-ДОСТОЈНИМ-

Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... са циљем душа уопште не подноси војничке праволинијске прописе ако ми хоћемо да доживимо радост, ми не можемо наређивати својој души: „равнај се! буди мирна! радуј се!“ она неће послушати џон стјуарт мил је писао о „лукавој стратегији среће“ – да би се дости- гла срећа, не треба чинити срећу циљем, по- требно је стремити ка достојним циљевима, и тема броја сократ је поредио своје философске беседе са бабичком вештином, јер он није тежио да у њима саопшти готову истину, већ је помагао сабеседнику да поднесе и породи истину март / април 2018 35 тема броја тада срећа може доћи као награда за наше на- поре олакшање, као и свако друго душевно стање не може бити циљ исповести стога, у исповести психологизам се проја- вљује у томе, што ми започињемо да посвећу- јемо велику пажњу нашим душевним стањима, разматрамо конфликте, односе са другим љу- дима, покушавамо да „објаснимо“ грех на при- мер и тиме што смо се нашли у ситуацији, где треба бирати мање зло и др сав овај ‘интим- ни’ разговор мотивисан је једним – да се избегне сусрет са самим објективним грехом и са објек- тивном одговорношћу за грех, а да с е остане са психолошком сенком греха – са осећањем кривице у овоме је мо- тивација избегавања казне: ако сам већ признао своју кривицу, онда зашто ме казнити – оног к о- ји признаје своју кривицу не треба кажњавати дакле, опасност психологизма се састоји у замени греха осећа- њем кривице ова тенденција покајања притеже човека у сте- гама између две подједнако не- продуктивне оријентације, које се у једном психолошком тесту називају „екстрапунитивношћу“ и „интрапунитивношћу“1 опасност је у томе, што човек сву енергију усмерава или на тражење окри- вљавања других, или на покушај самоокривљавања окривљава- ње себе уопште није боље од окривљавања других, јер је оно ск лоно да осећање криви- це претвори у с траст ако би било потребно 1 „екстрапунитивност“ (енгл extrapunitive; од лат exter — ван, спо љашњи + pu nitio — к азна, осве- та) — тенденција реаговања гневом на спољашње објекте у ситуацији фрустрације у процесу општења екстрапунитивност се изражава у непријатељском, агресивном односу према људима супротна усме- реност (гнев на себе) назива се „интропунитивност“; а тенденција ка уздржаном понашању у ситуацији фрустрације (без спољне или унутрашње агресије) назива се „импунитивност“ – бид большой психо- логический словарь (олег матвеев – гендриксон) – прим прев да се осећање кривице представи графички, онда би то била спирала, која као да обмотава грех у овоме је лукавство: грех у својој грубој истини постаје, не видан, већ скривен унутар прстенова осећања кривице потчињавајући се овој страсти човек постаје сервилан, паси- ван, он не гледа у очи и споља то може дело- вати као смирење но, он све више удаљује од могућности да се исправи и коракне у сусрет другом човеку и богу и опет се ми враћамо на општу идеју схватања смисла исповести и по- кајања као сусрета култивисање страсти кри- вице образује смртну опасност покајања без сусрета ово је јудина опа- сностон се покајао, али није пошао у сусрет, није савр- шио акт исповедања лицем у лице због тога се можда, у осећању кривице осећа не- какав вирус самокажњава- ња и на крају, самоубиства дакле, тенденција психо- логизма може привести ис- повести без покајања или покајању без исповести, без сусрета лицем у лице испо- вест без покајања претвара свету тајну у душевно при- јатну беседу о себи, а пока- јање без исповести – прети затварањем у осећање кри- вице, када се страшни, али исцељујући сусрет замењује душевним самоосуђивањем и последње, што хоћу да кажем у циљу над- владавања тенденције „психологизирања“ је то, да нам она с угерише да је грех нешто уну- трашње, то јест само душевно–духовно стање, а не нешто материјално, битијно, објективно а управо овако, главно нам је да с е испове- димо, раскајемо, добијемо опроштај и дело покајања се на томе завршава разуздани ма- лиша се игра мачем, без обзира на упозорења одраслих, и на крају крајева разбија прозор следи незадовољство родитеља – сузе – „нећу више никада“ – опроштај но, после свега ово- га добри отац ће узети алат и позвати сина да заједно наместе ново стакло виктор франкл 1905–1997), аустријски неуролог и психијатар, најпознатији као оснивач логотерапије, тј терапије смислом (извор: википедија) 36 2 / 2018 „бог мисли стварима“, мисао бога је битиј- на, онтологична и божије праштање је онто- логично – опраштајући грех, он истовремено започиње рад на исцељењу, преображају, ис- прављању света, нарушеног нашим грехом ми нисмо у могућности да сами залепимо разбијено стакло, нити да поставимо ново, али тежити ка томе, да придржимо ексер на пример, док отац поставља нови прозор, – то је наша обавеза боље рећи – то је радосна шанса заједничког стварања са богом разуме се, ово су потпуно очигледне ства- ри и питање није у томе, како разумети, него како остварити приноше- ње плода покајања, које се не завршава душевним олакшањем, па чак ни с у- сретом ми одвише добро знамо како зрна нашег по- кајања, немарно бачена поред пута, не успевају чак ни да проклијају, јер их по- кљуцају птице са становишта психо- логије проблем реализа- ције резултата покајања – то није само проблем наше безвољности и на- ше заборавности, то је проблем оријентације појам оријентације, то јест унутрашње спремности да се делује на одређени начин, један је од најважнијих у психологији један од психолошких закона гласи: ако је човек доспео у напрегнуту со- цијално-психолошку ситуацију, он ће дело- вати по логици сила те ситуације, а не по логици своје слободне воље могућност остајања верним самоме себи састоји се у томе, или да се избегне упадање у ситуаци- ју, или да се уђе у ситуацију са унутрашњом интензивном оријентацијом, унапред раз- вијеном спремношћу да се делује на одре- ђени начин оријентација може не просто мишљу, него својом снагом послужити као проводник слободне воље да се стане усред сила света ми прекоревамо себе, што нам сваки пут недостаје воље и херојства, да се после ис- повести одржимо у подвигу чистог живота но, можда би било потребније да се прихва- ти мање романтичан узор баштована, који је у покајним трудовима добио неколико зрна које је потребно сачувати, сакрити, поливати и постепено гајити управо нам оријентација и даје такву могућност на пример, један од резултата покајне самоанализе могу бити мала проста обе- ћања богу и себи – замолити опроштај од увређеног, посетити заборављеног, захва- лити се ономе, према коме смо с е показа- ли незахвални како сачувати од сујете и заборавности ове малене завете? ми имамо за ово чудесно духовно оруђе – молитвено правило зашто, на пример, међу кратке моли- тве св јована златоустог пред спавање не би укључили и још нешто простије: „господе, дај ми сна ге да по сетим ири- ну александровну“; „господе, дај ми одлучности да замолим опроштај од михајла“ но, ради образовања духов- них принципа може се не само жељено дејство укључити у молитву, већ се и молитва мо- же укључити у делање психотерапија нам даје сугестије за две ствари – као прво, како помоћи другом чове- ку и самоме себи, на који начин од површног називања греха и заклањујућег осећања кривице, пробијати се у дубину, ка коренима и изворима греха, и још даље ка језгру наше личности, недирнутом грехом и као друго, како потом гајити плод покајања у стварно- сти свакодневног живота и главно да би сусрет могао да се догоди потребно је напо- мињати себи, да је задатак покајања – не на- ћи грех, већ наћи у себи онога, ко је спреман за сусрет са господом  ф е васиљук реферат на годишњој конференцији сурошке епархије, 26–29 маја 2000 г тема броја психолог виктор вицановић – предавање у жарковачкој цркви вазнесења господњег (извор: youtubecom) март / април 2018 37 често се дешава да једно од супруга, небитно да ли је то мушкарац или жена, доводи ситуацију до тога да други почиње да тражи најмањи повод не би ли нашао некакав „вентил“ за себе, некакву занима- цију – и то се дешава, и то потиче из детињ- ства, наравно зар с е из шк олског живота не сећате таквог глагола кога употребља- вају деца, ученици: „довести“? искусна деца, почевши од три године, прекрасно доводе до „лудила“ и баку, и тату, и маму, и васпитачицу у вртићу, зато што су они глав- ни, умеју да манипулишу, они прекрасно знају на какав звук да реагују, на какву лаж сам је ударио дршком од лопате васу, а по- том је завриштао: „јао, ударио ме васа!“ и посматра, како одрасли вичу на васу, ша- љу га у ћошак, и док га вуку у ћошак још га ударају по затиљку и њему се то јако свиђа оче, а како правилно да се понаша жена или девојка, којом на сличан начин манипулише мушкарац? – није ми јасно, зашто јој је таква карика- тура потребна да, постоји инстинкт о коме је у библији речено: имаћеш стремљење према свом мужу али се ипак пре тпоста- вља да је у све му присутна „глава“, при свакој радњи за веома велики број мла- дих девојака аутомобил, накићен цвећем, балонима, прстење са каменом и остале глупости имају велико значење, зато што, када се машка удавала имала је лимузину од пет метара, а код мене је 5, 5 метара! код ње је била бела, а код мене љубичаста, ни- ко није имао такву! све се превратило у тај потпуно вештачки и ни са чиме повезани ритуал он ништа не значи, као што ни но- ва година ништа не значи као ни први мај не постоји никаква солидарност радника дај бонус десетом делу колектива и виде- ћеш каква ће бити солидарност то је све комунистичка глупост као и сва та „фарса“ око брака, све је т о лажно, нема никаквих корена, они су као вештачко цвеће, све је то копија и имитација и води до копирања и имитације породичног живота каква је улога родитеља? да ли су они дужни да се мешају у конфликт? – да се мешају? родитељи уопште морају свиме да управљају, целим васпитним про- цесом своје деце хришћански брак и породица увек треба да памтимо циљ и смисао постојања породице, зашто смо је основали не да бисмо се извежбали у самољубљу, у властољубљу, већ да бисмо служили једно другом, дајући тако пример својој деци да их научимо љубави, послушању, смирењу, вредноћи, вери, молитви разговор са протојерејем димитријем смирновим о породичним конфликтима ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) разговор водио: никита филатов 38 2/ 2018 чак и у браку? – ако је брак тек склопљен, обавезно ви сада говорите о томе да многи нису на- викли да слушају данас су сви самостални – да, ја не говорим о томе на шта су мно- ги навикли навикли су на абортусе, раз- воде, ја не г оворим о томе мој задатак је другачији: да људи погледају на себе кроз призму божијег промисла као што се чо- век иначе храни протеинима, мастима, угљеним хидратима, микроелементима и витаминима, али ако једе разбијено ста- кло, пије сону киселину, онда ће морати да кроз одређено време има операцију желу- ца тако и овде, у оваквој, врло важној ду- ховној сфери човековог живота, као што су породица и брак, ако он буде радио све су- протно, уколико све буде испуњено мито- вима, идиотизмима и тиме шта ће ме раз -ведена другарица посаветовати па све ће водити до истог развода, као и код те дру- гарице ако ти стремиш томе, зашто онда све измишљаш и т рошиш новац на г лупе лимузине? и управо је у томе мој задатак, као старог деде – да их упозорим на ту глу- пост и да им кажем: врло пажљиво се бира породица и младожења колико мора да прође времена, према вашем мишљењу, од првог састанка до одлуке да се ступи у брак? – отац јован (крестјанкин) је говорио: го- дину – две ја према мом искуству видим, да је то добар рок али, не треба да томе при- лазимо формално јер дешава се ово: „оче, ево, мој син је напунио седам година и дове- ла сам га на исповест“ – „добро да ли си раз- говарала са њим о исповести?“ – „не“ – „да ли си му некад читала јеванђеље?“ – „не“ – „да ли он зна бар је дну молитву?“ – „не“ – „да ли си с а њим некада постила?“ – „не“ и какве везе има ш то је он на пунио седам година и што су га довели на исповест? да, има седам година, а по узрасту хришћанског живота има четири чист формализам често за време конфликта супруг наводи овакав аргумент: „ја сам мушкарац, ја сам главни“ жена одговара: „ја сам слабија, треба да слушамо мене“ да ли је уопште у породици умесно питање ко је главни – мушкарац или жена? – према замислу божијем, добро би би- ло да г лавни буде мушкарац тако је по -себно изграђена његова психа и његов ум због тога у тешким тренуцима, када то ко је главни игра неку улогу, мушкарац поста- је командир, на пример жена може бити начелник, али неког микроавиационог звања, била би с тарији по зва њу, али ко- мандир ескадриле је веома тешко да буде жена у тенковској бригади је потпуно не- могуће жена, која командује на фронту, је бесмисао, то никада није било и не може никада ни да буде о томе се ради али, рецимо да имамо овакву породи- цу: жена је 15 година старија, има два виша образовања, троје васпитане деце из првог брака, удовица је; мушкарац, видећи њену лепоту, ум, честитост, заљубио се до ушију; она га је две године проверавала, затим му је показала наклоност и рекла „да“ ако је хришћански брак и породица прота димитрије смирнов (извор: dimitrysmirnovru) март / април 2018 39 он паметан човек, наравно да ће она би ти глава породице она ће му предавати не- ке функције из свог пр венства, а он ће их усрдно испуњавати и расти и видиш, после 12–20 година, он ће постати прави мушка- рац и када она због старости буде слабила, он ће је потпуно заменити и постаће глава породице и са великим пијететом ће се од- носити ка њој, зато што га је она васпитала као друга мајка и шта је у томе лоше? треба да урадимо оно што је потребно а који је циљ? мушкарац мора жену учинити срећном, а жена мужа то је угодно богу а не просто: „ћути, глупачо, ја сам главни“ да ли је то љубав? рекли сте: „ када младић постане мушкарац“ ово је врло важно а шта да се ради, ако девојка сматра да њен изабра- ник још увек није постао мушкарац? како да он стекне те особине и да постане заиста прави мушкарац? – па, како тиме треба да се бави његов отац а не жена? – наравно то би било идеално како да се научимо да слушамо и да чујемо једно друго у породици? – увек треба да памтимо циљ и сми сао постојања породице, зашто смо је осно- вали не да бисмо се извежбали у самољу- бљу, у властољубљу, већ да бисмо служили једно другом, дајући тако пример својој деци да их научимо љубави, послушању, смирењу, вредноћи, вери, молитви често пастири када им дођу двоје који су посвађани, говоре: „обоје сте криви“ да ли су увек обоје криви? или је ипак неко од њих двоје, да кажемо, више крив? – не, од двоје је увек једно више криво и то најчешће мушкарац зашто мушкарац? – зато што је то његова одговорност ти си глава породице, онда и реши проблем! замислите: бунт на броду и шта, треба да обесе кувара? командиру брода се дају све претензије шта, ти не можеш да заведеш ред на броду? па, онда ће те избацити са брода и све је ре шено! зато што си неспо- собан да будеш капетан да, све је врло просто – необично просто а шта да се ради, када се конфликти појављују на религиозној основи? када је мушкарац против тога да његова супру- га иде у храм, или када је жена препрека црквеном животу мужа, не разуме га и показује своје неразумевање у минимал- но коректном облику? – ја нисам тек тако рекао у почетку раз- говора, да посматрам брак само као домаћу цркву по канонима цркве, са човеком који припада другој конфесији или другој рели- гији, брак се не може благословити, управо због тога што се ми са превише поштовања односимо према вери другог човека а че- сто бива овако: „муж ми је, ис тина, мусли- ман и брани ми да крстим децу“ а шта могу ја да кажем? то су његова деца ти си његова жена, муслиману је допуштено да се жени са хришћанком и ако је за т ебе закон тво- је религије ништа, онда какве ти претензи- је можеш да имаш? у таквој ситуацији нема помоћи или ћеш постати муслиманка, или ћеш разрушити своју породицу и живећеш сама притом није сигурно ни да ће ти доде- лити децу, зато што су тамо други обичаји пре него што пођемо у другу земљу, мора- мо да сазнамо какви су тамо обичаји ако идеш у државу под називом породица и брак, извини, треба овде све да научимо на- памет и да ли се ти слажеш са тим? шта, он је симпатичан и привлачан мушкарац? да, тако је али то није основа за брак врло је раширена ситуација о којој су написане многе књиге: двоје живе зајед- но много година, васпитавају децу, и чим деца порасту, одселе се у други град – породица почиње да се распада и има се осећај да је дом опустео, муж и жена не хришћански брак и породица 40 2/ 2018 налазе више ништа заједничко зашто се то догађа? и како да се поправи оваква ситуација? – значи да није било љубави – све с у то биле некакве другостепене обавезе де- ца су другостепена обавеза он је морао да учини своју жену срећном још је в г бјелински говорио: „када се будеш женио, мораш бити спреман да волиш жену и као старицу“ али ако је ова ко: прво ћемо са- градити кућу, онда викендицу, затим гара- жу са спаваћом собом, онда ћемо ово, по- том оно, онда ће деца отићи тамо, затим у институт а к ада се све то заврши, шта је остало? само да уједамо једно друго зато што се то, чиме смо ми живели, завршило а зар муж и жена не живе једно с другим? а на другом месту су деца на трећем месту се налазе њихови сопствени родитељи, то је таква позиција затим рођена браћа и се- стре, то је следећа позиција„извини драга, хтео бих да одем код брата да му помогнем, нећеш се бунити? он је веома болестан, има четворо деце, и жена не успева“ изгледа да су деца била на првом месту – деца су била на првом месту: „целу сам себе дала деци“ пишем одговор: „непроми- шљено“ не треба целог себе давати ни деци, ни послу, ни уметности у браку је потребно да муж даје себе жени, а жена да се даје му- жу али то не значи да не т реба да радимо већ постоји хијерархија вредности и њу поставља супруг породица постоји, иако у њој нема деце децу можемо узети из дечи- јег дома, можемо узети нећаке од оних који имају много деце и васпитати их – и у русији, и у свим хри шћанским земљама је била та- ква традиција на пример, виконти и марки- зи имају децу, а рецимо грофови и херцеги немају, онда ће гроф узети од сиромашне маркизе дете, васпитаће га као лорда, још ће му дати и титулу, замак, земљу и све примећује се да је за последњих 10–15 го- дина значајно порастао проценат развода, чији су иницијатори биле жене шта ви мислите, са чиме је то повезано? да ли мушкарци постају мекушци? – постају она се удала и види: то није ни ротвајлер, ни доберман, ни бернадинац баш је крупан, воли да једе, да се шета, све вре- ме цвили, стално му нешто треба, још и лаје на тебе и јавља јој се мисао: „добро, ако га сад оставим, биће мање прашине?“ – „мање“ – „нико неће прљати?“ – „неће“ – „нико неће тражити да се шета?“ – „неће“ „затим ћемо уштедети и на храни: он једе више него оби- чан човек“ како ми је једна жена у селу ре- кла, царство јој небеско, ниница: „сада се не исплати имати мужа боље је имати прасе“, рекла је он је своје испунио, мислим да она има троје деце овако, шта ће јој? а како да се уреди тако, да би код људи који су тек ступили у брак и који су тек почели да долазе богу, бог био на првом месту? – тад је већ касно религија се развија у породици о томе су морали да се брину отац и мајка постоје примери, када двоје налазе једно друго, мислећи да су уцрковљени, а у ствари – не, сама црквеност није лоша ствар али није толико важна, колико то народ мисли црквеност је таква поткултура у којој људи брзо препознају једно друго они могу да се нашале са неким речима псалтира, да знају све свештенике, све епископе, знају све ма- настире, могу да прочитају часове у храму али, они не знају како да воле, не знају како да се моле они не знају, како своје груди да поставе под метак, да они, ти меткови, не би доспели у груди другог човека чије име ти ни не знаш они не знају шта значи посећи- вати болесне хришћанство је још увек ве -ома плитко може бити да ће д оћи време и оно ће сазрети али са оваквом црквеношћу они остају обични совјетски људи и мисле да ће све доћи само зато што су сви они из једнодетних породица и навикли су: отво- ри уста и мама ће ти све ту ставити ја хоћу тамо – мама је већ позвала педагоге, уче за пријемни испит хоће да с е уда – и ево ве -хришћански брак и породица март / април 2018 41 ома доброг момка, ми волимо једно друго, одавно се знамо, већ је др уги месец како смо заједно и долази младић мама му је купила кошуљу, мама му је испеглала сако, мама му је о чистила ципеле истина је да мама не може да га натера да оде код фри- зера, али у крајњем случају, мама ће му шам- поном „сила ждребета“ опрати косу и он је тако добар, мирише лепо, и тако је повучен – прави младожења а онда почиње! ено га седи на кревету, а нема га да заради, да купи кобасицу, донесе је кући, исече је, да баци стару из фрижидера, да провери да се није покварила испада да у кући има још седмо- ро људи а он ништа и не зна о томе он зна само када да отвори уста и када треба да из- говори „трисвјатоје“ и „оче наш“, он то зна, али не разуме ништа од тога на томе се не може направити породица али, при томе сте рекли да мама може и тата може, чак и морају, ако су сами верујући, да утичу на ту малу цркву – па како, то је главно јер искрени хри- шћанин, назовимо га овако, мора одгово- рити на позив божији и саградити домаћу цркву – „ево, господе!“ то је уопште најбит- није дело на земљи родити, одгајити и на- учити своју децу хришћанству како ми је један дечко пришао: „оче димитрије, а да ли могу да не идем у храм?“ и ево, он ме- ни поставља задатак: шта ја морам да ура- дим као човек, који му замењује тату, деду, маму, да он пожели да иде у храм и схвати шта се тамо догађа?! и зашто ја ид ем, ни- је потребно да ме терају, чак ни када се не осећам сасвим добро, а он се осећа добро, млад је, има с едам година, али он не ће, зато што тамо не разуме ништа! и већина такозваних црквених људи ништа не разу- ме они знају да треба причешћивати децу а дете: донели су га да га причесте, а оно вришти да сви ч ују а ако га ставе на под, негде ће потрчати: бум-бум-бум и ударати ногама, јер му се тако свиђа! ради шта хоће, јер је потпуно погубљено и уопште не зна где је тата: не зна, не види га а да васпита дете – то је после тога како да жену учини срећном, главни задатак оца он мора о то- ме да размишља, он мора о томе да чита, он мора да нађе пут за то а шта да се ради када жена није задовољна својим изабраником, тиме ка- ко он издржава породицу? врло често се на тој основи појављују конфликти – уколико је она незадовољна рецимо, де- шава се ово: купила је бунду, донела је кући, обукла је и није задовољна за то постоје од- ређени дани када се купљена роба може ме- њати у браку се тако нешто не догађа због тога се морамо смирити, морамо некако на њега утицати, морамо направити целу стра- тегију живота, а то је веома тежак посао због тога, да се то не би десило, треба све унапред договорити васпитавати дете такође треба почети чим је оно зачето, чак и раније од ко- га је зачето? од мушкарца јер мушкарац не може бити само, како се то данас говори, „би- олошки отац“ – одлично! то је недовољно тај човек мора бити хришћанин, мора бити уман, племенит, јак, одважан, довољно богат (ко ће куповати бунде, зар жена, радећи на два по- сла?) и ево када треба почети тај процес вас- питања деце: избором супруга то је обострани процес јер и супруга бира, и супруг бира – наравно нико вас неће на силу вући у брак овде се можете посаветовати са ро- дитељима, са дедовима шта бисте ви посаветовали тим породицама које још увек због ових или оних разлога не могу да реше неке конфликтне ситуације? – да разговарају треба све да се догово- ре да се наоружамо трпљењем, да би с е чаша воде могла охладити само тако и са поштовањем да се понашамо једно према другом, то се подразумева  извор: мултимедијални блог протојереја дми- трија смирнова, 15 април 2016 превод: душка здравковић, православна породица хришћански брак и породица 42 2/ 2018 панчево, епархија банатска, парохијска цр- ква успења пресвете богородице отац милош пешић је, уз веома похвалне речи, благословио да пишемо о породици врачар која има петоро деце никола (43) и ивана (37) и њихова деца: ве- селин (16), љепосава (14), силва (11), петра (7) и јован (3) живе у из најмљеном стану од 46 квадрата, у згради са 18 станова у којој су сва старачка домаћинства, а с амо они и још једна породица имају децу они дају живост и радост овој старој згради дочекују нас с а осмесима на лицима никола започиње причу исповедним тоном: „ово је први пут да треба свој живот да с тавим у ријечи што ми нима- ло није лако али, драго ми је јер је у питању одличан часопис православни мисионар“ та- ко сазнајемо да су обоје родом из бих, да с у избегли током последњег рата, да су прошли кроз многе недаће, да николи нису живи ро- дитељи, а ива ни само отац, који живи у бо -санском шамцу у републици српској живе од свог рада, баве се везом предмета за црквене потребе (пешкира за крштење, венчање, пре- кривача за часне трпезе и налоње) нагла- шавају да су вредну донацију, машину за вез, добили од хуманитарне организације „срби за србе“ што је унапредило њихов рад за че- творо деце примају дечји додатак, али им мно- го значи и помоћ црквене организације вдс-а, вишедетне хришћанске породице брак и монаштво су двије стране истог новчића без једног не бива друго супружници стављају сво- ју слободу својевољно пред оног другог, као и монах који се одриче свијета зарад христа без смирења никаква жртва нема смисла, па тако ни само рађање дјеце без свијести о томе, да би на свему што чине су- пружници био божији благослов породица врачар из панчева радмила грујић март / април 2018 43 такође и братства манастира „свети стефан“ у сланцима, као и многих пријатеља пут до вере? никола: рођен сам у сарајеву, од оца весе- лина и мајке силвеимам млађег брата младе- на који живи у београду, ожењен је и има тро- је дјеце наш отац је био православне, а мајка римокатоличке вјероисповјести славили смо два божића и два васкрса, па и славу, али није се ишло у цркву почетком рата избјегли смо из сарајева у кључ мати се врло брзо разбо- љела, и код тетке у београду боравила да би се могла лијечити на онкологији боловала је три године, а брат и ја смо мјесецима остајали сами, кували, прали, спремали, ишли у школу крштен сам на васкрс 1994 године, у рибни- ку код кључа исте године ступио сам у војску како рат још није био завршен, и ја с ам у ње- му учествовао из тог периода у сјећању ми је остао један догађај са својим ратним друго- вима враћао сам се са задатка возили смо се камиономја сам са собом имао дедину икону, коју сам понио из куће у једном тренутку упа- ли смо у засједу пуцали су на нас из близине том приликом је погинуо сувозач камиона, а возач је т ешко рањен два моја друга су не- стала, а мени се притом ништа није десило доста година касније, размишљајући о овом догађају схватио сам какво је то чудо било! по завршетку рата, дошао сам у београд након доста лутања и трагања за смислом, једног не- дељног јутра нашао сам се пред вратима цр- кве светог цара константина и царице јелене тамо ме је одвео мој брат младен, који је већ неко вријеме пјевао у црквеном хору почео сам да купујем и читам црквене књиге, а 1999 уписао и богословски институт скоро сам га привео крају, али оженио сам се, отац се упо- којио и ни сам успио да г а завршим мој пут до вјере био је д угачак, то је пут којим још и сада путујем вјера је дар божији и мислим да је добијамо по милости божијој некако увјек бива да без невоље нема богомоље служимо господу кроз дарове које нам је дао и носимо крст који нам је дао без обзира на све недаће, ја свој крст не сматрам тешким трудим се да, како год нам било, све носим са радошћу, да прихватим онако како јесте народна изрека је у праву: да није било пада не би било ни по- дигнућа христос је прво пострадао па је вас- крсао чуда увјек има, великих и малих, она су ту ако има ко да их види, чује, осјети живот је највеће чудо! ивана: рођена сам у г радачцу (бих) мој отац, јово нишић, родом је из с ела жељева код фоче, а мајка љепосава, која се нажалост упокојила прије пет година, из села горња слатина код шамца имам м лађег брата иго- ра, који није ожењен крштена сам на марков- дан 1994 године, у својој 13 години тада сам живјела у селу војка, гдје смо нешто пред по- четак рата избјегли нисам рођена у породи- ци која је вјерујућа никада нисмо одлазили у вишедетне хришћанске породице 44 2/ 2018 цркву али морам рећи, да сам расла обасипа- на љубављу од стране родитеља, који су пуни дивних хришћанских врлина од њих сам мо- гла да научим шта значи: доброта, праведност, пожртвованост, трпљење, незлобивост кад сам дошла у београд због школовања, осје- ћала сам се тужно, усамљено и незаштићено веома су ми недостајали родитељи тада ме је господ призвао себи трагајући за љубављу из родитељског дома, почела сам често да од- лазим у цркву не на службе, јер нисам ништа знала о томе једноставно сам стајала у тиши- ни храма и молила се онако како сам знала и, зачудо, осјећала сам присуство божије, које је учинило да се осјетим сигурно и вољено тада је господ, својим савршеним промислом, учи- нио да упознам николу, а он ме је увео у ли -тургијски живот и помогао ми да с е спремим за прво причешће то је био најрадоснији дан у мом дотадашњем животу, осјећала сам бла- годат божију на себи како и где сте се упознали вас двоје? никола: једног лијепог дана моје очи ви- дјеле су њене очи тада смо се препознали, а упознајемо се и данас ивана: то је би ло овако у бе ограду, гдје смо обоје студирали (ја на вишој техничко- текстилној школи, а он на богословском ин- ституту), ушла сам у а утобус (линија 65) п ут новог београда гледала сам кроз прозор на следећој станици аутобус је стао да покупи путнике и ја сам се очи у очи нашла са својим будућим изабраником кад је ушао у аутобус, сво вријеме ме је посматрао у једном тренут- ку насмијешила сам му се, а он се збунио тада сам окренула главу и д о краја пута га нисам погледала он је, међутим, изашао за мном (иако је требало да сиђе на другој станици) у жељи да ме упо зна још се сјећам како су му дрхтале руке док је записивао мој број теле- фона и тако је почела наша прича након де- вет мјесеци, одлучили смо се за брак многи, који су нас познавали, мислили су да гријеши- мо, поготово што сам ја имала непуних 20 го- дина, али нисмо се покајали вјенчали смо се у цркви св цара константина и царице јелене на вождовцу колико је битан црквени брак? људи се све ређе венчавају, живе у „дивљем браку“ да ли бисте вашој деци благословили да тако живе? никола: љубав није само осјећање него и однос између два бића, а тај однос подразу- мева жртву тако је и господ кроз своју жртву показао љубав за нас а ако нема бога, зашто би се жртвовали? код нашег народа је такав тренд да с е све чешће разводе, а све ри јеђе вјенчавају мало ко хоће своју вољу, тј само- вољу, да подреди заједници за породицу се треба жртвовати, а човјек данас хоће да дру- ге жртвује због себе отуд толика жеља за ра- зним видовима удовољавања, авантуризмом и настраностима људи тиме потискују одго- вишедетне хришћанске породице март / април 2018 45 ворност јер се нечег боје боје се да рађају јер им то угрожава слободу, неће да има ју оба- везу породица је цр ква у ма лом, а у цр кви је спасење треба да носимо бремена једни другима и да страсти оног другог покривамо својим врлинама, а не да разоткривамо „голо- тињу“ свога брачног друга