Претрага садржаја

Свеска: 369 | Свјатаја Рус
... (континуитет) власти све до почетка 90-их година за све ово време су проливене целе реке људске крви александар солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг(гулаг – главна управа ла- детаљ из мурома септембар / октобар 2019 31 гера) пише да је од 1917 до почетка 50-их у ру- сији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступ- ни познато је да су материјали са резултатима пописа становништва, који је спровео стаљин крајем 30-их година, били сакривени – толико су катастрофалне показатеље давали препи- сивачи број становништва русије уопште ни- је одговарао учињеним у том моменту прог- нозама по мишљењу неких истраживача, од времена револуције до пада комунистичког поретка у русији је совјетска власт проузроко- вала смрт око 100 милиона људи другим ре- чима, да није било револуције која је однела толико људских живота, то би становништво русије и тзв независних држава у целини била сада већа за 100 милиона да бисмо што ближе представили ову цифру, рећи ћу да грчка има седам-осам милиона људи када се догодила поменута катастрофа, он- да су многи људи побожног живота, пре свега свештенство и аристократија, које су бољше- вици сматрали бедемима царске русије, били подвргнути тзв„црвеном“ терорупошто је бе- логардејска војска објавила „бели“ терор про- тив бољшевика, то су се последњи обрушили с почетка својим терором и на племство а када је и свештенство на челу са патријар- хом тихоном иступило против „црвеног“ теро- ра, тада се и оно подвргло гоњењима од стра- не бољшевика у првом реду бољшевици су хтели да поубијају све чланове царског дома, да не би остало више никаквих претендената на престо и да с е више никада ни код кога не би јављала мисао о обнови монархије неки од њих с у се спасили, а неки су били ухваће- ни и погубљени јуче смо спомињали царске страстотерпце, царску породицу, а данас са- вршавамо молитвени спомен преподобному- ченица кнегиње јелисавете и инокиње варва- ре, са којима су били мучени још неколицина великих кнежева као што знате, царски стра- стотерпци су били предани страшној казни, њихов крај се чак не може ни назвати казном, јер то је било крваво убиство царске страсто- терпце су стрељали и пошто нису могли одмах да побију све, докрајчивали су их бајонетима, да не би стварали сувишну буку описи овог ужасног крвопролића су напи- сани бестидно и хвалисаво, оставили су их са- ми бољшевици који су извршили стрељање постоји неколико таквих описа, који се међу- собно разликују само у ситницама после уби- ства царске породице тела страстотерпаца су бацили у шахту и покушали да је затрпају гра- натама, мислећи да ће се зидови шахте обру- шити и сакрити трагове злочина, али се то није догодило све ово се одиграло на месту које се зове гањина јама потом је убицама успело тема броја солжењицин у својој књизи архипелаг гулаг пише да је од 1917 до почетка 50-их у русији изгубило живот преко 60 милиона људи, и ово је податак из њему доступних извора а управо многи документи су му били недоступни схиархимандрит авраам (рејдман): о томе да подвиг мучеништва изражава љубав према богу превео с руског: небојша ћосовић 32 5 / 2019 тема броја да се домогну остатака својих жртава, како би их уништили и затим пренели на друго место и тек тамо сахранили почетком 90-их остаци царских страстотерпаца били су делимично нађени у поросенковој јарузи преподобномученица велика кнегиња јели- савета, инокиња варвара и затворени с њима велики кнежеви убијени су на још зверскији начин њих су живе бацили у шахту и засули гранатама, многи од њих су погинули одмах, али су неки остали живи, а у том погледу и преподобномученица јелисавета много по- страдавши и сама, она је повијала ране једном од осталих у животу кнежева и тако с певањем духовних богослужбених песама кроз неколико дана они су, будући оса- каћени, поумирали сви један случајни прола- зник је чуо пјеније, које је долазило из шахте, али он сам се није усудио да дође до људи који су се тамо налазили када је он довео беле, они су већ били умрли када су довезли тела царских стратотерпа- ца до гањине јаме, црвеноармејци који су тамо налазили, љутито су говорили: „зашто их нисте довезли живе? ми смо рачунали да ћемо их ми овде убити“ судећи по томе да су преподобно- мученице јелисавету и варвару живе бацили у шахту и засули гранатама, може се закључити да би на ис ти начин уморили и ц арске стра- стотерпце, бацивши их живе у шахту пошто су покушавали да сакрију трагове злочина на потпуно исти начин, вероватно да је постојала некаква посебна наредба за убиство чланова царског дома многи људи су тих година пострадали без икаквог суда и истраживања кривице обично су прислањали пиштољ на слепоочницу и пу- цали у човека, а понекад су се и подсмевали једног свештеника у нашој епархији су пред смрт мучили тако што су му одсецали меке делове тела, а он је мо лио да га убију и не му- че некакво зверство се пробудило у руском народу и обрушило на духовне основе руске нације: на православну веру и њене носиоце, у том погледу и на племство и аристократију, који су били цвет народа издајство, зверство и подлост су се веома разноврсно пројавили тих страшних година гоњења су се наставила, започињући од 1917– 1918 године, па све д о пада совјетске власти; она су посебно била јака у годинама које су претходиле стаљиновој смрти но, истовре- мено ми видимо необичну храброст и пре- даност неких простих људи, својој, како су са презиром говорили комунисти и бољшевици, „господи“ ја хоћу да говорим о преподобномученици варвари, иако је обично више прихваћено да се пажња усредсреди на велику кнегињу је- лисавету хтео бих такође да кажем о верним слугама царске породице: о доктору ботки- ну, о собарици демидовој, о лакеју трупу (иа- ко он није био православан, ипак је про јавио необичну преданост) све слуге су имале мо- гућност да оставе царску породицу – њима су отворено или у наговештајима предлагали да то учине, а доктора боткина су чак наговарали – зато је он знао шта га чека у писму из ипати- јевског дома он пише: „ја сам умро, али нисам још сахрањен“ ако би све потом убијене слу- ге пожелеле да оставе царску породицу, њима би лако дозволили да то учине, међутим они су јој остали верни до краја преподобномученица варвара је била про- ста жена споља је ништа није везивало за велику кнегињу јелисавету – јер сви су били свесни да се величина и слава царског рода завршила приближавањем романовим било је неопходно мислити на очување сопственог живота, и многи су претпоставили свој живот дугу, али не и ино киња варвара она је к ао келејница преподобномученице јелисавете остала њој верна до краја и убијена је заједно с њом, иако је к ао „проста“ особа у то време могла бити не репресирана, јер тада су репре- сирали само аристократију и свештенство ма- совних гоњења, која су почела доцније крајем 20-их година при стаљину, тада још није било и не знаш че му се дивити: или преданости ових простих људи или њиховој тзв„господи“: преподобномученици јелисавети и царских страстотерпцима, који су побуђивали у својим ближњим такву необичну љубав и преданост само ово већ с лужи за нас к ао директан при- знак светости и слугу и њихове господе свака- ко, овде није дејствовало само осећање дуга, септембар / октобар 2019 33 односи међу њима нису били просто односи претпостављених и потчињених – овде је љу- де покретало осећање узајамне љубави љу- бав их је објединила и учинила нераздвојним чак и у смрти у посланици римљанима апостол павле ка- же: „ко ће нас одвојити од љубави христове?“, набрајајући свемогуће невоље, које само може замислити човек и закључује: „ништа нас не мо- же раставити“ нераздвојивост ових праведних светих људи, царских страстотерпаца и њихо- вих слугу, сведоче о томе да се они нису одво- јили својим духом од љубави христове, без об- зира на сва неподношљива, страшна гоњења нама се може чинити, да царски страсто- терпци, живећи у ипатијевском дому, нису ништа особено претрпели, јер они су били та- мо у таквим условима, у којима сада живе ма- лобројни: имали су слуге, имовину које сада нема код нас (потомци црвеноармејаца и до сада продају у јекатаринбургу остатке њихове имовине) но, ми заборављамо на оно величи- је кога су били лишени царски страстотерпци током револуције и свих невоља које су их сна- шле ми не схватамо колико је велика разли- ка између оне славе коју су они уживали, као владари једне од највећих држава у свету, са оном срамотом и понижењем којима су били подвргнути од 1917–1918 године у „отачнику“ има приповест о једном египат- ском подвижнику, који се саблазнио славом другог – д ошљака из др уге земље у т о вре- ме се сматрало да истински подвижник треба да буде савршено сиромашан и да сам треба да се труди за своје издржавање а помену- ти подвижник довео је са собом слугу, спавао је са јастуком под главом – а ово је би ло уоп- ште незамисливо за једног подвижника – и истовремено поседовао је, што је сведочило о његовој светости, дар прозорљивости, те га је народ волео и многи су долазили њему за савет саблазнивши се, или просто павши у не- доумицу, египатски подвижник, будући искрен и поштен човек, отишао је код овог странца и запитао га: „како то, да је т еби који имаш слу- гу, спаваш са јастуком под главом, једеш хра- ну коју ми не једемо, господ даровао духовне дарове, које ја немам, иако се строжије подви- завам?“ тада га је тај запитао: „чиме си се ба- вио пре него што си дошао у пустињу?“ – „био сам пастир“ – „а чиме си се хранио?“ – „сувим хлебом и сиром“ – „а ја сам живео у риму, био познат човек окружен мноштвом слугу, носио свилене кошуље, намашћивао своје тело ра- зним ароматима, речју живео у раскоши зато сам сада ради своје немоћи принуђен да оста- вим себи слугу и ук ажем макар мало снисхо- ђење своме телу, али ради тога што сам се ли- тема броја преподобномученица велика кнегиња јелисавета и преподобномученица инокиња варвара – фотографије и икона 34 5 / 2019 тема броја шио много већег, господ ми и шаље дарове а ти живиш и сада скоро боље, неголи онда када си био пастир“ потребно је признати, да бисмо ми нашавши се на месту овог завидљивог подвижника, за- пали у још већу осуду – нама чак не би недоста- јало храбрости, да приђемо и искрено кажемо: „зашто ти живиш у раскоши?“ тако, на несрећу неки од нас осуђују и царске мученике све се познаје у поређењу, и у да том слу- чају ове речи су оправдане дакле, да бисмо схватили какве су невоље и муке поднели царски страстотерпци и преподобномуче- ница јелисавета још пре своје мученичке кончине, ми морамо да сапоставимо услове, у којима су се они налазили у овом времен- ском интервалу, са оним необичним величи- јем и с лавом, који су пратили њихов живот, када су још били чланови царске куће преподобномученица јелисавета је била пореклом немица и потицала је из тзв вла- дарског дома по законима руске империје, установљеним од павла i, будући наслед- ник престола је имао пра во да с тупа у брак само са особом из царског дома пошто је у немачкој било много наследника таквих вла- дарских кућа, то су руски владари често сту- пали у брак са немачким принцезама велики кнез сергеј, стриц будућег цара николаја ii, ступио је у брак са принцезом јелисаветом кнез сергеј није имао права да претендује на царски престо, зато је велика кнегиња јели- савета могла, по закону руске империје, да остане протестанткиња – а само је будућа ца- рица морала да прими православље међутим, велика кнегиња, упознавши се са православљем, тако се разгорела духом, да је потпуно свесно, без икаквог притиска или користољубља прихватила веру свога супру- га при овоме је она чак пошла против воље свога вољеног оца, убеђеног и ревносног протестанта, чиме га је јако огорчила у то време, посебно у тако солидним поро- дицама, из које је потицала јелисавета фјо- доровна, непослушност родитељима је би- ла неизмерно ретка (а сада, на жалост, деца крајње ретко бивају послушна родитељима) дакле, велика кнегиња јелисавета је потпуно слободно и искрено прихватила правосла- вље и направила пут од хришћанске супруге до монахиње – после погибије супруга, вели- ког кнеза сергеја, кога су убили терористи када је она била на светој земљи, у време освећења храма свете равноапостолне ма- рије магдалине, који и до данас стоји на па- дини јеленске горе, она је била толико оча- рана, ако се може тако рећи, благодаћу која дејствује у овим светим местима, да је рекла у духовном усхићењу: „о, како бих желела да будем овде сахрањења!“ ове речи су се по- казале пророчким – пошто су њене нетљене мошти извучене из шахте код алапајевска, оне су биле упућене у свету земљу и почива- ле су тамо скривене све до прослављења од руске заграничне цркве преподобномучени- ца јелисавете и вараваре а сада се њихове свете мошти покоје у храму свете равнопапо- столне марије магдалине и доступне су сви- ма ради поклоњења ето, каква је необична судбина задесила ову велику светитељку немица која је при- мила православље, убијена је од руса, који су се одрекли од православља јелисавета фјодоровна је дошла из туђе сређене зе- мље и уместо славе коју је могла очекивати као чланица царског дома у великој држави, доживела је овде такву страшну срамоту, по- нижење и на крају крајева мученички крај за све нас она пре дставља пример истинске вере, истинске љубави према православљу, којима је сваки од нас дужан да подражава ми треба да подражавамо и верним чак д о смрти слугама преподобномученице јелиса- вете и царских страстотерпаца управо љу- бав према богу чини човека преданим своме дугу и људима којима је он потребан свети би требало да буду посебно пошто- вани у оним ме стима, где су пострадали и нама у нашој епархији следује да особено по- штујемо спомен царских страстотерпаца, ко- ји представљају и сверуске свете ми треба да подражавамо њихов пример, поштујемо их, молимо им се и на т ај начин будемо уче- ницима њиховог живота, вере, храбрости, љубави према богу и ближњем, љубави пре- ма светој православној цркви  септембар / октобар 2019 35 историја света препознаје велики број благословених народа, али међу њи- ма изузетно место припада руском народу овај народ одувек је жудео за христом, пре- светом богородицом и светима због тога су странице књиге небеске русије најисписа- није, а календар светих најпотпунији апостол андреј првозвани у кијеву посади прво семе хришћанске вере, а мудри равно- апостолни кнез владимир десет векова касније при- хвати православну веру и крсти руски народ ње- га је од малена уводила и истински подржавала у вери његова благовер- на бака кнегиња олга изасланици књаза вла- димира када се вратише из цариграда, са свете литургије у цркви прему- дрости божије, пренеше књазу само речи хвале о истинитој православној вери у то време, у цркви премудрости божије, за- дужбини светог цара ју- стинијана, на литургији је појао хор од 300 појаца, а служило је 100 свештеника и ђакона после свенародног крштења књаз ће сази- дати многе православне светиње широм ру- ских земаља његови свети синови борис и гљеб такође се прибројаше светима главни град русије данас је москва назива се још и трећим римом московска патријар- шија пета је по части, одмах иза јерусалим- ске патријаршије руска црква данас има 15000 монахиња и монаха, а највише храмо- ва посвећено је господу христу, мајци божи- јој и светом николи светитељ кога називају игуманом русије је свети сергије радоњешки који са својих 75 светих ученика подиже 55 најзначајнијих руских манастира свети серафим саровски је један од највећих светитеља 19 века све- та матрона заштитница је града москве, а света ксенија петроградска великог санкт петербурга у руском државном грбу налази се икона светог ђорђа, светитеља који једини носи назив победоносац руска држава и црква данас носе један крст од кога зависи постоја- ње руске државе и многих народа који живе у њој то је синергија, симфонија пресликана из некадашњег најсветлијег периода источно- ромејског царства званични државни про- тема броја руски народ одувек је жудео за христом, пресветом богородицом и светима земаљска и небеска русија хаџи драган б поповић света ксенија петроградска, новија икона (извор: spbdaru) свети сергије радоњешки, руска икона 36 5 / 2019 токол говори о тој симфонији, наиме, онога кога прима руски председник тога прима и руски патријарх и обратно, кога прима руски патријарх прима и председник државе несрећна октобарска револуција учи- нила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише сво- јом вером и знањем читав балкан, европу, америку много пре несретне револуције свети јо- ван кронштатски прорекао је беду и пропаст која чека русију због греха цареубиства све- те породице романов: „ја предвиђам“, си- гуран је отац јован, „успостављање моћне руске државе на моштима мученика и но- вомученика као на најчвршћем фундамен- ту, биће изграђена нова русија – по старом обрасцу; чврсти својом вером у христа бога и свету тројицу; и биће по завету кнеза вла- димира – русија као једна црква“ храбра и постојана русија чије су очи упр- те ка небу, а к орак јој чврст на зе мљи не заборавља речи свога великог светитеља, благоверног кнеза александра невског, др- жавника и неимара који за 44 године живота, колико поживе на земљи, сазида исто толи- ко задужбина: „браћо, нас је мало, а непри- јатељ је јак, но ни је бог у сили, него у исти- ни не бојте се многобројности непријатеља зато што је с а нама бог!“ свети александар невски ове речи упутио је, чини се, свим православним народима који чезну за ми- ром и близином божијом, јер се будућност не види без христа  несрећна октобарска револуција учинила је да мноштво руске интелигенције и нових светитеља напусти русију но, бог и кад допушта рушење, он истовремено гради – избегли руси облагодатише својом вером и знањем читав балкан, европу, америку тема броја (фото: rsrbthcom) септембар / октобар 2019 37 о горостасној личности, као што је отац александар шмеман, није лако кази- вати живот оца александра био је про жет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот живот овог великог православног богослова био је непрестана литургија, јер све ш то је чи- нио и говорио било је у служби богу, а са- мим тим, било је непрестано богослужење знаменити протојереј александар шме- ман рођен је на празник полагања појаса пресвете богородице, 13 септембра 1921 године у талину (данашња естонија) услед животних околности, у раним годинама ње- говог детињства са својом благочестивом породицом сели се из естоније у француску у погледу његовог узрастања у образовном смислу, потребно је истаћи да је образова- ње започео у руској војној школи у версају, из које потом прелази у гимназију, а касније наставља студије у француском лицеју и на париском универзитету за време студира- ња, посебну пажњу посветио је подробном и озбиљном изучавању црквене историје одбраном научног рада из литургијског бо- гословља стиче звање доктора богослов- ских наука године, 1943 ступио је у брак, док је у свештени презвитерски чин руко- положен 1946 године година 1951 златним словима је записана у његовој личности наведене године одлази у сједињене аме- ричке државе и постаје професор на акаде- тема броја живот оца александра био је прожет великом љубављу према богослужењу, а особито, према тајни над тајнама – светој литургији, која је била његов живот протојереј александар шмеман – човек богослужења бранислав илић 38 5 / 2019 тема броја мији „светог владимира“ у њујорку за дека- на ове академије изабран је 1962 а на т ом послушању остаје до свог престављења, на празник светог апостола андреја првозва- ног, 13 децембра 1983 лета господњег написао је многобројна дела која на нај- бољи начин осликавају, не само његову љубав према богословљу и богослужењу, већ поврх свега, његову непоколебиву ве- ру и постојану хришћанску љубав сва ње- гова дела повезује једна танана нит која тихо и ненаметљиво, као један свештени путоказ, подсећа читаоца на радост вас- крсења, на он у радост коју овде и с ада предокушавамо учешћем у божанственој евхаристији отац александар је често своју пажњу посвећивао хеортологији, трудећи се да на разумљив начин пренесе смисао, суштину и поруку одређеног пра- зника, те је често понављао да: хришћани живе од празника до празника наведене речи су истинско сведочанство да прото- јереј александра шмеман није само жи- вео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживља- вао и проживљавао као да се догађа овде и сада у погледу знаменитих дела овог великог богослова, наш српских народ је посвећи- вао и посвећује велику пажњу, а делатни израз те пажње пројављен је превођењем његових дела за ову прилику издвојиће- мо само нека дела која су преведена на српски језик: историјски пут православља (атос, бе- оград, 1994); тајне празника (светигора, цетиње, 1996); православље на западу: црква, свет, мисија (светигора, цетиње, 1997); велики пост (каленић, крагујевац, 2002); за живот света: светотајинска фи- лософија живота (логос, београд, 2006); дневник (видослов, требиње, 2007); наш живот у христу, христов живот у нама: изабране беседе, есеји, студије и одломци из дневника 1973–1983 (образ светачки, београд, 2007); смрт смрти (хришћански културни центар, београд, 2007); водом и духом: о тајинству крштења (света гора, манастир хиландар, 2008); евхаристија: тајинство царства (света гора, мана- стир хиландар, 2009); евхаристијско бо- гословље (богословско друштво отачник, београд, 2011) септембар / октобар 2019 39 лепа је прилика и да се надахнемо живим сведочанством супруге протојереја алек- сандра шмемана, лилијен шмеман, која је у свом познатом писму под насловом „же- на, супруга једног свештеника“ на опитан и искрен начин приближила основне детаље везане за личност о александра шмемана: „оно што је предодредило пут свештени- ка је његов дар беседништва, који је био непосредан, директан, неизбежан за оне које је упознао био је сходно томе непре- стано окружен људима и тражен, и никада није рекао не ако би његови саговорници постављали необична или нејасна питања, имао је дар да раз уме оно што су хтели ре- ћи и зашто имају проблеме одговарао је никада не намећући решење, никада не корећи знао је чудесно да опусти људе, да им угоди, да их охрабри, да им пренесе оно најважније, са чим све постаје једноставни- је, радосније и спокојније заиста је уздизао срца понекад су људи готово били разоча- рани надајући се добијању решења или осу- де, али он им је ра дије давао визију нисте могли, а да с е не смејете у његовом прису- ству, чак и када су теолошка питања била по среди његов осећај за правду, здрав разум, његово виђење живота који није оптерећен лажним проблемима, уз један непрестано будан смисао за хумор, извесна срамежљи- вост, уздржање у свакој емоцији или суви- ше личном осећању, чинили су га човеком кога су многи тражили не би ли добили уте- ху, поверење које је обилато давао“ у једном делу писма, супруга оца алексан- дра шмемана приповеда о данима када је отац био суочен са тешком болешћу, али се присећа и дана његовог упокојења, а пре- ма њеном сведочанству, тај је дан по свему одисао празничном атмосфером: „његово прихватање болести било је без дрхтаја и велика радост је ушла у наш жи вот то није била радост жртве или мученика који при- хвата своју судбину била је то радост чиста и једноставна, она коју је проповедао целог свог живота, али и више од тога јер се осе- ћало да он ви ди царство – вра та царства све остало је би ло завршено или је, ш та- више, тек почињало завршена је животна борба за проповедања, саопштавање, уве- равање и отпочињало је велико путовање које је, у с твари, ослобађало био је по пут оних жена којима се христос јавио када је васкрсао, рекавши им: радујте се! његова болест и п утовање ка смрти били су, без сумње, живот, све ближи и ближи господу једноставнији и уздржанији него икада, че- као је са потпуном вером, као што је и напи- сао: ‘долази дан без сумрака, царство’ ње- гова смрт заиста је била чин живота био је то празник његове смрти његово умирање изгледало је као воз који се после послед- њег звиждука протресао, уздахнуо и почео најпре да се лагано котрља – уз буку точко- ва и пару, а затим све брже и брже, све тише и тише – ка циљу сваког људског путовања, ка вратима царства која су била отворена, и ка којима је ишао у ми ру и за хвалности никада га нисам видела тако озареног, та- ко благодарног, истрајног када је послед- њи пут помазан освећеним уљем, три дана пред смрт, био је веома слаб, и нисмо били сигурни да ли ће реаговати, али на крају молитава изговорио је три пута јако и јасно: ‘амин, амин, амин’ било је то: ‘нека буде’ у његовом животу“  тема броја протојереј александра шмеман није само живео од празника до празника, већ је сваки празник, од године до године, доживљавао и проживљавао као да се догађа овде и сада 40 5 / 2019 вишедетне хришћанске породице велика је тајна промисли којом бог изаби- ра служитеље своје, како им од раног де- тињства исписује житија, ход по мукама, под- виге, овенчава победничким венцем свако је дете у окриљу божијем али, да би то схва- тило, често мора да прође „улицом бола“, гол- готским путем тако је са трновим венцем на глави ходио кроз трновити животни пут отац зоран петровић из републике српске чудом божијим, трње је процветало као аронова палица бог је отворио своје препуне шаке, благословио свога подвижника победнич- ким венцем и увео г а у рајске вртове где се стварност очинске љубави осећа као духов- но наслађивање живим богом велико сиро- маштво се претворило у велико богатство отац зоран (44) и сања петровић (43) ста- нују у парохијском дому при храму светог ве- ликомученика георгија у бијељини о зоран је завршио богословију „света три јерарха“ у манастиру крка и богословски факултет у београду сања је, после завршене гимнази- је уписала педагошки факултет у бијељини и тек недавно га окончала са мастер студијама и стекла звање професора разредне наста- сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже петровићи из бијељине радмила грујић септембар / октобар 2019 41 вишедетне хришћанске породице ве славе светог јована крститеља богом су благословени са осморо деце, две ћерке и шест синова: ирина (22), христина (21), вла- димир (18), николај (16), дамјан (13), максим (11), василије (8) и павле (3) имена анђела и небеских људи сања: зоран је ме ни препустио да да јем имена свако дијете носи име неког светите- ља христина има такво име зато што је ро- ђена на божић, баш као и тата зоран током трудноће молила бих се богу да ми се не де- си грешка приликом избора имена чудесна је прича како је најмлађи павле добио име! дјеца су наваљивала да се беба зове давид, ако буде дјечак била сам неодлучна стал- но сам им говорила: „полако, има времена“ у 22 недељи трудноће имала сам заказан ултразвучни преглед у београду не смијем рећи да ме је би ло страх, али нека стрепња се увукла у моје срце тих дана осјетивши то, супруг је на све на чине покушавао да скре- не моје мисли у др угом правцу тај дан је испланирао, од ујутро до навече, као један лијеп излет на мо ју срећу, преглед је био рано ујутро прије одласка на преглед, само ми је мисао пролетјела кроз главу: манастир раковица, патријарх павле замолила сам су- пруга да послије прегледа, ако бог дâ да све буде у реду, а доктор каже да је дјечак, од- мах одемо до гроба патријарха павла и да се наш дјечак зове павле тако је и било нико није знао да у стомаку носим дјечака на михољдан зове ме мо ја школска дру- гарица, исламске вјероисповјести, и каже да је сањала патријарха павла како јој каже да треба да с лави михољдан и пита ме шта би требало да уради знајући да јој није први пут да дође у нашу цркву, упутила сам је да дође опет, упише неки прилог и упали свије- ћу захваливши се, пожељела ми је срећу на 42 5 / 2019 порођају рекавши: „надам се да ће се родити један павле“ у зору, 16 октобра моја беба је полако слала сигнале да се спремам за одла- зак у болницу била је недјеља на литургији бих, чекајући причешће због болова понекад сјела крај мене је стајао старији човјек, којег раније никад нисам видјела у нашој цркви видјела сам да тешко стоји на ногама и пону- дила сам му своју столицу нећкао се, видјев- ши мој стомак, али је ипак сјео, говорећи да је недавно оперисао кичму послије причешћа, пришао ми је, још је дном ми с е захвалио и даровао ми икону патријарха павла на моју велику радост, уз неизмјерну захвалност дра- гом богу, охрабрена одлазим на порођај и на свијет доносим наше осмо дијете, павла би- ла сам сигурна да је добио право име шта за вас зна чи велика породица? да ли вам неко помаже? сања: ја сам најстарија од шесторо дјеце мојих родитеља гледајући колику радост дјеца причињавају и колика љубав се буди код свих у широј породици, било је нормал- но да пожелим да и ја имам ви ше дјеце ме- ђутим, у кући са десет чланова потребна је добра организација на првом мјесту су сви, па тек онда ти отац зоран: никакву помоћ до сада нисмо примили велика породица је привилегија и ја сам живео у великој, али вишенационалној, породици у сиротишту, гдје смо и срби и хрвати и муслимани били блиски као браћа и бринули се једни о дру- гима лишени родитељског старања, у тре- нуцима потиштености, чудесна машта нас је водила ка родитељима мени је дочаравала лик оца, к ако са њим сједим, како га грлим и са њим причам још тада сам прижељки- вао породицу са пуно дјеце, како бих осје -тио породичну срећу која ми је у сиротишту тако недостајала ми се много радујемо ка- да видимо како добитком брата или сестре сви недостаци нестају нађемо се у чуду када праве људске вриједности испливају у нашој дјеци то није од нас, него то собом доноси један долазак из породилишта треба бде- ти над д јецом и тада се може видјети да те окружује срећа и радост која излази из дјете- та и хоће да види одјек код родитеља ако је одјек негативан, ако је родитељ равнодушан и неопрезан, дијете се затвара и удаљује од њега најбољи одговор нам могу дати дјеца они се држе правила: „само се не удаљавај од оца и мајке и све ће бити добро“ зато су дјеца најспокојнија људска бића у овом сви- јету ако се одржи бар у малом да осјете да је бог са нама, да смо сви ми дјеца и да је отац ту поред нас, онда је највећи ризик не ући у ризик доста дјеце у породици за родитеље је „камен темељац“ живе наде, као божијих сарадника који у законитом браку рађају и христос придаје велики значај свадби, гдје се вјенчавају природа бога и човјека како и када се вера пробудила у вама? о зоран: сањини родитељи су из дворо- ва код бијељине родили су шесторо дјеце били су медицински радници, а сада су дјед и бака који имају двадесеторо унучади своју вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 43 дјецу су крштавали по рођењу усмјеравали су их ка спортским активностима дјечаци су играли фудбал од тога су сви имали ве- лику корист, у погледу дисциплине и поро- дичне организованости сања је била „вуко- вац“, али и врсни каратиста такође, у раном дјетињству родитељи су крстили мог брата владу, мене и сестру марицу у јасеници код тузле, у храму светог апостола петра и па- вла али, због очеве склоности ка алкохолу, социјална установа нас је смјестила у дом за незбринуту дјецу „војо перић“ у тузли од предшколског узраста одрасли смо у си- ротишту све до завршетка основне школе о родитељима смо могли само маштати, а тек пред почетак овога рата 1991 смо доне- кле успоставили контакт са родитељима те ратне године добио сам понуду да упишем богословију, али мој сан је био да во зим ау- тобус зато сам уписао средњу саобраћајну школу и завршио први разред уз то сам ра- дио у једној радионици, такође у фотограф- ској радњи, а преко лета организовано са братом долазио на плантаже пкб-а гдје смо брали воће прекретница у мом животу би- ла је одлука социјалне установе да се укине издржавање за сву српску дјецу тако смо препуштени улици сестра је имала 12 годи- на и молили смо да њу задрже директорица, муслиманка, показала је велику хуманост и задржала ју је и легално тада ме је бра т на- говорио да прихватим понуду и тако сам се обрео у богословији манастира крка рат је трајао, брат и сестра су остали у тузли, и че- тири године нисмо имали контакта мој брат, који сада има осморо дјеце, и сестра успјели су да избјегну у швајцарску кад сам упознао сању у бијељини, имала је 18 година чекала ме је двије године да завршим богословију и вјенчани смо у манастиру тавна 1997 годи- не одмах сам добио парохију у лужанима, између брода и дервенте, са шест минира- них цркава и парохијских домова, срушеним кућама, одбеглим народом ту је у другом свјетском рату убијен и свештеномученик милош петровић служио сам литургију у школској учионици мала црквена заједница покренула је изградњу нове цркве сања је била за пјевницом са дјецом увијек кажем да су помоћници свештенику као анђели не може се служити без њих ту смо били шест година а потом десет година у селу попови код бијељине тамо су двије цркве задужби- не: павловића, који су подигли и павлови- ћа мост, и цр ква са етно селом, задужбина станишића често смо долазили породично у београд на јутарње службе патријарха па- вла сада у бијељини, у цркви св великому- ченика георгија, већ шест година служим са још двојицом свештеника какве активности постоје у вашој цркви? о зоран: постоји црквени одбор, коло српских сестара, шаховска секција сарадња са школама, институцијама, фирмама, поли- тичким партијама, указује да је положај цр- кве значајан после литургије – трпеза љу- бави, народ се дружи обилазимо болнице, старачке домове вишедетне хришћанске породице 44 5 / 2019 поред осморо деце, да ли је т ешко бити попадија? сања: сваки терет који се заједнички носи много је лакши јер је „христос посреди нас“ и он носи оно најтеже, јер се у њега уздамо сваки дан с е јави нешто ново, али не при -ступам томе као неким препрекама него све што дође пред мене схватим као изазов, а он може бити само покретач тако васпита- вамо и нашу дјецу одгајати осморо дјеце је рударски посао у три смјене хвала драгом богу на том неизмјерном дару колико год да понекад буде тешко, никада не бих поже- љела да је другачије као да је неко отворио врата и ре као: „изволи, уђи у т ај сан“ циљ нашег живота је да подигнемо нашу дјецу, да будемо поносни на њих, а они с ами на себе све остало је мало у поређењу са тим имали смо велику част да једном приликом супруг служи са митрополитом амфилохијем и да се сви причестимо видјевши дјецу око нас, када је сазнао да их имамо осморо, рекао ми је: „радуј се, мајко, то је твојих осам кључева за рај“ можемо ли ре ћи да с у лепе речи дело- творне као молитва? могу ли из ср ца које воли излазити ружне речи? сања: у браку смо 25 година то је најљеп- ши период мог живота супруг је моја вели- ка подршка, онај који је ту први за мене, ко- ји зна како дишем и у сва ком тренутку нађе праву ријеч која помаже имамо нормалан брак, пун љубави и разумијевања растужим се када видим да се људи лако растају и како лако одустају, како нису свјесни да треба да се бориш за пријатеља, за супруга, супругу о зоран: не познајем бољу особу од сање обоје имамо тај осјећај да је најважније ода- звати се божијем повјерењу, заповјести и промислу да се у материци свете тајне бра- ка рађају људи а чињеница да човјек уче- ствује и сарађује у том божијем плану велика је част сања је одликована на васкрс 2011 орденом „светог саве“ у бијељини, а на ви- довдан 2015 „кондиром мајке југовића“ од српске краљевске академије научника и умјетника колико су ваша деца укључена у богослу- жења? то је битно за духовно васпитање о зоран: још од прве парохије у лужа- нима дјеца су укључена дјечаци служе у стихарима, дјевојчице су са мамом за пјев- ницом сања: дјецу покушавамо васпитати тако да буду добри људи, да није битно чиме ће се бавити него да буду часни и поштени, да никог не уври једе учимо их да смо им тата и ја на јбољи другари и да сва ки про- блем смију слободно рећи да га заједно ри- јешимо најбитније од свега: да имају једно друго, браћу и сестре који су у сваком тре- нутку спремни за било какву помоћ то знам из личног искуства, јер су моје три сестре и два брата увијек присутни када ми је тешко и када се радујем то је много вриједније од материјалног то је најважније што родитељ треба да ос тави дјеци у аманет родитељ је најсрећнији кад види да се његова дјеца во- ле, када су повезани и пожртвовани једно за друго док одрастају, наша дјеца знају да та- та и мама заједно доносе одлуке, макар то била и ситница лакше је удвоје док не упи- тају тату, нема пролаза трудимо се да пред њима не буде неких трзавица ако се дого- ди, рјешавамо у четири ока вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 45 да ли сте се појављивали у медијима? сања: да, у неколико домаћих и страних часописа, на радију и телевизији василијево рођење је емитовано у популарној емисији на ртс-у „време је за бебе“ како вам се допада православни мисионар? о зоран: православни мисионар не мо- же да с е неком не д опада своју вријед- ност носи и д оноси човјеку, као што ча- ша воде доноси радост жедноме златно доба за часопис било је у вријеме блаже- нопочившег епископа хризостома воји- новића не само златну ријеч и текст него топлину, радост, насушну храну, доносио је сваком дому он то и данас чини на свој начин шта деца уче? колико им значи веронаука у школи? о зоран: наша је предност што су школ- ска врата данас отворена и за д уховне ври- једности много значи то што дјеца имају могућност да се крсте у ђачким клупама то је значајно и за ро дитеље, јер и нас и на ше дијете бог шаље у ми сију, као што је у оно вријеме послао апостоле сања: ирина и христина су завршиле гимназију „филип ви- шњић“ са одличним успјехом и сре дњу му- зичку школу „стеван стојановић мокрањац“ сада су студенти треће године на музичкој академији у београду владимир је четврти разред гимназије одличан је ученик нико- лај је на другој години богословије „свети сава“ у београду дамјан је осми, максим ше- сти, василије други разред основне школе дјечаци тренирају фудбал и дјечаци и дје- војчице пјевају у хору „србадија“ на многим музичким и културним такмичењима осво- јили су пуно награда малобројни су фести- вали и такмичења са којих не донесу златну медаљу владимиру је посебно драга прва награда на међународном музичком фести- валу у аранђеловцу христина је за изван- редну интерпретацију освојила гран при на фестивалу у брчком, као и николај на смотри „дјеца пјевају семберији“ свештеник је икона господа исуса христа и, као такав, моли се богу оцу за сав грешни народ, верни и неверни, јер „у безакоњима се зачех и у г ресима роди ме мати моја“ (пс 50) треба да буде помиритељ људи са богом вишедетне хришћанске породице 46 5 / 2019 а посебно је важно да им дâ лични пример и у цркви и у својој породици о зоран: када човјек не прича са човје- ком, онда су они на неки начин посвађани није добро да заћуте добро је да причају то увијек наглашавам мада, може и не- слога у породици да приведе неке члано- ве у цр кву, дођу и ос тану исто важи и за породицу гледамо да што чешће са богом причамо, да му се повјеримо, пожалимо на нешто тешко, да за тражимо да нам д о- да снаге, наде, вјере тренуци заједничке молитве су посебни свака од њих је спон- тана, динамична, у којој свако зна свој дио који чита нас десеторо, док свако прочита по једну молитву то све прође у једном да- ху, као дланом о длан најзанимљивији је крај молитве када најкраћу молитву дикти- ра павле, најмлађи члан, изговарајући ре- ченицу по реченицу, а остали као војска за њим понављају: „у руке твоје господе исусе христе” и кад на крају изговори „амин“, сви га поздраве осмијехом и аплаузом он- да се сви изгрлимо и пожелимо једни дру- гима успјешан дан и пријатан одмор наше молитве редовне, заједничке, помажу нам, не само да би смо причали са богом, него да и оно што причамо између себе постане снага која нас трајно повезује и чини да се у нама развије сваки небески потенцијал постоје ли летовања за вас и вашу децу? о зоран: за 23 године смо на одмор оти- шли пет пута ако је аврам дуго времена био без потомства, па се нашао у искушењу да из- губи сина јединца, дошао је вјером до злат- ног рјешења рекавши своме сину: „бог ће се постарати, сине!“ и ми се за досадашње го- дине живота у нашој породици можемо само похвалити божијим старањем и како је уви- јек све било на вријеме кад наиђу искуше- ња и притисци брига овога свијета, а обично нам питања долазе преко дјеце, бољег одго- вора немамо, него да им на свој начин каже- мо исто што је и аврам рекао своме дјетету: „не брини, сине, бог ће се постарати!“ сваки порођај је велики догађај је ли било страха од порођаја? о зоран: када се порођај приближи, шта нам друго остаје него да се прекрстимо и помолимо пред богом да све прође на нај- бољи могући начин с том мишљу прођем кроз кућу, загрлим и пољубим свако дијете супруга и ја, с а торбом ствари одемо из ку- ће, заједно будемо све вријеме док се поро- ђај не заврши, а кући се вратимо са једном корпицом носећи у њој највеће благо ово- га свијета, које само бог може дати једном човјеку сања: сваки порођај је био скоро исти, без икаквих компликација после сва- ког порођаја, жена је искуснија и свјеснија вишедетне хришћанске породице септембар / октобар 2019 47 онога што слиједи али, сваки пут постоји стрепња и неизвјесност како ће све проћи не знам да ли с е то може назвати страх, јер тада су моје мисли окренуте супругу и дјеци најтежи моменат је излазак из куће било ми је битно да не п лачу за мном, по себно нај- млађи, онда бих с е и ја рас плакала а к ада стигнем у болницу, уз божију помоћ, мисли усмјерим на то да морам бити храбра, како би све бр зо прошло, једва чекајући да ми принесу бебу у наручје тај осјећај не бих да- ла ни за шта на свијету какав је ваш став о вантелесној оплодњи? о зоран: само се може припомоћи њему и њој ако је д ошло до „техничке сметње“ у оквирима свете тајне брака, а не ванбрачне заједнице, нити је дозвољено учешће треће особе највећи проблем је што млади неће у брак и ли неће дјецу у бра ку, или се брзо разводе да ли је п ушење грех за к оји се треба кајати? о зоран: да, и к ао гријех је спе цифична болест штета је далеко већа, физичка и пси- хичка, јер у цигаретама није чист дуван него отровне материје које утичу на већу ови- сност помислимо, шта се збива у плућима пушача?! он не може бити трезвен, не може да осјети сладост и љепоту коју нам господ дарива многе особе су страдале од те душе- губне навике уместо да возите аутобус, бог вас је поста- вио за крманоша великог брода који плови у царство небеско шта бисте поручили они- ма који се плаше брака и вишедетства? о зоран: у домовима гдје су најбољи услови, највеће је духовно мртвило, нема ра- дости, не рађају се дјеца треба да се забри- немо над својим животима јер смо с е ужур- бали да по стигнемо много тога, а опе т смо некако изнутра као људи патуљасти и стра- шљиви човјекова воља тражи лагодност, комотност, избјегава оно што је непријатно, гледа да заобиђе искушења и стално да у ру- кама држи чашу меда она нас наговара да у свом животу одбацимо крст и голготу воља божија враћа нас у правцу пуне снаге да др- жимо и не п уштамо свој животни крст она нас снажи, да не б јежимо од проблема него да их превазилазимо и да, као вође својих породица, реално будемо испред дјеце ко- ју водимо; да им примјером откријемо тајну како се долази до неодољиве снаге увијек је вријеме да озбиљно извршимо покајнич- ки заокрет у сопственом срцу недостаје нам најбитније, прва заповијест коју је дао бог човјеку: „рађајте се и множите се; напуните земљу и владајте њоме!“ нерађање и себич- но множење ствари и пролазног блага, то је промашај који се ничим не може поправити реформа сопственог срца, између осталог, може се постићи пружањем могућности да прокуца још једно срце и да се роди још јед- но људско биће рађање дјеце је незаобила- зан услов да дођемо до препорода, личног, породичног, друштвеног породица је стуб сваког друштва свако рођење доноси нову снагу потребно је само једно: уздати се у бо- га и неће нас узнемиравати страхови ако се човјек узда у бога, бог стално посвједочава своје присуство и бригу о човјеку долазак сваког новог члана доноси и нови план ко- ји нас усмјерава далеко боље од свих других наших планова то је снажно провјетравање и обнова сваког члана породице понаособ покрене се нова радост и осје ћај на при -мјер, ирина и христина, кад треба да иду у београд због студија, плачу јер не могу да се одвоје од малог павла кад се врате, увијек му нешто купе од свог скром ног џепарца међу дјецом се формирају лијепе особине: несебичност, пожртвованост, брига о дру- гом дјеца утичу да и брак по стане чудесно вриједан, да постане небеска учионица и ра- дионица, управо – света тајна таква радост изван брака не постоји светом тајном брака је свако на то позван и може да се одазове тада се вода претвара у вино сања и ја смо се искључиво бавили нашим браком и сто- струко нам с е вратило као да смо с е јуче узели кроз брак нас је бог обогатио, јер нам је вјера на првом мјесту у томе је најдубља тајна како бог спасава људе  вишедетне хришћанске породице 48 5 / 2019 парохијани породица карић се није зауставила на улагању у национално, већ је помагала светиње на целој земаљској кугли породица карић (други део) од лондона до русије кроз разговор са драгомиром ј карићем кристина давидовић добротвори спц од србије до лондона поред бисте драгољуба-драже михаилови- ћа и краљице мајке елизабете, која је цркву у лондону поклонила србима, стоји и плоча на којој пише да су јанићије и даница карић уве- ли подно грејање жена словенка, чији муж је био четнички војвода словенац, поклонила је земљу хафа карић је даровала први чек од 100000 долара за изградњу манастира касније су се прило- зи попели и до 600000, али то је био почетак „када је дошао патријарх павле у торонто, 21 октобра 1992 године, на мој рођендан, било је ужасно време, ледена киша, али срби су та- кви, кад треба нешто да раде, не смета ни ки- ша, ни олуја питао сам патријарха павла ко- лико пара да дам, јер с у ми пријатељи рекли 50, 100 долара патријарх рече: „ништа ко хо- ће да има цркву, нека је прави сам ви чувајте оне косовске светиње“ нисам прихватио од- говор, па је ре као: „добро, ако мораш, дај не- ких 5–10 долара“ узимам чек да на пишем на 100 долара, а хафа ми каже: „ма каквих 100 до- лара, немој да ме брукаш! пиши 100000 дола- ра“ погледао сам је и рекао: „ако то каже моја муслиманка, жена моја хафа, онда пишем чек на 100000 долара“ дао сам га епископу канад- ском георгију тамо је већ био одређен кум ко- ји је дао 5000 долара носио је српску заставу преко тела код нас није било таквих обичаја и нисам ни знао ш та се десило мислио сам да смо постали кумови манастира постали смо кумови темеља кад је владика читао, стоји то у летопису манастира, скиде кум ту ленту и накачише нам на силу данијела је била мала и вукла јој се по земљи по оној киши тако је почела изградња првог српског православног манастира у милтону, у канади србе ништа не може спречити и касније је хафа дарива- поштовање свештеника је поштовање цркве „био сам јуче на једној сахрани, упоко- јила се колегиница и одржао сам кратак говор пре тога сам тражио благослов све- штеника и само што му нисам ишчашио руку како бих је пољубио он из поштова- ња није дао и због врућине, вероватно ја сам то тражио из поштовања према ман- тији, према цркви и светињи и сваком свештенику кажем: „дозволите ми да вам пољубим руку да народ види, да схватимо шта је т о“ то је по штовање према нашој вери ту нико не треба да се устручава и председник има т у праксу и искре но ме одушевљава поштовање се стиче у поро- дици не може се научити ни у забавишту нити у било којој школи тако је то“ септембар / октобар 2019 49 парохи ј ани ла обично је наша баба говорила да што де- сна рука учини лева не треба да зна, али ја ово морам да причам да буде подстрек за друге и данас важи друго правило: оно што се десило, уколико није записано, није се ни десило не треба се хвалити, али не треба бити ни лажно скроман, једноставно, треба да остане записа- но и да се зна“ васпитање за цео свет највећу улогу у васпитању наше деце има- ле су супруге карић: хафа, маријана, слави- ца, миланка, оливера мушкарци су били као официри, за посао, свуда оне су рађале, али и имале огромну улогу у њиховом васпитању замислите, од деце која су свуда по свету, ни једно се не дрогира и нема пијанаца, а има -јући у виду њихов материјални статус, сви за њих кажу да су изузетно скромна деца„кон- стантан рад на с еби и одговорност су им ус- кратиле пубертетске бубице“, каже драгомир и одмах преноси још једну анегдоту: „југослав ми је у москви једном рекао: „не можеш да ми наређујеш, ја сам велики“ имао је 13 година ја сам стао и рекао: „ма не, ми смо равноправ- ни, ми смо другови“ одмах је симону и горану рекао: „јесте ли чули шта је рекао тата! равно- правни смо! не можете ни ви више да ми наре- ђујете“ улога богољуба и драгана у васпитању јесте и да ангажују и психологе и професоре да разговарају са децом, кад год за то постоји могућност, ако не, дописују се једни с другима по групама„новинар може да пише шта хоће, али ми морамо да пазимо како се понашамо и владамо ни једно питање не сме да ос тане без одговора“ – закључио је драгомир светиња књиге и образовање, библиотека у москви отац јањићије је био потпуно посвећен ве- ри био је 4 године у партизанима као патрио- та у пећи није било друге организације, осим балиста и италијана, који су били окупатори, и комунистичке партије односно партизана, против окупатора био је и ра њен није до- звољавао да у породици превлада било која идеологија која би се косила с православном вером када се родио богољуб, отишао је с места председника црвеног крста и управ- ника шумског газдинства вративши партијску књижицу уз речи: „три сина сам крстио тајно, четвртог не могу, то је велики грех“ радио је и даље све за др жаву, али је аутоматски био рашчињен тј скинут са свих функција, али ни- је завршио у затвору био је поштен човек и на добром гласу одједном прелази на посао чу- са патријархом српским иринејем и другим јерарсима и црквеним посленицима 50 5 / 2019 вара у фабрици сапуна у пећи са том платом је требало да купи школске књиге и лектиру продавале су се лектире на кредит, црвене јо- аким вујић, џепна издања, те се јанићије заду- жио, не за телевизор, који су последњи имали у улици, али су књиге морале да буду купље- не комшије су позајмљивале књиге да би мо- гли да пишу писмени задатак читало се и лети преко распуста, на базену или бистрици „горски вијенац сам стицајем околности на- учио напамет мој старији брат сретен је чак зарађивао паре тако што се кладио да знам цео горски вијенац, а неки у то нису веровали, јер су сматрали да би црногорци га пре знали напамет, него ми, заборављајући да је његош био највећи србин“ „јанићије је силно давао на образовање говорио је: „ако ја нисам имао услове, рат је био, ви морате сви да завршите факултете, па макар после чистили улице то је ваше право радите шта год хоћете“ сви смо ми завршили факултете знали смо да кад одемо да студи- рамо, ако не дајемо испите, морамо да се вра- тимо у пећ и не што да радимо дао је бог да се брзо поженимо ја са 19 и по г одина било је свега, од окопавања кукуруза, кошења, пле- вења најтеже је било с репом, у пећи је била фабрика шећера али, ако хоћемо да идемо на море, мора да се плати, па смо радили ишли смо у групама постојала је пијаца радне сна- ге, љома на албанском, то подразумева про- дају својих физичких услуга кад сам правио кућу, цело друштво је долазило на мобу зајед- но смо радили и то се није плаћало богољу- ба није било кад стиже он с 10 радника он је рекао: „они ће да ра де за мене, а ви ра дите“ каже: „ради воле кад немаш кола“, итд он је успео да заради паре на другом месту, где је лакше и да плати ове зоран и ја смо иш ли да косимо као градска децаод ујутру рано до 10, па смо спавали и ручали, а од 4 правили нави- љак, пластове сена тата никад није жалио за школу, за њу се и задуживао знало се увече да нас тата пропитује знали смо главне градо- ве свих држава, какво је државно уређење, ко су председници и математику тако је то било образовање је било на првом месту“ и сада се посебно води рачуна о томе да писана реч има своју тежину и трајност, те породица ка- рић ствара и богату библиотеку у москви у власништву породице формирали су и први приватни универзитет у југоисточној европи – браћа карић све снахе су завршиле факулте- те, а г драгомир је оспорио и дезинформације да су ту студирала и њихова деца – ниједан ка- рић није студирао на њиховом факултету парохи ј ани са православним патријарсима – московским кирилом и српским иринејем са патријархом московским алексијем ii (1929–2008 септембар / октобар 2019 51 причај српски да те цео свет разуме „у цркви смо молитве читали и певали у хору с нашим оцем на црквенословенском језику не знам да ли смо ми т о тад разумели или не, али ми је до данас остало много лак- ше и певљивије да оче наш отпевам, него из- говорим на српском пошто сам први отишао у иностранство с мојом децом, нисам желео да моја ћерка крене у школу, а да не зна своје писмо када је имала 5 година и живели смо у москви, почео сам да је учим ћирилицу сва- како је кретала у руску школу при амбасади је била југословенска школа где су деца на латиници почињала да уче такав је био про- грам нисмо ми срби ништа наметали, као што неки причају ко је хтео да учи, учио је ја сам моју ћерку почео да учим и рекао сам јој да ћу јој факсом слати писма она ми је пола- ко одговарала у првом разреду руске школе“ у престижној приватној школи у лондону су једва дозволили да се сви карићи упишу, јер су сматрали да 20 српске деце никада неће научити енглески хвала богу, све је прошло добро и српски није засметао њиховом зна- њу енглеског данијела је чак завршила лите- рарни енглески улагања у светиње русије породица карић се није зауставила на улагању у национално, већ је помагала све- тиње на целој земаљској кугли, посебно у русији помогли су казански сабор мајке божије у москви, изградњу храма христа спаситеља у москви, софијски сабор у то- бољском кремљу, обалачки манастир на реци иртиш у т јумењнској области у си -биру, храм вазнесења господњег у омску, сибир, реконструкцију храма св николаја у мурманску на колском полуострву, дани- ловски манастир у москви, обезбедили су пензије за свештенике у московској патри- јаршији у времену од 1988 до 1995 године, изградњу храма у јакутску, реконструкцију многих цркава и манастира у украјини, спо- мен храм погинулим херојима у највећој тенковској борби 1943 године у борби про- тив немачке, изградња споменика кнезу владимиру и кнегињи олги и кирилу и ме- тодију у кијеву за доброчинства г драгомир је одликован орденом светог данила московског првог реда и орденом светог кнеза владимира помогли су изградњу православних мана- стира у уганди и кенији и још многе друге породица испред свега – рођенданска анегдота кад су деца у питању, увек мора бити времена пре 4 године, маја гојковић, 15 по- сланика и ја смо би ли гости руске думе где нас је при мио сергеј наришкин, пред- седник, који је данас висока личност у естаблишменту руске федерације упорно ми звони телефон непријатно ми је, седим поред маје, а преко пута председник после здравице треба да узвратим здравицу, југослав уби колико зове, а тај дан му је био рођендан рекох маји то и пошто је језик исти, г сергеј ме је питао коме је рођендан имали смо ту част да председник велике руске думе и маја честитају заједно са мном југославу рођендан после тога су се, наравно, развукле приче по скупштини, али, хо- ћу да кажем да за дете увек мора бити времена, јер ако ми немамо, улица ће се њима засигурно бавити“ мислећи на своју децу, осећали су бригу и одговорност и за децу својих сарадника, те се увек труде да породице запослених буду добро то звучи као лепа прича, али наила- зи на потпуну потврду у пракси, до те мере да је и поред служавки и запослених, сећа се једна професорка која је била у поодмаклом стадијуму трудноће, да јој је сам богољуб, лично, усред часа, донео колаче, речима: „у нашој кући труднице не смеју бити гладне труднице су светиња“ парохи ј ани 52 5 / 2019 руско-српска молитвена, али и практична подршка за време васкршњег концерта у москви г драгомир је био гост руског патријарха алексеја ii са својим оцем јанићијем по- сле концерта приређена је вечера у дворцу у кремљу којој су присуствовали и пред- седник русије борис николајевич јелцин са супругом наином, јевгениј максимович примаков и највиши руководиоци русије наина јелцина је рекла: „борис и ја се моли- мо сваки дан за нашу браћу србе“ патријарх алексеј је узвратио: „ја сам ту да се молим, а ви, председниче, урадите нешто конкрет- но“ то је било 22 априла 1999 године, за време бомбардовања „сутрадан нам је јел- цин дао авион и ми смо полетели с патријар- хом и митрополитом кирилом за србију, где је у току било зверско бомбардовање наше земље од тзв цивилизованог света! на пла- тоу испред храма дочекало нас је неколико стотина хиљада одушевљених људи“ тада је јанићије карић одликован орденом светог данила московског за помоћ српским цр- квама широм света племићка кућа хесена и рајне дала је принцезу марију, знамениту личност свог времена она је рођена у дармштату 1824 године, примила је православље и за руског престолонаследника александра уда- ла се 1841 године на р уски царски престо супружници су ступили 1855 године, а кру- нисани су у великој цркви зимског дворца док се александар ii николајевич окренуо развоју царства, царица марија се посветила вери и хуманитарном раду православна ве- ра јој је помогла да се избори са бројним про- блемима на које је наилазила, почев од сла- бог здравља, прилагођавања новој средини, бројних породичних обавеза (имала је осмо- ро деце) до савладавања бројних искушења у животу и браку њена побожност изазивала је дивљење савременика без обзира да ли је била у питању царева сестра олга николајев- на или баварски краљ лудвиг ii до царице марије александровне свој пут су нашли и вредни дечански монаси они су у свом манастиру још 1856 године угостили александра гиљфердинга, руског конзула из сарајева том приликом конзул је добио вредне рукописе које је понео са собом да их сачува почетком 1859 године, манастир- ско братство се обратило цару александру за помоћ, а у ма ју исте године послали су писмо и кнезу милошу већ следеће године делегација дечанских монаха предвођених хаџи кирилом андрејевићем стигла је на ру- ски двор са собом су носили манастирске реликвије, од којих је једна називана „крст цара душана“ колико је познато, примили су их царица марија александровна и митро- полит исидор, који је прешао са кијевског на санктпетербуршки архијерејски трон ца- рица је веома пажљиво саслушала њихове молбе обећала је своје покровитељство и помоћ високим дечанима али хаџи кирило андрејевић дечанац је на уму имао још је дну жељу, коју се усудио да изнесе на аудијенцији код царице он је потицао из села бело поље код пећи, а ту се налазила једна стара црква, које су разбој- ничке банде оштетиле монах је заинтересо- вао царицу за невоље становништва тог кра- улагање у друге радећи на с еби, раде на сви ма дру- гима и кроз карић фондацију знају су одлично да не мо гу сви љ уди да б уду подједнако способни сви треба да жи- ве, а не могу да зарађују једнако пуно су стипендија поделили како би се деца образовала подигли су цркве, поклонили полијеле- је у саборној цркви у београду, помагали манастире и догађаје при спц породица карић у свој развоју није за- боравила ни на један сегмент како свог личног развоја, тако и развоја друштва, те су поред бриге за духовно образовање помогли и здравство, социјално угроже- не, развој културе, спорта, па и наталитет, како својим примером, тако и улагањем у друге из историје спц парохи ј ани септембар / октобар 2019 53 њена побожност изазивала је дивљење савременика без обзира да ли је била у питању царева сестра олга николајевна или баварски краљ лудвиг ii царица марија, ктиторка цркве ваведења у белом пољу др ђорђе вуковић ја и она је обећала да ће се лично заузети код турских власти да се ситуација поправи по- ред дарова за високе дечане, царица марија александровна је одредила и суму потребну за изградњу нове цркве у бе лом пољу, као њене задужбине остало је забележено да су цари- ца и митрополит исидор по- клонили два триода мана- стиру монаси су, такође, добили апостол и је- ванђеље, обе књи ге штампане у кијеву на дар су прими- ли и сребрну чашу са ножицом, као и украшени путир урађен у сребру и онда позлаћен са- чуван је и при лог једног неименова- ног богаташа који је дао скупоцену икону са раскошним оковом за покој душе свог си на павла почетак лета затекао је монахе у русији, па је х а- џи кирило дао да с е окују апостол и јеванђеље (12 јуна 1861) са бо- гатим прилозима монаси су сада могли да се врате у матични манастир потрајало је док се нису стекле све прили- ке потребне за велику обнову белопољске цркве дечански архимандрит серафим, у име свог и пећког манастира, поднео је за- једничку тужбу султану абдулу азизу због штете које су претрпеле ове две светиње и околни српски живаљ (1864) нарочито је истакао пљачку цркве у белом пољу који је извршио жит рама са дружином из ис ти- нића из те светиње је однето 40 ока воска, црквене књиге, 18 комада кандила од срме и око 350 гроша убрзо је стигло одо- брење за радове на цркви пре- ма сачуваним натписима, улазна врата су била гото- ва 2 јуна 1866, за време пароха попа николе, а за ш та је по себно био заслужан боја- џија славко арсе- нијевић радови су настављени све до 26 октобра 1868 године када је ура- ђен велики ктитор- ски натпис изнад улазних врата цркве посвећене ваведењу пресвете богородице црква је саграђена, то је наглашено, пожртвовањем руског императорског ве- личанства марије алек- сандровне и трудом кирила андрејевића, дечанског архимандрита, родом од села бе- ло поље (код пећи) и настојањем иконома, јеромонаха николаја петровића све је то урађено у време султана азиза и митро- полита мелентија, а као заслужне ктитор- ски натпис још помиње: тутора протојереја стефана петровића, јову ђукића, милована из историје спц цар александар ii и марија александровна, цртеж из око 1840–1850 (извор: википедија) 54 5 / 2019 михајловића, новицу негојева, павла раки- ћа и ђорђа илића тако је завршена једна од најлепших сеоских цркава на тлу метохије необична црква ваведења остала је као за- дужбина благочестиве царице марије, да- леко од државе у којој је владала вредни монаси и земљорадници водили су рачуна да у потпуности испуне царичину жељу и да се црква изгради без иједног недостатка записи су, како се види, врло прецизно за- бележили поједине етапе градње ове цркве, вероватно ради правдања трошкова у новосаграђену цркву су пренете сачу- ване ствари из старе цркве, међу којима се налазио и један графички листић отиснут са бакрорезне плоче који приказује из- глед манастира студенице из 1730 године, иначе дар извесног георгија јосифовића на нов иконостас пре- нета је и икона христа сведржитеља из 1806године црква је ускоро живо- писана од стране искусних сликара, а посебно се истичу фреске св ди- митрија, св ђорђа, св стефана дечанског и св саве посебно је занимљив натпис испод ли- ка светог саве, који бележи пет приложника фреске, чла- нова неког еснафа у белом пољу, међу којима се по- миње новица негојев у време када су дечански монаси боравили код цари- це, руско друштво је било у реформама током њиховог боравка, цар је, након дугог двоумље- ња, донео указ о укидању кметства (1861) док је одлучивао о овом т ешком питању, имао је разумевање и подршку своје супругенекако у време док је припремана градња белопољске цркве, преминуо је престолонаследник царе- вић алексеј (1865) царица је синовљеву смрт тешко поднела, па је по чела да се све више и више повлачи из јавног живота без обзира на све потешкоће, није губила веру, нити је гасила наду у бога после довршетка цркве ваведења, ктиторка, царица марија поживела је још два- наест година имала је проблема са здрављем, јер је боловала од туберкулозе, у оно време веома тешке болести често је путо- вала у пределе са погодном климом, на крим и у и талију и даље је с лала помоћ балканским хришћанима, а надживела је хаџи кирила (1875) за- бележено је и царичино присуство на великом саветовању цара и ње- гових министара по питању ратних прилика на балкану (1878) благо- честива марија упокојила се 3 јуна 1880 године и сахрање- на је у цркви петропавлов- ског сабора у петрограду непуних годину дана касније, њен супруг је страдао у атентату са- храњен је поред супруге, а опојао га је митрополит исидор са осталим члановима све- тог синода и присутног све- штенства  монах је заинтересовао царицу за невоље становништва и она је обећала да ће се лично заузети код турских власти да се ситуација поправи из историје спц марија александровна, уље на платну из 1857, рад хавијера винтерхалтера (чува се у ермитажу (извор: википедија) септембар / октобар 2019 55 ако босна, као митски простор чији су приповедачи заувек обележили српску књижевност, није имала националног песни- ка, као што га је црна гора пронашла у њего- шу, то је с тога што је имала алексу шантићa исто тако, као што су друштвено-историј- ске прилике утицале на обликовање посеб- ног идентитета који се дао описати у делима иве андрића и меше селимовића, тако је лирски апстракт садржан у севдиса- њу и вековној борби српског народа за слободу свој врху- нац доживео у песништву алексе шантића одавно су критича- ри шантићевом делу одали признање за то и такво понирање у простор из к ог је изникао нико у пое- зији са босанског тла није успео да поми- ри три толико битна аспекта и да их на посе- бан лирски начин угради у своје певање – уметнич- ку севдалинку, чији је ло- кални колорит и лирски хумор шантић први донео у српску љубавну поезију, меланхоличну лирску причу, у којој су дотадашњи такозвани прозни елементи добили поетску вредност и на крају саму ли- рику, којој родољубива и социјална садржи- на, у шантићевом случају, није одузела драж интимне исповести на овим основама лежи и главна подела шантићевог песништва међутим, у опусу рођеног мостарца преламају се сви сржни елементи судбоносно везани за поднебље у ком је рођен поред љубавних, родољу- бивих, медитативних и социјалних песама битни су и неки мотиви који се кроз његову поезију провлаче, каткад да би допринели ефекту основних замисли песника, а поне- кад бојећи атмосферу песме такав мотив у поезији алексе шантића јесте и молитва прва запитаност над његовом песмом „вече на шкољу“, вероватно најмелодичнијом и најуспелијом шанти- ћевом песмом, јесте строфа „клече мрша- ве; главе; пред ликом бога свог; иш ту ал’ тамо; само; ћути рас- пети бог“ касније је критика ово препозна- ла као најаутентичнији израз социјалне лирике у шантићевом песништву међутим, у сржи његовог ства- ралаштва стоји песма „претпразнич- но вече“, испевана у славу бадњег дана, ко- ја је као ретко која успела да остане у свим антологијама српског песништва миодраг павловић на једном месту записује: „заиста, она је и но сталгична и описна, чувствена и трагична, конкретна и визионарска међу- у сржи шантићевог стваралаштва стоји песма „претпразнично вече“, испевана у славу бадњег дана „претпразнично вече“ алексе шантића дејан војводић хришћанска књижевност алекса шантић, фотографија из око 1920 г (извор: википедија) 56 5 / 2019 живот у христу тим, поред свих чари којима плени, слути се да се у њој, у њеној дубини, нешто догађа пе- сма евоцира праву старинску, патријархалну атмосферу то је изванредна песма штимун- га, песма конзервативног укуса и регресив- них емоција но, у њој је патријархалност смештена у перспективу прошлости, она је, заправо, одсутна и при крају песме се види да се ради о самоћи, о самртној усамљено- сти, из које се духовним узлетом извршава пречишћење и препород“ осим што у себи крије велику патњу онога који је пише песма има композицију ритуа- ла, коју својом драмском подлогом и скоро нарацијом пратимо од почетка где шантић каже: „сјутра је пра зник“, што су прве речи у првом стиху даље пише: „и сад је по зно предбожићње доба“ кандило, икона, пећ пуцкета, све то стоји као ентеријер читамо – песник је сам у соби у глувој самоћи сећа се времена кад је био д ете, у тој истој кући, где су била и друга деца, мати, отац после ових сећања слути се да су сви они којих се песник сећа помрли, те књиге почињу да се одазива- ју песниковoј самоћи оне лебде по соби као вилинска бића и кажу песнику да су оне ње- гова породица и на крају, песник је препоро- ђен овим гласовима којима су се књиге њему обратиле, срећан је и дубоко узбуђен постоји посебна основа у традицији које је шантић свестан, а то је чињеница „да је вече пред неки празник, ноћ када се нешто догађа у космичком календару, час предодређен за повлачење у себе, тренутак када ентеријер у коме се налазимо почиње да лебди, када нас повод којем је неки празник посвећен нагони на шира размишљања као да је све т о приви- леговани оквир лирске песме“ све ово нам у освр ту на пе сму „претпра- знично вече“ алексе шантића потврђује и миодраг павловић: „својом поезијом шантић скоро антрополошки симболизује карактери- стичан и противречан спој нашег балканског света који је до данас актуелан: спој револу- ционарног елана и патријархалног менталног оквира, спој који нам је, такође, и данас близак јер га готово свакодневно видимо како и даље живи, и без драматичне противречности“  за закључак хтео бих да на ведем два при- мера, који показују однос господа нашег исуса христа према својој мајци ови при- мери као да уравнотежују један другог и објашњавају, како ми треба да се односимо према својим сродницима док он још говораше народу, гле, мати ње- гова и браћа његова стајаху напољу траже- ћи да говоре с њиме и неко му рече: ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, тражећи да говоре с тобом а он одговори и рече ономе што му каза: ко је мати моја, и ко су браћа моја? и пруживши руку своју на ученике сво- је, рече: ево мати моја и браћа моја; јер ко из- врши вољу оца мојега који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати (мт 12, 46–50) чини се да се господ у овом мо менту одре- као од своје мајке, али то није тако: она му је можда у том тренутку несвесно сметала да саврши дело свог служења – проповед и он јој се није повиновао, рекавши да су његови сродници (брат, сестра и чак мајка), они који испуњавају вољу божију: јер ко из- врши вољу оца мојега брат и сестра зато што се заједно с њим они усиновљавају богу оцу и постају по благодати синовима и кћерима божијим а мајком у том смислу, што се у ду- ши човека који испуњава вољу божију, поја- вљује господ исус христос, то јест као да се рађа унутар њега самог обратите пажњу на следеће речи: ко из- врши вољу оца мојега, тај је брат мој и се- стра и мати у том тренутку се мајка божија, која је ћутећи ишла за браћом спаситеља, ко- ји тада још нису схватали ко је он, подвргла прекору господ је у овоме пројавио саврше- ну беспристрасност но, касније је пресвета богородица увек испуњавала вољу божију и била храм небески на земљи; многи људи су се и од самог њеног созерцања (посматра- ња) окретали вери или се укрепљивали у њој спаситељева браћа, као на пример ја- ков брат господњи или друга његова браћа по јосифу обручнику, тобожњем његовом оцу, касније су постали први и најревноснији служитељи господа и на тај начин, испуња- вајући вољу божију, они су постајали њего- ва браћа не толико по крви, колико по духу хришћанска књижевност септембар / октобар 2019 57 извод из беседе схиархимандрита авраама (рејдмана) (наставак из претходног броја) о правилном односу према сродницима са руског превео: небојша ћосовић не може се рећи да је, на при мер, апостол петар требало да се одрекне од апостола андреја зато што је ова ј био ње гов рођени брат, а јаков из истог разлога од јована – сви су они били једнога духа но, у исто време су апостоли јаков и јован оставили свога оца заведеја у лађи са најамницима, када је он плео мреже, и пошли за господом, нимало не мислећи о т оме, да ће за оца би ти тешко и чак понижавајуће то што су га деца оставила са најамницима и други пример, који се споља чини су- протан претходном а стајаху код исусова крста мати његова, и сестра матере њего- ве марија клеопова, и марија магдалина а исус видјевши матер и ученика кога љубља- ше гдје стоји поред ње, ре че матери својој: жено, ето ти сина! потом рече ученику: ево ти мајке! и од оно га часа узе је ученик к себи (јн 19, 25–27) господ је показао бригу према својој мајци, зато што јој је било потребно да се неко брине о њој и чува је, а можда и уте- шава својим присуством он је поверио ово своме љубљеном ученику, апостолу јовану богослову, који је савршавао ово служење све до славног успења божије мајке, чак и не излазећи на проповед противречност ова два наведена приме- ра је с амо привидна не т реба мислити да се господ тада одрекао своје мајке, а да је сада пројавио љубав божију – он је наложио бригу о њој зато што је она била највећа пра- ведница и угодница божија (зато је и постала мајка божија), а не зато што она представља његову мајку као човека и служење апо- стола јована богослова није било толико те- лесно, колико духовно боравећи увек поред пресвете богородице, он је заправо служио највећој на земљи праведници, и истовре- мено се сам учио о д ње – о д њених речи или само од созерцања њеног светог живо- та сходно томе, ово поверавање је било од стране господа брига не само за мајку, него и за свог вољеног ученика – апостола јова- на богослова угађајући богу, ми стално морамо решава- ти сложена питања не може се једно реше- ње прихватити једном заувек господ је дао човеку разум, да бисмо смо, по речима апо- стола павла све испитивали и добра се држа- ли (види 1 сол 5, 21) ми морамо расуђивати о томе, како ћемо правилно угодити богу у овој или оној ситуацији постоји овакво апо- столско правило (оно се може применити на све православне хришћане, иако се оно тиче само епископа): епископ има право да на од- ређени начин располаже црквеном имови- ном у својој епархији а црквена имовина – у древности је то било нарочито јасно одре- ђено – користила је за помоћ сиромашним, и њу су називали имовином сиромашних а епископ је у одређеним случајевима имао право да исту користи ради издржавање се- бе и својих клирика он је могао потрошити ову имовину и на своје сроднике, али не због сродничких веза, већ само у случају да је њи- ма потребна помоћ исто као и другим сиро- машним људима при томе, признавале су се само потребе у најнеопходнијим стварима, али не и оне које су се односиле на побољ 58 5 / 2019 живот у христу шавање животних услова ако не би било ја- ке потребе, а епископ је помагао својим ро- ђацима, уколико би било таквих могућности, онда се то сматрало грешним такав епископ је грешио против апостолског правила овај пример може постати за нас „квасац“ пра- вилног односа према нашим сродницима ако је њима потребна помоћ, исто као и дру- гим сиромашним људима, и има могућности да им се помогне (о овоме је још по требно расудити), тада се ово може учинити, свака- ко по благослову, а не по сопственој вољи а, ако ми пре свега хоћемо да побољшамо по- ложај рођака, онда ће то већ бити грех ми не би требало да упоређујемо себе са неким другим, него да мислимо о томе, како да са- чувамо чистом сопствену савест навешћу негативан пример у неком мана- стиру родитељи помажу своју децу матери- јално, пошто се у обитељи не брину добро о њима и они, чији родитељи или рођаци имају такву могућност, живе боље од оних, чији сродници немају такву могућност, па морају, као што се каже, стегнути каиш а код нас је обратно: многи мисле, да ако се мама, тата, бака, деда, прабаба, унуци, бра- тучеди разболе, онда је манастир дужан да све лечи, а сестре – да помажу ово је тако- ђе неправилно свакако, може се помагати стварно потребитим људима, без обзира да ли су они наши рођаци или нису, на при- мер човек је тешко болестан, и нема никог ко би бринуо о њему а помагати само сво- јим блиским – т о је ег оизам наше сестре по манастирима често нам бивају равноду- шне – а ми не раз мишљамо о томе, шта се с њима догађа је ли се неко разболео? чиме му се може помоћи? међутим, управо наша браћа и сестре у христу треба да нам б уду много ближи од наших крвних сродника ми би требало да осећамо љубав према њима и да осећамо међусобно јединство у манасти- ру се ово треба посебно јако пројављивати, пошто су у обитељи саздани сви у слови за ово рецимо, мирјани долазе у цркву само у недељне и празничне дане, сусрећу се са- мо на неколико сати и потом се разилазе њима, који су обремењени сујетом, теже је да увиде везу свих православних хришћа- на у једном организму, телу христовом а за монахујуће је ово много лакше, пошто су у манастиру све време сви заједно но, ако ми монахујући ово не схватамо и претпоста- вљамо наше телесне, земне везе духовним, онда то говори о мањку наше облагодаће- ности: рођење од родитеља доживљавамо јаче и сматра се од нас важнијим од рођења од бога, од бање крштења апостол јован богослов каже: а онима који га примише даде власт да буду чеда божија, онима који вјерују у име ње гово, који се не ро- дише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од бога (јн 1, 12–13) јован бо- гослов истиче колико је више наше рођење од богаон као да каже: „па, зашто се ви тако при- везани за земно рођење, зато је оно т ако ва- жно за вас? зар је рођење од бога ниже од кр- ви, од телесне похоте и жеље мужа?“ оно нас унеколико унижава, док нас рођење од бога узвишава, очишћава и даје нам могућност да будемо чеда божија ми смо теоретски сагла- сни са овим закључцима, док у стварности све изгледа другачије: наше мисли, осећања, по- ступци говоре о томе да се ми према рођењу од бога односимо као према нечему другосте- пеном (споредном) свакако, ми схватамо да љубав према богу треба да буде изнад свега, али у стварности ње нема код нас зато је по- требно да научимо да волимо истински бога и нашу браћу и сестре у христу а код нас врло живо и јако делује привезаност за наше срод- нике, ометајући нас да стекнемо велику, свео- бухватну љубав према богу и сваком човеку ми смо с лични оном за конику, који све зна, али жели да оправда себе када је он пришао спаситељу и запитао: учитељу, шта ми тре- ба чинити да наслиједим живот вјечни? хри- стос је одговорио: шта је написано у закону? како читаш? (лк 10, 26) тада је законик рекао, да је прва и највећа заповест – заповест о љу- бави према богу, а др уга – подобна првој: о љубави према ближњем спаситељ је рекао: право си одговорио, то чини и живјећеш (лк 10, 27–28) а законик, како би ми данас рекли, извлачећи се, запитао је: а ко је б лижњи мој? (лк 10, 29) и ми тако исто говоримо свако од септембар / октобар 2019 59 живот у христу нас зна да т реба волети бога и ближњег, али ако кажеш некоме о томе, он одмах пита: „а ко је мој ближњи? тата – да, он је б лижњи; мама – такође, брат, сестра – и они“ исто је имао у виду и законик ко је његов ближњи? срод- нике и онако воли, можда је потребно да воли своје саплеменике – јевреје? јевреји су врло повезан народ, они се свагда старају да једни друге помажу а код нас нема љубави чак ни према једноверним православним хришћани- ма, на њеном месту је потпуна равнодушност ми се оправдавамо као онај законик који све зна, али постава лукаво питање: зар може би- ти мој ближњи овај самарјанин који непра- вилно верује и неправилно живи? ја не могу да га волим“ ако ми хоћемо да с текнемо истински хри- шћанску љубав према богу, а не земну љубав према човеку, те ако хоћемо да заменимо љу- бав према неколицини људи за љубав према свим људима (или у крајњој мери браћи и се- страма у христу), тада је потребно да с е од- рекнемо мањег у корист већег нико не може љубити бога, ако не љуби ближњег и не може човек, имајући љубав према богу, немати љу- бави према ближњем осећање управљено горе, на не бес�

Свеска: 376 | Марта и Марија у нашем животу
... затајивање заиста постоји — али затајивање дарвинизма као таквог, пред тајном истинског алтруизма и безусловне емпатије према другом људском бићу истински алтруизам није „грешка“ у еволуцији „дарвинистичке моралности“ истински алтруизам је зид који стоји наспрам дарвинизма, чинећи му објашњење свог „механизма“ недоступним истински људски алтруизам је стварност недоступна методолошком натурализму природних наука недоступан, управо зато што је људски, а не животињски истина, човек јесте, као и сав живи свет око нас, „биће овде устројавано“, али и „другде пресељавано“ и „свршетак тајне — стремљењем ка богу обожавано“ (свети григорије богослов) зато то биће не може да обухвати и до краја објасни, овде и само овде устројавани и нигде другде пресељавани — методолошки натурализам природних наука  у дијалогу са ате измом свети григорије ниски, новија грчка икона 28 6 / 2020 тема броја: марта и марија у нашем животу христос васкрсава лазара, а марија и марта клањају се пред господом; икона из 12–13 века, атина (извор: википедија) новембар / децембар 2020 29 тема броја: марта и марија у нашем животу библијске личности су кроз читаву историју хришћанства служиле као примери са којима се треба упоређивати, било да су то ликови који су позитивни или негативни ништа мање то нису две жене које се помињу у jеванђељима по луки и јовану, марта и марија могу се сврстати у плејаду жена које од старог завета својом појавом одскачу у смислу необичности свог понашања, рушењем утврђених образаца понашања, или упечатљивошћу својих реакција у одсудним тренуцима прича у којима се помињу и спремношћу на жртву и понижење изнад свега, многе од њих су заправо прави примери живе и чврсте вере у бога тако се могу посматрати сара, ревека, марија, мојсијева сестра, девора и јаиља, ана, мајка пророка самуила, али и тамара, јестира, рута итд њима се могу придружити и ове две новозаветне хероине прича о марти и марији поменута два jеванђеља ставља у различито окружење и ситуације апостол лука причу о њима смешта у поглавље (лк 10) у којeм доминира слање седамдесеторице и прича о милостивом самарјанину на путу према јерусалиму, за који се христос чврсто одлучио (лк 9, 51), исус се зауставља да би га у своју кућу примила жена по имену марта из приче је очигледно да марта има доминантну улогу у кући у којој живи са својом сестром маријом али приликом христове посете, марија се понаша крајње неуобичајено за жену док њена сестра марта служи госте, пуна бриге да нешто не недостане, марија је села „код ногу исусових и слушаше беседу / реч његову“ (ст 39) у њиховим различитим поступцима, збива се заплет приче, јер марта тражи од исуса да „уразуми“ њену сестру и марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори ликови сестара лазара из витаније тема броја ђакон владимир пекић на крстовдан, лета господњег 2020 током свете литургије у земунском храму светог николаја мирликијског, његова светост патријарх српски г иринеј је рукоположио у чин ђакона нашег дугогодишњег члана редакција и сталног аутора текстова, професора верске наставе владимира пекића редакција часописа православни мисионар новорукоположеном ђакону жели да га господ укрепи у његовој новој служби и да му да ревности да настави да умножава своје мисионарске таланте и да читаоце нашег часописа и даље укрепљује својим душекорисним текстовима 30 6 / 2020 тема броја да се прихвати посла који је марта сама морала да ради одломак се завршава чувеним речима господа исуса христа: „марта, марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно али марија је добар део изабрала који јој се неће одузети“ (ст 41–42) у односу на ову кратку приповест, друга у којој се помињу ликови марте и марије је јеванђеље по јовану које носи итекако потреснију и драматичнију причу у питању је смрт, а потом и васкрсење лазара из витаније овом догађају апостол јован је посветио читаво поглавље (јн 11) марта и марија су лазареве сестре које живе у дому чије укућане је господ изузетно ценио и волео после болести лазар умире, и тек након погребења, док још оплакују његову смрт, појављује се исус обе сестре се сусрећу са христом и имају наизглед сличне дијалоге са њим док марија приговара христу да брат не би умро да он није био одсутан и поново се враћа да са осталим јудејцима оплакује брата (ст 31–33), мартин је свакако упечатљивији (ст 21–27) ево дела: „господе, да си ти био овде, не би умро брат мој“ марта му рече: „знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан“ исус јој рече: ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре живеће и сваки који верује живи и верује у мене неће умрети вавек верујеш ли ово? рече му: „да, господе! ја верујем да си ти христос син божији који долази у свет“ у оба јеванђеља ликови сестара упућују на супротности управо на њима, кроз опис који дају лука и јован, те кроз црквено предање могу се препознати теме битне за хришћанску веру уобичајено схватање ове две сестре код апостола луке је да оне представљају делатну, односно созерцатељну теологију / живот углавном је ово тумачење постало доминантно због монашког утицаја, али и због алегоријске методе тумачења светог писма марта представља делатност, припрему за созерцање и истовремено недостатност тог вида живота марија представља созерцатељни, исихастички начин живота, који се труди да остави све животно по страни и да пажњу свога ума у потпуности посвети гледању и слушању христа опасност лежи у занемаривању других и потенцијално гордом новембар / децембар 2020 31 односу према „непосвећенима“ поред тема делања и молитве, уколико се осмотре особине које еванђелист лука наводи за њих две, види се да марту красе делатност, журба, али и брига и огорченост због сестриног понашања; марија је, пак, у подређеној улози у односу на сестру, занемарује послове који се од ње очекују да би седела и слушала исуса док говори код апостола јована, обе сестре су тужне због недавне смрти брата међутим, марта је спремна да превазиђе своје стање и да уђе у дијалог са христом који ће је довести до вероисповедања христа као сина божијег христово присуство на тај начин делује на њу излази из области туге и жаљења, да би преко општеприхваћеног уверења јудејаца тог времена о суду божијем дошла до сазнања да пред њом стоји онај који јесте, који доноси суд овоме свету и који је његово васкрсење и живот, па тако и њеног брата лазара са друге стране, марија нема ту спремност трагика догађаја је паралисала за нешто више и овде се може уметнути алегоријско тумачење, где марија представља јудејце који у христу не виде сина, док би марта представљала хришћане, који у истим околностима у личности учитеља исуса виде ко он јесте — логос божији и спаситељ уколико се сада ове особине обједине, из њих се могу извући теме које су свакако и данас актуелне међу људима, који не морају нужно бити верујући тако су присутне већ поменуте теме делатног и молитвеног живота, потом тема служења, гостољубља, речи господње неизоставне су теме вере и туге, смрти, таме, живота и светлости али, и исповедања христа, тј његовог препознавања наиме, у лукином опису, марта се ипак показује као неко ко жели да бог дела по њеним прохтевима, али исто тако постављајући себе у ситуацију да од многих својих брига заборави кога је угостила марија, пак, показује све особине ученика, тј оних који слушају и следују речи христовој стога, оно што се може извући као поука из лукиног наратива јесте чињеница да се према богу човек поставља са предубеђењем да због исправности његових дела он мора да га послуша његова дела или положај, као што је мартин у њиховом дому, подразумевају то ипак, очигледно је да кроз свој захтев упућен христу, она заправо саму себе осуђује гледајући у сестри такмаца и подређену, она сматра да исусова подршка њој припада међутим, истинско служење није у самодоказивању и самопоказивању, него у усредсређености на христа, у сазнању да је он гост којем треба посветити пажњу, а не само послужење коначно, то је слушање христове речи које човека чини његовим учеником тек напојивши се њом, он може да буде њен сведок у свим околностима марта и марија у јеванђељу по јовану упућују на две врсте реакција онда када све говори да је бог одсутан (ст 6; 11–15) марија не може да превазиђе чињеницу смрти њена реакција је људска, уобичајена, и за христа потресна изазива безмало његово саосећање и бол (ст 33) марта, пак, представља праву хероину хришћанске вере треба само бити искрен и у тренуцима након сахране неког тако блиског попут брата, уз чињеницу да његово тело пребива у тами гроба исповедити веру као што је она и рећи: „да господе! ја верујем да си ти христос“ у поступцима ове две жене, може се пронаћи готово сваки верујући тако новозаветни текст као и богато црквено предање које дише и напаја се од истога духа, кроз ове две приповести хришћане, као и нас данас, упућује на чврсту веру у најтежим тренуцима, дубоком свешћу да речи христове откривају истину и смисао живота као и да зарад њих вреди бити његов ученик — бити хришћанин — и то сведочити кроз ширење његове речи у служењу, молитви, исповедању вере баш као што то показују марта и марија и још једна битна ствар овде бива присутна у свему томе, ако се и испуни, у другоме не треба проналазити маловерног, презаузетог и оптерећеног бригом или потиштеног животном тескобом, већ, баш као и христос, бити потресен због тога и спреман на жртву а не на осуђивање  тема броја 32 6 / 2020 свето писмо је књига истине — о богу, о човеку, о свеукупној стварности у којој човек живи, духовној и материјалној господ је истине саопштавао углавном симболички и фигуративно, и учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој (мк 4, 2) зашто се господ определио да том методом саопшти истину? постоји више разлога први, користећи метафору или аналогију, господ је од ученика тражио активан интелектуалан став — удубљивање, повезивање, увиђање односа интелектуалним напором и духовним сагледавањем ученици су откривали суштину по(р)уке они који то нису могли остајали би без поуке, јер, каже христос својим ученицима, вама је дано да знате тајне царства божијег; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју (лк 8, 10) други разлог видимо у томе што је о истинама царства божијег, о духовној стварности и будућем веку (есхатону), немогуће говорити емпиријски, него само фигуративно прича једноставно преноси слушаоца у једну нову реалност о којој нема непосредног искуства, али која се ипак може упознати и открити трећи разлог огледа се у томе што су приче увек вишеслојне и комплексне често приче у себи садрже религијску, философску или психолошку по(р) уку са мало речи много тога може да се каже једна од таквих прича је о марти и марији у овом тексту задржаћемо се на психолошкој анализи метафоре која, имамо такав утисак, открива један неистражен, комплексан, али истовремено и универзални психолошки феномен ради се о, индивидуалној психологији доживљаја реалности (света, животне стварности) неоспорно је да су марта и марија два типа личности марта је „овоземаљска“, потпуно је окренута друштвеним обавезама, што се изражава у њеном наглашеном гостопримству чини се да њена жеља да угости господа прелази у домен опсесивности она је претерано брижна, напета, скоро у грчу дакле, код марте препознајемо знаке анксиозности које господ покушава да „лечи“ речима бринеш се и узнемираваш за много (лк 10, 41) ова анксиозност је последица превелике бриге и опсесивне жеље да се социјални захтеви и обавезе беспрекорно испуне након што је њена сестра марија остави саму да служи, уследио је мартин апел и молба господу: реци јој, дакле, да ми помогне (лк 10, 40) ту видимо да марта није само забринута да ли ће на прави начин услужити господа и његове ученике, већ она има нескривену намеру да наметне марији свој образац понашања (што обратно није случај!) код марте, уз то, препознаје се и један степен нетолеранције она тежи да наметне сестри свој доживљај стварности и друштвених обавеза, не уважавајући маријин сензибилитет и њене мотиве тема броја у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности марта и марија — два доживљаја реалности виктор вицановић новембар / децембар 2020 33 марија је, са друге стране, жељна созерцавања духовних истина умна и контемплативна, жељна је речи истине и спасења за марију приоритет није материјално и пролазно она жели да буде са богом, зато седе код ногу исусових и слушаше беседу његову (лк 10, 39) она је заправо пронашла бога, јер само је једно потребно (лк 10, 42), и не жели да друге ствари утичу на њен узвишен доживљај јединства са богом због тога христос наглашава да је она добри део изабрала који јој се неће одузети (лк 10, 42) марија, за разлику од марте, зрачи спокојем и смирењем, јер је нашла духовни мир у речима истине које је господ изговарао у причи о марти и марији, поред две различите типологије личности, препознајемо и два различита доживљаја реалности они произлазе из различитих сензибилитета, животних приоритета, као и споменуте типологије личности доживљај реалности, животне стварности или доживљај живота у целини, је комплексан, флуидан, личан (идеосинкретичан) и зато скоро неухватљив за емпиријску и позитивистичку психологију колико је аутору ових редова познато, тематици психолошког доживљаја највише се приближио руски православни психолог фёдор ефи́мович василю́к у својој књизи психология переживания анализ преодоления критических ситуаций, издательство московского университета, 1984 (наслов књиге наведен је на руском језику, из разлога што још увек немамо адекватан превод за реч переживания уобичајени превод на српски била би реч искуство, али она не одговара у потпуности садржају књиге адекватан термин била би реч која би обухватила термине доживљај, искуство, проживљавање) христос, као епископ душа наших (1пт 2, 25), причом о марти и марији, жели да нам отвори очи како би препознали свој доминантни доживљај стварности заправо марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона наравно, парадигма марте и марије није једина господ такође каже да ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско (мт 18, 3) дечији доживљај стварности је лак, радостан, незлобив деца имају безгранично поверење у своје родитеље деца нису злопамтила деца имају свој доживљај стварности када бисмо постигли синтезу детињег и маријиног доживљаја стварности, убеђен сам да бисмо много угодили богу  тема броја марта и марија су два пола једног континуума, а свако од нас се налази на једној тачки ток распона 34 6 / 2020 ј а умем да се зауставим ја знам своје границе ја благодарим богу на сну „ за упокојење немоћи наших“, мени је потребно време за одмор ја говорим „стоп“ мојој активности, мојој неућутној мисли, мојим незавршеним почецима будући стално у послу, у бекству од самог себе, ја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија, сазерцатељна, послушна и знајућа где је извор живота умем ли да ћутим, умем ли да одбацим непрестану напрегнутост, да бих ушао у покој суботе? можда се у првој књизи библије говори о покоју седмог дана, такође и зато што је бог знао, како ће читав род људски, нарочито у последња времена, бити захваћен хиперактивношћу постоје народи, који су у разним периодима историје препознатљиви по овој особини у изванредној мери а ето нас русе, не само данас, него и у сва времена критикују као мало активан народ, неорганизован, неделатан, одвише сазерцатељни, склон бесконачним размишљањима а такође и као народ који воли лакомислена весеља и можда ми који смо данас све више заражени ужурбаношћу западног света, треба пре свега да се научимо од свог народа како се зауставити зар није свим људима упућен завет спаситеља, да будемо као деца? погледајте како се понаша дете када се игра, игра се свим својим бићем оно говори, оно се креће, оно својим устима подражава све звуке и поистовећује се са свим ликовима, које само ствара — са возачима камиона, са лептиром и цветом истовремено, са херојем који побеђује чудовиште, а понекад и са чудовиштем које прождире хероја дете живи у пуноћи живота, коју само ствара и на крају се зауставља оно — иза граница свега оно машта и одмара се ми треба да нађемо ову децу у себи ми смо заборавили на њих, али они траже своје тако ћемо давати одмор нашем телу и нашој души, да би обновили пуноћу духовних сила ради озбиљног и дубоког учествовања у животу  извор: „пастирски одговори“ прот а шаргунова (ответы протоиерея александра шаргунова, http://wwwrussdom ru/oldsayte/2005/200508i/ 20050833html) тема броја морам наћи времена да седнем код ногу христових, као марија, и слушам га у мени је марта, која непрестано гестикулира, вечно све организује, све унапред предвиђа, која се открива само у раду међутим, постоји такође и марија је ли хришћанину потребно одмарање? са руског превео: небојша ћосовић новембар / децембар 2020 35 тема броја на вечери у селу витанији присутни су се били тако поделили да су на једној страни били апостоли, васкрсли лазар и његове сестре, марта и марија, које су гостиле господа, а на другој јуда издајник, који је протествовао што је марија излевала мирисно уље на главу господа на шест дана пре пасхе дође исус у витанију где беше лазар што умре, кога васкресе од мртвих види се да је овај лазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому његову како у време његове смрти тако и по васкрсењу многи од јудејаца беху дошли к марти и марији да их теше за братом њиховим (јн 11, 19); и: многи њега ради иђаху да виде чудо сотворено на њему господом (12, 11) на шест дана пред пасху господ се опет вратио у витанију, где је живео његов пријатељ лазар, кога је он васкрсао из мртвих ту је за њега била спремљена вечера и онде му зготовише вечеру, и марта служаше, а и лазар сеђаше с њим за трпезом јеванђелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност лазарева васкрсења васкрсли мртвац живео је својим обичним животом телесних људи: кретао се, ишао у госте, јео и пио он није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести господ га је васкрснуо и удаљио се из витаније у град јефрем на неколико дана и у присуству и у одсуству христовом васкрсли лазар подједнако је био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож лазар само у присуству и под „сугестијом“ христовом појављивао људима као жив сада пак када се господ поново вратио у витанију, ево лазар седи с њим за трпезом и гостује у свога суседа — а можда и сродника — симона како диван призор! господ седи за вечером са два човека којима је он дао више него што им сва васиона може дати: једнога је подигао из мртвих а другога је исцелио од губе једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе он је својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље и сада, тема броја господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу из стваралаштва епископа николаја велимировића: марта и марија епископ николај са верницима (извор: τὸ εἰλητάριον γράψον ἃ εἶδες καὶ ἅ εἰσι (ἀποκ α΄ 19) / toeilhtarionblogspotcom) 36 6 / 2020 тема броја пред сам свој полазак на часни крст, он се склања код њих и налази у њима благодарне пријатеље а марија узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге исусове, и отре косом својом ноге његове, а кућа се напуни мириса од мира прва два јеванђелиста пишу да је жена просула миро на христову главу, при чему свети марко још додаје: разбивши скленицу леваше му на главу најскупоценија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним скленицама жена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по његовој глави па онда — у знак неизмерног поштовања према њему и своје сопствене смирености — и по ногама она се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на господа и тако, док је марта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је марија на свој начин одавала пошту чудотворном учитељу две рођене сестре изражавале су своје поштовање према господу на два разна начина другом једном приликом кад је опет марта служила а марија седела крај ногу христових и слушала његове свете речи, господ је одао већу похвалу марији но марти рекавши: марија је добри дијел изабрала (лк 10, 42) хотећи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношћу сада пак марија је набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама онога који је својом надприродном чистотом омивао и миросавао њену душу при овоме догађају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћутањем одобравали поступак маријин, но један само од њих нити је ћутао нити је тај поступак одобравао ево како јеванђелист, који је и сам био присутан ту, описује негодовање тога једнога: онда рече један од ученика његових, јуда симонов искариотски, који га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? а ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежић, и носаше што меташе у њ према првој двојици јеванђелиста није сам јуда негодовао него и остали ученици (матеј) или још неки од присутних (марко) да су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора христовог : не дирајте у њу јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате господ, дакле, одговара у множини но ма колико њих да је негодовало и ма како да је опажљиво било њихово негодовање, главно је да је јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао јуда протествује, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима он означава и високу цену тога мирисног уља: триста пењаза, или триста гроша то је заиста висока цена једне скенице мира; то износи неколико златних дуката но то баш показује превисоко страхопошто- новембар / децембар 2020 37 вање које је марија имала према господу исусу ко зна колико је времена она штедела док је заштедела толики новац, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена? јуду је дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у његов ковчежић на његово негодовање ево шта господ одговара: не дирајте је; она је то сачувала за дан мога погреба јер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда о, да дивна и дирљива одговора! она иста уста која су изрекла: милости хоћу а не жртве, и која су казала богатоме младићу: продај све што имаш и раздај сиромасима — та иста уста сада оправдавају марији због просипања скупоценог мира није ли ту каква противречност? не, никако; јер не живи човек само о хлебу, и јер и ово дело маријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем сиромаху који је икада ходио по овој земљи јер није толико сиромах онај ко је одувек био сиромах и чији су ђедови и прађедови били сиромаси, али је прави сиромах један цар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за цара над царевима који је од постанка царовао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима? волови и овце позајмили су му своју шталу као новорођеном младенцу, а по смрти ко ће му пристојно помазати мртво тело његово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру? ево ко — марија као духом научена она унапред свршава овај чин помазања тела христовога припремајући га тако за погреб за њу, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим господом као да је знала, да ће моћни чудотворац који је њеног брата повратио међу живе и губавог домаћина вечере међу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца који ће га злочиначком смрћу уморити зато — не дирајте у њу; пустите је нека врши погребни обред нада мном а сиромахе ћете свагда имати са собом, па се старајте да на њима испуните заповест моју о милосрђу још је господ рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њезин (мк 14, 9) видите ли како наш царствени господ царски награђује учињену му услугу! он награђује љубав стоструком љубављу, и потрошених триста гроша, за којима је јуда толико жалио, он отплаћује марији бесмртном славом за триста гроша, које би крадљиви јуда сакрио у мрак заједно са именом маријиним, марија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама хришћана, поуку о том како господ царски плаћа онима који њему служе (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о раздељењу стада у присуству пастира (јн 12, 1–18) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, тумачење истине, књ 2 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 271–539], 428–433) тема броја созерцање да созерцавам господа исуса у разговору са мартом и маријом и то: 1 како обе сестре срдачно примају господа и желе чути његову реч, 2 како се марија више брине о духовном а марта о телесном угошћењу божанскога госта, 3 како се господ више радује да он некога угости духовном храном него ли неко њега телесном (охридски пролог, 22 фебруар — наведено према охридски пролог: православна верска читанка (пнхз, 1928) (2 издање: ниш: штампарија „св цар константин“, 1928) [= сд, vii], 181) тема броја * * * у присуству господа треба доћи и стати у присуство живога господа то је најглавнија ствар на путу спасења: доћи с вером у присуство господа, и осетити то присуство понекад сам господ долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао марти и марији и витанији, као што се показао изненадно апостолу павлу на друму, или другим апостолима на мору галилејском, и на путу за емаус, и у затвореној соби, или магдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство господа, а божје је да нас пусти у своје присуство и озари нас њиме (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о исцељењу узетог (мк 2, 1–12) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део други, 403) * * * једно је потребно само је једно на потребу — царство божје! у ту једну тачку тежио је христос чудотворац да управи погледе целога човечанства ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — бог, један осећај — љубав, једну тежњу — приближење богу благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај је постао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може да производи огањ речи које је господ казао марти: марто, марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно (лк 10, 41–42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству а то једно потребно јесте царство божје (мт 6, 33) све што је господ рекао и све што је учинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу у тој једној тачки сабран је сав пламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота (одломак из омилије еп николаја на јеванђеље о умножитељу хлеба у пустињи (мт 14, 14–22) — наведено према омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског николаја део први, тумачење истине, књ 1 (сремски карловци: српска манастирска штампарија, 1925) [= сд, vi, 1–269], 185) васкрситељ мртвих кад се и дан данас на мазги путује из јерусалима око два сата преко јелеонске горе долази се у село витанију у том селу и сада показују место где је била кућа лазара четвородневнога, названог тако зато што је мртав лежао у гробу четири дана тај лазар беше пријатељ исусов, и његове сестре, марта и марија служаху господу кадгод би к њима уз пут навраћао једном кад исус тек беше напустио јудеју и отишао у галилеју, сазнаде да је његов пријатељ лазар болестан он прозре духом 38 6 / 2020 својим и рече ученицима: ова болест није на смрт него на славу божију, да се прослави син божији јер знађаше све што ће се догодити и не врати се одмах него остаде у галилеји још два дана чекајући да лазар умре и да се наврше четири дана докле он стигне у витанију до гроба покојникова у витанији срете га марта и рече му: господе, да си ти био овдје не би мој брат умро исус јој одговори: брат ће твој устати марта: знам да ће устати о васкрсенију, у последњи дан ту науку морала је она раније примити од самога исуса исус: ја сам васкрсеније и живот; који мене вјерује ако и умре живеће потом марија понови речи мартине: господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој и заплака се марија и заплакаше сви присутни тада и сам господ заплака ударише сузе исусу и дођоше на гроб лазарев а то беше пећина, и плоча на отвору јер на истоку многе пећине служе за погреба вање мртвих тада исус рече: узмите камен марта: господе, већ смрди, јер су четири дана како је умро а исус јој рече: не рекох ли ти да ако вјерујеш видје ћеш славу божију? кад скидоше камен, исус подиже очи горе и рече: оче, хвала ти што си ме услишио из овога се види, да је исус пред тим имао тајну молитву оцу свом небесном, кроз коју му је потврђена извесност да је отац сагласан са вољом сина и у овоме делу потом исус викну лазара — зовну иза гласа: лазаре, изиђи напоље! и изиђе мртвац обавит платном по рукама и но гама, и лице му убрусом повезано тада исус рече: раздријешите га и пустите нека иде и би тако онда многи од јудејаца који бијаху дошли к марији и видјеше што учини исус, вјероваше га исус не додирну ни плочу на гробу, ни мртвог лазара, него само повика: лазаре, изиђи! и четвородневни мртвац, који се већ почео распадати и заударати, оживео је, устао и изишао из гроба реч, само реч христова, без додира, производи нечувено чудо, и то у овом случају као и вазда брзо и лако сестра је посведочила о свом умрлом брату да већ смрди господе, рече марта, већ смрди, јер су четири дана како је умро сестра која воли брата свога неће лако изустити те речи, да брат њен смрди, па макар не знам колико да смрди али овде, ваљда по божјем промислу, баш сестра то посведочава јер кад њој смрди тело њеног брата, како ли тек осталима смрди? сведочанство сестре лазареве марте, дакле од првокласне је важности христос је васкрсао лазара не као јаирову ћерку истог дана када је умрла, нити као сина наинске удовице другога дана, и још непогребенога, него мртваца који је у гробу почео трунути и заударати стрвинским смрадом јер ако би се безверци усудили рећи за она прва два случаја, да то можда и није била смрт него обамрлост, — као да је обамрлост нешто друго него смрт — у овом трећем случају морају затворити уста и поверовати у страшну моћ сина божјег и месије каква је то моћ? то је апсолутна моћ добра над злом, вере у светлост над вером у таму, и изнад свега — моћ живота над смрћу  (одломак из дела теодул, први пут објављеног изгледа 1977 године, у 5 тому сабраних дела вл николаја (уп „теодул“, сд, v, 499–650) — наведено према сд, v, 611–612) тема броја новембар / децембар 2020 39 40 6 / 2020 у библијско доба обућа је била пожељан део градске гардеробе и већина људи је носила сандале, док су ципеле и чизме носили богати или римљани који су минималистички дизајн сандала довели до дендизма у сваком случају, може се рећи да су широким пространствима библијских земаља газиле сандале оне би биле обуване када се излазило напоље да би се нешто урадило и симбол су који упућује на спремност на акцију и обављање посла (изл 12, 11; ис 11, 15; дап 12, 8) када су кретали на далек пут, људи би скидали сандале и носили их преко рамена до доласка испред самих градских зидина, тада би их поново обували, јер бос човек у граду упућује на потпуно сиромаштво библијски језик сандала ипак, чак и најсиромашнији слојеви друштва су могли да приуште себи најједноставније сандале, које су биле толико јефтине да је то прешло у пословицу (пост 14, 23) човек је могао да буде бос због недостатка новца и услед активности у богослужењу и молитви, јер су се сандале скидале пред храмом, светом земљом или пре уласка у кућу (поштоване особе) због предвиђања пораза од непријатеља, пророк исаија је ишао го и бос три године (ис 20, 2–3) што је симболизовало понижење, сиромаштво и робовање (отк 16, 15) обућа је била симбол слободе у старом риму јер су робови ишли боси због топле и суве климе која је владала у библијским земљама сандала је била најраспрострањенија врста обуће која се углавном подразумевала реч сандала долази од библијског стиха где се употребљава реч na’al у каснијој јеврејској литератури се користи реч san’dal, сандала од грчког sandálion и латинског sandalium сандала је прављена и од трске, сламе као у египту (ако се не рачунају тутанкамонове златне), али јевреји су углавном носили кожне са потплатом и тракама обавијеним дуж стопала и око зглоба (пост 14, 23; ис 5, 27; мк 1, 7) пол дил у књизи „симболика у библији“, помиње стопало као симбол снаге и душе, пошто је упориште усправног положаја који је карактеристичан за човека пета као симбол снаге има још једно метафоричко својство занимљиво је да христос помиње (јудину) пету на тајној вечери, која ће бити окренута ка њему, као чин непријатељства и издајства (јн 13, 18 21; пс 41, 9; пост 3,15) за богословско тумачење сандала значајан је уводни део светог писма, према коме је бог после пада, рекао адаму и еви да се обуку у хаљине од коже (пост 3, 21) у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење када су јевреји савладали вештину штављења коже, користили су равне танке сандале библијска сандала била је од коже, углавном браон или црна или је имала дрвену подлогу придржавану танким врпцама, ремењем (edna nashon, ed, jews and shoes, oxford: berg publishers, 2008) на осликаним зидовима, рељефима или скулптурама старих култура остале су забеиз историје црквене уметности уписавши високу школу — академију српске православне цркве за уметности и консервацију, прва вежба коју сам добила на одсеку за фрескопис била је, стопала са сандалама, једна иконографска мустра тада ни наслућивала нисам богатство симболичког језика (корака) које оне носе сандале у библији ма милена стефановић новембар / децембар 2020 41 из историје црквене уметно лежене сандале један од првих познатих сти приказа сандала древног света je забележен на „црном обелиску“ салманасара iii (око 841 г пре хр) обелиск приказује јуја, цара израиља (описаног у 2цар 9–10 и ово је једини портрет неке старозаветне личности), како као вођа вазалне државе исплаћује данак асирском цару обувен у шиљату обућу која је била у моди у асирској краљевској породици и можда није репрезент уобичајене јеврејске обуће (сл 1) свакодневни догађаји у животу представљали су прилику за слављење бога, укључујући и обување сандала тако постоји редослед по јеврејском закону ритуално се обува прво десна, онда лева нога, а када се изувају сандале, иде обрнутим редом, јер је десна страна важнија од леве и не сме остати непокривена док је лева покривена ово се односи на децу израиља која су била изван, у египту као део божијег промисла када би излазили напоље тело би јеврејима било покривено као и стопала до краја i века сандала је већ сматрана преметом сензуалности, удобности, луксуза и задовољства (јез 16, 10) лирски одломак у песми над песмама (пнп 7, 1) нам даје представу да су сандале одлика више класе и статусни симбол „како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска…“ тако у viii веку пре хр старији изражавају забринутост јер младе жене носе уздигнуте и украшене сандале сматрајући да тиме исказују непоштовање, што се наглашава код исаије (3, 16–20) ратни заробљеници који постају робови су ишли голи и боси, а њихова обућа је узимана као трофеј (2дне 28, 15) у рату се каља крвљу, како појас тако и сандале (1цар 2, 5) јеврејски обичај неношења обуће израз је покајања, казне или туговања (ис 20, 2; мих 1, 8; јез 24, 17, 23) бити бос у јавности, знак је изражавања дубоке жалости што је исказано појављивањем цара давида док је ишао уз маслинску гору (2сам 15, 30) симбол су неправде и репресије (ам 2, 6; 8, 6) вредност сиромашног човека се броји као један опанак стати сандалом (стопалом или чизмом као освајачки настројени римљани) на земљиште значи запосести га, каже жан сервије у својој књизи (jean servier, les portes de l’année: rites et symboles, l’algérie dans la 1 асирски обелиск цара саламансара iii, чувени „црни обелиск“, 858–824 пре хр нимруд, ирак британски музеј, лондон (извор: wikimediaorg) 42 6 / 2020 tradition méditerranéenne, paris: robert laffont, 1962, стр 123), а као потврду наводи многобројне примере света древног истока, грчке и северне африке такорећи, односи се на библијски свет (пнз 11, 24; инав 1,3) који нам је представљен у књизи о рути, кроз ритуал у коме главну улогу имају сандале (рут 4, 7; пнз 25, 9) скинути сандалу и дати је некоме значило је потврду уговора јемством симбол одређеног типа договора тумачи јерусалимске библије напомињу да тај гест потврђује уговор о замени ступити на њиву или на њу бацити сандалу значи постати њен власник она постаје симбол власничког права скидајући и дајући сандалу, купцу, власник на њега преноси власничко право показивати сандалом у правцу одређеног земљишта значи прећи га и потчинити (пс 60, 8; пс 108, 9) у сваком случају, скидање сандале сматра се симболичним трансфером моћи који се очитава у догађају на синајској гори у периоду египатског ропства, јевреји су научили занат израде египатски сандала и почели њима да тргују пред прелазак преко црвеног мора — пасхе они који су бежали, били су у сандалама (изл 12, 11) мојсије и сандале мојсије их је имао на ногама док се приближавао грму несагориве купине (изл 3, 5; дела 7, 33) скидање сандала представља дубок и свечан чин чин понизности пред оним коме се исказује част и поштовање црквени оци су тражили дубља значења неких тренутака описаних у старом завету, а један од њих је када мојсије боговидац у срцу божанског откривења скида сандале пред горућим грмом (сл 2) св григорије ниски повезује кожне сандале са мртвим одевним комадом коже која је смештена око пале људске природе, када она више није у милости пошто су сандале повезане са земаљским грехом, оне морају бити уклоњене пре него што неко ступи на свето божије тло гледајући на скидање сандала као „врсту“ крштења, григорије из нисе напомиње да се не може ступити на пут господњи док се не уклони одећа наше мртве човечанске природе према томе, и св јован крститељ се сматрао недостојним да одвеже сандалу христову — јер како је могао да скине сандалу ономе ко никад није био везан грехом? св максим исповедник види мојсијево уклањање сандала као слику чистоте од из историје црквене уметности 2 мојсије испред горућег грма, икона, xii век, манастир св катарине, синај (извор: wikimediaorg) 3 христос пере ноге апостолима, мозаик, катедрала монреале 1267 сицилија (извор: wikimediaorg) новембар / децембар 2020 43 људског расуђивања којим мојсије ствара припреме између нас и непознатог бога живог скинувши сандале, написао је св максим, мојсије је пришао божанском огњу горућег грма „кораком свог празног ума, потпуно ослобођеног од било каквих људских мисли“ „само вером пришао је месту где је примљена мистерија“ заиста, ко је чуо за ватру која не сагорева — осим као знак божије милости? мојсије тако показује да кроз незнање, човек стиче лично искуствено знање о богу који је изван интелекта, чија је суштина обухваћена „непознавањем“ пошто је његово присуство на синају обухваћено неупознатљивошћу, јер је обухваћено густим облаком поврх свега, управо је православно поимање „непознатог“ бога као пута за сједињење са њим кроз обожење (theosis) оно што православне хришћане издваја од других вера, према оцима ране цркве још једном се помиње догађај у старом завету када се неко приближавао месту које излива светост, понављајући потврду исуса навина као новог мојсија (инав 5, 13–15), тада командант божије војске каже исусу код јерихона: „изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто где стојиш свето и учини исус тако“ сасвим је могуће да је прво чудо са сандалама било описано у петокњижју (пнз 29, 5) бог није оставио свој народ кроз изложеност пустињи и тешкој клими, јер им се током 40 година одећа није похабала, као ни сандале на ногама због тога су обућа и босе ноге попримиле симболички значај у јеврејској религији (уп инав 9, 5) апостолке — сандале новог завета ношење обуће и одвезивање ремена, била је служба која је означавала нижи ранг и сматрана је инфериорношћу особе која је врши (мт 3, 11; лк 3, 16; јн 1, 27; дап 13, 25) зато, када св јован крститељ каже да долази већи од њега, коме није достојан ни обућу понети, ни ремена одрешити, значи да је христос његов господ према блаженом теофилакту охридском под „обућом“ се подразумевају два силаска господња прво је са неба на земљу, и друго, са земље у ад „обућа“ означава кожу тела и умртвљење, што значи да претеча не може да „понесе“ тајну ова два силаска, то јест није у стању да разуме како су се она десила путујући пешке заједно са апостолима, христос је проповедао не само у градовима, већ и у селима у једном моменту, одлучује да пошаље дванаесторицу апостола да проповедају у паровима они сем штапа, хаљине и сандала ништа више нису имали уз себе (мк 6, 9) библијске сандале које су носили апостоли са духовне стране, симбол су вере и спремности за службу богу симбол су једног духовног путовања у неким случајевима и симбол заштите коју примамо од бога симболизам сандала које штите стопало помиње се код св симеона солунског означавајући однос и додирну тачку између земље и тела посебно, у одећи монаха он помиње сандале које се носе у припреми за јеванђеље мира (еф 6, 15), да не би монах гацао духовним стопалима по камењу, нити пету његових размишљања уједале змије ума, већ он може да хода у сандалама, јер се њима газе змајеви и скривене звери пакости и зависти из историје црквене уметности 4 св михаило, фреска, 1346 пећка патријаршија, црква св димитрија (извор: rastkors) 44 6 / 2020 свети јеванђелисти и апостоли матеј и лука (уп мт 10, 10; лк 9, 3; 10, 4; 22, 35) кажу да је исус заповедио апостолима да не понесу ни своје сандале ни штап, док је марко (6, 9) забележио да су им ове ствари биле дозвољене као минимум поседовања у служби божијој тако блажени теофилакт охридски сматра да је господ касније дозволио да они носе сандале и узму штап како би заштитили своје ноге и помогли својим телима, снисходећи њиховој слабости због тежине путовања смисао неношења ствари са собом је у томе да се не би везивали за земаљске ствари које одвраћају пажњу на том путу господ им говори да „отресу прах са ногу својих“ као сведочанство онима који их нису примили, да су ради њих препешачили дуг пут, а они незахвални нису имали никакве користи од тога поводом овог каже св григорије ниски, да је господ забранио ученицима да носе сандале када им је наредио да не иду путем паганa „него да иду светим путем“ обичај је био да су јеврејима за време обедовања стопала била непокривена (лк 7, 38; јн 13, 5), изузетак се десио само уочи изласка из египта (изл 12, 11) сам ритуал је налагао изување сандала и прање ногу услед уличне прашине у новом завету видимо да је фарисеј симон занемарио христа као госта и није обезбедио воду за прање ногу, али, то је сузама урадила жена грешница која је дознала да је христос за трпезом, а косом брисала и миром мазала његове босе ноге последње вече свог живота, уочи пасхе (јн 13, 1–16) господ је одлучио да проведе са својим ученицима на заједничкој трпези љубави (agape) пре вечере перу се ноге, што делује као најнижа услуга од свих (1сам 25, 41) у богатијим кућама то су обављале слуге или робови што је важило и за цео грчкоримски антички свет, и зато се у јеванђељској причи апостол петар противи (сл 3) господ пере водом стопала својим ученицима, онима који ходе „светим путем“, и суши их пешкиром којим је опасан у струку, а који има моћ да очисти грехе јер „обукао се господ у силу, и опасао се“ (пс 93) његов чин понизности им је очистио срца од себичне амбиције, поноса и научио их лекцију љубави (јн 13, 34) моносандалос — један иконографски детаљ у пећкој патријаршији, у цркви св димитрија, налази се арханђел михаило са једном сандалом „моносандалос“ елегантан, раван античким ратницима (јасон, тезеј) постављен је до улазног портала цркве са исуканим мачем као заштитник свети ратник је упоређен са античким ратницима, јер је мајстор јован сликар префињене уметничке култура, каже светозар радојчић (сл 4) у хришћанском мученичком контексту моносандалос се узима као победа над смрћу изгубљена сандала је карактеристична за један тип иконе богородице умиљеније (гликофилуса) заједно са иконографским елементима који су повезани са семантиком страдања то су критске иконе xv века које нам представљају установљен иконографски тип богородице страдалне са христом младенцем моносандалосом боса нога, то јест, стопало са олабављеном сандалом која виси са изврнутим ђоном, постао је образац богородице страдалне који се непроменљиво појављивао на иконама ове тематике у дијалогу са ате измом у старом и новом завету налазимо сандале на преко петнаест места и оне су у свакодневном животу имале ритуално значење новембар / децембар 2020 45 младенац се налази у наручју тужне мајке и престрашен је симболима предстојећег страдања које показују насликани анђели на угловима представе композиција предочава будуће христово страдање и ова тема се прилично учестила на иконама, можда и као дуго одзвањајући ехо пада цариграда (сл 5) необичну иконографску одлику чине христове укрштене ноге и откривено стопало према тумачењу, христова сандала која пада са стопала указује на журбу којом је трчао ка њој, у њено наручје зурећи у анђеле који држе инструменте његовог будућег страдања и смрти (крст, копље и сунђер) сугеришући предстојећу победу стопало без сандале је остало незаштићено и открива пету која је префигурација страдања (пост 3, 14–15) јер може змија да је уједе, а и јуда да је окрене против христа (јн 13, 18) што представља тему тропара који се пева на велики четвртак истовремено, лабава сандала представља христову божанску природу, одвезану од земаљских ограничења, док је сандала која је остала добро везана симбол његове човечанске природе и заштите, како тумачи св григорије палама кроз јеванђељску параболу о блудном сину: „али и обућа на његовим ногама којима може под божанском заштитом и сигурношћу нападати на змије и шкорпионе и на сваку снагу непријатеља“  5 богородица страсна, касни xvi век, рим, прив колекција (извор: chrysanthe baltoyianni, icons: mother of god, athens: adam editions, 1994, pl 95) библијска енциклопедија на српском језику радомир б ракић, библијска енциклопедија том 1, а–л том 2, љ–ш 600 + 632 стр србиње: духовна академија светог василија острошког, 2004 године 2004 изашла је библијска енциклопедија протођакона радомира ракића, који је током своје каријере обављао дужности лектора богословског факултета у београду и предавача новог завета на духовној академији у србињу (фочи), као и преводиоца св архијерејског синода спц отац радомир и данас је активан и ангажован у српској патријаршији — као главни и одговорни уредник информативне службе спц у првом тому овог издања обухваћене су одреднице од слова а до слова л, на укупно 578 страна (на осталим странама наведена је литература), а у другом тому на 632 стране — одреднице од слова љ до слова ш оба тома су снабдевена са по четири географске карте палестине и древног света, док су књиге обогаћене дијаграмима, графичким приказима, скицама и најнеопходнијим илустрацијама на овом делу протођакон радомир ракић радио је више година, а узор су му биле светске библијске енциклопедије, лексикони, атласи, као и приручници и друга литература за изучавање тема старог и новог завета иако је библијска енциклопедија објављена пре више од 15 година, с обзиром на тематику и даље је веома актуелна и нова верујемо да ће ова публикација бити интересантна и читаоцима православног мисионара с п мисионарски излог 46 6 / 2020 ј ош једна вишедетна породица која припада духовном јату оца макарија, игумана манастира фенек, добила је благослов да о њима пишемо то су кристијан (43) и олга (33) килић из прогара а добили су благослов и од парохијског свештеника, оца бранислава јовановића, из цркве светог архангела гаврила: „црквена и поштена породица, али су више везани за манастир фенек ово сремско село има 236 домаћинстава, а празних кућа много више и стару цркву изграђену 1799 године сви се добро познају има неколико вишедетних породица, али треба да споменемо и бездетне подвижнике деда сава и бака нина миличевић су, као хранитељска породица, пружили родитељску љубав и одгајили 14-оро деце, поженили их и поудавали, а деда живко и бака велинка аћимовић 9-оро деце, и тако учинили прави хришћански подвиг“ кристијану и олги два пута су се родили близанци: пелагија и јелисавета (2 године и 11 месеци), николај и алексеј (11 месеци) пето дете је на путу имена су изабрали по руским светим: пелагији дивјејевској, јелисавети фјодоровној, цару николају и царевићу алексеју живе са кристијановим родитељима у кући од 80 квадрата хтели би да дозидају поткровље, али нису у могућности, јер он нема сталан вишедетне породице живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере породица килић радмила грујић новембар / децембар 2020 47 вишедетне породице посао ради као молер и гипс-картон мајстор пошто је и у кући потребан, труди се да се организује најбоље што може народ каже: у чију кућу уђе љубав, за њом одмах улазе и срећа и богатство кажите нам нешто о себи, како сте се упознали и како сте љубави отворили врата? кристијан: ја сам рођен у земуну имам старију сестру кристину отац иван је из малог места крушчић у војводини, али је одрастао у земуну мајка лепосава је из горњег лајковца, одрасла у прогару, касније се због посла преселила у земун завршио сам средњу саобраћајну школу у земуну олга: ја сам из белорусије, рођена сам у граду светлогорск од оца анатолија ромашко и мајке нине имам старијег брата дмитрија који је ожењен и има сина завршила сам хемијско-технолошки факултет, смер екологија кристијан: упознали смо се преко заједничке пријатељице у москви када сам, са благословом владике сремског василија и оца макарија, био учесник на православним сајмовима у русији, који се организују током целе године представљао сам наш манастир и србију олга: све је било по божијем промислу кад сам рекла родитељима да се удајем за србина, нису се противили већ сам имала око 30 година допао им се када су га упознали када сам ја дошла у србију, запазила сам да су срби народ отворен, љубазан и пун љубави кристијан и кристина су лепа хришћанска имена ко вам је дао име? ко вас је привео цркви? је ли било неких чуда? кристијан: мојој сестри кристини име је дао кум наших родитеља, бранислав шћепановић, а мени је дао по њој касније, крстио нас је заједно, мене у 16 години а њу, пред удајом, у 19 години, у цркви светог архангела гаврила, и то захваљујући зету драгољубу хртковцу, јер је хтео црквено венчање родитељи нам нису били побожни, једино је био деда, по мајци, и једним делом је он заслужан за мој пут до вере и у комунизму је славио славу, светог луку ја сам од њега наследио славу а са очеве стране, славу свети никола ни деда ни стричеви нису славили можда 48 6 / 2020 зато што су живели у војвођанском селу где су били колонизовани срби из лике, кордуна, босне, црне горе, где је био јак комунистички утицај, није било ни цркве, а ни сада је тамо нема али ја сам још као дете са другарима ишао у манастир фенек, из радозналости, тада је био женски, на летњу славу св петка римљанка после крштења, више пута господ ме је спасио од смрти као већина мојих другара, ишао сам у кафиће, пушио, гатаре ми гледале у шољу тако лутајући, залутао сам у својој 33 години у први брак трајао је само 10 месеци и донео ми велику патњу која ме је усмерила ка манастиру тада сам први пут свесно отишао у манастир са жељом да помогнем бившој жени дошао сам на крају литургије и на излазу из цркве сретао насмејане људе сви расположени, насмејани, просто срећни то је био прави духовни лек за мене тада сам се први пут исповедио и доживео благодатни шок, осетио сам моћ молитве и исповести, осетио олакшање, осећај да полетим пронашао сам смисао живота и пожелео да и ја будем исти као и они и корак по корак, литургију по литургију, ту сам при манастиру 10 година прву жену сам сâм тражио, а за другу сам се молио богу и бог ми је послао венчали смо се у манастиру фенек, а мој отац се истог дана крстио у прогарској цркви наш кум на венчању, који је крстио и нашу децу, марко милановић, сада има петоро деце и редовно иде у фенек свима нама манастир много значи олга: мој отац је римокатолик, а мајка православка старији брат је крштен у римокатоличкој цркви, а ја у православној у цркви светих апостола петра и павла, у светлогорску тако су се родитељи договорили породично смо славили оба божића и васкрса, али ни тата ни мама нису ишли у цркву, осим понекад на васкрс бака, мамина мама је била побожна и утицала је на маму да ме још у детињству научи молитву „оче наш“ у минску сам завршила средњу школу и факултет и почела да радим у академији наука, као млађи научни сарадник тек тада су почела прва питања о вери и о мом постојању прве књиге су ми биле о биоенергији, о будизму, ишла сам и код протестаната секташа, али само једном, што ми је било довољно сасвим чудно је то да је мене сам у цркву вишедетне породице новембар / децембар 2020 49 пошла по упутству једног екстрасенса из светлогорска тако сам кренула у манастир св јелисавете у минску, остала око пет година и тамо променила три посла била сам и водич по манастирима белорусије, украјине, русије у том манастиру раде и многи римокатолици, што је необично у белорусији има мало муслимана и нема ниједне џамије, нема ни миграната прво поклоничко путовање било је у кијево-печерску лавру тамо сам остала три дана и први пут осетила велику благодат, и добила подстрек за даље затим, у оптину пустињу, многе манастире у москви, сергијеву лавру прва православна књига била ми је чуда у православљу, па несвети а свети, житија руских светих, књиге од светог пајсија светогорца св пајсије светогорац је говорио да бог сам одређује број деце у породици шта доприноси љубави и породичној срећи? кристијан: бог нам даје децу на један чудан и диван начин два пута смо родитељи близанаца, а сада чекамо пето дете и то је за нас велико чудо мислим да, пре свега, међусобно поштовање и разумевање рађа и љубав а љубав све трпи деца су такође пуна љубави и она нам дају снагу и мотивацију да будемо бољи све то уз божију помоћ да ли се може живети православно без црквеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у дугогодишњем грађанском браку? кристијан: мислим да је много теже живети таквим животом тада нема благослова и благодати божије ако су људи тотално далеко од бога, онда је њима свеједно како живе црквени брак подразумева хришћански стил живота са свим својим правилима то није само потпис на папиру или неки обред у цркви то је, пре свега, молитва и света тајна брака где двоје постаје једно са благословом да се обоже и умноже мислим да је потребно црквено венчање и онима који су грађански венчани био сам сведок-кум на једном таквом венчању где су се бака и дека венчали буквално пред крај живота, она у 90-ој а он у 88-ој години имали сте несрећу да се упознате са пандемијом ковида како је болест ушла у ваш дом? какво је болничко искуство? вишедетне породице 50 6 / 2020 кристијан: нисам могао да верујем да то постоји и сада мислим да је вештачки произведен и моја мајка се разболела, а она је срчани болесник, у болници је и доживела инфаркт добро је што је тада била у болници, јер је добила праву помоћ и отац се убрзо разболео, али ипак је код њих било у много блажем облику него код мене не знам како смо се разболели и олга је повремено имала повишену температуру, али кад је остала сама са децом, дошла јој је мајка, и она се опоравила њима ништа није било али, сматрам да ми је бог дао болест на спасење и учвршћење вере, и да није случајно ја сам недељу дана имао температуру 39,5, кашљао и отежано дисао лечио сам се код куће, али ипак сам морао да се јавим лекару снимили су ми плућа, а тест још није био готов и написали: ковид пнеумонија, и послали ме на инфективну клинику, узели брис из носа, нису ми рекли резултат, и послали ме у болницу на бежанијској коси примао сам кисеоник, три врсте антибиотика и витаминску терапију али, температура ми се стално враћала па су ме пребацили на полуинтензивну, где ми је било мало лакше већали су да ме ставе на респиратор ни три антибиотика ми нису помогла било ми је лоше, рекли су ми да легнем на стомак лежећи на стомаку без имало снаге, нисам се бојао смрти, само сам окретао бројаницу и изговарао исусову молитву и тако заспао доживео сам нешто, као сновиђење: неки светитељ у свештеничкој одежди ми је пришао, закрстио ме, и чуо сам његове речи: „оздравићеш“ и сутра сам се пробудио потпуно здрав скинуо сам маску и отишао да се окупам имао сам дилему да ли је то сан или сам умислио и све сам испричао оцу макарију али, знам да је промена била нагла, да се десило чудо био сам у болници 16 дана лекари су били савесни није им лако, раде у тешким условима од антибиотика ми се оштетила јетра поново сам снимио плућа сада је све у најбољем реду велику захвалност дугујем јерођакону марку из манастира фенек, возио нас је на прегледе и у болницу и много помагао новчану помоћ из русије нам је послала сестра ксенија, из аустрије брат веља и вишедетне породице новембар / децембар 2020 51 давид, сестра вера из београда више пута, кумови и многа браћа и сестре у христу олги су моји сестра и зет куповали намирнице, спремали оброке, ишли у апотеку али, најдрагоценије су ми биле молитве моје браће и сестара из фенека, у русији, белорусији, на светој гори и на другим местима и верујем да су ме оне спасиле који је задатак оца, а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже: тата треба да води дете у храм тата треба да објашњава заповести и правила живота а свуда су мушкарци који су дезертирали из духовног рата и све предали у слабе женске руке кристијан: да, али одговорности и обавезе се деле подједнако отац је глава, а мајка врат ако је жена послушна мужу, и деца ће њој бити послушна и помагати јој све је повезано важно је имати стрпљења и разумевања и све се уради отац андреј ткачов на другом месту каже да децу треба да васпитавају родитељи, а не деда и баба иако они много воле унучад, не треба да се мешају родитељима у васпитање олга: исти је задатак теже је мајци када су деца мала, напорно је колико вера мења човека, како га преображава? да ли сте то приметили и код других? кристијан: свако се труди колико може сама вера, без нашег труда, неће пуно променити човека ми морамо да се мењамо и поправљамо и својим животом да исповедамо веру у бога живога олга: мења на боље, јер долазиш до сазнања ко си, шта се од тебе тражи када сам живела без вере, неке ствари нисам запажала, била сам без духовног вида вера — то је стварни живот како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? како васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбардују разним идолима и намећу их — и школа, својим образовним системом, и држава законима, привреда тржишним трендовима? кристијан: јако је тешко бити православни хришћанин, поготово у овим околностима у србији у римокатоличким и протестантским земљама нема напада на веру, јер је тамо она индивидуална ствар — „моли се код куће“ домаћи наши медији подржавају нехришћанске вредности зато, као прво — угасите телевизор контролишите деци интернет, не учествујте у западним лудоријама, типа „ноћ вештица“ а, пре свега, дружите се и играјте се са својом децом, будите им пример и њихов јунак нека се баве спортом, музиком посећујте храм редовно и богослужења, јачајте патриотизам и љубав према својој отаџбини, будите православни срби а не само срби не будите сујеверни када се родитељи труде да буду бољи, њихов труд и успех се види по понашању њихове деце наша деца су мала, али већ без цртаних филмова нема оброка трудимо се да то променимо приметна је агресивност код деце да ли може родитељски грех постати узрок дечје агресивности? кристијан: мислим да то није 100% тачно ево на пример: наши родитељи нису венчани црквено, мој отац до мог венчања није био ни крштен а то је велики грех да ли то значи да смо ми добили предиспозицију да будемо лоши? ја мислим да не пре могу да кажем да ћемо имати већа искушења кроз живот, али уласком у веру ћемо и више добити онога кога бог љуби, онога и кара, и бије свакога сина кога прима, а дражи му је један покајник него сто праведника има ли у данашњој моди извесне симболике која не доликује хришћанима? нпр апликације на одећи: мртвачке главе, сове, змајеви? све су то окултни симболи или тетоваже по телу? знамо да је тело сасуд духа светога кристијан: на распећу, у подножју христових ногу, стоји адамова лобања и она симболише смрт коју је христос победио вишедетне породице 52 6 / 2020 холивуд је својом филмском индустријом популарисао пирате и ставио им мртвачку главу као симбол смрти, насилништва и отимачине а данас модни креатори од те мртвачке главе праве разне светлуцаве ефекте са шљокицама, да би је улепшали у цртаћима стално убацују балончиће као привиђења духа, да намаме дете да то отвори, и ту су убацили мртвачке главе да се деца привикавају мислим да је то саблазан која води ка депресивности деце опет, ту смо ми као родитељи да учимо децу шта је исправно, а шта не живети у страху од будућег и прошлог такође није од господа тетоваже јесу штетне за младе, и физички и духовно, и ту би требало да наша црква мало више ради на едукацији деце и младих ваш дом је мала домаћа црква у којој се поучавате, читате духовне књиге, молите се кроз молитву долази благодат светог духа саборна молитва је на литургији на коју идемо не да бисмо дали него да бисмо добили шта добијамо на литургији? шта деци пружа учешће у литургији? кристијан: књига смо доста прочитали од разних аутора прва моја духовна књига била је од старца тадеја „какве су ти мисли, такав ти је живот“ затим од старца пајсија светогорца, патријарха павла, па до руских аутора литургијом пре свега добијамо пуноћу и мир, радост и веру и доказ да је господ свеприсутан деца добијају благодат и заштиту, јер се причешћују светим тајнама христовим, уче се да слушају, уче се стрпљењу и, како расту, заједно са нама учествују у литургији, што и јесте суштина: задобити дар духа светога и бити једно са христом на која сте поклоничка путовања ишли? кристијан: ја сам пре брака био у светој земљи, а четири пута годишње сам, по задатку, ишао на више црквених сајмова и аутом сам прешао око 70 000 км до белорусије, русије, украјине путовао сам сâм и никад нисам имао никакав квар, нити сам видео неку саобраћајну несрећу путовао сам у миру, пратио ме је благослов владике василија и оца макарија и свадбено путовање било нам је поклоничко: минск, москва, муром, петроград, али дивјејево нам је било нешто посебно тамо смо добили послушање да копамо репу у једном од манастирских метоха и упознали игуманију која је добила монашко име по нашој светој мајци ангелини бранковић након послушања, добили смо благослов да целивамо мошти св серафима саровског у отвореном кивоту затим нас је сестра ирина упознала са монахом закхејем, који нас је водио да видимо једно од три места на којима се баћушка молио и где му се јавила пресвета богородица а канавком смо прошли три пута са молитвеним правилом, говорећи молитву богородице дјево 150 пута наравно, и у србији смо обишли многе светиње олга, је ли било проблема на порођајима? најављена је обавезна вакцинација против вируса ковид 19 имате ли поверења у квалитет те вакцине? олга: породила сам се оба пута царским резом и пре рока први порођај био ми је тежи, дуже сам се опорављала моја мајка је дошла код нас 2 новембра 2019, а ја сам се сутрадан породила, месец дана пре термина и мама ми је много помогла због короне није могла да се врати у белорусију и остала је овде пет месеци а кад су се сви разболели у јуну ове године, остала сам сама са децом опет је моја мама дошла на месец дана и пуно ми помогла помагала је и заова кристина и зет драгољуб кристијан: вакцине против короне нећемо да прихватимо ако не буду довољно испитане и потпуно проверене наметање недовољно испитаних вакцина доживљавам као напад на слободу коју нам је дао бог, али и дужност да, као родитељи, бринемо о својој деци то је угрожавање људских права која су загарантована уставом ја осећам то и као напад на цркву и хришћанске вредности и зато сматрам да би спц и њени пастири требало стану у завишедетне породице новембар / децембар 2020 53 штиту слободе имам поверења у квалитет руске вакцине јер се прво путинова ћерка вакцинисала – у квалитет вакцина иза којих стоји бил гејтс и светска здравствена организација поверења немам да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? кристијан: неколико пута сам гостовао на телевизији: пре годину дана у „жикиној шареници“ сам представио манастир фенек и два пута на руској телевизији, канали спас и сојуз, и то баш на сајмовима где сам певао христос воскресе и честитао пасху руском народу многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво шта бисте им поручили ради охрабрења? олга: богат је онај ко живи по божијем закону кристијан: рађање је дар од господа и жена се спашава рађањем и васпитањем деце ми живимо нормално и нисмо поставили себи неке високе и недостижне циљеве бог даје децу, али и све остало, тако да се ми не бринемо деца су дар од господа и највеће богатство све остало је мање важно када имате љубави и вере моја порука је: не планирајте децу, молите се богу и разговарајте са њим он ће вам дати одговор и утеху ако постоји љубав, разумевање и жеља, биће и деце не плашите се бројног стања све је лакше и лепше када је пуна кућа деце бар четворо — како рече свети владика николај ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? кристијан: па, нека то буде крштење мога оца у 66 години због мојих честих одлазака у манастир, мој отац се плашио да ћу се замонашити и био је против тога нисам могао да га разуверим па смо направили интерни договор да се ја оженим, а он да се крсти за обојицу то беше немогућа мисија он је био против крштења и изјашњавао се као атеиста и гле, господ учини чудо: мени посла невесту, а њему свету тајну крштења – у исти дан он се крстио, а ја и олга се венчасмо и заветовасмо пред господом на међусобну љубав и пут ка спасењу  54 6 / 2020 манастир светог антонија је смештен у подножју планине ел-галала у арапској пустињи у египту, 290 км јужно од каира заузима површину од 7,3 хектара и највећи је манастир у египту (ако се изузме манастир свете великомученице катарине на синају) нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године, за време цара јулијана апостате у једном документу се сазнаје да се монах антоније са још двојицом ученика, од којих је један био препрости павле, подвизавао у планинској пећини данашњег ел-галала ова планинска пећина се налази на око 2 км од данашњег манастира на 680 метара надморске висине иначе о најранијој историји манастира има свега неколико сачуваних фрагментарних података први поуздани подаци говоре да су се у 5 веку у њему склонили монаси из тадашњег скита (данашњег манастира вади ен-натрун) којег су више пута похарали разбојници монах јован колов, који се упокојио у првој половини 5 века, непосредно пре своје смрти, прешао је из пустињског скита у манастир монаха антонија великог и у њему се упокојио по налогу цара јустинијана i, године 537 манастир је обновљен и проширен, након што је изгубио једну од тврђава у арабији и одлучио да утврди египатску границу на југу и сагради тврђаву на синају (данашњи манастир свете катарине) следећи сачувани документ који говори о најранијој историји манастира је из друге половине 8 века и у њему се наводи да је александријски патријарх св јован милостиви († око 619 године) дао значајну количину новца игуману да откупи заробљено братство постоје докази из 780 године да је у то време манастир још увек припадао православним монасима калиф ал-хаким који је уништио око три хиљаде православних храмова широм египта 1000–1017 г није оскрнавио овај манастир крајем 11 века манастир су уништили турци и курди, а подаци о обиму тог разарасвета земља нису сачувани прецизни подаци о оснивању манастира из појединих писаних извора се може наслутити да се оснивање десило између 361 и 363 године манастир светог антонија у египту јелена јонић извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/ новембар / децембар 2020 55 света земља ња нису сачувани сто година касније манастир је обновљен и припао је коптима абу салих је у 13 веку записао да су манастир поседовали египатски копти, што је и египатски историчар макризи забележио 1442 године макризи у свом списку од 86 египатских манастира на деветом месту наводи манастир светог антонија, што би упућивало да је још у 15 веку овај манастир био један од најцењенијих у египту у 13 веку манастир је на свом врхунцу, то је историјски период када је скоро у целости обновљен и када је око њега изграђен велики одбрамбени зид међутим, претпоставља се да је у 14 веку већи део братства погодила куга, а да је похаран крајем 15 века када су једне ноћи бедуини, који су као најамници радили у манастирској башти, упали и побили све монахе тада су од трпезарије направили кухињу, а за паљење пећи су користили старе рукописне књиге из манастирске ризнице године 1850 игуман давид је испричао једну занимљиву причу архимандриту порфирију успенском, како је пре 350 година манастир срушен и остао је у пустоши чак 70 година међутим, патријарх гаврило vii наложио је нитријским монасима да га обнове и да се настане у њему, подсећајући их да су они духовни потомци светог антонија чувши ту заповест, монаси су се невољно доселили у манастир у 17 веку у манастиру су били капуцинери, који су имали школу језика за своје мисионаре од 1630 године било им је дозвољено да проповедају у коптским храмовима, и према њима су многи копти, укључујући свештенике и монахе, прешли у римокатолицизам међутим, планови да се коптска црква припоји римокатоличкој су пропали, због лошег понашања римских мисионара римокатолички свештеник коплин је 1638 године посетио манастир и том приликом написао да су монашке келије више налик гробовима него собама, ширине до 1, 5 метра, дужине 2, 2 метра и висине до 1, 3 метра монаси су били веома оскудно одевени, више су личили на просјаке у закрпама јели су пиринач и поврће и то само једном дневно након заласка сунца трпезарија је била прљава и мрачнадетаљније описе манастира и манастирских предања први је забележио архимандрит, касније епископ порфирије успенски, старешина руске црквене мисије у јерусалиму, који је ходочастио у хришћанске светиње египта оставио је детаљан опис свог путовања, које се догодило 1850 године до 1901 године у манастир је био забрањен улазак женама године 1901 у манастиру је био 41 монах, а 1928 њих 18 војвода од саксоније јован, који је посетио манастир 1928 године, наводи у свом дневнику да је извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ruwikipediaorg/ 56 6 / 2020 манастир светог антонија најнапреднији манастир на истоку који је видео други путник који је у исто време посетио манастир назвао га је малим монашким селом, са свеобухватним гостољубивим духом године 1930 и 1931 у манастиру су радиле две експедиције византолошког института из америке ради проучавања археологије и историје манастира том приликом је руски професор иконографије пјанков направио најбољи опис фрескописа и иконописа главног и свих осталих храмова манастирских године 1953 изграђен је пут до манастира, тако да је од тада било могуће за свега неколико сати аутомобилом из каира доћи до манастира, док је пре тога било потребно недељу дана данас манастирски комплекс чине главни храм посвећен светом антонију и велики јужни зид из 16 века старији слојеви фрескописа су из 16 века, а обновљен је у 19 веку због нестабилности главне конструкције католикона у њему се не одржавају службе од априла до октобра у то време службе су у храму светих апостола за време великог поста служба се врши у храму светог марка, у трајању од 15 дана поста пред велику госпојину — у храму пресвете богородице у манастирском комплексу се налазе и параклиси посвећени архангелу михаилу и светом павлу од тебе који су делимично фрескописани новијег датума манастирска библиотека садржи богату колекцију рукописа, око 1700 рукописних књига и око 5000 старих штампаних књига  света земља извор: https://ruwikipediaorg/ извор: https://ru извор: https://wwwkiev-orthodoxorg/wikipediaorg/ новембар / децембар 2020 57 скит свете тројице или кавсокаливија изгледа попут неког мањег насеља на стрмим литицама планине атос, на крајњем јужном крају полуострва скит лежи на веома нестабилном тлу, клизишту, које почиње на 1300 метара надморске висине и спушта се све до мора скит је смештен изнад самог мора на 50–110 метара надморске висине тј у подножју планине атос, у њеном уском зеленом појасу изнад којег се простире непрегледна каменита светогорска пустиња насупрот скиту смештена су два мала острва светог христифора и даскалеио, на којима су живели велики подвижници, од византијске ере па све до почетка 20 века целокупно окружење овог дела атоса је аскетско и тихо име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитуиз 14 века максим, водећа фигура светогорског монаштва као велики аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси жељни да уз њега стекну пустињачку славу у познијим годинасвета гора име кавсокаливиа је настало захваљујући светом максиму кавсокаливитском из 14 века максим, аскета који је обитавао у малим колибама од грања и прућа које је сам правио, често је мењао своје локације и остао упамћен по томе што је палио скромну колибицу у којој је живео чим би му се приближили други монаси скит свете тројице др немања јонић извор: https://wwwromfeagr/ 58 6 / 2020 ма максим проводи највише времена у пећини кавсокаливе, где се у његово време, у његовој близини окупља мањи број монаха, ученика и поштовалаца, који се настањују у околним пећинама или себи граде мање колибе па и келије локација максимове пећине и првих његових ученика каливиота се налазе 2 километра северозападно од данашњег скита, у метаморфозију, где се данас могу наћи рушевине старих калива и келија све до 18 века овај скит је сачињавало неколико келија и калива у којима није обитавало више од 10 аскета следећи значајни период овог скита се десио 12 априла 1730 године када се населио велики подвижник и светогорски светитељ акакије акакије је живео скоро без хране и склоништа, у пећини у којој је свети максим живео 20 година слава акакијева се брзо ширила читавим православљем, док његови ученици граде колибе око његове пећине, често на темељима старих, срушених у томе их је на жалост спутавала честа несташица воде акакије уз молитву налази подземну воду откопава је и на том месту касније прави чесму, агиазму која је умногоме олакшала живот братији за кавсокаливиу се врло брзо прочуло, а нарочито за монаха акакија као великог духовника тако га је посетио и јерусалимски патријарх хрисантос 1730 као и руски писац барски године 1745 акакијеви ученици прикупљају новчана средства и започињу градњу главног храма посвећеног светој тројици, а 1776 монах митрофан га довршава године 1804 је додата и спољна припрата, а 1820 гостињски конак и нова трпезарија на крају је 1897 године подигнут звоник, дар патријарха јоакима iii, који и данас својом висином доминира у односу на околне келије у скиту је некада било и руских монаха, на шта указују два сачувана параклиса посвећена светом георгију и светом јовану крститељу света гора извор: https://ipinimgcom/ извор: https://wwwekklisiaonlinegr/ новембар / децембар 2020 59 иначе, скит је имао потешкоћа око плаћања пореза, али овај проблем је решен тако што се богати филантроп са хиоса димитриос сканавис обавезао да ће плаћати порез за 64 монаха кавсокаливије, цариграду, што је и чинио сваке године у износу од око 300 гроша занимљиво је да су се на подручју данашњег скита подвизавали: свети петар атонски у 9 веку, максим кавсокаливијски у 14 в, нифон у 15 в, акакије у 18 веку као и неофит пелопонежански, учени писац и професор светогорске атонијаде, рафаел химничар, а карнасас и други и сви они су оставили дубок траг у светогорском духовном животу такође су се овде подвизавали чувени резбари, дрводеље, иконописци чија дела и данас красе многе синодске просторије данашњи монаси, аскете се управљају по мерилима које су некадашњи монаси и светитељи на овом истом месту примењивали и поштовали временом се скит по броју аскета смањивао, те је тако средином 18 века у њему било 80, 1880 године 70, а 1903 године 120 монаха у 39 колиба данас се скит налази на синору манастира велика лавра којем и припада документ из 1846 године јасно говори о томе у 8 тачака и казује која су права и обавезе становника скита према великој лаври иначе библиотека храма свете тројице броји око 270 старих рукописних књига, 50 правних докумената и пар стотина старих штампаних књига данас скит кавсокалиниа има 34 колибе са параклисима и пет сувих тиховатељница међу њима је највећа колиба светог акакија, израђена почетком 18 века која и данас чува богослужбене предмете и мошти из тог доба данас у скиту се подвизава око 45 монаха који се углавном баве иконописом, хагиографијом, резбарењем дрвета и разним другим рукотворинама  света гора извор: https://wwwpemptousiagr/ у наше време кавсокаливијски скит дао је једног великог светитеља, светог порфирија (кавсокаливита , који је као дете почетком 20 века дошао у кавсокаливију 60 6 / 2020 у једном старом запису бележи се како су се између себе разграничила племена вренеши и бањани у херцеговини други, запис доноси вест о побожном делу кнеза ђурђа вранеша, који је обновио манастир заступ (1536) пошто је манастир посвећен светом николи запустео, то је кнез ђурађ вранеш пожелео да поново подигне ову светињу најпре је довео неимаре који су подигли цркву са две куполе, као и монашке ћелије око ње потом су на јесен дошле нове групе мајстора једни су храм украсили фрескама, а други су преписали богослужбене књиге десетак година после обнове манастира заступ, један побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архијереја примио монашки чин и добио име мардарије он је кренуо да подигне манастир посвећен светом великомученику георгију у боговађи основни подаци које знамо о њему и његовом подухвату потичу из два хаџи рувимова записа насталим у размаку од четири године (бр 54 из 1791 и бр 87 из 1796 по датирању б маринковића) и сам хаџи рувим бавио се обновом и проширењем („распростирањем“) манастирске цркве већ први запис саопштава да је црква била скромних димензија и даје годину изградње: „и бјаше та црква одвише малена, јакоже неможно дисати, человјек покоја в њеј имјети, а свјатаја трапеза за свјати олтар прилепљена, јако неможно бје служитељем кругом окрест јеја ходити и бје создана 1554“ њу је саградио преподобни јеромонах мардарије са јованом и павлом велимировићем, бившим спахијама села јабучје забелешке на старој рукописној књизи минеј за месец јун, настале десетак година касније, сведоче да је преписивач био извесни јеромонах захарија (1564), а други, каснији запис — да је књига заправо припадала манастиру званом („глагољу“) боговађа хаџи рувимов запис, са насловом повест о првој (бившој) цркви (манастира боговађа) овако је била написана, нађен је у евангелистару штампаном у москви 1730 (познат и под називом „дабино јеванђеље“) у овом запису, хаџи рувим доноси текст ктиторског натписа о изградњи првобитне цркве: „извољенијем отца и поспешенијем сина из историје српске православне цркве побожни човек из вранеша запутио се у србију и стигао на подручје данашње ваљевске епархије тамо је од локалног архије

-ДОСТУПНИ-