-ДОСТОЈНОСТИ-

Свеска: 334 | Света тајна крштења
... у цркви стоје све ово се може рећи и за србе данас, с тим да код нас постоји и феномен идеологи- зације вере у очима зилотски настројених ве- рника, а зилотизам је најчешће други израз за помањкање вере и одсуство трезвености, црква се доживљава као било која друга идеологија уместо да смирено уђу у цркву, мислећи о соп- ственој недостојности и о великом дару спасења који им се даје, набеђени зилот ће прво гледати у правцу двери, да ли су отворене или затворене, као да христос долази само кроз затворене двери иако критикују римокатолике a priori по сваком основу, не увиђају да на исти начин као и они морализам стављају испред онтологије, закон из- над самог живота цркве они притом уопште не познају своју веру, јер ни- када не би неко ко је трезвен због неке људске слабости презрео заједницу са христом са људским слабостима, прво сопственим, а онда и слабостима других, на најбољи начин се боримо у духу светом, уједињени у христу а када се сучељавамо са погрешном праксом, онда проблемима не би тре- бало да приступамо селективно, јед- не пренаглашавамо, а друге уопште не видимо и нашој цркви прети неко ново „старообрјадство“, јер се од слова не види смисао, не види се смисао светих тајни, и зашто је пресудна за сваку тајну њена веза са св евхари- стијом много је нагомиланих про- блема, а њих ћемо на најбољи начин решавати ако поставимо добар по- четак, а он је пре свега у испуњењу христових речи: „идите и научите све народе, крстећи их у име оца и сина и светог духа“ пре свега по- требна је обавезна катихизација, затим крштење нових чланова по- гружавањем, а све то је увод у све- тотајински живот и подвиг, јер не постоји други начин да бисмо заис- та окусили плодове новог живота у христу  и на плану духовног живота, као и многим другим сферама друштвене егзистенције, можемо рећи да нас „уби незнање“ новембар/децембар 2013 31тема броја проповедање христа распетога о празнику богојављења због чега је христос приступио јовановом крштењу – обреду очишћења за грешне? православни хришћани 6/19 јану- ара прослављају богојављење у православној цркви овај празник је трећи по значају, после пасхе и педесет- нице да, значајнији је чак и од божића! тога дана празнујемо крштење христово на реци јордан током тих празничних дана често се поставља питање: „због чега је христа, безгрешног ова- плоћеног логоса божијег, крстио његов рођак, јован крститељ?“ на то питање може се дати неколико бо- гословски исправних одговора химногра- фија и молитве празника говоре нам да је христово крштење осветило природу вода, посветило читаву творевину, омогућило небеском да прославља и заједничари са земаљским, и објавило пресвету тројицу међутим, овај празник има још један важан аспект ако погледамо у свето писмо и опис христовог крштења, мо- жемо видети обећано испуњење староза- ветних пророштава која се тичу његове жртвене смрти на крсту стога, налик апостолима, на празник богојављења, можемо проповедати „христа распето- га“ (1кор 1, 23) – саму срж јеванђеља превод са енглеског: маријана и срећко петровић 32 6/2013 осврнимо се прво на јованово кр- штење оно није било налик данашњим крштењима светом тајном крштења очишћени смо од прародитељског греха, просвећени смо, оправдани, дарован нам је печат духа светога и постали смо пу- ноправни чланови христове једне, свете, саборне и апостолске цркве то је смисао крштења у цркви после васкрсења и по- сле педесетнице али јованово крштење се одиграло пре свега тога какво је дакле оно било? у мк 1, 4–5 читамо: појави се јован крстећи у пустињи, и проповедајући крштење покајања за опроштење грехова и излажаше к њему сва јудејска земља и јерусалимљани; и кр- штаваше их све у реци јордану, и испо- ведаху грехе своје у јеванђељима такође видимо да је јован крститељ био глас ва- пијућег у пустињи који је поравнао пут господњи, као што је проречено у ис 40, 3 и мал 3, 1 на звук тог гласа народ је долазио јовану, исповедао своје грехе и примао крштење, обећавајући да ће се променити и да ће родити род достојан покајања јованово крштење је било тип јеврејског обреда очишћења као припре- ме за долазак месије тако се дакле поново поставља питање: „ако је христос оваплоћени бог, и без- грешан, због чега он треба да приступи овом обреду очишћења за грешне?“ чак ни јован није хтео да крсти христа већ је рекао како христос треба њега да крсти али у мт 3, 15 христос каже: остави сада, јер тако нам треба испу- нити сваку правду упркос јовановој неодлучности, хри- стос се подвргава крштењу руком јована крститеља смисао свега овога постаје јаснији ако погледамо стари завет у трећој књизи мојсијевој (књизи ле- витској) 16 читамо о дану очишћења тај верски обред је обухватао приношење не- колико животиња као жртву, укључујући и два јарца читамо како је првосвеште- ник арон требало да узме два јарца, и нека их метне пред господа на врата шатора од састанка и нека арон баци жреб за та два јарца и нека закоље јарца на жртву за грех народни, и нека учини с крвљу ње- говом као што је учинио с крвљу јунчијом, и покропи њом по заклопцу и пред заклоп– цем и тако ће очистити светињу од не- чистота синова израиљевих и од престу- па њихових у свим гресима њиховим; тако ће учинити и у шатору од састанка, који је међу њима усред нечистота њихових (лев 16, 7–8;15–16) из овог пасуса сазнајемо да је први ја- рац био жртва за грех која је приношена зарад грехова народа израиљског неко- упркос јовановој неодлучности, христос се подвргава крштењу руком јована крститеља смисао свега овога постаје јаснији ако погледамо стари завет крштење христово, менологијум василија ii, 985 година новембар/децембар 2013 33тема броја лико стихова касније читамо о другом јарцу, жртвеном јарцу: а кад очисти светињу и шатор од састанка и олтар, тада нека доведе јар- ца живог и метнувши арон обе руке своје на главу јарцу живом, нека исповеди над њим сва безакоња синова израиљевих и све преступе њихове у свим гресима њиховим, и метнувши их на главу јарцу нека га да човеку спремном да га истера у пустињу и јарац ће однети на себи сва безакоња њихова у пустињу; и пустиће оног јарца у пустињу (лев 16, 20–22) овај други јарац није био убијан; арон му је своје руке полагао на главу, над њим су исповедани греси а затим је јарац бивао истеран у пустињу у старозаветно време, протеравање у пустињу значило је сигур- ну смрт жртвени јарац је за народ изра- иља представљао пребацивање грехова на неког другога – да јарац постане носилац греха у новом завету христос преузима улогу обе жртвене животиње прво, христос је наш жртвени јарац на свом је крштењу безгрешни преузео на себе, вољно и добровољно, све грехе људ- ског рода – прошле, садашње и будуће сваки грех, сваки преступ, свака заблуда, свака грешка палог човечанства је сада положена христу на главу чинећи тако он је испунио символ левитског јарца након што је крштен и након што је пре- узео терет греха људског рода, христос одлази у пустињу на четрдесет дана нови жртвени јарац је јагње божије које је пре- узело грехе света али чекајте, то није све! друго, христос је испуњење жртве за грех – оног другог јарца из дана очишћења за разлику од жртвеног јарца, христос не умире у пустињи он одлази у пустињу на четрдесет дана како би постио и како би се изборио са демонским искушењима после тога он се враћа из пустиње и по- чиње јавно да проповеда сетимо се, пак, да крштење укључује воду то је важно будући да је у старом завету вода често символ хаоса и смрти! према томе, у ње- говом силаску у воде реке јордана, у руке његовог рођака јована крститеља, види- мо наговештај смрти христове на крсту као и то да ће страдати од сопственог на- рода распећем својим животодавни бог улази у хаотичне воде смрти, покорава их и уништава их потом, као што се уздиже из воде на свом крштењу, христос се уз- диже и из хаотичних вода смрти прили- ком свога васкрсења трећега дана о празнику богојављења добра вест за нас је следећа: више не треба да на жрт- ву приносимо јарчеве нити да из годи- не у годину у пустињу изгонимо јарчеве – јарчеве који, како стоји у посланици јеврејима, не могу да усаврше оне који их приносе јер сада имамо савршену жртву – некога савршеног – на коју ћемо положити своје грехе стари адам је хтео да од еве и змије начини своје жртвене јарце али је учинио да људски род буде прогнан из еденског врта христос, нови адам, долази и преузима одговорност за грех и страда да ми не бисмо морали да страдамо (ис 53, 3–8) поставши саврше- ни и безгрешни јарац жртвени и жртва за грех, он узима грех и последични жалац смрти и припрема пут ка царству и бес- крајном присуству светлости и љубави божије за оне који верују положимо своје грехе, своје преступе, своје страсти и своја очајања на христа – како би их он могао опрати путем свога крштења на овај велики и свети празник – дан богојављења – учествујмо заједно, попут старозаветних пророка који су уче- ствовали у приношењу жртве за грехе, са радошћу у срцима, као свештеници свих верника, у телу и крви христа распетога, христа који се изволео крстити у јордану за наше спасење слава исусу христу!  презвитер стивен саларис изворник: fr stephen salaris, „preaching christ crucied at eophany“, e word, volume 54, no 1 (january 2010), стр 4–8 34 6/2013 празник oбрезања господњег аово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују из- међу вас све мушкиње а обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас свако мушко дете, кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год стра- наца, које не буде од семена твог да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан (постање, 17, 10–13) када је авраам, наш праотац у вери, имао деведесет и девет година, веч- ни син и логос божији му се јавио и склопио је завет са њим он је за- поведио да „знак“ тог завета буде да авраам и његов пород буду обрезани током векова који су уследили, изра- иљци су се послушно придржавали овог закона и чак су се тиме хвалиса- ли (гал 6, 13)1 1 иако су бројне културе древног средоземно-блиско- источног света практиковале обрезање, почетком хришћанске ере обрезање је поистовећивано са јев- рејским народом у новом завету се реч „обрезање“ користи као израз који означава јевреје, док насупрот управо је да би испунио ту божанску заповест наш господ, бог и спаситељ исус христос био обрезан – осмога дана после свога рођења по телу од своје мајке, пречисте приснодјеве марије тај догађај је укратко забележен и у јеванђељу: и када се наврши осам дана да обре- жу дете, наденуше му име исус, дато од анђела пре него што он би зачет у утроби (лк 2, 21) међутим, овај се значајан догађај, хри- стово обрезање, показао и као испуњење божије заповести и пророчки знак бу- дућих догађаја христово обрезање је представљало прво проливање његове драгоцене крви крст је засенио господа исуса христа чак и док је лежао у колевци умотан у повоје нож којим је тога дана сечено тело го- сподње наговештава копље центурионо- во које ће му пробости ребра – из којих ће потећи спасоносна бујица, крв и вода (јн 19, 34) то што је потекло потопило је праслику и сенку закона и изродило је источник (крстионицу) обрезање је било предзнак спасоносне бујице светог крштења кроз које ћемо ми хришћани ући у нови и вечни завет спасења, као што објављује апостол павле: њој реч „необрезање“ означава многобошце (галати- ма 2, 7–8; ефесцима 2, 11; колошанима 4, 11) превод са енглеског: маријана и срећко петровић обрезање је било предзнак спасоносне бујице светог крштења новембар/децембар 2013 35тема броја у њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тела гре- ховности обрезањем христовим, пошто се с њим погребосте крштењем, у њему сте и саваскрсли кроз веру у моћ бога који га васкрсе из мртвих (кол 2, 11–12) приликом обрезања оштрица вођена руком човечијом одсеца део тела; у кр- штењу оштрица духа светога одсеца грех оштрица духа светога засеца ду- боко, искорењује грех наших праотаца у крви страдања христовог потапа се грех заједно са силама смрти и пакла (ос 13, 14; 1кор 15, 55) преко воде из ребара његових, плодно семе бесмртно- сти и непропадљивости сеје се у душу и тело свакога ко исходи из источника метална оштрица обрезања обележи- ла је тело мушкараца јевреја; оштрица духа светога, оштрица крштења, обе- лежава душу и тело сваког хришћани- на „печатом дара духа светога“ пред тим новим и моћним „знаком“ херувим са пламеним мачем који чува едемски врт (пост 23, 43) склања се како би деца новога завета могла, налик благораз- умном разбојнику (лк 23, 43), да прођу и чекају коначно испуњење божијег вечног плана у старини је бог кроз закон запо- ведио израиљу: „зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати“ (понз 10, 16) сада и ми који смо се подвргли ис- тинској хирургији крштења треба да обрежемо своја срца св кирило, патријарх алек- сандријски (†444), каже да би ми, верујући, који смо се утврдили у благодати пу- тем свете тајне крштења, требало да одсечемо и суз- бијемо бурне побуне плот- ских наслада и страсти одлучном хирургијом вере и аскетским подвизима; не одсецањем делова тела већ очишћењем срца и обрезивањем у духу светоме, а не у слову [у скла- ду са словом мојсијевог закона]; јер нам је тако похвала, као што апостол павле сведочи (рим 2, 29), не од људи него од бога2 тако сазнајемо смисао обрезања христа спаситеља у осми дан – да је „имену које је изнад свакога имена“ (филип 2, 9) дато: 1 испуњење мојсијевог закона; 2 прасликовање његовог спасоносног страдања и нашег учествовања у њему кроз свето крштење; 3 узимање крста (лк 9, 23), свакоднев- но обрезивање наших срца благодаћу духа светога кроз подвижнички напор свеблаги бог није се постидео да буде обрезан обрезањем плоти, чак нам је себе показао као пример и образац за све, за спасење свих; јер је законодавац испунио прописе закона и пророштва пророкâ господе, који држиш сву твар на длану руке своје и који си био повијен у пелене, слава теби! (из стихира празника)  презвитер данијел грифит изворник: father daniel grith, „e feast of the circumcision of the lord“, e word, volume 54, no 1 (january 2010), стр 14–16 2 св кирило александријски, тумачење јеванђеља по луки [commentary on the gospel of saint luke], пре- вео р пејн смит (r payne smith) (studion press inc: 1983), стр 57 обрезање господње, минијатура из менологијума василија ii 36 6/2013 елемент воде као литургијско -богословски символ и света тајна крштења светотајински живот цркве прожет је и „натопљен“ богослужбеним символима реч символ је грчког порекла и из- ведена је од глагола σιν-βάλλω (sim-vallo), који буквално значи бацити поред то је комбинација две старогрчке речи: предлога σιν који се употребљава да означи сарадњу (заједничко деловање два или више не- зависних чинилаца мотивисаних исто- ветним циљем), а преводи се, најчешће, нашим предлозима са, уз, поред и гла- гола βάλλω који се користи да означи радњу бацања најбуквалнији превод ове комбинације речи био би: са-ба- цити, бацити у сарадњи и слично у науци се израз символ употребљава да означи неку појаву, предмет, понашање или причу која има учешће у оба дела стварности: конкретној (видљивој) и апстрактној (невидљивој) главна функција символа (нарочито рели- гиозних) јесте да представе нешто дру- го и подсете (човека) на нешто друго, да укажу на неку другу реалност ово указује да представљено и сам символ имају одвојене, али паралелне реално- сти које корелирају међусобно по са- временим научним схватањима сим- воли су веома моћни подстицатељи људског понашања и имају значајно место у свим религијама символич- ки језик карактеристичан је теолош- ко изражавање, које би без употребе символа било немогуће елемент воде као литургијско-богословски символ у цркви има посебно значење, пре свега у светој тајни крштења, због чега је потребно рећи нешто више о води као природном елементу одакле ће бити јаснији и њен символички значај особине воде вода чини 60−70% тела човеко- вог, а такође има и најзначајнији (највећи) удео и у телима других жи- вих бића вода прекрива преко 2/3 (односно 70,8%) површине планете земље данас у правно-законодав- ној пракси најважније одлуке које се тичу судбине држава и народа бивају доношене двотрећинском већином, па бисмо у том смислу могли рећи да би вода на земљи могла одлучивати о најважнијим питањима судбине наше планете улога воде у животним про- цесима на планети је таква да се она може, са пуним правом, поистовети- велибор мартиновић новембар/децембар 2013 37тема броја ти са самим животом на земљи – као његова основа приметили смо већ да проценат воде у човековом телу одго- вара проценту њене заступљености на планети – тиме се потврђује став све- тих отаца цркве да је човеково тело микрокосмос (мали свет у већем) које по својим главним карактеристикама одговара остатку створеног света управо библијска повест о ства- рању човека говори да је он створен од земље, одакле потиче и његово биб- лијско име адам што на јеврејском бук- вално значи земљанко 1 ово име потиче од јеврејске речи која означава плодну (обрадиву) земљу, глину и томе слично (јевр аdhama) то је она земља која је у контакту и двосмерном односу са чо- веком: коју он обрађује и која га храни, коју он ваја и из ње ствара уметност − надограђујући и надопуњујући тиме бо- 1 у литургијском језику цркве користи се израз зем- ни да означи људе (човечанство), а овај израз се нај- чешће користи у служби опела и парастоса жије стварање и кроз стварање лепоте (ὁ κòσμος)2 додатно украшавајући пре- дивну и савршену творевину божију;3 од које израђује посуђе и друге ствари за своју свакодневну употребу; која прерађује његове отпаде творећи из њих изворе новог живота и плодности (хумус) и тако даље једном речју то је она земља која је употребљива, корисна и надасве благородна и благодарна упоредне хемијске анализе тла земље и човековог тела указују да су готово истоветни хемијски елементи садржани и у земљином тлу и телу чо- века овим се још једанпут потврђује библијски исказ о стварању човеку и символички нам преноси праву пору- ку библијског богонадахнутог писца о човековој природи и повезаности 2 у савременом српском превод књиге постања владике атанасија (јевтића) стоји: „и свршише се небо и земља и сва лепота (ὁ κòσμος) њихова“ (пост 2, 1) 3 човек је уметник по икони божијој, мали творац и украситељ творевине божије грузија, саборно крштење 770 деце у тбилисију 38 6/2013 са светом који га окружује4 још један научни податак, који говори о пове- заности човека и творевине, привла- чи нашу пажњу наиме, сви добро знамо да без кружења воде у природи не би било живота на земљи и да је ово кружење основа сваког живота на планети савремена научна ме- дицинска истраживања показују да је вода кључни фактор за нормално функционисање метаболизама чове- ка и других живих бића ово је за нас верујуће само још једна рационална (научна) потврда богонадахнутих ис- тина записаних у библији вода је пре свега одувек била дар божији, јер човек упркос свом технич- ком напретку није у стању да синте- тизује ову течност савремени човек се, на жалост, у великој мери огрешио о воду и грубо понео према њој, пре свега бројним загађењима и тровањи- ма мора, река и језера, уништавањем живог света у њима, као и њеном не- сакралном употребом у индустрији сам термин „отпадне воде“ (од којих се склањамо, зазиремо и гнушамо их 4 исказано у библијском стиху: „и сазда бог човека од праха земаљског“ (пост 2, 6) јеврејски глагол asa који је овде употребљен, обично се преводи и поистовећује са нашим глаголом саздати у библијском контексту казивања овај израз значи начинити нешто/неког (од већ постојеће материје) или обликовати нешто/неког и суштински се разликује од другог јеврејског глагола bara – који се користи да означи стварање ни из чега се као извора заразе и болести) ув- редљив је саму природу воде као изво- ра нашег живота извор воде као символ живота подсетимо се описа еденског врта у коме се налази рајски извор из кога истичу четири рајске реке: фи- сон (пишон), гион (геон),5 тигрис (хидекел) и еуфрат (пурату)6 сам опис раја подсећа нас на оазу живота у пус- тињи, особито мотиви родног дрвећа, бујног зеленила, плодоносног биља и снажног извора воде за који се каже „извор излажаше из земље и напајаше све лице земље“ (пост 2, 6) интере- сантно да овај стих претходи стиху у којем се описује стварање (саздање) чо- века (пост 2, 7) овде поново налазимо мотив воде као основе живота и преду- слова за стварање човека сам израз рајски врт ствара у нашем уму представу места веома пријатног за живот, а такво место је он управо захваљујући улози рајског извора и рајској реци која је по библији напаја- ле цео еденски врт (пост 2, 10), а по- том се рачвала у четири библијске реке еденски врт је своје благостање дуговао управо води и у каснијој старозаветној историји спасења мотиви извора имали су значај- но место они се помињу у повестима о родоначелницима аврааму и јакову; бог производи извор у пустињи и на тај начин спашава агару од сигурне смрти и тако даље када су јевреји путујући кроз пустињу, после изласка из египта, ожеднели и пожели да се врате у египат, 5 неки средњовековни писци идентификовали су биб- блијску реку геон као нашу реку дунав 6 рајски извор и четири библијске реке биле су чест мотив на подним мозаицима ранохришћанских бази- лика и крстионица богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама новембар/децембар 2013 39тема броја у коме су некад били робови, изабраник божији пророк мојсије преполовио је стену из које је потекла вода жива на овај начин он је спасио не само њихове животе, већ и њихове душе – јер да су се вратили у египат поново би постали робови и тиме прокоцкали историјску мисију изабраног народа божијег коју им је понудио господ овај извор воде живе у пустињи, познатији као источник живота, у православном предању предста- вља пресвету богородицу родившу христа чији су мисија, учење, жи- вот, страдање и васкрсење извор на- шег живота богородица и исус као источници живота изображени су на бројним православним (особито руским) фрескама и иконама на њима се приказује као се верни на- род (лаос) и особито богослови цркве напајају водама благодати божије у православном литургијском пре- дању овом чуду у пустињи и његовој интерпретацији посвећен је празник источни петак ово је петак светле седмице (први петак после васкрса) и налази се у блиској вези са великим (господњим7 ) петком што нас упућује да су христово страдање и васкрсење извор наше вере и данас бројни чу- дотворни извори (агизме), настали (происхођени) благодаћу божијом кроз бројна јављања светих или пак непосредним чудима божијим, дарују благодат верном народу светотајински живот цркве про- жет је и „натопљен“ богослужбе- ним символима црквени символи- зам изражен је кроз свештенорадње (изговорене речи и покрете свеште- нослужитеља), други део чине ли- тургијски предмети израђени руком човека-уметника, а трећи је садр- жан у самим елементима творевине, нерукотвореним од стране човека и преузетих директно из окружујуће природе, који чине конститутивне елементе нашег живота  аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој 7 у енглеском језику велики петак се назива господњи петак, односно god’s friday приметили смо да проценат воде у човековом телу одговара проценту њене заступљености на планети – тиме се потврђује став светих отаца цркве да је човеково тело микрокосмос (мали свет у већем) крштење у кенији, африка (митрополит кенијски макарије крштава фидела одингоа, сина кенијског премијера) 40 6/2013 разговор са протом прота је истакао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молитве, што не иде у цркву, него само живи световним животом упарохијском дому нашег храма пре неколико година је одржа- но предавање о светој тајни кр- штења и о кумству предавач, свеште- ник, сликовито и надахнуто, објаснио нам је ову свету тајну, отприлике овако: крштење је ново рођење духом светим то је оно што је св јован крститељ рекао окупљеном народу крај реке јордан: „ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити духом светим и огњем“ (мт 3, 11) то је оно рођење о коме каже сам христос: „ако се ко не роди водом и духом, не може ући у царство божије“ (јн 3, 5) то је умирање у смрти христо- вој старог човјека и саваскрсавање са христом у новога човјека, у нову твар и оно што је св апостол павле говорио: „да ви одбаците ранији начин живота старога човјека, који пропада у жељама варљивим и да се обнављате духом ума својега и обуците се у новога човјека, сазданога по богу, у праведности и све- тости истине“ (еф 4, 22–24) „јер све што је рођено од бога побјеђује свијет; и ово је побједа која побиједи свијет – вјера наша“ (1јн 5, 4) „један господ, једна вјера, једно крштење“ (еф 4, 5) па још рече прота да је крштење бања очишћења од прародитељског греха, али и свих грехова учињених до тренут- ка крштења, бања просветљења и про- свећења христом да сваки родитељ, хришћанин, треба да крсти своју децу недуго по њиховом рођењу и тако их упише у књигу живих пред богом јер је за њих одговоран богу, али и за „не дај, боже“, да дете не би умрло некрштено и све тако, као да чита из светог писма, а ми га слушасмо отворених очију и ушију али, кад пређе на другу тему – кумство, тек је онда настао тајац мислили смо да све знамо о кумству свако има кума или је и сам некоме кум кад он поче о канонима: трулски сабор (691/692 г) – 53 каноном истиче: „да је духовно сродство важније од свезе по телу“, чиме истиче значај кумства изнад телесног сродства такође, законоправи- ло светог саве и грчки пидалион гово- ре о кумству дужност кума је да своје радослав радмила грујић мијатовић новембар/децембар 2013 41тема броја духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ предавач је ис- такао да је кумство част и да се у нашем народу поштује, да ће кум од бога бити награђен венцем правде, али и кажњен за своју неодговорност што своје кумче није увео у веру, што оно не зна молит- ве, што не иде у цркву, него само живи световним животом људи су се нашли у чуду тада, од чуда, поред ушију и очију, отворише и уста како ће то одговарати? па, то им нико од свештеника никад није рекао! па, не може се утицати на туђу вољу, па ни на кумчетову?! не могу се кумови мешати у породич- не ствари кумчета и његових физичких родитеља?! пљуштала су питања и не- годовања, али предавач се није збунио рекао је: „тако је по канонима – и додао – али, љубав кума према кумчету и кум- чета према куму, превазилази све, па и каноне“ предавање се завршило и народ се ра- зишао у сали остадоше само три позна- нице морале су на ово дати свој комен- тар прва рече: фото: драган бабовић 42 6/2013 – ја сам кумовала на острогу детету чији су родитељи дошли из иностран- ства не знају ни српски о њима ништа не знам, ни шта су, ни где су то је једно, а друго – мене су родитељи као бебу кр- стили, па су се одселили из тог места и више нису имали никаквог контакта са кумовима ја моју куму не знам и никад је нисам видела и шта ја ту могу? – можеш да се молиш богу за твоје кумче, али и за твоју куму – духовну мајку ваљда им знаш имена? ето, то можеш – рече јој друга и настави: „ви знате да сам ја вероучитељица кума сам једној девојчици, која је сада у шестом разреду основне школе често се виђам са њом и њеном породицом помажем јој око неких школских предмета, али, нажалост, не иде на веронауку не да јој мајка каже да је школска вероучи- тељица лоша и да већина деце иде на грађанско васпитање и поред мог ин- систирања да ће много научити, макар и од такве вероучитељице, њена мајка ми је рекла да је важније да њена ћерка учи главне предмете, из којих оцењују, него да губи време на учење молитава, које се не оцењују и моја кумица не иде ни у цркву, јер не иде нико из њене породице“ – па, зашто се онда крстила? – пита прва – каже њена мајка: „ваља се“ и „због обичаја“ и да „зло не чује“ видите ли у каквом сам ја положају? кад предложим кумици да научи бар „оче наш“, она ми обећа, али је спречи њена мајка чак ми је једном отворено рекла: „много ми малтретираш дете о’лади мало ја је не форсирам нека учи само оно што мора“ – можда ће ти њена мајка затворити врата свога дома? није искључено то су осетљиве ствари – резонује прва – надам се да неће, али и да хоће, ја знам своје кумовске обавезе: молитва и само молитва тада трећа познаница забринуто уздахну и укључи се у разговор: – а тек мене шта чека?! ја тек треба да кумујем не могу да одбијем а ради се о канонском преступу, који је већ учињен и потврђен и не само то ради се о особи која је узела православну веру под своје и све ради по своме она већ дуже времена пости и причешћује се, а тек сада је решила и да се крсти каже да јој само то фали, па кад бих ја хтела да јој будем кума на крштењу мо- жете ли замислити какав је то шок био за мене?! наравно да је све то учинила из незнања, али она и даље не жели да учи, а поставља се као учитељ и кри- тичар другима питам је: „зашто ниси питала оно што не знаш? ту ти је црква, ту су свештеници“ а она каже: „да ти искрено кажем – нисам ти ја тип који воли много да запиткује, јер ја сам жена промућурна ја ти волим да гледам и да слушам снимам ситуацију и одмах скапирам разумеш? што би рекли: ку- пујем па продајем али, не шићарим: пошто купила, по то и продала гледам ти ја тако ко све иде у цркву ма как- ви иде? не излази из ње! а знам ко су и шта су били до јуче зато сам ја то са ме- ром не ваља ни у чему претеривати ја идем у цркву само за велике празнике, кад има пуно народа шта ћу ја у цркви кад је полупразна? је ли тако? а и шта имам да запиткујем? ето, је ли славим славу? славим па?!“ питам је: „а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава дужност кума је да своје духовно чедо – кумче, поучава у вери и одговоран је за њега пред богом, као његов духовни родитељ новембар/децембар 2013 43тема броја црквени празник? је ли то нека нова мода? зар не знаш да су некрштени ван цркве, јер се крштењем улази у цркву и постаје њен члан? а зашто си децу крстила? зато „што се ваља“? а за тебе да се крстиш „не ваља се“? за- што се ниси и ти крстила када си своју децу крштавала? ниси ни свесна как- ву си страшну ствар учинила – при- чешћивала си се, а ниси крштена!“ а она ме пита: „шта сам ја тако страшно урадила? само пар пута сам се при- честила, онда кад сам била располо- жена да постим“ кажем јој: „ништа страшно, само си направила канонски преступ, који без епископа ни твој свештеник не може да реши ништа страшно, само си ушла на најсветију територију без пропуснице и украла светињу над светињама, и не знајући стварну вредност украденог са црк- вом се не сме играти, јер је у њој огањ који спаљује и најтеже грехе, али и саме грешнике, ако се лакомислено и неодговорно са њим играју“ опет ће она: „шта сам крива? ево, сада ћу и да се крстим и решена ствар“ а ја јој ка- жем: „крива си што ниси куцала, че- кала да ти отворе и онда питала како се улази у свету земљу (= црква), него си без куцања ушла и без питања узе- ла оно што се не узима, него се добија уз благослов“ она је већ старија жена, око 50-ак година, а понаша се као неразумно и тврдоглаво дете, коме нико од цркве- них великодостојника није довољно велики ауторитет сама то наглаша- ва, љутећи се на њих, истичући да је највећи ауторитет за њу њена по- којна свекрва – „нана“ од милоште, која јој је предала у руке крсну славу и упутила је, као домаћица домаћи- цу, како да настави да слави славу, да спрема славски колач и пали славску свећу, али да нипошто не кува жито, јер се оно спрема само за мртве све- титеље, а како нана каже, њихов све- ти илија је, фала богу, жив нана ју је заветовала да тако чини и она се сада не усуђује да послуша свеште- ника и да скува славско жито, јер јој то може донети неко зло у кућу нека они извине, али ако би то она уради- ла, каже да би се нана у гробу пре- врнула, а њену кућу, мужа, децу, па и њу саму, стигло би проклетство она није сигурна да свештеници данас до- бро раде свој посао, онако као што је њену нану лепо научио њен свеште- ник зна она како ови данас уводе све неке новотарије аух! тешко оном ко јој буде кум! нека се добро држи пред господом какво ће му духовно чедо привести јао мени, јадној и кукавној! како ћу ја, као ду- ховна мајка, успети да је уразумим? боже благи, ти помози! мајко божија, не остави ме грешну без молитве твоје! сви свети, припомозите! – ма, што се ти толико бринеш, драга моја сестро у христу? – поче да је теши прва – па, ти си на коњу! ти још ниси кумовала можеш одустати од кумства и то са пуним правом: канонски пре- ступ и готово шта ти имаш са тим? – мислиш да не треба да пристанем на ово кумство? – да зашто би пристала? – а спасење њене душе? а спасење моје душе? а хришћанска љубав према своме ближњем и још кажу да се кум- ство не одбија осим ако и то није народно сујеверје  питам је: а од када то некрштени спремају и славе славу, када је слава црквени празник? из епархије сремске стиже нам још једна животна прича о чудесним плодовима живе вере, као потврда речи св апостола павла: праведник ће живети од вере (јевр 10, 38) и светог цара давида: много муке има безбожник, а који се узда у господа око њега је милост (пс 31, 10) то је животопис породице коларовић из сремских карловаца, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! но богатство њихове вере, умножено благодаћу духа светога, њихов духовни капитал преноси и на материјални сремски карловци, на десној обали дунава, на обронцима фрушке горе, од 16 века су једно од црквених сре- дишта српског народа постају центар митрополије од 1690, а проглашењем српске војводине 1848, добивши по- литичку независност под аустријском круном и центар патријараха, по- чев од јосифа рајачића до лукијана богдановића 1913, све до уједињења српских епархија и свечаног прогла- шења патријаршије спц 1918 њено седиште преноси се у београд 1920, док је резиденција привремено оста- ла у карловцима до 1936 ту је стигао и синод рпц у избеглиштву, створена руска загранична црква и формиран привремени штаб руске царске војске у избеглиштву то је град просвете, културе и уметности, трговине, са 17 векова дугом традицијом виноградар- ства, боемских кафана у њему су у 18 и 19 веку живели и школовали се нај- богатији срби, називан је „српским сионом“, са истоименим новинама ту је најстарија гимназија са првом школ- ском библиотеком у србији, која носи име бранка радичевића, који и даље са стражилова пева у духу романтизма: „ој, карловци, место моје драго, ко’ де- тенце дошао сам амо!“ и поручује: „од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба“ зато се и данас око њега сливају бројне ђачке екскурзије ђорђе (58) и сања (43) коларовић и њи- хово шесторо деце: теодора (20), дими- трије (18), николина (16), екатерина- (14), илија (12) и анастасија (10), коларовићи из сремских карловаца ђорђе (58) и сања (43) и њихово шесторо деце: теодора (20), димитрије (18), николина (16), екатерина (14), илија (12) и анастасија (10), живе у самом центру сремских карловаца ово је животопис породице коларовић, који подижу шесторо деце, а без дана радног стажа! радмила грујић 44 6/2013 многодетне хришћанске породице жив е у самом центру у стану од 85 квадрата са терасе њиховог стана види се њихова парохијска црква св николаја и чувена чесма –„четири лава“ чују кад звоне црквена звона и одазивају се њихов прота, о велизар живановић, каже за њих да су „веома побожна и честита породица“ ђорђе је у тој цркви као дете крштен и у њој се венчао пре 21 годину са сањом олуш- ки, из банатског српског крстура он има само сестру, која живи са њима, а она још две сестре ђорђе је академски сликар, а сања је после средње педа- гошке уписала вишу педагошку, коју није окончала потпуно су се посвети- ли својој деци пут до праве вере? ко је утицао на вашу побожност? да ли и за вас важи послови- ца: „без невоље нема богомоље“? – моји родитељи су се држали само традиције као млад уметник, живео сам боемски, али сам почео помало да чи- там нови завет имао сам другара, ве- рујућег, који је увек покретао теолошке теме, причао о цркви и тиме ме ирити- рао кажем му: „какав је то бог који ме је створио само да умрем? где је ту смисао живота? све цркве су људске измишљо- тине, све секта до секте, све је то исто“ а он мени: „само је православна црква она коју је основао христос, а све оста- ле су секте“ тог топлог дана, дошавши кући, мене одједном поче да тресе гроз- ница држала ме је пар дана ускоро смо опет разговарали, ја терам своје опет грозница, и дође ми мисао: „изгледа да је баш православље истинита вера? хулио сам на божију цркву боже, шта је истина?“ сео сам, узео јеванђеље и читао и онда, усред дана, догодило се са новембар/децембар 2013 45 мном слично као са светим апостолом павлом на путу за дамаск, када је гонио хришћане св силуан атонски каже да се то зове „јављење духом светим“ и да се бог тако јавља само великим грешни- цима тачно, тога нисам био достојан, али сам му завапио седим, и све ми се дешава у сфери духа видим и чујем хри- ста, али не телесним чулима, него духом осећам да су ми се чула душе појачала господ ме спушта у пакао, осећам људе како се пате чујем глас који каже: „ако не промениш свој живот, овде ћеш зав- ршити ниси рођен да би умро и био сахрањен, него да би живео вечно у моме царству“ и он нестаје а ја долазим себи, радостан, схватио смисао живота али, после месец дана обузима ме сумња да сам све то умислио, но опет долази слично искуство кад смо се узели, сања није била у вери, иако је и она као одојче крштена доби- ли смо прво дете, теодору наш брак је, међутим, дошао у озбиљну кризу јер она није хтела да прихвати веру покушавао сам да је убедим својим речима, али се код ње појавила јака одбојност те ноћи сам био обузет мишљу да се наша брачна веза може распасти кад је она отишла на спавање, пао сам на колена пред иконама и молио се: „господе, ако ти не сачуваш наш брак, ово дете ће отићи на улицу само ти можеш да га сачуваш молим те да ти ово решиш, јер ја не могу“ тако сам свој проблем пребацио на христа то је било први пут да сам се послужио својом вером људи данас верују, а опет се не служе вером, него стално покуша- вају да проблеме реше сами и шта се де- шава? пуцају, и не решавају их тада сам схватио да тако треба да живим, јер баш то бог очекује од нас, хоће на тај начин да учествује у нашем животу читао сам да је св силуан атонски рекао: „господ је услужан“, а они светогорски старци око њега рекли су да је пао у прелест уства- ри, под „услужан“ он је подразумевао „предусретљив“, „спреман да помогне“ и то је истина, јер одмах те ноћи, сањи се у сну јавио светитељ (не зна који, каже да личи на лик св василија острошког са иконе) и рекао јој да мора да ради исто што и ја а она га је упитала: „чиме се то ђорђе бави“? одговорио је: „он сад проучава духовна обољења“ ујутро ми је све то испричала и био сам задивљен знао сам да је то божија интервенција на сањи, а не прелест, јер сам се, читајући јеванђеље, заиста тих дана бавио раз- мишљањем о епилептичарима и глуво- немима, и облицима ђавоиманости и уследила је друга потврда тог јутра била је среда, и сања је одлучила да пости и за- почела са великом лакоћом, чак радосно чудо! сила божије благодати преобра- зила је сању и ускоро смо се венчали у 46 6/2013 многодетне хришћанске породице цркви господ каже: проклет да је човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а срце његово одступа од господа (јер 17, 5) ето, то је суштина вере то ми је христос лично открио то користим свих 20 година нашег брака кад имам недоумицу, ја се само молим богу, чекам са стрпљењем и поверењем, и онда се, промислом божијим, решавају замршене ствари и никад не чекам дуго то је вера православна, делатна бог тра- жи нас, наше срце како се данас овде живи и колико се са- дашњост прожима са тако славном про- шлошћу, нарочито у духовном погледу? да ли се и ваша сликарска уметност ду- ховно преобразила? – не занима нас пролазна слава него непролазна то је црквеност а она је сведена на три активне цркве – св ни- колаја, ваведење и св петра и павла за нас је духовност само оно што се везује за слављење имена божијег и свој уметнич- ки рад, и заједнички рад у винограду, све то сматрам духовношћу, јер све радимо у славу божију ако идемо на св литургију и причешћујемо се, слушамо духовну му- зику, то је духовност, а све друго је вода од које се поново ожедни у свом атељеу сликам иконе, портрете, пастеле дар сли- карства омогућио ми је да изразим лична истраживања живота – од таме до свет- лости, од страсти до хармоније, од чулног до духовног, од човекобога до богочовека ишао сам 1995 на свету гору да се надах- нем благодатним миром и молитвом, и у хиландару прославио крсну славу отац кирило ми је освештао славски колач моји преци су у карловцима од 1720 године бавили су се виноградарством и ја сам то наставио на хектару и по земље имамо 6000 чокота, пет висококвалитет- них француских сорти, и од њих правимо две врсте вина – „литургијско вино“, и „бермет“ – десертно за „бермет“ смо на међународном сајму вина у темерину до- били три златне медаље, 2009, 2010 и 2012 то је посебно вино од грожђа и смокава, које одлежи на 27 трава, па се процеђује служи се као аперитив или уз колаче пило се на бечком двору, за време царице марије терезије, а сачуване отпремнице не занима нас пролазна слава него непролазна и свој уметнички рад, и заједнички рад у винограду, све то сматрам духовношћу, јер све радимо у славу божију новембар/децембар 2013 47 су доказ да се извозило и у америку, да је чак било на винској карти на броду тита- ник рецепт сам преузео од стрица и мало сам га модификовао вино испоручујем православном богословском факултету у београду, црквама у епархији бачкој, ма- настирима имамо и башту, воћњак, тов- не ћурке, козе и јариће сада живимо у изобиљу видите шта нам је све бог дао?! али, све постепено шта је, по вама, хришћански брак? у чему се огледа делатна љубав у породици? – ђаво увек удара у св тајну брака кроз женски феминизам или кроз мушку не- побожност ја се мом христу молим да ми он сачува брак својом силом, и истера демонске силе из овог дома у исто вре- ме, кад приметим код жене назнаке фе- минизма и покушаја да надјача мушкарца својом речитошћу, нападношћу, агресив- ношћу, онда ја полако кроз разговоре са њом то спуштам на ниво њене послушно- сти ако је надвлада тај дух, то значи да је она у паду јер, каже св ап павле да жена треба да буде покорна свом мужу као црква христу у томе се крије сва тајна хришћанског брака али то не значи да је жена роб сања је пре неки дан била у бе- ограду, ја сам децу спремио на спавање и кад се вратила, изашли смо да поседимо у лепом ресторану, да попијемо капућино и испричамо се ми се волимо, али када је у питању неспоразум, ако сам у праву, очекујем да се она покори, у јеванђељском смислу, а ако нисам, онда јој признам да је она у праву страшно би било ако би свађе трајале по неколико дана јеванђеље тражи да не прође дан да се не измири- те, јер је мир доказ љубави муж и жена су једно, не смеју бити двоје кажем деци: „хвалите бога што сте се одмалена буди- ли са татом и мамом тата ујутро наложи, устајете у топло, скува чај, и сви смо радо- сни ретке су породице где деца проводе младост окружена љубављу а ви никад нисте доживели да сам вашу мајку тукао, псовао, вређао ако не будете живели у побожности и благодати цркве, сутра кад се ожените, демонске силе ће деловати на вас, замрзићете своју жену, развести се, живот ће вам бити хаос ја сам са вашом мајком 20 година и волим је као да смо се јуче упознали, и сваким даном све више једно тело – једна душа“! загрлим маму, и они виде да се волимо, јер у многим кућа- ма владају мини ратови бог учествује у браку кад види да се родитељи труде и неће да греше христа ради и он им уз- враћа због тога јер, бог воли послушне људе, исто као свог послушног пророка илију то је тајна побожности – послуш- ност, оданост, угађати богу који најбоље зна шта је добро за нас, јер смо ми деца божија то сам схватио у оном виђењу: ако хоћеш да сачуваш овај живот, изгу- бићеш вечни јер, душа страда кад почне да гризе ту адамову јабуку непослушно- сти, у којој је гордост, првородни грех да ли су сва деца здрава? које школе уче? како уче? иду ли на веронауку? да ли се баве додатним активностима? – хвала богу, здрава су теодора је на технолошком факултету, димитрије је 4 разред средње машинске школе, смер компјутерско управљање, николина иде у 2 разред туристичке школе, а млађи су основци ош „23 октобар“ добри су епархија сремска и владика василије одликовали су моју сању орденом св мајке ангелине, 12 августа 2008, за вишеродно материнство и делатну љубав према св мајци – цркви 48 6/2013 многодетне хришћанске породице ђаци бавили су се и спортом, али нај- бољи им је спорт у винограду иду на ве- ронауку, заиста је значајна, али ако дете у својој кући нема очигледан пример, ако га родитељи не упућују да учествује у богослужењу и св тајнама, постоји опасност да то знање остане сува схола- стика њом се живи, примењује се у свим животним ситуацијама кад се наша деца посвађају, учимо их да се помире, да по- штују божије заповести, као што су то учили на веронауци то је веронаука у кући: наћи проблем свађе и решити га живети у љубави, то је наука о богу ако у свом дому деца тако не живе, како ће сутра са другим људима? ако немате љубави, ништа сте у чему је тајна вашег васпитања деце? како мама примењује научену педаго- гију? послушност деце? „кад истерује- те ђавола из деце, пазите да не истера- те из њих бога“ (сања:) – увек смо са децом са те стра- не су привилеговани, причамо, упуће- ни смо у њихове проблеме ђорђе, као отац, је већи ауторитет од мене (ђорђе:) – прво је молитва: „боже, дао си ми ову децу, молим те помози ми да их васпи- там“ знам да демонске силе делују на де- чији ум, као што су утицале и на адамо- ву непослушност ако их господ сачува од демонских утицаја, онда ја, као отац, имам свој утицај на њих причам им како се живи хришћански, да то није обична философија: „није то само ићи у цркву, а и даље живети како ти хоћеш од тога зависи хоћеш ли отићи у рај или пакао у рај се одлази живећи овако, а у пакао она- ко“ развијамо у њима страх божији, то је почетак мудрости кажем: „не смеш да пушиш, не зато што то није здраво, него што у рају нема пушача, нема блудника ни разбојника, осим покајаних“ учим их шта је грех а шта није, да деца сачувају своју чистоту, да њихово дружење буде чисто да су свесни да их бог увек гледа и да се рајска насеља задобијају чистим животом не примењујем силу, једино кад неко од њих својим безобразлуком почне да штрчи и не слуша моје савете, онда се мало примени прутић то се од- носи само на мању децу направим сце- нографију, позориште дете не зна да се иза спољашње љутње крије моја мирноћа (као што ни многи људи не знају да се иза искушења крије велика љубав божија, кад бог допушта болести да заустави људе у срљању, јер немају сећања на смрт и залу- новембар/децембар 2013 49 де се неким небитним стварима) миран сам, трудим се да исусова молитва буде у срцу, мало га казним да то осети на својој кожи и загаламим да се мало уплаши, а већ сутра идемо заједно и једемо чоко- ладу јер, божанска љубав подразумева немати мржњу и злопамћење, а роди- тељи знају да фрустрирају децу кад дани- ма намргођени ћуте е, онда ђаво прича причу мудри соломон каже: удри дете прутoм, нећеш га убити, а душу ћеш му од пакла спасити (причсол 23, 13–14) рад у винограду је, такође, вид васпи- тања учим децу: шест дана радимо, а недеља је благословено ленствовање, на- равно, после св литургије да ли више дајете души духовно него телу телесно, или једнако? блаженопо- чивши патријарх павле, у једном свом писму, саветује архимандрита јована ра- досављевића: „настој да и марија мало буде марта, а не дозволи ни марти да се забави само око пролазног“ – тачно је тако како је рекао патријарх павле лењост је грех, али је грех и вред- ноћа без жеље за спасењем и без мисли о спасењу вредноћа без духовности је сре- брољубље ми се молимо богу и радимо од седме године сва деца посте, и среду и петак сања је постила и у трудноћи ми угађамо богу, а не себи и својој деци, јер је то идолопоклонство ако је бог, кроз цркву, заповедио пост, тако треба жи- вети тиме се развија уздржање и васпи- тање у православном духу деца су данас изложена бројним ис- кушењима: дрога, алкохол, агресија, разврат све је то зачињено бестидном модом и скрнављењем тела какав став треба да има хришћанска омладина пре- ма модним трендовима у погледу обла- чења и украшавања (= скрнављења) тела, ако знамо да је тело сасуд духа светога? на крштењу смо се обукли у христову лепоту и моду – хришћанин треба увек да има хришћански став житија светих и њихове поуке су ризница православне духовности у то родитељ упућује децу одмалена не можемо их заштитити од штетних утицаја, и треба све да виде, али им треба рећи шта је то са хришћан- ског аспекта адам и ева у рају су има- ли само једну забрањену „воћку“, а кад су изгнани „асортиман“ се проширио, поготово данас ево, мој син има прија- теље који „дувају“ (пуше марихуану), но и ја сам имао такве другаре кад сам био млад учим их: „будите своји, имајте бога ко нема бога, тај „дува“, пијанчи, блудничи, тетовира се, воли да се туче, њему је адреналин бог“ као деветого- дишњак, мој син је украо лопту рекао сам му: „врати лопту, а сад идемо код оца стефана у велику ремету да то ис- поведиш“ наша деца посте и исповедају се од малих ногу, јер грех ствара узнеми- реност, гневљивост, агресију, зато што је душа упрљана тада имаш у кући про- блематичног човека ако је дете опсова- ло, споменуло бога узалуд, то мора да исповеди то је брига родитеља, јер када одраста у покајном настројењу дете се од греха само чува, па га и бог чува то је суживот са христом, то је веронаука питају ме неки родитељи: како ти мо- жеш да спречиш дете да „дува“ или да се 50 6/2013 многодетне хришћанске породице тетовира? а ја их питам: „како ти, коме је бог дао власт над децом, не можеш? храниш га, одеваш, васпитаваш“ кажем свом детету: „у овој кући имаш љубав оца и мајке ако чиниш оно што ваља, ако не, више ти није место под овим кро- вом“ ту нема мржње ни емоција ја сам човек у христовом разуму свог блудног сина нећу држати у кући, али ћу га, ако се покајан врати, дочекати са угојеним телетом и песмом христос има љубав, а нема емоције, има љубав и строгоћу а данас имате све више родитеља који се потчињавају свом детету и његовом греху, одобравају грех у овом дому ја сам домаћин, глава породице, а жена је послушна глави то значи да глава има љубав према жени и деци, али и очекује повратну љубав – њихову послушност да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? (сања:) – пре три године тв бн је у карловцима направила емисију поводом наталитета па смо ми учествовали и још три породице такође је о нама писао но- восадски „дневник“, а ђорђе је имао на београдској тв интервју о cвом сликарј- ству и винарству имате ли вашу поруку охрабрења по- родицама које избегавају многодетство? – нема подмлатка старосни просек у карловцима је 40 година епархија срем- ска и владика василије одликовали су моју сању орденом св мајке ангелине, 12 августа 2008, за вишеродно материн- ство и делатну љубав према св мајци – цркви орден јој је уручен у манастиру крушедол за многодетност је неопход- но духовно усмерење нарочито је ва- жан страх божији и поверење у бога да ће он дати све што треба сваком детету које је прихваћено као његов дар моја порука глaси: жив je бог нaш ако бог дâ да се дете роди, даће и oстaлo треба бити задовољан тренутним стањем у које нас бог стави питају ме: „како си тако бeзбрижaн, а имаш шесторо деце?“ кажем им: „бригу сам препустио госпо- ду, jeр oн бринe o нaмa“ св антоније велики је био неписмен, а удостојио се највише части код бога важно је да дамо деци духовно васпитање, јер рађамо нове душе које ће ући у царство божије бог брине о нама много пута смо се уверили имали смо троје деце и живе- ли прилично скромно наш син је видео неку играчку и инсистирао да му је купи- мо рекао сам му: „сачекај, даће бог“ и убрзо, на неком црквеном слављу, наша деца су добила пакетиће када су их от- ворили, наш син је радосно узвикнуо: „тата, погледај“! у његовом пакетићу била је баш она играчка коју је желео „видиш, ако бог хоће, даће ти што же- лиш, и баш теби у руке“ кажете да све препуштате богу значи, немате никаквих личних жеља и планова? – имамо, али ни то није одвојено од бога напротив кад нам деца постану своји људи, имамо немањићки план – муж у мушки, а жена у женски манастир да узмемо бројанице и више не мисли- мо о земаљском, него да нас смрт затек- не у молитви наравно, ако тако богу буде угодно  кад нам деца постану своји људи, имамо немањићки план – муж у мушки, а жена у женски манастир да узмемо бројанице и више не мислимо о земаљском, него да нас смрт затекне у молитви наравно, ако тако богу буде угодно новембар/децембар 2013 51 када човек слуша новости које стижу са удаљених филипина, неизоставно стиче утисак да филипини заиста могу да буду велика и обилна „жетва господња“ по речима нашег светог николаја жичког 52 6/2013 „идите и научите све народе“ ј единствена земља азије са већин- ским хришћанским становништвом, многољудна острвска земља филипи- ни, заистапредставља плодно тле за свето семе православља верујемo да ову земљу господ својим промислом припрема за велику проповед православне вере у прилог томе говори неколико чиње- ница из историје ове далеке и лепе земље господ је обдарио филипине ве- ликим даром – највећа светиња на фи- липинима која се налази у поседу римо- католичке заједнице јесте чудотворна икона пресвете богородице која је са крита (нејасним путем), одузета од пра- вославних и прешла у руке римокато- личке заједнице друга јако важна ствар у духовној историји филипина догодила се током прошлог века, када је свети јован шан- гајски, велики светитељ цркве 20 века, из шангаја са својом паством дошао на филипине, на острво тубабао филипи- ни су у том тренутку (1949 године) били једина земља која је желела да прими руске избеглице нама може бити за- нимљива чињеница да је међу народом који је водио и спасавао свети јован било и дванаест срба на острву туба- бао, у бившој америчкој бази, подигнут је камп у коме је три године живело и служило богу око 3000 православних хришћана главни храм био је подигнут у част пресвете богородице велики хри- стов светитељ је својим молитвама ос- ветио земљу на филипинима и припре- мио је за оно што се данас догађа тамо већ неко време на филипинима се осећа разочарење становништва у вла- дајућу религију, пре свега младих ђакон георгије максимов, мисионар москов- ске патријаршије, је имао прилику да одржи предавање о духовном животу на универзитету у манили и био изне- нађен питањима која су му постављали студенти, а кроз која се видело да јако слабо познају основне истине хришћан- ства, али да постоји живо духовно ин- тересовање у таквом духовном вакуму као резултат духовних трагања појавило се и умножило мноштво протестант- ских секти, пентекосталног карактера пре свега у главном граду филипина, манили, такве „цркве“ можете наћи на скоро сваком углу као још једно од сведочанстава о за- иста живом интересовању филипинаца за духовни живот и православну веру може послужити још један догађај који православна мисија на филипинима станоје станковић новембар/децембар 2013 53 нам је испричао о георгије на позив монаха филипа, мисионара руске загра- ничне цркве, о георгије је отишао да се види са женом која је имала питања везана за духовни живот нашли су се у ресторану, разменили пар поздравних речи и ова филипинка је одмах почела да поставља врло озбиљна питања ве- зана за духовни живот ђакон георгије је у једном тренутку, док је разговор био у пуном јеку, схватио да је цео ре- сторан утихнуо и да сви људи, почевши од гостију за суседним столовима, пре- ко особља, конобара – врло пажљиво прате разговор богу хвала, од пре двадесетак годи- на присутне су канонске јурисдикције православне цркве – васељенска па- тријаршија, затим антиохијска и од почетка ове године и мисија руске за- граничне цркве православни мисио- нарски центар „о данил сисојев“ имао је част да помогне мисију православне цркве у овој далекој земљи припреми- ли смо превод и штампање рајске пира- миде (тумачење блаженстава на гори) и вере образованих људи (тумачење сим- вола вере) светог николаја српског на тагалог језику, који представља зва- нични језик већине становништва такође смо одштампали и 3 000 малих иконица христа спаситеља и пресве- те богородице са исусовом молитвом и „достојно јест“ на тагалогу, себуано и енглеском језику, 300 бројаница, преко 20 великих икона, лаптоп и штампач за потребе православног мисионарског центра „свети николај велимировић“ који је основан на једном од филипин- ских острва лејте нажалост, црква има проблеме на филипинима, трпи притисак и претње од стране расколника у граду давао на југу филипина, бивши јеромонах клео- па, који је нажалост расколник, дрско се представља као једини епископ на свети јован шангајски на филипинима православни мисионарски центар „свети николај велимировић“ у граду пало, острво лејте припрема оглашених за крштење на острву лејте, који су на крштењу добили имена српских светитеља 54 6/2013 „идите и научите све народе“ филипинима, и пише чак и јерархији и мисионарима православне цркве ши- ром света, представљајући се тако за- хваљујући својим познанствима у том граду, он врши притисак на новоство- рене православне заједнице у оквиру мисије руске цркве радује чињеница да су наша браћа чврста у вери и да иако су тек ушли у цркву имају врло јасну свест где су границе цркве филипини су такође и леп пример сарадње две православне јурисдик- ције на истом циљу – јављању христо- вог јеванђеља и спасења људи у јединој лађи спасења – цркви православној мисије руске заграничне цркве и ан- тиохијске патријаршије тесно сарађују – књиге, иконе, тамјан, крстићи које смо слали мисији руске цркве одмах су прослеђени и парохијанима антио- хијске патријаршије једном од неуморних свештеника у манили, оцу константину лаутилу који у својој кући има храм посвећен светом теофану затворнику од при- лога једног православног брата из канаде дарован је охридски пролог светог николаја на енглеском, као наставак пројекта пролог за мисио- нара који је покренут од стране пра- вославног мисионарског центра „о данил сисојев“ свештеник констан- тин заједно са својом супругом ма- рином труди се да брине и прехрани много напуштене деце у главном гра- ду филипина њихове могућности су доста скромне, али се труде да сваке недеље припреме оброк за христову најмању браћу још један карактеристичан пример сарадње ове две цркве је и долазак протојереја серафима бела, мисионара крштење на острву лејте о констанин лаутило са децом о којој се брину он и његова супруга новокрштена заједница под покровом српских светитеља новембар/децембар 2013 55 рзц на скоро месец дана на филипине он је за тих месец дана путовао заједно са оцем филипом балингитом, кршта- вао, служио, венчавао, проповедао он иначе има послушање као мисионар у непалу сестра монаха филипа, право- славна хришћанка нина, организовала је посету мисионара руске мисије у јед- ном од затвора у манили током које су затвореници имали прилике да слушају о христу, духовном животу наше црк- ве, смислу живота протојереј серафим бел је такође ве- ома помогао у обучавању свештенства антиохијске цркве на филипинима: много њих нема богословско образо- вање, често немају ни довољно богослуж- бене праксе, тако да им је искуство и време оца серафима заиста значило из- међу осталог је крстио и малу заједницу на острву лејте том приликом нам је о филип балингит, монах рзц који је фи- липинац родом и који је и покренуо ми- сију руске цркве, тражио имена српских православни мисионари у затвору pasig city jail антиохијско свештенство на филипинима у одеждама које су поклонили свештеници спц током рада на овом броју православног мисионара, изузетно разорни ураган је по- годио филипине, при чему се православна заједница светог николаја српског нашла у географском епицентру удара монах фи- лип, мисионар руске заграничне цркве, је отишао у центар удара урагана, град такло- бан и, нажалост, није успео да пронађе ни- кога од те заједнице до прелома овог броја мисионара не знамо да ли су живи или не помените их у молитвама да се господ по- брине за њих, било да су још увек међу нама или су већ прешли у вечност преко адресе urednik@svedokverniorg мисионарског пор- тала „о данил сисојев“ можете се информи- сати о начину како да помогнете православ- ној заједници филипина 56 6/2013 „идите и научите све народе“ светитеља за новокрштене православне хришћане, шест мушких и два женска имена ми смо послали ова имена: сава, николај, јустин, василије, петар, симе- он, анастасија, ангелина радује нас да ће највећи светитељи наше спц бити духовни покровитељи нашој новој браћи у цркви, да ће им њихове молитве по- моћи да преброде и победе све тешкоће и искушења на путу ка христу монах филип балингит нам је пар пута говорио да заиста постоји велико интересовање за православну веру не прође неколико дана, а да не добије по- зив из различитих делова филипина од стране протестантских и римокатолич- ких заједница које га зову да дође и да им говори о православној цркви чак је и један женски римокатолички самостан са 11 часних сестара изразио жељу да буде примљен у православље и настави свој подвиг као православни манастир о филип је рекао да ако код њих буде видео искрену жељу да уђу у цркву– по- клониће им икону пресвете богородице тројеручице, игуманије хиландарске, коју је наш мисионарски центар по- слао на филипине православни мисионарски центар „о данил сисојев“ је покренуо проје- кат помоћи православној мисији на филипинима и на пољу интернета све веће коришћење и присуство интер- нет-технологија и на филипинима даје шансу и отвара врата за мисију цркве и на том пољу направићемо мисио- нарски блог на тагалог језику који ће уређивати свештеник константин, на коме ће се постављати текстови о пра- вослављу, објашњавати наше учење, смисао наших служби, обреда – јед- ном речју, трудићемо се да покажемо лепоту и дубину наше свете вере када се човек упозна са оним што се тамо догађа, када слуша новости које сти- жу са удаљених филипина неизоставно се стиче утисак да филипини заиста могу да буду велика и обилна „жетва господња“ по речима нашег светог николаја жич- ког молимо се господу да тако и буде „ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жет- ву“ (јн 4, 35)  аутор је уредник сајта сведок верни (svedokverniorg) чин крштења – острво лејте филипини су такође и леп пример сарадње две православне јурисдикције на истом циљу – мисије руске заграничне цркве и антиохијске патријаршије тесно сарађују новембар/децембар 2013 57 валамски манастир на истоименом острву у ладожском језеру основали су свети сергије и герман, за које се верује да су били мисионари грчког порек- ла, иако се ништа поузданије о њиховом животу не зна – с обзиром на то да су њи- хова житија изгубљена током бурних ве- кова кроз које су карелију потресали мно- гобројни ратови према предању, много пре доласка светих сергија и германа, на валамском архипелагу је боравио и свети апостол андреј првозвани, који је поди- гао први камени крст на острву манастир је по много чему специ- фичан, има свој интернет-сајт (valaam ru/valaamru) са верзијама на руском и енглеском језику поред сајта, активна је страница на фејсбуку (facebookcom/ valaaminokfacebookcom/valaaminok) и контакт (vkcom/monahosvkcom/ monahos) сазнавши путем интернета (volontervalaamru/volontervalaamru) за програм волонтирања на валаму, одмах сам се пријавио и решио да проведем лето радећи као волонтер валамског манастира пловидбу на валам наш брод „светитељ никола“ започео је у луци путописи света гора руског севера према предању, на валамском архипелагу је боравио и свети апостол андреј првозвани, који је подигао први камени крст на острву петар жутић звоник спасо-преображенског храма илински скит 58 6/2013 градића приозерска уз пут су, наш скромни бродић пратили галебови или „чајке“ како их руси зову што смо се више приближавали валаму, јато галебова се све више увећавало, а ми смо уживали у друштву ових див- них птица после неколико сати пло- видбе, угледали смо никољски скит и иза њега у даљини звоник спасо- преображенског сабора после не- колико минута упловили смо у мана- стирску луку много малих бродића под заставом валамског манасти- ра пловило је тамо-амо, довозећи и одвозећи људе и терет изненадило нас је манастирско соларно поље – нисмо очекивали да се манастир снаб- дева електричном енергијом на овако савремен начин како смо стигли у недељу, до краја дана смо били сло- бодни да се сместимо и одморимо од пута на моје велико изненађење већ прво вече на валаму сам два пута ви- део лоса помислио сам шта ме још чека с обзиром на то да сам тек стигао испоставило се, међутим, да је то била срећа што сам их видео уопште, јер до краја боравка на валаму нисам видео ни једну крупну дивљу животињу сутрадан смо пошли на прву радну обавезу посао се састојао у чупању ко- рења са поља да би остала само земља коју ће касније трактор да оре трактор је чупао растиње помоћу виљушке, а ми смо га скупљали на гомиле са којих је, опет трактором, изношено са поља доброћудни тракториста владимир нас је саветовао да одморимо и да се не тру- димо превише јер нас ионако, како рече, нико не плаћа често је правио паузе да бисмо се ми одморили и у тим пауза- ма причао своје приче које су подизале наше расположење у првој паузи момци су направили од блата лопту и са њом почели да се звоник спасо-преображенског храма соларно поље путописи изненадило нас је манастирско соларно поље – нисмо очекивали да се манастир снабдева електричном енергијом на овако савремен начин новембар/децембар 2013 59 добацују, као да нас ништа није могло уморити: толико је било ентузијаз- ма, оптимизма и одушевљености ле- потом места на којем смо се нашли нисмо ни приметили да је дошло вре- ме за ручак у 13 часова храна је била изванредна, порције су биле обилне и ретко кога нису задовољиле у 14 часова поновно смо се окупили на истом месту и опет кренули на посао, и тако све до 18 часова, када је дошло време за вечеру у воскресењском скиту после моле- бана сам остао на исповести код оца наума – македонца из скопља, који је божијим промислом свој дом нашао у далекој русији „помаже бог оче науме!“ – назвах му „одакле си?“ – упитао ме он било је изузетно пријатно причати са неким на српском језику, био сам већ уморан од руског, на којем ми је било веома тешко да се изразим, а сама ис- повед не би текла тако да је била на ру- ском нисам испрва знао да њега веома поштује народ који посећује манастир касније сам видео да код њега у реду за исповед чека много више света него код других духовника и, уопште, народ говори о њему са необичним уважа- вањем „силни баћушка!“ – рекао је за оца наума наш тракториста владимир недељом смо обично имали екскур- зије наш водич, је био отац аверкиј, са њим смо обишли централну усадбу ма- настира у прву недељу – илински скит, који смо посетили баш на светог илију најснажнији утисак оставиле су екскур- зије на илински и светоострвски скит ови скитови се налазе у источном делу архипелага на одвојеним острвима, па смо путовали бродовима до њих време је било сунчано, језеро је попримило јарко плаву боју, као да смо негде на мору, а не далеко на северу европе илински скит је комплетно изграђен од дрвета и у њему живе само три монаха светоострвски је врло сличан, али са нешто лепшим погледом на језеро природа је на овим местима нетакнута, рајска, али истовре- мено и сурова последњи скит који смо најснажнији утисак оставиле су екскурзије на илински и светоострвски скит час духовне школе ладога – поглед са светог острва 60 6/2013 обишли у оквиру наших мини екскур- зија био је владимирски он је најно- вији и сушта је супротност илинском и светоострвском који одишу скромно- шћу и једноставношћу испод храма на- лази се музеј валамског манастира са ста- рим списима и реликвијама из ранијих векова насупрот храму и музеју налази се дрвена зграда која служи као резиден- ција за високе госте у време њихове по- сете манастиру волонтера је било из разних крајева русије, неки су попут мене променили и два авиона да би дошли до валама неки су дошли из бивших совјетских републи- ка: казахстана, украјине, белорусије била је и једна девојка из пољске, док сам ја сам био једини „представник“ из србије неки су дошли у петерсбург ави- оном, неки возом, али било је и оних за које је и обичан воз представљао луксуз који себи не могу да приуште што није сметало њиховом великом срцу да победи километре владимир из перма на уралу, већ неколико пута је долазио на валам перм је од карелије удаљен скоро колико и србија, али га даљина не спречава да ау- то-стопом редовно долази на валам и во- лонтира владимир је скромно избегавао одговоре на моја питања и покушаје да са њим урадим интервју ваљда није сматрао да је учинио некакав подвиг, нити да је то некоме интересантно његов је одговор на све увек био: осмех и ведро лице у слободно време организована је за нас духовна школа у име преподобног германа аљаског лекције су биле слобод- ног типа, више као трибине у којима смо сви активно узимали учешће, а осим при- суства на њима услов за полагање испита је било и познавање символа вере испит су сви положили био је то један од веселијих дана, осећали смо се као деца у школи и сви смо се радовали дипломама које смо добили поред дипломе свако је добио и вредан поклон, књигу валамски манастир и његови подвижници дошло је полако и време да се иде кући почео сам да осећам нешто што никад до тад нисам осећао обично сам се само радовао повратку кући, а сада ме је обу- зела туга што напуштам ово дивно ме- сто јутро у дану одласка било је хладно и кишовито као и када смо долазили они који су остајали скупили су се да испрате нас који одлазимо бујица емоција, песме, загрљаји, сузе и обећања о доласку на- редне године  ладога аутор и отац наум путописи новембар/децембар 2013 61 светиња храма је досегла своју пуноћу у болницама зашто? управо због оне човјечије чежње за излечењем која је запретена дубоко у хришћан- ској мисли о спасењу човјека параклис светога првомученика и архиђакона стефана клиничко-болничког центра „бежанијска коса“ у својим простори- ма проналази људе што тихо у себи носе ову причу о болести и здрављу, свако на свој начин параклис, у својим реалијама, почи- ва на првом спрату новога здања здрав- ствене установе на бежанијској коси његов олтар је поред чекаонице, а ње- гов брод је дио чекаонице необичан храм храм је савио скуте у ове наизглед, само наизглед, мале просторе милошћу божијом љета господњег 2007, а благо- словом блаженопочившег патријарха српског павла зна се да је храм пуст без лица и узно- шења пјесме људи који га походе о праз- ницима, о васкрсу гледајући овако, је- ванђелски, параклис светог стефана је изгледа изабран да буде некаква парадигма недјеља ујутру је почетак посљедњег дана у седмици, нерадног, сведочанство параклис светога првомученика и архиђакона стефана свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка дивотама царства небескога зазвавши духа светога паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм марко љешевић 62 6/2013 најчешће његова појава наговјештава савременом човјеку одмор од претход- них дугих шест дана сан а шта се тад дешава иза зидова нове зграде кбц-а „бежанијска коса“? иза улаза код фон- тане са живом водом, баш поред ивице припитомљеног шумовитог краја? на часовницима је тачно девет свештеник гледа ка помоћницима који климају главама, а онда подиже руке ка ди- вотама царства небескога зазвавши духа светога црквени помоћници, стоје, дуго стоје пуни трепета будући најближи тај- ни службе божије паства, са смјерношћу, стоји и сједи неки су у пиџамама и кућ- ним папучама неки носе катетере нешто мало необично за православни храм да има много болника понекад им очи горе са чежњом за додиром христових хаљина, попут оне жене а онда и доктори, меди- цинске сестре и помоћно особље бол- нице у својим униформама у молитвама траже снаге и поуздања да попут светих бесребреника козме и дамјана лијече христовом помоћу пјевница је ту одмах, три, четири ко- рака испред, ипак, многе су степенице до ње, горе високо да, загледан у висину гласова налазимо те анђеле гдје кличу са људима, гдје кличу небеса а за пјевни- цом су само три жене, три супруге и један побожан млади човјек много је болника, има их и у колицима некима су погледи јаки, пуни воље и по- уздања сви, пак, пажљиво гледају у пу- тир и моле се свештеник чита имена за оздрављење свих сабраних болника сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до посљедњег слова молитве а, онда, из једног кутка храма дола- зе дјечији гласови дјечији? анђелски? дјеца прилазе са мајкама у реду да пје- вају молитву господњу царство дје- це постаде храм светог стефана и христова ријеч постаде ријеч дјечија сви слушају са пажњом, као да ослуш- кују свод како се помјера сада све бруји и све је у сагласју са божанским зако- ном ненадано, почињем и ја да пјевам „господе помилуј!“ на прозору се птица појави- ла свештеник је изнио тело и крв христову и болници одједном поста- ше сви помишљам и сам да сам боле- стан однекуд јер свима треба лијека од воде живота благодат се разли- ва у нади за изљечење и вјечни жи- вот по душама и тијелима сабраних христос је окупио људе да би их сједи- нио са собом  сведочанство сада је све у молитви, читав живот одједном постаје вријеме од првог до последњег слова молитве новембар/децембар 2013 63 за оца милића драговића сам први пут чуо пре неких осам година када сам добио диск на коме су се биле снимљене његове беседе од тада па до данас моје поштовање према овом неу- морном свештенику и мисионару право- славља само се повећавало исти тај прота милић је пре неколи- ко година оформио сајт посвећен храму светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу, у коме је старешина, на адреси otacmiliccom приликом прегледања се види да нагласак овог пројекта није на естетици, већ на садржају којим исти за- иста обилује, нарочито ако се посетилац удуби и крене у претраживање на насловној страни сајта налазе се рас- поред богослужења, биографије надлеж- ног епископа јована и блаженопочившег хризостома, као и самог оца милића, а ту су и најаве предавања и трибина уз кратку протину биографију постоји и поље питајте оца милића, које води до имејл-клијента, тако да се проти драго- вићу може поставити неко питање сле- дећа ставка је историја у том делу се говори о историјату цркве и ту можемо сазнати интересантне податке везане за дотични храм, који је саграђен 1721 годи- не, а касније наново подигнут на темељима постојећег 1828 године такође је наведен интересантан податак – да је пре одласка турака у ужицу било чак 34 џамије, као и чињеница да је 1890 године звоник висок 18 метара подигао један ужички спахија претражујући даље наићи ћемо на страницу стваралаштво, на којој су скупљени радови настали при храму све- тог марка, од којих издвајамо занимљиве текстове настале на разне актуелне теме: „а шта ако се не покатоличимо“, „визија бога“, „дечански рукописи“, „док палиш свеће, прочитај“ – неки су од назива ових текстова који су садржајни, питки и јасни ту је и књига у pdf формату – како заједно, а од бога различити – која садржи збир- ку беседа са једног од два сабора бесед- ништва која је организовао отац милић од осталих текстова издваја се прилог који је у свом стилу написао наш познати писац момо капор, под називом „имати или немати“,

Свеска: 334 | Света тајна крштења
... Фотографија на насловној страни корице: Крштава се слушкиња Божија фото: Архива Епархије бачке Фотографија на другој страни корице: Печат дара Духа Светога фото: Архива Епархије далматинске Фотографија на трећој страни корице: Крст је сила и знамење фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Звоник манастира Бањска фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 334, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2013 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Света тајна Крштења цена 90 динара Реч уредника Дар новог живота у Христу 3 Светачник Свети Григорије Палама о знању 4 Стари Завет Велики Пророк Исаија 7 Догматске теме Сократова радост и Христова туга 9 Светачник Личност Св Владике Николаја Жичког као спона између Србије и Енглеске 12 Светли ликови историје СПЦ Стазама Његошеве духовности 17 Тема броја Погружење у Христа 21 Старозаветни праобрази Светог Просвећења 24 Света тајна Крштења из догматског угла 26 Проповедање Христа Распетога о празнику Богојављења 31 Празник Обрезања Господњег 34 Елемент воде као литургијско -богословски символ и Света тајна Крштења 36 Разговор са протом 40 Многодетне хришћанске породице Коларовићи из Сремских Карловаца 44 „Идите и научите све народе“ Православна мисија на Филипинима 52 Путописи Света гора руског севера 57 Сведочанство Параклис Светога Првомученика и Архиђакона Стефана 61 Е-мисија otacmilic com 63 2 6/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Г Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Г Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Г Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на