кад сам упознао ивану, препознао сам да је она ж ена за мене први дан наше везе поклонио сам јој икону на којој сам написао да желим да са њом оснујем породицунакон неког времена одлучили смо се на вјеридбу тада сам са телефонске говор- нице позвао њеног оца и затражио његов бла- гослов, и он ми је дао свака част! то је прави мушки гест! иванин отац је то препознао у вама и разумео да је то озбиљна просидба никола: да, тиме сам хтјео и ивани да по- кажем да стојим иза тога то данас звучи нека- ко бајковито знате како пише на крају сваке бајке: „и живјели су дуго и срећно и имали пу- но дјеце“ и управо због дјеце је то „срећно“ наглашено у бајкама али, има и оних к оји не могу да има ју дјецу, а ја ко желе мислим да они треба својим даровима да другима служе, прије свега духовно, јер јачи је дух него крвна веза велика је ствар кад је жена смерна колико је ваша жена смернија у односу на жене које не иду у цркву, али добро држе своју кућу и децу? никола: ми смо се млади узели, а човјек се учи док је жив мислим да је свака жена смјер- на која води рачуна о кући и дјеци али духов- но усмјерење, не само за жену него и за мужа је важно, као духовна храна којом хранимо се- бе и своју дјецу, не само за овај живот него и за вјечни како сте дошли на идеју да се бавите тим по- слом, мало необичним за мушкарца? никола: увијек сам имао не ку умјетничку црту у себи док сам студирао, видјео сам да су се многи моји другови, богослови издржа- вали плетењем бројаница које су продавали црквама и мене су научили и то ми је био пр- ви зарађен новац а иванин рођак ме је на у- чио да к аширам иконе када смо т ребали да крстимо нашу ћерку љепосаву хтјели смо да купимо лијеп везени пешкир, али смо наила- зили само на платна са штампом наш прија- тељ ђура, црквењак из преображењске цр- кве поклонио нам је пешкир који је нека жена ручно извезла и он нам с е веома допао тада нам се јавила идеја да радимо пешкире за кр- штење и вјенчање и да то људима остане као лијепа успомена прву машину помогла нам је да купимо иванина тетка и од тада је све кре- нуло мој добар пријатељ ми је једном прили- ком рекао: „ти живиш од крста“ истина, сваки човек живи од свога крста, али ја буквално – везем крстове неке према мустрама, а неке и сам креирам мала задовољства чине брак срећним: за- једно радити, водити децу у шетњу, заједно се молити богу, одмарати, упућивати осме- хе и лепе речи једно другом, али се и јадати и поверавати ви за то имате све услове брак је само „семе среће“ а од самих супружника зависи хоће ли то семе донети такав род или неће – каже протојереј дмитриј смирнов, председник патријарашке комисије за пита- ња породице, заштиту мајки и деце у рпц ка- ко протиче ваш заједнички дан? никола: наш дан почиње у шест сати свако има своје обавезе, ивана око куће и д јеце, а ја око посла али, када је год потребно, једно вишедетне хришћанске породице 46 2/ 2018 другом прискачемо у помоћ због природе и мјеста нашег посла ми смо веома усмјерени једно на друго и највећи дио дана проводи- мо заједно, тако је од почетка нашег брака наравно да треба да кажемо брачном другу: волим те, опрости ми и хва ла, али љубави и породичној срећи највише од свега доприно- си трпљење и смирење кажем себи: трудићу се око ове коју имам, ни њој није лако са мном моја омиљена књига је једном за цео жи вот од свештеника илије шугајева ивана: свакако да су њежне и лијепе рије- чи веома битне за срећан и складан брак али, наше ријечи понекад нису ни лијепе ни ње- жне дешава се чак да у љ утњи кажемо ства- ри и које не мислимо, у жељи да повриједимо оног другог у тој ситуацији потребно је, када се смиримо, да затражимо опроштај од супру- жника мислим да је т ајна успјешног брака у данашње вријеме у спремности да трпимо недостатке оног другог такође је важно и да своје проблеме рјешавамо заједно, а не да их износимо пред друге људе, па чак и своје ро- дитеље (овде не рачунам свештена лица) да ли је рађање подвиг? може ли се упоре- дити са монаштвом? да ли с е човек спасава рађањем? какви су били иванини порођаји? ивана: ниједан порођај не може да буде исти сваки је прича за с ебе ја их с е нисам толико плашила колико саме трудноће, јер су ми све биле тешке и ризичне то је био прави подвиг, али и мучење четврта трудноћа ми је била најтежа поред тога што сам трпела сва- кодневне болове, имала сам и неких здрав- ствених проблема љекари су ме плашили да са бебом није све у ре ду у је дном тренутку сам се осјећала очајно, и п лакала сам, а наш син веселин ми је дао ц једуљицу на к ојој је написао: „мама, немој да бринеш, родићеш лепу и здраву бебу“ средином трудноће, пре- ко нашег пријатеља зорана, успјели смо да на- бавимо врпцу, освјештану на појасу пресвете богородице (из ватопеда), коју сам до краја носила петра се родила здрава, на нашу сла- ву часне вериге апостола петра, и добила де- сетку на тесту за новорођенчад а са јованом, пред порођај, кад сам осјетила болове, прочи- тала сам акатист богородици тројеручици, јер је тог дана био њен празник (25 јул), и веома лако сам се породила мој никола је, нарочи- то у мојим трудноћама, доказао колико ме во- ли и колико му је с тало до мене он је сва ки пут на себе преузимао велику одговорност: морао је и да к ува, пере, да брине о д јеци, а притом и да заради за потребе свих нас то је била велика жртва са његове стране у мојој последњој трудноћи, помагала су му и старија дјеца и они с у научили да спреме доручак, и да мени донесу у кревет а такође су помагали и у ширењу, скупљању и слагању веша, усиса- вању, одласку у продавницу такође, морали су и мене да трпе, што и није било баш тако лако! никола: мој дјед никола (по оцу) је имао осморо дјеце било му је тешко, али није исто некад и с ад рађање са смислом је ве лики подвиг, у супротном је беспотребна патња ако схватимо да је ди јете дар од бога и да у томе видимо наш одговор који треба да дамо једног дана, онда нам у животу ништа неће изгледати тешко и бесмислено кад примим бога за пријатеља, сваки дан је лакши брак и монаштво су двије стране истог новчића без једног не бива друго супружници носе вјенце мученика стављају своју слободу својевољно пред оног другог, као и монах који се одриче свијета зарад христа без смирења мислим да никаква жртва нема смисла, па тако ни са- мо рађање дјеце без свијести о т оме, да би вишедетне хришћанске породице март / април 2018 47 на свему што чине супружници био божији благослов како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? никола: стање у ововременој српској по- родици је све др уго само није добро шта рећи, ако већина има телевизор, а с а њим и „великог брата“, и све друге скарадности и изопачености пустити зло својом вољом у своје домове, а послије се чудити како нам дјеца одоше странпутицом да ствар буде још трагичнија, држава стоји иза тога, и то чврсто, због интереса појединаца, а на пропаст поро- дице и друштва у чему је суштина хришћанског васпитања? на шта највише треба обратити пажњу? никола: суштина је – лично залагање у оно- ме чему се стреми и досљедност али мислим да то није опет тако црно–бијело већ да је сти- цај разних животних околности које нас заде- се не могу да одаберем шта ће ме задесити у животу, али могу да одаберем да у датом тре- нутку будем човјек родитељи требају да бри- ну о дјеци, али имајући поуздања у господа и мајку божију шаљемо дјецу по разним шко- лама да уче разне језике, тренирају спортове, уче да пјевају, свирају, и ко зна шта још, најма- ње се залажемо да их начинимо људима, а то је највеће како је говорио наш патријарх па- вле: „будимо људи, а никад нељуди“ ивана: истина је да није лако подизати дје- цу у овом времену, али то није разлог да бје- жимо од рађања дјецу треба научити да се и сама носе са пошастима овог доба, и да знају да разлуче шта је добро, а шта не ми, сваки пут, када дјеца полазе у школу закрстимо их, помажемо освећеним уљем и кратко се за њих помолимо осталу бригу о њима препу- стимо господу и пресветој богородици, јер свакако да нисмо у с тању да у тичемо на оно што их чека изван нашег дома некад су мајке васпитавале своје ћерке да буду мајке, а данас да буду принцезе; а сино- ве да буду домаћини, а данас да се што мање муче ивана: кад је наша ћерка љепосава имала пет–шест година, учествовала је у некој ради- оници која се одржавала у градској библио- теци разговарали су на тему шта ко жели да буде када порасте када су њу упитали, она је просто одговорила: „ја желим да будем мајка“ то је било толико симпатично да и дан–данас то препричавамо можемо ли рећи да сасвим мала деца у ср- цима својим имају теологију и пријемчива су богу (у родитеље гледају као у бога), а онда, током одрастања, под многим агресивним не- знабожачким утицајима (најпре атеистичке школе), замењују ту теологију за разне људске филозофије и теозофије (зофос, грч=мрак, тама)? никола: да, дјеца су пријемчива богу, али због неприродног начина живота, још као бе- бе буду дата у вртиће и обданишта гдје се за њихово васпитање брину други људи, али за новац касније је то школа, друштво, тв, интер- нет, и ко зна ко у свему томе нам се дешава да кажемо сами себи да не познајемо своје дијете које школе деца уче? у че му су посебно талентована? чиме се још ба ве? иду ли на веронауку? ивана: веселин је први разред гимнази- је и одличан је ученик похађа и регионални центар за таленте „михајло пупин“ освајао је награде на разним такмичењима, а најве- ће признање му је прво мјесто на државном такмичењу из историје љепосава је седми разред, и врло добар је ученик има веома из- ражену социјалну интелигенцију, и нарочито је добра у комуникацији са другима осјећај- на је и зна да пре позна осјећања код других људи она је душа наше породице и главни везник између остале дјеце силва је четврти разред, одлична је и веома надарена за музи- ку од шесте године пјева у хору при нашој цр- кви прошле године је уписала музичку школу, свира харфу, и на свим досадашњим такмиче- њима освајала је прва мјеста скоро је освоји- ла прво мјесто и на републичком такмичењу петра, наше мало пиленце, са шест и по годи- вишедетне хришћанске породице 48 2/ 2018 на кренула је у први разред она је наше нај- самосталније дијете, ваљда стога што нисмо могли да јој се у потпуности посветимо, па је често била принуђена да се сама сналази са својих пет година већ је зна ла да себи испр- жи јаје или направи чоколадно млијеко вео- ма је брза, спретна и прецизна талентована је за музику и од ове године, заједно са силвом, пјева у хору свих четворо, од скоро тренирају спортско пењање, а силва је досад успјела и да освоји двије бронзане медаље у брзинском пењању а трогодишњи јован је наша маза! свети оци кажу: ко воли господа увек га се сећа, а сећање на бога рађа молитву ако се не будеш сећао бога нећеш се ни молити, а без молитве душа неће истрајати у љубави божи- јој јер кроз молитву долази благодат светог духа у христовој цркви су „сви свети“ ивана: нама, као младим супружницима и почетницима у хришћанском животу, није у почетку било лако да успоставимо неки моли- твени поредак али, како је вријеме пролази- ло, и како смо сазријевали у том погледу, и мо- литва је постала саставни дио нашег живота и сваки пут, када се молитва устали, ми осјећамо благодат божију на себи радоснији смо, мање се свађамо, лакше рјешавамо настале пробле- ме, а будемо и физички здравији али се де- шава и да, због умора, поспаности, журбе или неке свађе, занемаримо ово спасоносно дје- ло то обично буде лошији период нашег жи- вота и многе ствари крену како не треба али, живот се и с астоји од успона и падова нека би дао господ да нас у тренутку наше кончи- не нађе усправне и са довољно уља у нашим свјетиљкама! како проводите летњи распуст? можете ли на поклоничка путовања? ивана: ми смо своје одморе углавном про- водили код баке и дједа нажалост, од како нам се прије четири и по године упокојила ба- ка љепосава, имамо само дједа јову у том по- гледу, наша дјеца су више ускраћена него што немамо новца за разна путовања понекад одлазимо и код тече и тетке на опленац али 2016 година је била посебна за нас тада смо преко вдс–а отишли у грчку то је нашој дјеци био први одлазак на море и они, као и ми, но- симо дивне успомене са тог путовања тада је настала и породична анегдота: када су нам из вдс–а јавили да ћемо ићи у грчку, ми то дјеци нисмо говорили дан пред пут смо их по сје- ли, и рекли да имамо да им с аопштимо једну радосну вијест онда је наша ћерка љепосава скочила са свог мјеста и узвикнула: „знам, ма- ма ће да ро ди још једну бебу!“ слатко смо се исмијали што се тиче поклоничких путовања, пар пута нам се указала прилика да посјетимо манастир средиште, код вршца игуман мана- стира је отац нектарије, који је крстио наше веселина и силву то је за нас зна чило одмор и за душу и за т ијело никола: у непосредној близини панчева је и манастир војловица у којем је за ври јеме другог свјетског рата био заточен патријарх гаврило дожић и св влади- ка николај велимировић у манастиру је сада отац димитрије тамо одлазимо када неки од празника падне у радни дан имате ли вашу поруку охрабрења породи- цама које избегавају вишедетство? никола: бог је живот и даје живот, па тако и за дјецу имамо њему да захвалимо док су на- ши стари живјели по богу, било је више дјеце, а данас кад је човјек узео „живот у своје руке“ никад српкиња није мање рађала мислим да човјек нигдје, као у православној породици, не може да оствари идеал породичне среће, ако то препозна и прихвати као своје спасење то је тежак и трновит пут, али пут са смислом да ли је д еци тешко да не дељом иду на литургију? веселин: не недеља је посебан дан у одно- су на друге школске, монотоне дане кад сам на литургији, осећам неку топлину, све што ме мучи преко недеље заборавим, свега тога се ослободим и све ми буде некако светло на крају разговора, мали јован се похва- лио папирним бродом, а си лва нам је о тпе- вала васкршњи тропар и тако нам честитала предстојећи радосни празник васкрсења го- сподњег  вишедетне хришћанске породице март / април 2018 49 j ерусалимска патријаршија je мајка црква свих каснијих помесних цркава у свету светско хришћанство је рођено у јерусалим- ској цркви јерусалимском патријаршијом управља јерусалимски патријарх и свештени синод данас се надлежност јерусалимске патри- јаршије протеже на територију израела, јор- дана и палестине; и аутономни део, синајску архиепископију са манастиром свете вели- комученице катарине у египту пуни назив титуле јерусалимског патријарха је: блажени и свесвети господин патријарх светог града јерусалима и све палестине, сирије, араби- је, јордана, кане галилејске и светог сиона патријарха изабраног од сабора и светог си- нода потврђују и световне власти израела, јордана и палестине први епископ јерусалимске апостолске цркве био је апо стол јаков (33–62 године), брат господњи апостол јаков се свим сна -гама борио за успостављање црквене орга- низације објаснио је однос старог завета и јеванђеља, и на заседању апостолског сабо- ра 49 године решио неслагања настала по- водом пријема обраћеника из незнабоштва у цркву управо у тој борби за стварање цр- кве, неистомишљеници садукеји и фарисеји су га осудили на смрт каменовањем римски генерал тит 70године уништава јерусалим и јеврејски храм и поред многих недаћа, први хришћани проповедали су своју веру у местима пале- стине тако су настале бројне епископије ши- ром палестине: у кесарији, птолемаиди, га- зи, јафи, витлејему, неаполису, пели, востри и другим местима седиште свих епископија било је у кесарији, тадашњем политичком, административном и економском центру це- ле палестине на чело јерусалимске цркве 213 године долази александар кападокиј- ски (213–251) који у великој мери унапре- ђује функционисање епископије, формира велику библиотеку у јерусалиму, отвара школу у којој је између осталих проповедао и ориген континуитет јавног живота јерусалимске цркве био је прекидан у току владавине им- ператорâ декија, диоклецијана, максимили- јана за т о време многи хришћани су били мучени и убијани због своје вере но безгра- нична љубав, јака вера и воља уз божију по- моћ успели су да савладају све ове невоље и преживе, сваки пут поновним рађањем и обновом хришћанске мисли међу људима макарије i постаје епископ 314 године запамћен је по својим вештинама добре дипломатије, мудрости и стрпљењу за- хваљујући миланском едикту он успева да окупи велики број људи и уве де их у све т хришћанске вере наступа златно доба је- русалимске патријаршије цар константин велики и његова мајка царица јелена ће у светој земљи подићи многе храмове, до- вести до помирења међу многим етничким групацијама, боље успоставити образовни богослужбени систем и подићи црквени живот на много виши ниво поштовање и пажњу коју је цар константин велики по- клањао првој апостолској цркви поклања- ли су и потоњи византијски цареви, нарочи- то цар јустинијан (527–565) и цар ираклије светиње свете земље светиње јерусалимске патријаршије су јединствене и међу најзначајнијим у хришћанском свету, зато што су везане за земаљски живот исуса христа јерусалимска патријаршија јелена јонић 50 2/ 2018 (610–641) који је ослободио јерусалим од персијанаца 628 године арабљани су освојили јерусалим 637 го- дине, али јерусалимска црква је споразумно и даље имала права над светим местима од времена калифа омара ii (711–720) па све до 10 века, хришћани су били прогоњени без права на исповедање хришћанске вере и по- сете својим храмовима који су у бројним слу- чајевима били срушени или затворени или претворени у џамије од времена крсташа који су 1099 године основали јерусалимску краљевину, положај православних хришћана и даље је био тежак арапи мамелуци освајају палестину 1268 године, а крсташе протерују из јерусалима 1291 године тада се положај православаца у некој мањој мери поправља и они добијају већу помоћ из византије та по- моћ траје све до пада цариграда 1453 годи- не султан селим i истерује мамелуке из јеру- салима 1517 г и од тада палестином почињу да владају турци, све до 1917 г, када британ- ци освајају град и владају градом наредних 30 година, да би потом настала држава израел све ово време, уз многе напоре, православна јерусалимска патријаршија полако учвршћу- је своје позиције у светој земљи светиње јерусалимске патријаршије су је- динствене и међу најзначајнијим у хришћан- ском свету, зато што су везане за земаљски живот исуса христа то су витлејем, голгота, храмови христовог рођења, гроба и вас- крсења; назарет, маслинова гора и многа друга света места и манастири широм све- те земље јерусалимска патријаршија у свом саставу има две митрополије, птолемаидску и назаретску, као и једну аутономну архие- пископију, синајску у оквиру својих митро- полија има 37 храмова и један манастир у јордану, 17 храмова у израелу, 11 у палести- ни, још 24 манастира широм свете земље, од којих је 19 манастира у јерусалиму да- нас, јерусалимска патријаршија има око 25 архијереја, већином грка има око 130000 верника, већином арапа, што је 33% укупног хришћанског становништва у светој земљи православни хришћани који су у оквиру си- ријске, руске, антиохијске и александријске патријаршије, чине додатних 20% свих хри- шћана остале хришћанске заједнице на том простору, узете заједно, броје мање од укуп- ног броја православаца у светој земљи (25% су гркокатолици (мелкити), 18% римокато- лици и 4% маронити)  светиње свете земље страдање св јакова, брата господњег, првог епископа јерусалимског – мозаик из 13 века (извор: википедија) март / април 2018 51 манастир филотеј се налази на око пола сата хода од манастира каракал, ода- кле се најчешће и д олази у ова ј манастир, или на два и по с ата хода од кареје ка југо- истоку манастир филотеј смештен је у сре- дишњем делу простране висоравни на којој је некада био антички град асклепион ма- настирска слава су благовести у званичним документима манастир фи- лотеј се први пут помиње 1015 г у д опису проте никифора у којем се између осталог позива и георгије, монах и игуман филотеја постоји још један документ из 1021 г у ко- јем се филотеј назива и манастир птери, а који говори о разграничењу поседа између велике лавре, манастира магул и птери тј данашњег филотеја године 1045 у другом уставу свете горе, мономаховомом типику, се наводи да је манастир филотеј на двана- естом месту хијерархије манастира и стоји потпис игумана филотејског манастира, лу- ке на основу постојећих докумената, може се закључити да се у великој мери предање о оснивању филотеја показало као тачним, а то је да је у по следњим годинама 10 века савременик атанасија атонског, преподобни филотеј био оснивач овог манастира убрзо након оснивања манастир је запустео, прет- поставља се да је узрок томе била велика похара од стране гусара делимично га об- навља цар никифор вотанијат 1078 г, али га гусари поново пљачкају и руше крајем 13 и почетком 14 века цареви из породице па- леолога, андроник ii, андроник iii и јован v су у више докумената показали забринутост за лошу ситуацију у манастиру и помогли га финансијски но, тек појавом српског цара стефана душана 1346год манастир ће се уз- дићи до свог пуног сјаја цар стефан душан је обновио католикон, изградио нову трпе- зарију, конаке, даривао га многим моштима и сасудама и обновио братство, населивши многе српске и бугарске монахе у њему о томе говори и документ из 1348 г у коме се наводи да је игуман србин и да се у манасти- ру служи на српском језику почетком 16 века игуман дионисије је много урадио на прикупљању разног блага за манастир успео је чак да преобрази мана- стир из особеножитељног у општежитељни, но то је било кратког даха руски цар миха- ил је 1641 г донео указ по коме монаси из филотеја могу сваке осме године да посећу- ју русију и да прикупљају разне прилоге за манастир монаси су то и чинили, али је све и даље било недовољно за нормално функ- ционисање манастира имајући у виду да је манастир у то време имао малу економију и плаћао велике порезе турском султану тек 1734 године влашки владар грчког порекла григорије гикас издаје хрисовуљу којом се одређује годишња помоћ манастиру у виси- ни од 6600 аспри, под условом да сваке го- дине монаси из филотеја доносе десну руку светог јована златоустог у влашку на цели- вање монаси филотеја су прихватили пону- светиње свете горе у манастирској ризници се данас чувају делићи живоносног крста, десна рука јована златоустог, ризе и богослужбени предмети међу свим реликвијама, најзначајнија је чудотворна икона пресвете богородице умиљење (гликофилуса) која се налази у левом проскинитару католикона манастир филотеј немања јонић 52 2/ 2018 ду и управо овим актом су обезбедили да се манастир обнови током 17 века у манастиру је боравила изузетна личност грчке цркве, свети ко- зма етолски, познат по својој борби против исламизације грчке у суморним годинама турског ропства у грчко–турским ратовима 1871 године манастир је био ск оро у цело- сти спаљен, осим католикона, библиотеке и трпезарије међутим, јаком вером и вољом филотејско братство је успело уз помоћ мно- гих добротвора да обнови манастир у наред- ним годинама и стекне данашњи изглед манастирске зграде формирају велики квадрат у чијем средишту је порта са като- ликоном све манастирске зграде које се да- нас могу видети потичу из 16, 18 и са краја 19 века католикон, или главни манастирски храм је с аграђен 1746 г и т о на т емељима старог католикона, који је претходно уни- штен у пожару фрескопис католикона по- тиче из пе риода 1746–1752 г, а у спо љној припрати из 1765 године под католикона је обложен мермером1848 године, а 1853 је завршена израда иконостаса звоник мана- стира потиче из 1764 године манастирска трпезарија је смештена у западном крилу, насупрот главном улазу у храм и по тиче из 16 века иако тешко оштећена у пожару из 1871 г у манастирској трпезарији се и да- нас могу видети сјајни радови фрескописне критске школе између католикона и трпеза- рије је смештена фијала, од блиставог белог мермера осим централног храма, филотеј има још шест параклиса унутар манастирских зиди- на два параклиса су у целости фрескописа- на, и то параклис светих архангела из 1752 и параклис светог јована крститеља из 1776 у којем је и сме штен предиван дрвени ико- ностас ту су још и параклиси свете марине у самом звонику, светих мученика у источ- ном крилу, и светог јована златоустог и све- тог николе у западном крилу манастира ван манастира постоје још три параклиса: свих светих, света три јерарха и светог трифуна у ближој околини филотеја смештено је још 12 келија, од којих је данас пола ненасеље- но скоро обновљена и репрезентативна је келија светог козме етолијског која има не- колико монаха у манастирској ризници се данас чувају делићи живоносног крста, дар императора никифора вотанијата, десна рука јована зла- тоустог, дар цара андроника ii; многе друге реликвије, ризе и богослужбени предмети међу свим реликвијама, најзначајнија је чу- дотворна икона пресвете богородице уми- љење (гликофилуса) која се налази у левом проскинитару католикона светиње свете горе манастир филотеј (извор: dobrocinstvors) икона пресвете богородице умиљеније (извор: pravoslavnisvetwordpresscom) март / април 2018 53 за време цара теофила, иконоборца, је- дан племић по имену симеон, имао је же- ну побожну и украшену врлинама тада је ова честита жена под притиском свога му- жа, такође иконоборца, била принуђена да икону уклони из свог д ома сишавши на обалу испред куће, она је ц еливала са болом у ср цу и мно гим сузама, и при зи- вајући владичицу богородицу да је сачу- ва, спустила је у море у нади да ће поново моћи да је с е насити кад се стиша иконо- борачко лудило икона је остала усправна пливајући чудесно по води препливавши море мармараса, хелеспонт и егејско мо- ре, икона је стигла у пристаниште светог манастира филотеј монаси филотеја су је уочили и уз псалме и химне, свеће и тамјан, однели у свети манастир и поставили је на место на коме и данас стоји од тада па до данас, сваког понедељка светле недеље, у знак сећања на чудо, од манастира филотеј па до извора иде литија где се освештава вода кажу да је ова икона једна од икона које је живописао свети јеванђелист лука чи- нила је многа чуда од којих је најпознатије следеће: много година по доласку иконе у манастир, монаси су и даље по старом обичају силазили на извор у понедељак сваке светле недеље, износили икону на литију и освештавали воду како је извор био доста удаљен од манастира, остајали би да ручају, па се тек онда враћали у ма- настир једне године монаси су се толико најели и запили, да су по свршеној литији поспали крај извора пробудивши се, они пођу по свету икону у намери да се са њом врате назад у манастир икона је међутим остала непомична, изобличавајући њихо- во безумље и несташлук, али и непошто- вање према самој богородици монаси су тада дошли себи, па су се са сузама клања- ли икони просивши опроштај милостива богородица је услишила њихове молитве и света икона се подигла са тог места он- да су се монаси са великом радошћу вра- тили у манастир манастирска библиотека, поред многих штампаних књига, поседује и 250 старих рукописних, од којих је 54 на пергаменту и два д ела у сви тку од илустрованих ру- кописа, издваја се четворојеванђеље (бр 33), једно од најстаријих на светој гори ко- је приказује јеванђелисту марка после много година идиоритмије 1 окто- бра 1973 године, одлуком свештене општи- не, манастир је постао општежитељни ма- настир данас броји укупно око 90 монаха  светиње свете горе исправка: у претходној свесци православног мисионара на с тр 44 т оком техничке обраде часописа аутор текста о манастиру каракал је уместо као немања г решком потписан као никола јонић редакција се овим путем извињава аутору и читаоцима католикон манастира филотеј (извор: poklonikcom) главни улаз у манастир филотеј (извор: poklonikcom) 54 2/ 2018 људи су се одувек интересовали за са- став свог т ела и на чин на к оји орга- низам живи, ради и опстаје као једниствена целина јасно је да су наши преци црпели знање, пре свега из византијске баштине, али су покушавали да дођу до сопствених одговора тако наш познати прозни и поет- ски писац димитрије кантакузин поставља реторичко питање и уједно даје одговор: „није ли ми од четири стихије састављено тело, боље рећи, од једнога праха, наредбом творца многострано и премудро саставље- но?“ (посланица кир исаији) песник се доне- кле колеба између учења о четири стихије и библијског казивања, али се изјашњава да је свето писмо боље изложило цео случај ње- гов је закључак да је људско тело премудро састављено, а сам састав је исувише сложен за проучавање, као да је саткано од више елемената прикупљених са многих страна („многостран“) није то једини наш стари пи- сац који се бавио овом т ематиком, нити је његов закључак усамљен у српским средње- вековним списима, али је димитрије у једној реченици сабрао искуство генерација ми- слећих људи проучавање тела немогуће је без проуча- вања душе, а то значи залажење у област на- уке која се данас назива психологијом како су приметили проучаваоци наше прошлости, у средњем веку су постојали целовити спи- си на ту тему такав је чланак о томе шта је разум или о разуму, који се налази у је дном зборнику писаном за светог деспота стефана лазаревића непознати писац је надахнут де- лом светог јована дамаскина из кога преузи- ма основне појмове писац разликује душу и тело људско тело је као нека завеса која огра- ничава поглед душе, ипак душа није затворе- на за утиске из спољног света зато постоји ум који помаже да се премости та одељеност ум је „око душе“ којим она сазнаје свет око себе ум помаже души да разлучи лаж од истине и да дође до правог сазнањаправо сазнање во- ди до правог учитеља истине, до створитеља дакле, ум није само интелектуални принцип или виши део душе, као код античких и позно- античких мислилаца, већ је он део душе који тежи богу и којим душа стиче одређена духов- на сазнања још финија подела, коју излаже непознати писац, уочава сложеност ума и ум има своје „око“„око ума“ је разум он помаже уму да стекне своја сазнања ум је у то време био високо вреднован, али и брижљиво проучаван треба подсетити да хришћанска култура свети сава препоручује: „ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на кра- соте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хорове, на онај (други) живот“ мисли мудрих људи о уму др ђорђе вуковић свети јован лествичник, фреска из грачанице, почетак 14 века (извор: хиландарска библиотека универзитета у охају [hilandar research library – kbosuedu]) март / април 2018 55 се у александриди, многочитаном витешком роману о подвизима александра великог, та- кође хвали уман човек како један од идеала тог доба детаљније схватање значаја ума налазимо у старим рукописима у српским средњевековним кодексима сакупљене су мисли мудрих људи кроз векове, изложене обично у збиркама поука наведене збирке бележе да је још менандар, пријатељ епи- кура и прослављени писац античке коме- дије, препоручивао савременицима да тре- ба „имати учени ум“ ум мора да се негује и оплемењава да би дао п лодове у своје вре- ме мисао максима исповедника појашња- ва да је „ум без књиге као птица без перја; као што она (птица) не може без перја да по- лети тако ни ум не може доћи до савршеног разума без књиге“ на овом примеру видимо да су идеје античких мудрих људи биле до- пуњаване и објашњаване резултатима иску- ства хришћанских подвижника није то тако просто стићи преко ума до са- вршеног знања на том путу вребају многе невоље како поучава свети јован лествич- ник тако ум може бити заслепљен погре- шним, рђавим мислима, што доводи до гу- битка његове функције: „као што облаци скривају сунце, тако и рђаве мисли помра- чују и погубљују ум“ лествичник посебно наглашава да и разум може бити угрожен њега угрожавају страсти, ако се на време не обуздају: „као што ветрови усталасају океан, тако и г нев, више од свих ос талих страсти, узбуркава разум“ за све постоји лек у овом случају, лек је једноставан и свима доступан: „пост гаси пожуде“ од мноштва хришћан- ских врлина, лествичник истиче трпљење и љубав према овом посебном подвигу, тако да оваква љубав представља прави правца- ти „лек од гнева“ у нашим средњевековним збиркама изре- ка, као што је она коју доноси зборник попа драгоља, упозорава се да је гнев највећа бо- лест то објашњава зашто се, међу поукама мудрих људи, радо наводи мисао стоичког философа епиктета који је сматрао да „у ле- чењу првенство треба дати души, а не телу“ та мисао се у збиркама поука допуњује и проширује мишљењем светог исака сири- на да је „милостив човек, лекар душе“ свети јован лествичник упуштао се и у дубље тумачење одређених психолошких феномена тако код њега имамо дефиници- је, попут ове о креативности људског духа: „машта је вансебност ума док је тело будно“, или оне о способности сањања: „сновиђе- ње је кретање ума при непокретности тела“ због тога он позива да се „ум уздигне изнад свега створеног“ и да се чула покоравају уму само тако има смисла да се душа пред- стави богу када се ово зна по стаје јасније зашто се у нашим старим житијима и службама по- миње како човеков ум треба да се посвети богомислију, односно проучавање свеште- них списа, и да се мисаоно загледа у више сфере, у небеса свети сава надахнуто пре- поручује, у житију свог оца: „ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хоро- ве, на онај (други) живот“, јер је с тара исти- на да треба да се припремимо за живот на небесима (флп 3, 20) зато савин брат, свети стефан првовенчани, пореди ум са „небо- парним орлом“, односно са одважном пти- цом која се високо подигла у висине сазна- ња духовних ствари потребно је хтење ума да се подигне тако високо, али човек може да залута на том путу и зато му је потребна божија помоћ како је т о свети сава див- но протумачио, у помињаном житију: „овај прозорљиви муж (немања) сву славу и част овога света сматраше као ништа, и красота овога света изгледаше му као и дим, а хри -стова љубав растијаше у њему (немањи) и разгараше срце његово као дом спремљен му (христу) и пречисти сасуд светом духу, пошто се неким усељењем у његов (нема- њин) ум уселио христос и водио га“ нема- њин ум је био испуњен јеванђелским запо- вестима и искреном жељом да их изврши, па је имао сву помоћ која му је требала на животном путу, увек пуном искушења тек уз божију помоћ, могуће је да човек, како је то говорио и писао свети сава, постане сасуд или станиште светог духа  хришћанска култура 56 2/ 2018 манастир ћелије налази се у селу ле- лић, шест километара југозападно од ваљева данас је женски манастир, али није увек тако било кроз његову историју тачно време настанка овог манастира није позна- то према општим историјским подацима и народном предању, потиче из средњег века предање каже да је ктитор овог манастира, краљ драгутин, који је управљао овим кра- јем као сремски краљ од 1282 до 1316 годи- не постоји мишљење да је манастир настао у доба владавине деспота стефана лазаре- вића (1389–1427), када је трјао свестрани, уједно и црквени, процват овог дела наше територије и када је град ваљево било се- диште митрополита овај манастир стекао је огроман углед захваљујући светом ави ју- стину ћелијском манастир ћелије има два храма старији је посвећен светим арханђелима михаилу и гаврилу и има облик лађе, попут базилике има деветострано кубе у част светих девет анђеоских чинова доњи део цркве – при- прата одвојен је од остатка зидом изнад кога се диже лук који држи западну страну кубе- та кроз ову велику припрату улази се у цен- трални део, који је некада можда био улаз у ову, као ћелија малу, цркву у скорије време саграђен је троолтарни храм, јединствен у православној цркви, подигнут по завешта- светиње до тада мали и непознати, манастир постаје духовни центар познат у целом православном свету, јер у њега 28 маја 1948 долази отац јустин, чувени теолог и духовник тиме почиње нова епоха у историји ове светиње и савременој историји наше цркве уопште манастир ћелије код ваљева бојана николић манастир ћелије с околином икона светог јустина ћелијског март / април 2018 57 њу аве јустина један олтар посвећен је све- том сави српском, други јустину мученику и филозофу, по к оме је ава ј устин добио монашко име, док је трећи олтар посвећен преподобној марији египћанки у црквеној порти, поред гроба аве јустина, налази се и гроб илије бирчанина манастир ћелије богат је значајним ста- ринама, које су већином уједно и реликви- је остали су сачувани остаци иконостаса из 1816 рад иконописца јеремије михаило- вића, унука хаџи рувимовог брата николе, и то двери – благовести са еванђелистима у угловима и престолне иконе – спаситеља христа и пресвете богородице најстарија икона у манастиру јесте икона сабора све- тих архангела, заштитника ове светиње, де- ло карађорђевог војводе петра николајеви- ћа молера потиче из времена пре 1798 или најкасније из те године вредно је поменути и престони крст, за који се с правом претпо- ставља да је д ело хаџи рувима, који је био велики уметник крсторезац крст је изрезан од дрвета и изрезбарен, па стављен у метал- ни оквир с постољем на крсту су изрезбаре- ни господњи празници: распеће, цвети, ваз- несење, силазак духа светог на апостоле сачувана су и два мања ручна крста, по један путир и плаштаница записи на сачуваним манастирским књи- гама значајни су за реконструисање исто- рије овог манастира и овог краја србије најстарија књига је божественаја скрижаљ, власништво црногорског владике данила петровића (1697–1735), са личним записом хаџи рувима из 1788 године међу најста- рије књиге спадају и два мала минеја, за ме- сец март и новембар оба потичу најкасније из првих деценија xviii века овим књигама треба придодати и октоих, са свих осам гла- сова, штампан у москви 1764, затим велики требник, такође штампан у русији, у време царице јелисавете (1741–1762), следовни псалтир (из xviii века), пентикостар (штам- пан у русији у x viii веку), још два пс алтира, цветни триод, један већи служебник, један непотпуни круг месечних минеја већег фор- мата, еванђеље страсне седмице у манасти- ру постоји још једна књига од историјске вредности то је свето писмо старог завета на црквенословенском језику, које је некада припадало проти матеји ненадовићу, у ко- јем се налази његов потпис колико нам је познато, први познати за- пис о манастиру потиче из турског пописа из 1560 године манастир је забележен под на- зивом богопоље или богомоље, и то као ма- настир крај села лелић у ваљевској нахији током xviii века ћелије се помињу у многим записима и натписима, како у самом мана- стиру, тако и по другим местима већ у првој половини тог века из записа се види да ма- настир живи активним животом био је једно од најзначајнијих места у том делу србије, а његови духовници су били врло виђени љу- ди навешћемо неке од тих записа постоји писани податак о манастиру из 1720, доста оштећен запис на рукописном празничном минеју, који се налази у цркви села зовик у босни ћелијски архимандрит арсеније је светиње гроб светог јустина ћелијског 58 2/ 2018 од турског зулума бежао у милешеву, па је 1761 на псалтиру оставио забелешку о свом тешком положају, о томе да турчин тражи ве- лики новац од њега хаџи рувим је податке о свом рукоположењу у манастиру ћелије оставио у записима на двема књигама: водич до јерусалима и околине и беседама св јова- на златоустог на посланице св апостола павла током друге половине xviii века манастир ћелије имао је важну улогу у животу читаве ваљевске нахије био је духовни центар овог краја, поготово због чињеница да ваљево није имало своју цркву, иако је било седиште митрополита за време аустријско–турског рата (1788–1791), по знатијем код нас к ао кочина крајина, духовници овог манастира имали су значајну улогу у подизању народа ваљевске нахије на устанак против турака пошто је рат изгубљен, турци као реакцију пљачкају манастир највеће страдање нашег народа овог краја, уједно и цркава и мана- стира, настало је доласком паше бушатлије из скадра с арнаутима почетком 1791 го- дине иза њих су остала страховита рушења, паљења, пљачке и пустош том приликом за- паљен је и манастир ћелије, заједно с још 13 цркава и манастира овог краја о тим догађа- јима оставио је своја два записа архимандрит хаџи рувим током кочине крајине духовни- ци из овог манастира пребегли су у срем и са собом понели црквене ствари и књиге у ваљевској нахији изузетно су били јаке припреме за први српски устанак град ва- љево, уједно и манастир ћелије, у карађор- ђевој србији, ослобођен је 6 марта 1804 године од 1804 до 1813 у ћелијама под игу- маном филимоном налазила се војна бол- ница манастирски конаци и све споредне зграде, дограђене бараке, били су попуњени креветима с болеснима друго спаљивање манастира било је 1810 године турска војска срушила је ку- бе цркве, спалила кров о д шиндре и ик о- ностас наредне године почиње обнова, која траје до 1814 године том приликом подигнути је ново кубе, а на онако малу цр- кву дозидан је велики притвор – припрата, који чини главни део цркве за народ цр- кву су обновили богати грађани ваљева, пореклом јермени ћелије су прво биле мушки манастир по- следњи калуђер био је игуман дионисије године 1837 оне су претворене у парохиј- ску цркву, да би 1928 поново постале мана- стир, само женски за време игумана дио- нисија у овом манастиру 1830 отворена је једна од првих основних школа у ослобође- ној србији за време владавине књаза мило- ша обреновића то је била школа интернат- ског типа ученици су становали и хранили се у њој родитељи би доносили намирнице од којих би школски послужитељ спремао оброке ова школа имала је немерљив зна- чај за просвећивање народа изнедрила је неколико сјајних учитеља и ученика међу њима и светог владику николаја охридског и жичког управо је он, с дво јицом свеште- ника и ђаконом, овде служио свету архије- рејску литургију 5 августа 1929 године светиње хаџи рувимов крст март / април 2018 59 одлуком сабора српске православне цркве од 24 октобра 1928 парохијска цр- ква у ћелијама претворена је у манастир монахињи аполинарији јокић, као новој игуманији, са шест сестара из манастира троноше наређено је да пређе у ћелије де- цембра 1933 управу преузима монахиња ана лацковић актом шабачког епископа 25 септембра 1935 ћелије постају мушки манастир, на челу с јеромонахом серафи- мом мандићем, а монахиње прелазе у жен- ски манастир петковицу у периоду након другог светског рата црква је маргинализована било је то за њу веома тешко време законом о аграр- ној реформи држава је присвојила мана- стирско имање ћелије опстају уз помоћ верујућег народа, који помаже манасти- ру упркос свим негативним околности- ма, у т о време дотад мали и не познати, манастир постаје духовни центар познат у целом православном свету, јер у њега 28 маја 1948 долази отац јустин, чуве- ни теолог и духовник тиме почиње нова епоха у историји ове светиње и савреме- ној историји наше цркве уопште отац ју- стин је током свог боравка (све до упоко- јења на благовести 1979 године) оставио иза себе многа значајна дела најзначај- није је састављање житија светих у 12 томова у то доба овај манастир постаје најбројнији у србији по монахињама и искушеницама, из њега су попуњавани многи напуштени манастири ава јустин је међу народом сматран за светитеља и пре његове званичне црквене канониза- ције, а и многа исцељења су се десила на његовом гробу мошти аве јустина су 35 година после његовог упокојења извађе- не из гроба и стављене у посебан кивот у манастиру године 1966 у ћелијама започиње ико- нописање техником византијске иконогра- фије у наредним годинама, у манастиру се покреће и значајна издавачка делатност, најпре штампањем акатиста покрову пре- свете богородице монахиње су посвећене и изради религиозних предмета, као што су иконе, иконице, крстићи, привесци њихов рад је много помагао владика шабачко-ва- љевски јован део моштију светог нектарија егинског, донет је у ову светињу као дар недавно упо- којеног архимандрита нектарија (витали- са) из храма на егини, током поклоничког путовања у егину јеромонаха амфилохија радовића са сестринством манастира 1979 године то је дало још већи значај ћелијама пре неколико година у светогорском ма- настиру дохијар радио је један румун чуо је за манастир ћелије и за аву јустина, и то му је било довољно да учини изузетно пле- менито и богоугодно дело сав новац који је током рада у манастиру дохијар зара- дио, дао је како би се израдила икона бо- городице брзопомоћнице и послала ма- настиру ћелије тако је и било у српски манастир, са свете горе, стигла је богоро- дичина икона  светиње икона сабора светих архангела, рад петра молера 60 2/ 2018 постати човек син вања је питао оца: – шта треба да ура дим, да бих по стао човек? – посади јабуку син је посадио јабуку израсла је јабука, порастао је син донео је оцу јабуке: – јесам ли сада човек? – још не сагради кућу и подигни добру децу, – рекао је отац прошло је време син је саградио кућу, довео у њу жену родили су се у њих син и две кћерке, порасли али и овога пута, отац је растужио сина: – прави човек је храбар и добар, – об- јаснио је он – а да ли ја могу да к ажем, сине, да си и ти такав? убрзо је из био рат пошао је иван да брани отаџбину четири године је рато- вао три пута је био рањен, а много пута је за длаку избегао смрт преживео је, побе- дио непријатеља, вратио се кући а око- ло рушевине, удовице и сирочад иван је троје сирочади узео у своју породицу отац је, у т о време, сасвим остарио, оболео свакога дана бивало му је све го- ре и горе дани су му били одбројани ето, тада је и рекао син оцу: – урадио сам све, што си ми ре као по- садио сам засад, и људи се сада часте мо- јим јабукама саградио сам куће себи и комшиници удовици гајим шесторо деце за отаџбину сам крв проливао и нијед- ном нисам показао леђа непријатељу је- сам ли сада постао човек? отац је окренуо као ивану оседелу гла- ву, погледао га замућеним очима и рекао тихо, једва чујно: – питај то сада своју децу, па ће т и они рећи  васиљ хомчанка духовне поуке у причама са белоруског превела: дајана лазаревић март / април 2018 61 кад се сусретну човекова вера и божија милост долази до чудесног исцељења таквих радосних догађаја има доста у бол- ницама где је човек неретко на граници жи- вота и смр ти једно од таквих места, оаза духовног мира, је болничка црква на самом улазу у клинички центар србије, посвећена светим врачима козми и дамјану она је би- ла и остала место утехе и узношења моли- тава за здравље свих који се ту лече, раде и бораве у овај клинички центар (у питању је 25 болница овог здравственог комплекса), упућују се многи болесници из целе србије, па је на тако релативно малом месту, у овој „долини плача“ (пс 84, 6), ог ромна концен- трација људског бола, патње, и страдања, а утеху духовну и подршку сваке врсте не- себично пружа неуморни и човекољубиви прота зоран керезовић отац зоран, духов- ник ове познате капеле, налази времена, и бог му даје снагу да стигне и до пацијената који због своје немоћи не могу да напуштају чак ни болничку собу коме је најпотребнија помоћ „доброг па- стира“? некад је то институт за неонато- логију где се врши дијагностика и лечење деце у првом месецу живота у разговору са протом зораном, сазнали смо да лекари чине све што је у њиховој моћи, а бебе које се рађају су често оштећеног метаболизма и тешког клиничког стања са прогнозом лека- ра да ће живети још само 48 сати некад би, сведочанство на самом улазу у клиничко-болнички центар србије, налази се капела посвећена св врачима козми и дамјану, у којој утеху, духовну и подршку сваке врсте, несебично пружа неуморни и човекољубиви прота зоран керезовић црква у болници – благослов за пацијенте ненад вујић пре после 62 2/ 2018 за поједину новорођенчад, исцељење до- лазило божијом милошћу кроз свету тајну крштења, а трудом овог дивног служитеља божијег често је приоритет институт за онкологи- ју и радиологију, где се смешта на стотине оболелих од најтежих обољења којима су понекад дани одбројани, па је њима утеха и реч божија хитнија и потребнија него други- ма колико је ту невидљива граница између живота и смрти испричао нам је студент сте- фан недић, ветеран у хуманитарном раду, који је приликом једне посете упознао једно болесно дете међутим, када је следеће не- деље хтео да га обрадује чоколадом, њега, нажалост, више није било међу живима огроман је значај постојања ове цркве која у својој ризници чува честице позна- тих светитеља чијим молитвеним заступни- штвом су многи излечени велике светиње: честице моштију светих врача козме и да- мјана, светог панталејмона и светог некта- рија егинског износе се на целивање након читања акатиста наш народ каже да „без невоље нема бо- гомоље“, па многи последњу наду и полажу на бога и тако потврђују његошеве речи из горског вијенца који каже: „ко се топи хвата се за пјену, над главом се надодају руке“ прота зоран безрезервно свима помаже, охрабру- је оне који чекају хируршку интервенцију, теши болесне и подстиче их да издрже у бор- би против опаких болести, док онима који губе последњу животну битку ојачава веру у вечни и непролазни живот који нас све чека након другог христовог доласка сарадња са управом, лекарима и осо- бљем клиничког центра је на за видном ни- сведочанство пре пре после после март / април 2018 63 воу захваљујући овом пре свега вредном и племенитом човеку прота зоран има дар, и успева да у сва ком човеку пронађе бо- жанску искру, лик божији, и да с трпљиво и пажљиво подсећа да смо свемоћни тек у са- радњи са творцем неба и земље прота нам је испричао причу о једном универзитет- ском професору, одличном хирургу, који се изјашњавао као „скојевац“ (млади комуни- ста), док је оца зорана ословљавао са „попе“ он је увек говорио да нема излечења док он не засече скалпелом међутим, касније, на- кон обављене операције би говорио да је он учинио све што је могао, те да је сада живот пацијента у рукама божијим најважнији задатак свештеника ове капеле је служење литургија, а кад околности изи- скују и причешћивање (некад и исповедање) по болничким собама ту је и свакодневна духовно-пастирска брига о свим болесници- ма остаће забележено да је на дан храмовне славе 14/1 јула у храму светих врача козме и дамјана у клиничком центру одслужена света тајна јелеосвећења служило је 7 све- штеника, учествовало око 600 људи проти зорану је припала и обавеза, дужност, али и част да обнавља, уз помоћ људи добре во- ље, ову помало оронулу болничку цркву ни- је то нимало лак задатак но често је много теже обнављати лик божији у људском бићу и подсетити оне који хоће да чују (ис 6, 9; мт 13, 14) да смо ипак цар ског достојанства (пс 8, 3–6), будући грађани вишњег јерусалима (отк 21, 10–27) и уистину наследници вечног и непролазног царства божијег  аутор је предавач верске наставе у техничкој школи гсп на врачару

Свеска: 360 | Хришћанство и психологија
... Фотографија на насловној страни корице: Митрополит Навпактоса Јеротеј (Влахос) фото: Ромфеа (romfeagr) Фотографија на другој страни корице: Протојереј Јован Романидис (1927–2001) фото: Пемптусија (pemptousiagr) Фотографија на трећој страни корице: Академик Владета Јеротић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Градац фото: Светлана Дингарац СВЕСКА 360, МАРТ / АПРИЛ 2018 Реч уредника Психосинтеза и(ли) психоанализа 2 Реч пастира Орловска перспектива православног живљења 4 Материк Света мученица Харитина 5 Црквени живот Пост – смисао и пракса (трећи део) 6 Поезија Васкрс 9 Тема броја Психологија кроз призму хришћанске мисли 11 Православни психолог у простору између духовника и секуларног психолога 14 Светитељ Теофан Затворник, оснивач хришћанске психологије 17 Христос – Лекар душе и тела 19 Православна психологија у Руској Православној Цркви 21 Православна психологија у теорији и пракси 23 На шта се у свом раду ослања православни психолог 27 Могућности и перспективе православне психологије и психотерапије из угла једног православног свештеника 29 Светоотачки опит и психологија 30 Исповест и психотерапија 32 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Ми смо заборавили због чега се заснива породица (други део) 38 Вишедетне хришћанске породице Породица Врачар из Панчева 43 Светиње Свете Земље Јерусалимска Патријаршија 50 Светиње Свете Горе Манастир Филотеј 52 Хришћанска култура Мисли мудрих људи о уму 55 Светиње Манастир Ћелије код Ваљева 57 Духовне поуке у причама Постати човек 61 Сведочанство Црква у болници – благослов за пацијенте 62 стране март / април 2018 1 МАРТ/АПРИЛ 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Хришћанство и психологија УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата �