-ДОСТОЈЕВСКОГ-

Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... појаве, наша прича данас добија један соци- олошки карактер довољно је да се окренемо око себе и видећемо како се појам слободе масовно злоупотре- бљава у свакодневном животу, а нарочито у погледу кршења људских права главна одлика оваквог начина размишљања је став да слобода и ауторитет у потпу- ности искључују једно друго код достојевског налазимо овакву идеју негирања сваког ауторитета када погледамо кирилова који при- бегава самоубиству да би доказао да је апсолутно сло- бодан и смрт – као нешто што је неизбежно и нужно – представља ауторитет, а „побеђујући“ смрт човек остаје без икаквог ауторитета и постаје бог достојев- ски нас овим поучава да „апсолутна слобода“ човека јесте, уствари, смрт хришћанству је стран овакав однос слободе и ауто- ритета довољно је за пример узети проповеди отаца цркве који, са једне стране, за себе кажу да су слуге божије, а, са друге стране, објављују слободу човека од своје пале природе они нас уче да је човек изгубио своју слободу јер сама могућност некаквог избора који нам је споља наметнут представља њено укида- ње ако бисмо некоме дали да бира да ли жели да на раскрсници скрене лево или десно, њему би се то могло учинити као допуштање изражавања његове слободе, међутим, та обмана би трајала само док му на ум не падне да као могући правац кретања постоји и горе, и тада би увидео да – није слободан будући да је ограничен избором који му је дат дух свети је онај који нам даје могућност да буде- мо истински слободни у светој тајни миропомазања добијамо печат „дара духа светога“ и тако нам се пружа шанса да постане- мо синови божији, да – по речима оца александра шмемана – „свакога човека гледамо онако како га види бог“ лик и подобије јединога бога морамо се неизоставно осврнути на књигу поста- ња, у којој се каже: „и створи бог човјека по обличју својему, по обличју божијему створи га; мушко и жен- ско створи их“ (пост 1, 27) управо овде се налазе зачеци слободе која је дата човеку као дар божији погрешно би било ове стихове тумачити онако како неупућени то чине говорећи да „по обличју“ зна- чи нешто „по физичком облику“ јер би – по таквој, погрешној логици – бог нужно морао имати две руке, и две ноге и једну главу овакво размишљање непри- јатељима цркве даје још један разлог да нâс, хришћа- не, оптуже за антропоморфизам богу, међутим, не можемо приписати оваква својства будући да је он безграничан и необухватан оно што треба подразумевати под „обличјем“ јесте оно својство бога којим је, од свих створења на земљи, једино човек обдарен, а то је способност слободне воље да је ова слобода једина права слобода, учи нас свети григорије ниски: „уколико би постојала било каква нужност која би управљала човековим живо- том, икона би, у том случају, била лажна јер би била унижена у односу на свој прволик“ истина је да човек не би згрешио да га бог није даровао слободном вољом, међутим, на тај начин човек никада не би заиста могао да буде син, него само роб човек не би могао да се назове добрим у правом смислу речи ако су му врлине наметнуте и ако нису плод његовог жеље слобода у љубави имајући ово у виду, можемо говорити о неким дешавањима у свету која на први поглед могу да баце сумњу на величину љубави божије према човеку видећемо да ће, ако их пажљивије проучимо, закљу- чак који извучемо бити – супротан зашто се дешавају ратови у свету, зашто бог допу­ православни мисионар l 35 милош антонијевић тема броја шта да се убиства и разне друге зле ствари догађају ако је мислостив и безгра- нично воли човека? ово је често постављано питање на које се одговор може наћи само у светлу раније изречених тврдњи неизмерност љубави божије се види у чињеници да се бог никада не меша у слободу човека коју му је даровао зато је можда чудно називати бога ауторите- том у смислу у коме „свет“ (друштво) то разуме ако имамо у виду да нам је све дозвољено („све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме“ (1 кор 6, 12)) бог не жели да „управља“ човеком који је решио да учини неки злочин јер – ако би нарушио његову слободну вољу (која подразумева да је човек спосо- бан и за зло) и спречио га у његовој намери – онда људи не би били синови светлости, него робови, а бог не жели робове („а роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек“ (јн 8, 35)) он би могао да натера свакога човека да верује у њега и тако на свету не би било зала, али чинећи тако, изгубили бисмо могућ- н о с т да се обожимо и постанемо слични њему јер он је апсолутно слободан и ничим усло- вљен слично томе, ако би христос сада сишао на земљу и показао се људима, не би било онога човека који би могао да порекне његово постојање, али би тада заједница са богом била наметнута и укидала би људску слободу ако сада видимо христа својим очи- ма, и чујемо га и знамо шта нам заповеда, какво оправ- дање бисмо имали пред њим ако након тога учинимо било какав грех потпуна слобода се изражава онда када се опреде- љујемо да чинимо онако како би христос чинио јер је једино он апсолутно слободан и њему тежећи и ми постајемо слободни задобијајући врлине, човек се остварује као икона божија овако можемо да разумемо христове речи: „и познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (јн 8, 32) „заиста, заиста вам кажем да сваки који чини гри- јех роб је гријеху ако вас, дакле, син ослободи, заи- ста ћете бити слободни“ (јн 8, 34–36) l 36 l2/2009 александар савић тема броја не­ма сло­бо­де у бро­је­ ви­ма и ди­мен­зи­ја­ма aко посматрамо неки n-димензионал- ни простор, у њему имамо управо n степени слободе може бити да смо поче- ли мало компликовано да би се описао неки систем у физици, дефинишу се сва могућа стања, а скуп свих могућих стања чини фазни простор ако посматрамо тачку у равни (на листу папира), скуп свих стања би био скуп свих места на којима се тачка може наћи то су сви парови (x, y), где су x и y реални бројеви ако се стање система одређује са n вели- чина, кажемо да систем има n степени слободе, тј простор је n-димензионалан у случају тачке у равни, то је дводимен- зиони простор, и ово нам је интуитивно јасно и познато (беше ли оно у школи има нека геометрија?) да бисмо приближили тродимензиони простор, нећемо користити очекивани пример где је трећа димензија висина користићемо пример монитора свака боја је јединствена комбинација три боје: црвене (red), зелене (green) и плаве (blue) (ово је rgb систем) боје које монитор може да прикаже представљају систем са три степена слободе, тј простор је троди- мензионалан свака боја може да се при- каже као уређена тројка (r, g, b), где су вредности r, g, b из неког опсега природ- них бројева (на пример 0, 1, 2 , 255) за разлику од првог примера, који је интуи- тивно јасан, овај пример нам сигурно не пада први на памет када неко помене три димензије историјски, до четврте димензије се дошло тако што су посматрани системи променљиви у времену тако је додата и четврта димензија – време ако желимо да знамо где се налази авион у неком одређеном тренутку, поред географске ширине и дужине, те висине на којој се православни мисионар l 37 александар савић тема броја не­ма сло­бо­де у бро­је­ ви­ма и ди­мен­зи­ја­ма налази, потребан нам је и тачан трену- так у коме се авион налази баш на том положају дакле, положај авиона одре- ђен је са те четири димензије (x, y, z, t) овде се обично стаје када се говори о реалним примерима n-димензионал- них система поставља се питање да ли уопште има смисла причати о системи- ма са више од 4 степена слободе при- мер за петодимензиони систем је када описујемо боју неке тачке на нашем монитору положај тачке на екрану би описивале две димензије, а још три би описивале боју – систем бисмо описи- вали као (x, y, r, g, b) могли би се пронаћи и модели који би објашњавали n-димензионалне про- сторе када је n = 6, 7 , али тема је била слобода! шта још оно беше има да се прича о слободи? из перспективе једног хришћанина, прича о овим „слободама“ које са собом носе димензије о којима је горе било речи изгледа бесмислена врхунска слобода, како нам то на диван начин сведоче монаси, јесте одрицање од сво- је воље и увек потврдан одговор свом духовном старцу, и на тај начин уподо- бљавање христу, који оцу каже „нека буде воља твоја“ и тако нам објављује савршену слободу: рећи оцу – да за хришћанина у свету та слобода се нај- боље пројављује на евхаристији – када на позив да се причестимо дамо тај потврдни одговор ето места и прилике где свако од нас може да изрази своју слободу – на литургији примајући онога који је извор сваке слободе зато окусите и видите да је благ господ! l 38 l2/2009 све­ште­ник угрин в поповић тема броја сло­бо­да као да да ли је могуће говорити о слободи која није хри- шћанска, односно, о слободи која није у складу са хришћанским поимањем света и човека? принци- пијално, верујем, не али, хајде да ипак покушамо да схватимо једну такву слободу, „слободу“ која је мимо хришћанског става и поимања света, да тако себи дамо могућност да на делу видимо да ли је таква слобода замислива и да ли бар приближно одговара дефиницији слободе, односно идеји о ономе шта би она требало да представља – значи самом човеку биолошка је чињеница да на овај свет нисмо дошли својом вољом нити ћемо са њега отићи вла- ститим хтењем – осим у случају суицида, чију нам је горчину последице таквог избора потресно пренео достојевски у злим дусима рођени да би умрли – јесте тужна констатација описаног стања даље, кроз живот, наилазимо на разне детерминисаности – оличене у овим или оним околностима које нас усме- равају на ове или оне изборе, а у циљу ових или оних начина за изналажење модуса опстанка који је, опет, по себи апсурдан јер је неодржив, неостварив тако заблуда о животу постаје његова истина други су ту да нас – као и свет који нас окружује – подсете докле сеже та наша слобода и то наше постојање сартр је овакво стање човека (у односу на друге) дефинисао изразом пакао други су пакао – ово можда најпластичније осликава ту суштинску само- ћу појединца коме су ти други претња, собом пред- стављајућа опасност, али и подсетник о омеђености његовог постојања ако овој слици додамо још и реалност палог постојања, у којем то окружење поменутог појединца доживљава као објекат, пуко средство за остваривање сопствених индивидуал- них циљева, онда схватамо зашто је описана перцеп- ција других на такав начин неопходна при ходу путем преживљавања; путем на којем је свако или ловац или плен дакако, на једном софистицирани- јем нивоу у односу на ниже карике еволуције, али, опет, суштински идентичном с обзиром на сам начин, методе преживљавања поменутим ходом, којим сопствену индивидуу претпостављамо свему осталом љубав, сагледавана из те перспективе, представља још само емоцију неопходну да се сâм репродуктивни моменат учини иоле смисленијим у односу на друге врсте и обично се брка са заљубље- ношћу са стањем посесивне везаности, не за кон- кретног човека већ за његову идеју; дакле, не за њега какав он јесте, већ за њега какав би он требало или могао да буде што, даље, опет води потреби за посе- довањем, узурпирањем, туђе слободе зарад власти- тих егоцентричних, неретко нарцисоидних мотива тако супротних изистинској љубави, чије је обележје давање, а којом остварујемо могућност суштинске слободе живљења а то нас полако уводи у истину о потреби хришћанског виђења слободе, односно о насушној потреби живљења њоме са друге стране, варљива слобода избора јесте један од најопаснијих сурогата изистинске слободе јер је присутна свуда, а сам се човек њоме дефинише као биће могућности – одговорности но, та гномич- ка слобода још увек није она права слобода јер прет- поставља асортиман понуђених избора који предхо- де самом човеку, односно његовој одлуци, тако да он, у суштини, бира између неколико датости уподобља- вајући се, на такав начин, милионима пре и најављу- јући, тим начином, милионе после њега идентичних случајева у којима и којима се мисли да се потврђује човекова слобода, те његова различитост, док се, у суштини, само потврђује детерминисаност постоја- ња као нуспоследица задовољавања и проглашавања слободе избора за једину могућу слободу али пред- постојање поменуте лепезе избора самом човеку, његовој личности, јесте та суштинска варка слободе избора у односу на истинску слободу, којом се при- крива истина да човек у суштини не бира ништа ново, па, самим тим, и ништа, своје, већ се тим ода- бирима уподобљава овим или оним моделима посто- јања који су му, опет, предходили и који ће једини преостати када се завеса његовог овоземног живота спусти бог, рецимо, баш из тог разлога нема ту врсту сло- боде, односно нема слободу избора као израз свог вољног хтења, из простог разлога јер нема ничега што би му претпостојало – претходило божија воља православни мисионар l 39 све­ште­ник угрин в поповић тема броја сло­бо­да као да јесте апсолутно слободна и увек се изражава са – да; никада са недоумицом – да или не; нити само са – не човек је, будући створен по образу божијем, имао могућност одабира такве слободе као израза сопствене воље у свом одабиру заједнице са богом; својим да – позиву божијем међутим, адам је рекао не заједници са богом у свом одабиру да из властитих сила црпи могућност постојања изабрав- ши да прекрши заповест и једе од плода са дрвета познања добра и зла гетсиманијски врт и страшне христове речи: „ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја“ – указују на потребу превазилажења гномичке слободе слобо- дом давања апсолутном слободом љубави, нашим да заједници са богом, којом и остварујемо апсолут- ну слободу постојања тим начином је христос ушао у историју, управо богородичиним пристајањем, њеним да – „ево слушкиње господње – нека ми буде по ријечи твојој!“ и, на послет- ку, сам бог на такав начин још од почетка указује самим поретком и начином стварања – „и рече господ да буде светлост и би све- тлост“ дакле, никаквих недоумица, никаквог дво- умњења нема у божијем начину постојања нити у његовом приступу свету и човеку његовој вољи се уподобљавамо литургиј- ским – амин, нашим прева- зилажењем гномичке слобо- де у избору да остваримо сопствену слободу уподо- бљавајући се вољи пристаја- ња, вољи која не познаје не као опцију нити колебање да – не, као ток свог само- остваривања, већ само да – амин, којим превазилазимо слободу избора заокружив- ши је, управо остваривши је сопственим одабиром да – амин, као једине опције сопственог вољног хтења гетсиманијски врт и страшне христове речи: „ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја“ – јесу показатељ начина добровољ- ног давања себе, самоостваривања сопства кроз однос – односом! предукус таквог начина и те слободе имамо на догађају литургије када, чинећи тело христово, схватамо да нам је свет незамислив мимо другог и када се безрезервно желимо дати том другом разуме- јући да мимо њега на можемо ни сами постојати то јединство у телу христовом јесте црква – залог веч- ности – стожер слободе; слободе као давања, слободе као љубави и за крај – два дечака крећу у школу први воли да иде у школу, и иде други не воли да иде у школу, али иде обојица морају да иду у школу који је од њих двојице слободан? l 40 l2/2009 владимир марјановић тема броја има ли у цр­кви сло­бо­де? има ли човек слободу у цркви? то је питање које постављају многи – и они који верују и они који не верују постоје екстремна мишљења да је црква једна тоталитарна институција, мрзитељка слободе – како личне тако и друштвене према таквом мишље- њу, тоталитарна је својим правилима, канонима, запо- вестима који само спутавају човекову слободну вољу да ради оно шта жели уколико тиме не угрожава дру- ге она је „тоталитарна“ јер одређује људима шта ће да раде и како да се понашају – уместо да то они одређу- ју сами одређује им шта ће јести и када ће јести одре- ђену врсте хране, одређује им када и са ким ће имати сексуалне односе, прописује им чак и начин облачења (мараме и сукње за девојке и жене, а дугу браду за мушкарце итд) излази пред човека са безброј прави- ла шта се сме, а шта се не сме колико смо пута чули мишљење да се црква не раз- ликује од различитих секти, зато што пред своје чла- нове излази са идентичним прописаним начином понашања који човек мора да прихвати и да му се покори овакво размишљање и овакав став није кара- теристичан само за оне који у цркву не иду, већ таква питања понекад постављају и људи који сматрају хри- шћанима нажалост, не схвата се да су сва та „правила“ – како их ми некад погрешно и површно доживљавамо – само средства духовног усавршавања, а не садистичка намера цркве да мучи своје чланове човек једино у богу постаје слободан, а ова ће тврдња савременом човеку секуларизоване свести изгледати потпуно несхватљива али, то не треба да нас брине бог је тај који је човеку даровао слободу, а човек је тај који ту слободу најчешће – злоупотребљава исти они који ће оптуживати цркву да је мрзитељ- ка слободе рећи ће да је бог тај који допушта зло у свету ти приговори, некако, често иду једни са други- ма а зло које постоји у свету постоји захваљујући човековој злоупотреби слободе, док бог не жели и неће да спутава ту слободу то никако не значи да бог подражава грех, напротив бог – не желећи да повреди човекову слободу – оставља човеку да сам изабере између добра и зла човек, дакле, бира сам порекло слободе је у богу који ју је и дао човеку – то што је она најчешће злоуо- потребљавана представља нешто друго у цркви и кроз цркву не губимо слободу; у њој је задобијамо добијамо једну слободу о којој свет мало размишља то нису ситне, лажне слободе, то нису магловита права и нејасне дужости у цркви добија- мо слободу која је најскупља и најдрагоценија, слобо- ду коју нам не могу дати политичари путем избора, устава и закона, слободу коју не можемо освојити православни мисионар l 41 владимир марјановић тема броја овоземаљским начином ратовања, добијамо слободу од греха и слободу од смрти знамо да овакву слободу свет често не разуме до искрене вере се најбоље долази путем слободе све што је наметнуто, касније изазива лоше и негатив- не последице имамо пример самозване мадоне, познате попу- ларне певачице која је одрасла у веома строгој и изра- зито религиозној породици једно време је чак и поха- ђала католичкy школу; мајка јој је била веома религи- озна, као и бака, имали су много деце; наступи популарне певачице су, претежно, изливи антихри- шћанства њена „слобода“ је била гушена у име вере тога има и данас знамо да су корифеји атеизма – у нашој не тако дав- ној прошлости – често потицали из свештеничких породица вера се не може наметнути на силу данас имамо супротне примере – деца из атеистич- ких средина одлазе у манастире, уписују теолошке школе, одлазе у цркву веру и цркву су слободно иза- брала, без притиска средине, без притиска породице, без пристиска државе у цркву можемо ући једино ако то слободно жели- мо не можемо постати искрени хришћани ако то слободно нисмо изабрали сами насилно увођење у веру рађа лицемере и атеисте велики број младих данас долази у цркву, велики број њих искрено је окренут вери то више није помо- дарство данашње свештенство и монаштво се подмлађује велики је благослов божији за цркву што управо млади посећују свете храмове a они су на тај пут кренули слободно и желе да иду њиме без обзира на отпор и неразумевање на које често наилазе l 42 l2/2009 свештеник горан живковић тема броја зло­у­по­тре­ба сло­бо­де у вир­ту­ел­ном све­ту слобода је једна од централних тема које се обра- ђују у посланицама св ап павла он сâм у дру- гој посланици коринћанима директно каже да је слобода тамо где је дух, а и на многим другим местима говори о слободи у христу са друге стра- не, поставља се питање у ком је домену