, ипак треба размотри- ти најбољи на­чин те мисије Додуше, неко ће рећи да ни ту нема много шта за разматрање: некада папир и мастило, данас штампани и електронски медији и то је то Но ствари нису баш тако једно- ставне Један од проблема је феномен ре­ла­ти- ви­за­ци­је хри­шћан­ске по­ру­ке уколико је она уклопљена у амбијент световних емисија У случају телевизије, примера ради, то су популистичке „парадне“ еми- сије милионске гледаности – поставља се питање да ли је њихова гледаност дово- љан разлог да се у њима појаве хришћан- ски мисионари? Или, рецимо, да ли при- стати на емитовање прилога верског карактера који би повремено био преки- 2 4/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр