-ДОСТОЈНА-

Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... и љубављу није немогуће да човек из сујеверја уђе у простор вере у томе је и смисао хри- шћанства, да не судимо свету и љу- дима, него да им увек пружамо руку и показујемо богатство и слободу ве- ре уколико пак вера није део нашег живота, онда ће и наша мисија према другима бити претворена у „секта- шку мисију“, мисију која је недостојна христових ученика  превод са руског: небојша ћосовић 36 6 / 2016 христос исцељује поседнутог, фреска (извор: pravmircom) природна или општељудска псеудорелигија у ствари нема ништа заједничко са хришћанством чити издвојмо овде само три најка- рактеристичнија сујеверје то није само вера у предзнаке, у „до- шљаке из космоса“, чудесне „исцели- теље“ пре свега, то је вера неразумна и слепа, не можеш ни појмити на шта се односи та вера, али неизоставно са строгим поштовањем одређених пра- вила, која могу чак бити и поједина црквена правила, попут оног о раду на празнике таква правила нас не опте- рећују много у животу, и при томе до- бро умирују успавану савест вера у обреде tо јест вера да ови или они црквени обреди сами по себи, без молитве, без покајања и црквеног живота, некако „освештавају“, украшавају наш живот, дају нам некакво добро овде спада те- жња да се по сваку цену крсте деца и опевају умрли сродници, уз одсуство жеље да се схвати, да само по себи опе- ло и чак крштење нецрквеном човеку по правилу ништа не даје вера у себе tо јест вера у то, да је код нас тако много добрих дела и тако мало грехо- ва (осим само таквих ситница, као што су безбожност, аботруси, блуд и пијан- ство) и поврх тога пошто смо ми то- ликим људима учинили добро, бог је просто обавезан да нас награди због тога, а црква и молитва нам уопште нису потребни другим речима, сва- како, врло је добро што у селу посто- ји црква, али она није ту ради нас, већ ради оних, који би требало да добију опроштај за многе грехове све ове стране религиозног осећања могу бити својствене једној истој особи могуће су и друге форме пројављи- вања ове религиозности, али главно у њима је на жалост, једнако као прво, увек одсуствује појам о живом личном богу, творцу и спаситељу човека бог се замишља нечим безличним, и што је главно, врло далеким од нас, дакле, не захтевајућим од нас поштовање, страх, послушање и љубав даље, нама је свој- ствен поглед на човека, то јест на себе, као на биће, коме није потребно ништа онострано, а да при томе има право на о правој и „природној“ вери свештеник тимотеј алферов тема броја новембар / децембар 2016 37 сва земаљска и чак небеска добра заи- ста, ако су код нас са свима више или мање подношљиви односи, а бог за нас далеко-далеко на небу, или пак дубо- ко-дубоко „у души“, то значи да је са нама све у реду и да смо ми добри, па онда нека нам бог да све што следи из тога у суштини ово је слепило, тама незнања својих грехова, болести своје душе а невоље и несреће, које нам се догађају, могу нам само делимично по- моћи да прогледамо и осетимо, да смо у ствари много гори, него што нам се то чинило, и због тога несрећни најзад, из оваквог осећања себе, свог положаја у односу према богу, очиглед- но проистиче неверовање у рај, ад, веч- но блаженство, вечну муку; или пак, у крајњој мери, потпуна равнодушност према својој посмртној судбини рај нам се чини исто тако досадан, као и ду- гачка црквена служба, а ад нас не пла- ши, зато што ми не доживљавамо ника- ква сведочанства о његовом постојању, и што је главно, не можемо замислити, како се ми овако добри, можемо наћи тамо уопште сва „природна религио- зност“ је равнодушна према стању чо- века после смрти афричком дивљаку је био потребан идол од камена, да би обливши га жртвеном крвљу, обезбе- дио себи добар улов или у крајњој ме- ри, да би се осећао сигуран на зверињој стази потпуно слично савремени вер- ник хоће да набави крстић или икону ради чувања дома, детета, аутомобила, себе од свих неочекиваних случајева и ради тога, да би се осећао што сигурни- ји у стварности која га окружује ми- сли о вечности нема ни код првог, а ни код овог другог „верника“ сходно претходном, „природна ре- лигиозност“ не даје никаквих подсти- цаја за делање, за изражавање своје вере у делима, не поставља циљеве, не даје човеку пунокрван духовни живот, не одговара на питања савести, већ са- мо помаже сакривању од ње и спора- зумевању са њом стварну пуноћу ду- ховну може дати само истинска вера, свесна, трезвена, делатна вера се може исповедати хладним устима, а може (и треба) да се исповеда – умом, срцем, речју и делом, свим деловима душе и тела а ово и јесте истинска вера циљ ове вере је спасење човека, који је осе- тио своје погибељно стање у безбо- жности наше незнање свог погибље- ног положаја (стања) при свим нашим социјалним и породичним невољама достојно је чуђења и сажаљења, при највећем разливању најгрубљег и нај- приземнијег греха, при нашој унутра- шњој несређености, грижи савести, при ономе што је пред нашим очима и тога што смо чак предузели толико безуспешних покушаја да дођемо до макар какве среће својим снагама нису људи измислили цркву сама историја дуговремених и честих гоње- ња на њу, на која она никада није одго- варала насиљем, говори о томе, да ако би она била људска установа, онда се просто не би сачувала до наших дана њу је основао сам господ и подржа- ва је недокучивим путевима својим и приводи људе себи кроз њу другог начина да се приђе њему, осим цркве, бог нам није оставио, слично као што отац сам учи свог малолетног сина и реду у кући и дужном понашању пре- ма оцу, а не препушта то детињем уму сина давно је речено, да коме црква изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује верујућег човека од „природно-религиозног“ 38 6 / 2016 није мајка, томе ни бог није отац ко себе сматра верником, а да при томе није црквен човек ни стални парохи- јанин, онда нека схвати да таква вера није угодна богу, оном самом, у кога он верује овоме нас учи реч божија – св писмо при овоме, чак и ако човек често посећује храм, али се не испове- да, него проводи живот у очигледном гажењу ових или оних заповести бо- жијих (које, узгред речено, он не може чак ни правилно схватити без цркве- ног учења), – онда он и поред тога не може бити члан цркве, не може се на- зивати хришћанин црквеност је потпуно нови и једино правилан поредак свег живота, мисли и осећања оног човека, који је прихватио цркву, осетио потребу за њом упра- во таквом човеку господ и открива по мало, шта је то истинско хришћанство, какав је то пут, а споља пут бива видан само овлаш, и то из даљине изучавање наслеђа цркве, то јест св писма и св предања, а заједно са овим унутарцрквени живот и разликује ве- рујућег човека од „природно-религио- зног“ „природну религију“ човек може схватати или смислити чисто својим снагама а вера истинска нам се даје од онога, ко је неупоредиво виши, чисти- ји, разумнији, милосрднији, јачи од свег људског рода ова вера се даје свакоме ко је истински жели, ко је жедан и моли, а не самодовољном и спокојном за себе човеку, иако узнемиреном због читавог света у наше време, слава богу, чове- ку је врло лако да се приопшти цркве- ном животу, ако према њему има и нај- мање тежње, макар и најмањег немира због своје посмртне судбине само не би требало мислити, да се може доћи у би- ло који радни или не- дељни дан одмах „на причешће“, с тим, да се потом не појављује у цркви читаве годи- не причешћем не по- чиње улазак у цркву давно отпалог од ње и не започиње она од крштења за некрште- ног, него у оба случаја започиње од осећања кривице пред богом, од вере у њега, а затим следи кратко појашња- вање у кога ми верује- мо и чиме смо криви пред њим, а тек потом припрема за крштење или причешће господ призива: „приближи се царство небе- ско“, – давано нам крштењем или приче- шћем, – али најпре: „покајте се и верујте у јеванђеље“ и овим причешћем или кр- штењем наш црквени живот не би тре- бало да се оконча, него тек истински да започне каквог смисла има ухватити се за спасоносно уже, а потом га одбацити на пола пута? само „ко претрпи до краја биће спасен“, учи нас сам спаситељ  извор: azbykaru тема броја новембар / децембар 2016 39 40 6 / 2016 зашто су раније супружници живели дуго и срећно и чак нису могли ни да помисле на то да разруше своју поро- дицу а данас се половина бракова распада после прве године? шта смета људима, ко- ји ватрено воле једно друго при ступању у брак, да сачувају љубав и касније? како преживети распад породице, како се осло- бодити „љубавне зависности“ – популарне „дијагнозе“ савремених психолога? шта стоји иза модерне фразе „не слажу им се карактери“? и да ли је обавезно да се „сла- жу карактери“ да би се сачувала љубав за цео живот? о тужној појави, као што су разводи, разговарамо са протојерејем ди- митријем смирновим zоче димитрије, према статистици, прве године се распада 50% склопљених бракова, током следећих 10 година –80 процената до самог „финиша“, у добром смислу, долази само 10–15% парова шта се догађа? – све, што се дешава на земљи, чак и међу животињама и инсектима, догађа се због зле воље људи и заиста, први про- блем је проблем брака и породице зато што човек квари све на нашој земљи раз- вод је само резултат тога zрезултат понашања једног од супруга или оба? дешава се да једно одлази од другог иако најчешће за распад породице оба супруга криве једно друго – ту се не ради о кривици постоји ова- кав израз: „то није кривица човека, већ његова несрећа“ то што се васпитаник дечијег дома налази у затвору, да ли је то његова кривица? ако гледамо формално, да, он је у некој тачки прекршио закон и да би га избавили од тога, њега стављају у затвор, али он је у ствари производ вас- питања или производ стања здравља свог тате и маме који су користили огромне количине отровних супстанци дете упи- разговор водио: никита филатов хришћански брак и породица од овог броја отварамо рубрику хришћански брак и породица, у којој ћемо објављивати текстове из те области у сарадњи са преводиоцима интернет портала православна породица (православнапородицаоргсрб) чији је циљ неговање и раз- вој породичних вредности ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили (1 део) протојереј димитрије смирнов новембар / децембар 2016 41 ја те отрове, што утиче на његову умну способност, отежава његово учење, до- води до проблема социјализације и ка- да се он сам, препуштен самом себи, на- лази у нашем свету, врло лако доспева у руке криминала држави, која регулише живот друштва, такви људи су непотреб- ни морала би дуго са њима да се бакће, много је лакше да се од њих изолује за то постоји пенолошки систем исто је и са браком то, што се људи разводе, то је њихова несрећа у чему је узрок тог проблема? имамо врло добар, данас актуелни пример, траге- дија која се догодила на сјамозере у каре- лији људи нису знали никаква правила, како треба да се понашају на води шта више, нису знали како да завежу појас за спасавање а управо сви месни становни- ци знају да су ладога, онега и сјамозеро практично мора притом, са изненадним честим променама времена и када су ма- ли таласи, опасно је пливати у њима, а ка- да су велики – слати туда децу значи слати их у сигурну смрт то је потпуно непошто- вање правила и зато имамо овакав тра- гичан резултат а сав наш живот је такво сјамозеро, по коме млади људи, ништа не знајући, никога не слушајући, покушавају да крену на пут, и наравно, њихов чамац се разбија, и они тону са већим или мањим споредним трагедијама јер, они могу да имају децу, која би у том случају постала полусирочићи код нас нити породица, нити некакве установе, не припремају младе за глав- ни део живота у школи не постоји такав предмет они мисле да ће књижевност и проучавање дела љермонтова или њекра- сова довести човека до тога, да ће он схва- тити да је потребно да оснује породицу а то уопште није тако човека је створио бог, и створио га је као породицу речено је: „мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) ту је тачно описано, истина, символичким писмом, ја бих чак рекао хијероглифским, шта су то породица и брак а то се не зна, нико љу- дима не објашњава зато и породице трпе „бродоломе“ а мене много више занима, зашто само половина? zто је само прве године, а током следећих 10 година тај број се повећава до 80 процената – можда зато што живе далеко једно од другог, недостају једно другом, а затим се са радошћу састају или имају некакве те- шке задатке: да заврше факултет, на при- мер сву снагу усмеравају на то на соп- ствени породични живот обраћају мало пажње, просто живе као момак и девојка јак утицај родитеља и некакви споредни утицаји могу да утичу на младу породицу а можда су млади религиозни, то такође у неком степену може да заустави развод zми смо совјетски људи и васпитани смо у марксистичком систему погледа на породицу: она мора бити разрушена – а да би било као пре 100, 200, 300 го- дина и тако даље у историји, да се људи жене једанпут и да породица живи деце- нијама, потребно је да се вратимо на уче- ње главног предмета живота али ми смо совјетски људи шта је то совјетски чо- век? совјетски човек је васпитан у марк- систичком систему погледа на породицу маркс, енгелс и њихови руски „ученици“ су се залагали за рушење породице, да би функцију породице преузела на себе др- жава прави пример тога је „кућа на оба- ли“ тамо, у становима чак није ни пред- виђена кухиња, сви су морали да једу у заједничкој кухињи људи се спајају због заједничког живота, а морају да једу у за- једничкој кухињи! тако су се понашали и према породи- ци, најбитније је било испунити норму на послу и прослављали су жену-радницу, жену која остварује рекорде у производ- њи хероине солијалистичког рада! а у за- вршеном социјализму не може постојати породица рођено дете креће у јасле, затим у дечији вртић, потом у школу, пожељно 42 6 / 2016 у интернат, онда излази већ обрађени гра- ђанин који ће радити оно што му кажу ако је потребно – проћи ће пола земље да би дошао у неко тамо царство и радио тамо где нема становника ако је потреб- но држави – он ће прећи четрдесет врста и градиће бам (бајкало-амурска маги- страла) ако је потребно и у космос ће да лети полетети у космос је уопште педесе- то царство он се томе веома радује и сви му завиде, славе га и имитирају и деца су била тако усмерена било кога да сте тада питали – „хоћу да будем космонаут“, зато што дете види да таквог човека сви воле шта више, у породици дете нема када да добије љубав, оно само на кратко време долази кући, и тамо га грде за оцене, поне- кад га чак и бију, зато што родитељи мисле да се не испуњавају услови које је одреди- ла држава породица није била никакав ауторитет за децу, а са 13 година је само дечији ко- лектив у школи њима управљао, усмера- вао их и нема ничег чудног у томе што је павлик морозов „откуцао“ тату и деду: тако су га васпитали, он је тако схватио zпородица је икона свете тројице а данашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и бака – а породица мора бити постављена у народу на прво место! шта је то грађан- ство? грађанство сам ја: под један, као по- родични човек; под два, ја као отац; под три, ја као део свог осталог друштва у том окружењу у коме се крећем могу се по- јавити и свакакве асоцијације, клубови, партије то уопште није битно али, по- родица је икона свете тројице, тако је од- редио бог, који хоће да човек буде срећан а садашњи млади људи то нису видели ни код својих родитеља, ни код деда и ба- ка сви се вређају, свађају разне, страшне трагедије колико дечице страда због развода ро- дитеља! то је тако убиствена процедура ја у томе све време учествујем, и ако супру- жници желе да се некако помире, пома- жем многима од њих то је врло лако, зато што су све те противуречности необично смешне zповоди за развод? – да то је само боцкање две амбиције поводом охлађене „лажне каше“ просто је смешно људи нису способни да проник- ну у душу другог човека, нема ни најмање жртвености свако за себе хоће удобност и некакву раскош „хоћу то, хоћу то“ а други говори: „а ја хоћу то“ итд због тога се спајање двоје људи догађа чисто биолошки узраст, хормони – и они су се спојили зашто постоји брак код људи? за- то што је бог тако одредио а савремени људи, нажалост, су просто постали сиса- ри они се сједињују на неко кратко време, као животиње код неких птица чак по- стоје и брачни савези на неколико година – и ми их посматрамо са радошћу zсве почиње радосно: двоје иду код матичара, најсрећнији су, најбољи су једно за друго пријатно је гледати их, и учествовати у томе то је празник, он је заразан – то је заиста празник људи стоје на прагу огромног прекрасног врта, у коме би требало да живе, чију лепоту морају да одржавају и свакако да развијају да саде нове биљке, брину се за дрвеће, цвеће, ра- ђају децу, васпитавају их савремени чо- век не зна шта значи васпитати децу ја сам оснивач православне гимназије и на- ши прелепи родитељи – апсолутно право- славни – не знају како да васпитају децу! они мало знају шта би хтели, али не зна- ју како то да ураде да би се то остварило они не схватају да ништа у врту не расте само, само расте само у шуми или у по- љу али ако код животиња или корова све то ради мајка природа, код човека не ра- ди човеку је, да би одгајио клас пшенице, или ражи, или јечма, или јабуку, или ба- хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 43 нану у јужним земљама, потребно да уло- жи труд потребна је култивација, наука, много зноја, потребно је умеће да тргује- те са тим стварима само на тај начин! а деци је потребан још већи труд душе, ума, образовања потребно је да знамо све што говори наука о деци о њиховом здрављу, о њиховој психи родитељи морају то да знају zа какве уџбенике да читају у том смислу? – ја сам нешто читао о тој тематици практичар сам то што пишу, мени је, и ја са задовољством то препознајем, давно познато поштујем те радове, зато што се у њима налази бескрајно много прекрасних савета и опажања и јасно је да је добро ако их човек усвоји а ако није сагласан са нечим, није страшно чак и књига б спо- ка, коју сам читао, у потпуности пружа од- ређене услуге онима који се баве васпита- њем деце: садржи много савета о одгајању беба ја сам је са задовољством прочитао прво сам се смејао, али сам нешто приме- нио у пракси zданас многи парови не иду код матичара, већ живе заједно – изнајмљују стан или чак живе код родитеља имају прави „породични“ живот по чему се они разликују од оних који су венчани у општини? каква је разлика? јер и они исто тако живе, такође се радују, свађају – они добро знају да сада ни за шта не одговарају врло се пажљиво понашају јед- но према другоме, да би се како је могуће дуже продужило заједничко постојање, да не би, кад дође време да се промени сапут- ник или сапутница, имали паузу да се не би десила трагедија, да не би било досадно а промена сапутника се код нас назива „за- волела сам другог“ ту имамо удобност ко- ју човек тражи, сексуалну, душевну удоб- ност: имамо са ким да поразговарамо, да са неким одемо негде глупо је да она сама иде у позориште још глупље је у биоскопе да сама седи у кафићу и једе сладолед – та- кође где још иду млади људи, не знам у дискотекама се, судећи по кадровима које видиш, окупљају у некаквој маси група де- војчица, група дечака, вриште, покушавају да на сваки начин скрену пажњу на себе као роба све што могу да избаце напоље, избацују, шминкају се на сулуд начин и то се зове, као што ми је једна девојка ре- кла, „ратна шминка“ буквално иду у рат да освоје себи момка, коме се не дају никакви захтеви ако успе – добро је, ако не успе – у реду је она добија задовољство од своје младости и од тога што има момка да не би завидела другој зато што је човек – дру- штвена животиња и он све време посматра како други реагују шта ће маша рећи? не- ка клава зна да ја још нисам причала је да никоме нисам потребна, а ја сад имам дечка нема везе што је он грбав и без ноге, и што нема предњи зуб, ја ипак имам дечка и веома га волим zда ли је сама то измислила? – не, овде нема ничега измишљеног код ње се срце отвара као лала ово је све 44 6 / 2016 истина али то још није породица када почну несугласице, расправе, незадовољ- ства, све се то неко време трпи, све док чо- век не постави себи питање, било да је му- шкарац или жена: „а зашто је мени све то потребно?“ а неки од самог почетка гле- дају и са стране, и ако се јави било какав одговор: то се назива „јавила се некаква хемија“ или „осетила сам варнице“, и још некако, под један, и за параван, као пошла је у тоалет, а у ствари се радило о нечему сасвим другом, разменили су телефоне, и пошла је друга песма понекад паралелно, а потом: „извини, заволела сам другог“ да, ти парови о којима сте питали, жи- ве заједно, споља гледано је све у реду, све док им се не деси да се спотакну о нешто а мораће да уче о породичном животу видимо да је развода мање у трећем бра- ку, ако не постоји некаква патологија zту су искуство и узраст већ другачији – да, људи већ имају реално искуство породичног живота много знају мушка- рац се већ сусретао са женском психоло- гијом, а жена са мушком боље познају људе више знају шта хоће они неће, осим уколико се не ради о кадилаку са тракицама, изненада засновати породи- цу а ни то није главно од многих 30-го- дишњака сам слушао: „хоћу да имам бели аутомобил“ „ја хоћу“ она хоће тај кратки празник а после тако несрећног првог покушаја, после буде боље сви говоре да је брак чвршћи било би интересантно да добијемо потпуну статистику ја је немам, само из разговора са људима знам како бива, из онога што они причају или ево долазе и износе своје претен- зије ка животу, али најчешће човек ипак ништа није схватио, увек окривљује дру- гу страну има много људи који се не мо- гу научити а то што су им утувили од детињства, заправо у школи, их дави да је човек настао од мајмуна, да су сви мушкарци скотови, зато што је мама све време то понављала као што је римока- толичка црква све време понављала сво- јој пастви да су у русији сви православни шизматици, варвари, дивљаци, и то је то- лико ушло у цивилизацијски менталитет, да се не може искоренити хиљаду годи- на у свим црквама су сви свештеници го- ворили једно те исто у време када није било ни новина, ни телевизора то је већ менталитет zа у чему се налази узрок немогућности да се науче они, који не желе да уче на грешкама? – узрок је гордост зашто се труде да децу науче што је могуће раније? просто јер виде да је успешност учења ефектив- нија због тога што дете у 6–7 година још није гордо оно се још увек интересује, има велико поштовање према одрасли- ма према њима се опходи са пажњом, вером а већ касније је сасвим другачије обично школа руши жељу да се учи код људи потребна је спољашња мотиваци- ја или јак притисак од стране родитеља: „ти учи, не обраћај пажњу ни на шта ни на учитеље, ни на њихов однос према те- би, ни на односе са децом то није важно главно је, запамти: или ћеш цео живот дизати и спуштати рампу, или ћеш кон- струисати космичке бродове ако хоћеш ово друго, онда треба да се потрудиш, да претрпиш“ уколико постоји оваква мо- тивација са стране родитеља, онда је мо- гућа обука, а већина родитеља се не бави никаквим васпитањем деце, само вичу на њих када им сметају и онда не пости- жу успех – крај интервјуа у следећем броју – извор: мултимедијални блог протојереја дмитрија смирнова (dimitrysmirnovru/blog/cerkov-76288/) превод: душка здравковић, православна породица, септембар 2016 г хришћански брак и породица новембар / децембар 2016 45 ј едан топао јесењи дан провели смо у жичкој епархији, у селу бранчићи код љига, у пријатном друштву породице велимировић која веома ревнује за цр- кву христову место славне колубарске битке красе њиве, ливаде и баште, шумо- вити рајац и рудник, река љиг све оди- ше миром, нема градске вреве, и као што каже о сергиј булгаков: „на земљи нас на рај подсећа само ово двоје: пој птица и смех деце“, а управо смо то тамо слуша- ли старешина парохијског храма рођења св јована крститеља у љигу, о светолик марковић, о њима каже: „скромни су и задовољни оним што имају, и веома се труде да узрастају у хришћанским врли- нама то би требало да краси све хришћа- не, али, нажалост, није увек тако“ александар (35), вероучитељ, и јована (36) велимировић, домаћица, имају петоро деце михаило (10), гаврило (8), и ангели- на (6), су добили имена по ангелима, дими- трије (4) је рођен на св димитрија, а мали илија (четири месеца) јер је рођен после св илије и због миријевских успомена александре, какве су то „миријевске успомене“? александар: моји родитељи, миомир и милица, су се из околине уба преселили у београд, миријево, због посла ту смо ро- ђени и одмах крштени моја сестра весна и ја у храму св илије она је сада попадија, има четворо деце, тако да нас двоје мало поправљамо родитељско неангажовање миријевских успомена има пуно и све су везане за моје духовно узрастање и уцрко- вљење тако и наш илија доби име управо је то најважније питање: како вас је вера привела цркви? много је ви- ше оних који верују али нису црквени, јер радмила грујић вишедетне хришћанске породице породица велимировић 46 6 / 2016 не знају значај и смисао постојања цркве христове– кад сам уписао средњу елек- тротехничку школу „никола тесла“, већ од другог разреда почео сам да идем у цр- кву главни „кривац“ је била моја старија сестра весна такође, и мамини родитељи су били ревносни у молитви сећам се да смо недељом и празником, када се задеси- мо код њих на селу, читали заједно моли- тве пред славском иконом и кадили кућу ту сам научио „оче наш“ и неке кратке молитве пред спавање наша породица је имала традиционалну побожност, слави- ли смо крсну славу св козму и дамјана, једном годишње постили недељу дана на води и били на литургији да се причести- мо, али без исповести па и то мало ми је тада тешко падало али, моја сестра је прекинула такву традицију, почела је не- дељом редовно да иде на службу у нашу цркву св илије мене је увек питала хоћу ли и ја да не бих испао безбожник ишао сам, иако невољно убеђивала ме је да тре- ба да прочитам и неку верску књигу, а ја сам се изговарао да имам нешто прече да читам за школу једном ипак нисам могао да избегнем – катихизис од св владике николаја због истог презимена цела по- родица је почела да чита његове књиге толико ми се та књига свидела да сам тра- жио још нешто на ту тему ускоро, 1998 у великом посту долази и прва исповест, та- ко да сам постао верујући члан цркве, и од тада сам се трудио да живим по божијим заповестима, и ништа ме друго није зани- мало сем духовних књига, зато сам и упи- сао богословски факултет, стигао до треће године и онда се пребацио на богословски институт и завршио га истовремено сам радио као свештенички помоћник, про- давао боје за штампаче и пунио кетриџе, и тако остваривао мали приход у мири- јевској цркви смо ми млади заиста имали једну лепу заједницу волео сам појање и учио сам византијско појање у хору „мој- сије петровић“, код николе поп михајло- ва многи из те заједнице су данас свеште- ници широм наше лепе србије чак сам једно време жудео за монаштвом али, би шта би, мени је лепо и овако као породич- ном човеку кроз моје упознавање вере није било чуда, нити ми је требало, некако сам осећао да је вера у бога и живот по бо- гу једини прави живот и да наше битисање на земљи има једино смисао кроз заједни- цу са богом и другима овде на земљи која се наставља у вечности и професија ве- роучитеља ме приближава богу једно вре- вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 47 ме сам желео да будем свештеник, бог зна, можда једног дана јована: и ја сам рођена у београду, на звездари, од оца владимира и мајке олге имам брата радована и се- стру јелену, обоје живе у београду завр- шила сам средњу пољопривредну школу, смер цвећар-вртлар, и радила сам по ра- садницима чини ми се да сам целог жи- вота тражила господа и веровала у њега радовала бих се кад чујем да неко слави славу, јер тога у нашој кући није било, а притом смо брат и ја били некрштени во- лела сам да идем у цркву, да целивам ико- не, палим свеће и 2000, на моју велику радост, у својој 20 години сам крштена у цркви св марка у београду, у којој ми је и отац још као дете крштен то ми је био један од најрадоснијих дана у животу, иа- ко нисам знала шта постајем тим светим чином све време сам се смејала па ме је свештеник упитао због чега се смејем, ми- слећи да ме засмејавају драги људи који су дошли да поделимо радост, а ја кажем да сам сретна, да ми је лепо на то ми свеште- ник узврати: „само се смеј!“ од узбуђења сам и заборавила да платим црквену таксу за крштење! исто тако сам се и крштењу наше деце радовала после крштења, мно- го су ме привлачили манастири и прво ду- ховно путовање је било у манастир остр- ог затим сам више пута била у троноши, где ми је најстарија монахиња рекла: „ако хоћеш у манастир, нека, ако хоћеш да се удаш, да будеш права жена!“, и мало је фалило да останем у кончуљу сам дуже боравила, где су биле младе монахиње и мати катарина тако ме пут одвео и у див- ни манастир црна река, ка о браниславу, који ми је пуно помогао да уз благослове, исповест и молитву господ зацели моје душевне ране после крштења, ишла сам редовно у цркву св стефана дечанског у железнику, где сам певала у хору, а во- лела сам да одем на литургију и у цркву св трифуна, код блаженопочившег проте дејана дејановића, где пева цела црква ту сам често плакала и напајала се благода- ћу, и видела доста вишедетних породица како се сви причешћују тад сам схватила да сам део цркве, да јој припадам а тек откриће да смо сви једно у христу! нема разлике у годинама, нема значаја ко је му- шко, а ко женско кад си у светињи на мо- литви са истомишљеницима то је за мене било највеће чудо и највећа утеха слава богу на свему! а како сте се упознали вас двоје и шта вас је зближило? александар: оно за чим смо чезнули – манастир упознали смо се у манасти- ру црна река, и ту смо се само после три месеца познанства венчали на литурги- ји, у капели св симеона богопримца, 18 септембра 2005, на празник посвећен св захарију и јелисавети тада нам је обома био духовник о бранислав перановић ту смо се сретали, а и неколико пута у бео- граду брак сам схватао као велику свети- њу и приступио му са чврстим убеђењем „једном за цео живот“, јер сам већ годи- нама био у цркви, студирао сам тада на богословском факултету јована: сећам се занимљивих догађаја кад смо били за- једно у тој дивној светињи аца би често долазио са дејаном, нашим садашњим ку- мом који је свештеник, и често бисмо бо­ 48 6 / 2016 равили у капели на молитви волела сам да будем са њима, никад не помишљајући на нешто више између аце и мене такође је незабораван заједнички повратак ауто- бусом за београд из црне реке, обилазак косовских манастира, соколице и бањске, слава у љигу и брање кантариона на рајцу, дани проведени у кадиној луци и у расад- нику биосан, где сам радила и, наравно, како сам могла да заборавим, вожња ста- рим белим голфом да, и ја сам озбиљно браку приступила, свесна да дајемо важне завете може ли се живети од једне плате? александар: неколико година смо га- јили црне руске романовске овце, касније почели са пчелама, а пре тога сам почео да пописујем струју са доласком у љиг, до- био сам посао као појац у цркви уз сим- боличан хонорар веронауку предајем са непуном радном нормом (90%) у 11 исту- рених одељења, која припадају трима ма- тичним школама у три различите општи- не (можда сам и рекордер по том питању у србији), и ту једино имам радног стажа око шест година примамо дечји додатак за четворо старијих, а за овог најмањег са- мо једнократна помоћ од општине успе- вамо некако да се уклопимо у свакодневне трошкове ранијих година било је бесплат- них уџбеника, али сада тога нема јована: доста нам помажу свекар и свекрва, који дуже време живе у околини уба, у селу црвена јабука, на имању ациног оца, ша- љу нам воће и поврће које сами призводе, јаја и живинско месо чули смо да сте као вероучитељ код ђака стекли велико поверење и симпатије, па су вам и надимак наденули колико верона- ука значи вама а колико ђацима, и какав значај уопште има у школи као образовној установи? александар: да, деца ме зову „учитељ веро“ тако ме је прозвао један дечак а остали су прихватили трудим се да деца активно учествују на часу по томе што постављају многа питања видим да их то занима па причамо о томе и желим да их тако заинтересујем за цркву, а не само да пренесем сувопарно знање веронаука, пре свега, васпитава зато што „образује по образу христовом“, како каже св влади- ка николај, и много значи деци, али пре- ко њих и родитељима, а то често чујем од њих нажалост, данас је општи проблем да деца мало читају и тешко их је приволети јер су од малена навикнута на видео игри- це и лакше примају слике него текст како сачувати брак од негативних и не- хришћанских утицаја?– приступити бра- ку из искрених и правих намера ако се двоје искрено воле, деца су дар божији и доприносе породичној срећи и љубави ако се деси да немају дар деце, опет би требали бити срећни јер имају једно дру- го сам циљ брака и нису деца него узра- стање у христу и заједничко спасавање у овом животу деца ће одрасти, разићи се својим путем и опет ће остати њих двоје зато је битна љубав, она не пролази као заљубљеност и почетна опчињеност него расте, а да би расла треба је неговати кроз жртву, разумевање, пажњу супружнику увек прво, па тек онда нама, мада већина нас је одгајана на начин прво себи па он- да другима, и врло често нам тај егоизам смета у породичној срећи, нема разумева- остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само рекла – „нестајемо“ вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 49 ња ни жртве па произилазе свађе делима показујмо љубав урадимо некад нешто да помогнемо иако смо уморни, заокупљени нечим другим или нас једноставно мрзи због лењости, прећутимо нешто што нам је засметало ако волимо, осетићемо сами кад, како и шта и похвале су битне де- ци дозирано, али увек да знају да је и то што добро ураде уз помоћ божију и божи- ји дар, а не да им потпирујемо гордост и егоизам међу супружницима лепе речи и похвале су увек добродошле, мада сам ја прилично шкрт на томе, али речи без дела су ништа равноправност полова је „нор- малан“ производ обезбоженог друштва што се људи више удаљују од бога, то се више њихова правила и закони удаљују од оног правог и смисленог у некој фирми, рецимо, нема једнакости, зна се ко шта ра- ди и ко је одговоран за шта и ко је глав- нокомандујући тако и у браку, свако има своју улогу и своју одговорност наравно, може доћи до злоупотребе положаја, али ако је љубав главна водиља онда ће бити хармонија деца ће видети да мајка са љу- бављу слуша оца, па ће и деца са љубављу слушати и оца и мајку, знаће шта је ауто- ритет између осталог, зато и има често разведених бракова јер су данашњи су- пружници одгајани у породицама где је била та „равноправност“, и онда не знају своје место у породици него хоће свако по своме мада, некад сам виђао бракове где су се улоге замениле и то некако функци- онише, бар споља гледано јована: волим да нагласим да ми је главно занимање до- маћица заборављено, али је најлепше у браку, како кажу, договор кућу гради тре- ба супружници да се чују, али треба да се зна ко је глава куће то је битно, нарочито због деце љубави никад није доста, сва- ка пажња прија, лепа реч, похвала, и дубок поглед, а понекад и цветић је ли рађање подвиг или беспотребно мучење? да ли се спасавамо рађањем? јована: мислим да смо доста сиромашни као народ баш зато што не рађамо децу и не улажемо у њих сад кад сам се порађа- ла, остала ми је упечатљива реакција једне дивне бабице, кад сам јој причала о лошем искуству са докторком која ме је грдила што рађам толико деце, бабица је само ре- кла – „нестајемо“ то је одговор на стање у држави мора да се промени свест о томе да је нормално и природно господ жену ство- рио да рађа децу, да то није никакав под- виг него начин живота, пре свега, цркве- ни мислим да се најбољи одговор на ово питање показује у документарцу „тврђава“ некада су нам породице биле пуне деце, ра- ђале су мајке , па се није спомињао подвиг емисија на радију светигора говори о тим дивним и храбрим мајкама кад чујем жи- тије мајке св николаја велимировића или мајке оца харитона, ја се постидим како је то некад било здраво и чисто, и доста те- шко, такве су биле животне околности! ово није узалуд, јер већ сад осећамо сми- сао и радост овог животног пута у браку се стално смиравам и изнова се учим сми- рењу колико пута желим нешто па не мо- же, мислим да је најбоље, а муж се не слаже понављам, најбоље испадне кад се чујемо у чему је суштина хришћанског васпи- тања деце? александар: суштина хришћанског вас- питања је управо да децу васпитамо да бу­ 50 6 / 2016 ду добри хришћани ако то постану, онда ће бити и добри људи, добри радници, до- бри очеви и мајке, добри монаси и монахи- ње, или било шта друго што одаберу знају- ћи да им је бог творац и отац, и схватајући да све што имају њему дугују, са страхопо- штовањем ће се односити према његовим даровима лични пример и много молитве за децу, јер често ми не разумемо децу или она нас, али зато је обраћање светитељима, мајци божијој и богу ту да нас уразуми брига о деци, за дечје душе на првом ме- сту, а потом за тело објашњавати им шта је лоше, а шта добро и чим довољно стасају укључивати их у рад и нешто смислено да знају да се треба потрудити око јела и одела и крова над главом још као основац сам радуцкао неке послиће који су ми доноси- ли џепарац, сећам се да сам поправљао по- кидане огрлице маминим колегиницама, а у седмом разреду сам прао шофершајбне возила на бензинској пумпи јована: нај- важније је код деце развити љубав према богу и ближњима и да воле цркву некад кад говорим деци да уђу у цркву, кажем да улазимо у „кућу“ и јесте црква наша кућа битно је да деца усвоје правилан систем вредности, зато са њима треба проводити пуно времена, треба се играти, пуно при- чати, то све остаје за цео живот треба их и учити молитви, коју ће касније сами да изграђују, и раду од малена велика је гре- шка то да родитељи свесно или несвесно уче децу нераду, или раде уместо њих, или бирају нека лагодна или чак неморална за- нимања где се лако зарађује понекад се деца школују годинама и тако им прође младост све је више паметних и учених, а све мање вредних и радних за мушку де- цу некако и да разумем то дуго школовање, ако већ имају афинитета, али кад ће девој- ка бити мајка док заврши све те школе, а после ствара каријеру, и прво дете дође на ред тек у тридесетој имате два ђака како уче? да ли се баве додатним активностима, спортом, умет- ношћу? колико читају? александар: деца нам иду у школу у бранчићима, истурено одељење ош „са- ва керковић“ из љига михаило је четвр- ти разред, гаврило други и ангелина је предшколац добро уче, али им мало тре- ба подстрека за домаћи и вежбање воле веронауку коју им одскора предаје тата, а раније су имали другог вероучитеља со- лидно цртају, за певање имају добар слух воле фудбал и кошарку, да возе бицикл, али за сада ништа не тренирају јована: трудимо се да стекну добре навике чита- ју старијем лакше иде док се млађи још увек бори, али напредује а воле и ком- пјутер, то просто мами децу око свега се договарамо колико молитва доприноси побољшању вашег живота?– молитва би сваком хри- шћанину требала да буде на првом месту али ми често по слабости заборављамо на разговор са богом и сетимо се молитве кад нас снађу невоље, тако да се испуња- вају оне речи „без невоље нема богомоље“ неки минимум који би хришћанин тре- бало да испуњава јесу вечерње и јутарње молитве, читање светог писма и одлазак на литургију недељом и празником било би лепо, ако смо у могућности, да идемо и вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 51 на јутрење и вечерње или бар на бденије уочи празника и недеље док смо живе- ли у миријеву, ишао сам свакодневно на богослужења у цркву св илије, певао за певницом и научио богослужбени типик веома је лепо кад човек живи литургијски сва деца иду са нама на литургију, иду са радошћу, чак им некад припретимо да не- ћемо да их водимо кад нису добри има доста деце код нас у храму тако да им је веома занимљиво и после литургије, па доста времена проведемо у дружењу код храма кући се заједно помолимо пред спавање и отпевамо тропар св козми и дамјану или неки други ако је празник двојица старијих имају молитвенике и самостално читуцкају по мало не опте- рећујемо их превише, понекад их подсе- тимо јована: деци причамо о молитви, а воле и духовне књиге за децу да читају нпр: прича о аљоши, тајна тројице му- драца, кад су свети били мали и др битна је духовност драго ми је да деца воле да иду у цркву, они схватају и уочавају раз- лику између својих вршњака који не иду често у цркву многе људе вишедетност асоцира на сиромаштво тога се плаше и планира- ју рађање како их охрабрити? руска по- словица каже: кад је у породици слога, не треба и богатство– нису деца баш толи- ки трошак захтевају времена и пажње, али њима не треба много да буду срећни из личног искуства знам доста вишедет- них породица које нису сиромашне; опет знам и сиромашне породице које имају једно, двоје деце зар је материјално нај- битније? како су живели наши стари за време рата и пре рата, а тад је била пуна кућа деце и старијих а само једна просто- рија, па кад син стаса за женидбу, ожени се и доведе младу а данас, за свако дете по једна кућа или бар по један спрат кад сам се оженио нисам имао сталан посао, ни факултет нисам био завршио, па шта нам је фалило, никад нисмо били гладни ни жедни, одећу за децу су давали и по- знати и непознати, чак су се извињавали и пажљиво питали да ли бисмо узели, да нас не увреде бог увек даје, ако се брине о цвету како неће о детету? сетим се и речи на неком предавању мога професора, про- те драгана милина, поводом његове деце: „ко је дао зубе, даће и за зубе“ тако деца одрастају у боље људе, науче се да деле и није им битно да ли је нешто ново и сјај- но више пута су ми се старији људи по- верили да су погрешили што нису родили више деце од малена уче нас уживању и зато се тешко одлучујемо и на мала одри- цања сматрам да је рађање и чин родо- љубља, у чему смо много подбацили они- ма који се двоуме, поручио бих: богата је наша србија и неће нико остати гладан учинимо је још богатијом, искористимо тај најдрагоценији дар да будемо родите- љи док нам време и младост дозвољавају, имаћемо времена и за себе, на крају краје- ва, вечност нема краја јована: свиђа ми се та руска пословица тиме је све речено где је слога, ту је љубав богатство, а свако дете је умножена љубав и посебан је бла- гослов кад их је више захвална сам богу на његовој великој милости и овом див- ном дару али, ретко коме, од људи који 52 6 / 2016 ме познају, би био осмех на лицу кад спо- менем да бих још деце и после свега што смо прошли могу само да кажем да бих волела да нас буде још све је могуће оно- ме ко се узда у господа и верује зар смемо заборавити да је господ наредио: рађајте се и множите се? је ли сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? – сваки порођај је при- ча за себе није свеједно, и није као по књи- гама мој први порођај је био природан и сваком бих пожелела такав и други је био солидан и природан док је код трећег мо- рао хитан царски рез четврти је био при- родан са малим компликацијама, а код овог петог први пут проблем у трудноћи, да би порођај био без проблема све се то забо- рави, а деца остају, као и та дивна сећања док су били у стомаку посебан благослов је дојење не знам са чиме бих упоредила тај начин дивне везе између мајке и детета хвала богу, сву сам децу дојила да ли знате још неке вишедетне поро- дице и да ли се са њима дружите?– први нам је узор наш свештеник о светолик са својих петоро деце, онда његов брат урош марковић са четворо, моја сестра весна са четворо, карагановићи из љига са петоро, па породице о којима смо чи- тали у мисионару – савићи из сурчина са шесторо, ристановићи из шиљаковца са петоро, сада плус два близанца у сто- маку вероватно сам неког и заборавио, нека не замере јована: код нас у цркви има доста деце и диван је осећај видети их заједно како узрастају у господу, пре- лепо је видети колону деце на причешћу да су жива и здрава, да их бог чува, и богу нашем слава! да не заборавимо на децу она се вео- ма радују гостима кажу да воле да пева- ју зато нам је ангелина отпевала „све- ти сава србе воли“, а сви заједно песму „српска плетеница“ баш као мали славу- ји, а осмех им је стално на лицу како ре- че о сергиј булгаков – то нас подсећа на земаљски рај  јелена јонић светиње свете земље каср-ал­-јахуд на реци јордан је место на коме су израелци прешли реку јордан и ушли у земљу ханаан на истом овом месту је јован крститељ кр- стио исуса (мт 3, 13) „тада дође исус из галилеје да га крсти јован“ (мт 3, 16) „и чим га јован крстише, отвори се небо и дух божји у облику голуба се спусти на исуса, који засија“ (јн 1, 28) царица јелена по доласку у свету зе- мљу подиже храм христовог васкрсења, храм свете тројице и храм светог јованa крститеља на реци јордан око 324 г ма- настир светог јована крститеља су ка- сније, током 4 и 5 века ромејски цареви обнављали и даривали великим метоси- ма своју коначну архитектонску форму након рушења од стране асираца добија до 628 и сматра се најстаријим манасти- ром јудејске пустиње од самог почетка свог постојања манастир постаје главно стециште свих ходочасника који походе свету земљу у циљу да се крсте у реци јордан иначе је познато да су још у 2 ве- ку први хришћани долази на реку јордан вишедетне хришћанске породице новембар / децембар 2016 53 ради крштења, а затим су преко галилеје и назарета одлазили у јерусалим, на гол- готу и христов гроб већи број монашких насеобина се јавља крајем 4 века, изгра- ђују се мањи манастири, скитови, келије највећи манастир међу њима је био ма- настир светог јована крститеља мана- стир руше персијанци у 8 веку, а на ње- говим темељима ниче нови храм у време крсташа 1128 г око 1140 манастир бива оштећен у јаком земљотресу, па га ро- мејски цар михајло комнин (1143–1180) обнавља потом манастир разарају зе- мљотреси 1166, 1168 и 1170 након ко- јих се није више могао у потпуности да обнови манастир је напуштен средином 15 века када га учестало харају арапи у 19 веку број ходочасника поново расте, али 1927 у јаком земљотресу манастир светог јована бива јако оштећен јеруса- лимска патријаршија га поправља исте године, а обнавља 1954 када га поново отвара за службе и ходочаснике 1967 на- кон шестодневног рата, израелска војска доспева до реке јордан и на њој утврђу- је границу новог израела према јордану место крштења исуса христа постаје за- брањена војна зона, и до манастира све- тог јована се могло само за време ускрса манастир је због новонасталих ситуаци- ја затворен, а јерусалимска патријаршија је изградила нови храм светог јована, на левој обали реке јордан, у јордану неда- леко од старог манастира, ван војне зоне нови храм је данас активан, преко целе године доступан ходочасницима и место је где се врше крштења у реци јордан  аутор је један од уредника сајта svetazemljainfo јордан и манастир светог јована крститеља на овом месту је јован крститељ крстио господа исуса христа 54 6 / 2016 манастир кутлумуш први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачније из 1169 године немања јонић светиње свете горе манастир кутлумуш се налази на свега пет минута од центра кареје, тј од протатског храма према југозападу овај манастир је на шестом месту у светогорској хијерар- хији манастира први писани трагови о манастиру кутлумуш датирају из 12 века, тачни- је из 1169 године, а претпоставља се да је постојао и раније сматра се да је оснивач манастира био један покрште- ник из малоазијске династије селџука, тј потомак поглавара кутлумуша i ко- ји је умро 1063 године тај манастир је био малих димензија и окружавало га је пар монашких келија крајем 12 ве- ка византијски цар алексије комнин финансијски помаже обнову и проши- рење манастира наредна два века ма- настир кутлумуш дели судбину других светогорских манастира чини га мало братство које полако увећава економи- ју манастира и изграђује по коју келију у близини нису га заобишли ни наср- таји каталонских разбојника који га у више наврата пљачкају међутим, сва- ки пут се након похаре разбојника мо- наси враћају манастиру да би му крајем 13 века светогорска епистасија доде- лила запустеле манастире: св илију, ставроникиту, анапавсу и филаделф да се о њима монаси брину и обнове њихове економије велику улогу у об- нови манастира кутлумуш имао je мо- нах харитон, родом са острва имбра, по коме се и данас овај манастир на- зива харитонов манастир овај монах је често путовао у угровлахију, чије је владаре заинтересовао за обнову ку- тлумуша, нарочито јована владислава који је владао од 1364–1374 године и који је више пута у новцу даровао ма- настир тако је кутлумуш обновљен и утврђен великим зидинама, добио је трпезарију, куле и пристаниште мона- си из угровлахије почели су да га на- стањују у великом броју игуман хари- тон је постао митрополит угровлашке, али је остао на игуманском месту и кратко био прот свете горе док је игу- ман харитон био у угровлахији на ме- сту митролопита, њега је у манастиру замењивао мелхиседек манастир кутлумуш је 1393 г као патријаршијски манастир прогласио патријарх антоније, у том периоду је ромејски суверенитет над светом го- ром био привремено прекинут, а кон- стантин драгаш је узео на себе да буде његов покровитељ братство манасти- ра је знатно бројчано ојачало, економи- ја је била велика, а идиоритмијски жи- вот монаха се и даље спроводио почетком 15 века латини поново пљачкају манастир, да би ускраћива- њем финансијске помоћи византијског цара константина драгаша, због пада ромејске владавине над светом гором новембар / децембар 2016 55 1424 г манастир потпуно запустео због исељавања 1480 године у тако запу- стели манастир влашки монаси га по- ново насељавају уз финансијску помоћ влашких владара, када га називају и лавром румунских земаља 1497 г ма- настир бива тешко оштећен у пожару и румунски монаси га полако напушта- ју, да би 1515 године поново прешао у грчке руке и од тада манастир поново оживљава, обнавља се и добија шесто место у светогорској хијерархији кутлумуш је у потоњим вековима више пута страдао у пожарима (1497, 1769, 1857, 1870) али је успевао да се опорави вратио се општежићу још 1856, једним сигилијем патријарха ки- рила vii манастир има облик правилног че- твороугаоника у чијем средишњем делу се налази петоугаона главна црква - ка- толикон посвећен преображењу господ- њем (6 август) храм је украшен позла- ћеним иконостасом у дуборезу, а под је у читавом храму покривен мермерним плочама довршен је 1540 године и са- чуване су фреске из тог времена године 1773 дозидан је у име пресвете бого- родице акатистне (фовера простасиа – страшна заступница), и у њему се нала- зи истоимена икона икона је насликана на несагоривом дрвету и припада типу перивлепте тихвинске пркосила је на- падима турака, а једном је на волшебан начин заштитила манастир од турске на- језде око ове иконе су представљени сви пророци и читав акатист на северној страни храма, споља, сахрањен је алек- сандријски патријарх матеј који је и сам био монах овог манастира 1775 године поред католикона, у манастиру по- стоји још четири параклиса, а у близи- ни манастира још три ризница манастира је прилично бога- та литургијским сасудима, крстовима, одеждама реликвијар има око две сто- тине делова моштију седамдесет свети- теља и мученика од којих: мошти стопа- ла праведнице ане, мајке богородице; мошти светог григорија богослова, мо- шти главе мученице анастасије, мошти великомученика пантелејмона, мошти евстатија плакиде, мошти преподоб- ног алипија поред моштију пажњу за­ 56 6 / 2016 вређују и честице животворног крста господњег у библиотеци се чува око седам стоти- на рукописа, од којих је стотина на пер- гаменту и око 3500 књига због близине кареје кутлумуш има посебне односе с протатом обичај је да се на велики по- недељак протатска икона достојно јест однесе у манастир ради благослова, док истог дана, вечерње у протатској цркви служе калуђери из кутлумуша обичај налаже и да се кутлумушка икона стра- шне заступнице наредног дана свечано пронесе улицама кареје кутлумушу припада оближњи скит св пантелејмона, осамнаест околних келија, као и три пустињачке испосни- це у капсали данас братство манастира кутлумуш броји око педесет монаха  аутор је уредник сајта hilandarinfo друга особина која чини апостоле послушним оруђем у рукама го- сподњим представља безгранично поверење у њега обични људи би се си- гурно успротивили господњем захтеву да се предају хлебови: „ништа од тога неће бити добро: хлеба је исувише мало и сви ће остати гладни! хајде, макар да ми буде- мо сити!“ и наравно, погрешили би у сво- јим прорачунима управо би се догодило обрнуто: са својим тврдичлуком би и они сами остали гладни, јер пет хлебова чак и за малу групу од дванаест ученика било је потпуно недовољно, а не би нахранили ни друге међутим, апостоли су се надали на свог великог учитеља они још не знају шта он жели да уради, али када он захтева да се принесу хлеб и риба, они су већ уверени да ће он својом чудотворном силом коју је не једном показао пред њима успети да на- храни све њихова нада се оправдава! ова нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности задатке са којима ту треба радити тако су велики, опширни и разно- врсни да је њихово решавање сопственим силама немогуће пришавши им ближе и оценивши сву њихову тежину, могло би се упасти у потпуно униније (чамотињу) због свести о својој немоћи да нема наде која оживљава! једино она подржава енер- гију и чини могућим свако велико дело нада не постиђује (рим 5, 5) ето, срцу прилазе страсти, њихова снага је велика, тешко је задржати се, не преда- ти им се говори тада: „савлађују ме стра- сти владико, али ме сам заступи и спаси, спасе мој од младости моје непријатељ ме искушава, сластима ме пали; ја се на- дам на тебе, господе, победићу ово“ да, у богу се смири, душо моја; јер је у њему нада на велики понедељак протатска икона „достојно јест“ носи се у манастир кутлумуш ради благослова превод са руског: станоје станковић светиње свете горе идите и научите све наро де новембар / децембар 2016 57 моја он је град мој и спасење моје, уточи- ште моје, нећу посрнути богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристани- ште мени је у богу народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце сво- је; бог је наше уточиште (пс 62, 5–8) какве год би тешкоће и искушења стаја- ли на вашем путу уздајте се у господа, ве- рујте да ако вам је он дао неко дело, даће вам и силе које су неопходне да се то де- ло изврши господ пази на све оне који га призивају у потреби и невидљиво им по- маже дуго чеках господа, и саже се к мени, и чу вику моју извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје благо ономе који на господа ставља надање своје (пс 40, 1–24) истина, дешавају се у животу хришћа- нина тренуци неутешне жалости и боле- сти у којој се и чини да те је господ пот- пуно одбацио и напустио, јер у души нема ни најмањег осећања присуства божијег; дешавају се околности толико тешке да се чине безизлазним; понекада су разјарени таласи буре света тако свирепи, да се чи- ни да још само један трен – и потопиће те и разориће до темеља дело над којим си се трудио а помоћи нема, господ чека и ипак, надај се! надај се до последњег трена господ ви- ди и твоју жалост и тежину твог положаја помоћ може доћи у последњем тренутку исус принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према вит- саиди док он отпусти народ и раставши свети василије кинешемски: „нада на христа и његову божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ надај се до последњег трена господ види и твоју жалост и тежину твог положаја идите и научите све наро де 58 6 / 2016 се са њима, отиде на гору да се помоли и кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну (мк 6, 45–47) господ своје служитеље понекада пре- пушта њима самима понекада се чини да се он удаљује од њих, оставља их у уса- мљености, без помоћи међутим, тако се само чини он не скида са њих брижни поглед пун љубави и увек је спреман да до- ђе и помогне и видје их како се муче ве- слајући, јер им бијаше противан вјетар и око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе (мк 6, 48) он чека да се човек, савладаван та- ласима, обрати њему и призове га и на крају, кроз хучање и звиждање буре, када побеснела пучина прети пропашћу, чују се тихе, утешне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! и уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша (мк 6, 50–51) нећемо забора- вити овај догађај у питању је сам живот када бура непријатељства и мржње подигне таласе над вашом главом претећи да вас прогута, када ху- ка и звижда дивље злобе постају заглушујући, када се са праском руше ваши планови и као тру- ле навоје прете да покидају све ваше планове, када силе већ нестају и кормило већ кли- зи из ваше ослабеле руке, сетите се онда да господ гледа на вас, није вас заборавио са ватреном мо- литвом га призо- вите и чућете ти- хе, нежне речи: не бојте се, ја сам, не плашите се! он ће ући код вас у лађу и ветар ће утихнути зашто господ до- пушта такве тре- нутке искушења и привремене напу- штености? они су нам неопходни, да бисмо оснажили на- ше силе, нашу веру, нашу наду, да бисмо васпитали своју самосталност и чврстину у борби да ли сте видели како мајка учи своје дете да хода? на почетку га придр- жава, учи га да корача ножицама, а затим га оставља близу столице, удаљава се на три корака и зове малишану је страшно нема подршке треба да остави столицу и да направи самостално три корака цела три корака! истина, мама је близу ако се спотакнеш, она ће истог трена ухватити и неће дати да се јако удари али три корака! читав бездан! малишан се двоуми у неод- лучности али досадно му је да само стоји а мама зове треба ићи до ње тихо иско- рачује једном ногом секунда колебања затим одједном страшан напор, два неси- гурна, брза-брза спотицајућа корака и ма- лишан се раширених руку баца у мамино наручје! каква радост! какво усхићење! тако и господ, попут мајке пуне љубави, учи своју децу њима је по- требно да понекада остану сами, да би били приморани да уложе по- требан напор, науче се да се чвр- сто држе на ногама и сопственом снагом ходају животним стаза- ма ка богу бурама и привре- меним напуштањем се душа оснажује са хришћанском на- дом је нераскидиво по- везано и хришћан- ско послушање које су апостоли такође показали у јеванђелској причи, оно је неопходн о за свако ве- лико дело као услов за добијање божанске п о м о ћ и предај го- идите и научите све народе св василије кинешевски (фото: drevo-inforu) новембар / децембар 2016 59 споду пут свој, и уздај се у њега, он ће учи- нити и извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне ослони се на господа, и чекај га (пс 37, 5–7) овако учи пророк давид да би имао право да се на- даш на помоћ божију, потребно је да му се предаш у послушању једино дела која су сагласна са вољом божијом и његовим заповестима, имају његову помоћ господ не може да помогне човеку тамо где човек нарушава његову вољу и законе, делују- ћи самовољно обрнуто, што је потпуни- је послушање, тим је сигурнија и моћни- ја божанска помоћ и подршка међутим, није само зато потребно послушање хри- шћанском делатнику, из разлога што при- влачи подршку божије силе његовом делу оно је потребно и психолошки самовољна делатност човека који го- ри религиозном ревношћу, али који тра- жи утврђење својих планова у себи а не у вољи божијој обично води до демонске обмане или до фанатизма ђаво често користи такве људе да би разорио дело божије користећи се тиме што човек це- лим својим срцем не тражи вољу божи- је као највиши закон за своју делатност, кушач почиње да му нашаптава циљеве и пројекте који су наочиглед добри, али у чијој се делатности крије покварена за- мисао да се дело доведе до пропасти ако човек тражи мотиве за своју делатност у себи самоме, онда обично прихвата ова ђаволска нашаптавања за своје сопстве- не мисли и осећања, прати их и упропа- шћује и дело и често и себе самога једино спасење од ове опасности је у искреном трагању воље божије и безусловном пот- чињењу овој вољи изузетно је потребно и корисно послуша- ње у периодима неуспеха и разочарења без њега се у души појављује униније, када чо- век види да плод његових напора, понекада тешких и дугих, пропадају без трага ова- кво униније није могуће у души послушној која се потпуно поверава вољи божијој чврсто знајући да живот представља веч- ну борбу добра и зла и да плодови ове бор- бе јесу потпуно у рукама божијим, човек, предан вољи божијој и у пропадању својих планова и резултата својих напора види та- кође једну од безбројних епизода ове борбе у којој се показује сила божија ако његово дело постигне неуспех, онда за њега то зна- чи да то дело или није угодно богу или ни- је учињено онако како треба или, на крају, да је разорено допуштењем божијим да би се испитала и ојачала његова верност богу у свим таквим случајевима он може само да захваљује богу за горчину и униније ту места нема „обавезе су твоје, а последице – божије“, рекао је један древни мудрац при таквом схватању послушања увек се може бити делатан и остати спокојан дакле, када на се вашем хришћанском путу појављују велики и тешки задаци, који су на први поглед несавладиви, који притискају малодушношћу и сумњом, та- да предајте себе господу исусу христу са потпуним поверењем, послушањем, са- мопожртвовањем и видећете да се у ње- говим рукама ваши таленти, силе и спо- собности умножавају без границе, као што су се умножили пет малих хлебова, а тешкоће ће бити побеђене  свети василије кинешемски, беседе на јеванђеље по марку, тумачење 6 главе: поука онима који се припремају за мисију извор: святитель епископ василий кинешемский, „беседы на евангелие от марка“ толкование на 6 главу назидание приготовляющимся к миссии са хришћанском надом је нераскидиво повезано и хришћанско послушање 60 6 / 2016 1 шта је била ваша лична мотивација да се укључите у мисионарски рад? – постао сам православни хришћа- нин пре 20 година, након дугог траже- ња истине нашег живота био сам веома благодаран када ми је господ показао своју истинску цркву, православну цр- кву, стога сам одлучио да допринесем превођењем и издавачком делатношћу како би то помогло другима да пронађу или спознају истину 2 шта су, по вашем мишљењу, најважније карактеристике православних мисионара? – најважнија карактеристика мора бити љубав – љубав према богу и бли- жњима, љубав према истини, љубав пре- ма православној цркви затим мора да поседује истрајност и дисциплину, као и спремност на личну жртву 3 на шта треба посебно да обратимо пажњу кад је у питању мисионарски рад за цркву? – не би требало да се осећамо сувише „важним“ када обављамо ову врсту де- латности то није наш лично труд, већ је то служба; то је дело самог бога, а ми нисмо ништа друго осим следбеника та- ко да, ако се суочавамо с неуспехом или недовољно успеха (по нашем мишљењу), не треба да будемо превише разочарани или обесхрабрени јер смо ми само „не- потребне слуге“ (лука 17, 10) главни по- сао увек обавља сам свети дух 4 шта разликује успешну од неуспешну мисије? – ово је тешко питање мислим да ово не можемо да одредимо ми сами у односу на наш рад, већ је могуће кроз сагледава- ње мисионарског рада са дистанце када људи долазе у цркву, када се крсте, ка- да су ангажовани у цркви, када се граде манастири и цркве, када се православне десет питања за православног мисионара јо­ха­нес волф православни мисионар у немачкој и преводилац дела владике николаја на немачки језик у овом броју одговара: десет питања за православног мисионара новембар / децембар 2016 61 књиге преводе, дистрибуирају и чита- ју, када имамо недељне школе и устано- вљену веронауку, када се понашање љу- ди мења на боље итд - онда можемо да претпоставимо да је мисионарски рад био успешан 5 који мисионарски пројекат православне цркве данас бисте поменули као добар пример? – прво бих поменуо братство св гер- мана аласког у америци, које је за ме- не лично било веома важно затим неке православне веб-сајтове (будући да ин- тернет игра прилично важну улогу данас у православној мисији), нпр у србији „пројекат растко“, у русији „bogoslov ru,“ у грчкој „pemptousia gr“, у немачкој „оrthpedia de“ и многи други, који нуде потребне информације и изворе за оне који траже такође, постоји и много при- мера труда одређених особа 6 како бисте унапредили мисионарски рад у 21 веку? – прво треба да унапредимо себе у нашем односу према богу, истини, цр- кви и нашим ближњима св јустин ће- лијски говори о „унутрашњој мисији цркве“ то је први задатак када је цр- ква учвршћена у истини, може да шири истину сопственим примером посебан циљ за 21 век јесте да одговоримо на изазове овог времена: да дамо одговоре на одговарајући начин, а да притом не изневеримо истину добар пример за ово су дела митрополита нафпактоса јеротеја (влахоса), која су преведена на многе језике и од помоћи су многим љу- дима, зато што он представља истинску православну духовност на приступачан начин савременим људима 7 какве су ваше препоруке за унутрашњу мисију у односу на спољашњу? – постоје различита поља или подруч- ја мисије: а) унутрашња мисија нас са- мих – духовни рат унутар сваког од нас, који почиње прочишћењем и активним учествовањем у тајнама и животу цр- кве, молитвом, постом итд; б) пажљива мисија у нашем непосредном окружењу: партнери, породица, пријатељи, ако по- стоји могућност за ово; в) унутрашња мисија цркве од стране епископа, све- штеника, теолога, ангажованих лаи- ка, како би се побољшао духовни ниво чланова цркве; г) посебни мисионарски пројекти, нпр превођење и издавање књига, држање предавања, презентаци- ја, радионица, семинара итд; д) задатак православне „дијаспоре“ - „успутна“ мисија градњом цркава, манастира, слу- жбама, мешовитим браковима итд; ђ) „класична“ спољашња мисија у страним земљама, где се добро потковани миси- онари труде да шире православну веру на различите начине програм телевизије храм можете пратити путем следећих кабловских система: телеком iptv-a на 129 каналу, орион телекома на 83 каналу sd и 205 каналу hd, пошта нет на 135 каналу, као и путем интернет сајта wwwtvhramrs wwwfacebookcom/tvhram/ wwwyoutubecom: телевизија храм е-адреса: redakcija@tvhramrs телефони: (+381) 011/344–1875 (+381) 064/800–18–13 адреса: крушедолска 2а, београд 62 6 / 2016 8 молимо вас, поделите с нама ваше лично искуство успеха и неуспеха током мисионарског пројекта? – успех је када добијем позитиван лич- ни одговор појединаца на пример, неко је прочитао књигу или неке бројеве мог православног часописа и пише ми да је то њему или њој помогло да нађе праве одговоре, да види ствари јасније и тако даље осећам да је неко дотакнут исти- ном и подстакнут да следи христа на православни начин и да помогне, такође, другима на нађу истину не размишљам много о неуспеху, јер ми је драго и благо- даран сам ако има и мало успеха могао бих да кажем да сам био разочаран у свој рад када сам видео да има врло мало или никаквог интересовања за мисионарску делатност уопште (или посебно за мој сопствени рад) од стране званичне ад- министрације православне цркве или од стране великог броја свештеника 9 кога бисте, из перспективе црквене историје, издвојили као пример мисионара и зашто? – има их много поменуо бих само четири примера, који су такође за ме- не веома значајни: св козма етолски, св инокентије аласаки и московски, св николај велимировић српски и св николај јапански њих тројица су били истински апостоли модерног доба тре- ба читати њихова житија (а што се тиче св николаја српског, и његова дела) ка- ко би се повезали с њиховим духом и од њих учили такође бих поменуо важан посао унутрашње мисије од стране мно- гих стараца из православних манастира, нпр старци из оптине, валаама, са све- те горе, из румуније под комунизмом; утицај њиховог дела траје и до данас, са- да такође и кроз књиге у многим другим земљама 10 кога бисте, из перспективе савременог црквеног живота, издвојили као пример мисионара и зашто? – старац јеферем филотејски из аме- рике – он је основао 19 манастира у сје- дињеним државама, а ти манастири су одличан допринос ширењу православне вере у целој земљи такође бих поменуо св пајсија светогорског иако он ни- је обављао посебну мисионарску делат- ност, својим личним примером, свето- шћу, својим речима и књигама, у великој мери је допринео мисији цркве исто бих поменуо и свештеномученика оца данила сисојева из русије  интервју за православни мисионар је вођен на енглеском језику редакцијски превод: милана вучићевић десет питања за православног мисионара новембар / децембар 2016 63 скоро ће 60 година од када сам, слу- жећи војни рок у словенији (место ајдовшчина, које је некада при- падало италији), након 17 месеци про- ведених у јна доживео велику несрећу остало је само 2 или 3 месеца до одласка кући, а мени је пукао чир у желуцу ви- ше у несвести него свести, приликом од- вожења у љубљану у болницу, како ми је после операције причао водник који ме је пратио, имали смо на три места проблема на пружним прелазима када сам стигао у болницу лекарска екипа је била спремна и одмах сам стављен на операциони сто у неком моменту, док сам био у коми, нашао сам се као у некој тами нисам осећао тло под ногама, нити сам кога око себе видео чуо сам, међутим, женске гласове које су некога одвајале, а одакле, то не знам ка- да је дошао ред на мене једна од њих рече: „овај нека живи“ после операције, вратих се у касарну где ме је чекало цивилно оде- ло, и ја се пресвукох и вратих у моје село жарково време је пролазило и ја, где год сам био у прилици, испричао сам ову причу није ми пада- ло на памет да догађај који сам доживео у коми повежем са не- чим натприродним, иако сам ве- рујући човек но догађаји који ће уследити после скоро 50 година су ме натерали да промислим о томе ко је женска особа ко- ја је рекла оне тајанствене речи: „овај не- ка живи“, а ево и зашто: дубока јесен, на аутобуској станици, са супругом, чекамо аутобус гужва је прилична ја се забављам трљајући ђоном ципеле по оном глибу, ка- да се одједном нешто засија ја се сагнем, подигнем мали предмет, кад оно мала ико- на свете петке наравно, однео сам је кући и прикачио поред ноћног сточића после неколико месеци, на празник благовести, супруга и ја пођемо у барич да честитамо славу брату од тетке у ластином аутобусу сретнемо сестру од ујака и како изађосмо из аутобуса, пођосмо ка братовљевој ку- ћи, кад на домак куће на неких 200 метара, онако причајући, испред мене на путу опет слична иконица свете петке исте вели- чине само у другој боји наравно, узео сам и њу, понео је кући и ставио поред оне ко- ју већ имам није прошло много времена, некуда опет пођох и, опет, наиђох на тре- ћу иконицу свете петке, коју такође однех кући и ставих поред оне две да ли је света параскева била жена која је рекла: „овај нека живи“ или сам на неки други начин упућен на светитељку, то не знам, али не верујем да је ишта случајно што се иконица свете петке тиче, више их не налазим можда више и не треба једи- но што помислих да треба јесте да и други прочитају овај до- живљај који сам препричао, на утврђење вере  писац текста је публициста и аутор монографије „жарково“ у спомен светој петки да ли је света параскева била жена која је рекла: „овај нека живи“ или сам на неки други начин упућен на светитељку, то не знам, али не верујем да је ишта случајно спасоје т влајић мисионарско писмо 64 6 / 2016 на реци пчињи, скоро уз саму гра- ницу са македонијом, у xi веку византијски цар диоген изградио је цркву у коју је положио свете и чудо- творне мошти светог прохора пчињског, из којих већ вековима непрекидно точи целебно миро на утеху, помоћ и исцељење свима који са вером и љубављу приступају овом светом угоднику божијем међу многим породицама које радо до- лазе на ово духовно врело јесте и побожна породица наумовић из врања, која неко- лико пута месечно посећује овај древни манастир и присуствује литургији глава ове породице имала је и част да сече колач на манастирској слави ова светиња је велика оаза мира, тврђа- ва непрестане молитве и уточиште свима онима који од бога потребују снагу и уте- ху за време литургије присутни осећају велику божију благодат понекад се деша- ва, како нам сведочи стана наумовић, да се осети благи, тајанствени миомирис, ко- ји није од овога света а као плод станине велике побожности, господ јој је подарио духовна чула како би осетила мирис све- тог и целебног мира светога прохора, док саму појаву тог благодатног мириса она не може да објасни стана ће заувек памтити 17 фебруар 2011 године као радник у текстилном комбинату, после доручка наставила је са обављањем својих радних задатака од- једном, осетила је онај исти благодатни мирис који јој се јављао понекад на литур- гијама у манастиру светог прохора то је трајало око 10–15 секунди о томе ништа није говорила колегама, пошто су били непобожни, и не би је разумели десетак минута после, отишавши од свога радног стола пришла је да помогне својим коле- гама узела је левом руком електрични апарат (пиштољ) за уклањање мрља и од- једанпут, почела је струја да је „тресе“, тре- сле су се обе руке, ноге, цело тело не зна тачно колико је то трајало, а спасоносно је било то што се запалио и пукао електрич- ни кабл и апарат јој је испао на под тако у шоку, утрнулог целог тела, не знајући раз- мере последица струјног удара, одвезли су је у болницу код лекара који су након неопходних прегледа констатовали да је, милошћу божијом, само рука опечена и да нема никаквих других повреда (стра- ховало се да је могло да дође до оштећења срца) њен колега, инжењер електронике, ре- као је да је само чудо божије како јој стру- ја није угрозила живот и нанела тешке те- лесне повреде прича нам побожна стана: „одмах сам помислила на светог прохора како ми је спасао живот, пошто сам непо- средно пред страдање осетила онај исти миомирис, који сам понекад осећала на литургији у манастиру светог прохора“ разни су начини на који нам наш спаси- тељ, преко својих угодника, притиче у по- моћ, а све то као одговор на наше истрајне молитве, добра дела, подвижнички бого- угодни живот и благодарност за све што смо добили када имамо благе намере тада долази божанска благодат, и ко зна колико пута нас је посетила, на тајанствен и богу знан начин, а да ми то сами не знамо  аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији

Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П