реалног живота данашњице слобода – схваћена у световном смислу – најзаступљенија да ли је то, можда, домен политичког живота, у коме сваки грађанин на избо- рима може да утиче на ону политичку структуру која ће водити државу у следећих неколико година? или је то, можда, област новинарства, коју, између осталог, карактерише и могућност читалаца да се слободно искажу по оним питањима која их муче, а односе се на свакодневни живот? иако поменуте опције садрже извесну искру слободе, може се рећи да то није ништа наспрам једне области живота коју је привилегован да користи само човек краја 20 и почетка 21 века да, реч је о интернету интернет је своју огромну популарност изградио управо на чињеници да сваки учесник уједно пред- ставља и корисника и потенцијалног креатора ове мреже свих мрежа свако ко има приступ интернету има ту могућност да сâм формира сајт са садржајем који може пропагирати какве год он хође идеје, ма колико, евентуално, биле изопачене интеракција између истог тог корисника и постојећег идејног садржаја на интернету је достигла изузетно висок ниво док је онај који прати остале медијске структу- ре – као што су телевизија или радио – великим делом пасивни посматрач или слушалац онога што му се нуди, интернет сурфер може активно учество- вати на интернет-форумима, коментарисати разне новинске текстове, постављати питања на оним сај- товима на којима је то могуће, формирати различите идејне групе на сервисима као што је facebook и сл третирање ове теме подразумева и један веома битан теолошки моменат, чија је манифестација уједно присутна свуда око нас; човек је, наиме, једно крајње огреховљено биће, које повратак свом иден- титету може васпоставити једино уз пружање руке ка ономе који је духовни свеисцелитељ, а то је бог живи шта ово значи у пракси? грех, који је сам по себи злоупотреба најдрагоце- нијег божијег дара, слободе, има своје место и у виртуелном свету приликом помињања чињенице да данас малтене свако може формирати свој интернет сајт, нисмо напоменули то да читаоци тог истог сајта уопште не морају знати ко и са каквим намерама стоји иза то значи да, на пример, све оне неспорно квалитетне идеје које се форсирају на том сајту могу, једностав- но, бити својеврстан мамац за посетиоце – читаоце православни мисионар l 43 свештеник горан живковић тема броја зло­у­по­тре­ба сло­бо­де у вир­ту­ел­ном све­ту којима се сервира један идеолошки оквир, а да они тога уопште нису свесни они, наиме, до самог сајта долазе простим куца- њем интернет-адресе, а не преко власника као посредника подразумева се да иза тог идеолошког оквира стоји сам власник сајта, као и то да је нека врста сразмера идеја које се форсирају систематски предвиђена у циљу, дакле, ове или оне пропаганде морамо напоменути да је ова тенденција, када су сајтови са тематиком православља у питању, веома уочљива на неким примерима реч је о сајтовима који својим текстовима потпа- љују поделе у цркви уместо да се труде да их заце- љују – у оквиру својих могућности, наравно оно што се може приметити је да је велики број учесни- ка на овим сајтовима анониман и да се тврдо инси- стира на тој анонимности нису сви анонимни, али већина ипак јесте, и ту долазимо до кључног момен- та у целој овој причи – ако је неко, наиме, апсолутно убеђен у оно што заступа, зашто крије свој иденти- тет! зар то није кукавичлук који никако није у скла- ду са дерзновенијем којем нас учи наша узвишена вера? да ли су стари хришћани пред нероновим лавовима и диоклецијановим језивим справама за мучење излазили под псеудонимима или целим својим бићем, тј именом и презименом, многи и лицем к лицу? анонимност оних који говоре о конкретним лич- ностима из цркве је, дакле, најуочљивији вид злоу- потребе слободе, а разлог је тај што иза изнесених ставова не стоји конкретна личност која исте изно- си под пуном одговорношћу ово је нарочито засту- пљено на интернет-форумима на којима се и подра- зумева учешће под псеудонимом чланови поједи- них форума обилато користе ту чињеницу аноним- но пишући о појединим епископима и другим при- падницима клира аутор овог текста, који је вишегодишњи активни учесник више форума, увек је јавно износио свој идентитет користећи на свим тим форумима исти тзв никнејм, тј надимак под којим учествује на истима сматрам да је такав начин деловања ипак најисправнији и да је као такав једини који долику- је једном православном хришћанину сем помену- тих начина злоупотребе слободе, на интернету постоје разне преваре, крађе, праћења туђих чето- вања тј разговора, али све те појаве су далеко мање интересантне са теолошке стране гледишта интернет је једна виртуелна џунгла коју одлику- је висок степен овоземаљске слободе и готово је сигурно да ће се злоупотреба те исте слободе само увећавати – на овај или онај начин са друге стра- не, наша црква сасвим сигурно треба да буде спремна за овај изазов, тако својствен 21 веку, у коме живимо l 44 l2/2009 ђа­кон оливер суботић мисија међу младима учитељу благи! какво добро да учиним да имам живот вечни? (мт, 19, 16) пре нешто мање од два миленијума у палестини је вођен један веома занимљив дијалог који је остао записан у еванђељу по матеју (мт 19, 16–22) и марку (мк 10, 17–22) извесни богати младић, чије име није остало забележено, привучен христовом појавом, при- шао је и упитао га: „учитељу благи, шта да чиним да бих имао живот вечни?“ вероватно сте препознали почетак познате приче о богатом младићу, који је имао готово све врлине и у потпуности био веран мојсејевом зако- ну христос је у њему препознао огромне потенцијале за духовни живот и позвао га је да у потпуности посве- ти живот њему, али је младићево срце ипак исувише било везано земаљским богатством ову причу често наводимо као пример лошег односа према материјал- ним добрима, односа који води ка ропству но, важније је да она поставља круцијално питање живота вечног, и то од стране једног младог човека питање живота и смрти млади и данас свакодневно постављају себи и другима питајући се о смислу свега око себе – често на посебан начин некада је то питање скопчано са смрћу најближих, у другом случају је пове- зано са неузвраћеном љубављу, а у трећем је у вези са тешким животним искушењима сигурно да има и оних који мисле да то питање себи никада нису поста- вили, али нису у праву – постављају га самим начином живота, имплицитно питање не мора бити поставље- но експлицитно, класично реченичним или мисаоним склоповима лутања у псеудореалност (попут наркома- није, алкохолизма и делинквенције), унутрашњи или спољашњи сукоби (конфликти са сопственом лично- шћу и људима око себе) или тражења себе у разним анархо-покретима– само су неки од несвесних одгово- ра на питање живота и смрти жеђ за вечним животом откуд то да оваква питања, експлицитно или импли- цитно, највише постављају управо млади људи? шта је то што младог човека чини толико специфичним да управо он данас највише трага за одговорима на „та проклета питања?“ поједностављен одговор бисмо цр­ква и мла­ди православни мисионар l 45 ђа­кон оливер суботић мисија међу младима могли потражити у пубертетским психофизичким про- менама, но, оне су ограничене само на један одређени период од неколико година, а ова питања се постављају и ван тог временског оквира можда и није потребно улазити у проблематику зашто се ово питање поставља, већ дати одговор на њега млади људи никада неће престати да постављају питања живота вечног (макар и несвесно) и да трагају за одговором, али своју жеђ неће моћи утолити на погрешним изворима често се дешава да одговор траже у вишим вредно- стима, статусним симболима, у новцу, али и то бива 46 l2/2009 бити привремено – бар за оног ко иоле дубље разми- шља једини који може угасити жеђ за вечним животом јесте онај који је за себе посведочио да је извор живо- та вечног – господ исус христос одговорност свештенства према младима данас сви хришћани, а поготово свештена лица, имају огромну одговорност према младим људима који дола- зе у цркву – било чиме да су подстакнути одговорност у смислу да покрете њихове душе који се испољавају само у телесним радњама морамо научити да схватимо на прави начин најлакше је младом човеку рећи „немој то и то да радиш, то није добро“ – такве придике он чује са свих страна, а бунтовног, какав јесте, само га терају у даљу изолацију младом човеку је потребно отварати нове види- ке, давати му дубински смисао сваког питања које, можда и несвесно, поста- вља, а не шаблонизирати нико не каже да ће тај труд стопроцентно уродити пло- дом (богати младић из приче са почетка текста је, на крају, ипак одустао и поред тога што је испред њега био сам хри- стос), али треба чинити оно што до нас стоји најзад, човек гледа на лице, а бог на срце, и никада не знамо ко стоји пред нама можда будући светитељ? стога имамо велику одговорност за сваког младог човека који нам дође и затражи одговор бог свима нама у свако- дневном животу шаље обичне младе људе са пробуђе- ним духом, које често не разумемо или их фарисејски осуђујемо или, пак, „овај пут немамо времена“ за разго- вор најгоре од свега је то што после тако хладног при- јема они или дигну руке од свега или у сектама траже аутентичан вид духовности а ако будемо поступали неодговорно, одговорност за каснији трагичан пад ће се тражити из наших руку (језекиљ, 3, 18) према младима – у том контексту – морамо имати три квалитета: отво- реност, искреност и стрпљивост отвореност је важна у погледу оних младих људи који можда немају „конвенционалан“ изглед (рокери, панкери и слични су само неки примери) није добро да им спочитавамо поуке о изгледу, већ да видимо како је обучено њихово срце, и да – у том погледу – водимо разговор (сетите се само примера старца порфирија и панкера који су му долазили на исповест) искреност је важна зато што млади људи не воле лицемере: како ће младом човеку потребу за уздржа- њем проповедати свештеник са цигаретом у руци! сто- га треба бити образрив и од младих тражити само оно колико и сами испуњавамо – да се господње упозорење упућено фарисејима не би случајно односило на нас (лк, 11 46) стрпљење – да би се саградио један храм, потребно је време и стрпљење, а да би се на прави начин обликовао храм духа светога у младом човеку, потребно исто то у много већој мери живот у цркви на жалост, млади данас о цркви најчешће имају погрешне представе, често – под секу- ларним медијским утицајем – разуме- вајући је као некакву институцију или, пак, део националног блага и историје данас је из тог разлога потребна кати- хизација младих, пре свега кроз обра- зовни систем у виду школске веронау- ке, али и много шире од тога јер је потребно да осете живот у заједници верујућих људи сабраних у име христо- во самим тим ће бити јасно да хри- шћанство није пука философија или, пак, „једно од учења“, већ управо живот, односно нов начин живота у васкрслом господу за разлику од световних организација које младима помажу организовањем акција типа „играј за живот“, црква их позива да окусе живот иако такве друштве- не акције помажу у неким аспектима, оне ипак не одговарају на питање живота и смрти ту, такође, лежи велико искушење јер спољашња околина од хришћан- ских мисионара често тражи да се поведу за методи- ком друштвених институција ради краткотрајног добитка који би, у крајњој инстанци, резултовао упра- во погрешном, институционализованом представом цркве док цело друштво покушава да младе људе обликује споља – намећући им разне забране – црква све време треба да им указује на преображај изнутра а када јед- ном сами осете благодат духа светог како струји у целом бићу, више неће бити потребно да им кажемо ни реч – осим да их подржимо у животу у христу l део ауторизованог предавања о односу цркве према младима одржаног у српској дијаспори човек гледа на лице, а бог на срце, и никада не знамо ко стоји пред нама можда будући светитељ? стога имамо велику одговорност за сваког младог човека који нам дође и затражи одговор православни мисионар l 47 драгана мандић хришћански брак хри­шћан­ски брак и пе­ри­о­ди уз­др­жа­ња добро нам је позната изрека да дивљење ишчеза- ва усљед блискости и највеће и најузвишеније ствари блиједе пред нашим очима усљед навике нажалост, и та прекрасна и узвишена личност у коју смо били лудо заљубљени, идеализовали је, дивили јој се, маштали о њој и чезнули за њом сада је ту, пред нашим очима, обична, блиједа, деми- стификована, без ореола и славе, и гледа нас истим празним погледом којим и ми гледамо њу а не тако давно сма- трали смо је недости- жном, посебном, једин- ственом и били смо спремни да свој живот трајно вежемо уз њу најсретнији дан нашег живота био је дан испи- јања заједничке чаше, дан наших завјета и кру- нисања наша љубав је потврђена божијим бла- гословом у присуству чланова литургијске заједнице, дан нашег сје- дињења заиста је био празник како се, онда, догодило да је тако огње- на и искричава љубав постала сива и безлична равнодушност? хришћански брак је света тајна то значи да он подразумијева константно освећење живота, напор- но успињења уз тавор, гору преображења, подвиг који врхуни у тачки када христос постаје све у све- му – не живимо више ми, него он у нама раскошни обред црквеног вјенчања икона је и предокус ове стварности царства божијег, стварности неговје- штене и задате, али још увијек неостварене у њеној пуноћи живот који почиње свадбеним весељем предста- вља путовање и успињање, радост и мучеништво, љубав неодвојиву од тајне крста, непрекидно свједочанство наше слободе о тајни јединства христа и цркве, стварности коју жртвом и при- ношењем остварује- мо и призивамо у нама између дана вјенчања и дана сла- ве божије, када ћемо, надамо се, у његовој слави бити и сами, протиче живот као чудо познања и откриве- ња, понирања у тај- ну другога – преда- вања и благодарно- сти, жртве и уздр- жања првим својим чудом које твори на свадби у кани гали- лејској, христос нам показује смисао светих тајни, смисао брака претворити воду у вино – то је импе- ратив хришћанског живота! не сачувати воду, него је претворити у вино, створити нови квалитет! пре- образити природно у натприродно, ерос у агапи, ограничено и смртно у вјечно и бесмртно чин вјен­ 48 l2/2009 чања само је почетак овога преображаја он подра- зумијева живот у подвигу, младенце који превас- ходно ишту царство божије, и уз њега им све друго бива придодато природни ерос, који постоји у нaма као божији дар кроз који се чак и пали човјек – егоиста, отвара за другога заборављајући на себе, а који је у овом палом стању помијешан са гријехом и похотом, мора бити спашен и преображен кроз тајну свога ероса, човјек просијава као икона божија, као биће заједнице које своју љубав тежи да оствари са кон- кретним ближњим кроз тајну тјелесне љубави бог дарује човјеку и животворну моћ чинећи га сауче- сником своје свемоћи сексуални чин представља тајну најинтимнијег људског повезивања, а уједно и пут кроз који људска љубав постаје животворна – отвара се за трећег, иконизује заједницу свете тро- јице и њену творачку моћ као биће слободе, човјек се не задовољава само природним односима он тежи да буде личност издижући се изнад граница соп- ствене природе – као двије сло- бодне личности које се подви- гом извијају ка богу овај однос са богом постаје кичма њиховог узајамног односа узносећи их ка реалности јединства свега у христу овај подвиг подразумијева пост, непрекидни подвиг самопревази- лажења, чувања ближњега од само- га себе, добровољног љубавног само- ограничења зарад још веће љубави; наш слободни избор да дрво познања добра и зла са његовим прелесним изазови- ма замијенимо трајно дрветом живота брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа ради и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој пол- ност бива превазиђена, а ерос преображен у православни мисионар l 49 љубав – агапи пост је пут исцјељења и обновљења истин- ског ероса и чувар уважава- ња личности и тајне другог бића кроз пост муж и жена своју вољу саобра- жавају вољи божијој, и то их дубље духовно сје- дињује пост нас исцјељује од потопа страсти, доноси мир у дом, превазилажење брига од овога свијета, које представљају велико искушење брачницима и узрок су многих брачних пробле- ма пост нас учи да одбацимо егоизам као начин постојања и да никада не говоримо у категоријама моје и твоје пост и живљење у непрекидном пока- јању, односно преображењу, обнављају супружнике, отварају их за бога и ослобађају од земље пост чува и брачну постељу неоскврњеном и од незасите похоте избавља он супружнике подсјећа на смисао брака, а то је да буде одсјај тројичне љубави оца, сина и светога духа, а не озакоњена похота и предавање страстима због неуздржања адам и ева губе рај, а свети се уздржањем кале и васкр- савају као синови божији пост нас учи да је сваки љубавни сусрет са нашим супружником дуго оче- кивана срећа уздржа- ње нас учи да у брач- ну постељу уђемо нови тако брачна ложница остаје чиста, а љубав супружника увијек свјежа и снажна брачна заједница пред- ставља истинско понира- ње у живот, виђење реално- сти у одсјају личности другога који је је наша радост и наш коректив тиме што се љубавно сје- динио са нама, ближњи није постао наш посјед, објекат наше жеље, инстру- мент за обављање свакодневних послова други је наше тијело или глава за којим нас уздржање учи да чезнемо припремајући се за нови сусрет и тајну новог сједињења уздржање нас учи да поштујемо светињу његове личности, а то значи да не смије да нам постане обичан дивљење ишче- зава усљед блискости пост нас учи да дивљење уса- вршимо освећујући једно друго и чашћу чинећи једно друго већим у нама се одражава тајна једин- ства христа и цркве, тајна љубави којој врата адова не могу одољети у мужу поштујемо христа, а у жени невјесту његову – цркву пост нас подсјећа да наш брак значи заједно ходити ка вјечности, увијек бити пред лицем бога живога, изнијети крст свој до краја заједно и васкрснути заједно у дан славе божије l брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој полност бива превазиђена, а ерос преображен у љубав – агапи 50 l2/2009 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања aл­берт швај­цер пробудивши се лепог духовског јутра у кући свог оца, свештеника у алзашком селу гинсбаху, сту- дент алберт осећао се необично срећним у ранијем детињству болешљив, развио се у здрава и крепка дечака и младића у родитељском дому, где је тад проводио празнике, владао је диван дух он сам оду- шевљава се за филозофију, теологију и музику — већ је у гимназији лепо свирао на оргуљама — и осећао се пун стваралачке снаге али наједном, још пре него што је устао из посте- ље, сване му да за толику срећу треба да плаћа, и то — собом то није било тек поетско надахнуће полет- на младића, него завет: до навршене тридесете годи- не бавиће се само науком и уметношћу, а затим ће непосредно служити браћи – људима како – тада још није знао једног јесењег дана 1904 л г, седећи за својим писа- ћим столом, доктор философије и теологије, доцент новог завета на страсбуршком универзитету, чуве- ни оргуљаш и дубок познавалац јохана себастијана баха, чак и стручњак за грађење оргуља, прелиставао је извештај париског евангеличког мисионарског друштва пажња му се заустави над чланком о очај- ном стању урођеника у француском конгу најед- ном, опет сасвим тихо и без екстазе, швајцер је сазнао на који ће начин непосредно служити људи- ма следеће школске године збило се на универзитету нешто нечувено: истакнут наставник једног од њего- вих факултета постао је студент другога, медицин- ског навршио је 30 година било је много жаљења, забринутости, чуђења и ругања; разумевања ни од кога те последње студије биле су му најнапорније јер не само што и најдаровитији човек у зрелим годинама, навикнут на самостално мишљење и деловање, теже учи за испите, него је швајцер, што из нужде, да би се могао издржавати, што из душевне потребе, био оптерећен и другим пословима, довољним да испу- њују живот двојице даровитих људи: задржао је доцентуру и израђивао два велика дела сасвим раз- личите врсте – књигу о баху и историју истраживања о животу исуса христа швајцер је после матуре више пута био у паризу, где је неко време – између страсбурга и берлина – и студирао постао је ученик и пријатељ композитора и великог оргуљаша видора, којег је тек он увео у суштину бахову! хтеде и да напише чланак о баху за студенте париске конзерваторије, али се то разрасте у опсежну књигу (једину коју је написао на францу- ском) а, место превода, написао је на немачком сасвим нову, готово два пута већу, која се и данас сматра једном од најбољих књига о великом мајсто- ру дознав од својих студената да им се није говорило о историјату истраживања живота исуса христа, науми да попуни ту празнину посао је био огроман у његовој радној соби посетиоци су се једва провла- чили између хартија и књига наслаганих и по поду прво је издање изишло 1906, а предговор другом, дефинитивном, написао је пред сам полазак у афри- ку, 1913, исте године кад је стекао свој трећи докто- рат чак и католички стручњаци сматрају то дело протестанта швајцера фундаменталним а доктор- ска дисертација била му је о покушајима психијатриј- ског тумачења исусове личности обдарен интуици- јом, а наоружан знањем — историјским, теолошким и медицинским – швајцер је показао сву недораслост тих ранијих покушаја ни сред „афричке прозе“ (тај је израз његов), сред натчовечно напорног рада у клими која је својом вла- жном врућином једва подношљива европљанину, није напустио теолошке теме: 1930 изишла је његова књига о мистици апостола павла крај свег рациона- лизма, швајцер је остао одан христу бескрајном смерно-нежном љубављу као мало ко, он је чуо његов позив: „пођи за мном!“ одазвао му се тиме (albert schweitzer 1875–1965) православни мисионар l 51 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања што је отишао да помаже црној браћи, којој је бели човек чинио толико зла то што је изабрао баш место у француској колони- ји, ламбарену, шездесетак километара јужно од еква- тора, на великој реци огоуе, дошло је од његове везе с париским мисионарским удружењем, које га је првих година у африци и новцем помагало у фран- цуској је тад било само око 650000 протестаната, али је у њима остало нешто од жилавог идеализма старих хугенота сам швајцер није хтео да буде мисионар јер је свој задатак сматрао свечовечанским, надна- родносним и надконфесионалним међу његовим друговима лекарима био је, касније, и један јеврејин из израела и један јапанац у почетку је имао само једног помагача, своју супру- гу хелену, рођену бреслау, с којом се венчао 1912 год и која је била спремна да с њим пође „на крај света“ све је ваљало тек створити швајцер је био органи- затор, физички радник, градитељ, дрводеља, агро- ном, баштован и, разуме се, хирург, интерниста, пси- хијатар, чак зубар харале су тешке болештине, као елефантијазис, маларија, дизентерија, гнојење кости- ју, а особито она ужасна „болест спавања“; осим тога – глад екваторијална африка сaмa од себе није има- ла ниједног дрвета ни жбуна чији би плодови давали човеку хране све је то, чак и банана, донесено из далеких крајева, особито заслугом португалаца своје црне штићенике швајцер није нимало пре- цењивао доживљавао је од њих штошта што би у човеку с мање љубави и мудрости убило вољу за тако мукотрпним радом он је умео бити и веома строг, али је имао и онај дивни хумор који кјеркегор назива „инкогнитом религиозности“ он је, пре свега, схва- тио да ти урођеници треба да се у његовој болници осећају као код своје куће, па је створио читаво бол- ничко насеље, које је 1927 преселио 3 километра узводно, где је било више места нобелова награда за мир највише му је помогла да, одвојено парчетом прашуме, створи и насеље за губавце урођеници су душом оболеле трпали као у неке бункере у прашуми добацујући им само најнужнију храну швајцер је увиђао да ће се такви несрећници најуспешније лечи- ти ако буду у вези с нормалним светом данас тај крај припада републици габон преко пута реке стоји модерна болница, којом управља (бар је још 1964 управљао) аустријанац др вајсберг његову собу краси портрет швајцеров, а неком је новинару рекао: „да не морам по владиној заповести бити модеран, радио бих као др швајцер“ алзас, негда западни руб „светог римског царства немачког народа“, био је од луја xiv до 1871 део фран- цуске, а од тада до 1918 припадао је немачкој ма шта радиле државе, не може се, хвала богу, спречити да се на граници двеју културних земаља, које пловна река више спаја него што их раздваја, развијају трајне човечанске у културне везе али кад је букнуо први светски рат, француске колонијалне власти пронађоше да су швај- цер и његова жена „непријатељи» забранише им бол- нички рад, осудише их да живе у кућици без општења ма с киме, под стражом колонијалних војника најзад, дође наређење да се они пребаце у један логор у фран- цуској дознавши за то, управник најближе католичке мисије дође, достојанственим покретом руке отклони црног стражара и захвали протестантском пару на свем добром које је учинио тамошњем народу (albert schweitzer 1875–1965) 52 l2/2009 логор у француској налазио се у прекрасном крају, али му се просторије ни за циче зиме нису загревале, те швајцер, после дугог боравка у тропској врућини, тешко оболи но, општећи с толиким интернирцима најразличитијих занимања, научио је много шта што му је у каснијем раду користило после рата је неко време био у страсбуру на месту вршиоца дужности пароха цркве св николе; од дво- јице непосредних претходника једног су уклонили немци јер је сувише критиковао, а другога су фран- цуске власти прогнале јер није испољавао довољно оданости француској швајцер је ту био само помоћ- ник, а уз то се прихватио асистентуре у једној страс- буршкој болници често би, с тешким руксаком на леђима, прелазио рајну да носи хране изгладнелима једном се – од изнурености – онесвестио на улици у африку се могао вратити тек 1924 да почне све изнова, и то без хелене, која је била слаба здравља, а и дужна да њихово јединче, кћер рену, подиже у европској клими и култури швајцер је више пута долазио у европу, где је држао предавања и давао концерте на оргуљама, у корист ламбарене најра- дије је боравио у свом драгом завичају, некадањој парохији свог оца, али је имао мало време- на за то хелена га је пратила на путовањима по евро- пи, а једном и у америку умрла је у цириху – 8 годи- на пре њега дуго су швајцера тиштили дугови према париској евангеличкој мисији и према личним пријатељима кад је постао један од најпоштованијих људи на све- ту, помоћ је притицала обилно и са много страна, али само приватна: друкчије он није хтео у девет европ- ских држава и у три ваневропске никла су – из при- ватне иницијативе – удружења за помагање ламбаре- не, а свуда по свету су настајале сродне установе међу књижевним делима швајцеровим ваља још истаћи извештаје о ламбарени „између воде и пра- шуме“, „афричке приче“, аутобиографске ствари, „хришћанство и светске религије“, „схватања индиј- ских мислилаца о свету“, а особито велико дело о „философији културе“ осим тога, био је ванредан познавалац гетеа, па је у четири маха држао предава- ња о њему, једно чак у сад-у читајући шта је гово- рио, на пример, у франкфурту о стотој годишњици гетеове смрти, 1932, човек би помислио да му је про- учавање гетеовог живота и рада било главно занима- ње њега је од младости за гетеа везала заједничка дубока човечност и истинитост, оно „страхопошто- вање“ према основној тајни живота, онај — како је рекао шилер — „поглед који тако тихо и чисто почи- ва на стварима“ швајцерова радна снага је – у његовом многостра- ном стваралаштву – била готово непојмљива, а тре- бало јој је, зачудо, мало „горива“ у облику сна и хране (био је вегетаријанац) он не таји да пати од премо- рености, али се та не примећује ни на количини ни на каквоћи његовог рада пре другог светског рата прохтеде се хитлеровом режиму да се окити чистом славом швајцеровом, те га гебелс „с немачким поздравом“ позове да у немачкој држи предавања и даје концерте швајцер то одби, и то „с централноафричким поздравом“! у осло је дошао 1954 да захвали на нобеловој награди за мир то је било сасвим стихијско славље за три дана мали норвешки народ скупи још два пута већу своту за ламбарену швајцер је 1957 и 1958 на радију говорио против нуклеарног наоружа- вања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања а од тада поче хајка на њега тако подла и под- мукла да многи пристојни, а плитки људи нису могли схватити да је могуће све то измислити, па су штошта и поверовали тако је то увек с вештим клеветањем на свој деведесети рођендан, 14 јануара 1965, швајцер преда управу болнице наследнику којег је сам изабрао – младом швајцарцу др валтеру мунцу али је остао тамо и исте године умро (4 септембра) до краја је био веран свом хармонијуму и клавиру сам је, колико је могуће, оправљао кварове које је нано- сила немилосрдна тропска клима увече би који пут засвирао неко од присутних каже да се човек, затво- ривши очи једва, могао отети илузији да то свира млад човек била му је туђа аскеза која одваја од пуноће живота, а сав му је живот био пун аскезе у смислу „вежбања“ за подвиге истинитости и љубави он је био приступачан невиним радостима иако је – као мало ко – схватао и проживљавао да је живот „видело у тами» читавим је бићем својим сазнавао и сваком приликом исповедао да у то видело, у то „осмислено сред бесми- сленог“ води само духовна религиозна етика, која се осећа повезана са свим живим у васељени l др фил м с богдановић швајцер је 1957 и 1958 на радију гово- рио против нуклеар- ног наоружавања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања православни мисионар l 53 ми­си­о­нар­ско пи­смо са мал­те све­ште­ник александар жерајић мисионарска писма други део малта, медитеранска микродржава, релативно je брзо напредовала, и од некадашње британске колоније (самосталност проглашена 1964 лета господ- њег), постала развијеном европском земљом, а од 2004 и чланицом еу на острву је саграђена огромна модерна болница, а здравствено осигурање је бесплат- но за држављане малте и неке странце у њој је запо- слен већи број наших лекара – хирурга, анестезиолога, педијатара на изградњи је, исто тако, радило много наших радника и инжењера, од којих је један већи део напустио малту по завршетку радова по неким про- ценама, на малти је у време изградње болнице и неких других објеката (нпр хотела) живело око пет до шест хиљада срба малтешки универзитет је један од најстаријих у европи основали су га језуити још 1592, али је неко- лико пута – у бурној историји ове мале земље – скоро падао у заборав у саставу универзитета су факултети скоро свих најтраженијих смерова данас (педагогија, медицина, економија, право, европске студије), са завидним бројем страних студената, па и оних изван еу, иако школарина није баш мала, али ни тако висока у поређењу са другим европским универзитетима, поготово ако се има на уму да у туризму, угоститељ- ству или на грађевини студенти могу и релативно добро да зараде парохија светог апостола павла није прва право- славна парохија на острву још почетком двадесетог века је овде основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија, за потребе бројне грчке мањине на острву, али је временом скоро сасвим нестала што због постепене асимилације грка у већин- ско римокатоличко друштво, што због њиховог изу- мирања поседује и властиту омалену богомољу у 54 l2/2009 парохија светог апостола павла није прва православна парохија на острву још почетком двадесетог века овде је основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија православни мисионар l 55 валети, која је баш ових дана поново отворила своја врата за вернике, махом бизнисмене и запослене у грч- кој амбасади на малти пре отприлике осам година и руска православна црква је започела са оснивањем своје парохије, исто тако посвећене апостолу народа (на жалост, нико од оснивача наше парохије није при- метио ову чињеницу), а која се нашла у ћороскаку због њихове жеље да граде свој властити храм, што је веома тежак и компликован задатак у једној оваквој среди- ни ипак, стиче се утисак да немају намеру да одустану јер на малту неколико пута годишње долази руски свештеник из туниса и опслужује ову парохију – још увек у оснивању до тада, наша богослужења посећује и известан број руса, а донедавно и неколицина грка иницијатива за оснивање наше парохије је у најве- ћој мери потекла од господина виктора јорданова, приватног предузетника из лондона, који је на малту често долазио у приватне и пословне посете, а после првих контаката са припадницима наше, у то време веома бројне заједнице (нпр са господином виктором миљковићем, власником тадашњег српског ресторана конак), одлучио да преосвештеног епископа бри- танско-скандинавског доситеја обавести о целој ситу- ацији и замоли га за помоћ господин јорданов се данас радо сећа далеких деведесетих, када је безуспе- шно трагао за србима на малти, и сасвим друге слике коју је затекао када је поново допутовао 1996/1997 и овде затекао неколико хиљада срба потребно је напо- менути да је први већи талас српске емиграције на малту стигао између 1992 и 1995, а власти су према њима биле доста широкогруде, па нису правиле вели- ку разлику у томе ко је одакле, тако да је, што се тога тиче, српска емиграција на малти данас веома шаре- нолика има ту како београђана, тако људи из репу- блике српске, али и тзв „јужне пруге“ на самом почетку се појавио проблем јурисдикције, па су се помињала имена епископа западноевропског луке, митрополита загребачко-љубљанског и итали- јанског јована, митрополита амфилохија, који је 1999 год предао копију иконе филермоске овдашњем архи- епископу, а чији је оригинал (поред руке светог јована крститеља), преко малте и стигао до цетиња свети архијерејски сабор одржан 2002 год је одлучио да ова парохија припадне скандинавско-британској епархији узевши у обзир историјске, језичке, али и авионске везе ове земље (чланица комонвелта) са великом британијом оснивачка скупштина је одржа- на у новембру 2005 уз присуство преосвештеног епи- скопа доситеја, а изабран је и први црквени одбор и за председника је именован господин владимир фили- повић, предузетник црквене власти малте су изашле у сусрет овој иницијативи и доделиле најстарију гра- ђевину у валети (our lady of victories church), цркви- цу саграђену у шеснаестом веку, по окончању велике опсаде малте, на кориштење нашој бројној заједници, али су на литургије тада долазили и припадници број- не афричке емиграције, махом из етиопије и еритре- је о количини позитивне енергије и одушевљења људи у то време говоре и дневници кола српских сестара (названог косовка девојка) из тог времена; ксс је, између осталог, основало и културно-умет- ничко друштво освит (очување српске вере и тра- диције) на недељним литургијама је тада у просеку било и до 250–300 верујућих, а служили су већином свештеници из енглеске (протојереј-ставрофор милун костић са протођаконом ђорђем чекеревцом, протојереј-ставрофор жарко недић, протојереј-ста- врофор слободан радојчић и други), али и из шведске (протосинђел тимотеј косановић, јеромонах нектари- је самарџић), матице (протојереј-ставрофор љуба петровић и други), протојереј горан спаић из дубров­ 56 l2/2009 ника, а за првог администра- тора је постављен протојереј радмило ж стокић из копен- хагена (сада дерби, енглеска) литургије су углавном одржа- ване једном месечно, а благо- словом епископа доситеја 10 фебруар – малтешки нацио- нални празник, у част бродо- лома светог апостола павла на малти, прослављан је и на нашој парохији већ 2006 год на коришће- ње је добијена катедрала све- тог николе, тако да људи више нису морали да стоје напољу за време литургије јер је прва црквица била премалена да их све прими међутим, онај почетни замах почиње да јењава, људи из управе се због приватних обавеза повлаче, а неки и напуштају малту (па и сам председник одбо- ра) фолклор и коло српских сестара се такође осипа- ју, а данас практично и не постоје, па организација прослава и свега осталог углавном пада на плећа само неколико од почетка оданих људи, којима је исто тако понестало снаге, времена, а некима, на жалост, и здравља на несрећу, догодило се да је пре- мали број људи прихватио превелике обавезе и, јед- ноставно, у том жару изгорео, а нису им се на време нашли наследници данас смо, чини ми се, тамо где смо били на почетку на пример, свештеник не може да рачуна на помоћ појаца јер их више нема, па је само захваљујући попадијиним одговарањима (а која се и сама налази на великим мукама јер мора да исто- времено једним оком прати литургију, а другим малог двогодишњака, који је, богу хвала, веома живахно дете, па и у цркви) уопште могуће одржати недељни ритам богослужења нека нам милостиви бог и сви ближњи опросте ако звучимо растрзано или конфузно јер то и – јесмо данас, када је број срба на малти, а самим тим (и не само тим) и оних који редовно похађају литургију, мањи за пет пута, заиста имамо за чим да жалимо, али не можемо и не смемо пред нама су велики иза- зови, чини ми се много више организационо-адми- нистративног, него верског карактера једна од глав- них задатака нам је остваривање што ближег контак- та са нашом амбасадом у риму и борба за интересе овдашње (још увек поприлично бројне) српске дија- споре, а све у циљу стварања повољне климе за отва- рање нашег конзулата или барем одржавања редов- них конзуларних дана на малти веома похвалном иницијативом неколико младих људи и уз подршку оних који овде живе већ петнаестак година, а у скла- ду са нашим могућностима, радимо на што бољем самоорганизовању и артикулисању онога што нам је од матице потребно, али и онога што, евентуално, можемо да јој понудимо уз божију помоћ, ускоро нас очекују велики подвизи: оснивање новог црквеног одбора, неке врсте удружења или клуба срба на мал- ти, огранка удружења српских студената у иностран- ству, покретање интернет-презентације и друго хвала богу, ово је заједница углавном млађих људи, који јесу пуно заузети радним обавезама, али се, исто тако, не боје изазова наравно да нам је свака помоћ добродошла, а сви они који се баве, или су се некада бавили мисионарским и организационим радом, то веома добро знају јавите нам се са идејама, питањи- ма или сугестијама, али и молбама – зашто да не помоћ нам је потребна, али исто тако се трудимо да и сами помажемо – колико је у нашој моћи сигурно нам је најнеопходније да нас не заборавите у својим молитвама – биле оне владичанске, свештеничке или лаичке l православни мисионар l 57 синиша димитријевић рубрика: представљамо вам па­ро­хиј­ска за­јед­ни­цахра­ма све­тогапо­сто­ла то­ме на велике празнике људи воле да иду у велике храмове“ – говорио је пре неколико година о васкрсу покојни отац момчило – „а ово је мала црква, али са највећом парохијом“ показујући, при- том, окружење храма св апостола томе – мноштво надгробних споменика новог бежанијског гробља пролазили су тада поред нас многи наши суграђа- ни одлазећи на гробове најмилијих и одмахивали главама у чуду што виде народ у цркви на гробљу, и то на васкрс отац их дозива да приђу на послужење уприличено након васкршње литургије и поделе са 58 l2/2009 нама радост највећег празника не би ли увидели нераскидиву везу између гроба и вечнога живота то су били почеци нашег литургијског живота у тада недовршеној цркви, подигнутој добротом једне благочестиве породице, првобитно с намером да буде капела за потребе гробља уз оца момчила и помоћника сашу, неколицина нас је цупкала од зиме за певницом, али врелих срца што црква почиње да живи а колико је само свештеника овде служило док нисмо добили старешину – сви из новобеоградске и земунске парохије – и отац влада и отац драган, који поставише темеље овој цркви, и отац петар, који је поставио кров и био први старешина и сада црква излива белину кроз четинаре након одласка оца петра у пензију наслеђује га отац александар из храма св василија острошког на бежанијској коси тада смо добили и „парохијски дом“ – леп, нови контејнер са чајном кухињом и кли- ма-уређајем ето радосног разлога више за окупљање оштрим зимским данима, али и заклона од неумољи- вог летњег сунца однедавно, отац драгослав топо- лац преузима духовно кормило храма и наставља стазама изградње цркве и уређења њене околине следе радови на живопису употпунили су наша молитвена сабрања овде и многи епископи, а његова светост је прису- тан верни народ сваке године на празник хра- ма – св апостола тому – удостојио архијереј- ске литургије кажу – лепо им је ту да служе, некако топло, домаћински уз милопој две пев- нице – мушке и женске и тако, богу хвала, узраста у христу наша мала заједница, окружена радосном тишином ишчекивања поновнога виђења на небу с нашим најмилијима и надахнута несвакидашњим беседама оца драгослава дођите и видите (јн, 1, 46) l православни мисионар l 59 драган јовичић православље на интернету извор је чланак дневног америчког листа вашингтон пост, док је превод и сажетак преузет са мејлинг-листе сајта светосавље прича гласи отприлике овако: човек је седео на станици метроа у вашингтону и почео да свира виолину било је хладно децембарско јутро свирао је шест бахових комада читавих 45 минута за то време, с обзиром на то да је био радни дан, станицом је прошло барем хиљаду људи журећи на посао три минута касније, средовечни господин је приметио музичара који свира успорио је, застао на неколико секунди, а онда журно наставио минут пот- ом, виолиниста је при- мио први долар: жена му је – без застајања – бацила новац у кутију још неколико минута свирања; а у близини музичара стајао је на зид наслоњен човек и слушао изненада, као из сна пробуђен, погледао је на сат и пожурио, вероватно каснећи највише пажње музи- чару је поклонио трогодишњи дечак упркос мајчином пожуривању, дете је застало нетремице гледајући ка виолинисти тек пошто га је мајка повукла, кренуо је непрестано се осврћући слично се понело још неколико деце, али су их родитељи приморали да наставе даље за 45 минута, колико је свирао, само шесторо људи се зауставило и кратко слушало музику двадесет њих је дало новац – без заустављања музичар је сак- упио читава 32 долара када је престао да свира, тишина која је уследила никога није дотакла – нико није затапшао нити показао икакву другу реакцију нико није знао да је виолиниста био џошуа бел, један од најбољих музичара света свирао је једно од најинтригантнијих дела икада написаних на виолини вредној 3,5 милиона долара два дана пре свирања у метр- оу распродате су све карте за концерт у бостонском позоришту – цена карте је била 100 долара ово је стварна прича џошуа бел је инкогнито свирао у оквиру експер- имента у организацији листа вашингтон пост који се односио на перце- пцију, укус и приоритете савременог човека циљ експеримента је био одговор на питање на јавном месту, у неа- декватно време: – да ли примећујемо лепоту, – да ли застајемо да бисмо у њој уживали, – да ли – у неочекиваном окружењу – препознаје- мо таленат један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и послушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икада написану музику, колико, онда, других ствари тако пропуштамо? l једна занимљива прича са интернета 60 l2/2009 александар загорац пастирска психологија ис­це­љу­ју­ћи сми­сао смисао није ни човекова креација ни измишљотина он не подразумева неку „магичну формулу“ коју би човеку, када је једном пронађе, могао у истом облику да користи као универзални кључ за све животне изазове, а посебно не нешто што би други могао да пронађе уместо њега франкл и сам каже да је психотерапеут у стању да човеку укаже на безусловно постојање смисла, али не и да му каже у чему је његов смисао; смисао је динамична, променљива категорија зато што је такав и живот али оно што остаје стално јесу следеће чињенице: 1) смисао је безуслован, он увек постоји, 2) једино је човек у стању да га проналази и 3) чак иако човекови проблеми нису непо- средно везани за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи задржимо се на последњем закључку један од примера које франкл наводи довољно говори: његов колега је, после смрти супруге, био у готово безиз- лазном стању на франклово питање о стању у коме се налази, одговорио је да живот без ње нема никаквог сми- сла; то осећање никаква рационализација, никакве „пози- тивне мисли“ и слично не би могле да отклоне франкл га је подстакао да опише бол који осећа и питао га је како би његова супруга поднела такав бол да је она била та која је надживела њега лекар – удовац одговорио је да би се она од тог бола тешко опоравила франкл му је тада рекао да његов живот и те како има смисла – захваљујући томе што је преживео, он је своју супругу поштедео најтежег бола, бола због губитке вољене особе тиме се ништа у животу тог лекара, ако посматрамо сувочињенички, није променило али променио се његов начин разумевања, његов став према ономе што се догодило – трагедија је добила смисао, одговор на вечно „зашто“, а тиме и димен- зију људског остварења, које је могуће, као што видимо, чак и као трпљење (а понекад и највише као трпљење) оваквим растумачењем човека као „бића смисла“ франкл нашем савременику помаже да разуме и примере хри- шћанске жртвености, којима историја обилује, уместо да их квази-научно отпише као фанатизам или заслепље- ност, као поремећај уместо остварења доказујући непри- косновено присуство смисла ван човека самог и једин- ственољудску могућност и потребу да га проналази, франкл се научним аргументима супротставља савреме- ним тежњама да се човек сматра „тек компјутером или ’голим мајмуном’“ не подсећа ли нас ово франклово пои- мање човека на „узрастање од образа ка подобију (бож- јем)“, којим свети григорије ниски објашњава човеков призив на узрастање ка богу, што уједно представља и остварење и надилажење људске природе? домашај одлуке као што нам горњи примери говоре, помоћ човеку (или помоћ човека самоме себи!) која се зауставља само на реакцији, на покушају деловања само на узрочнике (као што је данас скоро редован случај – било да је реч о преписивању лекова било да је реч о психотерапији), јесте помоћ стаје на пола пута често се, међутим, сматра да након те почетне реакције човеку остаје само да донесе одлуку да такво стање учини трајним и проблем је конач- но – решен томе у прилог не говори из искуства позната нам чињеница да не можемо, на пример, одлучити да не будемо тужни, одлучити да не осећамо бол, одлучити да се осећамо срећно и задовољно, одлучити да се нечему надамо, одлучити да верујемо! „покушај да се приступа на такав начин открива један потпуно манипулативни приступ људским феноменима као што су вера, нада, љубав и воља () емоције, као решење које нам се налази при руци, не могу се хотимице увлачити у игру то није нигде тако видљиво као у вези са срећом: срећа једностав- но мора доћи и за њом се не може трчати“ – говори франкл он, надаље, износи искуство једног студента који се придружио групној терапији ево његових речи: „људи су тражили од мене да им будем пријатељ осећао сам да нисам искрен док сам их грлио и говорио како их волим, али сам то свеједно чинио присиљавао сам се да будем осећајан, али није помагало: што сам се више тру- дио, то је било теже“ сетимо се сада примера са почетка овога текста и одговоримо поново, свако понаособ, може ли ма какво остварење да буде искључиво последица хте- ња, па чак и бесомучног рада који би ка томе био усмерен обратимо се искуставима сопственог живота и живота наслеђе виктора франкла (четврти део) православни мисионар l 61 александар загорац пастирска психологија ис­це­љу­ју­ћи сми­сао људи око себе видећемо да је франклов и наш одговор у скла- ду са тим, стварним примерима, а у супротности са „искустви- ма“ из виртуелног света медија и масовне културе, на којима се све више темељи „стварност“ савременог човека потребно је, дакле, да се свесно усмеримо ка разлозима и проналажењу њиховог смисла то нас доводи и до питања колико смо заиста свесни своје свести; колико је познајемо свест и „свест“ једну од основа пандетерминистичког гледишта најједно- ставније можемо приказати на примеру поистовећивања људ- ске свести (о кривици) са условним рефлексом, на пример, пса тврди се да је у бити реч о истој појави: пас који запрља под подвиће реп и „осећаће кривицу“ због тога што је учинио нешто што не сме одакле псу таква „свест“?1 отуда што је раније за исту ствар био кажњаван, те је сада „свестан“ да казна предстоји и зато се тако понаша; са друге стране, према том мишљењу, човек као „интелигентна животиња“ такође има свест о казни која следи након нечег недопуштеног, те би разлика, дакле, једино била у томе што човек може далекосе- жније да наслути казну, па је отуда његова свест о кривици само сложенија од псеће иако, у основи, иста али, уочава франкл, „понашање пса који се подвукао под кревет не доказује свест, већ нешто што бих радије назвао: слутња тескобе – очекивање заслужене казне испуњено страхом“ „то може лако бити последица процеса условљавања“ – дресирања по систему казне и награде „међутим, то ипак нема никакве везе са свешћу све док у човеку постоји страх од казне или пак нада у награду, односно жеља да се задовољи суперего, свест још није рекла своје“ да видимо одговара ли његова теза животном искуству? осећа ли човек кривицу и када зна да не предстоји никаква казна? ако се сетимо мноштва таквих примера где је грижа саве- сти понекад и пресудила човеку, видећемо да се осећање кривице не може просто објаснити системом казна – награда: човеку није својствена дресура l 1 франкл говори о човековој свести уопште (самосвести), као једин- ствено-људском феномену; зато је реч свест стављана под наводнике када се не односи на човека наслеђе виктора франкла (четврти део) 62 l2/2009 на дан ча­сних ве­ри­га св апо­сто­ла пе­тра био је 29 јануар 1945 л г, када се празнују часне вериге св ап петра иако је дошло ослобођење од немачке окупације, прилике у земљи су још биле тешке; непријатељ је опустошио земљу и оскудица се осећала у свему те године сам се налазио у једном селу близу хомољских планина као вршилац дужно- сти пароха јер је мој претходник погинуо тамо сам се био склонио са породицом после бомбардовања бео- града о васкрсу 1944, када ми је стан био разрушен, а ја са породицом остао без крова над главом и у веома тешким материјалним приликама добротом еписко- па, понуђено ми је да се склоним и на овој парохији сачекам крај рата ту сам могао мало да одахнем има- јући кров над главом и хлеба за породицу осим овог села, у коме су били црква и парохијски стан, опслуживао сам још једно село удаљено око 3 километра, а чији је свештеник такође страдао за време окупације на часне вериге око 9 часова пре подне упутио сам се у то село да осветим славске водице код куће је остала моја жена, којој сам рекао да ћу се – ако бог да – вратити најдаље до 3 часа пo подне зима је те годи- не рано почела, али снега још није било око поднева, када сам половину домова обишао, изненада је почео да пада снег, али не тако велики међутим, око 3 часа поподне, када сам завршио свечарске водице и наме- равао да кренем кући, почело је све јаче да веје, и домаћин код кога сам осветио последњу водицу ме је усрдно задржавао да код њега останем на преноћи- шту снег је све јаче и гушће падао, а већ се спуштала ноћ нисам га послушао објаснио сам му да је код куће моја жена сама и да ће се, ако се на време не вра- тим, много бринути кренуо сам кући пут је био завејан снегом, који је све јаче и јаче сипао, и није могло видети ништа пре- ма чему бих се управљао ишао сам, тако, насумице по мраку читајући у себи 91 псалам: „који живи у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива гово- ри господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам!» прошло је доста времена, али ни на какву кућу још нисам наишао иако сам при поласку од свог села био удаљен само 3 километра изненада осетих да губим тле под ногама и да про- падам у неку воду, која ми је већ допирала до колена у селу су, већином, живели баштовани и ради навод- њавања су – у размацима – по читавом пољу копали велике узалуд сам покушавао да се извучем тонуо сам све дубље снег као да је све јаче и јаче падао малаксао и промрзао, осетих неку чудну топлоту и жељу да заспим мислио сам на своју жену, на нашу децу и, прикупивши сву снагу, опет покушах да се извучем, али узалуд тада сам се топлом молитвом обратио св апосто- лу петру да ми помогне да се ослободим ове невоље, као што је анђео господњи помогао њему ослободив- ши га верига у тамници (дела ап, 12, 7) одједном, руком напипах неки чврст предмет, корен или комад дрвета, који грчевито ухватих последњим снагама успео сам да се извучем био сам скроз мокар; мантија на мени залеђена једно време ништа пред собом нисам видео био сам у недоумици којим правцем да идем страхујући од других јама, којих је морало бити у околини изнена- да као да негде у даљини чух лавеж паса, па се упутих на ту страну ишао сам доста дуго очекујући да ћу у том правцу угледати светлост из неке куће – како бих могао да се оријентишем – али светлости није било ни од куда лавеж се зачује, па га нестане идем и у себи читам стихове псалама и топло се молим св апостолу петру и св николи, нашој породичној сла- ви, да ми помогну у невољи у коју сам запао, да ме врате моме дому и мојима, којима сам још био потре- бан нисам осећао страх за време тог лутања по пустом пољу иако сам знао да у ово доба са планине у села често силазе вуци и наносе штете сељацима пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања православни мисионар l 63 код себе нисам имао ни џепну лампу, чак ни шибице; такође нисам знао ни које би доба ноћи могло бити најзад, опет се зачу лавеж паса, али сад већ ближе и све ближе угледах, затим, и неку слабачку светлост саплићући се, упутио сам се тамо и, на своју велику радост, спазих једну кућицу, а за њом и низ других моје село! одатле до парохијског стана било је још око 2 километра захваљујући господу на његовој помоћи, ишао сам – кроз снегом завејано село – ка својој кући била је скоро поноћ када сам сретно тамо стигао своју жену сам затекао сву уплакану и престрављену, саму у кући коју је снег био завејао до прозора виде- ћи да ме толико дуго нема, помишљала је на најгоре испричао сам јој шта ми се на путу десило обоје смо захвалили господу и св апостолу петру и св нико- ли на великој милости тај дан часних верига св апостола петра остаће заувек у мом сећању као дан мог чудесног спасења од изненадне, страшне смрти „цареву тајну треба чувати, а дела божја обелода- нити» – каже се у старом завету l о борис селивановски пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања 64 l2/2009 све­ште­ник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла ка­ме­но до­ба пре нешто више од годину дана изашао је први број мисионара у новом руху и са новом наменом у њему је и мој текст чија је основна тема управо слобода само да се зна јер сад имам проблем – шта рећи што већ није речено има један чувени теолошко-фи- лософски парадокс који је прилич- но илустративан када је наша тема у питању – такозвани „парадокс камена“: може ли бог да створи камен који сам не може да подигне постоје два типа одговора: 1 може; 2 питање је апсурдно, па се на њега не може дати неапсурдни одговор бог, наиме, може учинити све оно што је могуће, али не и оно што је по себи немогуће, као да, примера ради, направи троугао чији збир унутрашњих углова не би био 180° више ми се свиђа први одговор али, заиста, ако говоримо са пози- ција хришћанске вере, питање и јесте апсурдно хришћани, наиме, верују у беспочетног, бескрајног, свемоћног бога који је постао створени, смртни и немоћни човек хришћани верују у бога који је, упркос томе што је вечнопостојећи и бесмртан, умро људском смрћу зашто? зато што је заиста створио камен који не може да подигне ама, зашто! зато што хоће и зато што му се може ово зато што хоће је одговор на питање о божијој свемоћи које нам поставља парадокс камена и управо то што хоће уводи нас у сферу којом се бави овај број мисионара божија свемоћ је његова слобода али његова свемоћ се најочигледније показала и показује, како хришћани верују, у његовој немоћи: у његовом постајању немоћ- ним то да се „сила божија у немоћи показује савршена“ (2 кор 12, 9) изгледа да се односи и на самога бога јер бог може да постане немоћан зато што је слободан чак и од своје свемоћи домострој спасења се, тако, може разумети или чита- ти као повест о божијој немоћи јер – већ у самом почетку – то што бог ствара сопствену слику и прилику (икону и подобије), то што бог – зато што хоће – ствара слободно биће, чија слобода нема границе, значи да ствара камен који сам – зато што неће, не може да подигне и, шта му остаје? остаје му да некако учини да сам камен уста- не, а то је, сложићете се, још тежи задатак од подизања међутим, учинио је сам је постао мртви камен упркос томе што је живи бог и камен је једном за свагда подигнут из сопственог мртви- ла али – зашто? зато што му је, може бити, стало до камена који не може да подигне зашто? зато што срце има раз- логе које ум не познаје можда звучи патетично, али тако ствари овога, а нарочито онога света стоје слобода или свемоћ су ствари срца или љубави нема ништа немоћније и неслободније од једног великог, дебелог и усамљеног ја па, зашто да, онда, бог, који је ми, не направи још много малих ја и покаже им лепоту онога ми стварно, зашто да не, чак и ако то подразумева „егову смрт! сада већ не звучи патетично дакле: „приступајући њему, камену живом, од људи одбаченом, али од бога изабраном, дра- гоценом, и ви сами, као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне богу, кроз исуса христа јер стоји у писму: ево пола- жем у сиону камен крајеугаони, изабрани, дра- гоцени; и ко у њега верује неће се постидети“ (1 пет 2, 4–6) још нисте разумели?

Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хри­шћан­ски до­жи­вљај сло­бо­де 3 Старечник Љу­бав је је­зик ко­јим сви љу­ди го­во­ре 4 Реч пастира Вре­ма стра­да­ња и ра­дост Вас­кр­се­ња 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О све­тој тај­ни Кр­ште­ња 11 Рано хришћанство Озбиљ­ни по­че­ци раз­во­ја хри­шћан­ске те­о­ло­ги­је13 О мислима великана Си­ла у не­мо­ћи 15 Интервју Пра­во­слав­на по­ро­ди­ца McDo­nald 17 Тема броја Јед­на Сло­бо­да и без­број­не сло­бо­де 23 „I now walk in­to the wild“ 25 Исто­риј­ске сло­бо­де и Сло­бо­да у Хри­сту 27 Цр­ти­це о сло­бо­ди 29 Сло­бо­дан иза ре­ше­та­ка 33 Отац или Го­спо­дар 34 Не­ма сло­бо­де у бро­је­ви­ма и ди­мен­зи­ја­ма37 Сло­бо­да као ДА 39 Има ли у Цр­кви сло­бо­де? 40 Зло­у­по­тре­ба сло­бо­де у вир­ту­ел­ном све­ту 43 Мисија међу младима Цр­ква и мла­ди 44 Хришћански брак Хри­шћан­ски брак и пе­ри­о­ди уз­др­жа­ња 47 Сећања Aл­берт Швај­цер 50 Мисионарска писма Ми­си­о­нар­ско пи­смо са Мал­те 53 Представљамо Вам Па­ро­хиј­ска за­јед­ни­цахра­ма Све­тог Апо­сто­ла То­ме 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Ис­це­љу­ју­ћи сми­сао 60 Сећања На дан Ча­сних ве­ри­га Св апо­сто­ла Пе­тра 62 Из потпуно другачијег угла Ка­ме­но до­ба 64 misionar Хри­шћан­ски до­жи­вљај сло­бо­де Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата �