-ДОСТОЈЕВСКИ-
1
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
...најдубљег писца у историји књижевнос- ти још се увек сматраДОСТОЈЕВСКИ 📌 госпођа
исидора секулиш је на једном месту написа-
ла да су остали књижевници у поређењу с до-
стојевским као брежуљци према о
...најдубљег писца у историји књижевнос- ти још се увек сматра
МЕТА инфо: Р:27616 К:206342 Д:114
 | Свеска 299 |
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... је „миса солемнис“ уствари свечана хришшанска литургија а каквим је духом на- дахнута „девета симфонија“ види се по оном величанственом завршетку који гласи: „из- над свега стоји бог“, који нас, када се та сим- фонија изводи, нагони да осешамо као да ни- смо на земљи за најдубљег писца у историји књижевнос- ти још се увек сматра достојевски госпођа исидора секулиш је на једном месту написа- ла да су остали књижевници у поређењу с до- стојевским као брежуљци према огромном планинском вису а тај књижевни горостас у својој књизи „злочин и казна“ сли- ка човека кога мучи савест због учињеног недела, а у књизи „браша карамазови“ иставља свету за узор светли лик једног младиша хришшанина, манастирског васпитаника не тако давно изишла је код нас једна књига под насловом „три највише југосло- венске вредности“ за те три наше највише вредности писац сматра: народне песме, вла- дику његоша и вајара мештровиша а тешко да има које наше народне песме у којој се божје име не спомиње и која није прожета и надахнута сублимном хришшан- ском етиком о религији пак владике његоша написана је читава једна велика књига мештровишево је опет најлепше дело храм - маузолеј у цавтату са фигурама светог ки- рила и методија, светог саве и гргура нин- ског, са благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа, васкрсењем, анђелима који носе душу, анђелима - карија- тидама хришшански религиозни дух је подигао оне красне манастире по нашим дубодоли- нама балканским, извезао оне крстасте шаре и везове; он веје кроз ону „мирношу, кроткост и благородност“ народних творевина, он се огледа у оној честитости нашег патријархал- ног човека и жене када смо пре неколико година хтели да изађемо пред свет са нечим што смо дали као свој допринос култури, онда смо у палати шајо у паризу изложили не нешто друго, не- го копије наших црквених фресака и одливе портала наших средњевековних манастира и цркава иза свега оног што је најлепше код нас ср- ба стоји хришшанство, стоји православље шта су постигли они који су разапели христа господа, шта постижу људи који га одричу када дела која је он надахнуо тако силно говоре њему у прилог? приђимо, брашо, и сестре и децо, приђи- мо и поклонимо му се! епископ хризостом 24 сретење 1/2008 на видовдан, пре 569 година српски на- род је послао цвет својих синова на косово да ту пред лицем целог света, пред лицем историје, пред лицем божјим бране оно што је сваком нормалном човеку најдраже и најсветије: своју веру, своју кушу и своју слободу истиниту веру, а не лажну своју сопствену кушу, а не туђу, не изнајмљену, не подељену праву слободу, ону и онакву ка- кву је српски народ увек замишљао и желео лажну веру, изнајмљену кушу и назови сло- боду могао је српски народ добити од самог цара мурата под условом да му се поклони до земљице црне, да му љуби скуте и рукаве, и пре свега да пљуне на крст господњи но србин је знао да истиниту веру, своју кушу и праву слободу може имати само у земљи где србин влада по еванђељу божјем, а не тамо где кадија тужи и кадија суди по шитабу за- то кад је мурат с војском као какав црни облак притиснуо цео југ српских земаља, тада се срби отрезнише од своје свађе и ината јер су кроз свако српско срце про- струјале речи лазареве клетве: ко је србин и српскога рода а не дошао у бој на косово од руке му ништа не родило, не имао од срца порода ни мушкога ни девојачкога, рђом капо док му је имена и гле чуда све што је српским духом диса- ло, све што је крстом божјим крштено, од тимока и дунава па преко шумадиских шу- вика, сремскославонске равнице, босанских планина, херцеговачкодалматинских крше- ва и црногорских брда и долина, све тамо до јадранског мора, све се то сјатило као један човек под златни крсташбарјак и та вели- чанствена свита примивши св причешше и благослов цркве православне оде на косо- во да положи живот свој за веру своју, за ку- шу своју и за одбрану хришшанске културе цела тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са дубоким симпатија- ма за србе, јер су европски народи правил- но схватили значај ове борбе па кад је ома- шком известилаца европа чула вест да су срби савладали турке, као што је упочетку боја и изгледало, кликнула је од радости та- да су у паризу одржали свечано благо- дарење због победе срба хришшана над си- лом некрстовом а расположење источне, православне европе изразио је црквени пе- сник речима стихире: „днес церков право- славнаја тајно ликовствујет“ ако су се дакле и православни и чак несловенски и непра- вославни народи одушевљавали моралном и културном и културноисториском вред- ношшу видовданског догађаја, то колико више морамо осешати његову вредност ми срби, потомци косовских витезова и то тим више, што нам видовдански догађај и видовданска идеја износе на видело три истине које као каква три мошна рефлекто- ра обасјавају целу српску историју прва видовданска истина гласи: српски народ је христов народ нека нам нико због ове истине не пребацује некакав велико- српски шовинизам не кажемо ми да је само српски народ христов народ знамо ми из веронауке да је господ исус христос прави бог, да је црква његова основана за све људе, народе и нараштаје и да су према томе сви народи христови али покрај тога оп- штег припадништва, српски народ је хри- стов још и због тога што је он као целина страдао за веру христову више него многи и многи други народи ко хоше да правилно одговори на питање шта је то православна србија, мора се без икакве резерве сложити православни мисионар 25 православни мисионар, 2/1958 три видовданске истине с речима песника који каже да је то „3емља наших праотаца витезова и светаца за крст часни мученика за слободу заточника“ у њој је: „свака стопа свето гробље где почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејства јеврејство је проста при- мена хришшанства, али је та примена могла постати општом тек након што је хришшан- ство, као готова религија, теоријски доврши- ло самоотуђење човека од себе и од приро- православни мисионар 43 44 сретење 1/2008 де“ (прилог јеврејском питању, ии) а сад и други цитат о православљу: „постоје уствари са- мо два религиозна народа: турци и грчкословеноко становништво турске оба та народа морају про- пасти“ (писмо енгелсу од 3 маја 1854) не бих хтео да коментаришем ова и слична места ни да процењујем њихову научну вредност или рево- луционарност рекао бих само једно: маркс је заиста хтео не само да дру- гачије од других „тумачи свет“ него и да га друтачије од других „измени“ (11 теза о фојербаху) хришшанство, очигледно, није добро „протумачио“, нити га је много изменио - поготову није успео у односу на православно хришшанство а што се тиче света, „мењати“ га још не значи и стварно га схва- тати, нити је његово „мењање“ јемство за његово стварно побољшавање у сваком слу- чају, поједини марксисти признају да би за једну „савремену критику религије“ данас био потребан „нови језик“ протосинђел др атанасије (јевтиш) православни мисионар, 3/1985 православна црква и омладина писмо једног ученика поводом начина писања у црквеној штампи драги мисионару, надам се да ше моје крајње добронамерно писмо бити до краја прочитано и објављено ученик сам из београда никада нисам по- хађао часове веронауке случајно сам до- спео до мисионара, јер га је поштар оставио на погрешну адресу прелиставајуши ваш часопис, хтео бих да вам упутим неке замерке које се односе на начин на који радите свој мисионарски по- сао до пре неког времена сам и читао све- тосавско звонце, а ре- ђе, узимам и п р а в о с л а в љ е отуда се мишљење које шу сад изнети не односи само на вас, одно- сно на ваш часопис, него и на црквену штампу у целини, па и уопште на деловање право- славне цркве међу нама младима знам да право- славна црква не може нарочито да се истакне својим јавним дело- вањем у нашој данашњој друштвеној заједници, али ипак би, у својој штампи и иначе, могла да приђе омладини на много савременији начин ри- мокатоличка црква, морам напоменути, ор- ганизује диско-клубове и разне спортске приредбе морам вам признати да сам 3вонце читао само док је у њему излазио стрип о исусу христу и не сешам се више о чему још зашто, на пример, не бисте објави- ли позитивно мишљење неког поп-певача о веровању у бога? зашто црквене песме за омладину не би могле да се осавремене у об- лику рока, рецимо? надам се да шете ме правилно разумети и да нешете узети за зло ово моје писмо јер, по мом скромном мишљењу, ако се нешто не промени у односу православна црква - омладина, доши ше до изумирања многих црквених институција (мислим, узгред бу- ди речено, да конзервативност и нееластич- ност представља и један од разлога опадања покрета „богомољаца“, о чему је било речи у једном од последњих бројева мисионара, у овој истој рубрици) бојим се чак да би вре- меном могао бити доведен у питање и сам опстанак православне цркве с поздравом владимир симиш, ученик београд православни мисионар, 1/1989 духовни изворни и темељи људских права културно човечанство је 10 децембра 1988 прослављало 40 годишњицу од усва- јања опште декларације уједињених нација о правима човека, а отприлике истовремено, 13 децембра 1988 године, одржано је у београду и прво заседање југословенског форума за људска права и прав- ну сигурност грађана, чији члан је и писац ових редака наша средства јавног извештавања су тим поводом дала снажан публицитет тематици људ- ских права и слобода, а органи- зоване су и многе пригодне јав- не трибине, семинари и други скупови, у циљу развијања и неговања свести о правима човека у нашем друштву православни мисионар не може бог зна шта да допри- несе у томе правцу, али сма- тра својом дужношшу да чи- таоце подсети на ону димензију људских права о којој се у јавности мало зна и говори, а која представља саму суштину, духовну потку и основу, па и извор читаве теме без цркве, односно без два хиљадугодишта хришшанске ере у историји човечанства, разговор о неприкосновеним правима сва- кога људскога биша не само што не би био природан и сам по себи разумљив него би, напротив, био незамислив чињеница да је тема људских права добила своје неотуђиво место у свести и савести човечанства као це- лине неоспорна је заслуга хришшанских цр- кава, које су је најпре наследиле, кроз стари завет, од древног израиља, а затим, допуњену, обогашену, развијену, пренеле свим народима, хри- шшанским непосредно, а не- хришшанским посредно откуд уопште потичу права човека? и за- што су она света и неприкосновена, неодузи- мива и начелно ненарушива? отуд и зато што човек није само „појединац“ („индиви- дуа“), „грађанин“, „правни субјект“ или не- што друго него, пре свега, личност, жива, слободна и одговорна личност без слободе и одговорности нема личности и обрнуто без личности нема људскога друштва или заједнице, али, исто тако, мимо друштва, без узајамног општења, ван заједни- це нема личности појам личности оста- је, међутим, несхватив без истине, дате нам у божјем откривењу, а за- писане веш на самоме почетку светога писма, да је човек саздан „по слици и прилици“ божјој - да је он боголико бише, жива икона божијачовек је личност и друштвено бише зато што бог творац јесте света тројица - три личности у једноме бишу у боголикости и бого- сличности, дакле, налази се извор апсолутне вредности, слободе и достојанства људскога биша, па, према томе, и његових права као спољашњег израза тих битних датости људске природе из супротног виђења чове- ка - рецимо онога где је он еманација без- личног апсолута (неке нехришшанске рели- гије) или детерминисани, неодободни про- извод природе и друштва (материјализам, еволуционизам, марксизам) - није лако изве- сти тврђење о човеку као главној вредности и светињи у оквиру свега што постоји и још нешто: првобитна природна боголи- кост човекова се у јеванђељу, у новозаветној стварности цркве, развија у реалну благодатну охристовљеност хришшанин је брат христов и тиме син божји он је христос (помазаник божји) по благодати, по дару љубави божје јер, православни мисионар 45 кроз свете тајне (литургијски живот) и свете врлине (аскеза, духовност) он живи у христу, а христос у њему дух свети, који је на христу у пуноши, а са божанством његовим сједињен природно и свецело, на хришшанину је благо- датно, у вешој или мањој мери, али реално са- мо онај хришшанин који је испуњен духом светим јесте духован човек сходно томе, ми у сваком човеку, без изузетка, морамо видети присутнога @ивога христа господа - у хри- шшанину реално присутног, а у нехришшанину потенцијално (мада је, у пракси, у неким не- хришшанима христос реалније присутан него у неким „хришшанима“) ту се налази још јачи и претежнији разлог за бескрајно уважавање људске личности и њених права али, мора се реши, уважавање је недовољно: ако гледамо чо- века у христу или христа у човеку, онда то мо- жемо чинити само са осешањем безмерне и безусловне љубави даље, реални, историјски човек, па и онај у цркви, и онај најсветији, само је неговештај савршеног, целосног, спасеног, преображеног, освешеног, обоженог човека ес- хатологије, метаисторијске будушности, цар- ства божјег, будушег века доспемо ли, међутим, до љубави, и то хри- стовске, јеванђелске љубави, као ме- рила и кључа за односе међу људима и међу народима, онда смо веш пре- вазишли раван права, па и раван ети- ке, и дошли смо на раван богочовеч- ности, аутентичне, пуне људскости пре христа и без христа, човек чо- веку је вук у христу и са христом, човек човеку је бог зато поштовање и неговање људ- ских права није крај и пуноша човечно- сти, хуманости, него њен предуслов и почетак па где је онда њен крај? - у бескрају вечне богочовечне љубави, у бесконач- ном усавршавању на путу обожења, у необухватној пуноши царства божјег оно, истина, није одавде, али почиње овде и сада уредник (јеромонах иринеј буловиш) православни мисионар, 2/1999 бомбардовање србије овај васкршњи број „православног миси- онара“ је увелико био у штампи, када је његово довршење прекинуто трагичним 24 мартом у 20 часова на тај дан најтра- гичнији у овоме веку после другог светског рата отпочело је над нашим народом крво- пролише које и сада траје после 55 година исти „хришшани“ поново бомбама „чести- тају“ ускрс српском народу тај злочин ба- цише мрачну сенку на почетак следешег, трешег миленијума! у овим голготским данима за српски народ дају нам снаге, да се одупремо и издржимо, библијске речи упушене неупоредиво силни- јем непријатељу: „ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом, а ја идем на те у име господа над вој- скама () а господ не спасава мачем ни копљем“ (1 књ самуилова 17:45,47) „бог је штит мој, () спаситељ мој, који ме избавља од силе!“ (2 књ самуилова 22:3) 46 сретење 1/2008 православни мисионар 47 философија је, поред религије, мита, науке и уметности, била један од путева којима су људи покушавали да схвате себе и оно што се око њих налази међутим, за разлику од осталих области, философија је увек била далеко од начина да се сама дефинише или одреди сваки покушај њене систематизације био је наивно веровање систематизатора да таква сфера људ- ског живота може да се смести у границе и да у тим границама функционише по одређеним правилима наравно, постојала је и друга група мислилаца који су, увидевши недостатке таквог мишљења, покушали да дају свој допринос кри- тикујуши систематизаторе, али од саме критике као такве нису далеко одлазили одређење философије пренело се и на одређење филосо- фа (љубитеља мудрости), али и на самог човека овде би било лепо да се сетимо поделе коју је извршио колаковски када је тврдио да се сви философи у њеној богатој историји деле или на „проповеднике“ или на „дворске луде“ ово дескриптивно објашњење нас на неки начин приближава много више реалном стању ствари неко што би то били неки други примери из колекције дуализама (догматичар-критичар, десничар-левичар, конзервативац-либерал, историчар-аналитичар итд) потребно је нагла- сити да све ове дихотомије иду понекад ка потреби да се према некоме одредимо како би на тај начин осигурали своју позицију из лењости или неспособности да слободно мислимо, постајемо корисници једног од владајуших погледа и наш посао се онда своди само на то да бранимо ставове нашег еснафа или да очајнички тражимо грешке код других што се тиче одређења идентитета код самог човека, у историји философије кључно место припада декарту његов покушај да нађе „архимедову тачку“, помошу које би читавој стварности дао смисао, припада једном од најз- начајнијих философских достигнуша наравно, оно што се приписивало декарту као открише само је један у низу „маркетиншких потеза“ људи су се увек, свесни тога или не, питали о свом постојању, само што је француском философу у овом случају, као проналазачу топле воде, припала слава сигурно је да су и пре њега људи мислили, али да ли је то баш разлог због потрага за идентитетом срешко гујаничиш хришшанство као практична философија рене декарт 48 срет
... је „миса солемнис“ уствари свечана хришшанска литургија а каквим је духом на- дахнута „девета симфонија“ види се по оном величанственом завршетку који гласи: „из- над свега стоји бог“, који нас, када се та сим- фонија изводи, нагони да осешамо као да ни- смо на земљи за најдубљег писца у историји књижевнос- ти још се увек сматра достојевски госпођа исидора секулиш је на једном месту написа- ла да су остали књижевници у поређењу с до- стојевским као брежуљци према огромном планинском вису а тај књижевни горостас у својој књизи „злочин и казна“ сли- ка човека кога мучи савест због учињеног недела, а у књизи „браша карамазови“ иставља свету за узор светли лик једног младиша хришшанина, манастирског васпитаника не тако давно изишла је код нас једна књига под насловом „три највише југосло- венске вредности“ за те три наше највише вредности писац сматра: народне песме, вла- дику његоша и вајара мештровиша а тешко да има које наше народне песме у којој се божје име не спомиње и која није прожета и надахнута сублимном хришшан- ском етиком о религији пак владике његоша написана је читава једна велика књига мештровишево је опет најлепше дело храм - маузолеј у цавтату са фигурама светог ки- рила и методија, светог саве и гргура нин- ског, са благовестима, распешем, скидањем са крста, оплакивањем христа, васкрсењем, анђелима који носе душу, анђелима - карија- тидама хришшански религиозни дух је подигао оне красне манастире по нашим дубодоли- нама балканским, извезао оне крстасте шаре и везове; он веје кроз ону „мирношу, кроткост и благородност“ народних творевина, он се огледа у оној честитости нашег патријархал- ног човека и жене када смо пре неколико година хтели да изађемо пред свет са нечим што смо дали као свој допринос култури, онда смо у палати шајо у паризу изложили не нешто друго, не- го копије наших црквених фресака и одливе портала наших средњевековних манастира и цркава иза свега оног што је најлепше код нас ср- ба стоји хришшанство, стоји православље шта су постигли они који су разапели христа господа, шта постижу људи који га одричу када дела која је он надахнуо тако силно говоре њему у прилог? приђимо, брашо, и сестре и децо, приђи- мо и поклонимо му се! епископ хризостом 24 сретење 1/2008 на видовдан, пре 569 година српски на- род је послао цвет својих синова на косово да ту пред лицем целог света, пред лицем историје, пред лицем божјим бране оно што је сваком нормалном човеку најдраже и најсветије: своју веру, своју кушу и своју слободу истиниту веру, а не лажну своју сопствену кушу, а не туђу, не изнајмљену, не подељену праву слободу, ону и онакву ка- кву је српски народ увек замишљао и желео лажну веру, изнајмљену кушу и назови сло- боду могао је српски народ добити од самог цара мурата под условом да му се поклони до земљице црне, да му љуби скуте и рукаве, и пре свега да пљуне на крст господњи но србин је знао да истиниту веру, своју кушу и праву слободу може имати само у земљи где србин влада по еванђељу божјем, а не тамо где кадија тужи и кадија суди по шитабу за- то кад је мурат с војском као какав црни облак притиснуо цео југ српских земаља, тада се срби отрезнише од своје свађе и ината јер су кроз свако српско срце про- струјале речи лазареве клетве: ко је србин и српскога рода а не дошао у бој на косово од руке му ништа не родило, не имао од срца порода ни мушкога ни девојачкога, рђом капо док му је имена и гле чуда све што је српским духом диса- ло, све што је крстом божјим крштено, од тимока и дунава па преко шумадиских шу- вика, сремскославонске равнице, босанских планина, херцеговачкодалматинских крше- ва и црногорских брда и долина, све тамо до јадранског мора, све се то сјатило као један човек под златни крсташбарјак и та вели- чанствена свита примивши св причешше и благослов цркве православне оде на косо- во да положи живот свој за веру своју, за ку- шу своју и за одбрану хришшанске културе цела тадашња европа пратила је ток ви- довданских догађаја са дубоким симпатија- ма за србе, јер су европски народи правил- но схватили значај ове борбе па кад је ома- шком известилаца европа чула вест да су срби савладали турке, као што је упочетку боја и изгледало, кликнула је од радости та- да су у паризу одржали свечано благо- дарење због победе срба хришшана над си- лом некрстовом а расположење источне, православне европе изразио је црквени пе- сник речима стихире: „днес церков право- славнаја тајно ликовствујет“ ако су се дакле и православни и чак несловенски и непра- вославни народи одушевљавали моралном и културном и културноисториском вред- ношшу видовданског догађаја, то колико више морамо осешати његову вредност ми срби, потомци косовских витезова и то тим више, што нам видовдански догађај и видовданска идеја износе на видело три истине које као каква три мошна рефлекто- ра обасјавају целу српску историју прва видовданска истина гласи: српски народ је христов народ нека нам нико због ове истине не пребацује некакав велико- српски шовинизам не кажемо ми да је само српски народ христов народ знамо ми из веронауке да је господ исус христос прави бог, да је црква његова основана за све људе, народе и нараштаје и да су према томе сви народи христови али покрај тога оп- штег припадништва, српски народ је хри- стов још и због тога што је он као целина страдао за веру христову више него многи и многи други народи ко хоше да правилно одговори на питање шта је то православна србија, мора се без икакве резерве сложити православни мисионар 25 православни мисионар, 2/1958 три видовданске истине с речима песника који каже да је то „3емља наших праотаца витезова и светаца за крст часни мученика за слободу заточника“ у њој је: „свака стопа свето гробље где почива српско робље и све олтар до олтара задужбине српских цара и све мегдан до мегдана пре и после видовдана“ она је: „сва крвљу заливена и сва славом окишена“ осим тога као што се живот појединих хришшана уподобљава животу христовом, јер „ко се у христа крстио у христа се и обу- као“ и „ако са христом страдамо с њиме ше- мо и васкрснути“, то се може реши и за срп- ски народ као целину јер, баш тај видов- дански период српске историје најслич- нији је великом четвртку, петку и суботи и српство је тада било издато и продато за рачун себичних великашких интереса и оно је било распето и пљувано и шамара- но и трновим венцем крунисано и у својој жеђи за правдом и слободом појено сир- шетом и жучи и са истока и са запада и по- сле свега тога дошло је карађорђевско и милошевско доба, свето и радосно и побе- доносно као ускрс ето по томе је српски народ христов народ у многим француским црквама крај глав- ног олтара стоји тробојна застава на којој пише: срце исусово је спас и нада францу- ске ако такве речи могу да буду написане на застави француске револуције, и ако та застава са тим речима стоји у римокато- личкој цркви која је позната са свога ин- тернационализма, онда с колико више пра- ва и разлога можемо ми срби, на основу своје историје и своје крви проливене за христа, реши: српски народ је заиста хри- стов народ то је прва видовданска истина друга видовданска истина гласи: српски народ је слободарски народ сви људи и сви народи воле слободу али се мало ко борио за слободу толико колико српски народ има народа који су такореши проспавали своју историју и тек се по који пут промешкољили осетивши потребу за сло- бодом, и то обично у гладним годинама ср- бин се борио за слободу не ради хлеба него ради саме слободе и по томе је он изразито слободарски народ а то је управо еванђел- ска особина, јер дух слободе то је дух божји осим тога српски народ је слободарски народ и по своме схватању слободе тешко је наши реч у људском језику која је толико различито схватана и примењивана као што је случај са речју слобода верски фа- натик под појмом слободе замишља своје право да све друге људе натера у своју веру национални фанатик под слободом замишља право да у име своје нације и своје расе све друге људе пригњечи, чак и биолошки истреби блудник кад каже реч слобода, он онда првенствено и чак једи- но мисли на слободу љубави пљачкаш сматра да је слобода у томе да може некажњено без икакве накнаде узети што год хоше од кога год хоше чак и окупатори долазе у туђу земљу с паролом слободе на уснама једна ојађена душа из доба фран- цуске револуције (гђа ролан) видевши шта све људи чине у име слободе узвикнула је: о слободо, колико се крви пролило у тво- је име анархист сматра да је слобода за- право уништење сваке власти, најбоље као и најгоре од свих тих настраности далеко стоји српско народно схватање српски народ је кроз целу своју историју имао пред очима само „златну слободу“, то јест пуну слободу личности без пркоса божјем моралном закону, и пуну слободу нацио- налну без пркоса и вређања других наро- да слободу задахнуту љубављу а не ина- том то је еванђелска слобода и по таквом схватању слободе и по борби за такву сло- боду српски народ је слободарски народ 26 сретење 1/2008 то је друга видовданска истина да није та- ко не би било ни видовдана, ни целе срп- ске преткосовске и покосовске историје да ли да кажемо и трешу видовданску истину, или боље да је прешутимо? реши шемо је ако ни због чега другог оно макар ради објашњења тока српске историје, и ради лека нашег, ако нам уопште има лека та истина тласи: српски народ је грешан народ како то? зар христов народ, слободар- ски народ, а ипак грешан? је ли то могуше? не само да је могуше, него је и ствар- но тако по св писму (1 јн 1, 8) а и по сведочанству свакидаш- њег искуства, ниједан човек није потпуно без греха, чак ни они који иначе имају велику меру светости ако је тако, онда и сваки народ, па и српски, има својих греха који су наши греси? етичари су груписали грехе у три врсте: греси према богу, према самом себи и према ближњем што се тиче оне треше групе греха, греха према ближњем, њиме нисмо много оптерешени ничију народну кушу нисмо раскушили, ничију слободу уништили, ничију срешу разорили у том погледу ми бисмо се могли, са далеко ви- ше права пожалити на друге него други на нас али не можемо реши да немамо греха према богу и према самима себи у односу према српству, према самима себи, ми смо слични човеку који има високо лично и морално достојанство али га ни мало не цени српска историја је још како велика и величанствена а има ли икоја српска ве- личина на коју сами нисмо пљунули и но- гама је изгазили? други у недостатку пра- вих видљивих величина стварају измишљене то није добро али је још горе праве величине сурвавати у блато приме- ра има неизбројно много узмимо један који се тиче цркве страхоте другог свет- ског рата погодиле су српски народ као це- лину међутим прве и најжешше ударце под- нела је српска црква где је то записано, где је то констатовано? нигде нико о томе и не говори један талијански послератни филм „рим отворен град“ приказује страдања јед- ног римокатоличког свештеника за време фашизма но пошто цео свет зна да таквих случајева није било, то су режисери филма сасвим поштено, одмах на почетку изјави- ли да су сва лица и сви догађаји измишљени но ипак филм својом садржи- ном и тенденцијом изазива код гледаоца симпатије према римокатоличком свеште- нику међутим код нас срба није било ника- кве потребе измишљати свештенике муче- нике и порушене и обесвешене цркве ис- прскане крвљу српског народа па ипак ми не само што нисмо нашли за по- требно да пред културни свет изнесемо тако шта, него кад преко филма гово- римо о својој цркви ми је приказујемо кроз измишљену лакрдију „поп ]ире и поп спире“ колика разлика између нас и талијана, например, и колики наш грех према нама самима а то је само један при- мер од безбројних па даље, као што неки побожни људи по- некад малакшу у побожности, чак и затаје своју веру, као например ап петар пред кајафиним слугама, тако и српски народ, иако христов, иако је гинуо кроз целу сво- ју историју за крст часни, ипак је имао и има момената кад у тој вери малакше, кад се некако као застиди или уплаши због своје вере а тек то је велики грех према богу јер, због чега се стидети православља? да ли је оно било од неке штете српском народу? да ли је оно раско- пало туђе храмове? да ли је оно свело људ- ску личност на вредност једне животиње или мртве ствари? о, ништа од свега тога не може пасти на свето и светло лице православља а поједине генерације срп- ског народа ипак су имале млитав и чак не- гативан однос према њему, тако да песник са болом у души описује лик спаситељев у једној старој задужбини српских царева како погледом тражи у цркви „паству које нема“ колики грех према богу! православни мисионар 27 да, да, грешан смо ми народ тешко грешан грешни према богу и према српству, према самима себи да то није тако, не би било ни видовданске историје муратова сила није била једини узрок пада србије србија је веш била разједена нашим личним гресима а то се више пута понављало у нашој историји и то је треша видовданска истина можемо ли извуши какву поуку из ове три истине? свакако и то врло кратку и врло ја- сну учинимо све од себе да оне прве две свете и благословене истине униште ову трешу шима двема припада првенство и по количини, јер је два веше од један, а и по ква- литету, јер је боље бити христов слободар- ски народ него грешан народ то је цела ви- довданска поука и ако је примимо и оства- римо, тек тада шемо се с пуним правом сма- трати достојним потомцима косовских му- ченика којима нека је слава, хвала и вјечна- ја памјат и на небу и на земљи лазар милин, свешт православни мисионар, 5/1959 једно писмо православном мисионару зовем се србобранка и поносим се овим именом тим више што сам га добила у једном од најтежих пери- ода у историји српског народа родила сам се у босни тешке 1941 године и родитељи су ме некр- штену пренели у србију иако уту- чени и очајни, дајуши ми на крштењу име србобранка, показали су колико је била јака и несаломљива њихова вера у то да нас непријатељ не може уни- штити била сам врло мала када ми је умро отац захваљујуши мојој религиозној мајци, вас- питана сам у религиозном духу, у духу на- ше свете српске православне цркве зато редовно похађам богослужења недељом и празником, а и обичним даном када сам слободна врло радо слушам проповеди у којима се износи учење христа спаситеља, који је потпуно невин на крсту страдао да би нама било боље и у овом и у оном свијету посебно ми се свиђају го- вори нашег вољеног владике, пуни добрих савјета, и трудила сам се да их се у животу придржавам, као што бих се придржавала савјета својих родитеља светитељским празницима се на- рочито радујем, а међу њима најпри- је празнику нашег светог саве још као мала дјевојчица волела сам да на тај дан де- кламујем у цркви нарочито због тога што је увек на светога саву у цркви присутно врло много народа, који дође на молитву, а особито да чује дивне рецитације српчиша и српкињица, које слуша као без даха чини ми се да нема љепше пјесме од химне светом сави: ускликнимо с 28 сретење 1/2008 после низа филмова религиозног садр- жаја, који су за последњих неколико годи- на снимљени и са успехом прикази вани у свету, недавно се појавио још један, коме целокупна штампа земаља хришшанског света посвешује нарочиту пажњу реч је о новоснимљеном филму „бен хур“ чија са- држина обухвата догађаје из новог завета „бен хур“ је постигао ненадмашан успех у филмској уметности и стекао рекордан број награда „оскар“ једанаест! филм је режирао познати вилајем вајлер један од водеших филмских редитеља у свету све могушности и најсавршенија достигнуша исокришшени су да би се догађаји што верније приказали а хришшански и јевреј- православни мисионар,3/1960 бен хур љубављу која нас као на крилима диже не- бесима зато духовно уживам када пјевам ову пјесму, као и на крају службе пјесму: спаси христе боже и помилуј када пје- вам ове и друге црквене пјесме осјешам као да брже растем, духовно сам увек богатија радо читам књиге верске садржине, које ја- чају у мени дух побожности, којим ме је мајка надахнула и у коме желим заувјек остати нарочито ми у томе помаже „пра- вославни мисионар“, који ми је најомиљенија лектира има пуно поучних савјета и поука за живот омладини, зато је привлачан и занимљив још би интере- сантнији био када би у сваком броју донео по једну разрађену катихезу из области ве- ре и морала, што је за омладину веома ва- жно бањалука, србобранка вујатовиш, 1959 год много бих вољела да ово објавите у „ми- сионару“ православни мисионар, 5/1962 хришшански ликови нашег времена др павле такаши нагаи (1903-1951) у светској штампи је обележена прошле године десетогодишњица смрти чувеног ја- панског радиолога и атомског истражива- ча, професора др такаши нагаи који је 1934 године са породицом примио хришшанску веру у тој далекој и напредној азијској земљи није указано толико пажње и поштовања још ни једном хришшанину, ко- лико је то још за живота добио проф павле такаши нагаи јапанска штампа га је своје- времено назвала „светитељем атомске бом- бе“ а парламент му је доделио назив „првог грађанина царства“ због његових изван- 29 ски стручњаци консултовани су за це- ло време снимања филма лик христов био је најделикатнији проблем снимања, који је решаван тако што се лице исусово само тре- нутно појављује сцене „беседа на гори“ и распеше најбрижљивије су у филму просту- диране и обрађене треба напоменути да је филм „бен хур“ сниман и ра- није као неми филм и увек је постизавао највеши успех филм је рађен према истои- меном и веома по пуларном роману пуис валаса који је 1900 г видеши у бродвеју пр- во филмско приказивање „бен хура“ у усхишењу ускликнуо: „боже мој, јесам ли ја тај који је све ово покренуо!“ светска штампа сматра да ше ова најновија филмска верзија валасовог романа, чија је израда стајала 17 милиона долара, постиши рекордну посету публике о д к православни мисионар редних заслуга на пољу духовног и моралног препорода и оздрављења послератног јапа- на! мученички град нагасаки (који је са гра- дом хирошимом доживео прво атомско бомбардовање), прогласио га је својим поча- сним грађанином а јапански цар му је учи- нио посебну част тиме што га је лично посе- тио за време његове тешке и неизлечиве бо- лести проф такаши је веш пред рат оболео од последица прекомерне радијације коју је примио за време једног атомског експеримента од тога часа он је знао да му предстоји брзи и болни крај али је у тим моментима имао уза се велику моралну подр- шку своје храбре и врло побо- жне жене „све наше бриге, и свој бол, ставили смо у руке божје“ - писао је он касније он наставља са радом на уни- верзитетској болници у нага- сакију где је доживео атомско бомбардовање 9 августа 1945 год у коме је и сам тешко рањен у тим драматичним ча- совима он се посвешује рањеницима, помаже свима и даје утехе нешто касније када се вра- тио својој куши на периферији града, нашао је још само рушевине са угљенисаним остаци- ма своје супруге убрзо се њему погоршало здравствено стаље и он ше од тада морати да лежи у болесничкој постељи сада ше он по- чети да пише и објављује своја запажања и бо- гато животно искуство познате су му књиге „растанак са мојом децом“ (у више од 200 хиљада примерака!), затим „@ивотни ток“, „3а нешто непролазно“, „цватуши брежуљак“ и „звона нагасакија“ ова је последња књига убрзо добила и своју успелу филмску верзију па је тај потресни филм свуда у свету, а наро- чито у јапану, примљен са неподељеним сим- патијама књига је апел нашем узнемиреном свету да остави једном заувек рат и да се чове- чанство уједини у љубави он наставља са својим литерарним радом па, иако везан за постељу, води и врло обимну кореспонден- цију после његове смрти пронађено је више од десет хиљада писама на која је он готово увек лично одговарао ако би се та вредна преписка данас и објавила, био би то један непрегледан низ свезака при томе треба на- гласити да његови одговори на писма, која је годинама добијао из земље и иностранства, нису били крат- ке, једноставне и практичне ре- плике веш и читаве инструктив- не студије са изузетном морал- ном вредношшу сав приход од својих објављених књига, он је поклонио болесницима и жр- твама атомског бомбар- довања у дугим и болним но- шима када није могао заспати, писао је кратке и надахнуте молитве за мир које су биле објављиване и са великом пажњом читане у јапанској јавности и не само међу хри- шшанима куша коју су му по- дигли верници нагасакија из својих прилога, убрзо је постала циљ свакодневних посета хиљада јапанаца који су га само видели у про- лазу али и на тај начин тихо захвалили на ве- ликој моралној помоши коју им је дао својим примером, стрпљењем и радом француски свештеник о x димулен, приликом боравка у јапану посетио је оболелог проф такашија и своје утиске потом објавио у једној (врло за- паженој репортажи под насловом „ходоча- шше у нагасаки“ био је присутан када су јед- ног лепог јесењег дана долазили ђаци из градских и околних школа да поздраве боле- сника, остављали букете цвеша и тихо напу- штали његов дом он их је све гледао са бла- гим осмехом човека који је подносио тешке физичке болове, али који „зна зашто је живео, због чега трпи и куда иде“ он је имао само још један циљ, да чини људима само добро, колико му то још његове измакле снаге допу- штају 30 сретење 1/2008 многи ше критичари можда приметити да није био и вештог литерарног сти- ла, али је то обилно надокнадио добрим укусом и дубоким поз- навањем душе бавио се и пое- зијом а у слободном времену, иако везан за постељу, радио је своје успеле аквареле од којих данас многи висе у цркви у урака- ми био је побожан и велики моли- твеник, имао је велико поштовање и синов- ску оданост према мајци божјој, богородици дјеви марији његов пријатељ и сарадник др шикиба, који је био уз његову постељу у часу смрти, каже да је професор био миран, ни мало узбуђен и у молитви у тестаменту сво- ме сину др такаши пише на крају и ово: „сту- дирај и ваљано стварај за свој народ и чове- чанство, али пре свега, тражи да будеш све- штеник божји!“ на његовој сахрани узело је учешша више од 50 хиљада грађана и пошто- валаца, из града нагасакија, кога је он тако волео и са којим је толико трпео у граду је обустављен сваки рад и саобрашај, сирене фабрика и бродова огласиле су свој послед- њи поздрав а звона хришшанских и буди- стичких храмова одзвањала су растанак са овим великим човеком на његовом гробу поклоници ше прочитати једноставне речи, које је он исписао веш својим животом: „био сам скроман слуга вршио сам само своју ду- жност“ циљеви за које је живео и умро проф па- вле такаши нагаи још нису у целости оства- рени: човечанству још није врашен онај пра- ви, христов, мир али пример и жртва ова- квих људи, увек изнова буди наду и учвршшу- је уверење да ше бог испунити њихове моли- тве и свету дати обешани мир хришшанин такаши нагаи није само „први грађанин ја- пана“ веш је и међу првим грађанима једног новог света о јован николиш православни мисионар, 2/1969 професор протојереј георгије флоровски слави 75-и рођендан чувени професор православне теологије, протојереј др георгије флоровски, примио православни мисионар 31 православни мисионар, 2/1968 паљење свеша је стари хришшански обичај на богослужењу су се употребљавале свеше још у старом завету, а и у доба апостолско (дел ап 20, 8) циљ паљења свеша је више- струк: а) бог @иви у светлости, каже св пи- смо свеша као извор материјалне светлости згодна је слика и символ божанске светло- сти; б) богослужења се често обављају у по- лумрачној цркви, па је свеша у стара времена била једино осветљење храма; г) свеше дају богослужењу вечан изглед и духовну топли- ну; најзад, куповањем свеша у цркви, верник помаже своју цркву материјално па тиме по- казује љубав према својој цркви, за коју, ето, подноси и извесне материјалне жртве; ш) најзад паљењем свеша за душе покојника, чо- век хришшанин покрај свих напред наведе- них разлога још показује и своју љубав према покојнику, са жељом и молитвом да му душа не буде у тами ада, него да јој бог дарује бла- жени живот у месту светлости где нема бола, туге и уздисања кад се пале свеше за душе покојника не мо- ра се баш за сваког посебног покојника упа- лити и посебна свеша замислите колико би свеша требало упалити на парастосу косов- ским јунацима, или уопште на заједничком парастосу стрељаних или убијених лица у току разних ратова, кад би се баш за сваку ду- шу палила посебна свеша?! др л милин је поздраве поводом 75-ог рођендана из свих крајева православног света ни инославни поштоваоци оца георгија нису изостали у одавању признања овом неуморном после- нику на пољу патрологије и строго право- славног екуменизма отац флоровски, иначе свестран човек од ума, по специјалности је истори- чар, један од највеших живих истра- живача патрологије науке о светим оцима православне цркве преда- вао је једно време и у нашој земљи, а после рата заузимао је катедру патрологије на богословском ин- ституту светога сергија у паризу, затим је прешао у богословију светог владимира у њујорку и на харвардски универзитет у бо- стону његов поклик: „вратимо се на изворе светоотачког предања!“ чули су многи мислиоци унутар православне цркве, па и изван ње он је нагласио да се еку- менски покрет не сме задово- љити зближавањем свих хри- шшана једино на простору садашњице, него мора обухва- тити и светитеље из прошлости теолог, а сваки хришшанин мора бити помало теолог, не сме бити духовни скоројевиш, него мора знати свој хиљадулетни родослов ово на- рочито важи за православног теолога, за ко- га је пресудно познавање мисли светих ота- ца, јер му то знање служи као одскочна да- ска за жељени полет у прво небо тајанстве- ног и неизрецивога сретања са пресветом тројицом флоровски воли да отприлике овако сли- ковито представи практичну вредност изучавања теологије: наши светитељи, који су лично видели бога, оставили су нам у наслеђе своје забележено искуство у виду догматских формула склоп тих надразум- них догми (које могу делимично разумети само умови просветљени вером) чини јед- ну „надкосмичку летилицу“ којом сваки православни верник може узлетети до бога и избеши пожар овога грешнога света о флоровски одушевљено указује на не- пролазну активност грчких отаца из првих хиљаду година историје православне цркве он тврди да за доживљај светога предања није довољна патролошка начитаност или тек пасивно знање догми, него је свето предање уствари сам живот у светом духу, то је лично упознавање са христом, то је заљубљеност у бо- жанску тројицу православна ви- зантија била је и остаје кроз дела ви- зантијских светих отаца као незастари- ва учитељица вере праве, вере апостол- ске а ми смо наслед- ници те мисаоне ви- зантије у то име, знање старогрчког језика даје нам кључ од најдраго- ценије ризнице светоо- тачког богознања о флоровски зна и уме да нас подсети ка- ко православни теолог није тек обичан исто- ричар који „памти“ и описује живот прошло- сти, него је то човек вере у стању да се уживи у мистичко искуство божјих светитеља, без обзира у коме су веку они живели заједнич- ка црта свих отаца цркве састоји се у њиховој ватреној ангажованости у решавању савремених црквених проблема свога доба, али такође и у њиховој незави- сности од овога света, кроз тајанствено „узлетање“ на крилима молитве до вечности небеске цркве уместо закључака, ево неколико омиљених изрека оца георгија: - свето предање (традиција) није само за- 32 сретење 1/2008 штитно, консервативно на- чело; оно је пре свега начело раста и препорода - хришшанство није ломка ствар него оружје које је дато људима да се њиме бо- ре против зла и за истину на земљи - ја верујем и верујем да сваки православац исто мора веровати да је православна црква једина истинска црква ако ли то не верујете, онда нисте православни - духовна слобода је једна од оних неухва- тивих реалности коју је тешко дефиниса- ти ипак, ми сви осешамо слободу знамо да је имамо при својим моралним одлука- ма - хришшанство је васељенска (универсал- на) истина, а не просто руска, румунска, српска или својина било које нације - препород православнога света је неопхо- дан предуслов за правилно решење еку- менског проблема - љубав никад не сме бити у сукобу са истином - они православци који препоручују да се ради лакшег уједињења свих хришшана ограничимо само на седам васељенских сабора уствари би заледили цркву они признају за ауторитет једино достигнуша првих осам векова цркве но они преви- ђају чињеницу да је црква постојала и по- сле тих васељенских сабора и да је црква и касније изнедрила нова осведочења ве- ре која се не смеју нипода- штавати - ако неко упореди иконе с по- четка руске историје са ико- нама византије истога пери- ода, увидеше да је на обе стра- не био један заједнички дух црквености, али ипак то је- динство укуса није гушило слободу индивидуалног, наци- оналног израза у иконопи- сању - вера у сваком случају није лак подухват она има своје соп- ствене препреке и своја искушења, чак и своју малаксалост - своје тамне ноши она је подвиг наде и храбрости она је подстрек, један нагон у свеправославном хору поштовалаца ве- ликог теолога оца георгија флоровског и ср- би му певају: „многоја љета!“ јеромонах данило крстиш православни мисионар, 4/1969 захвалност св петки прича гђа а р из београда: један мој рођак, странац, по вероиспове- сти римокатолик, учинио ми је посету у току разговора пожалио ми се на своју болест из- држао је две операције, али морао је да издр- жи и трешу јер се никако није осешао добро обилазеши београд, одвела сам га у цркву свете петке на калемегдану пре но што смо ушли у цркву рекла сам му да ова светитељка помаже онима који јој се искрено обрате у молитви посаветовала сам га да јој и он из- рази своју жељу кроз искрену молитву када се нађе пред њеном иконом упалио је у цр- кви свешу и помолио се светој петки да му помогне у болести после тога се оперисао и по треши пут операција је овај пут била врло успешна ка- да се мало опоравио, писао ми је: пред своју последњу операцију сањао сам ону православни мисионар 33 светитељку којој сам се молио у старој цр- кви у београду операција је овај пут била потпуно успешна те верујем да је ово чудо учињено преко ње радујем се што шу прили- ком свог пута у београд заједно са вама посе- тити стару цркву и захвалити се богородици и светој петки на спасењу ускоро ме је обавестио да долази у београд а када је дошао, рекао ми је: дошао сам да се захвалим светој петки, како сам био обешао приликом молитве пред њеном иконом уместо да одмах извршим обешање, ја сам прво ишао у иран једном свом пријатељу код њега сам срео неког духовно изузетно обдареног човека у току разго- вора поставио ми је интере- сантно питање: „зашто сте забо- равили на обешање које сте дали једној светитељки? обешали сте да шете доши да јој се захвалите ако вам буде по- могла да успе операција обешање нисте одр- жали“ овај ме је разговор веома узбудио сада још чвршше верујем да постоји нешто јаче од чо- века, јер сам то на себи доживео ја бих и иначе, при повратку са пута по ирану, дошао у београд да се поклоним и захвалим светој петки али сусрет и разговор са тим видови- тим човеком још више је утврдио моју веру забележио епископ жички василије православни мисионар, 4/1970 карате клуб младих богослова „темпо“ недељни илустровани спортски лист у издању „политике“ у бр 224 од 10 6 1970 објавио је илустровану репортажу м ча- бриша о екипи од 105 младих православних богослова из манастира крке, који се у слобод- ном времену увежбавају у вештинама карате спорта, са намером да узму учешше и у држав- ном првенству у овој спортској дисциплини преносимо неколико редова из те репортаже екипу богослова-спортиста припрема др војислав билбија, некадашњи карате шам- 34 сретење 1/2008 и вама ше, драге сестре, понеки посетилац реши: „зар за ту децу није боље да умру? зар се исплати да се толико мучите око њих?“ али, ето, и за ту јадну децу греје сунце бож- је, и њима је бог дао живот, и она тако беспо- мошна захтевају још више старања и љубави него ли здрава господ је, мислеши на те беспомошне и ре- као: „ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде, неше му плата пропа- сти“ (мат 10, 42) неше, драге сестре, господ заборавити ни ваш труд, ни ваше жртве, ни ваше муке ту су децу сви одбацили и нико не воли да их гледа, и да води бригу о њима а наш господ је прилазио баш тим презре- ним и од свих одбаченим једнога дана људи су вукли улицама ону прељубницу и бацили је у прашину пред но- ге спаситељеве а он се смиловао и на њу презрену, прљаву и одбачену и рекао јој са- мо: „иди и не греши више“ с каквим су презиром људи гледали на си- православни мисионар, 1/1972 нашим монахињ пион југославије, који веш неколико месеци борави у манастиру где ради на изради вели- ког иконостаса он каже: нема ничог чудног у томе да богослови вежбају карате, јер то је племенит спорт г епископ се сложио са мном и дозволио ми је да тренирам ове мом- ке то су чврсти момци каже билбија, такви се никад не би могли наши у граду за четири месеца, колико тренирају, савладали су мно- го више технику карате него градска деца за годину дана неки имају црна кимона (уме- сто уобичајених белих), сами су тако хтели, ја се у то нисам мешао кажу, „црно је боја на- ше мантије“ пред почетак „борбе“ уместо карактеристичног клањања борци се прекр- сте карате спорт данас стиче велику попу- ларност у целом свету објашњава др билбија, а ови момци нису ништа мање обавештени и заинтересовани за збивања око себе од оста- лих људи православни мисионар, 1/1976 траговима древног православља увијек сам имао утисак да је француска земља римске вјере, револуција и вартоло- мејских ноши и да је православље неки нови феномен и за њу и уопште за запад „то није тачно“, увјеравао ме недавно један право- православни мисионар 35 мона губавога који је био покривен ожиљцима од рана а господ је ушао у кушу то- га човека и пустио да му тај унакажени човек буде домашин рођена сестра лазарева молила је господа да не отвара лазарев гроб јер је веш четврти дан како је сахрањен и смрди али ни гнушање рођене сестре није го- спода зауставило отворио је гроб онога који је заударао и из- вео га *** господ је саветовао своје уче- нике: „кад те ко позове на гозбу, не седај у зачеље, него седни на последње место да би ти до- машин рекао: пријатељу, по- макни се више“ (лука 14, 811) драге сестре, ви сте у овом божјем свету, за овом прео- билном божјом трпезом иза- брале последње место радите посао који ни- ко неше: негујете неизлечиву дефектну децу коју људи не могу ни да гледају и коју су њихове породице одбациле епископ хризостом њама које негују дефектну децу славни епископ, њемац по рођењу „ми западњаци кад примамо православље, а та- квих је данас све више, не примамо нешто што нам је туђе примајуши православ- ље, ми просто откривамо се- бе саме, свој идентитет, вра- шамо се себи и историјској реалности запада првих де- сет вјекова „да би ми пока- зао тачност свога тврђења предложи да посјетимо једну древну крипту у околини па- риза, „са моштима православ- них светитеља“, како рече заинтересован, пођох са њим у посјету чувеном @уар- ском манастиру у бријској области сазнадох ту на лицу мјеста да мана- стир има историју дугу дванаест вјекова оснивање му је везано за име великог апо- стола ирске св коломбана на пролазу кроз бријску област светитељ благослови три си- на тамошњег краља св отера чија имена бје- ху адон, дадон и радон та три брата основа- ше доцније три манастира овај @уарски основа св адон око 630 године основа му- шки и женски манастир мушки касније би претворен у парохијски храм и боравиште духовника женског, а женски се сачува вјеко- вима као духовни центар цијеле области он и данас постоји, наравно потпуно измијењ- ен оно што се сачувало из старих времена, то је нешто мало древног бенедиктинског гостољубља, и ова крипта св апостола павла, због које и дођосмо у @уар први утисак од сусрета са криптом не оча- ра ме много претворена је ту скоро у музеј зидови мјестимично позелењели од влаге први поглед на мермерне стубове и сарко- фаге не буди ничег особитог: музејска атмос- фера, што значи гробљанска, толико омиље- на савременом туристи, али и толико уби- тачна за оног који не жели да буде то модер- ног посјетиоца старина занима „умјетност ради умјетности“, архитектура, спољашња култура у свом лептир- ском кружењу, савремени туриста нити има времена нити расположења, да тражи живу потку те спољашње културе оно што је само т р а г и симбол присутности нечега, и пору- ка некога, за њега постаје једина вредност што значи: икона која води и узводи живој реалности, постаје идол, и тиме непробојни зид, између људског сазнања и осјешања и те реалности (довољно је погледати на чопоре таквих „поклоника“ наших средњевјековних манастира и српсковизантијског иконописа, да би се схватила сва опасност која се скрива у духу тог и таквог „поклоништва“, које св иконе претвара у идоле и својим музејско - гробљанским духом убија живе стваралачке силе, које су у основи свега што ниче из бого- даног коријења вјере) видеши да је тај и такав гробљанско-мр- твачки дух загосподарио и овом древном криптом и свим оним што посјетилац може о њој да прочита, питао сам се у себи: што ме је епископ овамо довео? гдје је ту топлина присуства свегитељских моштију и њихових св кивота? да има бар једно кандило да за- греје својим благим сјајем и топлином овај ледени мермер једино што ми је остало, то је да иза архи- тектуре крипте и њених витких стубова, на 36 сретење 1/2008 фасади њених мермерних саркофага и у њима, тражим скривено присуство живих душа, и у њима трагове присуства живога бога, и вјере неопустошене модер- ним идолопоклонством почех да читам латински натпис на кивоту св теодехилде, нешаке св адона и прве ду- ховне мајке манастира и проговори ми мр- тви камен боље и јасније од живих људи сло- ва натписа су откривала огањ запретан под пепелом времена и људске окамењености „овај гроб“, писало је на кивоту, „скрива последње остатке блажене теодехилде дјева непорочна, племенита рода, заслужна, пуна врлина, сагорела је за живу вјеру мајка овог манастира учила је своје кшери, посвешене господу, да хитају христу, своме жениху, као мудре дјеве са кандилима пуним уља упоко- јивши се, радује се рајском радошшу“ мртва слова су врашала крипти душу и ука- зивала на трагове присуства вјечне доброте, која озари ову дјеву христову и на подвиг и огњену љубав ње чије мошти леже ту веш ви- ше од 1300 година поред кивота св теодехилде ту се налази и кивот њеног брата подвижника св ажел- бера он који је, после боравка у ирској ра- ди изучавања св писма и калемљења своје душе духовним предањима св коломбана, био изабран за епископа рочестера а потом града париза, провео је последње дане у молитви и подвигу у овом @уарском манастиру (упо- којио се крајем вии в) на његовом кивоту нема нат- писа, али постоји један чу- десни рељеф на коме је изображен христос у дру- штву за изабранима на страшном суду зналци тврде да други, сличан овом рељефу, не постоји у западној европи на њему изабраници божји играју рајско коло на- дахнут духом ирланд- ско - коломбанске про- стоте, овај рељеф свједочи исту ону рајску радост којом се радује св теодехилда то је иста она ра- дост која се срета на византијским ико- нама, на милешевском аншелу васкрсења, на божишној химни и никакво чудо: иста вјера, исти подвиг, не могу а да не оставе и истовјетне трагове иза себе ту је и кивот св балда и других древних светитеља, из времена кад је запад био земља светих чудеса „ипак је владика добро урадио што ме довео овамо“, мислио сам излазеши из ове св крипте изнад ње, у савременом римокатоличком храму, откривао нам се други свијет простота рељефа који на сми- ренорадосни начин открива једну ненаметљиву љепоту, овдје је замијењена не- преображеним натурализмом тај неисције- љени натурализам је свуда видан и присутан: на киповима светаца, на ткз крсном путу, пијети, скидању с крста то су веш трагови и изрази новог духа позноримског хришшан- ства, које као да покушава да спољашњим бљеском и страственом емоционалношшу, сакрије свој унутрашњи немир но то веш не спада у трагове православља то је туга за њим и искање његово о амфилохије радовиш православни мисионар, 6/1976 како сам се обратио у веру из љубави према на- шим људима у земљи и иностранству господ ме је позвао да напишем ово сведочанство које вам шаљем са молбом да га одштампате у једном од следеших бројева „мисио- нара“ обрео сам се 1964 године у мароку тамо сам остао не- пуних 10 година, где ми се и двоје деце родило 1967 у јесен преселио сам православни мисионар 37 се из маракеша у казабланку то је велики ма- рокански град - око милион и по становни- ка, пун цркви и европљана пролазеши градом приметио сам једну књижару изнад које је била фирма: „библија“ једнога дана нека сила ме је привукла до из- лога било је тамо библија на свим језицима ушао сам и затражио библију на францу- ском купио сам је и понео куши продавац швајцарац обешао ми је да ше ми ускоро на- бавити библију и на нашем језику почео сам да читам библију од почетка о, какве ли благодати, какве ли милости! неве- роватно, али истинито, бог ме је посетио осетио сам његово присуство све ми је по- стало јасно и разумео сам оне господње ре- чи: „јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви“ (књ пророка иса- ије 55,8) разумео сам да сам до тада ишао на- сумце, по беспушу, заобелазеши, као изгубљени у пустињи, и да је бог, својом ми- лошшу, хтео да ме изведе на пут „о дубино богатства и премудрости и разу- ма божјега! како су неиспитљиви његови су- дови и неистражљиви његови путеви!“ (по- сланица римљанима 11,33) наставио сам да читам библију са великим жаром ујутро сам је носио на посао да и та- мо читам у паузама између клијената (по струци сам зубни лекар) више нисам гледао ни на што само да што пре могу да наставим где сам стао, да што пре упознам бога и његове тајне и да будем стално са њим по- чео сам тражити: „покажи ми, господе путеве 38 сретење 1/2008 „пошљи светлост своју и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје“ (пс 43,3) ступајуши у двадесету годину овога излажења православни мисионар тиме обележава једну читаву епоху у послератном животу српске православне цркве о потреби и циљу издавања православ- ног мисионара, у првом његовом броју пред васкрс 1958 године, блаженопочивши патријарх викентије каже: „овим листом наша црква жели да попу- ни празнину и давнашњу потребу наших верних лаком и разумљивом садржином православни мисионар ше „малој де- ци у христу“ предавати и тумачити вер- ске истине православне цркве и њене вер- ске прописе пригодним написима у крат- ким цртама ше се приказивати прошлост православне цркве а посебно српске пра- вославне цркве, њених светитеља и рев- ност наших предака у чувању своје вере“ сви омо ми живи сведоци да је православни мисионар увек и неод- ступно био на тој линији мудро вођен за све ово време, без прекида, својим ревносним уредником, нашим драгим братом, преосве- шеним епископом браничевским хризосто- мом, и његовим неуморним сарадницима, улазеши у православне домове, православ- ни мисионар је уносио еванђелску поруку, радост, мир, наду и утеху нека је зато слава и хвала богу свевишњему на милости којом обесипа православни мисионар и његове читаоце нека је од нас хвала, од бога благослов, сви- ма дародавцима за помош коју указују листу нека би се њихов број умножио, да би наш православни мисионар као неугасива зубља и даље ширио еванђелску светлост и истину амин боже дај с благословом, аем патријарх српски герман православни мисионар, 1/1977 патријарх српски своје, научи ме ходити стазама тво- јим упути ме истини својој и научи ме; јер се ти бог спасења мојега, теби се надам сваки дан“ (псалам 25,45) купио сам ускоро још једну библију њу сам донео куши и ставио на сточиш крај кре- вета као да сам је заборавио то због моје же- не која је била атеиста, као и вешина факул- тетски образованих хтео сам да са њом по- делим радост сусрета са богом и он ме је упутио да његову књигу оставим тако, и ја сам то и урадио господ је учинио остало @ена је почела да чита библију слава оцу и сину и светоме духу, данас и довека! то је била прва душа на путу спасења коју ми је господ поверио ускоро смо се упозна- ли са русима који су некада живели у србији и били смо пресрешни да смо могли иши у њихову црквицу било је заиста дивно веш у септембру 1968 преселили смо се из казабланке у град ел @адиду, где смо остали до краја 1973, кад нас је господ позвао у швајцарску прелазак у ел @адиду није сме- тао да идемо и даље у руску цркву чак у каза- бланку (90 км далеко) и да наставимо читање библије господ нам је показао чуда, срели смо га и упознали, примио нас је у своје окриље упи- сао нас је у књигу вечнога живота, опростио нам грехове спасао нас је христос својом проливеном крвљу на голготи дао нам је светога духа и његове духовне дарове сад је са нама стално, води нас и осветљава нам пут, учи нас и саветује васкрсли христос је жив, присутан свуда и на сваком месту и поново ше доши да узме своје (прва посл солуњанима 4,16-17) веш по нашем пресељењу у ел @адиду, до- шао је један пријатељ да се опрости пред од- лазак за канаду на растанку сам му дао на поклон своју библију пише ми да се и он од ње не одваја донела му је срешу, здравље, ра- дост, а посебно спас и живот вечни то је би- ла друга душа послана од господа за не- пуну годину дана хвала му и слава! после су дошле душе моје деце која су стигла за школу и научила да читају, па душе од ближе и даље родбине, итд библије су се мењале и долазиле нове само оне који нису хтели да је прихвате, го- спод је оставио тамо где су чули су његову реч, били су позвани, а на њима је шта ше да изаберу господ не приморава ни- кога, али нас све воли и жели да сви будемо спасени а ми који смо доживели ново рођење ослободили смо се од старог и, како каже апостол павле: „то не живим више ја, веш христос живи у мени“‘ (посланица га- латима 2,20) из захвалности господу што ме је заиста извадио из блата, из вечне таме и смрти и по- клонио ми вечни живот, ја га славим и молим му се да би се и другима, целом свету, пока- православни мисионар 39 зао и открио преко свога писма које свако може да прочита и да начини лични опит наравно, без свакодневног читања нема бла- годати, ни милости, ни божјег благослова ја се захваљујем господу што ми је показао да нема другог пута до бога, сем кроз христа: „ја сам пут, истина и живот, нико неше доши оцу до кроза ме“ (јован 14,6) зато се не стидим да јавно исповедам хри- ста сина божијега, разапетог и васкрслог ко- ји је дошао да спасе свакога који у њега пове- рује (јован 3,16) драги брате, драга сестро, овога момента и тебе христос зове, приши му такав какав си, отвори свето писмо и он ше ти се јавити и срешу и радост ти донети и твој живот потпу- но изменити поклони библију својима ближњима, донешеш им спас и срешу, а го- спод ше тебе богато наградити нека нас господ све благослови! др славољуб тадиш (швајцарска) православни мисионар, 3/1977 прослављање васкрса док пролеша зраци из сна зимског буде, загонетка судбе мучи многе људе: „да л’ живота другог заметак се ствара, или нам спасења смрт врата затвара?“ све около шути, само црква збори: сетите се, децо, ко врата отвори! праведник без греха, син божанске силе, што на крсту умре за све људе миле за све људске грехе он поднесе жртву, задовољи правду, збриса казну смртну својом смршу тако људску смрт победи и свакоме вечни живот обезбеди он из мртвих уста по божанској моши да васкрсне мртве он ше опет доши; па ше сваки који „добар отвјет“ има у вечном животу награду да прима! недељко кангрга православни мисионар, 3/1983 @ивотни вихор у најпрометнијој улици старог дела града, у омањем стану било је као увек мирно по- некад би прекинуо тишину звук старог по- родичног зидног сата који је својим тонови- ма допирао до широког ходника кроз који су врвели дечаци јака, до касно у нош, бука ау- томобила и клацкање честих трамваја, били су уобичајени и нису заокупљали ничију пажњу ту у соби живео је пензионисани слу- жбеник пореске управе, свима познати и омиљени чика-михаило дугогодишњи пен- зионер, отац марте и персиде, одавно уда- тих у другом граду, веш годинама живи сам и то га до сада није ни мучило редовно је изла- зио са старим пријатељем јоцом, добрим другом од најмлађих дана поред дугих шетњи, штампе, шаха, домина и биоскопа, пролазили су пензионерски дани а сада на- паднут болешшу, веш је прошао месец дана, не сме да се упути низ стрме степенице вер- на комшиница бака петра га помаже - купује основно, проветри собу, прави свакодневне кратке посете веш два дана ни ње нема до- бивши теже запа- љење плу- ша, по саве- ту лекара отишла је на болнич- ки опоравак стари чи- ка-михаило узалудно је очекивао да неко отвори његова врата дуго ше бити до првога, још шест дана ка- да ше то сигур- но учинити поштар @ар- ко, донети пен- зију и рачуне 40 сретење 1/2008 од стана и воде и сва та бука, дечија граја, комшиј- ски кораци низ дуга степе- ништа ходником, помага- ли су утолико да одреди доба дана и ноши као да се у тако непосредној близи- ни и не одвија тако ужур- бан живот он га није ни осешао као да је сам у граду, на свету, на планети вече је, бука се смирује суботњи дан је нешто живљи увече и дуга јесења нош веш је одав- но прекрила град чика-михаило упери свој троми поглед на супротни зид на којем је висила увеша- на слика покојне мајке која је у загрљају држала њега и покојног брата пе- тра, несталог негде у рату дубоко се загледао у крупне бистре очи давно умрле мајке се- тио се њеног топлог загрљаја, баш као на слици чинило му се као да ту топлину и сада осеша сешао се превеликих радости када би мама полазила водеши га у госте, где је имао прилику да упозна ново друштво оца није упамтио, али где год би се нашао међу одра- слима, у њима је гледао себе радо је ослу- шкивао њихове разговоре, упадао у њих, уносио се у њихове проблеме, опонашајуши их мноштва мајчиних дечијих прича, пе- смица водила га на светог саву у цркву где је и рецитовао учила молитвице, а о божишу је добијао ново одело о врбици носио звон- чише и добијао укусне перетке сешао се при- чешша када су сви дечаци добијали крупне укусне кифле и крстише свакога дана уочи суботе и празника пред иконом св николаја у соби прислужено кандило би најављивало нову радост сутрадан би мајка са тетком јел- ком и баба-милком и маром одлазила у цркву, а деца би била слободнија у са- мосталној игри а дошавши из цр- кве доносила нафору и набрајала много бака и дедова за које је прислужила свеше, за које деца можда не би ни чула много тих прича и до- говора, са неким женама, о божишним јели- ма, новом јелу од смуђа за св николу и при- премама за попа симу који ше доши да са њим, најстаријим од мушких, преломи колач и да му повери да први прислужи крсну све- шу а попа симу су волела сва деца, с њима се шалио, давао бомбоне какве се нису могле купити ии на вашару никада се није љутио сетио се поласка у школу мајка је за њим пролила цео бокал воде, нешто је пратила да буде срешан полазак почеле су школске оба- везе и брзе и неосетне школске године а он- да гимназија, матурски изласци, купања на реци и излети није било модерно да са мај- ком и њеним бакама одлази у цркву незгод- но је било сусретати и попа симу који га је много волео, па се понекада и склањао када би он посетио мајку запослио се, основао породицу и добио свој дуго очекивани стан мајку је ређе посешивао, није било увек ни времена њој је после пришла и тетка јелка да живе заједно и тако је завршила живот не довршивши започете задатке, настављао је нове дуго година активан друштвени радник, цењен и поштован, награђи- ван и истицан, дуго је прижељкивао да једнога дана почне свој прави жи- вот, да се мало више посвети себи и православни мисионар 41 породици @ивот у којем ше највише пажње обратити себи пре дванаест година је сахра- нио изненадно умрлу супругу веру која га је на то највише подстицала и баш сада у ми- ровини, решизши се свакодневних обавеза, када је то хтео да учини осетио се немошним и тако у мислима бунио га мајчин живот она, обична жена са тим бакама, могла је бескрајно дуго да разговара са њима њен много тежи живот био је препун радости и ведрине и времена за све имала је много тих дана када је одлазила у друштву жена на сла- ве, жалости, бабине, парастосе и гробља много времена за посету неким бакама у че- твртој улици које он никада није ни видео ретко кога је сретала непознатог ишле су да саде цвеше у црквеној порти свакодневно се негде састајале, макар пред пекаром чика- паје где би поразговарале а у старости, када би је посетио, код ње би налазио неколико старих жена које су нешто плетуши разгова- рале кад више није мотла да одлази у цркву, на материце јој поп сима послао децу која јој донесоше цвеше и ратлук и тако до послед- њег дана не оста сама! чудио се како је она то уопевала? па она је била обична жена?! а он, жељан да неко уђе у собу да је мајка жива, бар би било кандило у куши и вечерас прислужено а она га је завештала цркви са иконом да је жив поп сима, сигурно би га познао, можда би се сетио и некога послао у том тренутку огласи сат понош, а чика- михаило дубоко уздахну, склопи старачке очи у нади да ше се можда појавити сутра на вратима бака петра можда је веш оздравила? драгомир убипариповиш православни мисионар, 5/1983 маркс и религија (из још необјављеног интервјуа, датог но- винару маринку лолишу за књижевну реч) питање: када је говорио о религиозном отуђењу човјека, маркс је рекао: „религијска биједа је једним дијелом израз збиљске бије- де, а једним дијелом протест против збиљске биједе религија је уздах потлаченог створе- ња, душа свијета без срца, као што је дух без- душних прилика она је опијум народа“ (прилог критици хегелове философије пра- ва, рани радови, изд напријед, загреб 1967) колико је ова марксова критика религије успјешна? одговор: ова тирада младога маркса по- зната је веш и врапцима на грани она је по- стала својеврсна заставица којом бројни марксисти веш деценијама машу над нашим главама други марксисти ту тираду младога маркса допуњују старијим марксом на при- мер оним ставом из капитала, с почетка пр- вога тома: „религиозни одраз стварнога све- та може се изгубити тек онда кад односи практичног свакодневног живога буду из да- на у дан показивали људима провидно ра- зумне односе мешу њима и према природи процес друштвеног живота, односно процес материјалне производње, скинуше са себе мистични маглени вео само кад као произ- вод слободно удружених људи буде стајао под њиховом свесном планском контролом али ово захтева такву материјалну основицу друштва или такав низ материјалних услова егзистенције који су и сами, опет, самоникао производ дуге и болне историје развитка“ има, наравио, још таквих места код маркса, али то сад овде није битно битно је, међутим, и то бих одмах нагла- сио, да је марксова критика религије, у цели- ни узета, доста једнострана једнострана му је и сама теза о настанку религије - не зато што материјални, производни, друштвено- економски основи и односи немају везе са религијом или уопште не утичу на њу, него зато што нити се религија изводи из њих ни- ти се да свести на њих религија је много сло- женија појава него наводно „господарење човеком производа његове рођене главе“, слично као што „у капиталистич- кој производњи човеком го- сподари производ рођених му руку“ оваквим присту- пом религији маркс само 42 сретење 1/2008 открива своју сопствену условљеност добом и средином у којој је живео западним капи- талистичким друштвом и његовом „религи- јом“ али не само тиме у марксовом погледу на свет и на религију има не мало аутобио- графског неше ли и за њега самога бити тач- на теза да „вешма околности праве човека не- го човек околности“? можда би, да је имао човечније околности, и сам био човечнији према много чему, па и према религији али није ствар у томе маркс је рано постао атеиста, али његов атеизам није био обичног типа није без раз- лога сергије булгаков (некадашњи оларкси- ста!) писао „о марксу као религиозном ти- пу“ недавно је француски философ морис клавел саветовао хришшанима да не потце- њују маркса ја се с тиме слажем има у марк- су нечега титанског, прометејског, нечега од јеврејина савла, али од савла који није по- стао павле не слажем се с онима који сма- трају да је маркс био само атеиста он је био и више од тога антитеиста он неше уништење или укидање само релгије него и бога „укидање бога“ и јесте његова послед- ња тајна то нам откривају веш и речи и сти- хови младога маркса: „мржња према свим бого- вима ја хошу да поставим себи престо на висинама бацишу рукавицу свему свету осешашу се раван творцу“ итд посреди је, очигледно, космичка, те- ургичка замисао по марксу, изгледа, бог представља директну опасност за свенадле- жно царство човека берђајев је правилно за- пазио атеистички тач- није, антитеистички па- тос код маркса, настао као последица обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао достојевски, као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту су корени и ме- сијанском карактеру марксове идеологије, ту и корени његових карактеристика за ре- лигију „чудовиште“, „илузија“, „бесмислица“, „илузорна среша“, „куга“, „искривљена свест о свету“, „фантастично остварење човековог биша“ и тако даље све до фамозног, опијума народа“ (ову последњу крилатицу је лењин претворио у „опијум за народ“) ја не мислим сад овде да браним религију @елим само да кажем ово: маркс није добро познавао истинско хришшанство (једно вре- ме је чак веровао да су први хришшани заи- ста „јели децу“!) још мање је познавао пра- вославну цркву ево, на пример, једне његове тираде о хришшанству која то најбоље сведо- чи: „хришшанство је произишло из јевреј- ства оно се опет растворило у јеврејству хришшанство је само привидно превладало реално јеврејство хришшанство је сублим- на мисао јеврејства јеврејство је проста при- мена хришшанства, али је та примена могла постати општом тек након што је хришшан- ство, као готова религија, теоријски доврши- ло самоотуђење човека од себе и од приро- православни мисионар 43 44 сретење 1/2008 де“ (прилог јеврејском питању, ии) а сад и други цитат о православљу: „постоје уствари са- мо два религиозна народа: турци и грчкословеноко становништво турске оба та народа морају про- пасти“ (писмо енгелсу од 3 маја 1854) не бих хтео да коментаришем ова и слична места ни да процењујем њихову научну вредност или рево- луционарност рекао бих само једно: маркс је заиста хтео не само да дру- гачије од других „тумачи свет“ него и да га друтачије од других „измени“ (11 теза о фојербаху) хришшанство, очигледно, није добро „протумачио“, нити га је много изменио - поготову није успео у односу на православно хришшанство а што се тиче света, „мењати“ га још не значи и стварно га схва- тати, нити је његово „мењање“ јемство за његово стварно побољшавање у сваком слу- чају, поједини марксисти признају да би за једну „савремену критику религије“ данас био потребан „нови језик“ протосинђел др атанасије (јевтиш) православни мисионар, 3/1985 православна црква и омладина писмо једног ученика поводом начина писања у црквеној штампи драги мисионару, надам се да ше моје крајње добронамерно писмо бити до краја прочитано и објављено ученик сам из београда никада нисам по- хађао часове веронауке случајно сам до- спео до мисионара, јер га је поштар оставио на погрешну адресу прелиставајуши ваш часопис, хтео бих да вам упутим неке замерке које се односе на начин на који радите свој мисионарски по- сао до пре неког времена сам и читао све- тосавско звонце, а ре- ђе, узимам и п р а в о с л а в љ е отуда се мишљење које шу сад изнети не односи само на вас, одно- сно на ваш часопис, него и на црквену штампу у целини, па и уопште на деловање право- славне цркве међу нама младима знам да право- славна црква не може нарочито да се истакне својим јавним дело- вањем у нашој данашњој друштвеној заједници, али ипак би, у својој штампи и иначе, могла да приђе омладини на много савременији начин ри- мокатоличка црква, морам напоменути, ор- ганизује диско-клубове и разне спортске приредбе морам вам признати да сам 3вонце читао само док је у њему излазио стрип о исусу христу и не сешам се више о чему још зашто, на пример, не бисте објави- ли позитивно мишљење неког поп-певача о веровању у бога? зашто црквене песме за омладину не би могле да се осавремене у об- лику рока, рецимо? надам се да шете ме правилно разумети и да нешете узети за зло ово моје писмо јер, по мом скромном мишљењу, ако се нешто не промени у односу православна црква - омладина, доши ше до изумирања многих црквених институција (мислим, узгред бу- ди речено, да конзервативност и нееластич- ност представља и један од разлога опадања покрета „богомољаца“, о чему је било речи у једном од последњих бројева мисионара, у овој истој рубрици) бојим се чак да би вре- меном могао бити доведен у питање и сам опстанак православне цркве с поздравом владимир симиш, ученик београд православни мисионар, 1/1989 духовни изворни и темељи људских права културно човечанство је 10 децембра 1988 прослављало 40 годишњицу од усва- јања опште декларације уједињених нација о правима човека, а отприлике истовремено, 13 децембра 1988 године, одржано је у београду и прво заседање југословенског форума за људска права и прав- ну сигурност грађана, чији члан је и писац ових редака наша средства јавног извештавања су тим поводом дала снажан публицитет тематици људ- ских права и слобода, а органи- зоване су и многе пригодне јав- не трибине, семинари и други скупови, у циљу развијања и неговања свести о правима човека у нашем друштву православни мисионар не може бог зна шта да допри- несе у томе правцу, али сма- тра својом дужношшу да чи- таоце подсети на ону димензију људских права о којој се у јавности мало зна и говори, а која представља саму суштину, духовну потку и основу, па и извор читаве теме без цркве, односно без два хиљадугодишта хришшанске ере у историји човечанства, разговор о неприкосновеним правима сва- кога људскога биша не само што не би био природан и сам по себи разумљив него би, напротив, био незамислив чињеница да је тема људских права добила своје неотуђиво место у свести и савести човечанства као це- лине неоспорна је заслуга хришшанских цр- кава, које су је најпре наследиле, кроз стари завет, од древног израиља, а затим, допуњену, обогашену, развијену, пренеле свим народима, хри- шшанским непосредно, а не- хришшанским посредно откуд уопште потичу права човека? и за- што су она света и неприкосновена, неодузи- мива и начелно ненарушива? отуд и зато што човек није само „појединац“ („индиви- дуа“), „грађанин“, „правни субјект“ или не- што друго него, пре свега, личност, жива, слободна и одговорна личност без слободе и одговорности нема личности и обрнуто без личности нема људскога друштва или заједнице, али, исто тако, мимо друштва, без узајамног општења, ван заједни- це нема личности појам личности оста- је, међутим, несхватив без истине, дате нам у божјем откривењу, а за- писане веш на самоме почетку светога писма, да је човек саздан „по слици и прилици“ божјој - да је он боголико бише, жива икона божијачовек је личност и друштвено бише зато што бог творац јесте света тројица - три личности у једноме бишу у боголикости и бого- сличности, дакле, налази се извор апсолутне вредности, слободе и достојанства људскога биша, па, према томе, и његових права као спољашњег израза тих битних датости људске природе из супротног виђења чове- ка - рецимо онога где је он еманација без- личног апсолута (неке нехришшанске рели- гије) или детерминисани, неодободни про- извод природе и друштва (материјализам, еволуционизам, марксизам) - није лако изве- сти тврђење о човеку као главној вредности и светињи у оквиру свега што постоји и још нешто: првобитна природна боголи- кост човекова се у јеванђељу, у новозаветној стварности цркве, развија у реалну благодатну охристовљеност хришшанин је брат христов и тиме син божји он је христос (помазаник божји) по благодати, по дару љубави божје јер, православни мисионар 45 кроз свете тајне (литургијски живот) и свете врлине (аскеза, духовност) он живи у христу, а христос у њему дух свети, који је на христу у пуноши, а са божанством његовим сједињен природно и свецело, на хришшанину је благо- датно, у вешој или мањој мери, али реално са- мо онај хришшанин који је испуњен духом светим јесте духован човек сходно томе, ми у сваком човеку, без изузетка, морамо видети присутнога @ивога христа господа - у хри- шшанину реално присутног, а у нехришшанину потенцијално (мада је, у пракси, у неким не- хришшанима христос реалније присутан него у неким „хришшанима“) ту се налази још јачи и претежнији разлог за бескрајно уважавање људске личности и њених права али, мора се реши, уважавање је недовољно: ако гледамо чо- века у христу или христа у човеку, онда то мо- жемо чинити само са осешањем безмерне и безусловне љубави даље, реални, историјски човек, па и онај у цркви, и онај најсветији, само је неговештај савршеног, целосног, спасеног, преображеног, освешеног, обоженог човека ес- хатологије, метаисторијске будушности, цар- ства божјег, будушег века доспемо ли, међутим, до љубави, и то хри- стовске, јеванђелске љубави, као ме- рила и кључа за односе међу људима и међу народима, онда смо веш пре- вазишли раван права, па и раван ети- ке, и дошли смо на раван богочовеч- ности, аутентичне, пуне људскости пре христа и без христа, човек чо- веку је вук у христу и са христом, човек човеку је бог зато поштовање и неговање људ- ских права није крај и пуноша човечно- сти, хуманости, него њен предуслов и почетак па где је онда њен крај? - у бескрају вечне богочовечне љубави, у бесконач- ном усавршавању на путу обожења, у необухватној пуноши царства божјег оно, истина, није одавде, али почиње овде и сада уредник (јеромонах иринеј буловиш) православни мисионар, 2/1999 бомбардовање србије овај васкршњи број „православног миси- онара“ је увелико био у штампи, када је његово довршење прекинуто трагичним 24 мартом у 20 часова на тај дан најтра- гичнији у овоме веку после другог светског рата отпочело је над нашим народом крво- пролише које и сада траје после 55 година исти „хришшани“ поново бомбама „чести- тају“ ускрс српском народу тај злочин ба- цише мрачну сенку на почетак следешег, трешег миленијума! у овим голготским данима за српски народ дају нам снаге, да се одупремо и издржимо, библијске речи упушене неупоредиво силни- јем непријатељу: „ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом, а ја идем на те у име господа над вој- скама () а господ не спасава мачем ни копљем“ (1 књ самуилова 17:45,47) „бог је штит мој, () спаситељ мој, који ме избавља од силе!“ (2 књ самуилова 22:3) 46 сретење 1/2008 православни мисионар 47 философија је, поред религије, мита, науке и уметности, била један од путева којима су људи покушавали да схвате себе и оно што се око њих налази међутим, за разлику од осталих области, философија је увек била далеко од начина да се сама дефинише или одреди сваки покушај њене систематизације био је наивно веровање систематизатора да таква сфера људ- ског живота може да се смести у границе и да у тим границама функционише по одређеним правилима наравно, постојала је и друга група мислилаца који су, увидевши недостатке таквог мишљења, покушали да дају свој допринос кри- тикујуши систематизаторе, али од саме критике као такве нису далеко одлазили одређење философије пренело се и на одређење филосо- фа (љубитеља мудрости), али и на самог човека овде би било лепо да се сетимо поделе коју је извршио колаковски када је тврдио да се сви философи у њеној богатој историји деле или на „проповеднике“ или на „дворске луде“ ово дескриптивно објашњење нас на неки начин приближава много више реалном стању ствари неко што би то били неки други примери из колекције дуализама (догматичар-критичар, десничар-левичар, конзервативац-либерал, историчар-аналитичар итд) потребно је нагла- сити да све ове дихотомије иду понекад ка потреби да се према некоме одредимо како би на тај начин осигурали своју позицију из лењости или неспособности да слободно мислимо, постајемо корисници једног од владајуших погледа и наш посао се онда своди само на то да бранимо ставове нашег еснафа или да очајнички тражимо грешке код других што се тиче одређења идентитета код самог човека, у историји философије кључно место припада декарту његов покушај да нађе „архимедову тачку“, помошу које би читавој стварности дао смисао, припада једном од најз- начајнијих философских достигнуша наравно, оно што се приписивало декарту као открише само је један у низу „маркетиншких потеза“ људи су се увек, свесни тога или не, питали о свом постојању, само што је француском философу у овом случају, као проналазачу топле воде, припала слава сигурно је да су и пре њега људи мислили, али да ли је то баш разлог због потрага за идентитетом срешко гујаничиш хришшанство као практична философија рене декарт 48 срет
Свеска: 299 | 50 година Мисионара
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
... ИЗЛАЗИ ШЕСТ ПУТА ГОДИШњЕ ЦЕНА 90 ДИНАРА ПРАВОСЛАВНИ ПРАВОСЛАВНИ ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2008 Фотографија на насловној страни корице: Света Тајна Крштења Фотографија на другој страни корице: његова Светост Патријарх српски Г Павле Фотографија на трешој страни корице: Манастир Острог ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР Јануар / фебруар 2008 Реч уредника Јубилар ни број Мисионара 2 - 3 Сведок Христов Чудесни догађаји и поуке старца Порфирија 4 - 5 Реч пастира Млади на путу литургијског живота 6 - 7 Светосаве Свети Сава - савременик и свевременик 8 - 9 На путу Богопознања Светосавље у богословљу авве Јустина Новог 10 - 11 Православље и родољубље Светосавље - синтеза две највеше Заповести 12 - 13 Црква и држава Шта је то хришшански национализам? 14 - 16 Богослужбени живот Цркве Црквена јерархија 17 Црква и интелигенција Световно образовање Светог Василија Великог 18 - 19 Хришшанство и наука Наука у вери и вера у науци 20 - 22 Јубилеј Мисионара Избор текстова раније објављених у Мисионару 23 - 46 Хришшанство као практична философија Потрага за идентитетом 47 - 48 Веронаука Млади и веронаука 48 - 50 Мисија Цркве Верско добротворно старатељство - служба Цркве 51 - 53 Веронаука за децу Начин преношења верске поруке деци 54 Црква као литургијска заједница Идентитет у заједништву 55 - 56 Црква и медији (Зло)употреба медија 56 - 58 Православна васељена Православље у арапском свету 58 - 60 Црква и савремене технологије Презентације парохијских храмова 60 - 61 Православни интернет 62 Из потпуно другачијег угла Big Brother all over Bascar 63 - 64 Биг Бротхер алл овер Башчаршија Фотографија на полеђини корице: Схолија о црквеној јерархији (Св Максим Исповедник) Пред Вама је јубиларни број Православног мисионара којим се обележава 50- годишњица његовог непрекидног излажења Друштвено окружење у коме је покренут овај часопис пре пет деценија није било нимало наклоњено мисионарској активности Цркве Напротив, отворено антицрквени и антаго- нистички став тадашњег комунистичког режима није давао ни пуно наде за успех ни много просто- ра за рад Ипак, одважност људи који су га покренули и водили, упорност њихових сарадника на том пољу, свест о мисионарској одговорности пред Богом и родом, благодашу Божјом су учинили да пројекат Православни мисионар заживи и пружи вишедеценијске плодове У том погледу, осешамо се дужним да поменемо претходне уреднике и сараднике нашег часописа, кроз посебан део овог броја у коме је објављен из- бор текстова ранијих издања Подразумева се да је због ограничености простора било немогуше поново објавити све текстове који су нам се чинили погодним за ову сврху, али то нам и није био циљ - кроз хронолошки след чланака пре свега смо желе- ли да направимо спој прошлости и садашњости и да укажемо на значај труда наших претходника за савремена питања којима намеравамо да се бавимо Да бисмо дали заслужену пажњу ауторима који су некада писали за Православни мисионар, убудуше шемо у оквиру рубрике Сешања објављивати по један изабрани текст из старих бројева Недавном одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а на предлог Епископа жичког Хрисостома, Православни мисионар је постао мисионарско гласило УРЕ\ИВАЧКИ ОДБОР: Председник Мисионар Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботиш Оперативни уредник Бранимир Нешиш Технички уредник М Р Марковиш Секретар редакције Лидија Глишић Излази
Одреднице:
1. 126432 / ...обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао ДОСТОЈЕВСКИ, , као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту с...
2. 230196 / ...један у низу „канцелари- јских пацова“ још бољи пример је ДОСТОЈЕВСКИ он је и инжењер грађевине, и коцкар, и робијаш, и епилептичар и пов- ереник петроградских зеленаша, али и син и ...
1. 126432 / ...обо- готворења будушег чо- вечанства или, како би рекао ДОСТОЈЕВСКИ, , као прадревна саблазан градње „вавилоноке куле“, то јест као жарка жеља за самообо- готворењем човечанства ту с...
2. 230196 / ...један у низу „канцелари- јских пацова“ још бољи пример је ДОСТОЈЕВСКИ он је и инжењер грађевине, и коцкар, и робијаш, и епилептичар и пов- ереник петроградских зеленаша, али и син и ...
2
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
...не, с човеком се не сме тако поступати! // фјодор михаиловичДОСТОЈЕВСКИ,📌 ,
идиот, рад, 1977, стр 33
да, и то је за човека можда и није за све људе -
неки полуде, неки никада више не могу да се
врате у нормалу, постану и
...не, с човеком се не сме тако поступати! // фјодор михаилович
МЕТА инфо: Р:21985 К:161292 Д:89
| Свеска 303 |
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
... то да не полу- ди? нашто то кињење гадно, непотребно, узалуд- но? можда има где-год човека коме су прочитали смртну пресуду, пустили га да се намучи, а затим му рекли: "иди, прашта ти се" ето, такав би нам човек можда и могао испричати о тој је муци и страхоти и христос говорио не, с човеком се не сме тако поступати! // фјодор михаилович достојевски, идиот, рад, 1977, стр 33 да, и то је за човека можда и није за све људе - неки полуде, неки никада више не могу да се врате у нормалу, постану или ћутљиво утучени или брбљиво егоцентрични јер, признаћете, није лако гледати смрти у очи, а знати: ево је, долази долази сигурно! и одједном: ништа нема је косач је отишао и није ме покосио неко се смиловао или је погрешио или - ко зна свеједно, прошло је, то је најважније! питања зашто се ово десило, зашто баш мени брзо провеју кроз свест и оду не треба се питати, треба живети! и тако, ти људи наставе да живе и - не виде ништа, ништа они су смрт преживели, али је нису проживели а неки други људи - прогледају питања која су прву групу људи тек дотакла, а онда свесно беху одбачена, другу групу људи прате и муче цео живот: зашто се ово догодило, зашто баш мени да западне ово што ни најгорем непријатељу не бих пожелео, зашто ми је дато да видим смрт, да је опипам, да осе- тим њен мирис и рушилачку снагу, да се рвем са њом - са тако неравноправним противником да ли зато да схватим све проћердане тренутке свог јадног живота, да ли зато да увидим да већина ствари која ме је чинила неодлучним, несигурним, полутаном, превртљивцем и покварењаком и да сви разлози и оправдања зашто неке ствари нисам видео - нисам хтео да видим - нису ништа друго до ништавни, неважни, млаки и сиви? и, ето, у тих неколико тренутака, неколико минута или дана док сам чекао смрт, ту страшну околност непојмљиву аутор: бранимир нешић ^овек који је проживео смрт тема броја 26 5 / 2008 (или најтеже појмљиву) људској природи, тада, у том лудачком валцеру схватио сам: живот зашто баш мени! да ли је то била пука случајност или, пак, страшно божије допуштење? боже, одгов- ори ми - зашто? зашто баш мени? зашто ћутиш, свезнајући! тражим, чујеш ли ме, захтевам да ми кажеш - сада и овде! зашто си се поиграо мноме? [та хоћеш да видиш! да провериш? да испиташ? зашто ћутиш? зашто а када прође мало времена, када схватиш да небе- са ћуте и да ће ћутати, да ти никада неће одговор дати, када паднеш на колена изнемогао од трагања за тим страшно битним одговорима, онда једна мала, сасвим мала и чудна реч заискри у твојој мисли дар! нељудски, монструозни, катаклизмички - дар - од бога! по wеговом допуштењу! по wеговој милости у немилости да бих - прогледао! да бих сазнао, да бих ојачао, да бих другима пренео тешком и великом ценом плаћену спознају - о животу, о пуноти, о истини, о правди не треба лагати, не треба децу учити да лажу нити да учествују у лажи било каквој лажи, свеједно је; лажи је много а истина је само једна - пут, истина и живот! како ми је сада све јасно, чудновати боже, када очи имаш и - видиш! и сва блага овога света неважна су ако очи изгубиш у тајни пшеничног зрна морао сам умрети да бих оживео, морао сам умрети у коначности да бих се родио у бесконачности! већини се то догоди када оду са овога света, а мени је дато да останем и: сведочим! фјодор михаилович достојевски - сведок! александар исајевич солжењицин - сведок! поред многих подударности њихових живота, претходно наведено искуство које су обојица прошли - свако у својим околностима и приликама (достојевски је био осуђен на смртну казну, па помилован; солжењицин је добио дијагнозу да болује од малигног тумора, да му је остало свега неколико недеља живота и, одједном, излечење: тумора нема, нестао је!) - доводи их у исту раван: раван сведока, раван људи који су преживели, али и проживели смрт сва њихова философија живота заоденута је тра- гањем, мучним трагањем за истинским, пунотним животом где он постаје, ко га даје, како људи издају живот, како извитоперавају свој позив и дар од бога, како постају убице и гонитељи, а како постају мученици и светитељи? и један и други, с једне стране, дотакли су смрт, а с друге, као православни хришћани, дотакли су божију руку, божију милост и божију qубав они који христа и до дана данашњег називају занесењаком и фантастом, фанатиком и фунда- менталистом, исто тако карактеришу и достојевског и солжењицина занимљива је појава да људи оно што не прихватају или не схватају веома лако оцењују као погрешно, ретроградно, ненормално и свакако неприхватљиво да ли су у основи њихова другачија стремљења, другачија мерила и систем вредности од ова два руска зане- сењака јер, питају се они, зашто би нам тај, руку на срце, мирољубиви и незлобиви христос био мера свих ствари када ја, то јест ми у својим животима можемо да будемо мера свих ствари и зашто бисмо свет морали да меримо по христовим православни мисионар 27 законима и учењима када овде, на земљи, постоји цивилизација, напредак, наука, постоје закони, римско право, позитивни прописи, људска права, толеранција, тачно - узвикују два руска занесењака, а посебно александар солжењицин, и подсећају: постоји и колима, постоји и аушвиц, постоји и јасеновац, постоји хирошима, постоје свесно истребљени народи индијанаца, с намером мрцварени црнци, са задовољством уништавани јевреји, са до скора дозвољеним ловом ловљени абориxини, са колат- ералним штетама масакрирани срби и ирачани, постоје управо од оних који вероваше у светску науку и прогрес без оног мирољубивог и незло- бивог занесењака, на стотине гулага, логора, гас- них комора, на стотине и стотине мрвилица васцеле људске цивилизације достојевски је пророчки наслутио да време злих духова долази у веома лепој обланди плитко и наивно схваћених људских права, цивилизациј- ских потреба и некакве једнакости и слободне мисли и љубави, солжењицин у својим делима сведочи њихово отелотворење, сведочи у шта су се све оне лепе приче о братству, слободи и јед- накости претвориле, сведочи и описује зле духе у њиховој потпуној бестијалности, у потпуно разби- јеним границама људскости и у потпуној аморал- ности солжењицин описује пакао на земљи и људе у том паклу оно што су иван карамазов, родион раскољников и други јунаци достојевског на појед- иначним људима испробавали, у солжењициново време се испробавало на милионима, милионима, милионима, милионима људи и у том паклу, у том черечењу људске душе, савести и тела, неки људи су, после свих мука, остајали живи: живи у христу, живи са христом, живи за христа и то није философија, то није теорија, то није пуки ларпурлартизам - то је искуство, монструозни опит показао искуство које нема цену, искуство после којег не остајеш млак, већ само врућ или хладан за разлику од тог опита, од тог искуства кроз које су прошли словенски народи, говорио је солжењицин у својој харвардској беседи - људи на западу пролазе кроз само на први поглед беза- зленију мрвилицу људских душа описујући запад- ну културу као бездушну, аморалну и себичну, солжењицин западњаке опомиње да ће и на њихо- ва врата доћи гулази, можда у неком другом облику, можда не ни толико приметно као што је било искуство руског народа у стаљиново време, али узрок и извршилац су исти: узрок - духовна успа- ваност (солжењицин би рекао ушушканост напомињући да до револуције у царској русији не би ни дошло да су људи у цркви били на духовном нивоу припадајућег им задатка, а не ушушкани и задовољни - какви су били), а извршилац - зло, само зло које се користи безумним људским рукама солжењицин је човек човекољубив, пророк исти- нољубив, мученик достојан насеља праведних а тамо га, као свога исповедника, сведока и пророка, чекају милиони који нису заборављени управо зах- ваљујући њему дакле, опет је солжењицин победио смрт у коначном скору - 2:0 за александра довољно, сасвим довољно 28 5 / 2008 хришћанско аутор: благоје пантелић бог је створио човека као умно биће које може да општи с wим место за остваривање дијалога је рајски врт, а начин богослужење рајски врт је једино место на коме човеков живот достиже своју пуноћу, место на коме је живот вредан живљења али човек у једном моменту свог прогреса у добру почиње да пориче себе као богослужбено биће, односно као биће које разго- вара са богом, и бива протеран из рајског врта протеран је јер се није понашао у складу са богоустановљеном културом живљења у њему; постао је некултуран, некултурно је желео да постане нешто што у бити не може бити бог му је дао могућност обожења, а он је хтео да буде бог; дао му је могућност освећења, а он је хтео да буде апсолутно свет у „прогонству“, човек успоставља неки свој начин постојања (који је неретко трагичан); он живи у греху, живи сопствени промашај новоуспостављени начин живота бисмо могли назовати паракултуром, или, можда, подкултуром та паракултура у свим својим верзи- јама постоји и данас као негација хришћанске културе, као негација оне културе која за основу има богочовека паракултура је сурогат хришћанске културе, али ипак има могућност преображења, исправљања (о том процесу сада - због стешњености простора - нећемо говорити) мишљења смо да прво треба правилно дефини- сати појам културе, па тек онда окарактерисати и дефинисати паракултуру и отпочети њено исправљање остваривање светости култура је начин живота човека по строго одређеним правилима у конкретном систему вредности хришћанска култура је свој систем вредности, односно своја „начела живота“ (како би то рекао јован златоусти), усмерила на ост- варивање светости човека - на његово обожење - јер је то у складу са божијим стваралачким промислом следствено томе, хришћанска кул- тура - коју сматрамо једином аутентичном - јесте култура светости“ апсолутно свет је само бог, који је и извор светости човека док се човек освећује, бог јесте свет хришћанска култура се, дакле, уте- мељује богом, и то оним кога је открио христос - оваплоћени син wегов христос је тај који одређује, дефинише културу wегов живот је њена парадигма која се мора отелотворити у животу појединца да би његова егзистенција имала смис- ла ^овек се освећује тако што непрестано пози- тивно одговара на позив божији на заједничко живљење, тако што пристаје да у себи оваплоти бога, да и он постане христос (богочовек) живљење са христом и по угледу на христа значи прихватање одређене културе основни садржај те културе је богослужење христова служба оцу је образац човекове службе богу космички свештенослужитељ хришћанска култура је - као изразито литургиј- ска - најприроднија за човека, који је творевина божија јер је он створен да буде свештеник ^овек је човек само као литург - онај који служи богу божанско предназначење је да човек буде космички свештенослужитељ бог човеку предаје материју на управљање, које се првенствено очитује у литургијском приношењу те исте матер- ије wему културом се одређује употреба читаве живљење са христом и по угледу на христа значи прихватање одређене културе основни садржај те културе је богослужење христова служба оцу је образац човекове службе богу православни мисионар 29 поимање културе тема броја творевине, тако да се човекова одговорност односи и на свет изабравши извесну паракултуру, (која је у бити култура ништавила јер одстрањење бога и живота човека подразумева повратак у оно из чега је створен, а то је апсолутно ништавило) човек одређује и судбину читавог света култура живљења овде и сада јесте пут који се завршава у вечности која, пак, може бити двојака: бескрајна депресивна празнина или пуноћа постојања систем вредности који одређује културу човека одређује и квалитет његове вечне егзистенције; на основу тог квалитета вечност дефинишемо као рај или пакао ^овек се културом опредељује да ли ће вечно живети у једном или у дру- гом стању у томе је примарни значај културе неопходно је, дакле, да човек свој начин живота усклади са хришћанским, са јеванђељским сис- темом вредности, који препоручује интеграцију људског живота у божански да би „културу празнине“ (паракултуру) преобразио у „културу светости“ и своје пролазно биће пре- образио у богочовечанско - „пози- тивно вечно“, остварено хришћан- ска култура је „култура вазнесења“ истински културан човек, по хришћанском схватању, непрестано тежи да трансцендентира себе као психофизичко биће, тежи да се љубавно сједини са богом и на тај начин себе афирмише у сфери пнев- матолошког (духовног), тачније теолошког (божанског) тако човек непосредно преображава самога себе, а посредно целокупну материју на крају, треба напоменути да хришћанска култура не претендује порицању апсолутно свих актуелних паракул- тура, већ тежи да их, у оној мери у којој је то могуће, преобрази и укључи у своје богослужбено живљење; мења, дакле, њихову суштину, а њихова форма може да постане органски део хришћанске културе 30 5 / 2008 слобода и стваралаштво у аутор: о ромило хиландарац монах напушта свет да би био сам са богом wегов призив и његова најдубља животна жудња да буде сам са богом записани су већ у његовом имену јер грчка реч монахос може да се преведе и као онај који је сам са богом када се монах нађе у манастиру, неизбежно се суочава са питањем које задире у саму суштину монашког призива: шта ваистину значи бити сам са богом он се моли усамљен у својој келији потом одлази у цркву, где се моли са целом заједницом али то још не значи да се он - као управо тај одређени монах - заиста и упустио у разговор са богом да бисмо објаснили ово питање, направићемо једно поређење када се неко бави науком или умет- ношћу, он у почетку изучава правила међутим, ако научник остане само на правилима и на њиховом међусобном комбиновању, никада не може доћи до открића не може доћи до нових правила и закона оних правила и закона који су особени само за њега, као за јединствену и непоновљиву јединку збир правила - ма колико велики био - на послетку даје само правило уметник стваралац када је, пак, реч о уметнику, ако ради само на основу правила која је утврдило нечије туђе искуст- во истине, он ће до краја живота остати добар умет- ник, али никада неће постати стваралац уметник постаје стваралац онога часа када прекрши сва до тада утврђена правила, она правила која су некада била потпуна новост уметник, дакле, постаје ства- ралац онда када (пре)крши пређашња правила научник постаје проналазач када се одвоји од поз- нате земље правила и упусти се у авантуру непоз- натог можемо ли пронаћи непознату земљу ако се држимо само познатих путева? неко нам може замерити да проповедамо пот- пуни субјективизам како неко може изаћи изван поља свих дотадашњих правила, а и даље бити разумљив другим људима? у свакој области људског стваралаштва видимо да је нешто тако ипак могуће за оно што желимо да кажемо, уметност пружа бољу могућност поређења од науке у науци, наиме, постоји напредак свако ново откриће потире оно претходно то значи да у науци постоји револуција у уметности, као и у духовном животу, не постоји револуција, већ бескрајно обогаћивање када неки светитељ доживи христа, сусретне се са wим, а његово искуство не пориче сва дотадашња (овде догматска питања треба оставити по страни) wегово искуство даје једно сасвим ново виђење христа, открива нови предео христове личности међутим, иако је такво виђење до тада било непоз- нато, црква га препознаје као истинито а то значи да га заједница светих, и у тој заједници свако понаособ, препознаје као истинито христос је вечно нов и сада ваља поставити суштинско питање како је могуће да потпуно ново искуство не укида сва пређашња искуства? на основу чега је то могуће? преподобни јован дамаскин је рекао да је христос једино ново под сунцем но, то још није довољно будући да свака новина временом стари зато је дамаскин додао да је христос, уједно, и оно вечно ново христос је вечно нов, у будућем веку неисцрп- но нов не престајући, ипак, да буде христос христос је увек онај исти, али и непрекидно, у векове векова, вечито нови христос је беспочетан и бескрајан и човек - када учествује у божанском животу - постаје беспочетан и бескрајан ^овек је увек, у самим својим основама, исти, али и вечито нов, беспочетан и бескрајан како је говорио о јустин поповић, човек који се причестио божанском беспочетношћу јесте тачка која разрас- та у све бескраје и бесконачности он је онај исти човек, дакле - тачка која се проширује у векове веко- ва на све христове непојамности и несагледивости у сваком човеку постојећа истоветна људска приро- православни мисионар 31 да јесте предуслов међусобног споразумевања, чак и у случају израза дотада непостојећег и непоновљивог искуства живота у христу сваки човек је апсолутно јединствена и непоновљива личност коју може разумети свака друга непоновљива и јединствена личност ^овек је позван да оствари овај дар јединствености и нес- равњивости ако га не оствари, он се удаљио од смисла свога живота он није пронашао себе и само себи својствен пут ка богу монаси монах је, дакле, отишао из света, повукао се у манастир и разговара са богом у молитви али, као и сваки шегрт, он мора да пређе тегобни пут од подражавања свога учитеља, свога духовног оца, до проналажења само њему - и никоме другом - сво- јственог односа са богом многи се монаси, многи се хришћани, нажалост, зауставе на пуком подражавању јединствени и непоновљиви пут неког духовника ка богу постаје образац за личности које су потпуно другачије постаје такоз- вано опште правило а потом то опште правило постаје мерило истине монах или хришћанин слепо подражава то правило не учествују у њему целим својим бићем јер је то немогуће немогуће јер се суштина иконе божије у човеку, његова личност, буни против свога брисања, уништења монах или хришћанин посматра свога духовника молитви тема броја тек када почнемо да волимо, постајемо личност тек тада се пробудило средиште наше личности, наше срце када уђемо у област срца, у пределе љубави, у том царству више не владају закони у том царству постоји само један закон, а то је неопходност да се сви претходни закони, сви претходни изрази наше љубави према богу више не подражавају на спољашњи начин - да не постају идоли који гуше живот 32 5 / 2008 како се крсти, како целива иконе, како хода или како поје и настоји да га у потпуности копира међутим, начин на који духовник поје произлази из само њему својственог доживљаја бога све спољашње је само израз његовог личног, унутрашњег живота старац порфирије кавсокаливит је говорио да је потребно постати уметник да би се постало хришћанином тиме старац порфирије говори да је потребно постати храбрим да би се постало хришћанином хришћанин се постаје на бојном пољу, а не у безбедности подражавања хришћанин се постаје кроз многа истраживања, заблуде, трагања и експерименте на том путу је неопходна помоћ духовника старац порфирије је говорио да нас нико не може научити молитви - осим духа светога на послетку, тај одлучујући корак - то бацање у узбуркано море трагања за живим богом - човек мора учинити сам, без ичије помоћи он мора одрасти, остварити у себи црте непоновљиве личности, постати личност он мора пронаћи само себи својствен однос са живим богом живи однос са живим богом али како је наш бог - живи бог, бог необузданог и бескрајно разноврсног живота, он не трпи прав- ила једнога часа смо се сјединили са wим у само једном уздаху усхићења, али ако већ следећег часа поновимо истоветни уздах, он постаје имитација живота, пуко понављање једног прохујалог тренутка постоји опасност да - као што смо нека- да радили са духовником - почнемо сами себе подражавамо да говоримо богу да га волимо, али да је наше срце заправо мртво бог тражи цело наше срце, у сваком часу нашег живота ниједан час нашега живота не сме да буде пука сенка неког претходног родитељи понавља- ју детету да га воле дају му и многе тобожње доказе за то купују му поклоне, обасипају га пажњом али дете неће бити задовољно све док не осети да у срцу родитеља постоји оно за чим оно умјетност као израз у мјетност - као наш стваралачки израз - извире из самих дубина наше личности, из њеног коријена - слободе, као врхунског дара божије љубави захваљујући овом дару слободе, човјек се пројављује и остварује као боголико биће, одсјај божанске славе и начина постојања свете тројице у овом свијету наше стваралаштво представља љубавни одговор на огромни и ничим заслужени божански дар живота оно је наша потреба да тај дар благодарно прихватимо и свим својим бићем се активно одазовемо као сарадници божији на дјелу спасења умјетност је наша дубо- ка потреба да себе и свијет око себе чинимо вјечно новим преображавајући га и украшавајући - чинећи да сви растемо из славе у славу кроз умјетност човјек тежи да свој лични печат, печат свог јединственог и аутентичног постојања, остави на свијету око себе и потврди се као личност кроз сам стваралачки чин стваралачки чин је, пак, увијек криза, изазов, суд над собом и свијетом око себе и креативно правазилажење ништавила свакоме ко се икада нашао пред изазовом празног папира потпуно је јасно о чему је ријеч стварајући, човјек заправо подражава самоме богу, творцу свега постојећег, који све ствара добро и лијепо ^овјек по својој природи није статично биће ако не ствара, разграђује ако се не узвисује, он се своди ако се не оплемењује, запарложи се и огруби wегова боголикост тамни и рађа дјела таме аутор: драгана мандић православни мисионар 33 једино чезне неће бити задовољно све док не осети родитељску љубав а када је осети, неће обраћати пажњу на спољашње понашање свога оца или мајке јер ће несумњиво знати да има њихову љубав тако је и у човековом односу са богом када постајемо личност тек када почнемо да волимо, постајемо личност тек тада се пробудило средиште наше личности, наше срце када уђемо у област срца, у пределе љубави, у том царству више не владају закони у том царству постоји само један закон, а то је неопходност да се сви претходни закони, сви претходни изрази наше љубави према богу више не подражавају на спољашњи начин - да не поста- ју идоли који гуше живот у том царству човек је позван на непрекидну будност, непрекидну жудњу, непрекидну љубав према богу јер ми живимо само када волимо када волимо, онда је сваки тренутак нашег живота другачији од претходног без обзира на то да ли је обдарен или не, сваки човек у себи неком врстом језика изражава занос своје љубави према богу то је језик слика или боја, речи или звукова, нејасних уздаха и суза то је језик молитве која није само молитва речима или је понајмање молитва речима у снажном наступу љубави човек нема времена за речи а када је бог близу, ближе од наше крви, свака реч је грубо кршење мира како је у љубави сваки тренутак другачији од претходног, он мора бити и молитвено другачије изражен од претходног монах и хришћанин су позвани на непрекидно стваралаштво на саз- давање до тада непостојећих парова немуштих речи и звукова, слика и боја, уздаха и јецаја управо стога да би постали прави монаси - и прави хришћани - морамо постати истински уметници тема броја наше боголикости ^овек је сарадник божији но, господ се не зауставља на овоме, него све приводи савршенству вјечно обнављајући сву творевину возглављујући је у христу, љубљеном сину своме, који је блистање славе очеве ипак, господ ово дјело спасења не остварује сам, него у сарадњи са нашом слободом ^овјек је призван да буде сарадник божији који самога себе, један дру- гога и читав свијет приноси богу као свештеник твари прихватајући божији стваралачки изазов, човјек се извија ка небесима и превазилази соп- ствена ограничења подражавајући господу кроз стваралаштво, он исказује своју најдубљу чежњу за другим и другачијим, за вјечношћу кроз умјет- ност он изражава двогубу стварност: трагичност свих створења у безизлазу огријеховљеног палог свијета, али и своју наду и неутаживу глад, чежњу за истином и пуноћом живота у христу умјетност је естетски (али и етички) израз нашег постојања, потреба да се као бића оствари- мо чинећи себе и свијет љепшим и бољим у свом најдубљем изразу и највишем домету она је увијек богослужбена на свом врхунцу она превазилази сваки утилитаризам, све програме и циљеве, постаје славословна, апофатичка прослављајући бога, дивног и пројављеног у дјелима својим, она постаје свеприношење и свепредавање, евхарис- тија то је пјесма анђела, миомирис нетрулежности, укус бесмртности, икона у којој невидљиво и неприступно постаје видљиво и доступно, неизрециво постаје слово, бог се оваплоћује, син божији постаје син ^овјечији, доноси спасење и остварује рај умјетност, то је оно тијело и рухо које свако вријеме, сваки нараштај и свака епоха дарује богочовјеку подражавајући марији умјетност увијек подразумијева чин рађања и препорађања, оплођења и оваплоћења оног нај- племенитијег и најпрефињенијег у нама и приношење самоме богу 34 5 / 2008 истинска умјетност истинска умјетност је увијек метафизичка: она се не задовољава ефемерним, него се баца у ковитлац питања живота и смрти, добра и зла и смисла свега постојећег она је, заправо, проистекла из онтологије као њен естетски израз стваралаштво представља оваплоћење наше вјере, потврду ствари невидљивих, искуство преточено у конкретна свје- дочанства оно је такођер и непрекидни подвиг, жртва, продубљивање и потврда вјечног завјета са богом, ближњим и свијетом у нашем времену, сада и овдје због тога што је производ времена, савременост је један од њених основних захтјева но, она се истовремено односи и према вјечном и универзал- ном она увијек подразумијева однос тради- ционалног и модерног, привременог и вјечног, конкретног и општег, појединачног и уни- верзалног због тога подразумијева и вјечну актуал- изацију као биће заточено временом и простором, човјек има дубоку потребу да кроз стварање вријеме и простор преобликује осмишљавајући вријеме смрти и зла као вријеме живота и преображења, просторну удаљеност као мјесто сусрета кроз стваралаштво искупљујемо вријеме и простор претварајући живот у љубавно служење и кон- тинуирану литургију умјетност открива човјека као логосно биће које је замишљено над тајном живота, у вјечној интерак- цији са другим и свијетом око себе кроз умјетничко дјело аутор се открива ближњима и сви- јету однос аутор - дјело - реципијент је увијек жив, слободан и отворен умјетничко дјело је медијум- посредник који другога изазива у однос оно ника- да није довршено и закључено, оно, дакле, није мртво, него отворено за реципијента који својом креативном слободом, сопственим личним искуством и доживљајем надограђује само дјело и даје му нову личну димензију аутентични печат наше егзистенције само дјело, дакле, није објективана стварност, херметична и непробојна оно је прозрачно, отворено; дјело је заправо простор у коме се умјет- ник и реципијент срећу и остварују јединствен и непоновљив однос умјетност представља аутен- тични печат наше егзистенције по којем постајемо препознатљиви и - као таква - излаже нас јавности и њеном суду о нама то су дјела наших руку по којима бивамо препознатљиви већ овдје и сада, али свје- доче о нама и у вјечности она су траг раста или пада наше личности, али и нашег времена и наших савременика, линија унутрашњег живота и развоја која је видљива само кроз лични сусрет и доживљај са друге стране стоје они који не желе да своју слободу осмисле на овај начин, они који своје тал- енте одбацују и закопавају у земљу не прихвата- јући одговорност коју слобода са собом носи и одричући се сопствене личности као начина пос- тојања у заједници и плодоносном подвигу саможртвене љубави то је демонски пут депер- сонализације чије су видљиве пројаве бесплодна и јалова чамотиња и незадовољство, као и вјечито критизерство и потреба да се, кад се већ олако православни мисионар 35 одустало од стварања (или бар аутентичног стварања), туђа дјела обезвриједе и обесмисле ^овјек по својој природи није статично биће ако не ствара, разграђује ако се не узвисује, он се своди ако се не оплемењује, запарложи се и огруби wегова боголикост тамни и рађа дјела таме тако човјек постаје деструктивно биће неспособно да изађе из зачареног круга огреховљености и соп- ственог пакла осим тога, он тежи да и друге повуче и низведе за собом у ад трујући их клицом соп- ствене побуне у таквом духовном стању прелешћени човјек није способан да кроз умјетност створи нешто аут- ентично затворен у оквире трулежног, он је способан да изрази само једну димензију умјетнос- ти: ону која свједочи о трагичности пале природе и палог човјека, растрзаног и раслабљеног таква умјетност није способна да понуди излаз из пакла на жалост, кадра је само да га живим и наглашеним колоритом одслика и, што је још горе, прикаже као једину постојећу стварност неумољи- во затварајући свијет и човјека у оквире смртног и пропадљивог то је умјетност која до апсурда разлаже и форму и садржај одричући се сваке пре- тензије на божанско и на вјечност, постајући ствар за једнократну употребу, објективизирајући све пред нашим очима (па и нас саме као реципијенте), неспособна да буде подручје сусрета, катарзе или било какве надградње, сведена на ново ради новог и умјетност ради умјетности подвиг да би човјек био аутентични стваралац и сарад- ник божији, свештеник овог свијета, биће кадро за дивљење и благодарност, потребан је подвиг, преумљење, слободно прихватање одговорности за дар живота који смо примили пали човјек твори палу умјетност, ћорсокак који води у смрт преображени човјек отвара свијет за бога, чини га пропустљивим за свепреображавајућу и оживотво- равајућу благодат божију, изводи га из слијепе улице самодовољности и свим својим бићем и дјелима свједочи о тајни богочовјека христа творећи рај wегова умјетност представља најпрефињенији израз његовог постојања и богослужења, свједочанство онога шта нам учини господ, видљиви израз наше наде, осмишљавање живота и времена као времена погодног за спасење, суптил- ну унутрашњу интуицију способну да слуша тихи глас духа божијег и да га слиједи предајући му се и сарађујући са wим дух свети пак оплођује наше таленте, освећујући наш живот и наша дјела, прео- бражавајући нас из славе у славу и потврђујући истинитост наше егзистенције предуслов ове сарадње је одрицање од демон- ског нихилизма и властитог егоизма превазилажење естетике зла, естетике ружног, води ка остварењу умјетности као тајне јединства лије- пог, доброг и истинитог, тајне остварене у христу и тијелу wеговом-цркви тако човјек своју вољу сао- бражава вољи божијој, разрастајући се у цркви божијој као дрво засађено крај потока, које свој плод рађа у своје вријеме, и лист његов не вене таквог умјетника бог утврђује, чисти га да род већи доноси, да дар свој умножи стоструко и уђе у радост господара свога уметност палог човека није способна да понуди излаз из пакла 36 5 / 2008 дан после проглашења тзв независности косова студентске демонстрације је предводио један камин са разгласом пуштана је етно музика, као и песме са изразитим патриотским набојем у том смислу, може се сматрати да је тај камион домаће производње, један стари фап, својим носећим карак- теристикама требало да допринесе мотивисаности демонстрната да остану у колони све до краја демон- страција, где их је чекао молебан код храма светог саве и, заиста, хиљаде младих грла је певало песме попут видовдана, густа ми магла падналаи сличних иво андрић у роману на дрини ћуприја изнова и изнова, сваким новим читањем, образује једну другачију слику мали број људи, тајно, са неким побожним осећањем, слуша безименог гуслара из црне горе како пева уз своје мале гусле, довољно мале да се могу сакрити под гуњ и иста функција - моти- вација додуше, иво андрић то назива мало другачије - жмарци низ кичму управо је то кључно - жмарци реч која се следећа намеће потписнику ових редова је акција, противна- пад, контранапад управо је ова страна гусала повези- ва са множином иних значења ^увена је она забрана гуслања пре почетка боја, локализована у црну гору 19 века то је још једна потврда мотивацијске особености гусала ову особину гусала није довољно само констатовати, потребно је применити је - на сопственој кичми осетити жмарке баш њих јер без њих нема будућности гусала, а ако је wегош у праву (и овај пут), ни народа ништа без жмарака уз жмарке, гусле су оно што јесу, оно што им је намена уз жмарке, слушаоци су оно што треба да буду - ратници не само сабљом, пиштољем - не много шире једно непрекидно стање акције на свим пољима је оно што гусле јесу дименизија жмарака је оно што гуслама даје живот кроз сваки други вид мотивисања гусле су биле тај дан на оном камиону, гусле су биле у говорима званичника и познатих на оном митингу, све су то биле гусле аутор: никола маринковић о гуслама православни мисионар 37 зато нема гусала у мирнодопским условима својим потенцијалом, гусле су сушти противник било каквог статуса љуо зато што су гусле сушто стваралаштво гусле су и прогрес гусле су креативне, гусле су онај полет који нас тера сваки дан радити, на свим пољима на тај начин гусле су младе у фолклористици се може наћи да гусле имају мнемотехничку функцију но, и то је потребно осети- ти на сопственој кожи, ту жељу да бити упеван и опе- ван, памећен обрасцима и формулама којима се памте марко краљевић, бановић страхиња, све су то начини акције а оно што их повезује је човекова жеља за акцијом гусле су ту само катализатор - нема гуслара без жеље за акцијом нема их, нити их може бити само на нивоу гусларских друштава какве су то гусле којих нема свуда, у свакој кичми? гусле не смеју бити традиција уколико је традиција нешто што треба инфузионим друштвима чувати гусле морају бити живот коначно, традиција не сме бити тради- ционална традиција се не сме чувати, традиција се мора живети крајње је време да се престане са псеудоромантичарским и отрцаним фразама о некаквој, чак онтолошкој вредности гусала по себи време је да се престане са причом како су нас гусле одржале одржале? одржале је граматички облик настао од старог партиципа перфекта то је сувише прошлог врмена гусле треба да постану еквивалент данашњег времена и да од партиципа перфекта пређу у партицип презента - макар оно што је после вука остало од њега само такве гусле, одржавајуће а не одржаване, могу опстати, заслужују да опстану и зато: гусле сада и свуда без жмарака нема гусала нити много чега другог - суштинског по нас тема броја и жмарцима 38 5 / 2008 ускликните господу, сва земљо! псалмопојте имену wеговом, дајте славу хвали wеговој сва земља нека се поклони теби, и псалмопева теби, нека псалмопоје имену твоме, вишњи! (псалам 65) к ултура је начин живота као образац за живот, она је и друштвено наслеђе које усваја група и преноси на потомке, низ техника за прилагођавање појединаца друштву, начин мишљења, осећања и веровања у културу спада све оно што није урођено, него је створено, стечено и научено током живота у друштвеној заједници у култури у највећој мери долази до изражаја принцип слободе и инди- видуације култура је један корак (ка) напред она у исто време и смирује и узбуђује она нам креира осећања која нас воде ка промишљању о стварнос- ти, али и о ономе што је почетак свега норме које се постављају пред нас, а које су израз друштвене зајед- нице, требало би да нам - у сагласју са културним образцем - обезбеде хармонију, да нам заштите живот, породицу, својину па, опет, човек често одабира да побегне од норми, да испољи свој бунт то уме да буде и једна сурова борба тако је окарактерисан и читав један музички правац једни тврде да су 80-те обележене владави- ном рок'н'рола као доминантне, урбане матрице популарне музике коју су млади слушали исто као и њихови вршњаци на западу, те је србија била део космополитске рок-културе и у србији је рок био побуњенички, субверзиван и протестни механизам омладинске експресије, наводно је био начин побуне против владајућег комунистичког модела након тога, рок'н'рол је као космполитска урбана култура уништен и замењен националистичким, антизападним, руралним турбофолком који је држава промовисала као нову владајућу парадигму популарне музике и да ли ово има везе са нашом темом броја? има зато што смо небројено пута до сада поновили да православље није затворено, није конзервативно - како многи желе да покажу оно је стални вапај човека за ослобођењем, за другачијим, али не деградативним, за пунијим и осмишљенијим живо- том па зашто онда баш рок'н'рол? овај музички правац је добра подлога за размишљање о дис- тинкцији хришћанство - култура мада у овом смис- лу говоримо о једној поткултури [та је то поткултура? то је култура посебне групе унутар једног друштва која се од матичне културе разликује по бројним особеним карактеристикама у области веровања, вредности, норми, стила живота, понашања, те стварања и употребе симбо- ла тако и данас имамо оне који су припадници рок'н'рол-поткултуре, а у исти мах су и истински боготражитељи с тим у вези би требало да обрати- мо пажњу на ову со свету! јер многи од ових људи су на путу ка богу о свему овоме имамо у житију и књигама оца серафима роуза, па и књизи деца апокалипсе монаха јована (марлера) и андреја (вермута) и премда је ово карактеристично за америку, коју наш народ познаје углавном по злу, видимо да је она добро поднебље за преобраћенике и истинске христољупце па, ипак, овај моменат није заобишао ни србију у последње време се на музичкој сцени србије појављују боготражитељи који не напуштају рок'н'рол-поткултуру, али је прео- бражавају уносећи у њу своју оцрковљеност, однос- но свој литургијски живот такве групе су места, есхатон, исток, пјесн, емануил и још многи други још је солжењицин говорио о томе да нас страдање може довести до онога што је истинито, док нас наш лагодан живот лако одводи у лаж, а да је зло истовремено и полазна тачка за човеков духовни препород тако смо дошли до места спајања (суб)културе и хришћанства, а то је моменат схватања да је све што чини наш живот у ствари наш дар господу, wему у част то су таланти који су нам дати, а који укрштени са малим елементима нашег живота могу бити у служби бога верујем да није потребно напомињати на колику корист могу бити ови људи међу хришћанство и (суб) аутор: татјана радић православни мисионар 39 пошастима савременог доба, а које су у последње време постале сас- тавни део млађих генерацијама места платина пробуди се и устани назад не гледај све што имаш дај довољна је благодат крај не заборављај пронађи земљу поток из камена живот сакривен врат савијен смрзла постеља сузе на дар понижено тело незаробљено срце јасно виђене отворена рана отворено небо знаци времена утеха у књигама близу је крај фор хеавен'с саке бy 16 хорсепоњер алл мy лове њелл ит ис маднесс фреелy гивен то yоу фолкс њитх гладнесс и њилл нот ливе анд дие но нот бy тхе сњорд и ам њеак њитхоут тхе јоy оф тхе лорд тасте анд сее тхат тхе лорд ис гоод лет'с бенд оур кнеес лике ње кноњ ње схоулд wе цан'т сее цлеар оур еyес аре маде оф њоод тасте анд сее боy тхат тхе лорд ис гоод култура тема броја 40 5 / 2008 судбина и промисао за свакога човека је од непроценљиве важности да буде у стању да у свакоме тренутку правилно разлучи разлику између истине и лажи, реалности и фантазије, православља и сујеверја јер има ли чега горег него посматрати себе као православ- ца и живети у убеђењу да је бог тај коме служимо, а заправо бити роб стварима које су од бога осуђене и проклете но, да бисмо у потпуности могли да се посветимо раз- матрању границе између хришћанства и квазихришћанства или лажног хришћанства, неопходно је да пре тога на прави начин разумемо разлику између судбине и промисла божијег о нама ако бисмо желели да претпоставимо да судбина у апсолутном смислу, као нешто што је за свакога од нас унапред до детаља записано (било у звездама или негде другде) постоји, онда се морамо запитати има ли уопште наше слободе у свету ако се сложимо да је сло- бода нешто што нам је од бога дато по слици и подобију wеговом, онда би судби- на била нешто што би ту нашу слободу у пот- пуности ограничавало [та је сврха нашег подвига и труда ако је унапред одређено хоћемо ли се спасити или не? са друге стране хришћанст- во нас учи о божијем промислу о свакоме од нас ако замислимо двоје људи који се воле и једно од њих одлучи да слаже оног другог, он зна како ће у том случају његова вољена особа реаговати јер је познаје он зна хоће ли се она наљутити или не, хоће ли му опростити или ће му вратити истом мером тако и бог - будући да у потпуности позна- је свакога од нас (чак и боље од нас самих) - зна како ћемо ми реаго- вати у свакој ситуаци- ји у којој се нађемо, те стога он зна какве ћемо изборе правити кроз живот иако то нигде није унапред записано рецимо да посматрамо мрава како иде према некој гранчици која се налази испред њега, он те гранчице није свестан, с обзиром на то да не може да види тако далеко испред себе међутим, ми видимо ту препреку испред њега и ако желимо да не удари у њу, ми је можемо склонити, а да он не буде ни свестан тога тако и бог - пошто може да види наш живот- ни пут - може и да по свом промислу утиче на њега, а да ми тога не будемо ни свесни хришћанство и сујеверје много је данас оних који себе сматрају хришћанима, а уст- вари су слуге творевини уместо творцу већина оних који свој живот полажу у астрологију, тарот-карте или гледање у шољу, сматрају да је то нешто од аутор: милош антонијевић господар звезда православни мисионар 41 бога дато и да то служи да помогне људима, а заправо је веома штетно по његов духовни живот „потом рече бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; и нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу и би тако“ (пост 1, 14-15) бог је звезде створио да би биле знаци временима и као такве да оне служе човеку, а човек данас - верујући да оне говоре судбину - заправо служи њима имали смо прилику да од особе која се тобоже спремала за причешће чујемо следеће питање: „да ли ваља да ми мајка гледа у шољу, пошто планирам да се причестим у недељу?“ на наш одговор да то није православно и да би се требало оставити служења шољи, добили смо одговор да њена мајка увек погоди оно што ће се десити и да зато она не види разлога да то буде грех „а човјек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски да се погубе, камењен да се заспу, крв њихова на њих“ (лев 20, 27) у последње време је нарочито међу младима постало попу- ларно тзв призивање духова при томе влада уверење да човек може да „разговара“ са „душом“ неког раније пре- минулог рођака или пријатеља или ма које друге личности о штетности овакве заблуде читамо јасно у светом писму: „нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злијем духови- ма, ни опсјенар, ни који пита мртве јер је гад пред господом ко год тако чини, и за такве гадове тјера те народе господ твој испред тебе држи се сасвијем господа бога својега“ (5 мојс 18, 10-14) имали смо прилике да чујемо како један „православац“ на наше очи израчунава бројеве ком- патибилности између анђелине xоли и бреда пита и даје запажање како се они, судећи по бројевима, не слажу баш најбоље на нашу примедбу како је то тешко спојиво са хришћанством, добили смо одговор како он баш и не верује у то, али му је тешко оканути се рђаве навике неопходно је оканути се рђаве навике јер нам сведочанство љубљеног апостола христовог св јована богослова говори о погубности такве работе: „блажени су који творе заповијести његове, да имају право на дрво живота, и да уђу на капије у град (нови јерусалим, будуће царство божије) напољу су пси и врачари и блудници и крвници и идолопоклоници и сваки који воли и чини лаж“ (откр 22, 14-15) ^овеку је дата слобода избора јер, по речима апостола павла, све нам је слободно чинити и - ако бог не жели нарушавати људску слободу - ко смо ми да то чинимо међутим, оно што је важно за свакога је да се определи за христа или за звезде, за пут који води у живот или за пут који води у пропаст тема броја 42 5 / 2008 ^ини се да веза хришћанства као живе вере и културе почиње на најосетљивијем терену, на терену уметности свима, широм цијелог свијета, који су страдали и страдају ради душе и њених великих и вјечних захтјева, посвећујем ове стран- ице, које сам некоћ писао само за себе, а данас их шаљем свој браћи својој у болу и нади - поручује иво андрић са своје двадесет три године и започиње чувена писма из тамнице младост андрићева охлађена је непријатним тамновањем, које га је пратило кроз цео живот уз неоспорну веру у извесност среће која чека свој час, младост његова и свачија увек носи преплет чежњи чија је јачина сразмерна нашем темпераменту, проживљеним патњама и дубинама које су се из тих патњи породиле млади људи су склонији драматизацији себе и света, а међу њима су нај- драматичнији адолесценти, који у крајностима траже своје усмерење - толико нам потребно у збуњујућим годинама загледани у апсолутну срећу, отварамо срце; онда - повређивани реал- ношћу, уплашени и истовремено лудо храбри - питамо о смрти све време слутећи је у срцу млада опрљена кожа жари и нестрпљиво пита о крају мука које тек почињу такав је и јунак писама из тамнице - присилом изолован од света и осуђен да кроз челик посматра стварност главна казна је немогућност да види небо, плаво или сиво wеговом доживљају света недостаје чулни однос, контакт зенице и боје, прста и пулсирајуће природе овако тело и душа - пробуђени да се шире у бескрајне димнезије - остају у сивилу и робовању дана замислимо се! ово је слика једног тренутка нечијег живота, а може ли подсетити на свима познати осећај испуштености из соп- ственог, на збуњеност пред препреком - била она решетка или мисао неутажене чежње за срећним исходом неког односа међу људима или обављеног посла у још неискусном бићу - осим бројних питања - изазивају и потребу за правед- ним одговором од кога? ту почињу муке сусрета са реалношћу, а ту се, парадоксално, и завршавају јер се точак тражења, чим је покренут, не да заус- тавити земља је разочарала у својим плодовима и душа, сада пробуђена, пита: зашто не погледаш изнад земље и преко себе? зашто мислиш да срећу своју мораш прстима опипати? зашто никада не изађеш из себе? побуна против смрти је отпочела, а свој материјални израз ће наћи у уметности питам некога, и питам са жаром срца који желим и што погледам, све је аутор: варја перковић православни мисионар 43 или морам и са светом поделити питам изнова - у свакој боли коју трпим и пропуштам је кроз прсте, стварам облике од рањене лепоте тражени одговор мора наћи свој извор у парадоксалном сусрету жеља и могућности замукну језици људи и оставе простор да се однос личности оствари на другом, ванвременском нивоу, какво је и само питање - вечито у свом обнављању андрићева писма не помињу господа христа, не питају о wеговој оваквој или онаквој природи не желе да га косну одвише рационал- ним разлозима она су нам блиска јер га чекају, не усуђују се изговорити име, али чекају qубав, то је сигурно: руке ми често преко дана стају над послом и велик дио ноћи бдијем само да могу дуже мислити о теби прије птица се будим, прије зоре дижем (а кроз све снове пролазиш ти); у освит сам наслоњен на прозора као да те чекам велики сти- хови о чежњи, о ишчекивању љубави која је толи- ка да је незамислива без односа личности христова личност је изазов за којим идемо и када смо запитани, и када смо захвални и када смо увређени: поглед се завршава у wему тако - молећи за јасне одговоре на своје недоумице - човек налази пуноћу у којој се губи појединост проблема нађен је пријатељ који не изневерава јер је тако обећао, и то обећање држи угледане су очи без сенке осуде ^ула се реч која истом мером мери сваком човеку све оно што у животу видимо као уметност, порађање духа, тековине утврђене у камену и песми - све то је опипавање овог сусрета очекује- мо га брижним радом на себи, на талантима створене светове у којима су наше сузе и рад треба изнети храбро у темељу сваког од њих стоји узне- мирена и слободна младост, а у младости вапај тек освешћене душе слично чинимо кад гледамо кроз прозор који смо сами пробили, па се радујемо јер можемо видети природу и светлост то су плодови културе - омогућавају појединцу, народу или васе- љени да обрати поглед у вечност и тамо сретне себе тамнички записи испуштени кроз перо андрића закључиће: у богу је свршетак мисли која нам се губи у очајан бескрај ми нисмо атоми прашине која се у облацима без циља диже љети над друмовима, него сићушни дијелови бесконачног мозаика коме ја не могу ни наслутити смисао, али у ком сам, ево, нашао своје мјесто и стојим побожно као у храму пјесма или траг у речима тема броја 44 5 / 2008 увреме када су европски народи били организо- вани у племенске савезе и живели поприлично примитивно, на истоку су увелико постојале кул- турне цивилизације које су - по свом напретку - за европу биле недостижне у месопотамији су, нпр, акађани, сумерци и вавилонци смењивали једни друге у војној управи, али свесни значаја својих богатих традиција и култура, културно су наслеђивали једни друге када је александар македонски освојио вавилон (у време персијске управе), могао је само да се диви том културном наслеђу, богатству и раскоши, споменицима, високим палатама које су осликавале силу и моћ и славу персијског царства тај сусрет истока и запада произвео је у великом војсковођи и визионару жељу да царство заснује на различитим традицијама и вредностима ^ини се да је ова идеја потпуно савремена и да се везује за заједницу европских земаља на чија врата србија куца ^ак ми се чини да у ту идеју јединства у различитостима још само ми срби верујемо, ми и можда још неколико молећивих суседа то колико су европски народи јединствени и колико у еу влада једномислије и сагласност око сопственог идентитета, кога чине и верско и културно наслеђе, најбоље се може приметити у следећем догађају европски устав текст европског устава, који су 29 октобра 2004 у риму потписали шефови држава и влада земаља чланица еу, а који није усвојен, садржи одредбу која наглашава „културно, религијско и хуманистичко наслеђе европе“ европа је, дакле, преко својих одабраних представника у политичком пољу одлучила да изостави помињање хришћанског наслеђа и хришћанских вредности у својој консти- туцији ми знамо да је доласком апостола павла у неаполис јеванђеље по први пут донето у европу тако је једне ноћи апостол павле доживео виђење човека из македоније који га преклиње: „пођи у македонију и помози нам!“ (дап 16, 9) европа је одлучила да слободно исповеда хришћанство и да прослави име божије по
... то да не полу- ди? нашто то кињење гадно, непотребно, узалуд- но? можда има где-год човека коме су прочитали смртну пресуду, пустили га да се намучи, а затим му рекли: "иди, прашта ти се" ето, такав би нам човек можда и могао испричати о тој је муци и страхоти и христос говорио не, с човеком се не сме тако поступати! // фјодор михаилович достојевски, идиот, рад, 1977, стр 33 да, и то је за човека можда и није за све људе - неки полуде, неки никада више не могу да се врате у нормалу, постану или ћутљиво утучени или брбљиво егоцентрични јер, признаћете, није лако гледати смрти у очи, а знати: ево је, долази долази сигурно! и одједном: ништа нема је косач је отишао и није ме покосио неко се смиловао или је погрешио или - ко зна свеједно, прошло је, то је најважније! питања зашто се ово десило, зашто баш мени брзо провеју кроз свест и оду не треба се питати, треба живети! и тако, ти људи наставе да живе и - не виде ништа, ништа они су смрт преживели, али је нису проживели а неки други људи - прогледају питања која су прву групу људи тек дотакла, а онда свесно беху одбачена, другу групу људи прате и муче цео живот: зашто се ово догодило, зашто баш мени да западне ово што ни најгорем непријатељу не бих пожелео, зашто ми је дато да видим смрт, да је опипам, да осе- тим њен мирис и рушилачку снагу, да се рвем са њом - са тако неравноправним противником да ли зато да схватим све проћердане тренутке свог јадног живота, да ли зато да увидим да већина ствари која ме је чинила неодлучним, несигурним, полутаном, превртљивцем и покварењаком и да сви разлози и оправдања зашто неке ствари нисам видео - нисам хтео да видим - нису ништа друго до ништавни, неважни, млаки и сиви? и, ето, у тих неколико тренутака, неколико минута или дана док сам чекао смрт, ту страшну околност непојмљиву аутор: бранимир нешић ^овек који је проживео смрт тема броја 26 5 / 2008 (или најтеже појмљиву) људској природи, тада, у том лудачком валцеру схватио сам: живот зашто баш мени! да ли је то била пука случајност или, пак, страшно божије допуштење? боже, одгов- ори ми - зашто? зашто баш мени? зашто ћутиш, свезнајући! тражим, чујеш ли ме, захтевам да ми кажеш - сада и овде! зашто си се поиграо мноме? [та хоћеш да видиш! да провериш? да испиташ? зашто ћутиш? зашто а када прође мало времена, када схватиш да небе- са ћуте и да ће ћутати, да ти никада неће одговор дати, када паднеш на колена изнемогао од трагања за тим страшно битним одговорима, онда једна мала, сасвим мала и чудна реч заискри у твојој мисли дар! нељудски, монструозни, катаклизмички - дар - од бога! по wеговом допуштењу! по wеговој милости у немилости да бих - прогледао! да бих сазнао, да бих ојачао, да бих другима пренео тешком и великом ценом плаћену спознају - о животу, о пуноти, о истини, о правди не треба лагати, не треба децу учити да лажу нити да учествују у лажи било каквој лажи, свеједно је; лажи је много а истина је само једна - пут, истина и живот! како ми је сада све јасно, чудновати боже, када очи имаш и - видиш! и сва блага овога света неважна су ако очи изгубиш у тајни пшеничног зрна морао сам умрети да бих оживео, морао сам умрети у коначности да бих се родио у бесконачности! већини се то догоди када оду са овога света, а мени је дато да останем и: сведочим! фјодор михаилович достојевски - сведок! александар исајевич солжењицин - сведок! поред многих подударности њихових живота, претходно наведено искуство које су обојица прошли - свако у својим околностима и приликама (достојевски је био осуђен на смртну казну, па помилован; солжењицин је добио дијагнозу да болује од малигног тумора, да му је остало свега неколико недеља живота и, одједном, излечење: тумора нема, нестао је!) - доводи их у исту раван: раван сведока, раван људи који су преживели, али и проживели смрт сва њихова философија живота заоденута је тра- гањем, мучним трагањем за истинским, пунотним животом где он постаје, ко га даје, како људи издају живот, како извитоперавају свој позив и дар од бога, како постају убице и гонитељи, а како постају мученици и светитељи? и један и други, с једне стране, дотакли су смрт, а с друге, као православни хришћани, дотакли су божију руку, божију милост и божију qубав они који христа и до дана данашњег називају занесењаком и фантастом, фанатиком и фунда- менталистом, исто тако карактеришу и достојевског и солжењицина занимљива је појава да људи оно што не прихватају или не схватају веома лако оцењују као погрешно, ретроградно, ненормално и свакако неприхватљиво да ли су у основи њихова другачија стремљења, другачија мерила и систем вредности од ова два руска зане- сењака јер, питају се они, зашто би нам тај, руку на срце, мирољубиви и незлобиви христос био мера свих ствари када ја, то јест ми у својим животима можемо да будемо мера свих ствари и зашто бисмо свет морали да меримо по христовим православни мисионар 27 законима и учењима када овде, на земљи, постоји цивилизација, напредак, наука, постоје закони, римско право, позитивни прописи, људска права, толеранција, тачно - узвикују два руска занесењака, а посебно александар солжењицин, и подсећају: постоји и колима, постоји и аушвиц, постоји и јасеновац, постоји хирошима, постоје свесно истребљени народи индијанаца, с намером мрцварени црнци, са задовољством уништавани јевреји, са до скора дозвољеним ловом ловљени абориxини, са колат- ералним штетама масакрирани срби и ирачани, постоје управо од оних који вероваше у светску науку и прогрес без оног мирољубивог и незло- бивог занесењака, на стотине гулага, логора, гас- них комора, на стотине и стотине мрвилица васцеле људске цивилизације достојевски је пророчки наслутио да време злих духова долази у веома лепој обланди плитко и наивно схваћених људских права, цивилизациј- ских потреба и некакве једнакости и слободне мисли и љубави, солжењицин у својим делима сведочи њихово отелотворење, сведочи у шта су се све оне лепе приче о братству, слободи и јед- накости претвориле, сведочи и описује зле духе у њиховој потпуној бестијалности, у потпуно разби- јеним границама људскости и у потпуној аморал- ности солжењицин описује пакао на земљи и људе у том паклу оно што су иван карамазов, родион раскољников и други јунаци достојевског на појед- иначним људима испробавали, у солжењициново време се испробавало на милионима, милионима, милионима, милионима људи и у том паклу, у том черечењу људске душе, савести и тела, неки људи су, после свих мука, остајали живи: живи у христу, живи са христом, живи за христа и то није философија, то није теорија, то није пуки ларпурлартизам - то је искуство, монструозни опит показао искуство које нема цену, искуство после којег не остајеш млак, већ само врућ или хладан за разлику од тог опита, од тог искуства кроз које су прошли словенски народи, говорио је солжењицин у својој харвардској беседи - људи на западу пролазе кроз само на први поглед беза- зленију мрвилицу људских душа описујући запад- ну културу као бездушну, аморалну и себичну, солжењицин западњаке опомиње да ће и на њихо- ва врата доћи гулази, можда у неком другом облику, можда не ни толико приметно као што је било искуство руског народа у стаљиново време, али узрок и извршилац су исти: узрок - духовна успа- ваност (солжењицин би рекао ушушканост напомињући да до револуције у царској русији не би ни дошло да су људи у цркви били на духовном нивоу припадајућег им задатка, а не ушушкани и задовољни - какви су били), а извршилац - зло, само зло које се користи безумним људским рукама солжењицин је човек човекољубив, пророк исти- нољубив, мученик достојан насеља праведних а тамо га, као свога исповедника, сведока и пророка, чекају милиони који нису заборављени управо зах- ваљујући њему дакле, опет је солжењицин победио смрт у коначном скору - 2:0 за александра довољно, сасвим довољно 28 5 / 2008 хришћанско аутор: благоје пантелић бог је створио човека као умно биће које може да општи с wим место за остваривање дијалога је рајски врт, а начин богослужење рајски врт је једино место на коме човеков живот достиже своју пуноћу, место на коме је живот вредан живљења али човек у једном моменту свог прогреса у добру почиње да пориче себе као богослужбено биће, односно као биће које разго- вара са богом, и бива протеран из рајског врта протеран је јер се није понашао у складу са богоустановљеном културом живљења у њему; постао је некултуран, некултурно је желео да постане нешто што у бити не може бити бог му је дао могућност обожења, а он је хтео да буде бог; дао му је могућност освећења, а он је хтео да буде апсолутно свет у „прогонству“, човек успоставља неки свој начин постојања (који је неретко трагичан); он живи у греху, живи сопствени промашај новоуспостављени начин живота бисмо могли назовати паракултуром, или, можда, подкултуром та паракултура у свим својим верзи- јама постоји и данас као негација хришћанске културе, као негација оне културе која за основу има богочовека паракултура је сурогат хришћанске културе, али ипак има могућност преображења, исправљања (о том процесу сада - због стешњености простора - нећемо говорити) мишљења смо да прво треба правилно дефини- сати појам културе, па тек онда окарактерисати и дефинисати паракултуру и отпочети њено исправљање остваривање светости култура је начин живота човека по строго одређеним правилима у конкретном систему вредности хришћанска култура је свој систем вредности, односно своја „начела живота“ (како би то рекао јован златоусти), усмерила на ост- варивање светости човека - на његово обожење - јер је то у складу са божијим стваралачким промислом следствено томе, хришћанска кул- тура - коју сматрамо једином аутентичном - јесте култура светости“ апсолутно свет је само бог, који је и извор светости човека док се човек освећује, бог јесте свет хришћанска култура се, дакле, уте- мељује богом, и то оним кога је открио христос - оваплоћени син wегов христос је тај који одређује, дефинише културу wегов живот је њена парадигма која се мора отелотворити у животу појединца да би његова егзистенција имала смис- ла ^овек се освећује тако што непрестано пози- тивно одговара на позив божији на заједничко живљење, тако што пристаје да у себи оваплоти бога, да и он постане христос (богочовек) живљење са христом и по угледу на христа значи прихватање одређене културе основни садржај те културе је богослужење христова служба оцу је образац човекове службе богу космички свештенослужитељ хришћанска култура је - као изразито литургиј- ска - најприроднија за човека, који је творевина божија јер је он створен да буде свештеник ^овек је човек само као литург - онај који служи богу божанско предназначење је да човек буде космички свештенослужитељ бог човеку предаје материју на управљање, које се првенствено очитује у литургијском приношењу те исте матер- ије wему културом се одређује употреба читаве живљење са христом и по угледу на христа значи прихватање одређене културе основни садржај те културе је богослужење христова служба оцу је образац човекове службе богу православни мисионар 29 поимање културе тема броја творевине, тако да се човекова одговорност односи и на свет изабравши извесну паракултуру, (која је у бити култура ништавила јер одстрањење бога и живота човека подразумева повратак у оно из чега је створен, а то је апсолутно ништавило) човек одређује и судбину читавог света култура живљења овде и сада јесте пут који се завршава у вечности која, пак, може бити двојака: бескрајна депресивна празнина или пуноћа постојања систем вредности који одређује културу човека одређује и квалитет његове вечне егзистенције; на основу тог квалитета вечност дефинишемо као рај или пакао ^овек се културом опредељује да ли ће вечно живети у једном или у дру- гом стању у томе је примарни значај културе неопходно је, дакле, да човек свој начин живота усклади са хришћанским, са јеванђељским сис- темом вредности, који препоручује интеграцију људског живота у божански да би „културу празнине“ (паракултуру) преобразио у „културу светости“ и своје пролазно биће пре- образио у богочовечанско - „пози- тивно вечно“, остварено хришћан- ска култура је „култура вазнесења“ истински културан човек, по хришћанском схватању, непрестано тежи да трансцендентира себе као психофизичко биће, тежи да се љубавно сједини са богом и на тај начин себе афирмише у сфери пнев- матолошког (духовног), тачније теолошког (божанског) тако човек непосредно преображава самога себе, а посредно целокупну материју на крају, треба напоменути да хришћанска култура не претендује порицању апсолутно свих актуелних паракул- тура, већ тежи да их, у оној мери у којој је то могуће, преобрази и укључи у своје богослужбено живљење; мења, дакле, њихову суштину, а њихова форма може да постане органски део хришћанске културе 30 5 / 2008 слобода и стваралаштво у аутор: о ромило хиландарац монах напушта свет да би био сам са богом wегов призив и његова најдубља животна жудња да буде сам са богом записани су већ у његовом имену јер грчка реч монахос може да се преведе и као онај који је сам са богом када се монах нађе у манастиру, неизбежно се суочава са питањем које задире у саму суштину монашког призива: шта ваистину значи бити сам са богом он се моли усамљен у својој келији потом одлази у цркву, где се моли са целом заједницом али то још не значи да се он - као управо тај одређени монах - заиста и упустио у разговор са богом да бисмо објаснили ово питање, направићемо једно поређење када се неко бави науком или умет- ношћу, он у почетку изучава правила међутим, ако научник остане само на правилима и на њиховом међусобном комбиновању, никада не може доћи до открића не може доћи до нових правила и закона оних правила и закона који су особени само за њега, као за јединствену и непоновљиву јединку збир правила - ма колико велики био - на послетку даје само правило уметник стваралац када је, пак, реч о уметнику, ако ради само на основу правила која је утврдило нечије туђе искуст- во истине, он ће до краја живота остати добар умет- ник, али никада неће постати стваралац уметник постаје стваралац онога часа када прекрши сва до тада утврђена правила, она правила која су некада била потпуна новост уметник, дакле, постаје ства- ралац онда када (пре)крши пређашња правила научник постаје проналазач када се одвоји од поз- нате земље правила и упусти се у авантуру непоз- натог можемо ли пронаћи непознату земљу ако се држимо само познатих путева? неко нам може замерити да проповедамо пот- пуни субјективизам како неко може изаћи изван поља свих дотадашњих правила, а и даље бити разумљив другим људима? у свакој области људског стваралаштва видимо да је нешто тако ипак могуће за оно што желимо да кажемо, уметност пружа бољу могућност поређења од науке у науци, наиме, постоји напредак свако ново откриће потире оно претходно то значи да у науци постоји револуција у уметности, као и у духовном животу, не постоји револуција, већ бескрајно обогаћивање када неки светитељ доживи христа, сусретне се са wим, а његово искуство не пориче сва дотадашња (овде догматска питања треба оставити по страни) wегово искуство даје једно сасвим ново виђење христа, открива нови предео христове личности међутим, иако је такво виђење до тада било непоз- нато, црква га препознаје као истинито а то значи да га заједница светих, и у тој заједници свако понаособ, препознаје као истинито христос је вечно нов и сада ваља поставити суштинско питање како је могуће да потпуно ново искуство не укида сва пређашња искуства? на основу чега је то могуће? преподобни јован дамаскин је рекао да је христос једино ново под сунцем но, то још није довољно будући да свака новина временом стари зато је дамаскин додао да је христос, уједно, и оно вечно ново христос је вечно нов, у будућем веку неисцрп- но нов не престајући, ипак, да буде христос христос је увек онај исти, али и непрекидно, у векове векова, вечито нови христос је беспочетан и бескрајан и човек - када учествује у божанском животу - постаје беспочетан и бескрајан ^овек је увек, у самим својим основама, исти, али и вечито нов, беспочетан и бескрајан како је говорио о јустин поповић, човек који се причестио божанском беспочетношћу јесте тачка која разрас- та у све бескраје и бесконачности он је онај исти човек, дакле - тачка која се проширује у векове веко- ва на све христове непојамности и несагледивости у сваком човеку постојећа истоветна људска приро- православни мисионар 31 да јесте предуслов међусобног споразумевања, чак и у случају израза дотада непостојећег и непоновљивог искуства живота у христу сваки човек је апсолутно јединствена и непоновљива личност коју може разумети свака друга непоновљива и јединствена личност ^овек је позван да оствари овај дар јединствености и нес- равњивости ако га не оствари, он се удаљио од смисла свога живота он није пронашао себе и само себи својствен пут ка богу монаси монах је, дакле, отишао из света, повукао се у манастир и разговара са богом у молитви али, као и сваки шегрт, он мора да пређе тегобни пут од подражавања свога учитеља, свога духовног оца, до проналажења само њему - и никоме другом - сво- јственог односа са богом многи се монаси, многи се хришћани, нажалост, зауставе на пуком подражавању јединствени и непоновљиви пут неког духовника ка богу постаје образац за личности које су потпуно другачије постаје такоз- вано опште правило а потом то опште правило постаје мерило истине монах или хришћанин слепо подражава то правило не учествују у њему целим својим бићем јер је то немогуће немогуће јер се суштина иконе божије у човеку, његова личност, буни против свога брисања, уништења монах или хришћанин посматра свога духовника молитви тема броја тек када почнемо да волимо, постајемо личност тек тада се пробудило средиште наше личности, наше срце када уђемо у област срца, у пределе љубави, у том царству више не владају закони у том царству постоји само један закон, а то је неопходност да се сви претходни закони, сви претходни изрази наше љубави према богу више не подражавају на спољашњи начин - да не постају идоли који гуше живот 32 5 / 2008 како се крсти, како целива иконе, како хода или како поје и настоји да га у потпуности копира међутим, начин на који духовник поје произлази из само њему својственог доживљаја бога све спољашње је само израз његовог личног, унутрашњег живота старац порфирије кавсокаливит је говорио да је потребно постати уметник да би се постало хришћанином тиме старац порфирије говори да је потребно постати храбрим да би се постало хришћанином хришћанин се постаје на бојном пољу, а не у безбедности подражавања хришћанин се постаје кроз многа истраживања, заблуде, трагања и експерименте на том путу је неопходна помоћ духовника старац порфирије је говорио да нас нико не може научити молитви - осим духа светога на послетку, тај одлучујући корак - то бацање у узбуркано море трагања за живим богом - човек мора учинити сам, без ичије помоћи он мора одрасти, остварити у себи црте непоновљиве личности, постати личност он мора пронаћи само себи својствен однос са живим богом живи однос са живим богом али како је наш бог - живи бог, бог необузданог и бескрајно разноврсног живота, он не трпи прав- ила једнога часа смо се сјединили са wим у само једном уздаху усхићења, али ако већ следећег часа поновимо истоветни уздах, он постаје имитација живота, пуко понављање једног прохујалог тренутка постоји опасност да - као што смо нека- да радили са духовником - почнемо сами себе подражавамо да говоримо богу да га волимо, али да је наше срце заправо мртво бог тражи цело наше срце, у сваком часу нашег живота ниједан час нашега живота не сме да буде пука сенка неког претходног родитељи понавља- ју детету да га воле дају му и многе тобожње доказе за то купују му поклоне, обасипају га пажњом али дете неће бити задовољно све док не осети да у срцу родитеља постоји оно за чим оно умјетност као израз у мјетност - као наш стваралачки израз - извире из самих дубина наше личности, из њеног коријена - слободе, као врхунског дара божије љубави захваљујући овом дару слободе, човјек се пројављује и остварује као боголико биће, одсјај божанске славе и начина постојања свете тројице у овом свијету наше стваралаштво представља љубавни одговор на огромни и ничим заслужени божански дар живота оно је наша потреба да тај дар благодарно прихватимо и свим својим бићем се активно одазовемо као сарадници божији на дјелу спасења умјетност је наша дубо- ка потреба да себе и свијет око себе чинимо вјечно новим преображавајући га и украшавајући - чинећи да сви растемо из славе у славу кроз умјетност човјек тежи да свој лични печат, печат свог јединственог и аутентичног постојања, остави на свијету око себе и потврди се као личност кроз сам стваралачки чин стваралачки чин је, пак, увијек криза, изазов, суд над собом и свијетом око себе и креативно правазилажење ништавила свакоме ко се икада нашао пред изазовом празног папира потпуно је јасно о чему је ријеч стварајући, човјек заправо подражава самоме богу, творцу свега постојећег, који све ствара добро и лијепо ^овјек по својој природи није статично биће ако не ствара, разграђује ако се не узвисује, он се своди ако се не оплемењује, запарложи се и огруби wегова боголикост тамни и рађа дјела таме аутор: драгана мандић православни мисионар 33 једино чезне неће бити задовољно све док не осети родитељску љубав а када је осети, неће обраћати пажњу на спољашње понашање свога оца или мајке јер ће несумњиво знати да има њихову љубав тако је и у човековом односу са богом када постајемо личност тек када почнемо да волимо, постајемо личност тек тада се пробудило средиште наше личности, наше срце када уђемо у област срца, у пределе љубави, у том царству више не владају закони у том царству постоји само један закон, а то је неопходност да се сви претходни закони, сви претходни изрази наше љубави према богу више не подражавају на спољашњи начин - да не поста- ју идоли који гуше живот у том царству човек је позван на непрекидну будност, непрекидну жудњу, непрекидну љубав према богу јер ми живимо само када волимо када волимо, онда је сваки тренутак нашег живота другачији од претходног без обзира на то да ли је обдарен или не, сваки човек у себи неком врстом језика изражава занос своје љубави према богу то је језик слика или боја, речи или звукова, нејасних уздаха и суза то је језик молитве која није само молитва речима или је понајмање молитва речима у снажном наступу љубави човек нема времена за речи а када је бог близу, ближе од наше крви, свака реч је грубо кршење мира како је у љубави сваки тренутак другачији од претходног, он мора бити и молитвено другачије изражен од претходног монах и хришћанин су позвани на непрекидно стваралаштво на саз- давање до тада непостојећих парова немуштих речи и звукова, слика и боја, уздаха и јецаја управо стога да би постали прави монаси - и прави хришћани - морамо постати истински уметници тема броја наше боголикости ^овек је сарадник божији но, господ се не зауставља на овоме, него све приводи савршенству вјечно обнављајући сву творевину возглављујући је у христу, љубљеном сину своме, који је блистање славе очеве ипак, господ ово дјело спасења не остварује сам, него у сарадњи са нашом слободом ^овјек је призван да буде сарадник божији који самога себе, један дру- гога и читав свијет приноси богу као свештеник твари прихватајући божији стваралачки изазов, човјек се извија ка небесима и превазилази соп- ствена ограничења подражавајући господу кроз стваралаштво, он исказује своју најдубљу чежњу за другим и другачијим, за вјечношћу кроз умјет- ност он изражава двогубу стварност: трагичност свих створења у безизлазу огријеховљеног палог свијета, али и своју наду и неутаживу глад, чежњу за истином и пуноћом живота у христу умјетност је естетски (али и етички) израз нашег постојања, потреба да се као бића оствари- мо чинећи себе и свијет љепшим и бољим у свом најдубљем изразу и највишем домету она је увијек богослужбена на свом врхунцу она превазилази сваки утилитаризам, све програме и циљеве, постаје славословна, апофатичка прослављајући бога, дивног и пројављеног у дјелима својим, она постаје свеприношење и свепредавање, евхарис- тија то је пјесма анђела, миомирис нетрулежности, укус бесмртности, икона у којој невидљиво и неприступно постаје видљиво и доступно, неизрециво постаје слово, бог се оваплоћује, син божији постаје син ^овјечији, доноси спасење и остварује рај умјетност, то је оно тијело и рухо које свако вријеме, сваки нараштај и свака епоха дарује богочовјеку подражавајући марији умјетност увијек подразумијева чин рађања и препорађања, оплођења и оваплоћења оног нај- племенитијег и најпрефињенијег у нама и приношење самоме богу 34 5 / 2008 истинска умјетност истинска умјетност је увијек метафизичка: она се не задовољава ефемерним, него се баца у ковитлац питања живота и смрти, добра и зла и смисла свега постојећег она је, заправо, проистекла из онтологије као њен естетски израз стваралаштво представља оваплоћење наше вјере, потврду ствари невидљивих, искуство преточено у конкретна свје- дочанства оно је такођер и непрекидни подвиг, жртва, продубљивање и потврда вјечног завјета са богом, ближњим и свијетом у нашем времену, сада и овдје због тога што је производ времена, савременост је један од њених основних захтјева но, она се истовремено односи и према вјечном и универзал- ном она увијек подразумијева однос тради- ционалног и модерног, привременог и вјечног, конкретног и општег, појединачног и уни- верзалног због тога подразумијева и вјечну актуал- изацију као биће заточено временом и простором, човјек има дубоку потребу да кроз стварање вријеме и простор преобликује осмишљавајући вријеме смрти и зла као вријеме живота и преображења, просторну удаљеност као мјесто сусрета кроз стваралаштво искупљујемо вријеме и простор претварајући живот у љубавно служење и кон- тинуирану литургију умјетност открива човјека као логосно биће које је замишљено над тајном живота, у вјечној интерак- цији са другим и свијетом око себе кроз умјетничко дјело аутор се открива ближњима и сви- јету однос аутор - дјело - реципијент је увијек жив, слободан и отворен умјетничко дјело је медијум- посредник који другога изазива у однос оно ника- да није довршено и закључено, оно, дакле, није мртво, него отворено за реципијента који својом креативном слободом, сопственим личним искуством и доживљајем надограђује само дјело и даје му нову личну димензију аутентични печат наше егзистенције само дјело, дакле, није објективана стварност, херметична и непробојна оно је прозрачно, отворено; дјело је заправо простор у коме се умјет- ник и реципијент срећу и остварују јединствен и непоновљив однос умјетност представља аутен- тични печат наше егзистенције по којем постајемо препознатљиви и - као таква - излаже нас јавности и њеном суду о нама то су дјела наших руку по којима бивамо препознатљиви већ овдје и сада, али свје- доче о нама и у вјечности она су траг раста или пада наше личности, али и нашег времена и наших савременика, линија унутрашњег живота и развоја која је видљива само кроз лични сусрет и доживљај са друге стране стоје они који не желе да своју слободу осмисле на овај начин, они који своје тал- енте одбацују и закопавају у земљу не прихвата- јући одговорност коју слобода са собом носи и одричући се сопствене личности као начина пос- тојања у заједници и плодоносном подвигу саможртвене љубави то је демонски пут депер- сонализације чије су видљиве пројаве бесплодна и јалова чамотиња и незадовољство, као и вјечито критизерство и потреба да се, кад се већ олако православни мисионар 35 одустало од стварања (или бар аутентичног стварања), туђа дјела обезвриједе и обесмисле ^овјек по својој природи није статично биће ако не ствара, разграђује ако се не узвисује, он се своди ако се не оплемењује, запарложи се и огруби wегова боголикост тамни и рађа дјела таме тако човјек постаје деструктивно биће неспособно да изађе из зачареног круга огреховљености и соп- ственог пакла осим тога, он тежи да и друге повуче и низведе за собом у ад трујући их клицом соп- ствене побуне у таквом духовном стању прелешћени човјек није способан да кроз умјетност створи нешто аут- ентично затворен у оквире трулежног, он је способан да изрази само једну димензију умјетнос- ти: ону која свједочи о трагичности пале природе и палог човјека, растрзаног и раслабљеног таква умјетност није способна да понуди излаз из пакла на жалост, кадра је само да га живим и наглашеним колоритом одслика и, што је још горе, прикаже као једину постојећу стварност неумољи- во затварајући свијет и човјека у оквире смртног и пропадљивог то је умјетност која до апсурда разлаже и форму и садржај одричући се сваке пре- тензије на божанско и на вјечност, постајући ствар за једнократну употребу, објективизирајући све пред нашим очима (па и нас саме као реципијенте), неспособна да буде подручје сусрета, катарзе или било какве надградње, сведена на ново ради новог и умјетност ради умјетности подвиг да би човјек био аутентични стваралац и сарад- ник божији, свештеник овог свијета, биће кадро за дивљење и благодарност, потребан је подвиг, преумљење, слободно прихватање одговорности за дар живота који смо примили пали човјек твори палу умјетност, ћорсокак који води у смрт преображени човјек отвара свијет за бога, чини га пропустљивим за свепреображавајућу и оживотво- равајућу благодат божију, изводи га из слијепе улице самодовољности и свим својим бићем и дјелима свједочи о тајни богочовјека христа творећи рај wегова умјетност представља најпрефињенији израз његовог постојања и богослужења, свједочанство онога шта нам учини господ, видљиви израз наше наде, осмишљавање живота и времена као времена погодног за спасење, суптил- ну унутрашњу интуицију способну да слуша тихи глас духа божијег и да га слиједи предајући му се и сарађујући са wим дух свети пак оплођује наше таленте, освећујући наш живот и наша дјела, прео- бражавајући нас из славе у славу и потврђујући истинитост наше егзистенције предуслов ове сарадње је одрицање од демон- ског нихилизма и властитог егоизма превазилажење естетике зла, естетике ружног, води ка остварењу умјетности као тајне јединства лије- пог, доброг и истинитог, тајне остварене у христу и тијелу wеговом-цркви тако човјек своју вољу сао- бражава вољи божијој, разрастајући се у цркви божијој као дрво засађено крај потока, које свој плод рађа у своје вријеме, и лист његов не вене таквог умјетника бог утврђује, чисти га да род већи доноси, да дар свој умножи стоструко и уђе у радост господара свога уметност палог човека није способна да понуди излаз из пакла 36 5 / 2008 дан после проглашења тзв независности косова студентске демонстрације је предводио један камин са разгласом пуштана је етно музика, као и песме са изразитим патриотским набојем у том смислу, може се сматрати да је тај камион домаће производње, један стари фап, својим носећим карак- теристикама требало да допринесе мотивисаности демонстрната да остану у колони све до краја демон- страција, где их је чекао молебан код храма светог саве и, заиста, хиљаде младих грла је певало песме попут видовдана, густа ми магла падналаи сличних иво андрић у роману на дрини ћуприја изнова и изнова, сваким новим читањем, образује једну другачију слику мали број људи, тајно, са неким побожним осећањем, слуша безименог гуслара из црне горе како пева уз своје мале гусле, довољно мале да се могу сакрити под гуњ и иста функција - моти- вација додуше, иво андрић то назива мало другачије - жмарци низ кичму управо је то кључно - жмарци реч која се следећа намеће потписнику ових редова је акција, противна- пад, контранапад управо је ова страна гусала повези- ва са множином иних значења ^увена је она забрана гуслања пре почетка боја, локализована у црну гору 19 века то је још једна потврда мотивацијске особености гусала ову особину гусала није довољно само констатовати, потребно је применити је - на сопственој кичми осетити жмарке баш њих јер без њих нема будућности гусала, а ако је wегош у праву (и овај пут), ни народа ништа без жмарака уз жмарке, гусле су оно што јесу, оно што им је намена уз жмарке, слушаоци су оно што треба да буду - ратници не само сабљом, пиштољем - не много шире једно непрекидно стање акције на свим пољима је оно што гусле јесу дименизија жмарака је оно што гуслама даје живот кроз сваки други вид мотивисања гусле су биле тај дан на оном камиону, гусле су биле у говорима званичника и познатих на оном митингу, све су то биле гусле аутор: никола маринковић о гуслама православни мисионар 37 зато нема гусала у мирнодопским условима својим потенцијалом, гусле су сушти противник било каквог статуса љуо зато што су гусле сушто стваралаштво гусле су и прогрес гусле су креативне, гусле су онај полет који нас тера сваки дан радити, на свим пољима на тај начин гусле су младе у фолклористици се може наћи да гусле имају мнемотехничку функцију но, и то је потребно осети- ти на сопственој кожи, ту жељу да бити упеван и опе- ван, памећен обрасцима и формулама којима се памте марко краљевић, бановић страхиња, све су то начини акције а оно што их повезује је човекова жеља за акцијом гусле су ту само катализатор - нема гуслара без жеље за акцијом нема их, нити их може бити само на нивоу гусларских друштава какве су то гусле којих нема свуда, у свакој кичми? гусле не смеју бити традиција уколико је традиција нешто што треба инфузионим друштвима чувати гусле морају бити живот коначно, традиција не сме бити тради- ционална традиција се не сме чувати, традиција се мора живети крајње је време да се престане са псеудоромантичарским и отрцаним фразама о некаквој, чак онтолошкој вредности гусала по себи време је да се престане са причом како су нас гусле одржале одржале? одржале је граматички облик настао од старог партиципа перфекта то је сувише прошлог врмена гусле треба да постану еквивалент данашњег времена и да од партиципа перфекта пређу у партицип презента - макар оно што је после вука остало од њега само такве гусле, одржавајуће а не одржаване, могу опстати, заслужују да опстану и зато: гусле сада и свуда без жмарака нема гусала нити много чега другог - суштинског по нас тема броја и жмарцима 38 5 / 2008 ускликните господу, сва земљо! псалмопојте имену wеговом, дајте славу хвали wеговој сва земља нека се поклони теби, и псалмопева теби, нека псалмопоје имену твоме, вишњи! (псалам 65) к ултура је начин живота као образац за живот, она је и друштвено наслеђе које усваја група и преноси на потомке, низ техника за прилагођавање појединаца друштву, начин мишљења, осећања и веровања у културу спада све оно што није урођено, него је створено, стечено и научено током живота у друштвеној заједници у култури у највећој мери долази до изражаја принцип слободе и инди- видуације култура је један корак (ка) напред она у исто време и смирује и узбуђује она нам креира осећања која нас воде ка промишљању о стварнос- ти, али и о ономе што је почетак свега норме које се постављају пред нас, а које су израз друштвене зајед- нице, требало би да нам - у сагласју са културним образцем - обезбеде хармонију, да нам заштите живот, породицу, својину па, опет, човек често одабира да побегне од норми, да испољи свој бунт то уме да буде и једна сурова борба тако је окарактерисан и читав један музички правац једни тврде да су 80-те обележене владави- ном рок'н'рола као доминантне, урбане матрице популарне музике коју су млади слушали исто као и њихови вршњаци на западу, те је србија била део космополитске рок-културе и у србији је рок био побуњенички, субверзиван и протестни механизам омладинске експресије, наводно је био начин побуне против владајућег комунистичког модела након тога, рок'н'рол је као космполитска урбана култура уништен и замењен националистичким, антизападним, руралним турбофолком који је држава промовисала као нову владајућу парадигму популарне музике и да ли ово има везе са нашом темом броја? има зато што смо небројено пута до сада поновили да православље није затворено, није конзервативно - како многи желе да покажу оно је стални вапај човека за ослобођењем, за другачијим, али не деградативним, за пунијим и осмишљенијим живо- том па зашто онда баш рок'н'рол? овај музички правац је добра подлога за размишљање о дис- тинкцији хришћанство - култура мада у овом смис- лу говоримо о једној поткултури [та је то поткултура? то је култура посебне групе унутар једног друштва која се од матичне културе разликује по бројним особеним карактеристикама у области веровања, вредности, норми, стила живота, понашања, те стварања и употребе симбо- ла тако и данас имамо оне који су припадници рок'н'рол-поткултуре, а у исти мах су и истински боготражитељи с тим у вези би требало да обрати- мо пажњу на ову со свету! јер многи од ових људи су на путу ка богу о свему овоме имамо у житију и књигама оца серафима роуза, па и књизи деца апокалипсе монаха јована (марлера) и андреја (вермута) и премда је ово карактеристично за америку, коју наш народ познаје углавном по злу, видимо да је она добро поднебље за преобраћенике и истинске христољупце па, ипак, овај моменат није заобишао ни србију у последње време се на музичкој сцени србије појављују боготражитељи који не напуштају рок'н'рол-поткултуру, али је прео- бражавају уносећи у њу своју оцрковљеност, однос- но свој литургијски живот такве групе су места, есхатон, исток, пјесн, емануил и још многи други још је солжењицин говорио о томе да нас страдање може довести до онога што је истинито, док нас наш лагодан живот лако одводи у лаж, а да је зло истовремено и полазна тачка за човеков духовни препород тако смо дошли до места спајања (суб)културе и хришћанства, а то је моменат схватања да је све што чини наш живот у ствари наш дар господу, wему у част то су таланти који су нам дати, а који укрштени са малим елементима нашег живота могу бити у служби бога верујем да није потребно напомињати на колику корист могу бити ови људи међу хришћанство и (суб) аутор: татјана радић православни мисионар 39 пошастима савременог доба, а које су у последње време постале сас- тавни део млађих генерацијама места платина пробуди се и устани назад не гледај све што имаш дај довољна је благодат крај не заборављај пронађи земљу поток из камена живот сакривен врат савијен смрзла постеља сузе на дар понижено тело незаробљено срце јасно виђене отворена рана отворено небо знаци времена утеха у књигама близу је крај фор хеавен'с саке бy 16 хорсепоњер алл мy лове њелл ит ис маднесс фреелy гивен то yоу фолкс њитх гладнесс и њилл нот ливе анд дие но нот бy тхе сњорд и ам њеак њитхоут тхе јоy оф тхе лорд тасте анд сее тхат тхе лорд ис гоод лет'с бенд оур кнеес лике ње кноњ ње схоулд wе цан'т сее цлеар оур еyес аре маде оф њоод тасте анд сее боy тхат тхе лорд ис гоод култура тема броја 40 5 / 2008 судбина и промисао за свакога човека је од непроценљиве важности да буде у стању да у свакоме тренутку правилно разлучи разлику између истине и лажи, реалности и фантазије, православља и сујеверја јер има ли чега горег него посматрати себе као православ- ца и живети у убеђењу да је бог тај коме служимо, а заправо бити роб стварима које су од бога осуђене и проклете но, да бисмо у потпуности могли да се посветимо раз- матрању границе између хришћанства и квазихришћанства или лажног хришћанства, неопходно је да пре тога на прави начин разумемо разлику између судбине и промисла божијег о нама ако бисмо желели да претпоставимо да судбина у апсолутном смислу, као нешто што је за свакога од нас унапред до детаља записано (било у звездама или негде другде) постоји, онда се морамо запитати има ли уопште наше слободе у свету ако се сложимо да је сло- бода нешто што нам је од бога дато по слици и подобију wеговом, онда би судби- на била нешто што би ту нашу слободу у пот- пуности ограничавало [та је сврха нашег подвига и труда ако је унапред одређено хоћемо ли се спасити или не? са друге стране хришћанст- во нас учи о божијем промислу о свакоме од нас ако замислимо двоје људи који се воле и једно од њих одлучи да слаже оног другог, он зна како ће у том случају његова вољена особа реаговати јер је познаје он зна хоће ли се она наљутити или не, хоће ли му опростити или ће му вратити истом мером тако и бог - будући да у потпуности позна- је свакога од нас (чак и боље од нас самих) - зна како ћемо ми реаго- вати у свакој ситуаци- ји у којој се нађемо, те стога он зна какве ћемо изборе правити кроз живот иако то нигде није унапред записано рецимо да посматрамо мрава како иде према некој гранчици која се налази испред њега, он те гранчице није свестан, с обзиром на то да не може да види тако далеко испред себе међутим, ми видимо ту препреку испред њега и ако желимо да не удари у њу, ми је можемо склонити, а да он не буде ни свестан тога тако и бог - пошто може да види наш живот- ни пут - може и да по свом промислу утиче на њега, а да ми тога не будемо ни свесни хришћанство и сујеверје много је данас оних који себе сматрају хришћанима, а уст- вари су слуге творевини уместо творцу већина оних који свој живот полажу у астрологију, тарот-карте или гледање у шољу, сматрају да је то нешто од аутор: милош антонијевић господар звезда православни мисионар 41 бога дато и да то служи да помогне људима, а заправо је веома штетно по његов духовни живот „потом рече бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; и нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу и би тако“ (пост 1, 14-15) бог је звезде створио да би биле знаци временима и као такве да оне служе човеку, а човек данас - верујући да оне говоре судбину - заправо служи њима имали смо прилику да од особе која се тобоже спремала за причешће чујемо следеће питање: „да ли ваља да ми мајка гледа у шољу, пошто планирам да се причестим у недељу?“ на наш одговор да то није православно и да би се требало оставити служења шољи, добили смо одговор да њена мајка увек погоди оно што ће се десити и да зато она не види разлога да то буде грех „а човјек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски да се погубе, камењен да се заспу, крв њихова на њих“ (лев 20, 27) у последње време је нарочито међу младима постало попу- ларно тзв призивање духова при томе влада уверење да човек може да „разговара“ са „душом“ неког раније пре- минулог рођака или пријатеља или ма које друге личности о штетности овакве заблуде читамо јасно у светом писму: „нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злијем духови- ма, ни опсјенар, ни који пита мртве јер је гад пред господом ко год тако чини, и за такве гадове тјера те народе господ твој испред тебе држи се сасвијем господа бога својега“ (5 мојс 18, 10-14) имали смо прилике да чујемо како један „православац“ на наше очи израчунава бројеве ком- патибилности између анђелине xоли и бреда пита и даје запажање како се они, судећи по бројевима, не слажу баш најбоље на нашу примедбу како је то тешко спојиво са хришћанством, добили смо одговор како он баш и не верује у то, али му је тешко оканути се рђаве навике неопходно је оканути се рђаве навике јер нам сведочанство љубљеног апостола христовог св јована богослова говори о погубности такве работе: „блажени су који творе заповијести његове, да имају право на дрво живота, и да уђу на капије у град (нови јерусалим, будуће царство божије) напољу су пси и врачари и блудници и крвници и идолопоклоници и сваки који воли и чини лаж“ (откр 22, 14-15) ^овеку је дата слобода избора јер, по речима апостола павла, све нам је слободно чинити и - ако бог не жели нарушавати људску слободу - ко смо ми да то чинимо међутим, оно што је важно за свакога је да се определи за христа или за звезде, за пут који води у живот или за пут који води у пропаст тема броја 42 5 / 2008 ^ини се да веза хришћанства као живе вере и културе почиње на најосетљивијем терену, на терену уметности свима, широм цијелог свијета, који су страдали и страдају ради душе и њених великих и вјечних захтјева, посвећујем ове стран- ице, које сам некоћ писао само за себе, а данас их шаљем свој браћи својој у болу и нади - поручује иво андрић са своје двадесет три године и започиње чувена писма из тамнице младост андрићева охлађена је непријатним тамновањем, које га је пратило кроз цео живот уз неоспорну веру у извесност среће која чека свој час, младост његова и свачија увек носи преплет чежњи чија је јачина сразмерна нашем темпераменту, проживљеним патњама и дубинама које су се из тих патњи породиле млади људи су склонији драматизацији себе и света, а међу њима су нај- драматичнији адолесценти, који у крајностима траже своје усмерење - толико нам потребно у збуњујућим годинама загледани у апсолутну срећу, отварамо срце; онда - повређивани реал- ношћу, уплашени и истовремено лудо храбри - питамо о смрти све време слутећи је у срцу млада опрљена кожа жари и нестрпљиво пита о крају мука које тек почињу такав је и јунак писама из тамнице - присилом изолован од света и осуђен да кроз челик посматра стварност главна казна је немогућност да види небо, плаво или сиво wеговом доживљају света недостаје чулни однос, контакт зенице и боје, прста и пулсирајуће природе овако тело и душа - пробуђени да се шире у бескрајне димнезије - остају у сивилу и робовању дана замислимо се! ово је слика једног тренутка нечијег живота, а може ли подсетити на свима познати осећај испуштености из соп- ственог, на збуњеност пред препреком - била она решетка или мисао неутажене чежње за срећним исходом неког односа међу људима или обављеног посла у још неискусном бићу - осим бројних питања - изазивају и потребу за правед- ним одговором од кога? ту почињу муке сусрета са реалношћу, а ту се, парадоксално, и завршавају јер се точак тражења, чим је покренут, не да заус- тавити земља је разочарала у својим плодовима и душа, сада пробуђена, пита: зашто не погледаш изнад земље и преко себе? зашто мислиш да срећу своју мораш прстима опипати? зашто никада не изађеш из себе? побуна против смрти је отпочела, а свој материјални израз ће наћи у уметности питам некога, и питам са жаром срца који желим и што погледам, све је аутор: варја перковић православни мисионар 43 или морам и са светом поделити питам изнова - у свакој боли коју трпим и пропуштам је кроз прсте, стварам облике од рањене лепоте тражени одговор мора наћи свој извор у парадоксалном сусрету жеља и могућности замукну језици људи и оставе простор да се однос личности оствари на другом, ванвременском нивоу, какво је и само питање - вечито у свом обнављању андрићева писма не помињу господа христа, не питају о wеговој оваквој или онаквој природи не желе да га косну одвише рационал- ним разлозима она су нам блиска јер га чекају, не усуђују се изговорити име, али чекају qубав, то је сигурно: руке ми често преко дана стају над послом и велик дио ноћи бдијем само да могу дуже мислити о теби прије птица се будим, прије зоре дижем (а кроз све снове пролазиш ти); у освит сам наслоњен на прозора као да те чекам велики сти- хови о чежњи, о ишчекивању љубави која је толи- ка да је незамислива без односа личности христова личност је изазов за којим идемо и када смо запитани, и када смо захвални и када смо увређени: поглед се завршава у wему тако - молећи за јасне одговоре на своје недоумице - човек налази пуноћу у којој се губи појединост проблема нађен је пријатељ који не изневерава јер је тако обећао, и то обећање држи угледане су очи без сенке осуде ^ула се реч која истом мером мери сваком човеку све оно што у животу видимо као уметност, порађање духа, тековине утврђене у камену и песми - све то је опипавање овог сусрета очекује- мо га брижним радом на себи, на талантима створене светове у којима су наше сузе и рад треба изнети храбро у темељу сваког од њих стоји узне- мирена и слободна младост, а у младости вапај тек освешћене душе слично чинимо кад гледамо кроз прозор који смо сами пробили, па се радујемо јер можемо видети природу и светлост то су плодови културе - омогућавају појединцу, народу или васе- љени да обрати поглед у вечност и тамо сретне себе тамнички записи испуштени кроз перо андрића закључиће: у богу је свршетак мисли која нам се губи у очајан бескрај ми нисмо атоми прашине која се у облацима без циља диже љети над друмовима, него сићушни дијелови бесконачног мозаика коме ја не могу ни наслутити смисао, али у ком сам, ево, нашао своје мјесто и стојим побожно као у храму пјесма или траг у речима тема броја 44 5 / 2008 увреме када су европски народи били организо- вани у племенске савезе и живели поприлично примитивно, на истоку су увелико постојале кул- турне цивилизације које су - по свом напретку - за европу биле недостижне у месопотамији су, нпр, акађани, сумерци и вавилонци смењивали једни друге у војној управи, али свесни значаја својих богатих традиција и култура, културно су наслеђивали једни друге када је александар македонски освојио вавилон (у време персијске управе), могао је само да се диви том културном наслеђу, богатству и раскоши, споменицима, високим палатама које су осликавале силу и моћ и славу персијског царства тај сусрет истока и запада произвео је у великом војсковођи и визионару жељу да царство заснује на различитим традицијама и вредностима ^ини се да је ова идеја потпуно савремена и да се везује за заједницу европских земаља на чија врата србија куца ^ак ми се чини да у ту идеју јединства у различитостима још само ми срби верујемо, ми и можда још неколико молећивих суседа то колико су европски народи јединствени и колико у еу влада једномислије и сагласност око сопственог идентитета, кога чине и верско и културно наслеђе, најбоље се може приметити у следећем догађају европски устав текст европског устава, који су 29 октобра 2004 у риму потписали шефови држава и влада земаља чланица еу, а који није усвојен, садржи одредбу која наглашава „културно, религијско и хуманистичко наслеђе европе“ европа је, дакле, преко својих одабраних представника у политичком пољу одлучила да изостави помињање хришћанског наслеђа и хришћанских вредности у својој консти- туцији ми знамо да је доласком апостола павла у неаполис јеванђеље по први пут донето у европу тако је једне ноћи апостол павле доживео виђење човека из македоније који га преклиње: „пођи у македонију и помози нам!“ (дап 16, 9) европа је одлучила да слободно исповеда хришћанство и да прослави име божије по
Свеска: 303 | Хришћанство и култура
...
...
Одреднице:
1. 92178 / ...света, а мени је дато да останем и: сведочим! фјодор михаилович ДОСТОЈЕВСКИ - сведок! александар исајевич солжењицин - сведок! поред многих подударности њихових живота, претходно навед...
2. 97462 / ...на стотине и стотине мрвилица васцеле људске цивилизације ДОСТОЈЕВСКИ је пророчки наслутио да време злих духова долази у веома лепој обланди плитко и наивно схваћених људских пра...
3. 101756 / ...свађао садукеје и фарисеје - све у свему био је једна, како би то ДОСТОЈЕВСКИ рекао, колоритна личност апостол на једном месту признаје и да се у њему боре два закона од којих је један за...
1. 92178 / ...света, а мени је дато да останем и: сведочим! фјодор михаилович ДОСТОЈЕВСКИ - сведок! александар исајевич солжењицин - сведок! поред многих подударности њихових живота, претходно навед...
2. 97462 / ...на стотине и стотине мрвилица васцеле људске цивилизације ДОСТОЈЕВСКИ је пророчки наслутио да време злих духова долази у веома лепој обланди плитко и наивно схваћених људских пра...
3. 101756 / ...свађао садукеје и фарисеје - све у свему био је једна, како би то ДОСТОЈЕВСКИ рекао, колоритна личност апостол на једном месту признаје и да се у њему боре два закона од којих је један за...
3
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
...одласком старцу зосими и разговором о монаштву,ДОСТОЈЕВСКИ 📌 у роману браћа карамазов
поставља циљ монашког живота који није ограничен
михаило милетић црквени живот
слобода
...одласком старцу зосими и разговором о монаштву,
МЕТА инфо: Р:23755 К:182309 Д:101
| Свеска 305 |
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... у црквеним догађајима представља сам живот у свој својој пуноћи и реалности, који није у функцији потчињености и слепој понизности живети у цркви јесте живети у словесности у односу на световне догађаје који се одвијају у односу човека наспрам природе и живог света аљошиним одласком старцу зосими и разговором о монаштву, достојевски у роману браћа карамазов поставља циљ монашког живота који није ограничен михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви православни мисионар l 53 на аскетско опредељење, већ треба да буде циљ сва- ког човека лако је, вели старац зосима аљоши, бити монах у манастиру; треба бити монах у световном животу а у основи тога је богопознање кроз богобо- јазност, која човека води ка мудрости господ не жели наивне адаме лако у рај јер се чове- кова служба богу огледа у поштовању и самовољ- ном, дакле слободном стремљењу заједници и, самим тим, блискости богу из разлога пуноће и оправданости те слободе тај однос је храњен љуба- вљу, као и живим жртво- приношењем кроз ту заједницу с богом остварену на темељима слободне воље и потребе за остваре- њем таквог заједнича- рења јер индивиду- ални ауторитет у цркви одваја човека од цркве, црквеног живота и служења богу постављајући себе као тоталитарни скуп правила укида- јући слободу, а самим тим и личност ауто- ритет духовног карактера, како каже алек- сандар шмеман, јесте функција првенства да изражава јединство свих, да буде његово спроводник и благовесник слобода се, дакле, пројављује као самосвр- сисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности то ненасилно заједничарење потиче из сталног васпостављања мира, али то није мир физички као оличење статичности који човека води ка депресији и очају ни бог не жели такве – инертне слуге мир је мир јовов који укида роптање на вољу божију, а оста- је у заједници с богом послушан и понизан и – из љубави према богу и сталне и трајне потребе за бли- скошћу и присуством његовом – прихвата вољу његову без бунта и тиме правда своју љубав према богу и тако потврђује и увеличава своју веру при- хватање и повиновање вољи божијој има у основи мир, и то мира савести који се исказује кроз послу- шност према околностима у којој се појединац (вер- ник) може наћи став који проистиче из послушно- сти и даље није нешто што нас укида у слободи и чини је слободу мањом и ограниченом овакво стање хармонизује и посредује између савести, смирења и слободне воље или чисто – слободе једном остварено – кроз посвећеност другима – слобо- дом се не укида постојање, већ изражава и сазрева личност и изображава њену боголикост испуњујући божију заповест љуби ближњег свога као самог себе то је стање слободе којим – одрицањем од себе зарад добробити ближњег – појединац не ускраћује себе у слободи чинећи што је другоме више корист, него, у супротном, лично задовољство или – како светогорци кажу – наше је све што другима дамо слобода коју хришћанин настоји да оствари миром је, парадоксално, борба која неминовно мора да тра- је и то је борба која мора да траје са савешћу која је, када постоји, показатељ нечег непријатног у унутра- шњости личности и механизам којим се унутра- шњост личности брани од осећања такве непријатно- сти, а истовремено је и стање које нас лишава слобо- де и чини да трајно останемо у ропству греха који узбуркава нашу савест оно што постоји насупрот томе и произилази из успешне наше борбе са саве- шћу јесте слобода или – ослобођеност од свега што нас удаљава од страха божијег, који и би почетак мудрости михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви слобода се, дакле, пројављује као самосврсисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности 54 l1/2009 чувени егзиперијев „мали принц“, и данас читан, једноставним сликама и живим симболима, увлачи у себе једнаком снагом и децу и одрасле у једном универзалном и питком језичком коду, прево- ду на множину светских језика, ми гледамо прозирно и благо лице дечака, никад мирне плаве косице и књигу заклапамо са утиском чекања црнило капака, док склапамо очи са ненамеште- ним уздахом, пробија нам неугасива звезда и прича причу о сусрету ко чека, а ко је очекивани? „мали принц“ савременом добу проговара у новој форми: не постоји широко приповеда- ње (погледајмо инстант-лите- ратуру као што је „књига за кишни дан“), присутна је фрагментарна прича о тачка- ма сретања, а време и простор су замагљени теме су познате: изгубљена невиност детета, ружа као симбол космичке љубави, прототипови прома- шених живота (уображенко, властољубац, среброљубац, итд) и светлост као метафи- зичка категорија – она је у коси, у погледу појаве белине и сјаја су константа уметничке грађе, а што је важније, они се материјом и речју потврђују вековима уназад своје изво- риште варијација добили су у хришћанској уметности његош оглашава „лучу“, андрић „подиже“ мост од белог камена, милић барјактар умире на заходу сун- ца, а златна је потка колорита средњовековног фре- скописа на самом почетку је христова победа над смрћу – у белим хаљинама, преко белог објавитеља са усмереним и упечатљивим погледом чију снагу тешко самеравамо лепота је у њеном ишчекивању тако исто мост ишчекује људе и луча тражи руку са жишком ми смо посматрачи колико и учесници прича о принцу нас плени емпатијом, разумевамо сваки јаук његовог топлог срца и такође корачамо његовим ста- зама, усхићујемо се и плачемо сваки читалац се истовремено може идентификовати са принцом и са одраслим први на земљу доноси своју радост и тугу, варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! у тој димензији, ми који читамо, измештамо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у сре- диште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звездама православни мисионар l 55 а други има квар и тражење када се контакт оствари, обојица постају и потражиоци и они који дарују цртеж овце је са тим у вези он је материјална потвр- да аутентичног контакта којем претходи све што чини један однос: неспоразум, чуђење, излазак из себе видимо, такође, како древна прича о жртвеном јагњету, у хришћанству одређена као жртва јагњета – богочовека, стиче зачудни облик једне нацртане овце насред пустиње поменимо и симболе змије, руже, воде, пустиње, васионе, корова, који сви постају зачуђујуће актуелни нашем духу у тој димензији, ми који читамо, измешта- мо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у средиште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звезда- ма потенцирана је људска чежња остварена веза преображава и своје субјекте и њихов поглед на друге звезде, тј људе као микро- светиљке васионе тражење је наишло на одговор физички нестанак принца није крај једног односа, већ наслућивање неутаживе љубави која ће некада и некако изнова наћи пут до вољених ми са књигом у рукама соп- ственом потрагом, загледани у људе око себе, свакодневно понављамо причу њен врхунац је у прошлости, а испуниће се у будућем богочовечанска љубав је заблистала у време- ну, поништила све разлике и разлоге, прешла преко смрти и вратила се у своје не-коначно постојање за собом је оставила искричаву мрву у срцима многих као рођени на његовој и нашој планети, ми ту мрву носимо у мери у којој смо спремни нацртати лепу и жељену овцу и носити другог на рукама, у тој мери очекујемо сусрет година је почела са вером и надањем у напредак родио се бог он је сада међу нама, стаје нам у видокруг под маском сваког човека којег среће- мо и пита о овој чудној планети, о ружи која је оста- вљена пре свега, он моли за свој цртеж ускоро ће га време заклонити и понеће свој крст суза ће се улити у звезду, а звезда у објаву васкрсења, вечно трепере- ње - тако је обећано као добре домаћине ове плане- те, он нас зове да поделимо ту радост варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! 56 l1/2009 храм сабора српских светитеља на карабурми први је саграђени храм у београду после другог светског рата темељ храма постављен је 1976 годи- не, а освештао га је блаженопочивши патријарх гер- ман 13 новембра 1988 године своју славу празнује друге или треће недеље у септембру данас храм има четири парохије, четири парохијска свештеника, ђакона и хор богослужења су свакоднев- на, четвртком се чита акатист уместо вечерње, а субо- том се служи литургија за упокојене сви се труде да допринесу према својим даровима, тако хор и певница негују благолепије па је свака света литургија заиста посебан доживљај јер пева цела црква након литурги- је верни се окупљају у лепо уређеној порти или дому и разговарају са оцима о свакодневним темама и духов- ним недоумицама међу вернима има доста и деце која се зими санкају, а у лепше дане јуре се међу воћкама планира се постављање клацкалица, љуљашки и тобо- гана не би ли им радост била још већа свештеници храма сабора српских светитеља организовали су током године поклоничка путова- ња посећени су манастири и цркве ваљевског кра- данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми православни мисионар l 57 ја, црквене општине ваљевска мионица, коцеље- ва, јаловик, соко град на свим путовањима све- штеници су служили свету литургију, а чланови хора певали часни оци ни на тренутак не заборављају своје парохијане у свако доба су на располагању за савет и духовну поуку, обилазе старе и немоћне у два дома која се налазе на карабурми, остваре- на је сарадња са хуманитарном организацијом хришћанских православних цркава швајцарске „хокс“ у време бомбардовања сваки дан је дељено 130 оброка угроженом становништву са карабурме подељено је 200 пакета из фонда „човекољубље“ и за расељена лица са косова и метохије такође од новембра 1999 до 30 јуна 2000 године 230 особа примало је храну свако- дневно из народне кухиње наше цркве у сарад- њи са „човекољубљем“ подељено је око 8000 кг поморанџи у току часног поста 2000 године током 2004 часни оци и верни народ је сакупио гардеробу и око 150 кг хране за србе на ким, новчану помоћ за хиландар, помоћ болесној деци и удовицама, стипендирани су и ученици богословије током читавог школовања мисионарска делатност храма може се мерити чињеницом да у овом насељу, у коме је некада вођена жестока борба против подизања богомоље, свеште- ници већ деценију и по режу славски колач у свих пет основних школа у част и славу светог саве, тако да су у школама били претече верској настави читаву деценију пре њеног увођења последњих година храм је проширен и украшен живописом, али је премали да сваке недеље прими све који су жедни речи божије, тако да је у плану изградња још једне цркве у парку код биоскопа и једне мање на обали дунава која би била посвећена светима ермилу и стратонику, првомученицима који су пострадали у iv веку за време римског императора ликинија данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми 58 l1/2009 у другом делу текста који се бави увек добродо- шлим дијалогом са онима који не размишљају на исти начин као и ми, православни хришћани, трети- раћемо оне теме које су у том дијалогу пожељне почећу од оне коју сматрам најзахвалнијом по том питању, а то је тематика еволуционизма тј (нео)дар- винизма ова тематика је захвална из 2 битна разло- га пре свега, у њој се дотичу наука и метафизика, јер ова теорија покушава да објасни настанак живог све- та, дакле живота у крајњој линији, користећи логику својствену науци са друге стране, ова тема изазива велику пажњу код читалаца, а уз њу увек иду инспи- ративне дискусије темпераментних дискутаната из личног примера могу посведочити ову тврдњу, а реч је о интернет-форуму на коме сам један од модерато- ра наиме, две теме на форуму које се баве овом тема- тиком отворене су и погледане око 400000 пута у периоду од две године, што је изузетно велики број наравно, у дискусије треба улазити са претходним удубљивањем у тему које би требало да траје бар неколико година када је о томе реч, може се рећи да у србији има доста литературе која врло убедљиво побија аргyменте научника еволуциониста и можемо их обилно користити уз свест да су аутори махом из неправославног духовног миљеа у том смислу треба поступати онако како је св василије велики препо- ручивао младима, дакле са разумом и расуђивањем преузимати оно што је добро и вредно у овим списи- ма анти-еволуција ако се ова проблематика добро савлада убедљи- вост антиеволуционих аргумената ће поколебати и најокорелијег атеисту што се на интернет-форумима и те како доказало наравно, смисао је у томе да се сувом логиком покаже бесмисао и комика натурали- стичко-материјалистичког погледа на свет, а самим тим и убедљивост онога што је алтернатива том брзо- плетом мњењу, а то је стварање и постојање створи- теља страх од бога је почетак мудрости, па када атеисту доведемо до тог првог корака на реду је апологетика путем које се указује да је хришћанство тј правосла- вље аутентични монотеизам да бисмо навели про- сечног атеисту да здраворазумски промишља о овој битној теми можемо посегнути за захвалном темом историчности господа исуса христа јер многи људи данас живе у погрешном уверењу да је јеванђеље само неки мит, а библија полумитолошка литерату- ра! историчност старог и новог завета о историчности старог и новог завета постоји мноштво аргумената и у овим дискусијама их треба обилно истицати подаци везани за библијску архео- логију, детаљност старозаветног и новозаветног извештаја, мноштво личности које се помињу у библији јасно указују на аутентичност и историчност библијских списа поготову је битна тема исторично- сти јеванђеља и, наравно, централне личности - господа исуса христа овоме увек треба посветити дужну пажњу јер очигледни докази који иду томе у прилог остављају врло јак утисак на често неупућене читаоце њима то може постати подстицај за пажљи- вије и темељније читање новог завета, што је управо и циљ ових дискусија црква и образовање сем поменутих тема које смо обрадили у најгру- бљим цртама, често се на интернет-форумима рас- правља о утицају цркве, било западне, било источне, на историјат образовног система, те се у том смислу подмеће погрешна теза да је хришћанство само за неуке и необразоване наравно, ми добро знамо да хришћанство није против науке и образовања зато што никад није било у савезу са глупошћу, али многи свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) православни мисионар l 59 то, на жалост, не знају њима треба наводити приме- ре из историје хришћанства, свете оце који су често спадали у најобразованије људе свог времена - св василија великог, св јована златоустог, св фотија, оригена итд као и чињеницу да су многи западни и источни манастири у своје време били прави центри учености и културе уопштено, на форумима треба увек баратати чиње- ницама јер се у супротном може десити да се дође у незавидну ситуацију у којој су привидно јачи аргу- менти противника хришћанства ти исти противни- ци се никако не смеју потценити јер се често ради о врло образованим људима они, дакле, јесу безбо- жници, често и вулгарни антитеисти, али уопште нису необразовани или са мањком интелигенције најбоље је пре било каквог упуштања у дискусије премерити превентивно своје снаге у односу на чла- нове конкретног интернет-форума на крају треба рећи да никад не смемо изгубити из вида да је човеку изнад свега дата слобода која подра- зумева чак и свесно одбацивање бога, али то не значи да неверујуће или слабоверне не треба аргументима просто натерати да преиспитују своје ставове напро- тив, то је императив сваког православног хришћани- на који активно користи интернет и жели да следи свог великог учитеља свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) 60 l1/2009 у знаку часног великог поста који предстоји вреди потруди- ти се и пронаћи садржаје који ће нам помоћи да у њега ступимо што спремнији у претходним бројеви- ма смо говорили о многим презен- тацијама чије библиотеке нуде велики број текстова посвећених посту, смислу поста и начину њего- вог практиковања ту су и обја- шњења свих већих празника (господњих и богородичних посеб- но), нарочито оних који се славе у периоду великог поста подсећања ради поменућемо два наша заиста велика, можда најпосећенија сајта: wwwverujemorg и wwwsvetosavlje org, на којима се може наћи све што ће вам бити потребно поред наведених, ево још неколико добрих примера: http://wwwpakibitijacom још један добро конципиран и богат сајт визуелно не оптерећује, прегледан је – на почетној страни (лево и десно) налазе се изборници путем којих бирамо приказ тематски разврстаних садржаја – за који је резервисано средишње место (ова почетна страна замишљена је као централни изборник тема које аутор жели да истакне) свака од целина коју желите да истражите је визуелно веома добро постављена, тако да је немогуће збунити се при прегледу презентације садржај презентације је широк и дотиче се великог броја феномена православног живота које кратко и јасно објашњава и илуструје примерима ту су текстови поучног, богослужбеног и приповедачког карактера чији избор, садржај и број потврђују да овом сајту треба посветити пажњу посебно препоручујемо слово о посту, о вакрсу и обичајима који се односе на овај велики догађај нарочито су вредни текстови богослужбеног карактера (литургијске молитве, псалтир, акатисти, тропари и кондаци (исписани онако како се изговарају на црквенословенском), свакодневне молитаве) који ће вам омогућити да са пажњом учествујете у богослужењима (нарочито интензивним током предстојећег поста) разумевајући њихов смисао и поредак сајт има и галерију икона и листе песама православног појања, које можете послушати током листања у формирање и одржавање ове презентације је уложен веома велики труд, и то од срца поздрављамо у овом случају време проведено пред екраном свакако неће бити изгубљено http://wwwpravpostorgua наведена адреса води на веома добру презентацију која је тематски уско везана за пост, коме је, с драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету православни мисионар l 61 обзиром на важност и улогу коју има у животу сваког православног хришћанина, неопходно посветити доста пажње читав сајт је приказан на руском језику, што за посетиоца са нашег говорног подручја неће бити велики проблем смисао текста и значење неких нама непознатих речи лако се назиру као што смо већ поменули, искључива тема сајта је пост, односно све оно што је за њега везано почевши од уводних објашњења о појму поста, о сваком посту понаособ износе се текстови који говоре о разлогу, начину и времену његовог установљења, о сврси и смислу поста уопште, о томе како га у свакодневици оставарити база текстова и светоотачких беседа који говоре о посту редовно се допуњава поред свега наведеног, присутан је и знатан број упутстава за припремање посне хране http://wwwzavetru за разлику претходно описане презентације, ова је обимнија оно што нас сада интересује јесте део њеног садржаја који се односи на пост, до кога долазимо преко изборника са леве стране, линка календарь учитана страна црквеног календара омогућава да стекнемо увид у то како је подељена црквена година, посебно у кон- тексту редоследа вишедневних постова и великих празника, господњих и богородичних изборник са десне стране (праздники и посты) нуди листу свих великих празника и сва четири вишедневна поста о којима се даље, на посебно учитаној страни, говори детаљ- није почевши од припремних седмица пред пост, све до пасхе, уз сваку се дају подробна историјска и теолошка обја- шњења праћена светоотачким текстови- ма са том тематиком и упућивањем на стране које нуде богослужбени поредак за актуелни период презентација садржи веома исцрпне описе и детаље који се односе на многе појмове хришћанског живота и свакако је вреди посећивати драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету 62 l1/2009 у тексту из претходног броја продужили смо наше упознавање са самима собом, са човеком као „бићем смисла“, а не свеусловљеним „робом“ утицаја личне и колективне прошлости, које махом одређују његове реакције сада ћемо покушати да путем примера детаљније испитамо колико је једно, односно друго гледиште у складу са животним искуством; колико смо под утицајем већинског начина мишљења о животним циљевима и начину њиховог остваривања и колико је оно заиста реал- но потрудићемо се да разјаснимо на шта човек уистину може да утиче својом вољом и на који начин; у односу на шта увек остаје слободан указа- ћемо на јединственост човекове свести; на битне појмове чије нам је разликовање значајно да бисмо правилно разумели себе и друге: на разлику криви- це од одговорност, реакције на проблем од његовог решења, узрока од разлога – видећемо и које то истине предања виктор франкл потврђује идући тим путем манипулација савремена гледишта човека често поистовећују са механизмом, са компјутером чији је програм мање- више до одређеног узраста учитан, те би човек, ако хоће да схвати себе самога, а затим друге људе и свој однос са њима, требало само да га растумачи; то може чинити или сам (често уз ослонац на тзв популарну психологију, која је данас саставни део масовне културе, а углавном се темељи на упрошћа- вању фројдове психоанализе) или уз помоћ психо- терапеута ако, међутим, човек осећа да нешто није у реду, „популарна психологија“ наизглед нуди решење, али по истом, „компјутерском“, моделу – ако про- грам не ваља, потребно је ресетовати машину и учи- тати нови: у тежим случајевима то подразумева терапију у класичном смислу, а у случају „нормал- них животних проблема“, један од често нуђених одговора јесте тзв „само-програмирање“: колико пута смо чули реченице: све је могуће, ако се довољно жели; све што хоћу то и могу итд коли- ко пута смо слушати јавне личности, идоле великог броја младих, како причају о сопственим успесима као искључивим резултатима воље и упорног рада? колико је само девојака (чак и жена у зрелим годи- нама!) упропастило здравље неумереним дијетама зато да би достигле „иделану фигуру“, коју им суге- александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) православни мисионар l 63 ришу особе унајмљене ради рекламе, за чији је физички изглед у највећем броју случајева заслу- жнија генетика него било шта друго? овај последњи пример нам скреће пажњу на још једну кључну осо- бину савременог односа (човека) према човеку, који великим делом стварају и злоупотребљавају медиј- ски наоружани трговци-без-граница: не само да нам се сугерише да је за свако „моћи“, у начелу довољно само „хтети“, већ нам се мање-више отво- рено и „разјашњава“ шта су то „уствари“ наше жеље и потребе не личи ли то на манипулацију?1 како то да ју није лако уочити, иако су њене размере свеоп- ште? управо је у томе кључ: доведени смо дотле да такве и сличне наговештаје више не преиспитујемо, већ их полусвесно усвајамо као „нормалне“, „очи- гледне“, нешто што „сви знају“ - зато нам се, после 1 види на пр: емоционално брендирање, marc gobe, mass international, beograd, 2006 врло кратког времена, и чине као изворно наши како смо дошли дотле? лековити разлог у претходном наставку укратко смо објаснили историјски процес који је човека довео дотле да себе посматра као објекат, ствар – да се реификује (res, лат – ствар) паралелно са тиме развија се и идеја пандетерминизма (свеусловљености) која тежи, поред осталог, и да одговори на питање како та ствар, тај механизам (човек) ради и како га „попра- вити“ у случају „квара“ „жели ли неко да манипулише људским бићима, мора их прво реификовати, а затим их обрадити према ставовима пандетерминизма“, каже виктор франкл шта то заправо значи? идеја „(само)програмирања“ потиче из пандетер- министичког схватања по коме је човек напросто производ различитих чинилаца (побројаних горе) који одређују развој људске врсте и човека као поје- динца пандетерминизам и не може да понуди ништа друго као решење, осим утицања на саме услове/узроке, јер једино њих и види то свакако јесте пут до решења, а да ли је заиста у томе цело- купно решење? погледајмо следећи пример: велики број алкохоличара у последњој фази лече- ња узима лекове који их физички спречавају да пију након тога, међутим, неки се после паузе вра- ћају алкохолу, а неки не зашто? и код једних и код других деловало се на исти узрок (психофизичка зависност) и то на исти начин (лековима који делу- ју на нервни систем) али они који се нису вратили алкохолу нашли су разлог да не пију, док другима то није пошло за руком; код њих се лечење зауставило на узрочно-последичној равни, а изостао је иско- рак на ону вишу, људскију, где човека крепе разлози и смисао александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) и кад тешкоће нису непосредно веза- не за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи - човек није апсолутно неусловљен, али није ни свеусловљен: стога у нашем поступању увек постоји учешће слободне воље, а тиме у одређеним случајевима и кри- вица (као подстрек на одговорност)- љубав морамо усмерити према нечему осим себе, да бисмо могли здраво да је остваримо и према себи 64 l1/2009 знам да сви знате причу о васи ладачком сни- мљен је и филм или филмови, не знам ни сам одмах на почетку: уопште ми га није жао! штави- ше, није ми ни симпатичан мислим, ако ти толико треба да схватиш да је љубав важнија од коња, ливада, златног сата и штапа, па и салаша, молићу, онда је кафана заиста једино решење у егзистен- цијалном смислу, мислим брате, ваљда си чуо за ромеа и јулију?! но, оставимо васу да на миру „откљуца“ своје у кафани наша тема је пост а прича о васи ладач- ком нам показује колико је пост, као и све оно што је у вези са њим, саморазумљиво начело јер прва „ствар(ност)“ везана за пост је љубав и зато, ако се сетимо шта нам о љубави каже св апостол павле у химни љубави (1 кор 13), онда нам ника- кво друго тумачење поста не треба међутим, данас ретко ко говори о посту полазећи од химне љубави те дијета, те борба са страстима, те „здра- вље“, те ово, те оно једна кап уља, две капи све то јесте добро, у свакоме смислу, али нешто ипак као да недостаје јер, ако је заиста све тако, и ако је пост као уздржање од хране и самодисциплинова- ње један од суштинских израза наше хришћанске вере, како онда да објаснимо зашто увек и свагда не постимо? да ли је може бити довољно да будемо хришћани само 7, 40, 80, 120 дана у години? најпре, није тачно да ми не постимо свагда у смислу у коме пост означава одрицање зарад служења бли- жњем у љубави заповест поста важи у сваком тренутку нашега живота најснажнија страст, страст која је извор најпогубнијег греха, а то је страст самољубља, побеђује се само и једино оваквим служењем; уздржање од хране има тако само једну и то помоћну функцију: јачање воље која је једино оружје у борби против греха, јер грех је, коначно, пре свега проблем воље и зато васи ладачком нико није крив за његов животни промашај и зато је његов крај кука- вичка капитулација, патетична жалопојка над самим собом, без макар и једног покушаја да се уђе у борбу али данас, нажалост, чак и васа ладачки изгледа као некакав романтични трагичар мислим, ипак је он имао „храбрости“ да макар уништи, ако не и победи, једини извор проблема: себе због тога му дајемо један поен, који је, наравно, недовољан за победу, али: нек’ се зна кажу да је појава крупног кадра у кинематогра- фија била основна претпоставка за настанак фено- мена филмске звезде наиме, говоримо о могућно- сти да нечије лице задобије чудовишне димензије, да се сваки његов делић уреже у памћење фасцини- ране гомиле е сад, не би било тако страшно да се остало при филму међутим, филмска звезда је постала парадигма „доброг“ у свим сферама дру- штва: у политици, уметности, чак и религији а то добро-утицајно-моћно је најчешће један обичан надувани балон, без икаквог стварног садржаја, али ипак, услед готово магијске моћи предимензи- онираног ничега, неподложан било каквом преи- спитивању, да не кажемо одрицању или одустаја- њу успети данас значи наметнути другима своју празнину, онај фамозни и овде често помињани персоналити и управо зато је пост у суштинском смислу данас прогнан, упркос томе што се његове мање битне димензије данас све више хвале као добре, здраве, корисне и управо зато данас чак и јадни васа ладачки изгледа као херој трагедије и коначно, управо је зато пост данас једини аутентични
... у црквеним догађајима представља сам живот у свој својој пуноћи и реалности, који није у функцији потчињености и слепој понизности живети у цркви јесте живети у словесности у односу на световне догађаје који се одвијају у односу човека наспрам природе и живог света аљошиним одласком старцу зосими и разговором о монаштву, достојевски у роману браћа карамазов поставља циљ монашког живота који није ограничен михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви православни мисионар l 53 на аскетско опредељење, већ треба да буде циљ сва- ког човека лако је, вели старац зосима аљоши, бити монах у манастиру; треба бити монах у световном животу а у основи тога је богопознање кроз богобо- јазност, која човека води ка мудрости господ не жели наивне адаме лако у рај јер се чове- кова служба богу огледа у поштовању и самовољ- ном, дакле слободном стремљењу заједници и, самим тим, блискости богу из разлога пуноће и оправданости те слободе тај однос је храњен љуба- вљу, као и живим жртво- приношењем кроз ту заједницу с богом остварену на темељима слободне воље и потребе за остваре- њем таквог заједнича- рења јер индивиду- ални ауторитет у цркви одваја човека од цркве, црквеног живота и служења богу постављајући себе као тоталитарни скуп правила укида- јући слободу, а самим тим и личност ауто- ритет духовног карактера, како каже алек- сандар шмеман, јесте функција првенства да изражава јединство свих, да буде његово спроводник и благовесник слобода се, дакле, пројављује као самосвр- сисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности то ненасилно заједничарење потиче из сталног васпостављања мира, али то није мир физички као оличење статичности који човека води ка депресији и очају ни бог не жели такве – инертне слуге мир је мир јовов који укида роптање на вољу божију, а оста- је у заједници с богом послушан и понизан и – из љубави према богу и сталне и трајне потребе за бли- скошћу и присуством његовом – прихвата вољу његову без бунта и тиме правда своју љубав према богу и тако потврђује и увеличава своју веру при- хватање и повиновање вољи божијој има у основи мир, и то мира савести који се исказује кроз послу- шност према околностима у којој се појединац (вер- ник) може наћи став који проистиче из послушно- сти и даље није нешто што нас укида у слободи и чини је слободу мањом и ограниченом овакво стање хармонизује и посредује између савести, смирења и слободне воље или чисто – слободе једном остварено – кроз посвећеност другима – слобо- дом се не укида постојање, већ изражава и сазрева личност и изображава њену боголикост испуњујући божију заповест љуби ближњег свога као самог себе то је стање слободе којим – одрицањем од себе зарад добробити ближњег – појединац не ускраћује себе у слободи чинећи што је другоме више корист, него, у супротном, лично задовољство или – како светогорци кажу – наше је све што другима дамо слобода коју хришћанин настоји да оствари миром је, парадоксално, борба која неминовно мора да тра- је и то је борба која мора да траје са савешћу која је, када постоји, показатељ нечег непријатног у унутра- шњости личности и механизам којим се унутра- шњост личности брани од осећања такве непријатно- сти, а истовремено је и стање које нас лишава слобо- де и чини да трајно останемо у ропству греха који узбуркава нашу савест оно што постоји насупрот томе и произилази из успешне наше борбе са саве- шћу јесте слобода или – ослобођеност од свега што нас удаљава од страха божијег, који и би почетак мудрости михаило милетић црквени живот слобода у прав ославној цркви слобода се, дакле, пројављује као самосврсисходност у односу на ненасилно остваривања заједнице с богом кроз словесност човека као бића, али и личности 54 l1/2009 чувени егзиперијев „мали принц“, и данас читан, једноставним сликама и живим симболима, увлачи у себе једнаком снагом и децу и одрасле у једном универзалном и питком језичком коду, прево- ду на множину светских језика, ми гледамо прозирно и благо лице дечака, никад мирне плаве косице и књигу заклапамо са утиском чекања црнило капака, док склапамо очи са ненамеште- ним уздахом, пробија нам неугасива звезда и прича причу о сусрету ко чека, а ко је очекивани? „мали принц“ савременом добу проговара у новој форми: не постоји широко приповеда- ње (погледајмо инстант-лите- ратуру као што је „књига за кишни дан“), присутна је фрагментарна прича о тачка- ма сретања, а време и простор су замагљени теме су познате: изгубљена невиност детета, ружа као симбол космичке љубави, прототипови прома- шених живота (уображенко, властољубац, среброљубац, итд) и светлост као метафи- зичка категорија – она је у коси, у погледу појаве белине и сјаја су константа уметничке грађе, а што је важније, они се материјом и речју потврђују вековима уназад своје изво- риште варијација добили су у хришћанској уметности његош оглашава „лучу“, андрић „подиже“ мост од белог камена, милић барјактар умире на заходу сун- ца, а златна је потка колорита средњовековног фре- скописа на самом почетку је христова победа над смрћу – у белим хаљинама, преко белог објавитеља са усмереним и упечатљивим погледом чију снагу тешко самеравамо лепота је у њеном ишчекивању тако исто мост ишчекује људе и луча тражи руку са жишком ми смо посматрачи колико и учесници прича о принцу нас плени емпатијом, разумевамо сваки јаук његовог топлог срца и такође корачамо његовим ста- зама, усхићујемо се и плачемо сваки читалац се истовремено може идентификовати са принцом и са одраслим први на земљу доноси своју радост и тугу, варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! у тој димензији, ми који читамо, измештамо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у сре- диште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звездама православни мисионар l 55 а други има квар и тражење када се контакт оствари, обојица постају и потражиоци и они који дарују цртеж овце је са тим у вези он је материјална потвр- да аутентичног контакта којем претходи све што чини један однос: неспоразум, чуђење, излазак из себе видимо, такође, како древна прича о жртвеном јагњету, у хришћанству одређена као жртва јагњета – богочовека, стиче зачудни облик једне нацртане овце насред пустиње поменимо и симболе змије, руже, воде, пустиње, васионе, корова, који сви постају зачуђујуће актуелни нашем духу у тој димензији, ми који читамо, измешта- мо себе у позицију сваког јунака и увиђамо: свет малог принца уметнут је у средиште сопственог срца препознајемо два чувства: изнова тражење и изнова ишчекивање! однос принца и човека има своју буру и ток, док се њему својствена љубав продужава у сетном и на смену радосном погледу упућеном звезда- ма потенцирана је људска чежња остварена веза преображава и своје субјекте и њихов поглед на друге звезде, тј људе као микро- светиљке васионе тражење је наишло на одговор физички нестанак принца није крај једног односа, већ наслућивање неутаживе љубави која ће некада и некако изнова наћи пут до вољених ми са књигом у рукама соп- ственом потрагом, загледани у људе око себе, свакодневно понављамо причу њен врхунац је у прошлости, а испуниће се у будућем богочовечанска љубав је заблистала у време- ну, поништила све разлике и разлоге, прешла преко смрти и вратила се у своје не-коначно постојање за собом је оставила искричаву мрву у срцима многих као рођени на његовој и нашој планети, ми ту мрву носимо у мери у којој смо спремни нацртати лепу и жељену овцу и носити другог на рукама, у тој мери очекујемо сусрет година је почела са вером и надањем у напредак родио се бог он је сада међу нама, стаје нам у видокруг под маском сваког човека којег среће- мо и пита о овој чудној планети, о ружи која је оста- вљена пре свега, он моли за свој цртеж ускоро ће га време заклонити и понеће свој крст суза ће се улити у звезду, а звезда у објаву васкрсења, вечно трепере- ње - тако је обећано као добре домаћине ове плане- те, он нас зове да поделимо ту радост варја перковић поетика „гледам малу звезду“ - у сусрет васкрсу! 56 l1/2009 храм сабора српских светитеља на карабурми први је саграђени храм у београду после другог светског рата темељ храма постављен је 1976 годи- не, а освештао га је блаженопочивши патријарх гер- ман 13 новембра 1988 године своју славу празнује друге или треће недеље у септембру данас храм има четири парохије, четири парохијска свештеника, ђакона и хор богослужења су свакоднев- на, четвртком се чита акатист уместо вечерње, а субо- том се служи литургија за упокојене сви се труде да допринесу према својим даровима, тако хор и певница негују благолепије па је свака света литургија заиста посебан доживљај јер пева цела црква након литурги- је верни се окупљају у лепо уређеној порти или дому и разговарају са оцима о свакодневним темама и духов- ним недоумицама међу вернима има доста и деце која се зими санкају, а у лепше дане јуре се међу воћкама планира се постављање клацкалица, љуљашки и тобо- гана не би ли им радост била још већа свештеници храма сабора српских светитеља организовали су током године поклоничка путова- ња посећени су манастири и цркве ваљевског кра- данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми православни мисионар l 57 ја, црквене општине ваљевска мионица, коцеље- ва, јаловик, соко град на свим путовањима све- штеници су служили свету литургију, а чланови хора певали часни оци ни на тренутак не заборављају своје парохијане у свако доба су на располагању за савет и духовну поуку, обилазе старе и немоћне у два дома која се налазе на карабурми, остваре- на је сарадња са хуманитарном организацијом хришћанских православних цркава швајцарске „хокс“ у време бомбардовања сваки дан је дељено 130 оброка угроженом становништву са карабурме подељено је 200 пакета из фонда „човекољубље“ и за расељена лица са косова и метохије такође од новембра 1999 до 30 јуна 2000 године 230 особа примало је храну свако- дневно из народне кухиње наше цркве у сарад- њи са „човекољубљем“ подељено је око 8000 кг поморанџи у току часног поста 2000 године током 2004 часни оци и верни народ је сакупио гардеробу и око 150 кг хране за србе на ким, новчану помоћ за хиландар, помоћ болесној деци и удовицама, стипендирани су и ученици богословије током читавог школовања мисионарска делатност храма може се мерити чињеницом да у овом насељу, у коме је некада вођена жестока борба против подизања богомоље, свеште- ници већ деценију и по режу славски колач у свих пет основних школа у част и славу светог саве, тако да су у школама били претече верској настави читаву деценију пре њеног увођења последњих година храм је проширен и украшен живописом, али је премали да сваке недеље прими све који су жедни речи божије, тако да је у плану изградња још једне цркве у парку код биоскопа и једне мање на обали дунава која би била посвећена светима ермилу и стратонику, првомученицима који су пострадали у iv веку за време римског императора ликинија данијела олуић представљамо вам литургијска заједница хр ама сабора српских светитеља на карабурми 58 l1/2009 у другом делу текста који се бави увек добродо- шлим дијалогом са онима који не размишљају на исти начин као и ми, православни хришћани, трети- раћемо оне теме које су у том дијалогу пожељне почећу од оне коју сматрам најзахвалнијом по том питању, а то је тематика еволуционизма тј (нео)дар- винизма ова тематика је захвална из 2 битна разло- га пре свега, у њој се дотичу наука и метафизика, јер ова теорија покушава да објасни настанак живог све- та, дакле живота у крајњој линији, користећи логику својствену науци са друге стране, ова тема изазива велику пажњу код читалаца, а уз њу увек иду инспи- ративне дискусије темпераментних дискутаната из личног примера могу посведочити ову тврдњу, а реч је о интернет-форуму на коме сам један од модерато- ра наиме, две теме на форуму које се баве овом тема- тиком отворене су и погледане око 400000 пута у периоду од две године, што је изузетно велики број наравно, у дискусије треба улазити са претходним удубљивањем у тему које би требало да траје бар неколико година када је о томе реч, може се рећи да у србији има доста литературе која врло убедљиво побија аргyменте научника еволуциониста и можемо их обилно користити уз свест да су аутори махом из неправославног духовног миљеа у том смислу треба поступати онако како је св василије велики препо- ручивао младима, дакле са разумом и расуђивањем преузимати оно што је добро и вредно у овим списи- ма анти-еволуција ако се ова проблематика добро савлада убедљи- вост антиеволуционих аргумената ће поколебати и најокорелијег атеисту што се на интернет-форумима и те како доказало наравно, смисао је у томе да се сувом логиком покаже бесмисао и комика натурали- стичко-материјалистичког погледа на свет, а самим тим и убедљивост онога што је алтернатива том брзо- плетом мњењу, а то је стварање и постојање створи- теља страх од бога је почетак мудрости, па када атеисту доведемо до тог првог корака на реду је апологетика путем које се указује да је хришћанство тј правосла- вље аутентични монотеизам да бисмо навели про- сечног атеисту да здраворазумски промишља о овој битној теми можемо посегнути за захвалном темом историчности господа исуса христа јер многи људи данас живе у погрешном уверењу да је јеванђеље само неки мит, а библија полумитолошка литерату- ра! историчност старог и новог завета о историчности старог и новог завета постоји мноштво аргумената и у овим дискусијама их треба обилно истицати подаци везани за библијску архео- логију, детаљност старозаветног и новозаветног извештаја, мноштво личности које се помињу у библији јасно указују на аутентичност и историчност библијских списа поготову је битна тема исторично- сти јеванђеља и, наравно, централне личности - господа исуса христа овоме увек треба посветити дужну пажњу јер очигледни докази који иду томе у прилог остављају врло јак утисак на често неупућене читаоце њима то може постати подстицај за пажљи- вије и темељније читање новог завета, што је управо и циљ ових дискусија црква и образовање сем поменутих тема које смо обрадили у најгру- бљим цртама, често се на интернет-форумима рас- правља о утицају цркве, било западне, било источне, на историјат образовног система, те се у том смислу подмеће погрешна теза да је хришћанство само за неуке и необразоване наравно, ми добро знамо да хришћанство није против науке и образовања зато што никад није било у савезу са глупошћу, али многи свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) православни мисионар l 59 то, на жалост, не знају њима треба наводити приме- ре из историје хришћанства, свете оце који су често спадали у најобразованије људе свог времена - св василија великог, св јована златоустог, св фотија, оригена итд као и чињеницу да су многи западни и источни манастири у своје време били прави центри учености и културе уопштено, на форумима треба увек баратати чиње- ницама јер се у супротном може десити да се дође у незавидну ситуацију у којој су привидно јачи аргу- менти противника хришћанства ти исти противни- ци се никако не смеју потценити јер се често ради о врло образованим људима они, дакле, јесу безбо- жници, често и вулгарни антитеисти, али уопште нису необразовани или са мањком интелигенције најбоље је пре било каквог упуштања у дискусије премерити превентивно своје снаге у односу на чла- нове конкретног интернет-форума на крају треба рећи да никад не смемо изгубити из вида да је човеку изнад свега дата слобода која подра- зумева чак и свесно одбацивање бога, али то не значи да неверујуће или слабоверне не треба аргументима просто натерати да преиспитују своје ставове напро- тив, то је императив сваког православног хришћани- на који активно користи интернет и жели да следи свог великог учитеља свештеник горан живковић православље и савремене технологије дијалог са атеистима на интернету (други део) 60 l1/2009 у знаку часног великог поста који предстоји вреди потруди- ти се и пронаћи садржаје који ће нам помоћи да у њега ступимо што спремнији у претходним бројеви- ма смо говорили о многим презен- тацијама чије библиотеке нуде велики број текстова посвећених посту, смислу поста и начину њего- вог практиковања ту су и обја- шњења свих већих празника (господњих и богородичних посеб- но), нарочито оних који се славе у периоду великог поста подсећања ради поменућемо два наша заиста велика, можда најпосећенија сајта: wwwverujemorg и wwwsvetosavlje org, на којима се може наћи све што ће вам бити потребно поред наведених, ево још неколико добрих примера: http://wwwpakibitijacom још један добро конципиран и богат сајт визуелно не оптерећује, прегледан је – на почетној страни (лево и десно) налазе се изборници путем којих бирамо приказ тематски разврстаних садржаја – за који је резервисано средишње место (ова почетна страна замишљена је као централни изборник тема које аутор жели да истакне) свака од целина коју желите да истражите је визуелно веома добро постављена, тако да је немогуће збунити се при прегледу презентације садржај презентације је широк и дотиче се великог броја феномена православног живота које кратко и јасно објашњава и илуструје примерима ту су текстови поучног, богослужбеног и приповедачког карактера чији избор, садржај и број потврђују да овом сајту треба посветити пажњу посебно препоручујемо слово о посту, о вакрсу и обичајима који се односе на овај велики догађај нарочито су вредни текстови богослужбеног карактера (литургијске молитве, псалтир, акатисти, тропари и кондаци (исписани онако како се изговарају на црквенословенском), свакодневне молитаве) који ће вам омогућити да са пажњом учествујете у богослужењима (нарочито интензивним током предстојећег поста) разумевајући њихов смисао и поредак сајт има и галерију икона и листе песама православног појања, које можете послушати током листања у формирање и одржавање ове презентације је уложен веома велики труд, и то од срца поздрављамо у овом случају време проведено пред екраном свакако неће бити изгубљено http://wwwpravpostorgua наведена адреса води на веома добру презентацију која је тематски уско везана за пост, коме је, с драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету православни мисионар l 61 обзиром на важност и улогу коју има у животу сваког православног хришћанина, неопходно посветити доста пажње читав сајт је приказан на руском језику, што за посетиоца са нашег говорног подручја неће бити велики проблем смисао текста и значење неких нама непознатих речи лако се назиру као што смо већ поменули, искључива тема сајта је пост, односно све оно што је за њега везано почевши од уводних објашњења о појму поста, о сваком посту понаособ износе се текстови који говоре о разлогу, начину и времену његовог установљења, о сврси и смислу поста уопште, о томе како га у свакодневици оставарити база текстова и светоотачких беседа који говоре о посту редовно се допуњава поред свега наведеног, присутан је и знатан број упутстава за припремање посне хране http://wwwzavetru за разлику претходно описане презентације, ова је обимнија оно што нас сада интересује јесте део њеног садржаја који се односи на пост, до кога долазимо преко изборника са леве стране, линка календарь учитана страна црквеног календара омогућава да стекнемо увид у то како је подељена црквена година, посебно у кон- тексту редоследа вишедневних постова и великих празника, господњих и богородичних изборник са десне стране (праздники и посты) нуди листу свих великих празника и сва четири вишедневна поста о којима се даље, на посебно учитаној страни, говори детаљ- није почевши од припремних седмица пред пост, све до пасхе, уз сваку се дају подробна историјска и теолошка обја- шњења праћена светоотачким текстови- ма са том тематиком и упућивањем на стране које нуде богослужбени поредак за актуелни период презентација садржи веома исцрпне описе и детаље који се односе на многе појмове хришћанског живота и свакако је вреди посећивати драган јовичић црква и интернет православље на инт ернету 62 l1/2009 у тексту из претходног броја продужили смо наше упознавање са самима собом, са човеком као „бићем смисла“, а не свеусловљеним „робом“ утицаја личне и колективне прошлости, које махом одређују његове реакције сада ћемо покушати да путем примера детаљније испитамо колико је једно, односно друго гледиште у складу са животним искуством; колико смо под утицајем већинског начина мишљења о животним циљевима и начину њиховог остваривања и колико је оно заиста реал- но потрудићемо се да разјаснимо на шта човек уистину може да утиче својом вољом и на који начин; у односу на шта увек остаје слободан указа- ћемо на јединственост човекове свести; на битне појмове чије нам је разликовање значајно да бисмо правилно разумели себе и друге: на разлику криви- це од одговорност, реакције на проблем од његовог решења, узрока од разлога – видећемо и које то истине предања виктор франкл потврђује идући тим путем манипулација савремена гледишта човека често поистовећују са механизмом, са компјутером чији је програм мање- више до одређеног узраста учитан, те би човек, ако хоће да схвати себе самога, а затим друге људе и свој однос са њима, требало само да га растумачи; то може чинити или сам (често уз ослонац на тзв популарну психологију, која је данас саставни део масовне културе, а углавном се темељи на упрошћа- вању фројдове психоанализе) или уз помоћ психо- терапеута ако, међутим, човек осећа да нешто није у реду, „популарна психологија“ наизглед нуди решење, али по истом, „компјутерском“, моделу – ако про- грам не ваља, потребно је ресетовати машину и учи- тати нови: у тежим случајевима то подразумева терапију у класичном смислу, а у случају „нормал- них животних проблема“, један од често нуђених одговора јесте тзв „само-програмирање“: колико пута смо чули реченице: све је могуће, ако се довољно жели; све што хоћу то и могу итд коли- ко пута смо слушати јавне личности, идоле великог броја младих, како причају о сопственим успесима као искључивим резултатима воље и упорног рада? колико је само девојака (чак и жена у зрелим годи- нама!) упропастило здравље неумереним дијетама зато да би достигле „иделану фигуру“, коју им суге- александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) православни мисионар l 63 ришу особе унајмљене ради рекламе, за чији је физички изглед у највећем броју случајева заслу- жнија генетика него било шта друго? овај последњи пример нам скреће пажњу на још једну кључну осо- бину савременог односа (човека) према човеку, који великим делом стварају и злоупотребљавају медиј- ски наоружани трговци-без-граница: не само да нам се сугерише да је за свако „моћи“, у начелу довољно само „хтети“, већ нам се мање-више отво- рено и „разјашњава“ шта су то „уствари“ наше жеље и потребе не личи ли то на манипулацију?1 како то да ју није лако уочити, иако су њене размере свеоп- ште? управо је у томе кључ: доведени смо дотле да такве и сличне наговештаје више не преиспитујемо, већ их полусвесно усвајамо као „нормалне“, „очи- гледне“, нешто што „сви знају“ - зато нам се, после 1 види на пр: емоционално брендирање, marc gobe, mass international, beograd, 2006 врло кратког времена, и чине као изворно наши како смо дошли дотле? лековити разлог у претходном наставку укратко смо објаснили историјски процес који је човека довео дотле да себе посматра као објекат, ствар – да се реификује (res, лат – ствар) паралелно са тиме развија се и идеја пандетерминизма (свеусловљености) која тежи, поред осталог, и да одговори на питање како та ствар, тај механизам (човек) ради и како га „попра- вити“ у случају „квара“ „жели ли неко да манипулише људским бићима, мора их прво реификовати, а затим их обрадити према ставовима пандетерминизма“, каже виктор франкл шта то заправо значи? идеја „(само)програмирања“ потиче из пандетер- министичког схватања по коме је човек напросто производ различитих чинилаца (побројаних горе) који одређују развој људске врсте и човека као поје- динца пандетерминизам и не може да понуди ништа друго као решење, осим утицања на саме услове/узроке, јер једино њих и види то свакако јесте пут до решења, а да ли је заиста у томе цело- купно решење? погледајмо следећи пример: велики број алкохоличара у последњој фази лече- ња узима лекове који их физички спречавају да пију након тога, међутим, неки се после паузе вра- ћају алкохолу, а неки не зашто? и код једних и код других деловало се на исти узрок (психофизичка зависност) и то на исти начин (лековима који делу- ју на нервни систем) али они који се нису вратили алкохолу нашли су разлог да не пију, док другима то није пошло за руком; код њих се лечење зауставило на узрочно-последичној равни, а изостао је иско- рак на ону вишу, људскију, где човека крепе разлози и смисао александар загорац пастирска психологија видимо ли се јасно? наслеђе виктора франкла (трећи део) и кад тешкоће нису непосредно веза- не за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи - човек није апсолутно неусловљен, али није ни свеусловљен: стога у нашем поступању увек постоји учешће слободне воље, а тиме у одређеним случајевима и кри- вица (као подстрек на одговорност)- љубав морамо усмерити према нечему осим себе, да бисмо могли здраво да је остваримо и према себи 64 l1/2009 знам да сви знате причу о васи ладачком сни- мљен је и филм или филмови, не знам ни сам одмах на почетку: уопште ми га није жао! штави- ше, није ми ни симпатичан мислим, ако ти толико треба да схватиш да је љубав важнија од коња, ливада, златног сата и штапа, па и салаша, молићу, онда је кафана заиста једино решење у егзистен- цијалном смислу, мислим брате, ваљда си чуо за ромеа и јулију?! но, оставимо васу да на миру „откљуца“ своје у кафани наша тема је пост а прича о васи ладач- ком нам показује колико је пост, као и све оно што је у вези са њим, саморазумљиво начело јер прва „ствар(ност)“ везана за пост је љубав и зато, ако се сетимо шта нам о љубави каже св апостол павле у химни љубави (1 кор 13), онда нам ника- кво друго тумачење поста не треба међутим, данас ретко ко говори о посту полазећи од химне љубави те дијета, те борба са страстима, те „здра- вље“, те ово, те оно једна кап уља, две капи све то јесте добро, у свакоме смислу, али нешто ипак као да недостаје јер, ако је заиста све тако, и ако је пост као уздржање од хране и самодисциплинова- ње један од суштинских израза наше хришћанске вере, како онда да објаснимо зашто увек и свагда не постимо? да ли је може бити довољно да будемо хришћани само 7, 40, 80, 120 дана у години? најпре, није тачно да ми не постимо свагда у смислу у коме пост означава одрицање зарад служења бли- жњем у љубави заповест поста важи у сваком тренутку нашега живота најснажнија страст, страст која је извор најпогубнијег греха, а то је страст самољубља, побеђује се само и једино оваквим служењем; уздржање од хране има тако само једну и то помоћну функцију: јачање воље која је једино оружје у борби против греха, јер грех је, коначно, пре свега проблем воље и зато васи ладачком нико није крив за његов животни промашај и зато је његов крај кука- вичка капитулација, патетична жалопојка над самим собом, без макар и једног покушаја да се уђе у борбу али данас, нажалост, чак и васа ладачки изгледа као некакав романтични трагичар мислим, ипак је он имао „храбрости“ да макар уништи, ако не и победи, једини извор проблема: себе због тога му дајемо један поен, који је, наравно, недовољан за победу, али: нек’ се зна кажу да је појава крупног кадра у кинематогра- фија била основна претпоставка за настанак фено- мена филмске звезде наиме, говоримо о могућно- сти да нечије лице задобије чудовишне димензије, да се сваки његов делић уреже у памћење фасцини- ране гомиле е сад, не би било тако страшно да се остало при филму међутим, филмска звезда је постала парадигма „доброг“ у свим сферама дру- штва: у политици, уметности, чак и религији а то добро-утицајно-моћно је најчешће један обичан надувани балон, без икаквог стварног садржаја, али ипак, услед готово магијске моћи предимензи- онираног ничега, неподложан било каквом преи- спитивању, да не кажемо одрицању или одустаја- њу успети данас значи наметнути другима своју празнину, онај фамозни и овде често помињани персоналити и управо зато је пост у суштинском смислу данас прогнан, упркос томе што се његове мање битне димензије данас све више хвале као добре, здраве, корисне и управо зато данас чак и јадни васа ладачки изгледа као херој трагедије и коначно, управо је зато пост данас једини аутентични
Свеска: 305 | Милосрђе у посту
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
... IZLAZI [EST PUTA GODI[WE isionar CENA 90 DINARA Фотографија на насловној страни корице: Хришћанска отвореност према ближњима Фото: Д Олујић Фотографија на другој страни корице: Епископ жички Хрисостом - Св Литургија у Хиландару Фото: Д Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Крст носити нама је суђено“ Фото: Д Олујић PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Светосавски плато у Београду Фото: Д Олујић Реч уредника Mилосрђе у посту 2-3 Старечник Јутарње млеко 4 О милосрђу 5 Реч пастира Себи истински стичемо једино дајући другоме 6-7 Празници Цркве Завештање и путокази Светога Саве 8-11 Живот у Христу Одговорност служења 12-13 Црква и млади Млади и парохијски живот 14-15 Рано хришћанство Однос раних хришћана према хеленству 16-17 Хришћанска антропологија Моћ и смисао 18-20 Хришћанство и наука Фарадејев кавез (наука) - пост (вера) 20-21 Савремени изазови Биоетика - јуче, данас, сутра 22-23 Тема броја Бисери светоотачке мисли о милосрђу 24-26 О посту 26-27 Различите димензије поста 28-29 Пост и причешћивање - један лични осврт 30-31 Милосрђе у нашем времену 32-33 Делатна мудрост 34-35 Пост или дијета 36-37 Чај у пет 38-39 Значај Великог поста за православне хришћане 40-42 О Пoсту 42-43 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 44-46 Ученици веронауке пишу Проблем схватања идеје Бога 46-47 Ученици веронауке пишу Веронаука и млади 48-49 Црква и држава Oдвојеност Цркве од државе или подвојеност народне душе? 50-51 Црквени живот Слобода у Православној Цркви 52-53 Поетика „Гледам малу звезду“ - у сусрет Васкрсу! 54-55 Представљамо Вам Литургијска заједница храма Сабора Српских Светитеља на Карабурми 56-57 Православље и савремене технологије Дијалог са атеистима на интернету (2) 58-59 Црква и интернет Православље на интернету 60-61 Пастирска психологија Видимо ли се јасно 62-63 Из потпуно другачијег угла Знате л’ причу о Васи Ладачком? 64 misionar Ми лосрђе у посту Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази
Одреднице:
4
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
...чију нам је горчину последице таквог избора потресно пренеоДОСТОЈЕВСКИ 📌 у злим дусима рођени да би умрли –
јесте тужна констатација описаног стања даље, кроз
живот, наилазимо на разне детерминисаности
...чију нам је горчину последице таквог избора потресно пренео
МЕТА инфо: Р:23508 К:178426 Д:99
| Свеска 306 |
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... замислива и да ли бар приближно одговара дефиницији слободе, односно идеји о ономе шта би она требало да представља – значи самом човеку биолошка је чињеница да на овај свет нисмо дошли својом вољом нити ћемо са њега отићи вла- ститим хтењем – осим у случају суицида, чију нам је горчину последице таквог избора потресно пренео достојевски у злим дусима рођени да би умрли – јесте тужна констатација описаног стања даље, кроз живот, наилазимо на разне детерминисаности – оличене у овим или оним околностима које нас усме- равају на ове или оне изборе, а у циљу ових или оних начина за изналажење модуса опстанка који је, опет, по себи апсурдан јер је неодржив, неостварив тако заблуда о животу постаје његова истина други су ту да нас – као и свет који нас окружује – подсете докле сеже та наша слобода и то наше постојање сартр је овакво стање човека (у односу на друге) дефинисао изразом пакао други су пакао – ово можда најпластичније осликава ту суштинску само- ћу појединца коме су ти други претња, собом пред- стављајућа опасност, али и подсетник о омеђености његовог постојања ако овој слици додамо још и реалност палог постојања, у којем то окружење поменутог појединца доживљава као објекат, пуко средство за остваривање сопствених индивидуал- них циљева, онда схватамо зашто је описана перцеп- ција других на такав начин неопходна при ходу путем преживљавања; путем на којем је свако или ловац или плен дакако, на једном софистицирани- јем нивоу у односу на ниже карике еволуције, али, опет, суштински идентичном с обзиром на сам начин, методе преживљавања поменутим ходом, којим сопствену индивидуу претпостављамо свему осталом љубав, сагледавана из те перспективе, представља још само емоцију неопходну да се сâм репродуктивни моменат учини иоле смисленијим у односу на друге врсте и обично се брка са заљубље- ношћу са стањем посесивне везаности, не за кон- кретног човека већ за његову идеју; дакле, не за њега какав он јесте, већ за њега какав би он требало или могао да буде што, даље, опет води потреби за посе- довањем, узурпирањем, туђе слободе зарад власти- тих егоцентричних, неретко нарцисоидних мотива тако супротних изистинској љубави, чије је обележје давање, а којом остварујемо могућност суштинске слободе живљења а то нас полако уводи у истину о потреби хришћанског виђења слободе, односно о насушној потреби живљења њоме са друге стране, варљива слобода избора јесте један од најопаснијих сурогата изистинске слободе јер је присутна свуда, а сам се човек њоме дефинише као биће могућности – одговорности но, та гномич- ка слобода још увек није она права слобода јер прет- поставља асортиман понуђених избора који предхо- де самом човеку, односно његовој одлуци, тако да он, у суштини, бира између неколико датости уподобља- вајући се, на такав начин, милионима пре и најављу- јући, тим начином, милионе после њега идентичних случајева у којима и којима се мисли да се потврђује човекова слобода, те његова различитост, док се, у суштини, само потврђује детерминисаност постоја- ња као нуспоследица задовољавања и проглашавања слободе избора за једину могућу слободу али пред- постојање поменуте лепезе избора самом човеку, његовој личности, јесте та суштинска варка слободе избора у односу на истинску слободу, којом се при- крива истина да човек у суштини не бира ништа ново, па, самим тим, и ништа, своје, већ се тим ода- бирима уподобљава овим или оним моделима посто- јања који су му, опет, предходили и који ће једини преостати када се завеса његовог овоземног живота спусти бог, рецимо, баш из тог разлога нема ту врсту сло- боде, односно нема слободу избора као израз свог вољног хтења, из простог разлога јер нема ничега што би му претпостојало – претходило божија воља православни мисионар l 39 свештеник угрин в поповић тема броја слобода као да јесте апсолутно слободна и увек се изражава са – да; никада са недоумицом – да или не; нити само са – не човек је, будући створен по образу божијем, имао могућност одабира такве слободе као израза сопствене воље у свом одабиру заједнице са богом; својим да – позиву божијем међутим, адам је рекао не заједници са богом у свом одабиру да из властитих сила црпи могућност постојања изабрав- ши да прекрши заповест и једе од плода са дрвета познања добра и зла гетсиманијски врт и страшне христове речи: „ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја“ – указују на потребу превазилажења гномичке слободе слобо- дом давања апсолутном слободом љубави, нашим да заједници са богом, којом и остварујемо апсолут- ну слободу постојања тим начином је христос ушао у историју, управо богородичиним пристајањем, њеним да – „ево слушкиње господње – нека ми буде по ријечи твојој!“ и, на послет- ку, сам бог на такав начин још од почетка указује самим поретком и начином стварања – „и рече господ да буде светлост и би све- тлост“ дакле, никаквих недоумица, никаквог дво- умњења нема у божијем начину постојања нити у његовом приступу свету и човеку његовој вољи се уподобљавамо литургиј- ским – амин, нашим прева- зилажењем гномичке слобо- де у избору да остваримо сопствену слободу уподо- бљавајући се вољи пристаја- ња, вољи која не познаје не као опцију нити колебање да – не, као ток свог само- остваривања, већ само да – амин, којим превазилазимо слободу избора заокружив- ши је, управо остваривши је сопственим одабиром да – амин, као једине опције сопственог вољног хтења гетсиманијски врт и страшне христове речи: „ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја“ – јесу показатељ начина добровољ- ног давања себе, самоостваривања сопства кроз однос – односом! предукус таквог начина и те слободе имамо на догађају литургије када, чинећи тело христово, схватамо да нам је свет незамислив мимо другог и када се безрезервно желимо дати том другом разуме- јући да мимо њега на можемо ни сами постојати то јединство у телу христовом јесте црква – залог веч- ности – стожер слободе; слободе као давања, слободе као љубави и за крај – два дечака крећу у школу први воли да иде у школу, и иде други не воли да иде у школу, али иде обојица морају да иду у школу који је од њих двојице слободан? l 40 l2/2009 владимир марјановић тема броја има ли у цркви слободе? има ли човек слободу у цркви? то је питање које постављају многи – и они који верују и они који не верују постоје екстремна мишљења да је црква једна тоталитарна институција, мрзитељка слободе – како личне тако и друштвене према таквом мишље- њу, тоталитарна је својим правилима, канонима, запо- вестима који само спутавају човекову слободну вољу да ради оно шта жели уколико тиме не угрожава дру- ге она је „тоталитарна“ јер одређује људима шта ће да раде и како да се понашају – уместо да то они одређу- ју сами одређује им шта ће јести и када ће јести одре- ђену врсте хране, одређује им када и са ким ће имати сексуалне односе, прописује им чак и начин облачења (мараме и сукње за девојке и жене, а дугу браду за мушкарце итд) излази пред човека са безброј прави- ла шта се сме, а шта се не сме колико смо пута чули мишљење да се црква не раз- ликује од различитих секти, зато што пред своје чла- нове излази са идентичним прописаним начином понашања који човек мора да прихвати и да му се покори овакво размишљање и овакав став није кара- теристичан само за оне који у цркву не иду, већ таква питања понекад постављају и људи који сматрају хри- шћанима нажалост, не схвата се да су сва та „правила“ – како их ми некад погрешно и површно доживљавамо – само средства духовног усавршавања, а не садистичка намера цркве да мучи своје чланове човек једино у богу постаје слободан, а ова ће тврдња савременом човеку секуларизоване свести изгледати потпуно несхватљива али, то не треба да нас брине бог је тај који је човеку даровао слободу, а човек је тај који ту слободу најчешће – злоупотребљава исти они који ће оптуживати цркву да је мрзитељ- ка слободе рећи ће да је бог тај који допушта зло у свету ти приговори, некако, често иду једни са други- ма а зло које постоји у свету постоји захваљујући човековој злоупотреби слободе, док бог не жели и неће да спутава ту слободу то никако не значи да бог подражава грех, напротив бог – не желећи да повреди човекову слободу – оставља човеку да сам изабере између добра и зла човек, дакле, бира сам порекло слободе је у богу који ју је и дао човеку – то што је она најчешће злоуо- потребљавана представља нешто друго у цркви и кроз цркву не губимо слободу; у њој је задобијамо добијамо једну слободу о којој свет мало размишља то нису ситне, лажне слободе, то нису магловита права и нејасне дужости у цркви добија- мо слободу која је најскупља и најдрагоценија, слобо- ду коју нам не могу дати политичари путем избора, устава и закона, слободу коју не можемо освојити православни мисионар l 41 владимир марјановић тема броја овоземаљским начином ратовања, добијамо слободу од греха и слободу од смрти знамо да овакву слободу свет често не разуме до искрене вере се најбоље долази путем слободе све што је наметнуто, касније изазива лоше и негатив- не последице имамо пример самозване мадоне, познате попу- ларне певачице која је одрасла у веома строгој и изра- зито религиозној породици једно време је чак и поха- ђала католичкy школу; мајка јој је била веома религи- озна, као и бака, имали су много деце; наступи популарне певачице су, претежно, изливи антихри- шћанства њена „слобода“ је била гушена у име вере тога има и данас знамо да су корифеји атеизма – у нашој не тако дав- ној прошлости – често потицали из свештеничких породица вера се не може наметнути на силу данас имамо супротне примере – деца из атеистич- ких средина одлазе у манастире, уписују теолошке школе, одлазе у цркву веру и цркву су слободно иза- брала, без притиска средине, без притиска породице, без пристиска државе у цркву можемо ући једино ако то слободно жели- мо не можемо постати искрени хришћани ако то слободно нисмо изабрали сами насилно увођење у веру рађа лицемере и атеисте велики број младих данас долази у цркву, велики број њих искрено је окренут вери то више није помо- дарство данашње свештенство и монаштво се подмлађује велики је благослов божији за цркву што управо млади посећују свете храмове a они су на тај пут кренули слободно и желе да иду њиме без обзира на отпор и неразумевање на које често наилазе l 42 l2/2009 свештеник горан живковић тема броја злоупотреба слободе у виртуелном свету слобода је једна од централних тема које се обра- ђују у посланицама св ап павла он сâм у дру- гој посланици коринћанима директно каже да је слобода тамо где је дух, а и на многим другим местима говори о слободи у христу са друге стра- не, поставља се питање у ком је домену реалног живота данашњице слобода – схваћена у световном смислу – најзаступљенија да ли је то, можда, домен политичког живота, у коме сваки грађанин на избо- рима може да утиче на ону политичку структуру која ће водити државу у следећих неколико година? или је то, можда, област новинарства, коју, између осталог, карактерише и могућност читалаца да се слободно искажу по оним питањима која их муче, а односе се на свакодневни живот? иако поменуте опције садрже извесну искру слободе, може се рећи да то није ништа наспрам једне области живота коју је привилегован да користи само човек краја 20 и почетка 21 века да, реч је о интернету интернет је своју огромну популарност изградио управо на чињеници да сваки учесник уједно пред- ставља и корисника и потенцијалног креатора ове мреже свих мрежа свако ко има приступ интернету има ту могућност да сâм формира сајт са садржајем који може пропагирати какве год он хође идеје, ма колико, евентуално, биле изопачене интеракција између истог тог корисника и постојећег идејног садржаја на интернету је достигла изузетно висок ниво док је онај који прати остале медијске структу- ре – као што су телевизија или радио – великим делом пасивни посматрач или слушалац онога што му се нуди, интернет сурфер може активно учество- вати на интернет-форумима, коментарисати разне новинске текстове, постављати питања на оним сај- товима на којима је то могуће, формирати различите идејне групе на сервисима као што је facebook и сл третирање ове теме подразумева и један веома битан теолошки моменат, чија је манифестација уједно присутна свуда око нас; човек је, наиме, једно крајње огреховљено биће, које повратак свом иден- титету може васпоставити једино уз пружање руке ка ономе који је духовни свеисцелитељ, а то је бог живи шта ово значи у пракси? грех, који је сам по себи злоупотреба најдрагоце- нијег божијег дара, слободе, има своје место и у виртуелном свету приликом помињања чињенице да данас малтене свако може формирати свој интернет сајт, нисмо напоменули то да читаоци тог истог сајта уопште не морају знати ко и са каквим намерама стоји иза то значи да, на пример, све оне неспорно квалитетне идеје које се форсирају на том сајту могу, једностав- но, бити својеврстан мамац за посетиоце – читаоце православни мисионар l 43 свештеник горан живковић тема броја злоупотреба слободе у виртуелном свету којима се сервира један идеолошки оквир, а да они тога уопште нису свесни они, наиме, до самог сајта долазе простим куца- њем интернет-адресе, а не преко власника као посредника подразумева се да иза тог идеолошког оквира стоји сам власник сајта, као и то да је нека врста сразмера идеја које се форсирају систематски предвиђена у циљу, дакле, ове или оне пропаганде морамо напоменути да је ова тенденција, када су сајтови са тематиком православља у питању, веома уочљива на неким примерима реч је о сајтовима који својим текстовима потпа- љују поделе у цркви уместо да се труде да их заце- љују – у оквиру својих могућности, наравно оно што се може приметити је да је велики број учесни- ка на овим сајтовима анониман и да се тврдо инси- стира на тој анонимности нису сви анонимни, али већина ипак јесте, и ту долазимо до кључног момен- та у целој овој причи – ако је неко, наиме, апсолутно убеђен у оно што заступа, зашто крије свој иденти- тет! зар то није кукавичлук који никако није у скла- ду са дерзновенијем којем нас учи наша узвишена вера? да ли су стари хришћани пред нероновим лавовима и диоклецијановим језивим справама за мучење излазили под псеудонимима или целим својим бићем, тј именом и презименом, многи и лицем к лицу? анонимност оних који говоре о конкретним лич- ностима из цркве је, дакле, најуочљивији вид злоу- потребе слободе, а разлог је тај што иза изнесених ставова не стоји конкретна личност која исте изно- си под пуном одговорношћу ово је нарочито засту- пљено на интернет-форумима на којима се и подра- зумева учешће под псеудонимом чланови поједи- них форума обилато користе ту чињеницу аноним- но пишући о појединим епископима и другим при- падницима клира аутор овог текста, који је вишегодишњи активни учесник више форума, увек је јавно износио свој идентитет користећи на свим тим форумима исти тзв никнејм, тј надимак под којим учествује на истима сматрам да је такав начин деловања ипак најисправнији и да је као такав једини који долику- је једном православном хришћанину сем помену- тих начина злоупотребе слободе, на интернету постоје разне преваре, крађе, праћења туђих чето- вања тј разговора, али све те појаве су далеко мање интересантне са теолошке стране гледишта интернет је једна виртуелна џунгла коју одлику- је висок степен овоземаљске слободе и готово је сигурно да ће се злоупотреба те исте слободе само увећавати – на овај или онај начин са друге стра- не, наша црква сасвим сигурно треба да буде спремна за овај изазов, тако својствен 21 веку, у коме живимо l 44 l2/2009 ђакон оливер суботић мисија међу младима учитељу благи! какво добро да учиним да имам живот вечни? (мт, 19, 16) пре нешто мање од два миленијума у палестини је вођен један веома занимљив дијалог који је остао записан у еванђељу по матеју (мт 19, 16–22) и марку (мк 10, 17–22) извесни богати младић, чије име није остало забележено, привучен христовом појавом, при- шао је и упитао га: „учитељу благи, шта да чиним да бих имао живот вечни?“ вероватно сте препознали почетак познате приче о богатом младићу, који је имао готово све врлине и у потпуности био веран мојсејевом зако- ну христос је у њему препознао огромне потенцијале за духовни живот и позвао га је да у потпуности посве- ти живот њему, али је младићево срце ипак исувише било везано земаљским богатством ову причу често наводимо као пример лошег односа према материјал- ним добрима, односа који води ка ропству но, важније је да она поставља круцијално питање живота вечног, и то од стране једног младог човека питање живота и смрти млади и данас свакодневно постављају себи и другима питајући се о смислу свега око себе – често на посебан начин некада је то питање скопчано са смрћу најближих, у другом случају је пове- зано са неузвраћеном љубављу, а у трећем је у вези са тешким животним искушењима сигурно да има и оних који мисле да то питање себи никада нису поста- вили, али нису у праву – постављају га самим начином живота, имплицитно питање не мора бити поставље- но експлицитно, класично реченичним или мисаоним склоповима лутања у псеудореалност (попут наркома- није, алкохолизма и делинквенције), унутрашњи или спољашњи сукоби (конфликти са сопственом лично- шћу и људима око себе) или тражења себе у разним анархо-покретима– само су неки од несвесних одгово- ра на питање живота и смрти жеђ за вечним животом откуд то да оваква питања, експлицитно или импли- цитно, највише постављају управо млади људи? шта је то што младог човека чини толико специфичним да управо он данас највише трага за одговорима на „та проклета питања?“ поједностављен одговор бисмо црква и млади православни мисионар l 45 ђакон оливер суботић мисија међу младима могли потражити у пубертетским психофизичким про- менама, но, оне су ограничене само на један одређени период од неколико година, а ова питања се постављају и ван тог временског оквира можда и није потребно улазити у проблематику зашто се ово питање поставља, већ дати одговор на њега млади људи никада неће престати да постављају питања живота вечног (макар и несвесно) и да трагају за одговором, али своју жеђ неће моћи утолити на погрешним изворима често се дешава да одговор траже у вишим вредно- стима, статусним симболима, у новцу, али и то бива 46 l2/2009 бити привремено – бар за оног ко иоле дубље разми- шља једини који може угасити жеђ за вечним животом јесте онај који је за себе посведочио да је извор живо- та вечног – господ исус христос одговорност свештенства према младима данас сви хришћани, а поготово свештена лица, имају огромну одговорност према младим људима који дола- зе у цркву – било чиме да су подстакнути одговорност у смислу да покрете њихове душе који се испољавају само у телесним радњама морамо научити да схватимо на прави начин најлакше је младом човеку рећи „немој то и то да радиш, то није добро“ – такве придике он чује са свих страна, а бунтовног, какав јесте, само га терају у даљу изолацију младом човеку је потребно отварати нове види- ке, давати му дубински смисао сваког питања које, можда и несвесно, поста- вља, а не шаблонизирати нико не каже да ће тај труд стопроцентно уродити пло- дом (богати младић из приче са почетка текста је, на крају, ипак одустао и поред тога што је испред њега био сам хри- стос), али треба чинити оно што до нас стоји најзад, човек гледа на лице, а бог на срце, и никада не знамо ко стоји пред нама можда будући светитељ? стога имамо велику одговорност за сваког младог човека који нам дође и затражи одговор бог свима нама у свако- дневном животу шаље обичне младе људе са пробуђе- ним духом, које често не разумемо или их фарисејски осуђујемо или, пак, „овај пут немамо времена“ за разго- вор најгоре од свега је то што после тако хладног при- јема они или дигну руке од свега или у сектама траже аутентичан вид духовности а ако будемо поступали неодговорно, одговорност за каснији трагичан пад ће се тражити из наших руку (језекиљ, 3, 18) према младима – у том контексту – морамо имати три квалитета: отво- реност, искреност и стрпљивост отвореност је важна у погледу оних младих људи који можда немају „конвенционалан“ изглед (рокери, панкери и слични су само неки примери) није добро да им спочитавамо поуке о изгледу, већ да видимо како је обучено њихово срце, и да – у том погледу – водимо разговор (сетите се само примера старца порфирија и панкера који су му долазили на исповест) искреност је важна зато што млади људи не воле лицемере: како ће младом човеку потребу за уздржа- њем проповедати свештеник са цигаретом у руци! сто- га треба бити образрив и од младих тражити само оно колико и сами испуњавамо – да се господње упозорење упућено фарисејима не би случајно односило на нас (лк, 11 46) стрпљење – да би се саградио један храм, потребно је време и стрпљење, а да би се на прави начин обликовао храм духа светога у младом човеку, потребно исто то у много већој мери живот у цркви на жалост, млади данас о цркви најчешће имају погрешне представе, често – под секу- ларним медијским утицајем – разуме- вајући је као некакву институцију или, пак, део националног блага и историје данас је из тог разлога потребна кати- хизација младих, пре свега кроз обра- зовни систем у виду школске веронау- ке, али и много шире од тога јер је потребно да осете живот у заједници верујућих људи сабраних у име христо- во самим тим ће бити јасно да хри- шћанство није пука философија или, пак, „једно од учења“, већ управо живот, односно нов начин живота у васкрслом господу за разлику од световних организација које младима помажу организовањем акција типа „играј за живот“, црква их позива да окусе живот иако такве друштве- не акције помажу у неким аспектима, оне ипак не одговарају на питање живота и смрти ту, такође, лежи велико искушење јер спољашња околина од хришћан- ских мисионара често тражи да се поведу за методи- ком друштвених институција ради краткотрајног добитка који би, у крајњој инстанци, резултовао упра- во погрешном, институционализованом представом цркве док цело друштво покушава да младе људе обликује споља – намећући им разне забране – црква све време треба да им указује на преображај изнутра а када јед- ном сами осете благодат духа светог како струји у целом бићу, више неће бити потребно да им кажемо ни реч – осим да их подржимо у животу у христу l део ауторизованог предавања о односу цркве према младима одржаног у српској дијаспори човек гледа на лице, а бог на срце, и никада не знамо ко стоји пред нама можда будући светитељ? стога имамо велику одговорност за сваког младог човека који нам дође и затражи одговор православни мисионар l 47 драгана мандић хришћански брак хришћански брак и периоди уздржања добро нам је позната изрека да дивљење ишчеза- ва усљед блискости и највеће и најузвишеније ствари блиједе пред нашим очима усљед навике нажалост, и та прекрасна и узвишена личност у коју смо били лудо заљубљени, идеализовали је, дивили јој се, маштали о њој и чезнули за њом сада је ту, пред нашим очима, обична, блиједа, деми- стификована, без ореола и славе, и гледа нас истим празним погледом којим и ми гледамо њу а не тако давно сма- трали смо је недости- жном, посебном, једин- ственом и били смо спремни да свој живот трајно вежемо уз њу најсретнији дан нашег живота био је дан испи- јања заједничке чаше, дан наших завјета и кру- нисања наша љубав је потврђена божијим бла- гословом у присуству чланова литургијске заједнице, дан нашег сје- дињења заиста је био празник како се, онда, догодило да је тако огње- на и искричава љубав постала сива и безлична равнодушност? хришћански брак је света тајна то значи да он подразумијева константно освећење живота, напор- но успињења уз тавор, гору преображења, подвиг који врхуни у тачки када христос постаје све у све- му – не живимо више ми, него он у нама раскошни обред црквеног вјенчања икона је и предокус ове стварности царства божијег, стварности неговје- штене и задате, али још увијек неостварене у њеној пуноћи живот који почиње свадбеним весељем предста- вља путовање и успињање, радост и мучеништво, љубав неодвојиву од тајне крста, непрекидно свједочанство наше слободе о тајни јединства христа и цркве, стварности коју жртвом и при- ношењем остварује- мо и призивамо у нама између дана вјенчања и дана сла- ве божије, када ћемо, надамо се, у његовој слави бити и сами, протиче живот као чудо познања и откриве- ња, понирања у тај- ну другога – преда- вања и благодарно- сти, жртве и уздр- жања првим својим чудом које твори на свадби у кани гали- лејској, христос нам показује смисао светих тајни, смисао брака претворити воду у вино – то је импе- ратив хришћанског живота! не сачувати воду, него је претворити у вино, створити нови квалитет! пре- образити природно у натприродно, ерос у агапи, ограничено и смртно у вјечно и бесмртно чин вјен 48 l2/2009 чања само је почетак овога преображаја он подра- зумијева живот у подвигу, младенце који превас- ходно ишту царство божије, и уз њега им све друго бива придодато природни ерос, који постоји у нaма као божији дар кроз који се чак и пали човјек – егоиста, отвара за другога заборављајући на себе, а који је у овом палом стању помијешан са гријехом и похотом, мора бити спашен и преображен кроз тајну свога ероса, човјек просијава као икона божија, као биће заједнице које своју љубав тежи да оствари са кон- кретним ближњим кроз тајну тјелесне љубави бог дарује човјеку и животворну моћ чинећи га сауче- сником своје свемоћи сексуални чин представља тајну најинтимнијег људског повезивања, а уједно и пут кроз који људска љубав постаје животворна – отвара се за трећег, иконизује заједницу свете тро- јице и њену творачку моћ као биће слободе, човјек се не задовољава само природним односима он тежи да буде личност издижући се изнад граница соп- ствене природе – као двије сло- бодне личности које се подви- гом извијају ка богу овај однос са богом постаје кичма њиховог узајамног односа узносећи их ка реалности јединства свега у христу овај подвиг подразумијева пост, непрекидни подвиг самопревази- лажења, чувања ближњега од само- га себе, добровољног љубавног само- ограничења зарад још веће љубави; наш слободни избор да дрво познања добра и зла са његовим прелесним изазови- ма замијенимо трајно дрветом живота брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа ради и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој пол- ност бива превазиђена, а ерос преображен у православни мисионар l 49 љубав – агапи пост је пут исцјељења и обновљења истин- ског ероса и чувар уважава- ња личности и тајне другог бића кроз пост муж и жена своју вољу саобра- жавају вољи божијој, и то их дубље духовно сје- дињује пост нас исцјељује од потопа страсти, доноси мир у дом, превазилажење брига од овога свијета, које представљају велико искушење брачницима и узрок су многих брачних пробле- ма пост нас учи да одбацимо егоизам као начин постојања и да никада не говоримо у категоријама моје и твоје пост и живљење у непрекидном пока- јању, односно преображењу, обнављају супружнике, отварају их за бога и ослобађају од земље пост чува и брачну постељу неоскврњеном и од незасите похоте избавља он супружнике подсјећа на смисао брака, а то је да буде одсјај тројичне љубави оца, сина и светога духа, а не озакоњена похота и предавање страстима због неуздржања адам и ева губе рај, а свети се уздржањем кале и васкр- савају као синови божији пост нас учи да је сваки љубавни сусрет са нашим супружником дуго оче- кивана срећа уздржа- ње нас учи да у брач- ну постељу уђемо нови тако брачна ложница остаје чиста, а љубав супружника увијек свјежа и снажна брачна заједница пред- ставља истинско понира- ње у живот, виђење реално- сти у одсјају личности другога који је је наша радост и наш коректив тиме што се љубавно сје- динио са нама, ближњи није постао наш посјед, објекат наше жеље, инстру- мент за обављање свакодневних послова други је наше тијело или глава за којим нас уздржање учи да чезнемо припремајући се за нови сусрет и тајну новог сједињења уздржање нас учи да поштујемо светињу његове личности, а то значи да не смије да нам постане обичан дивљење ишче- зава усљед блискости пост нас учи да дивљење уса- вршимо освећујући једно друго и чашћу чинећи једно друго већим у нама се одражава тајна једин- ства христа и цркве, тајна љубави којој врата адова не могу одољети у мужу поштујемо христа, а у жени невјесту његову – цркву пост нас подсјећа да наш брак значи заједно ходити ка вјечности, увијек бити пред лицем бога живога, изнијети крст свој до краја заједно и васкрснути заједно у дан славе божије l брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој полност бива превазиђена, а ерос преображен у љубав – агапи 50 l2/2009 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања aлберт швајцер пробудивши се лепог духовског јутра у кући свог оца, свештеника у алзашком селу гинсбаху, сту- дент алберт осећао се необично срећним у ранијем детињству болешљив, развио се у здрава и крепка дечака и младића у родитељском дому, где је тад проводио празнике, владао је диван дух он сам оду- шевљава се за филозофију, теологију и музику — већ је у гимназији лепо свирао на оргуљама — и осећао се пун стваралачке снаге али наједном, још пре него што је устао из посте- ље, сване му да за толику срећу треба да плаћа, и то — собом то није било тек поетско надахнуће полет- на младића, него завет: до навршене тридесете годи- не бавиће се само науком и уметношћу, а затим ће непосредно служити браћи – људима како – тада још није знао једног јесењег дана 1904 л г, седећи за својим писа- ћим столом, доктор философије и теологије, доцент новог завета на страсбуршком универзитету, чуве- ни оргуљаш и дубок познавалац јохана себастијана баха, чак и стручњак за грађење оргуља, прелиставао је извештај париског евангеличког мисионарског друштва пажња му се заустави над чланком о очај- ном стању урођеника у француском конгу најед- ном, опет сасвим тихо и без екстазе, швајцер је сазнао на који ће начин непосредно служити људи- ма следеће школске године збило се на универзитету нешто нечувено: истакнут наставник једног од њего- вих факултета постао је студент другога, медицин- ског навршио је 30 година било је много жаљења, забринутости, чуђења и ругања; разумевања ни од кога те последње студије биле су му најнапорније јер не само што и најдаровитији човек у зрелим годинама, навикнут на самостално мишљење и деловање, теже учи за испите, него је швајцер, што из нужде, да би се могао издржавати, што из душевне потребе, био оптерећен и другим пословима, довољним да испу- њују живот двојице даровитих људи: задржао је доцентуру и израђивао два велика дела сасвим раз- личите врсте – књигу о баху и историју истраживања о животу исуса христа швајцер је после матуре више пута био у паризу, где је неко време – између страсбурга и берлина – и студирао постао је ученик и пријатељ композитора и великог оргуљаша видора, којег је тек он увео у суштину бахову! хтеде и да напише чланак о баху за студенте париске конзерваторије, али се то разрасте у опсежну књигу (једину коју је написао на францу- ском) а, место превода, написао је на немачком сасвим нову, готово два пута већу, која се и данас сматра једном од најбољих књига о великом мајсто- ру дознав од својих студената да им се није говорило о историјату истраживања живота исуса христа, науми да попуни ту празнину посао је био огроман у његовој радној соби посетиоци су се једва провла- чили између хартија и књига наслаганих и по поду прво је издање изишло 1906, а предговор другом, дефинитивном, написао је пред сам полазак у афри- ку, 1913, исте године кад је стекао свој трећи докто- рат чак и католички стручњаци сматрају то дело протестанта швајцера фундаменталним а доктор- ска дисертација била му је о покушајима психијатриј- ског тумачења исусове личности обдарен интуици- јом, а наоружан знањем — историјским, теолошким и медицинским – швајцер је показао сву недораслост тих ранијих покушаја ни сред „афричке прозе“ (тај је израз његов), сред натчовечно напорног рада у клими која је својом вла- жном врућином једва подношљива европљанину, није напустио теолошке теме: 1930 изишла је његова књига о мистици апостола павла крај свег рациона- лизма, швајцер је остао одан христу бескрајном смерно-нежном љубављу као мало ко, он је чуо његов позив: „пођи за мном!“ одазвао му се тиме (albert schweitzer 1875–1965) православни мисионар l 51 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања што је отишао да помаже црној браћи, којој је бели човек чинио толико зла то што је изабрао баш место у француској колони- ји, ламбарену, шездесетак километара јужно од еква- тора, на великој реци огоуе, дошло је од његове везе с париским мисионарским удружењем, које га је првих година у африци и новцем помагало у фран- цуској је тад било само око 650000 протестаната, али је у њима остало нешто од жилавог идеализма старих хугенота сам швајцер није хтео да буде мисионар јер је свој задатак сматрао свечовечанским, надна- родносним и надконфесионалним међу његовим друговима лекарима био је, касније, и један јеврејин из израела и један јапанац у почетку је имао само једног помагача, своју супру- гу хелену, рођену бреслау, с којом се венчао 1912 год и која је била спремна да с њим пође „на крај света“ све је ваљало тек створити швајцер је био органи- затор, физички радник, градитељ, дрводеља, агро- ном, баштован и, разуме се, хирург, интерниста, пси- хијатар, чак зубар харале су тешке болештине, као елефантијазис, маларија, дизентерија, гнојење кости- ју, а особито она ужасна „болест спавања“; осим тога – глад екваторијална африка сaмa од себе није има- ла ниједног дрвета ни жбуна чији би плодови давали човеку хране све је то, чак и банана, донесено из далеких крајева, особито заслугом португалаца своје црне штићенике швајцер није нимало пре- цењивао доживљавао је од њих штошта што би у човеку с мање љубави и мудрости убило вољу за тако мукотрпним радом он је умео бити и веома строг, али је имао и онај дивни хумор који кјеркегор назива „инкогнитом религиозности“ он је, пре свега, схва- тио да ти урођеници треба да се у његовој болници осећају као код своје куће, па је створио читаво бол- ничко насеље, које је 1927 преселио 3 километра узводно, где је било више места нобелова награда за мир највише му је помогла да, одвојено парчетом прашуме, створи и насеље за губавце урођеници су душом оболеле трпали као у неке бункере у прашуми добацујући им само најнужнију храну швајцер је увиђао да ће се такви несрећници најуспешније лечи- ти ако буду у вези с нормалним светом данас тај крај припада републици габон преко пута реке стоји модерна болница, којом управља (бар је још 1964 управљао) аустријанац др вајсберг његову собу краси портрет швајцеров, а неком је новинару рекао: „да не морам по владиној заповести бити модеран, радио бих као др швајцер“ алзас, негда западни руб „светог римског царства немачког народа“, био је од луја xiv до 1871 део фран- цуске, а од тада до 1918 припадао је немачкој ма шта радиле државе, не може се, хвала богу, спречити да се на граници двеју културних земаља, које пловна река више спаја него што их раздваја, развијају трајне човечанске у културне везе али кад је букнуо први светски рат, француске колонијалне власти пронађоше да су швај- цер и његова жена „непријатељи» забранише им бол- нички рад, осудише их да живе у кућици без општења ма с киме, под стражом колонијалних војника најзад, дође наређење да се они пребаце у један логор у фран- цуској дознавши за то, управник најближе католичке мисије дође, достојанственим покретом руке отклони црног стражара и захвали протестантском пару на свем добром које је учинио тамошњем народу (albert schweitzer 1875–1965) 52 l2/2009 логор у француској налазио се у прекрасном крају, али му се просторије ни за циче зиме нису загревале, те швајцер, после дугог боравка у тропској врућини, тешко оболи но, општећи с толиким интернирцима најразличитијих занимања, научио је много шта што му је у каснијем раду користило после рата је неко време био у страсбуру на месту вршиоца дужности пароха цркве св николе; од дво- јице непосредних претходника једног су уклонили немци јер је сувише критиковао, а другога су фран- цуске власти прогнале јер није испољавао довољно оданости француској швајцер је ту био само помоћ- ник, а уз то се прихватио асистентуре у једној страс- буршкој болници често би, с тешким руксаком на леђима, прелазио рајну да носи хране изгладнелима једном се – од изнурености – онесвестио на улици у африку се могао вратити тек 1924 да почне све изнова, и то без хелене, која је била слаба здравља, а и дужна да њихово јединче, кћер рену, подиже у европској клими и култури швајцер је више пута долазио у европу, где је држао предавања и давао концерте на оргуљама, у корист ламбарене најра- дије је боравио у свом драгом завичају, некадањој парохији свог оца, али је имао мало време- на за то хелена га је пратила на путовањима по евро- пи, а једном и у америку умрла је у цириху – 8 годи- на пре њега дуго су швајцера тиштили дугови према париској евангеличкој мисији и према личним пријатељима кад је постао један од најпоштованијих људи на све- ту, помоћ је притицала обилно и са много страна, али само приватна: друкчије он није хтео у девет европ- ских држава и у три ваневропске никла су – из при- ватне иницијативе – удружења за помагање ламбаре- не, а свуда по свету су настајале сродне установе међу књижевним делима швајцеровим ваља још истаћи извештаје о ламбарени „између воде и пра- шуме“, „афричке приче“, аутобиографске ствари, „хришћанство и светске религије“, „схватања индиј- ских мислилаца о свету“, а особито велико дело о „философији културе“ осим тога, био је ванредан познавалац гетеа, па је у четири маха држао предава- ња о њему, једно чак у сад-у читајући шта је гово- рио, на пример, у франкфурту о стотој годишњици гетеове смрти, 1932, човек би помислио да му је про- учавање гетеовог живота и рада било главно занима- ње њега је од младости за гетеа везала заједничка дубока човечност и истинитост, оно „страхопошто- вање“ према основној тајни живота, онај — како је рекао шилер — „поглед који тако тихо и чисто почи- ва на стварима“ швајцерова радна снага је – у његовом многостра- ном стваралаштву – била готово непојмљива, а тре- бало јој је, зачудо, мало „горива“ у облику сна и хране (био је вегетаријанац) он не таји да пати од премо- рености, али се та не примећује ни на количини ни на каквоћи његовог рада пре другог светског рата прохтеде се хитлеровом режиму да се окити чистом славом швајцеровом, те га гебелс „с немачким поздравом“ позове да у немачкој држи предавања и даје концерте швајцер то одби, и то „с централноафричким поздравом“! у осло је дошао 1954 да захвали на нобеловој награди за мир то је било сасвим стихијско славље за три дана мали норвешки народ скупи још два пута већу своту за ламбарену швајцер је 1957 и 1958 на радију говорио против нуклеарног наоружа- вања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања а од тада поче хајка на њега тако подла и под- мукла да многи пристојни, а плитки људи нису могли схватити да је могуће све то измислити, па су штошта и поверовали тако је то увек с вештим клеветањем на свој деведесети рођендан, 14 јануара 1965, швајцер преда управу болнице наследнику којег је сам изабрао – младом швајцарцу др валтеру мунцу али је остао тамо и исте године умро (4 септембра) до краја је био веран свом хармонијуму и клавиру сам је, колико је могуће, оправљао кварове које је нано- сила немилосрдна тропска клима увече би који пут засвирао неко од присутних каже да се човек, затво- ривши очи једва, могао отети илузији да то свира млад човек била му је туђа аскеза која одваја од пуноће живота, а сав му је живот био пун аскезе у смислу „вежбања“ за подвиге истинитости и љубави он је био приступачан невиним радостима иако је – као мало ко – схватао и проживљавао да је живот „видело у тами» читавим је бићем својим сазнавао и сваком приликом исповедао да у то видело, у то „осмислено сред бесми- сленог“ води само духовна религиозна етика, која се осећа повезана са свим живим у васељени l др фил м с богдановић швајцер је 1957 и 1958 на радију гово- рио против нуклеар- ног наоружавања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања православни мисионар l 53 мисионарско писмо са малте свештеник александар жерајић мисионарска писма други део малта, медитеранска микродржава, релативно je брзо напредовала, и од некадашње британске колоније (самосталност проглашена 1964 лета господ- њег), постала развијеном европском земљом, а од 2004 и чланицом еу на острву је саграђена огромна модерна болница, а здравствено осигурање је бесплат- но за држављане малте и неке странце у њој је запо- слен већи број наших лекара – хирурга, анестезиолога, педијатара на изградњи је, исто тако, радило много наших радника и инжењера, од којих је један већи део напустио малту по завршетку радова по неким про- ценама, на малти је у време изградње болнице и неких других објеката (нпр хотела) живело око пет до шест хиљада срба малтешки универзитет је један од најстаријих у европи основали су га језуити још 1592, али је неко- лико пута – у бурној историји ове мале земље – скоро падао у заборав у саставу универзитета су факултети скоро свих најтраженијих смерова данас (педагогија, медицина, економија, право, европске студије), са завидним бројем страних студената, па и оних изван еу, иако школарина није баш мала, али ни тако висока у поређењу са другим европским универзитетима, поготово ако се има на уму да у туризму, угоститељ- ству или на грађевини студенти могу и релативно добро да зараде парохија светог апостола павла није прва право- славна парохија на острву још почетком двадесетог века је овде основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија, за потребе бројне грчке мањине на острву, али је временом скоро сасвим нестала што због постепене асимилације грка у већин- ско римокатоличко друштво, што због њиховог изу- мирања поседује и властиту омалену богомољу у 54 l2/2009 парохија светог апостола павла није прва православна парохија на острву још почетком двадесетог века овде је основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија православни мисионар l 55 валети, која је баш ових дана поново отворила своја врата за вернике, махом бизнисмене и запослене у грч- кој амбасади на малти пре отприлике осам година и руска православна црква је започела са оснивањем своје парохије, исто тако посвећене апостолу народа (на жалост, нико од оснивача наше парохије није при- метио ову чињеницу), а која се нашла у ћороскаку због њихове жеље да граде свој властити храм, што је веома тежак и компликован задатак у једној оваквој среди- ни ипак, стиче се утисак да немају намеру да одустану јер на малту неколико пута годишње долази руски свештеник из туниса и опслужује ову парохију – још увек у оснивању до тада, наша богослужења посећује и известан број руса, а донедавно и неколицина грка иницијатива за оснивање наше парохије је у најве- ћој мери потекла од господина виктора јорданова, приватног предузетника из лондона, који је на малту често долазио у приватне и пословне посете, а после првих контаката са припадницима наше, у то време веома бројне заједнице (нпр са господином виктором миљковићем, власником тадашњег српског ресторана конак), одлучио да преосвештеног епископа бри- танско-скандинавског доситеја обавести о целој ситу- ацији и замоли га за помоћ господин јорданов се данас радо сећа далеких деведесетих, када је безуспе- шно трагао за србима на малти, и сасвим друге слике коју је затекао када је поново допутовао 1996/1997 и овде затекао неколико хиљада срба потребно је напо- менути да је први већи талас српске емиграције на малту стигао између 1992 и 1995, а власти су према њима биле доста широкогруде, па нису правиле вели- ку разлику у томе ко је одакле, тако да је, што се тога тиче, српска емиграција на малти данас веома шаре- нолика има ту како београђана, тако људи из репу- блике српске, али и тзв „јужне пруге“ на самом почетку се појавио проблем јурисдикције, па су се помињала имена епископа западноевропског луке, митрополита загребачко-љубљанског и итали- јанског јована, митрополита амфилохија, који је 1999 год предао копију иконе филермоске овдашњем архи- епископу, а чији је оригинал (поред руке светог јована крститеља), преко малте и стигао до цетиња свети архијерејски сабор одржан 2002 год је одлучио да ова парохија припадне скандинавско-британској епархији узевши у обзир историјске, језичке, али и авионске везе ове земље (чланица комонвелта) са великом британијом оснивачка скупштина је одржа- на у новембру 2005 уз присуство преосвештеног епи- скопа доситеја, а изабран је и први црквени одбор и за председника је именован господин владимир фили- повић, предузетник црквене власти малте су изашле у сусрет овој иницијативи и доделиле најстарију гра- ђевину у валети (our lady of victories church), цркви- цу саграђену у шеснаестом веку, по окончању велике опсаде малте, на кориштење нашој бројној заједници, али су на литургије тада долазили и припадници број- не афричке емиграције, махом из етиопије и еритре- је о количини позитивне енергије и одушевљења људи у то време говоре и дневници кола српских сестара (названог косовка девојка) из тог времена; ксс је, између осталог, основало и културно-умет- ничко друштво освит (очување српске вере и тра- диције) на недељним литургијама је тада у просеку било и до 250–300 верујућих, а служили су већином свештеници из енглеске (протојереј-ставрофор милун костић са протођаконом ђорђем чекеревцом, протојереј-ставрофор жарко недић, протојереј-ста- врофор слободан радојчић и други), али и из шведске (протосинђел тимотеј косановић, јеромонах нектари- је самарџић), матице (протојереј-ставрофор љуба петровић и други), протојереј горан спаић из дубров 56 l2/2009 ника, а за првог администра- тора је постављен протојереј радмило ж стокић из копен- хагена (сада дерби, енглеска) литургије су углавном одржа- ване једном месечно, а благо- словом епископа доситеја 10 фебруар – малтешки нацио- нални празник, у част бродо- лома светог апостола павла на малти, прослављан је и на нашој парохији већ 2006 год на коришће- ње је добијена катедрала све- тог николе, тако да људи више нису морали да стоје напољу за време литургије јер је прва црквица била премалена да их све прими међутим, онај почетни замах почиње да јењава, људи из управе се због приватних обавеза повлаче, а неки и напуштају малту (па и сам председник одбо- ра) фолклор и коло српских сестара се такође осипа- ју, а данас практично и не постоје, па организација прослава и свега осталог углавном пада на плећа само неколико од почетка оданих људи, којима је исто тако понестало снаге, времена, а некима, на жалост, и здравља на несрећу, догодило се да је пре- мали број људи прихватио превелике обавезе и, јед- ноставно, у том жару изгорео, а нису им се на време нашли наследници данас смо, чини ми се, тамо где смо били на почетку на пример, свештеник не може да рачуна на помоћ појаца јер их више нема, па је само захваљујући попадијиним одговарањима (а која се и сама налази на великим мукама јер мора да исто- времено једним оком прати литургију, а другим малог двогодишњака, који је, богу хвала, веома живахно дете, па и у цркви) уопште могуће одржати недељни ритам богослужења нека нам милостиви бог и сви ближњи опросте ако звучимо растрзано или конфузно јер то и – јесмо данас, када је број срба на малти, а самим тим (и не само тим) и оних који редовно похађају литургију, мањи за пет пута, заиста имамо за чим да жалимо, али не можемо и не смемо пред нама су велики иза- зови, чини ми се много више организационо-адми- нистративног, него верског карактера једна од глав- них задатака нам је остваривање што ближег контак- та са нашом амбасадом у риму и борба за интересе овдашње (још увек поприлично бројне) српске дија- споре, а све у циљу стварања повољне климе за отва- рање нашег конзулата или барем одржавања редов- них конзуларних дана на малти веома похвалном иницијативом неколико младих људи и уз подршку оних који овде живе већ петнаестак година, а у скла- ду са нашим могућностима, радимо на што бољем самоорганизовању и артикулисању онога што нам је од матице потребно, али и онога што, евентуално, можемо да јој понудимо уз божију помоћ, ускоро нас очекују велики подвизи: оснивање новог црквеног одбора, неке врсте удружења или клуба срба на мал- ти, огранка удружења српских студената у иностран- ству, покретање интернет-презентације и друго хвала богу, ово је заједница углавном млађих људи, који јесу пуно заузети радним обавезама, али се, исто тако, не боје изазова наравно да нам је свака помоћ добродошла, а сви они који се баве, или су се некада бавили мисионарским и организационим радом, то веома добро знају јавите нам се са идејама, питањи- ма или сугестијама, али и молбама – зашто да не помоћ нам је потребна, али исто тако се трудимо да и сами помажемо – колико је у нашој моћи сигурно нам је најнеопходније да нас не заборавите у својим молитвама – биле оне владичанске, свештеничке или лаичке l православни мисионар l 57 синиша димитријевић рубрика: представљамо вам парохијска заједницахрама светогапостола томе на велике празнике људи воле да иду у велике храмове“ – говорио је пре неколико година о васкрсу покојни отац момчило – „а ово је мала црква, али са највећом парохијом“ показујући, при- том, окружење храма св апостола томе – мноштво надгробних споменика новог бежанијског гробља пролазили су тада поред нас многи наши суграђа- ни одлазећи на гробове најмилијих и одмахивали главама у чуду што виде народ у цркви на гробљу, и то на васкрс отац их дозива да приђу на послужење уприличено након васкршње литургије и поделе са 58 l2/2009 нама радост највећег празника не би ли увидели нераскидиву везу између гроба и вечнога живота то су били почеци нашег литургијског живота у тада недовршеној цркви, подигнутој добротом једне благочестиве породице, првобитно с намером да буде капела за потребе гробља уз оца момчила и помоћника сашу, неколицина нас је цупкала од зиме за певницом, али врелих срца што црква почиње да живи а колико је само свештеника овде служило док нисмо добили старешину – сви из новобеоградске и земунске парохије – и отац влада и отац драган, који поставише темеље овој цркви, и отац петар, који је поставио кров и био први старешина и сада црква излива белину кроз четинаре након одласка оца петра у пензију наслеђује га отац александар из храма св василија острошког на бежанијској коси тада смо добили и „парохијски дом“ – леп, нови контејнер са чајном кухињом и кли- ма-уређајем ето радосног разлога више за окупљање оштрим зимским данима, али и заклона од неумољи- вог летњег сунца однедавно, отац драгослав топо- лац преузима духовно кормило храма и наставља стазама изградње цркве и уређења њене околине следе радови на живопису употпунили су наша молитвена сабрања овде и многи епископи, а његова светост је прису- тан верни народ сваке године на празник хра- ма – св апостола тому – удостојио архијереј- ске литургије кажу – лепо им је ту да служе, некако топло, домаћински уз милопој две пев- нице – мушке и женске и тако, богу хвала, узраста у христу наша мала заједница, окружена радосном тишином ишчекивања поновнога виђења на небу с нашим најмилијима и надахнута несвакидашњим беседама оца драгослава дођите и видите (јн, 1, 46) l православни мисионар l 59 драган јовичић православље на интернету извор је чланак дневног америчког листа вашингтон пост, док је превод и сажетак преузет са мејлинг-листе сајта светосавље прича гласи отприлике овако: човек је седео на станици метроа у вашингтону и почео да свира виолину било је хладно децембарско јутро свирао је шест бахових комада читавих 45 минута за то време, с обзиром на то да је био радни дан, станицом је прошло барем хиљаду људи журећи на посао три минута касније, средовечни господин је приметио музичара који свира успорио је, застао на неколико секунди, а онда журно наставио минут пот- ом, виолиниста је при- мио први долар: жена му је – без застајања – бацила новац у кутију још неколико минута свирања; а у близини музичара стајао је на зид наслоњен човек и слушао изненада, као из сна пробуђен, погледао је на сат и пожурио, вероватно каснећи највише пажње музи- чару је поклонио трогодишњи дечак упркос мајчином пожуривању, дете је застало нетремице гледајући ка виолинисти тек пошто га је мајка повукла, кренуо је непрестано се осврћући слично се понело још неколико деце, али су их родитељи приморали да наставе даље за 45 минута, колико је свирао, само шесторо људи се зауставило и кратко слушало музику двадесет њих је дало новац – без заустављања музичар је сак- упио читава 32 долара када је престао да свира, тишина која је уследила никога није дотакла – нико није затапшао нити показао икакву другу реакцију нико није знао да је виолиниста био џошуа бел, један од најбољих музичара света свирао је једно од најинтригантнијих дела икада написаних на виолини вредној 3,5 милиона долара два дана пре свирања у метр- оу распродате су све карте за концерт у бостонском позоришту – цена карте је била 100 долара ово је стварна прича џошуа бел је инкогнито свирао у оквиру експер- имента у организацији листа вашингтон пост који се односио на перце- пцију, укус и приоритете савременог човека циљ експеримента је био одговор на питање на јавном месту, у неа- декватно време: – да ли примећујемо лепоту, – да ли застајемо да бисмо у њој уживали, – да ли – у неочекиваном окружењу – препознаје- мо таленат један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и послушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икада написану музику, колико, онда, других ствари тако пропуштамо? l једна занимљива прича са интернета 60 l2/2009 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао смисао није ни човекова креација ни измишљотина он не подразумева неку „магичну формулу“ коју би човеку, када је једном пронађе, могао у истом облику да користи као универзални кључ за све животне изазове, а посебно не нешто што би други могао да пронађе уместо њега франкл и сам каже да је психотерапеут у стању да човеку укаже на безусловно постојање смисла, али не и да му каже у чему је његов смисао; смисао је динамична, променљива категорија зато што је такав и живот али оно што остаје стално јесу следеће чињенице: 1) смисао је безуслован, он увек постоји, 2) једино је човек у стању да га проналази и 3) чак иако човекови проблеми нису непо- средно везани за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи задржимо се на последњем закључку један од примера које франкл наводи довољно говори: његов колега је, после смрти супруге, био у готово безиз- лазном стању на франклово питање о стању у коме се налази, одговорио је да живот без ње нема никаквог сми- сла; то осећање никаква рационализација, никакве „пози- тивне мисли“ и слично не би могле да отклоне франкл га је подстакао да опише бол који осећа и питао га је како би његова супруга поднела такав бол да је она била та која је надживела њега лекар – удовац одговорио је да би се она од тог бола тешко опоравила франкл му је тада рекао да његов живот и те како има смисла – захваљујући томе што је преживео, он је своју супругу поштедео најтежег бола, бола због губитке вољене особе тиме се ништа у животу тог лекара, ако посматрамо сувочињенички, није променило али променио се његов начин разумевања, његов став према ономе што се догодило – трагедија је добила смисао, одговор на вечно „зашто“, а тиме и димен- зију људског остварења, које је могуће, као што видимо, чак и као трпљење (а понекад и највише као трпљење) оваквим растумачењем човека као „бића смисла“ франкл нашем савременику помаже да разуме и примере хри- шћанске жртвености, којима историја обилује, уместо да их квази-научно отпише као фанатизам или заслепље- ност, као поремећај уместо остварења доказујући непри- косновено присуство смисла ван човека самог и једин- ственољудску могућност и потребу да га проналази, франкл се научним аргументима супротставља савреме- ним тежњама да се човек сматра „тек компјутером или ’голим мајмуном’“ не подсећа ли нас ово франклово пои- мање човека на „узрастање од образа ка подобију (бож- јем)“, којим свети григорије ниски објашњава човеков призив на узрастање ка богу, што уједно представља и остварење и надилажење људске природе? домашај одлуке као што нам горњи примери говоре, помоћ човеку (или помоћ човека самоме себи!) која се зауставља само на реакцији, на покушају деловања само на узрочнике (као што је данас скоро редован случај – било да је реч о преписивању лекова било да је реч о психотерапији), јесте помоћ стаје на пола пута често се, међутим, сматра да након те почетне реакције човеку остаје само да донесе одлуку да такво стање учини трајним и проблем је конач- но – решен томе у прилог не говори из искуства позната нам чињеница да не можемо, на пример, одлучити да не будемо тужни, одлучити да не осећамо бол, одлучити да се осећамо срећно и задовољно, одлучити да се нечему надамо, одлучити да верујемо! „покушај да се приступа на такав начин открива један потпуно манипулативни приступ људским феноменима као што су вера, нада, љубав и воља () емоције, као решење које нам се налази при руци, не могу се хотимице увлачити у игру то није нигде тако видљиво као у вези са срећом: срећа једностав- но мора доћи и за њом се не може трчати“ – говори франкл он, надаље, износи искуство једног студента који се придружио групној терапији ево његових речи: „људи су тражили од мене да им будем пријатељ осећао сам да нисам искрен док сам их грлио и говорио како их волим, али сам то свеједно чинио присиљавао сам се да будем осећајан, али није помагало: што сам се више тру- дио, то је било теже“ сетимо се сада примера са почетка овога текста и одговоримо поново, свако понаособ, може ли ма какво остварење да буде искључиво последица хте- ња, па чак и бесомучног рада који би ка томе био усмерен обратимо се искуставима сопственог живота и живота наслеђе виктора франкла (четврти део) православни мисионар l 61 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао људи око себе видећемо да је франклов и наш одговор у скла- ду са тим, стварним примерима, а у супротности са „искустви- ма“ из виртуелног света медија и масовне културе, на којима се све више темељи „стварност“ савременог човека потребно је, дакле, да се свесно усмеримо ка разлозима и проналажењу њиховог смисла то нас доводи и до питања колико смо заиста свесни своје свести; колико је познајемо свест и „свест“ једну од основа пандетерминистичког гледишта најједно- ставније можемо приказати на примеру поистовећивања људ- ске свести (о кривици) са условним рефлексом, на пример, пса тврди се да је у бити реч о истој појави: пас који запрља под подвиће реп и „осећаће кривицу“ због тога што је учинио нешто што не сме одакле псу таква „свест“?1 отуда што је раније за исту ствар био кажњаван, те је сада „свестан“ да казна предстоји и зато се тако понаша; са друге стране, према том мишљењу, човек као „интелигентна животиња“ такође има свест о казни која следи након нечег недопуштеног, те би разлика, дакле, једино била у томе што човек може далекосе- жније да наслути казну, па је отуда његова свест о кривици само сложенија од псеће иако, у основи, иста али, уочава франкл, „понашање пса који се подвукао под кревет не доказује свест, већ нешто што бих радије назвао: слутња тескобе – очекивање заслужене казне испуњено страхом“ „то може лако бити последица процеса условљавања“ – дресирања по систему казне и награде „међутим, то ипак нема никакве везе са свешћу све док у човеку постоји страх од казне или пак нада у награду, односно жеља да се задовољи суперего, свест још није рекла своје“ да видимо одговара ли његова теза животном искуству? осећа ли човек кривицу и када зна да не предстоји никаква казна? ако се сетимо мноштва таквих примера где је грижа саве- сти понекад и пресудила човеку, видећемо да се осећање кривице не може просто објаснити системом казна – награда: човеку није својствена дресура l 1 франкл говори о човековој свести уопште (самосвести), као једин- ствено-људском феномену; зато је реч свест стављана под наводнике када се не односи на човека наслеђе виктора франкла (четврти део) 62 l2/2009 на дан часних верига св апостола петра био је 29 јануар 1945 л г, када се празнују часне вериге св ап петра иако је дошло ослобођење од немачке окупације, прилике у земљи су још биле тешке; непријатељ је опустошио земљу и оскудица се осећала у свему те године сам се налазио у једном селу близу хомољских планина као вршилац дужно- сти пароха јер је мој претходник погинуо тамо сам се био склонио са породицом после бомбардовања бео- града о васкрсу 1944, када ми је стан био разрушен, а ја са породицом остао без крова над главом и у веома тешким материјалним приликама добротом еписко- па, понуђено ми је да се склоним и на овој парохији сачекам крај рата ту сам могао мало да одахнем има- јући кров над главом и хлеба за породицу осим овог села, у коме су били црква и парохијски стан, опслуживао сам још једно село удаљено око 3 километра, а чији је свештеник такође страдао за време окупације на часне вериге око 9 часова пре подне упутио сам се у то село да осветим славске водице код куће је остала моја жена, којој сам рекао да ћу се – ако бог да – вратити најдаље до 3 часа пo подне зима је те годи- не рано почела, али снега још није било око поднева, када сам половину домова обишао, изненада је почео да пада снег, али не тако велики међутим, око 3 часа поподне, када сам завршио свечарске водице и наме- равао да кренем кући, почело је све јаче да веје, и домаћин код кога сам осветио последњу водицу ме је усрдно задржавао да код њега останем на преноћи- шту снег је све јаче и гушће падао, а већ се спуштала ноћ нисам га послушао објаснио сам му да је код куће моја жена сама и да ће се, ако се на време не вра- тим, много бринути кренуо сам кући пут је био завејан снегом, који је све јаче и јаче сипао, и није могло видети ништа пре- ма чему бих се управљао ишао сам, тако, насумице по мраку читајући у себи 91 псалам: „који живи у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива гово- ри господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам!» прошло је доста времена, али ни на какву кућу још нисам наишао иако сам при поласку од свог села био удаљен само 3 километра изненада осетих да губим тле под ногама и да про- падам у неку воду, која ми је већ допирала до колена у селу су, већином, живели баштовани и ради навод- њавања су – у размацима – по читавом пољу копали велике узалуд сам покушавао да се извучем тонуо сам све дубље снег као да је све јаче и јаче падао малаксао и промрзао, осетих неку чудну топлоту и жељу да заспим мислио сам на своју жену, на нашу децу и, прикупивши сву снагу, опет покушах да се извучем, али узалуд тада сам се топлом молитвом обратио св апосто- лу петру да ми помогне да се ослободим ове невоље, као што је анђео господњи помогао њему ослободив- ши га верига у тамници (дела ап, 12, 7) одједном, руком напипах неки чврст предмет, корен или комад дрвета, који грчевито ухватих последњим снагама успео сам да се извучем био сам скроз мокар; мантија на мени залеђена једно време ништа пред собом нисам видео био сам у недоумици којим правцем да идем страхујући од других јама, којих је морало бити у околини изнена- да као да негде у даљини чух лавеж паса, па се упутих на ту страну ишао сам доста дуго очекујући да ћу у том правцу угледати светлост из неке куће – како бих могао да се оријентишем – али светлости није било ни од куда лавеж се зачује, па га нестане идем и у себи читам стихове псалама и топло се молим св апостолу петру и св николи, нашој породичној сла- ви, да ми помогну у невољи у коју сам запао, да ме врате моме дому и мојима, којима сам још био потре- бан нисам осећао страх за време тог лутања по пустом пољу иако сам знао да у ово доба са планине у села често силазе вуци и наносе штете сељацима пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања православни мисионар l 63 код себе нисам имао ни џепну лампу, чак ни шибице; такође нисам знао ни које би доба ноћи могло бити најзад, опет се зачу лавеж паса, али сад већ ближе и све ближе угледах, затим, и неку слабачку светлост саплићући се, упутио сам се тамо и, на своју велику радост, спазих једну кућицу, а за њом и низ других моје село! одатле до парохијског стана било је још око 2 километра захваљујући господу на његовој помоћи, ишао сам – кроз снегом завејано село – ка својој кући била је скоро поноћ када сам сретно тамо стигао своју жену сам затекао сву уплакану и престрављену, саму у кући коју је снег био завејао до прозора виде- ћи да ме толико дуго нема, помишљала је на најгоре испричао сам јој шта ми се на путу десило обоје смо захвалили господу и св апостолу петру и св нико- ли на великој милости тај дан часних верига св апостола петра остаће заувек у мом сећању као дан мог чудесног спасења од изненадне, страшне смрти „цареву тајну треба чувати, а дела божја обелода- нити» – каже се у старом завету l о борис селивановски пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања 64 l2/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла камено доба пре нешто више од годину дана изашао је први број мисионара у новом руху и са новом наменом у њему је и мој текст чија је основна тема управо слобода само да се зна јер сад имам проблем – шта рећи што већ није речено има један чувени теолошко-фи- лософски парадокс који је прилич- но илустративан када је наша тема у питању – такозвани „парадокс камена“: може ли бог да створи камен који сам не може да подигне постоје два типа одговора: 1 може; 2 питање је апсурдно, па се на њега не може дати неапсурдни одговор бог, наиме, може учинити све оно што је могуће, али не и оно што је по себи немогуће, као да, примера ради, направи троугао чији збир унутрашњих углова не би био 180° више ми се свиђа први одговор али, заиста, ако говоримо са пози- ција хришћанске вере, питање и јесте апсурдно хришћани, наиме, верују у беспочетног, бескрајног, свемоћног бога који је постао створени, смртни и немоћни човек хришћани верују у бога који је, упркос томе што је вечнопостојећи и бесмртан, умро људском смрћу зашто? зато што је заиста створио камен који не може да подигне ама, зашто! зато што хоће и зато што му се може ово зато што хоће је одговор на питање о божијој свемоћи које нам поставља парадокс камена и управо то што хоће уводи нас у сферу којом се бави овај број мисионара божија свемоћ је његова слобода али његова свемоћ се најочигледније показала и показује, како хришћани верују, у његовој немоћи: у његовом постајању немоћ- ним то да се „сила божија у немоћи показује савршена“ (2 кор 12, 9) изгледа да се односи и на самога бога јер бог може да постане немоћан зато што је слободан чак и од своје свемоћи домострој спасења се, тако, може разумети или чита- ти као повест о божијој немоћи јер – већ у самом почетку – то што бог ствара сопствену слику и прилику (икону и подобије), то што бог – зато што хоће – ствара слободно биће, чија слобода нема границе, значи да ствара камен који сам – зато што неће, не може да подигне и, шта му остаје? остаје му да некако учини да сам камен уста- не, а то је, сложићете се, још тежи задатак од подизања међутим, учинио је сам је постао мртви камен упркос томе што је живи бог и камен је једном за свагда подигнут из сопственог мртви- ла али – зашто? зато што му је, може бити, стало до камена који не може да подигне зашто? зато што срце има раз- логе које ум не познаје можда звучи патетично, али тако ствари овога, а нарочито онога света стоје слобода или свемоћ су ствари срца или љубави нема ништа немоћније и неслободније од једног великог, дебелог и усамљеног ја па, зашто да, онда, бог, који је ми, не направи још много малих ја и покаже им лепоту онога ми стварно, зашто да не, чак и ако то подразумева „егову смрт! сада већ не звучи патетично дакле: „приступајући њему, камену живом, од људи одбаченом, али од бога изабраном, дра- гоценом, и ви сами, као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне богу, кроз исуса христа јер стоји у писму: ево пола- жем у сиону камен крајеугаони, изабрани, дра- гоцени; и ко у њега верује неће се постидети“ (1 пет 2, 4–6) још нисте разумели?
... замислива и да ли бар приближно одговара дефиницији слободе, односно идеји о ономе шта би она требало да представља – значи самом човеку биолошка је чињеница да на овај свет нисмо дошли својом вољом нити ћемо са њега отићи вла- ститим хтењем – осим у случају суицида, чију нам је горчину последице таквог избора потресно пренео достојевски у злим дусима рођени да би умрли – јесте тужна констатација описаног стања даље, кроз живот, наилазимо на разне детерминисаности – оличене у овим или оним околностима које нас усме- равају на ове или оне изборе, а у циљу ових или оних начина за изналажење модуса опстанка који је, опет, по себи апсурдан јер је неодржив, неостварив тако заблуда о животу постаје његова истина други су ту да нас – као и свет који нас окружује – подсете докле сеже та наша слобода и то наше постојање сартр је овакво стање човека (у односу на друге) дефинисао изразом пакао други су пакао – ово можда најпластичније осликава ту суштинску само- ћу појединца коме су ти други претња, собом пред- стављајућа опасност, али и подсетник о омеђености његовог постојања ако овој слици додамо још и реалност палог постојања, у којем то окружење поменутог појединца доживљава као објекат, пуко средство за остваривање сопствених индивидуал- них циљева, онда схватамо зашто је описана перцеп- ција других на такав начин неопходна при ходу путем преживљавања; путем на којем је свако или ловац или плен дакако, на једном софистицирани- јем нивоу у односу на ниже карике еволуције, али, опет, суштински идентичном с обзиром на сам начин, методе преживљавања поменутим ходом, којим сопствену индивидуу претпостављамо свему осталом љубав, сагледавана из те перспективе, представља још само емоцију неопходну да се сâм репродуктивни моменат учини иоле смисленијим у односу на друге врсте и обично се брка са заљубље- ношћу са стањем посесивне везаности, не за кон- кретног човека већ за његову идеју; дакле, не за њега какав он јесте, већ за њега какав би он требало или могао да буде што, даље, опет води потреби за посе- довањем, узурпирањем, туђе слободе зарад власти- тих егоцентричних, неретко нарцисоидних мотива тако супротних изистинској љубави, чије је обележје давање, а којом остварујемо могућност суштинске слободе живљења а то нас полако уводи у истину о потреби хришћанског виђења слободе, односно о насушној потреби живљења њоме са друге стране, варљива слобода избора јесте један од најопаснијих сурогата изистинске слободе јер је присутна свуда, а сам се човек њоме дефинише као биће могућности – одговорности но, та гномич- ка слобода још увек није она права слобода јер прет- поставља асортиман понуђених избора који предхо- де самом човеку, односно његовој одлуци, тако да он, у суштини, бира између неколико датости уподобља- вајући се, на такав начин, милионима пре и најављу- јући, тим начином, милионе после њега идентичних случајева у којима и којима се мисли да се потврђује човекова слобода, те његова различитост, док се, у суштини, само потврђује детерминисаност постоја- ња као нуспоследица задовољавања и проглашавања слободе избора за једину могућу слободу али пред- постојање поменуте лепезе избора самом човеку, његовој личности, јесте та суштинска варка слободе избора у односу на истинску слободу, којом се при- крива истина да човек у суштини не бира ништа ново, па, самим тим, и ништа, своје, већ се тим ода- бирима уподобљава овим или оним моделима посто- јања који су му, опет, предходили и који ће једини преостати када се завеса његовог овоземног живота спусти бог, рецимо, баш из тог разлога нема ту врсту сло- боде, односно нема слободу избора као израз свог вољног хтења, из простог разлога јер нема ничега што би му претпостојало – претходило божија воља православни мисионар l 39 свештеник угрин в поповић тема броја слобода као да јесте апсолутно слободна и увек се изражава са – да; никада са недоумицом – да или не; нити само са – не човек је, будући створен по образу божијем, имао могућност одабира такве слободе као израза сопствене воље у свом одабиру заједнице са богом; својим да – позиву божијем међутим, адам је рекао не заједници са богом у свом одабиру да из властитих сила црпи могућност постојања изабрав- ши да прекрши заповест и једе од плода са дрвета познања добра и зла гетсиманијски врт и страшне христове речи: „ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја“ – указују на потребу превазилажења гномичке слободе слобо- дом давања апсолутном слободом љубави, нашим да заједници са богом, којом и остварујемо апсолут- ну слободу постојања тим начином је христос ушао у историју, управо богородичиним пристајањем, њеним да – „ево слушкиње господње – нека ми буде по ријечи твојој!“ и, на послет- ку, сам бог на такав начин још од почетка указује самим поретком и начином стварања – „и рече господ да буде светлост и би све- тлост“ дакле, никаквих недоумица, никаквог дво- умњења нема у божијем начину постојања нити у његовом приступу свету и човеку његовој вољи се уподобљавамо литургиј- ским – амин, нашим прева- зилажењем гномичке слобо- де у избору да остваримо сопствену слободу уподо- бљавајући се вољи пристаја- ња, вољи која не познаје не као опцију нити колебање да – не, као ток свог само- остваривања, већ само да – амин, којим превазилазимо слободу избора заокружив- ши је, управо остваривши је сопственим одабиром да – амин, као једине опције сопственог вољног хтења гетсиманијски врт и страшне христове речи: „ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја“ – јесу показатељ начина добровољ- ног давања себе, самоостваривања сопства кроз однос – односом! предукус таквог начина и те слободе имамо на догађају литургије када, чинећи тело христово, схватамо да нам је свет незамислив мимо другог и када се безрезервно желимо дати том другом разуме- јући да мимо њега на можемо ни сами постојати то јединство у телу христовом јесте црква – залог веч- ности – стожер слободе; слободе као давања, слободе као љубави и за крај – два дечака крећу у школу први воли да иде у школу, и иде други не воли да иде у школу, али иде обојица морају да иду у школу који је од њих двојице слободан? l 40 l2/2009 владимир марјановић тема броја има ли у цркви слободе? има ли човек слободу у цркви? то је питање које постављају многи – и они који верују и они који не верују постоје екстремна мишљења да је црква једна тоталитарна институција, мрзитељка слободе – како личне тако и друштвене према таквом мишље- њу, тоталитарна је својим правилима, канонима, запо- вестима који само спутавају човекову слободну вољу да ради оно шта жели уколико тиме не угрожава дру- ге она је „тоталитарна“ јер одређује људима шта ће да раде и како да се понашају – уместо да то они одређу- ју сами одређује им шта ће јести и када ће јести одре- ђену врсте хране, одређује им када и са ким ће имати сексуалне односе, прописује им чак и начин облачења (мараме и сукње за девојке и жене, а дугу браду за мушкарце итд) излази пред човека са безброј прави- ла шта се сме, а шта се не сме колико смо пута чули мишљење да се црква не раз- ликује од различитих секти, зато што пред своје чла- нове излази са идентичним прописаним начином понашања који човек мора да прихвати и да му се покори овакво размишљање и овакав став није кара- теристичан само за оне који у цркву не иду, већ таква питања понекад постављају и људи који сматрају хри- шћанима нажалост, не схвата се да су сва та „правила“ – како их ми некад погрешно и површно доживљавамо – само средства духовног усавршавања, а не садистичка намера цркве да мучи своје чланове човек једино у богу постаје слободан, а ова ће тврдња савременом човеку секуларизоване свести изгледати потпуно несхватљива али, то не треба да нас брине бог је тај који је човеку даровао слободу, а човек је тај који ту слободу најчешће – злоупотребљава исти они који ће оптуживати цркву да је мрзитељ- ка слободе рећи ће да је бог тај који допушта зло у свету ти приговори, некако, често иду једни са други- ма а зло које постоји у свету постоји захваљујући човековој злоупотреби слободе, док бог не жели и неће да спутава ту слободу то никако не значи да бог подражава грех, напротив бог – не желећи да повреди човекову слободу – оставља човеку да сам изабере између добра и зла човек, дакле, бира сам порекло слободе је у богу који ју је и дао човеку – то што је она најчешће злоуо- потребљавана представља нешто друго у цркви и кроз цркву не губимо слободу; у њој је задобијамо добијамо једну слободу о којој свет мало размишља то нису ситне, лажне слободе, то нису магловита права и нејасне дужости у цркви добија- мо слободу која је најскупља и најдрагоценија, слобо- ду коју нам не могу дати политичари путем избора, устава и закона, слободу коју не можемо освојити православни мисионар l 41 владимир марјановић тема броја овоземаљским начином ратовања, добијамо слободу од греха и слободу од смрти знамо да овакву слободу свет често не разуме до искрене вере се најбоље долази путем слободе све што је наметнуто, касније изазива лоше и негатив- не последице имамо пример самозване мадоне, познате попу- ларне певачице која је одрасла у веома строгој и изра- зито религиозној породици једно време је чак и поха- ђала католичкy школу; мајка јој је била веома религи- озна, као и бака, имали су много деце; наступи популарне певачице су, претежно, изливи антихри- шћанства њена „слобода“ је била гушена у име вере тога има и данас знамо да су корифеји атеизма – у нашој не тако дав- ној прошлости – често потицали из свештеничких породица вера се не може наметнути на силу данас имамо супротне примере – деца из атеистич- ких средина одлазе у манастире, уписују теолошке школе, одлазе у цркву веру и цркву су слободно иза- брала, без притиска средине, без притиска породице, без пристиска државе у цркву можемо ући једино ако то слободно жели- мо не можемо постати искрени хришћани ако то слободно нисмо изабрали сами насилно увођење у веру рађа лицемере и атеисте велики број младих данас долази у цркву, велики број њих искрено је окренут вери то више није помо- дарство данашње свештенство и монаштво се подмлађује велики је благослов божији за цркву што управо млади посећују свете храмове a они су на тај пут кренули слободно и желе да иду њиме без обзира на отпор и неразумевање на које често наилазе l 42 l2/2009 свештеник горан живковић тема броја злоупотреба слободе у виртуелном свету слобода је једна од централних тема које се обра- ђују у посланицама св ап павла он сâм у дру- гој посланици коринћанима директно каже да је слобода тамо где је дух, а и на многим другим местима говори о слободи у христу са друге стра- не, поставља се питање у ком је домену реалног живота данашњице слобода – схваћена у световном смислу – најзаступљенија да ли је то, можда, домен политичког живота, у коме сваки грађанин на избо- рима може да утиче на ону политичку структуру која ће водити државу у следећих неколико година? или је то, можда, област новинарства, коју, између осталог, карактерише и могућност читалаца да се слободно искажу по оним питањима која их муче, а односе се на свакодневни живот? иако поменуте опције садрже извесну искру слободе, може се рећи да то није ништа наспрам једне области живота коју је привилегован да користи само човек краја 20 и почетка 21 века да, реч је о интернету интернет је своју огромну популарност изградио управо на чињеници да сваки учесник уједно пред- ставља и корисника и потенцијалног креатора ове мреже свих мрежа свако ко има приступ интернету има ту могућност да сâм формира сајт са садржајем који може пропагирати какве год он хође идеје, ма колико, евентуално, биле изопачене интеракција између истог тог корисника и постојећег идејног садржаја на интернету је достигла изузетно висок ниво док је онај који прати остале медијске структу- ре – као што су телевизија или радио – великим делом пасивни посматрач или слушалац онога што му се нуди, интернет сурфер може активно учество- вати на интернет-форумима, коментарисати разне новинске текстове, постављати питања на оним сај- товима на којима је то могуће, формирати различите идејне групе на сервисима као што је facebook и сл третирање ове теме подразумева и један веома битан теолошки моменат, чија је манифестација уједно присутна свуда око нас; човек је, наиме, једно крајње огреховљено биће, које повратак свом иден- титету може васпоставити једино уз пружање руке ка ономе који је духовни свеисцелитељ, а то је бог живи шта ово значи у пракси? грех, који је сам по себи злоупотреба најдрагоце- нијег божијег дара, слободе, има своје место и у виртуелном свету приликом помињања чињенице да данас малтене свако може формирати свој интернет сајт, нисмо напоменули то да читаоци тог истог сајта уопште не морају знати ко и са каквим намерама стоји иза то значи да, на пример, све оне неспорно квалитетне идеје које се форсирају на том сајту могу, једностав- но, бити својеврстан мамац за посетиоце – читаоце православни мисионар l 43 свештеник горан живковић тема броја злоупотреба слободе у виртуелном свету којима се сервира један идеолошки оквир, а да они тога уопште нису свесни они, наиме, до самог сајта долазе простим куца- њем интернет-адресе, а не преко власника као посредника подразумева се да иза тог идеолошког оквира стоји сам власник сајта, као и то да је нека врста сразмера идеја које се форсирају систематски предвиђена у циљу, дакле, ове или оне пропаганде морамо напоменути да је ова тенденција, када су сајтови са тематиком православља у питању, веома уочљива на неким примерима реч је о сајтовима који својим текстовима потпа- љују поделе у цркви уместо да се труде да их заце- љују – у оквиру својих могућности, наравно оно што се може приметити је да је велики број учесни- ка на овим сајтовима анониман и да се тврдо инси- стира на тој анонимности нису сви анонимни, али већина ипак јесте, и ту долазимо до кључног момен- та у целој овој причи – ако је неко, наиме, апсолутно убеђен у оно што заступа, зашто крије свој иденти- тет! зар то није кукавичлук који никако није у скла- ду са дерзновенијем којем нас учи наша узвишена вера? да ли су стари хришћани пред нероновим лавовима и диоклецијановим језивим справама за мучење излазили под псеудонимима или целим својим бићем, тј именом и презименом, многи и лицем к лицу? анонимност оних који говоре о конкретним лич- ностима из цркве је, дакле, најуочљивији вид злоу- потребе слободе, а разлог је тај што иза изнесених ставова не стоји конкретна личност која исте изно- си под пуном одговорношћу ово је нарочито засту- пљено на интернет-форумима на којима се и подра- зумева учешће под псеудонимом чланови поједи- них форума обилато користе ту чињеницу аноним- но пишући о појединим епископима и другим при- падницима клира аутор овог текста, који је вишегодишњи активни учесник више форума, увек је јавно износио свој идентитет користећи на свим тим форумима исти тзв никнејм, тј надимак под којим учествује на истима сматрам да је такав начин деловања ипак најисправнији и да је као такав једини који долику- је једном православном хришћанину сем помену- тих начина злоупотребе слободе, на интернету постоје разне преваре, крађе, праћења туђих чето- вања тј разговора, али све те појаве су далеко мање интересантне са теолошке стране гледишта интернет је једна виртуелна џунгла коју одлику- је висок степен овоземаљске слободе и готово је сигурно да ће се злоупотреба те исте слободе само увећавати – на овај или онај начин са друге стра- не, наша црква сасвим сигурно треба да буде спремна за овај изазов, тако својствен 21 веку, у коме живимо l 44 l2/2009 ђакон оливер суботић мисија међу младима учитељу благи! какво добро да учиним да имам живот вечни? (мт, 19, 16) пре нешто мање од два миленијума у палестини је вођен један веома занимљив дијалог који је остао записан у еванђељу по матеју (мт 19, 16–22) и марку (мк 10, 17–22) извесни богати младић, чије име није остало забележено, привучен христовом појавом, при- шао је и упитао га: „учитељу благи, шта да чиним да бих имао живот вечни?“ вероватно сте препознали почетак познате приче о богатом младићу, који је имао готово све врлине и у потпуности био веран мојсејевом зако- ну христос је у њему препознао огромне потенцијале за духовни живот и позвао га је да у потпуности посве- ти живот њему, али је младићево срце ипак исувише било везано земаљским богатством ову причу често наводимо као пример лошег односа према материјал- ним добрима, односа који води ка ропству но, важније је да она поставља круцијално питање живота вечног, и то од стране једног младог човека питање живота и смрти млади и данас свакодневно постављају себи и другима питајући се о смислу свега око себе – често на посебан начин некада је то питање скопчано са смрћу најближих, у другом случају је пове- зано са неузвраћеном љубављу, а у трећем је у вези са тешким животним искушењима сигурно да има и оних који мисле да то питање себи никада нису поста- вили, али нису у праву – постављају га самим начином живота, имплицитно питање не мора бити поставље- но експлицитно, класично реченичним или мисаоним склоповима лутања у псеудореалност (попут наркома- није, алкохолизма и делинквенције), унутрашњи или спољашњи сукоби (конфликти са сопственом лично- шћу и људима око себе) или тражења себе у разним анархо-покретима– само су неки од несвесних одгово- ра на питање живота и смрти жеђ за вечним животом откуд то да оваква питања, експлицитно или импли- цитно, највише постављају управо млади људи? шта је то што младог човека чини толико специфичним да управо он данас највише трага за одговорима на „та проклета питања?“ поједностављен одговор бисмо црква и млади православни мисионар l 45 ђакон оливер суботић мисија међу младима могли потражити у пубертетским психофизичким про- менама, но, оне су ограничене само на један одређени период од неколико година, а ова питања се постављају и ван тог временског оквира можда и није потребно улазити у проблематику зашто се ово питање поставља, већ дати одговор на њега млади људи никада неће престати да постављају питања живота вечног (макар и несвесно) и да трагају за одговором, али своју жеђ неће моћи утолити на погрешним изворима често се дешава да одговор траже у вишим вредно- стима, статусним симболима, у новцу, али и то бива 46 l2/2009 бити привремено – бар за оног ко иоле дубље разми- шља једини који може угасити жеђ за вечним животом јесте онај који је за себе посведочио да је извор живо- та вечног – господ исус христос одговорност свештенства према младима данас сви хришћани, а поготово свештена лица, имају огромну одговорност према младим људима који дола- зе у цркву – било чиме да су подстакнути одговорност у смислу да покрете њихове душе који се испољавају само у телесним радњама морамо научити да схватимо на прави начин најлакше је младом човеку рећи „немој то и то да радиш, то није добро“ – такве придике он чује са свих страна, а бунтовног, какав јесте, само га терају у даљу изолацију младом човеку је потребно отварати нове види- ке, давати му дубински смисао сваког питања које, можда и несвесно, поста- вља, а не шаблонизирати нико не каже да ће тај труд стопроцентно уродити пло- дом (богати младић из приче са почетка текста је, на крају, ипак одустао и поред тога што је испред њега био сам хри- стос), али треба чинити оно што до нас стоји најзад, човек гледа на лице, а бог на срце, и никада не знамо ко стоји пред нама можда будући светитељ? стога имамо велику одговорност за сваког младог човека који нам дође и затражи одговор бог свима нама у свако- дневном животу шаље обичне младе људе са пробуђе- ним духом, које често не разумемо или их фарисејски осуђујемо или, пак, „овај пут немамо времена“ за разго- вор најгоре од свега је то што после тако хладног при- јема они или дигну руке од свега или у сектама траже аутентичан вид духовности а ако будемо поступали неодговорно, одговорност за каснији трагичан пад ће се тражити из наших руку (језекиљ, 3, 18) према младима – у том контексту – морамо имати три квалитета: отво- реност, искреност и стрпљивост отвореност је важна у погледу оних младих људи који можда немају „конвенционалан“ изглед (рокери, панкери и слични су само неки примери) није добро да им спочитавамо поуке о изгледу, већ да видимо како је обучено њихово срце, и да – у том погледу – водимо разговор (сетите се само примера старца порфирија и панкера који су му долазили на исповест) искреност је важна зато што млади људи не воле лицемере: како ће младом човеку потребу за уздржа- њем проповедати свештеник са цигаретом у руци! сто- га треба бити образрив и од младих тражити само оно колико и сами испуњавамо – да се господње упозорење упућено фарисејима не би случајно односило на нас (лк, 11 46) стрпљење – да би се саградио један храм, потребно је време и стрпљење, а да би се на прави начин обликовао храм духа светога у младом човеку, потребно исто то у много већој мери живот у цркви на жалост, млади данас о цркви најчешће имају погрешне представе, често – под секу- ларним медијским утицајем – разуме- вајући је као некакву институцију или, пак, део националног блага и историје данас је из тог разлога потребна кати- хизација младих, пре свега кроз обра- зовни систем у виду школске веронау- ке, али и много шире од тога јер је потребно да осете живот у заједници верујућих људи сабраних у име христо- во самим тим ће бити јасно да хри- шћанство није пука философија или, пак, „једно од учења“, већ управо живот, односно нов начин живота у васкрслом господу за разлику од световних организација које младима помажу организовањем акција типа „играј за живот“, црква их позива да окусе живот иако такве друштве- не акције помажу у неким аспектима, оне ипак не одговарају на питање живота и смрти ту, такође, лежи велико искушење јер спољашња околина од хришћан- ских мисионара често тражи да се поведу за методи- ком друштвених институција ради краткотрајног добитка који би, у крајњој инстанци, резултовао упра- во погрешном, институционализованом представом цркве док цело друштво покушава да младе људе обликује споља – намећући им разне забране – црква све време треба да им указује на преображај изнутра а када јед- ном сами осете благодат духа светог како струји у целом бићу, више неће бити потребно да им кажемо ни реч – осим да их подржимо у животу у христу l део ауторизованог предавања о односу цркве према младима одржаног у српској дијаспори човек гледа на лице, а бог на срце, и никада не знамо ко стоји пред нама можда будући светитељ? стога имамо велику одговорност за сваког младог човека који нам дође и затражи одговор православни мисионар l 47 драгана мандић хришћански брак хришћански брак и периоди уздржања добро нам је позната изрека да дивљење ишчеза- ва усљед блискости и највеће и најузвишеније ствари блиједе пред нашим очима усљед навике нажалост, и та прекрасна и узвишена личност у коју смо били лудо заљубљени, идеализовали је, дивили јој се, маштали о њој и чезнули за њом сада је ту, пред нашим очима, обична, блиједа, деми- стификована, без ореола и славе, и гледа нас истим празним погледом којим и ми гледамо њу а не тако давно сма- трали смо је недости- жном, посебном, једин- ственом и били смо спремни да свој живот трајно вежемо уз њу најсретнији дан нашег живота био је дан испи- јања заједничке чаше, дан наших завјета и кру- нисања наша љубав је потврђена божијим бла- гословом у присуству чланова литургијске заједнице, дан нашег сје- дињења заиста је био празник како се, онда, догодило да је тако огње- на и искричава љубав постала сива и безлична равнодушност? хришћански брак је света тајна то значи да он подразумијева константно освећење живота, напор- но успињења уз тавор, гору преображења, подвиг који врхуни у тачки када христос постаје све у све- му – не живимо више ми, него он у нама раскошни обред црквеног вјенчања икона је и предокус ове стварности царства божијег, стварности неговје- штене и задате, али још увијек неостварене у њеној пуноћи живот који почиње свадбеним весељем предста- вља путовање и успињање, радост и мучеништво, љубав неодвојиву од тајне крста, непрекидно свједочанство наше слободе о тајни јединства христа и цркве, стварности коју жртвом и при- ношењем остварује- мо и призивамо у нама између дана вјенчања и дана сла- ве божије, када ћемо, надамо се, у његовој слави бити и сами, протиче живот као чудо познања и откриве- ња, понирања у тај- ну другога – преда- вања и благодарно- сти, жртве и уздр- жања првим својим чудом које твори на свадби у кани гали- лејској, христос нам показује смисао светих тајни, смисао брака претворити воду у вино – то је импе- ратив хришћанског живота! не сачувати воду, него је претворити у вино, створити нови квалитет! пре- образити природно у натприродно, ерос у агапи, ограничено и смртно у вјечно и бесмртно чин вјен 48 l2/2009 чања само је почетак овога преображаја он подра- зумијева живот у подвигу, младенце који превас- ходно ишту царство божије, и уз њега им све друго бива придодато природни ерос, који постоји у нaма као божији дар кроз који се чак и пали човјек – егоиста, отвара за другога заборављајући на себе, а који је у овом палом стању помијешан са гријехом и похотом, мора бити спашен и преображен кроз тајну свога ероса, човјек просијава као икона божија, као биће заједнице које своју љубав тежи да оствари са кон- кретним ближњим кроз тајну тјелесне љубави бог дарује човјеку и животворну моћ чинећи га сауче- сником своје свемоћи сексуални чин представља тајну најинтимнијег људског повезивања, а уједно и пут кроз који људска љубав постаје животворна – отвара се за трећег, иконизује заједницу свете тро- јице и њену творачку моћ као биће слободе, човјек се не задовољава само природним односима он тежи да буде личност издижући се изнад граница соп- ствене природе – као двије сло- бодне личности које се подви- гом извијају ка богу овај однос са богом постаје кичма њиховог узајамног односа узносећи их ка реалности јединства свега у христу овај подвиг подразумијева пост, непрекидни подвиг самопревази- лажења, чувања ближњега од само- га себе, добровољног љубавног само- ограничења зарад још веће љубави; наш слободни избор да дрво познања добра и зла са његовим прелесним изазови- ма замијенимо трајно дрветом живота брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа ради и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој пол- ност бива превазиђена, а ерос преображен у православни мисионар l 49 љубав – агапи пост је пут исцјељења и обновљења истин- ског ероса и чувар уважава- ња личности и тајне другог бића кроз пост муж и жена своју вољу саобра- жавају вољи божијој, и то их дубље духовно сје- дињује пост нас исцјељује од потопа страсти, доноси мир у дом, превазилажење брига од овога свијета, које представљају велико искушење брачницима и узрок су многих брачних пробле- ма пост нас учи да одбацимо егоизам као начин постојања и да никада не говоримо у категоријама моје и твоје пост и живљење у непрекидном пока- јању, односно преображењу, обнављају супружнике, отварају их за бога и ослобађају од земље пост чува и брачну постељу неоскврњеном и од незасите похоте избавља он супружнике подсјећа на смисао брака, а то је да буде одсјај тројичне љубави оца, сина и светога духа, а не озакоњена похота и предавање страстима због неуздржања адам и ева губе рај, а свети се уздржањем кале и васкр- савају као синови божији пост нас учи да је сваки љубавни сусрет са нашим супружником дуго оче- кивана срећа уздржа- ње нас учи да у брач- ну постељу уђемо нови тако брачна ложница остаје чиста, а љубав супружника увијек свјежа и снажна брачна заједница пред- ставља истинско понира- ње у живот, виђење реално- сти у одсјају личности другога који је је наша радост и наш коректив тиме што се љубавно сје- динио са нама, ближњи није постао наш посјед, објекат наше жеље, инстру- мент за обављање свакодневних послова други је наше тијело или глава за којим нас уздржање учи да чезнемо припремајући се за нови сусрет и тајну новог сједињења уздржање нас учи да поштујемо светињу његове личности, а то значи да не смије да нам постане обичан дивљење ишче- зава усљед блискости пост нас учи да дивљење уса- вршимо освећујући једно друго и чашћу чинећи једно друго већим у нама се одражава тајна једин- ства христа и цркве, тајна љубави којој врата адова не могу одољети у мужу поштујемо христа, а у жени невјесту његову – цркву пост нас подсјећа да наш брак значи заједно ходити ка вјечности, увијек бити пред лицем бога живога, изнијети крст свој до краја заједно и васкрснути заједно у дан славе божије l брак подразумијева споразумно уздржавање мужа и жене христа и царства божијег ради јер је царство таква стварност у којој полност бива превазиђена, а ерос преображен у љубав – агапи 50 l2/2009 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања aлберт швајцер пробудивши се лепог духовског јутра у кући свог оца, свештеника у алзашком селу гинсбаху, сту- дент алберт осећао се необично срећним у ранијем детињству болешљив, развио се у здрава и крепка дечака и младића у родитељском дому, где је тад проводио празнике, владао је диван дух он сам оду- шевљава се за филозофију, теологију и музику — већ је у гимназији лепо свирао на оргуљама — и осећао се пун стваралачке снаге али наједном, још пре него што је устао из посте- ље, сване му да за толику срећу треба да плаћа, и то — собом то није било тек поетско надахнуће полет- на младића, него завет: до навршене тридесете годи- не бавиће се само науком и уметношћу, а затим ће непосредно служити браћи – људима како – тада још није знао једног јесењег дана 1904 л г, седећи за својим писа- ћим столом, доктор философије и теологије, доцент новог завета на страсбуршком универзитету, чуве- ни оргуљаш и дубок познавалац јохана себастијана баха, чак и стручњак за грађење оргуља, прелиставао је извештај париског евангеличког мисионарског друштва пажња му се заустави над чланком о очај- ном стању урођеника у француском конгу најед- ном, опет сасвим тихо и без екстазе, швајцер је сазнао на који ће начин непосредно служити људи- ма следеће школске године збило се на универзитету нешто нечувено: истакнут наставник једног од њего- вих факултета постао је студент другога, медицин- ског навршио је 30 година било је много жаљења, забринутости, чуђења и ругања; разумевања ни од кога те последње студије биле су му најнапорније јер не само што и најдаровитији човек у зрелим годинама, навикнут на самостално мишљење и деловање, теже учи за испите, него је швајцер, што из нужде, да би се могао издржавати, што из душевне потребе, био оптерећен и другим пословима, довољним да испу- њују живот двојице даровитих људи: задржао је доцентуру и израђивао два велика дела сасвим раз- личите врсте – књигу о баху и историју истраживања о животу исуса христа швајцер је после матуре више пута био у паризу, где је неко време – између страсбурга и берлина – и студирао постао је ученик и пријатељ композитора и великог оргуљаша видора, којег је тек он увео у суштину бахову! хтеде и да напише чланак о баху за студенте париске конзерваторије, али се то разрасте у опсежну књигу (једину коју је написао на францу- ском) а, место превода, написао је на немачком сасвим нову, готово два пута већу, која се и данас сматра једном од најбољих књига о великом мајсто- ру дознав од својих студената да им се није говорило о историјату истраживања живота исуса христа, науми да попуни ту празнину посао је био огроман у његовој радној соби посетиоци су се једва провла- чили између хартија и књига наслаганих и по поду прво је издање изишло 1906, а предговор другом, дефинитивном, написао је пред сам полазак у афри- ку, 1913, исте године кад је стекао свој трећи докто- рат чак и католички стручњаци сматрају то дело протестанта швајцера фундаменталним а доктор- ска дисертација била му је о покушајима психијатриј- ског тумачења исусове личности обдарен интуици- јом, а наоружан знањем — историјским, теолошким и медицинским – швајцер је показао сву недораслост тих ранијих покушаја ни сред „афричке прозе“ (тај је израз његов), сред натчовечно напорног рада у клими која је својом вла- жном врућином једва подношљива европљанину, није напустио теолошке теме: 1930 изишла је његова књига о мистици апостола павла крај свег рациона- лизма, швајцер је остао одан христу бескрајном смерно-нежном љубављу као мало ко, он је чуо његов позив: „пођи за мном!“ одазвао му се тиме (albert schweitzer 1875–1965) православни мисионар l 51 православни мисионар бр3/1966, стр 126–130 сећања што је отишао да помаже црној браћи, којој је бели човек чинио толико зла то што је изабрао баш место у француској колони- ји, ламбарену, шездесетак километара јужно од еква- тора, на великој реци огоуе, дошло је од његове везе с париским мисионарским удружењем, које га је првих година у африци и новцем помагало у фран- цуској је тад било само око 650000 протестаната, али је у њима остало нешто од жилавог идеализма старих хугенота сам швајцер није хтео да буде мисионар јер је свој задатак сматрао свечовечанским, надна- родносним и надконфесионалним међу његовим друговима лекарима био је, касније, и један јеврејин из израела и један јапанац у почетку је имао само једног помагача, своју супру- гу хелену, рођену бреслау, с којом се венчао 1912 год и која је била спремна да с њим пође „на крај света“ све је ваљало тек створити швајцер је био органи- затор, физички радник, градитељ, дрводеља, агро- ном, баштован и, разуме се, хирург, интерниста, пси- хијатар, чак зубар харале су тешке болештине, као елефантијазис, маларија, дизентерија, гнојење кости- ју, а особито она ужасна „болест спавања“; осим тога – глад екваторијална африка сaмa од себе није има- ла ниједног дрвета ни жбуна чији би плодови давали човеку хране све је то, чак и банана, донесено из далеких крајева, особито заслугом португалаца своје црне штићенике швајцер није нимало пре- цењивао доживљавао је од њих штошта што би у човеку с мање љубави и мудрости убило вољу за тако мукотрпним радом он је умео бити и веома строг, али је имао и онај дивни хумор који кјеркегор назива „инкогнитом религиозности“ он је, пре свега, схва- тио да ти урођеници треба да се у његовој болници осећају као код своје куће, па је створио читаво бол- ничко насеље, које је 1927 преселио 3 километра узводно, где је било више места нобелова награда за мир највише му је помогла да, одвојено парчетом прашуме, створи и насеље за губавце урођеници су душом оболеле трпали као у неке бункере у прашуми добацујући им само најнужнију храну швајцер је увиђао да ће се такви несрећници најуспешније лечи- ти ако буду у вези с нормалним светом данас тај крај припада републици габон преко пута реке стоји модерна болница, којом управља (бар је још 1964 управљао) аустријанац др вајсберг његову собу краси портрет швајцеров, а неком је новинару рекао: „да не морам по владиној заповести бити модеран, радио бих као др швајцер“ алзас, негда западни руб „светог римског царства немачког народа“, био је од луја xiv до 1871 део фран- цуске, а од тада до 1918 припадао је немачкој ма шта радиле државе, не може се, хвала богу, спречити да се на граници двеју културних земаља, које пловна река више спаја него што их раздваја, развијају трајне човечанске у културне везе али кад је букнуо први светски рат, француске колонијалне власти пронађоше да су швај- цер и његова жена „непријатељи» забранише им бол- нички рад, осудише их да живе у кућици без општења ма с киме, под стражом колонијалних војника најзад, дође наређење да се они пребаце у један логор у фран- цуској дознавши за то, управник најближе католичке мисије дође, достојанственим покретом руке отклони црног стражара и захвали протестантском пару на свем добром које је учинио тамошњем народу (albert schweitzer 1875–1965) 52 l2/2009 логор у француској налазио се у прекрасном крају, али му се просторије ни за циче зиме нису загревале, те швајцер, после дугог боравка у тропској врућини, тешко оболи но, општећи с толиким интернирцима најразличитијих занимања, научио је много шта што му је у каснијем раду користило после рата је неко време био у страсбуру на месту вршиоца дужности пароха цркве св николе; од дво- јице непосредних претходника једног су уклонили немци јер је сувише критиковао, а другога су фран- цуске власти прогнале јер није испољавао довољно оданости француској швајцер је ту био само помоћ- ник, а уз то се прихватио асистентуре у једној страс- буршкој болници често би, с тешким руксаком на леђима, прелазио рајну да носи хране изгладнелима једном се – од изнурености – онесвестио на улици у африку се могао вратити тек 1924 да почне све изнова, и то без хелене, која је била слаба здравља, а и дужна да њихово јединче, кћер рену, подиже у европској клими и култури швајцер је више пута долазио у европу, где је држао предавања и давао концерте на оргуљама, у корист ламбарене најра- дије је боравио у свом драгом завичају, некадањој парохији свог оца, али је имао мало време- на за то хелена га је пратила на путовањима по евро- пи, а једном и у америку умрла је у цириху – 8 годи- на пре њега дуго су швајцера тиштили дугови према париској евангеличкој мисији и према личним пријатељима кад је постао један од најпоштованијих људи на све- ту, помоћ је притицала обилно и са много страна, али само приватна: друкчије он није хтео у девет европ- ских држава и у три ваневропске никла су – из при- ватне иницијативе – удружења за помагање ламбаре- не, а свуда по свету су настајале сродне установе међу књижевним делима швајцеровим ваља још истаћи извештаје о ламбарени „између воде и пра- шуме“, „афричке приче“, аутобиографске ствари, „хришћанство и светске религије“, „схватања индиј- ских мислилаца о свету“, а особито велико дело о „философији културе“ осим тога, био је ванредан познавалац гетеа, па је у четири маха држао предава- ња о њему, једно чак у сад-у читајући шта је гово- рио, на пример, у франкфурту о стотој годишњици гетеове смрти, 1932, човек би помислио да му је про- учавање гетеовог живота и рада било главно занима- ње њега је од младости за гетеа везала заједничка дубока човечност и истинитост, оно „страхопошто- вање“ према основној тајни живота, онај — како је рекао шилер — „поглед који тако тихо и чисто почи- ва на стварима“ швајцерова радна снага је – у његовом многостра- ном стваралаштву – била готово непојмљива, а тре- бало јој је, зачудо, мало „горива“ у облику сна и хране (био је вегетаријанац) он не таји да пати од премо- рености, али се та не примећује ни на количини ни на каквоћи његовог рада пре другог светског рата прохтеде се хитлеровом режиму да се окити чистом славом швајцеровом, те га гебелс „с немачким поздравом“ позове да у немачкој држи предавања и даје концерте швајцер то одби, и то „с централноафричким поздравом“! у осло је дошао 1954 да захвали на нобеловој награди за мир то је било сасвим стихијско славље за три дана мали норвешки народ скупи још два пута већу своту за ламбарену швајцер је 1957 и 1958 на радију говорио против нуклеарног наоружа- вања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања а од тада поче хајка на њега тако подла и под- мукла да многи пристојни, а плитки људи нису могли схватити да је могуће све то измислити, па су штошта и поверовали тако је то увек с вештим клеветањем на свој деведесети рођендан, 14 јануара 1965, швајцер преда управу болнице наследнику којег је сам изабрао – младом швајцарцу др валтеру мунцу али је остао тамо и исте године умро (4 септембра) до краја је био веран свом хармонијуму и клавиру сам је, колико је могуће, оправљао кварове које је нано- сила немилосрдна тропска клима увече би који пут засвирао неко од присутних каже да се човек, затво- ривши очи једва, могао отети илузији да то свира млад човек била му је туђа аскеза која одваја од пуноће живота, а сав му је живот био пун аскезе у смислу „вежбања“ за подвиге истинитости и љубави он је био приступачан невиним радостима иако је – као мало ко – схватао и проживљавао да је живот „видело у тами» читавим је бићем својим сазнавао и сваком приликом исповедао да у то видело, у то „осмислено сред бесми- сленог“ води само духовна религиозна етика, која се осећа повезана са свим живим у васељени l др фил м с богдановић швајцер је 1957 и 1958 на радију гово- рио против нуклеар- ног наоружавања с пуном храброшћу свога чистог срца и с пуном снагом свог богатог ума и знања православни мисионар l 53 мисионарско писмо са малте свештеник александар жерајић мисионарска писма други део малта, медитеранска микродржава, релативно je брзо напредовала, и од некадашње британске колоније (самосталност проглашена 1964 лета господ- њег), постала развијеном европском земљом, а од 2004 и чланицом еу на острву је саграђена огромна модерна болница, а здравствено осигурање је бесплат- но за држављане малте и неке странце у њој је запо- слен већи број наших лекара – хирурга, анестезиолога, педијатара на изградњи је, исто тако, радило много наших радника и инжењера, од којих је један већи део напустио малту по завршетку радова по неким про- ценама, на малти је у време изградње болнице и неких других објеката (нпр хотела) живело око пет до шест хиљада срба малтешки универзитет је један од најстаријих у европи основали су га језуити још 1592, али је неко- лико пута – у бурној историји ове мале земље – скоро падао у заборав у саставу универзитета су факултети скоро свих најтраженијих смерова данас (педагогија, медицина, економија, право, европске студије), са завидним бројем страних студената, па и оних изван еу, иако школарина није баш мала, али ни тако висока у поређењу са другим европским универзитетима, поготово ако се има на уму да у туризму, угоститељ- ству или на грађевини студенти могу и релативно добро да зараде парохија светог апостола павла није прва право- славна парохија на острву још почетком двадесетог века је овде основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија, за потребе бројне грчке мањине на острву, али је временом скоро сасвим нестала што због постепене асимилације грка у већин- ско римокатоличко друштво, што због њиховог изу- мирања поседује и властиту омалену богомољу у 54 l2/2009 парохија светог апостола павла није прва православна парохија на острву још почетком двадесетог века овде је основана и грчка православна парохија светог великомученика георгија православни мисионар l 55 валети, која је баш ових дана поново отворила своја врата за вернике, махом бизнисмене и запослене у грч- кој амбасади на малти пре отприлике осам година и руска православна црква је започела са оснивањем своје парохије, исто тако посвећене апостолу народа (на жалост, нико од оснивача наше парохије није при- метио ову чињеницу), а која се нашла у ћороскаку због њихове жеље да граде свој властити храм, што је веома тежак и компликован задатак у једној оваквој среди- ни ипак, стиче се утисак да немају намеру да одустану јер на малту неколико пута годишње долази руски свештеник из туниса и опслужује ову парохију – још увек у оснивању до тада, наша богослужења посећује и известан број руса, а донедавно и неколицина грка иницијатива за оснивање наше парохије је у најве- ћој мери потекла од господина виктора јорданова, приватног предузетника из лондона, који је на малту често долазио у приватне и пословне посете, а после првих контаката са припадницима наше, у то време веома бројне заједнице (нпр са господином виктором миљковићем, власником тадашњег српског ресторана конак), одлучио да преосвештеног епископа бри- танско-скандинавског доситеја обавести о целој ситу- ацији и замоли га за помоћ господин јорданов се данас радо сећа далеких деведесетих, када је безуспе- шно трагао за србима на малти, и сасвим друге слике коју је затекао када је поново допутовао 1996/1997 и овде затекао неколико хиљада срба потребно је напо- менути да је први већи талас српске емиграције на малту стигао између 1992 и 1995, а власти су према њима биле доста широкогруде, па нису правиле вели- ку разлику у томе ко је одакле, тако да је, што се тога тиче, српска емиграција на малти данас веома шаре- нолика има ту како београђана, тако људи из репу- блике српске, али и тзв „јужне пруге“ на самом почетку се појавио проблем јурисдикције, па су се помињала имена епископа западноевропског луке, митрополита загребачко-љубљанског и итали- јанског јована, митрополита амфилохија, који је 1999 год предао копију иконе филермоске овдашњем архи- епископу, а чији је оригинал (поред руке светог јована крститеља), преко малте и стигао до цетиња свети архијерејски сабор одржан 2002 год је одлучио да ова парохија припадне скандинавско-британској епархији узевши у обзир историјске, језичке, али и авионске везе ове земље (чланица комонвелта) са великом британијом оснивачка скупштина је одржа- на у новембру 2005 уз присуство преосвештеног епи- скопа доситеја, а изабран је и први црквени одбор и за председника је именован господин владимир фили- повић, предузетник црквене власти малте су изашле у сусрет овој иницијативи и доделиле најстарију гра- ђевину у валети (our lady of victories church), цркви- цу саграђену у шеснаестом веку, по окончању велике опсаде малте, на кориштење нашој бројној заједници, али су на литургије тада долазили и припадници број- не афричке емиграције, махом из етиопије и еритре- је о количини позитивне енергије и одушевљења људи у то време говоре и дневници кола српских сестара (названог косовка девојка) из тог времена; ксс је, између осталог, основало и културно-умет- ничко друштво освит (очување српске вере и тра- диције) на недељним литургијама је тада у просеку било и до 250–300 верујућих, а служили су већином свештеници из енглеске (протојереј-ставрофор милун костић са протођаконом ђорђем чекеревцом, протојереј-ставрофор жарко недић, протојереј-ста- врофор слободан радојчић и други), али и из шведске (протосинђел тимотеј косановић, јеромонах нектари- је самарџић), матице (протојереј-ставрофор љуба петровић и други), протојереј горан спаић из дубров 56 l2/2009 ника, а за првог администра- тора је постављен протојереј радмило ж стокић из копен- хагена (сада дерби, енглеска) литургије су углавном одржа- ване једном месечно, а благо- словом епископа доситеја 10 фебруар – малтешки нацио- нални празник, у част бродо- лома светог апостола павла на малти, прослављан је и на нашој парохији већ 2006 год на коришће- ње је добијена катедрала све- тог николе, тако да људи више нису морали да стоје напољу за време литургије јер је прва црквица била премалена да их све прими међутим, онај почетни замах почиње да јењава, људи из управе се због приватних обавеза повлаче, а неки и напуштају малту (па и сам председник одбо- ра) фолклор и коло српских сестара се такође осипа- ју, а данас практично и не постоје, па организација прослава и свега осталог углавном пада на плећа само неколико од почетка оданих људи, којима је исто тако понестало снаге, времена, а некима, на жалост, и здравља на несрећу, догодило се да је пре- мали број људи прихватио превелике обавезе и, јед- ноставно, у том жару изгорео, а нису им се на време нашли наследници данас смо, чини ми се, тамо где смо били на почетку на пример, свештеник не може да рачуна на помоћ појаца јер их више нема, па је само захваљујући попадијиним одговарањима (а која се и сама налази на великим мукама јер мора да исто- времено једним оком прати литургију, а другим малог двогодишњака, који је, богу хвала, веома живахно дете, па и у цркви) уопште могуће одржати недељни ритам богослужења нека нам милостиви бог и сви ближњи опросте ако звучимо растрзано или конфузно јер то и – јесмо данас, када је број срба на малти, а самим тим (и не само тим) и оних који редовно похађају литургију, мањи за пет пута, заиста имамо за чим да жалимо, али не можемо и не смемо пред нама су велики иза- зови, чини ми се много више организационо-адми- нистративног, него верског карактера једна од глав- них задатака нам је остваривање што ближег контак- та са нашом амбасадом у риму и борба за интересе овдашње (још увек поприлично бројне) српске дија- споре, а све у циљу стварања повољне климе за отва- рање нашег конзулата или барем одржавања редов- них конзуларних дана на малти веома похвалном иницијативом неколико младих људи и уз подршку оних који овде живе већ петнаестак година, а у скла- ду са нашим могућностима, радимо на што бољем самоорганизовању и артикулисању онога што нам је од матице потребно, али и онога што, евентуално, можемо да јој понудимо уз божију помоћ, ускоро нас очекују велики подвизи: оснивање новог црквеног одбора, неке врсте удружења или клуба срба на мал- ти, огранка удружења српских студената у иностран- ству, покретање интернет-презентације и друго хвала богу, ово је заједница углавном млађих људи, који јесу пуно заузети радним обавезама, али се, исто тако, не боје изазова наравно да нам је свака помоћ добродошла, а сви они који се баве, или су се некада бавили мисионарским и организационим радом, то веома добро знају јавите нам се са идејама, питањи- ма или сугестијама, али и молбама – зашто да не помоћ нам је потребна, али исто тако се трудимо да и сами помажемо – колико је у нашој моћи сигурно нам је најнеопходније да нас не заборавите у својим молитвама – биле оне владичанске, свештеничке или лаичке l православни мисионар l 57 синиша димитријевић рубрика: представљамо вам парохијска заједницахрама светогапостола томе на велике празнике људи воле да иду у велике храмове“ – говорио је пре неколико година о васкрсу покојни отац момчило – „а ово је мала црква, али са највећом парохијом“ показујући, при- том, окружење храма св апостола томе – мноштво надгробних споменика новог бежанијског гробља пролазили су тада поред нас многи наши суграђа- ни одлазећи на гробове најмилијих и одмахивали главама у чуду што виде народ у цркви на гробљу, и то на васкрс отац их дозива да приђу на послужење уприличено након васкршње литургије и поделе са 58 l2/2009 нама радост највећег празника не би ли увидели нераскидиву везу између гроба и вечнога живота то су били почеци нашег литургијског живота у тада недовршеној цркви, подигнутој добротом једне благочестиве породице, првобитно с намером да буде капела за потребе гробља уз оца момчила и помоћника сашу, неколицина нас је цупкала од зиме за певницом, али врелих срца што црква почиње да живи а колико је само свештеника овде служило док нисмо добили старешину – сви из новобеоградске и земунске парохије – и отац влада и отац драган, који поставише темеље овој цркви, и отац петар, који је поставио кров и био први старешина и сада црква излива белину кроз четинаре након одласка оца петра у пензију наслеђује га отац александар из храма св василија острошког на бежанијској коси тада смо добили и „парохијски дом“ – леп, нови контејнер са чајном кухињом и кли- ма-уређајем ето радосног разлога више за окупљање оштрим зимским данима, али и заклона од неумољи- вог летњег сунца однедавно, отац драгослав топо- лац преузима духовно кормило храма и наставља стазама изградње цркве и уређења њене околине следе радови на живопису употпунили су наша молитвена сабрања овде и многи епископи, а његова светост је прису- тан верни народ сваке године на празник хра- ма – св апостола тому – удостојио архијереј- ске литургије кажу – лепо им је ту да служе, некако топло, домаћински уз милопој две пев- нице – мушке и женске и тако, богу хвала, узраста у христу наша мала заједница, окружена радосном тишином ишчекивања поновнога виђења на небу с нашим најмилијима и надахнута несвакидашњим беседама оца драгослава дођите и видите (јн, 1, 46) l православни мисионар l 59 драган јовичић православље на интернету извор је чланак дневног америчког листа вашингтон пост, док је превод и сажетак преузет са мејлинг-листе сајта светосавље прича гласи отприлике овако: човек је седео на станици метроа у вашингтону и почео да свира виолину било је хладно децембарско јутро свирао је шест бахових комада читавих 45 минута за то време, с обзиром на то да је био радни дан, станицом је прошло барем хиљаду људи журећи на посао три минута касније, средовечни господин је приметио музичара који свира успорио је, застао на неколико секунди, а онда журно наставио минут пот- ом, виолиниста је при- мио први долар: жена му је – без застајања – бацила новац у кутију још неколико минута свирања; а у близини музичара стајао је на зид наслоњен човек и слушао изненада, као из сна пробуђен, погледао је на сат и пожурио, вероватно каснећи највише пажње музи- чару је поклонио трогодишњи дечак упркос мајчином пожуривању, дете је застало нетремице гледајући ка виолинисти тек пошто га је мајка повукла, кренуо је непрестано се осврћући слично се понело још неколико деце, али су их родитељи приморали да наставе даље за 45 минута, колико је свирао, само шесторо људи се зауставило и кратко слушало музику двадесет њих је дало новац – без заустављања музичар је сак- упио читава 32 долара када је престао да свира, тишина која је уследила никога није дотакла – нико није затапшао нити показао икакву другу реакцију нико није знао да је виолиниста био џошуа бел, један од најбољих музичара света свирао је једно од најинтригантнијих дела икада написаних на виолини вредној 3,5 милиона долара два дана пре свирања у метр- оу распродате су све карте за концерт у бостонском позоришту – цена карте је била 100 долара ово је стварна прича џошуа бел је инкогнито свирао у оквиру експер- имента у организацији листа вашингтон пост који се односио на перце- пцију, укус и приоритете савременог човека циљ експеримента је био одговор на питање на јавном месту, у неа- декватно време: – да ли примећујемо лепоту, – да ли застајемо да бисмо у њој уживали, – да ли – у неочекиваном окружењу – препознаје- мо таленат један од могућих закључака овог искуства могао би бити: ако немамо минут да застанемо и послушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икада написану музику, колико, онда, других ствари тако пропуштамо? l једна занимљива прича са интернета 60 l2/2009 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао смисао није ни човекова креација ни измишљотина он не подразумева неку „магичну формулу“ коју би човеку, када је једном пронађе, могао у истом облику да користи као универзални кључ за све животне изазове, а посебно не нешто што би други могао да пронађе уместо њега франкл и сам каже да је психотерапеут у стању да човеку укаже на безусловно постојање смисла, али не и да му каже у чему је његов смисао; смисао је динамична, променљива категорија зато што је такав и живот али оно што остаје стално јесу следеће чињенице: 1) смисао је безуслован, он увек постоји, 2) једино је човек у стању да га проналази и 3) чак иако човекови проблеми нису непо- средно везани за питање смисла, проналажење смисла биће од помоћи задржимо се на последњем закључку један од примера које франкл наводи довољно говори: његов колега је, после смрти супруге, био у готово безиз- лазном стању на франклово питање о стању у коме се налази, одговорио је да живот без ње нема никаквог сми- сла; то осећање никаква рационализација, никакве „пози- тивне мисли“ и слично не би могле да отклоне франкл га је подстакао да опише бол који осећа и питао га је како би његова супруга поднела такав бол да је она била та која је надживела њега лекар – удовац одговорио је да би се она од тог бола тешко опоравила франкл му је тада рекао да његов живот и те како има смисла – захваљујући томе што је преживео, он је своју супругу поштедео најтежег бола, бола због губитке вољене особе тиме се ништа у животу тог лекара, ако посматрамо сувочињенички, није променило али променио се његов начин разумевања, његов став према ономе што се догодило – трагедија је добила смисао, одговор на вечно „зашто“, а тиме и димен- зију људског остварења, које је могуће, као што видимо, чак и као трпљење (а понекад и највише као трпљење) оваквим растумачењем човека као „бића смисла“ франкл нашем савременику помаже да разуме и примере хри- шћанске жртвености, којима историја обилује, уместо да их квази-научно отпише као фанатизам или заслепље- ност, као поремећај уместо остварења доказујући непри- косновено присуство смисла ван човека самог и једин- ственољудску могућност и потребу да га проналази, франкл се научним аргументима супротставља савреме- ним тежњама да се човек сматра „тек компјутером или ’голим мајмуном’“ не подсећа ли нас ово франклово пои- мање човека на „узрастање од образа ка подобију (бож- јем)“, којим свети григорије ниски објашњава човеков призив на узрастање ка богу, што уједно представља и остварење и надилажење људске природе? домашај одлуке као што нам горњи примери говоре, помоћ човеку (или помоћ човека самоме себи!) која се зауставља само на реакцији, на покушају деловања само на узрочнике (као што је данас скоро редован случај – било да је реч о преписивању лекова било да је реч о психотерапији), јесте помоћ стаје на пола пута често се, међутим, сматра да након те почетне реакције човеку остаје само да донесе одлуку да такво стање учини трајним и проблем је конач- но – решен томе у прилог не говори из искуства позната нам чињеница да не можемо, на пример, одлучити да не будемо тужни, одлучити да не осећамо бол, одлучити да се осећамо срећно и задовољно, одлучити да се нечему надамо, одлучити да верујемо! „покушај да се приступа на такав начин открива један потпуно манипулативни приступ људским феноменима као што су вера, нада, љубав и воља () емоције, као решење које нам се налази при руци, не могу се хотимице увлачити у игру то није нигде тако видљиво као у вези са срећом: срећа једностав- но мора доћи и за њом се не може трчати“ – говори франкл он, надаље, износи искуство једног студента који се придружио групној терапији ево његових речи: „људи су тражили од мене да им будем пријатељ осећао сам да нисам искрен док сам их грлио и говорио како их волим, али сам то свеједно чинио присиљавао сам се да будем осећајан, али није помагало: што сам се више тру- дио, то је било теже“ сетимо се сада примера са почетка овога текста и одговоримо поново, свако понаособ, може ли ма какво остварење да буде искључиво последица хте- ња, па чак и бесомучног рада који би ка томе био усмерен обратимо се искуставима сопственог живота и живота наслеђе виктора франкла (четврти део) православни мисионар l 61 александар загорац пастирска психологија исцељујући смисао људи око себе видећемо да је франклов и наш одговор у скла- ду са тим, стварним примерима, а у супротности са „искустви- ма“ из виртуелног света медија и масовне културе, на којима се све више темељи „стварност“ савременог човека потребно је, дакле, да се свесно усмеримо ка разлозима и проналажењу њиховог смисла то нас доводи и до питања колико смо заиста свесни своје свести; колико је познајемо свест и „свест“ једну од основа пандетерминистичког гледишта најједно- ставније можемо приказати на примеру поистовећивања људ- ске свести (о кривици) са условним рефлексом, на пример, пса тврди се да је у бити реч о истој појави: пас који запрља под подвиће реп и „осећаће кривицу“ због тога што је учинио нешто што не сме одакле псу таква „свест“?1 отуда што је раније за исту ствар био кажњаван, те је сада „свестан“ да казна предстоји и зато се тако понаша; са друге стране, према том мишљењу, човек као „интелигентна животиња“ такође има свест о казни која следи након нечег недопуштеног, те би разлика, дакле, једино била у томе што човек може далекосе- жније да наслути казну, па је отуда његова свест о кривици само сложенија од псеће иако, у основи, иста али, уочава франкл, „понашање пса који се подвукао под кревет не доказује свест, већ нешто што бих радије назвао: слутња тескобе – очекивање заслужене казне испуњено страхом“ „то може лако бити последица процеса условљавања“ – дресирања по систему казне и награде „међутим, то ипак нема никакве везе са свешћу све док у човеку постоји страх од казне или пак нада у награду, односно жеља да се задовољи суперего, свест још није рекла своје“ да видимо одговара ли његова теза животном искуству? осећа ли човек кривицу и када зна да не предстоји никаква казна? ако се сетимо мноштва таквих примера где је грижа саве- сти понекад и пресудила човеку, видећемо да се осећање кривице не може просто објаснити системом казна – награда: човеку није својствена дресура l 1 франкл говори о човековој свести уопште (самосвести), као једин- ствено-људском феномену; зато је реч свест стављана под наводнике када се не односи на човека наслеђе виктора франкла (четврти део) 62 l2/2009 на дан часних верига св апостола петра био је 29 јануар 1945 л г, када се празнују часне вериге св ап петра иако је дошло ослобођење од немачке окупације, прилике у земљи су још биле тешке; непријатељ је опустошио земљу и оскудица се осећала у свему те године сам се налазио у једном селу близу хомољских планина као вршилац дужно- сти пароха јер је мој претходник погинуо тамо сам се био склонио са породицом после бомбардовања бео- града о васкрсу 1944, када ми је стан био разрушен, а ја са породицом остао без крова над главом и у веома тешким материјалним приликама добротом еписко- па, понуђено ми је да се склоним и на овој парохији сачекам крај рата ту сам могао мало да одахнем има- јући кров над главом и хлеба за породицу осим овог села, у коме су били црква и парохијски стан, опслуживао сам још једно село удаљено око 3 километра, а чији је свештеник такође страдао за време окупације на часне вериге око 9 часова пре подне упутио сам се у то село да осветим славске водице код куће је остала моја жена, којој сам рекао да ћу се – ако бог да – вратити најдаље до 3 часа пo подне зима је те годи- не рано почела, али снега још није било око поднева, када сам половину домова обишао, изненада је почео да пада снег, али не тако велики међутим, око 3 часа поподне, када сам завршио свечарске водице и наме- равао да кренем кући, почело је све јаче да веје, и домаћин код кога сам осветио последњу водицу ме је усрдно задржавао да код њега останем на преноћи- шту снег је све јаче и гушће падао, а већ се спуштала ноћ нисам га послушао објаснио сам му да је код куће моја жена сама и да ће се, ако се на време не вра- тим, много бринути кренуо сам кући пут је био завејан снегом, који је све јаче и јаче сипао, и није могло видети ништа пре- ма чему бих се управљао ишао сам, тако, насумице по мраку читајући у себи 91 псалам: „који живи у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива гово- ри господу: ти си уточиште моје и бранич мој, бог мој, у којега се уздам!» прошло је доста времена, али ни на какву кућу још нисам наишао иако сам при поласку од свог села био удаљен само 3 километра изненада осетих да губим тле под ногама и да про- падам у неку воду, која ми је већ допирала до колена у селу су, већином, живели баштовани и ради навод- њавања су – у размацима – по читавом пољу копали велике узалуд сам покушавао да се извучем тонуо сам све дубље снег као да је све јаче и јаче падао малаксао и промрзао, осетих неку чудну топлоту и жељу да заспим мислио сам на своју жену, на нашу децу и, прикупивши сву снагу, опет покушах да се извучем, али узалуд тада сам се топлом молитвом обратио св апосто- лу петру да ми помогне да се ослободим ове невоље, као што је анђео господњи помогао њему ослободив- ши га верига у тамници (дела ап, 12, 7) одједном, руком напипах неки чврст предмет, корен или комад дрвета, који грчевито ухватих последњим снагама успео сам да се извучем био сам скроз мокар; мантија на мени залеђена једно време ништа пред собом нисам видео био сам у недоумици којим правцем да идем страхујући од других јама, којих је морало бити у околини изнена- да као да негде у даљини чух лавеж паса, па се упутих на ту страну ишао сам доста дуго очекујући да ћу у том правцу угледати светлост из неке куће – како бих могао да се оријентишем – али светлости није било ни од куда лавеж се зачује, па га нестане идем и у себи читам стихове псалама и топло се молим св апостолу петру и св николи, нашој породичној сла- ви, да ми помогну у невољи у коју сам запао, да ме врате моме дому и мојима, којима сам још био потре- бан нисам осећао страх за време тог лутања по пустом пољу иако сам знао да у ово доба са планине у села често силазе вуци и наносе штете сељацима пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања православни мисионар l 63 код себе нисам имао ни џепну лампу, чак ни шибице; такође нисам знао ни које би доба ноћи могло бити најзад, опет се зачу лавеж паса, али сад већ ближе и све ближе угледах, затим, и неку слабачку светлост саплићући се, упутио сам се тамо и, на своју велику радост, спазих једну кућицу, а за њом и низ других моје село! одатле до парохијског стана било је још око 2 километра захваљујући господу на његовој помоћи, ишао сам – кроз снегом завејано село – ка својој кући била је скоро поноћ када сам сретно тамо стигао своју жену сам затекао сву уплакану и престрављену, саму у кући коју је снег био завејао до прозора виде- ћи да ме толико дуго нема, помишљала је на најгоре испричао сам јој шта ми се на путу десило обоје смо захвалили господу и св апостолу петру и св нико- ли на великој милости тај дан часних верига св апостола петра остаће заувек у мом сећању као дан мог чудесног спасења од изненадне, страшне смрти „цареву тајну треба чувати, а дела божја обелода- нити» – каже се у старом завету l о борис селивановски пправославни мисионар бр1/1967, бр1/1967, стр 44–45 сећања 64 l2/2009 свештеник вукашин милићевић из потпуно другачијег угла камено доба пре нешто више од годину дана изашао је први број мисионара у новом руху и са новом наменом у њему је и мој текст чија је основна тема управо слобода само да се зна јер сад имам проблем – шта рећи што већ није речено има један чувени теолошко-фи- лософски парадокс који је прилич- но илустративан када је наша тема у питању – такозвани „парадокс камена“: може ли бог да створи камен који сам не може да подигне постоје два типа одговора: 1 може; 2 питање је апсурдно, па се на њега не може дати неапсурдни одговор бог, наиме, може учинити све оно што је могуће, али не и оно што је по себи немогуће, као да, примера ради, направи троугао чији збир унутрашњих углова не би био 180° више ми се свиђа први одговор али, заиста, ако говоримо са пози- ција хришћанске вере, питање и јесте апсурдно хришћани, наиме, верују у беспочетног, бескрајног, свемоћног бога који је постао створени, смртни и немоћни човек хришћани верују у бога који је, упркос томе што је вечнопостојећи и бесмртан, умро људском смрћу зашто? зато што је заиста створио камен који не може да подигне ама, зашто! зато што хоће и зато што му се може ово зато што хоће је одговор на питање о божијој свемоћи које нам поставља парадокс камена и управо то што хоће уводи нас у сферу којом се бави овај број мисионара божија свемоћ је његова слобода али његова свемоћ се најочигледније показала и показује, како хришћани верују, у његовој немоћи: у његовом постајању немоћ- ним то да се „сила божија у немоћи показује савршена“ (2 кор 12, 9) изгледа да се односи и на самога бога јер бог може да постане немоћан зато што је слободан чак и од своје свемоћи домострој спасења се, тако, може разумети или чита- ти као повест о божијој немоћи јер – већ у самом почетку – то што бог ствара сопствену слику и прилику (икону и подобије), то што бог – зато што хоће – ствара слободно биће, чија слобода нема границе, значи да ствара камен који сам – зато што неће, не може да подигне и, шта му остаје? остаје му да некако учини да сам камен уста- не, а то је, сложићете се, још тежи задатак од подизања међутим, учинио је сам је постао мртви камен упркос томе што је живи бог и камен је једном за свагда подигнут из сопственог мртви- ла али – зашто? зато што му је, може бити, стало до камена који не може да подигне зашто? зато што срце има раз- логе које ум не познаје можда звучи патетично, али тако ствари овога, а нарочито онога света стоје слобода или свемоћ су ствари срца или љубави нема ништа немоћније и неслободније од једног великог, дебелог и усамљеног ја па, зашто да, онда, бог, који је ми, не направи још много малих ја и покаже им лепоту онога ми стварно, зашто да не, чак и ако то подразумева „егову смрт! сада већ не звучи патетично дакле: „приступајући њему, камену живом, од људи одбаченом, али од бога изабраном, дра- гоценом, и ви сами, као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне богу, кроз исуса христа јер стоји у писму: ево пола- жем у сиону камен крајеугаони, изабрани, дра- гоцени; и ко у њега верује неће се постидети“ (1 пет 2, 4–6) још нисте разумели?
Свеска: 306 | Хришћанско поимање слободе
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама који се спасавамо сила Божија“ (1 Кор 1, 18) Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Епископ бачки Иринеј на св Литургији фото: архива Информативне службе Епархије бачке Фотографија на трећој страни корице: Певница православног храма Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Март / Април 2009 стране Фотографија на полеђини корице: На српском војничком гробљу у Солуну Фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Хришћански доживљај слободе 3 Старечник Љубав је језик којим сви људи говоре 4 Реч пастира Врема страдања и радост Васкрсења 6 Живот у Христу Свет око нас 8 Светотајински живот Цркве О светој тајни Крштења 11 Рано хришћанство Озбиљни почеци развоја хришћанске теологије13 О мислима великана Сила у немоћи 15 Интервју Православна породица McDonald 17 Тема броја Једна Слобода и безбројне слободе 23 „I now walk into the wild“ 25 Историјске слободе и Слобода у Христу 27 Цртице о слободи 29 Слободан иза решетака 33 Отац или Господар 34 Нема слободе у бројевима и димензијама37 Слобода као ДА 39 Има ли у Цркви слободе? 40 Злоупотреба слободе у виртуелном свету 43 Мисија међу младима Црква и млади 44 Хришћански брак Хришћански брак и периоди уздржања 47 Сећања Aлберт Швајцер 50 Мисионарска писма Мисионарско писмо са Малте 53 Представљамо Вам Парохијска заједницахрама Светог Апостола Томе 57 Православље на интернету Једна занимљива прича са интернета 59 Пастирска психологија Исцељујући смисао 60 Сећања На дан Часних верига Св апостола Петра 62 Из потпуно другачијег угла Камено доба 64 misionar Хришћански доживљај слободе Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ жички Хрисостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), јерођакон Клеопа (Стефановић), ђакон Јован Бабић, вероучитељ Илија Јокић, дипл инг Александар Савић, дипл соц Татјана Радић, дипл фил Милана Вучићевић Излази двомесечно Годишња претплата
Одреднице:
5
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
...о лепоти христа, или о лепоти православног христа, како би рекаоДОСТОЈЕВСКИ
📌
такође имамо и интернет презентацију, што је некима
од велике помоћи, али проблем са сајтом и писаном
речју јесте што је прилично безлична
...о лепоти христа, или о лепоти православног христа, како би рекао
МЕТА инфо: Р:22685 К:171572 Д:95
| Свеска 307 |
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... и са књижаром или местом где се може попити кафа и где се може поразговарати је такође добра ствар ово оставља простор да неко сврати или да „ушета” право на свету тајну много ствари може да се направи у православљу се не ради о принуди, већ о призиву, ту је реч о лепоти христа, или о лепоти православног христа, како би рекао достојевски такође имамо и интернет презентацију, што је некима од велике помоћи, али проблем са сајтом и писаном речју јесте што је прилично безлична тако да бисмо то требали да користимо само као помоћ у повезивању две особе zоче павле, које службе нудите својим парохијани- ма? - главна служба која се обавља у нашој цркви јесте божанствена литургија која је сваке недеље ујутро литургију можемо упоредити са предивним дијаман- том који је потребно ставити у одређену средину уко- лико имате дијамант који се котрља по земљи то је добро, али претпоставите да га имате у предивној кутији са накитом око њега и још да је на огрлици, е то вам је литургија, најважнија служба од свих света литургија је веома сажета директно излази из два дела, а то је свето писмо и свете тајне, али нам и дру- ге службе у цркви нуде много знања и духовног вежбања и дубине веома су дубокоумне стојите сат или више са свећом испред икона слушајући како хор пева на вашем језику те тако, хвала богу, можете све да разумете што се пева у току великог поста или канона св андреја критског, у коме слушате шта је то покаја- ње, шта је туга итд све ово се не може објаснити уз помоћ речи, већ је неопходно бити на службама све- штеник је само човек који стоји пред часном трпезом у име осталих и који се моли за све али свако понао- соб ко присуствује служби доприноси на посебан начин сваки православни хришћанин је апостол сваки православни хришћанин је послат за оног који није верујући не зато што су ти који нису верујући инфериорни, већ зато што свако од нас има оног ко не верује у свом сопственом срцу свако од нас је укљу- чен у духовну борбу и подвиг зато не говоримо да смо бољи од тих других, већ да имамо дар за којим они чезну да приме у овом контексту свештеник је духов- ни отац то не значи да је он старац који је обдарен прозорљивошћу као даром добијеним помоћу дугого- дишњег монашког и аскетског живота свештеник је отац као старатељ у сваком погледу, даје савете, прима исповести чак иако одеш код свештеника који није много образован, чак иако није духован колико би требало да буде, господ ће те благословити кроз њега, чак и кроз мене грешног православни мисионар l 23 zкаква је будућност ваше мисионарске цркве у кервилу? - то је у божијим рукама наравно, као православни, ми верујемо у синергију што значи да уколико је нешто у божијим рукама толико је и у нашим веома важна чињеница је та да управо сада имамо дивну капелу у којој служимо, која се налази у кући нашег чтеца марка и његове жене деборе скот а то нам је омогућило да имамо аутентични литургијски живот, пост, молитве, исповести, духовна вођства међутим, служби у кућној цркви може да присуствује само неко- лико људи, тако да је наредни корак градња видљиве, јавне зграде која ће имати православни крст и знак и која ће нам помоћи да дођемо до обичног човека наш господ је говорио „да ће деца ући у царство небеско“ један од проблема преобраћеника јесте и тај што мно- го размишљају а неопходно је да се од главе спустимо ка нашем срцу, да се преместимо од нашег личног искуства ка нечему много лепшем и чудноватијем задатак хришћана јесте да уђу у срце, а то значи да уко- лико будемо имали праву цркву то ће нам свима омо- гућити да уђемо на следећи ниво наше мисије, која ће бити двострука са једне стране, биће доступнија они- ма који нису много упознати са православљем, а са друге стране нама који смо у цркви помоћи ће да сагледамо наш црквени живот који је у развоју сада прелазимо у нешто што је јавно, излазимо из себе, из нашег ега и нашег осећаја за контролу како бисмо могли да сагледамо какве је дивне ствари господ направио у кервилу zна крају, оче павле, шта бисте волели да кажете људима у србији? - ви сте поклон за нас! у србији и бугарској сам био 1977 посетио сам ниш у србији, а софију у бугар- ској, цркву св александра невског било је то моје прво искуство православног места дубоко сам био дирнут и морам да кажем да је ваш дар свету веома велики требало би да сте веома поносни на древно хришћанство, на ваше словенско наслеђе, које је бога- то многим светитељима словенске православне земље! имате мисију према остатку света неопходно је да ово разумете то су несхватљиве ствари у божијем плану; све нације имају своје анђеле све нације имају своје судбине нацију не сагледавамо као политички ентитет, већ мислимо на људе, земљу са друге стране, неопходно је да знате две ствари као прво, нису сви американци плитки и хедонистички оријентисани постоји дубока религиозност у америци то није тра- диционално православна земља, али постоји много православних који посте, који посећују службе у цркви, који воде другачији живот како би били право- славни мислим да је један од великих дарова које америчка нација може да подари остатку света тај што је свако одговоран за себе многим људима у том „новом свету“ потребно је то што ви имате, а што се огледа у вашем културном и религијском наслеђу хва- ла вам ово је само један пример мисионарског труда у америци већина почиње веома сиромашно и многи- ма је потребно много креативности како би направи- ли место сусрета саграђена је још једна мисионарска црква у остину у тексасу, која божанствену литургију служи на великом броду будућност је светла за пра- вославље у америци превод са енглеског: татјана радић напомена: о заједници православних хришћана у тексасу детаљније: wwwhillcountryorthodoxorg срећко гујаничић тема броја 24 l3/2009 алкохолизам и наркоманија нису изуми савреме- ног друштва, али ове две пошасти су у дана- шњем времену израженије него икада разлога за то има доста, а главни су доступност опијата, њихова разноврсност, као и брисање границе између њихо- вих корисника данас, поред стигматизованих гру- па, алкохол и дрогу конзумирају и деца, и жене, и старци и многи други мотиви због чега неко постане подложан овим пороцима такође су разноврсни дечаци обично почињу да пију како би се доказали у друштву и што пре закорачили у свет одраслих алкохол и дрога их чине у неку руку контроверзним у односу на узорне момке и то је карта на коју, свесно или несвесно, играју како би стекли што већу попу- ларност општа перцепција јесте таква да мали и бубуљичави штребери, са двоцифреном диоптријом немају шта да траже поред клинаца – боема, који су већ у петнестој години живота апсолвирали „фило- зофију апсурда“, стекли статус локалне звезде и наметнули један одређени стил понашања који мора да се следи ако се жели бити у тренду алкохол чита- вој причи дају посебан шмек, као и свако забрањено воће и признаје легитимитет њиховом кориснику да је „прави мангуп“ све је то наравно део младости који након пуберте- та треба превазићи и на време схватити да су на суд- бинама разних бунтовника без разлога дебели проду- центи у холивуду одавно зарадили хрпу пара током служења војног рока имао сам прилику да чујем разговор двојице „класића“ који су препричава- ли своје боемске подвиге, сликовито и несвесно илу- струјући баш ту, за мене необјашњиву, потребу за доказивањем „ко је колико попио“ дијалог гласи отпилике овако: „колико си највише попио пива за једно вече“, пита први „гуштер“ другог „триес“ (тридесет – прим аут) одговори други, и упита затим - а ти! „ти си бољи од мене ја сам свега двадесет пива и литру вина“, рече први као да се правда порука је јасна, ко попије више – већи је фрајер још ако ти након омањег потока алкохола не буде ништа (стојиш на једној нози, дубиш на трепавицама, пого- диш кажипрстом врх носа, ходаш по правој линији као руска гимнастичарка по греди) ти си онда и „алфа- мужјак“ други мотив за коришћене алкохола и осталих опи- јата је у потреби да се људи мало опусте или осећају лагодније умор као стање свести данашње генерације су уморне од свега уморни смо од посла, од учења, од сталних очекивања, потребе да оправдамо нечије поверење или да у очима других и даље будемо супермени, уморни смо од неспоразума, непотребних информација, траљаве политике, сум- њиве прошлости, уморни смо од саобраћајне гужве, светске економске кризе, глобалног загревањатакво стање свести зна да буде неподношљиво и код људи се јавља потреба да га превазиђу или замене другим они који се уче молитви у разговору са господом могу у свом бићу да осете олакшање и тишину налик оној коју су осетили и апостоли на генисаретском језеру, после олује али шта је са онима који се не моле? особе склоне медитацији покушаће свакодневне проблеме да превазиђу размишљањем, удубљивањем у књиге, интелектуалним разговорима неко ће се бавити спортом, одлазиће на фудбал, трачање, фитнес и на тај начин покушаће да избаци из себе негативну енергију одлазак на излет може имати благотворно дејство и људи ће током путовања и у самој природи заборавити на свакодневне проблеме и на себе саме они пак који изаберу да се од свакодневног умора и стреса лече алкохолом и таблетама у опасности су да уђу у лавиринт из кога је тешко изаћи, а сама негатив- на енергија ће им се неретко враћати као бумеранг да не би овај текст био пуко моралисање, подсети- ћемо да ни алкохол ни дроге нису лоше сами по себи треба се сетити са чим се причешћујемо, не улазећи превише у богословље због чега је вино – христова мотиви и опијати православни мисионар l 25 срећко гујаничић тема броја крв у медицини се алкохол и дроге користе одувек морфијум се, рецимо, даје тешким болесницима како би издржали неподношљиве болове чувени израз „пијан ко мајка“ потиче од тога што су некада трудни- цама давали ракију да би се безболније породиле једна чашица препеченице је увек добра за циркулацију, казаће стари није, дакле, проблем кад се алкохол и дрога употре- бљавају, већ када се злоупотребљавају наш велики глу- мац петар краљ је једном приликом рекао да је разлика између човека који воли добру капљицу и правог алко- холичара у томе што овом првом алкохол није препрека да успешно обавља свој посао и то може бити савет граница када престајемо са пићем треба да буде исцрта- на нашом способношћу да успешно обавимо своје сва- кодневне дужности, ма какве оне биле досада поред жеље да се докажемо у друштву или да се изборимо са стресом, алкохолу и опија- тима се прибегава и из пуке досаде и то би могао да буде трећи разлог кога ћемо обради- ти у овој анализи људи просто не знају шта ће понекад са сво- јим животом и све им изгледа бесмислено чак и ако имају кров над главом, посао, храну, при- јатеље и сроднике који их воле проблем је у томе што те особе временом постају досадне саме себи оне се плаше да поразговарају мало сами са собом, да се суоче са својим мислима, да покрену детаљну анализу свог живота њих тешко могу да задовоље обичне ствари, јер су већину и про- бали: путовали су, возили брзе аутомобиле, пели се на хималаје, пробали егзотичне кухиње, знају министре и страначке лидере, борили су се за људска права али из тог мноштва ствари, често и таштих, вреба празнина које нису лишени чак ни побожни људи и ето нас опет код алкохола и дроге који могу бити брз одговор на досаду, а уједно и ефикасна средстава за аутодеструкцију мотиви и опијати 26 l3/2009 један мој пријатељ који је после бурне младости упловио у мирну брачну луку и даље не пропушта прилику да након вишедневног одсуства своје супруге замакне у кафану „могли бисмо до града вечерас“, јавља ми се преко телефона „можемо на концерт у коларацу су на програму дела рахмањинова“, провоцирам његово стрпљење свестан да се он пре зажелео карираних столњака „какав бре рахмањинов, слабо ми је то“, одговара мој пријатељ нерасположен за шалу поред ових мотива људи могу бити подложни алко- холу и наследно и тим се бави генетика међутим, и стечене навике утичу у великој мери поједини родитељи својим прешколцима сипају понекад чашу пива уз ручак, као да је реч о цеђеном соку таква деца касније имају неминовно већи праг толеран- ције за пороке од својих вршњака у психологији је познат и феномен да девојке којима је отац био алкохоличар, као по дефиницији за свог брачног друга такође бирају сличне типове да ли је ту у питању идентификовање са рођеном мајком и потре- ба да се преживи изнова једна слична судбина, или је просто реч о навици на један садомазохистички начин живота, не бих умео да одговорим оно што знам јесте да алкохоличари делују ружно у сећању ми је остала сцена када је један старији човек, прилично припит, почео да повраћа по улици којом сам пролазио оно што је оставило утисак на мене јесте његова протеза тј вештачки зуби које је држао у руци тужно је то кад је човек порочан, али је много горе кад се пороцима предаје због беде, очаја, незнања и навике у којој су се такве ствари укорениле као неминовне широк спектар дрога што се тиче дроге, мотиви због којих неко почиње да их користи могу бити исти као код алкохола у почетку је то, дакле, знатижеља и доказивање, потом следи потреба да се превазиђе досада и стрес, а на крају то постаје редовна навика и друга природа њихових корисника широк је спектар шта се све подразумева под дро- гама, а обично се деле на лаке и тешке, као и на при- родне и синтетичке личности које нису остварене (емотивно, соци- јално, интелектуално, духовно) подложније су погубном утицају наркотика од оних које то јесу анегдота којом се многи оправдавају каже да је чувени психолог фројд користио кокаин преко 40 година и није због тога имао проблеме – са друге стране, довољно је да један клинац први пут проба ту дрогу, украде очев пиштољ и аутомобил и уђе на један сплав „где су сви мишеви“ и направи таран- тиновску атмосферу хероин је, слободно се може рећи, отелотворење ђавола људи који су га проба- ли кажу да се ретко који осећај са тим може упоре- дити – последице су, међутим, спржени мозгови хероинским зависницима у стању кризе ништа није свето један од њих ми је причао како је његов „брат по игли“ гвозденим пајсером редовно тукао своју мајку и бабу „ваљда их тако васпитава да га преви- ше не живцирају“, покушао је да ми објасни тај феномен сваки даљи коментар је излишан православни мисионар l 27 драгана мандић тема броја љубав изгони страх напоље не живи човјек само о хљебу и води, него о свакој ријечи што долази из уста божијих када говоримо о болестима зависности најчешће мислимо да се оне ни на који начин не тичу нас, да се не односе на нас „здраве“ и „нормалне“ у нашој свије- сти жртве ове помамне стихије јесу они „проблема- тични“, „чудаци“, „уличари“, „пропалице“ нама се то не може десити, па ми смо хришћани, наша дјеца су дивна и добро васпитана, а тамо они, сами су себи криви, нису водили рачуна на вријеме, сад је касно, нема ту помоћи из своје малограђанске самозаљу- бљености и наивног оптимизма најчешће бивамо про- буђени сурово, схватајући да су нас догађаји претекли и да већ дуго играмо у врзином колу у бјесомучном ритму који нам задаје наш сурови власник гдје је благо нашег срца? шта је то хљеб наш насу- шни? о коме или чему виси наш живот? ко су савре- мени идоли којима се предајемо смишљајући оправда- ња и налазећи фарисејске изговоре? да ли смо уопште слободни док правимо своје свакодневне компромисе са савјешћу и тјешимо се да нисмо ни бољи, ни гори од других? спустимо се на дно наших срца и будимо искрени према себи да кренемо како смо постали зависни? од чега смо и како постали зависни? у самртном ропцу под омчом која се стеже питамо се како смо се нашли у овом паклу гдје је наш живот склизнуо из шина а да то тако дуго, заузети собом, нисмо примје- тили? економска криза, емотивна криза, брачна криза, адолесцентска криза, криза средњих година - криза и фрка гдје смо испустили конце из руку и када је све пошло стрмоглав? само једна чашица послије напорног дана на послу, једна пилула за спавање послије развода, неколико димова да се подигнем послије свађе са маторцима, друга, трећа, пета, хронична депресија, није ми добро, није ми добро, само мало, нећу више, нећу, није ми добро пошло је по злу оног часа кад ми је постало тијесно у мојој кожи, кад сам помислио тамо негдје је срећа, изван овог круга, у земљи дембелији, у земљи недођи- ји, у рају без одговорности помислио сам: тако је много лакше устаћу и рећи ћу им: „доста ми вас је! вратите ми што ми припада! одлазим! мрзим вас! идем тамо гдје ћу моћи бити срећан, гдје ме нико неће гушити и гдје ћу моћи да будем сам!“ и тако пођох рушио сам једну по једну границу, одбацивао једну по једну скрупулу, газио једну по једну заповијест и бивао све бјешњи, све моћнији, све хладнији, све суро- вији моја земља била је испред мене још неколико корака, још неколико корака што сам јој ближе ходио бивала је све љепша и даља, мамила ме је и заводила, опијала и заносила, а нисам је могао освојити моје имање се расуло, моја моћ лежала је положена под њене ноге, уморан, смрвљен, лежао сам маштајући циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних промашаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце 28 l3/2009 о њој која ме је ранила, која ме је поразила, а знао сам да никада неће бити моја што је даља бивала, више сам је желио заборавио сам све што је чинило мој живот до тада тако сам постао њен роб она је у плавичастој измаглици плесала у поднебесју, између јаве и сна, похотна и лажна, помамна и дивља и церила се неким хладним демонским смјехом адам и ева лежали су голи у праху и пепелу од којих су саздани гледајући се неповјерљиво, као звијери, као противници пламени херувим стајао је са мачем изнад њих више нису били исти први пут у животу препла- вио их је страх и кајање горко коцка је била бачена, избор направљен помислили су да могу све сами и да је срећа изван заједнице са богом изван закона слободе и љубави адама је облио тешки зној, а еву су сустигли љути болови није више било чврстог тла под њима природа их није признавала за своје господаре јели су плодове своје слободе, а они су били горки беспомоћни праро- дитељи, суочени са сопственом немоћи, спознали су своју заблуду, свој промашај и плакали горко човјекољубиви бог па ипак, човјекољубиви бог није се одвратио од сво- јих створења посјећивао их је на различите начине: слао пророке, чинио чудеса, дао им је закон у помоћ и анђеле као чуваре, а када се навршила пуноћа времена послао је и самога сина свога, који је јединац очев, блистање славе његове, који је постао једнак тијелу смирења нашег он немоћи наше узе на себе и давши себе у замјену смрти која је нас, продане гријеху, држала у ропству, сиђе крстом у ад, покида окове смрти и узе гријеха и зла, и васкрсе у трећи дан, пуштајући на слободу изму- чени род људски он постаде прворођени из мртвих, спаситељ витланима буром, помоћ безнадежнима, љекар болеснима он постаде наша храна и пиће, чокот на који се калемимо, темељ на коме се зидамо, пут, истина и живот и земља живих он је дошао да измучене пусти на слободу, да излије- чи болесне, да опрости грешнима, да нас пробуди из самртног сна да свима пружи шансу за живот вјечни добри пастир који иде да сваку своју овцу отме из чељу- сти духовног вука који је већ кида и жели да је живу сведе у пакао и када је спаси уводи је у земљу живих у распетој несебичној љубави његовој јесте пуноћа, смисао и радост непролазна свих светих напустити га значи оставити радост и пригрлити очајање, оставити изобиље и прећи у ништавило, доброг пастира замјенити лукавим вуком, онога који нас храни својом крљу и тијелом замјенити неутажи- вом глађу и жеђу, живот заменити смрћу, заједницу - самоћом, рај - паклом само безумник, који је богоуби- ца и самоубица и убица ближњих својих, у срцу своме може начинити овакав избор а они који су гладни и жедни правде, смирени и чисти срцем траже бога и налазе сва добра ни једнога блага неће се лишити болести зависности се могу означити и као гријех маловјерја, немање храбрости да се предамо у руке божије или недостатак воље да опстајемо на путу његовом питање које христос упућује свом ученику петру који је до малочас ходио по води, а сад се дави у таласима, може се односити на свакога од нас: „мало- вјерни, зашто си посумњао?“ оно се односи на свакога који се унапријед предао, који је искусио благодат па је одбацио, или на онога који се неко вријеме борио па посустао сваки од нас има своје кризе, своје дрхтаје, своје расцјепе, своја кидања и своје битке сваки од нас пада и устаје није само нар- коман, човјек обузет демонским летаргичним сном, умртвљен својим сопственим сагрјешењима свако од нас, на размеђи својих избора, стоји на бриткој ивици добра и зла, живота и смрти, слободе и зависности људској вољи је потребно исцјељење чупање из старог коријена страха и паклене самозатворености – деструк- ције и аутодеструкције - и пресађивање у земљу нову љубав изгони страх напоље циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних про- машаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце палом човјеку потребно је да поново удахне дах (дух) слободе и да њиме, надахнут, закорачи у нови живот, живот у коме сваки дан вапи као тома: вјерујем господе, помози моме невјерју гдје вјером и надом и љубављу побјеђује своје кризе гдје жртвом челичи сво- ју вољу мора се ходати по води другог пута нема господ стоји на њој као на сухом и зове нас да пођемо у овом свијету немамо поузданог града имамо за свој темељ само кристални небесни град јагњета које долази да суди свијету и да успостави царство своје једино од чега зависимо јесте божије обећање чије испуњење чекамо и утврђујемо се у њему од литургије до литур- гије, од празника до празника, од васкрса до васкрса његовог и нашег православни мисионар l 29 аутор: н каплановић тема броја 30 l3/2009 што јељудима немогуће, богу јемогуће ј едно прохладно, али сунчано јутро омања група младих су очи се са нечим што би многи желели да доживе: неизрециву духовну радост и одушевљење оним што већина људи погрешно сврстава у давно свршен чин, чак у првобитно време живота и дело вања хришћана - чудо божије љубави и мило- сти! уверише се да се и данас чуда дешавају и то можда и већим интезитетом него нека да чини се да се савременом човеку нахватала па учина на духовним очима, па не примећује око себе све оно о чему сведоче бројна предања давних времена об узети страшћу и изазовима свакодневног живота зачињеног многобројним гресима, немамо времена да се посветимо људима и догађајима, који су тако близу нас, а тако далеко земља живих „земља живих“ - гласи опомињу ћи назив јединственог пројекта српске православне цркве који је померио границе савремене науке и меди цинско-психолошких достигнућа са благословом православни мисионар l 31 епископа бачког иринеја, а под старатељством брат- ства манастира ковиљ на челу са владиком порфи- ријем, основана су специ- јална места, тзв „куће“ за лечење зависника од опој- них дрога ове духовне болнице, условно речено, представљају „манастире“ у којима се из године у годину дешавају божија чуда: духовна и телесна исцељења младих људи - наочиглед безнадежних случајева од којих су скоро сви дигли руке скоро сви - осим бога и њихових родитеља који потражише божију помоћ и милост њиховим молитвама и неописивом духовном снагом ових младих подвижника, а пре свега уз неизрециву љубав и милост божију, десило се чудо: они који су до скоро дотицали духовно и телесно дно, који су више личили на демоне него на људе, сада живе по типику општежитељних манастира, скрушеног понашања, ведрог и здравог лица свако ко и мало има предрасуда према палој браћи који су подлегли стравичном искушењу узимања наркоти- ка, наћи ће се у великом чуду призор је супротан очекиваном, штавише задивљујући јер уместо оро- нулих лица, неартикулисаних крикова и пренера- жених погледа са којима се можемо срести по бол- ницама за лечење од болести зависности, овде вас окупирају блажена лица спасених душа, лица пуна смирења и покајања са одмереном дозом радости и божанске љубави лечење у кућама је бесплатно и за разлику од сличних покушаја, лечи се само јеванђељем, тј лепо- том близине божије не постоји бољег и оправдани- јег лека јер су ови млади људи, трујући тело, божију творевину, подигавши руку на бога, отровали и душу никоме до сада није пошло за руком да нешто што је нематеријално (душа) поврати у нормалу нечим материјалним, лековима одузимајући им дрогу, за узврат им је дато јеванђеље и тиме попуње- на празнина која настаје наглим одузимањем нечега на шта се тело навикло – зло се замењује добрим аутор: н каплановић тема броја што јељудима немогуће, богу јемогуће фото: н каплановић земља живих - вилово 32 l3/2009 они одједном постају „робови“ љубави божије, служе се и хране њоме она их инспирише у свим животним подухватима, пре свега у борби против зла којем су прет ходно били подлегли резултати су чудесни и не могу се ни свим речима овога грешнога света описати тај призор једноставно треба доживети у бачкој постоје три „куће“: у ченеју и вилову за мушкарце и једна у бачком петровом селу за жене о којима се брине свештеник бранко ћурчин из новог сада једна кућа, која је такође у овом систему, налази се у шумадијској епархији у селу брајковац код лазаревца о којој, по бла г о слову владике шумадијског јована, брине свештеник александар новаковић из лаза ревца општежитељство у кућама се живи по јединственим, спасо носним „правилима“ налик општежитељним манастирима у тим малим заједницама, кротошћу ових подвижника влада неописи ви мир, братска љубав и толеранција, спозна- ње греха и спремност да се до последњег атома снаге бори против истог целодневна лична, а пре свега заједничка молитва, врше ње бројних корисних обавеза прецизно и студи озно дефини с аних за сваког пона особ, стражење над својом и душом присутне сабраће, читање јеванђеља за време оброка - само су део овог јединственог, спасоносног и животворног програма који је до сада оства рио невероватне резултате зачуђујући повратак ових младих људи у нормалан и бого угодан живот је непорециви доказ да је христос васкрсао и да је ту, међу и у нама уместо бескрајне таме, бола и патње, посрну ла браћа су изабрала вечни живот у живом богу нашем не би било згорег да бројне личности из јавног, политичког живота, тј „државног апарата“, ослух ну потребе ових смелих подвижника и подстакну ширење програ ма на целу државу јер, „добро је чинити добро свима, а нарочито онима који не могу да врате“ ! вилово брајковац православни мисионар l 33 интервју водила: татјана радић тема броја у овом броју нашег часописа водићемо разговор са мисионарима у борби против болести зави- сности свако у својој области, са својим средстви- ма, начинима улази у прави рат против ове велике људске страсти, поробљивача људи jерођакон јели- сеј, монах манастира ковиљ и помоћник у раду заједнице „земља живих“ и кри- стина цвејанов, администра- тор и идејни творац сајта никад хероин, сведоче о напорима у борби против наркоманије z многи су мишљења да је живот у центри- ма превише дисциплинован да ли је то неопходно и, наравно, да ли је то истина? о јелисеј: живот у заједници је јако дисципли- нован и то је потребно, не само за зависнике него и за људе уопште замислите само какав би живот био да нема, на пример, закона многи би радили јавно шта год им подне на памет ако човек морал и моралне законе не гледа кроз призму своје вере у бога, онда, где су границе у људској неморалности и осталом? zна који начин манастир ковиљ доприноси раду центра, с обзиром да они нису успо- стављени у самом мана- стирском комплексу? о јелисеј: манастир је место дешавања припрем- них разговора за улазак у заједницу који су се оба- вљали у почетку сваке суботе, затим сваке друге, а од недавно само једанпут месеч- но, прве суботе у месецу ту се, затим, оба- вљају и mисионари уборбипротив наркоманије православни мисионар l 35 зили периоде кризе и такозваног „скидања“, када им је због изолације, која је императив, доста значила чак и оваква виртуелна подршка других људи време- ном, како успостављају трајнију апситенцију, они ређе посећују сајт, што је разумљиво, или се пак, јављају на њега као сарадници покушавајући сада да они својим саветом и подршком помогну људима са сличним проблемима наравно, има и оних који доживљавају рецидив и враћају се поново хероину другу значајну категорију посетилаца чине срод- ници или особе блиске зависницима које се јављају за савет како да утврде да ли је особа на хероину, како да поступе у том случају, где да их воде на лечење или само трагају за неким ко их разуме и с ким могу да поделе свој проблем без страха од осуде не треба заборавити да су не само зависници већ и њихове породице код нас у друштву врло стигматизирани интернет пружа могућност да особа сакрије свој прави идентитет, а ипак оствари контакт са другим људима и повери им се без задршке чини ми се да овим људима и сама чињеница да нису сами на свету са болешћу свог детета, брата, сестре пуно значи и велика је помоћ у прихватању и савладавању проблема zшта мислите да је болест зависности: психичког или духовног карактера? о јелисеј: све долази из сфере духовног, а манифестује се психички и телесно човек је биће више светова нисмо само овде има нас и т а м о ч о в е к је есха- т о л о -шко биће в е ч н о с т постоји и треба се боја- ти вечности овде на земљи је све привремено вечност је дру- га димензија вечност не познаје време и простор да ли се ти радујеш вечности? бићемо вечно са христом и једни са другима да ли то можемо да поднесемо? рад у земљи живих 36 l3/2009 zкристина, какви су проблеми сајта у сарадњи са наркоманским зависницима? кристина: из искуства са сајта, али и из реалног живота могу да кажем да је мени лично највећи про- блем у контакту са зависницима немогућност оства- ривања односа базираног на поверењу зависност од хероина је нераскидива са лагањем другим људима, али и самозаваравањима и самообманама зависника свако ко на неки начин има контакта са зависницима мора то да има на уму и да са одређеном дистанцом и неповорењем прихвата речи и дела особе која је зави- сник или бивши зависник то није лако, мислим да сваки човек има потребу да верује другим људима, поготово блиским, и да је тешко одупрети се томе ово је уједно и чест проблем код родитеља зависника, који не само да утиче на то да родитељи по правилу последњи схвате да им је дете зависник, већ често оте- жава лечење zможеш ли да оцениш позитивне и негативне стране форумске борбе против наркоманске зависности? кристина: позитивно је то што је интернет досту- пан 24 сата дневно, тако да људи који траже информа- цију, савет или подршку могу у било које време да је пронађу на интернету и при том у потпуној дискре- цији негативно је то што немају сви рачунар и интер- нет сваки вид борбе против болести зависности је драгоцен, тако и овај виртуелни са свим својим пози- тивним и негативним странама zкакво је твоје мишљење о духовном аспекту лечења? кристина: духовни аспект лечења је у томе да створи темељ нове личности уместо оне по дефини- цији „наркоманске“, и стога је од суштинског значаја не треба сметнути с ума да је зависник типичан про- извод модерног, потрошачког времена у коме живи- мо, које је и само наркоманско у свом карактеру духовни аспект лечења не само да треба да створи унутрашњу потпору за преображај личности већ и механизам одбране од свих штетних утицаја друштва са поремећеним системом вредности у којем живимо ово је изузетно сложен и дуготрајан процес мислим да, нажалост, велики број зависника нема довољно капацитета и подршке да га и оствари у овој чиње- ници се налази и узрок бројних рецидива код лечених зависника православни мисионар l 37 немања андријашевић тема броја наркоманија – проблем располућене личности проблем зависности је проблем који је везан за људску природу сви смо зависни од хране и пића тенденција о здравом животу, где се ова или она храна проглашава за смртно опасну је глупост (сећам се чувених прича, када сам био мали, о три беле смрти), јер се поставља питање да ли они који то не конзумирају не умиру ово је још једна од иде- ологија, и бескрајно испразних прича које нам одвлаче пажњу од онога: „а само је једно потреб- но” таквих увезених учења, и испразних оријен- тира, имали смо на претек а већину тих „врхунских и напредних теорија“ даровао нам је запад није ли то данас прича о толеранцији? о заштити животи- ња? а тек о људским правима? па онда о положају мањина зависност од наркотика међутим, тема часописа налаже осврт на много озбиљнију и тежу зависност, а то је зависност од наркотика човек нашега времена и простора почео је да излази из себе и да се расипа, да напушта љуштуру свога бића, не водећи рачуна о својој лич- ности, и не негујући је и не хранећи је оним пићем и 38 l3/2009 оном храном од које „нико неће ожеднети и оглад- нети довека“ тако оштећен и рањив, човек почиње да трага за некаквим краткорочним решењима која ће га одвести у неку другу реалност, можда и нека- кав умишљени други и другачији живот али, буду- ћи да је такво решење пуко индивидуалистичко краткотрајно „уживање“, и да оно представља одсе- цање везе са другим личностима око себе, не треба се чудити да поред толике стравичне физичке зави- сности, постоји и та кобна психолошка зависност, која је често узрок враћања на коришћење психоактивних суп- станци зависност је индивидуал- ни, себични осећај, и као такав не може се поделити са другим тј бли- жњим дешава се, дакле, да зави- сник успе да превазиђе кризу, али старо окружење, и стари начин живота, доводи га до тога да, нема- јући нове смислености и благодат- них стремљења, почне опет са коришћењем наркотика заједница личности зато обнова и излечење зависни- ка подразумева видање рана рас- цепкане и напаћене личности, а то се најбоље одвија у заједници лич- ности такве заједнице црква поне- кад формира у близини или у окви- ру неког од манастира, о чему пише- мо и у овом броју, у вези са манастиром ковиљ поред тога, у оквиру пројекта пружања помоћи људима који су оболели од hiv вируса који је покре- нуо наш највећи добротворни фонд спц „човекољу- бље“, а уз благослов његове светости патријарха српског павла, са бројним колегама и колегиницама са богословског факултета обилазили смо људе који су заражени hiv вирусом или болују од сиде овај пројекат почео је 2003 године, и са кратком паузом траје и данас посећујемо све људе, без обзира на вер- ску или националну припадност, као и њихово сексу- ално опредељење сличне акције је спц чинила вековима уназад, дакле много пре испразних и измишљених бројних прича о једнакости, трабаната из нво сектора (што неки верници данас у шали називају нло сектор) међу њима сретали смо и бројне зависнике, и њима пружали психосоцијалну помоћ и палијативну негу обилазили смо их на инфективној клиници где се лече, као и по њиховим пребивалиштима (станови- ма и др) није било лако, али смо се трудили да свакоме од њих пренесемо барем мало радости живота, и пружимо им наду у другачију смисленост свакодненог живота зато се мора истаћи, јасно и гласно, да спц чини много напора да помогне људима који су зависни од психоактивних супстан- ци свакодневно много и свеште- нослужитеља и монаха, и студената богословског факултета, али и читав верни народ улажу напор да се помогне овим људима, истовре- мено не трчећи пред тв екране да прикажу себе као хумане и хумани- тарне суочити се с дрогом болест зависности од било које врсте дроге не треба гледати као на срамоту, већ је именовати, и суочи- ти се са њом (мада лично не верујем у поделу на лаке и тешке, јер највећи број корисника и штићеника које сам обилазио почео је са лаком дро- гом, да би највећи ужаси и трагедије настали једноставним и брзим пре- ласком на тешке дроге) у филму који сам давно гледао, један човек који се излечио и превазишао такав начин живота у коме је свакодневно користио психоактивне суп- станце, за себе је рекао да је првенствена истина о њему да је наркоман, па тек онда све остало управо овакав став о себи, допринео му је да призна да је слаб, и да је је његов дух сиромашан, и успео је да сва- кодневним напором и трудом ово своје стање прева- зиђе, тј да се преобрази спц ће и даље наставити да пружа помоћ и своју руку свима који то желе, као и да свима омогући уче- ствовање у светим тајнама, без обзира на све њихове различитости и опредељења уверен сам и да ће мно- ге колеге, као и свештенослужитељи узети још већег учешћа у овоме труду, дубоко свесни да је ово једна од највећих пошасти која на сваком кораку предста- вља опасност за многе људе наше драге србије обнова и излечење зависника подразумева видање рана расцепкане и напаћене личности, а то се најбоље одвија у заједници личности такве заједнице црква понекад формира у близини или у оквиру неког од манастира православни мисионар l 39 аутор: и јокић тема броја болести зависности „зависан човек жели да живи без одговорности али тада губи сло- боду, постаје роб зла и греха и може толико ниско пасти да га се ђаво застиди’’ патријарх павле када се спомене термин наркоманија људи најче- шће мисле на неке од популарних дрога које злоупо- требом уништавају човеков живот оне јесу један од облика које изазивају зависност човека, али постоје и многе супстанце и материје, на пример, разне врсте пића, које злоутотребом итекако изазивају зави- сност, и самим тим уништавају човека посматрајући историју видимо да су људи одувек имали велику жељу за уживањем, за потпуним иско- ришћавањем свих овоземаљских чари, за пробањем различитог „забрањеног воћа“, па су тако још на далеком истоку људи одавно упознали особине опи- јума и хашиша „прво човек узима дрогу, затим дрога узима дрогу и на крају дро- га узима човека“ кинеска пословица један од великих проблема јесте како спречити да уопште дође до злоупотребе средстава које изазивају зависност популација којој је ова тема најчешће вео- ма интересантна су адолесценти у том животном периоду је највећа могућност да човек проба, односно почне да злоупотребљава наркотике када одете на било који семинар или предавање везано за ову тему, сваки лекар или предавач ће вам објаснити како да препознате да ли се ваше дете дрогира али се мало људи бави овим проблемом као превентивом, односно како свом детету уопште објаснити да то не сме ни да се проба пре неколико деценија важио је један стере- отип у друштву да наркомани потичу из лоших поро- дица, да имају лошу социјалну средину, да су одбачени од друштва, да су све то били разлози да неко постане наркоман деца у пубертетском периоду доста су лабилна и врло лако их је наговорити да то пробају друго, велики број средстава и супстанци нама су лако доступни: неки спадају у пића, а изазивају теже облике зависности колико деце живи у средини у којој родитељи пуше, у нашем народу алкохол је сам за себе култ, колико деце се заједно са родитељима коцка (разне игре на срећу, спортске кладионице подсећа- ња ради, све ово је забрањено за малолетнике, а појаве су које можемо сусрести у скоро сваком дому) клади- онице код адолесцената изазивају велику зависност, 40 l3/2009 имамо доста примера да деца време које треба да про- веду у школи проводе у кладионици, задужују се, на граници су да уђу у криминал, престају да воде рачуна о својим свакодневним обавезама колико нас је послало децу по цигарете до трафике? на тај начин деца куповину цигарета посматрају као нешто што је у животу нормално подсећања ради, у европској унији је то строго забрањено, и закон се примењује, за разлику од нас, где је то остало на пла- кату упозорења ево неких података колика је злоупо- треба цигарета код нас заступљена код младих: l 70 % пробало цигарету са 15 година l половина наставила да пуши l више од 49 % студената пуши више од 15 цигарета дневно l студенткиње су бројнији и страснији пушачи под психоактивним супстанцама односно дрогама подразумевамо токсичне материје које, када се унесу у организам, доводе до промена једне или више његових функција подела психоактивних супстанци lдуван lалкохол: пиво, вино, ракија и остала жестока пића lконопља: канабис, марихуана, хашиш, „трава“ и сл lхалуциногени: лсд, extasy, мескалин (кактус пејотл), псилоцибин lкокаин: лишће коке lхероин: опијум, морфин, кодеин, синтетички опија- ти (метадон) и сл lоргански растварачи: лепак, ацетон, толуен, бензин и сл треба знати: lсве дроге су тешке и опасне по здравље и живот оних који их узимају lнема лаких и безопасних дрога lнаркоманија је одложено самоубиство врсте зависности lпсихичкa зависност - oсећање тренутног задовољ- ства и психичке живости која настаје након повре- меног или сталног узимања дроге да би се постигао првобитни жељени ефекат или избегло осећање нелагодности lфизичка зависност - стање адаптације на дрогу коју прати повишена толеранција - потреба за узимањем све већих количина дроге да би се постигао првобит- ни жељени ефекат односно спречила појава апсти- ненцијалног синдрома lапстиненцијална криза - стање праћено јаким боло- вима, дрхтањем тела, нервозом, несаницом изазива је нагли прекид уношења дроге код зависника последице употребе дрога на организам lтелесне: оштећење ћелија мозга, смањење одбрамбе- них снага организма, сида, хепатитис б, смрт услед предозирања нечистом дрогом и сл lпсихичке: напетост, снижено расположење, губитак концентрације, слабије памћење и сл lсоцијалне: проблеми са родитељима, прекид шко- ловања, проблеми у браку, изолација и губитак при- јатеља, проблеми на раднм месту, губитак посла, криминал (крађе, проституција), материјална беда за развој болести зависности (наркоманије) потребна су 3 услова: lличност lлака доступност дроге lдруштвене околности погодне за развој болести наркоманију у нашој земљи карактерише: lвећа доступност дроге lмогућност легалног набављања лекова и психоак- тивних супстанци lдеметрополизација и децентрализација појаве нар- команије lпрви корак са дрогом у све млађем узрасту lсклоност ка политоксикоманији који су најчешћи разлози зашто деца злоупотрбљавају дрогу: lзбог групне припадности lпобуне против ауторитета lизбегавања проблема lприкривања осећања неадекватности и самопоштовања lузбуђење због ризика lжеља да се осећају одраслим православни мисионар l 41 превенција болести зависности спрoвoди се крoз: lпружaњe свe вишe инфoрмaциja o нaркoмaниjи и њeним пoслeдицaмa и прeвeнциjи lутицaj на фoрмирaње стaвoвa lрaзвиjaњe пoнaшaњa кojа штитe oд упoтрeбe дрoгa lфoрмирaњe интелектуално и психички зрeлe личнoсти кoja je у стaњу дa сaмa кoнтрoлишe и усмeрaвa свoje пoступкe у склaду сa свojим живoтним стaвoвимa lнeгoвaњe здрaвих стилoвa живoтa (исхрaнa, физичкa aктивнoст, избeгaвaњe пушeњa и кoнзумирaњe aлкoхoлa) закључак из свих ових чињеница се види који су узроци и због чега долази до злоупотребе дроге као и на који начин ми можемо помоћи да се неко од тог зла избави у горњем делу смо навели неке лакше облике зависности, док тежи облици имају тре- нутно и много гори утицај на човека у земљи као што је наша, где овај проблем и његово решавање нису глобално заступљени, владају велике пред- расуде и лоше методе решавања проблема нарко- маније овоме морамо приступати крајње профе- сионално, односно наркоманију посматрати као болест, и обавезно укључити здравствене и остале институције у њено решавање такође, оно што је веома битно је раздвојити наркоманију од крими- нала и других болести, најчешће инфективних које је прате неке земље, да би ово решиле, нар- команију су ставиле у легалне токове, што се нажалост показало као погрешно јер је довело до њеног ширења хероин и кокаин као две најпопуларније и најопа- сније супстанце тотално разбијају човека, они су врхунац лествице греха, јер уништавају све људске особине апсолутно је погрешно свој дух и тело доводити у оваква искушења, јер знамо да је човек несавршен, да је овај свет пропадљив, а нама би избор требало да буде живот у будућем царству божијем, живот са христом искушења су сваким даном све већа, коначно се показало да без љубави ближњих према нама нема спасења, у овом случају можемо рећи, и на овом и на оном свету 42 l3/2009 дрога, у ствари, представља сурогат човекове жуд- ње за богом барем у нашој земљи, православни центри за одвикавање од болести зависности имају далеко више успеха него ли искључиво медицинске установе сравнимо ли и искуства људи који су про- шли кроз мукотрпан период одвикавања, која говоре о некој врсти верског буђења које је уследило и надо- местило потребу за дрогом, можемо закључити да су ти људи, слично разбојнику са крста, напокон дошли до онога за ким су до тог момента целог живота тра- гали бесмисао као мотив свакако да су различити мотиви због којих људи посежу за дрогом или алкохолом, али ипак им је једна црта слична то је – бесмисао бесмисао је та иници- јална каписла која човека, више подсвесно него ли свесно, опредељује да потражи неко опако средство бега од реалности нормално да постоје и други начи- ни, средства (готово све крајности представљају сли- чан покушај бега), но ови, пошто су радикалнији, очигледнији (алкохолизам/наркоманија), постају тема друштвене забринутости шта ако је управо тај бег само последица других, оних којима су се опробали њихови родитељи те овај само представља одговор, изражен закључком да ипак нису успели да побегну и да се, самим тим, тај систем њиховог бега мора са гну- шањем одбацити па заменити новим, ефикаснијим шта ако наркоманија или алкохолизам нису про- блеми друштва већ само израз тог проблема - једно самозаваравање као одговор на друга? колико се заи- ста мисли о тим узроцима, а колико се само води дон- кихотовска борба са последицама, која је можда и довела, својом хипокризијом, до тако тужног бунта, опасног револта званог - наркоманија/алкохолизам? ако се задубимо над овим предпоставкама, можемо увидети да и нису тако нелогичне, напротив, чак да су савршено логичне, с обзиром на околности друштве- ног поретка који је преовлађујући наиме, алкохоли- зам као феномен, у нашем народу, заступљен је још од раније; мукотрпна историја ослободилачког изгарања као да је ишла под руку са историјом алкохолизма но, статистиком обухваћени подаци говоре о појави алкохолизма као пратиље масовних миграција ста- новништва које су уследиле као последица преласка са пољопривредне на индустријску производњу дакле, после другог светског рата многи људи су се нашли у непознатим срединама, окружени непријемчивим моделима становања, живљења, пословања и почели су да се бране од тога у жељи да колико толико сачува- ју сопствени идентитет, али и да се уклопе, са друге стране, пронађу неки вид прихватљивог модела живљења мимо цркве, литургијске заједнице и, уоп- ште, мимо било каквог програма ресоцијализације тих људи, они су почели да се окрећу сами себи као једином ослонцу у животу како их је свест о томе да то није довољно притискала, тако су они посезали за алкохолом као начином да се та унутрашња шупљина потисне, надомести такође, затвореност у обичаје и забране којима су се окружили бранећи се, допринела је да се њихова деца такође не отисну у живот на пра- вилан начин поготово зато што им, осим обичаја и забрана, није понуђено ништа више, као што се ни у школама није пружало образовање потребно за изградњу једне младе личности (и то у годинама када крв ври, а ум не мирује у потрази за смислом, за поен- том живота, за самим животом), већ истрошене фра- зе, псеудочињенице, које су бледеле како је режим слабио да би на крају биле као пародија („пази мирко метак хвала славко, спасио си ми живот“), оном трећем колену; колену, којем је поново рат закуцао на врата живота, одвајајући га од потраге за смислом а пружајући му пушку као замену, те још један ход бесмислености – рат, као реалност њиховог одраста- ња вијетнамски синдром многи то данас именују такозваним вијетнам- ским синдромом да та предпоставка баш и „не пије воду“, бар што се нашег народа тиче, доказ су многи и многи ратови кроз које је наш народ про- лазио додавајући стотинама нове стотине хиљада потрага ил и болест свештеник угрин в поповић тема броја жртава за „крст часни и слободу златну“ из којих је излазио и повређен и рањен, али увек са јасном свешћу о себи као о путнику ка христу, са хри- стом; зарад кога је и, не мало пута, ратовао тако да вијетнамски синдром не може бити узрок нар- команије као што није био ни узрок алкохолизма, као што и уопште спољни фактори тешко да могу да поремете некога ко је утврђен тако ни зима 1915 године није пореметила нашу војску да пређе једну планину и једну државу; као што ни глад, маларија, тифус такође је нису спречили да се врати својима 1918 године један од кључних раз- лога, али и разлика, што то све није онемогућило просечног српског домаћина да се врати кући, јесте тај што на оштрици бајонета, у рову, те пре- ломне 1918 године, чекајући на последњи звиждук који је означавао јуриш, односно повратак кући, није видео сопствени лик, већ лик оних којима се враћа, ради којих и живот полаже то је та круци- јална разлика у односу на америчког војника који је ко зна кога видео у одразу бајонета, 5000 кило- метара од куће, шћућурен негде у прашуми азије; који, иако је преживео и дошао својима, тај горки укус узалудности и искоришћености ипак није умео да спере са себе, те му је и остао као пратиља кроз цео живот разлика је велика, као што видимо, но, ипак се враћамо једној додирној тачки, која нема толико везе са синдромима колико са самим приступом животу та тачка је узалудност, бесмисао! ако гово- римо о узроцима, морамо се вратити породици да би се на прави начин могло говорити о породици онда се морамо подсетити православног опита живота у заједници, који се из породичног дома прелива у цркву, а из ње у школу тако се једна ста- сала личност може отиснути у живот без бојазни да ће, готово на самом почетку, доживети бродолом и ту тугу боловати до краја, олакшавајући је себи тако што ће је именовати овим или оним синдромима и изналазити ове или оне кривце боголикост као дар стасала личност, насупрот овоме, отвара се живо- ту прихватајући га као дар освестивши своју бого- ликост, она се дефинише односом изражавајући се у заједници литургија тако постаје природан и логи- чан израз сусрета са творцем, док свест о непролазу рађа радост, која се сведочи свим срцем својим и од свег ума свога и тим начином дели дакле, од поро- дице, са кућног прага, креће стасала личност, која ће својом свешћу о животу тај исти сопственом свакодневицом сведочити, делити; или богаљасти индивидуум, који ће свој бесмисао и унутрашњу празнину сведочити овим или оним бекствима (наркоманијом/алкохолизмом, ствар је времена као и социјалног миљеа), пребацујући кривицу на ове или оне и изналазећи ова или она именовања, син- дроме, сопствене јаловости – самоће као и увек од нас зависи православни мисионар l 43 потрага ил и болест свештеник угрин в поповић тема броја никола каплановић тема броја лични одговор на потребу ближњег 44 l3/2009 једино животом по јеванђељу можемо заслужити спасење јеванђељским животом (у љубави и благостању, уз пост и молитву, обасјани бројним врлинама) долазимо до блаженог, божанског стање душе - смирења православни мисионар l 45 никола каплановић тема броја колико људи у току дана прође поред нас, са коли- ко се људи рукујемо, поразговарамо, благо суда- римо у гужви, уз колико се њих припијемо у препу- ном аутобусу градског превоза; колико људи само перципирамо у току дана? колико секунди проведе- мо размишљајући о бар једном божијем створу којег сретнемо у току дана? ово се посебно односи на нас који живимо у великим градовима зато што имамо више „материјала“ за размишљање често се о „маргиналним“ групама говори са изве- сном дозом презира, осуде и гађења, позива се околина на њихово игнорисање и избегавање, страхује се од непознатог да ли нам је некада пало на памет да се ско- ро и не разликујемо од најмаргиналнијих појединаца нашег друштва? многи ће се увређено питати - како наркотици и неуротрансмитери довољно је да се бар мало позабавимо тајнама функционисања нашег организма узмимо за пример појаву једне од највећих пошасти данашњице: нарко- манију наркотици су по хемијском саставу веома слични, скоро идентични неуротрансмитери- ма (хемијским супстанцама које служе за пренос нервних импулса – информација у мозгу) када у организам унесемо нешто што је идентично ономе што он производи и поседује долази до бурне реакције која доводи до самоуништења с обзиром да се ради о супстанцама које се налазе у мозгу као глав- ном управљачком центру, штетне последице разара- јуће реакције трпи цео организам поред овог, треба поменути још већи феномен људског организма: хормоне, неуротрансмитере које производи сам организам и који имају кључну улогу у психичком стању, као и бројним физиолошким процесима у организму чувени ендорфини, dhea, сератонин, окситоцин, fea, естроген, тестостерон, прогестерон, допамин, пролактин итд све су ово „руководиоци“ људског понашања, емоција посеб- но ваља истаћи ендорфине и сератонин јер они нај- верније играју улогу наркотика у нашем организму с обзиром да их производи сам организам, долазимо до закључка да под утицајем личне воље, удаљавају- ћи се од уздржања као једне од највећих хришћан- ских врлина, дрогирамо сами себе на овај начин се најбоље може објаснити „необјашњива“ непрестана тежња за враћањем страстима што се више препу- штамо страсним ситуацијама то се у нашем мозгу чешће луче поменуте материје („мозак се шприца извесном благом дозом наркотика сопствене произ- водње“) тако да временом постајемо зависници од њих јер мозак почиње да вапи за „фикс-дозом“ душа огрезла у греху сладострашћа било које врсте, изјед- начава се са душом посрнулог наркомана! не морате пливати у страстима да би се поменути хормони страсти лучили у вашем мозгу нема човека лични одговор на потребу ближњег 46 l3/2009 који не ужива, рецимо, у добром залогају при сва- ком кушању сласног парчета омиљеног колача, на пример, (и оног чувеног „ммм“ уз снени, бесциљни поглед), у мозгу се лучи извесна доза „страсних суп- станци“ која нас мами да се вратимо слатком ужитку уколико нисмо довољно наоружани врлином уздр- жања, доћи ћемо у искушење да поменути чин поно- вимо по ко зна колико пута и којом учесталошћу почећемо да се неконтролисано хранимо, постати несносно гојазни, разболети се због повишених вредности холестерола у крви и авај, претворисмо се очас у прехрамбеног наркомана (који чезне за „фикс-дозом“ хормона сласти); а све је почело од тако безазлено малог, слатког залогаја погубна гордост могло би се предочити небројено много сличних примера али ови су довољни да дођемо до важног закључка да се суштински не разликујемо од било ког брата по адаму па, стога и не би требало са ниподаштавањем да гледамо на „грешнике веће од нас“, јер је такав став одраз погубне гордости и бесмисла, тоталног одсуства највећег хришћанског блага по коме се оно и истиче у односу на остале религије – жртвене љубави треба већ једном да схватимо да не постоје лоши (зли) људи већ само они који правилно (јеванђељ- ски) и они који погрешно каналишу своју добру при- роду бог нас је створио „по својој слици и прилици“ (боголике) зар је бог лош (зао)? гледајући људе око себе, те „богиће“ који пролазе поред нас, који нас закаче раменом у гужви, дувају у потиљак са задахом белог лука у несносној гужви градског превоза, забринуте, нервозне, веселе, тихе, бучне, избезумљене, треба да се сетимо самога бога као извора љубави и мило- срђа христос се обукао људским телом да нам својим примером покаже како треба да живимо треба само да се сетимо како се он односио према „маргиналним слојевима“ друштва и да његов живот упоредимо са својим, непрестано се трудећи да што приближније изнивелишемо тасове животворног, јеванђељског кантара живот по јеванђељу једино животом по јеванђељу можемо заслужити спасење јеванђељским животом (у љубави и благо- стању, уз пост и молитву, обасјани бројним врлина- ма) долазимо до блаженог, божанског стање душе - смирења уз помоћ смирења стичемо спасоносно осе- ћање покајања које нам помаже да очистимо душу чиста душа је идеалан дом дарова духа светога тј самога бога кога примамо кроз свету тајну евхари- стије „обожење, тј боголикост“ је врхунац хришћан- ског живота коме треба да тежимо не осуђујмо никог, већ са љубављу приђимо сва- ком живом створу на овоме свету, помозимо онима којима је помоћ неопходна, делимо добро и лоше са свима који нам приђу, који нас дотакну и заједно у благостању хрлимо ка богу као несаломиви сноп душа жељних спасења не морамо се бојати непо- знатог, људи који су посрнули и беспомоћно вапе пружимо им сламку у облику лепе речи, зрна љуба- ви, разумевања и стрпљења којег ћемо некако избу- нарити из нафталином прекривеног окрајка усахле нам душе будимо отворени јер се тако „демони претварају у анђеле“, непријатељи у пријатеље, сиво кишно небо у бескрајно плаветнило; тако се разби- ја велики непријатељ (отров) људске душе: предра- судe уништавањем предрасуда души дајемо про- стора за што више најбожанскијег и најспасоносни- јег стања: љубави! православни мисионар l 47 свештеник горан живковић тема броја офеномену наркоманијенаинтернету ретко ко данас у свету није чуо за проб
... и са књижаром или местом где се може попити кафа и где се може поразговарати је такође добра ствар ово оставља простор да неко сврати или да „ушета” право на свету тајну много ствари може да се направи у православљу се не ради о принуди, већ о призиву, ту је реч о лепоти христа, или о лепоти православног христа, како би рекао достојевски такође имамо и интернет презентацију, што је некима од велике помоћи, али проблем са сајтом и писаном речју јесте што је прилично безлична тако да бисмо то требали да користимо само као помоћ у повезивању две особе zоче павле, које службе нудите својим парохијани- ма? - главна служба која се обавља у нашој цркви јесте божанствена литургија која је сваке недеље ујутро литургију можемо упоредити са предивним дијаман- том који је потребно ставити у одређену средину уко- лико имате дијамант који се котрља по земљи то је добро, али претпоставите да га имате у предивној кутији са накитом око њега и још да је на огрлици, е то вам је литургија, најважнија служба од свих света литургија је веома сажета директно излази из два дела, а то је свето писмо и свете тајне, али нам и дру- ге службе у цркви нуде много знања и духовног вежбања и дубине веома су дубокоумне стојите сат или више са свећом испред икона слушајући како хор пева на вашем језику те тако, хвала богу, можете све да разумете што се пева у току великог поста или канона св андреја критског, у коме слушате шта је то покаја- ње, шта је туга итд све ово се не може објаснити уз помоћ речи, већ је неопходно бити на службама све- штеник је само човек који стоји пред часном трпезом у име осталих и који се моли за све али свако понао- соб ко присуствује служби доприноси на посебан начин сваки православни хришћанин је апостол сваки православни хришћанин је послат за оног који није верујући не зато што су ти који нису верујући инфериорни, већ зато што свако од нас има оног ко не верује у свом сопственом срцу свако од нас је укљу- чен у духовну борбу и подвиг зато не говоримо да смо бољи од тих других, већ да имамо дар за којим они чезну да приме у овом контексту свештеник је духов- ни отац то не значи да је он старац који је обдарен прозорљивошћу као даром добијеним помоћу дугого- дишњег монашког и аскетског живота свештеник је отац као старатељ у сваком погледу, даје савете, прима исповести чак иако одеш код свештеника који није много образован, чак иако није духован колико би требало да буде, господ ће те благословити кроз њега, чак и кроз мене грешног православни мисионар l 23 zкаква је будућност ваше мисионарске цркве у кервилу? - то је у божијим рукама наравно, као православни, ми верујемо у синергију што значи да уколико је нешто у божијим рукама толико је и у нашим веома важна чињеница је та да управо сада имамо дивну капелу у којој служимо, која се налази у кући нашег чтеца марка и његове жене деборе скот а то нам је омогућило да имамо аутентични литургијски живот, пост, молитве, исповести, духовна вођства међутим, служби у кућној цркви може да присуствује само неко- лико људи, тако да је наредни корак градња видљиве, јавне зграде која ће имати православни крст и знак и која ће нам помоћи да дођемо до обичног човека наш господ је говорио „да ће деца ући у царство небеско“ један од проблема преобраћеника јесте и тај што мно- го размишљају а неопходно је да се од главе спустимо ка нашем срцу, да се преместимо од нашег личног искуства ка нечему много лепшем и чудноватијем задатак хришћана јесте да уђу у срце, а то значи да уко- лико будемо имали праву цркву то ће нам свима омо- гућити да уђемо на следећи ниво наше мисије, која ће бити двострука са једне стране, биће доступнија они- ма који нису много упознати са православљем, а са друге стране нама који смо у цркви помоћи ће да сагледамо наш црквени живот који је у развоју сада прелазимо у нешто што је јавно, излазимо из себе, из нашег ега и нашег осећаја за контролу како бисмо могли да сагледамо какве је дивне ствари господ направио у кервилу zна крају, оче павле, шта бисте волели да кажете људима у србији? - ви сте поклон за нас! у србији и бугарској сам био 1977 посетио сам ниш у србији, а софију у бугар- ској, цркву св александра невског било је то моје прво искуство православног места дубоко сам био дирнут и морам да кажем да је ваш дар свету веома велики требало би да сте веома поносни на древно хришћанство, на ваше словенско наслеђе, које је бога- то многим светитељима словенске православне земље! имате мисију према остатку света неопходно је да ово разумете то су несхватљиве ствари у божијем плану; све нације имају своје анђеле све нације имају своје судбине нацију не сагледавамо као политички ентитет, већ мислимо на људе, земљу са друге стране, неопходно је да знате две ствари као прво, нису сви американци плитки и хедонистички оријентисани постоји дубока религиозност у америци то није тра- диционално православна земља, али постоји много православних који посте, који посећују службе у цркви, који воде другачији живот како би били право- славни мислим да је један од великих дарова које америчка нација може да подари остатку света тај што је свако одговоран за себе многим људима у том „новом свету“ потребно је то што ви имате, а што се огледа у вашем културном и религијском наслеђу хва- ла вам ово је само један пример мисионарског труда у америци већина почиње веома сиромашно и многи- ма је потребно много креативности како би направи- ли место сусрета саграђена је још једна мисионарска црква у остину у тексасу, која божанствену литургију служи на великом броду будућност је светла за пра- вославље у америци превод са енглеског: татјана радић напомена: о заједници православних хришћана у тексасу детаљније: wwwhillcountryorthodoxorg срећко гујаничић тема броја 24 l3/2009 алкохолизам и наркоманија нису изуми савреме- ног друштва, али ове две пошасти су у дана- шњем времену израженије него икада разлога за то има доста, а главни су доступност опијата, њихова разноврсност, као и брисање границе између њихо- вих корисника данас, поред стигматизованих гру- па, алкохол и дрогу конзумирају и деца, и жене, и старци и многи други мотиви због чега неко постане подложан овим пороцима такође су разноврсни дечаци обично почињу да пију како би се доказали у друштву и што пре закорачили у свет одраслих алкохол и дрога их чине у неку руку контроверзним у односу на узорне момке и то је карта на коју, свесно или несвесно, играју како би стекли што већу попу- ларност општа перцепција јесте таква да мали и бубуљичави штребери, са двоцифреном диоптријом немају шта да траже поред клинаца – боема, који су већ у петнестој години живота апсолвирали „фило- зофију апсурда“, стекли статус локалне звезде и наметнули један одређени стил понашања који мора да се следи ако се жели бити у тренду алкохол чита- вој причи дају посебан шмек, као и свако забрањено воће и признаје легитимитет њиховом кориснику да је „прави мангуп“ све је то наравно део младости који након пуберте- та треба превазићи и на време схватити да су на суд- бинама разних бунтовника без разлога дебели проду- центи у холивуду одавно зарадили хрпу пара током служења војног рока имао сам прилику да чујем разговор двојице „класића“ који су препричава- ли своје боемске подвиге, сликовито и несвесно илу- струјући баш ту, за мене необјашњиву, потребу за доказивањем „ко је колико попио“ дијалог гласи отпилике овако: „колико си највише попио пива за једно вече“, пита први „гуштер“ другог „триес“ (тридесет – прим аут) одговори други, и упита затим - а ти! „ти си бољи од мене ја сам свега двадесет пива и литру вина“, рече први као да се правда порука је јасна, ко попије више – већи је фрајер још ако ти након омањег потока алкохола не буде ништа (стојиш на једној нози, дубиш на трепавицама, пого- диш кажипрстом врх носа, ходаш по правој линији као руска гимнастичарка по греди) ти си онда и „алфа- мужјак“ други мотив за коришћене алкохола и осталих опи- јата је у потреби да се људи мало опусте или осећају лагодније умор као стање свести данашње генерације су уморне од свега уморни смо од посла, од учења, од сталних очекивања, потребе да оправдамо нечије поверење или да у очима других и даље будемо супермени, уморни смо од неспоразума, непотребних информација, траљаве политике, сум- њиве прошлости, уморни смо од саобраћајне гужве, светске економске кризе, глобалног загревањатакво стање свести зна да буде неподношљиво и код људи се јавља потреба да га превазиђу или замене другим они који се уче молитви у разговору са господом могу у свом бићу да осете олакшање и тишину налик оној коју су осетили и апостоли на генисаретском језеру, после олује али шта је са онима који се не моле? особе склоне медитацији покушаће свакодневне проблеме да превазиђу размишљањем, удубљивањем у књиге, интелектуалним разговорима неко ће се бавити спортом, одлазиће на фудбал, трачање, фитнес и на тај начин покушаће да избаци из себе негативну енергију одлазак на излет може имати благотворно дејство и људи ће током путовања и у самој природи заборавити на свакодневне проблеме и на себе саме они пак који изаберу да се од свакодневног умора и стреса лече алкохолом и таблетама у опасности су да уђу у лавиринт из кога је тешко изаћи, а сама негатив- на енергија ће им се неретко враћати као бумеранг да не би овај текст био пуко моралисање, подсети- ћемо да ни алкохол ни дроге нису лоше сами по себи треба се сетити са чим се причешћујемо, не улазећи превише у богословље због чега је вино – христова мотиви и опијати православни мисионар l 25 срећко гујаничић тема броја крв у медицини се алкохол и дроге користе одувек морфијум се, рецимо, даје тешким болесницима како би издржали неподношљиве болове чувени израз „пијан ко мајка“ потиче од тога што су некада трудни- цама давали ракију да би се безболније породиле једна чашица препеченице је увек добра за циркулацију, казаће стари није, дакле, проблем кад се алкохол и дрога употре- бљавају, већ када се злоупотребљавају наш велики глу- мац петар краљ је једном приликом рекао да је разлика између човека који воли добру капљицу и правог алко- холичара у томе што овом првом алкохол није препрека да успешно обавља свој посао и то може бити савет граница када престајемо са пићем треба да буде исцрта- на нашом способношћу да успешно обавимо своје сва- кодневне дужности, ма какве оне биле досада поред жеље да се докажемо у друштву или да се изборимо са стресом, алкохолу и опија- тима се прибегава и из пуке досаде и то би могао да буде трећи разлог кога ћемо обради- ти у овој анализи људи просто не знају шта ће понекад са сво- јим животом и све им изгледа бесмислено чак и ако имају кров над главом, посао, храну, при- јатеље и сроднике који их воле проблем је у томе што те особе временом постају досадне саме себи оне се плаше да поразговарају мало сами са собом, да се суоче са својим мислима, да покрену детаљну анализу свог живота њих тешко могу да задовоље обичне ствари, јер су већину и про- бали: путовали су, возили брзе аутомобиле, пели се на хималаје, пробали егзотичне кухиње, знају министре и страначке лидере, борили су се за људска права али из тог мноштва ствари, често и таштих, вреба празнина које нису лишени чак ни побожни људи и ето нас опет код алкохола и дроге који могу бити брз одговор на досаду, а уједно и ефикасна средстава за аутодеструкцију мотиви и опијати 26 l3/2009 један мој пријатељ који је после бурне младости упловио у мирну брачну луку и даље не пропушта прилику да након вишедневног одсуства своје супруге замакне у кафану „могли бисмо до града вечерас“, јавља ми се преко телефона „можемо на концерт у коларацу су на програму дела рахмањинова“, провоцирам његово стрпљење свестан да се он пре зажелео карираних столњака „какав бре рахмањинов, слабо ми је то“, одговара мој пријатељ нерасположен за шалу поред ових мотива људи могу бити подложни алко- холу и наследно и тим се бави генетика међутим, и стечене навике утичу у великој мери поједини родитељи својим прешколцима сипају понекад чашу пива уз ручак, као да је реч о цеђеном соку таква деца касније имају неминовно већи праг толеран- ције за пороке од својих вршњака у психологији је познат и феномен да девојке којима је отац био алкохоличар, као по дефиницији за свог брачног друга такође бирају сличне типове да ли је ту у питању идентификовање са рођеном мајком и потре- ба да се преживи изнова једна слична судбина, или је просто реч о навици на један садомазохистички начин живота, не бих умео да одговорим оно што знам јесте да алкохоличари делују ружно у сећању ми је остала сцена када је један старији човек, прилично припит, почео да повраћа по улици којом сам пролазио оно што је оставило утисак на мене јесте његова протеза тј вештачки зуби које је држао у руци тужно је то кад је човек порочан, али је много горе кад се пороцима предаје због беде, очаја, незнања и навике у којој су се такве ствари укорениле као неминовне широк спектар дрога што се тиче дроге, мотиви због којих неко почиње да их користи могу бити исти као код алкохола у почетку је то, дакле, знатижеља и доказивање, потом следи потреба да се превазиђе досада и стрес, а на крају то постаје редовна навика и друга природа њихових корисника широк је спектар шта се све подразумева под дро- гама, а обично се деле на лаке и тешке, као и на при- родне и синтетичке личности које нису остварене (емотивно, соци- јално, интелектуално, духовно) подложније су погубном утицају наркотика од оних које то јесу анегдота којом се многи оправдавају каже да је чувени психолог фројд користио кокаин преко 40 година и није због тога имао проблеме – са друге стране, довољно је да један клинац први пут проба ту дрогу, украде очев пиштољ и аутомобил и уђе на један сплав „где су сви мишеви“ и направи таран- тиновску атмосферу хероин је, слободно се може рећи, отелотворење ђавола људи који су га проба- ли кажу да се ретко који осећај са тим може упоре- дити – последице су, међутим, спржени мозгови хероинским зависницима у стању кризе ништа није свето један од њих ми је причао како је његов „брат по игли“ гвозденим пајсером редовно тукао своју мајку и бабу „ваљда их тако васпитава да га преви- ше не живцирају“, покушао је да ми објасни тај феномен сваки даљи коментар је излишан православни мисионар l 27 драгана мандић тема броја љубав изгони страх напоље не живи човјек само о хљебу и води, него о свакој ријечи што долази из уста божијих када говоримо о болестима зависности најчешће мислимо да се оне ни на који начин не тичу нас, да се не односе на нас „здраве“ и „нормалне“ у нашој свије- сти жртве ове помамне стихије јесу они „проблема- тични“, „чудаци“, „уличари“, „пропалице“ нама се то не може десити, па ми смо хришћани, наша дјеца су дивна и добро васпитана, а тамо они, сами су себи криви, нису водили рачуна на вријеме, сад је касно, нема ту помоћи из своје малограђанске самозаљу- бљености и наивног оптимизма најчешће бивамо про- буђени сурово, схватајући да су нас догађаји претекли и да већ дуго играмо у врзином колу у бјесомучном ритму који нам задаје наш сурови власник гдје је благо нашег срца? шта је то хљеб наш насу- шни? о коме или чему виси наш живот? ко су савре- мени идоли којима се предајемо смишљајући оправда- ња и налазећи фарисејске изговоре? да ли смо уопште слободни док правимо своје свакодневне компромисе са савјешћу и тјешимо се да нисмо ни бољи, ни гори од других? спустимо се на дно наших срца и будимо искрени према себи да кренемо како смо постали зависни? од чега смо и како постали зависни? у самртном ропцу под омчом која се стеже питамо се како смо се нашли у овом паклу гдје је наш живот склизнуо из шина а да то тако дуго, заузети собом, нисмо примје- тили? економска криза, емотивна криза, брачна криза, адолесцентска криза, криза средњих година - криза и фрка гдје смо испустили конце из руку и када је све пошло стрмоглав? само једна чашица послије напорног дана на послу, једна пилула за спавање послије развода, неколико димова да се подигнем послије свађе са маторцима, друга, трећа, пета, хронична депресија, није ми добро, није ми добро, само мало, нећу више, нећу, није ми добро пошло је по злу оног часа кад ми је постало тијесно у мојој кожи, кад сам помислио тамо негдје је срећа, изван овог круга, у земљи дембелији, у земљи недођи- ји, у рају без одговорности помислио сам: тако је много лакше устаћу и рећи ћу им: „доста ми вас је! вратите ми што ми припада! одлазим! мрзим вас! идем тамо гдје ћу моћи бити срећан, гдје ме нико неће гушити и гдје ћу моћи да будем сам!“ и тако пођох рушио сам једну по једну границу, одбацивао једну по једну скрупулу, газио једну по једну заповијест и бивао све бјешњи, све моћнији, све хладнији, све суро- вији моја земља била је испред мене још неколико корака, још неколико корака што сам јој ближе ходио бивала је све љепша и даља, мамила ме је и заводила, опијала и заносила, а нисам је могао освојити моје имање се расуло, моја моћ лежала је положена под њене ноге, уморан, смрвљен, лежао сам маштајући циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних промашаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце 28 l3/2009 о њој која ме је ранила, која ме је поразила, а знао сам да никада неће бити моја што је даља бивала, више сам је желио заборавио сам све што је чинило мој живот до тада тако сам постао њен роб она је у плавичастој измаглици плесала у поднебесју, између јаве и сна, похотна и лажна, помамна и дивља и церила се неким хладним демонским смјехом адам и ева лежали су голи у праху и пепелу од којих су саздани гледајући се неповјерљиво, као звијери, као противници пламени херувим стајао је са мачем изнад њих више нису били исти први пут у животу препла- вио их је страх и кајање горко коцка је била бачена, избор направљен помислили су да могу све сами и да је срећа изван заједнице са богом изван закона слободе и љубави адама је облио тешки зној, а еву су сустигли љути болови није више било чврстог тла под њима природа их није признавала за своје господаре јели су плодове своје слободе, а они су били горки беспомоћни праро- дитељи, суочени са сопственом немоћи, спознали су своју заблуду, свој промашај и плакали горко човјекољубиви бог па ипак, човјекољубиви бог није се одвратио од сво- јих створења посјећивао их је на различите начине: слао пророке, чинио чудеса, дао им је закон у помоћ и анђеле као чуваре, а када се навршила пуноћа времена послао је и самога сина свога, који је јединац очев, блистање славе његове, који је постао једнак тијелу смирења нашег он немоћи наше узе на себе и давши себе у замјену смрти која је нас, продане гријеху, држала у ропству, сиђе крстом у ад, покида окове смрти и узе гријеха и зла, и васкрсе у трећи дан, пуштајући на слободу изму- чени род људски он постаде прворођени из мртвих, спаситељ витланима буром, помоћ безнадежнима, љекар болеснима он постаде наша храна и пиће, чокот на који се калемимо, темељ на коме се зидамо, пут, истина и живот и земља живих он је дошао да измучене пусти на слободу, да излије- чи болесне, да опрости грешнима, да нас пробуди из самртног сна да свима пружи шансу за живот вјечни добри пастир који иде да сваку своју овцу отме из чељу- сти духовног вука који је већ кида и жели да је живу сведе у пакао и када је спаси уводи је у земљу живих у распетој несебичној љубави његовој јесте пуноћа, смисао и радост непролазна свих светих напустити га значи оставити радост и пригрлити очајање, оставити изобиље и прећи у ништавило, доброг пастира замјенити лукавим вуком, онога који нас храни својом крљу и тијелом замјенити неутажи- вом глађу и жеђу, живот заменити смрћу, заједницу - самоћом, рај - паклом само безумник, који је богоуби- ца и самоубица и убица ближњих својих, у срцу своме може начинити овакав избор а они који су гладни и жедни правде, смирени и чисти срцем траже бога и налазе сва добра ни једнога блага неће се лишити болести зависности се могу означити и као гријех маловјерја, немање храбрости да се предамо у руке божије или недостатак воље да опстајемо на путу његовом питање које христос упућује свом ученику петру који је до малочас ходио по води, а сад се дави у таласима, може се односити на свакога од нас: „мало- вјерни, зашто си посумњао?“ оно се односи на свакога који се унапријед предао, који је искусио благодат па је одбацио, или на онога који се неко вријеме борио па посустао сваки од нас има своје кризе, своје дрхтаје, своје расцјепе, своја кидања и своје битке сваки од нас пада и устаје није само нар- коман, човјек обузет демонским летаргичним сном, умртвљен својим сопственим сагрјешењима свако од нас, на размеђи својих избора, стоји на бриткој ивици добра и зла, живота и смрти, слободе и зависности људској вољи је потребно исцјељење чупање из старог коријена страха и паклене самозатворености – деструк- ције и аутодеструкције - и пресађивање у земљу нову љубав изгони страх напоље циљ божијег човјекољубља је да човјека разбијеног у парампарчад поново успостави као цјеловито биће да га научи да воли не само да посљедице тренутних про- машаја палог човјека буду залечене, него да се човјек поново усправи у својој достојанственој цјеловитости и да испуни рупу која зјапи тамо гдје је некад било срце палом човјеку потребно је да поново удахне дах (дух) слободе и да њиме, надахнут, закорачи у нови живот, живот у коме сваки дан вапи као тома: вјерујем господе, помози моме невјерју гдје вјером и надом и љубављу побјеђује своје кризе гдје жртвом челичи сво- ју вољу мора се ходати по води другог пута нема господ стоји на њој као на сухом и зове нас да пођемо у овом свијету немамо поузданог града имамо за свој темељ само кристални небесни град јагњета које долази да суди свијету и да успостави царство своје једино од чега зависимо јесте божије обећање чије испуњење чекамо и утврђујемо се у њему од литургије до литур- гије, од празника до празника, од васкрса до васкрса његовог и нашег православни мисионар l 29 аутор: н каплановић тема броја 30 l3/2009 што јељудима немогуће, богу јемогуће ј едно прохладно, али сунчано јутро омања група младих су очи се са нечим што би многи желели да доживе: неизрециву духовну радост и одушевљење оним што већина људи погрешно сврстава у давно свршен чин, чак у првобитно време живота и дело вања хришћана - чудо божије љубави и мило- сти! уверише се да се и данас чуда дешавају и то можда и већим интезитетом него нека да чини се да се савременом човеку нахватала па учина на духовним очима, па не примећује око себе све оно о чему сведоче бројна предања давних времена об узети страшћу и изазовима свакодневног живота зачињеног многобројним гресима, немамо времена да се посветимо људима и догађајима, који су тако близу нас, а тако далеко земља живих „земља живих“ - гласи опомињу ћи назив јединственог пројекта српске православне цркве који је померио границе савремене науке и меди цинско-психолошких достигнућа са благословом православни мисионар l 31 епископа бачког иринеја, а под старатељством брат- ства манастира ковиљ на челу са владиком порфи- ријем, основана су специ- јална места, тзв „куће“ за лечење зависника од опој- них дрога ове духовне болнице, условно речено, представљају „манастире“ у којима се из године у годину дешавају божија чуда: духовна и телесна исцељења младих људи - наочиглед безнадежних случајева од којих су скоро сви дигли руке скоро сви - осим бога и њихових родитеља који потражише божију помоћ и милост њиховим молитвама и неописивом духовном снагом ових младих подвижника, а пре свега уз неизрециву љубав и милост божију, десило се чудо: они који су до скоро дотицали духовно и телесно дно, који су више личили на демоне него на људе, сада живе по типику општежитељних манастира, скрушеног понашања, ведрог и здравог лица свако ко и мало има предрасуда према палој браћи који су подлегли стравичном искушењу узимања наркоти- ка, наћи ће се у великом чуду призор је супротан очекиваном, штавише задивљујући јер уместо оро- нулих лица, неартикулисаних крикова и пренера- жених погледа са којима се можемо срести по бол- ницама за лечење од болести зависности, овде вас окупирају блажена лица спасених душа, лица пуна смирења и покајања са одмереном дозом радости и божанске љубави лечење у кућама је бесплатно и за разлику од сличних покушаја, лечи се само јеванђељем, тј лепо- том близине божије не постоји бољег и оправдани- јег лека јер су ови млади људи, трујући тело, божију творевину, подигавши руку на бога, отровали и душу никоме до сада није пошло за руком да нешто што је нематеријално (душа) поврати у нормалу нечим материјалним, лековима одузимајући им дрогу, за узврат им је дато јеванђеље и тиме попуње- на празнина која настаје наглим одузимањем нечега на шта се тело навикло – зло се замењује добрим аутор: н каплановић тема броја што јељудима немогуће, богу јемогуће фото: н каплановић земља живих - вилово 32 l3/2009 они одједном постају „робови“ љубави божије, служе се и хране њоме она их инспирише у свим животним подухватима, пре свега у борби против зла којем су прет ходно били подлегли резултати су чудесни и не могу се ни свим речима овога грешнога света описати тај призор једноставно треба доживети у бачкој постоје три „куће“: у ченеју и вилову за мушкарце и једна у бачком петровом селу за жене о којима се брине свештеник бранко ћурчин из новог сада једна кућа, која је такође у овом систему, налази се у шумадијској епархији у селу брајковац код лазаревца о којој, по бла г о слову владике шумадијског јована, брине свештеник александар новаковић из лаза ревца општежитељство у кућама се живи по јединственим, спасо носним „правилима“ налик општежитељним манастирима у тим малим заједницама, кротошћу ових подвижника влада неописи ви мир, братска љубав и толеранција, спозна- ње греха и спремност да се до последњег атома снаге бори против истог целодневна лична, а пре свега заједничка молитва, врше ње бројних корисних обавеза прецизно и студи озно дефини с аних за сваког пона особ, стражење над својом и душом присутне сабраће, читање јеванђеља за време оброка - само су део овог јединственог, спасоносног и животворног програма који је до сада оства рио невероватне резултате зачуђујући повратак ових младих људи у нормалан и бого угодан живот је непорециви доказ да је христос васкрсао и да је ту, међу и у нама уместо бескрајне таме, бола и патње, посрну ла браћа су изабрала вечни живот у живом богу нашем не би било згорег да бројне личности из јавног, политичког живота, тј „државног апарата“, ослух ну потребе ових смелих подвижника и подстакну ширење програ ма на целу државу јер, „добро је чинити добро свима, а нарочито онима који не могу да врате“ ! вилово брајковац православни мисионар l 33 интервју водила: татјана радић тема броја у овом броју нашег часописа водићемо разговор са мисионарима у борби против болести зави- сности свако у својој области, са својим средстви- ма, начинима улази у прави рат против ове велике људске страсти, поробљивача људи jерођакон јели- сеј, монах манастира ковиљ и помоћник у раду заједнице „земља живих“ и кри- стина цвејанов, администра- тор и идејни творац сајта никад хероин, сведоче о напорима у борби против наркоманије z многи су мишљења да је живот у центри- ма превише дисциплинован да ли је то неопходно и, наравно, да ли је то истина? о јелисеј: живот у заједници је јако дисципли- нован и то је потребно, не само за зависнике него и за људе уопште замислите само какав би живот био да нема, на пример, закона многи би радили јавно шта год им подне на памет ако човек морал и моралне законе не гледа кроз призму своје вере у бога, онда, где су границе у људској неморалности и осталом? zна који начин манастир ковиљ доприноси раду центра, с обзиром да они нису успо- стављени у самом мана- стирском комплексу? о јелисеј: манастир је место дешавања припрем- них разговора за улазак у заједницу који су се оба- вљали у почетку сваке суботе, затим сваке друге, а од недавно само једанпут месеч- но, прве суботе у месецу ту се, затим, оба- вљају и mисионари уборбипротив наркоманије православни мисионар l 35 зили периоде кризе и такозваног „скидања“, када им је због изолације, која је императив, доста значила чак и оваква виртуелна подршка других људи време- ном, како успостављају трајнију апситенцију, они ређе посећују сајт, што је разумљиво, или се пак, јављају на њега као сарадници покушавајући сада да они својим саветом и подршком помогну људима са сличним проблемима наравно, има и оних који доживљавају рецидив и враћају се поново хероину другу значајну категорију посетилаца чине срод- ници или особе блиске зависницима које се јављају за савет како да утврде да ли је особа на хероину, како да поступе у том случају, где да их воде на лечење или само трагају за неким ко их разуме и с ким могу да поделе свој проблем без страха од осуде не треба заборавити да су не само зависници већ и њихове породице код нас у друштву врло стигматизирани интернет пружа могућност да особа сакрије свој прави идентитет, а ипак оствари контакт са другим људима и повери им се без задршке чини ми се да овим људима и сама чињеница да нису сами на свету са болешћу свог детета, брата, сестре пуно значи и велика је помоћ у прихватању и савладавању проблема zшта мислите да је болест зависности: психичког или духовног карактера? о јелисеј: све долази из сфере духовног, а манифестује се психички и телесно човек је биће више светова нисмо само овде има нас и т а м о ч о в е к је есха- т о л о -шко биће в е ч н о с т постоји и треба се боја- ти вечности овде на земљи је све привремено вечност је дру- га димензија вечност не познаје време и простор да ли се ти радујеш вечности? бићемо вечно са христом и једни са другима да ли то можемо да поднесемо? рад у земљи живих 36 l3/2009 zкристина, какви су проблеми сајта у сарадњи са наркоманским зависницима? кристина: из искуства са сајта, али и из реалног живота могу да кажем да је мени лично највећи про- блем у контакту са зависницима немогућност оства- ривања односа базираног на поверењу зависност од хероина је нераскидива са лагањем другим људима, али и самозаваравањима и самообманама зависника свако ко на неки начин има контакта са зависницима мора то да има на уму и да са одређеном дистанцом и неповорењем прихвата речи и дела особе која је зави- сник или бивши зависник то није лако, мислим да сваки човек има потребу да верује другим људима, поготово блиским, и да је тешко одупрети се томе ово је уједно и чест проблем код родитеља зависника, који не само да утиче на то да родитељи по правилу последњи схвате да им је дете зависник, већ често оте- жава лечење zможеш ли да оцениш позитивне и негативне стране форумске борбе против наркоманске зависности? кристина: позитивно је то што је интернет досту- пан 24 сата дневно, тако да људи који траже информа- цију, савет или подршку могу у било које време да је пронађу на интернету и при том у потпуној дискре- цији негативно је то што немају сви рачунар и интер- нет сваки вид борбе против болести зависности је драгоцен, тако и овај виртуелни са свим својим пози- тивним и негативним странама zкакво је твоје мишљење о духовном аспекту лечења? кристина: духовни аспект лечења је у томе да створи темељ нове личности уместо оне по дефини- цији „наркоманске“, и стога је од суштинског значаја не треба сметнути с ума да је зависник типичан про- извод модерног, потрошачког времена у коме живи- мо, које је и само наркоманско у свом карактеру духовни аспект лечења не само да треба да створи унутрашњу потпору за преображај личности већ и механизам одбране од свих штетних утицаја друштва са поремећеним системом вредности у којем живимо ово је изузетно сложен и дуготрајан процес мислим да, нажалост, велики број зависника нема довољно капацитета и подршке да га и оствари у овој чиње- ници се налази и узрок бројних рецидива код лечених зависника православни мисионар l 37 немања андријашевић тема броја наркоманија – проблем располућене личности проблем зависности је проблем који је везан за људску природу сви смо зависни од хране и пића тенденција о здравом животу, где се ова или она храна проглашава за смртно опасну је глупост (сећам се чувених прича, када сам био мали, о три беле смрти), јер се поставља питање да ли они који то не конзумирају не умиру ово је још једна од иде- ологија, и бескрајно испразних прича које нам одвлаче пажњу од онога: „а само је једно потреб- но” таквих увезених учења, и испразних оријен- тира, имали смо на претек а већину тих „врхунских и напредних теорија“ даровао нам је запад није ли то данас прича о толеранцији? о заштити животи- ња? а тек о људским правима? па онда о положају мањина зависност од наркотика међутим, тема часописа налаже осврт на много озбиљнију и тежу зависност, а то је зависност од наркотика човек нашега времена и простора почео је да излази из себе и да се расипа, да напушта љуштуру свога бића, не водећи рачуна о својој лич- ности, и не негујући је и не хранећи је оним пићем и 38 l3/2009 оном храном од које „нико неће ожеднети и оглад- нети довека“ тако оштећен и рањив, човек почиње да трага за некаквим краткорочним решењима која ће га одвести у неку другу реалност, можда и нека- кав умишљени други и другачији живот али, буду- ћи да је такво решење пуко индивидуалистичко краткотрајно „уживање“, и да оно представља одсе- цање везе са другим личностима око себе, не треба се чудити да поред толике стравичне физичке зави- сности, постоји и та кобна психолошка зависност, која је често узрок враћања на коришћење психоактивних суп- станци зависност је индивидуал- ни, себични осећај, и као такав не може се поделити са другим тј бли- жњим дешава се, дакле, да зави- сник успе да превазиђе кризу, али старо окружење, и стари начин живота, доводи га до тога да, нема- јући нове смислености и благодат- них стремљења, почне опет са коришћењем наркотика заједница личности зато обнова и излечење зависни- ка подразумева видање рана рас- цепкане и напаћене личности, а то се најбоље одвија у заједници лич- ности такве заједнице црква поне- кад формира у близини или у окви- ру неког од манастира, о чему пише- мо и у овом броју, у вези са манастиром ковиљ поред тога, у оквиру пројекта пружања помоћи људима који су оболели од hiv вируса који је покре- нуо наш највећи добротворни фонд спц „човекољу- бље“, а уз благослов његове светости патријарха српског павла, са бројним колегама и колегиницама са богословског факултета обилазили смо људе који су заражени hiv вирусом или болују од сиде овај пројекат почео је 2003 године, и са кратком паузом траје и данас посећујемо све људе, без обзира на вер- ску или националну припадност, као и њихово сексу- ално опредељење сличне акције је спц чинила вековима уназад, дакле много пре испразних и измишљених бројних прича о једнакости, трабаната из нво сектора (што неки верници данас у шали називају нло сектор) међу њима сретали смо и бројне зависнике, и њима пружали психосоцијалну помоћ и палијативну негу обилазили смо их на инфективној клиници где се лече, као и по њиховим пребивалиштима (станови- ма и др) није било лако, али смо се трудили да свакоме од њих пренесемо барем мало радости живота, и пружимо им наду у другачију смисленост свакодненог живота зато се мора истаћи, јасно и гласно, да спц чини много напора да помогне људима који су зависни од психоактивних супстан- ци свакодневно много и свеште- нослужитеља и монаха, и студената богословског факултета, али и читав верни народ улажу напор да се помогне овим људима, истовре- мено не трчећи пред тв екране да прикажу себе као хумане и хумани- тарне суочити се с дрогом болест зависности од било које врсте дроге не треба гледати као на срамоту, већ је именовати, и суочи- ти се са њом (мада лично не верујем у поделу на лаке и тешке, јер највећи број корисника и штићеника које сам обилазио почео је са лаком дро- гом, да би највећи ужаси и трагедије настали једноставним и брзим пре- ласком на тешке дроге) у филму који сам давно гледао, један човек који се излечио и превазишао такав начин живота у коме је свакодневно користио психоактивне суп- станце, за себе је рекао да је првенствена истина о њему да је наркоман, па тек онда све остало управо овакав став о себи, допринео му је да призна да је слаб, и да је је његов дух сиромашан, и успео је да сва- кодневним напором и трудом ово своје стање прева- зиђе, тј да се преобрази спц ће и даље наставити да пружа помоћ и своју руку свима који то желе, као и да свима омогући уче- ствовање у светим тајнама, без обзира на све њихове различитости и опредељења уверен сам и да ће мно- ге колеге, као и свештенослужитељи узети још већег учешћа у овоме труду, дубоко свесни да је ово једна од највећих пошасти која на сваком кораку предста- вља опасност за многе људе наше драге србије обнова и излечење зависника подразумева видање рана расцепкане и напаћене личности, а то се најбоље одвија у заједници личности такве заједнице црква понекад формира у близини или у оквиру неког од манастира православни мисионар l 39 аутор: и јокић тема броја болести зависности „зависан човек жели да живи без одговорности али тада губи сло- боду, постаје роб зла и греха и може толико ниско пасти да га се ђаво застиди’’ патријарх павле када се спомене термин наркоманија људи најче- шће мисле на неке од популарних дрога које злоупо- требом уништавају човеков живот оне јесу један од облика које изазивају зависност човека, али постоје и многе супстанце и материје, на пример, разне врсте пића, које злоутотребом итекако изазивају зави- сност, и самим тим уништавају човека посматрајући историју видимо да су људи одувек имали велику жељу за уживањем, за потпуним иско- ришћавањем свих овоземаљских чари, за пробањем различитог „забрањеног воћа“, па су тако још на далеком истоку људи одавно упознали особине опи- јума и хашиша „прво човек узима дрогу, затим дрога узима дрогу и на крају дро- га узима човека“ кинеска пословица један од великих проблема јесте како спречити да уопште дође до злоупотребе средстава које изазивају зависност популација којој је ова тема најчешће вео- ма интересантна су адолесценти у том животном периоду је највећа могућност да човек проба, односно почне да злоупотребљава наркотике када одете на било који семинар или предавање везано за ову тему, сваки лекар или предавач ће вам објаснити како да препознате да ли се ваше дете дрогира али се мало људи бави овим проблемом као превентивом, односно како свом детету уопште објаснити да то не сме ни да се проба пре неколико деценија важио је један стере- отип у друштву да наркомани потичу из лоших поро- дица, да имају лошу социјалну средину, да су одбачени од друштва, да су све то били разлози да неко постане наркоман деца у пубертетском периоду доста су лабилна и врло лако их је наговорити да то пробају друго, велики број средстава и супстанци нама су лако доступни: неки спадају у пића, а изазивају теже облике зависности колико деце живи у средини у којој родитељи пуше, у нашем народу алкохол је сам за себе култ, колико деце се заједно са родитељима коцка (разне игре на срећу, спортске кладионице подсећа- ња ради, све ово је забрањено за малолетнике, а појаве су које можемо сусрести у скоро сваком дому) клади- онице код адолесцената изазивају велику зависност, 40 l3/2009 имамо доста примера да деца време које треба да про- веду у школи проводе у кладионици, задужују се, на граници су да уђу у криминал, престају да воде рачуна о својим свакодневним обавезама колико нас је послало децу по цигарете до трафике? на тај начин деца куповину цигарета посматрају као нешто што је у животу нормално подсећања ради, у европској унији је то строго забрањено, и закон се примењује, за разлику од нас, где је то остало на пла- кату упозорења ево неких података колика је злоупо- треба цигарета код нас заступљена код младих: l 70 % пробало цигарету са 15 година l половина наставила да пуши l више од 49 % студената пуши више од 15 цигарета дневно l студенткиње су бројнији и страснији пушачи под психоактивним супстанцама односно дрогама подразумевамо токсичне материје које, када се унесу у организам, доводе до промена једне или више његових функција подела психоактивних супстанци lдуван lалкохол: пиво, вино, ракија и остала жестока пића lконопља: канабис, марихуана, хашиш, „трава“ и сл lхалуциногени: лсд, extasy, мескалин (кактус пејотл), псилоцибин lкокаин: лишће коке lхероин: опијум, морфин, кодеин, синтетички опија- ти (метадон) и сл lоргански растварачи: лепак, ацетон, толуен, бензин и сл треба знати: lсве дроге су тешке и опасне по здравље и живот оних који их узимају lнема лаких и безопасних дрога lнаркоманија је одложено самоубиство врсте зависности lпсихичкa зависност - oсећање тренутног задовољ- ства и психичке живости која настаје након повре- меног или сталног узимања дроге да би се постигао првобитни жељени ефекат или избегло осећање нелагодности lфизичка зависност - стање адаптације на дрогу коју прати повишена толеранција - потреба за узимањем све већих количина дроге да би се постигао првобит- ни жељени ефекат односно спречила појава апсти- ненцијалног синдрома lапстиненцијална криза - стање праћено јаким боло- вима, дрхтањем тела, нервозом, несаницом изазива је нагли прекид уношења дроге код зависника последице употребе дрога на организам lтелесне: оштећење ћелија мозга, смањење одбрамбе- них снага организма, сида, хепатитис б, смрт услед предозирања нечистом дрогом и сл lпсихичке: напетост, снижено расположење, губитак концентрације, слабије памћење и сл lсоцијалне: проблеми са родитељима, прекид шко- ловања, проблеми у браку, изолација и губитак при- јатеља, проблеми на раднм месту, губитак посла, криминал (крађе, проституција), материјална беда за развој болести зависности (наркоманије) потребна су 3 услова: lличност lлака доступност дроге lдруштвене околности погодне за развој болести наркоманију у нашој земљи карактерише: lвећа доступност дроге lмогућност легалног набављања лекова и психоак- тивних супстанци lдеметрополизација и децентрализација појаве нар- команије lпрви корак са дрогом у све млађем узрасту lсклоност ка политоксикоманији који су најчешћи разлози зашто деца злоупотрбљавају дрогу: lзбог групне припадности lпобуне против ауторитета lизбегавања проблема lприкривања осећања неадекватности и самопоштовања lузбуђење због ризика lжеља да се осећају одраслим православни мисионар l 41 превенција болести зависности спрoвoди се крoз: lпружaњe свe вишe инфoрмaциja o нaркoмaниjи и њeним пoслeдицaмa и прeвeнциjи lутицaj на фoрмирaње стaвoвa lрaзвиjaњe пoнaшaњa кojа штитe oд упoтрeбe дрoгa lфoрмирaњe интелектуално и психички зрeлe личнoсти кoja je у стaњу дa сaмa кoнтрoлишe и усмeрaвa свoje пoступкe у склaду сa свojим живoтним стaвoвимa lнeгoвaњe здрaвих стилoвa живoтa (исхрaнa, физичкa aктивнoст, избeгaвaњe пушeњa и кoнзумирaњe aлкoхoлa) закључак из свих ових чињеница се види који су узроци и због чега долази до злоупотребе дроге као и на који начин ми можемо помоћи да се неко од тог зла избави у горњем делу смо навели неке лакше облике зависности, док тежи облици имају тре- нутно и много гори утицај на човека у земљи као што је наша, где овај проблем и његово решавање нису глобално заступљени, владају велике пред- расуде и лоше методе решавања проблема нарко- маније овоме морамо приступати крајње профе- сионално, односно наркоманију посматрати као болест, и обавезно укључити здравствене и остале институције у њено решавање такође, оно што је веома битно је раздвојити наркоманију од крими- нала и других болести, најчешће инфективних које је прате неке земље, да би ово решиле, нар- команију су ставиле у легалне токове, што се нажалост показало као погрешно јер је довело до њеног ширења хероин и кокаин као две најпопуларније и најопа- сније супстанце тотално разбијају човека, они су врхунац лествице греха, јер уништавају све људске особине апсолутно је погрешно свој дух и тело доводити у оваква искушења, јер знамо да је човек несавршен, да је овај свет пропадљив, а нама би избор требало да буде живот у будућем царству божијем, живот са христом искушења су сваким даном све већа, коначно се показало да без љубави ближњих према нама нема спасења, у овом случају можемо рећи, и на овом и на оном свету 42 l3/2009 дрога, у ствари, представља сурогат човекове жуд- ње за богом барем у нашој земљи, православни центри за одвикавање од болести зависности имају далеко више успеха него ли искључиво медицинске установе сравнимо ли и искуства људи који су про- шли кроз мукотрпан период одвикавања, која говоре о некој врсти верског буђења које је уследило и надо- местило потребу за дрогом, можемо закључити да су ти људи, слично разбојнику са крста, напокон дошли до онога за ким су до тог момента целог живота тра- гали бесмисао као мотив свакако да су различити мотиви због којих људи посежу за дрогом или алкохолом, али ипак им је једна црта слична то је – бесмисао бесмисао је та иници- јална каписла која човека, више подсвесно него ли свесно, опредељује да потражи неко опако средство бега од реалности нормално да постоје и други начи- ни, средства (готово све крајности представљају сли- чан покушај бега), но ови, пошто су радикалнији, очигледнији (алкохолизам/наркоманија), постају тема друштвене забринутости шта ако је управо тај бег само последица других, оних којима су се опробали њихови родитељи те овај само представља одговор, изражен закључком да ипак нису успели да побегну и да се, самим тим, тај систем њиховог бега мора са гну- шањем одбацити па заменити новим, ефикаснијим шта ако наркоманија или алкохолизам нису про- блеми друштва већ само израз тог проблема - једно самозаваравање као одговор на друга? колико се заи- ста мисли о тим узроцима, а колико се само води дон- кихотовска борба са последицама, која је можда и довела, својом хипокризијом, до тако тужног бунта, опасног револта званог - наркоманија/алкохолизам? ако се задубимо над овим предпоставкама, можемо увидети да и нису тако нелогичне, напротив, чак да су савршено логичне, с обзиром на околности друштве- ног поретка који је преовлађујући наиме, алкохоли- зам као феномен, у нашем народу, заступљен је још од раније; мукотрпна историја ослободилачког изгарања као да је ишла под руку са историјом алкохолизма но, статистиком обухваћени подаци говоре о појави алкохолизма као пратиље масовних миграција ста- новништва које су уследиле као последица преласка са пољопривредне на индустријску производњу дакле, после другог светског рата многи људи су се нашли у непознатим срединама, окружени непријемчивим моделима становања, живљења, пословања и почели су да се бране од тога у жељи да колико толико сачува- ју сопствени идентитет, али и да се уклопе, са друге стране, пронађу неки вид прихватљивог модела живљења мимо цркве, литургијске заједнице и, уоп- ште, мимо било каквог програма ресоцијализације тих људи, они су почели да се окрећу сами себи као једином ослонцу у животу како их је свест о томе да то није довољно притискала, тако су они посезали за алкохолом као начином да се та унутрашња шупљина потисне, надомести такође, затвореност у обичаје и забране којима су се окружили бранећи се, допринела је да се њихова деца такође не отисну у живот на пра- вилан начин поготово зато што им, осим обичаја и забрана, није понуђено ништа више, као што се ни у школама није пружало образовање потребно за изградњу једне младе личности (и то у годинама када крв ври, а ум не мирује у потрази за смислом, за поен- том живота, за самим животом), већ истрошене фра- зе, псеудочињенице, које су бледеле како је режим слабио да би на крају биле као пародија („пази мирко метак хвала славко, спасио си ми живот“), оном трећем колену; колену, којем је поново рат закуцао на врата живота, одвајајући га од потраге за смислом а пружајући му пушку као замену, те још један ход бесмислености – рат, као реалност њиховог одраста- ња вијетнамски синдром многи то данас именују такозваним вијетнам- ским синдромом да та предпоставка баш и „не пије воду“, бар што се нашег народа тиче, доказ су многи и многи ратови кроз које је наш народ про- лазио додавајући стотинама нове стотине хиљада потрага ил и болест свештеник угрин в поповић тема броја жртава за „крст часни и слободу златну“ из којих је излазио и повређен и рањен, али увек са јасном свешћу о себи као о путнику ка христу, са хри- стом; зарад кога је и, не мало пута, ратовао тако да вијетнамски синдром не може бити узрок нар- команије као што није био ни узрок алкохолизма, као што и уопште спољни фактори тешко да могу да поремете некога ко је утврђен тако ни зима 1915 године није пореметила нашу војску да пређе једну планину и једну државу; као што ни глад, маларија, тифус такође је нису спречили да се врати својима 1918 године један од кључних раз- лога, али и разлика, што то све није онемогућило просечног српског домаћина да се врати кући, јесте тај што на оштрици бајонета, у рову, те пре- ломне 1918 године, чекајући на последњи звиждук који је означавао јуриш, односно повратак кући, није видео сопствени лик, већ лик оних којима се враћа, ради којих и живот полаже то је та круци- јална разлика у односу на америчког војника који је ко зна кога видео у одразу бајонета, 5000 кило- метара од куће, шћућурен негде у прашуми азије; који, иако је преживео и дошао својима, тај горки укус узалудности и искоришћености ипак није умео да спере са себе, те му је и остао као пратиља кроз цео живот разлика је велика, као што видимо, но, ипак се враћамо једној додирној тачки, која нема толико везе са синдромима колико са самим приступом животу та тачка је узалудност, бесмисао! ако гово- римо о узроцима, морамо се вратити породици да би се на прави начин могло говорити о породици онда се морамо подсетити православног опита живота у заједници, који се из породичног дома прелива у цркву, а из ње у школу тако се једна ста- сала личност може отиснути у живот без бојазни да ће, готово на самом почетку, доживети бродолом и ту тугу боловати до краја, олакшавајући је себи тако што ће је именовати овим или оним синдромима и изналазити ове или оне кривце боголикост као дар стасала личност, насупрот овоме, отвара се живо- ту прихватајући га као дар освестивши своју бого- ликост, она се дефинише односом изражавајући се у заједници литургија тако постаје природан и логи- чан израз сусрета са творцем, док свест о непролазу рађа радост, која се сведочи свим срцем својим и од свег ума свога и тим начином дели дакле, од поро- дице, са кућног прага, креће стасала личност, која ће својом свешћу о животу тај исти сопственом свакодневицом сведочити, делити; или богаљасти индивидуум, који ће свој бесмисао и унутрашњу празнину сведочити овим или оним бекствима (наркоманијом/алкохолизмом, ствар је времена као и социјалног миљеа), пребацујући кривицу на ове или оне и изналазећи ова или она именовања, син- дроме, сопствене јаловости – самоће као и увек од нас зависи православни мисионар l 43 потрага ил и болест свештеник угрин в поповић тема броја никола каплановић тема броја лични одговор на потребу ближњег 44 l3/2009 једино животом по јеванђељу можемо заслужити спасење јеванђељским животом (у љубави и благостању, уз пост и молитву, обасјани бројним врлинама) долазимо до блаженог, божанског стање душе - смирења православни мисионар l 45 никола каплановић тема броја колико људи у току дана прође поред нас, са коли- ко се људи рукујемо, поразговарамо, благо суда- римо у гужви, уз колико се њих припијемо у препу- ном аутобусу градског превоза; колико људи само перципирамо у току дана? колико секунди проведе- мо размишљајући о бар једном божијем створу којег сретнемо у току дана? ово се посебно односи на нас који живимо у великим градовима зато што имамо више „материјала“ за размишљање често се о „маргиналним“ групама говори са изве- сном дозом презира, осуде и гађења, позива се околина на њихово игнорисање и избегавање, страхује се од непознатог да ли нам је некада пало на памет да се ско- ро и не разликујемо од најмаргиналнијих појединаца нашег друштва? многи ће се увређено питати - како наркотици и неуротрансмитери довољно је да се бар мало позабавимо тајнама функционисања нашег организма узмимо за пример појаву једне од највећих пошасти данашњице: нарко- манију наркотици су по хемијском саставу веома слични, скоро идентични неуротрансмитери- ма (хемијским супстанцама које служе за пренос нервних импулса – информација у мозгу) када у организам унесемо нешто што је идентично ономе што он производи и поседује долази до бурне реакције која доводи до самоуништења с обзиром да се ради о супстанцама које се налазе у мозгу као глав- ном управљачком центру, штетне последице разара- јуће реакције трпи цео организам поред овог, треба поменути још већи феномен људског организма: хормоне, неуротрансмитере које производи сам организам и који имају кључну улогу у психичком стању, као и бројним физиолошким процесима у организму чувени ендорфини, dhea, сератонин, окситоцин, fea, естроген, тестостерон, прогестерон, допамин, пролактин итд све су ово „руководиоци“ људског понашања, емоција посеб- но ваља истаћи ендорфине и сератонин јер они нај- верније играју улогу наркотика у нашем организму с обзиром да их производи сам организам, долазимо до закључка да под утицајем личне воље, удаљавају- ћи се од уздржања као једне од највећих хришћан- ских врлина, дрогирамо сами себе на овај начин се најбоље може објаснити „необјашњива“ непрестана тежња за враћањем страстима што се више препу- штамо страсним ситуацијама то се у нашем мозгу чешће луче поменуте материје („мозак се шприца извесном благом дозом наркотика сопствене произ- водње“) тако да временом постајемо зависници од њих јер мозак почиње да вапи за „фикс-дозом“ душа огрезла у греху сладострашћа било које врсте, изјед- начава се са душом посрнулог наркомана! не морате пливати у страстима да би се поменути хормони страсти лучили у вашем мозгу нема човека лични одговор на потребу ближњег 46 l3/2009 који не ужива, рецимо, у добром залогају при сва- ком кушању сласног парчета омиљеног колача, на пример, (и оног чувеног „ммм“ уз снени, бесциљни поглед), у мозгу се лучи извесна доза „страсних суп- станци“ која нас мами да се вратимо слатком ужитку уколико нисмо довољно наоружани врлином уздр- жања, доћи ћемо у искушење да поменути чин поно- вимо по ко зна колико пута и којом учесталошћу почећемо да се неконтролисано хранимо, постати несносно гојазни, разболети се због повишених вредности холестерола у крви и авај, претворисмо се очас у прехрамбеног наркомана (који чезне за „фикс-дозом“ хормона сласти); а све је почело од тако безазлено малог, слатког залогаја погубна гордост могло би се предочити небројено много сличних примера али ови су довољни да дођемо до важног закључка да се суштински не разликујемо од било ког брата по адаму па, стога и не би требало са ниподаштавањем да гледамо на „грешнике веће од нас“, јер је такав став одраз погубне гордости и бесмисла, тоталног одсуства највећег хришћанског блага по коме се оно и истиче у односу на остале религије – жртвене љубави треба већ једном да схватимо да не постоје лоши (зли) људи већ само они који правилно (јеванђељ- ски) и они који погрешно каналишу своју добру при- роду бог нас је створио „по својој слици и прилици“ (боголике) зар је бог лош (зао)? гледајући људе око себе, те „богиће“ који пролазе поред нас, који нас закаче раменом у гужви, дувају у потиљак са задахом белог лука у несносној гужви градског превоза, забринуте, нервозне, веселе, тихе, бучне, избезумљене, треба да се сетимо самога бога као извора љубави и мило- срђа христос се обукао људским телом да нам својим примером покаже како треба да живимо треба само да се сетимо како се он односио према „маргиналним слојевима“ друштва и да његов живот упоредимо са својим, непрестано се трудећи да што приближније изнивелишемо тасове животворног, јеванђељског кантара живот по јеванђељу једино животом по јеванђељу можемо заслужити спасење јеванђељским животом (у љубави и благо- стању, уз пост и молитву, обасјани бројним врлина- ма) долазимо до блаженог, божанског стање душе - смирења уз помоћ смирења стичемо спасоносно осе- ћање покајања које нам помаже да очистимо душу чиста душа је идеалан дом дарова духа светога тј самога бога кога примамо кроз свету тајну евхари- стије „обожење, тј боголикост“ је врхунац хришћан- ског живота коме треба да тежимо не осуђујмо никог, већ са љубављу приђимо сва- ком живом створу на овоме свету, помозимо онима којима је помоћ неопходна, делимо добро и лоше са свима који нам приђу, који нас дотакну и заједно у благостању хрлимо ка богу као несаломиви сноп душа жељних спасења не морамо се бојати непо- знатог, људи који су посрнули и беспомоћно вапе пружимо им сламку у облику лепе речи, зрна љуба- ви, разумевања и стрпљења којег ћемо некако избу- нарити из нафталином прекривеног окрајка усахле нам душе будимо отворени јер се тако „демони претварају у анђеле“, непријатељи у пријатеље, сиво кишно небо у бескрајно плаветнило; тако се разби- ја велики непријатељ (отров) људске душе: предра- судe уништавањем предрасуда души дајемо про- стора за што више најбожанскијег и најспасоносни- јег стања: љубави! православни мисионар l 47 свештеник горан живковић тема броја офеномену наркоманијенаинтернету ретко ко данас у свету није чуо за проб
Свеска: 307 | Проблем наркоманије
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
... Фотографија на насловној страни корице: Силом Крста против наркоманије Фото: Данијела Олуић Фотографија на другој страни корице: Митрополит црногорско-приморски Г Амфилохије Фото: Данијела Олуић Фотографија на трећој страни корице: Трпеза љубави у манастиру Хиландару Фото: ђакон Драган Танасијевић PRAVOSLAVNI Мај / Јун 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Детаљ из „Земље живих” Фото: Никола Каплановић Реч уредника Проблем наркоманије и његово решавање 2-3 Старечник Аскеза љубави 4-5 Реч пастира Jешће убоги и наситиће се 6-8 Мисли Ближњи и даљњи 8-10 Тајна Цркве Света тајна миропомазања 11 Хришћанство и хеленизам Хришћанска паидеја 12-13 Живот у Христу Од себе ка другима 14-16 Хришћански живот Слобода у Цркви 17-18 Интервју Православна мисионарска црква у Тексасу 19-23 Тема броја Мотиви и опијати 24-26 Љубав изгони страх напоље 27-29 Што је људима немогуће, Богу је могуће 30-32 Mисионари у борби против наркоманије 33-36 Наркоманија – проблем располућене личности 37-38 Болести зависности 39-41 Потрага или болест 42-43 Лични одговор на потребу ближњег 44-46 О феномену наркоманије на интернету 47-48 Open Cola 49-50 Проширена свест - песма без свести 51 Слободан иза решетака Свештеничко служење у затворским установама 52-53 Републички фестивал осуђеничко-литерарног стваралаштва 54-56 Представљамо вам Параклис у Студентском граду 57 Пастирска психологија Људско право на кривицу и одговоран однос према кривици 58-60 Хришћанство на интернету КАКО то, ЗАШТО то? 61-62 Из потпуно другачијег угла Лопата 63-64 misionar Проблемнарк оманије ињегово решавање Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 ди
Одреднице:
1. 105356 / ...од бога и постхри- шћанског начина живо- та велики руски писац ДОСТОЈЕВСКИ писао је да је без бога све могуће епископ јегарски порфирије благосло- вио је отварање куће на ченеју, т...
1. 105356 / ...од бога и постхри- шћанског начина живо- та велики руски писац ДОСТОЈЕВСКИ писао је да је без бога све могуће епископ јегарски порфирије благосло- вио је отварање куће на ченеју, т...
6
Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
...би га лепотом надвисило 8 l 4/2009 „лепота ће спасити свет“, ф мДОСТОЈЕВСКИ,📌 , „злочин и казна“
човекова моћ да суди о лепом сведочи да је он
икона најлепшег како би човек знао да суди о
лепом и лепшем ако у ње
...би га лепотом надвисило 8 l 4/2009 „лепота ће спасити свет“, ф м
МЕТА инфо: Р:23602 К:179108 Д:99
| Свеска 308 |
Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
... / заједници божијој m александар милојков мисли најлепши међу синовима људским лепо је човек, царско достојанство које је требало да се уздигне као најлепше зато је бог и створио човека као последњег јер после човека не беше ничег лепшег, ничег што би га лепотом надвисило 8 l 4/2009 „лепота ће спасити свет“, ф м достојевски, „злочин и казна“ човекова моћ да суди о лепом сведочи да је он икона најлепшег како би човек знао да суди о лепом и лепшем ако у њему није заложена чежња за лепотом, за најлепшим? у човеку се налази мера лепоте, он је икона њезина покрет и љубав ка лепо- ти положени су као животна сила у човеку човек воли и радује се лепом, а гнуша се ругобе; његов живот је потрага за лепотом кадар је човек да остави лепо тражећи лепше тај ход од лепог ка лепшем сведочи о чежњи за најлеп- шим – за лепотом лепота је мера којом се мери лепо и лепше лепота сведочи да јој ни лепо ни лепше нису дора- сли ни лепо ни лепше не могу обухватити лепоту јер лепота је биће, а лепо је икона њезина лепо бивствује бићем лепоте – иначе би се лепо претворило у илузију и ништавило лепо постоји јер га је лепота саздала оно вапи за оним што нема по себи, за оним „јесам“ то „јесам“ има само лепота зато лепо чезне за лепотом лепо жели да „јесте“, жели да буде лепота лепом је зато потребна лепота (јер без ње нестаје) нико не би умео да прозбори о лепом да није лепоте лепо и лепше су у завади лепо завиди лепшем, а лепше презире лепо лепше отима лепоту лепог, но само на кратко, док не наиђе неко друго лепше отуда време чини да свако лепше постаје лепо, а да се иза сваког лепог покаже ругоба лепо је зато лаж јер је на путу да постане ругоба лепом фали оно „јесам“, које би му донело покој и излечило га од лажи и ругобе када би лепо постало „онај који јесте“, оно би постало истина, постало би лепота ништа га лепше онда не би могло сустићи јер би се лепо преобразило у најлепше, у саму лепоту лепо и чезне за најлепшим јер је уморно од бежа- ња и страха уморно је од стрепње да ће се појавити лепше ако се појави лепше, згазиће га и претворити у ругобу претвориће га у прах и земљу, по којој ће ходати неко ново лепо но и то лепше, које постаје ново лепо, наследиће страх од наиласка неког новог лепшег зато лепо чезне за најлепшим, јер му једино најлепше може помоћи да победи лепше лепо је човек, царско достојанство које је требало да се уздигне као најлепше зато је бог и створио човека као последњег јер после човека не беше ничег лепшег, ничег што би га лепотом надвисило но, човек је сишао са трона који му је творац наме- нио створен да са висине гледа у творевину, као цар у поданике, човек се уплашио јер је свој поглед са узвишеног царског престола преместио у блатњаву долину човек је створен да постане бог, да са висине гледа на свет богу, пак, не приличи да клечи и да с низине гледа на оно што му је дато да гледа са висине само са висине човек види свет као истину, док поглед одоздо ствара лаж и илузију отуда је за чове- ка свет променио облик оно што му је некад било под ногама, сада је стаја- ло изнад њега човек је сишао доле и учинио да над њим, као лепим, постоји лепше трагично, висина и низина су заменили места свет је постао поприште борбе лепог и лепшег та борба је обесмислила само постојање лепог како се може назвати лепим оно што данас јесте, а сутра није? како назвати лепим оно што данас сија лепотом, а сутра се претвара у прашину по којој се гази? лепо је изгубило истину и створило лаж, створило лепше знало је лепше да може постојати само док православни мисионар l 9 александар милојков мисли лепо држи у блату, док гази по њему знало је лепше да је оно само илузија која може трајати само дотле докле се лепо не врати на свој трон да, лепше ће ишчезнути оног тренутка када лепо буде на висини, на царском трону јер ће лепо тада бити најлепше лепо је достојно да са висине гледа – зато нема места постојању лепшег отуда беспо- штедна борба, плач и шкргут зуба лепше је могло да хара над лепим јер је лепо изгуби- ло оно узвишено „јесам“, изгубило је лепоту; а лише- ност лепоте ствара ругобу шта је тре- бало да се деси него да сама лепо- та дође и спаси лепо од напада лепшег ко је могао да победи лепше ако не најлеп- ши међу синови- ма људским? буду- ћи да међу људима, међу лепима, не беше никог ко би се могао назвати најлепшим – јер сви до једнога лежаху у блату – сама је лепота морала да се назове човеком лепота је постала човек: „ти си најлепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио бог довека“ (пс 45, 2) најлепшем је ваљало кренути у бој да лепом дарује покој и да га излечи од ругобе у коју је упао: „припа- ши, јуначе, уз бедру своју мач свој, част своју и красо- ту своју и тако окићен похитај“ (пс 45, 3) а шта је друго могло победити понижење и ругобу, до част и красота? заиста је овај јунак, најлепши међу синовима људ- ским, изабрао најбоље оружје зато је његова победа била сигурна и неизбежна но, није јунак само побе- дио непријатеља он је превио и ране лепом – уљем радости – да зацеле као да никада нису ни постојале јер н а ј л е п ш и међу синови- ма људским је цар који носи пома- зање уљем радости лепота је помазаник тим ће пома- зањем пома- зати и лепо да и оно заузме царско место са којег је пало: „љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, боже, бог твој уљем радости више него другове твоје“ (пс 45, 7) сада када је лепота постала човек, ништа више није могло да спречи да човек постане лепота мирис уља радости које је донео помазаник, лепота која је спасила свет, шири се светом и враћа осмех на лице лепом победа је величанствена и потпуна непријатељ је потпуно занемоћао лепо је најлепши међу синовима људским 10 l 4/2009 ослобођено тираније лепшег и лепота му је пружила руку у тој руци је уље радости којим лепота жели да помаже лепо, да га тако учини помазаником, сличним себи и да га постави на царски пре- сто помазавши се уљем, радости лепо се поново рађа, али сада имајући оно „јесам“, за којим је дуго чезнуло тако је пре- стала завада лепог и леп- шег и тако је лепота спа- сила свет поставши лепота, лепо је увидело да лепше и не постоји лепше је промашај лепо- та је почетак лепота је циљ алфа и омега лепота је онај који јесте лепота, најлепши међу синовима људским, јесте син божији који је постао човек уље радости којим је помазан син јесте дух свети зато је син помазаник, христос онај који се сажалио над несрећом лепог, над човеком, и послао сина и духа помазања, уље радо- сти од којег зацељују ране, јесте бог отац син је онај који духа помазања од оца доноси свету и човеку син је лепота која ће спасити свет тако се показало и биће саме лепоте лепота није сама, већ тројична та жива тројична лепота је излечила оно смртно тројично лепо смртно тројично лепо јесте: леп, лепши, најлепши, а жива тројична лепота јесте: отац и син и свети дух смртна тројичност јесу безлична својства, а жива тројичност јесу личности жива тројичност има оно „јесам“ јер само лич- ност може рећи „ја јесам“ разлике престају да буду поделе, а мноштво постаје једно – лепота тиме пре- стаје страдање и пропаст и пројављује се живот и љубав то је пут у живот – да се људско: леп, лепши, најлепши, уподоби божанском: отац и син и свети дух то је пут да икона божија, човек, постане и подобије божије то је пут да лепо постане лепо- та, да својство постане личност након ове победе нај- лепшег међу синовима људским, победе која је одагнала незнање и страх од ништавила, све је на човеку, на лепом између лепог и лепоте више не стоји никаква препрека јер је лепше заиста поражено једино што између њих стоји јесте слобода лепог лепо је сада слободно да разуме свој покрет и чежњу за лепотом уко- лико не гамиже по земљи, лепо ће ту чежњу схватити као радост и вапај за лепотом, а не као страх и очај заиста, са том чежњом и вапајем човек и долази на свет угледавши први пут свет и удахнувши први пут ваздух, човек заплаче живот човека почиње плачом плач је знак да је човек рођен жив и здрав у том плачу крије се мудрост живота како буде разумео тај плач, тако ће човек разумети и живот пред људском слободом стоји пут да тај детињи плач, са којим се рађа људски живот, разуме као чежњу и вапај иконе за прволиком, лепог за лепо- том, човека за богом пут је слободан и да се тај плач схвати као плач очајника плач којим почиње живот, тако, дели мудрост од лудости плач мудрих је чежња и жеђ за богом: „боже! ти си бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безвод- ној“ (пс 63, 1) овај плач не лије сузе очаја и туге, већ сузе радоснице овим плачом заиста почиње живот зато је жив и здрав човек који се рађа са плачом зато је добро да човек плаче и да у том плачу отркије мудрост, да открије вапај и чежњу лепог за лепотом ништа га у томе више не може спречити слободан је јер је – лепота спасила свет m православни мисионар l 11 ј ужна африка је једна од најлепших земаља на свету, и то сваке године потврђују милиони туриста са свих континената који посећују ову државу, која се налази на крајњем југу афричког континента када сам са благословом патријарха српског г павла постављен за старешину храма св апостола томе у јоханесбургу, мој приступ африци је био као и код већине људи – имао сам предубеђење да одлазим у неку безводну земљу у којој живе афричке дивље звери када сам стигао у јужну африку, био сам веома пријатно изне- нађен прелепа и веома пространа земља, са редовним и обилним падавинама у току летњег периода (и око 320 сунчаних дана у години), високе планине, густе шуме, предивно цвеће, ретке биљке, зеленило, велике реке и језера, два океана, велики број афричких животиња и птица, међу којима и многе ретке врсте, чине ову земљу необично лепом и другачијом од осталих афричких држава када се томе придодају и велика руд- на богатства, налазишта дијаманата, злата, пла- тине и осталих ретких метала и драгог камења, онда и не чуди што су се за превласт у овој богом благосло- веној земљи кроз историју борили многи освајачи и колонисти (нарочито енглези и холанђани) управо имајући све ово у виду, јужна африка је, слично аустралији и сједињеним америчким држа- вама, мултиетничка и мултиконфесионална земља рекло би се да скоро да нема нације или религије која није з а с т у -пљена у о в о ј архимандрит пантелејмон (јовановић) православна мисија у свету православнамисија ујужнојафруици 12 l4/2009 земљи, кроз припаднике разних народа који насељава- ју јужну африку – од древних афричких племена која су изворни домаћини и староседеоци на овим просто- рима, преко европских народа који су ову територију кроз историју колонизовали, па до досељеника са свих континената који и данас пристижу у јужну африку у потрази за бољим животом или, како се код нас каже, „трбухом за крухом“ православни хришћани су у јужну африку почели да се досељавају пре око 150 година, а први православ- ни свештеник је у кејптаун дошао 1908 лета господњег (кејптаун је веома живописан јужноафрички град који има изузетан положај и налази се на два океана – индијском и атлантском; у овом граду је рт добре наде – најјужнија тачка афричког континента, где се сусрећу два океана) православље је доскора било раширено само међу имигрантима који су у јужну африку дола- зили из православних земаља (грчке, русије, србије и осталих) цркве су градили православни досељеници, а у њима у служили само грчки, руски и српски свеште- ници на својим матерњим језицима није било довољно мисионарских подухвата да се православље приближи локалним јужноафриканци- ма – староседеоцима, чији преци нису долазили из православних земаља али, и то се променило послед- њих двадесетак година, и сада све више расте број јужноафриканаца који примају православну веру у последњих неколико година је крштено око 200 члано- ва локалних афричких заједница, и то у насељима која се налазе у околини великих градова (јоханесбурга и преторије: ссоссангуве, тембиса, мамелоди, денил- тон, елдорадо парк) око десетак локалних јужноа- фриканаца (белаца и црнаца) рукоположено је у ђаконске и свештеничке чинове шта се то догодило и донело ову промену? поглед на мисију споља и изнутра велики део мисионарског рада у историји цркве су обављали мисионари који су људима који нису знали за господа христа и реч божију одлазили да пропове- дају свето јеванђеље овде, у јужној африци, људи који су се налазили ван једне, свете, саборне и апо- столске цркве су желели су да чују и науче нешто више о православљу све је почело 1924 л г, када је група људи у јужноафричком граду кимберлију напу- стила неку од локалних афричких цркава и зажелела да се придружи афричкој православној цркви, чије је седиште било у америци (кимберли се налази на простору који захвата део пустиње калахари, а најпознатији је по томе што је у овом месту пронађен први дијамант у јужној африци православни мисионар l 13 данас је највећа туристичка атракција кимберлија – биг холе (велика рупа), својеврсни споменик људској похлепи то је највећа и најдубља рупа на свету иско- пана људском руком на том месту је пронађен први дијамант, и од тада је на ово место долазило на хиљаде људи у потрази за брзим и лаким богатством све је функционисало тако што би сваки човек купио мало парче земље и отпочињао са ручним копањем са масовним ископавањем се прекинуло када се налази- ште већином исцрпело и када се на дну велике рупе појавила огромна вода, која је онемогућила даља иско- павања и учинила их неисплативим) духовни лидер ове групе људи је отишао у америку и тамо био рукоположен у чин свештеника, а касније и у чин епископа затим је отпутовао у уганду, где је било још људи који су желели да (на)уче о правосла- вљу ти верници у уганди и, касније, они из кеније открили су да ова америчка група није заиста канонски православна, па су се л г 1946 придружили алексан- дријској патријаршији јужноафричко-америчка гру- па је и даље остала независна и налазила се ван канон- ске православне цркве средином шездесетих година 20 века афричка православна црква у јужној афри- ци је подељена на више група, а свака група је имала свог духовног лидера наставили су да се називају православнима, али нису знали пуно о православљу пут ка православљу средином деведесетих година прошлог века неколи- ко предводника ових група је написало писмо алексан- дријском митрополиту јоханесбурга и преторије г павлу са жељом да се заиста упозна са православном вером желели су да их митрополит и званично прими под окриље православне александријске патријарши- је митрополит је одредио неколико својих помоћника да одлазе у та црначка предграђа и да духовне лидере афричке православне цркве проучавају православљу после две године редовних часова веронауке, превође- ња псалама, новозаветних књига, православних катихи- зиса и литургијских текстова на локалне зулу, сото и цвана-језике, митрополит павле је, за почетак, неколико предводника примио у православље и благословио да могу читати часослов и остале богослужбене књиге, тако да се и остали могу припремити за примање православне вере, а, наследник митрополита павла, митрополит серафим је отишао корак даље и неколико локалних сту- дената послао на школовање у најроби (кенија) у право- славну семинарију александријске патријаршије митрополит је одредио неколико ђакона и свеште- ника (у овај мисионарски рад су активно била укључе- на и тројица српских монаха, који су служили у храму св апостола томе у јоханесбургу) да одлазе у црначка предграђа у којима су се налазиле групе заинтересова 14 l4/2009 них јужноафриканаца и тамо, углавном по школским учионицама, држе веронауку, деле православне иконе, богослуже православни свештеници и ђакони би с времена на време заинтересоване водили на богослу- жења у православне цркве (најбројнија посета је била српској парохији у јоханесбургу на савиндан 2006 л г, када је близу стотину учитеља и ђака из црначког предграђа тембисе присуствовало богослужењу и прослави савиндана), што је у многоме помагало да се локални јужноафриканци још боље упознају са право- слављем и науче више о животу и науци господа нашег исуса христа будући рад и закључак данас се у јужној африци на десетак различитих локација проповеда православље и шири се међу локалним јужноафричким становништвом, и то на локалним говорним језицима у јоханесбургу је отпо- чела са радом духовна семинарија патријарха петра седмог; митрополија је започела изградњу првог пра- вославног манастира; неколико локалних православ- них студената је послато на студије на православне универзитете у грчку и сједињене америчке државе; траже се локације за изградњу православних храмова у локалним јужноафричким насељима; при право- славним парохијама се одржавају курсеви и часови веронауке и појања; рукополажу се нови свештеници и ђакони из редова јужноафричких староседелаца надамо се да ће православље у будућности јачати и још више се ширити по јужној африци ово није комплетна историја православне мисије у јужној африци, већ кратак и сажет преглед молимо за ваше молитве за све јужноафричке православне заједнице које су у зачетку и за све њихове духовне вође како бисмо у јужној африци у будућности има- ли што више нових православних парохија, у којима ће се богослужити и у којима ће се користити сви локални афрички језици лично мислим да би најва- жније било, ако бог да, и да се из редова локалних јужноафриканаца зачне и оформи православно монаштво (пре две године овде је замонашен први рођени јужноафриканац, сада јеромонах, отац сера- фим – у свету метју ван ниекерк) монаштво и манастири би сигурно имали најзначајнију улогу у ширењу и утврђивању православља у јужној африци као и на целом афричком континенту нека би дао господ да тако и буде амин дај, боже! m православни мисионар l 15 тријумф хриш ћанства у iv веку 16 l4/2009 ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам у четвртом веку су се догодиле великe друштвенe, економскe, политичкe и религијскe променe ста- ре институције и религијска веровања су били захва- ћени културолошким и духовним пропадањем, тако да је хришћанство полако преузимало доминатну уло- гу и, самим тим, било увучено у конфликт са хелен- ском културом пред црквене великодостојнике – међу којима су били григорије богослов, григорије ниски, василије велики и јован златоусти – поставио се двоструки задатак: прилагођавање хришћанства постојећем културном систему; пред новом религијом је био задатак да оствари своју светску мисију тако што ће претходном, грчко-римском духовном порет- ку, додати нови, хришћански смисао треба узети у обзир то да у покушају стварања новог животног духа антике хришћанство није било усамљено, што сведочи појава друге софистике, чији су типични представници марко аурелије и флави- је филострат термин друга софистика углавном се користи за индентификацију књижевно-културних усмерења у првој половини трећег века после хри- ста друга софистика се као синтагма први пут помиње код флавија филострата (трећи век после христа) у делу живот софиста, којим указује на реторичко извођење које је нашао код есхина, атин- ског ретора из четвртог века пре христа реторици је у оквиру друге софистике припадала водећа улога јер се реторика, а не философија или поезија, јавља као представница хеленског духовног наслеђа интензивно цветање софистике почиње за време хадријана и антонина, а њене сраземере су такве да цареви и образовани људи пишу грчки, па је римска књижевност бивала у позадини грчки постаје свет- ски језик, а хеленско образовање светско образова- ње самим тим, грчки постаје култни и књижевни језик хришћанства главно место у коме се појављују (сада нови) учитељи постаје, поново, атина, а потом константинопољ ова својеврсна паганска ренесанса била је неуспе- ли покушај оживљавања класичних образаца у новим историјским околностима и, као таква, оштро је супротстављена хришћанству хришћанство је на сличан отпор наишло и међу јеврејима, који нису желели да прихвате толико радикално удаљавање од њиховог схватања старозаве
... / заједници божијој m александар милојков мисли најлепши међу синовима људским лепо је човек, царско достојанство које је требало да се уздигне као најлепше зато је бог и створио човека као последњег јер после човека не беше ничег лепшег, ничег што би га лепотом надвисило 8 l 4/2009 „лепота ће спасити свет“, ф м достојевски, „злочин и казна“ човекова моћ да суди о лепом сведочи да је он икона најлепшег како би човек знао да суди о лепом и лепшем ако у њему није заложена чежња за лепотом, за најлепшим? у човеку се налази мера лепоте, он је икона њезина покрет и љубав ка лепо- ти положени су као животна сила у човеку човек воли и радује се лепом, а гнуша се ругобе; његов живот је потрага за лепотом кадар је човек да остави лепо тражећи лепше тај ход од лепог ка лепшем сведочи о чежњи за најлеп- шим – за лепотом лепота је мера којом се мери лепо и лепше лепота сведочи да јој ни лепо ни лепше нису дора- сли ни лепо ни лепше не могу обухватити лепоту јер лепота је биће, а лепо је икона њезина лепо бивствује бићем лепоте – иначе би се лепо претворило у илузију и ништавило лепо постоји јер га је лепота саздала оно вапи за оним што нема по себи, за оним „јесам“ то „јесам“ има само лепота зато лепо чезне за лепотом лепо жели да „јесте“, жели да буде лепота лепом је зато потребна лепота (јер без ње нестаје) нико не би умео да прозбори о лепом да није лепоте лепо и лепше су у завади лепо завиди лепшем, а лепше презире лепо лепше отима лепоту лепог, но само на кратко, док не наиђе неко друго лепше отуда време чини да свако лепше постаје лепо, а да се иза сваког лепог покаже ругоба лепо је зато лаж јер је на путу да постане ругоба лепом фали оно „јесам“, које би му донело покој и излечило га од лажи и ругобе када би лепо постало „онај који јесте“, оно би постало истина, постало би лепота ништа га лепше онда не би могло сустићи јер би се лепо преобразило у најлепше, у саму лепоту лепо и чезне за најлепшим јер је уморно од бежа- ња и страха уморно је од стрепње да ће се појавити лепше ако се појави лепше, згазиће га и претворити у ругобу претвориће га у прах и земљу, по којој ће ходати неко ново лепо но и то лепше, које постаје ново лепо, наследиће страх од наиласка неког новог лепшег зато лепо чезне за најлепшим, јер му једино најлепше може помоћи да победи лепше лепо је човек, царско достојанство које је требало да се уздигне као најлепше зато је бог и створио човека као последњег јер после човека не беше ничег лепшег, ничег што би га лепотом надвисило но, човек је сишао са трона који му је творац наме- нио створен да са висине гледа у творевину, као цар у поданике, човек се уплашио јер је свој поглед са узвишеног царског престола преместио у блатњаву долину човек је створен да постане бог, да са висине гледа на свет богу, пак, не приличи да клечи и да с низине гледа на оно што му је дато да гледа са висине само са висине човек види свет као истину, док поглед одоздо ствара лаж и илузију отуда је за чове- ка свет променио облик оно што му је некад било под ногама, сада је стаја- ло изнад њега човек је сишао доле и учинио да над њим, као лепим, постоји лепше трагично, висина и низина су заменили места свет је постао поприште борбе лепог и лепшег та борба је обесмислила само постојање лепог како се може назвати лепим оно што данас јесте, а сутра није? како назвати лепим оно што данас сија лепотом, а сутра се претвара у прашину по којој се гази? лепо је изгубило истину и створило лаж, створило лепше знало је лепше да може постојати само док православни мисионар l 9 александар милојков мисли лепо држи у блату, док гази по њему знало је лепше да је оно само илузија која може трајати само дотле докле се лепо не врати на свој трон да, лепше ће ишчезнути оног тренутка када лепо буде на висини, на царском трону јер ће лепо тада бити најлепше лепо је достојно да са висине гледа – зато нема места постојању лепшег отуда беспо- штедна борба, плач и шкргут зуба лепше је могло да хара над лепим јер је лепо изгуби- ло оно узвишено „јесам“, изгубило је лепоту; а лише- ност лепоте ствара ругобу шта је тре- бало да се деси него да сама лепо- та дође и спаси лепо од напада лепшег ко је могао да победи лепше ако не најлеп- ши међу синови- ма људским? буду- ћи да међу људима, међу лепима, не беше никог ко би се могао назвати најлепшим – јер сви до једнога лежаху у блату – сама је лепота морала да се назове човеком лепота је постала човек: „ти си најлепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио бог довека“ (пс 45, 2) најлепшем је ваљало кренути у бој да лепом дарује покој и да га излечи од ругобе у коју је упао: „припа- ши, јуначе, уз бедру своју мач свој, част своју и красо- ту своју и тако окићен похитај“ (пс 45, 3) а шта је друго могло победити понижење и ругобу, до част и красота? заиста је овај јунак, најлепши међу синовима људ- ским, изабрао најбоље оружје зато је његова победа била сигурна и неизбежна но, није јунак само побе- дио непријатеља он је превио и ране лепом – уљем радости – да зацеле као да никада нису ни постојале јер н а ј л е п ш и међу синови- ма људским је цар који носи пома- зање уљем радости лепота је помазаник тим ће пома- зањем пома- зати и лепо да и оно заузме царско место са којег је пало: „љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, боже, бог твој уљем радости више него другове твоје“ (пс 45, 7) сада када је лепота постала човек, ништа више није могло да спречи да човек постане лепота мирис уља радости које је донео помазаник, лепота која је спасила свет, шири се светом и враћа осмех на лице лепом победа је величанствена и потпуна непријатељ је потпуно занемоћао лепо је најлепши међу синовима људским 10 l 4/2009 ослобођено тираније лепшег и лепота му је пружила руку у тој руци је уље радости којим лепота жели да помаже лепо, да га тако учини помазаником, сличним себи и да га постави на царски пре- сто помазавши се уљем, радости лепо се поново рађа, али сада имајући оно „јесам“, за којим је дуго чезнуло тако је пре- стала завада лепог и леп- шег и тако је лепота спа- сила свет поставши лепота, лепо је увидело да лепше и не постоји лепше је промашај лепо- та је почетак лепота је циљ алфа и омега лепота је онај који јесте лепота, најлепши међу синовима људским, јесте син божији који је постао човек уље радости којим је помазан син јесте дух свети зато је син помазаник, христос онај који се сажалио над несрећом лепог, над човеком, и послао сина и духа помазања, уље радо- сти од којег зацељују ране, јесте бог отац син је онај који духа помазања од оца доноси свету и човеку син је лепота која ће спасити свет тако се показало и биће саме лепоте лепота није сама, већ тројична та жива тројична лепота је излечила оно смртно тројично лепо смртно тројично лепо јесте: леп, лепши, најлепши, а жива тројична лепота јесте: отац и син и свети дух смртна тројичност јесу безлична својства, а жива тројичност јесу личности жива тројичност има оно „јесам“ јер само лич- ност може рећи „ја јесам“ разлике престају да буду поделе, а мноштво постаје једно – лепота тиме пре- стаје страдање и пропаст и пројављује се живот и љубав то је пут у живот – да се људско: леп, лепши, најлепши, уподоби божанском: отац и син и свети дух то је пут да икона божија, човек, постане и подобије божије то је пут да лепо постане лепо- та, да својство постане личност након ове победе нај- лепшег међу синовима људским, победе која је одагнала незнање и страх од ништавила, све је на човеку, на лепом између лепог и лепоте више не стоји никаква препрека јер је лепше заиста поражено једино што између њих стоји јесте слобода лепог лепо је сада слободно да разуме свој покрет и чежњу за лепотом уко- лико не гамиже по земљи, лепо ће ту чежњу схватити као радост и вапај за лепотом, а не као страх и очај заиста, са том чежњом и вапајем човек и долази на свет угледавши први пут свет и удахнувши први пут ваздух, човек заплаче живот човека почиње плачом плач је знак да је човек рођен жив и здрав у том плачу крије се мудрост живота како буде разумео тај плач, тако ће човек разумети и живот пред људском слободом стоји пут да тај детињи плач, са којим се рађа људски живот, разуме као чежњу и вапај иконе за прволиком, лепог за лепо- том, човека за богом пут је слободан и да се тај плач схвати као плач очајника плач којим почиње живот, тако, дели мудрост од лудости плач мудрих је чежња и жеђ за богом: „боже! ти си бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безвод- ној“ (пс 63, 1) овај плач не лије сузе очаја и туге, већ сузе радоснице овим плачом заиста почиње живот зато је жив и здрав човек који се рађа са плачом зато је добро да човек плаче и да у том плачу отркије мудрост, да открије вапај и чежњу лепог за лепотом ништа га у томе више не може спречити слободан је јер је – лепота спасила свет m православни мисионар l 11 ј ужна африка је једна од најлепших земаља на свету, и то сваке године потврђују милиони туриста са свих континената који посећују ову државу, која се налази на крајњем југу афричког континента када сам са благословом патријарха српског г павла постављен за старешину храма св апостола томе у јоханесбургу, мој приступ африци је био као и код већине људи – имао сам предубеђење да одлазим у неку безводну земљу у којој живе афричке дивље звери када сам стигао у јужну африку, био сам веома пријатно изне- нађен прелепа и веома пространа земља, са редовним и обилним падавинама у току летњег периода (и око 320 сунчаних дана у години), високе планине, густе шуме, предивно цвеће, ретке биљке, зеленило, велике реке и језера, два океана, велики број афричких животиња и птица, међу којима и многе ретке врсте, чине ову земљу необично лепом и другачијом од осталих афричких држава када се томе придодају и велика руд- на богатства, налазишта дијаманата, злата, пла- тине и осталих ретких метала и драгог камења, онда и не чуди што су се за превласт у овој богом благосло- веној земљи кроз историју борили многи освајачи и колонисти (нарочито енглези и холанђани) управо имајући све ово у виду, јужна африка је, слично аустралији и сједињеним америчким држа- вама, мултиетничка и мултиконфесионална земља рекло би се да скоро да нема нације или религије која није з а с т у -пљена у о в о ј архимандрит пантелејмон (јовановић) православна мисија у свету православнамисија ујужнојафруици 12 l4/2009 земљи, кроз припаднике разних народа који насељава- ју јужну африку – од древних афричких племена која су изворни домаћини и староседеоци на овим просто- рима, преко европских народа који су ову територију кроз историју колонизовали, па до досељеника са свих континената који и данас пристижу у јужну африку у потрази за бољим животом или, како се код нас каже, „трбухом за крухом“ православни хришћани су у јужну африку почели да се досељавају пре око 150 година, а први православ- ни свештеник је у кејптаун дошао 1908 лета господњег (кејптаун је веома живописан јужноафрички град који има изузетан положај и налази се на два океана – индијском и атлантском; у овом граду је рт добре наде – најјужнија тачка афричког континента, где се сусрећу два океана) православље је доскора било раширено само међу имигрантима који су у јужну африку дола- зили из православних земаља (грчке, русије, србије и осталих) цркве су градили православни досељеници, а у њима у служили само грчки, руски и српски свеште- ници на својим матерњим језицима није било довољно мисионарских подухвата да се православље приближи локалним јужноафриканци- ма – староседеоцима, чији преци нису долазили из православних земаља али, и то се променило послед- њих двадесетак година, и сада све више расте број јужноафриканаца који примају православну веру у последњих неколико година је крштено око 200 члано- ва локалних афричких заједница, и то у насељима која се налазе у околини великих градова (јоханесбурга и преторије: ссоссангуве, тембиса, мамелоди, денил- тон, елдорадо парк) око десетак локалних јужноа- фриканаца (белаца и црнаца) рукоположено је у ђаконске и свештеничке чинове шта се то догодило и донело ову промену? поглед на мисију споља и изнутра велики део мисионарског рада у историји цркве су обављали мисионари који су људима који нису знали за господа христа и реч божију одлазили да пропове- дају свето јеванђеље овде, у јужној африци, људи који су се налазили ван једне, свете, саборне и апо- столске цркве су желели су да чују и науче нешто више о православљу све је почело 1924 л г, када је група људи у јужноафричком граду кимберлију напу- стила неку од локалних афричких цркава и зажелела да се придружи афричкој православној цркви, чије је седиште било у америци (кимберли се налази на простору који захвата део пустиње калахари, а најпознатији је по томе што је у овом месту пронађен први дијамант у јужној африци православни мисионар l 13 данас је највећа туристичка атракција кимберлија – биг холе (велика рупа), својеврсни споменик људској похлепи то је највећа и најдубља рупа на свету иско- пана људском руком на том месту је пронађен први дијамант, и од тада је на ово место долазило на хиљаде људи у потрази за брзим и лаким богатством све је функционисало тако што би сваки човек купио мало парче земље и отпочињао са ручним копањем са масовним ископавањем се прекинуло када се налази- ште већином исцрпело и када се на дну велике рупе појавила огромна вода, која је онемогућила даља иско- павања и учинила их неисплативим) духовни лидер ове групе људи је отишао у америку и тамо био рукоположен у чин свештеника, а касније и у чин епископа затим је отпутовао у уганду, где је било још људи који су желели да (на)уче о правосла- вљу ти верници у уганди и, касније, они из кеније открили су да ова америчка група није заиста канонски православна, па су се л г 1946 придружили алексан- дријској патријаршији јужноафричко-америчка гру- па је и даље остала независна и налазила се ван канон- ске православне цркве средином шездесетих година 20 века афричка православна црква у јужној афри- ци је подељена на више група, а свака група је имала свог духовног лидера наставили су да се називају православнима, али нису знали пуно о православљу пут ка православљу средином деведесетих година прошлог века неколи- ко предводника ових група је написало писмо алексан- дријском митрополиту јоханесбурга и преторије г павлу са жељом да се заиста упозна са православном вером желели су да их митрополит и званично прими под окриље православне александријске патријарши- је митрополит је одредио неколико својих помоћника да одлазе у та црначка предграђа и да духовне лидере афричке православне цркве проучавају православљу после две године редовних часова веронауке, превође- ња псалама, новозаветних књига, православних катихи- зиса и литургијских текстова на локалне зулу, сото и цвана-језике, митрополит павле је, за почетак, неколико предводника примио у православље и благословио да могу читати часослов и остале богослужбене књиге, тако да се и остали могу припремити за примање православне вере, а, наследник митрополита павла, митрополит серафим је отишао корак даље и неколико локалних сту- дената послао на школовање у најроби (кенија) у право- славну семинарију александријске патријаршије митрополит је одредио неколико ђакона и свеште- ника (у овај мисионарски рад су активно била укључе- на и тројица српских монаха, који су служили у храму св апостола томе у јоханесбургу) да одлазе у црначка предграђа у којима су се налазиле групе заинтересова 14 l4/2009 них јужноафриканаца и тамо, углавном по школским учионицама, држе веронауку, деле православне иконе, богослуже православни свештеници и ђакони би с времена на време заинтересоване водили на богослу- жења у православне цркве (најбројнија посета је била српској парохији у јоханесбургу на савиндан 2006 л г, када је близу стотину учитеља и ђака из црначког предграђа тембисе присуствовало богослужењу и прослави савиндана), што је у многоме помагало да се локални јужноафриканци још боље упознају са право- слављем и науче више о животу и науци господа нашег исуса христа будући рад и закључак данас се у јужној африци на десетак различитих локација проповеда православље и шири се међу локалним јужноафричким становништвом, и то на локалним говорним језицима у јоханесбургу је отпо- чела са радом духовна семинарија патријарха петра седмог; митрополија је започела изградњу првог пра- вославног манастира; неколико локалних православ- них студената је послато на студије на православне универзитете у грчку и сједињене америчке државе; траже се локације за изградњу православних храмова у локалним јужноафричким насељима; при право- славним парохијама се одржавају курсеви и часови веронауке и појања; рукополажу се нови свештеници и ђакони из редова јужноафричких староседелаца надамо се да ће православље у будућности јачати и још више се ширити по јужној африци ово није комплетна историја православне мисије у јужној африци, већ кратак и сажет преглед молимо за ваше молитве за све јужноафричке православне заједнице које су у зачетку и за све њихове духовне вође како бисмо у јужној африци у будућности има- ли што више нових православних парохија, у којима ће се богослужити и у којима ће се користити сви локални афрички језици лично мислим да би најва- жније било, ако бог да, и да се из редова локалних јужноафриканаца зачне и оформи православно монаштво (пре две године овде је замонашен први рођени јужноафриканац, сада јеромонах, отац сера- фим – у свету метју ван ниекерк) монаштво и манастири би сигурно имали најзначајнију улогу у ширењу и утврђивању православља у јужној африци као и на целом афричком континенту нека би дао господ да тако и буде амин дај, боже! m православни мисионар l 15 тријумф хриш ћанства у iv веку 16 l4/2009 ђакон ненад идризовић хришћанство и хеленизам у четвртом веку су се догодиле великe друштвенe, економскe, политичкe и религијскe променe ста- ре институције и религијска веровања су били захва- ћени културолошким и духовним пропадањем, тако да је хришћанство полако преузимало доминатну уло- гу и, самим тим, било увучено у конфликт са хелен- ском културом пред црквене великодостојнике – међу којима су били григорије богослов, григорије ниски, василије велики и јован златоусти – поставио се двоструки задатак: прилагођавање хришћанства постојећем културном систему; пред новом религијом је био задатак да оствари своју светску мисију тако што ће претходном, грчко-римском духовном порет- ку, додати нови, хришћански смисао треба узети у обзир то да у покушају стварања новог животног духа антике хришћанство није било усамљено, што сведочи појава друге софистике, чији су типични представници марко аурелије и флави- је филострат термин друга софистика углавном се користи за индентификацију књижевно-културних усмерења у првој половини трећег века после хри- ста друга софистика се као синтагма први пут помиње код флавија филострата (трећи век после христа) у делу живот софиста, којим указује на реторичко извођење које је нашао код есхина, атин- ског ретора из четвртог века пре христа реторици је у оквиру друге софистике припадала водећа улога јер се реторика, а не философија или поезија, јавља као представница хеленског духовног наслеђа интензивно цветање софистике почиње за време хадријана и антонина, а њене сраземере су такве да цареви и образовани људи пишу грчки, па је римска књижевност бивала у позадини грчки постаје свет- ски језик, а хеленско образовање светско образова- ње самим тим, грчки постаје култни и књижевни језик хришћанства главно место у коме се појављују (сада нови) учитељи постаје, поново, атина, а потом константинопољ ова својеврсна паганска ренесанса била је неуспе- ли покушај оживљавања класичних образаца у новим историјским околностима и, као таква, оштро је супротстављена хришћанству хришћанство је на сличан отпор наишло и међу јеврејима, који нису желели да прихвате толико радикално удаљавање од њиховог схватања старозаве
Свеска: 308 | Крсне славе и хришћански обичаји
... Фотографија на насловној страни корице: Резање славског колачa у храму Св цара Константина и царице Јелене Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: „Во славу и чест” Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Јул / Август 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Сасборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци Фото: Данијела Олуић Реч уредника Важно, важније и најважније у хришћанским обичајима 2-3 Старечник Старац Јосиф Ватопедски о браку и породици 4-5 Реч пастира Дијалектика трунчице 6-7 Мисли Најлепши међу синовима људским 8-10 Православна мисија у свету Православна мисија у Јужној Афруици 11-15 Хришћанство и хеленизам Тријумф хришћанства у IV веку 16-17 Живот у Христу Брак и монаштво – две стазе једног пута 18-20 Интервју - Православље у Америци Удружење православних хришћана у Америци 21-25 Тема броја О крсној слави 26-27 Познајемо ли житија својих светитеља заштитника? 28-29 Kулт „записа“ у српском народу 30-31 Имендан 32-33 Крсне славе и обичаји 34-35 Спомен или фарса 36-37 Бели четвртак или религиозност православних у Србији 38-39 Завет 40-41 Хришћанство и савремене технологије Фејс, тјуб, твитери, спејсови 42-43 Хришћанска поетика Све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи 44-45 Слободан иза решетака Зубато Сунце 46 Писма из Земље живих Живети у Христу 47 Представљамо Вам Заједница при Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Вишњици 48-50 Црква и држава Размишљања о војном свештенству 51-53 Црква и плуралистичко друштво Семинар Религија и медији 54-56 Пастирска психологија Љубав и сексуалност 57-59 Мисија Цркве Улога младих у мисији Цркве 60-61 Православље на интернету Крсне славе на интернету 62-63 Из потпуно другачијег угла Старо & добро? 64 misionar Важно, важ није и најважније у хришћан ским обичајима Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Маркетинг Југослав Кипријановић, 064/800-1832, marketingspc@gmailcom Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара По
... Фотографија на насловној страни корице: Резање славског колачa у храму Св цара Константина и царице Јелене Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: „Во славу и чест” Фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на трећој страни корице: Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Фото: Данијела Олуић PRAVOSLAVNI Јул / Август 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Сасборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци Фото: Данијела Олуић Реч уредника Важно, важније и најважније у хришћанским обичајима 2-3 Старечник Старац Јосиф Ватопедски о браку и породици 4-5 Реч пастира Дијалектика трунчице 6-7 Мисли Најлепши међу синовима људским 8-10 Православна мисија у свету Православна мисија у Јужној Афруици 11-15 Хришћанство и хеленизам Тријумф хришћанства у IV веку 16-17 Живот у Христу Брак и монаштво – две стазе једног пута 18-20 Интервју - Православље у Америци Удружење православних хришћана у Америци 21-25 Тема броја О крсној слави 26-27 Познајемо ли житија својих светитеља заштитника? 28-29 Kулт „записа“ у српском народу 30-31 Имендан 32-33 Крсне славе и обичаји 34-35 Спомен или фарса 36-37 Бели четвртак или религиозност православних у Србији 38-39 Завет 40-41 Хришћанство и савремене технологије Фејс, тјуб, твитери, спејсови 42-43 Хришћанска поетика Све док не победи револуција душе, узалуд се троше речи 44-45 Слободан иза решетака Зубато Сунце 46 Писма из Земље живих Живети у Христу 47 Представљамо Вам Заједница при Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Вишњици 48-50 Црква и држава Размишљања о војном свештенству 51-53 Црква и плуралистичко друштво Семинар Религија и медији 54-56 Пастирска психологија Љубав и сексуалност 57-59 Мисија Цркве Улога младих у мисији Цркве 60-61 Православље на интернету Крсне славе на интернету 62-63 Из потпуно другачијег угла Старо & добро? 64 misionar Важно, важ није и најважније у хришћан ским обичајима Реч уредника УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јерођакон Јован (Панић), ђакон Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Маркетинг Југослав Кипријановић, 064/800-1832, marketingspc@gmailcom Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара По
Одреднице:
7
Свеска: 309 | Правда и право
...време светск е економске кризе) фјодор михаиловичДОСТОЈЕВСКИ 📌 је био
руски романописац и
живео је у деветнаестом
веку, тачније од 1821 до
1881 л г да ли случајно
или не, две – три годин
...време светск е економске кризе) фјодор михаилович
МЕТА инфо: Р:28836 К:218991 Д:121
| Свеска 309 |
Свеска: 309 | Правда и право
... током године, а једна од карактеристичних служби васкршњег поста је и литургија пређеосвеће- них дарова, коју је по предању записао св григорије двојеслов – наставак у следећем броју- срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре- 18 l5/2009 православни мисионар l 19 срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко 20 l5/2009 гледна дубина – сáмо царство слободе, у коме човек може спознати себе и као најгорег злочинца и као некога ко се налази на путу божијем социјална страна заклања видик у сáму дубину бића и подмићује човека да престане у истраживању самог себе, света у коме се налази и творца који је саздао и њега и свет задовољ- ном старим римским патентом „хлеба и игара“, дана- шњем човеку прети опасност да остане имун и на велике трегедије и на праву љубав испуњавајући, тако, пророчанство великог инквизитора, који за тог истог човека каже да није ни добар ни лош него – слаб, да не постоји ни злочин ни грех већ само – глад и да је сло- бода један велики терет који том и таквом бићу треба одузети ради – његове среће логично је да ће таквом човеку или карикатури од човека христос бити сметња и оптерећење, као што је оптерећење и сметња за вели- ког инквизитора за достојевског, који је читав живот био у кризи и која се код њега испољавала на сто и један начин – сре- ћу свог народа не види у томе да буде сит, већ слободан он не пристаје на то „сужавање човека“, већ на његову ширину, која подразумева и злочин (слабост), али и одговорност да се тај злочин прихвати и окаје (снагу), тј ону димензију коју велики инквизитор и утилита- ристичка етика покушавају да минимизирају руково- дећи се принципом среће и данашњи свет је пун „душебрижника“, великих инквизитора, великог брата и осталих електронских духовника тоталистичког типа који праве своја стада и убеђују њихове чланове да је „чврста рука“ најбољи метод владања они немају веру у човека, и по томе се разликују од бога хлеб је карта на коју играју прва сигурно достојевски је демистификовао њихово „сажаљење“ за људски род он је откриво заверу нових првосве- штеника и бори се против њиховог реда и закона он је апостол павле нашег доба (чак и физички помало личе ако се упореди апостолова икона и портрет писца) достојевски своје читаоце упућује на христа свестан да нико неће остати гладан ако буде слушао реч божи- ју јер је господ одбио да камење претвори у хлебове, али је касније усред пустиње нахранио седам хиљада људи са две рибе и пет хлебова све у своје време – што би рекао цар соломон велики аргентиски писац хорхе луис борхес је упоредио откриће достојевског са открићем мора и љубави ако ове године нисте били на летовању или немате среће у љубави, ето још једног разлога да читате достојевског m често се поносимо припадношћу православној вери замишљајући како смо до последњег атома испуњени светим осећањем колико нас, међутим, зна да у албанији око четвртину становништва чине пра- вославни имао сам прилике да осетим неизрециву духовну радост при сусрету са поменутом браћом, која су ме, при том, веома срдачно дочекала албанци су мали, а веома специфичан народ, срда- чан и невероватно гостопримљив чињеница да су за време тиранске владавине енвера хоџе скоро све богомоље биле сравњене са земљом много говори о овом изузетно духовно снажном народу – данас може- те срести много прелепих, обновљених божијих кућа, од тога 250 православних храмова, мноштво манасти- ра организација албанске православне цркве би могла да послужи као пример осталим помесним црквама имао сам прилике да, након сусрета са богосло- вом алексом цуријем из тиране и на његов пред- лог, посетим предиван манастир св влах у драчу у склопу овог манастира је изгра- ђен православни школски цен- тар намењен свим узрасти- ма – од јаслица до факултета центар има конак за мушкарце и православни мисионар l 21 никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко девојке, капелу, библиотеку, компјутерски центар, учи- онице, трпезарију, спортске терене с обзиром на то да је у албанији слобода исповеда- ња вере заживела тек 1991 л г, блистави обновљени храмови и одлична организација су неоспориви доказ присуства светог духа међу овим напаћеним народом тенденција обнове постојећих и изградња нових хра- мова је у сталном порасту посебно очарава полуизгра- ђен огроман православни храм у самом центру тиране, који ће представљати симбол овог, сада модерног европског града албанци гаје школски пример савршене, хомогене националне свести муслимани, римокатолици и пра- вославци вековима сложно живе под једним кровом ретко се која нација може похвалити тако снажно изра- женом националном свешћу без искључивања разли- читости, нарочито у погледу верске припадности манастир који сам поменуо је, на пример, окружен муслиманским живљем монах серафим, који је са мном провео дан, хвалио је своје прве суседе потвр- ђујући да никада нису имали никаквих проблема у албанији четвртину становништва чине пра- вославци ако узмемо у обзир чиње- ницу да је пре другог светског рата у сад емигрирало око 25000 православних албанаца, коначни збир је – за држави- цу од свега 28748 km2 и 3,6 милиона становника – импозантан радује и в и д љ и в а чињеница да су веома моти- висани у погледу новчаних донација, помоћу којих су обновље- ни данас прелепи, велелепни храмови албанска православна црква је новокалендарска црква, што значи да божић, на пример, слави 25 децембра по грегоријанском календару интересантан је и детаљ постављених столица на сред цркве, тако да се за време богослужења углавном седи веома је интензивна сарадња са грчком црквом, па многи мисле да су православни албанци грци, што није слу- чај: православни албанци и православни у албанији су староседеоци и једна су од духовно јачих вер- ских заједница многи богослови су – пре формирања богосло- вије у драчу – школо- вани у грчкој, тако да је веза са грчком црквом продубље- нија и израже- нија сарад- ња са нашом п о м е с н о м црквом је при- лично слаба и у траговима, али постоји велики простор за сарадњу и з а ј е д н и ч к у мисију m максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 22 l5/2009 православни мисионар l 23 максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 24 l5/2009 истог тренутка иметак који су добиле имао је про- страни конак а све што је било потребно урадити јесу мале измене у инфраструктури чак је на имовини постојала и мала црква, која је лако претворена у пра- вославну капелу како су сестре биле под духовним надзором старца јефрема из грчког манастира у ари- зони, он је убрзо дошао и благословио и освештао земљу мати михаила је строга игуманија која има велику љубав према својим сестрама и веома се брине о спасе- њу њихових душа све сестре устају у 230 ујутро на личну молитву која се касније наставља у капели и тра- је до 6 часова ујутро сестре имају разноврсна послу- шања након јутарњег послужења ручак је у 11 часова у поподневним часовима сестре настављају са својим задацима, у шта су укључена и читање духовне литера- туре, молитве, али и одмор у 3 сата поподне сестре служе девети час, а у продужетку и вечерњу службу након тога имају вечеру а одмах затим и мало повечер- је у капели мати михаила је створила атмосферу која је приву- кла још младих људи у склопу манастира оформљена је школа за девојчи- це, узраста од 10 до 17 година могу да приме до 6 уче- ница по години и обично немају проблема да попуне разред оне живе у манастиру и прате школски распо- ред као допуну свог школовања похађају наставу кувања, остављања хране, баштованства, шивења, уметности, лепог писања, историје старог завета, житија светих, као и црквено појање асистирају у многим акивностима у манастиру и узимају учешће у дневном животу општежића током година, неке од девојака су одлучиле да посвете свој живот манастиру и ту су и остале манастир има своју књижару сестре се баве издава- штвом и углавном издају духовне текстове до сада су објавиле и cd на којем поју и на енглеском али и на црквенословенском мати игуманија нам је рекла да се њихов cd доста слуша у србији након благослова који смо добили од мати спакова- ли смо наше ствари и спремили се за повратак у тексас на повратку разговарали смо о благословима које смо добили током боравка у манастиру и о љубави коју смо осетили од стране сестара ово нас је инспирисало да и ми сами дајемо више љубави и богу и људима видели смо богат и испуњен живот који су сестре водиле у слу- жби богу неко је једном рекао да љубав производи љибав, а након проведеног времена са сетрама мана- стира св пајсија величковског рекли бисмо да је то истина заиста, манастир је дар од бога! m за више информација о самом манастиру посетите: wwwstpaisiusmonasteryorg превела са енглеског језика: татјана радић православни мисионар l 25 александар загорац тема броја право и правда из хришћанске перспективе (1) кант није без разлога одабрао феномен права да њиме укаже на то колико је пут до дефиниције, односно јасног, разумљивог и целовитог одређења извесног предмета тежак, а понекад и немогућ ништа лакши није ни покушај да се одреди појам правде, а посебно однос права и правде платон у својим дијалозима једно, односно бога назива и праведним (праведним по себи, тј правдом као идејом и начелом) овај детаљ такође је упућују- ћи: покушај да дефиницијом искажемо појмове (боље рећи: категорије) права и правде једнак је покушају да дефиницијом искажемо појам бога – ни у једном ни у другом случају није могуће дати одређење које би истовремено било и довољно исцрпно и довољно универзално да би се могло сматрати целовитим у свим околностима, сваком раздобљу и од стране сва- ког човека стога је нужно да се разматрање ове врсте унеколико ограничити, посебно ако је реч о чланку превасходни циљ овог разматрања јесте указивање на кључне моменте у развоју људског схватања права и правде, са надом да ћемо дати довољно јасних смер- ница, корисних онима који пожеле да се овим значај- ним и сложеним феноменима позабаве детаљније све време би требало имати на уму да однос човека према правди и праву, начин на који их доживљава, вишеструко одређује његов живот као (моралног) поје- динца и као припадника заједнице (друштва, евхари- стијске заједнице) ове категорије значајно дефини- шу човекову свест, односно личност, превасходно у домену односа према другима а без правичног (што не значи исто што и „праведан) односа према другима, заједница није могућа па ни евхаристијска сложеност проблема налаже да се његове почет- не тачке бар у основи разјасне без таквог увода тешко да је могуће остварити онакво духовно обо- гаћење каквом тежимо када, као хришћани, присту- памо човеку и друштву тежећи пуноћи увида и разумевања вишестрани приступ у настојањима да праву и правди приступимо из хришћанске перспективе, нуди нам се неколико путе- ва, прилично испреплетаних прво, можемо говорити о доприносу хришћанства теорији (философији) пра- ва и државе – у том случају тежиште би било на оства- рењима школе природног права, која корене вуче још из античке философије, а развија се у оквирима рим- ског права, да би, потом, добила чврсто и трајно уте- доћи до дефиниције је пријатно, али веома тешко тако правници још увек траже дефиницију за појам права имануел кант неодступна потреба 26 l5/2009 мељење и унапређење у хришћанској теологији (посебно учењима тома аквинског и св августина), те да би, после привидног „пораза“ од њој супротста- вљене школе правног позитивизма (19 век), била реа- фирмисана након другог светског рата са друге стране, можемо говорити и о питањима везаним за канонско право, као аутентично-хришћан- ску правну тековину,1 од којих поједина, кључна, и даље остају предмет расправе коначно, можемо се запитати какво би требало да буде деловање цркве на пољу савремених правних поредака и установа, а посебно оних који тренутно претендују да постану обавезујуће на планетарном нивоу (нпр институције међународног кривичног пра- ва) – ако црква такво деловање сматра спојивим са својом мисијом опасност олаког подразумевања да би заједничко размишљање било које врсте могло да уроди икаквим плодом, неопходно је да учесници користе појмове који за свакога од њих имају исто (или бар неспорно у пресудним елемен- тима) значење када је реч о праву и правди, управо то представља највећи проблем различита гледи- шта увек су призив да се, кроз заједничко разматра- ње, дође до потпунијег одговора; али основна пре- прека и даље остаје чињеница да већина људи, на основу личног „осећаја“ или мњења, сматра да са сигурношћу може да у већини случајева расуђује шта јесте, а шта није праведно оно што се сматра праведним често се поистовећује са „правом“, тј оним што јесте (или би морало бити) „по праву“ исто тако, право и правда се често бркају са срод- ним категоријама као што су морал, једнакост и слично између праведног и правичног се често не прави никаква разлика ови детаљи свакако неће привући пажњу онога ко право доживљава као скуп прописа за чије се непоштовање кажњава и ништа више од тога, те који свако даље размишљање на ту тему сматра мање – више излишним такав човек тешко да би се могао назвати свесним хришћани- ном – у пуном смислу не би ли се и право наци- стичке немачке могло уклопити у такву дефиници- ју? није ли и тада било људи који су сматрали да – 1 мада има канониста који канонском праву одричу изворни квалитет права, те га сврставају у еклисиологију (науку о цркви), или га, пак, сматрају подручјем где се обоје преклапају – до одређе- не границе као хришћани – нису позвани да расуђују (имајмо све време на уму да расуђивање и суђење нису јед- но те исто!) о „световним стварима, тј властима“ ослањајући се на крајње сведено тумачење речи „цару царево, богу божје“? хришћански активизам, хришћанска делатна вера, и на овом пољу има посебан призив, одговорност и обавезу промишљеног и стрпљивог приступа право и правда римски правник јаволен упозорава да је свако дефинисање у праву опасно будући да је ретка дефи- ниција која се не може оспорити2 међутим, „треба рећи да поклоници правне установе никада не би тре- бало да напусте борбу за дефинисање права, јер је то суштински део идеала да је оно рационално и подоб- но за дефинисање“ док правди (било да је пишемо малим или великим почетним словом) можемо признати квалитет идеје (или божанског атрибута),3 која надилази сферу раци- оналног, дотле је суштинска тежња права да управо на том пољу нађе своје упориште будући да је једнакост једна од основних каракте- ристика (тежњи) права, подједнака разумљивост нор- ми свим припадницима заједнице чије односе дато право регулише, довољан је (али свакако не и једини) разлог за тражење ослонца у рационалном ипак, усмеримо ли поглед само на ту страну, наше схватање ће остати прилично ограничено природно и позитивно право еволуција права, као и теологије, неодвојива је од развоја људске мисли темеље тог процеса предста- вља античка философија, нарочито од времена сокра- та питању права и државе4 посебну пажњу посвећи- 2 „omnis definitio in iure civili periculosa est, rarum est enim ut subverit non possi“ 3 „атрибут“ овде употребљавамо као технички термин бог се не може назвати праведним, већ пре правдом (по себи) или само- правдом, како то чини псеудо-дионисије бог суштински не може имати атрибуте јер би то подразумевало пре-постојање онога ко му те атрибуте даје, што је немогуће јер је бог „алфа и омега“ али, наше ограничене језичке могућности не остављају нам другу могућ- ност за овакву врсту изражавања 4 питање права и државе требало би посматрати као недељиву целину (исти је случај и са правом и црквом у оном домену где се особине црквене и државне власти подударају), али смо на овом месту принуђени да бављење државом као категоријом оставимо за другу прилику православни мисионар l 27 вали су пла- тон (сократов уче- ник) и аристотел (плато- нов ученик) чињеница да су у различитим градовима – држа- вама (полисима) важили различити закони, а да су ипак постојала одређена начела која су сви поштова- ли навела је аристотела на следећи закључак „државно право (политикон) је двојако: природно (фисикон) и позитивно5 (номикон) природно је оно које свуда има исту важност, а не зависи од тога да ли је усвојено или није позитивно је оно за које је првобитно било споредно да ли је гласило овако или онако, али то није откако је законски установљено“ аристотел сматра да је законско нормирање потреб- но само у оним случајевима где постоји спор око тога шта јесте по природи (природном праву), а шта не значи, потреба за правдом јавља се тек у случају сукоба интереса6 тај закључак означава један од 5 назив потиче од латинског глагола pono, ponere, posui, positum – ставити, поставити израз ius positivum настаје у 12 веку погрешним читањем термина ius positum, што би се дословно могло превести као постављено право то је оно право које се прописом намеће 6 х келзен кључ н и х момента у еволуци- ји права; тада постаје јасно да се мњењима или простим формулама не може ни из далека остварити тежња за правдом тешкоће (немогућност?) дефинисања многе ће, на пример, задовољити следеће одређе- ње: право (исправно, праведно) јесте – никога не дирати, сваком своје дати ова изрека, често цитирана у старом риму, може да послужи као дефиниција пра- ва, али само под условом да је претходно рашчишће- но шта је чије како ћемо поступити у случају да о томе нема заједничког става – ова дефиниција не каже пошто сукоб, као претходно питање, и даље остаје нерешен, намеће се закључак да те речи могу евенту- ално представљати одређена морална уопштавања, али не и дефиницију права, а камоли правде често се као дефиниција правде (или праведног) узимају познате речи господње „чините другима оно што желите да вама чине“ доследна примена овог начела негира правни поредак као такав јер сва- ки правни поредак, па и онај установљен канонима цркве, подразумева санкцију (казну) казна захтева најмање два субјекта: онога који извршава и оног над којим се извршава да ли приликом извршења казне извршилац чини оно што би желео да њему буде учињено? 28 l5/2009 истина, на овакво разматрање понеко би пригово- рио да, на пример, хришћанин који се каје жели да – управо ради оздрављења кроз покајање – поднесе одређену „санкцију“ од стране цркве (нпр епитими- ју) али такав приговор не би имао основа будући да лично осећање покајника, његова ревност у вери и жеља за покајањем могу, али не морају имати ника- квог утицаја на примену канона којим је јасно пропи- сано колико година траје епитимија за, на пример, злочин убиства на пољу правне теорије (философије права) такав приговор би представљао бркање срод- них, али различитих феномена: правног и моралног искуства „правно искуство је могућно само у заједници, док је морално искуство у бити ствар појединца“7 свакој оба- вези коју право намеће једном лицу одговара овлашће- ње другог морал, међутим, утврђује само дужности црква је власна да, кроз институције заједнице, делује на свог припадника на унапред утврђен начин (канон) начин тог деловања јесте спољашњи (од стране других, тј зајед- нице) макар он био усмерен на под- стицање одређених духовних, уну- трашњих збивања код покајника са друге стране, покајник има обаве- зу према заједници да поступи на одређени начин како би поново остварио пуноћу при- даништва истој овако успо- стављени односи нам јасно указују на критеријум разли- ковања права од морала (макар оба била црквена, тј хришћан- ска): право начелно обавезује пред судом других (forum exter- num), док морал обавезује пре судом сопствене савести (forum internum) ово разјашњење уједно представља део одговора оним теоре- тичарима који канонском праву припи- сују одвећ висок степен специфичности у односу на остале гране тзв државног права, те га чак и не сматрају правом чак ни поменуте речи господње не бисмо могли (нити би требало) узети одвојено од контекста у коме су изречене и на силу их постулирати као свеобухватне но, како ниједно збивање не прати истоветан кон- текст, поставља се питање да ли је уопште могуће дати универзалну, свевремену дефини- цију правде, тј права можда би, ипак, претходно требало да се запи- тамо одакле човеку уопште потреба за таквим одређењем 7 коста чавошки: увод у право, драгинић, београд 1996, 20 аристотел православни мисионар l 29 основе хришћанског сагледавања ханс келзен, творац чисте теорије права, каже да је у природи човека тежња да оправда своје понашање у прилог овом тврђењу наводи низ примера из исто- рије који сведоче о томе да су и највећи тирани тежи- ли да својој самовољи дају правно прихватљиву фор- му, тј да ју представе као (у крајњем) праведну (уте- мељену на правди) чувен је пример злогласног рим- ског императора калигуле: он је злоупотребио недо- реченост прописа који је налагао да сви зако- ни буду истакнути на јавним местима тако што је наредио да их исписују ситним словима, а потом те нат- писе каче по врховима стубо- ва, где их нико није могао прочитати и он је, дакле, имао потребу да својој самовољи да какву – такву правно утврђе- ну форму таква људска потреба несумњиво постоји и правни т е о р е т и ч а р и (философи) веко- вима настоје да је растумаче ако се подсети- мо да смо помену- ли „праведно“, односно „правду“ као „атрибут“ бога, видећемо да се на ово питање одговор може дати и из аутентично хришћанског угла хришћанско гледиште је неодвојиво од светоотачке антропологије, у којој је стално присутан мотив људског призива да – кроз узрастање од образа ка подобију божијем – остварује пуноћу заједнице са богом, и то управо посредством заједнице (литургијске, евхаристијске, црквене) са ближњима како је пита- ње заједнице са богом нераздвојно од питања зајед- нице са билижњима, то је за хришћане изузетно значајан начин на који се уређују односи у таквој заједници (притом мислимо на заједницу у најши- рем смислу речи) унапређење тих односа је нераз- двојно од права које им даје форму и усмерење како се човек и друштво развијају, како се развија и сáма црква, неопходно је да се развија и право, односно појам правде на коме се темељи једном приликом је један наш владика – одговару- јући на питање о променама у одређеним схватањи- ма цркве током векова – рекао: „није вера та која се мења, већ наше урастање у веру“ ту мисао бисмо аналошки могли да применимо и на правду: не мења се правда као апсолутна категорија (као божански „атрибут“), већ наше „урастање“, наше разумевање и исказивање њене природе и смисла у конкретним историјским прилика- ма но, овај закључак претпоставља да смо претходно пости- гли општу сагла- сност о постоја- њу правде као трансцендент- не, метафизич- ке категорије у том случају право бисмо могли да дефи- нишемо као и н с т р у м е н т којим настојимо да је остваримо, да се њеној апсо- лутној природи приближимо овозе- маљским средствима што више, сходно иза- зовима историјског тре- нутка на тим премисама почива идеја природног права, којој је хришћанство дало највећи допринос аргументи којима је та идеја касније оспоравана такође се не смеју занемарити нити паушално одбацити као „нехришћански“ стога ћемо у наредном броју детаљније говорити о два битна усмерења правно-философске мисли: природ- ноправном и позитивноправном настојећи да одго- воримо и на питања која смо, као значајна, истакли на почетку овог текста m ђакон ненад идризовић тема броја 30 l5/2009 светосавска правда свети сава је по повратку из никеје 1219 л г, када је био посвећен за првог архиепископа свих срп- ских и поморских земаља, почео да остварује циљ украшавања свога отачаства oсетио је потребу за јед- ном комбинованом компилацијом законодавства, које би обухватило не само све гране црквеног живота и црквене управе, него и основно световно право о нај- важнијим питањима за уређење друштвеног живота тако је и настала најобимнија средњевековна српска законска књига, која је у новијој књижевности углав- ном позната под позајмљеним називом крмчија, док је њен прави књижевни и српски назив законоправило ништа слично из тога времена немају (данас) цивили- зовани народи европе – ни немци, ни французи, ни енглези позната магна карта у енглеској, правни спомен из 1215, само је подужи свитак на пергаменту, и то на латинском, а законоправило (из тога времена) јесте огромна књига (са око 800 страница) сачувана у више преписа то је највећа српска књига, за који сам свети сава наводи да је богонадахнута изражена богонаданутост законоправила светога саве обавезује на примену његове садржине како у животу српске цркве и државе, тако и у животу сваког верника основна начела законоправила су усмерена на спа- сење душе, на правилно вођење цркве у складу сарад- ње са државом своју државотворну идеологију све- ти сава је исказао у једном писму упућеном са свете горе његовом оцу, у коме каже: ,,да виноград христов, предат нам од господа, оградимо чистом оградом, чистом, добром и непорочном вером, да ниједан од злих зверова не окуси његова плода, него расплодив- ши га у сто трудова, принесемо у онај пресветли вели- ки дан христу који је за нас жртвован” писање зако- ноправила је било неминовно за младу цркву и младу државу, а имало је практични значај за оно време – када је једна црквена књига коштала више него цела црквена зграда у делу законоправила који се односи на световно право не налази се оно ригорозно и пуно неједнакости многобожачко римско, него препорођено-христијани- зовано право ту се налазе и многе одредбе које говоре о браку, што је било нужно за новопостављене еписко- пе како би се сузбила пољуљаност брака и брачног живота у земљи свети сава је – по свим црквеним и државним питањима – успео да уведе један високи правни ред стварајући основу за један здрав национал- ни живот заштита социјално угрожених део сложеног правног система у законоправилу чине и прописи о заштити социјално угрожених, на основу којих сазнајемо шта се све сматрало социјал- ним случајем и какве су мере предвиђене за ублажа- вање или отклањање последица поред бриге о сиро- машнима и болеснима, као најбројнијој категорији социјалних случајева, за које су подизани одговарају- ћи домови, штићене су и особе са телесним манама, утврђиване су узајамне социјалне обавезе родитеља и деце, помагано је удовицама и сиротим девојкама, откупљивани су заробљеници, штићени робови од самовоље господара, најмници од израбљивања и зло- употрбе послодавца, дужници од зеленашења зајмо- давца тражи се да опхођење према људима са теле- сним манама и, уопште, према немоћнима буде бес- прекорно за оне који се таквима ругају предвиђена је казна законоправило је зборник закона црквеног и држав- ног законодавства који је српском народу омогућио да добије правилан поглед на свет, цркву, државу, народ и на све све што му се налазило на путу органско-нацио- налног васкрсења и културног напретка како у византији, тако и у србији, становништво је било углавном православно сама та чињеница је омогућила да се питање односа између државе и цркве решава јединствено полазило се од основне поставке да један исти народ припада и држави и цркви, тј грађани државе су истовремено и чланови цркве на тим основама је постављен и развијен систем сагласја цркве и државе за неометано спро- вођење таквога система најодговорнији су владар државе и поглавар цркве свети сава је у законоправило укључио превод зборника јована схоластика у 87 глава са грчког, где је обухваћен увод шесте новеле цара јустинијана, који гласи: ,,нај- већи дарови божији међу људима, дати човекољубљем одозго, јесу: свештенство и цесарство; прво лежи да служи ономе што је божанско, а друго, да управља и да се стара о ономе што је људско а оба, исходећи из једног истог начела, украшавају људ- ски живот; јер царевима не може бити ништа тако важно као част свештеника који се за њих саме увек богу моле јер, ако су први у свему непорочни и ако пред богом буди имали смелост, а други правилно и како доликује почну украшавати предате им градове и оне који су под њима, постаће некакав пријатан склад све што људском животу дарује добро а то ће бити, верујемо, ако се сачува надзирање свештених правила који су апостоли- праведно хваљени и слављени, и очевици божије речи – преда- ли, а свети оци очували и казивали” љубав са богом и људима важност законоправила је у томе што срби из њега сазнају да је језик што и светлост, да су многе српске речи заборављене, односно замењене туђим речима; да је прави смисао живљења љубав човека са богом и људима, из чега проистиче мир и успоставља се равнотежа како у души, тако и наспрам васи- оне; да се породица заснива у складу са одређеним црквено- грађанским прописима; да црква и држава међусобне односе треба да уређују на основу теорије о симфонији (сагласју) тако што ће и једна и друга подједнако да поштују свештена правила као поруке духа светога; да закон треба да буде цар и огледало свима – од владара и црквеног поглавара до просјака; да измаилћанска вера и до данас обмањује људе, из чега треба закључити да је – много пре појаве турака на балкану – свети сава србима предочио опасност од ислама само тако је свети сава могао да положи темеље на којима ће се испунити речи цара давида: ,,шта има тако лепо и тако красно него да браћа живе заједно“ m православни мисионар l 31 ђакон ненад идризовић тема броја грешком у техничкој обради, у прошлом броју „мисионара” последња реченица у тексту ђакона ненада идризовића „тријумф хришћанства у iv веку” је скраћена овим поводом извињавамо се аутору и читаоцима редакција светосавска правда свети сава је по повратку из никеје 1219 л г, када је био посвећен за првог архиепископа свих срп- ских и поморских земаља, почео да остварује циљ украшавања свога отачаства oсетио је потребу за јед- ном комбинованом компилацијом законодавства, које би обухватило не само све гране црквеног живота и црквене управе, него и основно световно право о нај- важнијим питањима за уређење друштвеног живота тако је и настала најобимнија средњевековна српска законска књига, која је у новијој књижевности углав- ном позната под позајмљеним називом крмчија, док је њен прави књижевни и српски назив законоправило ништа слично из тога времена немају (данас) цивили- зовани народи европе – ни немци, ни французи, ни енглези позната магна карта у енглеској, правни спомен из 1215, само је подужи свитак на пергаменту, и то на латинском, а законоправило (из тога времена) јесте огромна књига (са око 800 страница) сачувана у више преписа то је највећа српска књига, за који сам свети сава наводи да је богонадахнута изражена богонаданутост законоправила светога саве обавезује на примену његове садржине како у животу српске цркве и државе, тако и у животу сваког верника основна начела законоправила су усмерена на спа- сење душе, на правилно вођење цркве у складу сарад- ње са државом своју државотворну идеологију све- ти сава је исказао у једном писму упућеном са свете горе његовом оцу, у коме каже: ,,да виноград христов, предат нам од господа, оградимо чистом оградом, чистом, добром и непорочном вером, да ниједан од злих зверова не окуси његова плода, него расплодив- ши га у сто трудова, принесемо у онај пресветли вели- ки дан христу који је за нас жртвован” писање зако- ноправила је било неминовно за младу цркву и младу државу, а имало је практични значај за оно време – када је једна црквена књига коштала више него цела црквена зграда у делу законоправила који се односи на световно право не налази се оно ригорозно и пуно неједнакости многобожачко римско, него препорођено-христијани- зовано право ту се налазе и многе одредбе које говоре о браку, што је било нужно за новопостављене еписко- пе како би се сузбила пољуљаност брака и брачног живота у земљи свети сава је – по свим црквеним и државним питањима – успео да уведе један високи правни ред стварајући основу за један здрав национал- ни живот заштита социјално угрожених део сложеног правног система у законоправилу чине и прописи о заштити социјално угрожених, на основу којих сазнајемо шта се све сматрало социјал- ним случајем и какве су мере предвиђене за ублажа- вање или отклањање последица поред бриге о сиро- машнима и болеснима, као најбројнијој категорији социјалних случајева, за које су подизани одговарају- ћи домови, штићене су и особе са телесним манама, утврђиване су узајамне социјалне обавезе родитеља и деце, помагано је удовицама и сиротим девојкама, откупљивани су заробљеници, штићени робови од самовоље господара, најмници од израбљивања и зло- употрбе послодавца, дужници од зеленашења зајмо- давца тражи се да опхођење према људима са теле- сним манама и, уопште, према немоћнима буде бес- прекорно за оне који се таквима ругају предвиђена је казна законоправило је зборник закона црквеног и држав- ног законодавства који је српском народу омогућио да добије правилан поглед на свет, цркву, државу, народ и на све све што му се налазило на путу органско-нацио- налног васкрсења и културног напретка како у византији, тако и у србији, становништво је било углавном православно сама та чињеница је омогућила да се питање односа између државе и цркве решава јединствено полазило се од основне поставке да један исти народ припада и држави и цркви, тј грађани државе су истовремено и чланови цркве на тим основама је постављен и развијен систем сагласја цркве и државе за неометано спро- вођење таквога система најодговорнији су владар државе и поглавар цркве свети сава је у законоправило укључио превод зборника јована схоластика у 87 глава са грчког, где је обухваћен увод шесте новеле цара јуст
... током године, а једна од карактеристичних служби васкршњег поста је и литургија пређеосвеће- них дарова, коју је по предању записао св григорије двојеслов – наставак у следећем броју- срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре- 18 l5/2009 православни мисионар l 19 срећко гујаничић древне мудрости и савремени изазови зашто чита ти достојевског (у време светск е економске кризе) фјодор михаилович достојевски је био руски романописац и живео је у деветнаестом веку, тачније од 1821 до 1881 л г да ли случајно или не, две – три године пре њега је рођен немачки филозоф карл маркс, који ће умрети 1883, две године после смрти достојевског та двојица мислилаца, који су живели и ства- рали током сáме среди- шњице претпрошлог столећа утицаће више него ико на филозофи- ју 20 века, а актуелност и значај њихових идеја биће потврђени и у времену које долази слом светског тржишта некретнина, банкарског система оличеног у вол стриту и либералног капитализма у целини, на велика врата је поно- во увео старог маркса широм планете се држе предавања о човеку који се залагао за права радника, кому- нистички манифест поново постаје бестселер, а капи- тал незаобилазно штиво за будуће креаторе новог поретка, као и оне који ће се против тог поретка буни- ти маркс ће поново бити питан како да се изгради хуманије друштво и како да богати више не буду бога- тији, а сиромашни – сиромашнији тачније, како да се светско богатство равномерно распореди, да се природ- ни ресурси и радна снага не израбљују буд зашто при разматрању марксовог значаја и значаја његовог дела треба бити крајње обазрив баш због те актуелно- сти која потврђује његов значај тачно је да су словенски народи, а међу њима и срби, највише страдали од марксове филозофије, али за то није крив филозоф будући да се он још за живота оградио од својих следбе- ника марксизам се сасвим лепо примио на западу у шведској, француској, итали- ји, шпанији и многим другим земљама европе социјалисти су демократским путем долазили на власт, формирали синдикате (чији циљ није био само деље- ње свињских полутики), борили се за људска права и тежили да створе хума- није друштво у јужној америци соција- листи су главни борци против америч- ког империјализма и, за разлику од наших комуниста, који су, по правилу, атеисти, сасвим нормално верују у бога код словенских народа проблем је био у томе што марксизам нису прихватили као један од многих филозофских права- ца који има и добре и лоше стране, већ као сáму религију, чије се догме не дово- де у питање, а међу њима посебно она о класном непријатељу, коју смо, изгледа, највише волели стварање пролетера је у то доба била главна државна стратегија недовољно вешти дијалектичким играма, словенски народи су – да парафразирам достојевског – западне хипотезе (претпоставке) третирали као аксиоме (истине које се узимају „здраво за готово“), и тако сáми себе дово- дили у незавидан положај време ће показати да су сло- вени због таквог приступа марксизму добар део прошлог столећа провели у диктатури достојевског треба читати јер је он још пре толико година указивао на погубност не толико самих идеја које долазе са запада и према којима се он сâм односио критички, иронично или са уважава- њем, колико на опасност када те идеје доспеју у главе „руских дечака“, филозофски непреврелих, полуобразо- ваних, а ништа мање страсних и увек спремних да мења- ју свет, па шта буде треба ли рећи да исто важи и за „српске дечаке“, који такође нису вични западној култу- ри и или слепо негирају или слепо следе одолети чарима тројанског коња једном смо као народ „пали на марксу“ ред је да не учинимо исту грешку, већ да из тог пада извучемо поу- ке, као и да своју склоност паду не пребацујемо на самог филозофа тврдећи за њега да је, рецимо, обични масон, јеврејски завереник или кабалиста склон црној магији ред је да у времену када ће се људи поново искушавати жељом да камење претварају у хлебове (а маркс је био близак тој идеји) будемо спремни да пружимо адеква- тан одговор и одолимо чарима тројанског коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи достојевски је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично из нижих друштвених слојева, на којима се – као по правилу и крајње бахато – иживља- ва бескрупулозни крем друштва мотив деце и њихове патње, а на коме ће посебно инсистирати иван карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност достојевски је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице са смислом за хумор, сурове зеленаше имуне на сиротињу, алкохоличаре и коцкаре који не могу да се ослободе својих страсти, руске европејце који под грађанском дужношћу подразумевају покретању судске парнице против манастира (мотив небитан), али и вер- нике који плитко схватају господа и сујеверно призивају чуда свега тога има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине достојевски је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални мир, као и уређено и стабилно друштво засновано на идеји тог мира, не може да буде решење за човечанство и хировиту људску природу која је пала (писац би рекао – карамазовска) на бројним примерима, често и парадоксалним за очекивања јед- ног просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, достојевски у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену рак-рану раскољ- ников нема оправдање за своје убиство без обзира на то што се налази у тешком материјалном положају и што је његова жртва егоцентрична баба – зеленашица на његовом примеру достојевски показује да сирома- шни студент срећу неће пронаћи у свом социјалном ангажману (убијањем друштвеног паразита, помажу- ћи потлачену мајку и сестру и сиромашну породицу мермеладов, борећи се против двојице перверзњака – зеленаша лужина и манијака свидригајлова), већ тек онда када доживи унутрашњу револуцију тј при- зна да је злочинац достојевски се својих младалачких идеја одрекао у сибиру, када је – у време тамновања и самоће – увидео да је социјална димензија само површински слој људске личности и целог друштва, испод кога се крије непре никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко 20 l5/2009 гледна дубина – сáмо царство слободе, у коме човек може спознати себе и као најгорег злочинца и као некога ко се налази на путу божијем социјална страна заклања видик у сáму дубину бића и подмићује човека да престане у истраживању самог себе, света у коме се налази и творца који је саздао и њега и свет задовољ- ном старим римским патентом „хлеба и игара“, дана- шњем човеку прети опасност да остане имун и на велике трегедије и на праву љубав испуњавајући, тако, пророчанство великог инквизитора, који за тог истог човека каже да није ни добар ни лош него – слаб, да не постоји ни злочин ни грех већ само – глад и да је сло- бода један велики терет који том и таквом бићу треба одузети ради – његове среће логично је да ће таквом човеку или карикатури од човека христос бити сметња и оптерећење, као што је оптерећење и сметња за вели- ког инквизитора за достојевског, који је читав живот био у кризи и која се код њега испољавала на сто и један начин – сре- ћу свог народа не види у томе да буде сит, већ слободан он не пристаје на то „сужавање човека“, већ на његову ширину, која подразумева и злочин (слабост), али и одговорност да се тај злочин прихвати и окаје (снагу), тј ону димензију коју велики инквизитор и утилита- ристичка етика покушавају да минимизирају руково- дећи се принципом среће и данашњи свет је пун „душебрижника“, великих инквизитора, великог брата и осталих електронских духовника тоталистичког типа који праве своја стада и убеђују њихове чланове да је „чврста рука“ најбољи метод владања они немају веру у човека, и по томе се разликују од бога хлеб је карта на коју играју прва сигурно достојевски је демистификовао њихово „сажаљење“ за људски род он је откриво заверу нових првосве- штеника и бори се против њиховог реда и закона он је апостол павле нашег доба (чак и физички помало личе ако се упореди апостолова икона и портрет писца) достојевски своје читаоце упућује на христа свестан да нико неће остати гладан ако буде слушао реч божи- ју јер је господ одбио да камење претвори у хлебове, али је касније усред пустиње нахранио седам хиљада људи са две рибе и пет хлебова све у своје време – што би рекао цар соломон велики аргентиски писац хорхе луис борхес је упоредио откриће достојевског са открићем мора и љубави ако ове године нисте били на летовању или немате среће у љубави, ето још једног разлога да читате достојевског m често се поносимо припадношћу православној вери замишљајући како смо до последњег атома испуњени светим осећањем колико нас, међутим, зна да у албанији око четвртину становништва чине пра- вославни имао сам прилике да осетим неизрециву духовну радост при сусрету са поменутом браћом, која су ме, при том, веома срдачно дочекала албанци су мали, а веома специфичан народ, срда- чан и невероватно гостопримљив чињеница да су за време тиранске владавине енвера хоџе скоро све богомоље биле сравњене са земљом много говори о овом изузетно духовно снажном народу – данас може- те срести много прелепих, обновљених божијих кућа, од тога 250 православних храмова, мноштво манасти- ра организација албанске православне цркве би могла да послужи као пример осталим помесним црквама имао сам прилике да, након сусрета са богосло- вом алексом цуријем из тиране и на његов пред- лог, посетим предиван манастир св влах у драчу у склопу овог манастира је изгра- ђен православни школски цен- тар намењен свим узрасти- ма – од јаслица до факултета центар има конак за мушкарце и православни мисионар l 21 никола каплановић православље у свету правос лавна албанија - - тако бл изу, а тако далеко девојке, капелу, библиотеку, компјутерски центар, учи- онице, трпезарију, спортске терене с обзиром на то да је у албанији слобода исповеда- ња вере заживела тек 1991 л г, блистави обновљени храмови и одлична организација су неоспориви доказ присуства светог духа међу овим напаћеним народом тенденција обнове постојећих и изградња нових хра- мова је у сталном порасту посебно очарава полуизгра- ђен огроман православни храм у самом центру тиране, који ће представљати симбол овог, сада модерног европског града албанци гаје школски пример савршене, хомогене националне свести муслимани, римокатолици и пра- вославци вековима сложно живе под једним кровом ретко се која нација може похвалити тако снажно изра- женом националном свешћу без искључивања разли- читости, нарочито у погледу верске припадности манастир који сам поменуо је, на пример, окружен муслиманским живљем монах серафим, који је са мном провео дан, хвалио је своје прве суседе потвр- ђујући да никада нису имали никаквих проблема у албанији четвртину становништва чине пра- вославци ако узмемо у обзир чиње- ницу да је пре другог светског рата у сад емигрирало око 25000 православних албанаца, коначни збир је – за држави- цу од свега 28748 km2 и 3,6 милиона становника – импозантан радује и в и д љ и в а чињеница да су веома моти- висани у погледу новчаних донација, помоћу којих су обновље- ни данас прелепи, велелепни храмови албанска православна црква је новокалендарска црква, што значи да божић, на пример, слави 25 децембра по грегоријанском календару интересантан је и детаљ постављених столица на сред цркве, тако да се за време богослужења углавном седи веома је интензивна сарадња са грчком црквом, па многи мисле да су православни албанци грци, што није слу- чај: православни албанци и православни у албанији су староседеоци и једна су од духовно јачих вер- ских заједница многи богослови су – пре формирања богосло- вије у драчу – школо- вани у грчкој, тако да је веза са грчком црквом продубље- нија и израже- нија сарад- ња са нашом п о м е с н о м црквом је при- лично слаба и у траговима, али постоји велики простор за сарадњу и з а ј е д н и ч к у мисију m максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 22 l5/2009 православни мисионар l 23 максим и ирена морган православље у америци дар од бога устали смо рано ујутро, око 4, како бисмо кренули на већ планирано поклоничко путовање ка мана- стиру св пајсија величковског у сафорду, у аризони нисмо могли да дочекамо да се поново вратимо тамо пошто смо и прошле године били спаковали смо ствари у кола и кренули да покупимо наше кумове, марка и дебору скот након шољице кафе кренули смо на десеточасовни пут од тексаса ка поменутом манастиру са нашим сапутницима смо могли да раз- говарамо о вери, о великој жељи да са сестрама пред- стојеће дане проведемо у молитви, о радости коју смо осетили пошто смо побегли од убрзаног живота у гра- ду, путовање је пролазило брзо на капији нас је доче- кала сестра јована која нам је показала где ћемо спа- вати није прошло много времена када смо зачули звона која су нас позивала на молитву све службе држали су у малој капели посвећеној светој анастаси- ји у њој се налазе и делићи њених моштију, али и многих других светаца, укључујући св марију егип- ћанку, праведну ану, св макрину, св серафима саровског, оптинске старце, мошти неколико апосто- ла и многе, многе друге после вечерње службе оти- шли смо на вечеру, а потом поново до капеле на мало повечерје сестре су нам касније показале манастир а ми смо имали прилику да их видимо како завршавају своје задатке пре него ли се повуку свака у своју кели- ју лепота нас је окруживала била је то оаза у пусти- њи имали смо прилику и да видимо градњу новог храма који ће бити посвећен успењу пресвете бого- родице пошто смо били уморни од пута решили смо да раније легнемо како бисмо могли да устанемо на службу која је почињала у 430 ујутро ујутро службе су се ређале: часови, јутрење и литургија коју је служио јеромонах доротеј и све- штеник давид иако смо већи део дана провели одмарајући се, није баш све било тако тихо у мана- стиру сестре су имале бројна послушања и задатке која су укључивала мужење коза, сакупљање јаја, брање разноврсног воћа и поврћа, послови око баште, брига око ходочасника, али и тешки физички послови око градње новог храма сестринство у понедељак смо добили благослов од мати игумани- је михаиле да интервјуишемо сестру ксенију која је у манастиру већ много година замолили смо је да нам мало исприча о историји манастира, али и о сестрама које ту бораве манастир има око 20 сестара, само њих три имају преко 50 година, остале су између 20 и 30 година старе општежиће је оформљено 1993 године у калифорнији био је лоциран у дубоком и сеновитом кањону што је допринело да се све сестре разболе касније се испоставило да је земљиште које су кори- стили за своје баште претходно било коришћено за депонију хемијског отпада многе сестре имале су висок ниво арсеника у својој крви а неке су биле при- моране да користе колица, али дар од бога је чекао иза ћошка мати игуманија михаила је знала да је неопходно да сестре пребаци негде где је клима здравија, где могу да се опораве и наставе свој аскетски живот, тако да је одлучила да у аризони потражи место које би могли да назову сопственим домом јужно од сафорда, аризона је била имовину састављену од 300 ораница које нису могле да буду продате у наредних 13 година због легалних ограничења али милост божија учини- ла је да оно што је сестрама било неопходно буде и доступно свој нови живот започели су 24 l5/2009 истог тренутка иметак који су добиле имао је про- страни конак а све што је било потребно урадити јесу мале измене у инфраструктури чак је на имовини постојала и мала црква, која је лако претворена у пра- вославну капелу како су сестре биле под духовним надзором старца јефрема из грчког манастира у ари- зони, он је убрзо дошао и благословио и освештао земљу мати михаила је строга игуманија која има велику љубав према својим сестрама и веома се брине о спасе- њу њихових душа све сестре устају у 230 ујутро на личну молитву која се касније наставља у капели и тра- је до 6 часова ујутро сестре имају разноврсна послу- шања након јутарњег послужења ручак је у 11 часова у поподневним часовима сестре настављају са својим задацима, у шта су укључена и читање духовне литера- туре, молитве, али и одмор у 3 сата поподне сестре служе девети час, а у продужетку и вечерњу службу након тога имају вечеру а одмах затим и мало повечер- је у капели мати михаила је створила атмосферу која је приву- кла још младих људи у склопу манастира оформљена је школа за девојчи- це, узраста од 10 до 17 година могу да приме до 6 уче- ница по години и обично немају проблема да попуне разред оне живе у манастиру и прате школски распо- ред као допуну свог школовања похађају наставу кувања, остављања хране, баштованства, шивења, уметности, лепог писања, историје старог завета, житија светих, као и црквено појање асистирају у многим акивностима у манастиру и узимају учешће у дневном животу општежића током година, неке од девојака су одлучиле да посвете свој живот манастиру и ту су и остале манастир има своју књижару сестре се баве издава- штвом и углавном издају духовне текстове до сада су објавиле и cd на којем поју и на енглеском али и на црквенословенском мати игуманија нам је рекла да се њихов cd доста слуша у србији након благослова који смо добили од мати спакова- ли смо наше ствари и спремили се за повратак у тексас на повратку разговарали смо о благословима које смо добили током боравка у манастиру и о љубави коју смо осетили од стране сестара ово нас је инспирисало да и ми сами дајемо више љубави и богу и људима видели смо богат и испуњен живот који су сестре водиле у слу- жби богу неко је једном рекао да љубав производи љибав, а након проведеног времена са сетрама мана- стира св пајсија величковског рекли бисмо да је то истина заиста, манастир је дар од бога! m за више информација о самом манастиру посетите: wwwstpaisiusmonasteryorg превела са енглеског језика: татјана радић православни мисионар l 25 александар загорац тема броја право и правда из хришћанске перспективе (1) кант није без разлога одабрао феномен права да њиме укаже на то колико је пут до дефиниције, односно јасног, разумљивог и целовитог одређења извесног предмета тежак, а понекад и немогућ ништа лакши није ни покушај да се одреди појам правде, а посебно однос права и правде платон у својим дијалозима једно, односно бога назива и праведним (праведним по себи, тј правдом као идејом и начелом) овај детаљ такође је упућују- ћи: покушај да дефиницијом искажемо појмове (боље рећи: категорије) права и правде једнак је покушају да дефиницијом искажемо појам бога – ни у једном ни у другом случају није могуће дати одређење које би истовремено било и довољно исцрпно и довољно универзално да би се могло сматрати целовитим у свим околностима, сваком раздобљу и од стране сва- ког човека стога је нужно да се разматрање ове врсте унеколико ограничити, посебно ако је реч о чланку превасходни циљ овог разматрања јесте указивање на кључне моменте у развоју људског схватања права и правде, са надом да ћемо дати довољно јасних смер- ница, корисних онима који пожеле да се овим значај- ним и сложеним феноменима позабаве детаљније све време би требало имати на уму да однос човека према правди и праву, начин на који их доживљава, вишеструко одређује његов живот као (моралног) поје- динца и као припадника заједнице (друштва, евхари- стијске заједнице) ове категорије значајно дефини- шу човекову свест, односно личност, превасходно у домену односа према другима а без правичног (што не значи исто што и „праведан) односа према другима, заједница није могућа па ни евхаристијска сложеност проблема налаже да се његове почет- не тачке бар у основи разјасне без таквог увода тешко да је могуће остварити онакво духовно обо- гаћење каквом тежимо када, као хришћани, присту- памо човеку и друштву тежећи пуноћи увида и разумевања вишестрани приступ у настојањима да праву и правди приступимо из хришћанске перспективе, нуди нам се неколико путе- ва, прилично испреплетаних прво, можемо говорити о доприносу хришћанства теорији (философији) пра- ва и државе – у том случају тежиште би било на оства- рењима школе природног права, која корене вуче још из античке философије, а развија се у оквирима рим- ског права, да би, потом, добила чврсто и трајно уте- доћи до дефиниције је пријатно, али веома тешко тако правници још увек траже дефиницију за појам права имануел кант неодступна потреба 26 l5/2009 мељење и унапређење у хришћанској теологији (посебно учењима тома аквинског и св августина), те да би, после привидног „пораза“ од њој супротста- вљене школе правног позитивизма (19 век), била реа- фирмисана након другог светског рата са друге стране, можемо говорити и о питањима везаним за канонско право, као аутентично-хришћан- ску правну тековину,1 од којих поједина, кључна, и даље остају предмет расправе коначно, можемо се запитати какво би требало да буде деловање цркве на пољу савремених правних поредака и установа, а посебно оних који тренутно претендују да постану обавезујуће на планетарном нивоу (нпр институције међународног кривичног пра- ва) – ако црква такво деловање сматра спојивим са својом мисијом опасност олаког подразумевања да би заједничко размишљање било које врсте могло да уроди икаквим плодом, неопходно је да учесници користе појмове који за свакога од њих имају исто (или бар неспорно у пресудним елемен- тима) значење када је реч о праву и правди, управо то представља највећи проблем различита гледи- шта увек су призив да се, кроз заједничко разматра- ње, дође до потпунијег одговора; али основна пре- прека и даље остаје чињеница да већина људи, на основу личног „осећаја“ или мњења, сматра да са сигурношћу може да у већини случајева расуђује шта јесте, а шта није праведно оно што се сматра праведним често се поистовећује са „правом“, тј оним што јесте (или би морало бити) „по праву“ исто тако, право и правда се често бркају са срод- ним категоријама као што су морал, једнакост и слично између праведног и правичног се често не прави никаква разлика ови детаљи свакако неће привући пажњу онога ко право доживљава као скуп прописа за чије се непоштовање кажњава и ништа више од тога, те који свако даље размишљање на ту тему сматра мање – више излишним такав човек тешко да би се могао назвати свесним хришћани- ном – у пуном смислу не би ли се и право наци- стичке немачке могло уклопити у такву дефиници- ју? није ли и тада било људи који су сматрали да – 1 мада има канониста који канонском праву одричу изворни квалитет права, те га сврставају у еклисиологију (науку о цркви), или га, пак, сматрају подручјем где се обоје преклапају – до одређе- не границе као хришћани – нису позвани да расуђују (имајмо све време на уму да расуђивање и суђење нису јед- но те исто!) о „световним стварима, тј властима“ ослањајући се на крајње сведено тумачење речи „цару царево, богу божје“? хришћански активизам, хришћанска делатна вера, и на овом пољу има посебан призив, одговорност и обавезу промишљеног и стрпљивог приступа право и правда римски правник јаволен упозорава да је свако дефинисање у праву опасно будући да је ретка дефи- ниција која се не може оспорити2 међутим, „треба рећи да поклоници правне установе никада не би тре- бало да напусте борбу за дефинисање права, јер је то суштински део идеала да је оно рационално и подоб- но за дефинисање“ док правди (било да је пишемо малим или великим почетним словом) можемо признати квалитет идеје (или божанског атрибута),3 која надилази сферу раци- оналног, дотле је суштинска тежња права да управо на том пољу нађе своје упориште будући да је једнакост једна од основних каракте- ристика (тежњи) права, подједнака разумљивост нор- ми свим припадницима заједнице чије односе дато право регулише, довољан је (али свакако не и једини) разлог за тражење ослонца у рационалном ипак, усмеримо ли поглед само на ту страну, наше схватање ће остати прилично ограничено природно и позитивно право еволуција права, као и теологије, неодвојива је од развоја људске мисли темеље тог процеса предста- вља античка философија, нарочито од времена сокра- та питању права и државе4 посебну пажњу посвећи- 2 „omnis definitio in iure civili periculosa est, rarum est enim ut subverit non possi“ 3 „атрибут“ овде употребљавамо као технички термин бог се не може назвати праведним, већ пре правдом (по себи) или само- правдом, како то чини псеудо-дионисије бог суштински не може имати атрибуте јер би то подразумевало пре-постојање онога ко му те атрибуте даје, што је немогуће јер је бог „алфа и омега“ али, наше ограничене језичке могућности не остављају нам другу могућ- ност за овакву врсту изражавања 4 питање права и државе требало би посматрати као недељиву целину (исти је случај и са правом и црквом у оном домену где се особине црквене и државне власти подударају), али смо на овом месту принуђени да бављење државом као категоријом оставимо за другу прилику православни мисионар l 27 вали су пла- тон (сократов уче- ник) и аристотел (плато- нов ученик) чињеница да су у различитим градовима – држа- вама (полисима) важили различити закони, а да су ипак постојала одређена начела која су сви поштова- ли навела је аристотела на следећи закључак „државно право (политикон) је двојако: природно (фисикон) и позитивно5 (номикон) природно је оно које свуда има исту важност, а не зависи од тога да ли је усвојено или није позитивно је оно за које је првобитно било споредно да ли је гласило овако или онако, али то није откако је законски установљено“ аристотел сматра да је законско нормирање потреб- но само у оним случајевима где постоји спор око тога шта јесте по природи (природном праву), а шта не значи, потреба за правдом јавља се тек у случају сукоба интереса6 тај закључак означава један од 5 назив потиче од латинског глагола pono, ponere, posui, positum – ставити, поставити израз ius positivum настаје у 12 веку погрешним читањем термина ius positum, што би се дословно могло превести као постављено право то је оно право које се прописом намеће 6 х келзен кључ н и х момента у еволуци- ји права; тада постаје јасно да се мњењима или простим формулама не може ни из далека остварити тежња за правдом тешкоће (немогућност?) дефинисања многе ће, на пример, задовољити следеће одређе- ње: право (исправно, праведно) јесте – никога не дирати, сваком своје дати ова изрека, често цитирана у старом риму, може да послужи као дефиниција пра- ва, али само под условом да је претходно рашчишће- но шта је чије како ћемо поступити у случају да о томе нема заједничког става – ова дефиниција не каже пошто сукоб, као претходно питање, и даље остаје нерешен, намеће се закључак да те речи могу евенту- ално представљати одређена морална уопштавања, али не и дефиницију права, а камоли правде често се као дефиниција правде (или праведног) узимају познате речи господње „чините другима оно што желите да вама чине“ доследна примена овог начела негира правни поредак као такав јер сва- ки правни поредак, па и онај установљен канонима цркве, подразумева санкцију (казну) казна захтева најмање два субјекта: онога који извршава и оног над којим се извршава да ли приликом извршења казне извршилац чини оно што би желео да њему буде учињено? 28 l5/2009 истина, на овакво разматрање понеко би пригово- рио да, на пример, хришћанин који се каје жели да – управо ради оздрављења кроз покајање – поднесе одређену „санкцију“ од стране цркве (нпр епитими- ју) али такав приговор не би имао основа будући да лично осећање покајника, његова ревност у вери и жеља за покајањем могу, али не морају имати ника- квог утицаја на примену канона којим је јасно пропи- сано колико година траје епитимија за, на пример, злочин убиства на пољу правне теорије (философије права) такав приговор би представљао бркање срод- них, али различитих феномена: правног и моралног искуства „правно искуство је могућно само у заједници, док је морално искуство у бити ствар појединца“7 свакој оба- вези коју право намеће једном лицу одговара овлашће- ње другог морал, међутим, утврђује само дужности црква је власна да, кроз институције заједнице, делује на свог припадника на унапред утврђен начин (канон) начин тог деловања јесте спољашњи (од стране других, тј зајед- нице) макар он био усмерен на под- стицање одређених духовних, уну- трашњих збивања код покајника са друге стране, покајник има обаве- зу према заједници да поступи на одређени начин како би поново остварио пуноћу при- даништва истој овако успо- стављени односи нам јасно указују на критеријум разли- ковања права од морала (макар оба била црквена, тј хришћан- ска): право начелно обавезује пред судом других (forum exter- num), док морал обавезује пре судом сопствене савести (forum internum) ово разјашњење уједно представља део одговора оним теоре- тичарима који канонском праву припи- сују одвећ висок степен специфичности у односу на остале гране тзв државног права, те га чак и не сматрају правом чак ни поменуте речи господње не бисмо могли (нити би требало) узети одвојено од контекста у коме су изречене и на силу их постулирати као свеобухватне но, како ниједно збивање не прати истоветан кон- текст, поставља се питање да ли је уопште могуће дати универзалну, свевремену дефини- цију правде, тј права можда би, ипак, претходно требало да се запи- тамо одакле човеку уопште потреба за таквим одређењем 7 коста чавошки: увод у право, драгинић, београд 1996, 20 аристотел православни мисионар l 29 основе хришћанског сагледавања ханс келзен, творац чисте теорије права, каже да је у природи човека тежња да оправда своје понашање у прилог овом тврђењу наводи низ примера из исто- рије који сведоче о томе да су и највећи тирани тежи- ли да својој самовољи дају правно прихватљиву фор- му, тј да ју представе као (у крајњем) праведну (уте- мељену на правди) чувен је пример злогласног рим- ског императора калигуле: он је злоупотребио недо- реченост прописа који је налагао да сви зако- ни буду истакнути на јавним местима тако што је наредио да их исписују ситним словима, а потом те нат- писе каче по врховима стубо- ва, где их нико није могао прочитати и он је, дакле, имао потребу да својој самовољи да какву – такву правно утврђе- ну форму таква људска потреба несумњиво постоји и правни т е о р е т и ч а р и (философи) веко- вима настоје да је растумаче ако се подсети- мо да смо помену- ли „праведно“, односно „правду“ као „атрибут“ бога, видећемо да се на ово питање одговор може дати и из аутентично хришћанског угла хришћанско гледиште је неодвојиво од светоотачке антропологије, у којој је стално присутан мотив људског призива да – кроз узрастање од образа ка подобију божијем – остварује пуноћу заједнице са богом, и то управо посредством заједнице (литургијске, евхаристијске, црквене) са ближњима како је пита- ње заједнице са богом нераздвојно од питања зајед- нице са билижњима, то је за хришћане изузетно значајан начин на који се уређују односи у таквој заједници (притом мислимо на заједницу у најши- рем смислу речи) унапређење тих односа је нераз- двојно од права које им даје форму и усмерење како се човек и друштво развијају, како се развија и сáма црква, неопходно је да се развија и право, односно појам правде на коме се темељи једном приликом је један наш владика – одговару- јући на питање о променама у одређеним схватањи- ма цркве током векова – рекао: „није вера та која се мења, већ наше урастање у веру“ ту мисао бисмо аналошки могли да применимо и на правду: не мења се правда као апсолутна категорија (као божански „атрибут“), већ наше „урастање“, наше разумевање и исказивање њене природе и смисла у конкретним историјским прилика- ма но, овај закључак претпоставља да смо претходно пости- гли општу сагла- сност о постоја- њу правде као трансцендент- не, метафизич- ке категорије у том случају право бисмо могли да дефи- нишемо као и н с т р у м е н т којим настојимо да је остваримо, да се њеној апсо- лутној природи приближимо овозе- маљским средствима што више, сходно иза- зовима историјског тре- нутка на тим премисама почива идеја природног права, којој је хришћанство дало највећи допринос аргументи којима је та идеја касније оспоравана такође се не смеју занемарити нити паушално одбацити као „нехришћански“ стога ћемо у наредном броју детаљније говорити о два битна усмерења правно-философске мисли: природ- ноправном и позитивноправном настојећи да одго- воримо и на питања која смо, као значајна, истакли на почетку овог текста m ђакон ненад идризовић тема броја 30 l5/2009 светосавска правда свети сава је по повратку из никеје 1219 л г, када је био посвећен за првог архиепископа свих срп- ских и поморских земаља, почео да остварује циљ украшавања свога отачаства oсетио је потребу за јед- ном комбинованом компилацијом законодавства, које би обухватило не само све гране црквеног живота и црквене управе, него и основно световно право о нај- важнијим питањима за уређење друштвеног живота тако је и настала најобимнија средњевековна српска законска књига, која је у новијој књижевности углав- ном позната под позајмљеним називом крмчија, док је њен прави књижевни и српски назив законоправило ништа слично из тога времена немају (данас) цивили- зовани народи европе – ни немци, ни французи, ни енглези позната магна карта у енглеској, правни спомен из 1215, само је подужи свитак на пергаменту, и то на латинском, а законоправило (из тога времена) јесте огромна књига (са око 800 страница) сачувана у више преписа то је највећа српска књига, за који сам свети сава наводи да је богонадахнута изражена богонаданутост законоправила светога саве обавезује на примену његове садржине како у животу српске цркве и државе, тако и у животу сваког верника основна начела законоправила су усмерена на спа- сење душе, на правилно вођење цркве у складу сарад- ње са државом своју државотворну идеологију све- ти сава је исказао у једном писму упућеном са свете горе његовом оцу, у коме каже: ,,да виноград христов, предат нам од господа, оградимо чистом оградом, чистом, добром и непорочном вером, да ниједан од злих зверова не окуси његова плода, него расплодив- ши га у сто трудова, принесемо у онај пресветли вели- ки дан христу који је за нас жртвован” писање зако- ноправила је било неминовно за младу цркву и младу државу, а имало је практични значај за оно време – када је једна црквена књига коштала више него цела црквена зграда у делу законоправила који се односи на световно право не налази се оно ригорозно и пуно неједнакости многобожачко римско, него препорођено-христијани- зовано право ту се налазе и многе одредбе које говоре о браку, што је било нужно за новопостављене еписко- пе како би се сузбила пољуљаност брака и брачног живота у земљи свети сава је – по свим црквеним и државним питањима – успео да уведе један високи правни ред стварајући основу за један здрав национал- ни живот заштита социјално угрожених део сложеног правног система у законоправилу чине и прописи о заштити социјално угрожених, на основу којих сазнајемо шта се све сматрало социјал- ним случајем и какве су мере предвиђене за ублажа- вање или отклањање последица поред бриге о сиро- машнима и болеснима, као најбројнијој категорији социјалних случајева, за које су подизани одговарају- ћи домови, штићене су и особе са телесним манама, утврђиване су узајамне социјалне обавезе родитеља и деце, помагано је удовицама и сиротим девојкама, откупљивани су заробљеници, штићени робови од самовоље господара, најмници од израбљивања и зло- употрбе послодавца, дужници од зеленашења зајмо- давца тражи се да опхођење према људима са теле- сним манама и, уопште, према немоћнима буде бес- прекорно за оне који се таквима ругају предвиђена је казна законоправило је зборник закона црквеног и држав- ног законодавства који је српском народу омогућио да добије правилан поглед на свет, цркву, државу, народ и на све све што му се налазило на путу органско-нацио- налног васкрсења и културног напретка како у византији, тако и у србији, становништво је било углавном православно сама та чињеница је омогућила да се питање односа између државе и цркве решава јединствено полазило се од основне поставке да један исти народ припада и држави и цркви, тј грађани државе су истовремено и чланови цркве на тим основама је постављен и развијен систем сагласја цркве и државе за неометано спро- вођење таквога система најодговорнији су владар државе и поглавар цркве свети сава је у законоправило укључио превод зборника јована схоластика у 87 глава са грчког, где је обухваћен увод шесте новеле цара јустинијана, који гласи: ,,нај- већи дарови божији међу људима, дати човекољубљем одозго, јесу: свештенство и цесарство; прво лежи да служи ономе што је божанско, а друго, да управља и да се стара о ономе што је људско а оба, исходећи из једног истог начела, украшавају људ- ски живот; јер царевима не може бити ништа тако важно као част свештеника који се за њих саме увек богу моле јер, ако су први у свему непорочни и ако пред богом буди имали смелост, а други правилно и како доликује почну украшавати предате им градове и оне који су под њима, постаће некакав пријатан склад све што људском животу дарује добро а то ће бити, верујемо, ако се сачува надзирање свештених правила који су апостоли- праведно хваљени и слављени, и очевици божије речи – преда- ли, а свети оци очували и казивали” љубав са богом и људима важност законоправила је у томе што срби из њега сазнају да је језик што и светлост, да су многе српске речи заборављене, односно замењене туђим речима; да је прави смисао живљења љубав човека са богом и људима, из чега проистиче мир и успоставља се равнотежа како у души, тако и наспрам васи- оне; да се породица заснива у складу са одређеним црквено- грађанским прописима; да црква и држава међусобне односе треба да уређују на основу теорије о симфонији (сагласју) тако што ће и једна и друга подједнако да поштују свештена правила као поруке духа светога; да закон треба да буде цар и огледало свима – од владара и црквеног поглавара до просјака; да измаилћанска вера и до данас обмањује људе, из чега треба закључити да је – много пре појаве турака на балкану – свети сава србима предочио опасност од ислама само тако је свети сава могао да положи темеље на којима ће се испунити речи цара давида: ,,шта има тако лепо и тако красно него да браћа живе заједно“ m православни мисионар l 31 ђакон ненад идризовић тема броја грешком у техничкој обради, у прошлом броју „мисионара” последња реченица у тексту ђакона ненада идризовића „тријумф хришћанства у iv веку” је скраћена овим поводом извињавамо се аутору и читаоцима редакција светосавска правда свети сава је по повратку из никеје 1219 л г, када је био посвећен за првог архиепископа свих срп- ских и поморских земаља, почео да остварује циљ украшавања свога отачаства oсетио је потребу за јед- ном комбинованом компилацијом законодавства, које би обухватило не само све гране црквеног живота и црквене управе, него и основно световно право о нај- важнијим питањима за уређење друштвеног живота тако је и настала најобимнија средњевековна српска законска књига, која је у новијој књижевности углав- ном позната под позајмљеним називом крмчија, док је њен прави књижевни и српски назив законоправило ништа слично из тога времена немају (данас) цивили- зовани народи европе – ни немци, ни французи, ни енглези позната магна карта у енглеској, правни спомен из 1215, само је подужи свитак на пергаменту, и то на латинском, а законоправило (из тога времена) јесте огромна књига (са око 800 страница) сачувана у више преписа то је највећа српска књига, за који сам свети сава наводи да је богонадахнута изражена богонаданутост законоправила светога саве обавезује на примену његове садржине како у животу српске цркве и државе, тако и у животу сваког верника основна начела законоправила су усмерена на спа- сење душе, на правилно вођење цркве у складу сарад- ње са државом своју државотворну идеологију све- ти сава је исказао у једном писму упућеном са свете горе његовом оцу, у коме каже: ,,да виноград христов, предат нам од господа, оградимо чистом оградом, чистом, добром и непорочном вером, да ниједан од злих зверова не окуси његова плода, него расплодив- ши га у сто трудова, принесемо у онај пресветли вели- ки дан христу који је за нас жртвован” писање зако- ноправила је било неминовно за младу цркву и младу државу, а имало је практични значај за оно време – када је једна црквена књига коштала више него цела црквена зграда у делу законоправила који се односи на световно право не налази се оно ригорозно и пуно неједнакости многобожачко римско, него препорођено-христијани- зовано право ту се налазе и многе одредбе које говоре о браку, што је било нужно за новопостављене еписко- пе како би се сузбила пољуљаност брака и брачног живота у земљи свети сава је – по свим црквеним и државним питањима – успео да уведе један високи правни ред стварајући основу за један здрав национал- ни живот заштита социјално угрожених део сложеног правног система у законоправилу чине и прописи о заштити социјално угрожених, на основу којих сазнајемо шта се све сматрало социјал- ним случајем и какве су мере предвиђене за ублажа- вање или отклањање последица поред бриге о сиро- машнима и болеснима, као најбројнијој категорији социјалних случајева, за које су подизани одговарају- ћи домови, штићене су и особе са телесним манама, утврђиване су узајамне социјалне обавезе родитеља и деце, помагано је удовицама и сиротим девојкама, откупљивани су заробљеници, штићени робови од самовоље господара, најмници од израбљивања и зло- употрбе послодавца, дужници од зеленашења зајмо- давца тражи се да опхођење према људима са теле- сним манама и, уопште, према немоћнима буде бес- прекорно за оне који се таквима ругају предвиђена је казна законоправило је зборник закона црквеног и држав- ног законодавства који је српском народу омогућио да добије правилан поглед на свет, цркву, државу, народ и на све све што му се налазило на путу органско-нацио- налног васкрсења и културног напретка како у византији, тако и у србији, становништво је било углавном православно сама та чињеница је омогућила да се питање односа између државе и цркве решава јединствено полазило се од основне поставке да један исти народ припада и држави и цркви, тј грађани државе су истовремено и чланови цркве на тим основама је постављен и развијен систем сагласја цркве и државе за неометано спро- вођење таквога система најодговорнији су владар државе и поглавар цркве свети сава је у законоправило укључио превод зборника јована схоластика у 87 глава са грчког, где је обухваћен увод шесте новеле цара јуст
Свеска: 309 | Правда и право
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са православног храма фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Парастос пострадалима у операцији Олуја, Маркова црква, Београд фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Ако не будете били као деца, нећете задобити Царства Божијег! фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI Септембар / Октобар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Крушедол фото: ђакон Драган С Танасијевић Реч уредника Правда и право: хришћански приступ 2-3 Старечник Старац Пајсије: Студирање и животни пут 4-6 Живот у Христу Христос по среди нас 7-9 Хришћанска антропологија Бог, човек и постојање 10-15 Тајна Цркве О светој тајни Евхаристије 16-17 Древне мудрости и савремени изазови Зашто читати Достојевског (у време светске економске кризе) 18-20 Православље у свету Православна Албанија - тако близу, а тако далеко 20-21 Православље у Америци Дар од Бога 22-24 Тема броја Неодступна потреба 25-29 Светосавска правда 30-31 Боже правде 32-35 Шта ће рећи Justicia данас 36-39 Права и правде нема без љубави 40-41 Утицај легализма на црквену свест 42-43 Живот праведника мења свет 44-45 Неколико речи о социјалној правди 46-47 Црква и друштво Визуализација / Оваплоћење / Сјећања 48-51 Писма из Земље живих Заједница неизмерне љубави 52-53 Живот у Христу / Представљамо Вам Предграђа Новог Јерусалима 54-56 Хришћанство и култура Филм у души – душа у филму 57-59 Црква и савремене технологије Православне групе на Facebookу 60-61 Хришћанска поетика А ја вам кажем 62 Из потпуно другачијег угла Калимеро 63-64 misionar Пра вда и право: хришћ ански приступ Реч уредника ти Божије је непроцењива у нашем спасењу То не треба схватити олако и заборавити праведни Суд Божији који ће чекати целу творевину, говорећи да ће љубав и милост Божија по аутоматизму покрити све грехе и спасити све грешнике, што је била замка у коју је Ориген упао Још нешто важно је потребно истаћи: појмови правде и милости Божије су нераздвојни и немогуће их је класично дефинисати – да бисмо нешто дефини- сали, треба прво да му одредимо границе, а ограни- чити Божанско је немогуће Ови појмови се не дефи- нишу већ се опитују у животу Цркве Пример потпу- ног опроштаја покајаним грешницима, ма какав живот да су претходно водили, јесте један од таквих опита Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се (Пс 85, 10) На шта мисли псалмопевац Давид у овом стиху, где се то сусрећу милост и исти- на, правда и мир? У Личности Богочовека Христа, једине истините мере Правде и Милости Божије, али и правде и милости људске Право је такође нешто што свакодневно сусреће- мо у цивилизацији јер функционишемо у друштву моделираном правним нормама којима је гарант монопол државне силе Што се права у животу Цркве тиче, од древних времена постоје одређене врсте норми-канона које нам олакшавају да се кре- ћемо у правилним границама црквеног живота ка циљу спасења и које су само споља сличне светов- ном праву Идеал црквеног живота, међутим, није његово строго нормирање – увек је постојао прин- цип акривије (строгог држања канона) и икономије (попуштања у одређеним случајевима) – мера је била и остала човеково спасење За разлику од канона, правне норме у ужем смислу Црква усваја (у складу са канонским предањем) ради што бољег функционисања њене организационе сфе- ре у савременом свету, што се огледа у, рецимо, црквеном брачном праву То је помоћни механизам који је свакако неопходан, али није добро ако се при- хвати за пуноћу и праву меру црквеног живота Нажалост, велики број хришћана данас, под утицајем световног начина размишљања, има управо легали- стичку свест која се очитује у покушају строгог одре- ђивања скупа некаквих дужности и норми које је хришћанин дужан да испуни да би био то што јесте Ред и поредак јесу одувек били и остали важна ком- понента у црквеном животу, али уколико норма постане циљ а не средство, онда административни дух замењује благодатни живот Циљ увек и свагда треба да буде Христос и узрастање у меру раста Његовог, док пратећа правно-организациона регула- тива представља несумњиво потребну и важну, али другостепену област Јер слово убија, а Дух оживљује (2 Кор 3, 6) Због важности проблематике правде и права гле- дано из хришћанске перспективе, одлучили смо да овај број у свом тематском делу њима и посветимо С љубављу у Христу Спаситељу, ђакон Оливер Суботић Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се! (Пс 85, 10) Велики број људи не прави разлику између правде, универзално присутнoг људског осећаја за награ- ђивање добра и кажњавање зла према одређеном моралном критеријуму, и права, друштвене потврде осећаја правде у мањој или већој мери Ове описе права и правде не треба узети у резолутном смислу, пошто се и дан-данас ове категорије више препознају, него дефинишу, већ у смислу потребе њиховог терми- нолошког раздвајања и указивање на кључну разлику За хришћане ова тема је прилично важна Пођимо од правде и праведности које имају не само антропо- лошки, већ и теолошки значај У свештеничким про- поведима често чујемо разне историјске примере награђивања добра и кажњавања зла, уз закључак о томе да је Бог Праведан Судија Ипак, далеко је боље да кажемо да је Бог изнад сваког атрибутивног осло- вљавања, па тако и изнад ограниченог атрибута пра- ведности За хришћанског Бога Логоса који се ова- плотио, сјединио са Собом целу нашу природу, понео све њене слабости (био окован у пет простих чула, како је то дивно изразио Ава Јустин), добровољно узишао на Крст и Васкрсао – а све ради нас и ради нашег спасења – не можемо рећи просто да је Праве- дан јер би тиме запоставили његову безграничну Љубав и Милост Као што Светитељи често истичу: да је по правди, нико се не би спасао – улога благода- УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, јерођакон Јован (Панић), Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за
Одреднице:
1. 95575 / ...коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи ДОСТОЈЕВСКИ је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично и...
2. 102410 / ...карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност ДОСТОЈЕВСКИ је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице ...
3. 103032 / ...има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине ДОСТОЈЕВСКИ је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални м...
4. 103994 / ...просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, ДОСТОЈЕВСКИ у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену ...
1. 95575 / ...коња читање достојевског је у том случају од велике помоћи ДОСТОЈЕВСКИ је и сâм био социјалиста, члан клуба петрашевског његови романи су пуни „понижених и увређених“ људи, обично и...
2. 102410 / ...карама- зов, доводи у питање и сáму божију промисао и хума- ност ДОСТОЈЕВСКИ је често истраживао сличне мотиве: маторе сладостраснике склоне да обешчасте сиромашне девојке, оцеубице ...
3. 103032 / ...има и данас – понекад је довољно само отворити дневне новине ДОСТОЈЕВСКИ је, међутим, значајан и због тога што је – крећући се у таквом „полусвету“ – схватио да ника- кав социјални м...
4. 103994 / ...просечног читаоца васпитаног на холивудском хепиенду, ДОСТОЈЕВСКИ у својим романима показује неодрживост социјалне правде као такве, а непредви- дивост људских поступака као њену ...
8
Свеска: 310 | Патријарх Павле: мисионар делом и речју
...спровођење у дело темељних хри шћанских идеалаДОСТОЈЕВСКИ 📌 је говорио да је човек сувише
широк својом слободом се може уздићи до
обожења или, пак, спустити до ођавољења
како
...спровођење у дело темељних хри шћанских идеала
МЕТА инфо: Р:27838 К:214004 Д:118
| Свеска 310 |
Свеска: 310 | Патријарх Павле: мисионар делом и речју
... цркви, то је кључно патријархово завештање које је његовим животом потврђено и осведочено гледајући његову светост, ми видимо да то завештање не представља само пуки те оријски став о томе како треба живети по богу, већ у његовој личности откривамо потпуну ре ализацију, дослед но спровођење у дело темељних хри шћанских идеала достојевски је говорио да је човек сувише широк својом слободом се може уздићи до обожења или, пак, спустити до ођавољења како онда треба гледати на људски род? патри јархову често понављану поруку „будимо људи“ у контексту његове целокупне пропове ди и живота можемо схватити у смислу „буди- мо свети“ хришћани и нису ни на шта друго позвани него да постану свети циљ и смисао живота састоји се у задобијању светости сва ко од нас је позван да постане светитељ па због тога и једни у другима треба да гледамо потенцијалне светитеље а да свети људи нису само ствар далеке прошлости, већ да их има и данас и да ће их бити до краја света и века, то нам сведочи својим примером управо патри јарх павле његове мисли и поуке, живот и дело пре свега нам говоре да је светост могуће, у заједници са христом, достићи увек и свуда, независно од тога где и кад се рађамо и у каквим животним условима егзистирамо живот патријарха павла био је у потпуно сти христоцентричан због тога ће поуке и завети које је за собом оставио, служити као оријентир будућим нараштајима у ни шта мањој мери него нама данас француски мислилац леон блуа је рекао: „у животу постоји само једна права туга, а то је – не бити свет“ надовезујући се на ову мисао, патријарху нашем павлу можемо само пору чити: „радуј се” m патријарх павле, стицајем околности (тачније божјом вољом), није попут пустињака живео далеко од очију јавности његова служба у цркви је подразумевала да живи у престоном граду и да за њега знају сви: млади и стари, школовани и мање школовани, православни и инославни, срби и при падници других народа ово се, наравно, не може припи с ати само функцији и служби коју је обављао у цркви патријарх српски је био познат и дубоко ува жаван у целом хришћанском све- ту пре свега захваљујући својој особеној харизми управо је њего ва јединствена личност пленила све људе – како верујуће тако и неверујуће својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у простор ном смислу те речи монашки (тј доследно хришћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа штавише, подвиг и јесте управо у томе да се еванђеље убедљиво сведочи у једној клими и ат мосфери света који је отуђен од бога снага патријархове службе никада није била у спољашњој сили и аутори тету, већ у тихом и ненаметљивом (али зато увек чврстом и непоколебљивом) сведочењу васкрслог христа спаситеља и управо се због тога за њега може рећи да је био „светлост све ту“ на примеру његовог живота ми сагледава- мо шта је аутентично хришћанство, тј схвата- мо да је православље максималистичка вера а та максималистичка вера подразумева минимализам разних људских потреба које се сматрају нео пходним за нор мално (а заправо угодно и безбрижно) живљење патријарх павле је својим делом увек и свуда сведочио да је вредно трудити се само за оно што наслеђу православни мисионар l 41 је вечност то је оно „једино потребно“ које треба да постане основни садржај наших живота уколико себе називамо хришћанима усмереност ка царству божјем, тачније живље- ње већ сада и овде царством божјим које се литургијски опитује у цркви, то је кључно патријархово завештање које је његовим животом потврђено и осведочено гледајући његову светост, ми видимо да то завештање не представља само пуки теоријски став о томе како треба живети по богу, већ у његовој личности откривамо потпуну реализацију, доследно спровођење у дело темељних хри- шћанских идеала достојевски је говорио да је човек сувише широк својом слободом се може уздићи до обожења или, пак, спустити до ођавољења како онда треба гледати на људски род? патри- јархову често понављану поруку „будимо људи“ у контексту његове целокупне пропове- ди и живота можемо схватити у смислу „буди- мо свети“ хришћани и нису ни на шта друго позвани него да постану свети циљ и смисао живота састоји се у задобијању светости сва- ко од нас је позван да постане светитељ па због тога и једни у другима треба да гледамо потенцијалне светитеље а да свети људи нису само ствар далеке прошлости, већ да их има и данас и да ће их бити до краја света и века, то нам сведочи својим примером управо патри- јарх павле његове мисли и поуке, живот и дело пре свега нам говоре да је светост могуће, у заједници са христом, достићи увек и свуда, независно од тога где и кад се рађамо и у каквим животним условима егзистирамо живот патријарха павла био је у потпуно- сти христоцентричан због тога ће поуке и завети које је за собом оставио, служити као оријентир будућим нараштајима у ништа мањој мери него нама данас француски мислилац леон блуа је рекао: „у животу постоји само једна права туга, а то је – не бити свет“ надовезујући се на ову мисао, патријарху нашем павлу можемо само пору- чити: „радуј се” m патријарх павле, стицајем околности (тачније божјом вољом), није попут пустињака живео далеко од очију јавности његова служба у цркви је подразумевала да живи у престоном граду и да за њега знају сви: млади и стари, школовани и мање школовани, православни и инославни, срби и при- падници других народа ово се, наравно, не може приписати само функцији и служби коју је обављао у цркви патријарх српски је био познат и дубоко ува- жаван у целом хришћанском све- ту пре свега захваљујући својој особеној харизми управо је њего- ва јединствена личност пленила све људе – како верујуће тако и неверујуће својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у простор- ном смислу те речи монашки (тј доследно хришћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа штавише, подвиг и јесте управо у томе да се еванђеље убедљиво сведочи у једној клими и атмосфери света који је отуђен од бога снага патријархове службе никада није била у спољашњој сили и аутори- тету, већ у тихом и ненаметљивом (али зато увек чврстом и непоколебљивом) сведочењу васкрслог христа спаситеља и управо се због тога за њега може рећи да је био „светлост све- ту“ на примеру његовог живота ми сагледава- мо шта је аутентично хришћанство, тј схвата- мо да је православље максималистичка вера а та максималистичка вера подразумева минимализам разних људских потреба које се сматрају неопходним за нормално (а заправо угодно и безбрижно) живљење патријарх павле је својим делом увек и свуда сведочио да је вредно трудити се само за оно што наслеђу- својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у про- сторном смислу те речи монашки (тј доследно хри- шћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа фото: хаџи марко вујичић 42 l6/2009 срећко гујаничић сународнике ходао је сам међу њима или се возио јавним превозом, у време рата позивао на мир, у време распада на јединство и сваки пут упозоравао да будемо људи без обзира на околности патријарха павла његови савременици често нису могли да разумеју, као што ни већина јевреја није могла да разуме христа један од највећих интелектуалаца прошлог столећа, енглески филозоф бертранд расел у својој књизи „историја западне филозо- фије“ рекао је један важан став о платону који се може применити и на српског патријарха: „увек је било исправно“, казаће расел, „хвалити, али не и схва- тити платона то је општа судбина великих људи“ срби су тако хвалили патријар- хову скромност, једноставност и ненаметљивост, али питање је до које мере су га схватили када је раних деведесетих позивао на јединство народа како не би дошло до крвопролића на улицама београда, један глумац му је тада рекао: „ваша светости, немојте нам утеривати зеца у срце“ свега пар година касније (тачније 1997 године), када је требало пробити кордон милошевићеве поли- ције у коларчевој улици за време студентских протеста, лавовско срце тог познатог глумца остало је немоћно кордон је попустио пред павлом, старцем који је тада имао преко осам- десет година патријарху је замерала и позиција и опозиција када би примио неког из опозиције бунила се позиција, а када би отишао на неки пријем који би о рг а н и з ов а л а власт бунио се с упарнички табор иако су га и јед- атријарх павле је на дан свог усто- личења 1990 године на место 44 поглавара српске православне цркве рекао реченицу у којој је садржана цела његова философи- ја живота она гласи да му је једини програм рада јеван- ђеље и заиста, ако се посматра његов живот- ни пут видећемо да је он бескомпромисно следио христа и да му се уподобио до те мере да је сама патријархова личност постала једно велико јеванђеље тај човек је својом поја- вом, ставовима, животом, чак и самом смрћу био једна блага вест у народу дубоко огрезлом у безбо- жништво и површност да будемо људи када је као владика рашко-призрен- ски изабран за патријарха српског, мало ко је у народу чуо за њега иако је имао тада чак 76 година дошао је тихо на престо светог саве баш као што је и сам господ тихо дошао на овај свет рађа- јући се у јаслама витлејемске пећине или касније на реку јордан код јована крсти- теља и као што је христос зачудио јевре- је, тако је и српски патријарх зачудио своје философија по христу православни мисионар l 43 срећко гујаничић сународнике ходао је сам међу њима или се возио јавним превозом, у време рата позивао на мир, у време распада на јединство и сваки пут упозоравао да будемо људи без обзира на околности патријарха павла његови савременици често нису могли да разумеју, као што ни већина јевреја није могла да разуме христа један од највећих интелектуалаца прошлог столећа, енглески филозоф бертранд расел у својој књизи „историја западне филозо- фије“ рекао је један важан став о платону који се може применити и на српског патријарха: „увек је било исправно“, казаће расел, „хвалити, али не и схва- тити платона то је општа судбина великих људи“ срби су тако хвалили патријар- хову скромност, једноставност и ненаметљивост, али питање је до које мере су га схватили када је раних деведесетих позивао на јединство народа како не би дошло до крвопролића на улицама београда, један глумац му је тада рекао: „ваша светости, немојте нам утеривати зеца у срце“ свега пар година касније (тачније 1997 године), када је требало пробити кордон милошевићеве поли- ције у коларчевој улици за време студентских протеста, лавовско срце тог познатог глумца остало је немоћно кордон је попустио пред павлом, старцем који је тада имао преко осам- десет година патријарху је замерала и позиција и опозиција када би примио неког из опозиције бунила се позиција, а када би отишао на неки пријем који би о рг а н и з ов а л а власт бунио се с упарнички табор иако су га и јед- атријарх павле је на дан свог усто- личења 1990 године на место 44 поглавара српске православне цркве рекао реченицу у којој је садржана цела његова философи- ја живота она гласи да му је једини програм рада јеван- ђеље и заиста, ако се посматра његов живот- ни пут видећемо да је он бескомпромисно следио христа и да му се уподобио до те мере да је сама патријархова личност постала једно велико јеванђеље тај човек је својом поја- вом, ставовима, животом, чак и самом смрћу био једна блага вест у народу дубоко огрезлом у безбо- жништво и површност да будемо људи када је као владика рашко-призрен- ски изабран за патријарха српског, мало ко је у народу чуо за њега иако је имао тада чак 76 година дошао је тихо на престо светог саве баш као што је и сам господ тихо дошао на овај свет рађа- јући се у јаслама витлејемске пећине или касније на реку јордан код јована крсти- теља и као што је христос зачудио јевре- је, тако је и српски патријарх зачудио своје философија по христу фото: хаџи марко вујичић 44 l6/2009 немања андријашевић вих дана почиње божићни пост сећам се да нам је у богословију најчешће на покладе долазио патријарх павле, да служи вечерњу службу, и да нам је даривао поуку пред почетак поста једном приликом је говорио о томе да су колумбо и његови морепловци остави- ли у форми дневника записе, да су откривши изузетан простор, касније назван америка, затекли ту необичан народ који је два дана у седмици имао другачију исхрану, тј пост литургија са патријархом павлом после завршетка богословије, неколико пута ишао сам на ране јутарње литургије, које је патријарх павле служио у згради патријаршије када је некоме засметало што пролазе људи кроз службене ходнике патри- јаршије, патријарх је наставио да служи сва- кодневне литургије у сали где се одржавају предавања оно што ми је остало у сећању из те сале је да сто који је послужио као часна трпеза није био окренут ка истоку то је вели- ка поука за неке вернике који се декларишу као „чувари вере и светосавског поретка“ који данас често одређују епископима где ће да стоје и како ће да буду окренути сећам се и да неке јектеније (попут оне за оглашене) нису читане на тим литургијама, а да се нико од верника није бунио зашто не постоји одлу- ка светог архијерског сабора о томе такође, велики број људи се најчешће причешћивао без претходне обавезне јутарње исповести јер сећање на патријарха ни и други желели на својој страни, већина је у патријарху видела само велики маркетин- шки потенцијал а њему су вероватно сви били исти, јер је по угледу на христа разгова- рао и са цариницима и са блудницама и са кнезовима земаљским увек опомињући да је од свих опасности овога света највећа - гор- дост у тим сумњивим временима патријарх је остао то што јесте баш захваљујући самом јеванђељу из његових уста и на његовом при- меру најбоље је протумачено шта значи бити мудар као змија и безазлен као голуб и како међу „вуцима и турцима“ да опстанемо као православно стадо христово патријархова сличност са господом се могла видети и у његовим проповедима ко је има ту част да слуша његову светост на литургијама, могао је да чује кратке и језгро- вите беседе лишене сваког поетског кићења, барокног патоса и узвишене реторике као добар познавалац физике и математике патријарх је истину хришћанске вере излагао једноставно и прецизно, баш као што су два и два четири та његова једноставност и убе- дљиви аргументи (живота и речи) за верујући народ су били кориснији него да су прочита- ли библиотеку теолошких књига занатлија патријарх је следио христа и у бављењу занатом господ се бавио столарским занатом, већина апостола су били рибари, апостол павле је правио шаторе, а његов имењак из србије био је вичан поправљању обуће, шиве- њу, грађевинским занатима схватили смо на његовом примеру да не постоје недостојни послови, а у његовој благој личности да смо недостојни људи којима је господ подарио достојног пастира у патријарху павлу, првом међу србима, пре свега у служењу ближњем, можемо да схватимо и шта значе оне речи њему толико драгог апостола које гласе да у христу имамо пуно учитеља, али мало отаца (1 кор 4, 15) m православни мисионар l 45 немања андријашевић су се исповедали када за то постоји потреба, што данас такође скандализује велики број „ревнитеља“ који желе вештачки да одвоје народ од примања светих тајни а управо је патријарх павле био пример оданог свештенослужитеља и аутентичне рев- ности у хришћанском животу ових дана, много се пише о њему, често га цитирају; ипак, оно што нико не може да раздвоји од њега, нити да му одузме је потпуна и безрезервна преданост господу божји човек прочитао сам и чланке неких „стручњака“, који су дали себи за право да пишу о патри- јарху павлу, критикујући њега, а још више нашу цркву и размишљао сам - шта је посре- ди? ти квазикритичари, којима смета и што су људи у толиком броју прилазили да се опросте са патријархом и да му захвале, успели су да после дуго времена пред собом виде човека правог, истинског, нелажућег, неимитирајућег човека божјег човека! и те кукавице, видевши човека да постоји, управо у сусрету са (упокојеним) патријархом павлом, показали су да се само човека плаше јадни су, и свејадни ми, православни хри- шћани, имамо само страх божји, али то није онај психолошки страх, већ ослобађајући страх то је страх божји, који човек осећа пред богом, благодарећи му за дар живота, истовремено немајући емоцију страха, и потребе да се побегне од онога кога се пла- шимо, већ управо супротно тај страх нас ослобађа, раскида нам окове, и то окове које они што пишу о „сахрани стојчевића“ чврсто држе свезане на својим рукама, и у својим преплашеним и кукавичким срцима ми православни хришћани, свесни смо да не треба патријарха павла да имитирамо у начину спољашњег понашања, већ у начину постојања патријарху павлу литургија је била живот; брига да се не посвађа ни са једним братом у христу, чак и по цену тога да престане да служи литургију као српски патријарх у капели све- тог симеона мироточивог, него да пређе у при- земље, и да у сали за предавања служу литурги- ју, довољан нам је показатељ да схватимо да не треба да размишљамо на начин да само следи- мо њега, већ да већма следимо његов пут пут светог саве тај пут је пут светог саве, и очувања истин- ског светосавља и светосавског поретка, уз размишљање о спасењу савременог човека, тј сваког ближњег који нас окружује тај пут има свој циљ, али има и свој крај а крај тога пута посведочио је патријарх павле својом кончи- ном примивши свето причешће, предао је душу господу коме је једином служио m сећање на патријарха 46 l6/2009 милана вучићевић само ти, господе, знаш шта нам је потребно“ управо ова молитва осликава наду коју је патријарх имао у господа и потпуну веру да себе и читав свој живот препусти у божје руке веру да ће се господ на најбољи могући начин побринути за све нас и дати нам заиста оно што нам је потребно а колико нам је мало потребно у овоземаљском животу, патријарх нам је показао начином на који је живео: био је скроман, штедљив, мало је спавао, мало је јео рекао је: „једем да бих живео, а не живим да бих јео“ његова храна била је љубав према христу и јеванђеље био је патријарх, а живео је као аскета слично старцима-подвижници- ма који, лишавајући се овоземаљских прола- зних ствари, у својим келијама, испосницама, пећинама тихују у молитви, патријарх је тихо- вао у свету кроз своју службу цркви и срп- ском народу његове су дубине и ширине несагледиве, али оно што најупечатљивије остаје јесте његова димензија правог старца, духовника чије је духовно чедо био читав један народ имао је мудре речи за све: свако је у његовим причама, поукама, проповедима, посланицама могао наћи решење за неки свој животни или духовни проблем срби су заи- ста благословени да су за патријарха имали таквог духовног оца који је по свему био узор: по својој љубави за христа, за цркву, за свој народ, за све народе света, за ближње, за стра- далне радо су људи слушали и цитирали речи и поуке свог патријарха сматрајући га божјим човеком који се већ на земљи посве- тио зато и не чуди што су реке оних који иду у цркву и оних који не иду редовно у цркву, оних који су крштени, али и оних који су некр- штени, потекле ка патријарховом одру да се поклоне и узму његов последњи благослов колику нам је љубав и милост господ указао дарујући нам оваквог патријарха, говори и то колики је одјек вест о његовом упокојењу имала у другим православним земљама, и не само пра- вославним ево како грчка штампа преноси: „у супротности са климом национализама који је намучио народе бивше југославије ’90-их година и у тренуцима када су људске вредности биле на проби, српски духовни пастир није се повукао пред мржњом и фана- тизмом учећи увек о љубави и суживоту међу народима патријарх павле је био посебно вољен и окарактерисан од људи као „живи светац“ због једноставности живота и истрајности у примењивању јеванђељске науке у људским односима“ „ово је био павле српски такви треба да буду представници божји на земљи његов аскетски лик на први поглед изазивао је неве- роватно поштовање био је један мршави старац заокупљен не овоземаљским добрима, него пре свега добрима вечности вечни живот био је у његовим мислима и његовим беседама“ превод на грчки језик текста „портрет патријарха павла“ новинара нин-а јована јањића из јануара 2005 године објављен је на већини сајтова који такође преносе вест о упо- којењу поглавара српске цркве утисак који је први међу јед накима – старац међу србима православни православни мисионар мисионар l 47 милана вучићевић кроз чланак оставила личност патријарха павла огледа се у бројним коментарима: „један светитељ који је живео у исто време у коме и ја телом живим и дишем пуно пута када се разочаравам својим падовима, под- сетим се: они су били свети сада, међу- тим, када видим да у животу, у свакодне- вици постоје људи који живе у истом граду или у некој другој земљи где постоји пуно љубави и пуно стрпљења, где све то црпе од бога, тада налазим свој мир, јер не сматрам више да су светитељи толи- ко далеки док сам читала текст незаси- то, не желећи да дође крај, славила сам бога и благодарила сам што је постојао овај толико нежан, ненаметљив, стрпљив, неуморан и једноставан човек и осећала сам неописиву радост коју не осећам често и коју не могу да искажем речима као да сам га познавала нека му бог подари вечни покој, а ми да добијемо његов благослов“ „ само сузе теку из мојих очију и једна молитва: нека нас господ помилује и нека нас учини да личимо макар мало на ову душу“ остаје нам нада да ће, као што је био и за живота, и из вечности наставити да буде светило чита- вом српском роду и да ће зау- век бити наш молитвеник и заступник пред лицем господњим m први међу јед накима – старац међу србима фото: ђакон драган с танасијевић 48 l6/2009 татјана радић као патријарх српски, своје првенство међу једнакима, а и свако првенство међу људима, схватам као првенство служења, жртве и крста патријарх српски павле шест стотина хиљада немих, ходајућих, ује- дињених срца кретало се у поворци градом београдом, који је на тренутак (а готово да је вечност била у питању), заиста постао бео- град – и не само то – постао је светлији, мири- снији да ли сви чланови српског друштва дожи- вљавају патријарха павла као светилника вре- мена? да ли према њему, како је ових дана обично могло да се чује у медијима, људи гаје само позитивна сећања и осећања? ко су они који не изражавају лепо мишљење, да ли таквих има? на крају, али не мање важно, које место и какву улогу је наш патријарх павле имао у друштву? када је изабран на место патријарха, сведо- ци кажу да је једини међу епископима који истински није желео да буде патријарх, али је на крају рекао: „ја се покоравам вашем избору и надам се да ће господ помоћи цркви својој да у мени не буде онај који ће је унизити“ и заиста, он је тако и живео, тако смо га видели, тако смо га доживљавали, био је исти као и већина, а опет довољно другачији и довољно посебан, али на такав начин да никога својом посебношћу не повреди како каже новинар јован јањић: „они који су ратовали против срба, нападали су га само зато што је србин сматрали су да је самом том чињеницом пристрасан власт га је напа- дала што је одлазио на демонстрације и друге скупове опозиције, а опозиција зато што је одлазио на државне пријеме“ свети архије- рејски синод бунио се што је потписао спора- зум у дејтону ако се вратимо у прошлост и погледамо шире на патријархов утицај увиде- ћемо да је он био човек благе речи, али су те речи имале далекосежан утицај и готово земљотресне последице патријарх павле био је укључен у сва друштвена питања – писао је, апеловао, умољавао и световне и црквене вла- сти 1997 године повео је прву литију на савиндан наместо на дан градске славе – спа- совдан – и то баш у време вишедневне сту- дентске блокаде, када се пред њим повукао полицијски кордон у коларчевој улици он је увек онај који у миру долази и у миру одлази по јеванђелској: мир дому овоме он је био човек света, али са путовницом ка царству небеском често је цитирао светог апостола павла, али и светог василија великог – и један и други били су окренути народу и народном добру, са погледом ка богу на питање: „да ли према њему сви људи гаје позитивна сећања и осећања?“, илустративно може да послужи скорашња преписка са при- падником антифа покрета (огранак у зре- светилник нашег времена православни мисионар l 49 татјана радић њанину) који је овако рекао: „износећи шта замерамо павлу, ми у ства- ри и критикујемо све њего- ве некритичке следбенике и квазиследбенике“ а на то можемо одговорити патри- јарховом беседом након читања јеванђеља у току литургије, где је он, желећи да поучи појце како правилно да певају, овако рекао, (пара- фраза): „мора исправно да се акцентује „подај господи“, да не би сви помислили као један без- божник који ми је рекао: „ви у цркви певате подај господи, само још мало фали да почнете да певате не дај сиротињи“ овим је хтео да каже да је важно да све што радиш у животу буде урађено са смислом и дове- дено до краја, да је свака служба важна и поштована уколико се и ми према њој односимо са поштовањем на крају, можемо и треба да се запитамо: „да ли је с њим нестао и последњи учитељ који нас је учио да борбу против зла почнемо борбом против зла у себи?“, као што се пита књижевник љубомир симовић m фото: хаџи марко вујичић 50 l6/2009 александар савић свакога минута“ нау- ка еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио такво схватање хришћанског живота, где само живљење „по тој науци свакога дана“ јесте уједно и најбоље изучавање, осведочено је примером његовог живо- та поред одважности да се ухвати у коштац са пробле- мима физике, математике и медицине, оно што је свима препоручивао и чему се потпуно посветио била је врхунска наука господа исуса хри- ста и живот по њој m јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута патријарх српски павле да се на основу оцена из основне школе одлучивало чиме би наш патријарх павле требало да се бави у својим зрелим годинама, он би највероватније био професор физике или математике, лекар или шта год друго из домена природних наука нико не би ни поми- слио да ће бити вероучитељ, монах, свеште- ник, владика и патријарх јер је из веронауке имао двојку овај пример довољно опомиње да не можемо (и не смемо) на основу школ- ских оцена ценити човека и промеравати његове домете колико је патријарх волео природне науке говори и податак да је, док је студирао на богословском факултету, упоредо ванредно завршио гимназију да би могао да упише медицински факултет стигао је до друге године медицине, и између осталог зато је вео- ма поштовао и слушао савете лекара да му господ није наменио службу коју је са смире- њем прихватио и на најбољи начин испунио, вероватно би наставио медицински факултет и покушао да стечено знање примени тако да буде на корист потребитима чуло се ових дана да патријарх павле као да је био ван овог времена, да је погрешио век, бар у оном смислу неоптерећености модерним и научним тековинама које су нам на распола- гању чини се, ипак, да је патријарх павле заправо на најмудрији начин разборито кори- стио и у правој мери присвајао оно што му је било потребно његов однос према науци у младим данима (а тада су му више одговарали предмети где не мора да се меморише, као што су математика и физика) задржао је и у зрелом добу, па је тако био спреман да одговори и на најкомпликованија питања, уколико је сма- трао да је то потребно (и, наравно, уколико је сматрао да поседује довољно предзнања да изведе закључак) интересантно је да је сам патријарх говорио да се након школовања у слободно време бавио физиком и да је радо читао чланке и књиге које су се бавило одређе- ним темама из области физике и медицине умео је да разговара као равноправан саговор- ник са професорима факултета, али, што је још важније (и говори у прилог његовој вели- чини) умео је да се спусти на ниво необразова- ног човека и да му приближи науку господњу интересантан је и однос који је патријарх имао према богословљу његове речи најбоље говоре о томе: „јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, познавалац овосветске науке и сведок науке христ ове православни православни мисионар мисионар l 51 александар савић свакога минута“ нау- ка еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио такво схватање хришћанског живота, где само живљење „по тој науци свакога дана“ јесте уједно и најбоље изучавање, осведочено је примером његовог живо- та поред одважности да се ухвати у коштац са пробле- мима физике, математике и медицине, оно што је свима препоручивао и чему се потпуно посветио била је врхунска наука господа исуса хри- ста и живот по њој m јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута патријарх српски павле да се на основу оцена из основне школе одлучивало чиме би наш патријарх павле требало да се бави у својим зрелим годинама, он би највероватније био професор физике или математике, лекар или шта год друго из домена природних наука нико не би ни поми- слио да ће бити вероучитељ, монах, свеште- ник, владика и патријарх јер је из веронауке имао двојку овај пример довољно опомиње да не можемо (и не смемо) на основу школ- ских оцена ценити човека и промеравати његове домете колико је патријарх волео природне науке говори и податак да је, док је студирао на богословском факултету, упоредо ванредно завршио гимназију да би могао да упише медицински факултет стигао је до друге године медицине, и између осталог зато је вео- ма поштовао и слушао савете лекара да му господ није наменио службу коју је са смире- њем прихватио и на најбољи начин испунио, вероватно би наставио медицински факултет и покушао да стечено знање примени тако да буде на корист потребитима чуло се ових дана да патријарх павле као да је био ван овог времена, да је погрешио век, бар у оном смислу неоптерећености модерним и научним тековинама које су нам на распола- гању чини се, ипак, да је патријарх павле заправо на најмудрији начин разборито кори- стио и у правој мери присвајао оно што му је било потребно његов однос према науци у младим данима (а тада су му више одговарали предмети где не мора да се меморише, као што су математика и физика) задржао је и у зрелом добу, па је тако био спреман да одговори и на најкомпликованија питања, уколико је сма- трао да је то потребно (и, наравно, уколико је сматрао да поседује довољно предзнања да изведе закључак) интересантно је да је сам патријарх говорио да се након школовања у слободно време бавио физиком и да је радо читао чланке и књиге које су се бавило одређе- ним темама из области физике и медицине умео је да разговара као равноправан саговор- ник са професорима факултета, али, што је још важније (и говори у прилог његовој вели- чини) умео је да се спусти на ниво необразова- ног човека и да му приближи науку господњу интересантан је и однос који је патријарх имао према богословљу његове речи најбоље говоре о томе: „јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, познавалац овосветске науке и сведок науке христ ове наука еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио фото: ђакон драган с танасијевић 52 l6/2009 хаџи драган поповић непотпун рукопис остао је од великог срп- ског поклоника, патријарха арсенија iii црно- јевића, познатијег као чарнојевића из 1683 године ипак, најпотпунији путопис у срба остао је од јеромонаха фрушкогорског манастира велика ремета, јеротеја рачанина који је 1703 из београда кренуо за свету земљу са седморо људи међу њима је била једна жена из ирига и звала се неда он у светој земљи остаје све до 1705 године описујући како детаље, тако и најтананије утиске са путовања: у подножју синаја у пустињи, нема ничег сем неких белих птица и два бела миша; како је видео старца коме по трећи пут ничу зуби али је најзна- чајније то што је описивао богослужења на христовом гробу упоређујући их при том, са богослужењима у српској цркви јован дамјановић - будимац оставио је запис о светој земљи из 1720 године знаменити србин карловачке митрополије јерођакон христофер жефаровић је 1748 године обја- вио у бечу поклонички путопис о светој земљи - описаније светога божија града јеру- салима београдски митрополит михаило о покло- њењу светој земљи писао је 1883 године када је у светој палестини и био, а 1886 године објавио књигу по насловом хришћанске све- тиње на истоку! после своје абдикације, а у жељи да одахне „од свега“, краљ милан обреновић кренуће с пролећа 1889 године пут свете земље врло леп информативни запис са тог пута оставио нам је његов ађутант, ђенерал михаило рашић нашим светим српским земља- ма постоје изузетни манастири и задужбине које свако треба да обиђе пре великих „хаџилука“ у свету земљу: света гора синај- ска, света гора атонска, света русија ипак, пре свега, треба посећи- вати редовно богослужења у својој православној парохијској цркви и тако духовно сазревати и за поклоничка путовања у срба постоје читави градови из којих су готово сви угледнији људи ишли на поклоњење у свету земљу то су били: јагодина, пирот (кога иначе свети владика николај велимировић називаше малим јеру- салимом), ниш и други наиме, цео град је испраћао поклонике, а затим свечано дочеки- вао поклоници су са пута свима доносили по неки дар освећен на гробу господњем занимљиво је да су таква путовања предузи- мали углавном пешке преко цариграда, ана- долије, сирије и либана уколико би се успут разболели и не би стигли у јерусалим о васкр- су, добијали су епитет јексик хаџије онај ко је одлазио лично добијао је титулу хаџи испред свога имена, а његови потомци су ову титулу могли додати испред свога презимена први знани српски хаџија, у свету земљу стиже на цвети у 10 веку била је то света петка она је на поклоњење дошла по благо- слову свога духовника, игумана студитског манастира, крај цариграда, светог симеона богобојажљивог, када је имала само 21 годину са собом је носила и његов дар - свето писмо тешко један килограм подвизавајући се, у светој земљи је провела пуних 45 година, тј до своје 66 године света петка је први српски поклоник свете земље, али је сигурно најзначајнији свети сава српски, од кога су српском роду остала и прва писана сведочанства о јерусалиму и све- тој земљи по једном србину, повратнику из свете земље, сава шаље дарове игуману сту- деничком спиридону и писмо у којем је стаја- ло: да су путовали до свете земље годину дана, да су се неки од послуге разболели, а за поклоне које шаље игуману каже да их свагда носи са собом, јер то је оно што полагаше на христов гроб о даровима говори све у деми- нутивима: шаљем ти овај крстић, убрусић, појасић, каменчић у свој свети живот сава ће уденути два поклоничка путовања у свету земљу, прво 1229, и друго 1234 године следећи запис из јерусалима сачуван је и потиче од никона јерусалимца (15 век), који је на писмо свог духовног чеда, јелене балшић, одговорио са три писма, три духовне поуке с почетка 17 века имамо краће путописе по светим местима палестине, од митрополита кратовског михаила из 1630 - те познати су путописи проигума- на хиландарског лаврентија који је у свету земљу пошао из хиландара сарајлија гаврило тадић ишао је у свету земљу 1662 године саставио је проскинита- рион - водич кроз света места међу знаменит им путницима поклоничког бро да српске цркве православни мисионар l 53 хаџи драган поповић непотпун рукопис остао је од великог срп- ског поклоника, патријарха арсенија iii црно- јевића, познатијег као чарнојевића из 1683 године ипак, најпотпунији путопис у срба остао је од јеромонаха фрушкогорског манастира велика ремета, јеротеја рачанина који је 1703 из београда кренуо за свету земљу са седморо људи међу њима је била једна жена из ирига и звала се неда он у светој земљи остаје све до 1705 године описујући како детаље, тако и најтананије утиске са путовања: у подножју синаја у пустињи, нема ничег сем неких белих птица и два бела миша; како је видео старца коме по трећи пут ничу зуби али је најзна- чајније то што је описивао богослужења на христовом гробу упоређујући их при том, са богослужењима у српској цркви јован дамјановић - будимац оставио је запис о светој земљи из 1720 године знаменити србин карловачке митрополије јерођакон христофер жефаровић је 1748 године обја- вио у бечу поклонички путопис о светој земљи - описаније светога божија града јеру- салима београдски митрополит михаило о покло- њењу светој земљи писао је 1883 године када је у светој палестини и био, а 1886 године објавио књигу по насловом хришћанске све- тиње на истоку! после своје абдикације, а у жељи да одахне „од свега“, краљ милан обреновић кренуће с пролећа 1889 године пут свете земље врло леп информативни запис са тог пута оставио нам је његов ађутант, ђенерал михаило рашић нашим светим српским земља- ма постоје изузетни манастири и задужбине које свако треба да обиђе пре великих „хаџилука“ у свету земљу: света гора синај- ска, света гора атонска, света русија ипак, пре свега, треба посећи- вати редовно богослужења у својој православној парохијској цркви и тако духовно сазревати и за поклоничка путовања у срба постоје читави градови из којих су готово сви угледнији људи ишли на поклоњење у свету земљу то су били: јагодина, пирот (кога иначе свети владика николај велимировић називаше малим јеру- салимом), ниш и други наиме, цео град је испраћао поклонике, а затим свечано дочеки- вао поклоници су са пута свима доносили по неки дар освећен на гробу господњем занимљиво је да су таква путовања предузи- мали углавном пешке преко цариграда, ана- долије, сирије и либана уколико би се успут разболели и не би стигли у јерусалим о васкр- су, добијали су епитет јексик хаџије онај ко је одлазио лично добијао је титулу хаџи испред свога имена, а његови потомци су ову титулу могли додати испред свога презимена први знани српски хаџија, у свету земљу стиже на цвети у 10 веку била је то света петка она је на поклоњење дошла по благо- слову свога духовника, игумана студитског манастира, крај цариграда, светог симеона богобојажљивог, када је имала само 21 годину са собом је носила и његов дар - свето писмо тешко један килограм подвизавајући се, у светој земљи је провела пуних 45 година, тј до своје 66 године света петка је први српски поклоник свете земље, али је сигурно најзначајнији свети сава српски, од кога су српском роду остала и прва писана сведочанства о јерусалиму и све- тој земљи по једном србину, повратнику из свете земље, сава шаље дарове игуману сту- деничком спиридону и писмо у којем је стаја- ло: да су путовали до свете земље годину дана, да су се неки од послуге разболели, а за поклоне које шаље игуману каже да их свагда носи са собом, јер то је оно што полагаше на христов гроб о даровима говори све у деми- нутивима: шаљем ти овај крстић, убрусић, појасић, каменчић у свој свети живот сава ће уденути два поклоничка путовања у свету земљу, прво 1229, и друго 1234 године следећи запис из јерусалима сачуван је и потиче од никона јерусалимца (15 век), који је на писмо свог духовног чеда, јелене балшић, одговорио са три писма, три духовне поуке с почетка 17 века имамо краће путописе по светим местима палестине, од митрополита кратовског михаила из 1630 - те познати су путописи проигума- на хиландарског лаврентија који је у свету земљу пошао из хиландара сарајлија гаврило тадић ишао је у свету земљу 1662 године саставио је проскинита- рион - водич кроз света места међу знаменит им путницима поклоничког бро да српске цркве патријарх павле одлази три пута на поклоњење у свету земљу 54 l6/2009 и последња два српска патријарха су били поклоници гроба господњег патријарх гер- ман поклонио се 1959 године живоносном гробу господњем, али је ишао и у сирију, јор- дан и египат авионом је у србију донео бла- годатни огањ у фењеру, као и 100 килограма правог тамјана који се у црквама користио до наших дана блаженопочивши патријарх српски павле (+ 2009) одлази три пута на поклоњење христо- вом гробу први пут, као јеромонах, далеке 1957, полази на поклоњење из атине са групом грчких студената после поклоњења христо- вом и богородичином гробу, сали тајне вечере на сиону и светој маслинској гори, на велики четвртак, јеромонах павле узеће учешће у обреду „прања ногу“ тада ће јеруса- лимски патријарх венедикт (+ 1980) опасан убрусом и њему, као и осталој једанаесторици свештеника, опрати леву ногу; символично као што христос опра ноге својим апостолима у горњој соби светог јована богослова као и многима, после јерусалима, његов живот ће се значајно променити те 1957 године у београд стиже грчки архиепископ хризостомос који упозна- је патријарха викентија и остале архи- пастире српске цркве о светом животу јеромонаха павла исте године, на пред- лог грчког архиепископа, јеромонах павле постаће епископ патријарх павле биће у светом граду јерусалиму 2000 и 2004 године, када ће га са делегацијом српске цркве прими- ти израелски председник вајсман господин вајсман је тада од његове светости добио укоричени кожни ком- плет књига „историја српског народа“ примајући поклон, вероватно због тежине комплета књига, рекао је: „ваша светости, имате тешку историју” од дванаест српских архиепископа до устројства патријаршије, тј до 1346 године, четворица су били поклоници гроба господњег и сва четворица про- глашени за свете били су то: свети сава, свети евстатије први, свети сава други, све- ти јоаникије први нису сви они који оду у свету земљу покло- ници и хаџије - мада на папиру могу бити - јер то није циљ сам по себи има много путника туриста и авантуриста зато је обавеза да данашњи поклоници схвате благослов који им је дат на одговорност и да том благослову сао- бразе живот свој, не преувеличавајући свој поклонички подвиг јер господ не тражи од нас да сви идемо у јерусалим и свету земљу, него господ тражи од нас да будемо људи, како је говорио наш патријарх павле, тражи чисто срце којим се постаје становник небеског јерусалима то је смисао m православни православни мисионар мисионар l 55 александар загорац ренули смо ка саборној цркви небо без облака, дан топао, наизглед нешто дужи у сумрак угледасмо ред, избив- ши негде на средини кнез-ми- хаилове очи нам се сретоше у неверици: „где је почетак?“ стотину метара, двеста успоравамо пратимо групу која се запутила ка истом одредишту сви желе да што пре почну са чекањем, што пре стигну до цркве, да целивају руку али, нестрпљењу нико не даје одушка, осим можда понеком кретњом или на мах гласнијем гово- ру, који би се потом стишао сам од себе, да не ремети? како одредити оно на шта смо, и несве- сно, тако помно пазили, чекајући да се опро- стимо? говорили смо тише речи су нам звучале пажљивије сетих се стихова песника, којима се питао: „где ми је мирнепробојан мир?“ „ево непробојног мира“, помислио сам, „из нашег опипљивог заједништва, нашег извора непробојан, освештан узвраћеном љубављу нашег“ – сећаш ли се, жено, оног детета које је новинар упитао како нам се зове патријарх?, обратих се супрузи – да, мислим да је била девојчица рекла је то је „патријарх-павле-будимо-људи“! – јесте, јесте! – рече човек испред нас, окре- нувши лице и он је стајао са супругом оца су испраћала његова деца различита по много чему: годинама, снази, здрављу али јединствена по љубави, очинској, љубави којом су, препознавши онога кога воле, препо- знавали и једни друге, искрено, несебично упоредо са колоном дедица седи на расклоп- ној столици помера ју на сваких пола сата, пратећи одмицање реда лактове је згрчио уз тело види се да му је хладно неко му говори да стари и болесни могу да уђу на бочни улаз саборне цркве, без чекања захваљује се, али он то не жели можда има и оних којима је теже него њему, каже, па стоје, не журе на путу до одра фото: ђакон драган с танасијевић 56 l6/2009 му речи новинара од малопре подсећају га на јеванђељску причу о блудном сину књижев- ник који се шетао је усхићен: „литургија, сла- ва богу, права литургија, кажем ти!“ из цркве су послали млађе, чтеце, богосло- ве, да народу деле воду пратио их је ђакон неко га је препознао мало веће друштво, њих седморо по поздравима беше јасно да се дуго нису видели једна од девојака међу њима рече, мислећи на причешће, да много жали што никада није „примила дарове из патријархових руку“ ђакон се замисли, па је упита: „јеси ли сигурна да ниси примила дарове? погледај како смо се срели! после колико времена, сви заједно! види шта је људи, а колико их је тек било за претходна два дана! нису ли то дарови? није ли то чудо?“ девојка се осмехну, климнувши гла- вом „воистину!“, рече још неко * * * жао ми је што није било времена да разго- ветније упамтим блажени израз лица његове светости да би се опростили сви који су чекали, никоме није било допуштено задржа- вање дуже од две до три секунде никада, међутим, нећу заборавити осећај који ме не напушта од те ноћи, тог јутра, тог целива као да се сва исцељујућа, крепећа и радујућа сила сабрала у једно сијање, налик сунцу, уз чије смо прве зраке упалили свеће потпуност радосна туга припадање породица на окупу деца су пратила свога оца, у наручје очево он је сада са на врху степеништа којим су се успињали заједно, којим их је водио, којим их води и даље ти се кораци не дају заглушити свака је даљина под њима немоћна m новинара који чека зову колеге кажу му да пође са њима – извештачи имају предност, нема потребе да стоји али ни он не жели да напусти ред за њега је баш чекање битно говори да је, пишући о доста немилих ствари, почео да губи веру у нашег човека; да га сматра себичним, лицемерним у реду је већ пети час гледа, мисли, осећа и каје се! каје се што се огрешио о своју браћу каже: „вечерас, ноћас, ових дана, ако смо и знали да грешимо, посебно према ближњима, ево како делом молимо за опро- штај! умилили смо се, људи, умилили“ погле- давши око себе, ухвати пријатеља за рамена: „али не сами, не без бога, не без нашег павла! ово и овако да се саберемо да нас је толико да смо једно само бог, само бог то може! а знамо ко га за то и даље моли!“ за њега, останак са браћом којој се „враћа душом“, није био напор, већ „привилегија“ пријатељ му сти- ска шаку, пребацивши камеру у другу: – имаш право да не радим, да знаш да бих остао – нека, нека, само ти сними што више, да се добро што даље и види и чује! растају се а око њих, испод поспаних очију провирују осмеси јасно се примећује светло са улице и околних зграда сија као полијелеј неки метар даље препознају се пријатељи из удружења књижевника један од њих целивао је руку патријарха још прве ноћи, када је ред ишао дуж бранковог моста ипак, свако вече хода од почетка реда, где год да је, па до сабор- не цркве задивљен је и обузет страхопошто- вањем: изгледа му као да се црквени свод пру- жио преко целог града, да се непрестана литургија заиста и потпуно остварује, да се јасно осећа у свакој речи и сваком ћутању, у јединству тако снажном и благословеном, да се пита хоће ли икад умети речима да га иска- же онај други, који стоји у реду, препричава фото: ђакон драган с танасијевић православни православни мисионар мисионар l 57 му речи новинара од малопре подсећају га на јеванђељску причу о блудном сину књижев- ник који се шетао је усхићен: „литургија, сла- ва богу, права литургија, кажем ти!“ из цркве су послали млађе, чтеце, богосло- ве, да народу деле воду пратио их је ђакон неко га је препознао мало веће друштво, њих седморо по поздравима беше јасно да се дуго нису видели једна од девојака међу њима рече, мислећи на причешће, да много жали што никада није „примила дарове из патријархових руку“ ђакон се замисли, па је упита: „јеси ли сигурна да ниси примила дарове? погледај како смо се срели! после колико времена, сви заједно! види шта је људи, а колико их је тек било за претходна два дана! нису ли то дарови? није ли то чудо?“ девојка се осмехну, климнувши гла- вом „воистину!“, рече још неко * * * жао ми је што није било времена да разго- ветније упамтим блажени израз лица његове светости да би се опростили сви који су чекали, никоме није било допуштено задржа- вање дуже од две до три секунде никада, међутим, нећу заборавити осећај који ме не напушта од те ноћи, тог јутра, тог целива као да се сва исцељујућа, крепећа и радујућа сила сабрала у једно сијање, налик сунцу, уз чије смо прве зраке упалили свеће потпуност радосна туга припадање породица на окупу деца су пратила свога оца, у наручје очево он је сада са на врху степеништа којим су се успињали заједно, којим их је водио, којим их води и даље ти се кораци не дају заглушити свака је даљина под њима немоћна m новинара који чека зову колеге кажу му да пође са њима – извештачи имају предност, нема потребе да стоји али ни он не жели да напусти ред за њега је баш чекање битно говори да је, пишући о доста немилих ствари, почео да губи веру у нашег човека; да га сматра себичним, лицемерним у реду је већ пети час гледа, мисли, осећа и каје се! каје се што се огрешио о своју браћу каже: „вечерас, ноћас, ових дана, ако смо и знали да грешимо, посебно према ближњима, ево како делом молимо за опро- штај! умилили смо се, људи, умилили“ погле- давши око себе, ухвати пријатеља за рамена: „али не сами, не без бога, не без нашег павла! ово и овако да се саберемо да нас је толико да смо једно само бог, само бог то може! а знамо ко га за то и даље моли!“ за њега, останак са браћом којој се „враћа душом“, није био напор, већ „привилегија“ пријатељ му сти- ска шаку, пребацивши камеру у другу: – имаш право да не радим, да знаш да бих остао – нека, нека, само ти сними што више, да се добро што даље и види и чује! растају се а око њих, испод поспаних очију провирују осмеси јасно се примећује светло са улице и околних зграда сија као полијелеј неки метар даље препознају се пријатељи из удружења књижевника један од њих целивао је руку патријарха још прве ноћи, када је ред ишао дуж бранковог моста ипак, свако вече хода од почетка реда, где год да је, па до сабор- не цркве задивљен је и обузет страхопошто- вањем: изгледа му као да се црквени свод пру- жио преко целог града, да се непрестана литургија заиста и потпуно остварује, да се јасно осећа у свакој речи и сваком ћутању, у јединству тако снажном и благословеном, да се пита хоће ли икад умети речима да га иска- же онај други, који стоји у реду, препричава фото: ђакон драган с танасијевић фото: хаџи марко вујичић 58 l6/2009 варја перковић спомена на блаженопочившег патријарха павла била је успо мена и пре вести о упокојењу, мисао о њему имала је једну дозу нестварног и у времену његовог земаљског живота да ли смо довољно чезнули тада, да ли смо знали колико нас неко савршено воли? питамо се јесу ли одговори на ова питања одго нетка на светлу мистику која окру- жује патријархов лик, у смислу: да сам и сам био смирен и у љубави, можда сад не бих био зачуђен, затечен ипак, водимо се мањим критеријумима када себе посматрамо и одговор не тражимо већ слутимо човек у данима који су протекли појањем „со свјатими упокој“ пред пажњу свакодневице 21 века поставила се вечна, вансмртна димен зија наших живота она је грејала присуством и топлотом тек уснулог светог човека и шири ла се јеванђељем и песмом ефекат подсећања на нашу непрекинуту везу са христом кроз читање древне књиге и у примеру једног његовог непомеривог следбеника јесте одзив „броја“, „масе“ и наш стрпљиви поклон мислили смо да се то чудо дешавало само док је христос ходао земљом, или смо несвесно могућност апстраховали другим временом, мањим развојем интелекта који је тада при морао господа да снисходи и чини чуда самим тим, избегавајући да прихватимо истост људи онда и сада ушли смо у замку за тријумф светости живота фото: ђакон драган с танасијевић православни православни мисионар мисионар l 59 варја перковић хладна срца, заборавили на божје конкретно учествовање у нашем животу, на његов про- лазак у време том стању погодује динамика којом живимо данас, култ успеха и онога који је борац а бог пасивни слушалац, па евентуал- но пружи руку ако баш нема неки конкретан савет! парадоксално, господ у веку домина- ције индивидуалног искуства, мишљења, нала- зи нови пут до нас, разобличавајући предрасу- ду да се сила личности мери њеном споља- шњом пројавом, њеном буком и заслепљују- ћим сјајем наше свакодневно одношење пре- ма сопственом дану и његовом циљу разобли- чено је животом једног човека, а он је, да се чудимо и више, био патријарх – сви су стали под једну капу јутро печатим погледом у огледало и хра- брењем: можеш то, буди јак, леп, покажи сви- ма да те ништа неће сломити! или у полумра- ку раног јутра гледам у образ господњи, у њему свој отисак и молим: помози ми да данас будем бољи човек, помози ми да данас сви у мени пронађу тебе и не одреци ме кад станем пред твоје лице питамо се гомила речи изговорених, сада и на новом виртуелном нивоу, брзином свог настанка пала је у заборав пред једним животом сви модели које и несвесно преузимамо: тран- спарентност, упорност у постизању циљева, глобализам у поимању света, гомила познан- става као предуслов богатог живота, доживе- ли су у погледу на блаженопочившег патри- јарха преображај, повратак смислу, чак су и грубо разоткривени у својој пролазности ефекта, а што је важније празнина истих императива доказана је непресушном потре- бом људи да целивају руку упокојеног патри- јарха целивање руке = одавање почасти? то је исувише упрошћено скромна, људскошћу неукинута жеља да се делић светог, недоступ- ног усвоји, препозна и онда назове делом сво- га срца-можда златни потпис патријархове беседе имају звучање чујемо их тек као златни потпис на све оно прожи- вљено, на врло присутан и врло делатан људ- ски живот горе наведени стимулуси са којима ходамо као по жици, слепи за све што је доле и несигурни, мењају се у друго, пригушено и снажније: о тишини којом јасније чујемо, очи- ма које виде доле а мисле на горе, о упорном угледању на бога, о истом терету и истоветној души свих људи, сретању оних што ти се нађу на путу којим следиш христа и ово је, ипак, смешно упрошћавање тајне – она је тек душом мирисана и дозвана у низу парадокса, упра- во како смо се и надали (јер тако једино разу- мемо) извајала се аутентична езистенција, обишавши егоизме m тријумф светости живота патријархове беседе имају звучање чујемо их тек као златни потпис на све оно проживљено, на врло присутан и врло делатан људски живот 60 l6/2009 ђакон ненад м јовановић мудрост – врхунска лудост! нека је гранитна вера наша и пред претећим гласом силника поднебесја: „лудујеш павле! многе те књиге изводе из памети“ (дап 27,24) јер, једино иза- бравши лудост христа ради, можемо да тријум- фујемо над смрћу и да, заједно са павлом апо- столом народа и павлом српским ускликнемо: „гдје ти је, смрти, жалац? гдје ти је, пакле, побје- да? а жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон а богу хвала који нам даде побједу кроз господа нашега исуса христа“ (1кор 15,55–57) будући да у господу нема ничега што је „случајно“ и лишено есхатолошке димензије његове икономије спасења, јасно је и зашто тело овога нашега блажене успомене, вечно младога, старца предадосмо земљи на чување баш о дану његовога великога имењака, све- тога патријарха павла исповедника цари- градскога, чије нам житије богодухо и чудесно сведочи о оба ова два велика павла, поуздана крмароша цркве христове m *део литургијске беседе одржане о св муч онисифору и порфирију и св нектарију егинскоме, 9(22) новембра 2009 године господње у београдском храму светога aпостола и евангелисте луке у кошутњаку „ја спавам, а срце је моје будно“ (пнп5,2) стотине и стотине хиљада људи осведочише се ових дана радосне туге у истинитост и бого- надахнутост ових старозаветних речи сабран око моштију свјатјејшега патријарха нашега, сав се народ српски уверио у господњу власт над смрћу и болешћу јер, ваистину, уснуо је наш блажени старац и небозарним и светло- шћу окупаним лицем својим утврди нас у речима данашњега светога јеванђеља: „не плачите, није умрла него спава“ (лк 8,52) и, заиста, онај који читавим животом сво- јим сведочаше свето јеванђеље, удостојен би од господа нашега да и уснућем својим посве- дочи неодустајну веру и наду своју у обшчеје воскресеније и живот вечни и, као што су се и њему, толики и толико пута, иза леђа или у лице, подсмевали, вртећи главама својим што он, један српски патријарх, путује јавним пре- возом, оправља своју и туђу обућу и одећу, пере патријаршијска степеништа и проводи дане и ноћи у молитви, посту и рукодељи, тако се маловерни и зловерни изругиваше и само- ме господару живота: „и подсмијеваху му се знајући да је умрла“ (лк 8,53) али, умукоше подсмевачи, видевши живу ону, која до тада беживотно лежаше умукоше, наситивши се гледањем лица преображенога човека у хри- сту, истинске живе иконе господње! умукну- ше пред немом, али громогласном - послед- њом, али вечном проповеђу светога, која их порази и скамени очигледношћу одговора на јеванђелско питање: „што тражите живога међу мртвима?“ (лк 25,5) јаировски положивши сву наду своју на милосрђе и човекољубље господара живота и смрти, ваистину га овај, блажене кончине, отац наш препознаде као новога адама и обновитеља предгрехопаднога стања човеко- вога следујући његовоме примеру, удостојмо се, браћо и сестре, да заједно са њим слушамо речи господње: „талита, куми“ („девојко, уста- ни“ /лк 9,54/) јер господ наш, који је диван у светима својим“, се показа победиоцем смр- ти и поразитељем болести! ми, крвоточиви и нечисти, очистимо се, старајући се да и ми „родимо род достојан покајања“ (мт 3,8) не страхујмо пред моћни- цима овога света и не клонимо пред пропагато- рима „духа времена“, којима је јеванђелска jаировски и павловски православни мисионар l 61 ђакон ненад м јовановић мудрост – врхунска лудост! нека је гранитна вера наша и пред претећим гласом силника поднебесја: „лудујеш павле! многе те књиге изводе из памети“ (дап 27,24) јер, једино иза- бравши лудост христа ради, можемо да тријум- фујемо над смрћу и да, заједно са павлом апо- столом народа и павлом српским ускликнемо: „гдје ти је, смрти, жалац? гдје ти је, пакле, побје- да? а жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон а богу хвала који нам даде побједу кроз господа нашега исуса христа“ (1кор 15,55–57) будући да у господу нема ничега што је „случајно“ и лишено есхатолошке димензије његове икономије спасења, јасно је и зашто тело овога нашега блажене успомене, вечно младога, старца предадосмо земљи на чување баш о дану његовога великога имењака, све- тога патријарха павла исповедника цари- градскога, чије нам житије богодухо и чудесно сведочи о оба ова два велика павла, поуздана крмароша цркве христове m *део литургијске беседе одржане о св муч онисифору и порфирију и св нектарију егинскоме, 9(22) новембра 2009 године господње у београдском храму светога aпостола и евангелисте луке у кошутњаку „ја спавам, а срце је моје будно“ (пнп5,2) стотине и стотине хиљада људи осведочише се ових дана радосне туге у истинитост и бого- надахнутост ових старозаветних речи сабран око моштију свјатјејшега патријарха нашега, сав се народ српски уверио у господњу власт над смрћу и болешћу јер, ваистину, уснуо је наш блажени старац и небозарним и светло- шћу окупаним лицем својим утврди нас у речима данашњега светога јеванђеља: „не плачите, није умрла него спава“ (лк 8,52) и, заиста, онај који читавим животом сво- јим сведочаше свето јеванђеље, удостојен би од господа нашега да и уснућем својим посве- дочи неодустајну веру и наду своју у обшчеје воскресеније и живот вечни и, као што су се и њему, толики и толико пута, иза леђа или у лице, подсмевали, вртећи главама својим што он, један српски патријарх, путује јавним пре- возом, оправља своју и туђу обућу и одећу, пере патријаршијска степеништа и проводи дане и ноћи у молитви, посту и рукодељи, тако се маловерни и зловерни изругиваше и само- ме господару живота: „и подсмијеваху му се знајући да је умрла“ (лк 8,53) али, умукоше подсмевачи, видевши живу ону, која до тада беживотно лежаше умукоше, наситивши се гледањем лица преображенога човека у хри- сту, истинске живе иконе господње! умукну- ше пред немом, али громогласном - послед- њом, али вечном проповеђу светога, која их порази и скамени очигледношћу одговора на јеванђелско питање: „што тражите живога међу мртвима?“ (лк 25,5) јаировски положивши сву наду своју на милосрђе и човекољубље господара живота и смрти, ваистину га овај, блажене кончине, отац наш препознаде као новога адама и обновитеља предгрехопаднога стања човеко- вога следујући његовоме примеру, удостојмо се, браћо и сестре, да заједно са њим слушамо речи господње: „талита, куми“ („девојко, уста- ни“ /лк 9,54/) јер господ наш, који је диван у светима својим“, се показа победиоцем смр- ти и поразитељем болести! ми, крвоточиви и нечисти, очистимо се, старајући се да и ми „родимо род достојан покајања“ (мт 3,8) не страхујмо пред моћни- цима овога света и не клонимо пред пропагато- рима „духа времена“, којима је јеванђелска jаировски и павловски фото: ђакон драган с танасијевић 62 l6/2009 свештеник угрин в поповић људи“ – јесте позив на тај преображај којим, мењајући себе, мењамо свет чинећи га, већ сад, бољим местом за живот свих преображена србија колона је пратила одар, било је ту и старих и младих и образованих и необразованих скупина различитих препознала се једном сличношћу – жељом да, подражавајући патријарху, учине му последњу почаст почаст, изражену делом делом, као обећа- њем да је могуће и да јесмо људи пошто је у свем том разноликом мноштву владала тиши- на тишина препознавања његових речи као властите потребе, потребе за човеком, за дру- гим, за нама самима литургијски живот који је крунисан литургијским збором, где многи бивају окупљени око једног а зарад једног коме и испраћају тог једног, који их је целог свог живота подсећао на оно што су тек његовом смрћу видели, схватили видели - сву лепоту заједништва; схва- тивши - да од њих зависи; да не посто- ји промена у којој се њени чиниоци бар за мало не промене, бар за мало „не буду људи“ преображена србија је тог дана испратила свог патријарха изнена- дивши сама себе собом као да до тог дана није веровала да је могуће и да јесте таква, каква је била тада, окупљена око свог упокоје- ног патријарха, тим сабрањем започињући властито васкрсе- ње схвативши да је оно и те како могуће m ера без дела је мртва као и дела без вере, док је сва туга палог постојања оличена баш у чињеници да је рет- кост остварити хармонију живота у вери израженој делима у складу са њоме то је живот који почиње пла- чем а завршава осмехом, то је живот нашег патријарха, а у складу са његовим речима: „кад се човек роди цео свет се радује, а само он плаче али, треба живети тако, да када се он упокоји цео свет плаче, а само се он радује“ све што радимо јесте литургија патријарх је имао радост на лицу њоме позивајући свет на остварење поменуте мак- симе хришћанства као једине битне окоснице нашега живота ка христу, заправо смернице која узводи наше биће ка јединству личности у потреби саостварења своје природе у односу на друге али пажњом усмереном ка себи, у складу са речима светог јована златоустог: „будите строги према себи а благи према дру- гима“ зато је патријархово лице било благо док је тело сведочило о строгости строгости, којом је вајао свој животни ход указујући шта је најбитније човеку, без кога човек то не може/не сме ако ли жели да његов живот буде потврда његове вере а да његова дела буду дела свих, по речима једног старца: „ако је једини циљ нашег живота христос, онда све што радимо постаје и јесте литургија“ литургија, којом указујемо да не постоји подела у човеку, да не постоји време у цркви и време ван цркве, да не постоји време за моли- тву и време за свет, да не постоји нити треба да постоји та подела у човеку - на ствари духовне и ствари телесне већ да човек јесте скуп, целина, ствари духовних и ствари мате- ријалних и да баш у томе лежи његова величи- на, величина која се у „слабости показује“, вером изражава, делима потврђује; и, ту нема места дељењу, цепању микрокосмос и макро- космос, то је боголики створ заустављен падом али и надахнут љубављу да истраје, да се оствари том „слабошћу“ својом, укорењен у милости божјој, којом се, ето, нејаки старчић показује јачим од света, својим делом побеђу- јући сву глупост и посрнулост истог, преобра- жавајући га собом у творевину божју, у благо- слов његов не више немушту стихију окре- нуту ка ништавилу, на свом посрнулом ходу побуњености и подељености зато човек може бити већи од космоса, пошто је његова приро- да обухватила необухватљивог, али може остати космички трагичар који је ту величину господарства над твари одбацио одабравши да буде сам и да буде мали у помисли величи- не, управо – „јачине“ живот као подвиг „будимо људи“ – јесте позив на живот као подвиг, на човека као круну стварања, који се остварује у односу на творевину властитом трајношћу а у односу на бога властитом лич- ношћу, којом се потврђује као већи од света, као онај који јесте и који може остварити однос са творцем и тим односом преобразити свет, учинивши га делом себе, на тај га начин принети богу на олтар бесмртности „будимо живот по јеван ђељу православни мисионар l 63 свештеник угрин в поповић људи“ – јесте позив на тај преображај којим, мењајући себе, мењамо свет чинећи га, већ сад, бољим местом за живот свих преображена србија колона је пратила одар, било је ту и старих и младих и образованих и необразованих скупина различитих препознала се једном сличношћу – жељом да, подражавајући патријарху, учине му последњу почаст почаст, изражену делом делом, као обећа- њем да је могуће и да јесмо људи пошто је у свем том разноликом мноштву владала тиши- на тишина препознавања његових речи као властите потребе, потребе за човеком, за дру- гим, за нама самима литургијски живот који је крунисан литургијским збором, где многи бивају окупљени око једног а зарад једног коме и испраћају тог једног, који их је целог свог живота подсећао на оно што су тек његовом смрћу видели, схватили видели - сву лепоту заједништва; схва- тивши - да од њих зависи; да не посто- ји промена у којој се њени чиниоци бар за мало не промене, бар за мало „не буду људи“ преображена србија је тог дана испратила свог патријарха изнена- дивши сама себе собом као да до тог дана није веровала да је могуће и да јесте таква, каква је била тада, окупљена око свог упокоје- ног патријарха, тим сабрањем започињући властито васкрсе- ње схвативши да је оно и те како могуће m ера без дела је мртва као и дела без вере, док је сва туга палог постојања оличена баш у чињеници да је рет- кост остварити хармонију живота у вери израженој делима у складу са њоме то је живот који почиње пла- чем а завршава осмехом, то је живот нашег патријарха, а у складу са његовим речима: „кад се човек роди цео свет се радује, а само он плаче али, треба живети тако, да када се он упокоји цео свет плаче, а само се он радује“ све што радимо јесте литургија патријарх је имао радост на лицу њоме позивајући свет на остварење поменуте мак- симе хришћанства као једине битне окоснице нашега живота ка христу, заправо смернице која узводи наше биће ка јединству личности у потреби саостварења своје природе у односу на друге али пажњом усмереном ка себи, у складу са речима светог јована златоустог: „будите строги према себи а благи према дру- гима“ зато је патријархово лице било благо док је тело сведочило о строгости строгости, којом је вајао свој животни ход указујући шта је најбитније човеку, без кога човек то не може/не сме ако ли жели да његов живот буде потврда његове вере а да његова дела буду дела свих, по речима једног старца: „ако је једини циљ нашег живота христос, онда све што радимо постаје и јесте литургија“ литургија, којом указујемо да не постоји подела у човеку, да не постоји време у цркви и време ван цркве, да не постоји време за моли- тву и време за свет, да не постоји нити треба да постоји та подела у човеку - на ствари духовне и ствари телесне већ да човек јесте скуп, целина, ствари духовних и ствари мате- ријалних и да баш у томе лежи његова величи- на, величина која се у „слабости показује“, вером изражава, делима потврђује; и, ту нема места дељењу, цепању микрокосмос и макро- космос, то је боголики створ заустављен падом али и надахнут љубављу да истраје, да се оствари том „слабошћу“ својом, укорењен у милости божјој, којом се, ето, нејаки старчић показује јачим од света, својим делом побеђу- јући сву глупост и посрнулост истог, преобра- жавајући га собом у творевину божју, у благо- слов његов не више немушту стихију окре- нуту ка ништавилу, на свом посрнулом ходу побуњености и подељености зато човек може бити већи од космоса, пошто је његова приро- да обухватила необухватљивог, али може остати космички трагичар који је ту величину господарства над твари одбацио одабравши да буде сам и да буде мали у помисли величи- не, управо – „јачине“ живот као подвиг „будимо људи“ – јесте позив на живот као подвиг, на човека као круну стварања, који се остварује у односу на творевину властитом трајношћу а у односу на бога властитом лич- ношћу, којом се потврђује као већи од света, као онај који јесте и који може остварити однос са творцем и тим односом преобразити свет, учинивши га делом себе, на тај га начин принети богу на олтар бесмртности „будимо живот по јеван ђељу фото: ђакон драган с танасијевић 64 l6/2009 свештеник вукашин милићевић една од најупечатљивијих прича о блаженоупокојеном патријар- ху павлу, прича која приде гово- ри о још једном великом човеку цркве, патријарху герману, гласи некако овако: његова светост патријарх гер- ман се враћао из своје редовне посете ставропигијалном мана- стиру пећкој патријаршији о пра- знику покрова пресвете богоро- дице као и обично, свратио је и до дечана патријарх је, заједно са пратњом коју је чинило неколико нај- ближих патријархових сарадника, путовао великим црним мерцедесом пут их је водио кроз косовско-метохијска поља наједном, неко од патријархових пратилаца је усред те недођије угледао епископа рашко-призрен- ског павла како у пратњи чтеца који је носио прастари кофер иде преко поља наравно, пратилац његове светости је опоменуо воза- ча да стане како би повезли и рашко-призрен- ског владику међутим, на опште запрепашће- ње, свјатјеши је рекао возачу да настави возило је наставило својим путем и када су људи из патријархове пратње дошли себи, упитали су свјатјешег германа зашто је посту- пио овако чудно, готово саблажњиво одго- вор је гласио некако овако: „да смо стали, павле би сасвим сигурно одбио да га повезе- мо нема те силе која би њега натерала да уђе у ауто, чак и ако би га сам патријарх српски позвао а не иде да неко, па био то и владика павле, одбије патријархову молбу“ наиме, павле је у то време говорио да ће се возити аутомобилом када га и последњи становник косова буде имао патријарси герман и павле били су, јасно је и из ове приче, две сасвим другачије лично- сти, премда, сасвим сам сигуран, једнако вели- ке и значајне за цркву прича о њиховим животима, о хришћанском господству патри- јарха германа и подвижничкој скромности патријарха павла, сведочанство је и потврда истине о којој нам је још пре две хиљаде годи- на говорио онај по коме је приликом монаше- ња назван наш велики малени патријарх (1 кор 12, 4–6) наиме, постоје различити дарови духа светога, али сви они служе изгра- ђивању цркве и спасењу оних којима су даро- вани зато се начин међусобног одношења који приличи хришћанима може описати сле- дећим начелом: изграђуј цркву и себе талан- тима које си примио и пусти друге да на начин који им је бог открио умножавају сопствене таланте или, речено модерним језиком, live and let live или пак, не судите да вам се не суди (мт 7, 1) по овоме, тј по ненаметању, се сваки прави подвиг разликује од фарисејског лицемерја овакав став можемо илустровати још једним примером из живота новојављеног светитеља, нашег патријарха павла патријар- хов ђакон је једном приликом приметио како не би ваљало да се усред лета возе градским превозом који пролази поред аде циганлије због могуће „саблазни“ наиме, и након неко- лико година патријарховања нису га убедили да користи аутомобил осим у крајњој нужди патријарх је на ђаконову примедбу одговорио: „сваки човек види у другом човеку оно што хоће да види“ међутим, ове причице нам откривају још једну изузетно важну истину: велики црквени људи – светитељи, ваљда зато што је такав и сам бог, имају одличан смисао за хумор
... цркви, то је кључно патријархово завештање које је његовим животом потврђено и осведочено гледајући његову светост, ми видимо да то завештање не представља само пуки те оријски став о томе како треба живети по богу, већ у његовој личности откривамо потпуну ре ализацију, дослед но спровођење у дело темељних хри шћанских идеала достојевски је говорио да је човек сувише широк својом слободом се може уздићи до обожења или, пак, спустити до ођавољења како онда треба гледати на људски род? патри јархову често понављану поруку „будимо људи“ у контексту његове целокупне пропове ди и живота можемо схватити у смислу „буди- мо свети“ хришћани и нису ни на шта друго позвани него да постану свети циљ и смисао живота састоји се у задобијању светости сва ко од нас је позван да постане светитељ па због тога и једни у другима треба да гледамо потенцијалне светитеље а да свети људи нису само ствар далеке прошлости, већ да их има и данас и да ће их бити до краја света и века, то нам сведочи својим примером управо патри јарх павле његове мисли и поуке, живот и дело пре свега нам говоре да је светост могуће, у заједници са христом, достићи увек и свуда, независно од тога где и кад се рађамо и у каквим животним условима егзистирамо живот патријарха павла био је у потпуно сти христоцентричан због тога ће поуке и завети које је за собом оставио, служити као оријентир будућим нараштајима у ни шта мањој мери него нама данас француски мислилац леон блуа је рекао: „у животу постоји само једна права туга, а то је – не бити свет“ надовезујући се на ову мисао, патријарху нашем павлу можемо само пору чити: „радуј се” m патријарх павле, стицајем околности (тачније божјом вољом), није попут пустињака живео далеко од очију јавности његова служба у цркви је подразумевала да живи у престоном граду и да за њега знају сви: млади и стари, школовани и мање школовани, православни и инославни, срби и при падници других народа ово се, наравно, не може припи с ати само функцији и служби коју је обављао у цркви патријарх српски је био познат и дубоко ува жаван у целом хришћанском све- ту пре свега захваљујући својој особеној харизми управо је њего ва јединствена личност пленила све људе – како верујуће тако и неверујуће својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у простор ном смислу те речи монашки (тј доследно хришћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа штавише, подвиг и јесте управо у томе да се еванђеље убедљиво сведочи у једној клими и ат мосфери света који је отуђен од бога снага патријархове службе никада није била у спољашњој сили и аутори тету, већ у тихом и ненаметљивом (али зато увек чврстом и непоколебљивом) сведочењу васкрслог христа спаситеља и управо се због тога за њега може рећи да је био „светлост све ту“ на примеру његовог живота ми сагледава- мо шта је аутентично хришћанство, тј схвата- мо да је православље максималистичка вера а та максималистичка вера подразумева минимализам разних људских потреба које се сматрају нео пходним за нор мално (а заправо угодно и безбрижно) живљење патријарх павле је својим делом увек и свуда сведочио да је вредно трудити се само за оно што наслеђу православни мисионар l 41 је вечност то је оно „једино потребно“ које треба да постане основни садржај наших живота уколико себе називамо хришћанима усмереност ка царству божјем, тачније живље- ње већ сада и овде царством божјим које се литургијски опитује у цркви, то је кључно патријархово завештање које је његовим животом потврђено и осведочено гледајући његову светост, ми видимо да то завештање не представља само пуки теоријски став о томе како треба живети по богу, већ у његовој личности откривамо потпуну реализацију, доследно спровођење у дело темељних хри- шћанских идеала достојевски је говорио да је човек сувише широк својом слободом се може уздићи до обожења или, пак, спустити до ођавољења како онда треба гледати на људски род? патри- јархову често понављану поруку „будимо људи“ у контексту његове целокупне пропове- ди и живота можемо схватити у смислу „буди- мо свети“ хришћани и нису ни на шта друго позвани него да постану свети циљ и смисао живота састоји се у задобијању светости сва- ко од нас је позван да постане светитељ па због тога и једни у другима треба да гледамо потенцијалне светитеље а да свети људи нису само ствар далеке прошлости, већ да их има и данас и да ће их бити до краја света и века, то нам сведочи својим примером управо патри- јарх павле његове мисли и поуке, живот и дело пре свега нам говоре да је светост могуће, у заједници са христом, достићи увек и свуда, независно од тога где и кад се рађамо и у каквим животним условима егзистирамо живот патријарха павла био је у потпуно- сти христоцентричан због тога ће поуке и завети које је за собом оставио, служити као оријентир будућим нараштајима у ништа мањој мери него нама данас француски мислилац леон блуа је рекао: „у животу постоји само једна права туга, а то је – не бити свет“ надовезујући се на ову мисао, патријарху нашем павлу можемо само пору- чити: „радуј се” m патријарх павле, стицајем околности (тачније божјом вољом), није попут пустињака живео далеко од очију јавности његова служба у цркви је подразумевала да живи у престоном граду и да за њега знају сви: млади и стари, школовани и мање школовани, православни и инославни, срби и при- падници других народа ово се, наравно, не може приписати само функцији и служби коју је обављао у цркви патријарх српски је био познат и дубоко ува- жаван у целом хришћанском све- ту пре свега захваљујући својој особеној харизми управо је њего- ва јединствена личност пленила све људе – како верујуће тако и неверујуће својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у простор- ном смислу те речи монашки (тј доследно хришћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа штавише, подвиг и јесте управо у томе да се еванђеље убедљиво сведочи у једној клими и атмосфери света који је отуђен од бога снага патријархове службе никада није била у спољашњој сили и аутори- тету, већ у тихом и ненаметљивом (али зато увек чврстом и непоколебљивом) сведочењу васкрслог христа спаситеља и управо се због тога за њега може рећи да је био „светлост све- ту“ на примеру његовог живота ми сагледава- мо шта је аутентично хришћанство, тј схвата- мо да је православље максималистичка вера а та максималистичка вера подразумева минимализам разних људских потреба које се сматрају неопходним за нормално (а заправо угодно и безбрижно) живљење патријарх павле је својим делом увек и свуда сведочио да је вредно трудити се само за оно што наслеђу- својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у про- сторном смислу те речи монашки (тј доследно хри- шћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа фото: хаџи марко вујичић 42 l6/2009 срећко гујаничић сународнике ходао је сам међу њима или се возио јавним превозом, у време рата позивао на мир, у време распада на јединство и сваки пут упозоравао да будемо људи без обзира на околности патријарха павла његови савременици често нису могли да разумеју, као што ни већина јевреја није могла да разуме христа један од највећих интелектуалаца прошлог столећа, енглески филозоф бертранд расел у својој књизи „историја западне филозо- фије“ рекао је један важан став о платону који се може применити и на српског патријарха: „увек је било исправно“, казаће расел, „хвалити, али не и схва- тити платона то је општа судбина великих људи“ срби су тако хвалили патријар- хову скромност, једноставност и ненаметљивост, али питање је до које мере су га схватили када је раних деведесетих позивао на јединство народа како не би дошло до крвопролића на улицама београда, један глумац му је тада рекао: „ваша светости, немојте нам утеривати зеца у срце“ свега пар година касније (тачније 1997 године), када је требало пробити кордон милошевићеве поли- ције у коларчевој улици за време студентских протеста, лавовско срце тог познатог глумца остало је немоћно кордон је попустио пред павлом, старцем који је тада имао преко осам- десет година патријарху је замерала и позиција и опозиција када би примио неког из опозиције бунила се позиција, а када би отишао на неки пријем који би о рг а н и з ов а л а власт бунио се с упарнички табор иако су га и јед- атријарх павле је на дан свог усто- личења 1990 године на место 44 поглавара српске православне цркве рекао реченицу у којој је садржана цела његова философи- ја живота она гласи да му је једини програм рада јеван- ђеље и заиста, ако се посматра његов живот- ни пут видећемо да је он бескомпромисно следио христа и да му се уподобио до те мере да је сама патријархова личност постала једно велико јеванђеље тај човек је својом поја- вом, ставовима, животом, чак и самом смрћу био једна блага вест у народу дубоко огрезлом у безбо- жништво и површност да будемо људи када је као владика рашко-призрен- ски изабран за патријарха српског, мало ко је у народу чуо за њега иако је имао тада чак 76 година дошао је тихо на престо светог саве баш као што је и сам господ тихо дошао на овај свет рађа- јући се у јаслама витлејемске пећине или касније на реку јордан код јована крсти- теља и као што је христос зачудио јевре- је, тако је и српски патријарх зачудио своје философија по христу православни мисионар l 43 срећко гујаничић сународнике ходао је сам међу њима или се возио јавним превозом, у време рата позивао на мир, у време распада на јединство и сваки пут упозоравао да будемо људи без обзира на околности патријарха павла његови савременици често нису могли да разумеју, као што ни већина јевреја није могла да разуме христа један од највећих интелектуалаца прошлог столећа, енглески филозоф бертранд расел у својој књизи „историја западне филозо- фије“ рекао је један важан став о платону који се може применити и на српског патријарха: „увек је било исправно“, казаће расел, „хвалити, али не и схва- тити платона то је општа судбина великих људи“ срби су тако хвалили патријар- хову скромност, једноставност и ненаметљивост, али питање је до које мере су га схватили када је раних деведесетих позивао на јединство народа како не би дошло до крвопролића на улицама београда, један глумац му је тада рекао: „ваша светости, немојте нам утеривати зеца у срце“ свега пар година касније (тачније 1997 године), када је требало пробити кордон милошевићеве поли- ције у коларчевој улици за време студентских протеста, лавовско срце тог познатог глумца остало је немоћно кордон је попустио пред павлом, старцем који је тада имао преко осам- десет година патријарху је замерала и позиција и опозиција када би примио неког из опозиције бунила се позиција, а када би отишао на неки пријем који би о рг а н и з ов а л а власт бунио се с упарнички табор иако су га и јед- атријарх павле је на дан свог усто- личења 1990 године на место 44 поглавара српске православне цркве рекао реченицу у којој је садржана цела његова философи- ја живота она гласи да му је једини програм рада јеван- ђеље и заиста, ако се посматра његов живот- ни пут видећемо да је он бескомпромисно следио христа и да му се уподобио до те мере да је сама патријархова личност постала једно велико јеванђеље тај човек је својом поја- вом, ставовима, животом, чак и самом смрћу био једна блага вест у народу дубоко огрезлом у безбо- жништво и површност да будемо људи када је као владика рашко-призрен- ски изабран за патријарха српског, мало ко је у народу чуо за њега иако је имао тада чак 76 година дошао је тихо на престо светог саве баш као што је и сам господ тихо дошао на овај свет рађа- јући се у јаслама витлејемске пећине или касније на реку јордан код јована крсти- теља и као што је христос зачудио јевре- је, тако је и српски патријарх зачудио своје философија по христу фото: хаџи марко вујичић 44 l6/2009 немања андријашевић вих дана почиње божићни пост сећам се да нам је у богословију најчешће на покладе долазио патријарх павле, да служи вечерњу службу, и да нам је даривао поуку пред почетак поста једном приликом је говорио о томе да су колумбо и његови морепловци остави- ли у форми дневника записе, да су откривши изузетан простор, касније назван америка, затекли ту необичан народ који је два дана у седмици имао другачију исхрану, тј пост литургија са патријархом павлом после завршетка богословије, неколико пута ишао сам на ране јутарње литургије, које је патријарх павле служио у згради патријаршије када је некоме засметало што пролазе људи кроз службене ходнике патри- јаршије, патријарх је наставио да служи сва- кодневне литургије у сали где се одржавају предавања оно што ми је остало у сећању из те сале је да сто који је послужио као часна трпеза није био окренут ка истоку то је вели- ка поука за неке вернике који се декларишу као „чувари вере и светосавског поретка“ који данас често одређују епископима где ће да стоје и како ће да буду окренути сећам се и да неке јектеније (попут оне за оглашене) нису читане на тим литургијама, а да се нико од верника није бунио зашто не постоји одлу- ка светог архијерског сабора о томе такође, велики број људи се најчешће причешћивао без претходне обавезне јутарње исповести јер сећање на патријарха ни и други желели на својој страни, већина је у патријарху видела само велики маркетин- шки потенцијал а њему су вероватно сви били исти, јер је по угледу на христа разгова- рао и са цариницима и са блудницама и са кнезовима земаљским увек опомињући да је од свих опасности овога света највећа - гор- дост у тим сумњивим временима патријарх је остао то што јесте баш захваљујући самом јеванђељу из његових уста и на његовом при- меру најбоље је протумачено шта значи бити мудар као змија и безазлен као голуб и како међу „вуцима и турцима“ да опстанемо као православно стадо христово патријархова сличност са господом се могла видети и у његовим проповедима ко је има ту част да слуша његову светост на литургијама, могао је да чује кратке и језгро- вите беседе лишене сваког поетског кићења, барокног патоса и узвишене реторике као добар познавалац физике и математике патријарх је истину хришћанске вере излагао једноставно и прецизно, баш као што су два и два четири та његова једноставност и убе- дљиви аргументи (живота и речи) за верујући народ су били кориснији него да су прочита- ли библиотеку теолошких књига занатлија патријарх је следио христа и у бављењу занатом господ се бавио столарским занатом, већина апостола су били рибари, апостол павле је правио шаторе, а његов имењак из србије био је вичан поправљању обуће, шиве- њу, грађевинским занатима схватили смо на његовом примеру да не постоје недостојни послови, а у његовој благој личности да смо недостојни људи којима је господ подарио достојног пастира у патријарху павлу, првом међу србима, пре свега у служењу ближњем, можемо да схватимо и шта значе оне речи њему толико драгог апостола које гласе да у христу имамо пуно учитеља, али мало отаца (1 кор 4, 15) m православни мисионар l 45 немања андријашевић су се исповедали када за то постоји потреба, што данас такође скандализује велики број „ревнитеља“ који желе вештачки да одвоје народ од примања светих тајни а управо је патријарх павле био пример оданог свештенослужитеља и аутентичне рев- ности у хришћанском животу ових дана, много се пише о њему, често га цитирају; ипак, оно што нико не може да раздвоји од њега, нити да му одузме је потпуна и безрезервна преданост господу божји човек прочитао сам и чланке неких „стручњака“, који су дали себи за право да пишу о патри- јарху павлу, критикујући њега, а још више нашу цркву и размишљао сам - шта је посре- ди? ти квазикритичари, којима смета и што су људи у толиком броју прилазили да се опросте са патријархом и да му захвале, успели су да после дуго времена пред собом виде човека правог, истинског, нелажућег, неимитирајућег човека божјег човека! и те кукавице, видевши човека да постоји, управо у сусрету са (упокојеним) патријархом павлом, показали су да се само човека плаше јадни су, и свејадни ми, православни хри- шћани, имамо само страх божји, али то није онај психолошки страх, већ ослобађајући страх то је страх божји, који човек осећа пред богом, благодарећи му за дар живота, истовремено немајући емоцију страха, и потребе да се побегне од онога кога се пла- шимо, већ управо супротно тај страх нас ослобађа, раскида нам окове, и то окове које они што пишу о „сахрани стојчевића“ чврсто држе свезане на својим рукама, и у својим преплашеним и кукавичким срцима ми православни хришћани, свесни смо да не треба патријарха павла да имитирамо у начину спољашњег понашања, већ у начину постојања патријарху павлу литургија је била живот; брига да се не посвађа ни са једним братом у христу, чак и по цену тога да престане да служи литургију као српски патријарх у капели све- тог симеона мироточивог, него да пређе у при- земље, и да у сали за предавања служу литурги- ју, довољан нам је показатељ да схватимо да не треба да размишљамо на начин да само следи- мо њега, већ да већма следимо његов пут пут светог саве тај пут је пут светог саве, и очувања истин- ског светосавља и светосавског поретка, уз размишљање о спасењу савременог човека, тј сваког ближњег који нас окружује тај пут има свој циљ, али има и свој крај а крај тога пута посведочио је патријарх павле својом кончи- ном примивши свето причешће, предао је душу господу коме је једином служио m сећање на патријарха 46 l6/2009 милана вучићевић само ти, господе, знаш шта нам је потребно“ управо ова молитва осликава наду коју је патријарх имао у господа и потпуну веру да себе и читав свој живот препусти у божје руке веру да ће се господ на најбољи могући начин побринути за све нас и дати нам заиста оно што нам је потребно а колико нам је мало потребно у овоземаљском животу, патријарх нам је показао начином на који је живео: био је скроман, штедљив, мало је спавао, мало је јео рекао је: „једем да бих живео, а не живим да бих јео“ његова храна била је љубав према христу и јеванђеље био је патријарх, а живео је као аскета слично старцима-подвижници- ма који, лишавајући се овоземаљских прола- зних ствари, у својим келијама, испосницама, пећинама тихују у молитви, патријарх је тихо- вао у свету кроз своју службу цркви и срп- ском народу његове су дубине и ширине несагледиве, али оно што најупечатљивије остаје јесте његова димензија правог старца, духовника чије је духовно чедо био читав један народ имао је мудре речи за све: свако је у његовим причама, поукама, проповедима, посланицама могао наћи решење за неки свој животни или духовни проблем срби су заи- ста благословени да су за патријарха имали таквог духовног оца који је по свему био узор: по својој љубави за христа, за цркву, за свој народ, за све народе света, за ближње, за стра- далне радо су људи слушали и цитирали речи и поуке свог патријарха сматрајући га божјим човеком који се већ на земљи посве- тио зато и не чуди што су реке оних који иду у цркву и оних који не иду редовно у цркву, оних који су крштени, али и оних који су некр- штени, потекле ка патријарховом одру да се поклоне и узму његов последњи благослов колику нам је љубав и милост господ указао дарујући нам оваквог патријарха, говори и то колики је одјек вест о његовом упокојењу имала у другим православним земљама, и не само пра- вославним ево како грчка штампа преноси: „у супротности са климом национализама који је намучио народе бивше југославије ’90-их година и у тренуцима када су људске вредности биле на проби, српски духовни пастир није се повукао пред мржњом и фана- тизмом учећи увек о љубави и суживоту међу народима патријарх павле је био посебно вољен и окарактерисан од људи као „живи светац“ због једноставности живота и истрајности у примењивању јеванђељске науке у људским односима“ „ово је био павле српски такви треба да буду представници божји на земљи његов аскетски лик на први поглед изазивао је неве- роватно поштовање био је један мршави старац заокупљен не овоземаљским добрима, него пре свега добрима вечности вечни живот био је у његовим мислима и његовим беседама“ превод на грчки језик текста „портрет патријарха павла“ новинара нин-а јована јањића из јануара 2005 године објављен је на већини сајтова који такође преносе вест о упо- којењу поглавара српске цркве утисак који је први међу јед накима – старац међу србима православни православни мисионар мисионар l 47 милана вучићевић кроз чланак оставила личност патријарха павла огледа се у бројним коментарима: „један светитељ који је живео у исто време у коме и ја телом живим и дишем пуно пута када се разочаравам својим падовима, под- сетим се: они су били свети сада, међу- тим, када видим да у животу, у свакодне- вици постоје људи који живе у истом граду или у некој другој земљи где постоји пуно љубави и пуно стрпљења, где све то црпе од бога, тада налазим свој мир, јер не сматрам више да су светитељи толи- ко далеки док сам читала текст незаси- то, не желећи да дође крај, славила сам бога и благодарила сам што је постојао овај толико нежан, ненаметљив, стрпљив, неуморан и једноставан човек и осећала сам неописиву радост коју не осећам често и коју не могу да искажем речима као да сам га познавала нека му бог подари вечни покој, а ми да добијемо његов благослов“ „ само сузе теку из мојих очију и једна молитва: нека нас господ помилује и нека нас учини да личимо макар мало на ову душу“ остаје нам нада да ће, као што је био и за живота, и из вечности наставити да буде светило чита- вом српском роду и да ће зау- век бити наш молитвеник и заступник пред лицем господњим m први међу јед накима – старац међу србима фото: ђакон драган с танасијевић 48 l6/2009 татјана радић као патријарх српски, своје првенство међу једнакима, а и свако првенство међу људима, схватам као првенство служења, жртве и крста патријарх српски павле шест стотина хиљада немих, ходајућих, ује- дињених срца кретало се у поворци градом београдом, који је на тренутак (а готово да је вечност била у питању), заиста постао бео- град – и не само то – постао је светлији, мири- снији да ли сви чланови српског друштва дожи- вљавају патријарха павла као светилника вре- мена? да ли према њему, како је ових дана обично могло да се чује у медијима, људи гаје само позитивна сећања и осећања? ко су они који не изражавају лепо мишљење, да ли таквих има? на крају, али не мање важно, које место и какву улогу је наш патријарх павле имао у друштву? када је изабран на место патријарха, сведо- ци кажу да је једини међу епископима који истински није желео да буде патријарх, али је на крају рекао: „ја се покоравам вашем избору и надам се да ће господ помоћи цркви својој да у мени не буде онај који ће је унизити“ и заиста, он је тако и живео, тако смо га видели, тако смо га доживљавали, био је исти као и већина, а опет довољно другачији и довољно посебан, али на такав начин да никога својом посебношћу не повреди како каже новинар јован јањић: „они који су ратовали против срба, нападали су га само зато што је србин сматрали су да је самом том чињеницом пристрасан власт га је напа- дала што је одлазио на демонстрације и друге скупове опозиције, а опозиција зато што је одлазио на државне пријеме“ свети архије- рејски синод бунио се што је потписао спора- зум у дејтону ако се вратимо у прошлост и погледамо шире на патријархов утицај увиде- ћемо да је он био човек благе речи, али су те речи имале далекосежан утицај и готово земљотресне последице патријарх павле био је укључен у сва друштвена питања – писао је, апеловао, умољавао и световне и црквене вла- сти 1997 године повео је прву литију на савиндан наместо на дан градске славе – спа- совдан – и то баш у време вишедневне сту- дентске блокаде, када се пред њим повукао полицијски кордон у коларчевој улици он је увек онај који у миру долази и у миру одлази по јеванђелској: мир дому овоме он је био човек света, али са путовницом ка царству небеском често је цитирао светог апостола павла, али и светог василија великог – и један и други били су окренути народу и народном добру, са погледом ка богу на питање: „да ли према њему сви људи гаје позитивна сећања и осећања?“, илустративно може да послужи скорашња преписка са при- падником антифа покрета (огранак у зре- светилник нашег времена православни мисионар l 49 татјана радић њанину) који је овако рекао: „износећи шта замерамо павлу, ми у ства- ри и критикујемо све њего- ве некритичке следбенике и квазиследбенике“ а на то можемо одговорити патри- јарховом беседом након читања јеванђеља у току литургије, где је он, желећи да поучи појце како правилно да певају, овако рекао, (пара- фраза): „мора исправно да се акцентује „подај господи“, да не би сви помислили као један без- божник који ми је рекао: „ви у цркви певате подај господи, само још мало фали да почнете да певате не дај сиротињи“ овим је хтео да каже да је важно да све што радиш у животу буде урађено са смислом и дове- дено до краја, да је свака служба важна и поштована уколико се и ми према њој односимо са поштовањем на крају, можемо и треба да се запитамо: „да ли је с њим нестао и последњи учитељ који нас је учио да борбу против зла почнемо борбом против зла у себи?“, као што се пита књижевник љубомир симовић m фото: хаџи марко вујичић 50 l6/2009 александар савић свакога минута“ нау- ка еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио такво схватање хришћанског живота, где само живљење „по тој науци свакога дана“ јесте уједно и најбоље изучавање, осведочено је примером његовог живо- та поред одважности да се ухвати у коштац са пробле- мима физике, математике и медицине, оно што је свима препоручивао и чему се потпуно посветио била је врхунска наука господа исуса хри- ста и живот по њој m јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута патријарх српски павле да се на основу оцена из основне школе одлучивало чиме би наш патријарх павле требало да се бави у својим зрелим годинама, он би највероватније био професор физике или математике, лекар или шта год друго из домена природних наука нико не би ни поми- слио да ће бити вероучитељ, монах, свеште- ник, владика и патријарх јер је из веронауке имао двојку овај пример довољно опомиње да не можемо (и не смемо) на основу школ- ских оцена ценити човека и промеравати његове домете колико је патријарх волео природне науке говори и податак да је, док је студирао на богословском факултету, упоредо ванредно завршио гимназију да би могао да упише медицински факултет стигао је до друге године медицине, и између осталог зато је вео- ма поштовао и слушао савете лекара да му господ није наменио службу коју је са смире- њем прихватио и на најбољи начин испунио, вероватно би наставио медицински факултет и покушао да стечено знање примени тако да буде на корист потребитима чуло се ових дана да патријарх павле као да је био ван овог времена, да је погрешио век, бар у оном смислу неоптерећености модерним и научним тековинама које су нам на распола- гању чини се, ипак, да је патријарх павле заправо на најмудрији начин разборито кори- стио и у правој мери присвајао оно што му је било потребно његов однос према науци у младим данима (а тада су му више одговарали предмети где не мора да се меморише, као што су математика и физика) задржао је и у зрелом добу, па је тако био спреман да одговори и на најкомпликованија питања, уколико је сма- трао да је то потребно (и, наравно, уколико је сматрао да поседује довољно предзнања да изведе закључак) интересантно је да је сам патријарх говорио да се након школовања у слободно време бавио физиком и да је радо читао чланке и књиге које су се бавило одређе- ним темама из области физике и медицине умео је да разговара као равноправан саговор- ник са професорима факултета, али, што је још важније (и говори у прилог његовој вели- чини) умео је да се спусти на ниво необразова- ног човека и да му приближи науку господњу интересантан је и однос који је патријарх имао према богословљу његове речи најбоље говоре о томе: „јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, познавалац овосветске науке и сведок науке христ ове православни православни мисионар мисионар l 51 александар савић свакога минута“ нау- ка еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио такво схватање хришћанског живота, где само живљење „по тој науци свакога дана“ јесте уједно и најбоље изучавање, осведочено је примером његовог живо- та поред одважности да се ухвати у коштац са пробле- мима физике, математике и медицине, оно што је свима препоручивао и чему се потпуно посветио била је врхунска наука господа исуса хри- ста и живот по њој m јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута патријарх српски павле да се на основу оцена из основне школе одлучивало чиме би наш патријарх павле требало да се бави у својим зрелим годинама, он би највероватније био професор физике или математике, лекар или шта год друго из домена природних наука нико не би ни поми- слио да ће бити вероучитељ, монах, свеште- ник, владика и патријарх јер је из веронауке имао двојку овај пример довољно опомиње да не можемо (и не смемо) на основу школ- ских оцена ценити човека и промеравати његове домете колико је патријарх волео природне науке говори и податак да је, док је студирао на богословском факултету, упоредо ванредно завршио гимназију да би могао да упише медицински факултет стигао је до друге године медицине, и између осталог зато је вео- ма поштовао и слушао савете лекара да му господ није наменио службу коју је са смире- њем прихватио и на најбољи начин испунио, вероватно би наставио медицински факултет и покушао да стечено знање примени тако да буде на корист потребитима чуло се ових дана да патријарх павле као да је био ван овог времена, да је погрешио век, бар у оном смислу неоптерећености модерним и научним тековинама које су нам на распола- гању чини се, ипак, да је патријарх павле заправо на најмудрији начин разборито кори- стио и у правој мери присвајао оно што му је било потребно његов однос према науци у младим данима (а тада су му више одговарали предмети где не мора да се меморише, као што су математика и физика) задржао је и у зрелом добу, па је тако био спреман да одговори и на најкомпликованија питања, уколико је сма- трао да је то потребно (и, наравно, уколико је сматрао да поседује довољно предзнања да изведе закључак) интересантно је да је сам патријарх говорио да се након школовања у слободно време бавио физиком и да је радо читао чланке и књиге које су се бавило одређе- ним темама из области физике и медицине умео је да разговара као равноправан саговор- ник са професорима факултета, али, што је још важније (и говори у прилог његовој вели- чини) умео је да се спусти на ниво необразова- ног човека и да му приближи науку господњу интересантан је и однос који је патријарх имао према богословљу његове речи најбоље говоре о томе: „јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, познавалац овосветске науке и сведок науке христ ове наука еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио фото: ђакон драган с танасијевић 52 l6/2009 хаџи драган поповић непотпун рукопис остао је од великог срп- ског поклоника, патријарха арсенија iii црно- јевића, познатијег као чарнојевића из 1683 године ипак, најпотпунији путопис у срба остао је од јеромонаха фрушкогорског манастира велика ремета, јеротеја рачанина који је 1703 из београда кренуо за свету земљу са седморо људи међу њима је била једна жена из ирига и звала се неда он у светој земљи остаје све до 1705 године описујући како детаље, тако и најтананије утиске са путовања: у подножју синаја у пустињи, нема ничег сем неких белих птица и два бела миша; како је видео старца коме по трећи пут ничу зуби али је најзна- чајније то што је описивао богослужења на христовом гробу упоређујући их при том, са богослужењима у српској цркви јован дамјановић - будимац оставио је запис о светој земљи из 1720 године знаменити србин карловачке митрополије јерођакон христофер жефаровић је 1748 године обја- вио у бечу поклонички путопис о светој земљи - описаније светога божија града јеру- салима београдски митрополит михаило о покло- њењу светој земљи писао је 1883 године када је у светој палестини и био, а 1886 године објавио књигу по насловом хришћанске све- тиње на истоку! после своје абдикације, а у жељи да одахне „од свега“, краљ милан обреновић кренуће с пролећа 1889 године пут свете земље врло леп информативни запис са тог пута оставио нам је његов ађутант, ђенерал михаило рашић нашим светим српским земља- ма постоје изузетни манастири и задужбине које свако треба да обиђе пре великих „хаџилука“ у свету земљу: света гора синај- ска, света гора атонска, света русија ипак, пре свега, треба посећи- вати редовно богослужења у својој православној парохијској цркви и тако духовно сазревати и за поклоничка путовања у срба постоје читави градови из којих су готово сви угледнији људи ишли на поклоњење у свету земљу то су били: јагодина, пирот (кога иначе свети владика николај велимировић називаше малим јеру- салимом), ниш и други наиме, цео град је испраћао поклонике, а затим свечано дочеки- вао поклоници су са пута свима доносили по неки дар освећен на гробу господњем занимљиво је да су таква путовања предузи- мали углавном пешке преко цариграда, ана- долије, сирије и либана уколико би се успут разболели и не би стигли у јерусалим о васкр- су, добијали су епитет јексик хаџије онај ко је одлазио лично добијао је титулу хаџи испред свога имена, а његови потомци су ову титулу могли додати испред свога презимена први знани српски хаџија, у свету земљу стиже на цвети у 10 веку била је то света петка она је на поклоњење дошла по благо- слову свога духовника, игумана студитског манастира, крај цариграда, светог симеона богобојажљивог, када је имала само 21 годину са собом је носила и његов дар - свето писмо тешко један килограм подвизавајући се, у светој земљи је провела пуних 45 година, тј до своје 66 године света петка је први српски поклоник свете земље, али је сигурно најзначајнији свети сава српски, од кога су српском роду остала и прва писана сведочанства о јерусалиму и све- тој земљи по једном србину, повратнику из свете земље, сава шаље дарове игуману сту- деничком спиридону и писмо у којем је стаја- ло: да су путовали до свете земље годину дана, да су се неки од послуге разболели, а за поклоне које шаље игуману каже да их свагда носи са собом, јер то је оно што полагаше на христов гроб о даровима говори све у деми- нутивима: шаљем ти овај крстић, убрусић, појасић, каменчић у свој свети живот сава ће уденути два поклоничка путовања у свету земљу, прво 1229, и друго 1234 године следећи запис из јерусалима сачуван је и потиче од никона јерусалимца (15 век), који је на писмо свог духовног чеда, јелене балшић, одговорио са три писма, три духовне поуке с почетка 17 века имамо краће путописе по светим местима палестине, од митрополита кратовског михаила из 1630 - те познати су путописи проигума- на хиландарског лаврентија који је у свету земљу пошао из хиландара сарајлија гаврило тадић ишао је у свету земљу 1662 године саставио је проскинита- рион - водич кроз света места међу знаменит им путницима поклоничког бро да српске цркве православни мисионар l 53 хаџи драган поповић непотпун рукопис остао је од великог срп- ског поклоника, патријарха арсенија iii црно- јевића, познатијег као чарнојевића из 1683 године ипак, најпотпунији путопис у срба остао је од јеромонаха фрушкогорског манастира велика ремета, јеротеја рачанина који је 1703 из београда кренуо за свету земљу са седморо људи међу њима је била једна жена из ирига и звала се неда он у светој земљи остаје све до 1705 године описујући како детаље, тако и најтананије утиске са путовања: у подножју синаја у пустињи, нема ничег сем неких белих птица и два бела миша; како је видео старца коме по трећи пут ничу зуби али је најзна- чајније то што је описивао богослужења на христовом гробу упоређујући их при том, са богослужењима у српској цркви јован дамјановић - будимац оставио је запис о светој земљи из 1720 године знаменити србин карловачке митрополије јерођакон христофер жефаровић је 1748 године обја- вио у бечу поклонички путопис о светој земљи - описаније светога божија града јеру- салима београдски митрополит михаило о покло- њењу светој земљи писао је 1883 године када је у светој палестини и био, а 1886 године објавио књигу по насловом хришћанске све- тиње на истоку! после своје абдикације, а у жељи да одахне „од свега“, краљ милан обреновић кренуће с пролећа 1889 године пут свете земље врло леп информативни запис са тог пута оставио нам је његов ађутант, ђенерал михаило рашић нашим светим српским земља- ма постоје изузетни манастири и задужбине које свако треба да обиђе пре великих „хаџилука“ у свету земљу: света гора синај- ска, света гора атонска, света русија ипак, пре свега, треба посећи- вати редовно богослужења у својој православној парохијској цркви и тако духовно сазревати и за поклоничка путовања у срба постоје читави градови из којих су готово сви угледнији људи ишли на поклоњење у свету земљу то су били: јагодина, пирот (кога иначе свети владика николај велимировић називаше малим јеру- салимом), ниш и други наиме, цео град је испраћао поклонике, а затим свечано дочеки- вао поклоници су са пута свима доносили по неки дар освећен на гробу господњем занимљиво је да су таква путовања предузи- мали углавном пешке преко цариграда, ана- долије, сирије и либана уколико би се успут разболели и не би стигли у јерусалим о васкр- су, добијали су епитет јексик хаџије онај ко је одлазио лично добијао је титулу хаџи испред свога имена, а његови потомци су ову титулу могли додати испред свога презимена први знани српски хаџија, у свету земљу стиже на цвети у 10 веку била је то света петка она је на поклоњење дошла по благо- слову свога духовника, игумана студитског манастира, крај цариграда, светог симеона богобојажљивог, када је имала само 21 годину са собом је носила и његов дар - свето писмо тешко један килограм подвизавајући се, у светој земљи је провела пуних 45 година, тј до своје 66 године света петка је први српски поклоник свете земље, али је сигурно најзначајнији свети сава српски, од кога су српском роду остала и прва писана сведочанства о јерусалиму и све- тој земљи по једном србину, повратнику из свете земље, сава шаље дарове игуману сту- деничком спиридону и писмо у којем је стаја- ло: да су путовали до свете земље годину дана, да су се неки од послуге разболели, а за поклоне које шаље игуману каже да их свагда носи са собом, јер то је оно што полагаше на христов гроб о даровима говори све у деми- нутивима: шаљем ти овај крстић, убрусић, појасић, каменчић у свој свети живот сава ће уденути два поклоничка путовања у свету земљу, прво 1229, и друго 1234 године следећи запис из јерусалима сачуван је и потиче од никона јерусалимца (15 век), који је на писмо свог духовног чеда, јелене балшић, одговорио са три писма, три духовне поуке с почетка 17 века имамо краће путописе по светим местима палестине, од митрополита кратовског михаила из 1630 - те познати су путописи проигума- на хиландарског лаврентија који је у свету земљу пошао из хиландара сарајлија гаврило тадић ишао је у свету земљу 1662 године саставио је проскинита- рион - водич кроз света места међу знаменит им путницима поклоничког бро да српске цркве патријарх павле одлази три пута на поклоњење у свету земљу 54 l6/2009 и последња два српска патријарха су били поклоници гроба господњег патријарх гер- ман поклонио се 1959 године живоносном гробу господњем, али је ишао и у сирију, јор- дан и египат авионом је у србију донео бла- годатни огањ у фењеру, као и 100 килограма правог тамјана који се у црквама користио до наших дана блаженопочивши патријарх српски павле (+ 2009) одлази три пута на поклоњење христо- вом гробу први пут, као јеромонах, далеке 1957, полази на поклоњење из атине са групом грчких студената после поклоњења христо- вом и богородичином гробу, сали тајне вечере на сиону и светој маслинској гори, на велики четвртак, јеромонах павле узеће учешће у обреду „прања ногу“ тада ће јеруса- лимски патријарх венедикт (+ 1980) опасан убрусом и њему, као и осталој једанаесторици свештеника, опрати леву ногу; символично као што христос опра ноге својим апостолима у горњој соби светог јована богослова као и многима, после јерусалима, његов живот ће се значајно променити те 1957 године у београд стиже грчки архиепископ хризостомос који упозна- је патријарха викентија и остале архи- пастире српске цркве о светом животу јеромонаха павла исте године, на пред- лог грчког архиепископа, јеромонах павле постаће епископ патријарх павле биће у светом граду јерусалиму 2000 и 2004 године, када ће га са делегацијом српске цркве прими- ти израелски председник вајсман господин вајсман је тада од његове светости добио укоричени кожни ком- плет књига „историја српског народа“ примајући поклон, вероватно због тежине комплета књига, рекао је: „ваша светости, имате тешку историју” од дванаест српских архиепископа до устројства патријаршије, тј до 1346 године, четворица су били поклоници гроба господњег и сва четворица про- глашени за свете били су то: свети сава, свети евстатије први, свети сава други, све- ти јоаникије први нису сви они који оду у свету земљу покло- ници и хаџије - мада на папиру могу бити - јер то није циљ сам по себи има много путника туриста и авантуриста зато је обавеза да данашњи поклоници схвате благослов који им је дат на одговорност и да том благослову сао- бразе живот свој, не преувеличавајући свој поклонички подвиг јер господ не тражи од нас да сви идемо у јерусалим и свету земљу, него господ тражи од нас да будемо људи, како је говорио наш патријарх павле, тражи чисто срце којим се постаје становник небеског јерусалима то је смисао m православни православни мисионар мисионар l 55 александар загорац ренули смо ка саборној цркви небо без облака, дан топао, наизглед нешто дужи у сумрак угледасмо ред, избив- ши негде на средини кнез-ми- хаилове очи нам се сретоше у неверици: „где је почетак?“ стотину метара, двеста успоравамо пратимо групу која се запутила ка истом одредишту сви желе да што пре почну са чекањем, што пре стигну до цркве, да целивају руку али, нестрпљењу нико не даје одушка, осим можда понеком кретњом или на мах гласнијем гово- ру, који би се потом стишао сам од себе, да не ремети? како одредити оно на шта смо, и несве- сно, тако помно пазили, чекајући да се опро- стимо? говорили смо тише речи су нам звучале пажљивије сетих се стихова песника, којима се питао: „где ми је мирнепробојан мир?“ „ево непробојног мира“, помислио сам, „из нашег опипљивог заједништва, нашег извора непробојан, освештан узвраћеном љубављу нашег“ – сећаш ли се, жено, оног детета које је новинар упитао како нам се зове патријарх?, обратих се супрузи – да, мислим да је била девојчица рекла је то је „патријарх-павле-будимо-људи“! – јесте, јесте! – рече човек испред нас, окре- нувши лице и он је стајао са супругом оца су испраћала његова деца различита по много чему: годинама, снази, здрављу али јединствена по љубави, очинској, љубави којом су, препознавши онога кога воле, препо- знавали и једни друге, искрено, несебично упоредо са колоном дедица седи на расклоп- ној столици помера ју на сваких пола сата, пратећи одмицање реда лактове је згрчио уз тело види се да му је хладно неко му говори да стари и болесни могу да уђу на бочни улаз саборне цркве, без чекања захваљује се, али он то не жели можда има и оних којима је теже него њему, каже, па стоје, не журе на путу до одра фото: ђакон драган с танасијевић 56 l6/2009 му речи новинара од малопре подсећају га на јеванђељску причу о блудном сину књижев- ник који се шетао је усхићен: „литургија, сла- ва богу, права литургија, кажем ти!“ из цркве су послали млађе, чтеце, богосло- ве, да народу деле воду пратио их је ђакон неко га је препознао мало веће друштво, њих седморо по поздравима беше јасно да се дуго нису видели једна од девојака међу њима рече, мислећи на причешће, да много жали што никада није „примила дарове из патријархових руку“ ђакон се замисли, па је упита: „јеси ли сигурна да ниси примила дарове? погледај како смо се срели! после колико времена, сви заједно! види шта је људи, а колико их је тек било за претходна два дана! нису ли то дарови? није ли то чудо?“ девојка се осмехну, климнувши гла- вом „воистину!“, рече још неко * * * жао ми је што није било времена да разго- ветније упамтим блажени израз лица његове светости да би се опростили сви који су чекали, никоме није било допуштено задржа- вање дуже од две до три секунде никада, међутим, нећу заборавити осећај који ме не напушта од те ноћи, тог јутра, тог целива као да се сва исцељујућа, крепећа и радујућа сила сабрала у једно сијање, налик сунцу, уз чије смо прве зраке упалили свеће потпуност радосна туга припадање породица на окупу деца су пратила свога оца, у наручје очево он је сада са на врху степеништа којим су се успињали заједно, којим их је водио, којим их води и даље ти се кораци не дају заглушити свака је даљина под њима немоћна m новинара који чека зову колеге кажу му да пође са њима – извештачи имају предност, нема потребе да стоји али ни он не жели да напусти ред за њега је баш чекање битно говори да је, пишући о доста немилих ствари, почео да губи веру у нашег човека; да га сматра себичним, лицемерним у реду је већ пети час гледа, мисли, осећа и каје се! каје се што се огрешио о своју браћу каже: „вечерас, ноћас, ових дана, ако смо и знали да грешимо, посебно према ближњима, ево како делом молимо за опро- штај! умилили смо се, људи, умилили“ погле- давши око себе, ухвати пријатеља за рамена: „али не сами, не без бога, не без нашег павла! ово и овако да се саберемо да нас је толико да смо једно само бог, само бог то може! а знамо ко га за то и даље моли!“ за њега, останак са браћом којој се „враћа душом“, није био напор, већ „привилегија“ пријатељ му сти- ска шаку, пребацивши камеру у другу: – имаш право да не радим, да знаш да бих остао – нека, нека, само ти сними што више, да се добро што даље и види и чује! растају се а око њих, испод поспаних очију провирују осмеси јасно се примећује светло са улице и околних зграда сија као полијелеј неки метар даље препознају се пријатељи из удружења књижевника један од њих целивао је руку патријарха још прве ноћи, када је ред ишао дуж бранковог моста ипак, свако вече хода од почетка реда, где год да је, па до сабор- не цркве задивљен је и обузет страхопошто- вањем: изгледа му као да се црквени свод пру- жио преко целог града, да се непрестана литургија заиста и потпуно остварује, да се јасно осећа у свакој речи и сваком ћутању, у јединству тако снажном и благословеном, да се пита хоће ли икад умети речима да га иска- же онај други, који стоји у реду, препричава фото: ђакон драган с танасијевић православни православни мисионар мисионар l 57 му речи новинара од малопре подсећају га на јеванђељску причу о блудном сину књижев- ник који се шетао је усхићен: „литургија, сла- ва богу, права литургија, кажем ти!“ из цркве су послали млађе, чтеце, богосло- ве, да народу деле воду пратио их је ђакон неко га је препознао мало веће друштво, њих седморо по поздравима беше јасно да се дуго нису видели једна од девојака међу њима рече, мислећи на причешће, да много жали што никада није „примила дарове из патријархових руку“ ђакон се замисли, па је упита: „јеси ли сигурна да ниси примила дарове? погледај како смо се срели! после колико времена, сви заједно! види шта је људи, а колико их је тек било за претходна два дана! нису ли то дарови? није ли то чудо?“ девојка се осмехну, климнувши гла- вом „воистину!“, рече још неко * * * жао ми је што није било времена да разго- ветније упамтим блажени израз лица његове светости да би се опростили сви који су чекали, никоме није било допуштено задржа- вање дуже од две до три секунде никада, међутим, нећу заборавити осећај који ме не напушта од те ноћи, тог јутра, тог целива као да се сва исцељујућа, крепећа и радујућа сила сабрала у једно сијање, налик сунцу, уз чије смо прве зраке упалили свеће потпуност радосна туга припадање породица на окупу деца су пратила свога оца, у наручје очево он је сада са на врху степеништа којим су се успињали заједно, којим их је водио, којим их води и даље ти се кораци не дају заглушити свака је даљина под њима немоћна m новинара који чека зову колеге кажу му да пође са њима – извештачи имају предност, нема потребе да стоји али ни он не жели да напусти ред за њега је баш чекање битно говори да је, пишући о доста немилих ствари, почео да губи веру у нашег човека; да га сматра себичним, лицемерним у реду је већ пети час гледа, мисли, осећа и каје се! каје се што се огрешио о своју браћу каже: „вечерас, ноћас, ових дана, ако смо и знали да грешимо, посебно према ближњима, ево како делом молимо за опро- штај! умилили смо се, људи, умилили“ погле- давши око себе, ухвати пријатеља за рамена: „али не сами, не без бога, не без нашег павла! ово и овако да се саберемо да нас је толико да смо једно само бог, само бог то може! а знамо ко га за то и даље моли!“ за њега, останак са браћом којој се „враћа душом“, није био напор, већ „привилегија“ пријатељ му сти- ска шаку, пребацивши камеру у другу: – имаш право да не радим, да знаш да бих остао – нека, нека, само ти сними што више, да се добро што даље и види и чује! растају се а око њих, испод поспаних очију провирују осмеси јасно се примећује светло са улице и околних зграда сија као полијелеј неки метар даље препознају се пријатељи из удружења књижевника један од њих целивао је руку патријарха још прве ноћи, када је ред ишао дуж бранковог моста ипак, свако вече хода од почетка реда, где год да је, па до сабор- не цркве задивљен је и обузет страхопошто- вањем: изгледа му као да се црквени свод пру- жио преко целог града, да се непрестана литургија заиста и потпуно остварује, да се јасно осећа у свакој речи и сваком ћутању, у јединству тако снажном и благословеном, да се пита хоће ли икад умети речима да га иска- же онај други, који стоји у реду, препричава фото: ђакон драган с танасијевић фото: хаџи марко вујичић 58 l6/2009 варја перковић спомена на блаженопочившег патријарха павла била је успо мена и пре вести о упокојењу, мисао о њему имала је једну дозу нестварног и у времену његовог земаљског живота да ли смо довољно чезнули тада, да ли смо знали колико нас неко савршено воли? питамо се јесу ли одговори на ова питања одго нетка на светлу мистику која окру- жује патријархов лик, у смислу: да сам и сам био смирен и у љубави, можда сад не бих био зачуђен, затечен ипак, водимо се мањим критеријумима када себе посматрамо и одговор не тражимо већ слутимо човек у данима који су протекли појањем „со свјатими упокој“ пред пажњу свакодневице 21 века поставила се вечна, вансмртна димен зија наших живота она је грејала присуством и топлотом тек уснулог светог човека и шири ла се јеванђељем и песмом ефекат подсећања на нашу непрекинуту везу са христом кроз читање древне књиге и у примеру једног његовог непомеривог следбеника јесте одзив „броја“, „масе“ и наш стрпљиви поклон мислили смо да се то чудо дешавало само док је христос ходао земљом, или смо несвесно могућност апстраховали другим временом, мањим развојем интелекта који је тада при морао господа да снисходи и чини чуда самим тим, избегавајући да прихватимо истост људи онда и сада ушли смо у замку за тријумф светости живота фото: ђакон драган с танасијевић православни православни мисионар мисионар l 59 варја перковић хладна срца, заборавили на божје конкретно учествовање у нашем животу, на његов про- лазак у време том стању погодује динамика којом живимо данас, култ успеха и онога који је борац а бог пасивни слушалац, па евентуал- но пружи руку ако баш нема неки конкретан савет! парадоксално, господ у веку домина- ције индивидуалног искуства, мишљења, нала- зи нови пут до нас, разобличавајући предрасу- ду да се сила личности мери њеном споља- шњом пројавом, њеном буком и заслепљују- ћим сјајем наше свакодневно одношење пре- ма сопственом дану и његовом циљу разобли- чено је животом једног човека, а он је, да се чудимо и више, био патријарх – сви су стали под једну капу јутро печатим погледом у огледало и хра- брењем: можеш то, буди јак, леп, покажи сви- ма да те ништа неће сломити! или у полумра- ку раног јутра гледам у образ господњи, у њему свој отисак и молим: помози ми да данас будем бољи човек, помози ми да данас сви у мени пронађу тебе и не одреци ме кад станем пред твоје лице питамо се гомила речи изговорених, сада и на новом виртуелном нивоу, брзином свог настанка пала је у заборав пред једним животом сви модели које и несвесно преузимамо: тран- спарентност, упорност у постизању циљева, глобализам у поимању света, гомила познан- става као предуслов богатог живота, доживе- ли су у погледу на блаженопочившег патри- јарха преображај, повратак смислу, чак су и грубо разоткривени у својој пролазности ефекта, а што је важније празнина истих императива доказана је непресушном потре- бом људи да целивају руку упокојеног патри- јарха целивање руке = одавање почасти? то је исувише упрошћено скромна, људскошћу неукинута жеља да се делић светог, недоступ- ног усвоји, препозна и онда назове делом сво- га срца-можда златни потпис патријархове беседе имају звучање чујемо их тек као златни потпис на све оно прожи- вљено, на врло присутан и врло делатан људ- ски живот горе наведени стимулуси са којима ходамо као по жици, слепи за све што је доле и несигурни, мењају се у друго, пригушено и снажније: о тишини којом јасније чујемо, очи- ма које виде доле а мисле на горе, о упорном угледању на бога, о истом терету и истоветној души свих људи, сретању оних што ти се нађу на путу којим следиш христа и ово је, ипак, смешно упрошћавање тајне – она је тек душом мирисана и дозвана у низу парадокса, упра- во како смо се и надали (јер тако једино разу- мемо) извајала се аутентична езистенција, обишавши егоизме m тријумф светости живота патријархове беседе имају звучање чујемо их тек као златни потпис на све оно проживљено, на врло присутан и врло делатан људски живот 60 l6/2009 ђакон ненад м јовановић мудрост – врхунска лудост! нека је гранитна вера наша и пред претећим гласом силника поднебесја: „лудујеш павле! многе те књиге изводе из памети“ (дап 27,24) јер, једино иза- бравши лудост христа ради, можемо да тријум- фујемо над смрћу и да, заједно са павлом апо- столом народа и павлом српским ускликнемо: „гдје ти је, смрти, жалац? гдје ти је, пакле, побје- да? а жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон а богу хвала који нам даде побједу кроз господа нашега исуса христа“ (1кор 15,55–57) будући да у господу нема ничега што је „случајно“ и лишено есхатолошке димензије његове икономије спасења, јасно је и зашто тело овога нашега блажене успомене, вечно младога, старца предадосмо земљи на чување баш о дану његовога великога имењака, све- тога патријарха павла исповедника цари- градскога, чије нам житије богодухо и чудесно сведочи о оба ова два велика павла, поуздана крмароша цркве христове m *део литургијске беседе одржане о св муч онисифору и порфирију и св нектарију егинскоме, 9(22) новембра 2009 године господње у београдском храму светога aпостола и евангелисте луке у кошутњаку „ја спавам, а срце је моје будно“ (пнп5,2) стотине и стотине хиљада људи осведочише се ових дана радосне туге у истинитост и бого- надахнутост ових старозаветних речи сабран око моштију свјатјејшега патријарха нашега, сав се народ српски уверио у господњу власт над смрћу и болешћу јер, ваистину, уснуо је наш блажени старац и небозарним и светло- шћу окупаним лицем својим утврди нас у речима данашњега светога јеванђеља: „не плачите, није умрла него спава“ (лк 8,52) и, заиста, онај који читавим животом сво- јим сведочаше свето јеванђеље, удостојен би од господа нашега да и уснућем својим посве- дочи неодустајну веру и наду своју у обшчеје воскресеније и живот вечни и, као што су се и њему, толики и толико пута, иза леђа или у лице, подсмевали, вртећи главама својим што он, један српски патријарх, путује јавним пре- возом, оправља своју и туђу обућу и одећу, пере патријаршијска степеништа и проводи дане и ноћи у молитви, посту и рукодељи, тако се маловерни и зловерни изругиваше и само- ме господару живота: „и подсмијеваху му се знајући да је умрла“ (лк 8,53) али, умукоше подсмевачи, видевши живу ону, која до тада беживотно лежаше умукоше, наситивши се гледањем лица преображенога човека у хри- сту, истинске живе иконе господње! умукну- ше пред немом, али громогласном - послед- њом, али вечном проповеђу светога, која их порази и скамени очигледношћу одговора на јеванђелско питање: „што тражите живога међу мртвима?“ (лк 25,5) јаировски положивши сву наду своју на милосрђе и човекољубље господара живота и смрти, ваистину га овај, блажене кончине, отац наш препознаде као новога адама и обновитеља предгрехопаднога стања човеко- вога следујући његовоме примеру, удостојмо се, браћо и сестре, да заједно са њим слушамо речи господње: „талита, куми“ („девојко, уста- ни“ /лк 9,54/) јер господ наш, који је диван у светима својим“, се показа победиоцем смр- ти и поразитељем болести! ми, крвоточиви и нечисти, очистимо се, старајући се да и ми „родимо род достојан покајања“ (мт 3,8) не страхујмо пред моћни- цима овога света и не клонимо пред пропагато- рима „духа времена“, којима је јеванђелска jаировски и павловски православни мисионар l 61 ђакон ненад м јовановић мудрост – врхунска лудост! нека је гранитна вера наша и пред претећим гласом силника поднебесја: „лудујеш павле! многе те књиге изводе из памети“ (дап 27,24) јер, једино иза- бравши лудост христа ради, можемо да тријум- фујемо над смрћу и да, заједно са павлом апо- столом народа и павлом српским ускликнемо: „гдје ти је, смрти, жалац? гдје ти је, пакле, побје- да? а жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон а богу хвала који нам даде побједу кроз господа нашега исуса христа“ (1кор 15,55–57) будући да у господу нема ничега што је „случајно“ и лишено есхатолошке димензије његове икономије спасења, јасно је и зашто тело овога нашега блажене успомене, вечно младога, старца предадосмо земљи на чување баш о дану његовога великога имењака, све- тога патријарха павла исповедника цари- градскога, чије нам житије богодухо и чудесно сведочи о оба ова два велика павла, поуздана крмароша цркве христове m *део литургијске беседе одржане о св муч онисифору и порфирију и св нектарију егинскоме, 9(22) новембра 2009 године господње у београдском храму светога aпостола и евангелисте луке у кошутњаку „ја спавам, а срце је моје будно“ (пнп5,2) стотине и стотине хиљада људи осведочише се ових дана радосне туге у истинитост и бого- надахнутост ових старозаветних речи сабран око моштију свјатјејшега патријарха нашега, сав се народ српски уверио у господњу власт над смрћу и болешћу јер, ваистину, уснуо је наш блажени старац и небозарним и светло- шћу окупаним лицем својим утврди нас у речима данашњега светога јеванђеља: „не плачите, није умрла него спава“ (лк 8,52) и, заиста, онај који читавим животом сво- јим сведочаше свето јеванђеље, удостојен би од господа нашега да и уснућем својим посве- дочи неодустајну веру и наду своју у обшчеје воскресеније и живот вечни и, као што су се и њему, толики и толико пута, иза леђа или у лице, подсмевали, вртећи главама својим што он, један српски патријарх, путује јавним пре- возом, оправља своју и туђу обућу и одећу, пере патријаршијска степеништа и проводи дане и ноћи у молитви, посту и рукодељи, тако се маловерни и зловерни изругиваше и само- ме господару живота: „и подсмијеваху му се знајући да је умрла“ (лк 8,53) али, умукоше подсмевачи, видевши живу ону, која до тада беживотно лежаше умукоше, наситивши се гледањем лица преображенога човека у хри- сту, истинске живе иконе господње! умукну- ше пред немом, али громогласном - послед- њом, али вечном проповеђу светога, која их порази и скамени очигледношћу одговора на јеванђелско питање: „што тражите живога међу мртвима?“ (лк 25,5) јаировски положивши сву наду своју на милосрђе и човекољубље господара живота и смрти, ваистину га овај, блажене кончине, отац наш препознаде као новога адама и обновитеља предгрехопаднога стања човеко- вога следујући његовоме примеру, удостојмо се, браћо и сестре, да заједно са њим слушамо речи господње: „талита, куми“ („девојко, уста- ни“ /лк 9,54/) јер господ наш, који је диван у светима својим“, се показа победиоцем смр- ти и поразитељем болести! ми, крвоточиви и нечисти, очистимо се, старајући се да и ми „родимо род достојан покајања“ (мт 3,8) не страхујмо пред моћни- цима овога света и не клонимо пред пропагато- рима „духа времена“, којима је јеванђелска jаировски и павловски фото: ђакон драган с танасијевић 62 l6/2009 свештеник угрин в поповић људи“ – јесте позив на тај преображај којим, мењајући себе, мењамо свет чинећи га, већ сад, бољим местом за живот свих преображена србија колона је пратила одар, било је ту и старих и младих и образованих и необразованих скупина различитих препознала се једном сличношћу – жељом да, подражавајући патријарху, учине му последњу почаст почаст, изражену делом делом, као обећа- њем да је могуће и да јесмо људи пошто је у свем том разноликом мноштву владала тиши- на тишина препознавања његових речи као властите потребе, потребе за човеком, за дру- гим, за нама самима литургијски живот који је крунисан литургијским збором, где многи бивају окупљени око једног а зарад једног коме и испраћају тог једног, који их је целог свог живота подсећао на оно што су тек његовом смрћу видели, схватили видели - сву лепоту заједништва; схва- тивши - да од њих зависи; да не посто- ји промена у којој се њени чиниоци бар за мало не промене, бар за мало „не буду људи“ преображена србија је тог дана испратила свог патријарха изнена- дивши сама себе собом као да до тог дана није веровала да је могуће и да јесте таква, каква је била тада, окупљена око свог упокоје- ног патријарха, тим сабрањем започињући властито васкрсе- ње схвативши да је оно и те како могуће m ера без дела је мртва као и дела без вере, док је сва туга палог постојања оличена баш у чињеници да је рет- кост остварити хармонију живота у вери израженој делима у складу са њоме то је живот који почиње пла- чем а завршава осмехом, то је живот нашег патријарха, а у складу са његовим речима: „кад се човек роди цео свет се радује, а само он плаче али, треба живети тако, да када се он упокоји цео свет плаче, а само се он радује“ све што радимо јесте литургија патријарх је имао радост на лицу њоме позивајући свет на остварење поменуте мак- симе хришћанства као једине битне окоснице нашега живота ка христу, заправо смернице која узводи наше биће ка јединству личности у потреби саостварења своје природе у односу на друге али пажњом усмереном ка себи, у складу са речима светог јована златоустог: „будите строги према себи а благи према дру- гима“ зато је патријархово лице било благо док је тело сведочило о строгости строгости, којом је вајао свој животни ход указујући шта је најбитније човеку, без кога човек то не може/не сме ако ли жели да његов живот буде потврда његове вере а да његова дела буду дела свих, по речима једног старца: „ако је једини циљ нашег живота христос, онда све што радимо постаје и јесте литургија“ литургија, којом указујемо да не постоји подела у човеку, да не постоји време у цркви и време ван цркве, да не постоји време за моли- тву и време за свет, да не постоји нити треба да постоји та подела у човеку - на ствари духовне и ствари телесне већ да човек јесте скуп, целина, ствари духовних и ствари мате- ријалних и да баш у томе лежи његова величи- на, величина која се у „слабости показује“, вером изражава, делима потврђује; и, ту нема места дељењу, цепању микрокосмос и макро- космос, то је боголики створ заустављен падом али и надахнут љубављу да истраје, да се оствари том „слабошћу“ својом, укорењен у милости божјој, којом се, ето, нејаки старчић показује јачим од света, својим делом побеђу- јући сву глупост и посрнулост истог, преобра- жавајући га собом у творевину божју, у благо- слов његов не више немушту стихију окре- нуту ка ништавилу, на свом посрнулом ходу побуњености и подељености зато човек може бити већи од космоса, пошто је његова приро- да обухватила необухватљивог, али може остати космички трагичар који је ту величину господарства над твари одбацио одабравши да буде сам и да буде мали у помисли величи- не, управо – „јачине“ живот као подвиг „будимо људи“ – јесте позив на живот као подвиг, на човека као круну стварања, који се остварује у односу на творевину властитом трајношћу а у односу на бога властитом лич- ношћу, којом се потврђује као већи од света, као онај који јесте и који може остварити однос са творцем и тим односом преобразити свет, учинивши га делом себе, на тај га начин принети богу на олтар бесмртности „будимо живот по јеван ђељу православни мисионар l 63 свештеник угрин в поповић људи“ – јесте позив на тај преображај којим, мењајући себе, мењамо свет чинећи га, већ сад, бољим местом за живот свих преображена србија колона је пратила одар, било је ту и старих и младих и образованих и необразованих скупина различитих препознала се једном сличношћу – жељом да, подражавајући патријарху, учине му последњу почаст почаст, изражену делом делом, као обећа- њем да је могуће и да јесмо људи пошто је у свем том разноликом мноштву владала тиши- на тишина препознавања његових речи као властите потребе, потребе за човеком, за дру- гим, за нама самима литургијски живот који је крунисан литургијским збором, где многи бивају окупљени око једног а зарад једног коме и испраћају тог једног, који их је целог свог живота подсећао на оно што су тек његовом смрћу видели, схватили видели - сву лепоту заједништва; схва- тивши - да од њих зависи; да не посто- ји промена у којој се њени чиниоци бар за мало не промене, бар за мало „не буду људи“ преображена србија је тог дана испратила свог патријарха изнена- дивши сама себе собом као да до тог дана није веровала да је могуће и да јесте таква, каква је била тада, окупљена око свог упокоје- ног патријарха, тим сабрањем започињући властито васкрсе- ње схвативши да је оно и те како могуће m ера без дела је мртва као и дела без вере, док је сва туга палог постојања оличена баш у чињеници да је рет- кост остварити хармонију живота у вери израженој делима у складу са њоме то је живот који почиње пла- чем а завршава осмехом, то је живот нашег патријарха, а у складу са његовим речима: „кад се човек роди цео свет се радује, а само он плаче али, треба живети тако, да када се он упокоји цео свет плаче, а само се он радује“ све што радимо јесте литургија патријарх је имао радост на лицу њоме позивајући свет на остварење поменуте мак- симе хришћанства као једине битне окоснице нашега живота ка христу, заправо смернице која узводи наше биће ка јединству личности у потреби саостварења своје природе у односу на друге али пажњом усмереном ка себи, у складу са речима светог јована златоустог: „будите строги према себи а благи према дру- гима“ зато је патријархово лице било благо док је тело сведочило о строгости строгости, којом је вајао свој животни ход указујући шта је најбитније човеку, без кога човек то не може/не сме ако ли жели да његов живот буде потврда његове вере а да његова дела буду дела свих, по речима једног старца: „ако је једини циљ нашег живота христос, онда све што радимо постаје и јесте литургија“ литургија, којом указујемо да не постоји подела у човеку, да не постоји време у цркви и време ван цркве, да не постоји време за моли- тву и време за свет, да не постоји нити треба да постоји та подела у човеку - на ствари духовне и ствари телесне већ да човек јесте скуп, целина, ствари духовних и ствари мате- ријалних и да баш у томе лежи његова величи- на, величина која се у „слабости показује“, вером изражава, делима потврђује; и, ту нема места дељењу, цепању микрокосмос и макро- космос, то је боголики створ заустављен падом али и надахнут љубављу да истраје, да се оствари том „слабошћу“ својом, укорењен у милости божјој, којом се, ето, нејаки старчић показује јачим од света, својим делом побеђу- јући сву глупост и посрнулост истог, преобра- жавајући га собом у творевину божју, у благо- слов његов не више немушту стихију окре- нуту ка ништавилу, на свом посрнулом ходу побуњености и подељености зато човек може бити већи од космоса, пошто је његова приро- да обухватила необухватљивог, али може остати космички трагичар који је ту величину господарства над твари одбацио одабравши да буде сам и да буде мали у помисли величи- не, управо – „јачине“ живот као подвиг „будимо људи“ – јесте позив на живот као подвиг, на човека као круну стварања, који се остварује у односу на творевину властитом трајношћу а у односу на бога властитом лич- ношћу, којом се потврђује као већи од света, као онај који јесте и који може остварити однос са творцем и тим односом преобразити свет, учинивши га делом себе, на тај га начин принети богу на олтар бесмртности „будимо живот по јеван ђељу фото: ђакон драган с танасијевић 64 l6/2009 свештеник вукашин милићевић една од најупечатљивијих прича о блаженоупокојеном патријар- ху павлу, прича која приде гово- ри о још једном великом човеку цркве, патријарху герману, гласи некако овако: његова светост патријарх гер- ман се враћао из своје редовне посете ставропигијалном мана- стиру пећкој патријаршији о пра- знику покрова пресвете богоро- дице као и обично, свратио је и до дечана патријарх је, заједно са пратњом коју је чинило неколико нај- ближих патријархових сарадника, путовао великим црним мерцедесом пут их је водио кроз косовско-метохијска поља наједном, неко од патријархових пратилаца је усред те недођије угледао епископа рашко-призрен- ског павла како у пратњи чтеца који је носио прастари кофер иде преко поља наравно, пратилац његове светости је опоменуо воза- ча да стане како би повезли и рашко-призрен- ског владику међутим, на опште запрепашће- ње, свјатјеши је рекао возачу да настави возило је наставило својим путем и када су људи из патријархове пратње дошли себи, упитали су свјатјешег германа зашто је посту- пио овако чудно, готово саблажњиво одго- вор је гласио некако овако: „да смо стали, павле би сасвим сигурно одбио да га повезе- мо нема те силе која би њега натерала да уђе у ауто, чак и ако би га сам патријарх српски позвао а не иде да неко, па био то и владика павле, одбије патријархову молбу“ наиме, павле је у то време говорио да ће се возити аутомобилом када га и последњи становник косова буде имао патријарси герман и павле били су, јасно је и из ове приче, две сасвим другачије лично- сти, премда, сасвим сам сигуран, једнако вели- ке и значајне за цркву прича о њиховим животима, о хришћанском господству патри- јарха германа и подвижничкој скромности патријарха павла, сведочанство је и потврда истине о којој нам је још пре две хиљаде годи- на говорио онај по коме је приликом монаше- ња назван наш велики малени патријарх (1 кор 12, 4–6) наиме, постоје различити дарови духа светога, али сви они служе изгра- ђивању цркве и спасењу оних којима су даро- вани зато се начин међусобног одношења који приличи хришћанима може описати сле- дећим начелом: изграђуј цркву и себе талан- тима које си примио и пусти друге да на начин који им је бог открио умножавају сопствене таланте или, речено модерним језиком, live and let live или пак, не судите да вам се не суди (мт 7, 1) по овоме, тј по ненаметању, се сваки прави подвиг разликује од фарисејског лицемерја овакав став можемо илустровати још једним примером из живота новојављеног светитеља, нашег патријарха павла патријар- хов ђакон је једном приликом приметио како не би ваљало да се усред лета возе градским превозом који пролази поред аде циганлије због могуће „саблазни“ наиме, и након неко- лико година патријарховања нису га убедили да користи аутомобил осим у крајњој нужди патријарх је на ђаконову примедбу одговорио: „сваки човек види у другом човеку оно што хоће да види“ међутим, ове причице нам откривају још једну изузетно важну истину: велики црквени људи – светитељи, ваљда зато што је такав и сам бог, имају одличан смисао за хумор
Свеска: 310 | Патријарх Павле: мисионар делом и речју
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх Павле: мисионар делом и речју фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Света Литургија у Саборној цркви у Београду, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Павле фото: Хаџи Марко Вујичић PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Двор Српске Патријаршије, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Патријарх Павле (1914 - 2009): мисионар делом и речју 2-3 Живот Патријарха Павла 4-7 Беседа Патријарха васељенског Вартоломеја на опелу Патријарху српском Павлу Достојан наследник Светог Саве 8-10 Беседа Митрополита Амфилохија на опелу Патријарху српском Павлу Свјетиљка која на гори стоји 11-13 Патријарх српски Павле Нека питања наше вере 14-21 Патријарх српски Павле Одломци из беседа 22-29 Не може се град сакрити кад на гори стоји 30-32 Усиновљењи служитељ Бога Живога 32-35 Nomen est omen - Будимо људи 36-38 Диван је Бог у светима својим 39-41 Философија по Христу 42-44 Сећање на Патријарха 44-45 Први међу једнакима – – Старац међу Србима 46-47 Светилник нашег времена 48-49 Познавалац овосветске науке и сведок Науке Христове 50-51 Међу знаменитим путницима поклоничког брода Српске Цркве 52-54 На путу до одра 55-57 Тријумф светости живота 58-59 Jаировски и павловски 60-61 Живот по Јеванђељу 62-63 Pavlvs Magnvs 64 Тема броја Патријарх Павле (1914-2009): мисион ар делом и речју Реч уредника Не заборавимо да смо дужни да своју веру, не намећући је, пропове- дамо речима и у време и невреме, а хришћанским животом свагда Патријарх Павле, „Који се дух јавља спиритистима“, Нека питања наше вере Датум 2/15 новембар 2009 године остаће у сећању Православне Цркве као дан када се упокојио Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Г Павле Личност која је обележила не само један период живота наше помесне Цркве и нашег друштва, већ која је постала знак свога време- на у аутентичном и универзалном смислу Пре тачно две године, када је Православни мисионар одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ почео да излази са новим усме- рењем (као званично мисионарско гласило за младе) уводник смо завршили са позивом на аутентичан вид мисије кроз мисионарство делом и примером, понекад и без речи ако треба Патријарх Павле је најбољи пример таквог приступа јер је целим својим животом сведочио Христа и као такав је препознат од Тела Христовог - Цркве УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
... Фотографија на насловној страни корице: Патријарх Павле: мисионар делом и речју фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Света Литургија у Саборној цркви у Београду, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Павле фото: Хаџи Марко Вујичић PRAVOSLAVNI новембар / децембар 2009 стране Фотографија на полеђини корице: Двор Српске Патријаршије, 19112009 године фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Патријарх Павле (1914 - 2009): мисионар делом и речју 2-3 Живот Патријарха Павла 4-7 Беседа Патријарха васељенског Вартоломеја на опелу Патријарху српском Павлу Достојан наследник Светог Саве 8-10 Беседа Митрополита Амфилохија на опелу Патријарху српском Павлу Свјетиљка која на гори стоји 11-13 Патријарх српски Павле Нека питања наше вере 14-21 Патријарх српски Павле Одломци из беседа 22-29 Не може се град сакрити кад на гори стоји 30-32 Усиновљењи служитељ Бога Живога 32-35 Nomen est omen - Будимо људи 36-38 Диван је Бог у светима својим 39-41 Философија по Христу 42-44 Сећање на Патријарха 44-45 Први међу једнакима – – Старац међу Србима 46-47 Светилник нашег времена 48-49 Познавалац овосветске науке и сведок Науке Христове 50-51 Међу знаменитим путницима поклоничког брода Српске Цркве 52-54 На путу до одра 55-57 Тријумф светости живота 58-59 Jаировски и павловски 60-61 Живот по Јеванђељу 62-63 Pavlvs Magnvs 64 Тема броја Патријарх Павле (1914-2009): мисион ар делом и речју Реч уредника Не заборавимо да смо дужни да своју веру, не намећући је, пропове- дамо речима и у време и невреме, а хришћанским животом свагда Патријарх Павле, „Који се дух јавља спиритистима“, Нека питања наше вере Датум 2/15 новембар 2009 године остаће у сећању Православне Цркве као дан када се упокојио Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Г Павле Личност која је обележила не само један период живота наше помесне Цркве и нашег друштва, већ која је постала знак свога време- на у аутентичном и универзалном смислу Пре тачно две године, када је Православни мисионар одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ почео да излази са новим усме- рењем (као званично мисионарско гласило за младе) уводник смо завршили са позивом на аутентичан вид мисије кроз мисионарство делом и примером, понекад и без речи ако треба Патријарх Павле је најбољи пример таквог приступа јер је целим својим животом сведочио Христа и као такав је препознат од Тела Христовог - Цркве УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
Одреднице:
1. 222869 / ...спровођење у дело темељних хри- шћанских идеала ДОСТОЈЕВСКИ је говорио да је човек сувише широк својом слободом се може уздићи до обожења или, пак, спустити до ођавољења како ...
1. 222869 / ...спровођење у дело темељних хри- шћанских идеала ДОСТОЈЕВСКИ је говорио да је човек сувише широк својом слободом се може уздићи до обожења или, пак, спустити до ођавољења како ...
9
Свеска: 311 | Улога интелектуалаца у мисији Цркве
...и они окренути европским идеалима и схвата- њима –ДОСТОЈЕВСКИ 📌 је, будући словено-
фил, често био предмет великих критика
и осуда од стране својих супарника и
савременика приликом
...и они окренути европским идеалима и схвата- њима –
МЕТА инфо: Р:18622 К:152041 Д:84
| Свеска 311 |
Свеска: 311 | Улога интелектуалаца у мисији Цркве
... ко може одолети јер борба за надмоћ и (пре)власт доминара као знат- но јача и израженија него што је то потреба да се оствари хуманије дру- штво, у коме ће интелектуализам бити начин остваривања таквих односа када су се у русији појавиле две струје интелектуалаца – словенофили и они окренути европским идеалима и схвата- њима – достојевски је, будући словено- фил, често био предмет великих критика и осуда од стране својих супарника и савременика приликом осуда да тради- ционални руски дух води руски народ у пропаст и уназађује га својим заосталим и конзервативним идеалима и да се пра- вославна русија из тих разлога мора одре- ћи своје вековне традиције и преузети нов приступ развоју свог морала, досто- јевски је у одбрану словенофилских опре- дељења истицао да русија треба да оства- ри блискост са европским народима, али само када су у питању интереси у технич- ком прогресу, а да русија од европских народа нема шта да преузме у погледу културе, духовних идеала и религијског опредељења, који су дубоко укорењени православним животом исток и запад према западним ауторима интелекту- алних историја европе, никада није постојао између религије и интелектуал- не елите, већ између игнорантних теоло- га и арогантних интелектуалаца овим се чини да је највећи од свих проблема измирити те две стране николај срп- ски, који у прегледу врлина „изнад исто- ка и запада“ говори дубоко и мисаоно, запажа да „философе на истоку сматрају свецима; философи на западу су профе- сори; а између свеца и професора разда- љина је већ него од истока до запада“ отвореност (источне) цркве према модерном интелектуализму постоји у мери духовног и моралног (уз)раста(ња), чиме се остварује пуноћа етичног одело- творења сваког подухвата који интелек- туалац подноси за добробит друштва, па и целог човечанства вођен и надахнут таквим начином живота, не постављају- ћи себе у жижу друштвеног вођства, већ множећи свој таланат, интелектуалац постаје битан члан црквеног живота, вредан потреба црквеног домостроја такав интелектуалац, који показује спремност и разуме мисију цркве као и црквено устројство (а не гледа их као начин и средство остваривања својих интереса), постаје стуб цркве вршећи својеврсну апостолску улогу у одбрани мисије цркве и представљања значаја духовног наслеђа и раста на свим нивои- ма друштвене одговорности без погледа с предрасудама и негарињем догматског устројства цркве као превазиђеног које треба да буде „освежено“ новим инте- лектуалним духом јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 25 интелектуално сведочење у цркви п оставља се питање да ли свако озбиљније бављење питањима вере захтева интелектуалну спрему и спекулативну настројеност? или је религијска проблематика ствар чисте духовности? у вези са овим проблемом можемо издвојити два типа афирмације разли- читих аспеката вере условно говорећи, један аспект ћемо назвати духовним, а други интелектуалним уколико пођемо од познате светоо- тачке максиме „ако си богослов – ти се истински молиш; и ако се истински молиш – ти си богослов“, онда је реше- ње постављених питања једноставно: за истинско богопознање је довољна усрд- на молитва као кључ за созерцавање тајни бога, човека и света овакав закључак је проблематичан ако се узме као једнозначан одговор на поменуту дилему павле карастојковић т ема бро ј а 26 l православни мисионар l 1/2010 духовност сама по себи не предста- вља гаранцију да смо заштићени од прелести не само зато што се духов- ност неретко поима неодређено и што се често не зна шта тачно подразумева- мо под тим појмом, већ и због нечега другог: у вери нема и не може бити никаквих гаранција! ту нема оних објективних и поузданих гаранција на које смо склони да се ослањамо у дру- гим сферама живота ризик и неизве- сност увек представљају суштински предуслов истинске вере исто важи и за интелектуални при- ступ религији неретко се дешава да се бављење суптилним богословским питањима претвара у јалову спекула- тивну игру појмова и симбола уместо приближавања, на тај начин се само удаљавамо од решавања неког пробле- ма то неприметно окретање у круг, које се понекад збива у теолошким системи- ма и теоријама, такође сведочи о немо- гућности постојања објективних гаран- ција да се богословска мисао креће у добром смеру предмет вере је такав да се принцип егзактности (који користи- мо у другим областима истраживања) овде показује као ирелевантан и стога неефикасан скептичност међу црквеним народом повремено се може запазити скептичност према интелектуалном поимању вере, као и аналогна афирмација духовности као пресудног, ако не и јединог критеријума аутентичне религиозности овакав став показује своју искључивост поготово ако се сама духовност замишља при- лично магловито, те се под њеним пла- штом провлаче разни проблематични садржаји интелектуална настројеност, према томе, такође мора имати своје место и функцију унутар сваког бого- словског расуђивања и религиозног доживљаја јер она може представљати значајан коректив приликом некритич- ког прихватања духовности, која се у свом искривљеном облику често јавља као магијска застрањивања су – нагласимо то још једном – могућа и у једном и у другом начину приступања вери зато није тешко извести закључак да је најупут- није ићи методом стварања синтезе између ова два приступа јер један без другог врло лако могу одвести у крај- ност било замењивањем сопствених емоционалних стања и расположења благодаћу божијом било рационализо- вањем тајни божијих и безрезервна психологизација вере и интелектуализам неутемељен у вери веома лако могу одвести у прелест гаранције да смо на добром путу не могу постојати ни приликом стварања такве синтезе јер је могуће комбинова- ти управо ове искривљене видове духовног и интелектуалног приступања вери, што није редак случај богословско умеће се састоји у пра- вилном одређивању места и улоге које ова два аспекта треба да имају унутар црквеног живота, као и начина њиховог свештеници, вероучитељи, као и сви остали удови цркве, треба да усмеравају своје напоре у правцу стварања синтезе духа и интелекта јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 27 т ема бро ј а плодотворног саодношења а неизве- сност – која је на том путу нераздвојни пратилац – увек ће постојати и у томе не треба видети недостатак, већ највећу предност вере у односу на друге функ- ције људског духа парадоксално, та неизвесност повла- чи за собом поверење које бог очекује да људи имају према њему, као и међу собом тада се неизвесност претвара у поузданост, али не емпиријску – опи- пљиву, већ у извесност и гаранцију дру- гачијег типа та другачија сигурност би се приближно могла окарактерисати као интуиција преображеног живота у христу мисија цркве дијалектика духа и интелекта наро- чито добија на тежини приликом раз- матрања проблема мисије цркве изме- ђу осталог, тешкоћу представља и чиње- ница да је готово немогуће прецизно дефинисати услове под којима некога сматрамо интелектуалцем да ли је за то довољна било која факултетска дипло- ма или се ипак треба ограничити на упућеност у хуманистичке науке? било како било, интелектуални при- ступ питањима вере – као и одговарају- ће развијање свести о свим духовно-ег- зистенцијалним проблемима, потреба- ма и трагањима савременог човека – постављају се као основни императив савремене хришћанске мисије такву пастирску спремност пре свега диктира стварност идејног и идеолошког плура- лизма, чији контекст црква треба да разуме и прихвати, као и све интензив- није усложњавање друштвено-политич- ких кретања у обзир се морају узети и следеће околности: према скоријим истражива- њима, у србији има око 1,3 милиона људи који нису завршили основну шко- лу, а око 1,5 милиона има само диплому основне школе основно средство савремене комуникације и информиса- ња – интернет, користи 18,5% грађана србије стварност коју ови подаци изражавају је битан фактор за тражење и налажење најбољих решења и метода аутентичне мисионарске активности одговорност је, наравно, пре свих на свештеницима, али и на вероучитељима према поменутим истраживањима, око 95% грађана србије су верници, а око 85% православни хришћани коли- ко пута се може чути од људи да верују у «нешто» без икакве потребе да себи или другима објасне шта је то «нешто» да не говоримо о озбиљнијим извито- перавањима садржаја хришћанске вере, као и живота, који је с том вером у нераскидивој вези и све то под фир- мом православља и верности традици- ји, којом ћемо објаснити све оно што се нама свиђа и што нам прија синтеза духа и интелекта свештеници, вероучитељи, као и сви остали удови цркве који су свесни под- вига живљења хришћанским начином живота, требало би да у мери својих дарова и служби усмеравају своје напо- ре у правцу стварања синтезе духа и интелекта којом ће, уз божију помоћ, изграђивати тело цркве у „меру раста пуноће христове“ на тај начин ће и мисија цркве бити ефикасна, плодо- творна и, на крају, спасоносна као пример места и функције коју интелектуално сведочење треба да има у цркви можемо навести речи еразма ротердамског на упућено му питање зашто је за тумачење светог писма потребна философија, одговорио је: „а због чега је за то потребно незнање?“ 28 l православни мисионар l 1/2010 стари хелени су једно образовање називали liberales, односно достојно слободног човека, а друго – vulgares или просто метод образовања раних хришћана у хеленским школама ђакон ненад идризовић х еленске школе које су постојале у 4 веку биле су од велике користи у образовању свештен- ства те школе су имале значајну улогу у образовању хришћанских младића, међу којима су касније бирани пастири већина црквених отаца је своје опште образовање стекла у оваквим школама, у којима су изучавали античке науке да би се потом – под руководством неког познатог учитеља – упознали са бого- словљем тако је јован златоусти слу- шао предавања чувеног ретора либани- ја у антиохији, јероним је ишао на предавања код граматичара доната у рим, а августин је је изучавао латинску књижевност и реторику у картагини, риму и милану у једном писму које смо нашли у рукописима григорија богослова отац пише своме сину нико- вулу, кога је послао у хеленске школе да се образује: ,,иди, сине, куд год желиш; ако те привуче атички славуј, или какав зна- менити фенички град, или пак чувена александрија – нека свака земља брзо потече под твојим хитрим стопама и нек под њима пусти дивне цветове; нека твој жедни ум до самог дна искапи слатку чашу наука; ништа нећу жалити: ни иметак, ни труд, ни било шта друго, што би смртницима било корисно у стицању знања” програм образовања у школама тога доба обухватао је образовни систем који је постојао још од времена хелени- стичког енциклопедизма и који се састојао од изучавања ,,седам слобод- них вештина”, а то су: граматика, рето- рика, дијалектика, аритметика, музика, геометрија и астрономијаназив за ова- кав образовни програм у грчком говор јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 29 т ема бро ј а ном подручју био је enkyklios paideia, за шта имамо и потврду код квинтилија- новом образовању говорника, где каже: ,,обрадио сам у најкраћим потезима граматику, не покушавајући да о пред- мету рекнем све, јер би то био преоп- ширан посао, него само оно што је нај- нужније сада ћу у једном кратком пре- гледу прећи и остале предмете у којима треба да буду, по мом мишљењу, поуча- вани дјечаци прије него што буду пре- дати учитељу реторике, тако да би био израђен цијели наставни систем који грци називају enkyklios paideia” у платоновом дијалогу протагора имамо дефиницију овога термина, где пише: ,,али, хипократе, ваљда не сматраш да ће учење у протагоре бити овакво него онакво као што је било у учитеља читања и писања, па у учитеља музике и гимнастике? јер у ових ниси учио ради вештине да постанеш занатлија или уметник, него ради образовања, као што то приличи слободном човеку и грађанину” као што видимо, стари хелени су јед- но образовање називали liberales, одно- сно достојно слободног човека, а друго – vulgares или просто ова два начина образовања била су не само раздељена једно од другог, него и потпуно друга- програм образовања у школама тога доба обухватао је образовни систем који је постојао још од времена хеленистичког енциклопедизма свети василије велики и свети јован златоусти - вечити примери подвижничког живота, развијеног интелекта и високог образовања међу хришћанским богословима 30 l православни мисионар l 1/2010 чије оцењивана: образовање достојно слободног човека је сматрано неупоре- диво вишим од простог образовања софиста хипија из елиде, савреме- ник сократов, за старе хелене је важио као оснивач образовног система засно- ваног на слободним вештинама сенека у свом 88 писму говори о слободним вештинама за које каже да су то ,,студи- је које не служе стицању новца” за сенеку слободне вештине представљају вредност хеленске образовне традици- је као и исократ, сенека је сматрао да слободне вештине (код исократа су то предмети општег образовања) предста- вљају увод за философију најексплицитнији од хришћанских писаца у дефинисању свога става у погледу користи коју пружа enkyklios paideia био је климент александријски он мање – више редовно користи наве- дени израз уз мање варијације тај тер- мин је у његово време, а и касније, био устаљен да означи систем знања који чини класично образовање почетком 5 века после христа ретор марцијан капела из картагине је у поеми свадба меркура и филологије установио седам слободних вештина, то су: граматика, реторика, дијалектика, аритметика, музика, геометрија и астрономија тиме је дефинитивно окончан спор око тога које науке спадају у вештине достојног слободног човека, чиме је и ,,створена основа школског образовања за време укупног трајања средњовековне хри- шћанске цивилизације” прве три вештине од 9 века после христа називају се скупним изразом trivium, а последње четири вештине (математичке) боеције (480-524 после христа) назива скупним изразом qua- drivium у trivium-у се налазе вештине којима је предмет изражавање мисли (verba), а у quadrivium-у оне вештине које проучавају ствари (res) из слобод- них вештина искључени су сликарство, вајарство и остале занатске вештине римљани су, у склопу своје културне хеленизације, овај образовни систем назвали латинским именом artes libera- les, који је установио цицерон и који остаје у употреби до краја антике, а на западу кроз цео средњи век једно од сведочанства које показује какво су хришћани имали образовање налази се у писму које је василије при- мио од ,,разборитих људи који су своју зрелост изградили љубећи бога” у василијево време разборитом особом се сматрао философ који поседује праву мудрост, а у каснијем периоду особа која поседује реторско образовање благонаклон однос према хеленској цивилизацији хришћанима је био нај- прихватљивији управо у сфери тради- ционалног хеленског образовања при- хватање хеленског школског програма често је једини показатељ да је неки ста- рохришћански аутор имао позитивно схватање о улози хеленског образовања на формирање целовите хришћанске личности чак и најфанатичнији старо- хришћански критичари хеленства су признавали потребу образовања у духу хеленске образовне традиције аутор је службеник одељења монографских публикација народне библиотеке србије у василијево време разборитом особом се сматрао философ који поседује праву мудрост јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 31 т ема бро ј а интелектуалац који себе уцркови и оцрквени представљаће у мисији цркве драгоцјеност он је, прије свега, човјек и вјерник цркве, али са већима и јачим квалитетима и капацитетима, које мобилише и усмјерава на добро цркве, а тиме и своје интервју водила: милана ивковић п ротојереј-ставрофор проф др димитрије калезић је личност свестраних интелектуалних квалитета у подручја његовог рада и интересовања спадају религиозна фило- софија, систематска теологија, историја културе више од четири деценије отац димитрије је професор: свој радни век започиње у богословији у сремским карловцима (где је предавао филосо- фију, догматику, апологетику и цркве- нословенски језик), а потом исти наста- вља на православном богословском факултету у београду (на коме је и док- торирао и у једном периоду био декан) све до пензионисања данас активно предаје на православном богословском факултету у фочи и музичкој академи- ју у источном сарајеву његов начин професорског рада, који карактеришу оригиналност у приступу, критички интервју са протојерејем-ставрофором проф др димитиријем м калезићем интелектуалац у црквеном животу 32 l православни мисионар l 1/2010 начин размишљања и изражена мулти- дисциплинарност, препоручују га као одличног саговорника за тему броја овог православног мисионара z како бисте ви одредили оно што се подразумева под појмом интелектуа- лац? - под интелектуалцем подразумије- вам човјека који има више атрибута, али је интелигенција доминантна; ту су још осјећања, жеље, способности вла- дање собом окренутост свијету ври- једности, али то није редовна појава јер ово, као и прилагођавање средини, а исто тако и одударања од ње - зависи од њега као типа, а ту су и његови афини- тети зато је интелектуалац ријетко кад утопљен у средину из које је поникао и у њој живи, него има нешто своје и посебно честа је, готово редовна, поја- ва да он одскаче или можда одудара од своје средине, чак и уско породичнога, рођачкога и пријатељског круга дру- штвено, он се издваја као несхваћен солиста у понашању и мишљењу zкоју улогу по вама интелектуалац треба да има у мисији цркве? - интелектуалац који себе уцркови и оцрквени представљаће у мисији цркве драгоцјеност он је, прије свега, човјек и вјерник цркве, али са већима и јачим квалитетима и капацитетима, које моби- лише и усмјерава на добро цркве, а тиме и своје он, такав, способан и мар- љив, али не робусан него опитомљен, када буде ангажован за добро цркве, а тиме и своје - и саборно и лично, може да дâ, резултата више но других пет или десет људи; а посебно је ако буде већега броја следбеника резултати ће бити цркви и другима у цркви велики и корисни, а њему и тима истима другим - благотворни сви ће они - ко више ко мање, са отварањем даљем напретку и разрастању - стећи нови квалитет лич- ности и живота, знања и осјећања, и испуњаваће их психологија топле инти- ме, милости, пријатности и радости, према свима и свакоме, а то су благодат- не струје које од бога теку и зраче, и они их упијају, усвајају и њима живе - сви лично и заједнички та нова радост сада испуњава живот, и то је виша реалност, квалитетом високо изнад просјечности zда ли сматрате да можемо говорити о мисији цркве према интелектуалцима? - да, свакако интелектуалац је пород и дијете природе, која је у сфери цркве; он је њој окренут и отворен, а то значи спре- ман и способан за примање њенога благо- датног давања али, ту није крај његово урастање у црквену заједницу благодате- не саборности, а не само у заједницу био- лошке и крвне сродности, иде до иденти- фикације - личне: његова појединачна личност налази свој идентитет у саборној заједници цркве и њиме у њој активно живи такав је био случај у историји цркве: извјесни свети оци су учили шко- ле паганске - неки као хришћани, а неки су тек по њиховом завршетку крштени јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 33 т ема бро ј а практично, они су себе, тако обогаћене и изграђене, привели олтару цркве и тај- ном светога причешћа препородили и обогатили себе вишом вриједношћу, па и своје знање, имање и друго, јер је хри- шћанство религија која искупљује, спаса- ва, освећује, а не урнише и проклиње; оно што јој не приђе, што се издвоји и отпадне - то остаје ван спасења и облаго- даћења, јер је то простор профани (ван ограде – pro fanus, profanum - профано несвето); може да буде чисто природна хуманизација, можда и неутрално, и ођа- вољење - свакако инатно, одбојно, зло то је ван цркве zкако видите улогу интелектуалца у улози посредника између културе и црквеног предања? - култура је животна, мисаона, дјелат- на пракса црквена; то јој значи и каже само име: латинска ријеч collо (обрађу- јем, обдјелавам, његујем) ушла је као основ у ријеч култура зато је потпуно ван паметно замислити бескултну културу то је contradictio sine qua non пренесено на раван нашега словенског језика и њего- ва саопштавања и комуникације то је - обред: оно што се обређује (обредно) али, није могуће ни замислити неки необредни обред или бескултну култу- ру; то је деманти самога себе код појава у сфери културе постоји спољни стил и ред, боја и тон, поступак и корак али је унутрашњи садржај њена бит и он се кроз ово оспољашњује зато, формално, култура, садржински сиро- машна и празна је - деманти и обмана коме треба тај формализам, сем ономе ко жели и ко хоће да буде варан? такав интелектуалац, окренут унутра- шњима недогледним дубинама, и обога- ћен њиховим нетварним садржајима светиње ураста у предање цркве и даље га шири и проноси кроз вјекове и нара- штаје које накалемљује на цркву као чокот, па кроз њих струје нови препо- рођајни животни сокови zправослвни руски философ и теолог павле евдокимов је писао о канонизацији научни- ка која произилази из чињенице да сваки нучник службом „царског свештенства“ кроз науку прославља име божје шта ви мислите о томе? - ваше питање је двојно, двополно: једном својом половином широм отва- ра врата неодговорности, злоупотребе и сл, и свакако је у разлазу, са царством небеским које је за цркву крај: не крај -завршетак, него крај - циљ, испуњење кроз своју службу „царског свештен- ства“ многи научници су се показали стварно као велики вјерници, који у природи, речено стихом његоша, виде свуд трагове твога (боже) присуствија“; али има и научника дубоких вјерника пантеиста који су поклоници природе, а природа је ипак твар коју они истражу- ју, објект који је створен, а не субјект, поготово не субјект - творац да је при- рода тварна простор богојављања и богооглашавања то је толико пута рече- но у псалтиру да нема никаква разлога да се то коментарише, јер не добија се тиме ништа ново; то је, једноставно, потврда већ познатога става али кога ће црква уврстити у ред и хор светих, ту се испољава њена саборна свијест личност тога лица треба да што интим- није приљуби натприродни морални закон, и његовог законодавца, и то је све у надлежности цркве - заједнице бога, анђела, светих као и црквене саборности на земљи и историји црква премјерава колебања и доноси, као и догматске формулације, у сагласности са светим духом то је искуство цркве које је гарант и меритум одлука сабор- ности, па и о овоме питању 34 l православни мисионар l 1/2010 интервју са доц др родољубом кубатом интелектуалци у цркви и друштву р одољуб кубат је рођен 23 јануа- ра 1969 године у босанском гра- хову, где је завршио основну и средњу школу богословски факултет српске православне цркве у београду је уписао 1991/92 године, а дипломирао је 1996 године исте године је уписао постдипломске студије немачки језик и савремену западну библистику је изу- чавао у сибињу (румунија), а 1997 године добија реновабисову стипендију и уписује римокатолички теолошки факултет на вилхем универзитету у минстеру (немачка) за време студија у минстеру (1997– 2000 године), углавном се бавио библиј- ском теологијом старог и новог завета као и учењем старо-јеврејског језика магистарски рад на тему: „човјек у ста- ром завјету (основи старозавјетне антропологије)“ одбранио је 12 децем- бра 2000 године научно-наставно веће интервју водила: милана ивковић интелектуалац је човек који развијајући сопствени дух, у било којој сфери живота, издиже лични живот и живот шире заједнице (друштва) на виши ниво живљења јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 35 т ема бро ј а богословског факултета српске право- славне цркве изабрало га је 29 маја 2001 године за асистента на катедри свето писмо старог завета докторску тезу под називом „анђео господњи у старом савезу“ одбранио је 2005 године, када постаје и доцент на катедри свето писмо старог завета (универзитет у београду, православни богословски факултет области истраживања доц др родо- љуба кубата су стари завет и библијска херменеутика (библиографија) zкако бисте ви одредили и у неколико речи описали оно што подразумевате под појмом интелектуалац? – то је, пре свега, човек кадар критич- ки и концептуално да мисли интелек- туалац је човек који развијајући соп- ствени дух, у било којој сфери живота, издиже лични живот и живот шире заједнице (друштва) на виши ниво живљења z коју улогу интелектуалац треба да има у мисији цркве? – црквени интелектуалци су у цркви једини кадри да концептуализују и аде- кватно уобличе богато црквено преда- ње и да га у препознатљивој и прихва- тљивој форми представе као хришћан- ски модел живота такве захтеве не може да испуни само „проста вера“ или „чисто срце“ наравно, да би се концеп- туализовало и уобличило вековно иску- ство, потребно је критичко промишља- ње како сопствене позиције, тако и времена у којем живимо zда ли сматрате да можемо говорити и о мисији цркве према интелектуал- цима? – интелектуалци би требало да чине основну компоненту друштва, погото- во у смислу креирања и осмишљавања друштвених токова то је свакако кључ- ни разлог због којег би проповед еван- ђеља требало усмерити у правцу инте- лектуалаца међутим, да би се уопште могло разговарати са интелектуалцима, потребно је ући у дискурс савременог човека улазак у интелектуални дискурс не значи само језичко прилагођавање, него и знатно више zкако видите улогу интелектуалца у улози посредника између културе и црквеног предања? – механичко или спољашње посред- ништво мислим да није могуће сусрет културе и цркве могућ је само у души човека црквени интелектуалци би тре- бало да буду активни творци и реципи- јенти културе то је основна претпо- ставка могуће нове христјанизације савремене културе ако погледамо у сопствену прошлост, видећемо да су највећи богослови цркве уједно били носиоци тадашње културе – њихове културе (василије велики, григорије богослов, григорије ниски, јован зла- тоуст и др) они су били у култури и у цркви, и само је тако била могућа инкултурација еванђеља у јелински свет то је био дубоко унутрашњи про- цес у овом контексту отачки пример интелектуалци би требало да чине основну компоненту друштва, поготово у смислу креирања и осмишљавања друштвених токова 36 l православни мисионар l 1/2010 може нам послужити као парадигма јелинску културу, коју је створио грчки геније, изнутра је прожело еванђеље тако су античке базилике постале хри- шћански храмови, празник непобеди- вог сунца заменио је божић – атина је уступила место јерусалиму то је било могуће јер су тадашњи хришћански интелектуалци познавали платона, аристотела, јелинске песнике и грама- тичаре; познавали су античку реторику, науку и уметност тај свет је био њихов свет истовремено, дубоко у себи су носили хришћански етос и били деца цркве христове с друге стране, инте- лектуалци изван цркве стварају и опле- мењују културу, као што су то некада чинили јелински философи, песници, научници и др то је улога и данашњих интелектуалаца, док је улога теолога да активним учешћем у животу света инкултуришу еванђеље у савремену кутуру zправославни руски религиозни фило- соф и теолог павле евдокимов је писао о канонизацији научника која произи- лази из чињенице да сваки научник службом „царског свештенства“ кроз науку прославља име божије, тј да свој истраживачки рад претвара у место богојављења шта ви мислите о томе? – та мисао ми је блиска доцент родољуб кубат са својим студентима на православном богословском факултету често покреће различита савремена питања доводећи их у везу са православним богословљем, подстичући студенте на критичко размишљање у духу предања цркве јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а служба интелекта бог је извор и мерило знања он је творац свега, па и човека, његовог разума, моћи размишљања, стварања концепата он је истина и мерило истине многи су удови једнога тела, као што су и многи таланти једно- га човека разуме се по себи да се то односи и на тело христово, којег смо удови и којем, својим талантима, служимо руководећи се у служби њему његовом сугестијом да кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте то је универзални метод напредовања и опхођења у заједници светих – цркви христовој – телу њего- вом придржавајући га се, ми сопстве- ном свакодневицом изражавамо привр- женост двема христовим заповестима – љуби бога свога и љуби брата свога – чиме и потврђујемо своје утемељење у том истом телу како свако ко каже да љуби бога, а мрзи на брата свога лаже и лицемеран је у свим делима својим, тако и хришћа- нин разуме да своју службу богу иска- зује управо кроз служење ближњима како је однос са богом основа живота, тако је и служба ближњима потреба јед- ног таквог живота, којим се човек срцем окреће богу, а ухом својим ка потреба- ма ближњих – свагда спремне деснице не би ли се нашао богу своме / брату своме ми, дакле, имамо целовит живот ако познајемо извор живота ми позна- јемо истину ако хоћемо да будемо њој исти, да будемо њоме и у њој и, напо- кон, ми познајемо бога ако жудимо да свештеник угрин в поповић 38 l православни мисионар l 1/2010 будемо као он и сами живећи за друге, остварујући се са другима и кроз друге ако тај живот није и наш живот, ми још не знамо бога ми можда само знамо неке чињенице о њему – закључак је јед- ног епископа, чију службу изражава управо његов интелект, док он сâм, сво- јим животом, позива друге том телу сведочећи собом, сопственим таланти- ма, радосну вест јеванђеља христовог треба знати да знање и истина нису нешто концептуално, већ лично наша питања шта је истина и шта је знање остаће без одговора тек када се запита- мо ко је истина, ко је извор знања, можемо се надати одговору познати бога имати знање, значи познати бога он је извор и мерило знања он је творац свега, па и човека, његовог разума, моћи размишљања, стварања концепата он је истина и мерило истине ми познаје- мо истину кроз једну истиниту лич- ност исуса христа, истинитог бога и истинитог човека то није сазнајна колико творбена истина: ја сам пут, истина и живот христа познајемо кроз свето писмо и његове сведоке – чланове цркве, уче- снике предања тако и ми заиста позна- јемо бога, познајемо христа ако живи- мо по светом писму побожан живот не значи строго поштовање неке прописане листе дозво- љених и забрањених делатности, већ тежњу да – у својим особеним околно- стима – суштински (а не формално) живимо онако како је христос живео у својим особеним околностима то је подвижнички живот патријараха и све- титеља божијих на који смо сви позва- ни – да га остваримо живећи у складу са својом врлином и са својом посебно- шћу унутар заједнице причасних бог је живот бог је љубав живот и љубав су једно исто живот је у љубави и љубав је животворна бог целог себе, све што јесте, има и може, живот свој, духа свог – духа светога, духа живота, љубави, мира, радости и светости, вечно дарује сину, изражава себе кроз сина он и ствара све кроз сина у духу светоме тако све живи њиме нема другог живота осим његовог живот свакога и свега другог је његов живот на дар, његово даровање себе нама вера у то – и живот њоме – прихвата се свесно и вољно и стога мора бити расветљена, објашњена и понуђена како апостол павле каже: „а како ће чути без проповедника?“ зато христос опуномоћује своје ученике да буду учи- тељи призивајући их да буду његови сведоци бог је открио себе кроз сина свога – лично, његовим речима и дели- ма – и зато су његови сведоци призва- ни да предају ово сведочанство својим животом, властитим талантима, наред- ној генерацији да би и они који га нису срели лично могли прихватити ту веру сведока као своју тако су хришћани у сваком нараштају призвани да буду учитељи – сведоци пошто целовито обраћење човека и, затим, свакодневно сведочење вере јесте уистину мерило имања и искрености те вере, што нас поново враћа талантима, односно нашем начину сведочења вере израже- ног њима као што апостол павле мудро савету- је своју паству да се не труди да буде оно што није, већ да се ангажује у оствари- вању и усавршавању у ономе што јесте, да рука не завиди нози или ухо очима, тако исто и данас – насупрот глупости, посрнулости и промашености – стоји реч божија, као и људи који је објављу јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а ју, чија је служба да својим талантима изразе вољу божију у времену у којем су – припремајући њоме човека за сусрет са богом у времену у коме живимо, човек, поземљени и посрнули, постао је среди- ште и мерило свега у богословљу зна- ње божије није више лични сусрет са њим, то јест прихватање његовог само- откривања, најављеног, протумаченог и описаног у светом писму и посведоче- ног од верника данас је оно постало плод човековог самосталног рационал- ног труда христос обитава у нама када смо ми укорењени у љубави познање љубави христове води испуњењу свом пуно- ћом божијом, води нашем остварењу као људи, нашем обожењу моћи воле- ти као што је он волео нас је и извор и смисао и циљ знања – деловања познање бога је прихватање, образо- вање, сведочанство, искуство, сарадња и заједништво а то познање се заснива на интимном односу бога и човека, човека и човека, човека и бога, које се, даље, пројектује на целокупну твореви- ну чинећи је делом тог односа и тог сазнања, човек је собом утврђује у веч- ности потврђујући себе као господара твари и круне стварања веома је битно разумети да познање бога није само једнострани, индивиду- ални, рационални труд, нешто статич- но и концептуално што се може, а и не мора усавршавати и остваривати мимо других и насупрот твари, већ да је оно догађај заједнице литургија којом началствује један, који је, опет, незами- слив мимо других, мимо другог и као што је човек првосвештеник твари, и као што је епископ началствујући литургији, тако треба разумети да и они који објављују реч божију, који је својим интелектуалним талантима тумаче и адаптирају човеку, а ради самог човека и његовог развоја, морају бити препознати као такви и од стране заједнице прихваћени, потврђени као такви не би ли њихов интелектуални труд и рад постао и био – догађај зајед- нице такав однос се мора остварити како би се превазишла погрешна, а сада већ устаљена подела на теорију и прак- су, теоријско и практично знање –инте- лектуализам, који се даље оличава у такозваној „кабинетској теологији“, и народско веровање, које се даље изра- жава у обичајима, неретко и отвореном сујеверју не би ли се те поделе превазишле и не би ли заиста, а свим срцем својим и од свега ума свога, изистински љубили јед- ни друге и једнодушно исповедали, мора- мо најпре бити у том телу, освестити и множити сопствене таланте како бисмо били у могућности да и у другоме пре- познамо тај исти процес остварујући тако напредовање једне личности као напредовање свих; потврђујући, тако, сопствени живот као литургијски живот којим, као и на догађају литур- гије, иако началствује један, сви служе остварујући се управо тим препознава- њем као удови једног тела, једне цркве – богочовечанског организма, којем је глава христос, а ми сами тело познање љубави христове води испуњењу свом пуноћом божијом, води нашем остварењу као људи, нашем обожењу 40 l православни мисионар l 1/2010 интелектуална надградња путем интернета архимандрит кипријан керн у пастирском богословљу наводи три врсте припрема кандидата за свештенички чин – духовну, инте- лектуалну и спољашњу иако је сматра не тако важном као духовну, он заступа и доказује тврдњу да је ова припрема у сва три сегмента изузетно битна за све- штеника то поткрепљује мноштвом чињеница из историје хришћанства наводећи примере изузетно образова- них светих отаца, затим ововековних епископа, монаха и свештеника који су успешни стручњаци у појединим науч- ним областима итд свештеник треба да буде интелекту- ално опремљен, поготово у данашњем времену, када смо окружени разнора- зним интелектуалним изазовима овај век одликује невероватна разме- на информација свих врста, тако да се свештенослужитељима као представ- ницима цркве намећу различита ком- плексна питања која захтевају поткован и јасан одговор од поткованости одго- вора понекад може да зависи и прима- ње у срце христа код онога који је тај одговор поставио тако да се нама, све- штеницима, интелектуална надградња интернет је постао својевресни интелектуални изазов, и од пастира – интелектуалца се очекује јаковљевско рвање са њим, на спасење оних са којима ступају у контакт свештеник горан живковић јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а намеће као императив ако желимо да будемо добре слуге из јеванђеља где је у свему томе интернет? прва асоцијација на коришћење интернета данас су видео-игре, соци- јалне мреже и четовање са друге стра- не, често се заборавља да је овај попу- ларни медиј уједно и једна огромна библиотека са невероватним капаци- тетима када су интелектуални садр- жаји у питању, који не само да су нам стално на дохват руке, већ се веома лако могу и претраживати и наћи нарочито се чине корисним питања која се постављају свештеницима, а на која они одговарају – што је заступље- но на неколико наших познатих интер- нет сајтова пратећи ове одговоре и питања, свештеници могу видети која се питања најчешће постављају и ујед- но се преко одговора подсећају онога што би могли нагласити у неком одго- вору сутра поменута питања могу наћи на сајту светосавље, као и на неколико интернет-форума са темати- ком православља на истим тим вирту- елним чвориштима можемо наћи пре- гршт материјала за читање – махом су то књиге и есеји које веома брзо може- мо скинути са интернета, а затим чита- ти на миру реч је о садржајима аполо- гетске, догматске, цркве- ноисторијске и сл садр- жине када је реч о интер- нет-форумима, они на којима доминирају теме везане за православље су одличан полигон за интелектуалну и сваку другу надградњу све- штеника у њима може- мо наћи прегршт зани- мљивих тема у којима се преплићу теологија и реалан живот, што може бити веома корисно у пастирској пракси подразумева се да интелектуална надградња добија пуни смисао тек када је у служби плодног и квалитетног мисионарења поменути форуми су захвални и за проширивање видика када су у питању психолошки профили људи јер се из дијалога и међусобних расправа члано- ва може много тога закључити о њима, а то знање искористити у пастирском раду сем из текстуалних садржаја, пасти- ри могу много научити и из аудио и видео-материјала којима интернет оби- интернет је постао својевресни интелектуални изазов, и од пастира – интелек- туалца се очекује јаковљевско рвање са њим, на спасење оних са којима ступају у контакт ђакон андреј кураев је један од најпознатијих мисионара православне цркве у савременом свету, особито познат по широком образовању и познавању савремених информационо-комуникационих технологија 42 l православни мисионар l 1/2010 лује, а којих је све више и више нарав- но, говоримо о онима који се директно или индиректно баве тематиком пра- вославља ако је централна тема хришћанства – света литургија – у питању, на интер- нету можемо наћи неколико одличних интервјуа и сâм сам пуно научио из ових материјала, тако да свим свеште- нослужитељима препоручујем претра- живање видео-сервиса путем познатих претраживача, од којих је дакако најбо- љи познати google ту, дакле, можете наћи садржаје који се односе не само на литургику, већ и беседе, духовну музику на свим језицима, питка предавања, занимљиве тв-емисије, материјале који се односе на научно оправдавање ства- рања света, емисије које су дело удру- жења православне омладине (као што је, на пример, српски сабор двери итд) ако тражимо аудио-материјале, почетна станица је свакако интернет сајт радио светигоре, са кога можете скинути и преслушати обиље снимље- них емисија исте се баве широким спектром тема – заиста се може рећи да су покривене све области теологије поједина браћа и сестре су се потруди- ли да на њиховим налозима са сервиса 4shared и esnips можемо наћи веома квалитетне аудио-садржаје, што такође топло препоручујем за преслушавање интернет је постао својевресни инте- лектуални изазов, и од пастира – инте- лектуалца се очекује јаковљевско рва- ње са њим, на спасење оних са којима ступају у контакт може се слободно рећи да је данас интелектуална битка хришћанства са паганством пренета из некадашњег ареопага на садашњи вир- туелни план, тако да се од свештенства и на том плану очекују спремност, зре- лост и будност н едуго после уписа у богосло- вију сазнао сам да се у храму светог александра невског у београду одржавају предавања на разне теме многи интелектуалци, укотвљени у живот и биће цркве, предавали су у парохијском дому поменутог храма, и своја искуства и знања преносили вер- ницима дарујући своја достигнућа цркви и, заиста, после неког времена се знало да се могу чути мишљења о многим савременим темама (на које су многи тражили став и мишљење цркве) ова пракса је дала плода, и чини ми се да сам тада почео да схватам да интелек- туалац своје таленте може живо да умножи у цркви увек је ту и место за критику, али и за изношење новијих запажања и истраживања, тј за инте- лектуално освежавање немања андријашевић не треба занемарити да превасходни циљ мисионарства није даривање и истицање интелектуалних истина, већ преношење живота заједнице која постоји у богу јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а када говоримо о улози интелектуалца у цркви, говоримо и о томе да је свако све- штено лице својеврстан интелектуалац који је дужан да поучава друге и припре- ма их за живот у светим тајнама црква је од давнина прописала пери- од катихумена, тј оних одраслих који су поверовали, а још увек нису крштени тај период се састојао од упознавања основних учења (и догмата) хришћан- ске вере, а то време је одликовало усрђе у присуствовању и активном учество- вању у богослужењу, првенствено литургији господње речи мт 28,19 („идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“), као и мк 16,15 („и рече им: идите по свему свету, и проповедајте јеванђеље сваком створењу“), указују на то да оне који приступају цркви тре- ба прво научити, па тек онда крстити провере знања су у старо време биле су ригорозне (лат scrutinia) катихиза- ција се није исцрпљивала само у инте- лектуалном упознавању јеванђелских истина и правила живота у цркви, већ првенствено у практичном прилагођа- вању тих истина у свакодневном живо- ту поглед на данашње стање показује бледу слику (у односу на поменуто вре- ме и праксу) и неспремност многих све- штенослужитеља да своје парохијане упознају са основним учењем своје вере или да их барем упуте на то шта да про- читају (посебан проблем је што своје парохијане још ређе зовемо да прису- ствују литургији или неком другом богослужењу) потреба за тражењем оно што одликује бројне интелектуа- лце је честа потреба за тражењем неких дубљих сагледавања, тумачења, симбо- лизовања било да је реч о црквеном учењу или коментарисању догађаја из наше помесне цркве онај ко себе сма- тра интелектуалцем и осећа потребу да допринесе цркви не треба само да се бави алегоријом црква спашава интелектуалце, а не супротно 44 l православни мисионар l 1/2010 сваки човек у области у којој је стру- чан има задатак да верску истину при- ближи данашњем времену и данашњем човеку приметно је да су многи инте- лектуалци (новинари, књижевници, невладине организације (у којима су многи учењаци), разни покрети, стран- ке, клубови дали себи за право да коментаришу и тумаче догађаје из живота цркве немајући ни основног појма о најпростијим истинама вере улога интелектуалца, не може да се своди на „праћење вести о цркви и њеним великодостојницима“ – на првом месту је живо учешће интелектуалца у богослужбеном животу цркве, у коме се задобијају и умножавају многи даро- ви, потребни свима никада нећу заборавити блажени спомен и светли пример нашег брата из цркве светог саве, сада почившег бошка армића – болета и искушења у коме сам био једном приликом, на вечерњем богослужењу: када је требало да се – на крају вечерње – навуче завеса, уплашио сам се да ли ће и како он то знати да уради будући да је, због менин- гитиса, имао одређене здравствене сметње све је било у реду: бошко је непогрешиво знао шта, како и када тре- ба урадити за време свих богослужења тада сам схватио величину дара који у цркви задобија свако ко истраје уче- шћем у богослужењима скромност ангажман интелектуалца треба да буде сведен на извесну скромност треба да постоји свест да црква собом продубљује свакога човека и да је црква много потребнија интелекту- алцу, него интелектуалац цркви много пута се могло чути како наши интелектуалци кажу: „ми ћемо спасити цркву“ мислим да је ова реченица крајње проблематична јер је управо супротно: црква спасава нâс! од чега? од смрти – дарујући нам живот вечни а спасава нас и од испразних интелек- туалних категорија, странчарења, пра- знословља и вртесловља истих и истро- шених (застарелих) мисли, од бесплод- ног конзервативизма, од надимања људи својим знањем, од идолатријског везивања за свог (пролазног) лидера у данашње време, које краси и одре- ђује ера мас-медија и владавина рачуна- ра, када се сазнавање великог броја истина и догађаја одвија управо на овај начин, свако ко себе сматра и доживља- ва као интелектуалца треба да зна да је црква вечна и непролазна наш поменути другар бошко је имао свест о томе да је црква неисцрпна ризница свега доброг и свега узвишеног и изгра- ђујућег у човеку не треба никада заборавити да пре- васходни циљ мисионарства није дари- вање и истицање интелектуалних исти- на, догмата, етичких заповести већ преношење живота заједнице која постоји у богу улога интелектуалца је на првом месту живо учешће у богослужбе- ном животу цркве, у коме се задобијају и умножавају многи дарови, потребни свима јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а гаусове расподеле величина интелектуалца, научника и учитеља је у томе да компликоване стваре учини једноставним и приближи простим језиком их пирближи просечном човеку с рбија, по недавно објављеним подацима, има 1,3 милиона непи- смених или особа које немају завршену основну школу могло се про- читати и да чак 40 процената функцио- нално неписмених ученика основних школа у србији по завршетку исте особе које су функционално неписмене нису оне које не знају да се потпишу, него оне које не знају да напишу молбу, жалбу, да попуне конкурсну пријаву или да користе рачунар каже се да мла- ђе генерације не знају да правилно користе матерњи језик и да се сва њихо- ва комуникација своди на двадесетак фраза чија је то одговорност, то сада нећемо утврђивати нисмо ни позвани на то али можемо да укажемо на нешто друго оних осам до девет процената грађана србије који имају факултетску диплому, и које сматрају за интелекту- алну елиту могли би да поправе ситуа- цију уколико се нађу позваним да нешто поправљају и мењају евхаристијско живљење, еклисиоло- шко поимање стварности и есхатоло- шко утемељење (циља) омогућује нам да садашњост поимамо као једну другу димензију, која се пројављује на литур- гији наведена реченица обичном гра- ђанину вероватно има онолико смисла колико и да је речена на грчком или александар савић 46 l православни мисионар l 1/2010 финском ништа мање није разумљиво ни то да се многа психолошка мерења и физички феномени могу добро апрок- симирати гаусовом расподелом на страну то што велика већина никада није ни чула за гаусову расподелу (да ли и за гауса), али велика је вероватноћа да не разуме ни то шта је апроксимација, еклисиологија, евхаристија, пројављи- вање речник – као и језик – треба бирати наспрам онога коме се обраћа- мо нећемо французу причати на шпан- ском нити простом човеку говорити стручним изразима величина интелек- туалца, научника и учитеља је у томе да компликоване стваре учини једностав- ним и приближи простим језиком их пирближи просечном човеку стиче се утисак да они које називамо интелекту- алцима, често (можда и пречесто) гово- ре језиком који је већини неразумљив има ситуација у којима је то дозвољено, чак и потребно, али има ситуација када је то заиста неприхва- тљиво а a-h1n1? овај словни низ је толико популаран да сам неки дан чуо два дечака од пет – шест година како расправљају о томе да ли маска може да заштити или не сви су (не да се осећају позваним, него јесу) меродавни да дају свој суд и своје мишљење стварају се лобији – фарма- цеутски (део са вакцинама и онај са витаминима), продаваца белог лука, групе оних који говоре о свеопштој завери у целој тој гужви се – као неко ко није студирао медицину, па још спе- цијализовао имунологију и вирусоло- гију или макар завршио фармацију – чисто питам да ли се они баве и гаусо- вим расподелама или еклисиологијом у делима апостолским што би наш народ рекао, не мешај се у оно што не позна- јеш знам да има нека народна послови- ца и за ову прилику, али то ће боље знати неко други није грех рећи када нешто не знаш, а, чини ми се, то је мно- го праведније него мешати се у оно што не познајемо и не разумемо да преведемо ону реченицу одо- зго: литургијски живот, црквено схватање стварности и постављање темеља нашег живота у сталном сећању на будуће царство омогућава нам да на литургији доживљавамо сада оно што ће бити тада јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а kритички водич кроз ново доба интелектуализам у руху новог доба неопходно је разумети друштвени контекст у коме живимо јер се тако можемо припремити за све што он доноси н едавно смо имали прилику да сазнамо нешто више детаља о новом покрету који се развио међу омладином света то је покрет емо да бисмо расветлили тај покрет, али и многе друге, започињемо нову серију текстова у рубрици kритички водич кроз ново доба калифорнија шездесетих година два- десетог века културна револуција бор- ба против америчког начина живота повратак религији, али не и догмама непорочни ж
... ко може одолети јер борба за надмоћ и (пре)власт доминара као знат- но јача и израженија него што је то потреба да се оствари хуманије дру- штво, у коме ће интелектуализам бити начин остваривања таквих односа када су се у русији појавиле две струје интелектуалаца – словенофили и они окренути европским идеалима и схвата- њима – достојевски је, будући словено- фил, често био предмет великих критика и осуда од стране својих супарника и савременика приликом осуда да тради- ционални руски дух води руски народ у пропаст и уназађује га својим заосталим и конзервативним идеалима и да се пра- вославна русија из тих разлога мора одре- ћи своје вековне традиције и преузети нов приступ развоју свог морала, досто- јевски је у одбрану словенофилских опре- дељења истицао да русија треба да оства- ри блискост са европским народима, али само када су у питању интереси у технич- ком прогресу, а да русија од европских народа нема шта да преузме у погледу културе, духовних идеала и религијског опредељења, који су дубоко укорењени православним животом исток и запад према западним ауторима интелекту- алних историја европе, никада није постојао између религије и интелектуал- не елите, већ између игнорантних теоло- га и арогантних интелектуалаца овим се чини да је највећи од свих проблема измирити те две стране николај срп- ски, који у прегледу врлина „изнад исто- ка и запада“ говори дубоко и мисаоно, запажа да „философе на истоку сматрају свецима; философи на западу су профе- сори; а између свеца и професора разда- љина је већ него од истока до запада“ отвореност (источне) цркве према модерном интелектуализму постоји у мери духовног и моралног (уз)раста(ња), чиме се остварује пуноћа етичног одело- творења сваког подухвата који интелек- туалац подноси за добробит друштва, па и целог човечанства вођен и надахнут таквим начином живота, не постављају- ћи себе у жижу друштвеног вођства, већ множећи свој таланат, интелектуалац постаје битан члан црквеног живота, вредан потреба црквеног домостроја такав интелектуалац, који показује спремност и разуме мисију цркве као и црквено устројство (а не гледа их као начин и средство остваривања својих интереса), постаје стуб цркве вршећи својеврсну апостолску улогу у одбрани мисије цркве и представљања значаја духовног наслеђа и раста на свим нивои- ма друштвене одговорности без погледа с предрасудама и негарињем догматског устројства цркве као превазиђеног које треба да буде „освежено“ новим инте- лектуалним духом јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 25 интелектуално сведочење у цркви п оставља се питање да ли свако озбиљније бављење питањима вере захтева интелектуалну спрему и спекулативну настројеност? или је религијска проблематика ствар чисте духовности? у вези са овим проблемом можемо издвојити два типа афирмације разли- читих аспеката вере условно говорећи, један аспект ћемо назвати духовним, а други интелектуалним уколико пођемо од познате светоо- тачке максиме „ако си богослов – ти се истински молиш; и ако се истински молиш – ти си богослов“, онда је реше- ње постављених питања једноставно: за истинско богопознање је довољна усрд- на молитва као кључ за созерцавање тајни бога, човека и света овакав закључак је проблематичан ако се узме као једнозначан одговор на поменуту дилему павле карастојковић т ема бро ј а 26 l православни мисионар l 1/2010 духовност сама по себи не предста- вља гаранцију да смо заштићени од прелести не само зато што се духов- ност неретко поима неодређено и што се често не зна шта тачно подразумева- мо под тим појмом, већ и због нечега другог: у вери нема и не може бити никаквих гаранција! ту нема оних објективних и поузданих гаранција на које смо склони да се ослањамо у дру- гим сферама живота ризик и неизве- сност увек представљају суштински предуслов истинске вере исто важи и за интелектуални при- ступ религији неретко се дешава да се бављење суптилним богословским питањима претвара у јалову спекула- тивну игру појмова и симбола уместо приближавања, на тај начин се само удаљавамо од решавања неког пробле- ма то неприметно окретање у круг, које се понекад збива у теолошким системи- ма и теоријама, такође сведочи о немо- гућности постојања објективних гаран- ција да се богословска мисао креће у добром смеру предмет вере је такав да се принцип егзактности (који користи- мо у другим областима истраживања) овде показује као ирелевантан и стога неефикасан скептичност међу црквеним народом повремено се може запазити скептичност према интелектуалном поимању вере, као и аналогна афирмација духовности као пресудног, ако не и јединог критеријума аутентичне религиозности овакав став показује своју искључивост поготово ако се сама духовност замишља при- лично магловито, те се под њеним пла- штом провлаче разни проблематични садржаји интелектуална настројеност, према томе, такође мора имати своје место и функцију унутар сваког бого- словског расуђивања и религиозног доживљаја јер она може представљати значајан коректив приликом некритич- ког прихватања духовности, која се у свом искривљеном облику често јавља као магијска застрањивања су – нагласимо то још једном – могућа и у једном и у другом начину приступања вери зато није тешко извести закључак да је најупут- није ићи методом стварања синтезе између ова два приступа јер један без другог врло лако могу одвести у крај- ност било замењивањем сопствених емоционалних стања и расположења благодаћу божијом било рационализо- вањем тајни божијих и безрезервна психологизација вере и интелектуализам неутемељен у вери веома лако могу одвести у прелест гаранције да смо на добром путу не могу постојати ни приликом стварања такве синтезе јер је могуће комбинова- ти управо ове искривљене видове духовног и интелектуалног приступања вери, што није редак случај богословско умеће се састоји у пра- вилном одређивању места и улоге које ова два аспекта треба да имају унутар црквеног живота, као и начина њиховог свештеници, вероучитељи, као и сви остали удови цркве, треба да усмеравају своје напоре у правцу стварања синтезе духа и интелекта јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 27 т ема бро ј а плодотворног саодношења а неизве- сност – која је на том путу нераздвојни пратилац – увек ће постојати и у томе не треба видети недостатак, већ највећу предност вере у односу на друге функ- ције људског духа парадоксално, та неизвесност повла- чи за собом поверење које бог очекује да људи имају према њему, као и међу собом тада се неизвесност претвара у поузданост, али не емпиријску – опи- пљиву, већ у извесност и гаранцију дру- гачијег типа та другачија сигурност би се приближно могла окарактерисати као интуиција преображеног живота у христу мисија цркве дијалектика духа и интелекта наро- чито добија на тежини приликом раз- матрања проблема мисије цркве изме- ђу осталог, тешкоћу представља и чиње- ница да је готово немогуће прецизно дефинисати услове под којима некога сматрамо интелектуалцем да ли је за то довољна било која факултетска дипло- ма или се ипак треба ограничити на упућеност у хуманистичке науке? било како било, интелектуални при- ступ питањима вере – као и одговарају- ће развијање свести о свим духовно-ег- зистенцијалним проблемима, потреба- ма и трагањима савременог човека – постављају се као основни императив савремене хришћанске мисије такву пастирску спремност пре свега диктира стварност идејног и идеолошког плура- лизма, чији контекст црква треба да разуме и прихвати, као и све интензив- није усложњавање друштвено-политич- ких кретања у обзир се морају узети и следеће околности: према скоријим истражива- њима, у србији има око 1,3 милиона људи који нису завршили основну шко- лу, а око 1,5 милиона има само диплому основне школе основно средство савремене комуникације и информиса- ња – интернет, користи 18,5% грађана србије стварност коју ови подаци изражавају је битан фактор за тражење и налажење најбољих решења и метода аутентичне мисионарске активности одговорност је, наравно, пре свих на свештеницима, али и на вероучитељима према поменутим истраживањима, око 95% грађана србије су верници, а око 85% православни хришћани коли- ко пута се може чути од људи да верују у «нешто» без икакве потребе да себи или другима објасне шта је то «нешто» да не говоримо о озбиљнијим извито- перавањима садржаја хришћанске вере, као и живота, који је с том вером у нераскидивој вези и све то под фир- мом православља и верности традици- ји, којом ћемо објаснити све оно што се нама свиђа и што нам прија синтеза духа и интелекта свештеници, вероучитељи, као и сви остали удови цркве који су свесни под- вига живљења хришћанским начином живота, требало би да у мери својих дарова и служби усмеравају своје напо- ре у правцу стварања синтезе духа и интелекта којом ће, уз божију помоћ, изграђивати тело цркве у „меру раста пуноће христове“ на тај начин ће и мисија цркве бити ефикасна, плодо- творна и, на крају, спасоносна као пример места и функције коју интелектуално сведочење треба да има у цркви можемо навести речи еразма ротердамског на упућено му питање зашто је за тумачење светог писма потребна философија, одговорио је: „а због чега је за то потребно незнање?“ 28 l православни мисионар l 1/2010 стари хелени су једно образовање називали liberales, односно достојно слободног човека, а друго – vulgares или просто метод образовања раних хришћана у хеленским школама ђакон ненад идризовић х еленске школе које су постојале у 4 веку биле су од велике користи у образовању свештен- ства те школе су имале значајну улогу у образовању хришћанских младића, међу којима су касније бирани пастири већина црквених отаца је своје опште образовање стекла у оваквим школама, у којима су изучавали античке науке да би се потом – под руководством неког познатог учитеља – упознали са бого- словљем тако је јован златоусти слу- шао предавања чувеног ретора либани- ја у антиохији, јероним је ишао на предавања код граматичара доната у рим, а августин је је изучавао латинску књижевност и реторику у картагини, риму и милану у једном писму које смо нашли у рукописима григорија богослова отац пише своме сину нико- вулу, кога је послао у хеленске школе да се образује: ,,иди, сине, куд год желиш; ако те привуче атички славуј, или какав зна- менити фенички град, или пак чувена александрија – нека свака земља брзо потече под твојим хитрим стопама и нек под њима пусти дивне цветове; нека твој жедни ум до самог дна искапи слатку чашу наука; ништа нећу жалити: ни иметак, ни труд, ни било шта друго, што би смртницима било корисно у стицању знања” програм образовања у школама тога доба обухватао је образовни систем који је постојао још од времена хелени- стичког енциклопедизма и који се састојао од изучавања ,,седам слобод- них вештина”, а то су: граматика, рето- рика, дијалектика, аритметика, музика, геометрија и астрономијаназив за ова- кав образовни програм у грчком говор јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 29 т ема бро ј а ном подручју био је enkyklios paideia, за шта имамо и потврду код квинтилија- новом образовању говорника, где каже: ,,обрадио сам у најкраћим потезима граматику, не покушавајући да о пред- мету рекнем све, јер би то био преоп- ширан посао, него само оно што је нај- нужније сада ћу у једном кратком пре- гледу прећи и остале предмете у којима треба да буду, по мом мишљењу, поуча- вани дјечаци прије него што буду пре- дати учитељу реторике, тако да би био израђен цијели наставни систем који грци називају enkyklios paideia” у платоновом дијалогу протагора имамо дефиницију овога термина, где пише: ,,али, хипократе, ваљда не сматраш да ће учење у протагоре бити овакво него онакво као што је било у учитеља читања и писања, па у учитеља музике и гимнастике? јер у ових ниси учио ради вештине да постанеш занатлија или уметник, него ради образовања, као што то приличи слободном човеку и грађанину” као што видимо, стари хелени су јед- но образовање називали liberales, одно- сно достојно слободног човека, а друго – vulgares или просто ова два начина образовања била су не само раздељена једно од другог, него и потпуно друга- програм образовања у школама тога доба обухватао је образовни систем који је постојао још од времена хеленистичког енциклопедизма свети василије велики и свети јован златоусти - вечити примери подвижничког живота, развијеног интелекта и високог образовања међу хришћанским богословима 30 l православни мисионар l 1/2010 чије оцењивана: образовање достојно слободног човека је сматрано неупоре- диво вишим од простог образовања софиста хипија из елиде, савреме- ник сократов, за старе хелене је важио као оснивач образовног система засно- ваног на слободним вештинама сенека у свом 88 писму говори о слободним вештинама за које каже да су то ,,студи- је које не служе стицању новца” за сенеку слободне вештине представљају вредност хеленске образовне традици- је као и исократ, сенека је сматрао да слободне вештине (код исократа су то предмети општег образовања) предста- вљају увод за философију најексплицитнији од хришћанских писаца у дефинисању свога става у погледу користи коју пружа enkyklios paideia био је климент александријски он мање – више редовно користи наве- дени израз уз мање варијације тај тер- мин је у његово време, а и касније, био устаљен да означи систем знања који чини класично образовање почетком 5 века после христа ретор марцијан капела из картагине је у поеми свадба меркура и филологије установио седам слободних вештина, то су: граматика, реторика, дијалектика, аритметика, музика, геометрија и астрономија тиме је дефинитивно окончан спор око тога које науке спадају у вештине достојног слободног човека, чиме је и ,,створена основа школског образовања за време укупног трајања средњовековне хри- шћанске цивилизације” прве три вештине од 9 века после христа називају се скупним изразом trivium, а последње четири вештине (математичке) боеције (480-524 после христа) назива скупним изразом qua- drivium у trivium-у се налазе вештине којима је предмет изражавање мисли (verba), а у quadrivium-у оне вештине које проучавају ствари (res) из слобод- них вештина искључени су сликарство, вајарство и остале занатске вештине римљани су, у склопу своје културне хеленизације, овај образовни систем назвали латинским именом artes libera- les, који је установио цицерон и који остаје у употреби до краја антике, а на западу кроз цео средњи век једно од сведочанства које показује какво су хришћани имали образовање налази се у писму које је василије при- мио од ,,разборитих људи који су своју зрелост изградили љубећи бога” у василијево време разборитом особом се сматрао философ који поседује праву мудрост, а у каснијем периоду особа која поседује реторско образовање благонаклон однос према хеленској цивилизацији хришћанима је био нај- прихватљивији управо у сфери тради- ционалног хеленског образовања при- хватање хеленског школског програма често је једини показатељ да је неки ста- рохришћански аутор имао позитивно схватање о улози хеленског образовања на формирање целовите хришћанске личности чак и најфанатичнији старо- хришћански критичари хеленства су признавали потребу образовања у духу хеленске образовне традиције аутор је службеник одељења монографских публикација народне библиотеке србије у василијево време разборитом особом се сматрао философ који поседује праву мудрост јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 31 т ема бро ј а интелектуалац који себе уцркови и оцрквени представљаће у мисији цркве драгоцјеност он је, прије свега, човјек и вјерник цркве, али са већима и јачим квалитетима и капацитетима, које мобилише и усмјерава на добро цркве, а тиме и своје интервју водила: милана ивковић п ротојереј-ставрофор проф др димитрије калезић је личност свестраних интелектуалних квалитета у подручја његовог рада и интересовања спадају религиозна фило- софија, систематска теологија, историја културе више од четири деценије отац димитрије је професор: свој радни век започиње у богословији у сремским карловцима (где је предавао филосо- фију, догматику, апологетику и цркве- нословенски језик), а потом исти наста- вља на православном богословском факултету у београду (на коме је и док- торирао и у једном периоду био декан) све до пензионисања данас активно предаје на православном богословском факултету у фочи и музичкој академи- ју у источном сарајеву његов начин професорског рада, који карактеришу оригиналност у приступу, критички интервју са протојерејем-ставрофором проф др димитиријем м калезићем интелектуалац у црквеном животу 32 l православни мисионар l 1/2010 начин размишљања и изражена мулти- дисциплинарност, препоручују га као одличног саговорника за тему броја овог православног мисионара z како бисте ви одредили оно што се подразумева под појмом интелектуа- лац? - под интелектуалцем подразумије- вам човјека који има више атрибута, али је интелигенција доминантна; ту су још осјећања, жеље, способности вла- дање собом окренутост свијету ври- једности, али то није редовна појава јер ово, као и прилагођавање средини, а исто тако и одударања од ње - зависи од њега као типа, а ту су и његови афини- тети зато је интелектуалац ријетко кад утопљен у средину из које је поникао и у њој живи, него има нешто своје и посебно честа је, готово редовна, поја- ва да он одскаче или можда одудара од своје средине, чак и уско породичнога, рођачкога и пријатељског круга дру- штвено, он се издваја као несхваћен солиста у понашању и мишљењу zкоју улогу по вама интелектуалац треба да има у мисији цркве? - интелектуалац који себе уцркови и оцрквени представљаће у мисији цркве драгоцјеност он је, прије свега, човјек и вјерник цркве, али са већима и јачим квалитетима и капацитетима, које моби- лише и усмјерава на добро цркве, а тиме и своје он, такав, способан и мар- љив, али не робусан него опитомљен, када буде ангажован за добро цркве, а тиме и своје - и саборно и лично, може да дâ, резултата више но других пет или десет људи; а посебно је ако буде већега броја следбеника резултати ће бити цркви и другима у цркви велики и корисни, а њему и тима истима другим - благотворни сви ће они - ко више ко мање, са отварањем даљем напретку и разрастању - стећи нови квалитет лич- ности и живота, знања и осјећања, и испуњаваће их психологија топле инти- ме, милости, пријатности и радости, према свима и свакоме, а то су благодат- не струје које од бога теку и зраче, и они их упијају, усвајају и њима живе - сви лично и заједнички та нова радост сада испуњава живот, и то је виша реалност, квалитетом високо изнад просјечности zда ли сматрате да можемо говорити о мисији цркве према интелектуалцима? - да, свакако интелектуалац је пород и дијете природе, која је у сфери цркве; он је њој окренут и отворен, а то значи спре- ман и способан за примање њенога благо- датног давања али, ту није крај његово урастање у црквену заједницу благодате- не саборности, а не само у заједницу био- лошке и крвне сродности, иде до иденти- фикације - личне: његова појединачна личност налази свој идентитет у саборној заједници цркве и њиме у њој активно живи такав је био случај у историји цркве: извјесни свети оци су учили шко- ле паганске - неки као хришћани, а неки су тек по њиховом завршетку крштени јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 33 т ема бро ј а практично, они су себе, тако обогаћене и изграђене, привели олтару цркве и тај- ном светога причешћа препородили и обогатили себе вишом вриједношћу, па и своје знање, имање и друго, јер је хри- шћанство религија која искупљује, спаса- ва, освећује, а не урнише и проклиње; оно што јој не приђе, што се издвоји и отпадне - то остаје ван спасења и облаго- даћења, јер је то простор профани (ван ограде – pro fanus, profanum - профано несвето); може да буде чисто природна хуманизација, можда и неутрално, и ођа- вољење - свакако инатно, одбојно, зло то је ван цркве zкако видите улогу интелектуалца у улози посредника између културе и црквеног предања? - култура је животна, мисаона, дјелат- на пракса црквена; то јој значи и каже само име: латинска ријеч collо (обрађу- јем, обдјелавам, његујем) ушла је као основ у ријеч култура зато је потпуно ван паметно замислити бескултну културу то је contradictio sine qua non пренесено на раван нашега словенског језика и њего- ва саопштавања и комуникације то је - обред: оно што се обређује (обредно) али, није могуће ни замислити неки необредни обред или бескултну култу- ру; то је деманти самога себе код појава у сфери културе постоји спољни стил и ред, боја и тон, поступак и корак али је унутрашњи садржај њена бит и он се кроз ово оспољашњује зато, формално, култура, садржински сиро- машна и празна је - деманти и обмана коме треба тај формализам, сем ономе ко жели и ко хоће да буде варан? такав интелектуалац, окренут унутра- шњима недогледним дубинама, и обога- ћен њиховим нетварним садржајима светиње ураста у предање цркве и даље га шири и проноси кроз вјекове и нара- штаје које накалемљује на цркву као чокот, па кроз њих струје нови препо- рођајни животни сокови zправослвни руски философ и теолог павле евдокимов је писао о канонизацији научни- ка која произилази из чињенице да сваки нучник службом „царског свештенства“ кроз науку прославља име божје шта ви мислите о томе? - ваше питање је двојно, двополно: једном својом половином широм отва- ра врата неодговорности, злоупотребе и сл, и свакако је у разлазу, са царством небеским које је за цркву крај: не крај -завршетак, него крај - циљ, испуњење кроз своју службу „царског свештен- ства“ многи научници су се показали стварно као велики вјерници, који у природи, речено стихом његоша, виде свуд трагове твога (боже) присуствија“; али има и научника дубоких вјерника пантеиста који су поклоници природе, а природа је ипак твар коју они истражу- ју, објект који је створен, а не субјект, поготово не субјект - творац да је при- рода тварна простор богојављања и богооглашавања то је толико пута рече- но у псалтиру да нема никаква разлога да се то коментарише, јер не добија се тиме ништа ново; то је, једноставно, потврда већ познатога става али кога ће црква уврстити у ред и хор светих, ту се испољава њена саборна свијест личност тога лица треба да што интим- није приљуби натприродни морални закон, и његовог законодавца, и то је све у надлежности цркве - заједнице бога, анђела, светих као и црквене саборности на земљи и историји црква премјерава колебања и доноси, као и догматске формулације, у сагласности са светим духом то је искуство цркве које је гарант и меритум одлука сабор- ности, па и о овоме питању 34 l православни мисионар l 1/2010 интервју са доц др родољубом кубатом интелектуалци у цркви и друштву р одољуб кубат је рођен 23 јануа- ра 1969 године у босанском гра- хову, где је завршио основну и средњу школу богословски факултет српске православне цркве у београду је уписао 1991/92 године, а дипломирао је 1996 године исте године је уписао постдипломске студије немачки језик и савремену западну библистику је изу- чавао у сибињу (румунија), а 1997 године добија реновабисову стипендију и уписује римокатолички теолошки факултет на вилхем универзитету у минстеру (немачка) за време студија у минстеру (1997– 2000 године), углавном се бавио библиј- ском теологијом старог и новог завета као и учењем старо-јеврејског језика магистарски рад на тему: „човјек у ста- ром завјету (основи старозавјетне антропологије)“ одбранио је 12 децем- бра 2000 године научно-наставно веће интервју водила: милана ивковић интелектуалац је човек који развијајући сопствени дух, у било којој сфери живота, издиже лични живот и живот шире заједнице (друштва) на виши ниво живљења јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 35 т ема бро ј а богословског факултета српске право- славне цркве изабрало га је 29 маја 2001 године за асистента на катедри свето писмо старог завета докторску тезу под називом „анђео господњи у старом савезу“ одбранио је 2005 године, када постаје и доцент на катедри свето писмо старог завета (универзитет у београду, православни богословски факултет области истраживања доц др родо- љуба кубата су стари завет и библијска херменеутика (библиографија) zкако бисте ви одредили и у неколико речи описали оно што подразумевате под појмом интелектуалац? – то је, пре свега, човек кадар критич- ки и концептуално да мисли интелек- туалац је човек који развијајући соп- ствени дух, у било којој сфери живота, издиже лични живот и живот шире заједнице (друштва) на виши ниво живљења z коју улогу интелектуалац треба да има у мисији цркве? – црквени интелектуалци су у цркви једини кадри да концептуализују и аде- кватно уобличе богато црквено преда- ње и да га у препознатљивој и прихва- тљивој форми представе као хришћан- ски модел живота такве захтеве не може да испуни само „проста вера“ или „чисто срце“ наравно, да би се концеп- туализовало и уобличило вековно иску- ство, потребно је критичко промишља- ње како сопствене позиције, тако и времена у којем живимо zда ли сматрате да можемо говорити и о мисији цркве према интелектуал- цима? – интелектуалци би требало да чине основну компоненту друштва, погото- во у смислу креирања и осмишљавања друштвених токова то је свакако кључ- ни разлог због којег би проповед еван- ђеља требало усмерити у правцу инте- лектуалаца међутим, да би се уопште могло разговарати са интелектуалцима, потребно је ући у дискурс савременог човека улазак у интелектуални дискурс не значи само језичко прилагођавање, него и знатно више zкако видите улогу интелектуалца у улози посредника између културе и црквеног предања? – механичко или спољашње посред- ништво мислим да није могуће сусрет културе и цркве могућ је само у души човека црквени интелектуалци би тре- бало да буду активни творци и реципи- јенти културе то је основна претпо- ставка могуће нове христјанизације савремене културе ако погледамо у сопствену прошлост, видећемо да су највећи богослови цркве уједно били носиоци тадашње културе – њихове културе (василије велики, григорије богослов, григорије ниски, јован зла- тоуст и др) они су били у култури и у цркви, и само је тако била могућа инкултурација еванђеља у јелински свет то је био дубоко унутрашњи про- цес у овом контексту отачки пример интелектуалци би требало да чине основну компоненту друштва, поготово у смислу креирања и осмишљавања друштвених токова 36 l православни мисионар l 1/2010 може нам послужити као парадигма јелинску културу, коју је створио грчки геније, изнутра је прожело еванђеље тако су античке базилике постале хри- шћански храмови, празник непобеди- вог сунца заменио је божић – атина је уступила место јерусалиму то је било могуће јер су тадашњи хришћански интелектуалци познавали платона, аристотела, јелинске песнике и грама- тичаре; познавали су античку реторику, науку и уметност тај свет је био њихов свет истовремено, дубоко у себи су носили хришћански етос и били деца цркве христове с друге стране, инте- лектуалци изван цркве стварају и опле- мењују културу, као што су то некада чинили јелински философи, песници, научници и др то је улога и данашњих интелектуалаца, док је улога теолога да активним учешћем у животу света инкултуришу еванђеље у савремену кутуру zправославни руски религиозни фило- соф и теолог павле евдокимов је писао о канонизацији научника која произи- лази из чињенице да сваки научник службом „царског свештенства“ кроз науку прославља име божије, тј да свој истраживачки рад претвара у место богојављења шта ви мислите о томе? – та мисао ми је блиска доцент родољуб кубат са својим студентима на православном богословском факултету често покреће различита савремена питања доводећи их у везу са православним богословљем, подстичући студенте на критичко размишљање у духу предања цркве јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а служба интелекта бог је извор и мерило знања он је творац свега, па и човека, његовог разума, моћи размишљања, стварања концепата он је истина и мерило истине многи су удови једнога тела, као што су и многи таланти једно- га човека разуме се по себи да се то односи и на тело христово, којег смо удови и којем, својим талантима, служимо руководећи се у служби њему његовом сугестијом да кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте то је универзални метод напредовања и опхођења у заједници светих – цркви христовој – телу њего- вом придржавајући га се, ми сопстве- ном свакодневицом изражавамо привр- женост двема христовим заповестима – љуби бога свога и љуби брата свога – чиме и потврђујемо своје утемељење у том истом телу како свако ко каже да љуби бога, а мрзи на брата свога лаже и лицемеран је у свим делима својим, тако и хришћа- нин разуме да своју службу богу иска- зује управо кроз служење ближњима како је однос са богом основа живота, тако је и служба ближњима потреба јед- ног таквог живота, којим се човек срцем окреће богу, а ухом својим ка потреба- ма ближњих – свагда спремне деснице не би ли се нашао богу своме / брату своме ми, дакле, имамо целовит живот ако познајемо извор живота ми позна- јемо истину ако хоћемо да будемо њој исти, да будемо њоме и у њој и, напо- кон, ми познајемо бога ако жудимо да свештеник угрин в поповић 38 l православни мисионар l 1/2010 будемо као он и сами живећи за друге, остварујући се са другима и кроз друге ако тај живот није и наш живот, ми још не знамо бога ми можда само знамо неке чињенице о њему – закључак је јед- ног епископа, чију службу изражава управо његов интелект, док он сâм, сво- јим животом, позива друге том телу сведочећи собом, сопственим таланти- ма, радосну вест јеванђеља христовог треба знати да знање и истина нису нешто концептуално, већ лично наша питања шта је истина и шта је знање остаће без одговора тек када се запита- мо ко је истина, ко је извор знања, можемо се надати одговору познати бога имати знање, значи познати бога он је извор и мерило знања он је творац свега, па и човека, његовог разума, моћи размишљања, стварања концепата он је истина и мерило истине ми познаје- мо истину кроз једну истиниту лич- ност исуса христа, истинитог бога и истинитог човека то није сазнајна колико творбена истина: ја сам пут, истина и живот христа познајемо кроз свето писмо и његове сведоке – чланове цркве, уче- снике предања тако и ми заиста позна- јемо бога, познајемо христа ако живи- мо по светом писму побожан живот не значи строго поштовање неке прописане листе дозво- љених и забрањених делатности, већ тежњу да – у својим особеним околно- стима – суштински (а не формално) живимо онако како је христос живео у својим особеним околностима то је подвижнички живот патријараха и све- титеља божијих на који смо сви позва- ни – да га остваримо живећи у складу са својом врлином и са својом посебно- шћу унутар заједнице причасних бог је живот бог је љубав живот и љубав су једно исто живот је у љубави и љубав је животворна бог целог себе, све што јесте, има и може, живот свој, духа свог – духа светога, духа живота, љубави, мира, радости и светости, вечно дарује сину, изражава себе кроз сина он и ствара све кроз сина у духу светоме тако све живи њиме нема другог живота осим његовог живот свакога и свега другог је његов живот на дар, његово даровање себе нама вера у то – и живот њоме – прихвата се свесно и вољно и стога мора бити расветљена, објашњена и понуђена како апостол павле каже: „а како ће чути без проповедника?“ зато христос опуномоћује своје ученике да буду учи- тељи призивајући их да буду његови сведоци бог је открио себе кроз сина свога – лично, његовим речима и дели- ма – и зато су његови сведоци призва- ни да предају ово сведочанство својим животом, властитим талантима, наред- ној генерацији да би и они који га нису срели лично могли прихватити ту веру сведока као своју тако су хришћани у сваком нараштају призвани да буду учитељи – сведоци пошто целовито обраћење човека и, затим, свакодневно сведочење вере јесте уистину мерило имања и искрености те вере, што нас поново враћа талантима, односно нашем начину сведочења вере израже- ног њима као што апостол павле мудро савету- је своју паству да се не труди да буде оно што није, већ да се ангажује у оствари- вању и усавршавању у ономе што јесте, да рука не завиди нози или ухо очима, тако исто и данас – насупрот глупости, посрнулости и промашености – стоји реч божија, као и људи који је објављу јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а ју, чија је служба да својим талантима изразе вољу божију у времену у којем су – припремајући њоме човека за сусрет са богом у времену у коме живимо, човек, поземљени и посрнули, постао је среди- ште и мерило свега у богословљу зна- ње божије није више лични сусрет са њим, то јест прихватање његовог само- откривања, најављеног, протумаченог и описаног у светом писму и посведоче- ног од верника данас је оно постало плод човековог самосталног рационал- ног труда христос обитава у нама када смо ми укорењени у љубави познање љубави христове води испуњењу свом пуно- ћом божијом, води нашем остварењу као људи, нашем обожењу моћи воле- ти као што је он волео нас је и извор и смисао и циљ знања – деловања познање бога је прихватање, образо- вање, сведочанство, искуство, сарадња и заједништво а то познање се заснива на интимном односу бога и човека, човека и човека, човека и бога, које се, даље, пројектује на целокупну твореви- ну чинећи је делом тог односа и тог сазнања, човек је собом утврђује у веч- ности потврђујући себе као господара твари и круне стварања веома је битно разумети да познање бога није само једнострани, индивиду- ални, рационални труд, нешто статич- но и концептуално што се може, а и не мора усавршавати и остваривати мимо других и насупрот твари, већ да је оно догађај заједнице литургија којом началствује један, који је, опет, незами- слив мимо других, мимо другог и као што је човек првосвештеник твари, и као што је епископ началствујући литургији, тако треба разумети да и они који објављују реч божију, који је својим интелектуалним талантима тумаче и адаптирају човеку, а ради самог човека и његовог развоја, морају бити препознати као такви и од стране заједнице прихваћени, потврђени као такви не би ли њихов интелектуални труд и рад постао и био – догађај зајед- нице такав однос се мора остварити како би се превазишла погрешна, а сада већ устаљена подела на теорију и прак- су, теоријско и практично знање –инте- лектуализам, који се даље оличава у такозваној „кабинетској теологији“, и народско веровање, које се даље изра- жава у обичајима, неретко и отвореном сујеверју не би ли се те поделе превазишле и не би ли заиста, а свим срцем својим и од свега ума свога, изистински љубили јед- ни друге и једнодушно исповедали, мора- мо најпре бити у том телу, освестити и множити сопствене таланте како бисмо били у могућности да и у другоме пре- познамо тај исти процес остварујући тако напредовање једне личности као напредовање свих; потврђујући, тако, сопствени живот као литургијски живот којим, као и на догађају литур- гије, иако началствује један, сви служе остварујући се управо тим препознава- њем као удови једног тела, једне цркве – богочовечанског организма, којем је глава христос, а ми сами тело познање љубави христове води испуњењу свом пуноћом божијом, води нашем остварењу као људи, нашем обожењу 40 l православни мисионар l 1/2010 интелектуална надградња путем интернета архимандрит кипријан керн у пастирском богословљу наводи три врсте припрема кандидата за свештенички чин – духовну, инте- лектуалну и спољашњу иако је сматра не тако важном као духовну, он заступа и доказује тврдњу да је ова припрема у сва три сегмента изузетно битна за све- штеника то поткрепљује мноштвом чињеница из историје хришћанства наводећи примере изузетно образова- них светих отаца, затим ововековних епископа, монаха и свештеника који су успешни стручњаци у појединим науч- ним областима итд свештеник треба да буде интелекту- ално опремљен, поготово у данашњем времену, када смо окружени разнора- зним интелектуалним изазовима овај век одликује невероватна разме- на информација свих врста, тако да се свештенослужитељима као представ- ницима цркве намећу различита ком- плексна питања која захтевају поткован и јасан одговор од поткованости одго- вора понекад може да зависи и прима- ње у срце христа код онога који је тај одговор поставио тако да се нама, све- штеницима, интелектуална надградња интернет је постао својевресни интелектуални изазов, и од пастира – интелектуалца се очекује јаковљевско рвање са њим, на спасење оних са којима ступају у контакт свештеник горан живковић јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а намеће као императив ако желимо да будемо добре слуге из јеванђеља где је у свему томе интернет? прва асоцијација на коришћење интернета данас су видео-игре, соци- јалне мреже и четовање са друге стра- не, често се заборавља да је овај попу- ларни медиј уједно и једна огромна библиотека са невероватним капаци- тетима када су интелектуални садр- жаји у питању, који не само да су нам стално на дохват руке, већ се веома лако могу и претраживати и наћи нарочито се чине корисним питања која се постављају свештеницима, а на која они одговарају – што је заступље- но на неколико наших познатих интер- нет сајтова пратећи ове одговоре и питања, свештеници могу видети која се питања најчешће постављају и ујед- но се преко одговора подсећају онога што би могли нагласити у неком одго- вору сутра поменута питања могу наћи на сајту светосавље, као и на неколико интернет-форума са темати- ком православља на истим тим вирту- елним чвориштима можемо наћи пре- гршт материјала за читање – махом су то књиге и есеји које веома брзо може- мо скинути са интернета, а затим чита- ти на миру реч је о садржајима аполо- гетске, догматске, цркве- ноисторијске и сл садр- жине када је реч о интер- нет-форумима, они на којима доминирају теме везане за православље су одличан полигон за интелектуалну и сваку другу надградњу све- штеника у њима може- мо наћи прегршт зани- мљивих тема у којима се преплићу теологија и реалан живот, што може бити веома корисно у пастирској пракси подразумева се да интелектуална надградња добија пуни смисао тек када је у служби плодног и квалитетног мисионарења поменути форуми су захвални и за проширивање видика када су у питању психолошки профили људи јер се из дијалога и међусобних расправа члано- ва може много тога закључити о њима, а то знање искористити у пастирском раду сем из текстуалних садржаја, пасти- ри могу много научити и из аудио и видео-материјала којима интернет оби- интернет је постао својевресни интелектуални изазов, и од пастира – интелек- туалца се очекује јаковљевско рвање са њим, на спасење оних са којима ступају у контакт ђакон андреј кураев је један од најпознатијих мисионара православне цркве у савременом свету, особито познат по широком образовању и познавању савремених информационо-комуникационих технологија 42 l православни мисионар l 1/2010 лује, а којих је све више и више нарав- но, говоримо о онима који се директно или индиректно баве тематиком пра- вославља ако је централна тема хришћанства – света литургија – у питању, на интер- нету можемо наћи неколико одличних интервјуа и сâм сам пуно научио из ових материјала, тако да свим свеште- нослужитељима препоручујем претра- живање видео-сервиса путем познатих претраживача, од којих је дакако најбо- љи познати google ту, дакле, можете наћи садржаје који се односе не само на литургику, већ и беседе, духовну музику на свим језицима, питка предавања, занимљиве тв-емисије, материјале који се односе на научно оправдавање ства- рања света, емисије које су дело удру- жења православне омладине (као што је, на пример, српски сабор двери итд) ако тражимо аудио-материјале, почетна станица је свакако интернет сајт радио светигоре, са кога можете скинути и преслушати обиље снимље- них емисија исте се баве широким спектром тема – заиста се може рећи да су покривене све области теологије поједина браћа и сестре су се потруди- ли да на њиховим налозима са сервиса 4shared и esnips можемо наћи веома квалитетне аудио-садржаје, што такође топло препоручујем за преслушавање интернет је постао својевресни инте- лектуални изазов, и од пастира – инте- лектуалца се очекује јаковљевско рва- ње са њим, на спасење оних са којима ступају у контакт може се слободно рећи да је данас интелектуална битка хришћанства са паганством пренета из некадашњег ареопага на садашњи вир- туелни план, тако да се од свештенства и на том плану очекују спремност, зре- лост и будност н едуго после уписа у богосло- вију сазнао сам да се у храму светог александра невског у београду одржавају предавања на разне теме многи интелектуалци, укотвљени у живот и биће цркве, предавали су у парохијском дому поменутог храма, и своја искуства и знања преносили вер- ницима дарујући своја достигнућа цркви и, заиста, после неког времена се знало да се могу чути мишљења о многим савременим темама (на које су многи тражили став и мишљење цркве) ова пракса је дала плода, и чини ми се да сам тада почео да схватам да интелек- туалац своје таленте може живо да умножи у цркви увек је ту и место за критику, али и за изношење новијих запажања и истраживања, тј за инте- лектуално освежавање немања андријашевић не треба занемарити да превасходни циљ мисионарства није даривање и истицање интелектуалних истина, већ преношење живота заједнице која постоји у богу јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а када говоримо о улози интелектуалца у цркви, говоримо и о томе да је свако све- штено лице својеврстан интелектуалац који је дужан да поучава друге и припре- ма их за живот у светим тајнама црква је од давнина прописала пери- од катихумена, тј оних одраслих који су поверовали, а још увек нису крштени тај период се састојао од упознавања основних учења (и догмата) хришћан- ске вере, а то време је одликовало усрђе у присуствовању и активном учество- вању у богослужењу, првенствено литургији господње речи мт 28,19 („идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога духа“), као и мк 16,15 („и рече им: идите по свему свету, и проповедајте јеванђеље сваком створењу“), указују на то да оне који приступају цркви тре- ба прво научити, па тек онда крстити провере знања су у старо време биле су ригорозне (лат scrutinia) катихиза- ција се није исцрпљивала само у инте- лектуалном упознавању јеванђелских истина и правила живота у цркви, већ првенствено у практичном прилагођа- вању тих истина у свакодневном живо- ту поглед на данашње стање показује бледу слику (у односу на поменуто вре- ме и праксу) и неспремност многих све- штенослужитеља да своје парохијане упознају са основним учењем своје вере или да их барем упуте на то шта да про- читају (посебан проблем је што своје парохијане још ређе зовемо да прису- ствују литургији или неком другом богослужењу) потреба за тражењем оно што одликује бројне интелектуа- лце је честа потреба за тражењем неких дубљих сагледавања, тумачења, симбо- лизовања било да је реч о црквеном учењу или коментарисању догађаја из наше помесне цркве онај ко себе сма- тра интелектуалцем и осећа потребу да допринесе цркви не треба само да се бави алегоријом црква спашава интелектуалце, а не супротно 44 l православни мисионар l 1/2010 сваки човек у области у којој је стру- чан има задатак да верску истину при- ближи данашњем времену и данашњем човеку приметно је да су многи инте- лектуалци (новинари, књижевници, невладине организације (у којима су многи учењаци), разни покрети, стран- ке, клубови дали себи за право да коментаришу и тумаче догађаје из живота цркве немајући ни основног појма о најпростијим истинама вере улога интелектуалца, не може да се своди на „праћење вести о цркви и њеним великодостојницима“ – на првом месту је живо учешће интелектуалца у богослужбеном животу цркве, у коме се задобијају и умножавају многи даро- ви, потребни свима никада нећу заборавити блажени спомен и светли пример нашег брата из цркве светог саве, сада почившег бошка армића – болета и искушења у коме сам био једном приликом, на вечерњем богослужењу: када је требало да се – на крају вечерње – навуче завеса, уплашио сам се да ли ће и како он то знати да уради будући да је, због менин- гитиса, имао одређене здравствене сметње све је било у реду: бошко је непогрешиво знао шта, како и када тре- ба урадити за време свих богослужења тада сам схватио величину дара који у цркви задобија свако ко истраје уче- шћем у богослужењима скромност ангажман интелектуалца треба да буде сведен на извесну скромност треба да постоји свест да црква собом продубљује свакога човека и да је црква много потребнија интелекту- алцу, него интелектуалац цркви много пута се могло чути како наши интелектуалци кажу: „ми ћемо спасити цркву“ мислим да је ова реченица крајње проблематична јер је управо супротно: црква спасава нâс! од чега? од смрти – дарујући нам живот вечни а спасава нас и од испразних интелек- туалних категорија, странчарења, пра- знословља и вртесловља истих и истро- шених (застарелих) мисли, од бесплод- ног конзервативизма, од надимања људи својим знањем, од идолатријског везивања за свог (пролазног) лидера у данашње време, које краси и одре- ђује ера мас-медија и владавина рачуна- ра, када се сазнавање великог броја истина и догађаја одвија управо на овај начин, свако ко себе сматра и доживља- ва као интелектуалца треба да зна да је црква вечна и непролазна наш поменути другар бошко је имао свест о томе да је црква неисцрпна ризница свега доброг и свега узвишеног и изгра- ђујућег у човеку не треба никада заборавити да пре- васходни циљ мисионарства није дари- вање и истицање интелектуалних исти- на, догмата, етичких заповести већ преношење живота заједнице која постоји у богу улога интелектуалца је на првом месту живо учешће у богослужбе- ном животу цркве, у коме се задобијају и умножавају многи дарови, потребни свима јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а гаусове расподеле величина интелектуалца, научника и учитеља је у томе да компликоване стваре учини једноставним и приближи простим језиком их пирближи просечном човеку с рбија, по недавно објављеним подацима, има 1,3 милиона непи- смених или особа које немају завршену основну школу могло се про- читати и да чак 40 процената функцио- нално неписмених ученика основних школа у србији по завршетку исте особе које су функционално неписмене нису оне које не знају да се потпишу, него оне које не знају да напишу молбу, жалбу, да попуне конкурсну пријаву или да користе рачунар каже се да мла- ђе генерације не знају да правилно користе матерњи језик и да се сва њихо- ва комуникација своди на двадесетак фраза чија је то одговорност, то сада нећемо утврђивати нисмо ни позвани на то али можемо да укажемо на нешто друго оних осам до девет процената грађана србије који имају факултетску диплому, и које сматрају за интелекту- алну елиту могли би да поправе ситуа- цију уколико се нађу позваним да нешто поправљају и мењају евхаристијско живљење, еклисиоло- шко поимање стварности и есхатоло- шко утемељење (циља) омогућује нам да садашњост поимамо као једну другу димензију, која се пројављује на литур- гији наведена реченица обичном гра- ђанину вероватно има онолико смисла колико и да је речена на грчком или александар савић 46 l православни мисионар l 1/2010 финском ништа мање није разумљиво ни то да се многа психолошка мерења и физички феномени могу добро апрок- симирати гаусовом расподелом на страну то што велика већина никада није ни чула за гаусову расподелу (да ли и за гауса), али велика је вероватноћа да не разуме ни то шта је апроксимација, еклисиологија, евхаристија, пројављи- вање речник – као и језик – треба бирати наспрам онога коме се обраћа- мо нећемо французу причати на шпан- ском нити простом човеку говорити стручним изразима величина интелек- туалца, научника и учитеља је у томе да компликоване стваре учини једностав- ним и приближи простим језиком их пирближи просечном човеку стиче се утисак да они које називамо интелекту- алцима, често (можда и пречесто) гово- ре језиком који је већини неразумљив има ситуација у којима је то дозвољено, чак и потребно, али има ситуација када је то заиста неприхва- тљиво а a-h1n1? овај словни низ је толико популаран да сам неки дан чуо два дечака од пет – шест година како расправљају о томе да ли маска може да заштити или не сви су (не да се осећају позваним, него јесу) меродавни да дају свој суд и своје мишљење стварају се лобији – фарма- цеутски (део са вакцинама и онај са витаминима), продаваца белог лука, групе оних који говоре о свеопштој завери у целој тој гужви се – као неко ко није студирао медицину, па још спе- цијализовао имунологију и вирусоло- гију или макар завршио фармацију – чисто питам да ли се они баве и гаусо- вим расподелама или еклисиологијом у делима апостолским што би наш народ рекао, не мешај се у оно што не позна- јеш знам да има нека народна послови- ца и за ову прилику, али то ће боље знати неко други није грех рећи када нешто не знаш, а, чини ми се, то је мно- го праведније него мешати се у оно што не познајемо и не разумемо да преведемо ону реченицу одо- зго: литургијски живот, црквено схватање стварности и постављање темеља нашег живота у сталном сећању на будуће царство омогућава нам да на литургији доживљавамо сада оно што ће бити тада јануар/фебруар 2010 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а kритички водич кроз ново доба интелектуализам у руху новог доба неопходно је разумети друштвени контекст у коме живимо јер се тако можемо припремити за све што он доноси н едавно смо имали прилику да сазнамо нешто више детаља о новом покрету који се развио међу омладином света то је покрет емо да бисмо расветлили тај покрет, али и многе друге, започињемо нову серију текстова у рубрици kритички водич кроз ново доба калифорнија шездесетих година два- десетог века културна револуција бор- ба против америчког начина живота повратак религији, али не и догмама непорочни ж
Свеска: 311 | Улога интелектуалаца у мисији Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Спој врхунског интелекта и православне побожности фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Вјечнаја памјат блаженопочившем Епископу браничевском Хризостому фото: архива Мисионара PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду фото: Бранимир Нешић misionar Реч уредника Интелект у служби хришћанске мисије 2-3 Старечник Старац Арсеније: Данашњи интелектуалци 4-6 Сећање Путем Светога Саве 7-9 Реч пастира Хришћанство и дух времена 10-15 Хришћанска антропологија Песма над песмама 16-17 Тема броја Улога интелектуалца у мисији Цркве 18-21 Два смера међу савременим интелектуалцима 22-24 Интелектуално сведочење у Цркви 25-27 Метод образовања раних хришћана у хеленским школама 28-30 Интервју са протојерејем-ставрофором проф др Димитиријем М Калезићем Интелектуалац у црквеном животу 31-33 Интервју са доц др Родољубом Кубатом Интелектуалци у Цркви и друштву 34-36 Служба интелекта 37-39 Интелектуална надградња путем интернета 40-42 Црква спашава интелектуалце, а не супротно 42-44 Гаусове расподеле 45-46 Интелектуализам у руху Новог доба 47-48 Мефисто и Фауст – или игре без граница 49-50 Савремени изазови Биотехнологија и биоетика 51-53 Црква и друштво Идеја, тежња и средство 54-57 Светосавље Светосавље и савремени српски идентитет 58-59 Земља Живих Писма из Земље Живих 60-61 Савремени свет Православље на Интернету 62 Из другачијег угла Како је лепо бити глуп 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом! Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank AG Frankfurt (Swift Deutdeff) Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank Beneficiary: RS35145007110000024015 Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd 271222(49711) ISSN 0555-0122 PRAVOSLAVNI misionar Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Ж итије свештеномученика Дио- нисија, епископа Александриј- с
... Фотографија на насловној страни корице: Спој врхунског интелекта и православне побожности фото: Хаџи Марко Вујичић Фотографија на другој страни корице: Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Вјечнаја памјат блаженопочившем Епископу браничевском Хризостому фото: архива Мисионара PRAVOSLAVNI Јануар / Фебруар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Српска Патријаршија у Београду фото: Бранимир Нешић misionar Реч уредника Интелект у служби хришћанске мисије 2-3 Старечник Старац Арсеније: Данашњи интелектуалци 4-6 Сећање Путем Светога Саве 7-9 Реч пастира Хришћанство и дух времена 10-15 Хришћанска антропологија Песма над песмама 16-17 Тема броја Улога интелектуалца у мисији Цркве 18-21 Два смера међу савременим интелектуалцима 22-24 Интелектуално сведочење у Цркви 25-27 Метод образовања раних хришћана у хеленским школама 28-30 Интервју са протојерејем-ставрофором проф др Димитиријем М Калезићем Интелектуалац у црквеном животу 31-33 Интервју са доц др Родољубом Кубатом Интелектуалци у Цркви и друштву 34-36 Служба интелекта 37-39 Интелектуална надградња путем интернета 40-42 Црква спашава интелектуалце, а не супротно 42-44 Гаусове расподеле 45-46 Интелектуализам у руху Новог доба 47-48 Мефисто и Фауст – или игре без граница 49-50 Савремени изазови Биотехнологија и биоетика 51-53 Црква и друштво Идеја, тежња и средство 54-57 Светосавље Светосавље и савремени српски идентитет 58-59 Земља Живих Писма из Земље Живих 60-61 Савремени свет Православље на Интернету 62 Из другачијег угла Како је лепо бити глуп 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући рачун Уплате не слати поштанском упутницом! Рукописи и фотографије се не враћају Текстови и прилози објављени у Православном мисионару представљају ставове аутора Текући рачун динарски број: 145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank AG Frankfurt (Swift Deutdeff) Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank Beneficiary: RS35145007110000024015 Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd 271222(49711) ISSN 0555-0122 PRAVOSLAVNI misionar Годишња претплата за иностранство: Обична пошиљка: 20 EUR Авионска: 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе Ж итије свештеномученика Дио- нисија, епископа Александриј- с
Одреднице:
10
Свеска: 314 | Насиље у друштву
...био- лошка, физичка смрт, али и духовно уми- рање како је говориоДОСТОЈЕВСКИ,📌 , ако
бога нема, човеку је све дозвољено
народна мудрост учи: „без бога ни пре-
ко прага“ није ли се ово већ више пута
испуњавало
...био- лошка, физичка смрт, али и духовно уми- рање како је говорио
МЕТА инфо: Р:18267 К:145225 Д:80
| Свеска 314 |
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... маглом не потврђују ли то велике нације (франци, руси и други)! ван хри- ста – истине, неистина је – како говори филозоф волтер: „друштво без вере је гомила разбојника“ када људи не верују у бога, душу, бесмртност и грех, они тако и живе ван христа – живота јесте био- лошка, физичка смрт, али и духовно уми- рање како је говорио достојевски, ако бога нема, човеку је све дозвољено народна мудрост учи: „без бога ни пре- ко прага“ није ли се ово већ више пута испуњавало – не само на изабраном народу, но и другим нацијама, па и нама као комплетном етно(лошком) корпусу, народна мудрост учи: „без бога ни преко прага“ није ли се ово већ више пута испуњавало – не само на изабраном народу, но и другим нацијама, па и нама протојереј мр александар д средојевић реч пастира реч пастира 8 l православни мисионар l 4/2010 али и појединцима од византије (источ- ног римског царства) примили смо преко свете браће кирила и методија у 9 веку не само писменост, већ и уметност, архи- тектуру, поезију, фреско сликарство и све остале животно хришћанске врлине и вредности плодови тога златног хри- шћанског доба јесу периоди светородних немањића (немање, светог саве и дру- гих), светородних лазаревића, бранкови- ћа, балшића, петровића, обреновића и карађорђевића, оличени и у данас оста- лим нам светињама које нам преци вите- шки и свети саградише и оставише: хиландар, студеница, ђурђеви ступови, пећка патријаршија, сопоћани, грачани- ца, милешева, морача, дечани, троноша, рача, крка, крупа, драговић, лазарица, раваница, манасија и друге светиње, које ми – у духовној раслабљености – нисмо способни ни да окречимо, а камоли очувамо са тим бесцен духовно сакралним благом у богона- дахнутој вери хри- стовој српски народ је издржао петовековно роп- ство под отома- нима, из кога нас је рука божија преко вожда карађорђа и књаза милоша ослободила кроз српску револуцију у првом и другом устанку (1804–1815– 1830) била су то страдално мученичка времена полумиленијумског ропства кад су живи завидели мртвима у тим борбама на живот и смрт немоћних српских хри- шћана са надмоћним, скоро свемоћним муслиманским отоманима, сâм бог им је помагао видљиво и опипљиво и „чувао србе“, али и „срби су чували бога живо- га“ у ослободилачким бојевима војевали су, „пост постили и богу се молили“, а бог им је за жртву даровао – слободу, из побе- де у победу, као и давиду над џином голи- јатом (1 књ самуилова гл 17) историјски примери покајања тако августа 1806 л г на мишару са око 8000 пешака и 2000 коњаника срби побе- ђују турску „армију“ од око 40000 војни- ка слично је било и у другим бојевима, као на дубљу л г 1815 усинџирени сло- веносрби су у петовековном ропству жртвовали све за христа и веру – право- славље (прâвō прослављање бога живога и све твари његове), били спремни поћи у колективну смрт и неисламизирати се није ли се стотинак година доцније нешто слично десило на церу и колубари, када је 1914 двојна монархија, са преко 51 мили- оном људи, завојевачки кренула на срби- јицу, од око 4,5 милиона становника и тада бог, опет, степи на церу, па мишићу на колубари – на чијих 130000 гладних и слабије наоружаних ратника наступа неупоредиво већа и боље опремљена армија – опет србима даје победу њен заповедник, генерал (касније војвода) мишић клечећи упућује „вапајну моли- тву“ свемогућем господу, а његова армија од господа бива награђена победом којом се задивио сав слободољубив свет (како је песник шантић казао: „бог је слободу дао за човека!“) краљ петар у историјском сећању српског народа ужива посебан углед због ношења заједничког крста са својим народом у тешким временима јул/август 2010 l православни мисионар l 9 „покајте се јер се приближило царство небеско“ – овим речима новог завета сви људи су позвани на покајање св николај у својој проповеди покајање (србобран, 1956) наводи пример који је и код нехри- шћана плод чисте савести у јапану се, наиме, фебруара 1936 побунио један пук јапанске војске – убили су неколицину високих официра и заузели више држав- них надлештава у гушењу побуне се про- лило много крви, а када је буна угушена, министар војске, генерал кавашима, дао је ову необичну изјаву: „ја сам једини кри- вац за ове жалосне догађаје и потпуно сам свестан своје одговорности“ уз министра војске, још седам генерала врховног штаба је дало оставке – „подвргли су сами себе казни“ какав прекор за хришћане који себе правдају и кад су криви, и увек и за све бацају кривицу на другога! такви немају ни хришћанске просвећености ни јапанске савесности „нити личе на своје хришћанске претке, који су се кајали пред богом и чинили све да би им бог грехе опростио“ краљ драгутин је – због греха према оцу – подигао седам манастира, а касније се закалуђерио и – посветио кара- ђорђе се отворено пред народом покајао за зло које је учинио своме оцу, а кнез милош је подигао покајницу – за зло које је учинио карађорђу у црквени календар су унети и они који су били велики гре- шници (грешнице), па су се покајали покајмо се не само речима, него душом и истином и добрим делима – како нас учи свети николај, епископ охридски и жички – пожуримо са покајањем јер време жури и лети „покајте се јер се приближи цар- ство небеско – некима царство, некима пакао“ сви наши преци, знани и незнани, до другог светског рата и потом у већини су своју веру чували и неговали, а туђу ува- жавали и поштовали али је у претходних шездесетак година један део водећих пред- ставника народа похулио на „веру прађе- довску“ и „заробио себе у туђину“ (у атеи- зму) – како говори поета његош пола столећа доминирајуће безбожне идеологи- је, која не поштује христову цркву, језиво нам се свети – скоро да се топимо као гру- да снега на врелом сунцу под ударом сек- ти, дроге, беле куге и под јаким утицајем заостале атеистичке архикуге, која још увек разара духовно биће словеносрба, дешава нам се оно о чему сведочи свето српски народ је у најтежим тренуцима своје историје одолевао под знамењем крста и са вером у силу деснице господње побеђивао знатно јаче непријатеље 10 l православни мисионар l 4/2010 п остоји ли друштвена одговор- ност која није заснована на лич- ној одговорности и, опет, постоји ли лична одговорност која није базирана на спознаји себе, на сталном трагању за собом, што аутоматски повла- чи и трагање за богом „стражите“, „пази на себе“ и, напокон, „љубите ближње своје као сами себе“ јесу само неке од назнака којим путем човек треба да крене на том интроспективном понирању, у подвигу освешћивања соп- ства, као и препознавања лика божијег у том истом сопству „спознај самог себе“ као максима људског промишљања, не о себи, већ о свету уопште, јесте потреба човека стара колико и потреба за исхра- ном или репродукцијом и, колико год о тој потреби знали, ипак нам њено оства- рење измиче из генерације у генерацију, из епохе у епоху иако се превалио огро- ман пут од пећине до небодера, мистерија звана човек ипак остаје недокучива и неу- хватљива, док сама потрага као да јењава из покољења у покољење можда би пита- ње зашто је то тако било помало неукусно с обзиром на то да га неко мора постави- ти, а тај неко мора бити човек – ако сâм није одгонетнуо одговор, онда би доиста било хипокризно то питање поставити другима, као да одговор није на нама самима, односно на том човеку који би се евентуално дрзнуо да са пуним правом постави питање и оче- кује одговор свештеник угрин в поповић писмо –„очеви једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби“ иако се у пос- ледњем попису 96% становништва србије и црне горе изјаснило као „верујући“, а од тога 85% као „православни“, оних 4% „неверујућих“ доминира кроз средства јавног информисања и безразложно наср- ће на цркву свога већинског народа „беж` у цркву, краљевићу марко, / зар не видиш да ћеш погинути!“ тако је резоно- вао и писао недавно преминули председ- ник сану, академик дејан медаковић: „ко год је србин, а против своје цркве православне, он је против свог народа“ су чим ћемопред милоша опоменимо се речи словеносрпског поете, пустињака цетињског, владике п п његоша: „су чим ћемо изић пред милоша / пред милоша, страшног оби- лића / и остале србе витезове!“ додајмо овде вожда карађорђа и његове витешке јунаке, чију 200-годишњицу, „васкрса државе српске“ већ годинама млитаво обележавамо, као и 90-годишњице пробо- ја солунског фронта, славних битољаца и солунаца како би нам и поета језгровито довикнуо: „поколења нек савију главе / при помену освећених жртви, / смрзла срца вечно нек се краве / светом ватром што је пале мртви!“ слично овим речима и на једном споменику (памјатнику) пише: „чувајте и ви своју веру вако / па ће нама бити и у гробу лако“ и ми ускликнимо, у свом људском, животињском и биљном свету, на земљи, под земљом и на небесима са безбројним легионима анђелским, поздравом што се пролама бескрајним универзумом и све- миром: христос воскресе – ваи- стину воскресе! m аутор је свештеник при храму светог саве у београду јул/август 2010 l православни мисионар l 11 што не желиш себи без промене става према животу и околностима које нас окружују нема нити може бити промене света у коме живимо јер док год чекамо да ту промену покрене, изведе или започне неко други, дотле нисмо учесници те промене замислите свет који се мења, а да се ниједан његов словесни чинилац не про- мени ни за макар мало – да ли би та про- мена била могућа! ако би била, шта би коме користила? ко би је уочио, регистро- вао? замислите свет у коме би сваки његов словесни чинилац барем за мало проме- нио свој однос према себи, другима, том истом свету и његовим бесловесним чини- оцима зар тај свет истог трена не би био много бољи! како ниједна промена по природи својој није акутна, већ перма- нентна, то би онда значило да се тај свет трасирао за промену на боље сами чини- оци тих промена би веома брзо препозна- ли једни друге, промена би, самим тим, била рапидна и све рапиднија, а њени чиниоци све ближи и једни другима, али и себи самима све познатији ако разумемо да једна конкретна лич- ност представља израз и потпуни увид у холограм звани човек, онда се по себи разуме да спознајући себе, човек спознаје друге, спознаје врсту, природу, бивајући тек тада у могућности да препозна и при- хвати све њене нијансираности, односно личносне специфично- сти, којима сама личност бива апсолутно аутентична и непоно- вљива, не престајући, притом, да буде меродавна у изражају цело- купне природе човека дакле, једна конкретност која пред- ставља општост иако разли- чита, ипак меродавна у сво- јој истости са природом којој припада а онда суге- стије типа што не желиш живот у христу 12 l православни мисионар l 4/2010 себи, не чини другима или ако и поми- слиш, већ си учинио постају имплемент- не у оном онтолошком, изражајном и одговорном смислу, којим се и препозна- јемо као бића друштва, што ће рећи – бића одговорности овакав свет остаје на нивоу идеје, уто- пије, која има мале шансе да постане реалност простора на коме живимо, али не због неизводљивости промене тог све- та, већ због неприхватања да промена тог света зависи од нас без промене става према животу и околностима које нас окружују нема нити може бити промене света у коме живимо док год чекамо да ту промену покрене, изведе или започне неко други, дотле нисмо учесници те про- мене зато је и свака револуција у истори- ји била осуђена на промашај и зато је сва- ка јела децу своју пошто ту идеју промене нису сви имали као водиљу свог делова- ња, као одлуку коју су донели, већ су се више повиновали тој идеји прикључивши се маси, којој је, већ по дефиницији, све дозвољено док год је употребљива а јед- ном пристати на ниво употребљивости значи занавек се одрећи начина лично- сности то онда значи да не учествујемо у нечем свом, личном, већ да следимо, подражавамо наметнуту нам идеју као обећање бољег сутра којег нисмо консти- туитивни чиниоци и како то онда више није наше сутра, тако стално остајемо незадовољни овим својим данас – свако- дневицом коју живимо у чежњи оне коју желимо, али коју нисмо имали храбрости да остваримо чекајући да то неко уради уместо нас лична одговорност и, самим тим, дру- штвена одговорност, као последица и израз личне, почиње оног момента када човек прихвати себе онаквим какав јесте и започне са променом себе, „сопственог дворишта“, онога што мисли да не ваља или онога што мисли да би могло бити боље схватајући да тако мења читав свет, да промена других зависи од тога колико сâм човек промени себе, те да собом мења овај свет и чини га местом бољим за живот свих схвативши ово значи при- хватити свој део одговорности у животу света, који сада више не чека овог или оног избавитеља, већ почиње да се при- према за долазак спаситеља, који се пасивно не чека, већ се ка њему активно иде а тај ход ка христу јесте пут на којем је истина о животу пошто он сâм представља живот, и док год смо на њему, њиме учествујемо у том животу схватајући истину постојања, прихвата- мо живот као дар; дар љубави, који се односом остварује, заједницом изражава: љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали а љубити значи прихватити / познати m аутор је свештеник при храму преноса мош- тију светог николаја мирликијског у београду живот у христу јул/август 2010 l православни мисионар l 13 од самог пастира се и очекује да се бавичитањем и проучавњем књига јер сваки кандидат за свештеника у данашње време мора да има завршену богословску школу или факултет о важности ерудиције парохијског свештеника да би пастир своме стаду показао сву вољу божију, 1 као што каже апостол павле, он прво мора сâм добро да познаје ту вољу пастир упозна- 1 дап 20, 27 је вољу божију тако што проучава и ишчитава изворе који о вољи божијој говоре он је први који је позван да одго- вори и утеши сваког парохијана који жели да зна како да живи као хришћанин у овоме свету, као и оно што га занима за његово спасење2 одговоре на ова пита- ња, којих има безброј, може дати само 2 1пт 3, 15 ђакон мр ненад идризовић службе цркве отац александар шмеман - пример врхунског ерудите међу православним свештеницима 20 века човек који непрестано учи и чита све оно што му може помоћи да на свако питање одговори од пастира се још тражи да све у својој служби обавља благо образно и уред но3
... маглом не потврђују ли то велике нације (франци, руси и други)! ван хри- ста – истине, неистина је – како говори филозоф волтер: „друштво без вере је гомила разбојника“ када људи не верују у бога, душу, бесмртност и грех, они тако и живе ван христа – живота јесте био- лошка, физичка смрт, али и духовно уми- рање како је говорио достојевски, ако бога нема, човеку је све дозвољено народна мудрост учи: „без бога ни пре- ко прага“ није ли се ово већ више пута испуњавало – не само на изабраном народу, но и другим нацијама, па и нама као комплетном етно(лошком) корпусу, народна мудрост учи: „без бога ни преко прага“ није ли се ово већ више пута испуњавало – не само на изабраном народу, но и другим нацијама, па и нама протојереј мр александар д средојевић реч пастира реч пастира 8 l православни мисионар l 4/2010 али и појединцима од византије (источ- ног римског царства) примили смо преко свете браће кирила и методија у 9 веку не само писменост, већ и уметност, архи- тектуру, поезију, фреско сликарство и све остале животно хришћанске врлине и вредности плодови тога златног хри- шћанског доба јесу периоди светородних немањића (немање, светог саве и дру- гих), светородних лазаревића, бранкови- ћа, балшића, петровића, обреновића и карађорђевића, оличени и у данас оста- лим нам светињама које нам преци вите- шки и свети саградише и оставише: хиландар, студеница, ђурђеви ступови, пећка патријаршија, сопоћани, грачани- ца, милешева, морача, дечани, троноша, рача, крка, крупа, драговић, лазарица, раваница, манасија и друге светиње, које ми – у духовној раслабљености – нисмо способни ни да окречимо, а камоли очувамо са тим бесцен духовно сакралним благом у богона- дахнутој вери хри- стовој српски народ је издржао петовековно роп- ство под отома- нима, из кога нас је рука божија преко вожда карађорђа и књаза милоша ослободила кроз српску револуцију у првом и другом устанку (1804–1815– 1830) била су то страдално мученичка времена полумиленијумског ропства кад су живи завидели мртвима у тим борбама на живот и смрт немоћних српских хри- шћана са надмоћним, скоро свемоћним муслиманским отоманима, сâм бог им је помагао видљиво и опипљиво и „чувао србе“, али и „срби су чували бога живо- га“ у ослободилачким бојевима војевали су, „пост постили и богу се молили“, а бог им је за жртву даровао – слободу, из побе- де у победу, као и давиду над џином голи- јатом (1 књ самуилова гл 17) историјски примери покајања тако августа 1806 л г на мишару са око 8000 пешака и 2000 коњаника срби побе- ђују турску „армију“ од око 40000 војни- ка слично је било и у другим бојевима, као на дубљу л г 1815 усинџирени сло- веносрби су у петовековном ропству жртвовали све за христа и веру – право- славље (прâвō прослављање бога живога и све твари његове), били спремни поћи у колективну смрт и неисламизирати се није ли се стотинак година доцније нешто слично десило на церу и колубари, када је 1914 двојна монархија, са преко 51 мили- оном људи, завојевачки кренула на срби- јицу, од око 4,5 милиона становника и тада бог, опет, степи на церу, па мишићу на колубари – на чијих 130000 гладних и слабије наоружаних ратника наступа неупоредиво већа и боље опремљена армија – опет србима даје победу њен заповедник, генерал (касније војвода) мишић клечећи упућује „вапајну моли- тву“ свемогућем господу, а његова армија од господа бива награђена победом којом се задивио сав слободољубив свет (како је песник шантић казао: „бог је слободу дао за човека!“) краљ петар у историјском сећању српског народа ужива посебан углед због ношења заједничког крста са својим народом у тешким временима јул/август 2010 l православни мисионар l 9 „покајте се јер се приближило царство небеско“ – овим речима новог завета сви људи су позвани на покајање св николај у својој проповеди покајање (србобран, 1956) наводи пример који је и код нехри- шћана плод чисте савести у јапану се, наиме, фебруара 1936 побунио један пук јапанске војске – убили су неколицину високих официра и заузели више држав- них надлештава у гушењу побуне се про- лило много крви, а када је буна угушена, министар војске, генерал кавашима, дао је ову необичну изјаву: „ја сам једини кри- вац за ове жалосне догађаје и потпуно сам свестан своје одговорности“ уз министра војске, још седам генерала врховног штаба је дало оставке – „подвргли су сами себе казни“ какав прекор за хришћане који себе правдају и кад су криви, и увек и за све бацају кривицу на другога! такви немају ни хришћанске просвећености ни јапанске савесности „нити личе на своје хришћанске претке, који су се кајали пред богом и чинили све да би им бог грехе опростио“ краљ драгутин је – због греха према оцу – подигао седам манастира, а касније се закалуђерио и – посветио кара- ђорђе се отворено пред народом покајао за зло које је учинио своме оцу, а кнез милош је подигао покајницу – за зло које је учинио карађорђу у црквени календар су унети и они који су били велики гре- шници (грешнице), па су се покајали покајмо се не само речима, него душом и истином и добрим делима – како нас учи свети николај, епископ охридски и жички – пожуримо са покајањем јер време жури и лети „покајте се јер се приближи цар- ство небеско – некима царство, некима пакао“ сви наши преци, знани и незнани, до другог светског рата и потом у већини су своју веру чували и неговали, а туђу ува- жавали и поштовали али је у претходних шездесетак година један део водећих пред- ставника народа похулио на „веру прађе- довску“ и „заробио себе у туђину“ (у атеи- зму) – како говори поета његош пола столећа доминирајуће безбожне идеологи- је, која не поштује христову цркву, језиво нам се свети – скоро да се топимо као гру- да снега на врелом сунцу под ударом сек- ти, дроге, беле куге и под јаким утицајем заостале атеистичке архикуге, која још увек разара духовно биће словеносрба, дешава нам се оно о чему сведочи свето српски народ је у најтежим тренуцима своје историје одолевао под знамењем крста и са вером у силу деснице господње побеђивао знатно јаче непријатеље 10 l православни мисионар l 4/2010 п остоји ли друштвена одговор- ност која није заснована на лич- ној одговорности и, опет, постоји ли лична одговорност која није базирана на спознаји себе, на сталном трагању за собом, што аутоматски повла- чи и трагање за богом „стражите“, „пази на себе“ и, напокон, „љубите ближње своје као сами себе“ јесу само неке од назнака којим путем човек треба да крене на том интроспективном понирању, у подвигу освешћивања соп- ства, као и препознавања лика божијег у том истом сопству „спознај самог себе“ као максима људског промишљања, не о себи, већ о свету уопште, јесте потреба човека стара колико и потреба за исхра- ном или репродукцијом и, колико год о тој потреби знали, ипак нам њено оства- рење измиче из генерације у генерацију, из епохе у епоху иако се превалио огро- ман пут од пећине до небодера, мистерија звана човек ипак остаје недокучива и неу- хватљива, док сама потрага као да јењава из покољења у покољење можда би пита- ње зашто је то тако било помало неукусно с обзиром на то да га неко мора постави- ти, а тај неко мора бити човек – ако сâм није одгонетнуо одговор, онда би доиста било хипокризно то питање поставити другима, као да одговор није на нама самима, односно на том човеку који би се евентуално дрзнуо да са пуним правом постави питање и оче- кује одговор свештеник угрин в поповић писмо –„очеви једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби“ иако се у пос- ледњем попису 96% становништва србије и црне горе изјаснило као „верујући“, а од тога 85% као „православни“, оних 4% „неверујућих“ доминира кроз средства јавног информисања и безразложно наср- ће на цркву свога већинског народа „беж` у цркву, краљевићу марко, / зар не видиш да ћеш погинути!“ тако је резоно- вао и писао недавно преминули председ- ник сану, академик дејан медаковић: „ко год је србин, а против своје цркве православне, он је против свог народа“ су чим ћемопред милоша опоменимо се речи словеносрпског поете, пустињака цетињског, владике п п његоша: „су чим ћемо изић пред милоша / пред милоша, страшног оби- лића / и остале србе витезове!“ додајмо овде вожда карађорђа и његове витешке јунаке, чију 200-годишњицу, „васкрса државе српске“ већ годинама млитаво обележавамо, као и 90-годишњице пробо- ја солунског фронта, славних битољаца и солунаца како би нам и поета језгровито довикнуо: „поколења нек савију главе / при помену освећених жртви, / смрзла срца вечно нек се краве / светом ватром што је пале мртви!“ слично овим речима и на једном споменику (памјатнику) пише: „чувајте и ви своју веру вако / па ће нама бити и у гробу лако“ и ми ускликнимо, у свом људском, животињском и биљном свету, на земљи, под земљом и на небесима са безбројним легионима анђелским, поздравом што се пролама бескрајним универзумом и све- миром: христос воскресе – ваи- стину воскресе! m аутор је свештеник при храму светог саве у београду јул/август 2010 l православни мисионар l 11 што не желиш себи без промене става према животу и околностима које нас окружују нема нити може бити промене света у коме живимо јер док год чекамо да ту промену покрене, изведе или започне неко други, дотле нисмо учесници те промене замислите свет који се мења, а да се ниједан његов словесни чинилац не про- мени ни за макар мало – да ли би та про- мена била могућа! ако би била, шта би коме користила? ко би је уочио, регистро- вао? замислите свет у коме би сваки његов словесни чинилац барем за мало проме- нио свој однос према себи, другима, том истом свету и његовим бесловесним чини- оцима зар тај свет истог трена не би био много бољи! како ниједна промена по природи својој није акутна, већ перма- нентна, то би онда значило да се тај свет трасирао за промену на боље сами чини- оци тих промена би веома брзо препозна- ли једни друге, промена би, самим тим, била рапидна и све рапиднија, а њени чиниоци све ближи и једни другима, али и себи самима све познатији ако разумемо да једна конкретна лич- ност представља израз и потпуни увид у холограм звани човек, онда се по себи разуме да спознајући себе, човек спознаје друге, спознаје врсту, природу, бивајући тек тада у могућности да препозна и при- хвати све њене нијансираности, односно личносне специфично- сти, којима сама личност бива апсолутно аутентична и непоно- вљива, не престајући, притом, да буде меродавна у изражају цело- купне природе човека дакле, једна конкретност која пред- ставља општост иако разли- чита, ипак меродавна у сво- јој истости са природом којој припада а онда суге- стије типа што не желиш живот у христу 12 l православни мисионар l 4/2010 себи, не чини другима или ако и поми- слиш, већ си учинио постају имплемент- не у оном онтолошком, изражајном и одговорном смислу, којим се и препозна- јемо као бића друштва, што ће рећи – бића одговорности овакав свет остаје на нивоу идеје, уто- пије, која има мале шансе да постане реалност простора на коме живимо, али не због неизводљивости промене тог све- та, већ због неприхватања да промена тог света зависи од нас без промене става према животу и околностима које нас окружују нема нити може бити промене света у коме живимо док год чекамо да ту промену покрене, изведе или започне неко други, дотле нисмо учесници те про- мене зато је и свака револуција у истори- ји била осуђена на промашај и зато је сва- ка јела децу своју пошто ту идеју промене нису сви имали као водиљу свог делова- ња, као одлуку коју су донели, већ су се више повиновали тој идеји прикључивши се маси, којој је, већ по дефиницији, све дозвољено док год је употребљива а јед- ном пристати на ниво употребљивости значи занавек се одрећи начина лично- сности то онда значи да не учествујемо у нечем свом, личном, већ да следимо, подражавамо наметнуту нам идеју као обећање бољег сутра којег нисмо консти- туитивни чиниоци и како то онда више није наше сутра, тако стално остајемо незадовољни овим својим данас – свако- дневицом коју живимо у чежњи оне коју желимо, али коју нисмо имали храбрости да остваримо чекајући да то неко уради уместо нас лична одговорност и, самим тим, дру- штвена одговорност, као последица и израз личне, почиње оног момента када човек прихвати себе онаквим какав јесте и започне са променом себе, „сопственог дворишта“, онога што мисли да не ваља или онога што мисли да би могло бити боље схватајући да тако мења читав свет, да промена других зависи од тога колико сâм човек промени себе, те да собом мења овај свет и чини га местом бољим за живот свих схвативши ово значи при- хватити свој део одговорности у животу света, који сада више не чека овог или оног избавитеља, већ почиње да се при- према за долазак спаситеља, који се пасивно не чека, већ се ка њему активно иде а тај ход ка христу јесте пут на којем је истина о животу пошто он сâм представља живот, и док год смо на њему, њиме учествујемо у том животу схватајући истину постојања, прихвата- мо живот као дар; дар љубави, који се односом остварује, заједницом изражава: љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали а љубити значи прихватити / познати m аутор је свештеник при храму преноса мош- тију светог николаја мирликијског у београду живот у христу јул/август 2010 l православни мисионар l 13 од самог пастира се и очекује да се бавичитањем и проучавњем књига јер сваки кандидат за свештеника у данашње време мора да има завршену богословску школу или факултет о важности ерудиције парохијског свештеника да би пастир своме стаду показао сву вољу божију, 1 као што каже апостол павле, он прво мора сâм добро да познаје ту вољу пастир упозна- 1 дап 20, 27 је вољу божију тако што проучава и ишчитава изворе који о вољи божијој говоре он је први који је позван да одго- вори и утеши сваког парохијана који жели да зна како да живи као хришћанин у овоме свету, као и оно што га занима за његово спасење2 одговоре на ова пита- ња, којих има безброј, може дати само 2 1пт 3, 15 ђакон мр ненад идризовић службе цркве отац александар шмеман - пример врхунског ерудите међу православним свештеницима 20 века човек који непрестано учи и чита све оно што му може помоћи да на свако питање одговори од пастира се још тражи да све у својој служби обавља благо образно и уред но3
Свеска: 314 | Насиље у друштву
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Насиље Албанаца над Србима на Косову и Метохији 2004 године фото: Игор Маринковић Фотографија на другој страни корице: Овим побеђуј! фото: Ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: У спомен браниоцима српског народа фото: Ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI јул / август 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Маркова црква у Београду фото: Ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Светост живота као одговор на насиље 2-3 Старечник Писма старца Јосифа Ватопедског 4-6 Реч пастира Некада и сада – Бог дјела стално 7-10 Живот у Христу Што не желиш себи 10-12 Службе Цркве О важности ерудиције парохијског свештеника 13-15 Света Земља Капернаум – Кафар Нахум 16-18 Подвижничко слово О непротивљењу насиљу у поукама древних монаха 18-19 ТЕМА БРОЈА Проблем насиља - трагедија слободе 20-23 Проблем насиља: пастирска и канонска перспектива 24-27 Ватра се не гаси ватром 28-29 Интервју са мр Драганом Караном, асистентом на Православном богословском факултету у Београду Указивати на лепоту и доброту живота 30-34 Интервју са Виктором Вицановићем, психологом у Деветој београдској гимназији Морамо константно да радимо на себи 35-37 Црква и насиље у друштву 38-40 Вера и покајање – лек за проблем агресивности 41-43 Црква и секте Манипулативне технике секти 44-46 Хришћанство и наука Осврт на еволуционистичко- креационистички конфликт 47-49 Руска хришћанска философија Николај Фјодорович Фјодоров 50-53 Земља живих Благодатна преобраћења 54-55 Беседа Свештеницама српским 56-57 Мисли Размишљања у тишини 58-60 Хришћанство на интернету Интернет и проблем насиља 61-62 Из другачијег угла Мрачна прича 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 4/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Угрин Поповић, јереј Горан Живковић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Милана Вучићевић, Александар Савић, Илија Јокић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
11
Свеска: 315 | Православно монаштво
...хришћанског живота и подвига о томе нам управо и говори великиДОСТОЈЕВСКИ 📌 кроз уста
ивана карамазова – ко ме може натера-
ти да волим оца у цркви телесно срод-
ништво или природно сродништво нису
одбачен
...хришћанског живота и подвига о томе нам управо и говори велики
МЕТА инфо: Р:17828 К:143521 Д:79
| Свеска 315 |
Свеска: 315 | Православно монаштво
... ако нисмо свесни циља који имају у виду ова билијска места не говоре ни о каквом егоизму или недостатку љубави према ближњима, превасходни циљ ових речи јесте слобо- да од природне нужности и потчињено- сти њој слободно волети и бити сло- бодно вољен суштина је хришћанског живота и подвига о томе нам управо и говори велики достојевски кроз уста ивана карамазова – ко ме може натера- ти да волим оца у цркви телесно срод- ништво или природно сродништво нису одбачени, они бивају преображени сродничке везе престају у телу христо- вом да човека ограничавају само на био- лошке оквире на то нам најбоље указује литургијско искуство живота у цркви, где видимо да се односи међу члановима једне конкретне литургијске заједнице увек изражавају појмовима породице (в 1 кор 16, 20) у обема поменутим св тајнама човек слободно приноси свој природни начин постојања као дар и принос богу при- носи га у литургијску заједницу да га накалеми на црквени начин живота како би га облагодатио – са циљем да свој живот учини непропадљивим и бесмртним m аутор је вероучитељ у трећој београдској гимназији венчање у манастиру студеница септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а хришћани онога времена, оснивачи и утемељивачи монашког начина живота, изражавали су својом црквеношћу незаинтересованост за свет и „природни“ начин живота р еч о монаштву, том равноангел- ском начину живота који се добровољно прихвата, користи- мо да се подсетимо на извор и суштину монашког живота, односно на бого- словску подлогу оваквог начина живо- та српски народ обично каже да је неко отишао у манастир разочаран или поједен некаквим тешким животом, или обремењен општим животним неу- спехом ово је далеко од истине кратак осврт на смисленост монашког завета, као и наше монаштво у последњих неколико деценија, отклониће нас од ове нецрквене измишљотине настанак монаштва датира од поста- јања хришћанства државном религи- јом римско царство је у своме одређе- њу одувек имало државну религију, и то је био веома важан фактор у самоме царству уређењем царства од стране цара константина и миланским едик- том 313 л г хришћанство добија сло- боду вероисповедања, а ускоро постаје и државна вера није, дакле, хришћан- ство потребовало византију, већ обр- нуто - хришћанство никада није потре- бовало државно уређење нити га је оно одређивало ово нарочито подвлачимо због тога што многи свештеници цркву и монархију доводе у некакву повеза- ност, неретко и међузависност, па је монархија неопходна цркви, или је богом дана с друге стране, има и савре- мених позива да црква подржи демо- кратију или некакве „демократије“ ништа од овога није неопходно цркви нити је део њеног бића када је 313 л г дата слобода за дозво- љено и јавно практиковање хришћан- ског етоса, а недуго потом и када хри- немања андријашевић монаштво: историјски и практични увод 42 l православни мисионар l 5/2010 шћанство постаје државна вера, велики број људи је ушао у живот цркве мно- ги до тада верујући имали су потребу да сачувају свој хришћански етос од евен- туалног разводњавања, од људи којима је хришћанство до тада било страно са друге стране, постанак монаштва није везан само за то да се есенција вере сачува од уласка великог броја људи у цркву хришћани онога времена, осни- вачи и утемељивачи монашког начина живота, изражавали су својом црквено- шћу незаинтересованост за свет и „при- родни“ начин живота ово ни у ком случају не значи да су мрзели или пре- зирали материјално управо се у цркви превазилази и надилази природа – она се преображава и спасава, а не одбацује монаштво и представља превазилажење природног поретка улазак и монаха и лаика у литургијско сабрање претпоставља да оставимо сва- ку животну бригу и да надоградимо свој природни начин живота, пре свега окретањем ка христу и његовом дру- гом доласку у свет то окретање ка хри- сту и будућем царству свето писмо новог завета је представило кроз опис опредељења апостола да следују христа остављајући све своје имање, родитеље, жене и децу или, тачније речено, кроз подређивање свега што је до тада чини септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а православна црква је веома поносна на своје монаштво ипак, монаштво не представља израз никаквог елитизма у животу цркве монах постригом не престаје да буде верник као и сваки други нити постаје надверник ло њихов живот новом животу – зајед- ници са христом и са будућим цар- ством божијим управо ово опредеље- ње да се остави природно, односно оно што се у данашње време често назива логично, јесте почетак монашког начи- на живота ово указује на то да је мона- штво имало есхатолошку димензију стога је сав подвиг и аскетизам уперен долазећем царству oставља се прола- зно и непотпуно, људско и пропадљиво, и подвигом се жели остварити улазак у литургију зато се често треба подсети- ти речи светог иринеја лионског, који каже: „наша вера је у евхаристији, а евхаристија је потврда наше вере“ православна црква је веома поносна на своје монаштво ипак, монаштво не представља израз никаквог елитизма у животу цркве монах постригом не престаје да буде верник као и сваки други нити постаје надверник монах је онај који очекује остварење царства божијег, и ка томе хита целим својим бићем тако је и манастирска заједница покушај да се већ у овоме животу, и у овоме палом свету, успостави простор за улазак царства иако се монашка заједница може учинити затвореном и самодовољном, и некима тако и делује, она у цркви никада није представљала један одељен и самосталан организам у односу на једну свету саборну и апо- столску цркву монаштво не предста- вља монахократију у односу на цркву или њено одређење, а ни њено уређе- ње монаштво ни у ком случају не треба фаворизовати тако што ћемо га преу- звишавати изнад других служби цркви и у цркви треба указати и на једну савремену бољку, која већ неко време испуњава живот наше помесне цркве у последње време бројни верујући, нарочито неофити, иду по манастири- ма бирајући себи духовнике временом неки верници почињу да глуме монахе у свом хришћанском животу лаику је у највећем броју случајева довољан аутентичан однос са парохијским све- штеником (који би требало да му је стално на располагању) и нема потребе градити некакав нецрквени елитизам тиме што се „предајемо“ духовницима по манастирима ово некада за после- дицу има узимање бремена које је гото- во немогуће изнети, а дешава се и да резултат свега буде лично незадовољ- ство, које на крају буде камен спотица- ња у духовном животу, као и потенци- јални разлог неслагања, а често и раздо- ра са ближњима срби су се одувек у манастирима учили црквености и хри- шћанском етосу, али то научено треба правилно и смирено практиковати, а не „наученим“ уздизати себе изнад других уласком у цркву сваки човек почиње да живи монашки, превазилази патњу и страдање схватајући њихову смисле- ност, и улази у „радост свога господа“ излазак у освит недељног дана, у срета- ње христу који ће донети васкрсење и вечни живот као победу над смрћу, јесу циљ и смисао хришћанског живота подједнако за лаика као и за монаха m 44 l православни мисионар l 5/2010 разговор са богом – мора ли се баш сваког јутра молити богу? – а треба ли сваког јутра рећи ком- шији: „добро јутро“? – треба ако си лепо васпитан – ето, сам си одговорио али, уз то, поред јутарњег поздрава, са комшијом понекад треба и поразговарати, дуже или краће, зависно од обавеза, па и позвати га у своју кућу на „чашицу раз- говора“ ето, тако и са богом – сваког јутра и вечери да не треба, зашто би, уопште, постојало монаштво? а они друге обавезе и немају него да се дано- ноћно обраћају богу и да са њим дуго, дуго разговарају: о себи, о нама и о целом свету они се залажу за нас код бога јер имају велику слободу пред њим, јер су богу приложили своје животе монаси су пример најлепшег васпитања на земљи ко за живота сво- га себи приушти овакво васпитање, тај ће после своје смрти благовати у ствар- ној лепоти уистину се целог свог живо- та васпитавамо за ту лепоту одричући се ружноће (греха) искушеник у манастиру је искушеник игуман је поделио задужења – послушања иску- шеника је допало да помаже у кухињи, да љушти кромпир после краћег вре- мена он негодује: – ма, не могу ја ово да радим! (пауза чека реакцију сви ћуте и раде) нисам навикао (оставља нож) ја нећу више да радим (опет чека да му неко нешто одговори) има ли нешто друго? (сви ћуте) па, реците ми нешто! зашто само ћутите? онда му кувар одговара: – од нас ниси добио задужење, него од игумана ми немамо право да се мешамо размишљања у тишини радмила грујић септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а – а где је игуман? – и он је на послушању – па, шта ради? – копа виноград – идем код њега одлази затиче игумана на камену, црвеног у лицу и знојавог, како отире зној са чела кад га је видео, хтео је да побегне али игуман му је махнуо руком он прилази и одмах се правда – заболела ме глава, па сам изашао на ваздух – зар ти нико није дао таблету? – нико уствари, нисам ни тражио – иди, нека ти дају таблету и одмори се он крену, па застаде сети се да треба да узме благослов врати се и затражи благослов сада су почеле мисли да га море: слагао је, одбио је да ради у кухи- њи, сада ће га баш заболети глава пред вечеру игуман је питао кувара овај му је говорио тихо и као да се сти- ди, све погледајући на непослушног искушеника онда је игуман позвао искушеника и питао га да ли му је пре- стала главобоља пошто је вечера била постављена, игуман је благословио трпезу и рекао једном од монаха да ста- ви на тањир комад хлеба и однесе га искушенику и каже му да то у дворишту поједе искушеник је био згранут, погледао је у игумана и изашао напоље кад је после вечере игуман ишао ка манастирској цркви, искушеник је смо- гао снаге да га заустави и упита: – зашто само комад хлеба? – спаситељ наш је рекао: волу који врше не завезуј уста, и: радник је достојан своје плате (1 тим 5, 18) aко неко неће да ради, нека и не једе (2 сол 3, 10) зато су радници достојни вечере ипак, ми просјацима и варали- цама снисходимо и никад им не ускра- ћујемо хлеб насушни m ауторка је вероучитељ при цркви вазнесења господњег у жаркову 46 l православни мисионар l 5/2010 песнички станује човек три сијалице т ри сијалице су постављене тако да формирају троугао свака од њих може бити укључена или искључена, и свака функ- ционише по наредном правилу: 1 ако су њене суседне сијалице у међу- собно супротном стању, дата сијалица ће остати у истом стању у коме је била 2 ако су њене суседне сијалице међу- собно у истом стању, дата сијалица ће своје стање променити ако ниједна околна сијалица није укљу- чена, она ће се укључити ако су обе суседне сијалице укључене, она ће се искључити а ако је једна сијалица укљу- чена, а друга искључена, онда ће сијалица остати у истом стању нека почетно стање буде да су две сија- лице укључене, а једна искључена две сијалице које су укључене ће остати у истом стању јер су и једној и другој сусед- не сијалице у супротном стању сијалица која је искључена ће се укључити због другог правила, које каже да треба да промени своје стање ако су њене суседне сијалице у међусобно истом стању после првог периода све три сијалице ће бити укључене у наредном тренутку због дру- гог правила све три ће се искључити пошто су сада све искључене, у наредној итерацији ће се све укључити и тако редом оформиће се константно светлу- цајуће стање, у коме се све три сијалице синхронизовано укључују и искључују – добиће се групна осцилација ово понашање не зависи од почетног стања какво год почетно стање било, сијалице ће доспети у стање у коме се све синхронизовано укључују и искључују синхронизовано понашање сијалице је феномен који је настао као продукт сваке сијалице, али то понашање није својство сваке појединачне сијалице скуп од три сијалице има квалитативно другачије својство од сваке сијалице појединачно синхронизовано светлуцање није особи- на сваке појединачне сијалице, већ је то особина која постоји само на нивоу групе сијалица свака појединачна сијалица у синхронизованој групи добија додатни малиша пушоња септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 47 квалитет, а то је особина да светли син- хронизовано ово се дешава и у људским заједница- ма заједница је сачињена од људи људи који се понашају синхронизовано, као сијалице, чине да заједница, као и група сијалица, добије квалитет који ниједна личност нема сама по себи личности у заједници добијају својства које нема ниједан члан заједнице понаособ та заједница је сачињена од људи, али и људи су сачињени од заједнице човек без заједнице је осиромашени човек, човек који нема квалитете које може имати у заједници али човек мора поступати синхронизовано да би заједница имала квалитет, тј својство које нико сам за себе нема без те синхронизованости, другим речима – без доброте, нема ни квалитета у заједници, као што у скупу од три сијалице без синхронизовања нема заједничких осцилација а када нема ква- литета, онда ни појединац нема особине које може имати у заједници он нема особине које му може дати заједница човеку без заједнице фали квалитет који му она даје а тај квалитет није само нешто што долази као додатак биолошком животу јединке тај квалитет чини да живот живи, да живот постоји питање како је, којим се суседи међусобно поздрављају, јесте пита- ње о квалитету на то питање се одговара са: „добро је“ тај одговор је одговор о ква- литету човек одговара и каже да је добар живот, да је благ живот човеку без заједнице фали доброта живота, њему фали добробиће он без заједнице и није прави човек јер нема квалитет који га основно чини човеком а тај квалитет јесте онај други који га пита и за кога се он пита – онај други члан заједнице, који чини да он постоји и на крају, или на почетку, њему фали онај први који чини да постоји онај дру- ги, а који чини да он постоји заједница се на грчком језику каже εκκλησία што је у светом писму технички термин, који се на српски језик преводи речју црква - човек без цркве је осиромашни човек, човек без правог живота m људи који се понашају синхронизовано, као сијалице,чине да заједница, као и група сијалица, добије квалитет који ниједна личност нема сама по себи 48 l православни мисионар l 5/2010 подршка православних особама са инвалидитетом п рема подацима светске здрав- ствене организације, у србији живи око 500000 особа са неким видом инвалидитета њихов положај је веома тежак особе са инвалидитетом су веома често искључене из бројних сфера и сегмената нашег друштва – запослења, политике, културе, образовања, они живе у атмосфери дискриминације, која је најчешће последица недостатка едукације, предрасуда и незнања особа без инвали- дитета, као и општег економског стања један од императива и основа солидарно- сти јесте да јаки помажу слабог друштво солидарности мора да помогне онима којима је то потребно да би се лични недостаци до извесне мере компензовали православнa ангажованост на друштве- ном плану треба да допринесе актуелиза- цији права особа са инвалидитетом како би се побољшао њихов положај читаво друштво је дужно отворити своја врата стварајући услове у којима ће се овим људима омогућити једнако и равноправно учешће у духовном, културном, политич- ком, социјалном и економском животу то није могуће остварити преко ноћи, већ је потребно време и саборни рад свих нас, а не само оних који се овом проблематиком баве професионално неопходно је ради- ти на широкој едукацији целокупног нашег становништва, као и релевантних друштвено-политичких фактора, од којих често и зависи доношење бројних одлука ваља охрабривати заједничку природну комуникацију деце са инвалидитетом и деце без инвалидитета нарочито је важно борити се против свих облика предрасуда, према којима се ови први доживаљавају као „проклете“ и „обележене“ особе један од видова борбе против оваквих и слич- них предрасуда јесте и заједничко васпи- тање и образовање у породици, пред- православнa ангажованост на друштвеном плану треба да допринесе актуелизацији права особа са инвалидитетом како би се побољшао њихов положај владимир марјановић друштвена одговорност хришћана септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 49 школским и школским установама осно- ву таквог васпитања треба да чини дожи- вљавање заједничког живота и потреба деце са инвалидитетом и деце без инва- лидитета веома је важно људима са посебним потребама створити услове за остварива- ње права на рад само један од практичних проблема и баријера са којима се сусрећу особе са инвалидитетом јесте кретање наша сре- дина и наше окружење треба да им омо- гуће што лакшу мобилност у овом прав- цу се већ чине одређени напори и изве- сног помака има, али је неопходно још пуно радити у урбанистичким планови- ма и пројектима за изградњу станова и других објеката треба инсистирати на решењима која не подразумевају физичке баријере које онемогућавају кретање пажњу не треба посвећивати само физичким условима рада, праведној плати, уклањању предрасуда и баријера, већ и емотивном животу ових људи без љубави према хендикепираним осо- бама није могуће решити њихове егзистенцијалне проблеме, омогу- ћити им интег- рацију у дру- штво и прак- тично реали- зовати њихова неотуђива права, која им, као и свим људима, апсолутно припадају! m ваља охрабривати заједничку природну комуникацију деце са инвалидитетом и деце без инвалидитета 50 l православни мисионар l 5/2010 понедељак 2642010год п б д б браћо, ово је први понедељак у заједници, а можда и у животу, да ми је био леп увек ми је понедељак био мучан, ваљда зато што је представљао почетак радне недеље када боље размислим, видим да нисам изградио добар однос према раду пре ми је посао био само сред- ство преко којег ћу доћи до дроге сам рад ме никада није испуњавао мислим, у нормалним околностима, земља живих победити своју површност земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 51 јер кад сам био дрогиран могао сам ради- ти било шта у задње време покушавам изменити тај однос покушавам да ужи- вам у свакој обавези и послу који радим видим како се кроз посао суочавам са самим собом и својим односом према животу покушавам победити своју повр- шност и незаинтересованост није увек лако јер је то вероватно укорењено дубо- ко у мени али ћу се искрено потрудити осећам да овај пут стварно имам воље и снаге за то имам осећај да сам тек сада сазрео и да ми тек предстоје највеће победе желим да видим и и т и да се мало одморим од овог темпа и то је буквално све мислим да имам неки мали страх од сусрета са спољним светом од тога ко сам уствари ја у односу на спољни свет и оне у њему ово ће бити први пут после двадесетак година да сам оволико дуго „чист“ годинама сам се дрогирао и буквално одрастао и формирао се кроз дрогу овде сада када размишљам о себи знам да сам м к, да сам из сомбора, да сам се дрогирао 14 година и да имам жену и дете али ко сам ја после свих тих година и после овога овде? мислим да ће ми бити јако чудно да се сретнем са њима нормалан осећам као да сам се пробудио из коме и сазнао да имам жену и дете и неки живот иза себе боже, помози ми, молим те! христос васкрсе! мисао дана: мудрост гле, истину љубиш, и јављаш ми непо- знаности и тајне мудрости твоје 52 l православни мисионар l 5/2010 људска права и православље н аше време, поред осталог, карак- терише и стално потенцирање људских права, посебно у кон- тексту мањинских групација шта о људ- ским правима каже најважнија књига – јеванђеље и какав нам пример у том погледу даје сâм господ исус христос? код оснивача хришћанске вере, наиме, приметно је потпуно поштовање туђе сло- боде као једног од најзначајнијих дарова божијих, а који је уско повезан са терми- ном којим се бавимо када исцељује боле- сне и немоћне, они га по правилу питају за исцељење, а слепога, на пример, пита шта да уради за њега када ученицима говори о одрицању и крсту, он наглашава избор човека почињући реченицу са ’ко жели да ме следи’ за господа слободно можемо рећи да се понашао потпуно у складу са данас толико медијски присутним конвен- цијама о људским правима данас се најче- шће се помињу верска и национална пра- ва, право на политичко опредељење, на приватност, а од скора све чешће и право на сексуалну оријентацију не можемо порицати вредност разних конвенција које се баве овом тематиком, мада би у неким случајевима било мудрије послушати савет св ап павла, који у посланици коринћанима каже да му је све слободно, али није све на корист постоје и права која се нигде и никада не наводе, а од суштинског су значаја за сваког човека – то су право човека на живот и право на истину вероватно нико неће порећи да је право на живот најо- сновније и најважније право за свакога, далеко важније од свих горепоменутих поставља се питање зашто се онда то пра- во не потенцира као ова друга – с обзиром на, на пример, чињенице које се односе на број абортуса по различитим државама код нас се та бројка мери стотинама хиља- да, у братској русији милионима, у европ- ским земљама исто тако истини за вољу, тачно је да је слобода појединца пресудна, али је уједно тачно и да сваком појединцу треба дати праве и аутентичне аргументе pro et contra да би ту слободу могао да оствари у правом смислу речи свештеник горан живковић друштвена одговорност хришћана јул/август 2010 l православни мисионар l 53 у појединим државама еу, махом оним са јаким римокатоличким утицајем, аборту- си су забрањени, али опет можемо рећи да се та тема ни приближно не третира сход- но њеном значају занимљив је у овом контексту случај који се аутору текста десио на интернету: када је, учествујући на једном световном форуму, поставио веома потресне фотографије појединих абортуса, администратор тог форума их је за трен ока избрисао указујући да је пору- ка узнемирујућа за чланове значи да је само то важно, а животи нерођене деце са снимака су потпуно неважни? слободно се може рећи да је овде цинизам, и то кур- тоазан, доведен до савршенства са друге стране, људско право на исти- ну је далеко потцењеније – оно се скоро нигде и не помиње као било какво право то једно од најпотцењенијих права данас ми који знамо ко је пут, истина и живот разумемо шта то у суштини значи – то значи да су зидари презрели камен који је глава од угла као што је биљки – сем воде и земље – неопходан и ваздух да би могла да живи, тако је и човеку – сем воде и хра- не – потребна истина да му буде неопхо- дан руководитељ у лавиринту званом живот можда је грешка што се многи пилатовски питају шта је истина долазећи тако до неуспешног духовног лутања, а затим и рела- тивизовања тог битног појма – уместо да се питају ко је истина иако се дух свети као дух исти- не доказује из века у век свакоме ономе ко то жели да види и иако јасно сведочи да је исус син божији јединородни који је осно- вао своју вечну цркву православну, чињеница да већина људи не живи и дише литургијски сведочи о томе да та већина ово право није остварила тачно је да је слобода појединца пресуд- на, али је уједно тачно и да сваком поје- динцу треба дати праве и аутентичне аргументе pro et contra да би ту слободу могао да оствари у правом смислу те речи не улазећи у то ко је крив или одговоран, оно што се са пуном сигурношћу може констатовати јесте да право на истину данас није довољно пружено људима, а о њему се нимало не брину ни крајње лице- мерни тзв борци за људска права са дру- ге стране, на нама православним хришћа- нима, који би требало да будемо со свету, стоји одговорност сведочења истине на нашим често слабашним плећима неки медији су нам свима на располагању (интернет, на пример), тако да нећемо имати оправдања ако занемаримо овај свети задатак m аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 54 l православни мисионар l 5/2010 криза духовног живота када би се правила ранг листа нај- фреквентнијих тема у верској или црквеној публицистици, при самом врху би се налазиле теме које се односе на екуменизам, реформу литур- гије и литургијског живота, историју цркве, актуелна дешавања у православ- ним црквама, не потцењујемо значај наведених тема, али се чини да је све мање текстова који се односе на оно што је најважније и суштинско за спасење – на духовни живот стиче се утисак да се на спасење све више гледа као на спон- тан и механички процес, који произила- зи из саме припадности цркви, литур- гијској заједници или учествовању у светим тајнама, а да све оно што се тиче замире ли духовни живот? постаје ли он суштински небитан? да ли уместо посвећености и предано- сти, горућег срца и бого- тражитељског ума, имамо рутину, форму и имитацију? виктор вицановић живот у христу септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 55 подвижничког живота, опитног и духов- ног, премешта у други план као апстракт- но, неухватљиво и (интра)субјективно, а можда и анахроно зато се са правом постављају питања: замире ли духовни живот? постаје ли он суштински небитан? да ли уместо посве- ћености и преданости, горућег срца и боготражитељског ума, имамо рутину, форму и имитацију? могу се навести многи разлози за осеку духовности – секуларни дух (који све више прожима црквени живот), недоста- так значајних духовника, брзина и повр- шност (као доминантне одреднице савре- меног начина живота), превелико снисхо- ђење и прављење компромиса који се односе на живот и дисциплину хришћана, неспремност свештенослужитеља да раде на себи и да сами духовно напредују, противаргумент за наведене констата- ције полази од тога да је духовни живот сваког верника његова лична ствар, да произилази из његове вере и личних склоности, односно при- роде његове личности због тога свака гене- рализација и навође- ње уопштених закључака могу створити нетачну слику о реалном ста- њу духовни живот верника, са овог ста- новишта, представља искључиво индивиду- ални однос према богу и цркви, и не може се генерализовати овај аргумент има своју оправданост и начелну прихватљивост, али ако се у обзир узму контекст у коме живи- мо и објективни показатељи укупног вер- ског живота, проблем се са индивидуал- ног подиже на ниво општег када говоримо о објективним показате- љима недовољне присутности духовног живота, мислимо пре свега на број од 3 до 5% од декларисаних верника који су редовно присутни на недељним и пра- зничним литургијама, површне и рутин- ске исповести уочи причешћа, недостатак искусних духовника и, самим тим, ускра- ћеност за духовно руковођење и духовне разговоре, све мање духовних лица која својим подвижничким животом стичу смирење, чије плодове могу да поделе са другима, и, као што смо на почетку наве- ли, заокупљеност мање важним темама у односу на спасење и обожење верника важно је, такође, јасно и прецизно дефинисати садржај појма „духовни живот“ много се говори о разним „духов- ностима“, тако да ова важна категорија добија све више једно расплинуто, магло- вито и широко значење шта је духовни живот? можда је најкра- ће и најпрецизније одређење дао свети серафим саровски када је рекао да је сми- сао хришћанског живота у задобијању благодати духа светог духовни живот, дакле, јесте присутност и дело- вање духа светог како у животу сваког верујућег човека, тако и у животу цркве у целини али како знати да је у пита- њу благодат духа све- тог? 56 l православни мисионар l 5/2010 који су плодови присуства и благодати духа светог? одговор налазимо код апо- стола павла: а плод духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, добро- та, вера, кротост, уздржање (гал 5, 22) до наведених плодова се не долази спонтано нити се они механички утискују у душу верника потребна је синергија бога и човека човек, с једне стране, мора да препозна кад, где и колико одступа од принципа и дарова духа светог, које исти- че апостол павле, и да затим предузме све оно што стоји до њега да своје слабости и мане трудом и подвигом превазиђе божи- ја благодат је, са друге стране, ту да малом и немоћном човеку помогне у тој тешкој борби са самим собом – човек не би ни могао да победи себе без божије помоћи у пракси је потребно и треће лице – у виду духовника, старца или брата у хри- сту – које би својим искуством и знањем помогло вернику у препознавању и пре- вазилажењу искушења духовно руковође- ње је увек било стуб духовног живота, а данас оно постаје најслабија карика већи- на верника жели да испуни само споља- шње и формалне „обавезе“ – да прослави крсну славу, да се неколико пута годишње причести, да се тада исповеди (мада „нема шта да исповеди“ јер никога нису убили, нису украли, ), да повремено недељом или празником оде у цркву, да приложи симболичан прилог, они су тиме задо- вољни и мисле за себе да су велики верни- ци не занима их да преиспитају себе – да ли су показали дуготрпљење, благост, уздржање, кротост, све оне врлине које септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 57 наводи апостол павле, да ли у њима има плодова духа светог, која врста мотива- ције покреће њихово понашање (инстик- ти, интереси или љубав ка христу), како одолевати искушењима, како постићи унутрашњи мир, како се молити богу, како не понављати исте грехе, како опра- штати, подужи је списак ових духовних тема, али оне све мање занимају вернике, али и пастире неко ће приметити да у речима апосто- ла павла које смо навели има превише психолошких категорија које се могу сре- сти и код особа које нису хришћани (атеи- сти, будисти), тако да оне нису differentia specifica хришћанске духовности можда је то, и то само делимично тачно, али поред споменутих критеријума духовно- сти постоје и друге одреднице које изра- жавају специфичан однос верника према христу, који се не може наћи ни у једној религији тако свети максим исповедник каже: родивши се једном заувек у телу, слово божије се из човекољубља непреста- но рађа у духу у онима који желе и он постаје младенац, обликујући се у њима помоћу врлина и открива се онолико колико зна да може да га смести у себе онај који га прима суштина хришћанске духовности јесте у дуготрајном и напорном преображавању властите личности благодаћу духа светог – сједињујући се са христом у светим тај- нама уз упоредно молитвено живљење и испуњавање његових заповести када би ово за пастире и вернике свагда било прио- ритет, духовни живот не би замирао нити би прелазио у пуку форму или ритуал m суштина хришћанске духовности јесте у дуготрајном и напорном преображавању властите личности благодаћу духа светог 58 l православни мисионар l 5/2010 светоандрејевска нада у име оца, и сина и светога духа! жено, ослобођена си од немоћи своје (лк 13, 12) – одјекују ове речи господа сведр- житеља, исцелитеља душа и тела наших остављају нас вечито задивљеним резо- лутни и непоколебиви неконформизам христов и његова решеност да не допу- сти да му периферно замагљује бистрину погледа на саму суштину свега што нас окружује не подлеже он и не поводи се за фор- мама и испразноме и бездушноме држа- њу слова закона и обоготворавању про- писа, који и дан данас кане да у душама многих заузму место онога којему би требало да нас приводе слепо држање дана суботњега, без обзира на потребе и страдања ближњих, удаљавају нас, заправо, од христа, који нам за узор препоручује милостивога самарјанина, а не наопако и формали- стичко фарисејско „ревновање“ кад бисте, пак, знали шта је то: милост хоћу, а не жртвоприношење, не бисте осу- ђивали невине јер је син човјечији госпо- дар и суботе (мт 12, 7–8) једина жртва достојна љубави божије јесу срца наша и љубав, која у слободи дела зато нам је један од непогрешивих и поузданих путовођа на овоме путу само- жртвене христолике љубави управо и свети апостол андреј првозвани! благочестиви муж овај, ваистину, први међу првима даде благопријатан и мужа- ствен одговор на најнечувенији позив, којега људска уста икада изговорише: хај- дете за мном и учинићу вас ловцима људи (мт 4, 19) и сâм неразмрсиво заплетен у мрежу љубави господње, он стамено корачаше за учитељем својим од тога тре- на, па све до христоподобне блажене и крсно-васкрсне кончине своје – од руке оних који га распеше мислећи да богу слу- жбу чине (јн 16, 2) и који претпоставише сопствене пролазне норме и трулежне прописе самоме логосу, ономе који дарује смисао свакоме делу и покрету људскоме лишени логоса, лишени спремности да положе живот свој за ближње своје (јн 15, 13), а обремењени фанатичним тумаче- ниједнога тренутка не релативизујући важност држања, предачких и нашом светом црквом прописаних, правила вере наше, сместимо једино христа у центар живота својих! ђакон ненад м јовановић беседа септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 59 њем и држањем закона, које обоготвори- ше, одсекоше се и од самога потенцијала за богопознање и богосозерцање, па самим тим и за спасење управо у посне дане ове не дозволимо себи да од дрвета не видимо шуму! не допустимо себи да – загњуривши се у формалистичко и бесплодно тумачење и бескрајно надмудривање око слова типика, канона и догми – обневидимо за сагледава- ње христа у свакоме од најмање браће (мт 25, 40) њего- ве, тј у свакој непо- новивој личности, као живој икони божијој ниједнога тре- нутка не релативизујући важност држања, предачких и нашом светом црквом прописаних, правила вере наше, сместимо једино хри- ста у центар живота својих! будући со свету (мт 5, 13) и будући позвани да проносимо нетварну таворску светлост, већ овде и сада пробудимо у себи и другима наду на живот вечни – наду, која је дело љубави у слободи, а не у око- релости срца, неспремнога да се принесе на жртву огњену за угодни мирис господу (бр 28, 6), благоухану жртву на добробит заједнице – ближњих својих ускликнимо вери, нади и љубави и ми са првом и најизабранијом породицом српском, која прославља управо првозва- нога андреја! приковавши сами себе на андрејевски крст саможртвене непоко- лебовости и ревности за љубав, ускликнимо, дакле, једногласно са српским краљевским домом кара- ђорђевића: бо г ми је прва нада! сада и увек и у све векове амин беседа одржана на светој литургији о св ап андреју првозваноме, 30 новембра (13 децембра) 2009 године господње у београдскоме храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 60 l православни мисионар l 5/2010 форум је код старих био место оку- пљања и израз политичке слобо- де, судске власти и место за трго- вину настанком империја, форуми улазе у регресију и постају својеврсне пијаце, а политичке и судске функције прелазе у велелепне зграде – симболе изгубљене слободе власт почиње да се врши иза кулиса и завеса, далеко од погледа и уче- шћа народа данас форуми поново живе – развије- нији него икада сада у урвинама вирту- елног света, поново су постали попришта сусрета мишљења и идеја интернет је скратио растојања, тако да данас нема превелике дистанце за било кога ко жели да се суочи са идејама других или, пак, да друге суочи са својим идејама тако смо, мада у измењеној форми, сведоци и уче- сници процеса у коме је наново оживела древна светиња слободе мишљења свако равноправно може да изнесе своје идеје и да због њих буде похваљен или исмејан има оних који само читају, други скрива- ју своје идентитете, а трећи преузимају пуну одговорност за све што напишу како црква треба да гледа на ову поја- ву? две најзнаменитије „форумске“ бесе- де у светом писму свакако су беседа све- тог архиђакона стефана на тргу („фору- му“) у јерусалиму и светог апостола павла на атинском ареопагу познати лукрецијев стих има својеврсни одјек у беседи светог архиђакона стефана, запи- саноj у делима апостолским: али свеви- шњи не живи у рукотвореним храмовима (дап, 7, 48–50) после ове беседе архиђа- кон стефан је пострадао од руку својих сународника поставши првомученик христове цркве мученичком пострада- њу светог стефана лично је присуствовао и млади савле, који је чак и причувао огртаче неких „сведока“ (тј припадника мисија у савременом свету андреј протић христова црква и нови комуникациони системи савремено (пост)модерно друштво многим својим идеолошким поставкама и императивима свет и човека води ка својеврсном забораву бога и обезличењу људског бића стога је неопходно учинити свецелосни подвиг ка богу као живоносном извору септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 61 руље за линчовање) када је, знатно касније, већ као апостол павле, на атин- ском ареопагу држао проповед незнабо- шцима, светитељ се вероватно сетио и стефанове беседе поновивши у својој беседи „непознатом богу“ стефанове речи да бог не живи у рукотвореним хра- мовима (дап 17, 22–31) спој римског и јеврејског у апостолу павлу био је и обележје читаве његове мисије – сматран је „апостолом многобо- жаца“ и његова ревност у ширењу вере у христа распетога, јудејцима саблазан, а јелинима лудост (1 кор 1, 23) довела је до извесних неспоразума са другим апосто- лима, који су морали бити разрешени на апостолском сабору у јерусалиму око 50 године после христа (дап 15–30 и гал 2, 1–21) успех мисије међу многобошцима зависио је од знатно флексибилнијег читања јудејског закона, а нарочито про- писа о обрезању, који су од нове вере одбијали многе нејевреје на овом сабору апостол павле је дао веома одлучно тума- чење старозаветних прописа, које је, након тога, постало и саборни став хри- стове цркве (изражен и кроз икону брат- ског загрљаја апостола петра и павла) па зар и у данашњем постсекуларном и репаганизованом свету богочовек хри- стос опет није постао онај непознати бог о коме је проповедао свети павле? да ли у свим њуејџерским „верзијама“ христа душа која чезне за извором „живе воде“ може да „препозна“ оног једног и јединог богочовека христа и спасоносну заједни- цу његовог тела и истине? непорецива је чињеница да црква хри- стова идејно и духовно никада није стаг- нирала и да се вазда прилагођавала свету, али не да би се свету покоравала (што су биле оптужбе свих консервативаца свих времена), већ да би свет спасавала и узносила ка царству пресвете тројице кроз бескрвну евхаристијску жртву – сабрање свих оних који својим интелек- свети апостол павле проповеда у атини, слика из 1515 године, victoria and albert museum, лондон мисија у савременом свету 62 l православни мисионар l 5/2010 туално-духовним потенцијалом може допринети, оставити духовни печат на плану цркве- ног етоса и литургијског живо- та тако показујемо да креатив- ност суштински извире из сло- боде као иконе божије у нама (1 мој 26–28), а која се оства- рује једино кроз активан однос љубави и служења богу и бли- жњима црква данас нема „луксуз“ да учини отклон од урвина интернета – не у времену када нашу децу преко истог регрутују сатанисти и наводе на криминал; не у времену када разни вукови у јагњећим образинама сведоче своју „истину“ христовог јеванђеља, у име ког позивају чак и на проституцију и наркоманију; не у времену када је инфор- мација толико да су се претвориле у дез- информације као што је некада свети архиђакон стефан посведочио истину својој јудејској браћи – и због тих својих „новотарија“ пострадао – и као што је свети павле незнабошцима посведочио истину васкрсења христовог и био због тога делимично извргнут и руглу – и данас је пред црквом изазов да своје овце пошаље међу вукове савремено (пост)модерно друштво многим својим идеолошким поставкама и императивима свет и човека води ка својеврсном забораву бога и обезличењу људског бића стога је неопходно учини- ти свецелосни подвиг ка богу као живо- носном извору то је један од примарних задатака црква већ јесте присутна на интернету јер су ту присутни неки њени чланови – посебно млади, који су будућ- ност зато је највећа православна патријар- шија нашега доба прва и дала свој сабор- ни одговор на изазове технотронског и постглобалног доба (код нас објављене у књизи основи социјалне концепције руске православне цркве) из истог разлога је и патријарх рпц кирил позвао на актив- није мисионарење преко интернета не робујући околностима света који сав у злу лежи, група клирика, богослова и лаика ушла је у заједнички подухват изградње православних мисионарских форума попут верујем и живе речи утехе, који рад са благословом надлежних архи- јереја схватају пре свега схватају одговор- ност, а не као привилегију циљ нам је да, у мери сопствених могућности, пратимо све актуалне теме и покушамо да форму- лишемо одговоре у духу православног и светоотачког предања отворени смо и спремни за сваку врсту конструктивног дијалога зарад мисије и сведочења истине живота у господу христу, а сведоци тога су многобројни наши чланови – пријате- љи, који примећују да нам је свима заиста добро овде бити (мт 17, 4) m аутор је један од администратора хришћанског портала поуке (wwwpoukeorg) и форума живе речи утехе септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла октоберфест п ре неколико година сам био у минхену годину – две пре тога сам био и неколико пута у бер- лину када сам први пут путовао у бер- лин, очекивао сам немачку на какву смо навикли из гастарбајтерских прича: тро- тоари као под конац, можеш да једеш са асфалта и сл био сам зачуђен када сам открио град који ни по чему не сличи месту какво сам замишљао и то зачуђен у најпозитивнијем смислу минхен, а нарочито оближњи фрајзинг (а изгледа и цела баварска), у потпуности одговарају поменутим очекивањима све је у готово савршеном реду – од шарана у некаквој речици у фрајзингу које можеш да посматраш и храниш са моста, до главног трга у минхену но, зашто говорим о овоме? зар тема овог броја није монаштво? управо зато што је тема монаштво јер реч минхен долази од речи монах на грбу овог града је управо монах, бенедик- тинац рекао бих а фрајзинг? е, па то је старо епископско седиште, град са огром- ним манастиром у центру или, боље, на врху, негде из осмог века, са гробовима игумана и епископа из истог периода неколико стотина година пре оног време- на које пословично описујемо са „шваба глоц, србин боц“ изгледа да постоји неки проблем са овом „изреком“, да не кажем предрасудом? или можда не, пошто поред свих тих материјалних и писаних трагова свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 5/2010 културе виљушке заиста нисам видео можда онда боцкање виљушкама долази након што се, рецимо, реши проблем уни- верзалија уствари, мислим да како они који су боцкали виљушкама, тако и они који су исту ствар радили мање суптил- ним методама нису много марили за уни- верзалије или ареопагитске списе а и обратно оно што је након свега овога зачуђујуће јесте то што је присуство монаштва у овој некада монашкој земљи данас највидљи- вије у, веровали или не, производњи пива наиме, готово свако пиво у називу има некакве везе са калуђерима: августинер, пауланер, францисканер, данас је асо- цијација на францисканце весели калуђер попут фра-така са етикете за пиво, а не, рецимо, св франциско а за то су „крива“ сама браћа чини ми се да је кључ- но питање смисла постојања монашког реда у цркви питање начина његовог присуства у животу цркве, његове видљи- вости и ту је некако најбоље прибећи оној дијалектици која лежи у основи сваке добре теологије да би било истински при- сутно, монаштво не треба и не сме да буде нарочито „видљиво“ јер видљивост га води директно у ком- промитовање, директно и без околишања у срце света, од кога оно жели да се спаси ако тим путем крене, оно губи себе, али, што је погубније, губи и црква јер се она у свом историјском ходу последњих 1500 година готово недвојиво везала за њега то се изгледа догодило на западу, и због тога су данас прве асоцијације на помен монаштва фра так (уколико смо доброна- мерни) или онај фини томас де торквема- да (уколико су нам намере мало „злоче- стије“) да се ово поправи, потребно је много више труда него да се просто крене „из почетка“ m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... ако нисмо свесни циља који имају у виду ова билијска места не говоре ни о каквом егоизму или недостатку љубави према ближњима, превасходни циљ ових речи јесте слобо- да од природне нужности и потчињено- сти њој слободно волети и бити сло- бодно вољен суштина је хришћанског живота и подвига о томе нам управо и говори велики достојевски кроз уста ивана карамазова – ко ме може натера- ти да волим оца у цркви телесно срод- ништво или природно сродништво нису одбачени, они бивају преображени сродничке везе престају у телу христо- вом да човека ограничавају само на био- лошке оквире на то нам најбоље указује литургијско искуство живота у цркви, где видимо да се односи међу члановима једне конкретне литургијске заједнице увек изражавају појмовима породице (в 1 кор 16, 20) у обема поменутим св тајнама човек слободно приноси свој природни начин постојања као дар и принос богу при- носи га у литургијску заједницу да га накалеми на црквени начин живота како би га облагодатио – са циљем да свој живот учини непропадљивим и бесмртним m аутор је вероучитељ у трећој београдској гимназији венчање у манастиру студеница септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а хришћани онога времена, оснивачи и утемељивачи монашког начина живота, изражавали су својом црквеношћу незаинтересованост за свет и „природни“ начин живота р еч о монаштву, том равноангел- ском начину живота који се добровољно прихвата, користи- мо да се подсетимо на извор и суштину монашког живота, односно на бого- словску подлогу оваквог начина живо- та српски народ обично каже да је неко отишао у манастир разочаран или поједен некаквим тешким животом, или обремењен општим животним неу- спехом ово је далеко од истине кратак осврт на смисленост монашког завета, као и наше монаштво у последњих неколико деценија, отклониће нас од ове нецрквене измишљотине настанак монаштва датира од поста- јања хришћанства државном религи- јом римско царство је у своме одређе- њу одувек имало државну религију, и то је био веома важан фактор у самоме царству уређењем царства од стране цара константина и миланским едик- том 313 л г хришћанство добија сло- боду вероисповедања, а ускоро постаје и државна вера није, дакле, хришћан- ство потребовало византију, већ обр- нуто - хришћанство никада није потре- бовало државно уређење нити га је оно одређивало ово нарочито подвлачимо због тога што многи свештеници цркву и монархију доводе у некакву повеза- ност, неретко и међузависност, па је монархија неопходна цркви, или је богом дана с друге стране, има и савре- мених позива да црква подржи демо- кратију или некакве „демократије“ ништа од овога није неопходно цркви нити је део њеног бића када је 313 л г дата слобода за дозво- љено и јавно практиковање хришћан- ског етоса, а недуго потом и када хри- немања андријашевић монаштво: историјски и практични увод 42 l православни мисионар l 5/2010 шћанство постаје државна вера, велики број људи је ушао у живот цркве мно- ги до тада верујући имали су потребу да сачувају свој хришћански етос од евен- туалног разводњавања, од људи којима је хришћанство до тада било страно са друге стране, постанак монаштва није везан само за то да се есенција вере сачува од уласка великог броја људи у цркву хришћани онога времена, осни- вачи и утемељивачи монашког начина живота, изражавали су својом црквено- шћу незаинтересованост за свет и „при- родни“ начин живота ово ни у ком случају не значи да су мрзели или пре- зирали материјално управо се у цркви превазилази и надилази природа – она се преображава и спасава, а не одбацује монаштво и представља превазилажење природног поретка улазак и монаха и лаика у литургијско сабрање претпоставља да оставимо сва- ку животну бригу и да надоградимо свој природни начин живота, пре свега окретањем ка христу и његовом дру- гом доласку у свет то окретање ка хри- сту и будућем царству свето писмо новог завета је представило кроз опис опредељења апостола да следују христа остављајући све своје имање, родитеље, жене и децу или, тачније речено, кроз подређивање свега што је до тада чини септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а православна црква је веома поносна на своје монаштво ипак, монаштво не представља израз никаквог елитизма у животу цркве монах постригом не престаје да буде верник као и сваки други нити постаје надверник ло њихов живот новом животу – зајед- ници са христом и са будућим цар- ством божијим управо ово опредеље- ње да се остави природно, односно оно што се у данашње време често назива логично, јесте почетак монашког начи- на живота ово указује на то да је мона- штво имало есхатолошку димензију стога је сав подвиг и аскетизам уперен долазећем царству oставља се прола- зно и непотпуно, људско и пропадљиво, и подвигом се жели остварити улазак у литургију зато се често треба подсети- ти речи светог иринеја лионског, који каже: „наша вера је у евхаристији, а евхаристија је потврда наше вере“ православна црква је веома поносна на своје монаштво ипак, монаштво не представља израз никаквог елитизма у животу цркве монах постригом не престаје да буде верник као и сваки други нити постаје надверник монах је онај који очекује остварење царства божијег, и ка томе хита целим својим бићем тако је и манастирска заједница покушај да се већ у овоме животу, и у овоме палом свету, успостави простор за улазак царства иако се монашка заједница може учинити затвореном и самодовољном, и некима тако и делује, она у цркви никада није представљала један одељен и самосталан организам у односу на једну свету саборну и апо- столску цркву монаштво не предста- вља монахократију у односу на цркву или њено одређење, а ни њено уређе- ње монаштво ни у ком случају не треба фаворизовати тако што ћемо га преу- звишавати изнад других служби цркви и у цркви треба указати и на једну савремену бољку, која већ неко време испуњава живот наше помесне цркве у последње време бројни верујући, нарочито неофити, иду по манастири- ма бирајући себи духовнике временом неки верници почињу да глуме монахе у свом хришћанском животу лаику је у највећем броју случајева довољан аутентичан однос са парохијским све- штеником (који би требало да му је стално на располагању) и нема потребе градити некакав нецрквени елитизам тиме што се „предајемо“ духовницима по манастирима ово некада за после- дицу има узимање бремена које је гото- во немогуће изнети, а дешава се и да резултат свега буде лично незадовољ- ство, које на крају буде камен спотица- ња у духовном животу, као и потенци- јални разлог неслагања, а често и раздо- ра са ближњима срби су се одувек у манастирима учили црквености и хри- шћанском етосу, али то научено треба правилно и смирено практиковати, а не „наученим“ уздизати себе изнад других уласком у цркву сваки човек почиње да живи монашки, превазилази патњу и страдање схватајући њихову смисле- ност, и улази у „радост свога господа“ излазак у освит недељног дана, у срета- ње христу који ће донети васкрсење и вечни живот као победу над смрћу, јесу циљ и смисао хришћанског живота подједнако за лаика као и за монаха m 44 l православни мисионар l 5/2010 разговор са богом – мора ли се баш сваког јутра молити богу? – а треба ли сваког јутра рећи ком- шији: „добро јутро“? – треба ако си лепо васпитан – ето, сам си одговорио али, уз то, поред јутарњег поздрава, са комшијом понекад треба и поразговарати, дуже или краће, зависно од обавеза, па и позвати га у своју кућу на „чашицу раз- говора“ ето, тако и са богом – сваког јутра и вечери да не треба, зашто би, уопште, постојало монаштво? а они друге обавезе и немају него да се дано- ноћно обраћају богу и да са њим дуго, дуго разговарају: о себи, о нама и о целом свету они се залажу за нас код бога јер имају велику слободу пред њим, јер су богу приложили своје животе монаси су пример најлепшег васпитања на земљи ко за живота сво- га себи приушти овакво васпитање, тај ће после своје смрти благовати у ствар- ној лепоти уистину се целог свог живо- та васпитавамо за ту лепоту одричући се ружноће (греха) искушеник у манастиру је искушеник игуман је поделио задужења – послушања иску- шеника је допало да помаже у кухињи, да љушти кромпир после краћег вре- мена он негодује: – ма, не могу ја ово да радим! (пауза чека реакцију сви ћуте и раде) нисам навикао (оставља нож) ја нећу више да радим (опет чека да му неко нешто одговори) има ли нешто друго? (сви ћуте) па, реците ми нешто! зашто само ћутите? онда му кувар одговара: – од нас ниси добио задужење, него од игумана ми немамо право да се мешамо размишљања у тишини радмила грујић септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а – а где је игуман? – и он је на послушању – па, шта ради? – копа виноград – идем код њега одлази затиче игумана на камену, црвеног у лицу и знојавог, како отире зној са чела кад га је видео, хтео је да побегне али игуман му је махнуо руком он прилази и одмах се правда – заболела ме глава, па сам изашао на ваздух – зар ти нико није дао таблету? – нико уствари, нисам ни тражио – иди, нека ти дају таблету и одмори се он крену, па застаде сети се да треба да узме благослов врати се и затражи благослов сада су почеле мисли да га море: слагао је, одбио је да ради у кухи- њи, сада ће га баш заболети глава пред вечеру игуман је питао кувара овај му је говорио тихо и као да се сти- ди, све погледајући на непослушног искушеника онда је игуман позвао искушеника и питао га да ли му је пре- стала главобоља пошто је вечера била постављена, игуман је благословио трпезу и рекао једном од монаха да ста- ви на тањир комад хлеба и однесе га искушенику и каже му да то у дворишту поједе искушеник је био згранут, погледао је у игумана и изашао напоље кад је после вечере игуман ишао ка манастирској цркви, искушеник је смо- гао снаге да га заустави и упита: – зашто само комад хлеба? – спаситељ наш је рекао: волу који врше не завезуј уста, и: радник је достојан своје плате (1 тим 5, 18) aко неко неће да ради, нека и не једе (2 сол 3, 10) зато су радници достојни вечере ипак, ми просјацима и варали- цама снисходимо и никад им не ускра- ћујемо хлеб насушни m ауторка је вероучитељ при цркви вазнесења господњег у жаркову 46 l православни мисионар l 5/2010 песнички станује човек три сијалице т ри сијалице су постављене тако да формирају троугао свака од њих може бити укључена или искључена, и свака функ- ционише по наредном правилу: 1 ако су њене суседне сијалице у међу- собно супротном стању, дата сијалица ће остати у истом стању у коме је била 2 ако су њене суседне сијалице међу- собно у истом стању, дата сијалица ће своје стање променити ако ниједна околна сијалица није укљу- чена, она ће се укључити ако су обе суседне сијалице укључене, она ће се искључити а ако је једна сијалица укљу- чена, а друга искључена, онда ће сијалица остати у истом стању нека почетно стање буде да су две сија- лице укључене, а једна искључена две сијалице које су укључене ће остати у истом стању јер су и једној и другој сусед- не сијалице у супротном стању сијалица која је искључена ће се укључити због другог правила, које каже да треба да промени своје стање ако су њене суседне сијалице у међусобно истом стању после првог периода све три сијалице ће бити укључене у наредном тренутку због дру- гог правила све три ће се искључити пошто су сада све искључене, у наредној итерацији ће се све укључити и тако редом оформиће се константно светлу- цајуће стање, у коме се све три сијалице синхронизовано укључују и искључују – добиће се групна осцилација ово понашање не зависи од почетног стања какво год почетно стање било, сијалице ће доспети у стање у коме се све синхронизовано укључују и искључују синхронизовано понашање сијалице је феномен који је настао као продукт сваке сијалице, али то понашање није својство сваке појединачне сијалице скуп од три сијалице има квалитативно другачије својство од сваке сијалице појединачно синхронизовано светлуцање није особи- на сваке појединачне сијалице, већ је то особина која постоји само на нивоу групе сијалица свака појединачна сијалица у синхронизованој групи добија додатни малиша пушоња септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 47 квалитет, а то је особина да светли син- хронизовано ово се дешава и у људским заједница- ма заједница је сачињена од људи људи који се понашају синхронизовано, као сијалице, чине да заједница, као и група сијалица, добије квалитет који ниједна личност нема сама по себи личности у заједници добијају својства које нема ниједан члан заједнице понаособ та заједница је сачињена од људи, али и људи су сачињени од заједнице човек без заједнице је осиромашени човек, човек који нема квалитете које може имати у заједници али човек мора поступати синхронизовано да би заједница имала квалитет, тј својство које нико сам за себе нема без те синхронизованости, другим речима – без доброте, нема ни квалитета у заједници, као што у скупу од три сијалице без синхронизовања нема заједничких осцилација а када нема ква- литета, онда ни појединац нема особине које може имати у заједници он нема особине које му може дати заједница човеку без заједнице фали квалитет који му она даје а тај квалитет није само нешто што долази као додатак биолошком животу јединке тај квалитет чини да живот живи, да живот постоји питање како је, којим се суседи међусобно поздрављају, јесте пита- ње о квалитету на то питање се одговара са: „добро је“ тај одговор је одговор о ква- литету човек одговара и каже да је добар живот, да је благ живот човеку без заједнице фали доброта живота, њему фали добробиће он без заједнице и није прави човек јер нема квалитет који га основно чини човеком а тај квалитет јесте онај други који га пита и за кога се он пита – онај други члан заједнице, који чини да он постоји и на крају, или на почетку, њему фали онај први који чини да постоји онај дру- ги, а који чини да он постоји заједница се на грчком језику каже εκκλησία што је у светом писму технички термин, који се на српски језик преводи речју црква - човек без цркве је осиромашни човек, човек без правог живота m људи који се понашају синхронизовано, као сијалице,чине да заједница, као и група сијалица, добије квалитет који ниједна личност нема сама по себи 48 l православни мисионар l 5/2010 подршка православних особама са инвалидитетом п рема подацима светске здрав- ствене организације, у србији живи око 500000 особа са неким видом инвалидитета њихов положај је веома тежак особе са инвалидитетом су веома често искључене из бројних сфера и сегмената нашег друштва – запослења, политике, културе, образовања, они живе у атмосфери дискриминације, која је најчешће последица недостатка едукације, предрасуда и незнања особа без инвали- дитета, као и општег економског стања један од императива и основа солидарно- сти јесте да јаки помажу слабог друштво солидарности мора да помогне онима којима је то потребно да би се лични недостаци до извесне мере компензовали православнa ангажованост на друштве- ном плану треба да допринесе актуелиза- цији права особа са инвалидитетом како би се побољшао њихов положај читаво друштво је дужно отворити своја врата стварајући услове у којима ће се овим људима омогућити једнако и равноправно учешће у духовном, културном, политич- ком, социјалном и економском животу то није могуће остварити преко ноћи, већ је потребно време и саборни рад свих нас, а не само оних који се овом проблематиком баве професионално неопходно је ради- ти на широкој едукацији целокупног нашег становништва, као и релевантних друштвено-политичких фактора, од којих често и зависи доношење бројних одлука ваља охрабривати заједничку природну комуникацију деце са инвалидитетом и деце без инвалидитета нарочито је важно борити се против свих облика предрасуда, према којима се ови први доживаљавају као „проклете“ и „обележене“ особе један од видова борбе против оваквих и слич- них предрасуда јесте и заједничко васпи- тање и образовање у породици, пред- православнa ангажованост на друштвеном плану треба да допринесе актуелизацији права особа са инвалидитетом како би се побољшао њихов положај владимир марјановић друштвена одговорност хришћана септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 49 школским и школским установама осно- ву таквог васпитања треба да чини дожи- вљавање заједничког живота и потреба деце са инвалидитетом и деце без инва- лидитета веома је важно људима са посебним потребама створити услове за остварива- ње права на рад само један од практичних проблема и баријера са којима се сусрећу особе са инвалидитетом јесте кретање наша сре- дина и наше окружење треба да им омо- гуће што лакшу мобилност у овом прав- цу се већ чине одређени напори и изве- сног помака има, али је неопходно још пуно радити у урбанистичким планови- ма и пројектима за изградњу станова и других објеката треба инсистирати на решењима која не подразумевају физичке баријере које онемогућавају кретање пажњу не треба посвећивати само физичким условима рада, праведној плати, уклањању предрасуда и баријера, већ и емотивном животу ових људи без љубави према хендикепираним осо- бама није могуће решити њихове егзистенцијалне проблеме, омогу- ћити им интег- рацију у дру- штво и прак- тично реали- зовати њихова неотуђива права, која им, као и свим људима, апсолутно припадају! m ваља охрабривати заједничку природну комуникацију деце са инвалидитетом и деце без инвалидитета 50 l православни мисионар l 5/2010 понедељак 2642010год п б д б браћо, ово је први понедељак у заједници, а можда и у животу, да ми је био леп увек ми је понедељак био мучан, ваљда зато што је представљао почетак радне недеље када боље размислим, видим да нисам изградио добар однос према раду пре ми је посао био само сред- ство преко којег ћу доћи до дроге сам рад ме никада није испуњавао мислим, у нормалним околностима, земља живих победити своју површност земља живих је пројекат за лечење зависника од опојних дрога који ради са благословом епископа бачког иринеја, а под старатељством братства манастира ковиљ на челу са владиком порфиријем детаљније о пројекту земља живих можете прочитати у трећем броју мисионара за 2009 годину у рубрици земља живих објављујемо сведочанства штићеника ове заједнице септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 51 јер кад сам био дрогиран могао сам ради- ти било шта у задње време покушавам изменити тај однос покушавам да ужи- вам у свакој обавези и послу који радим видим како се кроз посао суочавам са самим собом и својим односом према животу покушавам победити своју повр- шност и незаинтересованост није увек лако јер је то вероватно укорењено дубо- ко у мени али ћу се искрено потрудити осећам да овај пут стварно имам воље и снаге за то имам осећај да сам тек сада сазрео и да ми тек предстоје највеће победе желим да видим и и т и да се мало одморим од овог темпа и то је буквално све мислим да имам неки мали страх од сусрета са спољним светом од тога ко сам уствари ја у односу на спољни свет и оне у њему ово ће бити први пут после двадесетак година да сам оволико дуго „чист“ годинама сам се дрогирао и буквално одрастао и формирао се кроз дрогу овде сада када размишљам о себи знам да сам м к, да сам из сомбора, да сам се дрогирао 14 година и да имам жену и дете али ко сам ја после свих тих година и после овога овде? мислим да ће ми бити јако чудно да се сретнем са њима нормалан осећам као да сам се пробудио из коме и сазнао да имам жену и дете и неки живот иза себе боже, помози ми, молим те! христос васкрсе! мисао дана: мудрост гле, истину љубиш, и јављаш ми непо- знаности и тајне мудрости твоје 52 l православни мисионар l 5/2010 људска права и православље н аше време, поред осталог, карак- терише и стално потенцирање људских права, посебно у кон- тексту мањинских групација шта о људ- ским правима каже најважнија књига – јеванђеље и какав нам пример у том погледу даје сâм господ исус христос? код оснивача хришћанске вере, наиме, приметно је потпуно поштовање туђе сло- боде као једног од најзначајнијих дарова божијих, а који је уско повезан са терми- ном којим се бавимо када исцељује боле- сне и немоћне, они га по правилу питају за исцељење, а слепога, на пример, пита шта да уради за њега када ученицима говори о одрицању и крсту, он наглашава избор човека почињући реченицу са ’ко жели да ме следи’ за господа слободно можемо рећи да се понашао потпуно у складу са данас толико медијски присутним конвен- цијама о људским правима данас се најче- шће се помињу верска и национална пра- ва, право на политичко опредељење, на приватност, а од скора све чешће и право на сексуалну оријентацију не можемо порицати вредност разних конвенција које се баве овом тематиком, мада би у неким случајевима било мудрије послушати савет св ап павла, који у посланици коринћанима каже да му је све слободно, али није све на корист постоје и права која се нигде и никада не наводе, а од суштинског су значаја за сваког човека – то су право човека на живот и право на истину вероватно нико неће порећи да је право на живот најо- сновније и најважније право за свакога, далеко важније од свих горепоменутих поставља се питање зашто се онда то пра- во не потенцира као ова друга – с обзиром на, на пример, чињенице које се односе на број абортуса по различитим државама код нас се та бројка мери стотинама хиља- да, у братској русији милионима, у европ- ским земљама исто тако истини за вољу, тачно је да је слобода појединца пресудна, али је уједно тачно и да сваком појединцу треба дати праве и аутентичне аргументе pro et contra да би ту слободу могао да оствари у правом смислу речи свештеник горан живковић друштвена одговорност хришћана јул/август 2010 l православни мисионар l 53 у појединим државама еу, махом оним са јаким римокатоличким утицајем, аборту- си су забрањени, али опет можемо рећи да се та тема ни приближно не третира сход- но њеном значају занимљив је у овом контексту случај који се аутору текста десио на интернету: када је, учествујући на једном световном форуму, поставио веома потресне фотографије појединих абортуса, администратор тог форума их је за трен ока избрисао указујући да је пору- ка узнемирујућа за чланове значи да је само то важно, а животи нерођене деце са снимака су потпуно неважни? слободно се може рећи да је овде цинизам, и то кур- тоазан, доведен до савршенства са друге стране, људско право на исти- ну је далеко потцењеније – оно се скоро нигде и не помиње као било какво право то једно од најпотцењенијих права данас ми који знамо ко је пут, истина и живот разумемо шта то у суштини значи – то значи да су зидари презрели камен који је глава од угла као што је биљки – сем воде и земље – неопходан и ваздух да би могла да живи, тако је и човеку – сем воде и хра- не – потребна истина да му буде неопхо- дан руководитељ у лавиринту званом живот можда је грешка што се многи пилатовски питају шта је истина долазећи тако до неуспешног духовног лутања, а затим и рела- тивизовања тог битног појма – уместо да се питају ко је истина иако се дух свети као дух исти- не доказује из века у век свакоме ономе ко то жели да види и иако јасно сведочи да је исус син божији јединородни који је осно- вао своју вечну цркву православну, чињеница да већина људи не живи и дише литургијски сведочи о томе да та већина ово право није остварила тачно је да је слобода појединца пресуд- на, али је уједно тачно и да сваком поје- динцу треба дати праве и аутентичне аргументе pro et contra да би ту слободу могао да оствари у правом смислу те речи не улазећи у то ко је крив или одговоран, оно што се са пуном сигурношћу може констатовати јесте да право на истину данас није довољно пружено људима, а о њему се нимало не брину ни крајње лице- мерни тзв борци за људска права са дру- ге стране, на нама православним хришћа- нима, који би требало да будемо со свету, стоји одговорност сведочења истине на нашим често слабашним плећима неки медији су нам свима на располагању (интернет, на пример), тако да нећемо имати оправдања ако занемаримо овај свети задатак m аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 54 l православни мисионар l 5/2010 криза духовног живота када би се правила ранг листа нај- фреквентнијих тема у верској или црквеној публицистици, при самом врху би се налазиле теме које се односе на екуменизам, реформу литур- гије и литургијског живота, историју цркве, актуелна дешавања у православ- ним црквама, не потцењујемо значај наведених тема, али се чини да је све мање текстова који се односе на оно што је најважније и суштинско за спасење – на духовни живот стиче се утисак да се на спасење све више гледа као на спон- тан и механички процес, који произила- зи из саме припадности цркви, литур- гијској заједници или учествовању у светим тајнама, а да све оно што се тиче замире ли духовни живот? постаје ли он суштински небитан? да ли уместо посвећености и предано- сти, горућег срца и бого- тражитељског ума, имамо рутину, форму и имитацију? виктор вицановић живот у христу септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 55 подвижничког живота, опитног и духов- ног, премешта у други план као апстракт- но, неухватљиво и (интра)субјективно, а можда и анахроно зато се са правом постављају питања: замире ли духовни живот? постаје ли он суштински небитан? да ли уместо посве- ћености и преданости, горућег срца и боготражитељског ума, имамо рутину, форму и имитацију? могу се навести многи разлози за осеку духовности – секуларни дух (који све више прожима црквени живот), недоста- так значајних духовника, брзина и повр- шност (као доминантне одреднице савре- меног начина живота), превелико снисхо- ђење и прављење компромиса који се односе на живот и дисциплину хришћана, неспремност свештенослужитеља да раде на себи и да сами духовно напредују, противаргумент за наведене констата- ције полази од тога да је духовни живот сваког верника његова лична ствар, да произилази из његове вере и личних склоности, односно при- роде његове личности због тога свака гене- рализација и навође- ње уопштених закључака могу створити нетачну слику о реалном ста- њу духовни живот верника, са овог ста- новишта, представља искључиво индивиду- ални однос према богу и цркви, и не може се генерализовати овај аргумент има своју оправданост и начелну прихватљивост, али ако се у обзир узму контекст у коме живи- мо и објективни показатељи укупног вер- ског живота, проблем се са индивидуал- ног подиже на ниво општег када говоримо о објективним показате- љима недовољне присутности духовног живота, мислимо пре свега на број од 3 до 5% од декларисаних верника који су редовно присутни на недељним и пра- зничним литургијама, површне и рутин- ске исповести уочи причешћа, недостатак искусних духовника и, самим тим, ускра- ћеност за духовно руковођење и духовне разговоре, све мање духовних лица која својим подвижничким животом стичу смирење, чије плодове могу да поделе са другима, и, као што смо на почетку наве- ли, заокупљеност мање важним темама у односу на спасење и обожење верника важно је, такође, јасно и прецизно дефинисати садржај појма „духовни живот“ много се говори о разним „духов- ностима“, тако да ова важна категорија добија све више једно расплинуто, магло- вито и широко значење шта је духовни живот? можда је најкра- ће и најпрецизније одређење дао свети серафим саровски када је рекао да је сми- сао хришћанског живота у задобијању благодати духа светог духовни живот, дакле, јесте присутност и дело- вање духа светог како у животу сваког верујућег човека, тако и у животу цркве у целини али како знати да је у пита- њу благодат духа све- тог? 56 l православни мисионар l 5/2010 који су плодови присуства и благодати духа светог? одговор налазимо код апо- стола павла: а плод духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, добро- та, вера, кротост, уздржање (гал 5, 22) до наведених плодова се не долази спонтано нити се они механички утискују у душу верника потребна је синергија бога и човека човек, с једне стране, мора да препозна кад, где и колико одступа од принципа и дарова духа светог, које исти- че апостол павле, и да затим предузме све оно што стоји до њега да своје слабости и мане трудом и подвигом превазиђе божи- ја благодат је, са друге стране, ту да малом и немоћном човеку помогне у тој тешкој борби са самим собом – човек не би ни могао да победи себе без божије помоћи у пракси је потребно и треће лице – у виду духовника, старца или брата у хри- сту – које би својим искуством и знањем помогло вернику у препознавању и пре- вазилажењу искушења духовно руковође- ње је увек било стуб духовног живота, а данас оно постаје најслабија карика већи- на верника жели да испуни само споља- шње и формалне „обавезе“ – да прослави крсну славу, да се неколико пута годишње причести, да се тада исповеди (мада „нема шта да исповеди“ јер никога нису убили, нису украли, ), да повремено недељом или празником оде у цркву, да приложи симболичан прилог, они су тиме задо- вољни и мисле за себе да су велики верни- ци не занима их да преиспитају себе – да ли су показали дуготрпљење, благост, уздржање, кротост, све оне врлине које септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 57 наводи апостол павле, да ли у њима има плодова духа светог, која врста мотива- ције покреће њихово понашање (инстик- ти, интереси или љубав ка христу), како одолевати искушењима, како постићи унутрашњи мир, како се молити богу, како не понављати исте грехе, како опра- штати, подужи је списак ових духовних тема, али оне све мање занимају вернике, али и пастире неко ће приметити да у речима апосто- ла павла које смо навели има превише психолошких категорија које се могу сре- сти и код особа које нису хришћани (атеи- сти, будисти), тако да оне нису differentia specifica хришћанске духовности можда је то, и то само делимично тачно, али поред споменутих критеријума духовно- сти постоје и друге одреднице које изра- жавају специфичан однос верника према христу, који се не може наћи ни у једној религији тако свети максим исповедник каже: родивши се једном заувек у телу, слово божије се из човекољубља непреста- но рађа у духу у онима који желе и он постаје младенац, обликујући се у њима помоћу врлина и открива се онолико колико зна да може да га смести у себе онај који га прима суштина хришћанске духовности јесте у дуготрајном и напорном преображавању властите личности благодаћу духа светог – сједињујући се са христом у светим тај- нама уз упоредно молитвено живљење и испуњавање његових заповести када би ово за пастире и вернике свагда било прио- ритет, духовни живот не би замирао нити би прелазио у пуку форму или ритуал m суштина хришћанске духовности јесте у дуготрајном и напорном преображавању властите личности благодаћу духа светог 58 l православни мисионар l 5/2010 светоандрејевска нада у име оца, и сина и светога духа! жено, ослобођена си од немоћи своје (лк 13, 12) – одјекују ове речи господа сведр- житеља, исцелитеља душа и тела наших остављају нас вечито задивљеним резо- лутни и непоколебиви неконформизам христов и његова решеност да не допу- сти да му периферно замагљује бистрину погледа на саму суштину свега што нас окружује не подлеже он и не поводи се за фор- мама и испразноме и бездушноме држа- њу слова закона и обоготворавању про- писа, који и дан данас кане да у душама многих заузму место онога којему би требало да нас приводе слепо држање дана суботњега, без обзира на потребе и страдања ближњих, удаљавају нас, заправо, од христа, који нам за узор препоручује милостивога самарјанина, а не наопако и формали- стичко фарисејско „ревновање“ кад бисте, пак, знали шта је то: милост хоћу, а не жртвоприношење, не бисте осу- ђивали невине јер је син човјечији госпо- дар и суботе (мт 12, 7–8) једина жртва достојна љубави божије јесу срца наша и љубав, која у слободи дела зато нам је један од непогрешивих и поузданих путовођа на овоме путу само- жртвене христолике љубави управо и свети апостол андреј првозвани! благочестиви муж овај, ваистину, први међу првима даде благопријатан и мужа- ствен одговор на најнечувенији позив, којега људска уста икада изговорише: хај- дете за мном и учинићу вас ловцима људи (мт 4, 19) и сâм неразмрсиво заплетен у мрежу љубави господње, он стамено корачаше за учитељем својим од тога тре- на, па све до христоподобне блажене и крсно-васкрсне кончине своје – од руке оних који га распеше мислећи да богу слу- жбу чине (јн 16, 2) и који претпоставише сопствене пролазне норме и трулежне прописе самоме логосу, ономе који дарује смисао свакоме делу и покрету људскоме лишени логоса, лишени спремности да положе живот свој за ближње своје (јн 15, 13), а обремењени фанатичним тумаче- ниједнога тренутка не релативизујући важност држања, предачких и нашом светом црквом прописаних, правила вере наше, сместимо једино христа у центар живота својих! ђакон ненад м јовановић беседа септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 59 њем и држањем закона, које обоготвори- ше, одсекоше се и од самога потенцијала за богопознање и богосозерцање, па самим тим и за спасење управо у посне дане ове не дозволимо себи да од дрвета не видимо шуму! не допустимо себи да – загњуривши се у формалистичко и бесплодно тумачење и бескрајно надмудривање око слова типика, канона и догми – обневидимо за сагледава- ње христа у свакоме од најмање браће (мт 25, 40) њего- ве, тј у свакој непо- новивој личности, као живој икони божијој ниједнога тре- нутка не релативизујући важност држања, предачких и нашом светом црквом прописаних, правила вере наше, сместимо једино хри- ста у центар живота својих! будући со свету (мт 5, 13) и будући позвани да проносимо нетварну таворску светлост, већ овде и сада пробудимо у себи и другима наду на живот вечни – наду, која је дело љубави у слободи, а не у око- релости срца, неспремнога да се принесе на жртву огњену за угодни мирис господу (бр 28, 6), благоухану жртву на добробит заједнице – ближњих својих ускликнимо вери, нади и љубави и ми са првом и најизабранијом породицом српском, која прославља управо првозва- нога андреја! приковавши сами себе на андрејевски крст саможртвене непоко- лебовости и ревности за љубав, ускликнимо, дакле, једногласно са српским краљевским домом кара- ђорђевића: бо г ми је прва нада! сада и увек и у све векове амин беседа одржана на светој литургији о св ап андреју првозваноме, 30 новембра (13 децембра) 2009 године господње у београдскоме храму светога aпостола и јеванђелисте луке у кошутњаку 60 l православни мисионар l 5/2010 форум је код старих био место оку- пљања и израз политичке слобо- де, судске власти и место за трго- вину настанком империја, форуми улазе у регресију и постају својеврсне пијаце, а политичке и судске функције прелазе у велелепне зграде – симболе изгубљене слободе власт почиње да се врши иза кулиса и завеса, далеко од погледа и уче- шћа народа данас форуми поново живе – развије- нији него икада сада у урвинама вирту- елног света, поново су постали попришта сусрета мишљења и идеја интернет је скратио растојања, тако да данас нема превелике дистанце за било кога ко жели да се суочи са идејама других или, пак, да друге суочи са својим идејама тако смо, мада у измењеној форми, сведоци и уче- сници процеса у коме је наново оживела древна светиња слободе мишљења свако равноправно може да изнесе своје идеје и да због њих буде похваљен или исмејан има оних који само читају, други скрива- ју своје идентитете, а трећи преузимају пуну одговорност за све што напишу како црква треба да гледа на ову поја- ву? две најзнаменитије „форумске“ бесе- де у светом писму свакако су беседа све- тог архиђакона стефана на тргу („фору- му“) у јерусалиму и светог апостола павла на атинском ареопагу познати лукрецијев стих има својеврсни одјек у беседи светог архиђакона стефана, запи- саноj у делима апостолским: али свеви- шњи не живи у рукотвореним храмовима (дап, 7, 48–50) после ове беседе архиђа- кон стефан је пострадао од руку својих сународника поставши првомученик христове цркве мученичком пострада- њу светог стефана лично је присуствовао и млади савле, који је чак и причувао огртаче неких „сведока“ (тј припадника мисија у савременом свету андреј протић христова црква и нови комуникациони системи савремено (пост)модерно друштво многим својим идеолошким поставкама и императивима свет и човека води ка својеврсном забораву бога и обезличењу људског бића стога је неопходно учинити свецелосни подвиг ка богу као живоносном извору септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 61 руље за линчовање) када је, знатно касније, већ као апостол павле, на атин- ском ареопагу држао проповед незнабо- шцима, светитељ се вероватно сетио и стефанове беседе поновивши у својој беседи „непознатом богу“ стефанове речи да бог не живи у рукотвореним хра- мовима (дап 17, 22–31) спој римског и јеврејског у апостолу павлу био је и обележје читаве његове мисије – сматран је „апостолом многобо- жаца“ и његова ревност у ширењу вере у христа распетога, јудејцима саблазан, а јелинима лудост (1 кор 1, 23) довела је до извесних неспоразума са другим апосто- лима, који су морали бити разрешени на апостолском сабору у јерусалиму око 50 године после христа (дап 15–30 и гал 2, 1–21) успех мисије међу многобошцима зависио је од знатно флексибилнијег читања јудејског закона, а нарочито про- писа о обрезању, који су од нове вере одбијали многе нејевреје на овом сабору апостол павле је дао веома одлучно тума- чење старозаветних прописа, које је, након тога, постало и саборни став хри- стове цркве (изражен и кроз икону брат- ског загрљаја апостола петра и павла) па зар и у данашњем постсекуларном и репаганизованом свету богочовек хри- стос опет није постао онај непознати бог о коме је проповедао свети павле? да ли у свим њуејџерским „верзијама“ христа душа која чезне за извором „живе воде“ може да „препозна“ оног једног и јединог богочовека христа и спасоносну заједни- цу његовог тела и истине? непорецива је чињеница да црква хри- стова идејно и духовно никада није стаг- нирала и да се вазда прилагођавала свету, али не да би се свету покоравала (што су биле оптужбе свих консервативаца свих времена), већ да би свет спасавала и узносила ка царству пресвете тројице кроз бескрвну евхаристијску жртву – сабрање свих оних који својим интелек- свети апостол павле проповеда у атини, слика из 1515 године, victoria and albert museum, лондон мисија у савременом свету 62 l православни мисионар l 5/2010 туално-духовним потенцијалом може допринети, оставити духовни печат на плану цркве- ног етоса и литургијског живо- та тако показујемо да креатив- ност суштински извире из сло- боде као иконе божије у нама (1 мој 26–28), а која се оства- рује једино кроз активан однос љубави и служења богу и бли- жњима црква данас нема „луксуз“ да учини отклон од урвина интернета – не у времену када нашу децу преко истог регрутују сатанисти и наводе на криминал; не у времену када разни вукови у јагњећим образинама сведоче своју „истину“ христовог јеванђеља, у име ког позивају чак и на проституцију и наркоманију; не у времену када је инфор- мација толико да су се претвориле у дез- информације као што је некада свети архиђакон стефан посведочио истину својој јудејској браћи – и због тих својих „новотарија“ пострадао – и као што је свети павле незнабошцима посведочио истину васкрсења христовог и био због тога делимично извргнут и руглу – и данас је пред црквом изазов да своје овце пошаље међу вукове савремено (пост)модерно друштво многим својим идеолошким поставкама и императивима свет и човека води ка својеврсном забораву бога и обезличењу људског бића стога је неопходно учини- ти свецелосни подвиг ка богу као живо- носном извору то је један од примарних задатака црква већ јесте присутна на интернету јер су ту присутни неки њени чланови – посебно млади, који су будућ- ност зато је највећа православна патријар- шија нашега доба прва и дала свој сабор- ни одговор на изазове технотронског и постглобалног доба (код нас објављене у књизи основи социјалне концепције руске православне цркве) из истог разлога је и патријарх рпц кирил позвао на актив- није мисионарење преко интернета не робујући околностима света који сав у злу лежи, група клирика, богослова и лаика ушла је у заједнички подухват изградње православних мисионарских форума попут верујем и живе речи утехе, који рад са благословом надлежних архи- јереја схватају пре свега схватају одговор- ност, а не као привилегију циљ нам је да, у мери сопствених могућности, пратимо све актуалне теме и покушамо да форму- лишемо одговоре у духу православног и светоотачког предања отворени смо и спремни за сваку врсту конструктивног дијалога зарад мисије и сведочења истине живота у господу христу, а сведоци тога су многобројни наши чланови – пријате- љи, који примећују да нам је свима заиста добро овде бити (мт 17, 4) m аутор је један од администратора хришћанског портала поуке (wwwpoukeorg) и форума живе речи утехе септембар/октобар 2010 l православни мисионар l 63 из другачијег угла октоберфест п ре неколико година сам био у минхену годину – две пре тога сам био и неколико пута у бер- лину када сам први пут путовао у бер- лин, очекивао сам немачку на какву смо навикли из гастарбајтерских прича: тро- тоари као под конац, можеш да једеш са асфалта и сл био сам зачуђен када сам открио град који ни по чему не сличи месту какво сам замишљао и то зачуђен у најпозитивнијем смислу минхен, а нарочито оближњи фрајзинг (а изгледа и цела баварска), у потпуности одговарају поменутим очекивањима све је у готово савршеном реду – од шарана у некаквој речици у фрајзингу које можеш да посматраш и храниш са моста, до главног трга у минхену но, зашто говорим о овоме? зар тема овог броја није монаштво? управо зато што је тема монаштво јер реч минхен долази од речи монах на грбу овог града је управо монах, бенедик- тинац рекао бих а фрајзинг? е, па то је старо епископско седиште, град са огром- ним манастиром у центру или, боље, на врху, негде из осмог века, са гробовима игумана и епископа из истог периода неколико стотина година пре оног време- на које пословично описујемо са „шваба глоц, србин боц“ изгледа да постоји неки проблем са овом „изреком“, да не кажем предрасудом? или можда не, пошто поред свих тих материјалних и писаних трагова свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 5/2010 културе виљушке заиста нисам видео можда онда боцкање виљушкама долази након што се, рецимо, реши проблем уни- верзалија уствари, мислим да како они који су боцкали виљушкама, тако и они који су исту ствар радили мање суптил- ним методама нису много марили за уни- верзалије или ареопагитске списе а и обратно оно што је након свега овога зачуђујуће јесте то што је присуство монаштва у овој некада монашкој земљи данас највидљи- вије у, веровали или не, производњи пива наиме, готово свако пиво у називу има некакве везе са калуђерима: августинер, пауланер, францисканер, данас је асо- цијација на францисканце весели калуђер попут фра-така са етикете за пиво, а не, рецимо, св франциско а за то су „крива“ сама браћа чини ми се да је кључ- но питање смисла постојања монашког реда у цркви питање начина његовог присуства у животу цркве, његове видљи- вости и ту је некако најбоље прибећи оној дијалектици која лежи у основи сваке добре теологије да би било истински при- сутно, монаштво не треба и не сме да буде нарочито „видљиво“ јер видљивост га води директно у ком- промитовање, директно и без околишања у срце света, од кога оно жели да се спаси ако тим путем крене, оно губи себе, али, што је погубније, губи и црква јер се она у свом историјском ходу последњих 1500 година готово недвојиво везала за њега то се изгледа догодило на западу, и због тога су данас прве асоцијације на помен монаштва фра так (уколико смо доброна- мерни) или онај фини томас де торквема- да (уколико су нам намере мало „злоче- стије“) да се ово поправи, потребно је много више труда него да се просто крене „из почетка“ m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 315 | Православно монаштво
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Јоил (Булатовић), игуман манастира Ћириловац фото: Живота Ћирић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Нектарије (Татарин), игуман манастира Средиште фото архива омладине при храму Светог Саве у Београду Фотографија на трећој страни корице: Монахиња у Пећкој Патријаршији фото: Анђела Стевановић PRAVOSLAVNI септембар / октобар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Грачаница фото: Александар Радош misionar Реч уредника Православно монаштво: историја, суштина и значај 2-3 Старечник Монах је највећи друштвени радник 4-6 Светитељи нашег времена Преподобномученица Монахиња Марија 7-9 Хришћанска иконографија Симболика рибе у ранохришћанској иконографији 10-13 Света Земља Значај поклоништва за хришћанско образовање 14-16 Аскетика Пост од Старог Завета до наших дана 16-19 Црквеноправне теме Могућности аутентичног тумачења канонског предања 20-23 ТЕМА БРОЈА Монашки кенозис - феномен који није од овога света 24-26 Три иконе будућег века 27-30 Свети Теофан Затворник Најважнији монашки труд је очишћење срца од страсти 31-33 Разговор са оцем Тихоном (Ракићевићем), игуманом манастира Студенице Стрмим путем до Царства Небеског 34-38 Слобода као темељ подвижничког живота у монаштву и браку 38-40 Монаштво: историјски и практични увод 41-43 Размишљања у тишини 44-45 Песнички станује човек Три сијалице 46-47 Друштвена одговорност хришћана Подршка православних особама са инвалидитетом 48-49 Земља живих Победити своју површност 50-51 Друштвена одговорност хришћана Људска права и Православље 52-53 Живот у Христу Криза духовног живота 54-57 Беседа Светоандрејевска нада 58-59 Мисија у савременом свету Црква и нови комуникациони системи 60-62 Из другачијег угла Октоберфест 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 5/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, јереј Угрин Поповић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Александар Савић Милана Вучићевић, Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Јоил (Булатовић), игуман манастира Ћириловац фото: Живота Ћирић Фотографија на другој страни корице: Архимандрит Нектарије (Татарин), игуман манастира Средиште фото архива омладине при храму Светог Саве у Београду Фотографија на трећој страни корице: Монахиња у Пећкој Патријаршији фото: Анђела Стевановић PRAVOSLAVNI септембар / октобар 2010 стране Фотографија на полеђини корице: Манастир Грачаница фото: Александар Радош misionar Реч уредника Православно монаштво: историја, суштина и значај 2-3 Старечник Монах је највећи друштвени радник 4-6 Светитељи нашег времена Преподобномученица Монахиња Марија 7-9 Хришћанска иконографија Симболика рибе у ранохришћанској иконографији 10-13 Света Земља Значај поклоништва за хришћанско образовање 14-16 Аскетика Пост од Старог Завета до наших дана 16-19 Црквеноправне теме Могућности аутентичног тумачења канонског предања 20-23 ТЕМА БРОЈА Монашки кенозис - феномен који није од овога света 24-26 Три иконе будућег века 27-30 Свети Теофан Затворник Најважнији монашки труд је очишћење срца од страсти 31-33 Разговор са оцем Тихоном (Ракићевићем), игуманом манастира Студенице Стрмим путем до Царства Небеског 34-38 Слобода као темељ подвижничког живота у монаштву и браку 38-40 Монаштво: историјски и практични увод 41-43 Размишљања у тишини 44-45 Песнички станује човек Три сијалице 46-47 Друштвена одговорност хришћана Подршка православних особама са инвалидитетом 48-49 Земља живих Победити своју површност 50-51 Друштвена одговорност хришћана Људска права и Православље 52-53 Живот у Христу Криза духовног живота 54-57 Беседа Светоандрејевска нада 58-59 Мисија у савременом свету Црква и нови комуникациони системи 60-62 Из другачијег угла Октоберфест 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 5/2010 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник ђакон Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, јереј Угрин Поповић, јереј Јован Бабић, Татјана Радић, Александар Савић Милана Вучићевић, Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
Одреднице:
12
Свеска: 317 | Света Литургија
...l православни мисионар l 1/2011 хришћанство и култураДОСТОЈЕВСКИ 📌 је говорио да ће лепо-
та спасити свет, и разјашњавао:
лепота богомајке, лепота прео-
браженог света уметност је, као вид
с
...l православни мисионар l 1/2011 хришћанство и култура
МЕТА инфо: Р:18888 К:148728 Д:82
| Свеска 317 |
Свеска: 317 | Света Литургија
... целивајући то камење и само жале тај обећани и месијански карактер ста- рог израиља и светог града јерусалима испунио се очекиваним догађајем – радо- шћу божића! m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 60 l православни мисионар l 1/2011 хришћанство и култура достојевски је говорио да ће лепо- та спасити свет, и разјашњавао: лепота богомајке, лепота прео- браженог света уметност је, као вид стваралаштва, изабрана да преображава и тако спашава свет од пропадања, тру- љења и нестајања уметност треба да помаже човеку у његовом духовном узди- зању и зато човек ствара ствара на путу ка истини и лепоти јер уметност и јесте прозор у свет истине и духа стварање је, дакле, одраз духовног бића у човеку, као супротности физичком бићу производ који подсећа на уметност јер је, попут ње, доступан чулима, јесте кич разлика је у томе што је кич лоше изведена уметничка замисао и најчешће фалсификат који се вреднује као уметничко дело реч кич се, етимолошки, односи на енглески израз sketch (скица, нацрт, недовршеност), а, према другим мишљењима, може се дове- сти у везу и са немачком синтагмом etwas verkitschen (кришом подметнути, јефтино продавати) кич је, дакле, неукусна копи- ја одређеног стила, али и форма инфери- орне уметности или културе о кичу говоримо када се сусретнемо са површним садржајем или формом која претендује на гламурозан или театралан ефекат он подразумева и одсуство креа- тивности и оригиналности и често пред- ставља неукусне, идеализоване и изве- штачене садржаје једно од најчешћих својстава кича је да кич предмет често личи на нешто што има велику вредност, а нема је но, кич-творци су људи који нису лишени естетског искуства произ- вођачи кича су најчешће и сами уметни- ци, спремни да искористе слабост изазва- ну духовном декаденцијом и створе ову лошу робу због тога што постоји сензи- билитет за кич, творац кича „лови“ духом сиромашне емоције у култури у којој је кич – један од модерних грехова у култури у којој је човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбежан лела мирковић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 61 човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбе- жан кич жели да се допадне – намеће се и улази у све поре човекове, а његова особеност је претераност докле кич допире, он шири задовољство и ужи- вање, а да при томе не захтева никакав духовни или мисаони напор уколико бисмо кич одре- дили у ширем смислу, не само као претварање умет- ничке вредности у осред- њост и баналност, већ као манипулацију свим битним културним вредностима, а то значи – осим естетским – још и моралним, научним, религијским, онда би поље кича, практично, било истоветно нижим облицима масовне културе лудвиг гиц дока- зује да је кич постао обележје људ- ског постојања у социолошком смислу, кич произилази из обезли- ченог и осиромашеног живота мâсā у етичком поретку – непосредно је везан са деструктивним странама људске природе, са злом а у религијском – ова пошаст не може заобићи човеков греховни живот у кичу је умногоме изгу- бљена мера у односу на стварност и у односу на стваралаштво основна разлика између кича и уметничког дела је питање аутентичности надахнути стваралац уметничког дела део је непоновљиве активности, узвишеног чина стварања и 62 l православни мисионар l 1/2011 лепоте изражене кроз најситније детаље он не мирује – у њему стално букти ства- ралачки процес јер је створитељ својој слици и прилици дао слободну ствара- лачку снагу како каже св григорије палама: сстворен по слици створитеља, човек је исто тако стваралац, уметник, песник кич не сачињава само производ ту су кич субјекат, кич објекат и кич однос кич субјекат треба да превлада три основна искушења кич објекта, а то су вулгарно, занимиљиво и украсно кич однос је мешавина збира психолошких односа између човека и ствари постоји само један начин опхођења према стварима који у кич-односу није заступљен, а то је аскетски одрицање од задовољства је осећање које модерном човеку није познато, док му је хедонизам неупоредиво ближи све ствари се вред- нују задовољством које му пружају у кичу је присутна лаж која обмањује допа- дљивошћу, и то естетском допадљивошћу или само-допадљивошћу огроман про- фит који кич остварује на тржишту пред- ставља велико искушење због тога под притиском кича многи амбициозни умет- ници мењају стил рада, а понекад – пот- пуно хипнотизовани комерцијализмом – и утону у кич произвођачи кича беспо- штедно користе ефекте синестетичког деловања предмета за оне који су склони кичу не постоји ремек дело у коме они неће наћи душевну храну, јефтину интригу, загонетни заплет и незаобилазни сентиментализам запа- жено је да у шекспировим трагедијама и романима достојевског кичери превас- ходно налазе елементе криминалистич- ких садржаја на сликама пре ренесансе дева марија је представљена као жена са чијег лица зраче чедност и стидљивост, дајући му продуховљен и светачки израз сликар је настојао да је прикаже тако да не буде слична свим лепим женама које свакодневно сусреће, и употребио сав свој таленат да јој дâ духовну лепоту у периоду ренесансе и касније сликар ће модел за њен лик тражити у лепим жена- ма које среће на улици на лицу овосвет- ске марије више нема оног израза сти- дљивости светице, и поглед посматрача ће, пре него што га подсети на своје духовне вредности, привући својом лепо- том истраживање које је спровела једна позната италијанска уметничка кућа је показало да су се особе наклоњене кичу – бирајући између прве и друге слике на којима је представљена дева марија – углавном опредељивали за другу кичи- ста успева да у свом доживљају у кич претвори и јохана себастијана баха при- писујући његовим стваралачки надмоћ- ним и строгим композицијама сентимен- талистичке варијације вичан у преобликовању слике стварно- сти и обожавању као обоготворењу, кичиста, уствари, одбија да види ствар- ност онаквом каква јесте он је навикао да се потчињава свом лошем укусу и духовном сиромаштву, а да ништа озбиљ- но не учини на сопственој промени и на богаћењу властите индивидуалности уместо да духовност буде ултимативни идеал и коначни циљ живота, за њега је она споредна и само надградња материја- листичке стране живота милош илић, културолог, кич види као уметничку и духовну таутологију са мноштвом „есте- тичких ожиљака“ иза којих стоје лењост духа, деградација идеала, успостављање лажних вредности и тржишних критери- јума кич се, отуда, суштински противи стваралачким и духовним напорима зато је, сматра овај културолог, кич један од модерних грехова човечанства усађен у предмете и изнијансиран слабостима човечијег духа m хришћанство и култура јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 63 прима се има један мали манастир у који много волим да одлазим зашто? зато што је манастир а то се данас не виђа баш тако често е, сад, има један мој друг, па има његова сестра, па и она воли да иде у тај манастир али оде она, тако, једном у један други манастир да прошета, што би се рекло ту у близини; у том манастиру живе старе и не много образоване, али заиста честите монахиње прича она тако са њима, питају је где иде у цркву каже им: – у манастир – аууу – каже једна старица – немој тамо! тамо кад се причестиш, тамо се причешће не прима знаш, тамо не служе к’о свети сава да су рекле да се причешће „не прима“ зато што понекад и ја тамо долазим, то бих некако и разумео; тешко је поверова- ти да „кроз мене“ нешто делује међутим – не! није к’о свети сава те честите ста- рице вероватно не знају много о светом сави, поготово не о, рецимо, богослу- жбеним књигама које је користио веро- ватно не знају ни да се он баш нешто није ни бавио тиме како треба литургија да се служи ни очевидаца савиног служења нема али оне знају како је он служио! оне вероватно знају шта је и мислио! а знају тако што им је неко рекао а тај неко свакако није свети сава нити ко њему близак и рекао им је то с неком намером а та намера је прилично, како би се рекло, вучија, с обзиром на то да је последица то да ове безазлене старице више немају поверења у своје сестре, сле- ди да је тај неко вук, и то вук у јагњећој кожи можда не намерно јер можда и он то говори колико зна, а не зна много, рецимо, јер и њему је неко рекао, и тако у недоглед замислите да нема тога што се говори? шта би онда било? ево овако би било: саберу се хришћани зато што верују да је бог толико заволео свет свој да је и сина свога јединороднога дао (јн 3, 16) па онда ти хришћани раде оно што им је господ рекао да чине у његов спомен: jep ja примих од господа што вам и предадох, да господ исус оне ноћи кад беше предан, узе хљеб, и заблаго- даривши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело moje, које се за вас ломи; ово чините у moj спомен (1 кор 11, 23–24) па се притом моле речима које су им преда- ли људи попут светог василија великог из другачијег угла управо то, тај амбијент, ваздух непријатан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 1/2011 ако се сећате (ако сте читали или, далеко било, чули), тамо се моли- мо за такве појединце и ствари као што су грешници, ублажење раздора међу црквама, мир и љубав (даруј нам мир твоју и љубав своју, јер си нам дао све и сва) то су углавном ствари које се „не примају“ зато што смо ми добри, него ствари које нам је он даровао и дарује зато што нас воли и зато што хоће то би било тако да не постоји углавном неписмено, пардон, усмено предање, о најважнијим стварима за спасење; овако, све то не важи; јер ви не знате те две, три или тих пет најважнијих ствари ту нема никаквог простора за „сувишак срца“; ту нема много места ни за срце, штавише – све се своди на поредак тих неколико најважнијих ствари а то што ми баш и не знамо шта је „писац“, тј аутор чак и таквог поретка хтео да каже и како је и зашто хтео да каже, то, наравно, нема везе важно је да ми знамо шта је истина иако то можда не знамо да изразимо без коришћења речи попут „не“, „против“, „борба“, „неприја- тељ“ у чему је проблем? да ли је истина стварно у тих неколико најважнијих ствари? наравно да није, али је лакше да мисли- мо да јесте; лакше је рећи да постоје а), б) и в) истина, него ли прихватити да је истина да је син божији умро на крсту људском смрћу; него ли да је умро за без- божнике, јер христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за без- божнике јер једва ће ко умријети за пра- ведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре али бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, христос умрије за нас (рим 5, 6–8), него ли да је тиме сваком телу отворио у живот вечни; него ли да чак и неко попут мене може да саслужује над- небеској тајни лакше је, зато што из а), б) и в) произлази ништа, а ништа не угрожава нашу величанствену истину о себи, чак је утврђује, поготово ако томе ничему подучавамо друге, док из овог другог долази много не тако пријатних ствари – за нашу сујету управо то, тај амбијент, ваздух неприја- тан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос а у оном манастиру са почетка ваздух годи и, некако, реже m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
... целивајући то камење и само жале тај обећани и месијански карактер ста- рог израиља и светог града јерусалима испунио се очекиваним догађајем – радо- шћу божића! m аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич по светим местима свете земље, блиског истока и русије 60 l православни мисионар l 1/2011 хришћанство и култура достојевски је говорио да ће лепо- та спасити свет, и разјашњавао: лепота богомајке, лепота прео- браженог света уметност је, као вид стваралаштва, изабрана да преображава и тако спашава свет од пропадања, тру- љења и нестајања уметност треба да помаже човеку у његовом духовном узди- зању и зато човек ствара ствара на путу ка истини и лепоти јер уметност и јесте прозор у свет истине и духа стварање је, дакле, одраз духовног бића у човеку, као супротности физичком бићу производ који подсећа на уметност јер је, попут ње, доступан чулима, јесте кич разлика је у томе што је кич лоше изведена уметничка замисао и најчешће фалсификат који се вреднује као уметничко дело реч кич се, етимолошки, односи на енглески израз sketch (скица, нацрт, недовршеност), а, према другим мишљењима, може се дове- сти у везу и са немачком синтагмом etwas verkitschen (кришом подметнути, јефтино продавати) кич је, дакле, неукусна копи- ја одређеног стила, али и форма инфери- орне уметности или културе о кичу говоримо када се сусретнемо са површним садржајем или формом која претендује на гламурозан или театралан ефекат он подразумева и одсуство креа- тивности и оригиналности и често пред- ставља неукусне, идеализоване и изве- штачене садржаје једно од најчешћих својстава кича је да кич предмет често личи на нешто што има велику вредност, а нема је но, кич-творци су људи који нису лишени естетског искуства произ- вођачи кича су најчешће и сами уметни- ци, спремни да искористе слабост изазва- ну духовном декаденцијом и створе ову лошу робу због тога што постоји сензи- билитет за кич, творац кича „лови“ духом сиромашне емоције у култури у којој је кич – један од модерних грехова у култури у којој је човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбежан лела мирковић јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 61 човек постао испражњен и безначајан, лишен духовних вредности и тајне похрањене у дубини његовог бића, које је сведени на тело и чула, руке и очи, кич постаје неизбе- жан кич жели да се допадне – намеће се и улази у све поре човекове, а његова особеност је претераност докле кич допире, он шири задовољство и ужи- вање, а да при томе не захтева никакав духовни или мисаони напор уколико бисмо кич одре- дили у ширем смислу, не само као претварање умет- ничке вредности у осред- њост и баналност, већ као манипулацију свим битним културним вредностима, а то значи – осим естетским – још и моралним, научним, религијским, онда би поље кича, практично, било истоветно нижим облицима масовне културе лудвиг гиц дока- зује да је кич постао обележје људ- ског постојања у социолошком смислу, кич произилази из обезли- ченог и осиромашеног живота мâсā у етичком поретку – непосредно је везан са деструктивним странама људске природе, са злом а у религијском – ова пошаст не може заобићи човеков греховни живот у кичу је умногоме изгу- бљена мера у односу на стварност и у односу на стваралаштво основна разлика између кича и уметничког дела је питање аутентичности надахнути стваралац уметничког дела део је непоновљиве активности, узвишеног чина стварања и 62 l православни мисионар l 1/2011 лепоте изражене кроз најситније детаље он не мирује – у њему стално букти ства- ралачки процес јер је створитељ својој слици и прилици дао слободну ствара- лачку снагу како каже св григорије палама: сстворен по слици створитеља, човек је исто тако стваралац, уметник, песник кич не сачињава само производ ту су кич субјекат, кич објекат и кич однос кич субјекат треба да превлада три основна искушења кич објекта, а то су вулгарно, занимиљиво и украсно кич однос је мешавина збира психолошких односа између човека и ствари постоји само један начин опхођења према стварима који у кич-односу није заступљен, а то је аскетски одрицање од задовољства је осећање које модерном човеку није познато, док му је хедонизам неупоредиво ближи све ствари се вред- нују задовољством које му пружају у кичу је присутна лаж која обмањује допа- дљивошћу, и то естетском допадљивошћу или само-допадљивошћу огроман про- фит који кич остварује на тржишту пред- ставља велико искушење због тога под притиском кича многи амбициозни умет- ници мењају стил рада, а понекад – пот- пуно хипнотизовани комерцијализмом – и утону у кич произвођачи кича беспо- штедно користе ефекте синестетичког деловања предмета за оне који су склони кичу не постоји ремек дело у коме они неће наћи душевну храну, јефтину интригу, загонетни заплет и незаобилазни сентиментализам запа- жено је да у шекспировим трагедијама и романима достојевског кичери превас- ходно налазе елементе криминалистич- ких садржаја на сликама пре ренесансе дева марија је представљена као жена са чијег лица зраче чедност и стидљивост, дајући му продуховљен и светачки израз сликар је настојао да је прикаже тако да не буде слична свим лепим женама које свакодневно сусреће, и употребио сав свој таленат да јој дâ духовну лепоту у периоду ренесансе и касније сликар ће модел за њен лик тражити у лепим жена- ма које среће на улици на лицу овосвет- ске марије више нема оног израза сти- дљивости светице, и поглед посматрача ће, пре него што га подсети на своје духовне вредности, привући својом лепо- том истраживање које је спровела једна позната италијанска уметничка кућа је показало да су се особе наклоњене кичу – бирајући између прве и друге слике на којима је представљена дева марија – углавном опредељивали за другу кичи- ста успева да у свом доживљају у кич претвори и јохана себастијана баха при- писујући његовим стваралачки надмоћ- ним и строгим композицијама сентимен- талистичке варијације вичан у преобликовању слике стварно- сти и обожавању као обоготворењу, кичиста, уствари, одбија да види ствар- ност онаквом каква јесте он је навикао да се потчињава свом лошем укусу и духовном сиромаштву, а да ништа озбиљ- но не учини на сопственој промени и на богаћењу властите индивидуалности уместо да духовност буде ултимативни идеал и коначни циљ живота, за њега је она споредна и само надградња материја- листичке стране живота милош илић, културолог, кич види као уметничку и духовну таутологију са мноштвом „есте- тичких ожиљака“ иза којих стоје лењост духа, деградација идеала, успостављање лажних вредности и тржишних критери- јума кич се, отуда, суштински противи стваралачким и духовним напорима зато је, сматра овај културолог, кич један од модерних грехова човечанства усађен у предмете и изнијансиран слабостима човечијег духа m хришћанство и култура јануар/фебруар 2011 l православни мисионар l 63 прима се има један мали манастир у који много волим да одлазим зашто? зато што је манастир а то се данас не виђа баш тако често е, сад, има један мој друг, па има његова сестра, па и она воли да иде у тај манастир али оде она, тако, једном у један други манастир да прошета, што би се рекло ту у близини; у том манастиру живе старе и не много образоване, али заиста честите монахиње прича она тако са њима, питају је где иде у цркву каже им: – у манастир – аууу – каже једна старица – немој тамо! тамо кад се причестиш, тамо се причешће не прима знаш, тамо не служе к’о свети сава да су рекле да се причешће „не прима“ зато што понекад и ја тамо долазим, то бих некако и разумео; тешко је поверова- ти да „кроз мене“ нешто делује међутим – не! није к’о свети сава те честите ста- рице вероватно не знају много о светом сави, поготово не о, рецимо, богослу- жбеним књигама које је користио веро- ватно не знају ни да се он баш нешто није ни бавио тиме како треба литургија да се служи ни очевидаца савиног служења нема али оне знају како је он служио! оне вероватно знају шта је и мислио! а знају тако што им је неко рекао а тај неко свакако није свети сава нити ко њему близак и рекао им је то с неком намером а та намера је прилично, како би се рекло, вучија, с обзиром на то да је последица то да ове безазлене старице више немају поверења у своје сестре, сле- ди да је тај неко вук, и то вук у јагњећој кожи можда не намерно јер можда и он то говори колико зна, а не зна много, рецимо, јер и њему је неко рекао, и тако у недоглед замислите да нема тога што се говори? шта би онда било? ево овако би било: саберу се хришћани зато што верују да је бог толико заволео свет свој да је и сина свога јединороднога дао (јн 3, 16) па онда ти хришћани раде оно што им је господ рекао да чине у његов спомен: jep ja примих од господа што вам и предадох, да господ исус оне ноћи кад беше предан, узе хљеб, и заблаго- даривши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело moje, које се за вас ломи; ово чините у moj спомен (1 кор 11, 23–24) па се притом моле речима које су им преда- ли људи попут светог василија великог из другачијег угла управо то, тај амбијент, ваздух непријатан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос свештеник вукашин милићевић 64 l православни мисионар l 1/2011 ако се сећате (ако сте читали или, далеко било, чули), тамо се моли- мо за такве појединце и ствари као што су грешници, ублажење раздора међу црквама, мир и љубав (даруј нам мир твоју и љубав своју, јер си нам дао све и сва) то су углавном ствари које се „не примају“ зато што смо ми добри, него ствари које нам је он даровао и дарује зато што нас воли и зато што хоће то би било тако да не постоји углавном неписмено, пардон, усмено предање, о најважнијим стварима за спасење; овако, све то не важи; јер ви не знате те две, три или тих пет најважнијих ствари ту нема никаквог простора за „сувишак срца“; ту нема много места ни за срце, штавише – све се своди на поредак тих неколико најважнијих ствари а то што ми баш и не знамо шта је „писац“, тј аутор чак и таквог поретка хтео да каже и како је и зашто хтео да каже, то, наравно, нема везе важно је да ми знамо шта је истина иако то можда не знамо да изразимо без коришћења речи попут „не“, „против“, „борба“, „неприја- тељ“ у чему је проблем? да ли је истина стварно у тих неколико најважнијих ствари? наравно да није, али је лакше да мисли- мо да јесте; лакше је рећи да постоје а), б) и в) истина, него ли прихватити да је истина да је син божији умро на крсту људском смрћу; него ли да је умро за без- божнике, јер христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за без- божнике јер једва ће ко умријети за пра- ведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре али бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, христос умрије за нас (рим 5, 6–8), него ли да је тиме сваком телу отворио у живот вечни; него ли да чак и неко попут мене може да саслужује над- небеској тајни лакше је, зато што из а), б) и в) произлази ништа, а ништа не угрожава нашу величанствену истину о себи, чак је утврђује, поготово ако томе ничему подучавамо друге, док из овог другог долази много не тако пријатних ствари – за нашу сујету управо то, тај амбијент, ваздух неприја- тан нашој сујети, могао би се означити као литургијски етос а у оном манастиру са почетка ваздух годи и, некако, реже m аутор је свештеник при капели св јована златоустог у студентском граду у београду и главни и одговорни уредник радија слово љубве
Свеска: 317 | Света Литургија
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ охридски Јован служи Литургију у Саборној цркви фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ хвостански Атанасије са верним народом фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Умировљени Епископ ЗХП Атанасије са децом фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI ЈАНУар / ФЕБРУар 2011 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Вазнесења Господњег у Жаркову фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Света Литургија - Служба над службама 2-3 Светачник Љубав која полаже душу своју за ближњега свога 4-6 Старечник Довитљиве поуке старца Пајсија 7-9 Савремена теологија Саборност као резултат заједнице и јединства 10-11 Подвижничко слово Мисли о Литургији 12-13 Живот у Христу Шта је истина? 14-15 Из историје Цркве Необично виђење о животу и делу грофа Лава Николајевича Толстоја 16-19 Црквеноправне теме Однос између црквеног и државног законoдавства у Србији 20-23 Тема броја Сада и овде, али још увек не 24-29 Твоје од Tвојих 30-32 Живот хришћана - непрестана припрема за Свету Литургију 33-35 Разговор с протопрезвитером мр Гајом Гајићем, докторантом Богословског факултета у Београду Литургија – Светајна Цркве по Светом Николи Кавасили 36-39 Литургија и богословље 40-43 Социјални значај „литургије после Литургије“ 44-45 Литургија и (вечно) млади 46-47 Евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости 48-51 Песнички станује човек Израз лица 52-53 Земља живих Поново се родити и живети 54-55 Света земља Поклоништво у Старом завету 56-59 Хришћанство и култура Кич – један од модерних грехова 60-62 Из другачијег угла Прима се 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник јереј Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Архиепископ охридски Јован служи Литургију у Саборној цркви фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ хвостански Атанасије са верним народом фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Умировљени Епископ ЗХП Атанасије са децом фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI ЈАНУар / ФЕБРУар 2011 стране Фотографија на полеђини корице: Црква Вазнесења Господњег у Жаркову фото: ђакон Драган С Танасијевић misionar Реч уредника Света Литургија - Служба над службама 2-3 Светачник Љубав која полаже душу своју за ближњега свога 4-6 Старечник Довитљиве поуке старца Пајсија 7-9 Савремена теологија Саборност као резултат заједнице и јединства 10-11 Подвижничко слово Мисли о Литургији 12-13 Живот у Христу Шта је истина? 14-15 Из историје Цркве Необично виђење о животу и делу грофа Лава Николајевича Толстоја 16-19 Црквеноправне теме Однос између црквеног и државног законoдавства у Србији 20-23 Тема броја Сада и овде, али још увек не 24-29 Твоје од Tвојих 30-32 Живот хришћана - непрестана припрема за Свету Литургију 33-35 Разговор с протопрезвитером мр Гајом Гајићем, докторантом Богословског факултета у Београду Литургија – Светајна Цркве по Светом Николи Кавасили 36-39 Литургија и богословље 40-43 Социјални значај „литургије после Литургије“ 44-45 Литургија и (вечно) млади 46-47 Евхаристија је обострано даривање своје сасвим другости 48-51 Песнички станује човек Израз лица 52-53 Земља живих Поново се родити и живети 54-55 Света земља Поклоништво у Старом завету 56-59 Хришћанство и култура Кич – један од модерних грехова 60-62 Из другачијег угла Прима се 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник јереј Оливер Суботић Оперативни уредник Бранимир Нешић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Лидија Глишић Уређивачки одбор Мисионара: јереј Вукашин Милићевић, јереј Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Савић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
13
Свеска: 318 | Црква и глобализација
...то су „чуда вере“, о који- ма говори велики ф мДОСТОЈЕВСКИ:📌 :
„не долази вера од чуда, него чудо се
рађа из вере“ (браћа карамазови) о
томе нема података у св писму због
тога се окр
...то су „чуда вере“, о који- ма говори велики ф м
МЕТА инфо: Р:21596 К:178131 Д:98
| Свеска 318 |
Свеска: 318 | Црква и глобализација
... ова; али опет не како ја хоћу, него како ти“ тако и праотац јеврејског народа, авраам, „поверова богу“ кад му бог обећа потомство (премда он и жена му беху стари) „и то му се урачуна у праведност“ све ово су манифестације потпуног прихвата- ња воље божије и несумњања у њену остваривост то су „чуда вере“, о који- ма говори велики ф м достојевски: „не долази вера од чуда, него чудо се рађа из вере“ (браћа карамазови) о томе нема података у св писму због тога се окренимо опет предању по предању, када је марија навршила три године, довели су је њени родитељи јоаким и ана из назарета у јерусалим, да је предају богу на службу у храму, према ранијем обећању своме ту пре- света дјева остаде пуних девет година, заједно са другим девојкама које су попут ње дариване на службу у храму, бавећи се рукодељем и помажући у раду и пребивајући у молитви можда је већ овим делима, већом усрдношћу у раду и молитви од других, задобила наклоност божију „прегаоцу бог даје махове“, вели његош вредноме се отварају путеви божији овде смо опет на пољу односа човека према свом (да- том му) животу, делању и борби за спасење од бога су нам дати „талан- ти“, дата нам је и слобода – шта ћемо са њима учинити? „од кад је века, царство божије се на силу (муком) осваја, и само борбени га задобијају“ хоћемо ли творити вољу божију и испуњавати реч христову? хоћемо ли носити крст свој? или ћемо лењство- вати и вајкати се (као онај слуга што је закопао талант)? или пак роптати и нека ми буде по речи твојој у тренутку изговарања онога „нека ми буде по речи твојој“ (= по вољи божијој), настаје зачеће духом све- тим, у пресветој богородици до тог тренутка она је девојка марија; од тог тренутка, она је пресвета богородица пресвета је цело своје срце чистим чувала и добродетељношћу испунила „блажени чисти срцем, јер ће бога видети“ (мт 5, 8) и у кроткости сво- јој прихватала вољу божију, и господ „погледа на смерност слушкиње своје“ (9 песма канона, 2 стих припева) да ово не схватимо погрешно: у божијем уму она је од предвечности пресвета богородица, али „на земљи“, у творевини, она то постаје својом одлуком, својим пристанком бог се не меша у њену слободу, али ју је иза- брао она је изабрани сасуд божији чиме је она задобила такву милост у бога? да бисмо о овоме могли нешто рећи, морали бисмо знати више детаља о животу пресвете богородице пре обручења са праведним јосифом празници цркве март/април 2011 l православни мисионар l 9 хулити? „све ми је слободно, али ми све не користи“ (1кор 10, 23) поштовање пресвете богородице благовести се уврштавају међу 12 нај- већих празника цркве овај празник се веома рано утврдио у празновању цркве, па тако и празнична служба о његовој истакнутости и почасти коју има према типику, најбоље сведочи то што ако благовести „падну“ на велики петак, литургија се служи (иначе се литургија на вели- ки петак не служи – ово је једини изу- зетак) такође, уко- лико благовести „падну“ на дан пасхе (васкрса), служе се службе оба празника, тј празновање благо- вести се не помера на неки други дан (као што је случај са другим празни- цима, ако се поклопе са вас- крсом) поштова- ње које указујемо пресветој богоро- дици, „широј од небеса“, узвишени- јој од ангелā и мај- ци свих нас, пре- носимо и на овај њен празник којим започиње остварење новога завета и домостро- ја нашега спасења а како ми може- мо ’благовестити’? ако примамо вољу божију и испуња- вамо завет хри- стов носећи свој крст ако живимо радост, кроз подвиг, жртву ако живи- мо и пројављујемо смирење, које почи- ва на вери и чврстој, непоколебљивој нади у бога, хранећи се христом ако умивамо лице своје тихом радошћу која зрачи свима око нас јер оно што зрачи из нас говори о нама, нашим делима, о вери, љубави, и свему осталом у нама а речено је: „тако да се светли светлост ваша пред људима, да познају ваша добра дела, и прославе оца вашега који је на небесима“ (мт 5, 16) благовести: икона са почетка 14 века, црква светог климента у охриду 10 l православни мисионар l 2/2011 светачник христа ради јуродиви теофил о животу као времену трговине р еч трговина нам је свима позната заиста, чудо би било да није све око нас егзистира на темељима трговине тргује се прехрамбеним намирницама, предметима за одевање, школским прибором, улазницама за културна и спортска деша- вања, средствима за здрав- ствену заштиту и много чиме другим некада се то одвијало кроз тзв трампу, а данас преовладава нов- чана размена зато тако често и чујемо ону звучно спаковану формулу успе- ха: све има своју цену пред њом нема узмицања она сведочи о некаквој истини каква је да је, одсликава реалност след- беници логичког позити- визма и љубитељи бечког круга философа могу само да покорно климну главом пред овом чулима верифи- кованом истином и док нам се њен ехо разлеже по бићу, чујемо још понешто на пример, на косову су трговали органима срба и живе их закопавали у јаме е, тада сва- ки делић човечности у нама осети муч- нину ко је читао сартрову мучнину оживи утисак оне аждаје непостојања која је пред француским философом егзистенцијалистом увек стојала спрем- на да га прогута он је испред ње бежао писањем својих инспиративних дела а куда ми да бежимо? и да ли да бежимо? да се светимо нећемо, а ни да мрзимо ништа од тога нам није заповедио александар р јевтић теофило јесте луд, али христа ради то је мудрост која надилази овај свет, граничећи не са потрошачком шизофренијом већ са вечношћу прича о талантима (мт 25, 14-30) – витраж март/април 2011 l православни мисионар l 11 христа ради јуродиви теофил о животу као времену трговине господ напротив, заповедио нам је љубав, безазленост и мудрост љубав и безазленост да не постанемо злочинци, мудрост да не постанемо жртве бесми- слености на крилима ових врлина ми можемо да састрадавамо са болом бра- ће наше и болом сваког човека, али и да радосном тугом запева- мо: мученици твоји госпо- де остаје нам само још да видимо какве све ово везе има са теофилом јуродивим драгоцена поука о феномену живота је написано много тога можда и све што је икада написано, само из разли- читих перспектива теофил није писао ништа он је по примеру нашег господа исуса христа чинио и говорио, а нама оставио да га себе ради не заборавимо владимир зноско га није заборавио у књизи хри- ста ради јуродиви јеросхимонах теофил кијево-печерски (преведеној и објавље- ној на српски језик под насловом: сила се божија у немоћи показује, манастир хиландар 1995), сабрао је усмена сведо- чанства о њему међу њима се налази и једно које повезује живот и трговину теофило јуродиви је свом послушнику ивану једном приликом рекао: „наш живот је време трговине“ ову реченицу је изговорио као утеху и подстицај ива- ну који се налазио у очајању због својих грехова и осећаја безвредности кон- текст у који ју је старац сместио је еван- ђелска прича о талантима (мт 25, 14-30) она је драгоцена из више разло- га с једне стране нам сведочи да нисмо безвредни и да никада не треба да очаја- вамо, јер имамо бар онај један талант тиме нас чува од малодушности с дру- ге стране, она нас опoмиње да смо сваки талант добили од бога тиме смо позва- ни на благодарност богу и на одговор- ност при употреби таланата у дубинама ове приче почи- ва тајна понизности и узди- зања као истинског страда- ња и васкрсења онога који је могао да каже „ја сам пут, истина и живот“ (јн 13, 8) то је вага која не лаже када мери на њој се они за које данас у жаргону кажу да су „много тешки“ због новца који поседују, могу показати лакши од перцета да пара- докс буде још већи, онај који мери је био сирома- шнији од птица и лисица које су бар главу имале где склонити јасно нам је да мера новца коју посе- дујемо не одлучује о томе какви смо пред господом зашто је онда теофило рекао да је живот трговина? зар није господ испревртао столове трговаца у јерусалимском храму (мт 21, 12-13; мк 11, 15-17)? на основу записа о теофилу није тешко дати одговор он је трговао као мудри слуга који је таланте умно- жио трговао је несебично, искрено, пожртвовано, молитвено и са љубављу нико његовом трговином није био оштећен гладни су добили да једу, жед- ни да пију, болесне је молитвом исцељи- вао, а растужене тешио једном речју, свима је био све све то од своје нема- штине поседовао је само крпе у које се одевао, бедну кућицу у којој је живео и теофил јуродиви 12 l православни мисионар l 2/2011 бика који му је служио као превозно средство зато га многи и одбациваху и називаху лудим за трговинска мерила овога света такви људи и не могу да буду ништа више него непрофитабилни вишак – чланови замишљеног перспек- тивног друштва лудост христа ради за православни доживљај света и човека теофило јесте луд, али христа ради то је мудрост која надилази овај свет, граничећи не са потрошачком шизофренијом већ са вечношћу некретнина којом је он трговао су добра дела, а оптицајна валута света тајна љубави у савременом трговачком свету то је оно што највише недостаје трговина није проклет занат, трговци нису проклети људи, богатство није проклетство о томе су дивно говорили и писали свети јован златоусти и свети василије велики: богоносни богослови и литурзи цркве божије су све гледали кроз кључаоницу царства небеског ништа није лоше само по себи, таквим га чини наше настројење и употреба као личности ми смо усмерени ка трго- вини у животу нема монопола посто- ји насушна глад за заједницом несебич- не љубави и добронамерности у рано- хришћанским списима (прва саборна посланица светог апостола петра и посланица диогнету) хришћани се називају путницима данас бисмо могли рећи и трговачким путницима не треба се бојати трговине, већ опа- сности да постанемо лоши трговци који тргују туђим сузама, градећи дворце лажне среће који ће нас пре или после затрпати у својим рушевинама будимо светлост свету ма на каквим он основа- ма почивао можда их тако и промени- мо на боље за пример имамо човеко- љубца господа исуса христа и непре- гледну колону светитеља његових међу њима је свети теофило да са њима можемо и ми да будемо сведочи господ који је рекао: „ево ја сам с вама у све дане до свршетка света“ (мт 28, 19) такође, о томе сведочи и начин на који се дотакао наших срца филм остр- во монах анатолиј никога није оставио светачник преподобни јеросхимонах теофил јуродиви: савремена икона сцена из филма „острво“ март/април 2011 l православни мисионар l 13 равнодушним да је редитељ филма павле лунгин пред собом имао и кори- стио за осмишљавање улоге монаха анатолија (улогу одиграо петар мамо- нов) житије христа ради јуродивог схи- јеромонаха теофила кијево-печерског више је него очигледно многобројни и упечатљиви детаљи, па чак и име уче- ног монаха јова, то недвосмислено потврђују гледаност овог филма и ути- сци које је оставио подгревају наду да дух христов који је делао у јуродивом теофилу и јуродивом анатолију из фил- ма делује и даље још нисмо постали окамењеног срца господња прича о талантима и теофи- лове речи о животу као времену тргови- не могу нам помоћи да се не плашимо савременог нам трговачког света оне позивају на преображавање себе и света, а не на бежање од себе и од света ако себе осветимо примајући јединог светог задобићемо снагу и мудрост да сваку своју делатност учинимо светом ни трговина не може бити изузетак умно- жавајући таланте и са љубављу изграђу- јући себе и своје ближње моћи ћемо позвати и друге да преиспитају себе да ли тргују у истини тако ничеова етика љубави према даљњем може задобити оно што јој недостаје то је господ исус христос као крајеугаони камен на коме се једино исплати зидати грађевину живота она ће трајати дуже од ма које друге грађевине, јер је њен темељ саже- так историје и царства небеског, алфа и омега, први и последњи, почетак и свр- шетак (откр 22, 13) теофил јуродиви - угодник божији теофил јуродиви је рођен 1788 лета господњег у месту махновју (кијевска губернија) од оца свеште- ника андреја и мајке ефросиније на крштењу је добио име тома, а његов млађи брат близанац добио је име калиник мајка је малог тому неколико пута покушала да убије, јер је у свом сујеверју мислила да је вампир – пошто није хтео да сиса мајчино млеко одгајао га је воденичар, један стари свештеник, а потом и стриц – кијево-печерски монах кратко је трајало његово школско образовање у духовној академији лета господњег 1812 постаје искуше- ник, 1821 монах теодорит, 1822 јерођакон, 1827 јеромонах, а 1834 схимник теофил боравио је у братском манастиру, а потом у китајевској и голо- сјејевској пустињи наизменично упокојио се у господу 1853 лета господњег у китајевској пусти- њи међу свете угоднике божије је убројан и од цркве канонизован 1993 лета господњег његов свештени спомен црква божија про- славља 28 октобра⁄10 новембра 14 l православни мисионар l 2/2011 превод са јелинског: милана вучићевић поуке старца пајсија старечник старчева борба са демоном старац је угостио неког позна- ника у својој колиби ујутру, када је устао, чекао је старца да изађе када се појавио, старац је био рашчупан, мантија исцепа- на, бркови накострешени, брада неуредна помислио је да је ста- рац тако изгледао јер се изнурио од целоноћне молитве тада ста- рац стаде на врата и поче да му говори о борби коју је имао целу ноћ, о рату са једним лукавим - био је неки мали демон – ништа озбиљно зграбио сам га и показао му и схва- тио је али немој да се плашиш христос је са нама умножавање слаткиша неки старчев посети- лац сматрао је да се у наше време не догађају чуда старац је пре- познао његово маловерје, па му је рекао: - узми ову кутију и почасти госте (гостију је било отпри- лике дванаест, а у кутији само три слаткиша) али, старче -уради како сам ти рекао и узми и ти један (и заиста, кад их је све послужио, узео је и сам један на крају је видео да се у кутији и даље налазе три слаткиша) - богу ништа није немогуће март/април 2011 l православни мисионар l 15 различита фреквенција посетиоцу који се свађао са својим родитељима: - твоји родитељи тебе много воле, али како да се споразумете! теби је радио намештен на страној, оцу на народној, а мајци на класичној музи- ци, твојој сестри негде другде свако од вас је на својој „фреквен- цији“ ако сви не окренете точкић на цркву, нећете се споразумети! заливање душе - дрво не може да рађа плодове нити да напредује, ако се не стара- мо о њему, не окопавамо га, не заливамо тако и човек – ако се не очисти и не окопа унутар себе како би отишли сви греси и стра- сти преко духовника, ако не залива своју душу речју божјом и благодаћу светих тајни, неће убирати плодо- ве врлина 16 l православни мисионар l 2/2011 старац је више волео „јефтина места“ у цркви је старац увек седео на последњој стасидији неки монах, који га је веома поштовао, рекао му је: старче, зашто не дођете напред? - овде су јефтинија места! пасош искушења - искушења треба да прихватамо стр- пљиво, без бриге, као благослов божји када је неко према нама неправедан, треба да се радујемо и да о томе који нам чини неправду размишљамо као о добротвору зато што је он разлог наше залога у будућем животу искушењима, која су по божјем допуштењу, он нас припрема за своје царство небеско, држећи у руци наш пасош искушења колико молитви на бројаници? старче, колико молитви је потребно на бројаници? - један земљорадник од једног хектара који посеје може да добије пет хиљада килограма пшенице, а други од пет хектара не добије ни семе које је засејао; а остане му и замор у руци од плуга једноставан живот - ваш живот треба да буде једноста- ван да нема захтева да не тражите само олакшице једном ми је неки немац донео овде неки апарат који сече хлеб на кришке поклонио ми га је како би ми олакшао рекао сам му: ма, шта је ово? није ми то потребно нећу увек имати хлеб божија математика - пред богом је све добро: и десет од пет таланата, и четири од два, и два од јед– ног таланта божја праведност има дру- гачија математичка правила - један и један некада су два, а некада два милиона житија су пуна витамина - за сабраност уопште, а посебно у молитви, као и за окрепљење душе, нео- пходно је изучавање новог завета, а од помоћи су и дела светих отаца житија много помажу јер се у њима налазе сви „витамини“ који су души потребни ко стигне старче, ко треба да обавља кућне послове? жена или мушкарац? - ко стигне први тај ће имати и већу плату из књиге довитљиве поуке старца пајсија, приређивач сотириос лисикатос старечник дуборез, из музеја византијске културе у солуну март/април 2011 l православни мисионар l 17 м ного је тешких година било у историји хришћанства, али су изразито крвави траг оставиле последње године 3 и почетне године 4 века један од историчара тога времена, лактанције, пише: „када бих имао стотину уста и гвоздени језик, ни онда не бих могао набројати сва мучења која су хришћани подносили гвожђе се тупило и ломило на њима; убице су се замарале, радећи на смену, по реду“ и када је огањ многобоштва и безбоштва римског цара диоклецијана изгледао неза- уставив, једна мала искра је пројавила наду наиме, један од савладара диоклеци- јанових, владар констанције је потајно био благонаклон хришћанима, а његов син константин постаће моћни заштитник маленог стада хришћанског после смрти оца константин се зацарио на његово место и био један од шест римских царева, савладара богољубиви цар цар константин (306-337 г), син кон- станција хлора (флора) и августе јелене, рођен је 274 г у медијани близу ниша пред битку са римским царем максенци- јем (коме је цар константин био савладар у галији и британији) над сунцем му се поја- вио светао крст, на ком је прочитао: „тиме побеђуј“ од тог тренутка његов живот је добио крсноваскрсни смисао то ће цару константину бити светопавловски призив, значајцара константина за свету земљу миланским едиктом цар константин издиже хришћанство на раван признате државне религије овај догађај промениће и историју поклоничких путовања свети цар константин и царица јелена хаџи драган б поповић света земља 18 l православни мисионар l 2/2011 који ће променити како његов тако и животе многих исте ноћи, у сну му се јавио господ христос и поучио га да тај крсни знак стави на заставу, а себи и вој- ницима на шлемове и штитове у бици код милвијског моста цар константин односи значајну победу победивши касније и ликинија (који је константину био зет), последњег, петог савладара царства, 323 г цар константин је постао цар целокупног римског царства године 313 издаје милански едикт, којим је дао слободу хришћанима само десет година пре тога безбожни диоклецијан је на улазу у римски сенат поставио огромну таблу са натписом: „ја победих хришћан- ство“ миланским едиктом
... ова; али опет не како ја хоћу, него како ти“ тако и праотац јеврејског народа, авраам, „поверова богу“ кад му бог обећа потомство (премда он и жена му беху стари) „и то му се урачуна у праведност“ све ово су манифестације потпуног прихвата- ња воље божије и несумњања у њену остваривост то су „чуда вере“, о који- ма говори велики ф м достојевски: „не долази вера од чуда, него чудо се рађа из вере“ (браћа карамазови) о томе нема података у св писму због тога се окренимо опет предању по предању, када је марија навршила три године, довели су је њени родитељи јоаким и ана из назарета у јерусалим, да је предају богу на службу у храму, према ранијем обећању своме ту пре- света дјева остаде пуних девет година, заједно са другим девојкама које су попут ње дариване на службу у храму, бавећи се рукодељем и помажући у раду и пребивајући у молитви можда је већ овим делима, већом усрдношћу у раду и молитви од других, задобила наклоност божију „прегаоцу бог даје махове“, вели његош вредноме се отварају путеви божији овде смо опет на пољу односа човека према свом (да- том му) животу, делању и борби за спасење од бога су нам дати „талан- ти“, дата нам је и слобода – шта ћемо са њима учинити? „од кад је века, царство божије се на силу (муком) осваја, и само борбени га задобијају“ хоћемо ли творити вољу божију и испуњавати реч христову? хоћемо ли носити крст свој? или ћемо лењство- вати и вајкати се (као онај слуга што је закопао талант)? или пак роптати и нека ми буде по речи твојој у тренутку изговарања онога „нека ми буде по речи твојој“ (= по вољи божијој), настаје зачеће духом све- тим, у пресветој богородици до тог тренутка она је девојка марија; од тог тренутка, она је пресвета богородица пресвета је цело своје срце чистим чувала и добродетељношћу испунила „блажени чисти срцем, јер ће бога видети“ (мт 5, 8) и у кроткости сво- јој прихватала вољу божију, и господ „погледа на смерност слушкиње своје“ (9 песма канона, 2 стих припева) да ово не схватимо погрешно: у божијем уму она је од предвечности пресвета богородица, али „на земљи“, у творевини, она то постаје својом одлуком, својим пристанком бог се не меша у њену слободу, али ју је иза- брао она је изабрани сасуд божији чиме је она задобила такву милост у бога? да бисмо о овоме могли нешто рећи, морали бисмо знати више детаља о животу пресвете богородице пре обручења са праведним јосифом празници цркве март/април 2011 l православни мисионар l 9 хулити? „све ми је слободно, али ми све не користи“ (1кор 10, 23) поштовање пресвете богородице благовести се уврштавају међу 12 нај- већих празника цркве овај празник се веома рано утврдио у празновању цркве, па тако и празнична служба о његовој истакнутости и почасти коју има према типику, најбоље сведочи то што ако благовести „падну“ на велики петак, литургија се служи (иначе се литургија на вели- ки петак не служи – ово је једини изу- зетак) такође, уко- лико благовести „падну“ на дан пасхе (васкрса), служе се службе оба празника, тј празновање благо- вести се не помера на неки други дан (као што је случај са другим празни- цима, ако се поклопе са вас- крсом) поштова- ње које указујемо пресветој богоро- дици, „широј од небеса“, узвишени- јој од ангелā и мај- ци свих нас, пре- носимо и на овај њен празник којим започиње остварење новога завета и домостро- ја нашега спасења а како ми може- мо ’благовестити’? ако примамо вољу божију и испуња- вамо завет хри- стов носећи свој крст ако живимо радост, кроз подвиг, жртву ако живи- мо и пројављујемо смирење, које почи- ва на вери и чврстој, непоколебљивој нади у бога, хранећи се христом ако умивамо лице своје тихом радошћу која зрачи свима око нас јер оно што зрачи из нас говори о нама, нашим делима, о вери, љубави, и свему осталом у нама а речено је: „тако да се светли светлост ваша пред људима, да познају ваша добра дела, и прославе оца вашега који је на небесима“ (мт 5, 16) благовести: икона са почетка 14 века, црква светог климента у охриду 10 l православни мисионар l 2/2011 светачник христа ради јуродиви теофил о животу као времену трговине р еч трговина нам је свима позната заиста, чудо би било да није све око нас егзистира на темељима трговине тргује се прехрамбеним намирницама, предметима за одевање, школским прибором, улазницама за културна и спортска деша- вања, средствима за здрав- ствену заштиту и много чиме другим некада се то одвијало кроз тзв трампу, а данас преовладава нов- чана размена зато тако често и чујемо ону звучно спаковану формулу успе- ха: све има своју цену пред њом нема узмицања она сведочи о некаквој истини каква је да је, одсликава реалност след- беници логичког позити- визма и љубитељи бечког круга философа могу само да покорно климну главом пред овом чулима верифи- кованом истином и док нам се њен ехо разлеже по бићу, чујемо још понешто на пример, на косову су трговали органима срба и живе их закопавали у јаме е, тада сва- ки делић човечности у нама осети муч- нину ко је читао сартрову мучнину оживи утисак оне аждаје непостојања која је пред француским философом егзистенцијалистом увек стојала спрем- на да га прогута он је испред ње бежао писањем својих инспиративних дела а куда ми да бежимо? и да ли да бежимо? да се светимо нећемо, а ни да мрзимо ништа од тога нам није заповедио александар р јевтић теофило јесте луд, али христа ради то је мудрост која надилази овај свет, граничећи не са потрошачком шизофренијом већ са вечношћу прича о талантима (мт 25, 14-30) – витраж март/април 2011 l православни мисионар l 11 христа ради јуродиви теофил о животу као времену трговине господ напротив, заповедио нам је љубав, безазленост и мудрост љубав и безазленост да не постанемо злочинци, мудрост да не постанемо жртве бесми- слености на крилима ових врлина ми можемо да састрадавамо са болом бра- ће наше и болом сваког човека, али и да радосном тугом запева- мо: мученици твоји госпо- де остаје нам само још да видимо какве све ово везе има са теофилом јуродивим драгоцена поука о феномену живота је написано много тога можда и све што је икада написано, само из разли- читих перспектива теофил није писао ништа он је по примеру нашег господа исуса христа чинио и говорио, а нама оставио да га себе ради не заборавимо владимир зноско га није заборавио у књизи хри- ста ради јуродиви јеросхимонах теофил кијево-печерски (преведеној и објавље- ној на српски језик под насловом: сила се божија у немоћи показује, манастир хиландар 1995), сабрао је усмена сведо- чанства о њему међу њима се налази и једно које повезује живот и трговину теофило јуродиви је свом послушнику ивану једном приликом рекао: „наш живот је време трговине“ ову реченицу је изговорио као утеху и подстицај ива- ну који се налазио у очајању због својих грехова и осећаја безвредности кон- текст у који ју је старац сместио је еван- ђелска прича о талантима (мт 25, 14-30) она је драгоцена из више разло- га с једне стране нам сведочи да нисмо безвредни и да никада не треба да очаја- вамо, јер имамо бар онај један талант тиме нас чува од малодушности с дру- ге стране, она нас опoмиње да смо сваки талант добили од бога тиме смо позва- ни на благодарност богу и на одговор- ност при употреби таланата у дубинама ове приче почи- ва тајна понизности и узди- зања као истинског страда- ња и васкрсења онога који је могао да каже „ја сам пут, истина и живот“ (јн 13, 8) то је вага која не лаже када мери на њој се они за које данас у жаргону кажу да су „много тешки“ због новца који поседују, могу показати лакши од перцета да пара- докс буде још већи, онај који мери је био сирома- шнији од птица и лисица које су бар главу имале где склонити јасно нам је да мера новца коју посе- дујемо не одлучује о томе какви смо пред господом зашто је онда теофило рекао да је живот трговина? зар није господ испревртао столове трговаца у јерусалимском храму (мт 21, 12-13; мк 11, 15-17)? на основу записа о теофилу није тешко дати одговор он је трговао као мудри слуга који је таланте умно- жио трговао је несебично, искрено, пожртвовано, молитвено и са љубављу нико његовом трговином није био оштећен гладни су добили да једу, жед- ни да пију, болесне је молитвом исцељи- вао, а растужене тешио једном речју, свима је био све све то од своје нема- штине поседовао је само крпе у које се одевао, бедну кућицу у којој је живео и теофил јуродиви 12 l православни мисионар l 2/2011 бика који му је служио као превозно средство зато га многи и одбациваху и називаху лудим за трговинска мерила овога света такви људи и не могу да буду ништа више него непрофитабилни вишак – чланови замишљеног перспек- тивног друштва лудост христа ради за православни доживљај света и човека теофило јесте луд, али христа ради то је мудрост која надилази овај свет, граничећи не са потрошачком шизофренијом већ са вечношћу некретнина којом је он трговао су добра дела, а оптицајна валута света тајна љубави у савременом трговачком свету то је оно што највише недостаје трговина није проклет занат, трговци нису проклети људи, богатство није проклетство о томе су дивно говорили и писали свети јован златоусти и свети василије велики: богоносни богослови и литурзи цркве божије су све гледали кроз кључаоницу царства небеског ништа није лоше само по себи, таквим га чини наше настројење и употреба као личности ми смо усмерени ка трго- вини у животу нема монопола посто- ји насушна глад за заједницом несебич- не љубави и добронамерности у рано- хришћанским списима (прва саборна посланица светог апостола петра и посланица диогнету) хришћани се називају путницима данас бисмо могли рећи и трговачким путницима не треба се бојати трговине, већ опа- сности да постанемо лоши трговци који тргују туђим сузама, градећи дворце лажне среће који ће нас пре или после затрпати у својим рушевинама будимо светлост свету ма на каквим он основа- ма почивао можда их тако и промени- мо на боље за пример имамо човеко- љубца господа исуса христа и непре- гледну колону светитеља његових међу њима је свети теофило да са њима можемо и ми да будемо сведочи господ који је рекао: „ево ја сам с вама у све дане до свршетка света“ (мт 28, 19) такође, о томе сведочи и начин на који се дотакао наших срца филм остр- во монах анатолиј никога није оставио светачник преподобни јеросхимонах теофил јуродиви: савремена икона сцена из филма „острво“ март/април 2011 l православни мисионар l 13 равнодушним да је редитељ филма павле лунгин пред собом имао и кори- стио за осмишљавање улоге монаха анатолија (улогу одиграо петар мамо- нов) житије христа ради јуродивог схи- јеромонаха теофила кијево-печерског више је него очигледно многобројни и упечатљиви детаљи, па чак и име уче- ног монаха јова, то недвосмислено потврђују гледаност овог филма и ути- сци које је оставио подгревају наду да дух христов који је делао у јуродивом теофилу и јуродивом анатолију из фил- ма делује и даље још нисмо постали окамењеног срца господња прича о талантима и теофи- лове речи о животу као времену тргови- не могу нам помоћи да се не плашимо савременог нам трговачког света оне позивају на преображавање себе и света, а не на бежање од себе и од света ако себе осветимо примајући јединог светог задобићемо снагу и мудрост да сваку своју делатност учинимо светом ни трговина не може бити изузетак умно- жавајући таланте и са љубављу изграђу- јући себе и своје ближње моћи ћемо позвати и друге да преиспитају себе да ли тргују у истини тако ничеова етика љубави према даљњем може задобити оно што јој недостаје то је господ исус христос као крајеугаони камен на коме се једино исплати зидати грађевину живота она ће трајати дуже од ма које друге грађевине, јер је њен темељ саже- так историје и царства небеског, алфа и омега, први и последњи, почетак и свр- шетак (откр 22, 13) теофил јуродиви - угодник божији теофил јуродиви је рођен 1788 лета господњег у месту махновју (кијевска губернија) од оца свеште- ника андреја и мајке ефросиније на крштењу је добио име тома, а његов млађи брат близанац добио је име калиник мајка је малог тому неколико пута покушала да убије, јер је у свом сујеверју мислила да је вампир – пошто није хтео да сиса мајчино млеко одгајао га је воденичар, један стари свештеник, а потом и стриц – кијево-печерски монах кратко је трајало његово школско образовање у духовној академији лета господњег 1812 постаје искуше- ник, 1821 монах теодорит, 1822 јерођакон, 1827 јеромонах, а 1834 схимник теофил боравио је у братском манастиру, а потом у китајевској и голо- сјејевској пустињи наизменично упокојио се у господу 1853 лета господњег у китајевској пусти- њи међу свете угоднике божије је убројан и од цркве канонизован 1993 лета господњег његов свештени спомен црква божија про- славља 28 октобра⁄10 новембра 14 l православни мисионар l 2/2011 превод са јелинског: милана вучићевић поуке старца пајсија старечник старчева борба са демоном старац је угостио неког позна- ника у својој колиби ујутру, када је устао, чекао је старца да изађе када се појавио, старац је био рашчупан, мантија исцепа- на, бркови накострешени, брада неуредна помислио је да је ста- рац тако изгледао јер се изнурио од целоноћне молитве тада ста- рац стаде на врата и поче да му говори о борби коју је имао целу ноћ, о рату са једним лукавим - био је неки мали демон – ништа озбиљно зграбио сам га и показао му и схва- тио је али немој да се плашиш христос је са нама умножавање слаткиша неки старчев посети- лац сматрао је да се у наше време не догађају чуда старац је пре- познао његово маловерје, па му је рекао: - узми ову кутију и почасти госте (гостију је било отпри- лике дванаест, а у кутији само три слаткиша) али, старче -уради како сам ти рекао и узми и ти један (и заиста, кад их је све послужио, узео је и сам један на крају је видео да се у кутији и даље налазе три слаткиша) - богу ништа није немогуће март/април 2011 l православни мисионар l 15 различита фреквенција посетиоцу који се свађао са својим родитељима: - твоји родитељи тебе много воле, али како да се споразумете! теби је радио намештен на страној, оцу на народној, а мајци на класичној музи- ци, твојој сестри негде другде свако од вас је на својој „фреквен- цији“ ако сви не окренете точкић на цркву, нећете се споразумети! заливање душе - дрво не може да рађа плодове нити да напредује, ако се не стара- мо о њему, не окопавамо га, не заливамо тако и човек – ако се не очисти и не окопа унутар себе како би отишли сви греси и стра- сти преко духовника, ако не залива своју душу речју божјом и благодаћу светих тајни, неће убирати плодо- ве врлина 16 l православни мисионар l 2/2011 старац је више волео „јефтина места“ у цркви је старац увек седео на последњој стасидији неки монах, који га је веома поштовао, рекао му је: старче, зашто не дођете напред? - овде су јефтинија места! пасош искушења - искушења треба да прихватамо стр- пљиво, без бриге, као благослов божји када је неко према нама неправедан, треба да се радујемо и да о томе који нам чини неправду размишљамо као о добротвору зато што је он разлог наше залога у будућем животу искушењима, која су по божјем допуштењу, он нас припрема за своје царство небеско, држећи у руци наш пасош искушења колико молитви на бројаници? старче, колико молитви је потребно на бројаници? - један земљорадник од једног хектара који посеје може да добије пет хиљада килограма пшенице, а други од пет хектара не добије ни семе које је засејао; а остане му и замор у руци од плуга једноставан живот - ваш живот треба да буде једноста- ван да нема захтева да не тражите само олакшице једном ми је неки немац донео овде неки апарат који сече хлеб на кришке поклонио ми га је како би ми олакшао рекао сам му: ма, шта је ово? није ми то потребно нећу увек имати хлеб божија математика - пред богом је све добро: и десет од пет таланата, и четири од два, и два од јед– ног таланта божја праведност има дру- гачија математичка правила - један и један некада су два, а некада два милиона житија су пуна витамина - за сабраност уопште, а посебно у молитви, као и за окрепљење душе, нео- пходно је изучавање новог завета, а од помоћи су и дела светих отаца житија много помажу јер се у њима налазе сви „витамини“ који су души потребни ко стигне старче, ко треба да обавља кућне послове? жена или мушкарац? - ко стигне први тај ће имати и већу плату из књиге довитљиве поуке старца пајсија, приређивач сотириос лисикатос старечник дуборез, из музеја византијске културе у солуну март/април 2011 l православни мисионар l 17 м ного је тешких година било у историји хришћанства, али су изразито крвави траг оставиле последње године 3 и почетне године 4 века један од историчара тога времена, лактанције, пише: „када бих имао стотину уста и гвоздени језик, ни онда не бих могао набројати сва мучења која су хришћани подносили гвожђе се тупило и ломило на њима; убице су се замарале, радећи на смену, по реду“ и када је огањ многобоштва и безбоштва римског цара диоклецијана изгледао неза- уставив, једна мала искра је пројавила наду наиме, један од савладара диоклеци- јанових, владар констанције је потајно био благонаклон хришћанима, а његов син константин постаће моћни заштитник маленог стада хришћанског после смрти оца константин се зацарио на његово место и био један од шест римских царева, савладара богољубиви цар цар константин (306-337 г), син кон- станција хлора (флора) и августе јелене, рођен је 274 г у медијани близу ниша пред битку са римским царем максенци- јем (коме је цар константин био савладар у галији и британији) над сунцем му се поја- вио светао крст, на ком је прочитао: „тиме побеђуј“ од тог тренутка његов живот је добио крсноваскрсни смисао то ће цару константину бити светопавловски призив, значајцара константина за свету земљу миланским едиктом цар константин издиже хришћанство на раван признате државне религије овај догађај промениће и историју поклоничких путовања свети цар константин и царица јелена хаџи драган б поповић света земља 18 l православни мисионар l 2/2011 који ће променити како његов тако и животе многих исте ноћи, у сну му се јавио господ христос и поучио га да тај крсни знак стави на заставу, а себи и вој- ницима на шлемове и штитове у бици код милвијског моста цар константин односи значајну победу победивши касније и ликинија (који је константину био зет), последњег, петог савладара царства, 323 г цар константин је постао цар целокупног римског царства године 313 издаје милански едикт, којим је дао слободу хришћанима само десет година пре тога безбожни диоклецијан је на улазу у римски сенат поставио огромну таблу са натписом: „ја победих хришћан- ство“ миланским едиктом
Свеска: 318 | Црква и глобализација
... Фотографија на насловној страни корице: Порука солидарности испред споменика Кнезу Михаилу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ западноамерички Максим (Васиљевић) на литургијској служби фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) у капели Богословског факултета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу (Врбичка) фото: Маријана Петровић март / април 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћански глобализам у времену глобализације 2-3 Празници Цркве Блага Вест: реч и живот 4 Светачник Христа ради Јуродиви Теофил о животу као времену трговине 11 Старечник Поуке старца Пајсија 14 Света Земља Значај Цара Константина за Свету Земљу 17 Из историје Цркве Константинопољ – симбол хришћанског универзализма 20 Црквеноправне теме О потреби oдговорног приступа канонском предању у црквеном животу 23 Савремена теологија Стварање и покрет ка Свеврлини – за једну онтолошку етику 26 Тема броја Изазови глобализације 33 Село и метропола 36 Глобализација као вестернизација традиционалних религија 38 Интервју са Епископом западноамеричким Максимом У Христу је могућ: свет без граница 41 Има ли пост везе са глобализмом? 47 Глобализација духовних вредности 50 Став Руске Цркве према проблемима глобализације 52 Изазови савременог друштва 54 Православље и глобализација 56 Слово љубве Реч љубави 58 Песнички станује човек Трептај крила 54-55 Етика Тешкоће моралног избора 61 Из другачијег угла Глобална празнина VS Локална таштина 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
... Фотографија на насловној страни корице: Порука солидарности испред споменика Кнезу Михаилу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ западноамерички Максим (Васиљевић) на литургијској служби фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) у капели Богословског факултета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Црква Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу (Врбичка) фото: Маријана Петровић март / април 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Хришћански глобализам у времену глобализације 2-3 Празници Цркве Блага Вест: реч и живот 4 Светачник Христа ради Јуродиви Теофил о животу као времену трговине 11 Старечник Поуке старца Пајсија 14 Света Земља Значај Цара Константина за Свету Земљу 17 Из историје Цркве Константинопољ – симбол хришћанског универзализма 20 Црквеноправне теме О потреби oдговорног приступа канонском предању у црквеном животу 23 Савремена теологија Стварање и покрет ка Свеврлини – за једну онтолошку етику 26 Тема броја Изазови глобализације 33 Село и метропола 36 Глобализација као вестернизација традиционалних религија 38 Интервју са Епископом западноамеричким Максимом У Христу је могућ: свет без граница 41 Има ли пост везе са глобализмом? 47 Глобализација духовних вредности 50 Став Руске Цркве према проблемима глобализације 52 Изазови савременог друштва 54 Православље и глобализација 56 Слово љубве Реч љубави 58 Песнички станује човек Трептај крила 54-55 Етика Тешкоће моралног избора 61 Из другачијег угла Глобална празнина VS Локална таштина 63-64 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 2/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу
Одреднице:
1. 34026 / ...мешавина свега и свачега у метропо- ли јесте оно што би ДОСТОЈЕВСКИ назвао мравињаком а језик светог писма можда чак и вавилоном не знам колико су савремени полити- чари упућени у ту...
2. 144095 / ...томе, напротив међутим, на овакве идеје, на ова- кве врлине, још ДОСТОЈЕВСКИ одговара: женевске идеје, то је врлина без христа, дра- ги пријатељу, то су данашње идеје оно што свему ово...
1. 34026 / ...мешавина свега и свачега у метропо- ли јесте оно што би ДОСТОЈЕВСКИ назвао мравињаком а језик светог писма можда чак и вавилоном не знам колико су савремени полити- чари упућени у ту...
2. 144095 / ...томе, напротив међутим, на овакве идеје, на ова- кве врлине, још ДОСТОЈЕВСКИ одговара: женевске идеје, то је врлина без христа, дра- ги пријатељу, то су данашње идеје оно што свему ово...
14
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
...пресвете богородице у манастиру миљково 1926 године: свети јован шангајски на дан свога монашког пострига; у средини је митрополит антоније храповицки, до њега архимандрит амвросије манастир миљково архимандрит амвросије преподобниамвросијенови–миљ- ковскијерођен1894гуселуговоровоу саранскојгубернији,одоцасвештеника зиновакургановаимајкељубовна крштењуједобиоимевладимирпосле стеченогвисокогбогословскогобразо- вања,одлазинастудијефилософијеи историјеуваршависусретсапротоје- рејемконстантиномкорониномјеимао великизначајзањеговдуховниразвој учествујекаодобровољацупрвомсвет- скомрату,апотомиуфебруарској револуцијинастранимонархистау оптинскомскитујебиоискушеник,а ондауполтавикодепископатеофана послекраткогборавкауцариграду долазиусрбијупролазикрознеколико манастирауманастирупетковиције замонашен1923гистегодинејеруко- положензајерођаконаијеромонаха једновремејебиоигуманманастира године1926прелазиуманастирмиљ- ковоовдејекаоигуманорганизовао манастирскиживотбројногбратства архимандритскимчиномјеодликован 1931годинепоследужегболовањасе упокојиоугосподу1933годинесахра- њенјекодманастирамиљково старац сејао подвиге љубави преко путе- ва и ораница смрти који су тло земље србије узоравали током првог светског рата и који ће поново преко ње прелази- ти током другог светског рата и периода безбожне власти која је уследила као да је наслућивао вихор бесова који су преко његове родне русије јуришали ка србији ношени на крилима злослутне идеологије човекобоштва зато је старац добро кори- стио време пред долазећим злим данима око себе је сакупио бројно братство, које су чинили избегли руси и домаћи срби по речима његовог животописца, највише се радовао узрастању манастир- ске братије у међусобној љубави колико му је било стало до тог узрастања види се по опису живота у манастиру и владају- ћег типика богослужење је било центар манастирског живота поштован је цело- купан дневни круг богослужења, са сва- кодневним савршавањем свете литурги- је појало се за обе певнице, наизменично византијским и српским напевом старац је често богослужио и проповедао (најче- шће о неосуђивању и љубави) понекада би водио певницу или вршио службу црквеног канонарха неки од монаха који су дошли из валаамског манастира су поучавали српске монахе у иконопису, а старац се бавио и преводом дела светих отаца у трпезарији су читана житија светих и старечник старац је одржавао братске односе и са митрополитом анто- нијем (храповицким), епископом теофа- ном полтавским и јеромонахом јованом (максимовићем), потоњим светим јова- ном шангајским ипак, оно о чему је водио највише рачуна јесте активан литургијски живот братије често их је подстицао на приступање светом приче- шћу у случајевима када се неко изгова- рао да је недостојан, он га је поучавао да приступи говорећи: „о, господе, како сам недостојан“ утемељен на исихастичкој традицији свете горе која је преко све- тог пајсија величковског и његових уче- ника крајем осамнаестог века доспела и у обновљени оптински манастир, старац амвросије је био ревносан молитвеник о томе сведочи и старац тадеј витовнич- ки истичући да је имао и дар непрестане исусове молитве такође, као послушник у манастиру миљково, он је имао прили- ку да се боље упозна са старцем амвро- сијем и о њему остави речи: „код оца архимандрита амвросија видео сам да је он од својих стараца правилно схватио да господ тражи од нас да се претворимо у љубав код њега је владала таква љубав“ (из: мир и радост у духу светоме) бла- годатни утицај старца амвросија у живо- ту старца тадеја је несумњив о томе све- дочи и он сам, али и његове забележене поуке кроз њихово ишчитавање и ана- лизу може се сагледати утицај духовне традиције оптинског манастира зани- мљиво да је и позната поука старца тадеја о смирењу и спокојним мислима инди- ректан утицај овог манастира, између осталог, и преко достојевског и речи из његовог познатог говора о пушкину: „смири се, горди човече“ ове речи је старац тадеј волео да цитира вратимо се нашем наслову изгледа да он није баш најприкладнији разлог за то је што су путеви љубави много простра- нији од смера оптина – миљково као што свети григорије нисијски рече да су хиљаде путева смрти, толико и више су бројни путеви љубави тајна љубави превазилази границе света и светова, јер је њен носилац богочовек исус христос ипак, у овом тексту смо одлучили да се ограничимо: то је наша људска позиција пред неизмерном тајном бога или, како то митрополит пергамски јован зизјулас рече: стварност оваплоћеног бога нам омогућава да лично постојање доживља- вамо као „способност у неспособности“ (у делу: о људској способности и неспо- собности) отачник разговорисаоцимагригоријатске келијејосифовацаукареји –коликодугостенасветојгори,оче василије? –четрдесетпет,четрдесетшестгодина –далистеупозналинекебожјељудето- комгодинакојестепровелиовде? –удостојиланасјепресветадаупозна- модоставрлинскебраће,монахеилаике –можетелинамнештоиспричатио њима? –покушаћудасеприсетимнекихдога- ђаја,иакојепрошлодоставременаодтада омаксимиогенадијеивиронци, огеоргијеиопахомијеизкелије свгеоргијапредставитеља овоштоћуиспричати,догодилосепре двадесетгодина дошаоједанмонахизманастираиви- рон,огенадије,дазатражиблагословод могстарца,ојосифа,памурече:„могули даповедемоцавасилијадапођемозаједно дапосетимостарцагеоргијаизкелијесв георгијапредставитеља?“већсамједан- пут,заједносаоцемгенадијем, ишаокодоцагеоргијатада намјеиспричаокакојење- говстарацњемурекаојош пречетрдесетгодина:„чим, детемоје,навршишосам- десетугодину,тадћешсе упокојитинираније, никасније“отац георгијејебио изсуфлијаи дугојевећжи- веоукелијисв георгијапред- „врлинскиљудинашег временасасветегоре“ насветојгорисеиуданашњевремемогусрестистарципопут онихизжитијасветих,„земаљскианђели“и„небескиљуди“, првинецарствабожијег старечник превод са јелинског: миланав учићевић ставитеља његов старац се звао евлогије, и са њим је био и његов сабрат пахомије те је године, како смо израчунали, напунио осам- десет година дошао је, дакле, отац генадије из манастира ивирон – био је јун месец – и рекао мом старцу: „благослови да идемо да видимо последњи пут оца георгија јер, по ономе што нам је казао, ове године ће се упокојити“ отац генадије је био монах манастира ивирон био је зубар мој старац му је по- могао када је долазио да постане монах, чудесно је то било догодило се да путују заједно од солуна за уранополис и свету гору отац генадије је молио пресвету бого- родицу јер је имао проблем: „пресвета, сад, пошто ћу ући у аутобус да путујем за свету гору, молим те, нек се нађе неки старац, не- ки светогорац да седнем поред њега“ кад је ушао, погледао је карту и број, и видео да је његово седиште поред једног старца, а то је био старац јосиф, наш старац заједно су пу- товали до кареје, и током пута разговарали тако су започели своје пријатељство које је трајало до краја њихових живота дакле, мој старац га је одвео код старца максима у ма- настир ивирон тамо је постао послушник оца максима коме је педесет година било послушање да брине о икони богородице вратарице (портаитиса) овде ћу направити једну дигресију – отац максим, не знам да ли га познајете, сваке вечери је ишао и палио кандило на једном светом месту које припада манастиру иви- рон, које се зове флури јер је на том месту пресвета богородица дала неком сиромаху – познато је ово чудо – један дукат (флури на грчком значи дукат, прим прев) једно вече чује отац максим неки глас који каже: „старче максиме, сагради ми овде једну цркву“ старац максим мисли: „ово је иску- шење“ није обраћао пажњу прекрстио се одмах затим, поново иста реченица: „стар- че максиме, желим да ми саградиш овде једну цркву“ „ма, “ каже „ко би могао бити? ово је неко искушење“ прекрстио се а за- старечник тим и трећи пут: „старче максиме, хоћу јед- ну цркву да ми саградиш овде“ „не могу, не- мам могућности“, одговара старац максим „ја ћу ти помоћи“, каже му тамо је био један малени проскинитари – као оне црквице које стављају покрај пута – и свако после- подне ишао је горе после вечерње, и палио кандило постојало је тамо и једно велико дрво под којим је сиромах седео и плакао од глади од тог тренутка, старац максим је осетио велику радост и душевну снагу, и почео сам да прикупља материјал у околини, довлачећи, како нам је сам јадничак причао, на рамену камење, шљунак и цемент тако је саградио ово што све до данас постоји, и живописао изнутра ту је проживео послед- њих седам година свога живота упокојио се, наравно, у манастиру овај отац генадије о коме вам причам, био је послушник старца максима долази, дакле, отац генадије код мог стар- ца и каже: „старче јосифе, дај ми оца васи- лија да не идем сам, боље је у друштву, да видимо оца георгија, јер нам рече да ће се ове године упокојити“ „поведи га“, каже му старац на путу, док смо ишли према келији све- тог георгија представитеља, каже ми отац генадије: „оче василије, ти си дуже овде, а ја имам једну снажну жељу да нађемо неког дуборесца да ми направи срце од дрвета, а ја ћу унутра да направим пресвету од злата, по шеми да излијем богородицу од злата, и да је ставимо у срце желео бих да срце има и руже“, рекао ми је а ја му кажем: „то је доста лако“ тада је било пуно дуборезаца „рећи ћемо неком дуборесцу да ти направи једно срце ништа то није лако је то немој бринути“ он ми каже: „знаш, оче василије, пресвету носим у срцу“ а заиста ју је во- лео, много је волео пресвету богородицу отац генадије у том тренутку, док смо о томе разговарали, са супротне стране пута, наиђе један старац, висок, са дугом, белом брадом направили смо метанију пољубили му руку оцу генадију, који му је други по- љубио руку, дао је једну марамицу говорећи: „оче генадије, ово је за тебе“ позвао га је по имену ја га гледам и кажем му: „знаш ли ти овог старца?“ „не“, каже ми „а ти? дуго си већ овде, а ја сам нов монах“ „не“, одго- ворим „и ја га први пут видим“ погле ПРЕСВЕТЕ БО?📌 городице у манастиру
миљково 1926 године: свети јован шан
...пресвете богородице у манастиру миљково 1926 године: свети јован шангајски на дан свога монашког пострига; у средини је митрополит антоније храповицки, до њега архимандрит амвросије манастир миљково архимандрит амвросије преподобниамвросијенови–миљ- ковскијерођен1894гуселуговоровоу саранскојгубернији,одоцасвештеника зиновакургановаимајкељубовна крштењуједобиоимевладимирпосле стеченогвисокогбогословскогобразо- вања,одлазинастудијефилософијеи историјеуваршависусретсапротоје- рејемконстантиномкорониномјеимао великизначајзањеговдуховниразвој учествујекаодобровољацупрвомсвет- скомрату,апотомиуфебруарској револуцијинастранимонархистау оптинскомскитујебиоискушеник,а ондауполтавикодепископатеофана послекраткогборавкауцариграду долазиусрбијупролазикрознеколико манастирауманастирупетковиције замонашен1923гистегодинејеруко- положензајерођаконаијеромонаха једновремејебиоигуманманастира године1926прелазиуманастирмиљ- ковоовдејекаоигуманорганизовао манастирскиживотбројногбратства архимандритскимчиномјеодликован 1931годинепоследужегболовањасе упокојиоугосподу1933годинесахра- њенјекодманастирамиљково старац сејао подвиге љубави преко путе- ва и ораница смрти који су тло земље србије узоравали током првог светског рата и који ће поново преко ње прелази- ти током другог светског рата и периода безбожне власти која је уследила као да је наслућивао вихор бесова који су преко његове родне русије јуришали ка србији ношени на крилима злослутне идеологије човекобоштва зато је старац добро кори- стио време пред долазећим злим данима око себе је сакупио бројно братство, које су чинили избегли руси и домаћи срби по речима његовог животописца, највише се радовао узрастању манастир- ске братије у међусобној љубави колико му је било стало до тог узрастања види се по опису живота у манастиру и владају- ћег типика богослужење је било центар манастирског живота поштован је цело- купан дневни круг богослужења, са сва- кодневним савршавањем свете литурги- је појало се за обе певнице, наизменично византијским и српским напевом старац је често богослужио и проповедао (најче- шће о неосуђивању и љубави) понекада би водио певницу или вршио службу црквеног канонарха неки од монаха који су дошли из валаамског манастира су поучавали српске монахе у иконопису, а старац се бавио и преводом дела светих отаца у трпезарији су читана житија светих и старечник старац је одржавао братске односе и са митрополитом анто- нијем (храповицким), епископом теофа- ном полтавским и јеромонахом јованом (максимовићем), потоњим светим јова- ном шангајским ипак, оно о чему је водио највише рачуна јесте активан литургијски живот братије често их је подстицао на приступање светом приче- шћу у случајевима када се неко изгова- рао да је недостојан, он га је поучавао да приступи говорећи: „о, господе, како сам недостојан“ утемељен на исихастичкој традицији свете горе која је преко све- тог пајсија величковског и његових уче- ника крајем осамнаестог века доспела и у обновљени оптински манастир, старац амвросије је био ревносан молитвеник о томе сведочи и старац тадеј витовнич- ки истичући да је имао и дар непрестане исусове молитве такође, као послушник у манастиру миљково, он је имао прили- ку да се боље упозна са старцем амвро- сијем и о њему остави речи: „код оца архимандрита амвросија видео сам да је он од својих стараца правилно схватио да господ тражи од нас да се претворимо у љубав код њега је владала таква љубав“ (из: мир и радост у духу светоме) бла- годатни утицај старца амвросија у живо- ту старца тадеја је несумњив о томе све- дочи и он сам, али и његове забележене поуке кроз њихово ишчитавање и ана- лизу може се сагледати утицај духовне традиције оптинског манастира зани- мљиво да је и позната поука старца тадеја о смирењу и спокојним мислима инди- ректан утицај овог манастира, између осталог, и преко достојевског и речи из његовог познатог говора о пушкину: „смири се, горди човече“ ове речи је старац тадеј волео да цитира вратимо се нашем наслову изгледа да он није баш најприкладнији разлог за то је што су путеви љубави много простра- нији од смера оптина – миљково као што свети григорије нисијски рече да су хиљаде путева смрти, толико и више су бројни путеви љубави тајна љубави превазилази границе света и светова, јер је њен носилац богочовек исус христос ипак, у овом тексту смо одлучили да се ограничимо: то је наша људска позиција пред неизмерном тајном бога или, како то митрополит пергамски јован зизјулас рече: стварност оваплоћеног бога нам омогућава да лично постојање доживља- вамо као „способност у неспособности“ (у делу: о људској способности и неспо- собности) отачник разговорисаоцимагригоријатске келијејосифовацаукареји –коликодугостенасветојгори,оче василије? –четрдесетпет,четрдесетшестгодина –далистеупозналинекебожјељудето- комгодинакојестепровелиовде? –удостојиланасјепресветадаупозна- модоставрлинскебраће,монахеилаике –можетелинамнештоиспричатио њима? –покушаћудасеприсетимнекихдога- ђаја,иакојепрошлодоставременаодтада омаксимиогенадијеивиронци, огеоргијеиопахомијеизкелије свгеоргијапредставитеља овоштоћуиспричати,догодилосепре двадесетгодина дошаоједанмонахизманастираиви- рон,огенадије,дазатражиблагословод могстарца,ојосифа,памурече:„могули даповедемоцавасилијадапођемозаједно дапосетимостарцагеоргијаизкелијесв георгијапредставитеља?“већсамједан- пут,заједносаоцемгенадијем, ишаокодоцагеоргијатада намјеиспричаокакојење- говстарацњемурекаојош пречетрдесетгодина:„чим, детемоје,навршишосам- десетугодину,тадћешсе упокојитинираније, никасније“отац георгијејебио изсуфлијаи дугојевећжи- веоукелијисв георгијапред- „врлинскиљудинашег временасасветегоре“ насветојгорисеиуданашњевремемогусрестистарципопут онихизжитијасветих,„земаљскианђели“и„небескиљуди“, првинецарствабожијег старечник превод са јелинског: миланав учићевић ставитеља његов старац се звао евлогије, и са њим је био и његов сабрат пахомије те је године, како смо израчунали, напунио осам- десет година дошао је, дакле, отац генадије из манастира ивирон – био је јун месец – и рекао мом старцу: „благослови да идемо да видимо последњи пут оца георгија јер, по ономе што нам је казао, ове године ће се упокојити“ отац генадије је био монах манастира ивирон био је зубар мој старац му је по- могао када је долазио да постане монах, чудесно је то било догодило се да путују заједно од солуна за уранополис и свету гору отац генадије је молио пресвету бого- родицу јер је имао проблем: „пресвета, сад, пошто ћу ући у аутобус да путујем за свету гору, молим те, нек се нађе неки старац, не- ки светогорац да седнем поред њега“ кад је ушао, погледао је карту и број, и видео да је његово седиште поред једног старца, а то је био старац јосиф, наш старац заједно су пу- товали до кареје, и током пута разговарали тако су започели своје пријатељство које је трајало до краја њихових живота дакле, мој старац га је одвео код старца максима у ма- настир ивирон тамо је постао послушник оца максима коме је педесет година било послушање да брине о икони богородице вратарице (портаитиса) овде ћу направити једну дигресију – отац максим, не знам да ли га познајете, сваке вечери је ишао и палио кандило на једном светом месту које припада манастиру иви- рон, које се зове флури јер је на том месту пресвета богородица дала неком сиромаху – познато је ово чудо – један дукат (флури на грчком значи дукат, прим прев) једно вече чује отац максим неки глас који каже: „старче максиме, сагради ми овде једну цркву“ старац максим мисли: „ово је иску- шење“ није обраћао пажњу прекрстио се одмах затим, поново иста реченица: „стар- че максиме, желим да ми саградиш овде једну цркву“ „ма, “ каже „ко би могао бити? ово је неко искушење“ прекрстио се а за- старечник тим и трећи пут: „старче максиме, хоћу јед- ну цркву да ми саградиш овде“ „не могу, не- мам могућности“, одговара старац максим „ја ћу ти помоћи“, каже му тамо је био један малени проскинитари – као оне црквице које стављају покрај пута – и свако после- подне ишао је горе после вечерње, и палио кандило постојало је тамо и једно велико дрво под којим је сиромах седео и плакао од глади од тог тренутка, старац максим је осетио велику радост и душевну снагу, и почео сам да прикупља материјал у околини, довлачећи, како нам је сам јадничак причао, на рамену камење, шљунак и цемент тако је саградио ово што све до данас постоји, и живописао изнутра ту је проживео послед- њих седам година свога живота упокојио се, наравно, у манастиру овај отац генадије о коме вам причам, био је послушник старца максима долази, дакле, отац генадије код мог стар- ца и каже: „старче јосифе, дај ми оца васи- лија да не идем сам, боље је у друштву, да видимо оца георгија, јер нам рече да ће се ове године упокојити“ „поведи га“, каже му старац на путу, док смо ишли према келији све- тог георгија представитеља, каже ми отац генадије: „оче василије, ти си дуже овде, а ја имам једну снажну жељу да нађемо неког дуборесца да ми направи срце од дрвета, а ја ћу унутра да направим пресвету од злата, по шеми да излијем богородицу од злата, и да је ставимо у срце желео бих да срце има и руже“, рекао ми је а ја му кажем: „то је доста лако“ тада је било пуно дуборезаца „рећи ћемо неком дуборесцу да ти направи једно срце ништа то није лако је то немој бринути“ он ми каже: „знаш, оче василије, пресвету носим у срцу“ а заиста ју је во- лео, много је волео пресвету богородицу отац генадије у том тренутку, док смо о томе разговарали, са супротне стране пута, наиђе један старац, висок, са дугом, белом брадом направили смо метанију пољубили му руку оцу генадију, који му је други по- љубио руку, дао је једну марамицу говорећи: „оче генадије, ово је за тебе“ позвао га је по имену ја га гледам и кажем му: „знаш ли ти овог старца?“ „не“, каже ми „а ти? дуго си већ овде, а ја сам нов монах“ „не“, одго- ворим „и ја га први пут видим“ погле
МЕТА инфо: Р:14134 К:160339 Д:89
| Свеска 319 |
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... пресвете богородице у манастиру миљково 1926 године: свети јован шангајски на дан свога монашког пострига; у средини је митрополит антоније храповицки, до њега архимандрит амвросије манастир миљково архимандрит амвросије преподобниамвросијенови–миљ- ковскијерођен1894гуселуговоровоу саранскојгубернији,одоцасвештеника зиновакургановаимајкељубовна крштењуједобиоимевладимирпосле стеченогвисокогбогословскогобразо- вања,одлазинастудијефилософијеи историјеуваршависусретсапротоје- рејемконстантиномкорониномјеимао великизначајзањеговдуховниразвој учествујекаодобровољацупрвомсвет- скомрату,апотомиуфебруарској револуцијинастранимонархистау оптинскомскитујебиоискушеник,а ондауполтавикодепископатеофана послекраткогборавкауцариграду долазиусрбијупролазикрознеколико манастирауманастирупетковиције замонашен1923гистегодинејеруко- положензајерођаконаијеромонаха једновремејебиоигуманманастира године1926прелазиуманастирмиљ- ковоовдејекаоигуманорганизовао манастирскиживотбројногбратства архимандритскимчиномјеодликован 1931годинепоследужегболовањасе упокојиоугосподу1933годинесахра- њенјекодманастирамиљково старац сејао подвиге љубави преко путе- ва и ораница смрти који су тло земље србије узоравали током првог светског рата и који ће поново преко ње прелази- ти током другог светског рата и периода безбожне власти која је уследила као да је наслућивао вихор бесова који су преко његове родне русије јуришали ка србији ношени на крилима злослутне идеологије човекобоштва зато је старац добро кори- стио време пред долазећим злим данима око себе је сакупио бројно братство, које су чинили избегли руси и домаћи срби по речима његовог животописца, највише се радовао узрастању манастир- ске братије у међусобној љубави колико му је било стало до тог узрастања види се по опису живота у манастиру и владају- ћег типика богослужење је било центар манастирског живота поштован је цело- купан дневни круг богослужења, са сва- кодневним савршавањем свете литурги- је појало се за обе певнице, наизменично византијским и српским напевом старац је често богослужио и проповедао (најче- шће о неосуђивању и љубави) понекада би водио певницу или вршио службу црквеног канонарха неки од монаха који су дошли из валаамског манастира су поучавали српске монахе у иконопису, а старац се бавио и преводом дела светих отаца у трпезарији су читана житија светих и старечник старац је одржавао братске односе и са митрополитом анто- нијем (храповицким), епископом теофа- ном полтавским и јеромонахом јованом (максимовићем), потоњим светим јова- ном шангајским ипак, оно о чему је водио највише рачуна јесте активан литургијски живот братије често их је подстицао на приступање светом приче- шћу у случајевима када се неко изгова- рао да је недостојан, он га је поучавао да приступи говорећи: „о, господе, како сам недостојан“ утемељен на исихастичкој традицији свете горе која је преко све- тог пајсија величковског и његових уче- ника крајем осамнаестог века доспела и у обновљени оптински манастир, старац амвросије је био ревносан молитвеник о томе сведочи и старац тадеј витовнич- ки истичући да је имао и дар непрестане исусове молитве такође, као послушник у манастиру миљково, он је имао прили- ку да се боље упозна са старцем амвро- сијем и о њему остави речи: „код оца архимандрита амвросија видео сам да је он од својих стараца правилно схватио да господ тражи од нас да се претворимо у љубав код њега је владала таква љубав“ (из: мир и радост у духу светоме) бла- годатни утицај старца амвросија у живо- ту старца тадеја је несумњив о томе све- дочи и он сам, али и његове забележене поуке кроз њихово ишчитавање и ана- лизу може се сагледати утицај духовне традиције оптинског манастира зани- мљиво да је и позната поука старца тадеја о смирењу и спокојним мислима инди- ректан утицај овог манастира, између осталог, и преко достојевског и речи из његовог познатог говора о пушкину: „смири се, горди човече“ ове речи је старац тадеј волео да цитира вратимо се нашем наслову изгледа да он није баш најприкладнији разлог за то је што су путеви љубави много простра- нији од смера оптина – миљково као што свети григорије нисијски рече да су хиљаде путева смрти, толико и више су бројни путеви љубави тајна љубави превазилази границе света и светова, јер је њен носилац богочовек исус христос ипак, у овом тексту смо одлучили да се ограничимо: то је наша људска позиција пред неизмерном тајном бога или, како то митрополит пергамски јован зизјулас рече: стварност оваплоћеног бога нам омогућава да лично постојање доживља- вамо као „способност у неспособности“ (у делу: о људској способности и неспо- собности) отачник разговорисаоцимагригоријатске келијејосифовацаукареји –коликодугостенасветојгори,оче василије? –четрдесетпет,четрдесетшестгодина –далистеупозналинекебожјељудето- комгодинакојестепровелиовде? –удостојиланасјепресветадаупозна- модоставрлинскебраће,монахеилаике –можетелинамнештоиспричатио њима? –покушаћудасеприсетимнекихдога- ђаја,иакојепрошлодоставременаодтада омаксимиогенадијеивиронци, огеоргијеиопахомијеизкелије свгеоргијапредставитеља овоштоћуиспричати,догодилосепре двадесетгодина дошаоједанмонахизманастираиви- рон,огенадије,дазатражиблагословод могстарца,ојосифа,памурече:„могули даповедемоцавасилијадапођемозаједно дапосетимостарцагеоргијаизкелијесв георгијапредставитеља?“већсамједан- пут,заједносаоцемгенадијем, ишаокодоцагеоргијатада намјеиспричаокакојење- говстарацњемурекаојош пречетрдесетгодина:„чим, детемоје,навршишосам- десетугодину,тадћешсе упокојитинираније, никасније“отац георгијејебио изсуфлијаи дугојевећжи- веоукелијисв георгијапред- „врлинскиљудинашег временасасветегоре“ насветојгорисеиуданашњевремемогусрестистарципопут онихизжитијасветих,„земаљскианђели“и„небескиљуди“, првинецарствабожијег старечник превод са јелинског: миланав учићевић ставитеља његов старац се звао евлогије, и са њим је био и његов сабрат пахомије те је године, како смо израчунали, напунио осам- десет година дошао је, дакле, отац генадије из манастира ивирон – био је јун месец – и рекао мом старцу: „благослови да идемо да видимо последњи пут оца георгија јер, по ономе што нам је казао, ове године ће се упокојити“ отац генадије је био монах манастира ивирон био је зубар мој старац му је по- могао када је долазио да постане монах, чудесно је то било догодило се да путују заједно од солуна за уранополис и свету гору отац генадије је молио пресвету бого- родицу јер је имао проблем: „пресвета, сад, пошто ћу ући у аутобус да путујем за свету гору, молим те, нек се нађе неки старац, не- ки светогорац да седнем поред њега“ кад је ушао, погледао је карту и број, и видео да је његово седиште поред једног старца, а то је био старац јосиф, наш старац заједно су пу- товали до кареје, и током пута разговарали тако су започели своје пријатељство које је трајало до краја њихових живота дакле, мој старац га је одвео код старца максима у ма- настир ивирон тамо је постао послушник оца максима коме је педесет година било послушање да брине о икони богородице вратарице (портаитиса) овде ћу направити једну дигресију – отац максим, не знам да ли га познајете, сваке вечери је ишао и палио кандило на једном светом месту које припада манастиру иви- рон, које се зове флури јер је на том месту пресвета богородица дала неком сиромаху – познато је ово чудо – један дукат (флури на грчком значи дукат, прим прев) једно вече чује отац максим неки глас који каже: „старче максиме, сагради ми овде једну цркву“ старац максим мисли: „ово је иску- шење“ није обраћао пажњу прекрстио се одмах затим, поново иста реченица: „стар- че максиме, желим да ми саградиш овде једну цркву“ „ма, “ каже „ко би могао бити? ово је неко искушење“ прекрстио се а за- старечник тим и трећи пут: „старче максиме, хоћу јед- ну цркву да ми саградиш овде“ „не могу, не- мам могућности“, одговара старац максим „ја ћу ти помоћи“, каже му тамо је био један малени проскинитари – као оне црквице које стављају покрај пута – и свако после- подне ишао је горе после вечерње, и палио кандило постојало је тамо и једно велико дрво под којим је сиромах седео и плакао од глади од тог тренутка, старац максим је осетио велику радост и душевну снагу, и почео сам да прикупља материјал у околини, довлачећи, како нам је сам јадничак причао, на рамену камење, шљунак и цемент тако је саградио ово што све до данас постоји, и живописао изнутра ту је проживео послед- њих седам година свога живота упокојио се, наравно, у манастиру овај отац генадије о коме вам причам, био је послушник старца максима долази, дакле, отац генадије код мог стар- ца и каже: „старче јосифе, дај ми оца васи- лија да не идем сам, боље је у друштву, да видимо оца георгија, јер нам рече да ће се ове године упокојити“ „поведи га“, каже му старац на путу, док смо ишли према келији све- тог георгија представитеља, каже ми отац генадије: „оче василије, ти си дуже овде, а ја имам једну снажну жељу да нађемо неког дуборесца да ми направи срце од дрвета, а ја ћу унутра да направим пресвету од злата, по шеми да излијем богородицу од злата, и да је ставимо у срце желео бих да срце има и руже“, рекао ми је а ја му кажем: „то је доста лако“ тада је било пуно дуборезаца „рећи ћемо неком дуборесцу да ти направи једно срце ништа то није лако је то немој бринути“ он ми каже: „знаш, оче василије, пресвету носим у срцу“ а заиста ју је во- лео, много је волео пресвету богородицу отац генадије у том тренутку, док смо о томе разговарали, са супротне стране пута, наиђе један старац, висок, са дугом, белом брадом направили смо метанију пољубили му руку оцу генадију, који му је други по- љубио руку, дао је једну марамицу говорећи: „оче генадије, ово је за тебе“ позвао га је по имену ја га гледам и кажем му: „знаш ли ти овог старца?“ „не“, каже ми „а ти? дуго си већ овде, а ја сам нов монах“ „не“, одго- ворим „и ја га први пут видим“ погледамо иза, да видимо старца нестао је са пута „е!“, кажем, „отишао је негде у шуму да ви- димо шта ти је дао мени није дао ништа“, пожалио сам се отвара марамицу и видимо једно срце са пресветом од злата унутра, на- равно, богородицом вратарицом не са би- ло којом богородицом, већ са вратарицом тада сам ја посумњао, па му кажем: „већ си се састао са старцем, а са мном збијаш шале толико време говорећи ми да нађемо неког дуборесца да ти направи срце“ „не“, каже „нити га познајем, нити сам га икад видео“ али позвао га је по имену, онога тренутка када је размишљао о срцу ово срце увек је имао са собом када се отац генадије упоко- јио – има три године сад – његов послушник га је оставио, и сахранили смо га заједно са срцем сада, ипак, размишљам како је др- во могло да иструли, али метал, злато ако отворимо гроб за 3 или 7 година – када ће- мо га отворити не знам – могуће је да ћемо наћи ову богородичицу није требало да је стави у гроб, али, нажалост, ставио је наставак у следећем броју извор: wwwpigizoisnet „пресвета, сад, пошто ћу ући у аутобус да путујем засвету гору, молим те, нек се нађе неки старац, некисветогорац да сед
... пресвете богородице у манастиру миљково 1926 године: свети јован шангајски на дан свога монашког пострига; у средини је митрополит антоније храповицки, до њега архимандрит амвросије манастир миљково архимандрит амвросије преподобниамвросијенови–миљ- ковскијерођен1894гуселуговоровоу саранскојгубернији,одоцасвештеника зиновакургановаимајкељубовна крштењуједобиоимевладимирпосле стеченогвисокогбогословскогобразо- вања,одлазинастудијефилософијеи историјеуваршависусретсапротоје- рејемконстантиномкорониномјеимао великизначајзањеговдуховниразвој учествујекаодобровољацупрвомсвет- скомрату,апотомиуфебруарској револуцијинастранимонархистау оптинскомскитујебиоискушеник,а ондауполтавикодепископатеофана послекраткогборавкауцариграду долазиусрбијупролазикрознеколико манастирауманастирупетковиције замонашен1923гистегодинејеруко- положензајерођаконаијеромонаха једновремејебиоигуманманастира године1926прелазиуманастирмиљ- ковоовдејекаоигуманорганизовао манастирскиживотбројногбратства архимандритскимчиномјеодликован 1931годинепоследужегболовањасе упокојиоугосподу1933годинесахра- њенјекодманастирамиљково старац сејао подвиге љубави преко путе- ва и ораница смрти који су тло земље србије узоравали током првог светског рата и који ће поново преко ње прелази- ти током другог светског рата и периода безбожне власти која је уследила као да је наслућивао вихор бесова који су преко његове родне русије јуришали ка србији ношени на крилима злослутне идеологије човекобоштва зато је старац добро кори- стио време пред долазећим злим данима око себе је сакупио бројно братство, које су чинили избегли руси и домаћи срби по речима његовог животописца, највише се радовао узрастању манастир- ске братије у међусобној љубави колико му је било стало до тог узрастања види се по опису живота у манастиру и владају- ћег типика богослужење је било центар манастирског живота поштован је цело- купан дневни круг богослужења, са сва- кодневним савршавањем свете литурги- је појало се за обе певнице, наизменично византијским и српским напевом старац је често богослужио и проповедао (најче- шће о неосуђивању и љубави) понекада би водио певницу или вршио службу црквеног канонарха неки од монаха који су дошли из валаамског манастира су поучавали српске монахе у иконопису, а старац се бавио и преводом дела светих отаца у трпезарији су читана житија светих и старечник старац је одржавао братске односе и са митрополитом анто- нијем (храповицким), епископом теофа- ном полтавским и јеромонахом јованом (максимовићем), потоњим светим јова- ном шангајским ипак, оно о чему је водио највише рачуна јесте активан литургијски живот братије често их је подстицао на приступање светом приче- шћу у случајевима када се неко изгова- рао да је недостојан, он га је поучавао да приступи говорећи: „о, господе, како сам недостојан“ утемељен на исихастичкој традицији свете горе која је преко све- тог пајсија величковског и његових уче- ника крајем осамнаестог века доспела и у обновљени оптински манастир, старац амвросије је био ревносан молитвеник о томе сведочи и старац тадеј витовнич- ки истичући да је имао и дар непрестане исусове молитве такође, као послушник у манастиру миљково, он је имао прили- ку да се боље упозна са старцем амвро- сијем и о њему остави речи: „код оца архимандрита амвросија видео сам да је он од својих стараца правилно схватио да господ тражи од нас да се претворимо у љубав код њега је владала таква љубав“ (из: мир и радост у духу светоме) бла- годатни утицај старца амвросија у живо- ту старца тадеја је несумњив о томе све- дочи и он сам, али и његове забележене поуке кроз њихово ишчитавање и ана- лизу може се сагледати утицај духовне традиције оптинског манастира зани- мљиво да је и позната поука старца тадеја о смирењу и спокојним мислима инди- ректан утицај овог манастира, између осталог, и преко достојевског и речи из његовог познатог говора о пушкину: „смири се, горди човече“ ове речи је старац тадеј волео да цитира вратимо се нашем наслову изгледа да он није баш најприкладнији разлог за то је што су путеви љубави много простра- нији од смера оптина – миљково као што свети григорије нисијски рече да су хиљаде путева смрти, толико и више су бројни путеви љубави тајна љубави превазилази границе света и светова, јер је њен носилац богочовек исус христос ипак, у овом тексту смо одлучили да се ограничимо: то је наша људска позиција пред неизмерном тајном бога или, како то митрополит пергамски јован зизјулас рече: стварност оваплоћеног бога нам омогућава да лично постојање доживља- вамо као „способност у неспособности“ (у делу: о људској способности и неспо- собности) отачник разговорисаоцимагригоријатске келијејосифовацаукареји –коликодугостенасветојгори,оче василије? –четрдесетпет,четрдесетшестгодина –далистеупозналинекебожјељудето- комгодинакојестепровелиовде? –удостојиланасјепресветадаупозна- модоставрлинскебраће,монахеилаике –можетелинамнештоиспричатио њима? –покушаћудасеприсетимнекихдога- ђаја,иакојепрошлодоставременаодтада омаксимиогенадијеивиронци, огеоргијеиопахомијеизкелије свгеоргијапредставитеља овоштоћуиспричати,догодилосепре двадесетгодина дошаоједанмонахизманастираиви- рон,огенадије,дазатражиблагословод могстарца,ојосифа,памурече:„могули даповедемоцавасилијадапођемозаједно дапосетимостарцагеоргијаизкелијесв георгијапредставитеља?“већсамједан- пут,заједносаоцемгенадијем, ишаокодоцагеоргијатада намјеиспричаокакојење- говстарацњемурекаојош пречетрдесетгодина:„чим, детемоје,навршишосам- десетугодину,тадћешсе упокојитинираније, никасније“отац георгијејебио изсуфлијаи дугојевећжи- веоукелијисв георгијапред- „врлинскиљудинашег временасасветегоре“ насветојгорисеиуданашњевремемогусрестистарципопут онихизжитијасветих,„земаљскианђели“и„небескиљуди“, првинецарствабожијег старечник превод са јелинског: миланав учићевић ставитеља његов старац се звао евлогије, и са њим је био и његов сабрат пахомије те је године, како смо израчунали, напунио осам- десет година дошао је, дакле, отац генадије из манастира ивирон – био је јун месец – и рекао мом старцу: „благослови да идемо да видимо последњи пут оца георгија јер, по ономе што нам је казао, ове године ће се упокојити“ отац генадије је био монах манастира ивирон био је зубар мој старац му је по- могао када је долазио да постане монах, чудесно је то било догодило се да путују заједно од солуна за уранополис и свету гору отац генадије је молио пресвету бого- родицу јер је имао проблем: „пресвета, сад, пошто ћу ући у аутобус да путујем за свету гору, молим те, нек се нађе неки старац, не- ки светогорац да седнем поред њега“ кад је ушао, погледао је карту и број, и видео да је његово седиште поред једног старца, а то је био старац јосиф, наш старац заједно су пу- товали до кареје, и током пута разговарали тако су започели своје пријатељство које је трајало до краја њихових живота дакле, мој старац га је одвео код старца максима у ма- настир ивирон тамо је постао послушник оца максима коме је педесет година било послушање да брине о икони богородице вратарице (портаитиса) овде ћу направити једну дигресију – отац максим, не знам да ли га познајете, сваке вечери је ишао и палио кандило на једном светом месту које припада манастиру иви- рон, које се зове флури јер је на том месту пресвета богородица дала неком сиромаху – познато је ово чудо – један дукат (флури на грчком значи дукат, прим прев) једно вече чује отац максим неки глас који каже: „старче максиме, сагради ми овде једну цркву“ старац максим мисли: „ово је иску- шење“ није обраћао пажњу прекрстио се одмах затим, поново иста реченица: „стар- че максиме, желим да ми саградиш овде једну цркву“ „ма, “ каже „ко би могао бити? ово је неко искушење“ прекрстио се а за- старечник тим и трећи пут: „старче максиме, хоћу јед- ну цркву да ми саградиш овде“ „не могу, не- мам могућности“, одговара старац максим „ја ћу ти помоћи“, каже му тамо је био један малени проскинитари – као оне црквице које стављају покрај пута – и свако после- подне ишао је горе после вечерње, и палио кандило постојало је тамо и једно велико дрво под којим је сиромах седео и плакао од глади од тог тренутка, старац максим је осетио велику радост и душевну снагу, и почео сам да прикупља материјал у околини, довлачећи, како нам је сам јадничак причао, на рамену камење, шљунак и цемент тако је саградио ово што све до данас постоји, и живописао изнутра ту је проживео послед- њих седам година свога живота упокојио се, наравно, у манастиру овај отац генадије о коме вам причам, био је послушник старца максима долази, дакле, отац генадије код мог стар- ца и каже: „старче јосифе, дај ми оца васи- лија да не идем сам, боље је у друштву, да видимо оца георгија, јер нам рече да ће се ове године упокојити“ „поведи га“, каже му старац на путу, док смо ишли према келији све- тог георгија представитеља, каже ми отац генадије: „оче василије, ти си дуже овде, а ја имам једну снажну жељу да нађемо неког дуборесца да ми направи срце од дрвета, а ја ћу унутра да направим пресвету од злата, по шеми да излијем богородицу од злата, и да је ставимо у срце желео бих да срце има и руже“, рекао ми је а ја му кажем: „то је доста лако“ тада је било пуно дуборезаца „рећи ћемо неком дуборесцу да ти направи једно срце ништа то није лако је то немој бринути“ он ми каже: „знаш, оче василије, пресвету носим у срцу“ а заиста ју је во- лео, много је волео пресвету богородицу отац генадије у том тренутку, док смо о томе разговарали, са супротне стране пута, наиђе један старац, висок, са дугом, белом брадом направили смо метанију пољубили му руку оцу генадију, који му је други по- љубио руку, дао је једну марамицу говорећи: „оче генадије, ово је за тебе“ позвао га је по имену ја га гледам и кажем му: „знаш ли ти овог старца?“ „не“, каже ми „а ти? дуго си већ овде, а ја сам нов монах“ „не“, одго- ворим „и ја га први пут видим“ погледамо иза, да видимо старца нестао је са пута „е!“, кажем, „отишао је негде у шуму да ви- димо шта ти је дао мени није дао ништа“, пожалио сам се отвара марамицу и видимо једно срце са пресветом од злата унутра, на- равно, богородицом вратарицом не са би- ло којом богородицом, већ са вратарицом тада сам ја посумњао, па му кажем: „већ си се састао са старцем, а са мном збијаш шале толико време говорећи ми да нађемо неког дуборесца да ти направи срце“ „не“, каже „нити га познајем, нити сам га икад видео“ али позвао га је по имену, онога тренутка када је размишљао о срцу ово срце увек је имао са собом када се отац генадије упоко- јио – има три године сад – његов послушник га је оставио, и сахранили смо га заједно са срцем сада, ипак, размишљам како је др- во могло да иструли, али метал, злато ако отворимо гроб за 3 или 7 година – када ће- мо га отворити не знам – могуће је да ћемо наћи ову богородичицу није требало да је стави у гроб, али, нажалост, ставио је наставак у следећем броју извор: wwwpigizoisnet „пресвета, сад, пошто ћу ући у аутобус да путујем засвету гору, молим те, нек се нађе неки старац, некисветогорац да сед
Свеска: 319 | Улога духовника у животу Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
... Фотографија на насловној страни корице: Αрхимандрит Василије Гондикакис, игуман Манастира Ивирона фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани Епископ нишки Јован Пурић фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Архимандрит Методије Марковић, игуман Манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Светог Николаја у Земуну фото: ђакон Драган С Танасијевић Мај / јун 2011 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR Реч уредника Харизма духовног руковођења 2 Отачник Путеви Љубави од Оптине ка Миљкову 4 Старечник „Врлински људи нашег времена са Свете Горе“ 7 Оци тумаче Свето Писмо Св Јован Златоусти (Рaзматрањe на 103 Псалам) 10 Хришћанство и антички свет Божанствена хармонија друштвеног живота код пчела 15 Света Земља Арапски период у историји Свете Земље 18 Покрет ка Истини – за једну онтолошку етику (II) 20 Тема броја Три нивоа духовног руковођења 25 Духовно руковођење 27 Увек искрено, посебно кад је најтеже 30 Улога парохијског свештеника као духовника 34 Духовно очинство у светлу православног предања 36 Интернет, духовници и интернет–духовници 40 Улога духовника у животу једног информатичара 42 Једна прича за размишљање 44 Црквени живот Четири типа верника у нашој црквеној реалности 48 Земља живих Дневник 51 Песнички станује човек Пажња 53 Катихеза Значај веронауке 54 Размишљања у тишини Врућ и жесток 57 Жена у Цркви Жена обучена у Сунце 59 Храмови Обнова Храма Св Николаја у Земуну 62 Из другачијег угла Ко од људи зна шта је у човеку? 64 Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (1Кор 4, 15) Од избора духовника зависи много тога у животу једног хришћанина, посебно у погледу подвижничке праксе и доживљаја Цркве Шта уоп- ште подразумевамо када кажемо реч „духовник“ односно „духовни отац“? Иако тајне Цркве тешко можемо строго дефинисати – будући да то подразумева постављање ограничења, а светотајин- ски живот је управо суштинско нади- лажење ограничености – ипак је могуће исцртати кључне контуре У том сми- слу, главна карактеристика духовника је харизма духовног руковођења, која је благодатни дар Духа Светога Узевши претходно речено у обзир, поставља се питање да ли је сваки свеште- нослужитељ у исто време и духовник? Несумњиво је да свештеник (независно од свог начина живота) има благодат да савршава Свете Тајне Цркве: то је харизма која му је дата самим чином рукоположе- ња Ипак, не може се рећи да је сваки све- штенослужитељ и духовник, с обзиром да та улога захтева искуство духовног лече- ња – и то прво себе самога, кроз дугого- дишњи подвиг очишћења од страсти То је посебно важно код младих свештено- служитеља, где по природи ствари није било довољно времена за стицање духов- ног опита: мада се искуство у духовном животу мери степеном богопознања, а не годинама живота, ипак је најсигурније да 2 3/2011 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, презвитер Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српск
Одреднице:
1. 18982 / ...у православљу нема заступства пред богом (томе нас учи и ДОСТОЈЕВСКИ) ) човек у хришћанству стоји лицем у лице са богом, и сваки поредак или систем који би тај непосредни однос могао у...
2. 123940 / ...- победитељ ада - спасава адама и еву и људски род мај/јун 2011 31 од духовника (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да доноси одлуке уместо нас чувени духовници, попут бла...
3. 133905 / ...и кротост у роману нечисте силе, кроз уста старице, ДОСТОЈЕВСКИ пророкује о великој мајци, великој влажној земљи, земљи хранитељки, слици мајчинских груди, космичкој слици божића свој...
1. 18982 / ...у православљу нема заступства пред богом (томе нас учи и ДОСТОЈЕВСКИ) ) човек у хришћанству стоји лицем у лице са богом, и сваки поредак или систем који би тај непосредни однос могао у...
2. 123940 / ...- победитељ ада - спасава адама и еву и људски род мај/јун 2011 31 од духовника (свештеника) не би требало очекивати да преузме нашу одговорност, нити да доноси одлуке уместо нас чувени духовници, попут бла...
3. 133905 / ...и кротост у роману нечисте силе, кроз уста старице, ДОСТОЈЕВСКИ пророкује о великој мајци, великој влажној земљи, земљи хранитељки, слици мајчинских груди, космичкој слици божића свој...
15
Свеска: 322 | Вера и знање
...наравно, то су метафизичка или „проклета“ питања како их зовеДОСТОЈЕВСКИ 📌 како и када
је настао свет, како је постао живот,
има ли живота после смрти, постоји
ли створитељ – питања су која су
одувек интере
...наравно, то су метафизичка или „проклета“ питања како их зове
МЕТА инфо: Р:20463 К:164071 Д:91
| Свеска 322 |
Свеска: 322 | Вера и знање
... бродови, сателити и најсавременији авиони? самоуверени због страховитог напретка науке и продора у најскровитије кутке живог и неживог света, научници пледирају да путем исте, реше чак и она питања која су одвајкада задавала муке људима свих времена и простора наравно, то су метафизичка или „проклета“ питања како их зове достојевски како и када је настао свет, како је постао живот, има ли живота после смрти, постоји ли створитељ – питања су која су одувек интересовала и задавала муке људима од старине до данашњих дана „официјелна“ наука се потрудила да нам и на ова питања да своје одговоре тако да их она често намеће као једине и општеобавезујуће тако имамо теорију о настанку универзума путем великог праска, разне хипотезе о абиогенези које се баве настанком живота, теорију еволуције која се бави генезом живог света, свакојаке хипотезе о старости свемира итд какав став треба да има православни хришћанин према свим тим хипотезама и према савременој науци уопштено? што се теоријског аспекта тиче једно је сигурно – о којој год од горепоменутих и осталих сродних тема желимо да износимо мишљење обавезно је да се добро разумемо у то шта причамо у супротном се може врло лако десити да будемо исмејани од оних који нису верујући, али су упућени у задате теме, а то посредно значи да се исмева хришћанска вера сама по себи зато треба бити опрезан и говорити искључиво о ономе у шта се заиста хришћанско учење и савремена наука протонамесник горан живковић какав став православни хришћанин треба да има према научним хипотезама и према савременој науци уопштено? новембар/децембар 2011 49 тема броја разумемо, уједно бивајући свесни да ниједна од ових хипотеза није савршена, као и да је наука сама по себи ход ка научној истини што се у историји исте доказало много пута такође треба да будемо свесни чињенице да науке често у самом свом називу имају суфикс – „логија“ настао од предивне речи логос којом богонадахнути апостол јован богослов назива друго лице свете тројице – сина божијег зато уз познавање тематике треба увек да будемо свесни чињенице да је бог створитељ невероватно комплексне, логосне васељене и у том смислу да имамо храбрости да управо путем науке сведочимо величанственог бога наука није терен са кога треба да бежимо, већ напротив коме треба да хитамо јер исти недвосмислено говори о логосу, али треба бити добро припремљен за то сведочење што се егзистенцијалне стране тиче, поћи ћемо од максиме великог јована златоустог који каже да је (парафразирано) највећи непријатељ хришћанина конформизам данашњи човек је управо уљуљкан у том обиљу технологије путем које осећа једну тобожњу сигурност, а која га опет утврђује у назови-уверењу да му бог и није потребан јер, ето, све што је потребно има ту, у 21 веку зато некако и не осећа потребу да осети оно једино право покровитељство, а то је покровитељство господа исуса христа наиме, он је често лењ да устане недељом и дође и види оно што се дешава у његовом матичном храму осетивши у пракси то једино право и аутентично покровитељство небеског оца свих људи на жалост он се често задовољава мрвицама, а то је управо та сигурност коју му пружају све могуће савремене технологије, тако да и не размишља о томе да постоји нешто далеко савршеније од тога као и у целој историји човечанства, човека је лако преварити и све оно што се данас дешава око нас нам управо говори о томе ипак, може се рећи да су данас многи засићени чаролијама модерног доба и да се код њих јавља дубока потреба за аутентичним духовним вредностима које управо могу наћи у саборном православљу на православним мисионарима данашњице, нарочито свештеницима, управо је да препознају ту духовну глад и да помогну онима који су духовно гладни да се засите једине хране која доликује човеку као боголиком бићу аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 50 3/2011 „знам да ништа не знам“, рекао је сократ, а притом га је пророчиште у делфима назвало најмудријим човеком у грчкој песми на евровизији 1979 године, сократ се назива и „првим христом“, с обзиром да је учио да познати добро, значи бити добар, односно да ћемо, знајући шта је добро, следствено томе и чинити добро гледајући шта се све у историји дешавало пре, а нарочито после њега, тешко би се могли сложити с тим (бар не у потпуности) јер се показало да познавање добра и зла није допринело томе да се зло никад не деси напротив но, тај мудри човек, сократ, тврдио је да ништа не зна сматрао је да све знање које поседује сувише ситно спрам свега што не зна; тиме као да је покушавао самог себе да сачува од гордости, кроз својеврсно аскетско разматрање себе самог, што га на неки начин (заједно са страдањем) и чини првим хришћанином (тј неком античком прасликом христа) кроз историју, а и данас, некако се наметало – споља, рекли бисмо – да су вера и знање у супротности, што је већ на самом почетку – нетачно, будући да не можемо да верујемо ако пре тога не знамо нешто о томе у шта верујемо вера се наставља на знање, и даје нам одговоре на оно на шта егзактне науке не могу, но она, насупрот увреженом мишљењу, нарочито међу људима који се изјашњавају као атеисти (а притом испољавају потребу да причају о вери), не негира знање, ма како да су поједини „представници“ појединих грана хришћанства у свом времену поступали према науци и научницима само хришћанство као такво се не scio me nihil scire оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека миљан танић свети апостол лука, икона из друге половине 17 века, русија новембар/децембар 2011 51 тема броја одриче науке – свети оци су врло добро познавали науку свог времена и користили се њоме, св апостол лука је био лекар (што они који су против медицине изгледа заборављају), а и данас су многи служитељи цркве истовремено и истакнути научници наш проблем са знањем није дакле тај да су вера и знање нешто супротно, него што се ми занесемо па мислимо да знамо све, а нисмо свесни да напросто нити можемо да знамо све, нити имамо чиме да спознамо све, будући да научници (да, они које присталице знања у рату истог с вером величају као нове богове) кажу да о органу којим спознајемо – мозгу – много више не знамо, него што знамо а и да знамо, оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека – сократа – да схвати и каже да ништа не зна, не мислећи наравно да буквално ништа не зна, већ остављајући простора једином који зна све да делује у нама, направи скок ка вери (о чему је говорио и кјеркегор) и спозна сопствену ништавност то нас с једне стране штити од гордости и прелести, а с друге стране нас подстиче да радимо и учимо даље, у чему и јесте смисао знања – не да стагнира и буде самодовољно, него да се шири, дели и помаже нам да се уздижемо ка једином свезнајућем аутор је стални сарадник радија слово љубве смрт сократова, рад француског сликара жак-луј давида (jacques-louis david,1748–1825), чува се у метрополитен музеју у њујорку 52 3/2011 оно што толстој овде каже је, једноставно, да не можемо појмити књигу, слику или песму ако их нисмо прво искусили, тј ако их нисмо прочитали, видели, чули опипали, и не само то, већ да не постоји ни један други начин да доживимо та дела дело које се може препричати, објаснити у својој целокупности, или изразити на различите начине није уметничко дело односно, уметничко дело је уметничко само ако није препричљиво, објашњиво нити изразиво на неки други начин, већ је једини начин схватања и поимања уметничког дела искуственост у њему, односно гледање слике, читање књиге,, слушање песме оно што се овде мисли може се изразити на другачији начин помоћу појма непоновљивости наиме, дело је уметничко само ако је непоновљиво, тј ако се не може поновити ни на један други начин колико год он био напреднији, савременији или древнији, бољи, другачији; дело је уметничко само ако такво какво јесте, и, ако може да се пореди са другим делима, није сводљиво на њих, већ у њему постоји нешто непоновљиво, и то толстој назива жижом, тј фокусом и центром дакле, појмом жиже се дефинише оно што је за дело нужно да буде непоновљиво да би се могло назвати уметничким чини нам се да је овде наслућено нешто не само везано за дефиницију уметничког дела, већ и за ваљано схватање појма душе мало ћемо променити цитат: „најважније у човека је душа у којој се сустичу сви остали зраци који из ње полазе ова душа треба да остане недоступна свим нашим објашњењима сваки истински човек има свој разлог и смисао управо у чињеници да његов садржај не може бити изражен другачије, до овим средиштем“ другим речима, биће које би се могло објаснити у својој целокупности не би било човек слично као и у случају уметничког дела, оно што се овде мисли, може се изразити помоћу појма непоновљивости човек је човек само ако је непоновљив, тј ако се не може поновити ни на један други начин колико год он био напреднији, савременији или древнији, бољи, другачији; човек постоји само ако такав какав јесте, иако може да се пореди са другим људима, није сводљив на њих, већ у њему постоји нешто непоновљиво, а што се може назвати душом дакле, појам душе, који хришћански аутори користе бавећи се питањем шта је то човек, постоји да би се што боље описала, истакла или дочарала мисао да је за човека нужно да буде непоновљив да би се могао називати човеком жижом, односном душом се описује непоновљивост песнички станује човек фокус, жижа или о души малиша пушоња најважније у једном уметничком делу је жижа, фокус, центар у коме се сустичу сви остали зраци који из њега полазе ова жижа треба да остане недоступна свим нашим објашњењима свако истинско уметничко дело има свој разлог и смисао управо у чињеници да његов садржај не може бити изражен другачије, до овим средиштем л н толстој новембар/децембар 2011 53 међу изузетне личности српске историје убраја се, по свом под- вижништву, преподобни монах давид, у световном животу димитрије (дмитар), потомак светородне лозе не- мањића димитријев отац био је вукан, најстарији син великог жупана стефана немање (св симеона мироточивог) и његове супруге анe (св анастасије) кнез вукан је покушао да, упркос жељи св симеона, преузме престо великих жупана, али се на крају помирио са братом стефаном првовенчаним и уче- ствовао у преносу моштију свог оца из светитељи српске цркве потомак светородне лозе немањића, прадеда кнегиње милице (свете евгеније – ефросиније), чија лоза „много лепо процвета“ – ктитор манастира давидовица жупан димитрије преподобнимонахдавид др ђорђе т вуковић 54 3/2011 хиландара у студеницу очеве мошти, како казује сава i, до саме студенице понела су савина браћа, вукан и краљ стефан првовенчани та сцена прено- са моштију приказана је и у живопису сопоћана на фресци се виде браћа како носе очеве мошти, један напред, а други позади, а око њих млади племићи, вероватно њихови синови тај светосав- ски дух који је помирио браћу надахнуо је и младог димитрија, који је, могуће, приказан на овој сопоћанској фресци у њему је остала жудња да пружи лич- ни допринос и оправда оца вукана и своју породицу по жељи св симеона, владарски престо и ктиторска права на хиландар припала су стефану првовен- чаном и његовом потомству димитрије је пожелео да се одужи хиландару, за шта се указала прилика у време краља уроша i поклон хиландару димитрије је одлучио, вероватно по жељи самих монаха, да село кастрин (градац) откупи и приложи српском све- тогорском манастиру хиландар то је да- нашње село кастри, око три километра југозападно од евкарпије, у долини стру- мице пошто се поменуто село налазило у границама византије, то се димитрије обратио надлежним властима његов дар је прво одобрио деспот јован, царев брат и управник солуна, а затим и сам цар михаило viii у златопечатној повељи (април 1271 године) у повељи се „жупан кир димитрије“ помиње као царев „при- јатељ“, што, по мишљењу нашег угледног историчара в ћоровића, указује на ње- гове родбинске односе са византијским двором сасвим је могуће да је цар имао у виду преговоре по којима је царева кћер- ка ана требало да се уда за урошевог си- у време свархиепископа јевста- тија i и урошевог сина, св краља драгутина, жупан димитрије је почео градњу задужбине у жупи љубовиђи, налиму: договорио се са неимарима, угледним дубровачким грађанином деси- ном де риса и његовим сином влахом да саграде храм светог богојављења, и испуне храм украсом до врха, са свим радови- ма у камену и малтеру по мона- шком имену ктитора, манастир је прозван давидовица светитељи српске цркве манастир давидовица, задужбина светог давида новембар/децембар 2011 55 на, принца милутина димитрије је био брат од стрица краљу урошу и као близак рођак српског краља могао је да се назо- ве царевим пријатељем и у дипломатском и у родбинском смислу међутим, цар се изненада предомислио по питању плани- раног венчања, вратио свадбену повор- ку са границе и чак погоршао односе са српским двором скоро у исто време, цар је ушао у сукоб и са србијом и са бугар- ском, о чему сведочи и једна његова пове- ља (август 1271 године), а разишао се и са деспотом јованом, којег је удаљио из своје близине поменути догађаји су покренули оспоравање димитријевог поклона ма- настиру хиландар новонастали спор је дошао до цара, али је михаило viii остао при ранијој одлуци да одобри димитри- јев поклон хиландару цареву одлуку у дело је спровео пансеваст јован комнин, а нову хрисовуљу о поклањању села са тамошњом црквом саставио је царев ло- готет георгије акрополит (јул 1277) тако је, још за димитријевог живота, разреше- но спорно питање и остварено даривање једног чистог и побожног срца манастиру хиландар задужбина на лиму у време св архиепископа јевстати- ја i и урошевог сина, краља драгутина, жупан димитрије је почео градњу заду- жбине у жупи љубовиђи, на лиму: дого- ворио се са неимарима, угледним дубро- вачким грађанином десином де риса и његовим сином влахом да саграде храм светог богојављења, и испуне храм укра- сом до врха, са свим радовима у камену и малтеру у уговору који је склопљен овом приликом у дубровнику, вуков (син) димитрије (dimitrius de volco) по- миње се као личност у одмаклим годи- нама живота (30 август 1281) упркос старости, архивска белешка из наредне године обавештава нас да је димитри- је постао монах како казује белешка, у дубровник је дошао марко васиљевић из котора, посланик краљице јелене, и у краљичино име примио већи део новца (1600 перпера) из поклада „старца дави- да, који се некад називао жупан дими- трије“ (19 маја 1282) „ангелски образ“: монах давид вест да је димитрије постао монах не треба повезивати само са успешним то- ком радова на довршавању задужбине то је била година изузетних догађаја у срп- ској историји краљ драгутин предао је власт млађем брату милутину на сабору у дежеву, а краљица јелена се заузела да се пренесу мошти св архиепископа јо- аникија i блиска временска веза између преноса моштију св јевстатија (27 април 1282) и подизања велике суме новца из дубровачког поклада (19 мај 1282) гово- рили би у прилог позајмици којом би се тренутно покрили новонастали трошко- ви краљичиног двора после свега три месеца, у дубровачку благајну је враћена увећана сума новца и положено вредно посуђе (20 август 1282), вероватно као награда димитрију за његово разумевање и помоћ у изузетно важном догађају срп- ске духовне и световне историје током наредних година, монах давид је посте- пено подизао мање новчане износе, било лично, било преко посланика груб(и)ше он новац није штедео да би сакупио бла- го на земљи где га мољац и рђа кваре, и где лопови поткопавају и краду, већ да би стекао благо на небу (ср мт 6, 19–20) где свих ових опасности нема и где су многи станови оца нашег небеског (ср јн 14, 2) вођен истинском побожношћу, у вре- ме српског архиепископа јакова и краља милутина, монах давид је подигао сву своју уштеђевину и упутио се на ходоча- шће у свету земљу без обзира на старост, пловидбу морем и друге потешкоће које 56 3/2011 су га успут чекале, свети монах се упутио на далек поклонички пут он се свакако угледао на светле примере његових са- временика, искусних подвижника, светих српских архиепископа који су ишли на ходочашће у јерусалим на основу крат- ких бележака у сачуваним летописима и одсуства података о преносу моштију, мо- же се закључити да се св давид вратио у србију са поклоничког путовања (око 1287 године), а недуго потом се упокојио (око 1288) сахрањен је у свом манастиру, у задужбини коју је за живота подигао и која и данас постоји по монашком имену ктитора, манастир је прозван давидови- ца насеље у коме се налази храм светог богојављања називало се некада (старо) бродарево (али су знатно касније турци ово насеље преселили на данашњи поло- жај на обали лима) и брајина лука, а сада гробнице (због изузетно старог гробља чији су остаци и данас видљиви) света лоза од овакве дивне и богочежњиве лич- ности, као што је био св давид, потекли су славни и значајни потомци према објављеним старим српским летописима (карловачки, бранковићев, загребачки и врхобрезнички), свети давид је имао синове и кћери пре свог монашења од његових потомака, по имену се спомиње најстарији син вратислав, који је по се- ченичком и бранковићевом летопису, као и надгробном натпису жупана радослава, био велики кнез од потомака великог кнеза вратислава у историјским извори- ма се спомињу жупан радослав, сахрањен у давидовици, и кнез вратко, прославље- ни војсковођа цара душана према ра- зним летописима, вратко је имао синове и кћери, при чему се у досад проученим историјским изворима спомињу жупан никола и његова сестра кнегиња милица (преподобна евгенија) константин философ је у „житију све- тог деспота стефана лазаревића“ иста- као да деспотова мајка, кнегиња милица, води порекло од вукана и његовог сина димитрија (дмитра), који је назван „у светом анђеоском чину – давид“, што вероватно представља одјек култа који је почео око задужбине давидовице и проширио се даље у цркви закључујући излагање о давидовом потомству, кон- стантин философ језгровито каже: „и та (давидова) лоза много лепо процвета“ у време светог патријарха макарија (соколовића), посланство цара макси- милијана ii, на свом путу за цариград задржало се у манастиру раваница не- колико дана (1567) царско посланство је видело свете лазареве мошти и чу- дотворну богородичину икону чувану у манастирској ризници члан посланства, марко антоније пифагета, познати пи- сац свог времена, записао је да су рава- ничке фреске биле скоро обновљене и да једна фреска приказује лазаревог „таста“, иначе „деспота“ који се замонашио пи- сцу је вероватно објашњено да је свети монах („преподобни отац “) кнегињин предак, што је пифагету навело да поми- сли да је реч о „оцу“ свете кнегиње ми- лице и према томе, о лазаревом „тасту“ овде је највероватније реч о једином ми- личином претку за кога је забележено да се замонашио – о кнегињином прадеди, св монаху давиду немањићу како су се лазаревићи позивали на сродство са немањићима, преко кнегиње милице и њеног прадеде св давида, то је пифагета схватио да је „таст“ оставио лазару кру- ну и земљу у наслеђе приказивање све- тог давида српског на једној раваничкој фресци значи да је његов култ постао ра- ширен изван лимске области, а сведочан- ство царског посланства говори како је култ одржаван и у xvi веку, а и данас се прославља у нашој помесној цркви светитељи српске цркве новембар/децембар 2011 57 „што је неба да је лист ’артије што је гора да су калемови што је море да је црн мурећеп, па да пишем три године дана, не би моји’ исписала јада“ лепота и туга једне хиперболе овако се завршава једна жалостива пе- сма која говори о прекинутој љубави имена двоје младих који су је градили ни- су записана они се у тој народној песми, која је продрла и у уметничку књижевност, називају шифрованим именима „плави зумбул“ и „зелена када“ обоје су расли у њиви препуној слатког бостана, а онда је плави зумбул изненада „отишао на доља- не“, док је када остала сама у бостану, камо је зумбул дозива: „душо, моја, у бостану кадо, како ти је у бостану самој?“ зелена када своју тугу исказује горе наведеном хиперболом није било храбрих историчара и фол- клориста који би покушали да докуче ме- сто и време настанка фабуле из романсе топоним и насеље дољани, поред нама блиске посавске остружнице, срећу се нај- масовније у босни и херцеговини и то на неколико места, од централне босне, преко западне херцеговине до крајине ношен „црним ветром“ који у српској народној митологији дува са истока, докотрљали смо се у радозналости баш на запад, у по- трази за најаутентичнијим дољанима јер, најраспричанију и најзанимљивију про- шлост, са највише наративне и поетске снаге, имају управо босански дољани, село које се налази у поуњу, на граници босне са ликом, у федерацији бих ово место је средином xix века било средиште чувене дољанске буне која је из- била 1858 и која је била увертира за велики босанско-херцеговачки устанак 1875–1878 године данас у њему нема живих српских домаћинстава, јер је село жртва етничког чишћења српство се угасило на многим историјским територијама бивше југосла- вије, пардон, западног балкана, или каквом све не геополитичком синтагмом сада на- зивамо „регион“ у западној босни, север- ној далмацији, лици, банији и на кордуну, гробља су мање на удару варвара и мрзите- ља српског имена, него на пример у неким срединама на косову и метохији у бо- санској крајини, зато, гробља, а нарочито тамошњи епитафи, могу бити добар извор писцима историје када смо посетили бо- санске дољане, нисмо ни слутили да ће нам песма, учена на часовима књижевности у српска историја нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења јуначка глава нике бунића (историјске белешке из бихаћке крајине) радован пилиповић 58 3/2011 основној школи бити потпуно освежена у памћењу у босанским дољанима у дољане, или боље речено на дољане, иде се из босанског петровца, прође се поред љуточа, планине карактеристичног имена, а онда се удари налево, помало раз- локаним макадамом пожељно је имати топографску карту крупније размере, јер тамо general packet radio service (gprs) не помаже недалеко од босанских дољана, пар километара југоисточно, налази се пре- дивни водопад – штрбачки бук, који је по- пуларна природна лепота и знаменитост шумски пут којим се стиже у босанске дољане пролази прекрасним перивојем ко- ји, нарочито у октобру, током михољског лета, када јавор добија пламено-црвену бо- ју, открива сву богом дану лепоту крајине али, тај пут се не одржава чак ни онда, ка- да срби из дољана иду у родно место, своју дедовину, на дан празника њихове попаље- не и срушене цркве, 28 августа (успеније пресвете богородице) дољанска црква је изграђена 1901, запаљена 1941, а ништа боље није прошла ни у последњем рату федерална полиција, која обезбеђује при- јављени скуп, до скора је мрким погледима испраћала аутомобиле са регистарским та- блицама из србије, али не пролазе ништа боље ни они са „неутралним“ таблицама из босне и херцеговине иако су срби конститутиван народ федерације бих, њихова прва дискри- минација је на рукавима полицајаца грб федерације има љиљан, шаховницу и 12 звездица европске уније приде, али нигде српског народног симбола срби из фе- дералних општина босанског петровца, гламоча, босанског грахова и дрвара при- хватили су то, али, кроз пошалицу, комен- таришу највеће доње поље штита – жуте звездице, кажу, изображавају управо србе „како играју коло“ након молитве у полуразрушеном и остарелом црквеном здању, кренули смо у обилазак дољанског гробља ни сами не знамо како смо доспели до једног спомени- ка који је био прекривен и тако украшен са бујади и папрати, ниским шумским расти- њем, да је све изгледало као дар природе покојнику примакнувши се, успели смо на споменику да рашчитамо следеће: „овђе лежи тело нике бунића, сина луке и јерине из грмуше који у 38 години живота маја 1867 као српски ускока би посјечен ђе и лежи, а јуначка глава на коцу у бихаћ однешена“ побуна и казна нике бунића нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења егзекуција учи- њена над њим је била сурова, мада меди- цинари мисле да је одсећи главу у суштини лагана смрт, нешто попут брзе гиљотине и јесте, ако џелат зна свој посао међутим, из- ложити главу је страшна опомена другима, опомена становништву сачињеном од по- тенцијалних бунтовника турци су волели да врше погубљења непријатеља мухамедо- ве вере, шеријатског поретка, јавног реда и мира, на петак, на њихов религиозни пра- зник, и то на видним местима – вешањем, сечењем или у најгорем случају набијањем на колац набијање на колац је нешто што је било балканска уобичајеност и део свако- дневице, како говоре многи путописци откривени епитаф обавештава да је нико бунић био „српски ускока“ време ускока из млетачко-турских ратова је давно прошло, али подручје турског серхата и аустријске војне границе (militär-grenze) ни у xix веку није раскрстило са побуњеницима, хајду- цима и наоружаним групама које су биле сигурне да бију битку за национални понос српска историја новембар/децембар 2011 59 или да воде приватну оружану мисију се- ла попут дољана, тик уз границу, била су прави рај за „разбојнике“, „зле госте“, чешће турског царства него ли бечко-пештанске ћесаревине таква природна гнезда, упо- ришта гусларске традиције и концептуал- но-прагматичне поезије била би лишена сваког смисла ако нису у амбијенту сече, пушчаног праха и олова таква места није било могуће пацифико- вати другачије јер „хајдуцима се не може учинити ништа док се не попале куће оних који их скрива- ју“, како једном депешом из 1851 године извештава своју централу у сињу аустријски ухода, познат у историји као „ливањски аноним“ „српски ускока“ је упадао из правца лике, прелазио уну, узне- миравао турске пограничне ка- рауле, бежао од гра- ничних одреда, напа- дао, палио и рушио бе- говске чарда- ке био је потај- на утеха социјално обесправљеном, економски и мо- рално тлаченом становништву ни- ко бунић је последњи изданак оних хајдука и одметнутих ратника ка- кви су били станко сочивица (крај xviii века) и мијат томић (средина xix века), који су водили приватне ратове, мало другачије него њихови претходници јанковићи и смиљани- ћи ови последњи из xvii века су, у глобалним сукобима две цивилиза- ције, ратовали за венецију и много су лакше могли да уновче своје уме- ће баратања пушком и сабљом са- временици нике бунића су свакако и они хајдуци које, на свом путовању кроз босну, помиње александар гиљфердинг 1856 го- дине он истиче њихову способност скри- вања и покретљивости у гламочком крају и како каже, „врло су популарни у босни“ наш нико бунић је нестао у турској јаро- сти, али је можда уписан у неком полицијском извештају, који је том пригодом послат у бихаћ, сарајево или цариград за нас је, засад, једини извор о бунићевој хајдучији лапидаран извештај са његовог надгробника, који по духу досеже у време мраморова бо- санских крстјана, упра- во оних хришћана са кр- сним именом, изданака земље своје племените он је своју главу дао за слободу својих сународ- ника, а има ли ко веће љубави од онога „који душу своју положи за ближње своје“ (јн 15, 13) аутор је библиотекар српске патријаршије 60 3/2011 највећа стратишта православног српског народа о којима се доне- давно мало знало јесу јаме без- данке на велебиту јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце према сведочењу преживелих из логора „јадовно“ и на основу исто- ријских података, овај казамат смрти се убраја у најбруталнија стратишта другог светског рата све је почело проглашавањем независне државе хрватске (ндх), 10 априла 1941 г већ једанаестог априла усташе су започеле серију хапшења и спровођења срба из го- спића и околине, уз страшну тортуру, у ка- знионицу окружног суда павелић је дру- гог јуна 1941 г издао званично наређење о оснивању логора у ндх међутим, подаци говоре да су и пре овог датума постојали концентрациони логори: „даница“ код ко- привнице, „керестинац“ код самобора и „госпић“ у лици логор „јадовно“ настао је у првој половини маја 1941 г на велебиту, двадесетак километара од госпића и те- слиног смиљана, на 1200 метара надмор- ске висине, дубоко у шуми и под ведрим небом, најпре на површини од 50m х 20m, а на крају читавих 180m х 90m, ограђен са 4 метра високом, бодљикавом жицом у овај комплекс усташких логора, пре- ма вишегодишњем истраживању др ђуре сећања јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце молитва на велебиту протојереј-ставрофор чедо савичић новембар/децембар 2011 61 затезала из карловца, од 11 априла до 21 августа 1941 доведено је са подручја целе ндх 42246 мушкараца, жена и деце и на најокрутнији начин убијено 40123 особе само 2123 заточеника усташе нису убиле јер их је у томе спречила италијанска вој- ска, па су их на брзину транспортовали у логор „јастребарско“ код загреба ту их је 200 убијено, а друге су отпремили у „јасе- новац“ и у логор „крушчица“ код витеза у енциклопедији старе југославије сто- ји податак да је у јамама велебита убијено 72000 људи, а да је само „шаранова јама“ прогутала 35000 жртава међу убијеним је далеко највећи број срба, преко 38000, затим неколико стотина јевреја, претежно млађих особа, чланова спортског друштва „макаби“ из загреба међу пострадалима 62 3/2011 налази се и један број хрвата антифаши- ста, као и особа других националности чињеница да је међу жртвама толико деце, жена, свештених лица и да су хап- шени у својим кућама и на имањима, го- вори да им је једина кривица била та што су друге вере и нације потресно би било и само набрајање како су, и на који начин, жртве лишаване живота постоје доку- мента која показују колико су се и сами немачки и италијански војници згражава- ли над бруталношћу усташа у целој ндх комунистичка власт је ради „братства и јединства“, на разне начине спречавала свештенике и родбину да посећују масовне гробнице, а „јадовно“ посебно прву већу спомен-плочу над „шарановом јамом“, уз доста проблема, поставило је удружење православних свештеника, 1983 за по- страдале: двојицу архијереја (свештено- мученика петра зимоњића, митрополита дабробосанског и саву трлајића, епископа горњокарловачког) и 53 свештеника тада се знало за толико имена, а према најно- вијим подацима до којих је дошао др зате- зало, у овим логорима су убијена најмање 73 свештена лица ова плоча је полупана 1991 г и још није обновљена ове године, 26 јуна, први пут је досто- јанствено обележена тужна годишњица епископ горњокарловачки г герасим са свештеницима ове епархије служио је над „шарановом јамом“ свету заупокојену литургију и парастос јеврејски рабин произнео је молитву за покој душе својих сународника пригодним говорима број- ном народу су се обратиле многе јавне личности „јадовно“ је и данас отворена и недо- вршена књига како је написала једна новинарка, ово је треће јадовно: прво је оно из 1941, друго из 1991 и треће – ово, данас размишљајући о злу у свету, за крај наводимо речи митрополита амфилохија (радовића) који је негде записао: „семење зла је најопасније ка- да је прикривено учињено зло је најо- тровније кад после извршења буде прав- дано или намерно прикривено велом заборава покајати се за учињено зло, лично или колективно, значи поново открити у себи прави људски лик, значи од братоубице поново постати брат, об- новити се тајном изгубљеног братољу- бља непокајано и неокајано зло постаје извориште нових зала као што се и решења кратковиде политике, донешена и донета ради себичних интереса или лажног мира међу људима и народима, троструко и петороструко плаћају све до деветог кољена“ новембар/децембар 2011 63 ово дводневно путешествије вероу- читеља и његових ђака (матурана- та) отпочело је са врачара, након јутарње молитве и благослова свештеника светосавске цркве планирана је посета великих српских светиња: студенице и испоснице светога саве, петрове цркве, ђурђевих ступова, сопоћана и миле- шеве на „практичној веронауци“ тј на поклоничком путовању, гимназијалци су, посетивши студеницу и испоснице св саве, у свој пуноћи осетили дух правосла- вља иако су само једно поподне боравили у горњој испосници, милостива рука божија помиловала је њихо- ве нежне душе у тим часовима изгубили су осећај за време, ишче- зла је њихова жеља да се брзо врате у циви- лизацију, осетили су да човек може да постоји на један другачији на- чин – до тада неопи- тован, где се битише у вечним оквирима, и где се осећа дејство благо- дати божије ту неопи- сиву милину која обузима душу у сусрету са њеним творцем осетила су не само деца, већ и професори и свештеници који су их предводили мир, спокојство, и не- скривену унутрашњу раздраганост – који се не могу купити никаквим новцем – по- казивали су сви ђаци редом спознали су да је свети сава из ризнице божије, заси- гурно, за своју велику жртву и подвизава- ње добијао неизмерно више од њих самих за непобожног човека ово би било једно место занимљиво тек неколико минута, да се направи нека прелепа фотографија за побожне људе, боготражитеље, ово је место божијег јављања у њиховим срцима и ти тренуци су драгоцени и незаборавни путопис ученици xiv београдске гимназије у дводневној посети великим српским светињама млади боготражитељи ненад вујић 64 3/2011 сусрет са једним монахом на овом по- клоничком путовању поразио је увек присутну сумњу да се баш нама неће посрећити да упознамо некога ко се упу- тио на „она мала врата тесним путем“ ка царству божијем присуство овог скром- ног војника христовог и кратак разговор оставили су неизбрисив траг у младим ђачким срцима код многих ђака су се појавиле сузе на лицима које су изража- вале „радосну тугу“ радост, зато што смо видели да бог обасјава непрестано и кроз наше савременике својом незалазном и нествореном светлошћу оне који изађу њему у сусретање; тугу, јер смо били све- сни да велики део нашега живота прово- димо у сенци, ван домашаја пуноће бо- жанске светлости која обасјава само оне који то траже какви су плодови оваквих путовања схватићемо из речи родитеља једне учени- це који је рекао: „довољно је било да само погледам озарено лице моје ћерке, које је блистало несвакидашњим сјајем и објављи- вало унутрашњу радост, па да знам како јој је било на путовању“ друга ученица је, по повратку, своме тати који је дошао по њу рекла сва одушевљена: „кад стигнем кући, морам пробудити маму и испричати јој ка- ко нам је прелепо било ова два дана, и мора то да чује одмах, ноћас“ то је љубав исконска, истинска, божан- ска, коју делећи са другима не умањујемо, већ је увећавамо једна ученица је рекла: „мој живот се након ових духовних екс- курзија напросто променио на боље“ не- могуће је, на једном месту, написати и са- брати све утиске учесника овог ходочашћа, но сати проведени у аутобусу, вишесатно пешачење, скромна заједничка трпеза, безинтересно упознавање и дружење, уче- ствовање у манастирским богослужењима и светотајинском животу цркве, довели су до тога да сами кажу: „нисмо били на леп- шој екскурзији“ а родитељи после ова- квих искустава њихове деце пожелели су да следећи пут и сами крену на поклоничко путовање какво је ово било дивно путовање и дру- жење описао је спонтано, на крају, и иску- сни возач „ласте“ речима: „да овакву групу и беспрекорно понашање није до сада у својој дугој каријери доживео, иако је во- зио, на домаћим и међународним линијама групе разних узраста и занимања“ и на крају још је додао „да ће бити љубоморан на онога ко буде следећи пут возио ученике xiv гимназије на поклоничко путовање“
... бродови, сателити и најсавременији авиони? самоуверени због страховитог напретка науке и продора у најскровитије кутке живог и неживог света, научници пледирају да путем исте, реше чак и она питања која су одвајкада задавала муке људима свих времена и простора наравно, то су метафизичка или „проклета“ питања како их зове достојевски како и када је настао свет, како је постао живот, има ли живота после смрти, постоји ли створитељ – питања су која су одувек интересовала и задавала муке људима од старине до данашњих дана „официјелна“ наука се потрудила да нам и на ова питања да своје одговоре тако да их она често намеће као једине и општеобавезујуће тако имамо теорију о настанку универзума путем великог праска, разне хипотезе о абиогенези које се баве настанком живота, теорију еволуције која се бави генезом живог света, свакојаке хипотезе о старости свемира итд какав став треба да има православни хришћанин према свим тим хипотезама и према савременој науци уопштено? што се теоријског аспекта тиче једно је сигурно – о којој год од горепоменутих и осталих сродних тема желимо да износимо мишљење обавезно је да се добро разумемо у то шта причамо у супротном се може врло лако десити да будемо исмејани од оних који нису верујући, али су упућени у задате теме, а то посредно значи да се исмева хришћанска вера сама по себи зато треба бити опрезан и говорити искључиво о ономе у шта се заиста хришћанско учење и савремена наука протонамесник горан живковић какав став православни хришћанин треба да има према научним хипотезама и према савременој науци уопштено? новембар/децембар 2011 49 тема броја разумемо, уједно бивајући свесни да ниједна од ових хипотеза није савршена, као и да је наука сама по себи ход ка научној истини што се у историји исте доказало много пута такође треба да будемо свесни чињенице да науке често у самом свом називу имају суфикс – „логија“ настао од предивне речи логос којом богонадахнути апостол јован богослов назива друго лице свете тројице – сина божијег зато уз познавање тематике треба увек да будемо свесни чињенице да је бог створитељ невероватно комплексне, логосне васељене и у том смислу да имамо храбрости да управо путем науке сведочимо величанственог бога наука није терен са кога треба да бежимо, већ напротив коме треба да хитамо јер исти недвосмислено говори о логосу, али треба бити добро припремљен за то сведочење што се егзистенцијалне стране тиче, поћи ћемо од максиме великог јована златоустог који каже да је (парафразирано) највећи непријатељ хришћанина конформизам данашњи човек је управо уљуљкан у том обиљу технологије путем које осећа једну тобожњу сигурност, а која га опет утврђује у назови-уверењу да му бог и није потребан јер, ето, све што је потребно има ту, у 21 веку зато некако и не осећа потребу да осети оно једино право покровитељство, а то је покровитељство господа исуса христа наиме, он је често лењ да устане недељом и дође и види оно што се дешава у његовом матичном храму осетивши у пракси то једино право и аутентично покровитељство небеског оца свих људи на жалост он се често задовољава мрвицама, а то је управо та сигурност коју му пружају све могуће савремене технологије, тако да и не размишља о томе да постоји нешто далеко савршеније од тога као и у целој историји човечанства, човека је лако преварити и све оно што се данас дешава око нас нам управо говори о томе ипак, може се рећи да су данас многи засићени чаролијама модерног доба и да се код њих јавља дубока потреба за аутентичним духовним вредностима које управо могу наћи у саборном православљу на православним мисионарима данашњице, нарочито свештеницима, управо је да препознају ту духовну глад и да помогну онима који су духовно гладни да се засите једине хране која доликује човеку као боголиком бићу аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову 50 3/2011 „знам да ништа не знам“, рекао је сократ, а притом га је пророчиште у делфима назвало најмудријим човеком у грчкој песми на евровизији 1979 године, сократ се назива и „првим христом“, с обзиром да је учио да познати добро, значи бити добар, односно да ћемо, знајући шта је добро, следствено томе и чинити добро гледајући шта се све у историји дешавало пре, а нарочито после њега, тешко би се могли сложити с тим (бар не у потпуности) јер се показало да познавање добра и зла није допринело томе да се зло никад не деси напротив но, тај мудри човек, сократ, тврдио је да ништа не зна сматрао је да све знање које поседује сувише ситно спрам свега што не зна; тиме као да је покушавао самог себе да сачува од гордости, кроз својеврсно аскетско разматрање себе самог, што га на неки начин (заједно са страдањем) и чини првим хришћанином (тј неком античком прасликом христа) кроз историју, а и данас, некако се наметало – споља, рекли бисмо – да су вера и знање у супротности, што је већ на самом почетку – нетачно, будући да не можемо да верујемо ако пре тога не знамо нешто о томе у шта верујемо вера се наставља на знање, и даје нам одговоре на оно на шта егзактне науке не могу, но она, насупрот увреженом мишљењу, нарочито међу људима који се изјашњавају као атеисти (а притом испољавају потребу да причају о вери), не негира знање, ма како да су поједини „представници“ појединих грана хришћанства у свом времену поступали према науци и научницима само хришћанство као такво се не scio me nihil scire оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека миљан танић свети апостол лука, икона из друге половине 17 века, русија новембар/децембар 2011 51 тема броја одриче науке – свети оци су врло добро познавали науку свог времена и користили се њоме, св апостол лука је био лекар (што они који су против медицине изгледа заборављају), а и данас су многи служитељи цркве истовремено и истакнути научници наш проблем са знањем није дакле тај да су вера и знање нешто супротно, него што се ми занесемо па мислимо да знамо све, а нисмо свесни да напросто нити можемо да знамо све, нити имамо чиме да спознамо све, будући да научници (да, они које присталице знања у рату истог с вером величају као нове богове) кажу да о органу којим спознајемо – мозгу – много више не знамо, него што знамо а и да знамо, оно што желимо да спознамо је много шире од наших капацитета и тек кад човек застане и себи самом призна да не може да спозна и разуме све, долази на ниво мудрог човека – сократа – да схвати и каже да ништа не зна, не мислећи наравно да буквално ништа не зна, већ остављајући простора једином који зна све да делује у нама, направи скок ка вери (о чему је говорио и кјеркегор) и спозна сопствену ништавност то нас с једне стране штити од гордости и прелести, а с друге стране нас подстиче да радимо и учимо даље, у чему и јесте смисао знања – не да стагнира и буде самодовољно, него да се шири, дели и помаже нам да се уздижемо ка једином свезнајућем аутор је стални сарадник радија слово љубве смрт сократова, рад француског сликара жак-луј давида (jacques-louis david,1748–1825), чува се у метрополитен музеју у њујорку 52 3/2011 оно што толстој овде каже је, једноставно, да не можемо појмити књигу, слику или песму ако их нисмо прво искусили, тј ако их нисмо прочитали, видели, чули опипали, и не само то, већ да не постоји ни један други начин да доживимо та дела дело које се може препричати, објаснити у својој целокупности, или изразити на различите начине није уметничко дело односно, уметничко дело је уметничко само ако није препричљиво, објашњиво нити изразиво на неки други начин, већ је једини начин схватања и поимања уметничког дела искуственост у њему, односно гледање слике, читање књиге,, слушање песме оно што се овде мисли може се изразити на другачији начин помоћу појма непоновљивости наиме, дело је уметничко само ако је непоновљиво, тј ако се не може поновити ни на један други начин колико год он био напреднији, савременији или древнији, бољи, другачији; дело је уметничко само ако такво какво јесте, и, ако може да се пореди са другим делима, није сводљиво на њих, већ у њему постоји нешто непоновљиво, и то толстој назива жижом, тј фокусом и центром дакле, појмом жиже се дефинише оно што је за дело нужно да буде непоновљиво да би се могло назвати уметничким чини нам се да је овде наслућено нешто не само везано за дефиницију уметничког дела, већ и за ваљано схватање појма душе мало ћемо променити цитат: „најважније у човека је душа у којој се сустичу сви остали зраци који из ње полазе ова душа треба да остане недоступна свим нашим објашњењима сваки истински човек има свој разлог и смисао управо у чињеници да његов садржај не може бити изражен другачије, до овим средиштем“ другим речима, биће које би се могло објаснити у својој целокупности не би било човек слично као и у случају уметничког дела, оно што се овде мисли, може се изразити помоћу појма непоновљивости човек је човек само ако је непоновљив, тј ако се не може поновити ни на један други начин колико год он био напреднији, савременији или древнији, бољи, другачији; човек постоји само ако такав какав јесте, иако може да се пореди са другим људима, није сводљив на њих, већ у њему постоји нешто непоновљиво, а што се може назвати душом дакле, појам душе, који хришћански аутори користе бавећи се питањем шта је то човек, постоји да би се што боље описала, истакла или дочарала мисао да је за човека нужно да буде непоновљив да би се могао називати човеком жижом, односном душом се описује непоновљивост песнички станује човек фокус, жижа или о души малиша пушоња најважније у једном уметничком делу је жижа, фокус, центар у коме се сустичу сви остали зраци који из њега полазе ова жижа треба да остане недоступна свим нашим објашњењима свако истинско уметничко дело има свој разлог и смисао управо у чињеници да његов садржај не може бити изражен другачије, до овим средиштем л н толстој новембар/децембар 2011 53 међу изузетне личности српске историје убраја се, по свом под- вижништву, преподобни монах давид, у световном животу димитрије (дмитар), потомак светородне лозе не- мањића димитријев отац био је вукан, најстарији син великог жупана стефана немање (св симеона мироточивог) и његове супруге анe (св анастасије) кнез вукан је покушао да, упркос жељи св симеона, преузме престо великих жупана, али се на крају помирио са братом стефаном првовенчаним и уче- ствовао у преносу моштију свог оца из светитељи српске цркве потомак светородне лозе немањића, прадеда кнегиње милице (свете евгеније – ефросиније), чија лоза „много лепо процвета“ – ктитор манастира давидовица жупан димитрије преподобнимонахдавид др ђорђе т вуковић 54 3/2011 хиландара у студеницу очеве мошти, како казује сава i, до саме студенице понела су савина браћа, вукан и краљ стефан првовенчани та сцена прено- са моштију приказана је и у живопису сопоћана на фресци се виде браћа како носе очеве мошти, један напред, а други позади, а око њих млади племићи, вероватно њихови синови тај светосав- ски дух који је помирио браћу надахнуо је и младог димитрија, који је, могуће, приказан на овој сопоћанској фресци у њему је остала жудња да пружи лич- ни допринос и оправда оца вукана и своју породицу по жељи св симеона, владарски престо и ктиторска права на хиландар припала су стефану првовен- чаном и његовом потомству димитрије је пожелео да се одужи хиландару, за шта се указала прилика у време краља уроша i поклон хиландару димитрије је одлучио, вероватно по жељи самих монаха, да село кастрин (градац) откупи и приложи српском све- тогорском манастиру хиландар то је да- нашње село кастри, око три километра југозападно од евкарпије, у долини стру- мице пошто се поменуто село налазило у границама византије, то се димитрије обратио надлежним властима његов дар је прво одобрио деспот јован, царев брат и управник солуна, а затим и сам цар михаило viii у златопечатној повељи (април 1271 године) у повељи се „жупан кир димитрије“ помиње као царев „при- јатељ“, што, по мишљењу нашег угледног историчара в ћоровића, указује на ње- гове родбинске односе са византијским двором сасвим је могуће да је цар имао у виду преговоре по којима је царева кћер- ка ана требало да се уда за урошевог си- у време свархиепископа јевста- тија i и урошевог сина, св краља драгутина, жупан димитрије је почео градњу задужбине у жупи љубовиђи, налиму: договорио се са неимарима, угледним дубровачким грађанином деси- ном де риса и његовим сином влахом да саграде храм светог богојављења, и испуне храм украсом до врха, са свим радови- ма у камену и малтеру по мона- шком имену ктитора, манастир је прозван давидовица светитељи српске цркве манастир давидовица, задужбина светог давида новембар/децембар 2011 55 на, принца милутина димитрије је био брат од стрица краљу урошу и као близак рођак српског краља могао је да се назо- ве царевим пријатељем и у дипломатском и у родбинском смислу међутим, цар се изненада предомислио по питању плани- раног венчања, вратио свадбену повор- ку са границе и чак погоршао односе са српским двором скоро у исто време, цар је ушао у сукоб и са србијом и са бугар- ском, о чему сведочи и једна његова пове- ља (август 1271 године), а разишао се и са деспотом јованом, којег је удаљио из своје близине поменути догађаји су покренули оспоравање димитријевог поклона ма- настиру хиландар новонастали спор је дошао до цара, али је михаило viii остао при ранијој одлуци да одобри димитри- јев поклон хиландару цареву одлуку у дело је спровео пансеваст јован комнин, а нову хрисовуљу о поклањању села са тамошњом црквом саставио је царев ло- готет георгије акрополит (јул 1277) тако је, још за димитријевог живота, разреше- но спорно питање и остварено даривање једног чистог и побожног срца манастиру хиландар задужбина на лиму у време св архиепископа јевстати- ја i и урошевог сина, краља драгутина, жупан димитрије је почео градњу заду- жбине у жупи љубовиђи, на лиму: дого- ворио се са неимарима, угледним дубро- вачким грађанином десином де риса и његовим сином влахом да саграде храм светог богојављења, и испуне храм укра- сом до врха, са свим радовима у камену и малтеру у уговору који је склопљен овом приликом у дубровнику, вуков (син) димитрије (dimitrius de volco) по- миње се као личност у одмаклим годи- нама живота (30 август 1281) упркос старости, архивска белешка из наредне године обавештава нас да је димитри- је постао монах како казује белешка, у дубровник је дошао марко васиљевић из котора, посланик краљице јелене, и у краљичино име примио већи део новца (1600 перпера) из поклада „старца дави- да, који се некад називао жупан дими- трије“ (19 маја 1282) „ангелски образ“: монах давид вест да је димитрије постао монах не треба повезивати само са успешним то- ком радова на довршавању задужбине то је била година изузетних догађаја у срп- ској историји краљ драгутин предао је власт млађем брату милутину на сабору у дежеву, а краљица јелена се заузела да се пренесу мошти св архиепископа јо- аникија i блиска временска веза између преноса моштију св јевстатија (27 април 1282) и подизања велике суме новца из дубровачког поклада (19 мај 1282) гово- рили би у прилог позајмици којом би се тренутно покрили новонастали трошко- ви краљичиног двора после свега три месеца, у дубровачку благајну је враћена увећана сума новца и положено вредно посуђе (20 август 1282), вероватно као награда димитрију за његово разумевање и помоћ у изузетно важном догађају срп- ске духовне и световне историје током наредних година, монах давид је посте- пено подизао мање новчане износе, било лично, било преко посланика груб(и)ше он новац није штедео да би сакупио бла- го на земљи где га мољац и рђа кваре, и где лопови поткопавају и краду, већ да би стекао благо на небу (ср мт 6, 19–20) где свих ових опасности нема и где су многи станови оца нашег небеског (ср јн 14, 2) вођен истинском побожношћу, у вре- ме српског архиепископа јакова и краља милутина, монах давид је подигао сву своју уштеђевину и упутио се на ходоча- шће у свету земљу без обзира на старост, пловидбу морем и друге потешкоће које 56 3/2011 су га успут чекале, свети монах се упутио на далек поклонички пут он се свакако угледао на светле примере његових са- временика, искусних подвижника, светих српских архиепископа који су ишли на ходочашће у јерусалим на основу крат- ких бележака у сачуваним летописима и одсуства података о преносу моштију, мо- же се закључити да се св давид вратио у србију са поклоничког путовања (око 1287 године), а недуго потом се упокојио (око 1288) сахрањен је у свом манастиру, у задужбини коју је за живота подигао и која и данас постоји по монашком имену ктитора, манастир је прозван давидови- ца насеље у коме се налази храм светог богојављања називало се некада (старо) бродарево (али су знатно касније турци ово насеље преселили на данашњи поло- жај на обали лима) и брајина лука, а сада гробнице (због изузетно старог гробља чији су остаци и данас видљиви) света лоза од овакве дивне и богочежњиве лич- ности, као што је био св давид, потекли су славни и значајни потомци према објављеним старим српским летописима (карловачки, бранковићев, загребачки и врхобрезнички), свети давид је имао синове и кћери пре свог монашења од његових потомака, по имену се спомиње најстарији син вратислав, који је по се- ченичком и бранковићевом летопису, као и надгробном натпису жупана радослава, био велики кнез од потомака великог кнеза вратислава у историјским извори- ма се спомињу жупан радослав, сахрањен у давидовици, и кнез вратко, прославље- ни војсковођа цара душана према ра- зним летописима, вратко је имао синове и кћери, при чему се у досад проученим историјским изворима спомињу жупан никола и његова сестра кнегиња милица (преподобна евгенија) константин философ је у „житију све- тог деспота стефана лазаревића“ иста- као да деспотова мајка, кнегиња милица, води порекло од вукана и његовог сина димитрија (дмитра), који је назван „у светом анђеоском чину – давид“, што вероватно представља одјек култа који је почео око задужбине давидовице и проширио се даље у цркви закључујући излагање о давидовом потомству, кон- стантин философ језгровито каже: „и та (давидова) лоза много лепо процвета“ у време светог патријарха макарија (соколовића), посланство цара макси- милијана ii, на свом путу за цариград задржало се у манастиру раваница не- колико дана (1567) царско посланство је видело свете лазареве мошти и чу- дотворну богородичину икону чувану у манастирској ризници члан посланства, марко антоније пифагета, познати пи- сац свог времена, записао је да су рава- ничке фреске биле скоро обновљене и да једна фреска приказује лазаревог „таста“, иначе „деспота“ који се замонашио пи- сцу је вероватно објашњено да је свети монах („преподобни отац “) кнегињин предак, што је пифагету навело да поми- сли да је реч о „оцу“ свете кнегиње ми- лице и према томе, о лазаревом „тасту“ овде је највероватније реч о једином ми- личином претку за кога је забележено да се замонашио – о кнегињином прадеди, св монаху давиду немањићу како су се лазаревићи позивали на сродство са немањићима, преко кнегиње милице и њеног прадеде св давида, то је пифагета схватио да је „таст“ оставио лазару кру- ну и земљу у наслеђе приказивање све- тог давида српског на једној раваничкој фресци значи да је његов култ постао ра- ширен изван лимске области, а сведочан- ство царског посланства говори како је култ одржаван и у xvi веку, а и данас се прославља у нашој помесној цркви светитељи српске цркве новембар/децембар 2011 57 „што је неба да је лист ’артије што је гора да су калемови што је море да је црн мурећеп, па да пишем три године дана, не би моји’ исписала јада“ лепота и туга једне хиперболе овако се завршава једна жалостива пе- сма која говори о прекинутој љубави имена двоје младих који су је градили ни- су записана они се у тој народној песми, која је продрла и у уметничку књижевност, називају шифрованим именима „плави зумбул“ и „зелена када“ обоје су расли у њиви препуној слатког бостана, а онда је плави зумбул изненада „отишао на доља- не“, док је када остала сама у бостану, камо је зумбул дозива: „душо, моја, у бостану кадо, како ти је у бостану самој?“ зелена када своју тугу исказује горе наведеном хиперболом није било храбрих историчара и фол- клориста који би покушали да докуче ме- сто и време настанка фабуле из романсе топоним и насеље дољани, поред нама блиске посавске остружнице, срећу се нај- масовније у босни и херцеговини и то на неколико места, од централне босне, преко западне херцеговине до крајине ношен „црним ветром“ који у српској народној митологији дува са истока, докотрљали смо се у радозналости баш на запад, у по- трази за најаутентичнијим дољанима јер, најраспричанију и најзанимљивију про- шлост, са највише наративне и поетске снаге, имају управо босански дољани, село које се налази у поуњу, на граници босне са ликом, у федерацији бих ово место је средином xix века било средиште чувене дољанске буне која је из- била 1858 и која је била увертира за велики босанско-херцеговачки устанак 1875–1878 године данас у њему нема живих српских домаћинстава, јер је село жртва етничког чишћења српство се угасило на многим историјским територијама бивше југосла- вије, пардон, западног балкана, или каквом све не геополитичком синтагмом сада на- зивамо „регион“ у западној босни, север- ној далмацији, лици, банији и на кордуну, гробља су мање на удару варвара и мрзите- ља српског имена, него на пример у неким срединама на косову и метохији у бо- санској крајини, зато, гробља, а нарочито тамошњи епитафи, могу бити добар извор писцима историје када смо посетили бо- санске дољане, нисмо ни слутили да ће нам песма, учена на часовима књижевности у српска историја нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења јуначка глава нике бунића (историјске белешке из бихаћке крајине) радован пилиповић 58 3/2011 основној школи бити потпуно освежена у памћењу у босанским дољанима у дољане, или боље речено на дољане, иде се из босанског петровца, прође се поред љуточа, планине карактеристичног имена, а онда се удари налево, помало раз- локаним макадамом пожељно је имати топографску карту крупније размере, јер тамо general packet radio service (gprs) не помаже недалеко од босанских дољана, пар километара југоисточно, налази се пре- дивни водопад – штрбачки бук, који је по- пуларна природна лепота и знаменитост шумски пут којим се стиже у босанске дољане пролази прекрасним перивојем ко- ји, нарочито у октобру, током михољског лета, када јавор добија пламено-црвену бо- ју, открива сву богом дану лепоту крајине али, тај пут се не одржава чак ни онда, ка- да срби из дољана иду у родно место, своју дедовину, на дан празника њихове попаље- не и срушене цркве, 28 августа (успеније пресвете богородице) дољанска црква је изграђена 1901, запаљена 1941, а ништа боље није прошла ни у последњем рату федерална полиција, која обезбеђује при- јављени скуп, до скора је мрким погледима испраћала аутомобиле са регистарским та- блицама из србије, али не пролазе ништа боље ни они са „неутралним“ таблицама из босне и херцеговине иако су срби конститутиван народ федерације бих, њихова прва дискри- минација је на рукавима полицајаца грб федерације има љиљан, шаховницу и 12 звездица европске уније приде, али нигде српског народног симбола срби из фе- дералних општина босанског петровца, гламоча, босанског грахова и дрвара при- хватили су то, али, кроз пошалицу, комен- таришу највеће доње поље штита – жуте звездице, кажу, изображавају управо србе „како играју коло“ након молитве у полуразрушеном и остарелом црквеном здању, кренули смо у обилазак дољанског гробља ни сами не знамо како смо доспели до једног спомени- ка који је био прекривен и тако украшен са бујади и папрати, ниским шумским расти- њем, да је све изгледало као дар природе покојнику примакнувши се, успели смо на споменику да рашчитамо следеће: „овђе лежи тело нике бунића, сина луке и јерине из грмуше који у 38 години живота маја 1867 као српски ускока би посјечен ђе и лежи, а јуначка глава на коцу у бихаћ однешена“ побуна и казна нике бунића нико бунић је покојник на чијем гробу вегетација наговештава небеску истину и радост општег васкрсења егзекуција учи- њена над њим је била сурова, мада меди- цинари мисле да је одсећи главу у суштини лагана смрт, нешто попут брзе гиљотине и јесте, ако џелат зна свој посао међутим, из- ложити главу је страшна опомена другима, опомена становништву сачињеном од по- тенцијалних бунтовника турци су волели да врше погубљења непријатеља мухамедо- ве вере, шеријатског поретка, јавног реда и мира, на петак, на њихов религиозни пра- зник, и то на видним местима – вешањем, сечењем или у најгорем случају набијањем на колац набијање на колац је нешто што је било балканска уобичајеност и део свако- дневице, како говоре многи путописци откривени епитаф обавештава да је нико бунић био „српски ускока“ време ускока из млетачко-турских ратова је давно прошло, али подручје турског серхата и аустријске војне границе (militär-grenze) ни у xix веку није раскрстило са побуњеницима, хајду- цима и наоружаним групама које су биле сигурне да бију битку за национални понос српска историја новембар/децембар 2011 59 или да воде приватну оружану мисију се- ла попут дољана, тик уз границу, била су прави рај за „разбојнике“, „зле госте“, чешће турског царства него ли бечко-пештанске ћесаревине таква природна гнезда, упо- ришта гусларске традиције и концептуал- но-прагматичне поезије била би лишена сваког смисла ако нису у амбијенту сече, пушчаног праха и олова таква места није било могуће пацифико- вати другачије јер „хајдуцима се не може учинити ништа док се не попале куће оних који их скрива- ју“, како једном депешом из 1851 године извештава своју централу у сињу аустријски ухода, познат у историји као „ливањски аноним“ „српски ускока“ је упадао из правца лике, прелазио уну, узне- миравао турске пограничне ка- рауле, бежао од гра- ничних одреда, напа- дао, палио и рушио бе- говске чарда- ке био је потај- на утеха социјално обесправљеном, економски и мо- рално тлаченом становништву ни- ко бунић је последњи изданак оних хајдука и одметнутих ратника ка- кви су били станко сочивица (крај xviii века) и мијат томић (средина xix века), који су водили приватне ратове, мало другачије него њихови претходници јанковићи и смиљани- ћи ови последњи из xvii века су, у глобалним сукобима две цивилиза- ције, ратовали за венецију и много су лакше могли да уновче своје уме- ће баратања пушком и сабљом са- временици нике бунића су свакако и они хајдуци које, на свом путовању кроз босну, помиње александар гиљфердинг 1856 го- дине он истиче њихову способност скри- вања и покретљивости у гламочком крају и како каже, „врло су популарни у босни“ наш нико бунић је нестао у турској јаро- сти, али је можда уписан у неком полицијском извештају, који је том пригодом послат у бихаћ, сарајево или цариград за нас је, засад, једини извор о бунићевој хајдучији лапидаран извештај са његовог надгробника, који по духу досеже у време мраморова бо- санских крстјана, упра- во оних хришћана са кр- сним именом, изданака земље своје племените он је своју главу дао за слободу својих сународ- ника, а има ли ко веће љубави од онога „који душу своју положи за ближње своје“ (јн 15, 13) аутор је библиотекар српске патријаршије 60 3/2011 највећа стратишта православног српског народа о којима се доне- давно мало знало јесу јаме без- данке на велебиту јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце према сведочењу преживелих из логора „јадовно“ и на основу исто- ријских података, овај казамат смрти се убраја у најбруталнија стратишта другог светског рата све је почело проглашавањем независне државе хрватске (ндх), 10 априла 1941 г већ једанаестог априла усташе су започеле серију хапшења и спровођења срба из го- спића и околине, уз страшну тортуру, у ка- знионицу окружног суда павелић је дру- гог јуна 1941 г издао званично наређење о оснивању логора у ндх међутим, подаци говоре да су и пре овог датума постојали концентрациони логори: „даница“ код ко- привнице, „керестинац“ код самобора и „госпић“ у лици логор „јадовно“ настао је у првој половини маја 1941 г на велебиту, двадесетак километара од госпића и те- слиног смиљана, на 1200 метара надмор- ске висине, дубоко у шуми и под ведрим небом, најпре на површини од 50m х 20m, а на крају читавих 180m х 90m, ограђен са 4 метра високом, бодљикавом жицом у овај комплекс усташких логора, пре- ма вишегодишњем истраживању др ђуре сећања јадовно је мало личко село у срцу велебита као да је и само име одредило да постане познато по јаду и страдању десетинa хиљада људи, жена и деце молитва на велебиту протојереј-ставрофор чедо савичић новембар/децембар 2011 61 затезала из карловца, од 11 априла до 21 августа 1941 доведено је са подручја целе ндх 42246 мушкараца, жена и деце и на најокрутнији начин убијено 40123 особе само 2123 заточеника усташе нису убиле јер их је у томе спречила италијанска вој- ска, па су их на брзину транспортовали у логор „јастребарско“ код загреба ту их је 200 убијено, а друге су отпремили у „јасе- новац“ и у логор „крушчица“ код витеза у енциклопедији старе југославије сто- ји податак да је у јамама велебита убијено 72000 људи, а да је само „шаранова јама“ прогутала 35000 жртава међу убијеним је далеко највећи број срба, преко 38000, затим неколико стотина јевреја, претежно млађих особа, чланова спортског друштва „макаби“ из загреба међу пострадалима 62 3/2011 налази се и један број хрвата антифаши- ста, као и особа других националности чињеница да је међу жртвама толико деце, жена, свештених лица и да су хап- шени у својим кућама и на имањима, го- вори да им је једина кривица била та што су друге вере и нације потресно би било и само набрајање како су, и на који начин, жртве лишаване живота постоје доку- мента која показују колико су се и сами немачки и италијански војници згражава- ли над бруталношћу усташа у целој ндх комунистичка власт је ради „братства и јединства“, на разне начине спречавала свештенике и родбину да посећују масовне гробнице, а „јадовно“ посебно прву већу спомен-плочу над „шарановом јамом“, уз доста проблема, поставило је удружење православних свештеника, 1983 за по- страдале: двојицу архијереја (свештено- мученика петра зимоњића, митрополита дабробосанског и саву трлајића, епископа горњокарловачког) и 53 свештеника тада се знало за толико имена, а према најно- вијим подацима до којих је дошао др зате- зало, у овим логорима су убијена најмање 73 свештена лица ова плоча је полупана 1991 г и још није обновљена ове године, 26 јуна, први пут је досто- јанствено обележена тужна годишњица епископ горњокарловачки г герасим са свештеницима ове епархије служио је над „шарановом јамом“ свету заупокојену литургију и парастос јеврејски рабин произнео је молитву за покој душе својих сународника пригодним говорима број- ном народу су се обратиле многе јавне личности „јадовно“ је и данас отворена и недо- вршена књига како је написала једна новинарка, ово је треће јадовно: прво је оно из 1941, друго из 1991 и треће – ово, данас размишљајући о злу у свету, за крај наводимо речи митрополита амфилохија (радовића) који је негде записао: „семење зла је најопасније ка- да је прикривено учињено зло је најо- тровније кад после извршења буде прав- дано или намерно прикривено велом заборава покајати се за учињено зло, лично или колективно, значи поново открити у себи прави људски лик, значи од братоубице поново постати брат, об- новити се тајном изгубљеног братољу- бља непокајано и неокајано зло постаје извориште нових зала као што се и решења кратковиде политике, донешена и донета ради себичних интереса или лажног мира међу људима и народима, троструко и петороструко плаћају све до деветог кољена“ новембар/децембар 2011 63 ово дводневно путешествије вероу- читеља и његових ђака (матурана- та) отпочело је са врачара, након јутарње молитве и благослова свештеника светосавске цркве планирана је посета великих српских светиња: студенице и испоснице светога саве, петрове цркве, ђурђевих ступова, сопоћана и миле- шеве на „практичној веронауци“ тј на поклоничком путовању, гимназијалци су, посетивши студеницу и испоснице св саве, у свој пуноћи осетили дух правосла- вља иако су само једно поподне боравили у горњој испосници, милостива рука божија помиловала је њихо- ве нежне душе у тим часовима изгубили су осећај за време, ишче- зла је њихова жеља да се брзо врате у циви- лизацију, осетили су да човек може да постоји на један другачији на- чин – до тада неопи- тован, где се битише у вечним оквирима, и где се осећа дејство благо- дати божије ту неопи- сиву милину која обузима душу у сусрету са њеним творцем осетила су не само деца, већ и професори и свештеници који су их предводили мир, спокојство, и не- скривену унутрашњу раздраганост – који се не могу купити никаквим новцем – по- казивали су сви ђаци редом спознали су да је свети сава из ризнице божије, заси- гурно, за своју велику жртву и подвизава- ње добијао неизмерно више од њих самих за непобожног човека ово би било једно место занимљиво тек неколико минута, да се направи нека прелепа фотографија за побожне људе, боготражитеље, ово је место божијег јављања у њиховим срцима и ти тренуци су драгоцени и незаборавни путопис ученици xiv београдске гимназије у дводневној посети великим српским светињама млади боготражитељи ненад вујић 64 3/2011 сусрет са једним монахом на овом по- клоничком путовању поразио је увек присутну сумњу да се баш нама неће посрећити да упознамо некога ко се упу- тио на „она мала врата тесним путем“ ка царству божијем присуство овог скром- ног војника христовог и кратак разговор оставили су неизбрисив траг у младим ђачким срцима код многих ђака су се појавиле сузе на лицима које су изража- вале „радосну тугу“ радост, зато што смо видели да бог обасјава непрестано и кроз наше савременике својом незалазном и нествореном светлошћу оне који изађу њему у сусретање; тугу, јер смо били све- сни да велики део нашега живота прово- димо у сенци, ван домашаја пуноће бо- жанске светлости која обасјава само оне који то траже какви су плодови оваквих путовања схватићемо из речи родитеља једне учени- це који је рекао: „довољно је било да само погледам озарено лице моје ћерке, које је блистало несвакидашњим сјајем и објављи- вало унутрашњу радост, па да знам како јој је било на путовању“ друга ученица је, по повратку, своме тати који је дошао по њу рекла сва одушевљена: „кад стигнем кући, морам пробудити маму и испричати јој ка- ко нам је прелепо било ова два дана, и мора то да чује одмах, ноћас“ то је љубав исконска, истинска, божан- ска, коју делећи са другима не умањујемо, већ је увећавамо једна ученица је рекла: „мој живот се након ових духовних екс- курзија напросто променио на боље“ не- могуће је, на једном месту, написати и са- брати све утиске учесника овог ходочашћа, но сати проведени у аутобусу, вишесатно пешачење, скромна заједничка трпеза, безинтересно упознавање и дружење, уче- ствовање у манастирским богослужењима и светотајинском животу цркве, довели су до тога да сами кажу: „нисмо били на леп- шој екскурзији“ а родитељи после ова- квих искустава њихове деце пожелели су да следећи пут и сами крену на поклоничко путовање какво је ово било дивно путовање и дру- жење описао је спонтано, на крају, и иску- сни возач „ласте“ речима: „да овакву групу и беспрекорно понашање није до сада у својој дугој каријери доживео, иако је во- зио, на домаћим и међународним линијама групе разних узраста и занимања“ и на крају још је додао „да ће бити љубоморан на онога ко буде следећи пут возио ученике xiv гимназије на поклоничко путовање“
Свеска: 322 | Вера и знање
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
... Фотографија на насловној страни корице: Света Литургија у Капели Православног богословског факулета у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Викарни Епископ ремезијански г Андреј (Ћилерџић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Молитва у манастиру Високи Дечани фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Саринац (епархија шумадијска) фото: ђакон Драган С Танасијевић новембар/ децембар 2011 стране PRAVOSLAVNI misionar Реч уредника Вера, поверење, знање и познање 2 Старечник Старац Арсеније Папачок (1914 – 2011) 4 Оци тумаче Свето Писмо Похвална песма Давидова Разматрање на 90 псалам Tумачење Св Јована Златоустог 7 Свето Писмо О Богу у Старом Завету 12 Празници Цркве Смисао празника 17 Хришћанска етика Проблем греха са становишта етике 22 Из историје СПЦ Робијаши за певницом 25 Црква и друштво „Православно дело“ у Паризу 28 Света Земља Манастир Св Екатерине на Синају 30 Тема броја Тајна и загонетка 33 Свети Јустин Ћелијски: нови прилози за стари проблем гносеологије 35 Претпоставке за дијалог теологије и науке 39 Вера и(ли) знање 44 Хришћанско учење и савремена наука 48 Scio me nihil scire 50 Песнички станује човек Фокус, жижа или о души 52 Светитељи Српске Цркве Жупан Димитрије – Преподобни монах Давид 53 Српска историја Јуначка глава Нике Бунића (Историјске белешке из Бихаћке крајине) 57 Сећања Молитва на Велебиту 60 Путопис Млади боготражитељи 63 Тема броја: Вера и знање misionar PraVosLaVni новембар/децембар 2011 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара 2 3/2011 сад знам делимично, а онда ћу познати као што бих познат (1Кор 13, 12) Када говоримо о односу вере и знања обично и не размишљамо о значењу тих појмова већ их узимамо као саме по себи разумљиве Но, уколико мало брижљивије испитамо неке животне ситуације у којима употребљавамо један односно други појам, приметићемо да није баш све тако једноставно Примера ради: највећи број нас ће рећи да зна када и где је рођен, но уколико мало боље размислимо, ми у то заправо верујемо Тачније, верујемо сведочанству наших родитеља или, у крајњем случају, матичних књига За супротан пример, сетимо се познате епизоде из живота Владике Николаја Велимировића док је био заточеник у логору Дахау за време Другог светског рата На питање немачког официра да ли верује у Бога (с обзиром на његово високо образовање) Владика је одговорио одречно Официр је због тога био веома задовољан јер је сматрао да човек таквог интелектуалног „калибра“ не може бити верник, но Свети Владика је додатно појаснио свој став: некада је веровао, али је временом његова вера постала искуствено знање, те он више не верује већ зна да Бог постоји Са вером и знањем је нераскидиво повезан однос поверења и познања Вера и поверење нису идентичне ствари: у контексту живота у Христу, могли бисмо рећи да је вера први степеник ка поверењу Тако је у време Авраама било оних који су веровали у Бога, али се Авраам издвајао по непоколебљивом поверењу у Њега УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958-1983), Епископ бачки Иринеј (1983-1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007) Главни и одговорни уредник презвитер Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Фотограф ђакон Драган С Танасијевић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни пр
Одреднице:
16
Свеска: 328 | Свето писмо
...земљи као програм и примену мате- ријалног благостања људиДОСТОЈЕВСКИ
📌
драматично приповеда о цени таквих
визија „опште среће“, истичући мета-
физичке корене и заједничку „мајку“
целокупних система који
...земљи као програм и примену мате- ријалног благостања људи
МЕТА инфо: Р:18744 К:148479 Д:82
| Свеска 328 |
Свеска: 328 | Свето писмо
... повезује продуктивно и дело- творно са историјским и друштвеним развитком и корисношћу овоземаљског живота људи друштвена етика је постала метафи- зика која влада овим светом теологија је њено место дала политичкој економи- ји, која тежи да оствари царство правде на земљи као програм и примену мате- ријалног благостања људи достојевски драматично приповеда о цени таквих визија „опште среће“, истичући мета- физичке корене и заједничку „мајку“ целокупних система који захтевају ефи- касност путем једне политике, дакле, путем објективног наметања и управља- ња заједницом приоритет промена на боље асимилује и хомогенизује сваког појединачног човека у једну безличну масу, док једна мала група непогрешиво и објективно одлучује о добром и благо- стању човечанства наметање државне власти, овоземаљских божанстава про- светитељства, капитала или револуције према капиталу некада, а сада новоли- бералне економије, материјалног бла- гостања, савременог финансијског си- стема, новог светског поретка ствари, дешава се увек по објективним крите- ријумима примене, који се увек једнако обнављају и завршавају међутим, савремени човек се гуши, колико у технократској организацији и потрошачком благостању, толико и у колатералној штети економског развит- ка, али и у обавезујућој етици, која по- вршно руководи кризом и проблемима његовог живота постојећа економска криза са разноврсним аспектима и ви- шеструким последицама по живот људи напослетку открива негативне последи- це светског економског напретка али и патолошку специфичност грчког дру- штва и економије из овакве кризе црква и теологи- ја не могу одсуствовати став да се цр- ква не уплиће у економске и друштвене проблеме, поред тога што она заговара бестелесну духовност, представља на- послетку један одређени „политички“ став у актуелној економској кризи бо- гословље цркве дужно је да неконтро- лисаном антагонизму светске превласти пророчки и евхаристијски супротстави солидарност и друштвену правду, ауто- номизованој економији људи и њеном аморализму божију економију ради пре- вазилажења пропадљивости и смрти, православни етос може дати смисао сваком аспектуличног и друштвеног живота новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 27 васпостављање јединства људи, одго- ворност и бригу за другог до овога, ме- ђутим, не може доћи повратком на јало- ву регулациону етику у политици поред тога што се православни етос не нуди као затворен систем правила пона- шања и стриктне примене, он може дати и смисао сваком аспекту личног и дру- штвеног живота као продужетак литур- гијског искуства, може понудити дубље егзистенцијалне покретаче који ће гур- нути човека да дела изван краткотрајних етичких производа, на пољу литургијске службе према свету и ближњем евхари- стијско искуство као предукус царства изражава се као непрестана брига за васпостављање друштвене правде и до- чекује у тајни братољубља сиромаштво и напуштање према речима митропо- лита јована зизјуласа „свету данас не треба етика, већ етос не некакво плани- рање, већ један став и један менталитет западна култура, која доминира светом у нашој епохи, заснива се на пот- пунодругачијим преду- словима циљева и сврсис- ходностиодоних есхато- лошке визије и евхари- стијске праксе цркве не законодавство, већ култура“ овој култури православни етос може да буде од кључне и одлучујуће важности, за живот света ставрос јагазоглу (часопис θεολογία 2/2012) христос спаситељ (порт cristo redentor), скулптура која се налази на брду корковаду (порт corcovado) поред рио де жанеира 28 l православни мисионар l 6/2012 тема броја: свето писмо христос држи свитак, а јеванђелисти у рукама држе кодексе; рабулино јеванђеље, илуминирани сиријски манускрипт из 6 века новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 29 у књизи откривења јовановог постоји виђење у коме „онај који седи на престолу“ држи у својој десници књигу са седам печата ко- ју нико није достојан да отвори апостол јован не види ту особу и тугује један од старешина му прилази и говори да је јаг- ње које је заклано достојно да отвори ту књигу потом се сви свети и све старе- шине клањају јагњету певајући му хим- ну да је достојно да отвори књигу јер је било заклано и „својом крвљу искупио си богу нас из свакога рода и језика и народа и племена“ (види отк 5) ово виђење, заклано јагње, речи химне које му се певају имају неодољиву сличност са једним другим одељком новога заве- та у питању је јеванђеље по луки апо- стол лука нам описује како су двојица ученика, клеопа и он (мада своје име не помиње) на путу из јерусалима ка гра- дићу североисточно од њега који се зове емаус, на дан васкрсења, срели господа и не препознају га он им објашњава це- лим путем да је у складу са писмом (чи- тај старим заветом) христос требало да пострада не би ли ушао у славу своју на крају тог пута, господ пред њима ло- ми хлеб и даје им (причешћује их) и по- том постаје невидљив за њих (види лк 24,13–35) ови одељци светог писма нам говоре о богослужењу, о литургији, о слављу какве везе, осим што је у писму записа- но, сâмо писмо има са овим? хришћан- ски храм је место богослужења састоји се из три дела: припрата, наос (брод) и олтар у олтару централно место заузи- ма часна трпеза њен смисао је више- т ема бро ј а свето писмо нас уводиу неисказиве дубине и висине божијељубави оно нам, зовући нас да га истражујемо, указује путдо самога бога владимир пекић књига са седам печата 30 l православни мисионар l 6/2012 струк; она представља камен (зато се зида од камена) на коме је било поло- жено тело христово, а поред тога, ка- ко само име говори, представља трпезу царства небескога које је христос за- вештао својим ученицима (лк 22, 29– 30) на часној трпези, пак, постављено је јеванђеље оно представља, симбо- лише самога христа, његову реч слу- шајући ту реч, ми слушамо речи којима нам се бог обраћа и искупљује од рода овога то јеванђеље на својим корицама има две представе, слике једна је рас- пеће, а друга васкрсење христово то су кључни догађаји историје спасења који нам отварају схватање како про- шлости тако и будућности уколико читалац погледа пажљиво наводе, како из новог завета тако и из старог, ви- деће да је архитектура храма и олтара, те њихово тумачење утемељено на све- том писму (види 1 мој 6–8 ; 2 мој 40; јевр 9, 1–7) вратимо ли се на почетак, видеће- мо да је христос тај који отвара печат, он је кључ, он је јагње симболика је јасна јагње су израиљци клали и ње- говом крвљу мазали врата на својим кућама приликом изласка из египта крв тога јагњета их је искупљивала од смрти која је те пасхалне ноћи пого- дила египат и његове првенце (види 2 мој 12) то јагње је праслика, тајан- ствена најава оног јагњета које ће немо бити вођено на клање (ис 53, 7), јагње које на себе узима грех света (јн 1, 29) дакле, свето писмо је у сржи нашег бо- гослужења, његове речи су речи самог бога оваплоћеног оне нас уводе у до- мострој спасења на вечерњем се чита стари завет (бар би требало); на јутре- њу псалми и јеванђеље, а на литургији апостол (делови из посланица светих апостола) и јеванђеље уз певање псала- ма при том један тумач литургије из 11 века каже: „а треба знати на почет- ку сваке службе, и јутарње и вечерње, прво се певају псалми старога завета, тамогдеје христос, гдејереч његова– тамоје светлост пут за емаус, дучо ди буонинсења, почетак 14 века [museo dell'opera del duomo, siena] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 31 т ема бро ј а а затим песме нове благодати, да би сви знали да је један владика христос који је и ово и оно узаконио“(протео- рија, николај андидски) и који нас ти- ме води ка причешћу као врхунцу ње- говог домостроја тамо где је христос, где је реч њего- ва – тамо је светлост свети оци нас уче да читамо и истражујемо писмо због две ствари; прво ради вере – ако за сва- ку моју реч не чујеш потврду из пророка, немој веровати речима ако и о дјеви, и о месту и о времену, и о начину рођења не чујеш потврду из божанског писма, не прихватај сведочанство човеково (св кирило јерусалимски) – и друго, ради очишћења душе јер где се јавља све- тлост христова онде се осветљава душа, храни, прима у себе (вари) реч божију, која просвећује ум и чини га кадрим да види све оно што нас одваја од љубави божије збива се то на такав начин да речи св писма надахњују човека да им се саобрази, да се саобрази онима који их пишу (праведницима, боговидцима, пророцима, апостолима), онима о ко- јима се пише (ноје, авраам, јаков, да- вид, јов), и на крају самом богу када јеванђеље и посланице постану сваки- дашња стварност, почећемо да увиђамо колико су наивне биле наше пређашње представе о богу и животу у њему (ста- рац софроније сахаров) док се разгорева наше срце, вратимо се литургији одслушавши и примив- ши реч која врхуни у јеванђељу, све- штеник враћа св писмо на исто место на свим богослужењима оно стоји на истом месту, на часној трпези тек на литургији се „одлаже“ да би уступило место хлебу и вину које ће ради моли- тве цркве (читај свих нас) и дејством духа светога постати тело и крв тј сам христос како то? може ли то? уколико се вратимо на луку и клеопу, увидеће- мо да они све време, док им је на путу за емаус говорио христос, нису знали ко је он срца им јесу горела слушајући реч његову, али он је за њих још био „странац“ тек када господ благосиља хлеб и ломи га они га препознају ло- мљење хлеба је у новом завету сино- ним за причешће дакле, када су христа окусили као истинску храну и пиће, тј хлеб и вино, њима физичко присуство није потребно христос је апсолутно и подједнако присутан у причешћу као када је међу апостолима био телесно; зато ми од сада никога не знамо по те- лу; а ако и познасмо христа по телу, но сада га више не познајемо (2 кор 5, 16) свето писмо нас, зато, уводи у неис- казиве дубине и висине божије љубави оно нам, зовући нас да га истражујемо, указује пут до самога бога припре- ма нас за сусрет са њим због тога, би било веома корисно да се наслађујемо овим нектаром који нам дарује бог тј дарује нам по мало бога, води нас ка њему или је можда боље рећи води нас сам бог циљ је да се сусретнемо са њим у св причешћу, да бисмо живели са њим, светлошћу тросунчаном која обасјава свет (из молитве св симеона новог богослова пред причешће) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду свето писмојеу сржи нашегбогослужења, његоверечи су речи самог бога оваплоћеног оненас уводеу домострој спасења 32 l православни мисионар l 6/2012 књига љубави свето писмо је књига љубави оно нам говори како је бог изра- зио своју неизмерну љубав кроз стварање овог величанственог света и живота у њему оно нам говори о томе како бог благосиља, подржава, поуча- ва, исправља, искупљује и води људе у своје царство љубави – не одузимају- ћи им њихову слободну вољу љубав божија најузвишеније изражавање божије љубави, љубави која је нама упућена у драматичној борби против зла – за спасење човека, јесте исус христос као што св јован богослов каже: „јер бог тако заволе свет да је сина својега једнороднога дао, да сваки који веру- је у њега не погине, него да има живот вечни јер не посла бог сина својега на свет да суди свету, него да се свет спа- се кроз њега“ (јн 3, 16–17) кроз свето писмо бог сваком људском бићу каже: превод са енглеског: маријана и срећко петровић крозсвето писмо бог свакомљудском бићу каже: „волимте“ ово је кључна порука,„блага вест“ – благовестсветог писма новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 33 „волим те“ ово је кључна порука, „бла- га вест“ – благовест светог писма бо- жија љубав према свету и према сваком људском бићу, најузвишеније изражена у христу узимање светог писма у руке такође је чин љубави какав одговор приличи божијој љубави изузев љубави? једи- но љубављу свака личност може би- ти сједињена са божанском љубављу и пронаћи свој пут ка царству љубави христос каже својим ученицима: „ако ме неко љуби, реч моју држаће, и отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (јн 14, 24) ако верник љуби господа, он или она ће верно читати његову реч, доћи ће у познање божије речи и жудети да је истражује плод верникових напора је дар – долазак оца који ће се у њему настанити кроз свог сина, силом духа светога писмо – темељ цркве црква у свом богослужењу, учењу и животу почива на светом писму апо- столи, оци цркве, свети и многоброј- ни знаменити људи и жене свих време- на су своје животе градили на темељу светог писма кроз свето писмо бог сваку личност пита: „желиш ли да са- знаш моју вољу? желиш ли да од мене сазнаш истину о себи и животу? хоћеш ли да учиш о мени и од мене?“ свети калист цариградски је рекао да би хри- шћани, као деца светлости, требало да буду поучени од самога бога и да све истине светог писма носе у својим ср- цима, записане словима бљештавијим од пламена, и да буду вођени благодаћу духа светога тамо где се божија реч са пажњом чита и примењује, божијом благода- ћу настаје нови живот ово је универ- зално искуство отаца цркве, светих и појединачних хришћана свих времена који су били посвећени читаоци све- тог писма они су открили да је писмо непресушан извор премудрости, силе и радости они су радосно схватили да је молитвено читање писма духовни су- срет са самим богом т ема бро ј а црквау свом богослужењу,учењу иживотупочивана светом писму апостоли, оцицркве, светии многобројни знаменитиљудии жене свихвремена су својеживоте градили натемељусветог писма 34 l православни мисионар l 6/2012 свето писмо је за сваког хришћанина у величанственом предању право- славне цркве, свето писмо је кључни извор истине и најкреативнији чини- лац у позадини богослужења, учења и праксе цркве оно треба и да на- дахне и оснажи свакодневни живот просечног хришћанина св кипријан јеванђеља описује као четири реке у цркви, које заливају плодоносно др- веће – вернике он нови завет види као источник који пружа непресушни ток хране за животе хришћанских верника велики оци цркве су реч божију сматрали својим основним учитељем и водичем кроз живот на свето пи- смо су гледали као на океан божан- ских тајни неисцрпне ширине и запа- њујућих дубина, који ће нас оснажити када смо слаби и који ће запалити на- ше душе жаром божијим св јован златоусти је велики отац у средишту чијег живота и дела је би- ло свето писмо златоусти се обра- ћао обичним хришћанима и желео је да привеже њихове животе за свето писмо он је свето писмо сматрао духовним оружјем које се користи за борбу против злога, за борбу против нагона старога адама и за уздизање срца од земље ка небесима његов најважнији пастирски извор било је свето писмо, нарочито нови завет дуги низ година је своме стаду два или три пута недељно држао часове на којима је тумачио свето писмо у својим коментарима, који су тра- јан плод ових часова, он непрекидно опомиње хришћане да буду опрезни и будни, да покажу жар изучавања и да се посвете проучавању светог писма према његовим речима, не- познавање светог писма је основни св кипријан јеванђеља описујекаочетириреке уцркви,које заливају плодоноснодрвеће– вернике он нови завет видикаоисточниккоји пружанепресушниток хране заживотехри- шћанскихверника фрагмент посланице јаковљеве [papyrus 20 (gregory-aland)] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 35 т ема бро ј а узрок зла у свету сходно томе, св јо- ван је саветовао хришћане да набаве књиге новог завета, да читају нарочи- то јеванђеља и да у себе у потпуности приме истину писма – јер је она лек за душу у скорије време, отац козма етол- ски, монах, проповедник и канонизо- вани светац цркве, позивао је обичне хришћане да се посвете читању светог писма његова служба, која је знатно утицала на духовно буђење у северо- западној грчкој у осамнаестом веку, била је посебно надахнута читањем светог писма где год да је ишао, св козма је саветовао сељане да се окупе у групе од по петоро или десеторо и да разговарају о божанском учењу из светог писма, и да га сместе у своје срце како би могли да пронађу живот вечни утицај светог писма као речи бо- жије је добро посведочен у право- славном предању данас треба да вра- тимо ту улогу светом писму – као духовном богатству за наш свако- дневни живот о теодор стилијанопулос (одломци из књиге хлеб живота: чита- ње светог писма [theodore g stylianopou- los, bread for life: reading the bible, religious education department of greek orthodox archdiocese, brookline, ma 1980]) изворник: father theodore stylianopoulos, „the book of love“, http://wwwstpaulsirvine org/html/bookoflovehtml силазак у ад, барберинијев кодекс [cod barb lat 592], 13 век св јован златоустије свето писмо сматрао духовниморужјем које секористиза борбупротивзлога, заборбупротив нагона старога адама изауздизање срцаод земљеканебесима 36 l православни мисионар l 6/2012 z преосвећени владико, можете ли да нам кажете шта је то свето писмо? свето писмо је извор наше пра- вославне вере, извор нашег учења о цркви и нашег спасења у њој у све- тлости живог предања хришћанског живота и искуства, свето писмо је је- динствени извор и чувар апостолског учења оно је правило вере, како каже свети иринеј лионски настојања цр- кве да сачува чистоту изворне рани- хришћанске проповеди била су повод да црква установи одговорно тело ко- је би заштитило свето писмо од ла- жних, јеретичких и фалсификованих извртања истине: то су најпре чини- ли помесни и затим васељенски сабо- ри на основу светог писма и живога предања цркве, васељенски сабори су формулисали догматско учење цркве да би се сачувала вера у богочовека христа и у пресвету тројицу када би год неко застранио од светог писма, он би се удаљио од суштине апостол- ске вере и пао у јерес помоћу светог писма доживљавамо божије откриве- разговор са његовим преосвештенством епископом ремезијанским г андрејем (ћилерџићем) свето писмо у православнојцркви као извор наше православне вере, као извор нашег учењао цркви и нашег спасењау њој, као јединствени извор ичуварапостолског учења, као правило вере,свето писмо је упућено свимљудима и васцелојтворевини божијој на спасење иобожење свега створенога разговор водила милана ивковић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а ње у христу, у тајни благодатне зајед- нице унутар тела христовог, у заједни- ци са оцем и светим духом z да ли сматрате да треба да по- стоји неки критеријум на основу ког православни треба да читају, разу- мевају и тумаче свето писмо? православни хришћани исповедају своју верност светом писму као основ нашег учења о цркви живот ране цр- кве и њена апостолска вера изражена је у новозаветном канону који је као пра- вило вереформулисао традицију цркве, и тиме изнедрио све што је на спасење наше изражено догматским учењем ва- сељенских сабора такође, одлуке васе- љенских сабора су плодови са норма- тивним статусом, наиме, одлуке које се уважавају као најпрецизнија тумачења 38 l православни мисионар l 6/2012 светог писма, пре свега, у вези са уче- њем о христу и учењем о светој троји- ци то је важно да би црква својом тра- дицијом благодатног учења обезбедила јединство тела христовог у заједници светога духа и кроз све- тодуховску заједницу на светој литур- гији постајемо просвећени и оспосо- бљени да благим утешитељем – духом светим усвајамо језик ране цркве, је- зик првих хришћана, језик писаца све- тог писма, језик црквених отаца и ра- них помесних црквених сабора сâмо свето писмо, својим извештајем о на- роду божјем и о цркви његовој, сведо- чи о томе, да се језик откровења може схватити и примити само унутар благо- датне заједнице цркве zда ли можемо да говоримо о међуза- висности цркве и светог писма, и ако да, о каквој? свето писмо јесте дело духа свето- га у цркви, а дух надахњује како све- то писмо тако и васељенске саборе и управо због тога се поименице набра- јају и ауторизују списи новозаветног канона и број васељенских сабора, као правило вере васељенски сабори, да- кле, доносе догматска правила као уче- ње цркве, увек у контексту актуелних проблема или изазова који су поста- вљени пред цркву у конкретном вре- мену суштина овог правила вере је у томе, да се не фалсификују извештаји о нашој историји спасења, односно да се не фалсификује значај тих извешта- ја као дарови божије љубави према људском роду ти божији дарови кон- ституишу благодатни однос бога пре- ма човеку, јер било каква евентуална фалсификовања би имала озбиљне ег- зистенцијалне последице по човека и по питању међусобних односа бога и човека, односно човека према осталим људима zпознато нам је да је пост-модер- низам ставио у сумњу „првенство текстова над искуством – синдром још увек доминантан у савременом хришћанском школству: примат теологије у уобичајеном смислу над еклисиологијом и примат вере над заједничарским искуством царства божијег“ како ви схватате овај феномен? како свето писмо, тако и свето пре- дање, изискују духовно тумачење како би ваљано били интегрисани у живот помесних цркава наравно, разни културни контексти у коме хришћани одживотневажности једа сеувекизнова унутар литургијеи предањацркве суочавамо сасветим писмом иживим животом цркве,како биобезбедили принципданаша верност богочовеку христупратии потребнаинкултурација, у циљуодуховљавања културеињеног преображавањау сваком поколењу новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а живе и делају, могу да утичу на цркве- не власти да се унутар литургије, у све- тлости христологије и разумљивости светог јеванђеља, на егзистенцијалан начин, и свето писмо и свето преда- ње изнова слушају и доживљавају на вечно - нови начин, онако како то чи- ни благодат духа светога од животне важности је да се увек изнова унутар литургије и предања цркве суочавамо са светим писмом и живим животом цркве, како би обезбедили принцип да наша верност богочовеку христу пра- ти и потребна инкултурација, у циљу одуховљавања културе и њеног пре- ображавања у сваком поколењу ме- ђутим, разговетност христологије и свеколиког учења цркве, како на ни- воу догматског учења тако и у смислу уметничке примене, увек треба бити преиспитана како би се проверило да ли смо остали верни светом писму, и да не испадамо ван оквира вечно живе традиције цркве ранохришћанска проповед је израже- на у писменом предању ране цркве и тако су јеванђеља и апостолске посла- нице, како смо већ рекли, ушли у канон светог писма а црква, како би зашти- тила истинитост ранохришћанске про- поведи, признала је тај канон светог писма као нормативан и формулисала правило вере као кључ за коректно чи- тање светог писма zкоме и зашто су упућене речи све- тог писма? као извор наше православне вере, као извор нашег учења о цркви и на- шег спасења у њој, као јединствени извор и чувар апостолског учења, као правило вере (свети иринеј лионски), свето писмо је упућено свим људима и васцелој творевини божијој на спасење и обожење свега створенога, да би се све у христу исусу сјединило са оцем и богом нашим, коме је част и слава у векове амин помоћусветог писма доживљавамо божије откривењеу христу, утајниблагодатне заједницеунутар тела христовог,узаједници са оцем исветим духом св ап павле држи кодекс а св ап петар свитак; св никола мирликијски и јован златоусти држе кодексе (средњовековна икона са синаја) 40 l православни мисионар l 6/2012 zда ли су новозаветне књиге настале с намером да буду читане на богослу- жењима? на основу непрекинуте црквене тра- диције читања и тумачења новозавет- них одељака на литургијским сабра- њима, за вашим питањем би могао уследити кратак и лак одговор потврдне садржине, али будући да управо ваше питање отвара изузетну прилику за под- сећање на неколико битних ствари које прате праксу богослужбених лекција, дозволићу себи одговор у више редова пре свега, свето писмо новог заве- та садржи двадесет седам књига које су међусобно разликују по књижев- ној форми: постоје јеванђеља и дела апостолска која су превасходно исто- ријске форме, настала по угледу на старозаветне историјске књиге и грч- ко-римске биографије, затим постоје посланице или писма која су из одре- ђених разлога упућивана најранијим заједницама/личностима, по угледу на старозаветне пророчке књиге и ан- тичке епистоле углавном поучне садр- жине, и на крају, постоји откривење разговор са мр владаном таталовићем, асистентом на православног богословском факултету универзитета у београду свето писмо – књига литургије литургија је изаткана библијским језиком:током литургије речи бог говориљудима језиком светог писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке,атоком литургије верних,људи говоре богу језиком светога писма – јер, молитве евхаристијског приноса ијесу исписане библијским сликама разговор водиo миљан танић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а јованово које своју форму и садржину у много чему, мада не у свему, дугује жанру (епистоларне) апокалиптике јудаизма која је у периоду између ii в пре хр и ii в по хр играла значајну улогу на просторима древне палести- не и мале азије ако, дакле, постоје три основне лите- рарне форме новозаветних списа, и ако међу њима постоје не мале разлике, то онда ваше питање нарочито добија на снази кроз даљу разраду мисли: јесу ли, уопштеније говорећи, све три форме испрва биле намењене простору јавног читања током евхаристијских сабира- ња? постоје ли можда неке форме или неки списи које је догађај јавног читања искључио из простора јавне рецепције и тиме из могућности учествовања у ка- сније формираном канону или садржају светог писма новог завета? питањâ, дакле, које покреће ваше, није мали број, те иако овде није могу- ће дати одговор на свако од њих поједи- начно, могуће је изнети неколико чиње- ница захваљујући којима су даља, шира и дубља размишљања знатно лакша zкоје су то чињенице које сматрате битнима? пре свега, догађај цркве потиче из јудејске културе у којој је богослужбе- ни синагогални живот неговао праксу јавног читања и тумачења светог пи- сма (старог завета), у којој је, као што знамо, учествовао и сâм христос (лк 4, 16–30) тадашњи манир постављања библијских свитака у центар синагоге био je израз не само дубоког поштовања овог народа према речи божијој, него и јасан показатељ да ти списи припадају свима: смисао наглас читаних свеште- них речи заправо је саборног, а не инди- видуалног или приватног карактера таква пракса, међутим, није била по- следица размишљања једног човека или дејство некакве доктрине јудејâ у ан- тичком свету, био он јудејског или је- линског израза, писменост је била рет- ка појава, и читања су углавном бивала наглас, чак и она приватног карактера: осим изузетних појединаца, човек ан- тике још увек није био способан да чита и размишља у себи, као ни да прочита- но критикује на самосталан начин, зау- зимајући, дакле, према томе позитиван или негативан став као јавна и гласна појава, и акт читања и процес разми- шљања се одвијао на нивоу заједнице поред те одлике древног јудаизма, усмена реч овог културног наслеђа то- лико је била снажна и реална, да је менталитет јеврејског народа реч увек поистовећивао са догађајем на који се односи, због чега у библији и стоји да је бог управо р/речју својом створио свет – његов говор је аутоматски постајао стварност зато је јавно и гласно читање 42 l православни мисионар l 6/2012 једног текста подразумевало заједнич- ки ниво размишљања и осмишљавања прочитаног, али и саборну раван ње- гове актуализације: садржина библиј- ских списа била је читањем сада и овде оприсутњивана ове чињенице су веома важне за раз- умевање духа новозаветног времена наиме, тада су постојале одређене гру- пе ученијих и писменијих људи које по- знајемо под именима: фарисеји, садуке- ји и књижевници, а за које знамо да су од христа трпели оштру критику због искривљења заповести божијих; али, не превасходно због тога, већ превас- ходно зато што су ти људи, као пара- дигме верског идеала у народним очи- ма, смисао светог писма проналазили само унутар својих затворених група, последица чега свакако јесте промашај саборног смисла речи божије која се обраћа свима (мт 23, 13): „тешко ва- ма књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели!“ да су, дакле, фарисеји и књижевници размишљали на саборном, свељудском плану, позна- ли би да читаво свето писмо говори о личности христовој, односно да је сми- сао у израиљу читаног и изучаваног библијског текста оприсутњен управо пред њиховим очима – сиромаси чују благовест = јеванђеље, болни и скру- шени проналазе исцељење, заробљени ослобођење, а мртви васкрсење (лк 4, 18), што христос јасно потврђује, прво наглас прочитавши овде парафрази- рани одељак о благовести месијанског доба из исаијине књиге – који аутомат- ски постаје стварност, и затим наглас изневши следеће тумачење (лк 4:21): „данас се испуни ово писмо у ушима вашим!“ жива, дакле, и конкретна лич- ност христова постаје реалност смисла библијског текста – жива и конкретна реч божија zда ли то значи да су сви новозавет- ни текстови сасвим природно били намењени литургијском простору? свакако да су наведени фактори опре- делили ерминевтички контекст њихове рецепције и егзегезе међутим, исто- времено са овом чињеницом, коју ми предањски наслеђујемо читајући и раз- умевајући новозаветне текстове на пре- васходно саборно-литургијском нивоу и духом светим оприсутњујући њихову садржину, чинећи је, дакле, живом ре- алношћу наших живота, у виду треба имати уобичајен манир неких античких списа, нарочито посланицâ, које су, за разлику од данашњег схватања (елек- тронске) поште као писаног облика не- чије поруке, онда функционисале као замена за лично присуство самог аутора примера ради, свети апостол павле упућује посланицу цркви у коринту литургијско певање, а не читање светописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог п и- сма ми управо њиме бивамо разумевани, схваћени и обухваће- ни, узнесени у пуноћу богочовечанског саборног постојања новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а „одсутан тијелом но духом присутан“ (1 кор 5, 3), што значи: будући спре- чен да лично присуствује сабрању хри- шћана и лично их поучи, на шта се још жали и на патмосу заточени писац откривења (1, 9), павле коринћани- ма упућује посланицу која треба да га одмени, јер онда и није било могуће у трену превалити велику простор- ну раздаљину или путем видео-линка истовремено бити присутан на два ме- ста зато улога јавног читача апосто- ловог писма – или, како данас кажемо, чтеца – није била само у лепоти и снази гласа, већ у драмској способности из- вођења написаног, које је стремило што седам труба и анђео који приноси тамјан: бамбершки апокалипсис [bamberger apokalypse, folio 19 verso, bamberg, staatsbibliothek, ms a ii 42] 44 l православни мисионар l 6/2012 вернијем оприсутњењу ауторовог гово- ра исто су чинили и антички цареви, јавним прогласима оприсутњујући себе на више места истовремено и тиме по- казујући да њихова реч суверено влада свим крајевима земље коначно, практични разлог јавног а не приватног читања првих хришћанских списа не треба нарочито објашњавати: у време у којем су вештине читања и пи- сања биле ретке привилегије имућнијих људи, то је онда писана дела утицајних личности ране цркве било практичније, лакше и јевтиније читати на сабрању ко- јем су сви без изузетка присуствовали, а оно увек и јесте била литургија zако су бројни фактори створили праксу литургијског читања новоза- ветних списа, јесу ли онда ти списи утицали и на сама сабрања? какав је уопште развој међусобних утицаја светог писма и литургије? без икакве сумње можемо говорити о међусобном утицају и он се лепо ви- ди на примеру откривења јовановог реч је, наиме, о циркуларној послани- ци пророчко-апокалиптичке садржине упућеној ептади или свеукупности ма- лоазијских цркава, која свој символич- ки и данас теже разумљиви језик дугује древној и данас мало познатој апока- липтици јудаизма међутим, литургијски дијалози који- ма откривење почиње и којима се завр- шава (1, 4–8; 22, 6–21) показују да је јед- на апокалипса, у правом смислу те речи, била измењена литургијским сабрањем верних, чијем је јавном читању била на- мењена (1, 3): „блажен је онај који чита и они који слушају ријечи пророчан- ства (овог)“ слично важи и за бројне символе откривења, међу којима прво место заузима лик јагњета које на не- беском престолу божијем „стајаше као заклано“ (5, 6): оно, дакле, јасно упућу- је на сабрање евхаристијског карактера и символ сличан томе не проналазимо у апокалиптици јудаизма уопштеније говорећи, апокалиптич- ки језик откривења – од грчког глагола ἀποκαλύπτω који значи откривати, обја- шњавати нешто скривено и тајновито – није примарно катаклизматичне са- држине, већ откривењске, објашњава- јуће, тек за којом евентуално могу сле- дити призори катастрофе: у време када црква није имала могућности да путем велелепних грађевина и златотканих одежди открије и објасни своју есхато- лошку природу – да она уствари јесте небо-земно сабрање око правог престо- ла божијег који ће однети победу над тренутно историјски доминантним пре- столом рима = вавилона, то је сасвим лако могао учинити језик апокалиптике због тога овај новозаветни спис, уместо откривење јовану – који и јесте тај коме су откривене тајне божије, носи назив откривење јованово, у смислу апока- липтичног = откривењског или миста- гошког објашњења евхаристије као тај- не цркве, сабране око престола божијег и јагњета, које припада конкретној лич- ности, ауторитативном ранохришћан- ском пророку јовану на тај начин, с једне стране, један апокалиптички спис у основи бива измењен, а са друге, тај измењени спис временом постаје фор- мативни ауторитет по литургију цркве: по узору на небеске богослужбене сцене донете управо овом књигом (отк 4–5), црква је уређивала сопствени литургиј- ски простор – нпр трисвета песма ко- ју певају четири жива бића: „свет, свет, свет господ бог сведржитељ“ постала је део евхаристијске анафоре, и то као потврда просторно-временског једин- ства неба и земље, и тако даље заправо, читава литургија је изатка- на библијским језиком: током литургије речи бог говори људима језиком светог новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке, а током литургије верних, људи говоре богу језиком све- тога писма – јер, молитве евхаристиј- ског приноса и јесу исписане библиј- ским сликама коначно, чињеница да данас не читамо откривење јованово на евхаристијским сабрањима показује да је апокалиптички језик уступио место визуалној символици литургијских об- реда, али можда још и више, да су фор- мативна упутства те књиге у пуној мери преузета и спроведена у дело zкакав је однос светог писма и бого- служења данас? у погледу данашње праксе литургиј- ског читања и тумачења новозаветних књига постоје значајне разлике у односу античко доба оне се пре свега огледа- ју у парцијалном читању новог завета као једне књиге, а не збирке појединач- них списа, некада засебно читаних, нај- вероватније у целини тако је данас чи- тав нови завет подељен на појединачне лекције или зачала, па у периоду од једне године успевамо да га прочитамо од ко- рица до корица но, то није овде толико битно само из практичних разлога: иако смо снажно напредовали како у погледу писмено- сти тако и у погледу самосталног начи- на промишљања о прочитаном, те данас заиста имамо могућности да у тишини својих радних простора самостално пониремо у садржину богонадахнутих библијских текстова, ми смо овим ли- тургијским читањем превасходно по- звани да њихов смисао проналазимо на заједничком, саборном нивоу, зато што искуство хришћанске вере увек јесте та- кво – заједничко то није последица инертног тради- ционализма који своје корене може имати у античком односу јудаизма и јелинизма према писаној речи, већ дубоко искуство богослужбеног би- ћа цркве које живи вековима и које човека непрестано позива на спасе- ње од дезинтегрисаности сваког вида – не да позитивним, научним знањем с-хвати = обухвати библијске речи и тако остане затворен у својој само- сталности, већ да се њима препусти литургијско певање, а не читање све- тописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог писма ми управо њиме бивамо разу- мевани, схваћени и обухваћени, узне- сени у пуноћу богочовечанског сабор- ног постојања апокалиптичкијезик откривења –одгрчког глагола ἀποκαλύπτω којизначиоткривати, објашњаватинешто скривенои тајновито–нијепримарно катаклизматичне садржине, већоткривењске,објашњавајућ 46 l православни мисионар l 6/2012 и сторичност библије је вео- ма важан аспект најчитаније књиге свих времена иако су у књизи над књигама најбитнији моноте- истичка конзистентност, догматски са- држај, животне поуке и богонадахнута пророштва, без фактичности личности, догађаја и локација које се у њој помињу све наведено губи смисао непријатељи хришћанства су најупорније и најчешће нападали управо историјску димензију светог писма, некад са више некад са мање успеха чињеница је да су некад њихови напади нису били нимало при- јатни, али уједно је чињеница да ниједан запис не сеже толико дубоко у историју човечанства као библијски запис тако- ђе, у истоме можемо наћи запањујуће много конкретних имена, дијалога, до- гађаја из прастарог периода који се не помињу ни у једном другом спису по- знатом историчарима ово је једна од најважнијих чињеница коју су имали у виду креатори библијских музеја у све- ту ови музеји су у србији готово непо- знати, а налазе се у сад и канади сви ти музеји су изграђени у послед- њих десетак година и има их око два- десет за сада творци ових музеја су имали на уму и њихову атрактивност тако да је најпосећенији од њих који се налази у петерсбургу (кентаки) посе- тило милион посетилаца за око три го- дине постојања експонати ових музеја су репродукција барке светог пророка ноје, фосили који упућују на потоп, на- учни докази који оповргавају атеистич- ко схватање настанка живог и неживог света итд музеј у даласу има занимљи- ву просторију у којој се налазе фотогра- фије великих научника из прошлости који су били убеђени хришћани са њи- ховим кратким биографијама наиме, оснивачи свих модерних научних ди- сциплина – њутн, лајбниц, максвел, планк, фарадеј, паскал, пастер, бојл итд –били су верујући људи, о чему све- доче њихове врло јасне изјаве о постоја- њу бога такође, у истом музеју можемо библијски музеји у свету иако их нијеосмислила православна црква,ови музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија,и могло би се рећи–најтежа за разумевање итумачење протонамесник горан живковић видети илустрованих седам дана би- блијског стварања вреди напоменути да и у нашој бли- зини постоји један библијски музеј, али нешто другачији од ових до сада поме- нутих налази се у римокатоличком фрањевачком самостану у цернику а експонати су везани за новозаветна ме- ста – витлејем, назарет, јерусалим и капернаум; у њему се затим налазе би- блијски текстови који прате историјски развитак превода kњиге над књигама ту је и око 7000 дијапозитива, као и 100000 дигиталних фотографија, што овај музеј чини општехришћанским и свакако препоручљивим за посету и поред тога што их није осмисли- ла православна црква, горепоменути музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија, и могло би се рећи – најтежа за разумевање и тумачење аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а породица милин честочујем:„а, ви стеони са многодеце“! тадаодговорим:„немамо многодеце,неготаман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ п ротојереј-ставрофор др драган милин (66) заслужна је личност у животу српске православне цркве, вредни посленик на њиви господ- њој и достојан наследник свога оца лазара, врсног доктора теологије, апологете и све- штеника али, разлог да га ближе упознамо је задивљујућа чињеница да је он, такође, и глава многодетне породице са протини- цом десанком (66), са којом се упознао у патријаршији и венчао у саборној цркви у београду пре 40 година, има седморо де- це обоје из веома побожних породица: он – једно од четворо деце блаженопочившег оца лазара, родом из срема, рођен у шап- цу и одрастао у београду, а она – родом из параћина (има још сестру), могу да се диче својом децом, која су данас зрели љу- ди: војислав (39), оливера (38), сава (37), димитрије (34), владета (32), драга (30) и анастасија (19) али, требало је подићи и одшколовати толику децу у условима који нису у свему били у сагласности са „савре- меним научним стандардима“ двапут су се селили и коначно се скућили у стану од 78 квадрата, који је десанка наследила од родитеља крсна слава им је свети прво- мученик и архиђакон стефан смешећи се, проф милин каже: - венчали смо се кад је она, од 45 посто- јећих, имала око 35 положених испита на архитектури да смо се венчали после њеног дипломирања, вероватно би због њених обавеза имали само једно дете овако, није пројектовала седам кућа, али је родила седморо деце има ко ће про- јектовати куће обоје су високообразовани људи – он: доктор теологије са 40 година ста- многодетне хришћанске пор дице 48 l православни мисионар l 6/2012 радмила грујић жа, стеченим на богословији св саве (1972–1978), а потом на богословском факултету у београду (предавао пред- мете стари завет и старојеврејски је- зик), до недавног пензионисања као свештенослужитељ – 10 месеци је био ђакон у цркви св александра нев- ског, годину дана у швајцарској, две године ђакон у манастиру ваведење и 33 године свештеник у цркви ружи- ци и капели св петке на калемегдану десанка: апсолвент архитектонског факултета, радила у југословенској књизи (1983–1997) у капели св петке на калемегдану од- служен је акатист и целивали смо њене свете мошти протојереј-ставрофор др драган милин позвао нас је у конак нов конак и обновљена капела, такође и бо- городичина црква ружица, али на древ- ним темељима из времена деспота сте- фана лазаревића – драги оче и поштовани професоре, и ви служите овде где је служио и ваш бла- женопочивши отац? колико дуго? – ево, 33 године црква ружица и ка- пела св петке су велике светиње све- ти владика николај је рекао: „света петка је сузарник града београда“ вер- ници целог дана и целе године долазе по утеху – син је достојно наследио оца у нашем разговору, просто не можемо да заобиђе- мо вашег оца, лазара! био је професор на богословском факултету, духовник и служитељ у цркви ружици и капели св петке скоро 50 година изузетно плодан писац, пре свега апологета у најтежим комунистичким временима неустраши- ви христов војник, неуморни проповед- ник јеванђеља живом и писаном речју, као „ретка птица“ која пева о божанској светлости окружена мраком општег от- падништва од бога читали смо његове новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 49 књиге „разговори о вери“(1–3), „научно оправдање религије“(6 књига) и спрема- ли испите, посебно историју религије, слушали га на јавним трибинама, упо- знали његово залагање за враћање веро- науке у школе као обавезног, а не факул- тативног предмета, његово указивање на погубну чињеницу да се избацивањем веронауке од деце религиозних родите- ља стварају „атеистички јаничари“, иако се све државне школе издржавају радом и новцем огромне већине религиозног народа а знамо да је писао и за наш ми- сионар и све друге црквене листове зна- многодетне хришћанске породице 50 l православни мисионар l 6/2012 мо га таквог до његове дубоке старости, до последњег даха такође је и ваш син, сава, наставио дединим путем постао је стручњак за омилитику, користећи де- дино „упутство за беседнике“, али и бо- гато искуство – покојни отац је говорио да је најважни- је искрено се помолити пред проповед – као професор старог завета, ви сте студентима остали у драгој успомени памтимо како су почињала ваша преда- вања: „а сада, господо студенти, ставите на очи старозаветне наочаре“! познат је ваш смисао за хумор и духовите досетке новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 51 52 l православни мисионар l 6/2012 везане за старозаветне личности, а оне су безмало све имале бројну децу и ви сте из истог разлога за себе говорили: „ја сам богат човек“! увек у мантији, личили сте нам на старозаветног рабина, који се ди- чи својим бројним породом, или на цара давида из псалма 126: ево насљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега што су стријеле у руци јакога, то су синови млади – ја бих радије рекао савременом тер- минологијом да смо моја супруга и ја са- мо непосредни произвођачи често чу- јем: „а, ви сте они са много деце“! тада одговорим: „немамо много деце, него таман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ – велика је љубав довела до те „златне средине“, зар не? чули смо за мудру је- врејску пословицу: „воли ме мало, али дуго“ може ли се она применити и на хришћански брак? да ли сте је примењи- вали у вашем дугогодишњем браку? – потпуно се слажем да је мудра и спроводим је – најпре ћемо вас питати, као стручња- ка за стари завет, каква је књига библи- ја? много има образованих, интелектуа- лаца, који не знају библијско учење – преведена је на 2800 језика, и тај број стално расте, али најмање читана бар у србији, како у време исидоре секулић, која каже: „срби су народ који најмање чита библију“, тако и данас ето, а дали би главу за веру, за оно што не знају, али осећају као светост састоји се из старог и новог завета, односно од семитске и јелинистичке књижевности стари за- вет садржи многе области: историју, фи- лософију, етику, правне законе, поезију, приче и зато се све у њему не може тума- чити буквално, него и алегоријски ста- ри завет је стабло из кога ничу три гране: јудаизам, хришћанство и ислам један је рабин рекао да библија није тачна, али је истинита запажање другог библисте је да је она више уметничка слика него фо- тографија она јесте света и јединствена, али није само божанска него је богочове- чанска књига – да ли сте били у светој земљи? мо- жемо ли се, у погледу рађања, научити нечем добром од јевреја, некадашњих и садашњих? – у светој земљи нисмо били у ста- ром завету став према рађању је био пот- пуно исправан није ми познато схвата- ње данашњих јевреја – стари завет и хришћански брак? положај жене и деце у старом и новом завету? – и у старом и у новом завету, схвата- ње брака је слично и много напредније у односу на схватање у осталим културним државама старог века – шта библија каже о рађању и какав став има православна црква према сред- ствима за контрацепцију? – библијски став о размножавању, ста- розаветни и хришћански, гласи – рађање је божији благослов у мојсијевом законо- давству, које има 613 одредби (поређења ради, хамурабијев закон има 282, а зако- ник цара душана 201 одредбу) детаљно се говори о брачним односима пре и после менструације, после порођаја, али се ниг- де не помиње контрацепција или, сачувај боже, абортус тадашње жене су желеле децу, јер су сматрале да ће их муж због то- га више волети, а данас се и код нас сма- тра да је примитивно рађати лично сам гледао на телевизији кад је једна лекарка, говорећи о контрацепцији, рекла да су се и наше напредне баке и прабаке лепо сналазиле стављале су у себе пола ли- муна е, свашта! значи, она „примитив- на“ протиница ђука тесла из смиљана је погрешила што није користила лиму- нове! замислите каква је данас завладала терминологија?! плодни дани се називају „опасним“, а трудноћа „проблемом“ или „качењем“ кад дође ћерка код мајке или многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 53 пријатељице и каже: „имам проблем“, а ова је пита: „јеси ли закачила“?, као да је у питању трипер, сифилис или сида? то схватање је жалосно потврдила брижит бардо, која је рекла да је све време труд- ноће осећала плод као канцер страшно је колико се рекламирају кондоми, чак се у неким акцијама и деле младима да их користе кад имају „интимни однос“ усу- ђујем се да кажем да је такав однос уства- ри имитација полног односа ако он има кондом, а она дијафрагму, какав је то „интимни однос“? исти као кад се прија- тељи рукују у рукавицама православна црква, али и римокатоличка, контрацеп- цију сматрају грехом – али, данас се живи по науци, а не по библији сигурно сте упознати са ста- вом медицине, посебно психијатара? – знам да је један од основних аксиома психологије да је нежељено дете узрок свих каснијих проблема онда је јадна србија, јер имам утисак да се више де- це рађа непланирано него планирано ја се са тим тврђењем не слажем, мада је то моје нестручно схватање верујем да се ипак и непланирано дете касније истин- ски заволи мислим да је већи психоло- шки проблем за мајку када гледа своје дете како је љупко и расте као цветак, па кад се сети да је хтела да га абортира али о овом психолошком проблему ниг- де нисам читао – шта бисте рекли о савременом све- ту? из штампе читамо поражавајуће с дјеца, пород је дар од њега (пс 126) 54 l православни мисионар l 6/2012 чињенице: „црта уместо дуката – свака пета жена иде на порођај без бурме, а ве- лики број деце не зна ко им је отац“; и још страшније: „кутије за бебе које нико неће – средњовековни ’патент’ поново у европи“ – савремени свет је онакав како је христос рекао: „овај свет у злу лежи“ и „кнез овога света је нечастиви“ хри- шћани не треба да очекују правду у овом свету, него у вечном животу – а сада, конкретно, да видимо библи- ју на делу из вашег примера и у вашим животним искушењима на пример, у комунистичко време, вашој деци ни- је било лако јер им је отац свештеник и професор на богословском факултету а и сами сте имали слично искуство као дете свештеника – да, као дете осећао сам притисак у школи због мог опредељења наша деца су рођена ипак у „блажем“ периоду – да ли сте ви и ваша супруга, као хри- шћани, знали зашто рађате толико деце? ваша деца нису била „случајност“? – кад неко има само једно дете, њега питајте да ли је оно дошло случајно из моје свештеничке праксе знам да се у бе- ограду многи бракови склапају или због „неопрезности“ или због жеље девојке да се младић „изјасни“ најчешће, када је то узрок брака, остану само на том јед- ном детету – стара пословица каже да „кућа не лежи на земљи него на жени“, што зна- чи да највећи терет подноси жена и мај- ка, а нарочито у многодетној породици у којој су и обавезе увећане ако је брак хармоничан, онда и обавезе супружни- ка морају бити усклађене и добро рас- поређене какав је био ваш распоред? – супруга је преузела све кућне по- слове, а ја – школу, здравство и забаву у (полу)шали кажем да ћу да напишем две књиге: „мојих 400 одлазака дечјем лекару“ и „мојих 400 родитељских са- станака“ уствари, написао сам два уџ- беника и подигао седморо деце – шта сте сматрали најбитнијим у васпитању деце? – сматрали смо да им треба показа- ти најразличитије активности – па не- ка изаберу троје деце нам је певало се- дам година у колибрима, троје деце је ишло у француско обданиште, четворо је ишло у музичку школу, а сви су му- зикални, шесторо је похађало шаховске школе, један је тренирао „средње пру- ге“, једна аикидо успех у школи смо пратили, али им нисмо узимали „два ковача, четири помагача“ свако је мо- рао да се бори за свој успех нормално је да су старији помагали млађима би- ло је „вуковаца“, али нисмо грдили оне који то нису ипак су деца различита – да ли сте били благи родитељи? – за београдски просек, били смо строжи родитељи било је и лакшег фи- зичког кажњавања деце то и неки са- времени психолози и педагози дозво- љавају – чиме се сада баве ваша деца и где живе? колико имате унучади и који је њихов узраст? – војислав ради у белефу, има ћерку и чекају сина оливера има близанце, дечака и девојчицу, и живи у канади сава је асистент на богословском фа- култету и ђакон у цркви ружици и има једну ћерку димитрије тражи посао, још је неожењен владета на педагогији спрема докторат и ради у педагошком цео живот јесте итребада буде служењедругима жртва,ако се ради из љубави,не падатешко многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 55 институту, а и супруга му спрема док- торат драга завршава студије графич- ког дизајна, а анастасија је уписала му- зикологију на фму сви, осим оливере, живе у београду – у чему је предност већег броја деце? – не могу ни да набројим да поку- шам кад треба дати крв за рођака или пријатеља, нама то није проблем че- тири сина доведу по једног пријатеља када треба средити подрум или прене- ти нешто тешко „извозим“ радну снагу рођацима и пријатељима док су деца мала, међусобно се играју ако има- те једно дете, морате ви да играте дру- штвене игре са њим затим, љубоморе је мање тамо где је више деце познат је ривалски однос код двоје деце ми никада најмлађе дете нисмо третирали као „мезимче“ могу да кажем да је наш „случај“ утицао да неки наши рођаци и пријатељи роде треће или четврто дете – свака част! кад поменусте ривали- тет, постоји он и кад је јединче у пита- њу знате ли какав? ривалитет између родитеља: утркују се ко ће више разма- зити дете и придобити његову накло- ност, и тако онеспособе дете за живот ипак, вама није било баш лако подићи седморо деце – да, нећу да „парфемишем“ наш жи- вот али, то је била брига као кад човек има стан у београду и викендицу на ко- смају, кућу на златибору, стан у будви и кућу на женевском језеру јесу ли то бриге одржавати све те куће? јесу, али слатке ја често кажем да сам богат и своју децу поредим са милијардама евра, али сам свестан да ни ја ни моја деца никад нећемо бити материјално богати ако своје имање поделим на се- дам делова, свако ће мало добити али нећемо никада бити ни сиромашни, јер ако један успе, помагаће остале – зашто данас млади немају мотива- цију да стварају многодетне породице? – кад се каже да неко има много деце, одмах се мисли да је то нека тужна при- ча таква психологија негативно утиче и млади данас немају мотивацију а има- ју страхове, које у многоме подгрева пе- дагогија и дечја медицина својим веома високим стандардима за подизање са- мо једног детета међутим, то у многим детаљима и није неопходно младим родитељима ствара напетост и то што стално упоређују напредак своје деце са оним што пише у књигама: санти- метри, килограми, први зуб, кад треба да седи, прохода, проговори треба се опустити и препустити природи нико од наших великана није живео у идеал- ним породичним условима знам да је за младе највећи проблем посао и стан, али се не слажем да дете треба да буде само у соби ми смо у две собе подигли по два „трилинга“, а деца су одлазила на спавање у 20 или 21 час до неко доба чује се како причају своје приче, онда један певуши, па – тишина зар није бо- ља социјализација од себичлука? – руски старац сампсон сиверс (†1979) каже: „најстрашније је бити не- верујући човек, јер он је тако немоћан“ али, и верници имају егзистенцијални страх? – мислим да верник не треба много да се боји што се тиче хране, качамак са млеком или попара са сиром много су здравији од хамбургера а код одева- ња не треба имати „комплекс сироти- ње“, а ко га има, нека зна да га има при- мити неку мајицу или џемпер од рођака или пријатеља који имају сувише, није понижавајуће па, онда, ту је помоћ за чување и шетање деце од бака, тетака, пријатељица – какво је стање вере оних који до- лазе у цркву ружицу? да ли сте имали случај сличан овом? један стари прота испричао је овакав пример: жена која се дуго лечила од стерилитета, успела 56 l православни мисионар l 6/2012 је преко пријатеља из цркве да из ма- настира хиландара добије грожђе са лозе св симеона мироточивог дошла је код мене да ми то каже и да јој про- читам молитву да је бог благослови по- родом и заиста, догодило се чудо – за- труднела је и донела на свет близанце можете ли замислити колика је то ра- дост?! а колико тек страхопоштовања треба да је прати, јер је заиста на делу божија милост?! иста та жена је дошла код мене након две године да се испо- веди како је поново остала трудна, али је морала да абортира јер нису плани- рали троје деце правдала се да немају довољно материјалних средстава, а по- кајање је потпуно изостало овде је на делу злоупотреба светиње, али и саме вере – верујем кад ми нешто треба, не верујем кад ми не треба каква је то ве- ра? зар може из истог извора тећи слат- ко и горко? (јак 3, 11) – српски народ се пробудио, мада још има доста маловерја, чак и сујеверја, јер људи не разумеју, а премало се труде да разумеју и прихвате догађаје у сво- ме животу као промисао божији, него истерују своју вољу та жена, а такође и њен муж, су много погрешили мислим да из свих нас тече и слатко и горко на- жалост, има много таквих примера да- ћу вам само два први– долази девојка у цркву и каже ми: „оче, ја сам весна, прочитајте ми молитву да се удам за милета“ ја читам молитву у којој се ка- же: „и дажд рабје божијеј весни мужа вјерна чесна, блага, приљежна, дјелате- ља“ она ме прекида и каже: „милета“ читам даље, а она на крају каже: „оче, нисте рекли милета“ ја јој на то кажем: „овде само пише д
... повезује продуктивно и дело- творно са историјским и друштвеним развитком и корисношћу овоземаљског живота људи друштвена етика је постала метафи- зика која влада овим светом теологија је њено место дала политичкој економи- ји, која тежи да оствари царство правде на земљи као програм и примену мате- ријалног благостања људи достојевски драматично приповеда о цени таквих визија „опште среће“, истичући мета- физичке корене и заједничку „мајку“ целокупних система који захтевају ефи- касност путем једне политике, дакле, путем објективног наметања и управља- ња заједницом приоритет промена на боље асимилује и хомогенизује сваког појединачног човека у једну безличну масу, док једна мала група непогрешиво и објективно одлучује о добром и благо- стању човечанства наметање државне власти, овоземаљских божанстава про- светитељства, капитала или револуције према капиталу некада, а сада новоли- бералне економије, материјалног бла- гостања, савременог финансијског си- стема, новог светског поретка ствари, дешава се увек по објективним крите- ријумима примене, који се увек једнако обнављају и завршавају међутим, савремени човек се гуши, колико у технократској организацији и потрошачком благостању, толико и у колатералној штети економског развит- ка, али и у обавезујућој етици, која по- вршно руководи кризом и проблемима његовог живота постојећа економска криза са разноврсним аспектима и ви- шеструким последицама по живот људи напослетку открива негативне последи- це светског економског напретка али и патолошку специфичност грчког дру- штва и економије из овакве кризе црква и теологи- ја не могу одсуствовати став да се цр- ква не уплиће у економске и друштвене проблеме, поред тога што она заговара бестелесну духовност, представља на- послетку један одређени „политички“ став у актуелној економској кризи бо- гословље цркве дужно је да неконтро- лисаном антагонизму светске превласти пророчки и евхаристијски супротстави солидарност и друштвену правду, ауто- номизованој економији људи и њеном аморализму божију економију ради пре- вазилажења пропадљивости и смрти, православни етос може дати смисао сваком аспектуличног и друштвеног живота новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 27 васпостављање јединства људи, одго- ворност и бригу за другог до овога, ме- ђутим, не може доћи повратком на јало- ву регулациону етику у политици поред тога што се православни етос не нуди као затворен систем правила пона- шања и стриктне примене, он може дати и смисао сваком аспекту личног и дру- штвеног живота као продужетак литур- гијског искуства, може понудити дубље егзистенцијалне покретаче који ће гур- нути човека да дела изван краткотрајних етичких производа, на пољу литургијске службе према свету и ближњем евхари- стијско искуство као предукус царства изражава се као непрестана брига за васпостављање друштвене правде и до- чекује у тајни братољубља сиромаштво и напуштање према речима митропо- лита јована зизјуласа „свету данас не треба етика, већ етос не некакво плани- рање, већ један став и један менталитет западна култура, која доминира светом у нашој епохи, заснива се на пот- пунодругачијим преду- словима циљева и сврсис- ходностиодоних есхато- лошке визије и евхари- стијске праксе цркве не законодавство, већ култура“ овој култури православни етос може да буде од кључне и одлучујуће важности, за живот света ставрос јагазоглу (часопис θεολογία 2/2012) христос спаситељ (порт cristo redentor), скулптура која се налази на брду корковаду (порт corcovado) поред рио де жанеира 28 l православни мисионар l 6/2012 тема броја: свето писмо христос држи свитак, а јеванђелисти у рукама држе кодексе; рабулино јеванђеље, илуминирани сиријски манускрипт из 6 века новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 29 у књизи откривења јовановог постоји виђење у коме „онај који седи на престолу“ држи у својој десници књигу са седам печата ко- ју нико није достојан да отвори апостол јован не види ту особу и тугује један од старешина му прилази и говори да је јаг- ње које је заклано достојно да отвори ту књигу потом се сви свети и све старе- шине клањају јагњету певајући му хим- ну да је достојно да отвори књигу јер је било заклано и „својом крвљу искупио си богу нас из свакога рода и језика и народа и племена“ (види отк 5) ово виђење, заклано јагње, речи химне које му се певају имају неодољиву сличност са једним другим одељком новога заве- та у питању је јеванђеље по луки апо- стол лука нам описује како су двојица ученика, клеопа и он (мада своје име не помиње) на путу из јерусалима ка гра- дићу североисточно од њега који се зове емаус, на дан васкрсења, срели господа и не препознају га он им објашњава це- лим путем да је у складу са писмом (чи- тај старим заветом) христос требало да пострада не би ли ушао у славу своју на крају тог пута, господ пред њима ло- ми хлеб и даје им (причешћује их) и по- том постаје невидљив за њих (види лк 24,13–35) ови одељци светог писма нам говоре о богослужењу, о литургији, о слављу какве везе, осим што је у писму записа- но, сâмо писмо има са овим? хришћан- ски храм је место богослужења састоји се из три дела: припрата, наос (брод) и олтар у олтару централно место заузи- ма часна трпеза њен смисао је више- т ема бро ј а свето писмо нас уводиу неисказиве дубине и висине божијељубави оно нам, зовући нас да га истражујемо, указује путдо самога бога владимир пекић књига са седам печата 30 l православни мисионар l 6/2012 струк; она представља камен (зато се зида од камена) на коме је било поло- жено тело христово, а поред тога, ка- ко само име говори, представља трпезу царства небескога које је христос за- вештао својим ученицима (лк 22, 29– 30) на часној трпези, пак, постављено је јеванђеље оно представља, симбо- лише самога христа, његову реч слу- шајући ту реч, ми слушамо речи којима нам се бог обраћа и искупљује од рода овога то јеванђеље на својим корицама има две представе, слике једна је рас- пеће, а друга васкрсење христово то су кључни догађаји историје спасења који нам отварају схватање како про- шлости тако и будућности уколико читалац погледа пажљиво наводе, како из новог завета тако и из старог, ви- деће да је архитектура храма и олтара, те њихово тумачење утемељено на све- том писму (види 1 мој 6–8 ; 2 мој 40; јевр 9, 1–7) вратимо ли се на почетак, видеће- мо да је христос тај који отвара печат, он је кључ, он је јагње симболика је јасна јагње су израиљци клали и ње- говом крвљу мазали врата на својим кућама приликом изласка из египта крв тога јагњета их је искупљивала од смрти која је те пасхалне ноћи пого- дила египат и његове првенце (види 2 мој 12) то јагње је праслика, тајан- ствена најава оног јагњета које ће немо бити вођено на клање (ис 53, 7), јагње које на себе узима грех света (јн 1, 29) дакле, свето писмо је у сржи нашег бо- гослужења, његове речи су речи самог бога оваплоћеног оне нас уводе у до- мострој спасења на вечерњем се чита стари завет (бар би требало); на јутре- њу псалми и јеванђеље, а на литургији апостол (делови из посланица светих апостола) и јеванђеље уз певање псала- ма при том један тумач литургије из 11 века каже: „а треба знати на почет- ку сваке службе, и јутарње и вечерње, прво се певају псалми старога завета, тамогдеје христос, гдејереч његова– тамоје светлост пут за емаус, дучо ди буонинсења, почетак 14 века [museo dell'opera del duomo, siena] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 31 т ема бро ј а а затим песме нове благодати, да би сви знали да је један владика христос који је и ово и оно узаконио“(протео- рија, николај андидски) и који нас ти- ме води ка причешћу као врхунцу ње- говог домостроја тамо где је христос, где је реч њего- ва – тамо је светлост свети оци нас уче да читамо и истражујемо писмо због две ствари; прво ради вере – ако за сва- ку моју реч не чујеш потврду из пророка, немој веровати речима ако и о дјеви, и о месту и о времену, и о начину рођења не чујеш потврду из божанског писма, не прихватај сведочанство човеково (св кирило јерусалимски) – и друго, ради очишћења душе јер где се јавља све- тлост христова онде се осветљава душа, храни, прима у себе (вари) реч божију, која просвећује ум и чини га кадрим да види све оно што нас одваја од љубави божије збива се то на такав начин да речи св писма надахњују човека да им се саобрази, да се саобрази онима који их пишу (праведницима, боговидцима, пророцима, апостолима), онима о ко- јима се пише (ноје, авраам, јаков, да- вид, јов), и на крају самом богу када јеванђеље и посланице постану сваки- дашња стварност, почећемо да увиђамо колико су наивне биле наше пређашње представе о богу и животу у њему (ста- рац софроније сахаров) док се разгорева наше срце, вратимо се литургији одслушавши и примив- ши реч која врхуни у јеванђељу, све- штеник враћа св писмо на исто место на свим богослужењима оно стоји на истом месту, на часној трпези тек на литургији се „одлаже“ да би уступило место хлебу и вину које ће ради моли- тве цркве (читај свих нас) и дејством духа светога постати тело и крв тј сам христос како то? може ли то? уколико се вратимо на луку и клеопу, увидеће- мо да они све време, док им је на путу за емаус говорио христос, нису знали ко је он срца им јесу горела слушајући реч његову, али он је за њих још био „странац“ тек када господ благосиља хлеб и ломи га они га препознају ло- мљење хлеба је у новом завету сино- ним за причешће дакле, када су христа окусили као истинску храну и пиће, тј хлеб и вино, њима физичко присуство није потребно христос је апсолутно и подједнако присутан у причешћу као када је међу апостолима био телесно; зато ми од сада никога не знамо по те- лу; а ако и познасмо христа по телу, но сада га више не познајемо (2 кор 5, 16) свето писмо нас, зато, уводи у неис- казиве дубине и висине божије љубави оно нам, зовући нас да га истражујемо, указује пут до самога бога припре- ма нас за сусрет са њим због тога, би било веома корисно да се наслађујемо овим нектаром који нам дарује бог тј дарује нам по мало бога, води нас ка њему или је можда боље рећи води нас сам бог циљ је да се сусретнемо са њим у св причешћу, да бисмо живели са њим, светлошћу тросунчаном која обасјава свет (из молитве св симеона новог богослова пред причешће) аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду свето писмојеу сржи нашегбогослужења, његоверечи су речи самог бога оваплоћеног оненас уводеу домострој спасења 32 l православни мисионар l 6/2012 књига љубави свето писмо је књига љубави оно нам говори како је бог изра- зио своју неизмерну љубав кроз стварање овог величанственог света и живота у њему оно нам говори о томе како бог благосиља, подржава, поуча- ва, исправља, искупљује и води људе у своје царство љубави – не одузимају- ћи им њихову слободну вољу љубав божија најузвишеније изражавање божије љубави, љубави која је нама упућена у драматичној борби против зла – за спасење човека, јесте исус христос као што св јован богослов каже: „јер бог тако заволе свет да је сина својега једнороднога дао, да сваки који веру- је у њега не погине, него да има живот вечни јер не посла бог сина својега на свет да суди свету, него да се свет спа- се кроз њега“ (јн 3, 16–17) кроз свето писмо бог сваком људском бићу каже: превод са енглеског: маријана и срећко петровић крозсвето писмо бог свакомљудском бићу каже: „волимте“ ово је кључна порука,„блага вест“ – благовестсветог писма новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 33 „волим те“ ово је кључна порука, „бла- га вест“ – благовест светог писма бо- жија љубав према свету и према сваком људском бићу, најузвишеније изражена у христу узимање светог писма у руке такође је чин љубави какав одговор приличи божијој љубави изузев љубави? једи- но љубављу свака личност може би- ти сједињена са божанском љубављу и пронаћи свој пут ка царству љубави христос каже својим ученицима: „ако ме неко љуби, реч моју држаће, и отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (јн 14, 24) ако верник љуби господа, он или она ће верно читати његову реч, доћи ће у познање божије речи и жудети да је истражује плод верникових напора је дар – долазак оца који ће се у њему настанити кроз свог сина, силом духа светога писмо – темељ цркве црква у свом богослужењу, учењу и животу почива на светом писму апо- столи, оци цркве, свети и многоброј- ни знаменити људи и жене свих време- на су своје животе градили на темељу светог писма кроз свето писмо бог сваку личност пита: „желиш ли да са- знаш моју вољу? желиш ли да од мене сазнаш истину о себи и животу? хоћеш ли да учиш о мени и од мене?“ свети калист цариградски је рекао да би хри- шћани, као деца светлости, требало да буду поучени од самога бога и да све истине светог писма носе у својим ср- цима, записане словима бљештавијим од пламена, и да буду вођени благодаћу духа светога тамо где се божија реч са пажњом чита и примењује, божијом благода- ћу настаје нови живот ово је универ- зално искуство отаца цркве, светих и појединачних хришћана свих времена који су били посвећени читаоци све- тог писма они су открили да је писмо непресушан извор премудрости, силе и радости они су радосно схватили да је молитвено читање писма духовни су- срет са самим богом т ема бро ј а црквау свом богослужењу,учењу иживотупочивана светом писму апостоли, оцицркве, светии многобројни знаменитиљудии жене свихвремена су својеживоте градили натемељусветог писма 34 l православни мисионар l 6/2012 свето писмо је за сваког хришћанина у величанственом предању право- славне цркве, свето писмо је кључни извор истине и најкреативнији чини- лац у позадини богослужења, учења и праксе цркве оно треба и да на- дахне и оснажи свакодневни живот просечног хришћанина св кипријан јеванђеља описује као четири реке у цркви, које заливају плодоносно др- веће – вернике он нови завет види као источник који пружа непресушни ток хране за животе хришћанских верника велики оци цркве су реч божију сматрали својим основним учитељем и водичем кроз живот на свето пи- смо су гледали као на океан божан- ских тајни неисцрпне ширине и запа- њујућих дубина, који ће нас оснажити када смо слаби и који ће запалити на- ше душе жаром божијим св јован златоусти је велики отац у средишту чијег живота и дела је би- ло свето писмо златоусти се обра- ћао обичним хришћанима и желео је да привеже њихове животе за свето писмо он је свето писмо сматрао духовним оружјем које се користи за борбу против злога, за борбу против нагона старога адама и за уздизање срца од земље ка небесима његов најважнији пастирски извор било је свето писмо, нарочито нови завет дуги низ година је своме стаду два или три пута недељно држао часове на којима је тумачио свето писмо у својим коментарима, који су тра- јан плод ових часова, он непрекидно опомиње хришћане да буду опрезни и будни, да покажу жар изучавања и да се посвете проучавању светог писма према његовим речима, не- познавање светог писма је основни св кипријан јеванђеља описујекаочетириреке уцркви,које заливају плодоноснодрвеће– вернике он нови завет видикаоисточниккоји пружанепресушниток хране заживотехри- шћанскихверника фрагмент посланице јаковљеве [papyrus 20 (gregory-aland)] новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 35 т ема бро ј а узрок зла у свету сходно томе, св јо- ван је саветовао хришћане да набаве књиге новог завета, да читају нарочи- то јеванђеља и да у себе у потпуности приме истину писма – јер је она лек за душу у скорије време, отац козма етол- ски, монах, проповедник и канонизо- вани светац цркве, позивао је обичне хришћане да се посвете читању светог писма његова служба, која је знатно утицала на духовно буђење у северо- западној грчкој у осамнаестом веку, била је посебно надахнута читањем светог писма где год да је ишао, св козма је саветовао сељане да се окупе у групе од по петоро или десеторо и да разговарају о божанском учењу из светог писма, и да га сместе у своје срце како би могли да пронађу живот вечни утицај светог писма као речи бо- жије је добро посведочен у право- славном предању данас треба да вра- тимо ту улогу светом писму – као духовном богатству за наш свако- дневни живот о теодор стилијанопулос (одломци из књиге хлеб живота: чита- ње светог писма [theodore g stylianopou- los, bread for life: reading the bible, religious education department of greek orthodox archdiocese, brookline, ma 1980]) изворник: father theodore stylianopoulos, „the book of love“, http://wwwstpaulsirvine org/html/bookoflovehtml силазак у ад, барберинијев кодекс [cod barb lat 592], 13 век св јован златоустије свето писмо сматрао духовниморужјем које секористиза борбупротивзлога, заборбупротив нагона старога адама изауздизање срцаод земљеканебесима 36 l православни мисионар l 6/2012 z преосвећени владико, можете ли да нам кажете шта је то свето писмо? свето писмо је извор наше пра- вославне вере, извор нашег учења о цркви и нашег спасења у њој у све- тлости живог предања хришћанског живота и искуства, свето писмо је је- динствени извор и чувар апостолског учења оно је правило вере, како каже свети иринеј лионски настојања цр- кве да сачува чистоту изворне рани- хришћанске проповеди била су повод да црква установи одговорно тело ко- је би заштитило свето писмо од ла- жних, јеретичких и фалсификованих извртања истине: то су најпре чини- ли помесни и затим васељенски сабо- ри на основу светог писма и живога предања цркве, васељенски сабори су формулисали догматско учење цркве да би се сачувала вера у богочовека христа и у пресвету тројицу када би год неко застранио од светог писма, он би се удаљио од суштине апостол- ске вере и пао у јерес помоћу светог писма доживљавамо божије откриве- разговор са његовим преосвештенством епископом ремезијанским г андрејем (ћилерџићем) свето писмо у православнојцркви као извор наше православне вере, као извор нашег учењао цркви и нашег спасењау њој, као јединствени извор ичуварапостолског учења, као правило вере,свето писмо је упућено свимљудима и васцелојтворевини божијој на спасење иобожење свега створенога разговор водила милана ивковић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 37 т ема бро ј а ње у христу, у тајни благодатне зајед- нице унутар тела христовог, у заједни- ци са оцем и светим духом z да ли сматрате да треба да по- стоји неки критеријум на основу ког православни треба да читају, разу- мевају и тумаче свето писмо? православни хришћани исповедају своју верност светом писму као основ нашег учења о цркви живот ране цр- кве и њена апостолска вера изражена је у новозаветном канону који је као пра- вило вереформулисао традицију цркве, и тиме изнедрио све што је на спасење наше изражено догматским учењем ва- сељенских сабора такође, одлуке васе- љенских сабора су плодови са норма- тивним статусом, наиме, одлуке које се уважавају као најпрецизнија тумачења 38 l православни мисионар l 6/2012 светог писма, пре свега, у вези са уче- њем о христу и учењем о светој троји- ци то је важно да би црква својом тра- дицијом благодатног учења обезбедила јединство тела христовог у заједници светога духа и кроз све- тодуховску заједницу на светој литур- гији постајемо просвећени и оспосо- бљени да благим утешитељем – духом светим усвајамо језик ране цркве, је- зик првих хришћана, језик писаца све- тог писма, језик црквених отаца и ра- них помесних црквених сабора сâмо свето писмо, својим извештајем о на- роду божјем и о цркви његовој, сведо- чи о томе, да се језик откровења може схватити и примити само унутар благо- датне заједнице цркве zда ли можемо да говоримо о међуза- висности цркве и светог писма, и ако да, о каквој? свето писмо јесте дело духа свето- га у цркви, а дух надахњује како све- то писмо тако и васељенске саборе и управо због тога се поименице набра- јају и ауторизују списи новозаветног канона и број васељенских сабора, као правило вере васељенски сабори, да- кле, доносе догматска правила као уче- ње цркве, увек у контексту актуелних проблема или изазова који су поста- вљени пред цркву у конкретном вре- мену суштина овог правила вере је у томе, да се не фалсификују извештаји о нашој историји спасења, односно да се не фалсификује значај тих извешта- ја као дарови божије љубави према људском роду ти божији дарови кон- ституишу благодатни однос бога пре- ма човеку, јер било каква евентуална фалсификовања би имала озбиљне ег- зистенцијалне последице по човека и по питању међусобних односа бога и човека, односно човека према осталим људима zпознато нам је да је пост-модер- низам ставио у сумњу „првенство текстова над искуством – синдром још увек доминантан у савременом хришћанском школству: примат теологије у уобичајеном смислу над еклисиологијом и примат вере над заједничарским искуством царства божијег“ како ви схватате овај феномен? како свето писмо, тако и свето пре- дање, изискују духовно тумачење како би ваљано били интегрисани у живот помесних цркава наравно, разни културни контексти у коме хришћани одживотневажности једа сеувекизнова унутар литургијеи предањацркве суочавамо сасветим писмом иживим животом цркве,како биобезбедили принципданаша верност богочовеку христупратии потребнаинкултурација, у циљуодуховљавања културеињеног преображавањау сваком поколењу новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 39 т ема бро ј а живе и делају, могу да утичу на цркве- не власти да се унутар литургије, у све- тлости христологије и разумљивости светог јеванђеља, на егзистенцијалан начин, и свето писмо и свето преда- ње изнова слушају и доживљавају на вечно - нови начин, онако како то чи- ни благодат духа светога од животне важности је да се увек изнова унутар литургије и предања цркве суочавамо са светим писмом и живим животом цркве, како би обезбедили принцип да наша верност богочовеку христу пра- ти и потребна инкултурација, у циљу одуховљавања културе и њеног пре- ображавања у сваком поколењу ме- ђутим, разговетност христологије и свеколиког учења цркве, како на ни- воу догматског учења тако и у смислу уметничке примене, увек треба бити преиспитана како би се проверило да ли смо остали верни светом писму, и да не испадамо ван оквира вечно живе традиције цркве ранохришћанска проповед је израже- на у писменом предању ране цркве и тако су јеванђеља и апостолске посла- нице, како смо већ рекли, ушли у канон светог писма а црква, како би зашти- тила истинитост ранохришћанске про- поведи, признала је тај канон светог писма као нормативан и формулисала правило вере као кључ за коректно чи- тање светог писма zкоме и зашто су упућене речи све- тог писма? као извор наше православне вере, као извор нашег учења о цркви и на- шег спасења у њој, као јединствени извор и чувар апостолског учења, као правило вере (свети иринеј лионски), свето писмо је упућено свим људима и васцелој творевини божијој на спасење и обожење свега створенога, да би се све у христу исусу сјединило са оцем и богом нашим, коме је част и слава у векове амин помоћусветог писма доживљавамо божије откривењеу христу, утајниблагодатне заједницеунутар тела христовог,узаједници са оцем исветим духом св ап павле држи кодекс а св ап петар свитак; св никола мирликијски и јован златоусти држе кодексе (средњовековна икона са синаја) 40 l православни мисионар l 6/2012 zда ли су новозаветне књиге настале с намером да буду читане на богослу- жењима? на основу непрекинуте црквене тра- диције читања и тумачења новозавет- них одељака на литургијским сабра- њима, за вашим питањем би могао уследити кратак и лак одговор потврдне садржине, али будући да управо ваше питање отвара изузетну прилику за под- сећање на неколико битних ствари које прате праксу богослужбених лекција, дозволићу себи одговор у више редова пре свега, свето писмо новог заве- та садржи двадесет седам књига које су међусобно разликују по књижев- ној форми: постоје јеванђеља и дела апостолска која су превасходно исто- ријске форме, настала по угледу на старозаветне историјске књиге и грч- ко-римске биографије, затим постоје посланице или писма која су из одре- ђених разлога упућивана најранијим заједницама/личностима, по угледу на старозаветне пророчке књиге и ан- тичке епистоле углавном поучне садр- жине, и на крају, постоји откривење разговор са мр владаном таталовићем, асистентом на православног богословском факултету универзитета у београду свето писмо – књига литургије литургија је изаткана библијским језиком:током литургије речи бог говориљудима језиком светог писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке,атоком литургије верних,људи говоре богу језиком светога писма – јер, молитве евхаристијског приноса ијесу исписане библијским сликама разговор водиo миљан танић новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 41 т ема бро ј а јованово које своју форму и садржину у много чему, мада не у свему, дугује жанру (епистоларне) апокалиптике јудаизма која је у периоду између ii в пре хр и ii в по хр играла значајну улогу на просторима древне палести- не и мале азије ако, дакле, постоје три основне лите- рарне форме новозаветних списа, и ако међу њима постоје не мале разлике, то онда ваше питање нарочито добија на снази кроз даљу разраду мисли: јесу ли, уопштеније говорећи, све три форме испрва биле намењене простору јавног читања током евхаристијских сабира- ња? постоје ли можда неке форме или неки списи које је догађај јавног читања искључио из простора јавне рецепције и тиме из могућности учествовања у ка- сније формираном канону или садржају светог писма новог завета? питањâ, дакле, које покреће ваше, није мали број, те иако овде није могу- ће дати одговор на свако од њих поједи- начно, могуће је изнети неколико чиње- ница захваљујући којима су даља, шира и дубља размишљања знатно лакша zкоје су то чињенице које сматрате битнима? пре свега, догађај цркве потиче из јудејске културе у којој је богослужбе- ни синагогални живот неговао праксу јавног читања и тумачења светог пи- сма (старог завета), у којој је, као што знамо, учествовао и сâм христос (лк 4, 16–30) тадашњи манир постављања библијских свитака у центар синагоге био je израз не само дубоког поштовања овог народа према речи божијој, него и јасан показатељ да ти списи припадају свима: смисао наглас читаних свеште- них речи заправо је саборног, а не инди- видуалног или приватног карактера таква пракса, међутим, није била по- следица размишљања једног човека или дејство некакве доктрине јудејâ у ан- тичком свету, био он јудејског или је- линског израза, писменост је била рет- ка појава, и читања су углавном бивала наглас, чак и она приватног карактера: осим изузетних појединаца, човек ан- тике још увек није био способан да чита и размишља у себи, као ни да прочита- но критикује на самосталан начин, зау- зимајући, дакле, према томе позитиван или негативан став као јавна и гласна појава, и акт читања и процес разми- шљања се одвијао на нивоу заједнице поред те одлике древног јудаизма, усмена реч овог културног наслеђа то- лико је била снажна и реална, да је менталитет јеврејског народа реч увек поистовећивао са догађајем на који се односи, због чега у библији и стоји да је бог управо р/речју својом створио свет – његов говор је аутоматски постајао стварност зато је јавно и гласно читање 42 l православни мисионар l 6/2012 једног текста подразумевало заједнич- ки ниво размишљања и осмишљавања прочитаног, али и саборну раван ње- гове актуализације: садржина библиј- ских списа била је читањем сада и овде оприсутњивана ове чињенице су веома важне за раз- умевање духа новозаветног времена наиме, тада су постојале одређене гру- пе ученијих и писменијих људи које по- знајемо под именима: фарисеји, садуке- ји и књижевници, а за које знамо да су од христа трпели оштру критику због искривљења заповести божијих; али, не превасходно због тога, већ превас- ходно зато што су ти људи, као пара- дигме верског идеала у народним очи- ма, смисао светог писма проналазили само унутар својих затворених група, последица чега свакако јесте промашај саборног смисла речи божије која се обраћа свима (мт 23, 13): „тешко ва- ма књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели!“ да су, дакле, фарисеји и књижевници размишљали на саборном, свељудском плану, позна- ли би да читаво свето писмо говори о личности христовој, односно да је сми- сао у израиљу читаног и изучаваног библијског текста оприсутњен управо пред њиховим очима – сиромаси чују благовест = јеванђеље, болни и скру- шени проналазе исцељење, заробљени ослобођење, а мртви васкрсење (лк 4, 18), што христос јасно потврђује, прво наглас прочитавши овде парафрази- рани одељак о благовести месијанског доба из исаијине књиге – који аутомат- ски постаје стварност, и затим наглас изневши следеће тумачење (лк 4:21): „данас се испуни ово писмо у ушима вашим!“ жива, дакле, и конкретна лич- ност христова постаје реалност смисла библијског текста – жива и конкретна реч божија zда ли то значи да су сви новозавет- ни текстови сасвим природно били намењени литургијском простору? свакако да су наведени фактори опре- делили ерминевтички контекст њихове рецепције и егзегезе међутим, исто- времено са овом чињеницом, коју ми предањски наслеђујемо читајући и раз- умевајући новозаветне текстове на пре- васходно саборно-литургијском нивоу и духом светим оприсутњујући њихову садржину, чинећи је, дакле, живом ре- алношћу наших живота, у виду треба имати уобичајен манир неких античких списа, нарочито посланицâ, које су, за разлику од данашњег схватања (елек- тронске) поште као писаног облика не- чије поруке, онда функционисале као замена за лично присуство самог аутора примера ради, свети апостол павле упућује посланицу цркви у коринту литургијско певање, а не читање светописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог п и- сма ми управо њиме бивамо разумевани, схваћени и обухваће- ни, узнесени у пуноћу богочовечанског саборног постојања новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 43 т ема бро ј а „одсутан тијелом но духом присутан“ (1 кор 5, 3), што значи: будући спре- чен да лично присуствује сабрању хри- шћана и лично их поучи, на шта се још жали и на патмосу заточени писац откривења (1, 9), павле коринћани- ма упућује посланицу која треба да га одмени, јер онда и није било могуће у трену превалити велику простор- ну раздаљину или путем видео-линка истовремено бити присутан на два ме- ста зато улога јавног читача апосто- ловог писма – или, како данас кажемо, чтеца – није била само у лепоти и снази гласа, већ у драмској способности из- вођења написаног, које је стремило што седам труба и анђео који приноси тамјан: бамбершки апокалипсис [bamberger apokalypse, folio 19 verso, bamberg, staatsbibliothek, ms a ii 42] 44 l православни мисионар l 6/2012 вернијем оприсутњењу ауторовог гово- ра исто су чинили и антички цареви, јавним прогласима оприсутњујући себе на више места истовремено и тиме по- казујући да њихова реч суверено влада свим крајевима земље коначно, практични разлог јавног а не приватног читања првих хришћанских списа не треба нарочито објашњавати: у време у којем су вештине читања и пи- сања биле ретке привилегије имућнијих људи, то је онда писана дела утицајних личности ране цркве било практичније, лакше и јевтиније читати на сабрању ко- јем су сви без изузетка присуствовали, а оно увек и јесте била литургија zако су бројни фактори створили праксу литургијског читања новоза- ветних списа, јесу ли онда ти списи утицали и на сама сабрања? какав је уопште развој међусобних утицаја светог писма и литургије? без икакве сумње можемо говорити о међусобном утицају и он се лепо ви- ди на примеру откривења јовановог реч је, наиме, о циркуларној послани- ци пророчко-апокалиптичке садржине упућеној ептади или свеукупности ма- лоазијских цркава, која свој символич- ки и данас теже разумљиви језик дугује древној и данас мало познатој апока- липтици јудаизма међутим, литургијски дијалози који- ма откривење почиње и којима се завр- шава (1, 4–8; 22, 6–21) показују да је јед- на апокалипса, у правом смислу те речи, била измењена литургијским сабрањем верних, чијем је јавном читању била на- мењена (1, 3): „блажен је онај који чита и они који слушају ријечи пророчан- ства (овог)“ слично важи и за бројне символе откривења, међу којима прво место заузима лик јагњета које на не- беском престолу божијем „стајаше као заклано“ (5, 6): оно, дакле, јасно упућу- је на сабрање евхаристијског карактера и символ сличан томе не проналазимо у апокалиптици јудаизма уопштеније говорећи, апокалиптич- ки језик откривења – од грчког глагола ἀποκαλύπτω који значи откривати, обја- шњавати нешто скривено и тајновито – није примарно катаклизматичне са- држине, већ откривењске, објашњава- јуће, тек за којом евентуално могу сле- дити призори катастрофе: у време када црква није имала могућности да путем велелепних грађевина и златотканих одежди открије и објасни своју есхато- лошку природу – да она уствари јесте небо-земно сабрање око правог престо- ла божијег који ће однети победу над тренутно историјски доминантним пре- столом рима = вавилона, то је сасвим лако могао учинити језик апокалиптике због тога овај новозаветни спис, уместо откривење јовану – који и јесте тај коме су откривене тајне божије, носи назив откривење јованово, у смислу апока- липтичног = откривењског или миста- гошког објашњења евхаристије као тај- не цркве, сабране око престола божијег и јагњета, које припада конкретној лич- ности, ауторитативном ранохришћан- ском пророку јовану на тај начин, с једне стране, један апокалиптички спис у основи бива измењен, а са друге, тај измењени спис временом постаје фор- мативни ауторитет по литургију цркве: по узору на небеске богослужбене сцене донете управо овом књигом (отк 4–5), црква је уређивала сопствени литургиј- ски простор – нпр трисвета песма ко- ју певају четири жива бића: „свет, свет, свет господ бог сведржитељ“ постала је део евхаристијске анафоре, и то као потврда просторно-временског једин- ства неба и земље, и тако даље заправо, читава литургија је изатка- на библијским језиком: током литургије речи бог говори људима језиком светог новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 45 т ема бро ј а писма – кроз псалме, старозаветне и новозаветне одељке, а током литургије верних, људи говоре богу језиком све- тога писма – јер, молитве евхаристиј- ског приноса и јесу исписане библиј- ским сликама коначно, чињеница да данас не читамо откривење јованово на евхаристијским сабрањима показује да је апокалиптички језик уступио место визуалној символици литургијских об- реда, али можда још и више, да су фор- мативна упутства те књиге у пуној мери преузета и спроведена у дело zкакав је однос светог писма и бого- служења данас? у погледу данашње праксе литургиј- ског читања и тумачења новозаветних књига постоје значајне разлике у односу античко доба оне се пре свега огледа- ју у парцијалном читању новог завета као једне књиге, а не збирке појединач- них списа, некада засебно читаних, нај- вероватније у целини тако је данас чи- тав нови завет подељен на појединачне лекције или зачала, па у периоду од једне године успевамо да га прочитамо од ко- рица до корица но, то није овде толико битно само из практичних разлога: иако смо снажно напредовали како у погледу писмено- сти тако и у погледу самосталног начи- на промишљања о прочитаном, те данас заиста имамо могућности да у тишини својих радних простора самостално пониремо у садржину богонадахнутих библијских текстова, ми смо овим ли- тургијским читањем превасходно по- звани да њихов смисао проналазимо на заједничком, саборном нивоу, зато што искуство хришћанске вере увек јесте та- кво – заједничко то није последица инертног тради- ционализма који своје корене може имати у античком односу јудаизма и јелинизма према писаној речи, већ дубоко искуство богослужбеног би- ћа цркве које живи вековима и које човека непрестано позива на спасе- ње од дезинтегрисаности сваког вида – не да позитивним, научним знањем с-хвати = обухвати библијске речи и тако остане затворен у својој само- сталности, већ да се њима препусти литургијско певање, а не читање све- тописамских одељака, изражава баш ту, најдубљу истину православља: на путу разумевања и схватања светог писма ми управо њиме бивамо разу- мевани, схваћени и обухваћени, узне- сени у пуноћу богочовечанског сабор- ног постојања апокалиптичкијезик откривења –одгрчког глагола ἀποκαλύπτω којизначиоткривати, објашњаватинешто скривенои тајновито–нијепримарно катаклизматичне садржине, већоткривењске,објашњавајућ 46 l православни мисионар l 6/2012 и сторичност библије је вео- ма важан аспект најчитаније књиге свих времена иако су у књизи над књигама најбитнији моноте- истичка конзистентност, догматски са- држај, животне поуке и богонадахнута пророштва, без фактичности личности, догађаја и локација које се у њој помињу све наведено губи смисао непријатељи хришћанства су најупорније и најчешће нападали управо историјску димензију светог писма, некад са више некад са мање успеха чињеница је да су некад њихови напади нису били нимало при- јатни, али уједно је чињеница да ниједан запис не сеже толико дубоко у историју човечанства као библијски запис тако- ђе, у истоме можемо наћи запањујуће много конкретних имена, дијалога, до- гађаја из прастарог периода који се не помињу ни у једном другом спису по- знатом историчарима ово је једна од најважнијих чињеница коју су имали у виду креатори библијских музеја у све- ту ови музеји су у србији готово непо- знати, а налазе се у сад и канади сви ти музеји су изграђени у послед- њих десетак година и има их око два- десет за сада творци ових музеја су имали на уму и њихову атрактивност тако да је најпосећенији од њих који се налази у петерсбургу (кентаки) посе- тило милион посетилаца за око три го- дине постојања експонати ових музеја су репродукција барке светог пророка ноје, фосили који упућују на потоп, на- учни докази који оповргавају атеистич- ко схватање настанка живог и неживог света итд музеј у даласу има занимљи- ву просторију у којој се налазе фотогра- фије великих научника из прошлости који су били убеђени хришћани са њи- ховим кратким биографијама наиме, оснивачи свих модерних научних ди- сциплина – њутн, лајбниц, максвел, планк, фарадеј, паскал, пастер, бојл итд –били су верујући људи, о чему све- доче њихове врло јасне изјаве о постоја- њу бога такође, у истом музеју можемо библијски музеји у свету иако их нијеосмислила православна црква,ови музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија,и могло би се рећи–најтежа за разумевање итумачење протонамесник горан живковић видети илустрованих седам дана би- блијског стварања вреди напоменути да и у нашој бли- зини постоји један библијски музеј, али нешто другачији од ових до сада поме- нутих налази се у римокатоличком фрањевачком самостану у цернику а експонати су везани за новозаветна ме- ста – витлејем, назарет, јерусалим и капернаум; у њему се затим налазе би- блијски текстови који прате историјски развитак превода kњиге над књигама ту је и око 7000 дијапозитива, као и 100000 дигиталних фотографија, што овај музеј чини општехришћанским и свакако препоручљивим за посету и поред тога што их није осмисли- ла православна црква, горепоменути музеји имају своју важност јер се баве библијском историјом која је уједно и најмистериознија, и могло би се рећи – најтежа за разумевање и тумачење аутор је свештеник при храму преподобне мати параскеве у лапову новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 47 т ема бро ј а породица милин честочујем:„а, ви стеони са многодеце“! тадаодговорим:„немамо многодеце,неготаман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ п ротојереј-ставрофор др драган милин (66) заслужна је личност у животу српске православне цркве, вредни посленик на њиви господ- њој и достојан наследник свога оца лазара, врсног доктора теологије, апологете и све- штеника али, разлог да га ближе упознамо је задивљујућа чињеница да је он, такође, и глава многодетне породице са протини- цом десанком (66), са којом се упознао у патријаршији и венчао у саборној цркви у београду пре 40 година, има седморо де- це обоје из веома побожних породица: он – једно од четворо деце блаженопочившег оца лазара, родом из срема, рођен у шап- цу и одрастао у београду, а она – родом из параћина (има још сестру), могу да се диче својом децом, која су данас зрели љу- ди: војислав (39), оливера (38), сава (37), димитрије (34), владета (32), драга (30) и анастасија (19) али, требало је подићи и одшколовати толику децу у условима који нису у свему били у сагласности са „савре- меним научним стандардима“ двапут су се селили и коначно се скућили у стану од 78 квадрата, који је десанка наследила од родитеља крсна слава им је свети прво- мученик и архиђакон стефан смешећи се, проф милин каже: - венчали смо се кад је она, од 45 посто- јећих, имала око 35 положених испита на архитектури да смо се венчали после њеног дипломирања, вероватно би због њених обавеза имали само једно дете овако, није пројектовала седам кућа, али је родила седморо деце има ко ће про- јектовати куће обоје су високообразовани људи – он: доктор теологије са 40 година ста- многодетне хришћанске пор дице 48 l православни мисионар l 6/2012 радмила грујић жа, стеченим на богословији св саве (1972–1978), а потом на богословском факултету у београду (предавао пред- мете стари завет и старојеврејски је- зик), до недавног пензионисања као свештенослужитељ – 10 месеци је био ђакон у цркви св александра нев- ског, годину дана у швајцарској, две године ђакон у манастиру ваведење и 33 године свештеник у цркви ружи- ци и капели св петке на калемегдану десанка: апсолвент архитектонског факултета, радила у југословенској књизи (1983–1997) у капели св петке на калемегдану од- служен је акатист и целивали смо њене свете мошти протојереј-ставрофор др драган милин позвао нас је у конак нов конак и обновљена капела, такође и бо- городичина црква ружица, али на древ- ним темељима из времена деспота сте- фана лазаревића – драги оче и поштовани професоре, и ви служите овде где је служио и ваш бла- женопочивши отац? колико дуго? – ево, 33 године црква ружица и ка- пела св петке су велике светиње све- ти владика николај је рекао: „света петка је сузарник града београда“ вер- ници целог дана и целе године долазе по утеху – син је достојно наследио оца у нашем разговору, просто не можемо да заобиђе- мо вашег оца, лазара! био је професор на богословском факултету, духовник и служитељ у цркви ружици и капели св петке скоро 50 година изузетно плодан писац, пре свега апологета у најтежим комунистичким временима неустраши- ви христов војник, неуморни проповед- ник јеванђеља живом и писаном речју, као „ретка птица“ која пева о божанској светлости окружена мраком општег от- падништва од бога читали смо његове новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 49 књиге „разговори о вери“(1–3), „научно оправдање религије“(6 књига) и спрема- ли испите, посебно историју религије, слушали га на јавним трибинама, упо- знали његово залагање за враћање веро- науке у школе као обавезног, а не факул- тативног предмета, његово указивање на погубну чињеницу да се избацивањем веронауке од деце религиозних родите- ља стварају „атеистички јаничари“, иако се све државне школе издржавају радом и новцем огромне већине религиозног народа а знамо да је писао и за наш ми- сионар и све друге црквене листове зна- многодетне хришћанске породице 50 l православни мисионар l 6/2012 мо га таквог до његове дубоке старости, до последњег даха такође је и ваш син, сава, наставио дединим путем постао је стручњак за омилитику, користећи де- дино „упутство за беседнике“, али и бо- гато искуство – покојни отац је говорио да је најважни- је искрено се помолити пред проповед – као професор старог завета, ви сте студентима остали у драгој успомени памтимо како су почињала ваша преда- вања: „а сада, господо студенти, ставите на очи старозаветне наочаре“! познат је ваш смисао за хумор и духовите досетке новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 51 52 l православни мисионар l 6/2012 везане за старозаветне личности, а оне су безмало све имале бројну децу и ви сте из истог разлога за себе говорили: „ја сам богат човек“! увек у мантији, личили сте нам на старозаветног рабина, који се ди- чи својим бројним породом, или на цара давида из псалма 126: ево насљедства од господа: дјеца, пород је дар од њега што су стријеле у руци јакога, то су синови млади – ја бих радије рекао савременом тер- минологијом да смо моја супруга и ја са- мо непосредни произвођачи често чу- јем: „а, ви сте они са много деце“! тада одговорим: „немамо много деце, него таман једно је мало, 14 много, а ми смо – златна средина“ – велика је љубав довела до те „златне средине“, зар не? чули смо за мудру је- врејску пословицу: „воли ме мало, али дуго“ може ли се она применити и на хришћански брак? да ли сте је примењи- вали у вашем дугогодишњем браку? – потпуно се слажем да је мудра и спроводим је – најпре ћемо вас питати, као стручња- ка за стари завет, каква је књига библи- ја? много има образованих, интелектуа- лаца, који не знају библијско учење – преведена је на 2800 језика, и тај број стално расте, али најмање читана бар у србији, како у време исидоре секулић, која каже: „срби су народ који најмање чита библију“, тако и данас ето, а дали би главу за веру, за оно што не знају, али осећају као светост састоји се из старог и новог завета, односно од семитске и јелинистичке књижевности стари за- вет садржи многе области: историју, фи- лософију, етику, правне законе, поезију, приче и зато се све у њему не може тума- чити буквално, него и алегоријски ста- ри завет је стабло из кога ничу три гране: јудаизам, хришћанство и ислам један је рабин рекао да библија није тачна, али је истинита запажање другог библисте је да је она више уметничка слика него фо- тографија она јесте света и јединствена, али није само божанска него је богочове- чанска књига – да ли сте били у светој земљи? мо- жемо ли се, у погледу рађања, научити нечем добром од јевреја, некадашњих и садашњих? – у светој земљи нисмо били у ста- ром завету став према рађању је био пот- пуно исправан није ми познато схвата- ње данашњих јевреја – стари завет и хришћански брак? положај жене и деце у старом и новом завету? – и у старом и у новом завету, схвата- ње брака је слично и много напредније у односу на схватање у осталим културним државама старог века – шта библија каже о рађању и какав став има православна црква према сред- ствима за контрацепцију? – библијски став о размножавању, ста- розаветни и хришћански, гласи – рађање је божији благослов у мојсијевом законо- давству, које има 613 одредби (поређења ради, хамурабијев закон има 282, а зако- ник цара душана 201 одредбу) детаљно се говори о брачним односима пре и после менструације, после порођаја, али се ниг- де не помиње контрацепција или, сачувај боже, абортус тадашње жене су желеле децу, јер су сматрале да ће их муж због то- га више волети, а данас се и код нас сма- тра да је примитивно рађати лично сам гледао на телевизији кад је једна лекарка, говорећи о контрацепцији, рекла да су се и наше напредне баке и прабаке лепо сналазиле стављале су у себе пола ли- муна е, свашта! значи, она „примитив- на“ протиница ђука тесла из смиљана је погрешила што није користила лиму- нове! замислите каква је данас завладала терминологија?! плодни дани се називају „опасним“, а трудноћа „проблемом“ или „качењем“ кад дође ћерка код мајке или многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 53 пријатељице и каже: „имам проблем“, а ова је пита: „јеси ли закачила“?, као да је у питању трипер, сифилис или сида? то схватање је жалосно потврдила брижит бардо, која је рекла да је све време труд- ноће осећала плод као канцер страшно је колико се рекламирају кондоми, чак се у неким акцијама и деле младима да их користе кад имају „интимни однос“ усу- ђујем се да кажем да је такав однос уства- ри имитација полног односа ако он има кондом, а она дијафрагму, какав је то „интимни однос“? исти као кад се прија- тељи рукују у рукавицама православна црква, али и римокатоличка, контрацеп- цију сматрају грехом – али, данас се живи по науци, а не по библији сигурно сте упознати са ста- вом медицине, посебно психијатара? – знам да је један од основних аксиома психологије да је нежељено дете узрок свих каснијих проблема онда је јадна србија, јер имам утисак да се више де- це рађа непланирано него планирано ја се са тим тврђењем не слажем, мада је то моје нестручно схватање верујем да се ипак и непланирано дете касније истин- ски заволи мислим да је већи психоло- шки проблем за мајку када гледа своје дете како је љупко и расте као цветак, па кад се сети да је хтела да га абортира али о овом психолошком проблему ниг- де нисам читао – шта бисте рекли о савременом све- ту? из штампе читамо поражавајуће с дјеца, пород је дар од њега (пс 126) 54 l православни мисионар l 6/2012 чињенице: „црта уместо дуката – свака пета жена иде на порођај без бурме, а ве- лики број деце не зна ко им је отац“; и још страшније: „кутије за бебе које нико неће – средњовековни ’патент’ поново у европи“ – савремени свет је онакав како је христос рекао: „овај свет у злу лежи“ и „кнез овога света је нечастиви“ хри- шћани не треба да очекују правду у овом свету, него у вечном животу – а сада, конкретно, да видимо библи- ју на делу из вашег примера и у вашим животним искушењима на пример, у комунистичко време, вашој деци ни- је било лако јер им је отац свештеник и професор на богословском факултету а и сами сте имали слично искуство као дете свештеника – да, као дете осећао сам притисак у школи због мог опредељења наша деца су рођена ипак у „блажем“ периоду – да ли сте ви и ваша супруга, као хри- шћани, знали зашто рађате толико деце? ваша деца нису била „случајност“? – кад неко има само једно дете, њега питајте да ли је оно дошло случајно из моје свештеничке праксе знам да се у бе- ограду многи бракови склапају или због „неопрезности“ или због жеље девојке да се младић „изјасни“ најчешће, када је то узрок брака, остану само на том јед- ном детету – стара пословица каже да „кућа не лежи на земљи него на жени“, што зна- чи да највећи терет подноси жена и мај- ка, а нарочито у многодетној породици у којој су и обавезе увећане ако је брак хармоничан, онда и обавезе супружни- ка морају бити усклађене и добро рас- поређене какав је био ваш распоред? – супруга је преузела све кућне по- слове, а ја – школу, здравство и забаву у (полу)шали кажем да ћу да напишем две књиге: „мојих 400 одлазака дечјем лекару“ и „мојих 400 родитељских са- станака“ уствари, написао сам два уџ- беника и подигао седморо деце – шта сте сматрали најбитнијим у васпитању деце? – сматрали смо да им треба показа- ти најразличитије активности – па не- ка изаберу троје деце нам је певало се- дам година у колибрима, троје деце је ишло у француско обданиште, четворо је ишло у музичку школу, а сви су му- зикални, шесторо је похађало шаховске школе, један је тренирао „средње пру- ге“, једна аикидо успех у школи смо пратили, али им нисмо узимали „два ковача, четири помагача“ свако је мо- рао да се бори за свој успех нормално је да су старији помагали млађима би- ло је „вуковаца“, али нисмо грдили оне који то нису ипак су деца различита – да ли сте били благи родитељи? – за београдски просек, били смо строжи родитељи било је и лакшег фи- зичког кажњавања деце то и неки са- времени психолози и педагози дозво- љавају – чиме се сада баве ваша деца и где живе? колико имате унучади и који је њихов узраст? – војислав ради у белефу, има ћерку и чекају сина оливера има близанце, дечака и девојчицу, и живи у канади сава је асистент на богословском фа- култету и ђакон у цркви ружици и има једну ћерку димитрије тражи посао, још је неожењен владета на педагогији спрема докторат и ради у педагошком цео живот јесте итребада буде служењедругима жртва,ако се ради из љубави,не падатешко многодетне хришћанске породице новембар/децембар 2012 l православни мисионар l 55 институту, а и супруга му спрема док- торат драга завршава студије графич- ког дизајна, а анастасија је уписала му- зикологију на фму сви, осим оливере, живе у београду – у чему је предност већег броја деце? – не могу ни да набројим да поку- шам кад треба дати крв за рођака или пријатеља, нама то није проблем че- тири сина доведу по једног пријатеља када треба средити подрум или прене- ти нешто тешко „извозим“ радну снагу рођацима и пријатељима док су деца мала, међусобно се играју ако има- те једно дете, морате ви да играте дру- штвене игре са њим затим, љубоморе је мање тамо где је више деце познат је ривалски однос код двоје деце ми никада најмлађе дете нисмо третирали као „мезимче“ могу да кажем да је наш „случај“ утицао да неки наши рођаци и пријатељи роде треће или четврто дете – свака част! кад поменусте ривали- тет, постоји он и кад је јединче у пита- њу знате ли какав? ривалитет између родитеља: утркују се ко ће више разма- зити дете и придобити његову накло- ност, и тако онеспособе дете за живот ипак, вама није било баш лако подићи седморо деце – да, нећу да „парфемишем“ наш жи- вот али, то је била брига као кад човек има стан у београду и викендицу на ко- смају, кућу на златибору, стан у будви и кућу на женевском језеру јесу ли то бриге одржавати све те куће? јесу, али слатке ја често кажем да сам богат и своју децу поредим са милијардама евра, али сам свестан да ни ја ни моја деца никад нећемо бити материјално богати ако своје имање поделим на се- дам делова, свако ће мало добити али нећемо никада бити ни сиромашни, јер ако један успе, помагаће остале – зашто данас млади немају мотива- цију да стварају многодетне породице? – кад се каже да неко има много деце, одмах се мисли да је то нека тужна при- ча таква психологија негативно утиче и млади данас немају мотивацију а има- ју страхове, које у многоме подгрева пе- дагогија и дечја медицина својим веома високим стандардима за подизање са- мо једног детета међутим, то у многим детаљима и није неопходно младим родитељима ствара напетост и то што стално упоређују напредак своје деце са оним што пише у књигама: санти- метри, килограми, први зуб, кад треба да седи, прохода, проговори треба се опустити и препустити природи нико од наших великана није живео у идеал- ним породичним условима знам да је за младе највећи проблем посао и стан, али се не слажем да дете треба да буде само у соби ми смо у две собе подигли по два „трилинга“, а деца су одлазила на спавање у 20 или 21 час до неко доба чује се како причају своје приче, онда један певуши, па – тишина зар није бо- ља социјализација од себичлука? – руски старац сампсон сиверс (†1979) каже: „најстрашније је бити не- верујући човек, јер он је тако немоћан“ али, и верници имају егзистенцијални страх? – мислим да верник не треба много да се боји што се тиче хране, качамак са млеком или попара са сиром много су здравији од хамбургера а код одева- ња не треба имати „комплекс сироти- ње“, а ко га има, нека зна да га има при- мити неку мајицу или џемпер од рођака или пријатеља који имају сувише, није понижавајуће па, онда, ту је помоћ за чување и шетање деце од бака, тетака, пријатељица – какво је стање вере оних који до- лазе у цркву ружицу? да ли сте имали случај сличан овом? један стари прота испричао је овакав пример: жена која се дуго лечила од стерилитета, успела 56 l православни мисионар l 6/2012 је преко пријатеља из цркве да из ма- настира хиландара добије грожђе са лозе св симеона мироточивог дошла је код мене да ми то каже и да јој про- читам молитву да је бог благослови по- родом и заиста, догодило се чудо – за- труднела је и донела на свет близанце можете ли замислити колика је то ра- дост?! а колико тек страхопоштовања треба да је прати, јер је заиста на делу божија милост?! иста та жена је дошла код мене након две године да се испо- веди како је поново остала трудна, али је морала да абортира јер нису плани- рали троје деце правдала се да немају довољно материјалних средстава, а по- кајање је потпуно изостало овде је на делу злоупотреба светиње, али и саме вере – верујем кад ми нешто треба, не верујем кад ми не треба каква је то ве- ра? зар може из истог извора тећи слат- ко и горко? (јак 3, 11) – српски народ се пробудио, мада још има доста маловерја, чак и сујеверја, јер људи не разумеју, а премало се труде да разумеју и прихвате догађаје у сво- ме животу као промисао божији, него истерују своју вољу та жена, а такође и њен муж, су много погрешили мислим да из свих нас тече и слатко и горко на- жалост, има много таквих примера да- ћу вам само два први– долази девојка у цркву и каже ми: „оче, ја сам весна, прочитајте ми молитву да се удам за милета“ ја читам молитву у којој се ка- же: „и дажд рабје божијеј весни мужа вјерна чесна, блага, приљежна, дјелате- ља“ она ме прекида и каже: „милета“ читам даље, а она на крају каже: „оче, нисте рекли милета“ ја јој на то кажем: „овде само пише д
Свеска: 328 | Свето писмо
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
... Фотографија на насловној страни корице: „Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем“ (1Кор 4, 15) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Хоћу пак да знате, браћо, да је оно што се збило са мном само допринело напретку јеванђеља Тако да сав царски суд и сви остали знају да сам у оковима за Христа“ (Флп 1, 12–13) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Пролог Јеванђеља по Јовану, Милешевско јеванђеље, 15 век фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Апостола и Јеванђелисте Луке на Кошутњаку фото: ђакон Драган С Танасијевић PRAVOSLAVNI m свеска 328, новембар / децембар 2012 isionar Реч уредника Свето Писмо у животу Цркве 2 Старечник „Мањи“ дарови старца Пајсија 4 Светачник Кратак осврт на питање права жена у духу светоотачке традиције 7 Александар Шморел – пример отпора 10 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свеши Јован Злашоусши: Беседа на 119 псалам 13 Хришћанска етика Господе, немам човека 20 За живот света 25 Тема броја Књига са седам печата 29 Књига љубави 32 Свето Писмо у Православној Цркви 36 Свето Писмо – књига Литургије 40 Библијски музеји у свету 46 Многодетне хришћанске породице Породица Милин 48 Повратак у Очев дом Из Русије с љубављу 58 Хришћанство и савремени свет Како је Деда Мраз заменио Светог Николу 61 стране 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 6/2012 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР : Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата
Одреднице:
17
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... 18 тема броја хришћанска књижевност 23ДОСТОЈЕВСКИ 📌 је атеиста, зар не? 26
одбрана човека: легенда о великом
инквизитору, житије старца зосиме 29
хришћанска књижевност
у доб
... 18 тема броја хришћанска књижевност 23
МЕТА инфо: Р:19477 К:152139 Д:84
| Свеска 329 |
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... ризнице шта је ново у новој години? 4 старечник киновија у скиту свете ане 6 стари завет пророк јелисеј 9 света земља пећина пастира – пастирско поље 13 живот у христу сусрет са христом 15 литургијски живот насушни хлеб 18 тема броја хришћанска књижевност 23 достојевски је атеиста, зар не? 26 одбрана човека: легенда о великом инквизитору, житије старца зосиме 29 хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 писац вере oтаца 35 молитва 37 повратак у очев дом путовање једног новинара38 хришћанска социологија богословље очима космонаута 43 многодетне хришћанске породице породица средовић 47 из српске историје слава јату бесмртника56 светли ликови историје спц свети краљ драгутин и његова ћерка jелисавета 58 е-мисија светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 поезија песме ученика веронауке песме читалаца мисионара 64 стране pravoslavni misionar misionar pravoslavni јануар/фебруар 2013 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара тема броја: хришћанска књижевност 2 l православни мисионар l 1/2013 уређивачки одбор: председник епископ бачки др иринеј досадашњи уредници епископ браничевски хризостом (1958–1983), епископ бачки иринеј (1983–1994), епископ шабачко-ваљевски лаврентије
... ризнице шта је ново у новој години? 4 старечник киновија у скиту свете ане 6 стари завет пророк јелисеј 9 света земља пећина пастира – пастирско поље 13 живот у христу сусрет са христом 15 литургијски живот насушни хлеб 18 тема броја хришћанска књижевност 23 достојевски је атеиста, зар не? 26 одбрана човека: легенда о великом инквизитору, житије старца зосиме 29 хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 писац вере oтаца 35 молитва 37 повратак у очев дом путовање једног новинара38 хришћанска социологија богословље очима космонаута 43 многодетне хришћанске породице породица средовић 47 из српске историје слава јату бесмртника56 светли ликови историје спц свети краљ драгутин и његова ћерка jелисавета 58 е-мисија светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 поезија песме ученика веронауке песме читалаца мисионара 64 стране pravoslavni misionar misionar pravoslavni јануар/фебруар 2013 мисионарско гласило српске православне цркве за младе цена 90 динара тема броја: хришћанска књижевност 2 l православни мисионар l 1/2013 уређивачки одбор: председник епископ бачки др иринеј досадашњи уредници епископ браничевски хризостом (1958–1983), епископ бачки иринеј (1983–1994), епископ шабачко-ваљевски лаврентије
Свеска: 329 | Хришћанска књижевност
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
... Фотографија на насловној страни корице: Блаженопочивши епископ жички Г Хрисостом (Столић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Александар Пападијамандис (1851–1911), слика из Музеја на Скиjатосу фото: http://adontesblogspotcom/ Фотографија на трећој страни корице: Храм Светог Саве на Врачару фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ са манастира Жича фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 329, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2013 Реч уредника Мисионарски допринос хришћанске књижевности 2 Из светоотачке ризнице Шта је ново у Новој години? 4 Старечник Киновија у Скиту Свете Ане 6 Стари Завет Пророк Јелисеј 9 Света Земља Пећина Пастира – Пастирско Поље 13 Живот у Христу Сусрет са Христом 15 Литургијски живот Насушни Хлеб 18 Тема броја Хришћанска књижевност 23 Достојевски је атеиста, зар не? 26 Одбрана човека: Легенда о Великом инквизитору, Житије старца Зосиме 29 Хришћанска књижевност у добу опште кризе 31 Писац вере Oтаца 35 Молитва 37 Повратак у Очев дом Путовање једног новинара38 Хришћанска социологија Богословље очима космонаута 43 Многодетне хришћанске породице Породица Средовић 47 Из српске историје Слава јату бесмртника56 Светли ликови историје СПЦ Свети краљ Драгутин и његова ћерка Jелисавета 58 Е-мисија Светосавље светосављесрб svetosavljeorg 62 Поезија Песме ученика веронауке Песме читалаца Мисионара 64 стране PRAVOSLAVNI MISIONAR MISIONAR PRAVOSLAVNI ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2013 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ цена 90 динара Тема броја: Хришћанска књижевност 2 l ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР l 1/2013 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки др Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Вукашин Милићевић, протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Александар Милојков Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу зем
Одреднице:
1. 2397 / ...једно посебно знамење које се имену- је кратко и јасно: ДОСТОЈЕВСКИ бриљант- не анализе људског духа и испитивање најтежих питања су у делима овог писца до данас остале непревазиђене ...
2. 8671 / ...која муче човека свих епоха ко зна колико је људи управо ДОСТОЈЕВСКИ својим делима привео православном хри- шћанству: вероватно далеко више него сви сувопарни савремени катихизиси ...
3. 9916 / ...надахнућа аутора као што су шек- спир, дикенс, балзак, иго, ДОСТОЈЕВСКИ, , гогољ, гете дела попут хамлета, дон кихота, легенде о великом инквизито- ру или фауста, по дубини и оштрини мис...
4. 93019 / ...аутора као што су шекспир, дикенс, балзак, иго, ДОСТОЈЕВСКИ, , гогољ, гете дела попут хамлета, дон кихота, легенде о великом инквизитору или фауста, по дубини и оштрини мисаони ...
1. 2397 / ...једно посебно знамење које се имену- је кратко и јасно: ДОСТОЈЕВСКИ бриљант- не анализе људског духа и испитивање најтежих питања су у делима овог писца до данас остале непревазиђене ...
2. 8671 / ...која муче човека свих епоха ко зна колико је људи управо ДОСТОЈЕВСКИ својим делима привео православном хри- шћанству: вероватно далеко више него сви сувопарни савремени катихизиси ...
3. 9916 / ...надахнућа аутора као што су шек- спир, дикенс, балзак, иго, ДОСТОЈЕВСКИ, , гогољ, гете дела попут хамлета, дон кихота, легенде о великом инквизито- ру или фауста, по дубини и оштрини мис...
4. 93019 / ...аутора као што су шекспир, дикенс, балзак, иго, ДОСТОЈЕВСКИ, , гогољ, гете дела попут хамлета, дон кихота, легенде о великом инквизитору или фауста, по дубини и оштрини мисаони ...
18
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
...и не за- немари подарену му истину конкретно, на мене је утицаоДОСТОЈЕВСКИ 📌 читајући
браћу карамазове у једном тренутку као
да је мој живот обасјала светлост све
лепо и ружно показало је своје лице
схватио
...и не за- немари подарену му истину конкретно, на мене је утицао
МЕТА инфо: Р:19324 К:152192 Д:84
| Свеска 336 |
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
... господ све људе, на разне начине, призива често бива да човек одједном поверује једноставно се сусретне са ис- тином то је лако, јер је богопознање увек дар божији, само је потребно да га човек прими међутим, најважније је да, кас- није у животу, човек не заборави и не за- немари подарену му истину конкретно, на мене је утицао достојевски читајући браћу карамазове у једном тренутку као да је мој живот обасјала светлост све лепо и ружно показало је своје лице схватио сам да постоји велика разлика између страсног уживања, разних еуфо- ричних стања и истинске среће срећа је плод љубави, а уживање и еуфорија, плод страсти и међусобно се потиру може- мо ли да постојимо без бога, а да то по- стојање не буде сам предукус пакла? ако човек, па и свеукупно космичко биће, одступи од бога, постаје биће за смрт свако одступање од закона господњег је искорак у сударање, у патњу, у сукобе до крштења сам живео веома лоше и ђаво зна да је човек, по природи својој, икона божија, да чезне за савршеним, блаженим начином постојања, па прилично вешто имитира рај забава, као смисао живота, 50 2/2014 осећај моћи и силе, гордоумље (дрога, алкохол, коцкарске еу- форије, блуд, адреналин) све су то прелести у које сва- ки човек пада врло лако, а из којих излази уз језиви напор (разапињући се страстима и жељама) и уз помоћ божију моји родитељи нису били бо- гоборци, али јесу незнабош- ци хвала богу, временом су и сами постали побожни, неко у већој, неко у мањој мери и моји и сандрини родитељи су из зрењанина имам сестру, која је крштена у исто време кад и ја сандра има старијег брата и млађу сестру отац јој се упокојио кад је имала 10 го- дина, а мајка јој је умрла 2013 г њен отац, мађар, није био нарочити верник; бака по оцу јесте, па је сандра, као дете крштена у римокатоличкој цркви у православној црк- ви се крстила по слободној жељи, без икаквог мог ути- цаја занимљиво је да смо се обоје крстили у 18 години, и у храму посвећеном успењу пресвете богородице, ја у црепаји а сандра у зрењани- ну тада нисмо ни сањали да ће ми бити жена, а камоли да ћу ја бити свештеник примате ли неку помоћ? – немамо никакве олак- шице ни помоћи од државе, школе чак обрнуто бивамо кажњени са сваким новим ра- чуном, као и све многочлане породице електродистри- буција, водовод, комунално, никада не узимају у обзир број чланова породице ре- зултат на бројилу указује на количину потрошеног, а не многодетне хришћанске породице март/април 2014 51 на број корисника лимит за јефтину струју (који једва да може да не пробије и трочлана породица) једнак је без об- зира на број чланова, тако да породица која има 12 чланова (четири трочлане породице) мора да га, бар троструко, пробије не тражимо да нам држава хра- ни и одгаја децу, али ипак сматрамо да је велика породица у овом смислу дискри- минисана од владике бачког добијамо дечији додатак, то је решено на нивоу читаве епархије ту је владика показао веома велику архипастирску мудрост и родитељско старање паре треба да слу- же животу у ствари, епархијски дечији додатак нам је и главни извор прихода, без кога не бисмо били у стању да изне- семо ни трећину месечних трошкова, јер скоро половину месечних прихода тро- шимо на редовне дажбине да ли свештеник има више одговор- ности пред богом за своју породицу или за друге хришћане? шта је најважније у хришћанском животу? – најпотребније је стицање духа светога, како каже св серафим са- ровски без њега смо гола твар, која не може да се ослободи свога егоцентриз- ма и пропадљивости кад задобијемо светог духа, тада вера постаје живо искуство; нада – извесност, која теши и причињава радост, без обзира у как- вим се животним приликама тренутно налазимо, а љубав постаје начин на- шег постојања – као за своју породицу сваки је хришћанин позван да живи по јеванђељу, а камоли онај кога сви зову „оче“ и кога сматрају пастиром (јн 10, 9–14) он мора очински да се од- носи према свакоме, иначе је најамник који ради за плату благослов родитеља и свештеника треба да буде исто бла- го-слово, блага реч, најбољи савет, а он је увек сагласан благослову божијем: чините добро и клоните се безакоња, бежите од егзистенцијалне грешке коју ћете животом платити колико молитва доприноси побољ- шању вашег духовног живота? – једноставно живимо своју веру то није питање етичко, етнолошко, фило- софско, социолошко, већ питање живота и смрти живот са христом је васкрса- вање из смрти у живот, још сада и овде; живот без христа је перманентно, лага- но умирање, до тренутка у ком се смрт зацари у пуном свом облику трудимо се да свој живот сагледавамо кроз при- зму истине вечерње правило углавном читамо из каноника (издање манастира ћелије), заједно (нека деца га знају чита- во наизуст) обавезне су молитве пред обед, а деца посебно воле да читамо бла- говештански акатист и молебни канон пресветој богородици тад они певају завршетке икоса и алилуја, као и припе- ве „пресвета богородице спаси нас“ кад је пост, онда је пост по сопственој вољи, деца су сама одлучила да посте наравно, пост се прилагођава тренутном здрав- ственом стању и узрасту, па је за неке блажи, а за неке строжи у цркву редов- но иду, такође својевољно заправо, све је плод спонтаног узрастања и урастања у ткиво црквеног бића од пелена их носимо и водимо у цркву тако је било и кад нисмо били свештеничка породи- ца када сам постао свештеник, већ смо имали шесторо деце мајка је стуб породице, ауторитет, али и медицинска сестра-васпитач неспо- разуми или непослушност деце су свугде присутни шта је најтеже код васпитања? сандра: – најтеже је кад су деца бо- лесна кад се једно разболи, па настане редња помислим, како је тек било на- шим старим кад није било ни лекара? хвала богу, деца су нам углавном здрава што се васпитања тиче, најбољи рецепт је да се не штедите, да све од себе дате најчвршћи ауторитет је онај зарађени ако се родитељски ауторитет задобија искључиво силом или уценом, деца ће бити покорна, а ако се заснива на пошто- 52 2/2014 вању и љубави, деца ће бити послушна али ни то не чини успех у васпитању деце извесним најважније је да се сми- рите пред господом, јер он срце смирено не презире; да не кукате, да се не гордите, јер ако умислите да сте паметни и спо- собни, господ може очас посла да вам „преда ствар у руке“ и да каже: „добро, можеш сам! ја се нећу наметати“ тад на- стаје безумље и предукус пакла добар однос према животу и ономе што га ис- пуњава не изграђује послушност дечија, него љубав, а љубав је благодат духа светога она код деце изграђује способ- ност осећања одговорности, као и потре- бу за заједницом што су деца старија, што имају више животног искуства, све више саосећају са родитељима најгори је период раног пубертета бар је наше искуство такво сва наша деца своју љубав на исти начин показују – труде се да ми помогну свако према узрасту има своја задужења од поправљања по- стељине после устајања (за најмлађе) до прања суђа и усисавања (за најстарије) наравно, буде и свађе и препирке, јер су различитих карактера, али на томе не сме да се заврши некако ми се чини да нам сав труд, који са љубављу улажемо, бог узвраћа кроз нашу децу– успешни су и окренути правим вредностима: иси- дора и крстиња су одлични студенти, и остали су добри ђаци васпитна мера подразумева: коришћење у разумној мери тв, интернета, а игрице су сасвим искључене омиљена забава свих су од- лазак у палићки зоо врт, позоришне представе, у којима свако има своју уло- гу, као и извођење мини концерата етно музике „за своју душу“ где отац и брат прате девојчице, свирајући на сазу, ман- долини и тарабуки да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – једном су писале „вечерње новости“ такође смо, деца и ја, учествовали на суботичкој тв у емисији отворено о тема је била бела куга гости су били мар- гит савовић, др лука анђелић, психолог, социолог (њихова имена сам, нажалост, заборавио) и ја на почетку је било из- лагање учесника, потом је уследила дис- кусија, да би у последњих 15 минута уче- ствовала наша деца, као илустрација да и велике породице могу да имају децу која достижу врхунске резултате од адамовића, о којима је мисионар писао у прошлом броју, исидора је до- била много похвала да ли би нам од- говорила на једно питање? уместо богу, млади се данас клањају некој „откаченој“ моди да ли и верујући треба од моде да праве идола? исидора: – једно је кад се обучеш лепо и чисто, направиш лепу фризуру, а дру- го је кад направиш од себе атрактивну појаву сада је тренд да мода треба да за- пањи она је ушла у све животне токове, пре свега, културу и уметност модерна музика – рок, хеви метал, књижевност, сликарство, имају своју моду, свој „трип“, и преносе га на све остало, диктирају како да се облачиш или украшаваш ми, који нисмо у том „трипу“ помало штрчи- мо мене привлачи духовна, класична и етно музика, као и српска средњовеков- на књижевност, посебно немањићка, и залажем се за очување наших корена и стварних вредности од 2010 водим де- чији црквени хор, певамо духовну и етно најпотребније је стицање духа светога, како каже св серафим саровски без њега смо гола твар, која не може да се ослободи свога егоцентризма и пропадљивости многодетне хришћанске породице март/април 2014 53 музику наступамо и на јавним приред- бама и хуманитарним концертима да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? – да, у суботици их је све више дружи- мо се, мада је живот великих породица, као и свих великих обитељи (манастир, војска) обремењен мноштвом обавеза и послушања, па је и дружење, по оби- му и учесталости, слично оном у добро устројеним општежићима сандра до- даје: дружење, поготово нама мајкама, пуно значи размењујемо искуства, једна другу укрепљујемо, саветујемо много човек научи из туђег искуства да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? сандра: – сви су, углавном, били ком- пликовани и тешки, а три пута и дра- матични, нарочито са близнакињама, анђелијом и анастасијом, јер су биле окренуте пупчаником на доле наравно, било је и страха, али много више пове- рења у божију љубав оче, са једне стране чедоморства, а са друге жеља за вантелесном оплодњом?! да ли то често чујете на исповести? ка- кав је ваш став о вантелесној оплодњи? – нажалост, чедоморства је пуно људи желећи да дођу у милост мамона, у жељи да се „облагодате“ стицањем ма- теријалног, жртвују своје вољене брат се са братом суди, отац и син не говоре, комшија се око међе са комшијом свађа, кумови не причају, очеви и мајке убијају своју децу да би пружили све потребно (како кажу) ономе које роде, а потом и са тим имају муку и невољу абортус, ово категорички тврдим, убија сваку накнадну емоцију у родитељима, уко- лико не дође до кајања оно што остаје је извесна животна амбиција која се пројављује као икономија, као жеља да се одгоји дете које је имало шансу да се 54 2/2014 роди вантелесна оплодња да, уз услов да се роде све оплођене ћелије, убијање за- четих ембриона, не које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших страна? – нема лоших страна, без обзира што неки људи извитоперено доживљавају вишечлану породицу, гледајући на њу као на саблазан нажалост, оваквих има у свим сферама друштвеног живота, па и међу свештенством најгоре је кад су то просветни радници, који предају деци из вишечланих породица рађање новог живота је последица љубави, а после- дица принете жртве је срећа огроман је то напор, физички, психички, еко- номски итд, који се, одговорно тврдим, повећава геометријском прогресијом са порастом броја деце, али то није ни у каквом смислу лоша страна на шта би требало да се троши човек? на провод, уживање, и на сличне глупости? нарав- но, не тврдим да је рађање деце једини начин да се човек стваралачки односи према животу, али јесте један од битних начина треба само да свако препозна свој таленат и шта је воља божија не- давно сам прочитао да је, у писму својој сестри, никола тесла исповедио да је сваки контакт са женама и могућност да се заљуби вешто заобилазио, свестан тога да му је бог дао таленат који треба да умножи до максимума на добробит читавог човечанства, а да би му брига о породици ово сасвим онемогућила дакле, иако није имао биолошке деце, тесла се стваралачки и родитељски од- носио према свим оним покољењима која за њим долазе човек може да се односи према животу или стваралачки или паразитски оче, хвала вам што сте, од мноштва дужности и обавеза, одвојили мало вре- мена за нас да ли да младићима, који су побожни, препоручимо да буду свеш- теници, па уз то, ако их бог подари, да имају и много деце? – зашто да не?! али, будући да нам се ближи празник над празницима, имам нешто што је лакше остварити неш- то са чиме се почиње елем, добих од пријатеља честитку са интернета у којој се каже: два пријатеља су пошла да се купају без јаког разлога, један је другог ударио ударени се сагнуо и на песку исписао ту увреду док су пливали, овај ударени је почео да се дави и онај који га је ударио спасио му је живот тада је спашени на камену уклесао његово до- бро дело ето, то би била и моја честитка и препорука свима – да на песку испи- сујемо увреде, како би их ветар одувао, а златним словима да клешемо на та- блици свога срца добра дела која нам други чине не тврдим да је рађање деце једини начин да се човек стваралачки односи према животу, али јесте један од битних начина многодетне хришћанске породице март/април 2014 55 појам библијска археологија данас се често сусреће, како у бројним на- учним и популарним часописима и публикацијама тако и у другим сред- ствима масовне комуникације највећи проблем у њеном правилном сагледа- вању и разумевању јесте то што се под библијском археологијом подразумевају различите ствари сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије, мада и унутар неких од ових општих схва- тања постоје спорови везани за период, хронологију, географску област, приступ артефактима и локалитетима и друго ова три основна схватања могли бисмо дефинисати као: · археолошку библијску археологију · теолошку библијску археологију · фундаменталистичку библијску археологију у археологији се под појмом библијска археологија подразумева, особито у круго- занимљивости библијске археологије појам библијске археологије сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије – археолошку библијску археологију, теолошку библијску археологију и фундаменталистичку библијску археологију велибор мартиновић од овог броја православног миси- онара отварамо нову сталну рубри- ку под називом „занимљивости би- блијске археологије“ остаци древног града мегидоа (данашњи израел) 56 2/2014 вима израелских археолога, све што је про- нађено у палестини, јер се она доживља- ва као land of the bible [земља библије] (у смислу земље у којој се одиграла већи- на догађаја описаних у библији), или erec jišrael [земља израиљева] − земља обећана родоначелнику аврааму (што је потврђе- но и његовом унуку јакову–израиљу) која је потом била дарована (од бога) склапањем синајског савеза јеврејском изабраном народу као потомцима изра- иљевим ова (археолошка) библијска ар- хеологија представља органски део архео- логије блиског истока о чијој дефиницији, сврси, циљевима и хронолошком распону постоје донекле неусаглашена мишљења из ове перспективе сви артефакти и локалитети пронађени у овој библијској земљи припадају библијској археоло- гији без обзира на то да ли су повезани са библијским казивањима или не овде се сврставају, поред израиљских, и сви локалитети и артефакти који потичу из периода и подручја које библија уопште не помиње, а припадају предјеврејским и нејеврејским становницима и народима палестине да би било јасније о чему гово- римо понудићемо један сликовит пример један од водећих савремених јеврејских археолога амихај мазар (amihai mazar), писац књиге археологија библијске земље: 10 000−586 г пре хр [archaeology of the land of the bible, 10000–586 bce] у којој описује сва важнија открића (локалитете и артефакте) у данашњем израелу, пале- стинским територијама, деловима краље- вине јордан (пре свега источне обале реке јордан и мртвог мора) као и голанске ви- соравни1 и синаја, све поменуте области сматра деловима територије античког из- раела шири појам „библијских земаља“ обухвата територију која представља по- 1 голанску висораван, као део сирије, окупирао је израел 1967 и 1973 г да би касније извршио анексију поменуте територије до данас је ова висораван предмет спора између ове две државе зорницу одигравања догађаја описаних у старом завету − и чине је поред израела и палестине и територије јордана, сирије и либана, док су за разумевање целокуп- ног контекста описаних догађаја важне и територије египта, ирака и турске мазаров преглед почиње епипале- олитском2 натуфијенском културом (10500−8500 г пре хр), а завршава се на- вуходоносоровим разарањем јерусалима 586 г пре хр у истој књизи израиљска племена помињу се први пут у оквири- ма раног гвозденог доба i (1200−1000 2 епипалеолит представља завршни део старијег каменог доба (палеолита) стела моавског цара меше (мисе) (840 г пр хр; чува се у лувру) занимљивости библијске археологије март/април 2014 57 г пре хр), које сам аутор назива „вре- меном судија“ (the days of the judges) по истоименој књизи старог завета већи- на израелских научника прихвата овак- во територијално и временско одређење библијске археологије − тaко готово све монографије посвећене археологији да- нашњег израела обухватају све периоде почев од палеолита па до римског доба, иако досељавање јевреја смештају у пе- риод раног гвозденог доба i (1200−1000 г пре хр) и од тог периода надаље прате јеврејску историју и културу друго схватање библијске археологије односи се на теолошку перспективу исте, а по дефиницији ова наука излаже начин живота (домаћи, друштвено-државни и религиозни) израиљског народа теолош- ка библијска археологија нам излаже на- чин живота народа кога је божанско про- мишљање од првих почетака одредило за носиоца појма о једном једином богу и о спаситељу који ће потећи из његове сре- дине највећа разлика између овог и првог (археолошког) схватања јесте у начину ко- ришћења извора у теолошкој библијској археологији се користе писани извори: примарно библија, затим апокрифи, дела јосифа флавија − пре свега његово дело јудејске старине (аntiquitates iudaicae3 ), талмуд, рабински списи, дела античких паганских писца, древни записи и натпи- си, достигнућа упоредне релиогологије и остали писани документи теолошки вид библијске археологије прати првенствено библијско казивање и догађаје (чиме није ограничен територијално, већ садржајно) и има изражену теоцентричну перспек- тиву тј прати фазе развоја идеје о једном богу као грана библистике има за циљ да помоћу историјских, археолошких, етно- лошких и палеолингивистичких налаза, као и културологије, религологије, тексто- 3 ово дело представља прву писану историју јеврејског народа логије и библијске географије и историје дође до што потпунијег схватања „света библије“ боље разумевање обичаја, при- лика и друштва тог времена помажу ква- литетнијем тумачењу библијског текста и потпунијем схватању библије достигнућа теолошке библијске архе- ологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца би- блије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена она нам такође помажу да научно објас- нимо и сагледамо личности и догађаје описане у библији и да на тај начин раци- достигнућа теолошке библијске археологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца библије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена један од свитака са мртвог мора 58 2/2014 онално потврдимо богонадахнуте истине записане у њој насупрот овоме, археолошка библијска археологија примарно се ослања на ре- зултате археолошких ископавања и ма- теријалне изворе: грађевине, артефакте, керамику, фигурине, сакралну архитек- туру, рељефе, камену пластику, античке натписе и друго писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са ма- теријалним налазима да би се добила пот- пунија слика догађаја можемо рећи да се истраживања теолошког библијског архе- олога одвијају у библиотекама, док његов археолошки колега доказе проналази на локалитетима тј испод површине земље трећи поглед на библијску археологију можемо назвати фундаменталистич- ка библијска археологија овакав назив потиче од новопротестантске групације хришћанских фундаменталиста који све- то писмо тумаче и прихватају буквално овде није реч о јединственој црквеној заједници, већ овакав став подржавају многе новопротестанске заједнице кон- зервативног типа, особито у библијском појасу сад-а4 најпознатији међу њима, поред многих разноликих баптистичких, адвентистичких и других група, је свакако покрет креациониста који своју делатност усмерава ка проналажењу геолошких и палеонтолошких „доказа стварања“ насу- прот дарвиновој теорији еволуције поред овога, фундаменталистички библијски ар- хеолози трагају за доказима који буквално потврђују поједине библијске приче тако библијски археолози овог типа „са би- блијом у једној и четкицом другој руци“ траже и „проналазе“ разне доказе као што су: изгубљена нојева барка, потопљени градови содома и гомора, остаци пото- пљене фараонове војске на дну црвеног мора и тако даље ови самопрокламовани „истраживачи,“ чији се радови могу означити као псеудо- научни, библијском тексту као неупитном историјском извору за проучавање про- шлости, а не као комплексној збирци вер- ских истина (често записаних у облику метафорично-символичних прича) које су настајале у различитим временским оквирима и које су током дугог времен- ског периода свог обликовања епски пре- ношене до записивања, а потом претрпеле бројне редакције и преписивачке грешке, доводе до стварања читавог дијапазона погрешних интерпретација овде је при- сутна изразита тенденција да се ситуација на терену у што већој мери „усагласи“ са библијским текстом аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој 4 „библијски појас“ јесте подручје јужних држава сад, где библија игра велику улогу у свакодневном животу писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са материјалним налазима да би се добила потпунија слика догађаја занимљивости библијске археологије март/април 2014 59 да се божија милост пројављује и у наше време ево једног примера на једног младог човека сручила се нека болест непознатог имена лека- ри кбц-а, они најбољи, окупили су се да дијагностикују и укроте узрочника страдања главе једне дивне породице младен а, отац тада четворомесечне бебе, након почетне дијагнозе примао је терапију од које му није бивало ни мало боље касније, смештен у собу са посебном негом и надзором, са низом разних терапија које нису дале никакво побољшање здравственог стања, осећао је, заједно са лекарима, да се налази у једном зачараном кругу из којег нема излаза драгоцено време је пролазило укључене су биле још неке познате ев- ропске клинике где су испитивани узор- чудо божије на дан св нектарија егинског „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ свети владика николај велимировић ненад вујић сведочанства од овог броја православног мисио- нара покрећемо нову сталну рубрику под називом „сведочанства“, у којој ћемо објављивати текстове о посеб- ним благодатним дејствима божијим у животима људи око нас св нектарије егински, фотографија са почетка 20 века март/април 2014 59 60 2/2014 ци крви, коштане сржи организам је постајао све исцрпљенији, но „светло на крају тунела“ нико видео није фор- мирао се широки фронт људи који су помагали свако на свој начин, а зајед- ничко свима је била жеља да младен добије битку против те подмукле боле- сти своју љубимицу, прелепу ћеркицу лену, могао је да види једино интер- нетом, преко скајпа била је то голема туга у најави у „горском вијенцу“ његош бритким пером пише: ко се топи хвата се за пјену, над главом се надодају руке, па се тако ова изрека потврђује и код нашег младена, традиционалног православ- у суровој борби живота и смрти, потпомогнут побожном супругом, решио је да своју последњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа црква манастира св нектарија на острву егина сведочанства 60 2/2014 март/април 2014 61 ца који до тада није имао претерано уздање у бога но, у тој суровој борби живота и смрти, потпомогнут побож- ном супругом, решио је да своју по- следњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа управо тих дана се приближавао празник св нектарија егинског, који је иначе познат као ис- целитељ од многих најтежих савреме- них болести у манастиру раковица, редовно се служи акатист и чува део моштију овога надалеко поштованог светитеља јасмина, младенова супру- га, направила је за тај празник славски колач, који је након освећења у мана- стиру, однела у болницу своме супругу да поједе једно парче и шта се потом догодило? на сам празник св некта- рија егинског, милостиви бог је решио да поштеди даљег страдања и њега, и његову породицу, и све ближње који су састрадавали заједно са њим најзад су лекарске анализе биле охрабрујуће – од тога дана отпочео је процес младено- вог коначног исцељења кроз освећени хлеб, односно, боље речено кроз живу веру супруге јасмине испунише се речи исуса христа: „o жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш“ (мт 15, 28) свети наш владика нико- лај велимировић објашњава: „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ касније, на опаску да не сме више никад бога да заборави, младен је од- говорио: „нисам луд“! одмах је те годи- не, у знак благодарности набавио ико- ну светог нектарија са егине и сваке године у њиховом дому једе се славски колач и обележава празник овога на- далеко поштованог светитеља, а кад дозвољавају могућности недељни ака- тисти у манастиру раковица постају насушна потреба зашто је бог допустио такво иску- шење на младена? не знамо можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској при- чи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици бог је кроз страдање овога доброга човека испитао срца многих, увидео је ко су му истин- ски пријатељи, и показало се као по оној народној: „не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже траг“ касније, причао је како је посебан утисак на њега оставила неочекивана посета једне његове, не тако блиске ко- легинице и њеног мужа, дипломираног теолога „код њих сам – како сам прича – опазио истинску веру и веровао сам им када су ми причали о божијој све- моћи“ они су били ти који су, у ствари, разгорели веру у његовом срцу бог је на тајанствен начин присутан и у нашим временима и божија свемоћ само чека наш позив и вапај ако је то што тражимо у молитви, за наше добро или добробит наших ближњих – ето чуда и божије интервенције аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији зашто је бог допустио такво искушење на младена? можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској причи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици март/април 2014 61 62 2/2014 личност и дело које сведоче, остају путоказ ка вечноме и вечности, јесу реткост времена у коме жи- вимо ретки су они који би се одрекли свега, али баш свега, христа ради мало је оних који части овог света свесно, без много дилеме, мењају за похвале и вен- це небеске царства христовог да, али да баш у том небеском свестремљењу ништа им не остане недодирљиво од овоземаљског, да осете друге, њихове потребе, боли, радости, осмехе и да их прихвате као своје да мало је таквих, али има и нас који доживесмо таквог христом озареног човека овде на земљи да, сви који су га икада видели, дожи- вели његов осмех, знају да је реч о хри- стоносцу, становнику неба: оцу луки обичном а тако другачијем покуша- вајући да ставим на папир неколико ре- дака о оцу, учитељу, моме непоновљивом луки у тренутку сам наишао на сусрет са немогућим шта, где и како? како да посведочим ту доброту, тај осмех, ту љу- бав? како да онима који га нису видели, доживели, пренесем њега обичног који је љубио ближње и бога у исто време не- каквом другачијом љубављу која нема почетак ни крај? и тада сам схватио да је најбоље када описујеш становнике неба затечене на земљи, да описујеш шта си доживео у његовим очима, речима, за- грљају и да објавиш слике то ће бити довољно сведочанство свима онима који га не познаше и не упознаше нама који се препуштасмо његовом очинском бла- гослову и загрљају неба на земљи, сећање у срцу, радост у души и суза у оку прича, сведочанство о оцу луки је све- дочанство о живоме христу, светлости васкрсења, прича о долазећим данима царства христовог у којој светлости да сагледамо лик и личност светих ако не у светлости васкрслога господа ису- са христа за којег су живели и коме су се клањали? да, у ове дане клањамо се христу кроз личност и дела оних који су оставили дубок и неизбрисив траг у нашим животима свакако један од рет- ких људи који су живели и својим жи- вотима надживели све нас остављајући завет следовања у христу јесте свети игуман дајбабско-цетињски лука анић нисам сигуран да сам скоро срео чове- ка који је дубље сагледао и проживео тајну страдања христовог и тајну њего- вог васкрсења којим речима је могуће описати светлост васкрслог господа на лицу оца луке? покушавали су многи, покушавао сам и ја, али никада нисам успео као што то сада нећу умети јер је у питању покушај објашњења неба архимандрит лука анић светоотачки путоказ нашег времена сведочанство о оцу луки је сведочанство о светлости васкрсења, о долазећим данима царства христовог иван д коста сећања март/април 2014 63 земљом, пролазно непролазним, смртно бесмртним, пролазно вечним ту сваки покушај мора наићи на пораз но, баш у тој немоћи стоји изазов, изазов којем смо научени ми који смо имали част да упознамо и део живота проведемо са овим светим изданком вечности баш од њега научио сам да када нема излаза има га, да баш када помислим да се нешто не може баш ту почиње нова реалност која сведочи да се може и више и боље да нема краја да сваки крај је у ствари само почетак и све то са осме- хом да, нико од људи које сам позна- вао није имао дубљи и искренији осмех неба као он нико није умео да пружи наду, покаже пут, осени душу, да подржи када сви окрену леђа није га било сра- кратка биографија отац лука (анић) рођен је 17 септембра 1959 године у дубровнику седму београдску гимназију завршио је 1977 године студије историје уметности на филозофском факулте- ту у београду свршио је 1983, а већ 1984 иза- бран је за асистента проф др миодрага миће јовановића, на одсеку за историју уметности на филозофском факултету у београду код професора јовановића је магистрирао 1991 на тему „живот и дело вајара ђорђа јовановића“ у јулу 1991 дошао је у цетињски манастир и постао искушеник митрополит амфилохије је у цетињском манастиру искушеника уроша анића замонашио на ивањдан 1993 и дао му монашко име лука владика амфилохије је га је, такође у цетињском манастиру, рукополо- жио у јерођаконски чин на крстовдан 1995, а у чин јеромонаха у цркви светог луке у кото- ру 22 октобра 1995 године митрополитовом одлуком отац лука је постављен за намесника цетињског манастира на лучиндан 1995 годи- не у том звању остаће све до 31 јануара 2010 године у чин игумана митрополит амфило- хије га је у цетињском манастиру произвео на петровдан 2000, а у чин архимандрита на лучиндан 2008 године од јануара 2010 по- стављен је за оснивача и игумана манастира светог саве на савиној главици у доњем гр- бљу из цетињског манастира у доњи грбаљ одлази 31 јануара 2010 године од 1 априла 2011 постављен је за настојатеља манастира дајбабе код подгорице где ће и дочекати пре- лазак из овоземаљског живота у радост неве- черњег дана христовог фото: светлана луганская 64 2/2014 мота да оно што су сви одбацили узме у своје срце и од трновитог корова на- прави најлепше орхидеје љубав којом је зрачио овај христов човек посведочен је искуствима многих хришћана који су га икада упознали, срели, чули, видели неће бити лаж ако се напише да многи много дугују доброти оца луке новац, осмех, молитве даривао је увек, свуда, свакога није бирао, није питао, није тражио ништа за узврат није те посе- довао својим даром, сваки делић његове личности и сваки дар сведочили су да је он учитељ слободе богом дароване, љу- бави која нема почетак ни крај дато је било заборављено и пре него што је било даривано „дођи брзо радост радост идемо идемо узми ово, најбоље је што имам, вреди за брата идемо пожури“ по- кушао сам да сазнам шта је у његовој души изазвало толику радост задихани трчали смо из канцеларије игумана це- тињског манастира ка богословији све- тог петра цетињског нас двојица „оче лука па шта ти је? шта се десило?“ застао је обојица смо се борили за ваздух до- био је поруку из београда да је његов пријатељ изабран за епископа цркве христове да, тако је чисто срце умело да се радије туђем успеху, много више него своме јер за њега туђа радост и осмех били су радост његове пресветле душе гледао сам и остао нем пред његовом величином као и безброј пута пре тога, али и после тога учио је друге на специ- фичан начин, без присиле, наметања, са љубављу тај начин вечности усађивао је у све нас полако и неприметно данас уочи годишњице твог одласка остаје сведочанство твоје величине и љубави којом си нас призвао ка вечноме и вечности захвалан сам богу што ми те даровао да твој светли пример имам пред собом дубоко свестан да ти се никада ни- сам и нећу моћи одужити за свако добро које си ми даровао, за сваки осмех којим си ме обрадовао и за сваки загрљај прија- теља којим си подигао уместо воштани- це над твојим светим гробом остављам сведочанство млађима да знају и запамте да је црква христова имала на земљи ве- ликана неба, да смо видели, запамтили и сачували сведочећи о твојој светости за нас који смо били твоји непроцењи- во искуство хвала богу на теби, драги наш, и теби на њему јер си га сведочио достојно у све дане свог живота твој најмањи од свих иван аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој
... господ све људе, на разне начине, призива често бива да човек одједном поверује једноставно се сусретне са ис- тином то је лако, јер је богопознање увек дар божији, само је потребно да га човек прими међутим, најважније је да, кас- није у животу, човек не заборави и не за- немари подарену му истину конкретно, на мене је утицао достојевски читајући браћу карамазове у једном тренутку као да је мој живот обасјала светлост све лепо и ружно показало је своје лице схватио сам да постоји велика разлика између страсног уживања, разних еуфо- ричних стања и истинске среће срећа је плод љубави, а уживање и еуфорија, плод страсти и међусобно се потиру може- мо ли да постојимо без бога, а да то по- стојање не буде сам предукус пакла? ако човек, па и свеукупно космичко биће, одступи од бога, постаје биће за смрт свако одступање од закона господњег је искорак у сударање, у патњу, у сукобе до крштења сам живео веома лоше и ђаво зна да је човек, по природи својој, икона божија, да чезне за савршеним, блаженим начином постојања, па прилично вешто имитира рај забава, као смисао живота, 50 2/2014 осећај моћи и силе, гордоумље (дрога, алкохол, коцкарске еу- форије, блуд, адреналин) све су то прелести у које сва- ки човек пада врло лако, а из којих излази уз језиви напор (разапињући се страстима и жељама) и уз помоћ божију моји родитељи нису били бо- гоборци, али јесу незнабош- ци хвала богу, временом су и сами постали побожни, неко у већој, неко у мањој мери и моји и сандрини родитељи су из зрењанина имам сестру, која је крштена у исто време кад и ја сандра има старијег брата и млађу сестру отац јој се упокојио кад је имала 10 го- дина, а мајка јој је умрла 2013 г њен отац, мађар, није био нарочити верник; бака по оцу јесте, па је сандра, као дете крштена у римокатоличкој цркви у православној црк- ви се крстила по слободној жељи, без икаквог мог ути- цаја занимљиво је да смо се обоје крстили у 18 години, и у храму посвећеном успењу пресвете богородице, ја у црепаји а сандра у зрењани- ну тада нисмо ни сањали да ће ми бити жена, а камоли да ћу ја бити свештеник примате ли неку помоћ? – немамо никакве олак- шице ни помоћи од државе, школе чак обрнуто бивамо кажњени са сваким новим ра- чуном, као и све многочлане породице електродистри- буција, водовод, комунално, никада не узимају у обзир број чланова породице ре- зултат на бројилу указује на количину потрошеног, а не многодетне хришћанске породице март/април 2014 51 на број корисника лимит за јефтину струју (који једва да може да не пробије и трочлана породица) једнак је без об- зира на број чланова, тако да породица која има 12 чланова (четири трочлане породице) мора да га, бар троструко, пробије не тражимо да нам држава хра- ни и одгаја децу, али ипак сматрамо да је велика породица у овом смислу дискри- минисана од владике бачког добијамо дечији додатак, то је решено на нивоу читаве епархије ту је владика показао веома велику архипастирску мудрост и родитељско старање паре треба да слу- же животу у ствари, епархијски дечији додатак нам је и главни извор прихода, без кога не бисмо били у стању да изне- семо ни трећину месечних трошкова, јер скоро половину месечних прихода тро- шимо на редовне дажбине да ли свештеник има више одговор- ности пред богом за своју породицу или за друге хришћане? шта је најважније у хришћанском животу? – најпотребније је стицање духа светога, како каже св серафим са- ровски без њега смо гола твар, која не може да се ослободи свога егоцентриз- ма и пропадљивости кад задобијемо светог духа, тада вера постаје живо искуство; нада – извесност, која теши и причињава радост, без обзира у как- вим се животним приликама тренутно налазимо, а љубав постаје начин на- шег постојања – као за своју породицу сваки је хришћанин позван да живи по јеванђељу, а камоли онај кога сви зову „оче“ и кога сматрају пастиром (јн 10, 9–14) он мора очински да се од- носи према свакоме, иначе је најамник који ради за плату благослов родитеља и свештеника треба да буде исто бла- го-слово, блага реч, најбољи савет, а он је увек сагласан благослову божијем: чините добро и клоните се безакоња, бежите од егзистенцијалне грешке коју ћете животом платити колико молитва доприноси побољ- шању вашег духовног живота? – једноставно живимо своју веру то није питање етичко, етнолошко, фило- софско, социолошко, већ питање живота и смрти живот са христом је васкрса- вање из смрти у живот, још сада и овде; живот без христа је перманентно, лага- но умирање, до тренутка у ком се смрт зацари у пуном свом облику трудимо се да свој живот сагледавамо кроз при- зму истине вечерње правило углавном читамо из каноника (издање манастира ћелије), заједно (нека деца га знају чита- во наизуст) обавезне су молитве пред обед, а деца посебно воле да читамо бла- говештански акатист и молебни канон пресветој богородици тад они певају завршетке икоса и алилуја, као и припе- ве „пресвета богородице спаси нас“ кад је пост, онда је пост по сопственој вољи, деца су сама одлучила да посте наравно, пост се прилагођава тренутном здрав- ственом стању и узрасту, па је за неке блажи, а за неке строжи у цркву редов- но иду, такође својевољно заправо, све је плод спонтаног узрастања и урастања у ткиво црквеног бића од пелена их носимо и водимо у цркву тако је било и кад нисмо били свештеничка породи- ца када сам постао свештеник, већ смо имали шесторо деце мајка је стуб породице, ауторитет, али и медицинска сестра-васпитач неспо- разуми или непослушност деце су свугде присутни шта је најтеже код васпитања? сандра: – најтеже је кад су деца бо- лесна кад се једно разболи, па настане редња помислим, како је тек било на- шим старим кад није било ни лекара? хвала богу, деца су нам углавном здрава што се васпитања тиче, најбољи рецепт је да се не штедите, да све од себе дате најчвршћи ауторитет је онај зарађени ако се родитељски ауторитет задобија искључиво силом или уценом, деца ће бити покорна, а ако се заснива на пошто- 52 2/2014 вању и љубави, деца ће бити послушна али ни то не чини успех у васпитању деце извесним најважније је да се сми- рите пред господом, јер он срце смирено не презире; да не кукате, да се не гордите, јер ако умислите да сте паметни и спо- собни, господ може очас посла да вам „преда ствар у руке“ и да каже: „добро, можеш сам! ја се нећу наметати“ тад на- стаје безумље и предукус пакла добар однос према животу и ономе што га ис- пуњава не изграђује послушност дечија, него љубав, а љубав је благодат духа светога она код деце изграђује способ- ност осећања одговорности, као и потре- бу за заједницом што су деца старија, што имају више животног искуства, све више саосећају са родитељима најгори је период раног пубертета бар је наше искуство такво сва наша деца своју љубав на исти начин показују – труде се да ми помогну свако према узрасту има своја задужења од поправљања по- стељине после устајања (за најмлађе) до прања суђа и усисавања (за најстарије) наравно, буде и свађе и препирке, јер су различитих карактера, али на томе не сме да се заврши некако ми се чини да нам сав труд, који са љубављу улажемо, бог узвраћа кроз нашу децу– успешни су и окренути правим вредностима: иси- дора и крстиња су одлични студенти, и остали су добри ђаци васпитна мера подразумева: коришћење у разумној мери тв, интернета, а игрице су сасвим искључене омиљена забава свих су од- лазак у палићки зоо врт, позоришне представе, у којима свако има своју уло- гу, као и извођење мини концерата етно музике „за своју душу“ где отац и брат прате девојчице, свирајући на сазу, ман- долини и тарабуки да ли су о вама писале новине или сте гостовали на радију и телевизији? – једном су писале „вечерње новости“ такође смо, деца и ја, учествовали на суботичкој тв у емисији отворено о тема је била бела куга гости су били мар- гит савовић, др лука анђелић, психолог, социолог (њихова имена сам, нажалост, заборавио) и ја на почетку је било из- лагање учесника, потом је уследила дис- кусија, да би у последњих 15 минута уче- ствовала наша деца, као илустрација да и велике породице могу да имају децу која достижу врхунске резултате од адамовића, о којима је мисионар писао у прошлом броју, исидора је до- била много похвала да ли би нам од- говорила на једно питање? уместо богу, млади се данас клањају некој „откаченој“ моди да ли и верујући треба од моде да праве идола? исидора: – једно је кад се обучеш лепо и чисто, направиш лепу фризуру, а дру- го је кад направиш од себе атрактивну појаву сада је тренд да мода треба да за- пањи она је ушла у све животне токове, пре свега, културу и уметност модерна музика – рок, хеви метал, књижевност, сликарство, имају своју моду, свој „трип“, и преносе га на све остало, диктирају како да се облачиш или украшаваш ми, који нисмо у том „трипу“ помало штрчи- мо мене привлачи духовна, класична и етно музика, као и српска средњовеков- на књижевност, посебно немањићка, и залажем се за очување наших корена и стварних вредности од 2010 водим де- чији црквени хор, певамо духовну и етно најпотребније је стицање духа светога, како каже св серафим саровски без њега смо гола твар, која не може да се ослободи свога егоцентризма и пропадљивости многодетне хришћанске породице март/април 2014 53 музику наступамо и на јавним приред- бама и хуманитарним концертима да ли знате још неке многодетне поро- дице и да ли се са њима дружите? – да, у суботици их је све више дружи- мо се, мада је живот великих породица, као и свих великих обитељи (манастир, војска) обремењен мноштвом обавеза и послушања, па је и дружење, по оби- му и учесталости, слично оном у добро устројеним општежићима сандра до- даје: дружење, поготово нама мајкама, пуно значи размењујемо искуства, једна другу укрепљујемо, саветујемо много човек научи из туђег искуства да ли је сваки порођај био исти? је ли било страха од порођаја? сандра: – сви су, углавном, били ком- пликовани и тешки, а три пута и дра- матични, нарочито са близнакињама, анђелијом и анастасијом, јер су биле окренуте пупчаником на доле наравно, било је и страха, али много више пове- рења у божију љубав оче, са једне стране чедоморства, а са друге жеља за вантелесном оплодњом?! да ли то често чујете на исповести? ка- кав је ваш став о вантелесној оплодњи? – нажалост, чедоморства је пуно људи желећи да дођу у милост мамона, у жељи да се „облагодате“ стицањем ма- теријалног, жртвују своје вољене брат се са братом суди, отац и син не говоре, комшија се око међе са комшијом свађа, кумови не причају, очеви и мајке убијају своју децу да би пружили све потребно (како кажу) ономе које роде, а потом и са тим имају муку и невољу абортус, ово категорички тврдим, убија сваку накнадну емоцију у родитељима, уко- лико не дође до кајања оно што остаје је извесна животна амбиција која се пројављује као икономија, као жеља да се одгоји дете које је имало шансу да се 54 2/2014 роди вантелесна оплодња да, уз услов да се роде све оплођене ћелије, убијање за- четих ембриона, не које су лепе стране многодетства, а има ли и лоших страна? – нема лоших страна, без обзира што неки људи извитоперено доживљавају вишечлану породицу, гледајући на њу као на саблазан нажалост, оваквих има у свим сферама друштвеног живота, па и међу свештенством најгоре је кад су то просветни радници, који предају деци из вишечланих породица рађање новог живота је последица љубави, а после- дица принете жртве је срећа огроман је то напор, физички, психички, еко- номски итд, који се, одговорно тврдим, повећава геометријском прогресијом са порастом броја деце, али то није ни у каквом смислу лоша страна на шта би требало да се троши човек? на провод, уживање, и на сличне глупости? нарав- но, не тврдим да је рађање деце једини начин да се човек стваралачки односи према животу, али јесте један од битних начина треба само да свако препозна свој таленат и шта је воља божија не- давно сам прочитао да је, у писму својој сестри, никола тесла исповедио да је сваки контакт са женама и могућност да се заљуби вешто заобилазио, свестан тога да му је бог дао таленат који треба да умножи до максимума на добробит читавог човечанства, а да би му брига о породици ово сасвим онемогућила дакле, иако није имао биолошке деце, тесла се стваралачки и родитељски од- носио према свим оним покољењима која за њим долазе човек може да се односи према животу или стваралачки или паразитски оче, хвала вам што сте, од мноштва дужности и обавеза, одвојили мало вре- мена за нас да ли да младићима, који су побожни, препоручимо да буду свеш- теници, па уз то, ако их бог подари, да имају и много деце? – зашто да не?! али, будући да нам се ближи празник над празницима, имам нешто што је лакше остварити неш- то са чиме се почиње елем, добих од пријатеља честитку са интернета у којој се каже: два пријатеља су пошла да се купају без јаког разлога, један је другог ударио ударени се сагнуо и на песку исписао ту увреду док су пливали, овај ударени је почео да се дави и онај који га је ударио спасио му је живот тада је спашени на камену уклесао његово до- бро дело ето, то би била и моја честитка и препорука свима – да на песку испи- сујемо увреде, како би их ветар одувао, а златним словима да клешемо на та- блици свога срца добра дела која нам други чине не тврдим да је рађање деце једини начин да се човек стваралачки односи према животу, али јесте један од битних начина многодетне хришћанске породице март/април 2014 55 појам библијска археологија данас се често сусреће, како у бројним на- учним и популарним часописима и публикацијама тако и у другим сред- ствима масовне комуникације највећи проблем у њеном правилном сагледа- вању и разумевању јесте то што се под библијском археологијом подразумевају различите ствари сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије, мада и унутар неких од ових општих схва- тања постоје спорови везани за период, хронологију, географску област, приступ артефактима и локалитетима и друго ова три основна схватања могли бисмо дефинисати као: · археолошку библијску археологију · теолошку библијску археологију · фундаменталистичку библијску археологију у археологији се под појмом библијска археологија подразумева, особито у круго- занимљивости библијске археологије појам библијске археологије сумарном анализом бројних различитих приступа овој теми и групишући исте, можемо разликовати три основна схватања библијске археологије – археолошку библијску археологију, теолошку библијску археологију и фундаменталистичку библијску археологију велибор мартиновић од овог броја православног миси- онара отварамо нову сталну рубри- ку под називом „занимљивости би- блијске археологије“ остаци древног града мегидоа (данашњи израел) 56 2/2014 вима израелских археолога, све што је про- нађено у палестини, јер се она доживља- ва као land of the bible [земља библије] (у смислу земље у којој се одиграла већи- на догађаја описаних у библији), или erec jišrael [земља израиљева] − земља обећана родоначелнику аврааму (што је потврђе- но и његовом унуку јакову–израиљу) која је потом била дарована (од бога) склапањем синајског савеза јеврејском изабраном народу као потомцима изра- иљевим ова (археолошка) библијска ар- хеологија представља органски део архео- логије блиског истока о чијој дефиницији, сврси, циљевима и хронолошком распону постоје донекле неусаглашена мишљења из ове перспективе сви артефакти и локалитети пронађени у овој библијској земљи припадају библијској археоло- гији без обзира на то да ли су повезани са библијским казивањима или не овде се сврставају, поред израиљских, и сви локалитети и артефакти који потичу из периода и подручја које библија уопште не помиње, а припадају предјеврејским и нејеврејским становницима и народима палестине да би било јасније о чему гово- римо понудићемо један сликовит пример један од водећих савремених јеврејских археолога амихај мазар (amihai mazar), писац књиге археологија библијске земље: 10 000−586 г пре хр [archaeology of the land of the bible, 10000–586 bce] у којој описује сва важнија открића (локалитете и артефакте) у данашњем израелу, пале- стинским територијама, деловима краље- вине јордан (пре свега источне обале реке јордан и мртвог мора) као и голанске ви- соравни1 и синаја, све поменуте области сматра деловима територије античког из- раела шири појам „библијских земаља“ обухвата територију која представља по- 1 голанску висораван, као део сирије, окупирао је израел 1967 и 1973 г да би касније извршио анексију поменуте територије до данас је ова висораван предмет спора између ове две државе зорницу одигравања догађаја описаних у старом завету − и чине је поред израела и палестине и територије јордана, сирије и либана, док су за разумевање целокуп- ног контекста описаних догађаја важне и територије египта, ирака и турске мазаров преглед почиње епипале- олитском2 натуфијенском културом (10500−8500 г пре хр), а завршава се на- вуходоносоровим разарањем јерусалима 586 г пре хр у истој књизи израиљска племена помињу се први пут у оквири- ма раног гвозденог доба i (1200−1000 2 епипалеолит представља завршни део старијег каменог доба (палеолита) стела моавског цара меше (мисе) (840 г пр хр; чува се у лувру) занимљивости библијске археологије март/април 2014 57 г пре хр), које сам аутор назива „вре- меном судија“ (the days of the judges) по истоименој књизи старог завета већи- на израелских научника прихвата овак- во територијално и временско одређење библијске археологије − тaко готово све монографије посвећене археологији да- нашњег израела обухватају све периоде почев од палеолита па до римског доба, иако досељавање јевреја смештају у пе- риод раног гвозденог доба i (1200−1000 г пре хр) и од тог периода надаље прате јеврејску историју и културу друго схватање библијске археологије односи се на теолошку перспективу исте, а по дефиницији ова наука излаже начин живота (домаћи, друштвено-државни и религиозни) израиљског народа теолош- ка библијска археологија нам излаже на- чин живота народа кога је божанско про- мишљање од првих почетака одредило за носиоца појма о једном једином богу и о спаситељу који ће потећи из његове сре- дине највећа разлика између овог и првог (археолошког) схватања јесте у начину ко- ришћења извора у теолошкој библијској археологији се користе писани извори: примарно библија, затим апокрифи, дела јосифа флавија − пре свега његово дело јудејске старине (аntiquitates iudaicae3 ), талмуд, рабински списи, дела античких паганских писца, древни записи и натпи- си, достигнућа упоредне релиогологије и остали писани документи теолошки вид библијске археологије прати првенствено библијско казивање и догађаје (чиме није ограничен територијално, већ садржајно) и има изражену теоцентричну перспек- тиву тј прати фазе развоја идеје о једном богу као грана библистике има за циљ да помоћу историјских, археолошких, етно- лошких и палеолингивистичких налаза, као и културологије, религологије, тексто- 3 ово дело представља прву писану историју јеврејског народа логије и библијске географије и историје дође до што потпунијег схватања „света библије“ боље разумевање обичаја, при- лика и друштва тог времена помажу ква- литетнијем тумачењу библијског текста и потпунијем схватању библије достигнућа теолошке библијске архе- ологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца би- блије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена она нам такође помажу да научно објас- нимо и сагледамо личности и догађаје описане у библији и да на тај начин раци- достигнућа теолошке библијске археологије помажу нам да боље схватимо праву поруку богонадахнутих писаца библије, често изречену метафоричким и символичким језиком минулих времена један од свитака са мртвог мора 58 2/2014 онално потврдимо богонадахнуте истине записане у њој насупрот овоме, археолошка библијска археологија примарно се ослања на ре- зултате археолошких ископавања и ма- теријалне изворе: грађевине, артефакте, керамику, фигурине, сакралну архитек- туру, рељефе, камену пластику, античке натписе и друго писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са ма- теријалним налазима да би се добила пот- пунија слика догађаја можемо рећи да се истраживања теолошког библијског архе- олога одвијају у библиотекама, док његов археолошки колега доказе проналази на локалитетима тј испод површине земље трећи поглед на библијску археологију можемо назвати фундаменталистич- ка библијска археологија овакав назив потиче од новопротестантске групације хришћанских фундаменталиста који све- то писмо тумаче и прихватају буквално овде није реч о јединственој црквеној заједници, већ овакав став подржавају многе новопротестанске заједнице кон- зервативног типа, особито у библијском појасу сад-а4 најпознатији међу њима, поред многих разноликих баптистичких, адвентистичких и других група, је свакако покрет креациониста који своју делатност усмерава ка проналажењу геолошких и палеонтолошких „доказа стварања“ насу- прот дарвиновој теорији еволуције поред овога, фундаменталистички библијски ар- хеолози трагају за доказима који буквално потврђују поједине библијске приче тако библијски археолози овог типа „са би- блијом у једној и четкицом другој руци“ траже и „проналазе“ разне доказе као што су: изгубљена нојева барка, потопљени градови содома и гомора, остаци пото- пљене фараонове војске на дну црвеног мора и тако даље ови самопрокламовани „истраживачи,“ чији се радови могу означити као псеудо- научни, библијском тексту као неупитном историјском извору за проучавање про- шлости, а не као комплексној збирци вер- ских истина (често записаних у облику метафорично-символичних прича) које су настајале у различитим временским оквирима и које су током дугог времен- ског периода свог обликовања епски пре- ношене до записивања, а потом претрпеле бројне редакције и преписивачке грешке, доводе до стварања читавог дијапазона погрешних интерпретација овде је при- сутна изразита тенденција да се ситуација на терену у што већој мери „усагласи“ са библијским текстом аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој 4 „библијски појас“ јесте подручје јужних држава сад, где библија игра велику улогу у свакодневном животу писани документи, пре свега библијски текст, упоређује се са материјалним налазима да би се добила потпунија слика догађаја занимљивости библијске археологије март/април 2014 59 да се божија милост пројављује и у наше време ево једног примера на једног младог човека сручила се нека болест непознатог имена лека- ри кбц-а, они најбољи, окупили су се да дијагностикују и укроте узрочника страдања главе једне дивне породице младен а, отац тада четворомесечне бебе, након почетне дијагнозе примао је терапију од које му није бивало ни мало боље касније, смештен у собу са посебном негом и надзором, са низом разних терапија које нису дале никакво побољшање здравственог стања, осећао је, заједно са лекарима, да се налази у једном зачараном кругу из којег нема излаза драгоцено време је пролазило укључене су биле још неке познате ев- ропске клинике где су испитивани узор- чудо божије на дан св нектарија егинског „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ свети владика николај велимировић ненад вујић сведочанства од овог броја православног мисио- нара покрећемо нову сталну рубрику под називом „сведочанства“, у којој ћемо објављивати текстове о посеб- ним благодатним дејствима божијим у животима људи око нас св нектарије егински, фотографија са почетка 20 века март/април 2014 59 60 2/2014 ци крви, коштане сржи организам је постајао све исцрпљенији, но „светло на крају тунела“ нико видео није фор- мирао се широки фронт људи који су помагали свако на свој начин, а зајед- ничко свима је била жеља да младен добије битку против те подмукле боле- сти своју љубимицу, прелепу ћеркицу лену, могао је да види једино интер- нетом, преко скајпа била је то голема туга у најави у „горском вијенцу“ његош бритким пером пише: ко се топи хвата се за пјену, над главом се надодају руке, па се тако ова изрека потврђује и код нашег младена, традиционалног православ- у суровој борби живота и смрти, потпомогнут побожном супругом, решио је да своју последњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа црква манастира св нектарија на острву егина сведочанства 60 2/2014 март/април 2014 61 ца који до тада није имао претерано уздање у бога но, у тој суровој борби живота и смрти, потпомогнут побож- ном супругом, решио је да своју по- следњу наду на оздрављење положи на свемогућег господа управо тих дана се приближавао празник св нектарија егинског, који је иначе познат као ис- целитељ од многих најтежих савреме- них болести у манастиру раковица, редовно се служи акатист и чува део моштију овога надалеко поштованог светитеља јасмина, младенова супру- га, направила је за тај празник славски колач, који је након освећења у мана- стиру, однела у болницу своме супругу да поједе једно парче и шта се потом догодило? на сам празник св некта- рија егинског, милостиви бог је решио да поштеди даљег страдања и њега, и његову породицу, и све ближње који су састрадавали заједно са њим најзад су лекарске анализе биле охрабрујуће – од тога дана отпочео је процес младено- вог коначног исцељења кроз освећени хлеб, односно, боље речено кроз живу веру супруге јасмине испунише се речи исуса христа: „o жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш“ (мт 15, 28) свети наш владика нико- лај велимировић објашњава: „чудо се догађа када се сусретну човекова вера и божија милост“ касније, на опаску да не сме више никад бога да заборави, младен је од- говорио: „нисам луд“! одмах је те годи- не, у знак благодарности набавио ико- ну светог нектарија са егине и сваке године у њиховом дому једе се славски колач и обележава празник овога на- далеко поштованог светитеља, а кад дозвољавају могућности недељни ака- тисти у манастиру раковица постају насушна потреба зашто је бог допустио такво иску- шење на младена? не знамо можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској при- чи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици бог је кроз страдање овога доброга човека испитао срца многих, увидео је ко су му истин- ски пријатељи, и показало се као по оној народној: „не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже траг“ касније, причао је како је посебан утисак на њега оставила неочекивана посета једне његове, не тако блиске ко- легинице и њеног мужа, дипломираног теолога „код њих сам – како сам прича – опазио истинску веру и веровао сам им када су ми причали о божијој све- моћи“ они су били ти који су, у ствари, разгорели веру у његовом срцу бог је на тајанствен начин присутан и у нашим временима и божија свемоћ само чека наш позив и вапај ако је то што тражимо у молитви, за наше добро или добробит наших ближњих – ето чуда и божије интервенције аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији зашто је бог допустио такво искушење на младена? можда да ојача веру његову или његових родитеља и ближњих? ко ће знати но, свакако је видео ко га је, као у јеванђелској причи, посетио у болници и био са њим у тој најтежој животној бици март/април 2014 61 62 2/2014 личност и дело које сведоче, остају путоказ ка вечноме и вечности, јесу реткост времена у коме жи- вимо ретки су они који би се одрекли свега, али баш свега, христа ради мало је оних који части овог света свесно, без много дилеме, мењају за похвале и вен- це небеске царства христовог да, али да баш у том небеском свестремљењу ништа им не остане недодирљиво од овоземаљског, да осете друге, њихове потребе, боли, радости, осмехе и да их прихвате као своје да мало је таквих, али има и нас који доживесмо таквог христом озареног човека овде на земљи да, сви који су га икада видели, дожи- вели његов осмех, знају да је реч о хри- стоносцу, становнику неба: оцу луки обичном а тако другачијем покуша- вајући да ставим на папир неколико ре- дака о оцу, учитељу, моме непоновљивом луки у тренутку сам наишао на сусрет са немогућим шта, где и како? како да посведочим ту доброту, тај осмех, ту љу- бав? како да онима који га нису видели, доживели, пренесем њега обичног који је љубио ближње и бога у исто време не- каквом другачијом љубављу која нема почетак ни крај? и тада сам схватио да је најбоље када описујеш становнике неба затечене на земљи, да описујеш шта си доживео у његовим очима, речима, за- грљају и да објавиш слике то ће бити довољно сведочанство свима онима који га не познаше и не упознаше нама који се препуштасмо његовом очинском бла- гослову и загрљају неба на земљи, сећање у срцу, радост у души и суза у оку прича, сведочанство о оцу луки је све- дочанство о живоме христу, светлости васкрсења, прича о долазећим данима царства христовог у којој светлости да сагледамо лик и личност светих ако не у светлости васкрслога господа ису- са христа за којег су живели и коме су се клањали? да, у ове дане клањамо се христу кроз личност и дела оних који су оставили дубок и неизбрисив траг у нашим животима свакако један од рет- ких људи који су живели и својим жи- вотима надживели све нас остављајући завет следовања у христу јесте свети игуман дајбабско-цетињски лука анић нисам сигуран да сам скоро срео чове- ка који је дубље сагледао и проживео тајну страдања христовог и тајну њего- вог васкрсења којим речима је могуће описати светлост васкрслог господа на лицу оца луке? покушавали су многи, покушавао сам и ја, али никада нисам успео као што то сада нећу умети јер је у питању покушај објашњења неба архимандрит лука анић светоотачки путоказ нашег времена сведочанство о оцу луки је сведочанство о светлости васкрсења, о долазећим данима царства христовог иван д коста сећања март/април 2014 63 земљом, пролазно непролазним, смртно бесмртним, пролазно вечним ту сваки покушај мора наићи на пораз но, баш у тој немоћи стоји изазов, изазов којем смо научени ми који смо имали част да упознамо и део живота проведемо са овим светим изданком вечности баш од њега научио сам да када нема излаза има га, да баш када помислим да се нешто не може баш ту почиње нова реалност која сведочи да се може и више и боље да нема краја да сваки крај је у ствари само почетак и све то са осме- хом да, нико од људи које сам позна- вао није имао дубљи и искренији осмех неба као он нико није умео да пружи наду, покаже пут, осени душу, да подржи када сви окрену леђа није га било сра- кратка биографија отац лука (анић) рођен је 17 септембра 1959 године у дубровнику седму београдску гимназију завршио је 1977 године студије историје уметности на филозофском факулте- ту у београду свршио је 1983, а већ 1984 иза- бран је за асистента проф др миодрага миће јовановића, на одсеку за историју уметности на филозофском факултету у београду код професора јовановића је магистрирао 1991 на тему „живот и дело вајара ђорђа јовановића“ у јулу 1991 дошао је у цетињски манастир и постао искушеник митрополит амфилохије је у цетињском манастиру искушеника уроша анића замонашио на ивањдан 1993 и дао му монашко име лука владика амфилохије је га је, такође у цетињском манастиру, рукополо- жио у јерођаконски чин на крстовдан 1995, а у чин јеромонаха у цркви светог луке у кото- ру 22 октобра 1995 године митрополитовом одлуком отац лука је постављен за намесника цетињског манастира на лучиндан 1995 годи- не у том звању остаће све до 31 јануара 2010 године у чин игумана митрополит амфило- хије га је у цетињском манастиру произвео на петровдан 2000, а у чин архимандрита на лучиндан 2008 године од јануара 2010 по- стављен је за оснивача и игумана манастира светог саве на савиној главици у доњем гр- бљу из цетињског манастира у доњи грбаљ одлази 31 јануара 2010 године од 1 априла 2011 постављен је за настојатеља манастира дајбабе код подгорице где ће и дочекати пре- лазак из овоземаљског живота у радост неве- черњег дана христовог фото: светлана луганская 64 2/2014 мота да оно што су сви одбацили узме у своје срце и од трновитог корова на- прави најлепше орхидеје љубав којом је зрачио овај христов човек посведочен је искуствима многих хришћана који су га икада упознали, срели, чули, видели неће бити лаж ако се напише да многи много дугују доброти оца луке новац, осмех, молитве даривао је увек, свуда, свакога није бирао, није питао, није тражио ништа за узврат није те посе- довао својим даром, сваки делић његове личности и сваки дар сведочили су да је он учитељ слободе богом дароване, љу- бави која нема почетак ни крај дато је било заборављено и пре него што је било даривано „дођи брзо радост радост идемо идемо узми ово, најбоље је што имам, вреди за брата идемо пожури“ по- кушао сам да сазнам шта је у његовој души изазвало толику радост задихани трчали смо из канцеларије игумана це- тињског манастира ка богословији све- тог петра цетињског нас двојица „оче лука па шта ти је? шта се десило?“ застао је обојица смо се борили за ваздух до- био је поруку из београда да је његов пријатељ изабран за епископа цркве христове да, тако је чисто срце умело да се радије туђем успеху, много више него своме јер за њега туђа радост и осмех били су радост његове пресветле душе гледао сам и остао нем пред његовом величином као и безброј пута пре тога, али и после тога учио је друге на специ- фичан начин, без присиле, наметања, са љубављу тај начин вечности усађивао је у све нас полако и неприметно данас уочи годишњице твог одласка остаје сведочанство твоје величине и љубави којом си нас призвао ка вечноме и вечности захвалан сам богу што ми те даровао да твој светли пример имам пред собом дубоко свестан да ти се никада ни- сам и нећу моћи одужити за свако добро које си ми даровао, за сваки осмех којим си ме обрадовао и за сваки загрљај прија- теља којим си подигао уместо воштани- це над твојим светим гробом остављам сведочанство млађима да знају и запамте да је црква христова имала на земљи ве- ликана неба, да смо видели, запамтили и сачували сведочећи о твојој светости за нас који смо били твоји непроцењи- во искуство хвала богу на теби, драги наш, и теби на њему јер си га сведочио достојно у све дане свог живота твој најмањи од свих иван аутор је предавач верске наставе у архиепископији београдско-карловачкој
Свеска: 336 | Православна Црква: стуб и тврђава Истине
... Фотографија на насловној страни корице: Храм Христовог Васкрсења у Подгорици фото: Иван Рашовић Фотографија на другој страни корице: „Ако су мене гонили, и вас ће гонити“ (Јн 15, 20) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ући ћу у дом Твој, поклонићу се храму Твоме светом“ (Пс 5, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Александра Невског у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 336, МАРТ / АПРИЛ 2014 Рeч уредника Православна Црква: стуб и тврђава Истине 2 Жива реч Васкрсли живот је живот у радости 4 Светачник Свети Григорије Двојеслов о утемељењу оптимизма на Будућем веку 6 Старечник Старац Пајсије: Исповест 8 Материк Света Олимпијада 10 Трагом Христовим Хришћанско схватање етике 13 У дијалогу са атеистом Атеизам, шта је то? Појам атеизма у библијском контексту 17 Тема броја Христос – Бог наш 21 Шта Црква јесте, и шта Црква није 25 Свештенство Цркве и његово сведочење истине 28 Православна Црква данас 33 Згоде и незгоде Јога 36 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 39 „Идите и научите све народе“ „Богиња“ није изгорела Православна мисија у Туви 42 Многодетне хришћанске породице Породица Стокин 47 Занимљивости библијске археологије Појам библијске археологије 55 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Нектарија Егинског 59 Сећања Архимандрит Лука Анић светоотачки путоказ нашег времена 62 стране МАРТ/АПРИЛ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Православна Црква: стуб и тврђава Истине март/април 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
... Фотографија на насловној страни корице: Храм Христовог Васкрсења у Подгорици фото: Иван Рашовић Фотографија на другој страни корице: „Ако су мене гонили, и вас ће гонити“ (Јн 15, 20) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: „Ући ћу у дом Твој, поклонићу се храму Твоме светом“ (Пс 5, 8) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Храм Св Александра Невског у Београду фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 336, МАРТ / АПРИЛ 2014 Рeч уредника Православна Црква: стуб и тврђава Истине 2 Жива реч Васкрсли живот је живот у радости 4 Светачник Свети Григорије Двојеслов о утемељењу оптимизма на Будућем веку 6 Старечник Старац Пајсије: Исповест 8 Материк Света Олимпијада 10 Трагом Христовим Хришћанско схватање етике 13 У дијалогу са атеистом Атеизам, шта је то? Појам атеизма у библијском контексту 17 Тема броја Христос – Бог наш 21 Шта Црква јесте, и шта Црква није 25 Свештенство Цркве и његово сведочење истине 28 Православна Црква данас 33 Згоде и незгоде Јога 36 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 39 „Идите и научите све народе“ „Богиња“ није изгорела Православна мисија у Туви 42 Многодетне хришћанске породице Породица Стокин 47 Занимљивости библијске археологије Појам библијске археологије 55 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Нектарија Егинског 59 Сећања Архимандрит Лука Анић светоотачки путоказ нашег времена 62 стране МАРТ/АПРИЛ 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Православна Црква: стуб и тврђава Истине март/април 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу м
Одреднице:
19
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
...био је уточиште многим значајним писцима русије, као што суДОСТОЈЕВСКИ,📌 , толстој,
гогољ и други
паријарх московски кирил (есно) и сарац
илија нозрин (лево)
8 3/2014
старечник
у александрији, велик
...био је уточиште многим значајним писцима русије, као што су
МЕТА инфо: Р:18452 К:145486 Д:80
| Свеска 337 |
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... у калушкој губернији од остатка света овај манастир одваја река жиздра од велике је важности значај оптине пустиње у духовном животу русије старчество је у оптин- ском манастиру сада већ широм света познато, а води порекло од пајсија ве- личковског оптински манастир био је уточиште многим значајним писцима русије, као што су достојевски, толстој, гогољ и други паријарх московски кирил (есно) и сарац илија нозрин (лево) 8 3/2014 старечник у александрији, великом и чувеном египатском граду, живео је нека- да давно један племић господ му је подарио једно изузетно дете кћер, која како је расла тако је постајала све лепша, паметнија, боља уз оца велика- ша расла је и исто тако изузетна девој- чица, стога је – што је било неуобичаје- но за оно време – отац довео надалеко чувене учитеље како би је подучавали, јер је препознао код свог детета оштро- умност која се ретко среће добро које је она поседовала били су знање и му- дрост екатерина је као жедна земља упијала све што су јој пружали велики учитељи учила је грчки језик, проуча- вала је философију и медицину, мате- матику и песништво, латински језик и реторику упознала је све религије свог времена и својом мудрошћу и здравим расуђивањем остављала је без речи и своје мудре учитеље са својих осам- наест година екатерина је блистала као цвет, мирисни љиљан како се развијала њена спољашња лепота, тако се развија- света великомученица екатерина у александрији су хришћани били прогоњени међу онима који су били одведени пред цара била је и екатерина мудра, лепа, богата јединица, ћерка властелина стоји без страха превод са јелинског: михаела јагер мај/јун 2014 9 материк ла и њена ученост била је радост за очи, а њена реч музика за уши, језгровита, попут жубора бистрог потока са својих осамнаест година, пригодна невеста за многе властелинске синове, екатерина је спознала христа благо- даћу љубави према господу, презрела је сваког младића који ју је запросио го- спод је премудар, сама љубав, он је из- вор доброте, он је сама врлина у алек- сандрији су хришћани били прогоњени међу онима који су били одведени пред цара била је и екатерина мудра, лепа, богата јединица, ћерка властелина стоји без страха божијом благодаћу, својом мудрошћу и знањем оспорила је судију владар издаје наредбу да се сабе- ру најмудрији људи египта, да одговоре овој дрској девојци која вређа богове дошло је педесет учитеља мудраци, говорници, магови на разне начине су покушавали да пронађу аргументе како би ућуткали ту безочну девојку на једну њихову реч екатерина је имала десет да дода мудра, разборита и кротка, разо- ружава и без речи оставља учитеље сле- дећег трена чује се само њен глас да, не постоји приговор мудри су занемели она им говори о христу а они слушају владар је ван себе сада је и њих окренула против њега нечувено, да их остави без речи једна девојка! и они сви скрушено исповедају да прихватају њену веру и они су са христом! крвљу мученичком обојена је александрија најпре мудраци затим сви који су по- веровали у христа и исповедили га а на крају екатерина невеста христова неко од слугу је тајно узео њено изму- чено тело које је толико мука истрпе- чудом божијим тело светитељке стигло је до врха синајског полуострва манасир св екаерине на синају (фоо: berthold werner, wikimediaorg) 10 3/2014 материк ло опрао га је, обукао, оплакао тајно и сахранио, како и доликује кажу да како су године пролазиле све је више било погрома и страха није по- знато како су свете мошти доспеле дале- ко од александрије кажу да су их анђели однели далеко од неверних пренели су их у арабијску пустињу и тамо су их по- ложили на највиши врх синајског полу- острва ко зна да ли је то тако било, али је сигурно да је чудом божијим тело све- титељке стигло до тамо прича се још да су пустињаци који су живели у шпиљама у околини видели анђеле како лете тамо високо један од њих је добио заповест од господа да се попне на врх опреми- ли су се бакљама и свећама, тамјаном, и кренули да се пењу певајући псал- ме далек је пут, успон је заморан брдо високо и дивље врућина све гори а старци се пењу стигли су до врха тамо, на највишој тачки, проналазе нешто попут шпиље, а унутра кивот са светим телом не- распаднутим! нетакнутим протеклим временом и мирише као расцветала ружа са сузама појући испосници је узеше и почеше да се спуштају ка мана- стиру који се налазио у средишту доли- не: манастир преображења на путу им је нестало воде сатима су се спушта- ли знојави, уморни, изгладнели, али пре свега жедни неколико их се оне- свестило „мало воде!“, дозивали су у мукама невесту божију и тамо где су молили, гле, у једном тренутку прелете изнад њих јаребица, а из њених крила потече млаз свеже воде да, догодило се чудо! у огољеној пустињи, међу сте- нама брда старци су пронашли извор пронашли су извор јаребице пили су, освежили се, напунили своје мехове и наставили своју литију два дана, три стигли су у манастир положили су у кивот драгоцено свето тело и чувају га тамо као какво благо вековима! манастир је променио име зову га „ма- настир свете екатерине“, а онај високи врх, највиши у арабији, су назвали „брдо свете екатерине“ тако га знају сви онај ко би се попео горе на врх видео би и данас чудо: стена коју је дотакло свето тело, када су га подигли монаси, надула се као да је жива и камен је обликовао предивно жен- ско тело на овој стени монаси су сагради- ли прелепу црквицу, поставили су свету трпезу на којој приносе дарове с г а извор: http://wwwpemptousiagr мудра, разборита и кротка, разоружава и без речи оставља учитеље прсен из манасира св екаерине, синај (фоо: wikimediaorg) мај/јун 2014 11 претпоставља се да су солуњани, чувши од апостола проповед о другом доласку господа, пред- ставили себи да ће се он савршити неи- зоставно у току њиховог живота и да ће учесницима његових добара бити само они који буду живи у том моменту из ове мисли су се рађала питања: а шта ће бити са већ умрлима, а од незнања како да се оно реши – долазила је и забрину- тост и за њихову судбину, а заједно са тим и за своју, зато што је сваки могао умрети раније апостол пише у складу са овим: господ ће доћи, али царство ње- гово неће бити на земљи он ће сићи са неба; к њему ће у сретање бити узети и живи и мртви, који ће ради тога васкрс- нути раније – и тамо свагда пребивати са господом овим се појаснила она страна другог доласка, која је остала тамном за солуњане и развејала се свака забрину- тост за судбину умрлих међутим, сам долазак се није представљао у потпуној слици, што апостол и није имао у виду; овде су указана само два његова момента – почетак и крај средине одвијања суда апостол се није дотакао, јер је речено било довољно за умиривање забринутих посланица солуњанима, стих 13: нећемо пак, браћо, да вам буде не- познато шта је са онима који су ус- нули, да не бисте туговали као они који немају наде нећемо, да вам буде непознато – обрт речи, који је уобичајен за св павла, када он хоће да обрати посебну пажњу својих читалаца на неки предмет, поново ли расуђује о њему или у случају да само на- помиње нећемо, да вам буде непознато; дакле хоћу да ви знате; хоћу да вам са- општим тачно схватање о стању умрлих, ради вашег умиривања за време свог бо- равка код њих, он није успео да им све са- општи о овом предмету сада допуњује оно што недостаје, и што је збуњивало солуњане појашњавањем ствари, апо- стол хоће да их умири шта је са онима који су уснули – у вези са умрлима, који су овде названи уснулима, као што и приличи називати их, пишући верујућима о васкрсењу, о коме се овде започиње реч под умр- лима, сходно току речи, апостол овде подразумева верујуће хришћане, иако је свакако он учио свуда, да сви људи – не само хришћани, него и јудејци и незна- бошци – нису само бесмртни по души, него треба да васкрсну и са телом, да би примили праведну плату за оно што су са телом учинили, било то добро или да не бисте туговали као они који немају наде хришћани, који очекују после смрти бољи начин постојања, не треба да жале, него да се радују због оних који су отишли превод са руског: небојша ћосовић 12 3/2014 свети оци тумаче свето писмо зло (2 кор 5, 10) овде није реч о свима, већ само о верујућима да не бисте туговали апостола је на писање принудила жеља да ободри солуњане на бодро подношење смрти блиских његов циљ је да одстрани не- умерено туговање за умрлима, у које је солуњане повргло незнање о томе, како ће умрли постати причасницима вечног у христу блаженства он као да каже: ја ћу вам то објаснити – и онда нећете имати разлога да тугујете јер, како каже златоусти, „многи предмети гурају у тугу, само зато што их не познајемо; међутим, када их добро упознамо, одба- цујемо тугу“ код солуња- на се не види незнање или неверовање у васкрсење, и апостол „не говори тако са њима, јер нису веро- вали у васкрсење, него зато што су без обзира на то, оплакивали умр- ле“ (златоусти) као они који немају наде ово „они“ односи се и на део јудејаца, зато што су међу њима садукеји одба- цивали васкрсење мртвих, и на све незнабошце, који нису имали ни појма о ва- скрсењу мртвих, а сам за- гробни живот су затрпали изопаченим маштаријама, дајући повод многима да и сасвим одбаце бесмрт- ност зато их апостол на- зива онима који наде не- мају (еф 2, 12) њихови писци су говорили: наде су својина живих, а умрли су безнадежни (теокрит) сунце залази и излази, а нама чим се једном угаси светиљка живота, предстоји вечна ноћ (катул) нико се још није вратио од оних, које је захватила хладна пауза живота (лукреције) таквима је својствено да оплакују умрле, „зато што су сви умрли за њих ништа“ (златоусти) хришћани, који очекују после смрти бољи начин по- стојања, не треба да жале, него да се ра- дују због оних који су отишли, јер су оба- мај/јун 2014 13 свеи теофан заворник вили трку и иду да добију припремљени венац (2 тим 4, 8) каква је мисао код апостола у овом поређењу: као они? да ли он хоће да одстрани сваку жалост, говорећи: да ви уопште не тугујете, као што тугују они који немају наде, или само каже: да не тугујете у оној мери, у којој тугују они блажени теодорит прихвата последње: „апостол уопште не забрањује жаљење, него одбацује неумереност туге и теши надом у васкрсење а онима који не- мају ове наде, оправдано је да се пре- дају неумереној тузи управо зато није рекао: умрли, него уснули – да би у са- мом називу понудио утеху, јер за сном следи буђење“ св јован златоусти инсистира на првом: „жалити за умр- лима, својствено је онима који немају наде и стварно, душа која уопште не зна о васкрсењу и ову смрт сматрајући смрћу (тј уништењем), природно ту- гује за умрлима, као о погинулима, ту- гује и безутешно плаче; а ти, који че- каш васкрсење, због чега плачеш?“ сходно духу вере и надања хришћан- ског, последње је умесније за хришћане, јер је за њих смрт изгубила свој жалац и ко јасно и са убеђењем созерцава шта очекује хришћане после смрти, тај неће плакати за умрлима прво је попустљи- вије према нашим немоћима може и овако: започињи од умерене туге и уз- лази са бодром душом пред лице смр- ти, испраћајући умрле, као што се ис- праћају они који иду у другу земљу, ради бољег живота свети теофан затворник наслов изворника: толкованiе посланiя св апостола павла к солунянамь (первого и второго), изд москов сретенского мон-я, 1998 * текст представља извод из књиге тумачење св теофана на прву и другу посланицу апостола павла солуњанима која ће ускоро бити објављена у издању издавачке куће „каленић“ апостола је на писање принудила жеља да ободри солуњане на бодро подношење смрти блиских св а павле, икона, еаљ: ра ајана хара (фоо: aidanharticonscom) 14 3/2014 свети оци тумаче свето писмо у јануарском броју православног ми- сионара изнели смо неколико закљу- чака у вези са могућношћу разумевања човековог духовног живота рекли смо да се он може правилно разумети, ако у виду имамо његов исход осим тога, на- чин човековог живота се може и мења- ти управо с обзиром на исход дилема коју смо у тада поставили је гласила: да ли човеков начин живота стоји у вези са спасењем? или другим речима: да ли етика, као учење о морално исправ- ном начину живота, стоји у вези са спа- сењем? ако стоји, онда наша рубрика има своје место у православном миси- онару и у мисији наше цркве уопште у прошлом броју смо навели да улога у значај етике могу бити спорни из два разлога: 1 могућа су различита схватања етике и 2 могућа су различита схватања њеног значаја за спасење бавећи се пр- вим проблемом закључили смо да један тип етике заиста одговара христовом учењу реч је о врлинској етици она одговара христовом учењу из разлога што нагласак ставља на човеково уну- трашње биће, а не на његова дела: носи- лац добра је човек украшен врлинама, а не дело само по себи другим речима, човек треба првенствено да буде добар, у дубини свога бића, а дела ће из њега неминовно исијавати тако схваћену етику смо назвали онтолошка етика у овом броју православног мисионара ћемо се бавити дилемом која нам је пре- остала: различитим схватањима значаја етике за спасење суштинско и релативно најпре морамо разликовати суштин- ски значај од релативног када је неки услов истовремено и неопходан и до- вољан за остварење неког циља, тада је реч о услову који има суштински зна- чај да појаснимо: неопходан услов је онај без којег се циљ не може постићи, али такав услов не мора бити истовре- мено и довољан да би се циљ постигао на пример, неопходно је да ваздух са- држи кисеоник да би човек живео, али постојање кисеоника није само по себи довољно да би човек живео са друге стране, довољно је да се човеку онемо- гући дисање да би преминуо, али оне- могућавање дисања није неопходно да за такво нешто – то се може постићи на различите начине етика би, дакле, имала суштински значај за спасење уколико би важила као неопхо- дан и довољан услов спасења ипак, такво схватање улоге етике умањује значај крста христовог, јер се испоставља да би сам чо- век, без помоћи божије, могао да достигне спасење то би значило и да је спасење не- етика: потребан, али не и довољан услов спасења стеван јовановић тајна спасења је увек у сарадњи енергија, природа и воља бога и човека мај/јун 2014 15 трагом христовим какав догађај и некакво стање мимо бога такав закључак изводе све антропоцен- тричне етике (односно етике ко је се усред- сређују на човека и његове моћи) спасење као заједница за православне, спасење није ништа друго до заједница са оцем и сином у духу светоме ако бисмо хтели да ту заједницу опишемо уз помоћ плодова које дух свети у нама доноси, онда бисмо рекли: спасење је заједница са светом тројицом у љуба- ви, у радости, у миру, у благодати и у свим другим плодовима духа (види гал 5, 22) ту заједницу је син собом објавио, упра- во објављујући оца духом светим; којим се оваплотио, којим је живео, проповедао и чуда чинио, којим је васкрсао и којега је напослетку послао да сведочи сина и оца и да собом уводи заједницу у људе (види јн 14, 23)1 и људе у заједницу, то јесте цркву дакле, ми не смемо заборавити да чо- веку није могуће да постане истински добар (= оствари све своје духовне по- тенцијале), осим ако у дубини његовог бића не засија благодат духа светога без бога човек би можда и могао да достигне некакав идеал праведности, али ни као такав човек не био уподобљен богу, то јест његовом начину постојања2 и наве- дених разлога, јасно је да, за православ- не, без уподобљавања божијем начину постојања нема спасења дакле, чове- ков труд без дејства духа не може бити спасоносан победу, то јесте спасење, је извојевао христос, а дарује нам је уте- шитељ, тј дух свети она је за човека, 1 иако на овоме месту није експлицитно наведен дух свети као онај којим се отац и син настањују у чо- веку, контекст читавог 14 и 15 поглавља не оставља могућност да се другачије закључи уосталом, по пра- вославном учењу, где делује један од свете тројице, ту делују и друга двојица и обратно 2 божији начин постојања је савршена заједница оца, сина и духа 16 3/2014 трагом христовим бесплатна благодат, (незаслужени) дар очев (види еф 2, 8) и у свим истинским победама човековим, заправо побеђује бог, побеђује његова благодат дакле, уколико желимо да бранимо позицију етике као неопходног и довољног услова спасења, утолико бисмо морали да одба- цимо читаво православно учење о спа- сењу као дару божијем којим нас господ уводи у свој начин постојања неопходност подвига с друге стране неко би, на основу ре- ченог, могао да оде у другу крајност и да тврди како етика, чак ни онтолошка етика, није нити довољан нити неопхо- дан услов спасења другим речима, ола- ко и погрешно би се могло претпоста- вити да пошто спасење долази од бога, да су сви човекови напори ка заједници са богом узалудни у том случају, етика не може бити ништа друго до сувишак ипак, многобројни су примери у свето- ме писму и предању у којима се истиче значај праведног живота за спасење на- вешћемо један карактеристичан: „цар- ство небеско с напором се осваја, и задо- бијају га они који се свим силама труде“ (мт 11, 12)3 свим силама! подвиг је, ви- димо, неопходан дакле, искључене су две могућности: да је етика суштински значајна, али и да је сасвим безначајна поновимо: 1 љу- дима је немогуће да се спасу ослањајући се на своју праведност и силе свога бића, 3 у мт 11, 12 стоји: ἀπὸ δὲ τῶν ἡμερῶν ἰωάννου τοῦ βαπτιστοῦ ἕως ἄρτι ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν βιάζεται καὶ βιασταὶ ἁρπάζουσιν αὐτήν у преводу комисије сас спц стоји: „а од времена јована крститеља до сада царство небеско с напором се осваја, и подвижни- ци га задобијају“ ми смо израз „βιασταὶ“ превели са „они који се свим силама труде“, јер да смо настојали да избегнемо буквалан превод „насилници“, који у уобичајеном говору има негативну конотацију, али и превод „подвижници“, јер асоцира на монашку аске- зу, па може бити схваћен елитистички јер спасење није у човековој самодо- вољности и самозатворености, него је у заједници са богом и 2 божије царство (= спасење) освајају они који се свим силама труде решење наше загонетке је сада већ очигледно: људски напори представљају нужан, али не и довољан услов спасења нужан, јер без њих спа- сење није могуће, а недовољан јер спа- сење долази од бога (оно је учествовање у светотројичном начину постојања) у том случају, хришћанска етика, као учење о начину живота који „не жало- сти духа“ (види: еф 4, 30), заиста има важну улогу делу мисији цркве сарадња бога и човека у погледу расправе о значају етике спасење, требало би следити здрав дио- физитизам, диотелитизам и диоенерги- зам православне цркве другим речима: тајна спасења није само у енергији бога, нити само у енергији човека; није ни само у природи бога, нити само у при- роди човека; није ни само у вољи бога, нити само у вољи човека, него је увек у сарадњи енергија, природа и воља ми православни то исповедамо и живимо јер, бог у делу спасења не нарушава чо- као што не смемо заборавити речи: „благословено царство“ којима почиње литургија, тако не смемо занемарити ни речи „у миру изиђимо“, којима се она завршава бе
... у калушкој губернији од остатка света овај манастир одваја река жиздра од велике је важности значај оптине пустиње у духовном животу русије старчество је у оптин- ском манастиру сада већ широм света познато, а води порекло од пајсија ве- личковског оптински манастир био је уточиште многим значајним писцима русије, као што су достојевски, толстој, гогољ и други паријарх московски кирил (есно) и сарац илија нозрин (лево) 8 3/2014 старечник у александрији, великом и чувеном египатском граду, живео је нека- да давно један племић господ му је подарио једно изузетно дете кћер, која како је расла тако је постајала све лепша, паметнија, боља уз оца велика- ша расла је и исто тако изузетна девој- чица, стога је – што је било неуобичаје- но за оно време – отац довео надалеко чувене учитеље како би је подучавали, јер је препознао код свог детета оштро- умност која се ретко среће добро које је она поседовала били су знање и му- дрост екатерина је као жедна земља упијала све што су јој пружали велики учитељи учила је грчки језик, проуча- вала је философију и медицину, мате- матику и песништво, латински језик и реторику упознала је све религије свог времена и својом мудрошћу и здравим расуђивањем остављала је без речи и своје мудре учитеље са својих осам- наест година екатерина је блистала као цвет, мирисни љиљан како се развијала њена спољашња лепота, тако се развија- света великомученица екатерина у александрији су хришћани били прогоњени међу онима који су били одведени пред цара била је и екатерина мудра, лепа, богата јединица, ћерка властелина стоји без страха превод са јелинског: михаела јагер мај/јун 2014 9 материк ла и њена ученост била је радост за очи, а њена реч музика за уши, језгровита, попут жубора бистрог потока са својих осамнаест година, пригодна невеста за многе властелинске синове, екатерина је спознала христа благо- даћу љубави према господу, презрела је сваког младића који ју је запросио го- спод је премудар, сама љубав, он је из- вор доброте, он је сама врлина у алек- сандрији су хришћани били прогоњени међу онима који су били одведени пред цара била је и екатерина мудра, лепа, богата јединица, ћерка властелина стоји без страха божијом благодаћу, својом мудрошћу и знањем оспорила је судију владар издаје наредбу да се сабе- ру најмудрији људи египта, да одговоре овој дрској девојци која вређа богове дошло је педесет учитеља мудраци, говорници, магови на разне начине су покушавали да пронађу аргументе како би ућуткали ту безочну девојку на једну њихову реч екатерина је имала десет да дода мудра, разборита и кротка, разо- ружава и без речи оставља учитеље сле- дећег трена чује се само њен глас да, не постоји приговор мудри су занемели она им говори о христу а они слушају владар је ван себе сада је и њих окренула против њега нечувено, да их остави без речи једна девојка! и они сви скрушено исповедају да прихватају њену веру и они су са христом! крвљу мученичком обојена је александрија најпре мудраци затим сви који су по- веровали у христа и исповедили га а на крају екатерина невеста христова неко од слугу је тајно узео њено изму- чено тело које је толико мука истрпе- чудом божијим тело светитељке стигло је до врха синајског полуострва манасир св екаерине на синају (фоо: berthold werner, wikimediaorg) 10 3/2014 материк ло опрао га је, обукао, оплакао тајно и сахранио, како и доликује кажу да како су године пролазиле све је више било погрома и страха није по- знато како су свете мошти доспеле дале- ко од александрије кажу да су их анђели однели далеко од неверних пренели су их у арабијску пустињу и тамо су их по- ложили на највиши врх синајског полу- острва ко зна да ли је то тако било, али је сигурно да је чудом божијим тело све- титељке стигло до тамо прича се још да су пустињаци који су живели у шпиљама у околини видели анђеле како лете тамо високо један од њих је добио заповест од господа да се попне на врх опреми- ли су се бакљама и свећама, тамјаном, и кренули да се пењу певајући псал- ме далек је пут, успон је заморан брдо високо и дивље врућина све гори а старци се пењу стигли су до врха тамо, на највишој тачки, проналазе нешто попут шпиље, а унутра кивот са светим телом не- распаднутим! нетакнутим протеклим временом и мирише као расцветала ружа са сузама појући испосници је узеше и почеше да се спуштају ка мана- стиру који се налазио у средишту доли- не: манастир преображења на путу им је нестало воде сатима су се спушта- ли знојави, уморни, изгладнели, али пре свега жедни неколико их се оне- свестило „мало воде!“, дозивали су у мукама невесту божију и тамо где су молили, гле, у једном тренутку прелете изнад њих јаребица, а из њених крила потече млаз свеже воде да, догодило се чудо! у огољеној пустињи, међу сте- нама брда старци су пронашли извор пронашли су извор јаребице пили су, освежили се, напунили своје мехове и наставили своју литију два дана, три стигли су у манастир положили су у кивот драгоцено свето тело и чувају га тамо као какво благо вековима! манастир је променио име зову га „ма- настир свете екатерине“, а онај високи врх, највиши у арабији, су назвали „брдо свете екатерине“ тако га знају сви онај ко би се попео горе на врх видео би и данас чудо: стена коју је дотакло свето тело, када су га подигли монаси, надула се као да је жива и камен је обликовао предивно жен- ско тело на овој стени монаси су сагради- ли прелепу црквицу, поставили су свету трпезу на којој приносе дарове с г а извор: http://wwwpemptousiagr мудра, разборита и кротка, разоружава и без речи оставља учитеље прсен из манасира св екаерине, синај (фоо: wikimediaorg) мај/јун 2014 11 претпоставља се да су солуњани, чувши од апостола проповед о другом доласку господа, пред- ставили себи да ће се он савршити неи- зоставно у току њиховог живота и да ће учесницима његових добара бити само они који буду живи у том моменту из ове мисли су се рађала питања: а шта ће бити са већ умрлима, а од незнања како да се оно реши – долазила је и забрину- тост и за њихову судбину, а заједно са тим и за своју, зато што је сваки могао умрети раније апостол пише у складу са овим: господ ће доћи, али царство ње- гово неће бити на земљи он ће сићи са неба; к њему ће у сретање бити узети и живи и мртви, који ће ради тога васкрс- нути раније – и тамо свагда пребивати са господом овим се појаснила она страна другог доласка, која је остала тамном за солуњане и развејала се свака забрину- тост за судбину умрлих међутим, сам долазак се није представљао у потпуној слици, што апостол и није имао у виду; овде су указана само два његова момента – почетак и крај средине одвијања суда апостол се није дотакао, јер је речено било довољно за умиривање забринутих посланица солуњанима, стих 13: нећемо пак, браћо, да вам буде не- познато шта је са онима који су ус- нули, да не бисте туговали као они који немају наде нећемо, да вам буде непознато – обрт речи, који је уобичајен за св павла, када он хоће да обрати посебну пажњу својих читалаца на неки предмет, поново ли расуђује о њему или у случају да само на- помиње нећемо, да вам буде непознато; дакле хоћу да ви знате; хоћу да вам са- општим тачно схватање о стању умрлих, ради вашег умиривања за време свог бо- равка код њих, он није успео да им све са- општи о овом предмету сада допуњује оно што недостаје, и што је збуњивало солуњане појашњавањем ствари, апо- стол хоће да их умири шта је са онима који су уснули – у вези са умрлима, који су овде названи уснулима, као што и приличи називати их, пишући верујућима о васкрсењу, о коме се овде започиње реч под умр- лима, сходно току речи, апостол овде подразумева верујуће хришћане, иако је свакако он учио свуда, да сви људи – не само хришћани, него и јудејци и незна- бошци – нису само бесмртни по души, него треба да васкрсну и са телом, да би примили праведну плату за оно што су са телом учинили, било то добро или да не бисте туговали као они који немају наде хришћани, који очекују после смрти бољи начин постојања, не треба да жале, него да се радују због оних који су отишли превод са руског: небојша ћосовић 12 3/2014 свети оци тумаче свето писмо зло (2 кор 5, 10) овде није реч о свима, већ само о верујућима да не бисте туговали апостола је на писање принудила жеља да ободри солуњане на бодро подношење смрти блиских његов циљ је да одстрани не- умерено туговање за умрлима, у које је солуњане повргло незнање о томе, како ће умрли постати причасницима вечног у христу блаженства он као да каже: ја ћу вам то објаснити – и онда нећете имати разлога да тугујете јер, како каже златоусти, „многи предмети гурају у тугу, само зато што их не познајемо; међутим, када их добро упознамо, одба- цујемо тугу“ код солуња- на се не види незнање или неверовање у васкрсење, и апостол „не говори тако са њима, јер нису веро- вали у васкрсење, него зато што су без обзира на то, оплакивали умр- ле“ (златоусти) као они који немају наде ово „они“ односи се и на део јудејаца, зато што су међу њима садукеји одба- цивали васкрсење мртвих, и на све незнабошце, који нису имали ни појма о ва- скрсењу мртвих, а сам за- гробни живот су затрпали изопаченим маштаријама, дајући повод многима да и сасвим одбаце бесмрт- ност зато их апостол на- зива онима који наде не- мају (еф 2, 12) њихови писци су говорили: наде су својина живих, а умрли су безнадежни (теокрит) сунце залази и излази, а нама чим се једном угаси светиљка живота, предстоји вечна ноћ (катул) нико се још није вратио од оних, које је захватила хладна пауза живота (лукреције) таквима је својствено да оплакују умрле, „зато што су сви умрли за њих ништа“ (златоусти) хришћани, који очекују после смрти бољи начин по- стојања, не треба да жале, него да се ра- дују због оних који су отишли, јер су оба- мај/јун 2014 13 свеи теофан заворник вили трку и иду да добију припремљени венац (2 тим 4, 8) каква је мисао код апостола у овом поређењу: као они? да ли он хоће да одстрани сваку жалост, говорећи: да ви уопште не тугујете, као што тугују они који немају наде, или само каже: да не тугујете у оној мери, у којој тугују они блажени теодорит прихвата последње: „апостол уопште не забрањује жаљење, него одбацује неумереност туге и теши надом у васкрсење а онима који не- мају ове наде, оправдано је да се пре- дају неумереној тузи управо зато није рекао: умрли, него уснули – да би у са- мом називу понудио утеху, јер за сном следи буђење“ св јован златоусти инсистира на првом: „жалити за умр- лима, својствено је онима који немају наде и стварно, душа која уопште не зна о васкрсењу и ову смрт сматрајући смрћу (тј уништењем), природно ту- гује за умрлима, као о погинулима, ту- гује и безутешно плаче; а ти, који че- каш васкрсење, због чега плачеш?“ сходно духу вере и надања хришћан- ског, последње је умесније за хришћане, јер је за њих смрт изгубила свој жалац и ко јасно и са убеђењем созерцава шта очекује хришћане после смрти, тај неће плакати за умрлима прво је попустљи- вије према нашим немоћима може и овако: започињи од умерене туге и уз- лази са бодром душом пред лице смр- ти, испраћајући умрле, као што се ис- праћају они који иду у другу земљу, ради бољег живота свети теофан затворник наслов изворника: толкованiе посланiя св апостола павла к солунянамь (первого и второго), изд москов сретенского мон-я, 1998 * текст представља извод из књиге тумачење св теофана на прву и другу посланицу апостола павла солуњанима која ће ускоро бити објављена у издању издавачке куће „каленић“ апостола је на писање принудила жеља да ободри солуњане на бодро подношење смрти блиских св а павле, икона, еаљ: ра ајана хара (фоо: aidanharticonscom) 14 3/2014 свети оци тумаче свето писмо у јануарском броју православног ми- сионара изнели смо неколико закљу- чака у вези са могућношћу разумевања човековог духовног живота рекли смо да се он може правилно разумети, ако у виду имамо његов исход осим тога, на- чин човековог живота се може и мења- ти управо с обзиром на исход дилема коју смо у тада поставили је гласила: да ли човеков начин живота стоји у вези са спасењем? или другим речима: да ли етика, као учење о морално исправ- ном начину живота, стоји у вези са спа- сењем? ако стоји, онда наша рубрика има своје место у православном миси- онару и у мисији наше цркве уопште у прошлом броју смо навели да улога у значај етике могу бити спорни из два разлога: 1 могућа су различита схватања етике и 2 могућа су различита схватања њеног значаја за спасење бавећи се пр- вим проблемом закључили смо да један тип етике заиста одговара христовом учењу реч је о врлинској етици она одговара христовом учењу из разлога што нагласак ставља на човеково уну- трашње биће, а не на његова дела: носи- лац добра је човек украшен врлинама, а не дело само по себи другим речима, човек треба првенствено да буде добар, у дубини свога бића, а дела ће из њега неминовно исијавати тако схваћену етику смо назвали онтолошка етика у овом броју православног мисионара ћемо се бавити дилемом која нам је пре- остала: различитим схватањима значаја етике за спасење суштинско и релативно најпре морамо разликовати суштин- ски значај од релативног када је неки услов истовремено и неопходан и до- вољан за остварење неког циља, тада је реч о услову који има суштински зна- чај да појаснимо: неопходан услов је онај без којег се циљ не може постићи, али такав услов не мора бити истовре- мено и довољан да би се циљ постигао на пример, неопходно је да ваздух са- држи кисеоник да би човек живео, али постојање кисеоника није само по себи довољно да би човек живео са друге стране, довољно је да се човеку онемо- гући дисање да би преминуо, али оне- могућавање дисања није неопходно да за такво нешто – то се може постићи на различите начине етика би, дакле, имала суштински значај за спасење уколико би важила као неопхо- дан и довољан услов спасења ипак, такво схватање улоге етике умањује значај крста христовог, јер се испоставља да би сам чо- век, без помоћи божије, могао да достигне спасење то би значило и да је спасење не- етика: потребан, али не и довољан услов спасења стеван јовановић тајна спасења је увек у сарадњи енергија, природа и воља бога и човека мај/јун 2014 15 трагом христовим какав догађај и некакво стање мимо бога такав закључак изводе све антропоцен- тричне етике (односно етике ко је се усред- сређују на човека и његове моћи) спасење као заједница за православне, спасење није ништа друго до заједница са оцем и сином у духу светоме ако бисмо хтели да ту заједницу опишемо уз помоћ плодова које дух свети у нама доноси, онда бисмо рекли: спасење је заједница са светом тројицом у љуба- ви, у радости, у миру, у благодати и у свим другим плодовима духа (види гал 5, 22) ту заједницу је син собом објавио, упра- во објављујући оца духом светим; којим се оваплотио, којим је живео, проповедао и чуда чинио, којим је васкрсао и којега је напослетку послао да сведочи сина и оца и да собом уводи заједницу у људе (види јн 14, 23)1 и људе у заједницу, то јесте цркву дакле, ми не смемо заборавити да чо- веку није могуће да постане истински добар (= оствари све своје духовне по- тенцијале), осим ако у дубини његовог бића не засија благодат духа светога без бога човек би можда и могао да достигне некакав идеал праведности, али ни као такав човек не био уподобљен богу, то јест његовом начину постојања2 и наве- дених разлога, јасно је да, за православ- не, без уподобљавања божијем начину постојања нема спасења дакле, чове- ков труд без дејства духа не може бити спасоносан победу, то јесте спасење, је извојевао христос, а дарује нам је уте- шитељ, тј дух свети она је за човека, 1 иако на овоме месту није експлицитно наведен дух свети као онај којим се отац и син настањују у чо- веку, контекст читавог 14 и 15 поглавља не оставља могућност да се другачије закључи уосталом, по пра- вославном учењу, где делује један од свете тројице, ту делују и друга двојица и обратно 2 божији начин постојања је савршена заједница оца, сина и духа 16 3/2014 трагом христовим бесплатна благодат, (незаслужени) дар очев (види еф 2, 8) и у свим истинским победама човековим, заправо побеђује бог, побеђује његова благодат дакле, уколико желимо да бранимо позицију етике као неопходног и довољног услова спасења, утолико бисмо морали да одба- цимо читаво православно учење о спа- сењу као дару божијем којим нас господ уводи у свој начин постојања неопходност подвига с друге стране неко би, на основу ре- ченог, могао да оде у другу крајност и да тврди како етика, чак ни онтолошка етика, није нити довољан нити неопхо- дан услов спасења другим речима, ола- ко и погрешно би се могло претпоста- вити да пошто спасење долази од бога, да су сви човекови напори ка заједници са богом узалудни у том случају, етика не може бити ништа друго до сувишак ипак, многобројни су примери у свето- ме писму и предању у којима се истиче значај праведног живота за спасење на- вешћемо један карактеристичан: „цар- ство небеско с напором се осваја, и задо- бијају га они који се свим силама труде“ (мт 11, 12)3 свим силама! подвиг је, ви- димо, неопходан дакле, искључене су две могућности: да је етика суштински значајна, али и да је сасвим безначајна поновимо: 1 љу- дима је немогуће да се спасу ослањајући се на своју праведност и силе свога бића, 3 у мт 11, 12 стоји: ἀπὸ δὲ τῶν ἡμερῶν ἰωάννου τοῦ βαπτιστοῦ ἕως ἄρτι ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν βιάζεται καὶ βιασταὶ ἁρπάζουσιν αὐτήν у преводу комисије сас спц стоји: „а од времена јована крститеља до сада царство небеско с напором се осваја, и подвижни- ци га задобијају“ ми смо израз „βιασταὶ“ превели са „они који се свим силама труде“, јер да смо настојали да избегнемо буквалан превод „насилници“, који у уобичајеном говору има негативну конотацију, али и превод „подвижници“, јер асоцира на монашку аске- зу, па може бити схваћен елитистички јер спасење није у човековој самодо- вољности и самозатворености, него је у заједници са богом и 2 божије царство (= спасење) освајају они који се свим силама труде решење наше загонетке је сада већ очигледно: људски напори представљају нужан, али не и довољан услов спасења нужан, јер без њих спа- сење није могуће, а недовољан јер спа- сење долази од бога (оно је учествовање у светотројичном начину постојања) у том случају, хришћанска етика, као учење о начину живота који „не жало- сти духа“ (види: еф 4, 30), заиста има важну улогу делу мисији цркве сарадња бога и човека у погледу расправе о значају етике спасење, требало би следити здрав дио- физитизам, диотелитизам и диоенерги- зам православне цркве другим речима: тајна спасења није само у енергији бога, нити само у енергији човека; није ни само у природи бога, нити само у при- роди човека; није ни само у вољи бога, нити само у вољи човека, него је увек у сарадњи енергија, природа и воља ми православни то исповедамо и живимо јер, бог у делу спасења не нарушава чо- као што не смемо заборавити речи: „благословено царство“ којима почиње литургија, тако не смемо занемарити ни речи „у миру изиђимо“, којима се она завршава бе
Свеска: 337 | За Крст часни и Слободу златну
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
... Фотографија на насловној страни корице: Под заставом часног крста, за слободу златну монтажа: М Марковић Фотографија на другој страни корице: Новоизабрани епископ славонски Г Јован у униформи 63 падобранске бригаде фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Руски спасилачки тимови у Србији 2014 г фото: Архива Вечерњих новости Фотографија на полеђини корице: Газиместан фото: Википедиа СВЕСКА 337, МАЈ / ЈУН 2014 Рeч уредника 1914 и српско-руски крст борбе за слободу златну 2 Светачник Светост као испуњење служења у Цркви 4 Старечник Старац Илија Ноздрин: Господ није сламао вољу ученика, па то не може ниједан духовник 6 Материк Света Великомученица Екатерина 9 Свети Оци тумаче Свето Писмо Да не бисте туговали као они који немају наде 12 Трагом Христовим Етика: потребан, али не и довољан услов спасења 15 У дијалогу са атеизмом Атеизам и богови античке Грчке (I) 20 Тема броја Рат као последица отуђености човека од Бога и ближњег 25 „Фрлај малко `леба!“ 27 Хришћанска Србија у Првом светском рату 31 Цар Николај Други Романов – заштитник српског народа 34 Вера краља Петра I Карађорђевића 36 Мајор Драгутин Гавриловић српски витез из Првог светског рата 40 Идите и научите све народе Православна Црква у Гватемали 44 Многодетне хришћанске породице Породица Никитовић 48 Святая Русь Игуман Русије Свети Сергије Радоњешки 57 Хришћанска етика О настројењу душе 60 Сведочанства Чудо Божије на дан Св Василија Острошког 63 стране МАЈ/ЈУН 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: За Крст часни и Слободу златну мај/јун 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ зворничко-тузлански Г Хризостом Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, ђакон мр Ненад Идризовић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Милана Ивковић, Радмила Грујић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за н
Одреднице:
20
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
...рај није у самоме теби, никада не- ћеш ући у њега (ф мДОСТОЈЕВСКИ)📌 )
аутор је предавач верске наставе
у петој београдској гимназији
трагом христовим
септембар/октобар 2014 17
ства (=п
...рај није у самоме теби, никада не- ћеш ући у њега (ф м
МЕТА инфо: Р:21626 К:161722 Д:89
| Свеска 339 |
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... тумачење све- тописамских одломака у светлости тог сазнања бити наш задатак у наредним чланцима и за крај бисмо само желели да додамо: пре нашег уласка у царство божије (= други христов долазак) по- требно је да царство божије уђе у нас (= силазак светога духа у срце човеково)! ако рај није у самоме теби, никада не- ћеш ући у њега (ф м достојевски) аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији трагом христовим септембар/октобар 2014 17 ства (=период јачања неприкосновеног поверења у разум и емпиријско иску- ство) лагано заборављала, јесте однос бога и света, онако како га је објаснила библија али не само библија и, по при- роди ствари, потоњи свети оци цркве, већ и чувени философ платон интере- сантно, овде имамо једно прилично фино слагање от- кривењског (библија) и ум- ног (платон) платон је о вр- ховном добру говорио као о оном које је „са друге стра- не бића“, трансцендентно у том смислу, бога, творца, је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати бог је, дакле, јед- на извансветска стварност и као такав је трансценден- тан, недоступан опажању и појмовном схватању слично овоме тврдиће и библија, али још јасније и радикалније од платона као нико до тада, могли би- смо тако рећи, библија ће истаћи разлику и другост природа бога и света (тво- ревине) много храбрије и одлучније од платона, би- блија ће протерати богове из света правећи јасни раз- лику између нествореног бо- га и створеног света, библија ће утрти пут коначном рушењу мито- лошке слике света нећемо претерати ако кажемо да је велико питање да ли бисмо имали данашњу науку да није би- ло библијског (али свакако и философ- вера у бога и наука божанска геометрија: христос као архитекта свемира, илуминација на пергаменту, 13 век (codex vindobonensis 2554, f 1) „бога је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати“ платон верује и познаје бога онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен 18 5/2014 ског) ослобођења света од богова јер, да би човек испитивао творевину мо- рао је прво да престане да је се плаши да доживи творевину као творевину, да схвати да она није божанство да сунце и месец нису богови већ твар чак твар нижа од човека ове поруке управо до- носи библија, на својим првим страни- цама књиге постања демитологизујући свет и изгонећи божанско из света, библија представља бога као оног који није од овога света библијски израз за бога светац (јевр qadoš) управо то и означава – светац је онај који је други, другачији, одвојен од овога света као такав, бог је непри- ступачан, невидљив, несазнатљив, нео- писив, неисказив (јер, све ове сазнајне моћи тичу се познања овога света) као и код платона, у библији срећемо став да је бог трансцендентан тако је ratio великог философа потврдио исто оно што је дошло са откривењем понуђе- ном fides-у човека (ако имамо у виду да је библијско предање старије од плато- нових списа) патристичка разрада ово разликовање и одвојеност бога и света преузеће и даље продубљива- ти свети оци цркве један од најзна- менитијих и најученијих међу њима је св григорије богослов (iv век) слику бога и света о којој смо горе говорили григорије ће појаснити кроз тумачење старозаветне скиније скинија (или шатор) је била прва, најстарија бого- службена грађевина у старом завету њу је, по упутству божијем, подигао мојсије, након изласка из египатског ропства имала је три дела сам ша- тор је имао два дела, који су међусобно били раздвојени завесом (слично ол- тарској прегради у нашим данашњим храмовима) први део се звао светиња над светињама у њој се налазио ков- чег завета са таблицама десет божи- јих заповести, које је мојсије добио на синају у светињу над светињама није смео да улази нико осим првосвеште- ника, а и он само једном годишње (на празник измирења са богом, јом ки- пур) светиња над светињама је сма- трана за обитавалиште јахвеа (бога) она је била одвојена завесом од другог дела који се звао светиња у овај други део су свакодневно, поред првосвеште- ника, улазили и свештеници у овоме григорије богослов види слику бога и анђеоског света светиња над свети- њама представља слику обитавалишта бога и због тога је одвојена завесом од светиње која представља слику оби- тавања анђела као што видимо, кроз слику скиније, у првом плану је непри- ступачност која означава апсолутну природну одвојеност бога и творевине (конкретно, анђела) трећи део скини- је био је нешто налик на наше данашње црквене порте и звао се светиште ње- му су имали приступ сви израиљци у светишту су приношене жртве, врши- ла су се дневна богослужења и друге обредне радње верни народ и левити (нешто слично нашим данашњим ђа- конима) су могли да бораве само ту, у светишту григорије богослов тумачи да светиште представља слику нашег света, који је опет двојен од анђеоског, а затим и од божанског и опет је у пр- вом плану неприступачност неко ће питато, па како су онда људи (проро- у дијалогу са атеизмом септембар/октобар 2014 19 ци) виђали анђеле, чак и бога, у старом завету? да, виђали су, али не анђеле и бога какви они заиста јесу, већ њихова јављања (ангелофаније и теофаније), која су снисхођења човеку, у мери ка- ко и колико он може да види и спозна дакле, никада људи нису видели пра- ву природу анђела или бога веза света (људи) и бога, односно веза светишта са светињом над светињама, могућа је само посредно, преко првосвештени- ка за нас хришћане првосвештеник у старом завету представља слику но- возаветног првосвештеника – богочо- века господа исуса христа то, дакле, значи да је наша „веза“ са божанским, наше знање бога могуће само кроз ње- га – „нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) сукоб вере и науке ово су две важне ствари које су, на- жалост, временом заборављене тран- сцедентност бога која је узрокована његовом апсолутном природно друго- шћу у односу на створени свет и бого- човек као једина „верификација“ бога, једини доказ бога и једини садржај чо- вековог знања бога нажалост, ове две темељне ствари није временом забо- равио само „препорођени“ и „просве- ћени“ европски интелект већ и многи хришћани на том тужном забораву стоје данашње сукобљавање вере (хри- шћанске) у бога и науке тако, једни не- гирају бога због науке, а други негира- ју науку због бога авај, греше и једни и други ако је бог изван овога света, ако је као такав трансцендентан, не- приступачан опажају, мишљењу и из- ражавању од стране човека, онда наука не може ништа да каже о њему наука не може доказати његово постојање, а још мање може доказати његово не- постојање наука за предмет свог ис- питивања може имати само створени свет, а никако бога и колико год наука успела да опише свет, она никада неће уништити трансцендентна питања, попут оног лајбницовог – зашто нешто а не ништа, нити ће моћи да дâ одговор на њих савремени атеизам представља дубоку ароганцију према оваквим пи- тањима али, без обзира на атеистичку ароганцију, та питања постоје и и те ка- ко су смислена вера из слободе у бога се може веровати та вера зна- чи слободно прихватање откривења си- на божијег, првосвештеника, који нас узводи познању бога оца у духу све- томе из овога произлази закључак да је за хришћанско поимање бога смешно довођење у везу бога и науке, било да се ради о негирању или доказивању бо- га у оба случаја ради се о злоупотре- би науке и великом забораву темељних библијских, откривењских чињеница о богу који није од овога света бог којег би наука доказала не би био хришћан- ски бог, бог библије и откривења тај „научно доказани бог“ био би идол, ко- јег би хришћани били дужни да одбаце и презру, задржавајући веру у неизре- цивог и научно недоказивог бога за тог бога откривења григорије богослов ће рећи, још више појачавајући платонов исказ, да га је не само немогуће изрази- ти већ и да је немогуће такву стварност мишљу обухватити једини доказ бога са којим хришћани располажу је вера у богочовека, господа исуса христа а ту последњи опредељујући одговор да- је слобода, не никако удобна нужност научног закључка верује и познаје бо- га онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 20 5/2014 тема броја: какве су ти мисли, такав ти је живот христос сведржитељ, енкаустична икона, манастир св катарине (синај), 6 век тема броја септембар/октобар 2014 21 духовност старца тадеја улога архимандрита тадеја у жи- воту и деловању наше цркве и његов значај за укупни духовни живот, чини се да до сада нису на аде- кватан начин вредновани објављено је, додуше, неколико књига са очевим беседама и поукама, од којих издваја- мо наслов мир и радост у духу све- том, најпотпунији и најрелевантнији приказ дугогодишњег очевог духов- ног рада и подучавања по нашим са- знањима ова књига је у русији дожи- вела неколико издања, а отац тадеј је постао духовно откровење не само у русији него и у другим православним земљама ипак, код нас није било ни једног симпосиона или стручног те- олошког скупа посвећеног његовом раду и учењу, није урађена ни једна монографија или релевантна збирка текстова посвећена његовом доприно- су животу цркве додуше, у последње време, пар годи- на уназад, одржано је неколико пре- виктор вицановић његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност созерцања најдубљих истина, лакоћу молитвеног обраћања и успињања ка богу 22 5/2014 давања, углавном у београду, у којима се евоцирала успомена на оца тадеја чудесна мироточења његових портре- та (да ли смемо да кажемо – иконâ са његовим ликом?), окупљање верника сваке године у великом броју на дан ње- говог упокојења (на дан свете марије египћанке), те многа забележена и не- забележена сведочанства његове духов- не величине, говорe да је отац тадеј био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота у цр- кви једном речју – свети човек пут оца тадеја како би се што боље разумела духов- ност старца тадеја, желимо да укажемо на неке значајне догађаје из његове био- графије рођен је на томиндан 19 окто- бра 1914 године, у петровцу на млави по св ап томи добија име томислав (штрбуловић) он је заправо носио два апостолска имена: тома у мирском и тадеј у монашком животу дан његовог рођења као да је носио извесно знаме- ње и скривено значење познате речи апостола томе: „господ мој и бог мој“ постају његов животни мото и циљ за- дивљеност божанском величином коју те речи изражавају пратила га је кроз цео живот отац тадеј је на себи својствен, само- критичан и духовит начин коментари- сао дан и место свог рођења (тог дана је био вашар у петровцу на млави): „шта може да испадне од неког ко је рођен на вашару?!“ и заиста, када се сетимо ко- лико је људи долазило код оца само у једном дану (суботом и недељом деша- вало се да дођу по два или три аутобу- са), чини се да дан и место његовог ро- ђења имају извесну симболику рано је остао без мајке његов отац се други пут оженио тако да је одра- стао у комплетној, вишечланој и хар- моничној породици али, ипак, у њему је остала празнина и потиснута туга за изгубљеном мајком психолошки гледано вероватно је то утицало на ка- снију тадејеву приврженост мајци бо- жијој, његово често и усрдно молитве- но обраћање царици небеској иначе, црква манастира витовнице у којој је отац тадеј најдуже служио посвећена је успењу мајке божије отац тадеј је био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота тема броја септембар/октобар 2014 23 мало је познато да је отац тадеј од нај- ранијег детињства био вегетеријанац, тач- није није могао да једе месо једноставно, његов организам није подносио такву вр- сту хране и у томе видимо извесно зна- мење и знак његове будуће суптилности и префињене емотивности, подвижништва и православне духовности обраћење ипак, најзначајнији моменат у њего- вом личном и духовном развоју десио се онда када је још као врло млад, у узрасту између 15 и 16 године, сазнао од лека- ра да болује од неизлечиве болести плу- ћа (вероватно тежи облик туберкулозе) и да му, по њиховим прогнозама, прео- стаје највише пет година живота може- мо само замислити како је то болно са- знање деловало на младића тог узраста уместо туге, потиштености и депресије, најчешћих реакција у таквим ситуаци- јама, млади томислав доноси храбру и узвишену одлуку да преостало кратко време свог живота посвети богу одлу- чује да се замонаши то је била свецела егзистенцијална предаја његовог бића богу као да је на тај начин испунио оно што тражи литургијски стих: „сами се- бе и једни друге христу богу предајмо“ од тада он постаје, у правом смислу и у пoтпуности, чедо свог небеског родите- ља (очев омиљени израз) следи одлазак у миљков манастир примају га руски монаси избегли из бољшевичке русије међу њима је било и монаха из оптине пустиње најдубљи утисак на оца тадеја оставио је игуман амвросије отац амвросије је био пун љубави, смирен и благ човек од њега је отац тадеј много научио непосред- но се уверио у то шта значи показати личним примером хришћанске врлине, шта значи имати смирење (како изгледа када је домаћин куће смирен и кротак), шта значи када смирени човек осети божији благослов „на кога ћу погледа- ти, само на смиреног и кротког“ – отац је често користио ову реченицу као па- рафразу на речи пророка исаије: „али на кога ћу погледати? на невољнога и на онога ко је скрушена духа и ко дрхће од моје речи“ (ис 66, 2) отац нам је, с тим у вези, причао да је једном приликом у свом искушеничком периоду, док је чувао манастирске овце, читајући псалтир лагано утонуо у сан овце су „искористиле“ прилику, отишле су у туђе њиве и направиле штету сеља- цима они су одмах отишли да се жале игуману отац тадеј је очекивао да ће бити строго кажњен или изгрђен ме- ђутим, игуман га је само топло погледао и благо рекао да се то више не понови његова љубав и смиреност за оца тадеја биле су истовремено најснажнија опоме- на и највреднија по(р)ука посвећење са каквом је послушношћу и смире- њем отац тадеј прихватао савете и упут- ства игумана и осталих монаха сведочи његово казивање о можда најдубљем ду- ховном искуству које је имао у том пе- риоду наиме, оци су му објаснили мо- нашко молитвено правило, подучили су га како да се моли, дали су му бројанице у руке и рекли су му да полако, пажљиво и усрдно изговара речи молитве: „госпо- де исусе христе, сине и слове божији, богородице ради, помилуј ме грешног“ са детињим поверењем он је то чинио и испуњавао оно што му је речено усле- дило је чудесно искуство исусова моли- тва је потекла у његовом уму и срцу сама од себе! био је тада као на трећем небу ништа земаљско га није дотицало отац је то стање непрекидне и спонтане мо- литве називао „бесплатна благодат“, дар духа светог који се моли у нама („сам дух се моли за нас уздисајима неизре- цивим“ (рим 8, 26)) такво небеско и ан- 24 5/2014 гелско стање душе трајало је код оца све док у његову келију није дошао један од браће монаха са питањем шта мисли ко би могао да наследи управо упокојеног игумана амвросија тада су земаљске „калкулације“ привремено истиснуле непрекидну исусову молитву његов даљи духовни развој текао је уобичајеном током за већину монаха након примања монашког пострига 1935 године у манастиру горњак, исте године добија чин јерођакона, да би 1938 године био рукоположен у чин је- ромонаха у манастиру раковица где је завршио иконописачку школу до по- четка другог светског рата служио је у пећкој патријаршији затим долази у београд где га одмах хапси специјална немачка полиција после тога прелази у манастир витовницу где је други пут ухапшен од стране немаца под навод- ним оптужбама да је комунистички од- носно руски шпијун мислио је да друго хапшење неће преживети требало је да буде стрељан тада, суочен са смрћу као господ у гетсиманском врту, доживља- ва још једно чудесно искуство када му се у затворској ћелији указује младић обасјан светлошћу, одевен у униформу, који је преко десно руке имао пресави- јен свитак са картом источне србије показујући на карту, обратио му се ре- чима: „не бој се за свој живот јер ћеш још многе утешити и охрабрити“ тек много година касније постало му је ја- сно право значење тог виђења када је почео као духовник да прима људе и да их саветује и храбри духовни дарови по завршетку другог светског рата враћа се са благословом патријарха га- врила у пећку патријаршију у периоду од 1949 до 1955 године добија игуман- ски чин и постаје старешина манасти- ра после поново долази у браничевску епархију, да би затим једно кратко време провео у хиландару, крајем 1959 годи- не отац нам је говорио да су га хилан- дарски монаси дуго времена после тога сматрали за свог манастирског сабрата од 1975 године отац тадеј постаје ду- ховник у правом смислу те речи, тачније духовни старац почиње да прима љу- де из свих крајева тадашње југославије примао је људе и других вероиспове- сти рукоположен је у чин архимандрита 1989 године у манастиру горњак овим кратким биографским приказом желимо да осветлимо најзначајније дога- ђаје из очевог живота и да на тај начин покушамо да у тим догађајима пронађе- мо објашњење његове духовне величи- не пре свега издвајамо његово искуство чисте, спонтане и непомућене молитве коју је имао у миљковом манастиру, као и виђење анђела – светлосног младића и поруке коју је од њега примио у времену у коме је све више сасушене рационали- стичко-схоластичке духовности сведе- не на теолошку фразеологију, споменута искуства некима се могу учинити крајње сумњивим и произвољним тумачењима ми, с друге стране, не само да смо увере- ни у њихову истинитост (све то смо не- посредно чули управо од оца тадеја), већ у тим догађајима видимо основ за разу- мевање очеве духовне величине његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност со- зерцања најдубљих истина, лакоћу мо- литвеног обраћања и успињања ка богу све то је било могуће само као резултат духовних дарова које је примио од бога у чудесним ситуацијама када је осетио пре- дукус неба и царства божијег и ту не- беску димензију преносио је свима нама, потврђујући речи светог апостола па- вла: „јер, ако смо ван себе, богу смо; ако смо присебни, вама смо“ (2кор 5, 13) аутор је психолог у деветој београдској гимназији тема броја септембар/октобар 2014 25 ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? на бар два места у новом завету ћемо наћи да се говори о ономе што се збива у човеку апостол павле говори о томе да нико не зна шта се налази у човеку, и при том кроз ту мисао нас узводи ка богу наиме, као што осим духа човечијега нико не зна шта је и ко је он, тако је и код бога по- чевши од човека, апостол павле нас води ка богу али ако одатле кренемо силазном путањом видећемо да апо- стол незнабожаца говори да не само да је биће божије за нас тајна пред којом се дивимо, него је то и човек (уп 1кор 2, 11) друго место је јеванђеље по јовану у њему се каже: „а сам исус не повера- ваше себе њима, јер их је он знао све и не требаше да му ко сведочи за човека; јер сам знадијаше шта беше у човеку“ (јн 2, 24–25) једини који о нама све мо- же знати је бог а господ исус христос је син божији, који је по човекољубљу владимир пекић из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподражавајући, али може бити и деструктиван 26 5/2014 своме ради нас постао човек дарујући нам тај дар да проникнемо, колико је могуће, у тајну човека, јер нам је дао од духа божијега „који све испитује“ (уп 1кор 2, 10) дух божији нас свакако во- ди кроз познање дубине и смисла свега постојећег, али и човека као круне ства- рања све до познања њега, живога и истинитога бога унутрашњи и спољашни човек овде морамо припазити, иначе можемо склизнути са правог пута наиме, израз о тајни човека не значи поисто- већивање са некаквим духов- ним животом који се суштин- ски супротставља материји та подељеност (дуализам) у чо- вековом бићу није својствена хришћанству пре можемо го- ворити о разлици разлика из- међу унутрашњег и спољашњег човека је разликовање душе и тела али не као на душу и тело у неодређеном смислу, већ као душу и тело конкретног чове- ка човека и не може бити без тела, али ни без душе св јован лествичник го- вори да је душа једино суштаство које може постојати само у нечем другом, тј у телу свети оци нам говоре да се наше по- мисли и покрети душе изражавају кроз тело другим речима, оно што је инте- лект човека, дубоко је повезано са емо- цијом, са жељом и са телом на концу, са стварношћу која нас окружује та- ко, осећање блискости – везано је за прво такво искуство – топлота мајчи- ног загрљаја интересантно нам је „ве- лико“; срећа је „високо“ – дете када је радосно истеже своје тело; унутрашња сродност је близина наша мисао се претвара у деловање, у активност, по- крет то је, пак, показатељ целовитости човека која креће од оног што је још апостол павле назвао „унутрашњи човек“ да би се испољила у свету ко- ји нас окружује испољава се, наравно, и као реакција на тај свет човек жели тако и да утиче на свет, да га мења, да му у коначној инстанци да свој печат – да га учини делом себе он је биће св максим каже: „од благоразумне или неразумне употребе ствари бивамо врли или порочни“ лествица св јована лествичника, русија, око 1560 г (ms 1753) тема броја септембар/октобар 2014 27 односа које има потребу за препозна- вањем које је немогуће без онога што је ван њега, без спољашњег света најпре без другог човека и коначно, без бо- га на основу тог односа, тог суочења, он препознаје своју другост, своју по- себност то је оно што бисмо назвали унутрашњи, душевни, али и духовни живот св максим, с тим у вези, каже: „од благоразумне или неразумне упо- требе ствари бивамо врли или пороч- ни“ ове речи можемо тумачити и тако да врлина представља један отворен, дијалошки однос према свету однос којим човек у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који је безмало литургијски утицаји са друге стране, можемо се понети тако да свет и ближње одбацујемо или у њима видимо само средство да удо- вољимо властитом егоизму тиранише- мо, вршимо насиље, покушавамо да све прождеремо махнито јурећи за лажним задовољством но, и свет утиче на нас па као што наше духовно стање може бити осликано кроз однос према свету, тако и оно што је споља, утиче на нас најпре је то бог по свом човекољуби- вом промислу он устројава наше спа- сење, откривајући се и водећи нас ка коначном циљу стварања – јединству са њим у љубави поред тога, по искуству отаца, на нас могу утицати и демони и то чине најчешће кроз помисли свети оци говоре да постоји поступ- ност у томе детаљан опис тога нам даје св јован лествичник: „према објашње- њу мудрих отаца, треба разликовати: приступање [тј прилог], спајање, при- станак [тј слагање], поробљење, борбу и тзв страст у души блажени оци од- ређују приступање као просту реч, или слику било чега, која се поново појављу- је и уноси у срце спајање значи, раз- говарање са оним што се појавило, без обзира да ли са страшћу или бестрасно пристанак је сагласност душе са оним што се јавило, сједињена са уживањем поробљење је насилно и невољно заво- ђење срца или трајно општење са пред- метом, које разара наше добро душевно здравље борбу они одређују као равно- тежу снага између онога који напада и оног који се брани, где последњи побе- ђује, или бива побеђен искључиво по својој вољи страшћу називају порок који се током дужег времена страсно угнездио у души, и који је кроз навику постао као њено природно својство, та- ко да душа већ сама, хотимично, хрли к њему“ (лествица, поука 15) дакле, од разума, од мисли преко емотивног дела душе страст или поро- бљује тело и настројење душе бива про- тивприродно тако наш однос према свету клизи у грех (= промашај) оно што говори апостол павле о унутра- шњем човеку уствари значи да заиста, из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподра- жавајући, али може бити и деструкти- ван, разарајући наше унутрашње биће и затварајући нас у погубну самодо- вољност гордости јер како каже св јо- ван лествичник: „знам и за једно друго повлачење звери: до њега долази када се душа коначно навикне на грех“ (ле- ствица, поука 26) расуђивање да бисмо могли да разазнамо који по- крети душе и које помисли рађају вр- лину или грех, потребно је да стекнемо врлину расуђивања која је плод упорног и трудољубивог подвига који свој ко- рен, али и циљ има у смиреноумљу као последица, јавља се поменуто расуђива- ње а након њега, по тврдњи св јована лествичника, бог дарује и прозорљи- 28 5/2014 вост – дар духа да прозиремо, види- мо најпре своје, али и духовно стање других овде се враћамо на онај цитат из јеванђеља по јовану христос је не само као бог знао све о људима које је сретао, него и као човек а тај дар, ту способност имали су и имају његови угодници али најпре су светитељи божији имали дубоко сазнање о томе да и најтананији, најсуптилнији по- крет душе, тј ума у себи одражава наш однос према свету, животу а на првом месту богу и у наше дане, многи су имали при- лику, ако не да сретну и уживо чују старца тадеја, онда бар да прочитају оно што је сачувано од његових бесе- да једна од тих изрека која асоцира непосредно на њега је: „какве су ти мисли такав ти је живот“ а то није ништа друго до кроз лично искуство проживљено и преиначено оно што је рекао апостол павле ове речи старца тадеја не смемо никако схватати као некакво сујеверје или магију морамо их разумети као плод дугог подвига (= кретања ка богу) овог мудрог и незло- бивог старца који је утемељен у љуба- ви божијој само тад, не само репро- дукујући кроз речи, него кроз живот у христу, можемо разумети да су ње- гове речи срж православља наиме, да сваком својом мишљу ми утичемо на наше ближње, на наше окружење, коначно на свет и тиме условљавамо супротну реакцију стога, старац та- деј афирмише људску слободу у оним димензијама које нам је бог открио – као стваралачку (на жалост некад и сасвим супротну од тога), али и упо- зорава да је слобода неодвојива од одговорности и да је она истинска и потпуна тек у љубави божијој која се преноси на сав наш живот аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду за вечни живот човеков предуслов је земаљски живот, тачније ње- гова делања, мисли којима се ба- вио, његов духовни и телесни пут дух и тело су подједнако важни, порука је светих отаца, а за опште здравље неопходна су и умна и телесна дела- ња „када је телесни труд умерен, и ка- да не изазива пометњу, врло је кори- стан и води те ка смирењу“, наглашава старац јосиф исихаста свети старац подвлачи да исправно мотивисано и облагодаћено телесно занимање, јача и духовно утврђује вертикалу чове- ка која непрестано иште бога мотив (намера) због чега се нешто чини је оно што човека разоткрива и разголи- ћује пред богом, а не остварено дело мотиви мотиви су, како је говорио старац клеопа, дух неког учињеног дела, оно што се не види, а тело дела је само дело, оно што се види добре намере (мотиви) учињених дела су, уствари, оно библијско уље које је недостало у лампама „лудих девојака“ површно је тумачење да оне нису имале учињених добрих дела као и добре девојке оне су их чиниле, али, највероватније, из неких користољубивих намера; наме- ра из начела на којима, овај, свет данас стоји – „дај ми, да бих ти дао“ у цркви, знамо, само је један, који прво даје (а његово је све што имамо), па тек онда од нас нешто очекује го- спод од нас очекује само добро, јер је он вечно добро „човеку је природно да чини добро, ка врлини да тежи“, речи су св антонија великог свако добро човеково прво потекне од њего- хаџи драган б поповић тема броја септембар/октобар 2014 29 мисли и помисли мислена чистота је остварење царства божијег у нама ве мисли (а исто тако, нажалост, и свака злоћа), јер се прво нешто помисли па се онда мисао и делатно испољи и оствари борба с помислима када је једном приликом био упитан: „шта да радим, старче, стално ми на- виру лоше помисли?“, старац пајсије је одговорио – „брате мој, и код мене изнад крова моје колибе често преле- ћу авиони и ремете ми мир зло је када човек заравни део свог срца и допусти да му летећи вукови ту слећу“ а бла- женопочивши епископ жички хри- зостом (столић) је говорио: „када те нападну нечастиве помисли, само од- баци предлог и победа је твоја“ то се, по благослову надарених духовника, најделотворније постиже умном моли- твом – господе исусе христе сине бо- жији, помилуј ме грешног овакву мо- литву препоручивао је и старац јосиф исихаста, али је страховао да се моли- лац не прелести (самообмане), умисли, уобрази да је постигао много у погледу своје експресне светости често би го- ворио: „ако видиш да човек не тражи 30 5/2014 савет (од свог духовника), или да се не придржава савета који је добио, знај да ћеш га ускоро видети прелешћеног“ стога је један искусни српски духов- ник указивао на значај овакве моли- тве и на то да и мирјани требају да је употребљавају, али само у случају ве- ликих искушења и док се такве убојите помисли не отерају, а када „опасност“ прође треба да престану са њеном упо- требом, управо страхујући да не дође до самообмане, јер је умно ропство бесповратни пут овде, код терминâ мисли и помисли, треба бити јако обазрив и не мешати их, мада се они у неким случајевима приближавају један другоме мисао је блиска речи мишљење, размишљање, и када је добра, она је природна потреба и нужност разума, који нам је од бога дарован, а ми је слободно остварујемо помисли су нешто сасвим друго оне су различите представе, ликови, прет- поставке, намере, жеље или успомене, као некакве искрице које зацакле па не- стану, и оне се и против наше воље по- јављују у нашој свести у највећем броју случајева оне су изразито туђе, иску- сно подметнуте варалицом од искони мисаоно бојиште када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје тема броја септембар/октобар 2014 31 мисао, а то је већ грех зато се мисли исповедају, а помисли не таква, неис- повеђена мисао је, по светим оцима, као отров у глави змије, која може да прође поред човека и не уједе га; али се касније поврати и уједе га она може да тавори у човеку и чека, док се не претвори у реч или недело; док чиста мисао сија у оку човека, јер се мисли виде, а очи тако постају огледало ду- ше на оваквој исповедној пракси ин- систирао је творац реченице „какве су ти мисли, такав ти је живот“ – старац тадеј витовнички на исповести сто- га своју унутрашњу зделу душе треба очистити, колико је то могуће до краја, да ниједна мрвица од лоших мисли и дела не остане неисповеђена мислена чистота је остварење цар- ства божијег у нама то је савршенство и треба да буде тежња сваког хришћа- нина да би се то постигло потребна је на првом месту сабраност на моли- тви, односно да молитва буде очишће- на од било каквих мислених примеса и одсутности доказе за овакве наводе проналазимо још у старом завету, код пророка мојсија, када је његова умно- срдачна молитва одзвањала небесима наиме, у једној наочиглед безизлазној ситуацији, када израиљцима иза леђа бејаху египћани, а испред њих црвено море, бог рече мојсију: „што вичеш к мени?“, иако се он молио без речи и не мичући уснама (2мој 14, 15) пророк се овде молио унутар себе, сабрано и кон- кретно, што је пример нама како треба да се молитвено обраћамо господу у новом завету, господ у кани га- лилејској на чудесан начин открива колики значај и снага леже не само у речи, него и у његовој делатној мисли на свадби симона зилота христос је само помислио да се вода претвори у вино, што је био довољан разлог да се ово несвакидашње, „прво чудо“ оства- ри, сведочећи нам да су за добродетељ подједнако важне како реч и дело, та- ко и добра мисао човекова која из срца долази (уп мт 15, 19) чисте мисли неботајник павле, повезавши хри- стом ове три спасоносне компоненте у својој души, могао је да каже: „не жи- вим више ја, него живи христос у ме- ни“ он се уподобио христу да ли је могао после тога да греши? није могао јер се охристовио, како каже митро- полит порфирије а шта је са нашим срцима? срце људско данас је преоп- терећено информацијама које непре- стано разбијају концентрацију и сму- ћују човека свет, чини се, усавршава технологију за пренос информација управо због умног поробљавања и оп- терећивања човека, а не због помоћи и слободе старац тадеј је говорио, ци- тирајући свете оце, „да је човек биће које је створено да размишља, расуђу- је, прави планове само за један дан, и да за тај, један дан, поклекне безброј пута“, наглашавајући да су због тога у животу сваког хришћанина веома бит- ни духовници, који ће им одредити меру, што је и основна порука светог писма још је добри старац говорио: „кад бисте имали чисте мисли, не би вам требали телефони, преко христа стално бисте били у вези“ аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје мисао 32 5/2014 у беседи на гори господ исус хри- стос је на више места нагласио да је опасност од лоших поми- сли скоро равна примени истих помисли на делу истанчаним аскетским искуством подви- жници су до детаља изнели процесе који се одвијају у са- зревању греха мислена борба је постављана као прва линија фронта и од ње је у великој ме- ри зависио коначни исход то искуство је чувано у ризница- ма црквеног богословља њиме је у новије време проговорио кристално јасно св николај жички у спису мисли о добру и злу, он износи поуке везане за велики број тема начин на који то чини је јединствен свака од тема побуђује на размишљање овде ћемо изнети оно што све- титељ пише по питању мисли: „мисли твоје, које се по небу не прошетају, остају кржљаве и болесне ре- чи твоје, које не ударе о небо, остаће без еха и биће као котрљање камена, које зада страх околини и не донесе никакву благо- дат долини“ „мисли наше у истини знају се на оно- ликој даљини на колико се пружају јер докле се год простиру мисли човекове, дотле се простире човек задржавај се мислима и љубављу стално на добрим сликама, да би и ти постао сликом добра за браћу своју“ овим поукама о мислима саткан је основ на коме почива свака од поједи- начних поука које су изнете у мислима о добру и злу оне као да сачињавају сво- јеврсну методологију уз помоћ ње човек гради пут добрих дела то је аутентична православна етика која увек усходи ка светотајинском јединству са богом чини нам се да не би било претерано рећи да су и чувене поуке старца тадеја витовнич- ког о важности мисли потекле са истог извора и наставиле пут богонадахнутог искуства св николаја жичког аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу свети николај жички о мислима презвитер александар р јевтић бог – највећи точак велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме ово важи како за ствари тако и за људе највећи точак у души човечијој је- сте бог његов се обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме малих точкова но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је обухваћено небо и зе- мља и при тој изненадној и реткој ви- зији душа осећа неисказану радост (извод из мисли о добру и злу) тема броја септембар/октобар 2014 33 хришћанин треба да је радосног духа „кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо увек радосног духа зато што духови под небом гледају да стално будемо тужни“ старац тадеј витовнички о депресији и депресивном стању код савременог човека данас се често прича и пише депресија је широ- ко распрострањено душевно обољење, многи је називају и болест цивилизаци- је од ње обољевају људи свих професи- ја, узраста и друштвених слојева много се говори о разним узроцима депресив- них стања, али мало стручњака спомиње духовне узроке масовност депресије у савременом свету наводи нас да се запи- тамо и у вези са њеним духовним узро- цима, и да о овој сложеној теми прогово- римо у основним цртама са аскетског и пастирско – психолошког аспекта најпре се треба позабавити узроци- ма депресије са аспекта православног аскетског искуства суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније свети оци у аскетским спи- сима су много и садржајно писали о узрoцима разних страсти које обузимају човекову душу, као и о борби са њима следствено томе, свети оци су се често дотицали и страсти туге, малодушности – унинија (грч ακηδία) свети оци разликују корисну и штет- ну тугу, ону „која је по богу и ону која то није“ ова, која је по богу, човека усме- рава да тугује над својим греховима, над гресима целог света, над несаврше- ношћу своје природе, а друга врста ту- ге – „она која није по богу“ – је она која разара човека, која чини да његов живо- та буде погрешно усмерен овакву тугу оци називају страст овде треба рећи да је учење православне светоотачке аскетике о страстима повезано са глав- ним православним учењем о стварању човека по образу и подобију божијем и са православним поимањем зла и греха уопште човек је створен по образу бо- жанских енергија и својстава и стављен је у динамички процес ка божијем по- добију и учешћу у његовој божанској пуноћи, тј у процес обожења за тај ди- намички процес човеку су дате све сна- ге или енергије, потребна својства и мо- гућности, оно што свети оци називају врлинама (грч ἀρεταί) зато у почетку у човековој природи нису постојале с
... тумачење све- тописамских одломака у светлости тог сазнања бити наш задатак у наредним чланцима и за крај бисмо само желели да додамо: пре нашег уласка у царство божије (= други христов долазак) по- требно је да царство божије уђе у нас (= силазак светога духа у срце човеково)! ако рај није у самоме теби, никада не- ћеш ући у њега (ф м достојевски) аутор је предавач верске наставе у петој београдској гимназији трагом христовим септембар/октобар 2014 17 ства (=период јачања неприкосновеног поверења у разум и емпиријско иску- ство) лагано заборављала, јесте однос бога и света, онако како га је објаснила библија али не само библија и, по при- роди ствари, потоњи свети оци цркве, већ и чувени философ платон интере- сантно, овде имамо једно прилично фино слагање от- кривењског (библија) и ум- ног (платон) платон је о вр- ховном добру говорио као о оном које је „са друге стра- не бића“, трансцендентно у том смислу, бога, творца, је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати бог је, дакле, јед- на извансветска стварност и као такав је трансценден- тан, недоступан опажању и појмовном схватању слично овоме тврдиће и библија, али још јасније и радикалније од платона као нико до тада, могли би- смо тако рећи, библија ће истаћи разлику и другост природа бога и света (тво- ревине) много храбрије и одлучније од платона, би- блија ће протерати богове из света правећи јасни раз- лику између нествореног бо- га и створеног света, библија ће утрти пут коначном рушењу мито- лошке слике света нећемо претерати ако кажемо да је велико питање да ли бисмо имали данашњу науку да није би- ло библијског (али свакако и философ- вера у бога и наука божанска геометрија: христос као архитекта свемира, илуминација на пергаменту, 13 век (codex vindobonensis 2554, f 1) „бога је тешко спознати, а ако се спозна, немогуће га је свима исказати“ платон верује и познаје бога онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен 18 5/2014 ског) ослобођења света од богова јер, да би човек испитивао творевину мо- рао је прво да престане да је се плаши да доживи творевину као творевину, да схвати да она није божанство да сунце и месец нису богови већ твар чак твар нижа од човека ове поруке управо до- носи библија, на својим првим страни- цама књиге постања демитологизујући свет и изгонећи божанско из света, библија представља бога као оног који није од овога света библијски израз за бога светац (јевр qadoš) управо то и означава – светац је онај који је други, другачији, одвојен од овога света као такав, бог је непри- ступачан, невидљив, несазнатљив, нео- писив, неисказив (јер, све ове сазнајне моћи тичу се познања овога света) као и код платона, у библији срећемо став да је бог трансцендентан тако је ratio великог философа потврдио исто оно што је дошло са откривењем понуђе- ном fides-у човека (ако имамо у виду да је библијско предање старије од плато- нових списа) патристичка разрада ово разликовање и одвојеност бога и света преузеће и даље продубљива- ти свети оци цркве један од најзна- менитијих и најученијих међу њима је св григорије богослов (iv век) слику бога и света о којој смо горе говорили григорије ће појаснити кроз тумачење старозаветне скиније скинија (или шатор) је била прва, најстарија бого- службена грађевина у старом завету њу је, по упутству божијем, подигао мојсије, након изласка из египатског ропства имала је три дела сам ша- тор је имао два дела, који су међусобно били раздвојени завесом (слично ол- тарској прегради у нашим данашњим храмовима) први део се звао светиња над светињама у њој се налазио ков- чег завета са таблицама десет божи- јих заповести, које је мојсије добио на синају у светињу над светињама није смео да улази нико осим првосвеште- ника, а и он само једном годишње (на празник измирења са богом, јом ки- пур) светиња над светињама је сма- трана за обитавалиште јахвеа (бога) она је била одвојена завесом од другог дела који се звао светиња у овај други део су свакодневно, поред првосвеште- ника, улазили и свештеници у овоме григорије богослов види слику бога и анђеоског света светиња над свети- њама представља слику обитавалишта бога и због тога је одвојена завесом од светиње која представља слику оби- тавања анђела као што видимо, кроз слику скиније, у првом плану је непри- ступачност која означава апсолутну природну одвојеност бога и творевине (конкретно, анђела) трећи део скини- је био је нешто налик на наше данашње црквене порте и звао се светиште ње- му су имали приступ сви израиљци у светишту су приношене жртве, врши- ла су се дневна богослужења и друге обредне радње верни народ и левити (нешто слично нашим данашњим ђа- конима) су могли да бораве само ту, у светишту григорије богослов тумачи да светиште представља слику нашег света, који је опет двојен од анђеоског, а затим и од божанског и опет је у пр- вом плану неприступачност неко ће питато, па како су онда људи (проро- у дијалогу са атеизмом септембар/октобар 2014 19 ци) виђали анђеле, чак и бога, у старом завету? да, виђали су, али не анђеле и бога какви они заиста јесу, већ њихова јављања (ангелофаније и теофаније), која су снисхођења човеку, у мери ка- ко и колико он може да види и спозна дакле, никада људи нису видели пра- ву природу анђела или бога веза света (људи) и бога, односно веза светишта са светињом над светињама, могућа је само посредно, преко првосвештени- ка за нас хришћане првосвештеник у старом завету представља слику но- возаветног првосвештеника – богочо- века господа исуса христа то, дакле, значи да је наша „веза“ са божанским, наше знање бога могуће само кроз ње- га – „нико не долази оцу осим кроз мене“ (јн 14, 6) сукоб вере и науке ово су две важне ствари које су, на- жалост, временом заборављене тран- сцедентност бога која је узрокована његовом апсолутном природно друго- шћу у односу на створени свет и бого- човек као једина „верификација“ бога, једини доказ бога и једини садржај чо- вековог знања бога нажалост, ове две темељне ствари није временом забо- равио само „препорођени“ и „просве- ћени“ европски интелект већ и многи хришћани на том тужном забораву стоје данашње сукобљавање вере (хри- шћанске) у бога и науке тако, једни не- гирају бога због науке, а други негира- ју науку због бога авај, греше и једни и други ако је бог изван овога света, ако је као такав трансцендентан, не- приступачан опажају, мишљењу и из- ражавању од стране човека, онда наука не може ништа да каже о њему наука не може доказати његово постојање, а још мање може доказати његово не- постојање наука за предмет свог ис- питивања може имати само створени свет, а никако бога и колико год наука успела да опише свет, она никада неће уништити трансцендентна питања, попут оног лајбницовог – зашто нешто а не ништа, нити ће моћи да дâ одговор на њих савремени атеизам представља дубоку ароганцију према оваквим пи- тањима али, без обзира на атеистичку ароганцију, та питања постоје и и те ка- ко су смислена вера из слободе у бога се може веровати та вера зна- чи слободно прихватање откривења си- на божијег, првосвештеника, који нас узводи познању бога оца у духу све- томе из овога произлази закључак да је за хришћанско поимање бога смешно довођење у везу бога и науке, било да се ради о негирању или доказивању бо- га у оба случаја ради се о злоупотре- би науке и великом забораву темељних библијских, откривењских чињеница о богу који није од овога света бог којег би наука доказала не би био хришћан- ски бог, бог библије и откривења тај „научно доказани бог“ био би идол, ко- јег би хришћани били дужни да одбаце и презру, задржавајући веру у неизре- цивог и научно недоказивог бога за тог бога откривења григорије богослов ће рећи, још више појачавајући платонов исказ, да га је не само немогуће изрази- ти већ и да је немогуће такву стварност мишљу обухватити једини доказ бога са којим хришћани располажу је вера у богочовека, господа исуса христа а ту последњи опредељујући одговор да- је слобода, не никако удобна нужност научног закључка верује и познаје бо- га онај који хоће и прихвата његово откривење, а не онај који је нужношћу убеђен аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији 20 5/2014 тема броја: какве су ти мисли, такав ти је живот христос сведржитељ, енкаустична икона, манастир св катарине (синај), 6 век тема броја септембар/октобар 2014 21 духовност старца тадеја улога архимандрита тадеја у жи- воту и деловању наше цркве и његов значај за укупни духовни живот, чини се да до сада нису на аде- кватан начин вредновани објављено је, додуше, неколико књига са очевим беседама и поукама, од којих издваја- мо наслов мир и радост у духу све- том, најпотпунији и најрелевантнији приказ дугогодишњег очевог духов- ног рада и подучавања по нашим са- знањима ова књига је у русији дожи- вела неколико издања, а отац тадеј је постао духовно откровење не само у русији него и у другим православним земљама ипак, код нас није било ни једног симпосиона или стручног те- олошког скупа посвећеног његовом раду и учењу, није урађена ни једна монографија или релевантна збирка текстова посвећена његовом доприно- су животу цркве додуше, у последње време, пар годи- на уназад, одржано је неколико пре- виктор вицановић његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност созерцања најдубљих истина, лакоћу молитвеног обраћања и успињања ка богу 22 5/2014 давања, углавном у београду, у којима се евоцирала успомена на оца тадеја чудесна мироточења његових портре- та (да ли смемо да кажемо – иконâ са његовим ликом?), окупљање верника сваке године у великом броју на дан ње- говог упокојења (на дан свете марије египћанке), те многа забележена и не- забележена сведочанства његове духов- не величине, говорe да је отац тадеј био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота у цр- кви једном речју – свети човек пут оца тадеја како би се што боље разумела духов- ност старца тадеја, желимо да укажемо на неке значајне догађаје из његове био- графије рођен је на томиндан 19 окто- бра 1914 године, у петровцу на млави по св ап томи добија име томислав (штрбуловић) он је заправо носио два апостолска имена: тома у мирском и тадеј у монашком животу дан његовог рођења као да је носио извесно знаме- ње и скривено значење познате речи апостола томе: „господ мој и бог мој“ постају његов животни мото и циљ за- дивљеност божанском величином коју те речи изражавају пратила га је кроз цео живот отац тадеј је на себи својствен, само- критичан и духовит начин коментари- сао дан и место свог рођења (тог дана је био вашар у петровцу на млави): „шта може да испадне од неког ко је рођен на вашару?!“ и заиста, када се сетимо ко- лико је људи долазило код оца само у једном дану (суботом и недељом деша- вало се да дођу по два или три аутобу- са), чини се да дан и место његовог ро- ђења имају извесну симболику рано је остао без мајке његов отац се други пут оженио тако да је одра- стао у комплетној, вишечланој и хар- моничној породици али, ипак, у њему је остала празнина и потиснута туга за изгубљеном мајком психолошки гледано вероватно је то утицало на ка- снију тадејеву приврженост мајци бо- жијој, његово често и усрдно молитве- но обраћање царици небеској иначе, црква манастира витовнице у којој је отац тадеј најдуже служио посвећена је успењу мајке божије отац тадеј је био велики духовник дубоких прозрења и увида, учитељ светости живота тема броја септембар/октобар 2014 23 мало је познато да је отац тадеј од нај- ранијег детињства био вегетеријанац, тач- није није могао да једе месо једноставно, његов организам није подносио такву вр- сту хране и у томе видимо извесно зна- мење и знак његове будуће суптилности и префињене емотивности, подвижништва и православне духовности обраћење ипак, најзначајнији моменат у њего- вом личном и духовном развоју десио се онда када је још као врло млад, у узрасту између 15 и 16 године, сазнао од лека- ра да болује од неизлечиве болести плу- ћа (вероватно тежи облик туберкулозе) и да му, по њиховим прогнозама, прео- стаје највише пет година живота може- мо само замислити како је то болно са- знање деловало на младића тог узраста уместо туге, потиштености и депресије, најчешћих реакција у таквим ситуаци- јама, млади томислав доноси храбру и узвишену одлуку да преостало кратко време свог живота посвети богу одлу- чује да се замонаши то је била свецела егзистенцијална предаја његовог бића богу као да је на тај начин испунио оно што тражи литургијски стих: „сами се- бе и једни друге христу богу предајмо“ од тада он постаје, у правом смислу и у пoтпуности, чедо свог небеског родите- ља (очев омиљени израз) следи одлазак у миљков манастир примају га руски монаси избегли из бољшевичке русије међу њима је било и монаха из оптине пустиње најдубљи утисак на оца тадеја оставио је игуман амвросије отац амвросије је био пун љубави, смирен и благ човек од њега је отац тадеј много научио непосред- но се уверио у то шта значи показати личним примером хришћанске врлине, шта значи имати смирење (како изгледа када је домаћин куће смирен и кротак), шта значи када смирени човек осети божији благослов „на кога ћу погледа- ти, само на смиреног и кротког“ – отац је често користио ову реченицу као па- рафразу на речи пророка исаије: „али на кога ћу погледати? на невољнога и на онога ко је скрушена духа и ко дрхће од моје речи“ (ис 66, 2) отац нам је, с тим у вези, причао да је једном приликом у свом искушеничком периоду, док је чувао манастирске овце, читајући псалтир лагано утонуо у сан овце су „искористиле“ прилику, отишле су у туђе њиве и направиле штету сеља- цима они су одмах отишли да се жале игуману отац тадеј је очекивао да ће бити строго кажњен или изгрђен ме- ђутим, игуман га је само топло погледао и благо рекао да се то више не понови његова љубав и смиреност за оца тадеја биле су истовремено најснажнија опоме- на и највреднија по(р)ука посвећење са каквом је послушношћу и смире- њем отац тадеј прихватао савете и упут- ства игумана и осталих монаха сведочи његово казивање о можда најдубљем ду- ховном искуству које је имао у том пе- риоду наиме, оци су му објаснили мо- нашко молитвено правило, подучили су га како да се моли, дали су му бројанице у руке и рекли су му да полако, пажљиво и усрдно изговара речи молитве: „госпо- де исусе христе, сине и слове божији, богородице ради, помилуј ме грешног“ са детињим поверењем он је то чинио и испуњавао оно што му је речено усле- дило је чудесно искуство исусова моли- тва је потекла у његовом уму и срцу сама од себе! био је тада као на трећем небу ништа земаљско га није дотицало отац је то стање непрекидне и спонтане мо- литве називао „бесплатна благодат“, дар духа светог који се моли у нама („сам дух се моли за нас уздисајима неизре- цивим“ (рим 8, 26)) такво небеско и ан- 24 5/2014 гелско стање душе трајало је код оца све док у његову келију није дошао један од браће монаха са питањем шта мисли ко би могао да наследи управо упокојеног игумана амвросија тада су земаљске „калкулације“ привремено истиснуле непрекидну исусову молитву његов даљи духовни развој текао је уобичајеном током за већину монаха након примања монашког пострига 1935 године у манастиру горњак, исте године добија чин јерођакона, да би 1938 године био рукоположен у чин је- ромонаха у манастиру раковица где је завршио иконописачку школу до по- четка другог светског рата служио је у пећкој патријаршији затим долази у београд где га одмах хапси специјална немачка полиција после тога прелази у манастир витовницу где је други пут ухапшен од стране немаца под навод- ним оптужбама да је комунистички од- носно руски шпијун мислио је да друго хапшење неће преживети требало је да буде стрељан тада, суочен са смрћу као господ у гетсиманском врту, доживља- ва још једно чудесно искуство када му се у затворској ћелији указује младић обасјан светлошћу, одевен у униформу, који је преко десно руке имао пресави- јен свитак са картом источне србије показујући на карту, обратио му се ре- чима: „не бој се за свој живот јер ћеш још многе утешити и охрабрити“ тек много година касније постало му је ја- сно право значење тог виђења када је почео као духовник да прима људе и да их саветује и храбри духовни дарови по завршетку другог светског рата враћа се са благословом патријарха га- врила у пећку патријаршију у периоду од 1949 до 1955 године добија игуман- ски чин и постаје старешина манасти- ра после поново долази у браничевску епархију, да би затим једно кратко време провео у хиландару, крајем 1959 годи- не отац нам је говорио да су га хилан- дарски монаси дуго времена после тога сматрали за свог манастирског сабрата од 1975 године отац тадеј постаје ду- ховник у правом смислу те речи, тачније духовни старац почиње да прима љу- де из свих крајева тадашње југославије примао је људе и других вероиспове- сти рукоположен је у чин архимандрита 1989 године у манастиру горњак овим кратким биографским приказом желимо да осветлимо најзначајније дога- ђаје из очевог живота и да на тај начин покушамо да у тим догађајима пронађе- мо објашњење његове духовне величи- не пре свега издвајамо његово искуство чисте, спонтане и непомућене молитве коју је имао у миљковом манастиру, као и виђење анђела – светлосног младића и поруке коју је од њега примио у времену у коме је све више сасушене рационали- стичко-схоластичке духовности сведе- не на теолошку фразеологију, споменута искуства некима се могу учинити крајње сумњивим и произвољним тумачењима ми, с друге стране, не само да смо увере- ни у њихову истинитост (све то смо не- посредно чули управо од оца тадеја), већ у тим догађајима видимо основ за разу- мевање очеве духовне величине његова душа имала је небеску ширину, ангелску чистоту, прозорљивост, способност со- зерцања најдубљих истина, лакоћу мо- литвеног обраћања и успињања ка богу све то је било могуће само као резултат духовних дарова које је примио од бога у чудесним ситуацијама када је осетио пре- дукус неба и царства божијег и ту не- беску димензију преносио је свима нама, потврђујући речи светог апостола па- вла: „јер, ако смо ван себе, богу смо; ако смо присебни, вама смо“ (2кор 5, 13) аутор је психолог у деветој београдској гимназији тема броја септембар/октобар 2014 25 ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? на бар два места у новом завету ћемо наћи да се говори о ономе што се збива у човеку апостол павле говори о томе да нико не зна шта се налази у човеку, и при том кроз ту мисао нас узводи ка богу наиме, као што осим духа човечијега нико не зна шта је и ко је он, тако је и код бога по- чевши од човека, апостол павле нас води ка богу али ако одатле кренемо силазном путањом видећемо да апо- стол незнабожаца говори да не само да је биће божије за нас тајна пред којом се дивимо, него је то и човек (уп 1кор 2, 11) друго место је јеванђеље по јовану у њему се каже: „а сам исус не повера- ваше себе њима, јер их је он знао све и не требаше да му ко сведочи за човека; јер сам знадијаше шта беше у човеку“ (јн 2, 24–25) једини који о нама све мо- же знати је бог а господ исус христос је син божији, који је по човекољубљу владимир пекић из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподражавајући, али може бити и деструктиван 26 5/2014 своме ради нас постао човек дарујући нам тај дар да проникнемо, колико је могуће, у тајну човека, јер нам је дао од духа божијега „који све испитује“ (уп 1кор 2, 10) дух божији нас свакако во- ди кроз познање дубине и смисла свега постојећег, али и човека као круне ства- рања све до познања њега, живога и истинитога бога унутрашњи и спољашни човек овде морамо припазити, иначе можемо склизнути са правог пута наиме, израз о тајни човека не значи поисто- већивање са некаквим духов- ним животом који се суштин- ски супротставља материји та подељеност (дуализам) у чо- вековом бићу није својствена хришћанству пре можемо го- ворити о разлици разлика из- међу унутрашњег и спољашњег човека је разликовање душе и тела али не као на душу и тело у неодређеном смислу, већ као душу и тело конкретног чове- ка човека и не може бити без тела, али ни без душе св јован лествичник го- вори да је душа једино суштаство које може постојати само у нечем другом, тј у телу свети оци нам говоре да се наше по- мисли и покрети душе изражавају кроз тело другим речима, оно што је инте- лект човека, дубоко је повезано са емо- цијом, са жељом и са телом на концу, са стварношћу која нас окружује та- ко, осећање блискости – везано је за прво такво искуство – топлота мајчи- ног загрљаја интересантно нам је „ве- лико“; срећа је „високо“ – дете када је радосно истеже своје тело; унутрашња сродност је близина наша мисао се претвара у деловање, у активност, по- крет то је, пак, показатељ целовитости човека која креће од оног што је још апостол павле назвао „унутрашњи човек“ да би се испољила у свету ко- ји нас окружује испољава се, наравно, и као реакција на тај свет човек жели тако и да утиче на свет, да га мења, да му у коначној инстанци да свој печат – да га учини делом себе он је биће св максим каже: „од благоразумне или неразумне употребе ствари бивамо врли или порочни“ лествица св јована лествичника, русија, око 1560 г (ms 1753) тема броја септембар/октобар 2014 27 односа које има потребу за препозна- вањем које је немогуће без онога што је ван њега, без спољашњег света најпре без другог човека и коначно, без бо- га на основу тог односа, тог суочења, он препознаје своју другост, своју по- себност то је оно што бисмо назвали унутрашњи, душевни, али и духовни живот св максим, с тим у вези, каже: „од благоразумне или неразумне упо- требе ствари бивамо врли или пороч- ни“ ове речи можемо тумачити и тако да врлина представља један отворен, дијалошки однос према свету однос којим човек у себи сабира и приноси богу све што је створено однос који је безмало литургијски утицаји са друге стране, можемо се понети тако да свет и ближње одбацујемо или у њима видимо само средство да удо- вољимо властитом егоизму тиранише- мо, вршимо насиље, покушавамо да све прождеремо махнито јурећи за лажним задовољством но, и свет утиче на нас па као што наше духовно стање може бити осликано кроз однос према свету, тако и оно што је споља, утиче на нас најпре је то бог по свом човекољуби- вом промислу он устројава наше спа- сење, откривајући се и водећи нас ка коначном циљу стварања – јединству са њим у љубави поред тога, по искуству отаца, на нас могу утицати и демони и то чине најчешће кроз помисли свети оци говоре да постоји поступ- ност у томе детаљан опис тога нам даје св јован лествичник: „према објашње- њу мудрих отаца, треба разликовати: приступање [тј прилог], спајање, при- станак [тј слагање], поробљење, борбу и тзв страст у души блажени оци од- ређују приступање као просту реч, или слику било чега, која се поново појављу- је и уноси у срце спајање значи, раз- говарање са оним што се појавило, без обзира да ли са страшћу или бестрасно пристанак је сагласност душе са оним што се јавило, сједињена са уживањем поробљење је насилно и невољно заво- ђење срца или трајно општење са пред- метом, које разара наше добро душевно здравље борбу они одређују као равно- тежу снага између онога који напада и оног који се брани, где последњи побе- ђује, или бива побеђен искључиво по својој вољи страшћу називају порок који се током дужег времена страсно угнездио у души, и који је кроз навику постао као њено природно својство, та- ко да душа већ сама, хотимично, хрли к њему“ (лествица, поука 15) дакле, од разума, од мисли преко емотивног дела душе страст или поро- бљује тело и настројење душе бива про- тивприродно тако наш однос према свету клизи у грех (= промашај) оно што говори апостол павле о унутра- шњем човеку уствари значи да заиста, из дубине нашег бића, потиче и почиње наш однос према свету и животу он може бити креативан, тиме богоподра- жавајући, али може бити и деструкти- ван, разарајући наше унутрашње биће и затварајући нас у погубну самодо- вољност гордости јер како каже св јо- ван лествичник: „знам и за једно друго повлачење звери: до њега долази када се душа коначно навикне на грех“ (ле- ствица, поука 26) расуђивање да бисмо могли да разазнамо који по- крети душе и које помисли рађају вр- лину или грех, потребно је да стекнемо врлину расуђивања која је плод упорног и трудољубивог подвига који свој ко- рен, али и циљ има у смиреноумљу као последица, јавља се поменуто расуђива- ње а након њега, по тврдњи св јована лествичника, бог дарује и прозорљи- 28 5/2014 вост – дар духа да прозиремо, види- мо најпре своје, али и духовно стање других овде се враћамо на онај цитат из јеванђеља по јовану христос је не само као бог знао све о људима које је сретао, него и као човек а тај дар, ту способност имали су и имају његови угодници али најпре су светитељи божији имали дубоко сазнање о томе да и најтананији, најсуптилнији по- крет душе, тј ума у себи одражава наш однос према свету, животу а на првом месту богу и у наше дане, многи су имали при- лику, ако не да сретну и уживо чују старца тадеја, онда бар да прочитају оно што је сачувано од његових бесе- да једна од тих изрека која асоцира непосредно на њега је: „какве су ти мисли такав ти је живот“ а то није ништа друго до кроз лично искуство проживљено и преиначено оно што је рекао апостол павле ове речи старца тадеја не смемо никако схватати као некакво сујеверје или магију морамо их разумети као плод дугог подвига (= кретања ка богу) овог мудрог и незло- бивог старца који је утемељен у љуба- ви божијој само тад, не само репро- дукујући кроз речи, него кроз живот у христу, можемо разумети да су ње- гове речи срж православља наиме, да сваком својом мишљу ми утичемо на наше ближње, на наше окружење, коначно на свет и тиме условљавамо супротну реакцију стога, старац та- деј афирмише људску слободу у оним димензијама које нам је бог открио – као стваралачку (на жалост некад и сасвим супротну од тога), али и упо- зорава да је слобода неодвојива од одговорности и да је она истинска и потпуна тек у љубави божијој која се преноси на сав наш живот аутор је предавач верске наставе у петој економској школи у београду за вечни живот човеков предуслов је земаљски живот, тачније ње- гова делања, мисли којима се ба- вио, његов духовни и телесни пут дух и тело су подједнако важни, порука је светих отаца, а за опште здравље неопходна су и умна и телесна дела- ња „када је телесни труд умерен, и ка- да не изазива пометњу, врло је кори- стан и води те ка смирењу“, наглашава старац јосиф исихаста свети старац подвлачи да исправно мотивисано и облагодаћено телесно занимање, јача и духовно утврђује вертикалу чове- ка која непрестано иште бога мотив (намера) због чега се нешто чини је оно што човека разоткрива и разголи- ћује пред богом, а не остварено дело мотиви мотиви су, како је говорио старац клеопа, дух неког учињеног дела, оно што се не види, а тело дела је само дело, оно што се види добре намере (мотиви) учињених дела су, уствари, оно библијско уље које је недостало у лампама „лудих девојака“ површно је тумачење да оне нису имале учињених добрих дела као и добре девојке оне су их чиниле, али, највероватније, из неких користољубивих намера; наме- ра из начела на којима, овај, свет данас стоји – „дај ми, да бих ти дао“ у цркви, знамо, само је један, који прво даје (а његово је све што имамо), па тек онда од нас нешто очекује го- спод од нас очекује само добро, јер је он вечно добро „човеку је природно да чини добро, ка врлини да тежи“, речи су св антонија великог свако добро човеково прво потекне од њего- хаџи драган б поповић тема броја септембар/октобар 2014 29 мисли и помисли мислена чистота је остварење царства божијег у нама ве мисли (а исто тако, нажалост, и свака злоћа), јер се прво нешто помисли па се онда мисао и делатно испољи и оствари борба с помислима када је једном приликом био упитан: „шта да радим, старче, стално ми на- виру лоше помисли?“, старац пајсије је одговорио – „брате мој, и код мене изнад крова моје колибе често преле- ћу авиони и ремете ми мир зло је када човек заравни део свог срца и допусти да му летећи вукови ту слећу“ а бла- женопочивши епископ жички хри- зостом (столић) је говорио: „када те нападну нечастиве помисли, само од- баци предлог и победа је твоја“ то се, по благослову надарених духовника, најделотворније постиже умном моли- твом – господе исусе христе сине бо- жији, помилуј ме грешног овакву мо- литву препоручивао је и старац јосиф исихаста, али је страховао да се моли- лац не прелести (самообмане), умисли, уобрази да је постигао много у погледу своје експресне светости често би го- ворио: „ако видиш да човек не тражи 30 5/2014 савет (од свог духовника), или да се не придржава савета који је добио, знај да ћеш га ускоро видети прелешћеног“ стога је један искусни српски духов- ник указивао на значај овакве моли- тве и на то да и мирјани требају да је употребљавају, али само у случају ве- ликих искушења и док се такве убојите помисли не отерају, а када „опасност“ прође треба да престану са њеном упо- требом, управо страхујући да не дође до самообмане, јер је умно ропство бесповратни пут овде, код терминâ мисли и помисли, треба бити јако обазрив и не мешати их, мада се они у неким случајевима приближавају један другоме мисао је блиска речи мишљење, размишљање, и када је добра, она је природна потреба и нужност разума, који нам је од бога дарован, а ми је слободно остварујемо помисли су нешто сасвим друго оне су различите представе, ликови, прет- поставке, намере, жеље или успомене, као некакве искрице које зацакле па не- стану, и оне се и против наше воље по- јављују у нашој свести у највећем броју случајева оне су изразито туђе, иску- сно подметнуте варалицом од искони мисаоно бојиште када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје тема броја септембар/октобар 2014 31 мисао, а то је већ грех зато се мисли исповедају, а помисли не таква, неис- повеђена мисао је, по светим оцима, као отров у глави змије, која може да прође поред човека и не уједе га; али се касније поврати и уједе га она може да тавори у човеку и чека, док се не претвори у реч или недело; док чиста мисао сија у оку човека, јер се мисли виде, а очи тако постају огледало ду- ше на оваквој исповедној пракси ин- систирао је творац реченице „какве су ти мисли, такав ти је живот“ – старац тадеј витовнички на исповести сто- га своју унутрашњу зделу душе треба очистити, колико је то могуће до краја, да ниједна мрвица од лоших мисли и дела не остане неисповеђена мислена чистота је остварење цар- ства божијег у нама то је савршенство и треба да буде тежња сваког хришћа- нина да би се то постигло потребна је на првом месту сабраност на моли- тви, односно да молитва буде очишће- на од било каквих мислених примеса и одсутности доказе за овакве наводе проналазимо још у старом завету, код пророка мојсија, када је његова умно- срдачна молитва одзвањала небесима наиме, у једној наочиглед безизлазној ситуацији, када израиљцима иза леђа бејаху египћани, а испред њих црвено море, бог рече мојсију: „што вичеш к мени?“, иако се он молио без речи и не мичући уснама (2мој 14, 15) пророк се овде молио унутар себе, сабрано и кон- кретно, што је пример нама како треба да се молитвено обраћамо господу у новом завету, господ у кани га- лилејској на чудесан начин открива колики значај и снага леже не само у речи, него и у његовој делатној мисли на свадби симона зилота христос је само помислио да се вода претвори у вино, што је био довољан разлог да се ово несвакидашње, „прво чудо“ оства- ри, сведочећи нам да су за добродетељ подједнако важне како реч и дело, та- ко и добра мисао човекова која из срца долази (уп мт 15, 19) чисте мисли неботајник павле, повезавши хри- стом ове три спасоносне компоненте у својој души, могао је да каже: „не жи- вим више ја, него живи христос у ме- ни“ он се уподобио христу да ли је могао после тога да греши? није могао јер се охристовио, како каже митро- полит порфирије а шта је са нашим срцима? срце људско данас је преоп- терећено информацијама које непре- стано разбијају концентрацију и сму- ћују човека свет, чини се, усавршава технологију за пренос информација управо због умног поробљавања и оп- терећивања човека, а не због помоћи и слободе старац тадеј је говорио, ци- тирајући свете оце, „да је човек биће које је створено да размишља, расуђу- је, прави планове само за један дан, и да за тај, један дан, поклекне безброј пута“, наглашавајући да су због тога у животу сваког хришћанина веома бит- ни духовници, који ће им одредити меру, што је и основна порука светог писма још је добри старац говорио: „кад бисте имали чисте мисли, не би вам требали телефони, преко христа стално бисте били у вези“ аутор је вероучитељ у архиепископији београдско-карловачкој када ум прихвати лошу помисао и почне да размишља о њој, она постаје мисао 32 5/2014 у беседи на гори господ исус хри- стос је на више места нагласио да је опасност од лоших поми- сли скоро равна примени истих помисли на делу истанчаним аскетским искуством подви- жници су до детаља изнели процесе који се одвијају у са- зревању греха мислена борба је постављана као прва линија фронта и од ње је у великој ме- ри зависио коначни исход то искуство је чувано у ризница- ма црквеног богословља њиме је у новије време проговорио кристално јасно св николај жички у спису мисли о добру и злу, он износи поуке везане за велики број тема начин на који то чини је јединствен свака од тема побуђује на размишљање овде ћемо изнети оно што све- титељ пише по питању мисли: „мисли твоје, које се по небу не прошетају, остају кржљаве и болесне ре- чи твоје, које не ударе о небо, остаће без еха и биће као котрљање камена, које зада страх околини и не донесе никакву благо- дат долини“ „мисли наше у истини знају се на оно- ликој даљини на колико се пружају јер докле се год простиру мисли човекове, дотле се простире човек задржавај се мислима и љубављу стално на добрим сликама, да би и ти постао сликом добра за браћу своју“ овим поукама о мислима саткан је основ на коме почива свака од поједи- начних поука које су изнете у мислима о добру и злу оне као да сачињавају сво- јеврсну методологију уз помоћ ње човек гради пут добрих дела то је аутентична православна етика која увек усходи ка светотајинском јединству са богом чини нам се да не би било претерано рећи да су и чувене поуке старца тадеја витовнич- ког о важности мисли потекле са истог извора и наставиле пут богонадахнутог искуства св николаја жичког аутор је парох при цркви светог апостола и јеванђелисте марка у ужицу свети николај жички о мислима презвитер александар р јевтић бог – највећи точак велики точак спорије се окреће но стиже мали точак који се брже окреће што већи точак то спорије окретање и мање ларме; што мањи точак то брже окретање и више ларме ово важи како за ствари тако и за људе највећи точак у души човечијој је- сте бог његов се обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме малих точкова но, кад се сви мали точкови у души утишају, душа се тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је обухваћено небо и зе- мља и при тој изненадној и реткој ви- зији душа осећа неисказану радост (извод из мисли о добру и злу) тема броја септембар/октобар 2014 33 хришћанин треба да је радосног духа „кажу, по сваку цену треба да сачувамо унутрашњи мир и да будемо увек радосног духа зато што духови под небом гледају да стално будемо тужни“ старац тадеј витовнички о депресији и депресивном стању код савременог човека данас се често прича и пише депресија је широ- ко распрострањено душевно обољење, многи је називају и болест цивилизаци- је од ње обољевају људи свих професи- ја, узраста и друштвених слојева много се говори о разним узроцима депресив- них стања, али мало стручњака спомиње духовне узроке масовност депресије у савременом свету наводи нас да се запи- тамо и у вези са њеним духовним узро- цима, и да о овој сложеној теми прогово- римо у основним цртама са аскетског и пастирско – психолошког аспекта најпре се треба позабавити узроци- ма депресије са аспекта православног аскетског искуства суштина депресије јесте стање (болесне) чамотиње и оча- јања које паралише човека и битно му умањује квалитет живота ово стање се у православном предању назива још и униније свети оци у аскетским спи- сима су много и садржајно писали о узрoцима разних страсти које обузимају човекову душу, као и о борби са њима следствено томе, свети оци су се често дотицали и страсти туге, малодушности – унинија (грч ακηδία) свети оци разликују корисну и штет- ну тугу, ону „која је по богу и ону која то није“ ова, која је по богу, човека усме- рава да тугује над својим греховима, над гресима целог света, над несаврше- ношћу своје природе, а друга врста ту- ге – „она која није по богу“ – је она која разара човека, која чини да његов живо- та буде погрешно усмерен овакву тугу оци називају страст овде треба рећи да је учење православне светоотачке аскетике о страстима повезано са глав- ним православним учењем о стварању човека по образу и подобију божијем и са православним поимањем зла и греха уопште човек је створен по образу бо- жанских енергија и својстава и стављен је у динамички процес ка божијем по- добију и учешћу у његовој божанској пуноћи, тј у процес обожења за тај ди- намички процес човеку су дате све сна- ге или енергије, потребна својства и мо- гућности, оно што свети оци називају врлинама (грч ἀρεταί) зато у почетку у човековој природи нису постојале с
Свеска: 339 | Какве су ти мисли такав ти је живот
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј (Штрбуловић) (1914–2003) фото: Духовна чада Старца Тадеја Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Викарни Епископ топлички Г Арсеније (Главчић) фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Игуман острошки Лазар (Аџић) (1948–2000) фото: http://wwwspcrs/ Фотографија на полеђини корице: Манастир Витовница фото: Лазар Лековић СВЕСКА 339, СЕПТЕМБАР / ОКТОБАР 2014 Рeч уредника Мислени рат и духовни мир 2 Духовне поуке Св Теофан Затворник Седим и мислим 4 Свети оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 124 псалам 6 Живот у Христу Ко сам, заправо ја? 10 Трагом Христовим Циљ хришћанског живота – улазак у Царство Божије 12 У дијалогу са атеизмом Вера у Бога и наука 16 Тема броја Духовност Старца Тадеја 21 Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијега? 25 Мисли и помисли 28 Свети Николај Жички о мислима 32 Хришћанин треба да је радосног духа 33 Старац Тадеј: Мисли о мислимa 36 Многодетне хришћанске породице Породица Милић 40 Святая Русь Добри Баћушка Серафим 48 Жива реч Протојереј Андреј Ткачов: „Данас је потребна унутрашња мисија“ 51 Идите и научите све народе Мисија на Тајланду 55 Светли ликови историје СПЦ Мисли Светог деспота Стефана о братској љубави 60 Сведочанства Врхунски лекар сведочи о чудима 63 стране СЕПТЕМБАР/ОКТОБАР 2014 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Какве су ти мисли, такав ти је живот септембар/октобар 2014 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983), Епископ бачки др Иринеј (1983–1994), Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: протонамесник Горан Живковић, Александар Милојков, Владимир Пекић, Милана Вучићевић, Радмила Грујић, Виктор Вицановић, Небојша Ћосовић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу з
Одреднице:
21
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
...у заједници заснујемо трајање у вечности то је одлично знао иДОСТОЈЕВСКИ 📌 када је писао приповетку
мали христов положајник у њој се на-
лази одговор на најтеже питање о стра-
дању мале деце овде је објаш
...у заједници заснујемо трајање у вечности то је одлично знао и
МЕТА инфо: Р:22383 К:173623 Д:96
| Свеска 347 |
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
... мало дете), онда бисмо морали да се сетимо горе наведених речи светог апостола павла радост ни тада не би требала да изостане, јер је сам дар живота којим нас бог уводи у овај свет његов трајни дар на нама је да ли ћемо умети достојно да примимо тај дар и да на њему са богом у заједници заснујемо трајање у вечности то је одлично знао и достојевски када је писао приповетку мали христов положајник у њој се на- лази одговор на најтеже питање о стра- дању мале деце овде је објашњење дато кроз слику раја у који улази дечак који је остављен од свих преминуо на улици његов живот је имао смисао јер посто- ји бесмртни живот у бесмртном богу управо су то оне две вечне теме о којима је често писао достојевски, називајући их проклетима, не по себи самима већ по томе како се према њима односе људи од бога даровани слободом као православни хришћани имамо од- говорност да себе утемељујемо у благо- дарности богу за сва добра која нам је дао и за све оно у чему нас је заштитио од зла које нам се могло догодити када се присетимо да је највећи дар који нам је господ оставио могућност причешћива- ња телом и крвљу његовом, онда постаје јасно да су многа од наших хтења скре- нула са пута онога што је најпретежни- је господ нам је оставио савет: „иштите најпре царство бо- жије и правду ње- гову, и ово ће вам се све додати“ (мт 6, 33) ове речи поста- вљају на своје место битно и споредно и тиме наш живот чине смисленим ту истину је потребно да схватимо како бисмо се разлико- вали од света у коме се бог сматра неким „ситним“ додатком у свакодневним „ве- ликим“ бригама и плановима о томе нас поучава и мо- литва благодарења коју читамо на светој литургији после причешћивања: благодаримо ти, човекољубиви влади- ко, добротворе душа наших што си нас и у данашњи дан удостојио твојих не- беских и бесмртних тајни исправи пут наш, утврди све нас у страху твоме, са- чувај живот наш, учврсти кораке наше, молитвама и мољењима славне богоро- дице и приснодјеве марије и свих светих твојих аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву иван иљин, „закон оловног војника“: „никакве пропасти, губи- ци и лишавања не смеју нас извести из душевне равно- теже ‘нема?’ – ‘нека нема набавићу’ не треба губи- ти освештано и суштинско у животу: не треба одустајати од онога основнога због че- га и водимо борбу све не- суштинско, свакодневно, све ситнице живота – не смеју нас заслепити, свезати, разо- ружати и подјармити“ (по- јуће срце, 49–50) реч пастира јануар / фебруар 2016 7 манолис мелинос: старче, у колико са- ти почиње ваш двадесетчетворочасовни програм? старац дионисије: у 200 устајемо и обављамо своје келејно правило м м: шта би то значило? старац д: сваки монах треба да ура- ди сто педесет великих метанија (земних поклона) и хиљаду двеста малих метанија (појасних поклона), уз бројаницу, нарав- но затим, правило од дванаест бројаница од 100 чворића све то се извршава пре одласка у цркву где идемо у 300, дакле, на заједничку службу окупљамо се и свако зна шта треба да чита и све остало де- вет бројаница иде христу, а три бројани- це пресветој,1 у чијем перивоју живимо други старци могу то изменити сваки духовник прилагођава то по сопственом нахођењу ми савршавамо „нешто“ и на- 1 молитвено правило 12 бројаница подразумева да се на бројаници 12 пута „окрене“ цео круг, изговарају- ћи уз сваки чворић или исусову молитву или моли- тву мајци божијој бројаница је духовно оружје разговор са деведесетпетогодишњим аскетом из скита колица на светој гори, слепим румунским старцем дионисијем о молитвеном правилу, исусовој молитви и смислу бројанице превод са јелинског: милана вучићевић старечник 8 1/2016 шем заштитнику светом георгију и на- шем анђелу чувару м м: старче, како ми, који живимо у свету, да постигнемо да се молимо мало више, узимајући у обзир отежавајуће усло- ве живота? старац д: имајући тежњу кад се трудимо, бог помаже међутим, да ли се ми трудимо? ако лежете у 2300, легните у 2200, како бисте ујутру имали један сат за господа не можете толико? колико можете, колико може- те василије велики каже да и калу- ђер и мирјанин треба да се моле мирјанин нема пра- во да тражи изговоре да се не моли уопште како мо- наси, тако и мирјани има- ју своја искушења и по- тешкоће и једни и други треба да се моле добро је да сваки хришћанин прочита сваког дана ше- стопсалмије још је боље ако може и полуноћницу на крају – тамо ми ради- мо – и акатист пресветој богородици човеку је од велике помоћи читање акатиста у стара време- на, постојала су браћа у свету с непрекидном мо- литвом, чак и владари, с толико дужности м м: зашто, старче, сви ви светогорски оци, устајете у „глуво доба ноћи“ и бдите у молитви? зар све те молитве не би могле да се савршавају, рецимо, од 700 ујутру па на- даље? током дана, дакле шта је то што ноћ има? старац д: потпуни мир човек ноћу не види, зато се моли мно- го лакше ум му је чист, одморан лакше можеш да се приближиш богу наша душа се пуни великом радошћу када се молимо ноћу; више него дању м м: подучава ли се, стар- че, у данашње време силаску ума у срце? преноси ли се та молитва у спрези са ди- сањем и откуцајима срца? старац д: потребно је смиреноумље и вр- лински учитељ, искусан руководитељ вода је ве- ома дубока и опасност да се духовно удавимо је заиста много велика савладајмо добро пли- ћак научимо да плива- мо томе треба да тежимо а остало, боље да пустимо то је за веома напредне захтева самопознање и много других ствари м м: старче, причајте нам о молитви састоји се од ма- ло речи: „господе исусе хри- сте, помилуј ме грешног“ но највеће је њено значење и вредност веома снажна мо- литва, веома садржајна чуо сам израз да та молитва ломи „кости“ сатани неутралише његове моћи чини га беспо- моћним реците нам зашто је та молитва толико јака старац д: пре свега, у пи- тању је њен садржај, а упо- редо с тим, и њена величи- ако лежете у 2300, легните у 2200, како бисте ујутру имали један сат за господа старечник јануар / фебруар 2016 9 на у тој молитви сусрећемо сажету сву теологију препознајемо исуса христа, господа нашег, сина божијег и бога на- шег и, истовремено, скрушено му тра- жимо да нас помилује, да се смилује на нас и да нас спасе исповедање вере, да- кле, и смиреноумље истовремено је то политика и „напада“ и „одбране“ у ци- љу достизања нашег спасења плод свих молитви јесте милост господа, коју свим својим снагама тражимо и, слава богу, добијамо сви треба да научимо ову молитву да изговарамо, што чешће можемо има ве- лику снагу можемо је увек и свуда гово- рити полако постајемо духовни људи не- престано се наш ум, наше срце посвећује молитви блажен је онај који задобије дар молитве м м: старче, који смисао има бројаница? старац д: то је један добро наштелова- ни будилник који држимо у рукама и који нас подсећа да треба стално да изговара- мо молитву буди нас, дакле то је најбоље оружје против ђавола, пошто има велики крст, а и сви њени чворићи – од колико год се састојала, триста, сто, педесет, три- десет три, дванаест – сви су исплетени од девет крстова тих девет крстова симбо- лизује девет чина анђелских тако дакле, ако ум почетника остане сам, може да за- борави на молитву међутим, кад доди- рујеш чвориће, не можеш да заборавиш додир сабира наш ум сваки чворић је је- дан окидач којим монах изнова и изнова пуца у ђавола! ђаво, наравно, не седи ми- ран стално бије битку да баци, на при- мер, монаха у немарност међутим, побе- ђује милост божија м м: старче, видимо да многи људи носе бројницу (мислим на мирјане) мла- ди момци и девојке носе је на руци као наруквицу у вашим рукама то је духовно оружје старац д: да, за нас је оружје, али и за сваког хришћанина треба да буде оружје да зна зашто је носи (држи), а не, наравно, због лепоте или као амајлију, како кажу те бројанице, које обично носе око зглоба, имају тридесет и три чворића, што симбо- лизује године господа нашег на земљи но- сим, дакле, на себи христове године, идем и примам тело и крв његову у себе, како би се моја душа спасила! треба да изгова- рамо „господе исусе христе, помилуј ме“ изнова, и изнова, и изнова, држећи броја- ницу то је један свештени чин м м: старче, да ли стално понављање истих ствари умара монаха? свакако, све- ти јован лествичник каже да бити монах значи непрестано приморавати природу међутим, добронамерно се пита неко: зар се не умара монах од једног те истог? зар га не умара понављање? старац д: одмара га правило, непре- стана молитва, све је то дисање калуђера без духовног дисања монах не може да жи- ви бог даје духовну радост монаху и он тиме превазилази оно што се вама чини рутином из књиге: μανώλης μελινός, αθωνιται βαλκανιων ροή χαρισμάτων σέρβων και ρουμάνων αγιορειτών γερόντων, 2004 бројанице имају тридесет и три чворића, што симболизује године господа нашег на земљи носим, дакле, на себи христове године, идем и примам тело и крв његову у себе, како би се моја душа спасила! 10 1/2016 на острву реке нил, по имену таве- на, наспрам мушког манастира, у једном женском манастиру који је бројао отприлике четири стотине монахи- ња, живљаше дјева по имену исидора, која се христа ради понашаше као луда, уни- жаваше себе и самопонижаваше толико су је презирале све сестре да нису хтеле чак ни да једу са њом али она то примаше са радошћу њена врлина била је корисна за читав манастир радила је све послове, све је оп- служивала као робиња, у свакој њиховој потреби са добротом им је служила би- ла је сестринству као сунђер који чисти све (као што сунђер чисти сваку нечисто- ту, тако је и она свима понизно служила), као што је и господ рекао: „који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде слу- житељ“ (мт 20, 26–27), и: „ако неко међу вама мисли да је мудар у овоме веку, нека буде луд да би био мудар“ (1кор 3, 18) све монахиње су на главама носиле цр- на прекривала, а она је, свезавши око гла- ве само једну крпу, извршавала сву обаве- зу никада је нити једна од четири стотине монахиња није видела да једе или да је узела и корицу хлеба, него када је бриса- ла столове сакупљала је мрвице и остатке хране из чинија, и тиме се задовољавала никада није носила обућу, никада никог није увредила, никада се није жалила, ни- када није из њених уста изашла увредљи- ва или надмена реч, иако је била вређана, ударана, а често су јој упућиване и псовке, и многе сестре су је се гнушале ради ње се анђео господњи јавио пре- подобном питириму, пустињаку, који је био велики подвижник и живео у врлини, и рекао му: „зашто имаш високо мишље- ње о својим делима, као богобојазан, седе- ћи на таквом месту? хоћеш ли да видиш жену благочестивију од тебе? иди у жен- ски тавениски манастир, и тамо ћеш наћи једну монахињу која носи круну на глави она је много боља од тебе јер иако је по- слушна толикој гомили и служи свима на разне начине, она се никада умом својим није одаљила од бога, иако је све сестре презиру, а ти седиш овде и замишљаш гра- дове, ти који ниси видео ништа од света“ велики питирим се одмах запутио у та- вену, и када је стигао замолио је учитеље да га одведу у женски манастир пошто су га оци поштовали и имали поверења у њега, јер је остарио у подвижништву, пропусти- ли су га на супротну обалу реке и одвели у манастир и пошто су очитали уобичајене молитве, велики питирим је затражио да види све монахиње а када су све дошле, он је није нигде видео и он им рече: „до- ведите ми све“ „све смо ту“, одговориле су „али недостаје једна“, упоран је био он – „она коју ми је анђео показао“ тада му оне рекоше: „имамо још једну у кухињи, преподобна исидора никада никог није увредила, никада се није жалила, никада није из њених уста изашла увредљива или надмена реч превод са јелинског: михаела јагер материк јануар / фебруар 2016 11 али она је луда“ „доведите и њу, дајте да је видим“, рече питирим али она није желе- ла да послуша, очигледно схвативши раз- лог (можда јој је заиста открио господ) и тако је на силу вукоше и говораше: „свети питирим жели да те види“ (јер је био по- штован) а када су је довели велики пи- тирим јој пажљиво осмотри лице и крпу коју је имала обмотану око главе и чела, и паде пред њене ноге говорећи: „препо- добна мати, благослови ме“ а онда и она паде пред његове ноге говорећи: „ти мене благослови, господине мој“ када су ово виделе, све се зачудише и го- вораху: „ава, немој себе понижавати, она је луда“ а онда им он на то одговори: „ви сте луде она је боља и од вас и од мене, и она је мајка, духовна мати, и молим се да ме бог удостоји да се нађем са њом у дан суда“ када су то чуле одмах све падоше пред његове ноге и у сузама исповедаху да су на разне начине свака од њих изазивале тугу код светитељке једна је рекла: „ја сам јој се увек ругала“ друга: „ја сам јој се под- смевала због њеног скромног изгледа“ а нека, опет: „ја сам на њу често помије про- сипала“ „ја сам јој ране правила“ „ја сам је тукла“ уопште, све су исповедиле да су је на разне начине унижавале свети пи- тирим чувши све њихове исповести и по- моливши се заједно са исидором за њих и замоливши часну слушкињу христову да се моли за њега, отиде а она, уважена од бога и преподобна, пошто су је од тада све сестре указ
... мало дете), онда бисмо морали да се сетимо горе наведених речи светог апостола павла радост ни тада не би требала да изостане, јер је сам дар живота којим нас бог уводи у овај свет његов трајни дар на нама је да ли ћемо умети достојно да примимо тај дар и да на њему са богом у заједници заснујемо трајање у вечности то је одлично знао и достојевски када је писао приповетку мали христов положајник у њој се на- лази одговор на најтеже питање о стра- дању мале деце овде је објашњење дато кроз слику раја у који улази дечак који је остављен од свих преминуо на улици његов живот је имао смисао јер посто- ји бесмртни живот у бесмртном богу управо су то оне две вечне теме о којима је често писао достојевски, називајући их проклетима, не по себи самима већ по томе како се према њима односе људи од бога даровани слободом као православни хришћани имамо од- говорност да себе утемељујемо у благо- дарности богу за сва добра која нам је дао и за све оно у чему нас је заштитио од зла које нам се могло догодити када се присетимо да је највећи дар који нам је господ оставио могућност причешћива- ња телом и крвљу његовом, онда постаје јасно да су многа од наших хтења скре- нула са пута онога што је најпретежни- је господ нам је оставио савет: „иштите најпре царство бо- жије и правду ње- гову, и ово ће вам се све додати“ (мт 6, 33) ове речи поста- вљају на своје место битно и споредно и тиме наш живот чине смисленим ту истину је потребно да схватимо како бисмо се разлико- вали од света у коме се бог сматра неким „ситним“ додатком у свакодневним „ве- ликим“ бригама и плановима о томе нас поучава и мо- литва благодарења коју читамо на светој литургији после причешћивања: благодаримо ти, човекољубиви влади- ко, добротворе душа наших што си нас и у данашњи дан удостојио твојих не- беских и бесмртних тајни исправи пут наш, утврди све нас у страху твоме, са- чувај живот наш, учврсти кораке наше, молитвама и мољењима славне богоро- дице и приснодјеве марије и свих светих твојих аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву иван иљин, „закон оловног војника“: „никакве пропасти, губи- ци и лишавања не смеју нас извести из душевне равно- теже ‘нема?’ – ‘нека нема набавићу’ не треба губи- ти освештано и суштинско у животу: не треба одустајати од онога основнога због че- га и водимо борбу све не- суштинско, свакодневно, све ситнице живота – не смеју нас заслепити, свезати, разо- ружати и подјармити“ (по- јуће срце, 49–50) реч пастира јануар / фебруар 2016 7 манолис мелинос: старче, у колико са- ти почиње ваш двадесетчетворочасовни програм? старац дионисије: у 200 устајемо и обављамо своје келејно правило м м: шта би то значило? старац д: сваки монах треба да ура- ди сто педесет великих метанија (земних поклона) и хиљаду двеста малих метанија (појасних поклона), уз бројаницу, нарав- но затим, правило од дванаест бројаница од 100 чворића све то се извршава пре одласка у цркву где идемо у 300, дакле, на заједничку службу окупљамо се и свако зна шта треба да чита и све остало де- вет бројаница иде христу, а три бројани- це пресветој,1 у чијем перивоју живимо други старци могу то изменити сваки духовник прилагођава то по сопственом нахођењу ми савршавамо „нешто“ и на- 1 молитвено правило 12 бројаница подразумева да се на бројаници 12 пута „окрене“ цео круг, изговарају- ћи уз сваки чворић или исусову молитву или моли- тву мајци божијој бројаница је духовно оружје разговор са деведесетпетогодишњим аскетом из скита колица на светој гори, слепим румунским старцем дионисијем о молитвеном правилу, исусовој молитви и смислу бројанице превод са јелинског: милана вучићевић старечник 8 1/2016 шем заштитнику светом георгију и на- шем анђелу чувару м м: старче, како ми, који живимо у свету, да постигнемо да се молимо мало више, узимајући у обзир отежавајуће усло- ве живота? старац д: имајући тежњу кад се трудимо, бог помаже међутим, да ли се ми трудимо? ако лежете у 2300, легните у 2200, како бисте ујутру имали један сат за господа не можете толико? колико можете, колико може- те василије велики каже да и калу- ђер и мирјанин треба да се моле мирјанин нема пра- во да тражи изговоре да се не моли уопште како мо- наси, тако и мирјани има- ју своја искушења и по- тешкоће и једни и други треба да се моле добро је да сваки хришћанин прочита сваког дана ше- стопсалмије још је боље ако може и полуноћницу на крају – тамо ми ради- мо – и акатист пресветој богородици човеку је од велике помоћи читање акатиста у стара време- на, постојала су браћа у свету с непрекидном мо- литвом, чак и владари, с толико дужности м м: зашто, старче, сви ви светогорски оци, устајете у „глуво доба ноћи“ и бдите у молитви? зар све те молитве не би могле да се савршавају, рецимо, од 700 ујутру па на- даље? током дана, дакле шта је то што ноћ има? старац д: потпуни мир човек ноћу не види, зато се моли мно- го лакше ум му је чист, одморан лакше можеш да се приближиш богу наша душа се пуни великом радошћу када се молимо ноћу; више него дању м м: подучава ли се, стар- че, у данашње време силаску ума у срце? преноси ли се та молитва у спрези са ди- сањем и откуцајима срца? старац д: потребно је смиреноумље и вр- лински учитељ, искусан руководитељ вода је ве- ома дубока и опасност да се духовно удавимо је заиста много велика савладајмо добро пли- ћак научимо да плива- мо томе треба да тежимо а остало, боље да пустимо то је за веома напредне захтева самопознање и много других ствари м м: старче, причајте нам о молитви састоји се од ма- ло речи: „господе исусе хри- сте, помилуј ме грешног“ но највеће је њено значење и вредност веома снажна мо- литва, веома садржајна чуо сам израз да та молитва ломи „кости“ сатани неутралише његове моћи чини га беспо- моћним реците нам зашто је та молитва толико јака старац д: пре свега, у пи- тању је њен садржај, а упо- редо с тим, и њена величи- ако лежете у 2300, легните у 2200, како бисте ујутру имали један сат за господа старечник јануар / фебруар 2016 9 на у тој молитви сусрећемо сажету сву теологију препознајемо исуса христа, господа нашег, сина божијег и бога на- шег и, истовремено, скрушено му тра- жимо да нас помилује, да се смилује на нас и да нас спасе исповедање вере, да- кле, и смиреноумље истовремено је то политика и „напада“ и „одбране“ у ци- љу достизања нашег спасења плод свих молитви јесте милост господа, коју свим својим снагама тражимо и, слава богу, добијамо сви треба да научимо ову молитву да изговарамо, што чешће можемо има ве- лику снагу можемо је увек и свуда гово- рити полако постајемо духовни људи не- престано се наш ум, наше срце посвећује молитви блажен је онај који задобије дар молитве м м: старче, који смисао има бројаница? старац д: то је један добро наштелова- ни будилник који држимо у рукама и који нас подсећа да треба стално да изговара- мо молитву буди нас, дакле то је најбоље оружје против ђавола, пошто има велики крст, а и сви њени чворићи – од колико год се састојала, триста, сто, педесет, три- десет три, дванаест – сви су исплетени од девет крстова тих девет крстова симбо- лизује девет чина анђелских тако дакле, ако ум почетника остане сам, може да за- борави на молитву међутим, кад доди- рујеш чвориће, не можеш да заборавиш додир сабира наш ум сваки чворић је је- дан окидач којим монах изнова и изнова пуца у ђавола! ђаво, наравно, не седи ми- ран стално бије битку да баци, на при- мер, монаха у немарност међутим, побе- ђује милост божија м м: старче, видимо да многи људи носе бројницу (мислим на мирјане) мла- ди момци и девојке носе је на руци као наруквицу у вашим рукама то је духовно оружје старац д: да, за нас је оружје, али и за сваког хришћанина треба да буде оружје да зна зашто је носи (држи), а не, наравно, због лепоте или као амајлију, како кажу те бројанице, које обично носе око зглоба, имају тридесет и три чворића, што симбо- лизује године господа нашег на земљи но- сим, дакле, на себи христове године, идем и примам тело и крв његову у себе, како би се моја душа спасила! треба да изгова- рамо „господе исусе христе, помилуј ме“ изнова, и изнова, и изнова, држећи броја- ницу то је један свештени чин м м: старче, да ли стално понављање истих ствари умара монаха? свакако, све- ти јован лествичник каже да бити монах значи непрестано приморавати природу међутим, добронамерно се пита неко: зар се не умара монах од једног те истог? зар га не умара понављање? старац д: одмара га правило, непре- стана молитва, све је то дисање калуђера без духовног дисања монах не може да жи- ви бог даје духовну радост монаху и он тиме превазилази оно што се вама чини рутином из књиге: μανώλης μελινός, αθωνιται βαλκανιων ροή χαρισμάτων σέρβων και ρουμάνων αγιορειτών γερόντων, 2004 бројанице имају тридесет и три чворића, што симболизује године господа нашег на земљи носим, дакле, на себи христове године, идем и примам тело и крв његову у себе, како би се моја душа спасила! 10 1/2016 на острву реке нил, по имену таве- на, наспрам мушког манастира, у једном женском манастиру који је бројао отприлике четири стотине монахи- ња, живљаше дјева по имену исидора, која се христа ради понашаше као луда, уни- жаваше себе и самопонижаваше толико су је презирале све сестре да нису хтеле чак ни да једу са њом али она то примаше са радошћу њена врлина била је корисна за читав манастир радила је све послове, све је оп- служивала као робиња, у свакој њиховој потреби са добротом им је служила би- ла је сестринству као сунђер који чисти све (као што сунђер чисти сваку нечисто- ту, тако је и она свима понизно служила), као што је и господ рекао: „који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде слу- житељ“ (мт 20, 26–27), и: „ако неко међу вама мисли да је мудар у овоме веку, нека буде луд да би био мудар“ (1кор 3, 18) све монахиње су на главама носиле цр- на прекривала, а она је, свезавши око гла- ве само једну крпу, извршавала сву обаве- зу никада је нити једна од четири стотине монахиња није видела да једе или да је узела и корицу хлеба, него када је бриса- ла столове сакупљала је мрвице и остатке хране из чинија, и тиме се задовољавала никада није носила обућу, никада никог није увредила, никада се није жалила, ни- када није из њених уста изашла увредљи- ва или надмена реч, иако је била вређана, ударана, а често су јој упућиване и псовке, и многе сестре су је се гнушале ради ње се анђео господњи јавио пре- подобном питириму, пустињаку, који је био велики подвижник и живео у врлини, и рекао му: „зашто имаш високо мишље- ње о својим делима, као богобојазан, седе- ћи на таквом месту? хоћеш ли да видиш жену благочестивију од тебе? иди у жен- ски тавениски манастир, и тамо ћеш наћи једну монахињу која носи круну на глави она је много боља од тебе јер иако је по- слушна толикој гомили и служи свима на разне начине, она се никада умом својим није одаљила од бога, иако је све сестре презиру, а ти седиш овде и замишљаш гра- дове, ти који ниси видео ништа од света“ велики питирим се одмах запутио у та- вену, и када је стигао замолио је учитеље да га одведу у женски манастир пошто су га оци поштовали и имали поверења у њега, јер је остарио у подвижништву, пропусти- ли су га на супротну обалу реке и одвели у манастир и пошто су очитали уобичајене молитве, велики питирим је затражио да види све монахиње а када су све дошле, он је није нигде видео и он им рече: „до- ведите ми све“ „све смо ту“, одговориле су „али недостаје једна“, упоран је био он – „она коју ми је анђео показао“ тада му оне рекоше: „имамо још једну у кухињи, преподобна исидора никада никог није увредила, никада се није жалила, никада није из њених уста изашла увредљива или надмена реч превод са јелинског: михаела јагер материк јануар / фебруар 2016 11 али она је луда“ „доведите и њу, дајте да је видим“, рече питирим али она није желе- ла да послуша, очигледно схвативши раз- лог (можда јој је заиста открио господ) и тако је на силу вукоше и говораше: „свети питирим жели да те види“ (јер је био по- штован) а када су је довели велики пи- тирим јој пажљиво осмотри лице и крпу коју је имала обмотану око главе и чела, и паде пред њене ноге говорећи: „препо- добна мати, благослови ме“ а онда и она паде пред његове ноге говорећи: „ти мене благослови, господине мој“ када су ово виделе, све се зачудише и го- вораху: „ава, немој себе понижавати, она је луда“ а онда им он на то одговори: „ви сте луде она је боља и од вас и од мене, и она је мајка, духовна мати, и молим се да ме бог удостоји да се нађем са њом у дан суда“ када су то чуле одмах све падоше пред његове ноге и у сузама исповедаху да су на разне начине свака од њих изазивале тугу код светитељке једна је рекла: „ја сам јој се увек ругала“ друга: „ја сам јој се под- смевала због њеног скромног изгледа“ а нека, опет: „ја сам на њу често помије про- сипала“ „ја сам јој ране правила“ „ја сам је тукла“ уопште, све су исповедиле да су је на разне начине унижавале свети пи- тирим чувши све њихове исповести и по- моливши се заједно са исидором за њих и замоливши часну слушкињу христову да се моли за њега, отиде а она, уважена од бога и преподобна, пошто су је од тада све сестре указ
Свеска: 347 | Царство Божије у нама
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј Витовнички, благовесник Царства Божијег у наше време фото: духовна чада о Тадеја Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Г Лукијан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Богојављење 2016 године – пливање за Часни крст у Земуну, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Горња испосница Светог Саве у манастиру Студеница фото: Рајко Каришић СВЕСКА 347, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2016 Рeч уредника Царство нестворене Светлости 2 Реч пастира Неблагодарност као грех свакодневнице 4 Старечник Бројаница је духовно оружје 7 Материк Преподобна Исидора 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији 12 У дијалогу са атеизмом Антитеизам 14 Тема броја Царство Божије у нама 19 Најдубље истине скривене у нама 22 Свети Теофан Затворник: Зацаривање Господа у нама 24 Разговор са протојерејем-ставрофором др Милошем Весином О тајни Царства Божијег 26 Степенице врлина ка Царству Небеском 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Карановић 34 Идите и научите све народе Две мисије – нађи 10 разлика 42 Православље широм света Чувари Православља на Тајланду 44 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Велика Лавра Лавра Светог Атанасија Атонског 48 Представљамо Вам Манастир Савина главица 51 Путопис Света недра Метохије 53 Светињама Грчке у походе 56 Вјечнаја памјат О Сава Копорински (1926 – 2015) 60 Сведочанства Дар прозорљивости оца Лазара Острошког 62 Поезија Дубока 64 Косовска победа 64 Царство Божије 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Царство Божије у нама јануар / фебруар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Тадеј Витовнички, благовесник Царства Божијег у наше време фото: духовна чада о Тадеја Фотографија на другој страни корице: Епископ будимски Г Лукијан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Богојављење 2016 године – пливање за Часни крст у Земуну, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Горња испосница Светог Саве у манастиру Студеница фото: Рајко Каришић СВЕСКА 347, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2016 Рeч уредника Царство нестворене Светлости 2 Реч пастира Неблагодарност као грех свакодневнице 4 Старечник Бројаница је духовно оружје 7 Материк Преподобна Исидора 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији 12 У дијалогу са атеизмом Антитеизам 14 Тема броја Царство Божије у нама 19 Најдубље истине скривене у нама 22 Свети Теофан Затворник: Зацаривање Господа у нама 24 Разговор са протојерејем-ставрофором др Милошем Весином О тајни Царства Божијег 26 Степенице врлина ка Царству Небеском 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Карановић 34 Идите и научите све народе Две мисије – нађи 10 разлика 42 Православље широм света Чувари Православља на Тајланду 44 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 46 Светиње Свете Горе Велика Лавра Лавра Светог Атанасија Атонског 48 Представљамо Вам Манастир Савина главица 51 Путопис Света недра Метохије 53 Светињама Грчке у походе 56 Вјечнаја памјат О Сава Копорински (1926 – 2015) 60 Сведочанства Дар прозорљивости оца Лазара Острошког 62 Поезија Дубока 64 Косовска победа 64 Царство Божије 64 стране ЈАНУАР/ФЕБРУАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Царство Божије у нама јануар / фебруар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
Одреднице:
1. 23894 / ...богу управо су то оне две вечне теме о којима је често писао ДОСТОЈЕВСКИ, , називајући их проклетима, не по себи самима већ по томе како се према њима односе људи од бога даровани слобо...
1. 23894 / ...богу управо су то оне две вечне теме о којима је често писао ДОСТОЈЕВСКИ, , називајући их проклетима, не по себи самима већ по томе како се према њима односе људи од бога даровани слобо...
22
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
...часопису православни пут), „мали христов положајник“ (аутор ф мДОСТОЈЕВСКИ)📌 ) и „бака ракила“ (аутор свештеник ј
зечевић) када је реч о књигама, корисним
за реализацију часа верске наставе, вероватно је најбољ
...часопису православни пут), „мали христов положајник“ (аутор ф м
МЕТА инфо: Р:22380 К:168397 Д:93
| Свеска 348 |
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
... на часу, али и тражити појашњења и тумачења појединих стихова које су читали код куће аутор текста је од својих ученика добио и на њихов предлог су на часовима прочитани текстови „отац матеј“ (објављен у часопису православни светионик), „љошка смотанко“ (објављен у часопису православни пут), „мали христов положајник“ (аутор ф м достојевски) и „бака ракила“ (аутор свештеник ј зечевић) када је реч о књигама, корисним за реализацију часа верске наставе, вероватно је најбоља књига писма светој лидији (земун, 2013), ауторке мелинде џонсон корелација предмета готово као неопходност намеће се повезивање садржаја градива веронауке, са садржајима других предмета ученици неретко траже од вероучитеља да им додатно појасни делове градива из других предмета, пре свих, из области друштвених наука у договору са колегама и ученицима, могуће је да вероучитељ буде гост на часу других наставника (и обратно) овакви часови су вишеструко корисни, јер ученици сазнају нове чињенице и схватају дубљи смисао градива вероучитељ може бити гост на часовима српског језика и књижевности, када се обрађују методске јединице везане за свето писмо, на часу социологије може говорити о разлици између религије и магије, на часу историје о историји спц, итд за ове часове, вероучитељ се мора додатно припремити уместо закључка и на крају, наводимо савет једног свештеног лица једном вероучитељу: „сваког дана се моли богу за своје ученике посвети им, на пример, један акатист дневно“ говоримо прво богу о деци, па тек потом деци о богу молитва (или читање молитве) за поверене нам ученике, јесте први и најважнији предуслов успешне школске катихизације аутор је вероучитељ у економској школи у чачку 60 2/2016 веронаука прота дејан дејановић (1930–2016) својим очинским саветима, душекорисним и спасоносним, крепио је и усправљао пале и клонуле, а посрнуле храбрио да истрају ненад вујић диван је бог у светима својим (пс 67, 36), каже цар и пророк давид, а познаваоци блаженопочившег проте дејана дејановића могу да кажу да је он био диван човек, блистави учитељ вере, сјајан исповедник и ненадмашни беседник једном речју, свима је био све, не би ли их придобио за веру и утврдио у изворном православљу које носе три стуба: вера, нада и љубав знао је да је љубав најважнији стуб, пошто се вера и нада испуњавају у царству божијем, а једино „љубав никад не престаје“ (1кор 13, 8) на руском „старец“ , а на грчком „герондас“ (ο γέροντας), не значи нужно да је неко стар по годинама, већ да је, под непосредним вођством духа светога, мудар у животним поукама, и вешт у духовном руковођењу и исцељењу оних који му приступају оно што „старец“ нуди својој духовној деци нису првенствено моралне поуке и правила живота, него једна лична духовна веза „старац је“, каже достојевски, „неко ко у сопствену душу и вољу преузима вашу душу и вољу“ њему се као плод молитве и богоугодног живота, дају дарови духа светога, дар расуђивања и духовног исцељења за своју духовну децу моли се непрестано, прихвата њихове радости и жалости као своје сопствене крстоносни прота дејан био је изванредан беседник и тумач јеванђеља његове беседе су биле маестралне, кристално јасне, једноставне, јеванђељске и радо слушане захваљујући дугогодишњем животном искуству и знању, протина „жива реч“, прожета божанским надахнућем, доносила је свима нама драгоцене и спасоносне поуке као дугогодишњи исповедник, прота дејан је био непревазиђен причао је (наравно, не одајући имена) да не постоји кривично дело из судске медицине које код њега није исповедано свакодневно, већ од ранога јутра, долазиле су десетине верника да се исповедају поверавајући му се и откривајући своје слабости, страдања, муке и недаће свакога би наш прота пажљиво саслушао, и не осуђујући никога, трагао би и проналазио суштину проблема, а уздајући се у господа, увек изналазио решење за све ситуације говорио је да ако паднемо сто пута, важно је устати и сто први пут својим очинским саветима, душекорисним и спасоносним, крепио је и усправљао пале и клонуле, а посрнуле храбрио да истрају и остану на „уском путу“ који води ка непролазном царству небеском, „где ће бог отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више“ (отк 21, 4) март / април 2016 61 вјечнаја памјат огроман пастирски успех и сјајну мисионарску делатност, остварио је прота дејан предајући целога себе цркви христовој међутим, никада није допуштао да се њему припише та заслуга, већ је из њему својствене скромности говорио да је дејством благодати божије привучено толико верника у цркву у којој је он служио богу вишњему слажемо се, само што је свима нама јасно да је та благодат божија деловала управо кроз њега, он је био њен сасуд и сарадник благошћу и изобилном љубављу, учећи нас све праштању, будио је у сваком човеку оно што је добро, сагоревао оно што је погрешно, и полагао семе јеванђеља у душу очишћену и окупану у духовној бањи свете тајне исповести многи су приступили цркви, и бога заволели, кроз оца дејана, те стога можемо донекле разумети речи богоносног апостола павла: „а живим – не више ја, него живи у мени христос“ (гал 2, 20) „кампсада“1 је још једно сведочанство божијег чуда које господ милостиви начини кроз неуморног и богољубивог проту дејана наиме, у топчидерској шуми, изван насеља, и то на самом гробљу, постоји капела посвећена светом трифуну пре готово 20 година, наш прота је распоређен да опслужује ову малу цркву, без парохије, а самим тиме и без парохијана који би долазили на богослужење редовно је служио литургије, али готово да нико није долазио на службе, осим понеке баке која би, након паљења свећа, одстојала неколико минута, и потом отишла за својим послом но, протина дугогодишња ревност у богослужењу и непоколебљива апостолска вера дадоше плодове, те поче најпре да долази један млади брачни пар, а касније ме1 свети трифун је рођен у селу кампсади у фригији, а пошто је ова црква на топчидеру посвећена светом трифуну, онда су се верници који су долазили у овај храм на литургије називали „кампсађани“ сто утехе и укрепљења ту нађоше многи истински боготражитељи а ове године, гле чуда божијег, на последњој божићној литургији коју је служио наш прота дејан, причестило се 70-оро деце и око 150-оро одраслих целу цркву и део дворишта испунио је народ божији никла је „жива црква“, једна духовно моћна литургијска заједница која се непрекидно умножавала и духовно узрастала захваљујући овој цркви, која је била велики „расадник побожности“, многи су духовно прогледали, а импресиван је број оних који су, благословом проте дејана, постали свештеници или монаси дух свети „дише где хоће“ (јн 3, 8), а у овој цркви се за време богослужења примећивало посебно молитвено расположење и осећала божанска благодат, „јер где су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (мт 18, 20) прота дејан је имао на хиљаде своје духовне деце рецепт је био једноставан – жртвовати се, пружити несебичну љубав и непрекидно се старати за спасење свих оних који су му приступали, те је тако чинећи спроводио у дело речи апостола павла: „свима сам био све, да како год неке спасем“ (1кор 9, 22) не зна се број оних који су помоћ и утеху нашли код овога дивнога духовника, који последње две деценије готово ни један дан није провео на годишњем одмору, нити на боло62 2/2016 вјечнаја памјат вању говорио је: „мени је одмор када проводим време са својом духовном децом“ у цркву, овај скромни служитељ божији, први је долазио најчешће користећи градски превоз (док га је здравље добро служило) имао је посебан дар, и жељу, да се посвети људима славећи бога и делајући као „добри пастир“ доживео је изузетно поштовање и за живота, а након упокојења његова духовна чада, схватила су колико много им је свима значио професор андреј тарасјев, који је поносан на њихово 72 године дуго пријатељство, рекао је оно што су многи осећали: „сада смо остали као сирочићи“ но, нема места за тугу, јер вером потврђујемо да смрт као биће не постоји, и да она само представља привремени растанак од наших најмилијих коначно, имаћемо још једног молитвеног заступника пред престолом божијим, али овај пут на један другачији, тајанствен и невидљив начин, богу знан схиархимандрит захарије (+1936), ученик великих руских духовника, тешио је своја духовна чада речима: „после смрти ћу бити много живљи него што сам сада, зато немојте плакати када умрем“ душа осећа молитве које се узносе за њу, и благодарна је онима који их узносе, и духовно им је блиска и на крају, да се подсетимо, да је свети серафим саровски замолио да на његовом гробу буду урезане ове знамените речи: „када умрем, дођи код мене и на мој гроб, и то што чешће, утолико боље ма шта да је у твојој души, ма шта да ти се деси, дођи код мене као и кад сам био жив и клечећи на земљи, избаци сву своју горчину на мој гроб све ми испричај и ја ћу те саслушати, и сва она горчина ће се распршити како си ми говорио док сам био жив, тако поступи и сада, јер ја сам жив и бићу жив заувек“ аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији десет божијих заповести у времену увек стоје савршенству снови чести у животу да напоје десет божијих заповести остају стихови исти испуњују, срцем пале нашом чежњом освајале да угоди нашем богу снагом дају, мисли кроче да испуне колко могу изнова те моле оче закон вредан увек вредан рођен дан је јасно један да покрене душу нашу да испуни једну чашу срцем пуним да освоји свом ширином душе поји ближњег свога да разуме опростити може, уме сваку реч да испоштује трудити се увек треба свако од нас срећу кује господ даје милост с неба када осмех путем крене надом зове прати мене зрело зрно се таласа биће жетве, она класа десет божијих заповести драган цветановић март / април 2016 63 поезија у синају, на хориву у синају, на хориву силу божију иште живу, пророк, што свој народ воли, заповести божије моли бог га слуша и јавља се у светлости представља се мојсије главу и не диже тешка радост њега стиже „један бог је, погледај ме нема других, послушај ме мене имаш, никог више анђео ти прстом пише не клањај се и не прави лик телета, бордој крави син мој добри што ће доћи да се слика он ће моћи именом да мојим збориш само када стварно мораш с богом причај у молитви како свети, поштуј и ти шест је дана рада доста и свет тако, знаш да поста седми дан је одмор благи чини тако сине драги заповест је моја пета сила обавезе света поштуј оца, мајку твоју и будућност гради своју не убијај, не пресуђуј праштај свима, не осуђуј кажем ово да би знао сваки живот бог је дао прељубе не чини сине од тога се вечно гине веран буди вери, жени, само такве господ цени не укради, није твоје то су греси што се броје када мериш подај више другом дати то се пише лажно никад не сведочи јер ја имам свуда очи што изустиш да је права истина је само здрава туђе што је не пожели личност своју не подели задовољан буди својим скромношћу те својом појим то су моје заповести тим каменом све извести таблицама људе спреми свет ће син мој да промени хаџи драган поповић
... на часу, али и тражити појашњења и тумачења појединих стихова које су читали код куће аутор текста је од својих ученика добио и на њихов предлог су на часовима прочитани текстови „отац матеј“ (објављен у часопису православни светионик), „љошка смотанко“ (објављен у часопису православни пут), „мали христов положајник“ (аутор ф м достојевски) и „бака ракила“ (аутор свештеник ј зечевић) када је реч о књигама, корисним за реализацију часа верске наставе, вероватно је најбоља књига писма светој лидији (земун, 2013), ауторке мелинде џонсон корелација предмета готово као неопходност намеће се повезивање садржаја градива веронауке, са садржајима других предмета ученици неретко траже од вероучитеља да им додатно појасни делове градива из других предмета, пре свих, из области друштвених наука у договору са колегама и ученицима, могуће је да вероучитељ буде гост на часу других наставника (и обратно) овакви часови су вишеструко корисни, јер ученици сазнају нове чињенице и схватају дубљи смисао градива вероучитељ може бити гост на часовима српског језика и књижевности, када се обрађују методске јединице везане за свето писмо, на часу социологије може говорити о разлици између религије и магије, на часу историје о историји спц, итд за ове часове, вероучитељ се мора додатно припремити уместо закључка и на крају, наводимо савет једног свештеног лица једном вероучитељу: „сваког дана се моли богу за своје ученике посвети им, на пример, један акатист дневно“ говоримо прво богу о деци, па тек потом деци о богу молитва (или читање молитве) за поверене нам ученике, јесте први и најважнији предуслов успешне школске катихизације аутор је вероучитељ у економској школи у чачку 60 2/2016 веронаука прота дејан дејановић (1930–2016) својим очинским саветима, душекорисним и спасоносним, крепио је и усправљао пале и клонуле, а посрнуле храбрио да истрају ненад вујић диван је бог у светима својим (пс 67, 36), каже цар и пророк давид, а познаваоци блаженопочившег проте дејана дејановића могу да кажу да је он био диван човек, блистави учитељ вере, сјајан исповедник и ненадмашни беседник једном речју, свима је био све, не би ли их придобио за веру и утврдио у изворном православљу које носе три стуба: вера, нада и љубав знао је да је љубав најважнији стуб, пошто се вера и нада испуњавају у царству божијем, а једино „љубав никад не престаје“ (1кор 13, 8) на руском „старец“ , а на грчком „герондас“ (ο γέροντας), не значи нужно да је неко стар по годинама, већ да је, под непосредним вођством духа светога, мудар у животним поукама, и вешт у духовном руковођењу и исцељењу оних који му приступају оно што „старец“ нуди својој духовној деци нису првенствено моралне поуке и правила живота, него једна лична духовна веза „старац је“, каже достојевски, „неко ко у сопствену душу и вољу преузима вашу душу и вољу“ њему се као плод молитве и богоугодног живота, дају дарови духа светога, дар расуђивања и духовног исцељења за своју духовну децу моли се непрестано, прихвата њихове радости и жалости као своје сопствене крстоносни прота дејан био је изванредан беседник и тумач јеванђеља његове беседе су биле маестралне, кристално јасне, једноставне, јеванђељске и радо слушане захваљујући дугогодишњем животном искуству и знању, протина „жива реч“, прожета божанским надахнућем, доносила је свима нама драгоцене и спасоносне поуке као дугогодишњи исповедник, прота дејан је био непревазиђен причао је (наравно, не одајући имена) да не постоји кривично дело из судске медицине које код њега није исповедано свакодневно, већ од ранога јутра, долазиле су десетине верника да се исповедају поверавајући му се и откривајући своје слабости, страдања, муке и недаће свакога би наш прота пажљиво саслушао, и не осуђујући никога, трагао би и проналазио суштину проблема, а уздајући се у господа, увек изналазио решење за све ситуације говорио је да ако паднемо сто пута, важно је устати и сто први пут својим очинским саветима, душекорисним и спасоносним, крепио је и усправљао пале и клонуле, а посрнуле храбрио да истрају и остану на „уском путу“ који води ка непролазном царству небеском, „где ће бог отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више“ (отк 21, 4) март / април 2016 61 вјечнаја памјат огроман пастирски успех и сјајну мисионарску делатност, остварио је прота дејан предајући целога себе цркви христовој међутим, никада није допуштао да се њему припише та заслуга, већ је из њему својствене скромности говорио да је дејством благодати божије привучено толико верника у цркву у којој је он служио богу вишњему слажемо се, само што је свима нама јасно да је та благодат божија деловала управо кроз њега, он је био њен сасуд и сарадник благошћу и изобилном љубављу, учећи нас све праштању, будио је у сваком човеку оно што је добро, сагоревао оно што је погрешно, и полагао семе јеванђеља у душу очишћену и окупану у духовној бањи свете тајне исповести многи су приступили цркви, и бога заволели, кроз оца дејана, те стога можемо донекле разумети речи богоносног апостола павла: „а живим – не више ја, него живи у мени христос“ (гал 2, 20) „кампсада“1 је још једно сведочанство божијег чуда које господ милостиви начини кроз неуморног и богољубивог проту дејана наиме, у топчидерској шуми, изван насеља, и то на самом гробљу, постоји капела посвећена светом трифуну пре готово 20 година, наш прота је распоређен да опслужује ову малу цркву, без парохије, а самим тиме и без парохијана који би долазили на богослужење редовно је служио литургије, али готово да нико није долазио на службе, осим понеке баке која би, након паљења свећа, одстојала неколико минута, и потом отишла за својим послом но, протина дугогодишња ревност у богослужењу и непоколебљива апостолска вера дадоше плодове, те поче најпре да долази један млади брачни пар, а касније ме1 свети трифун је рођен у селу кампсади у фригији, а пошто је ова црква на топчидеру посвећена светом трифуну, онда су се верници који су долазили у овај храм на литургије називали „кампсађани“ сто утехе и укрепљења ту нађоше многи истински боготражитељи а ове године, гле чуда божијег, на последњој божићној литургији коју је служио наш прота дејан, причестило се 70-оро деце и око 150-оро одраслих целу цркву и део дворишта испунио је народ божији никла је „жива црква“, једна духовно моћна литургијска заједница која се непрекидно умножавала и духовно узрастала захваљујући овој цркви, која је била велики „расадник побожности“, многи су духовно прогледали, а импресиван је број оних који су, благословом проте дејана, постали свештеници или монаси дух свети „дише где хоће“ (јн 3, 8), а у овој цркви се за време богослужења примећивало посебно молитвено расположење и осећала божанска благодат, „јер где су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“ (мт 18, 20) прота дејан је имао на хиљаде своје духовне деце рецепт је био једноставан – жртвовати се, пружити несебичну љубав и непрекидно се старати за спасење свих оних који су му приступали, те је тако чинећи спроводио у дело речи апостола павла: „свима сам био све, да како год неке спасем“ (1кор 9, 22) не зна се број оних који су помоћ и утеху нашли код овога дивнога духовника, који последње две деценије готово ни један дан није провео на годишњем одмору, нити на боло62 2/2016 вјечнаја памјат вању говорио је: „мени је одмор када проводим време са својом духовном децом“ у цркву, овај скромни служитељ божији, први је долазио најчешће користећи градски превоз (док га је здравље добро служило) имао је посебан дар, и жељу, да се посвети људима славећи бога и делајући као „добри пастир“ доживео је изузетно поштовање и за живота, а након упокојења његова духовна чада, схватила су колико много им је свима значио професор андреј тарасјев, који је поносан на њихово 72 године дуго пријатељство, рекао је оно што су многи осећали: „сада смо остали као сирочићи“ но, нема места за тугу, јер вером потврђујемо да смрт као биће не постоји, и да она само представља привремени растанак од наших најмилијих коначно, имаћемо још једног молитвеног заступника пред престолом божијим, али овај пут на један другачији, тајанствен и невидљив начин, богу знан схиархимандрит захарије (+1936), ученик великих руских духовника, тешио је своја духовна чада речима: „после смрти ћу бити много живљи него што сам сада, зато немојте плакати када умрем“ душа осећа молитве које се узносе за њу, и благодарна је онима који их узносе, и духовно им је блиска и на крају, да се подсетимо, да је свети серафим саровски замолио да на његовом гробу буду урезане ове знамените речи: „када умрем, дођи код мене и на мој гроб, и то што чешће, утолико боље ма шта да је у твојој души, ма шта да ти се деси, дођи код мене као и кад сам био жив и клечећи на земљи, избаци сву своју горчину на мој гроб све ми испричај и ја ћу те саслушати, и сва она горчина ће се распршити како си ми говорио док сам био жив, тако поступи и сада, јер ја сам жив и бићу жив заувек“ аутор је предавач верске наставе у четрнаестој београдској гимназији десет божијих заповести у времену увек стоје савршенству снови чести у животу да напоје десет божијих заповести остају стихови исти испуњују, срцем пале нашом чежњом освајале да угоди нашем богу снагом дају, мисли кроче да испуне колко могу изнова те моле оче закон вредан увек вредан рођен дан је јасно један да покрене душу нашу да испуни једну чашу срцем пуним да освоји свом ширином душе поји ближњег свога да разуме опростити може, уме сваку реч да испоштује трудити се увек треба свако од нас срећу кује господ даје милост с неба када осмех путем крене надом зове прати мене зрело зрно се таласа биће жетве, она класа десет божијих заповести драган цветановић март / април 2016 63 поезија у синају, на хориву у синају, на хориву силу божију иште живу, пророк, што свој народ воли, заповести божије моли бог га слуша и јавља се у светлости представља се мојсије главу и не диже тешка радост њега стиже „један бог је, погледај ме нема других, послушај ме мене имаш, никог више анђео ти прстом пише не клањај се и не прави лик телета, бордој крави син мој добри што ће доћи да се слика он ће моћи именом да мојим збориш само када стварно мораш с богом причај у молитви како свети, поштуј и ти шест је дана рада доста и свет тако, знаш да поста седми дан је одмор благи чини тако сине драги заповест је моја пета сила обавезе света поштуј оца, мајку твоју и будућност гради своју не убијај, не пресуђуј праштај свима, не осуђуј кажем ово да би знао сваки живот бог је дао прељубе не чини сине од тога се вечно гине веран буди вери, жени, само такве господ цени не укради, није твоје то су греси што се броје када мериш подај више другом дати то се пише лажно никад не сведочи јер ја имам свуда очи што изустиш да је права истина је само здрава туђе што је не пожели личност своју не подели задовољан буди својим скромношћу те својом појим то су моје заповести тим каменом све извести таблицама људе спреми свет ће син мој да промени хаџи драган поповић
Свеска: 348 | Десет Божијих заповести
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ топлички Арсеније служи бденије у патријаршијској капели фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Протојереј–ставрофор Дејан Дејановић (1930-2016) фото: духовна чада о Дејана Фотографија на трећој страни корице: Хиландарски саборни храм о Васкрсу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 348, МАРТ / АПРИЛ 2016 Рeч уредника Ширина Заповести Божијих 2 Реч пастира Надање као сизифовски посао? 4 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 6 Материк Света Синклитикија 8 Отачник Климент Александријски о украшавању 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији (2 део) 12 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања 15 Teма броја Десет речи 19 Синајско законодавство и сионска благодат 22 Не кради 24 Синај − гора Божијег Савеза 26 Тежња за добрим законодавством код Срба 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Ристановић 32 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 40 Светиње Свете Горе Манастир Ватопед 43 Идите и научите све народе Питања са којима се сусреће дежурни хришћани у храму 46 Православље широм света Интервју са Јоханесом Волфом Православни Немац о Православљу у Немачкој 49 Путопис Велика Хоча – центар метохијског виногорја 53 Веронаука Читање и школска катихизација 58 Вјечнаја памјат Прота Дејан Дејановић (1930–2016) 61 Поезија Десет Божијих заповести 63 У Синају, на Хориву 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Десет Божијих заповести март / април 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ топлички Арсеније служи бденије у патријаршијској капели фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Протојереј–ставрофор Дејан Дејановић (1930-2016) фото: духовна чада о Дејана Фотографија на трећој страни корице: Хиландарски саборни храм о Васкрсу фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из цркве Гроба Господњег у Јерусалиму фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 348, МАРТ / АПРИЛ 2016 Рeч уредника Ширина Заповести Божијих 2 Реч пастира Надање као сизифовски посао? 4 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 6 Материк Света Синклитикија 8 Отачник Климент Александријски о украшавању 10 Хришћанска књижевност Тајна човјекове личности Његошев прилог хришћанској персонологији (2 део) 12 У дијалогу са атеизмом Вера и терет доказивања 15 Teма броја Десет речи 19 Синајско законодавство и сионска благодат 22 Не кради 24 Синај − гора Божијег Савеза 26 Тежња за добрим законодавством код Срба 29 Вишедетне хришћанске породице Породица Ристановић 32 Светиње Свете Земље Храм Светог Гроба и Христовог Васкрсења 40 Светиње Свете Горе Манастир Ватопед 43 Идите и научите све народе Питања са којима се сусреће дежурни хришћани у храму 46 Православље широм света Интервју са Јоханесом Волфом Православни Немац о Православљу у Немачкој 49 Путопис Велика Хоча – центар метохијског виногорја 53 Веронаука Читање и школска катихизација 58 Вјечнаја памјат Прота Дејан Дејановић (1930–2016) 61 Поезија Десет Божијих заповести 63 У Синају, на Хориву 64 стране МАРТ/АПРИЛ 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Десет Божијих заповести март / април 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар редакције Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претп
Одреднице:
1. 260750 / ...правила живота, него једна лична духовна веза „старац је“, каже ДОСТОЈЕВСКИ, , „неко ко у сопствену душу и вољу преузима вашу душу и вољу“ њему се као плод молитве и богоугодног живота, ...
1. 260750 / ...правила живота, него једна лична духовна веза „старац је“, каже ДОСТОЈЕВСКИ, , „неко ко у сопствену душу и вољу преузима вашу душу и вољу“ њему се као плод молитве и богоугодног живота, ...
23
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
...један од најбољих познавалаца људске душе, фјодорДОСТОЈЕВСКИ 📌 каже:
„христочежњиви подвижници се не-
престано духовно преображавају, труде
се да лик душе своје формирају по лик
...један од најбољих познавалаца људске душе, фјодор
МЕТА инфо: Р:25240 К:188299 Д:104
| Свеска 352 |
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... по усво- јењу од бога за своје свакодневно прак- тично делање човек може наћи узоре у оним појединцима који су својим живо- том и подвигом испунили препоруке и заповести божије, а нама оставили пре- ћутни аманет да их следимо о таквима, а то су углавном били људи из монашког реда, један од најбољих познавалаца људске душе, фјодор достојевски каже: „христочежњиви подвижници се не- престано духовно преображавају, труде се да лик душе своје формирају по лику христовом, те стога даноноћно живе по јеванђељу богочовековом световни љу- ди, (тј људи од овога света, они који ни- су свештеници ни монаси) иду супрот- ним путем, путем који квари и унаказује боголику душу људску погледајте на световњаке, па реците: зар се није у њих искварио лик божији и правда његова? они имају науку, а у науци је само оно што је подвргнуто чулима а духовни свет, виша половина људског бића од- бачена је са некаквим тријумфом, чак са мржњом“ (браћа карамазови, стр, 361) на крају, кад већ поменусмо достојев- ског, послушајмо шта он каже о смислу живота и бесмртности душе: „ако нема бога, нема ни бесмртности, ради чега онда живети? јасно је ово: самоубиство, после губитка идеје о бесмртности, по- стаје ствар савршено неизбежна, чак и неопходна, за свакога онога ко се мало уздигне над животињама напротив, бесмртност, обећавајући вечни живот, јаче везује човека са земљом у томе, на изглед, лежи противречност: ако већ има тако много живота, то јест, осим земаљског још и бесмртни живот – че- му онда ценити толико земаљски жи- вот? али излази баш напротив: само са вером у своју бесмртност човек схвата свој разумни циљ на земљи без убеђења у своју бесмртност кидају се везе човека са земљом, постају тање, трулије, а губи- так вишег животног смисла несумњиво води у самоубиство ако је уверење у бесмртност, толико потребно за чове- ков живот, онда је оно нормално стање човечанства; а кад је тако, онда бесмрт- ност људске душе несумњиво и посто- ји“ (ф достојевски, дневник писатеља, т х, стр 422) и сасвим на крају, да наведемо 71 по- уку светог антонија великог, оснивача монаштва у египту: „душа је у телу, у ду- ши је ум, у уму реч, којом се разматра и прославља бог свему што постоји, бог је, по својој благости, даровао биће, а души он даје бесмртност, путем непро- падљивости и вечне насладе“ (историја монаштва у египту и поуке светог ан- тонија, крњево 1984, стр 128) само са вером у своју бесмртностчовек схвата свој разумни циљ на земљи реч пастира новембар / децембар 2016 13 сведоци смо постојања разних обича- ја у нашем народу како се то обично каже: сто села, сто обичаја стварност је, чак, још парадоксалнија: сто села, сто и нешто обичаја тешко је да се цело село сло- жи обичаји богате традицију, па и црквени живот нашег народа ипак, мора се призна- ти да постоје добри и лоши обичаји један од црквених отаца је записао – стари обичај без истине је само стара заблуда овде ћемо размотрити питање о обичају изношења хране на гробља, присутног како у селу, тако и у граду тешко је утврдити од када датира овај обичај исти случај је и са разлозима који су довели до његовог настанка из историје ране хришћанске заједнице знамо да су вер- ници једно време у римској империји сма- трани забрањеном скупином, па им се омо- гућавало сакупљање једино на гробљима постојање катакомби на гробним местима мученика (мартиријумима) укључивало је служење свете литургије у коликој вези је наведено са данашњим обичајем изношења хране на гробље није лако поуздано одреди- ти све остаје на нивоу претпоставке могу- ћи су и утицаји паганског наслеђа словен- ских племена стварност нам данас предочава разли- чите случајеве приликом сахрана, помена и задушница може се често видети обиље хране постављене како на сам гроб, тако и около њега негде се људи враћају и кући породице упокојене особе или у ресторан понекад се може осетити да је пажња ви- ше посвећена постављању и послуживању хране, него учешћу у молитви то доста го- вори о (не)оцрковљености извесног броја окупљених, човекоугодништву, доказива- њу некима је изнесена храна и предмет по- зитивних или негативних коментара, што може да говори и о одсуству искрене патње због упокојења ближњег можда се ту могу укључити и претпоставке психологије, која говори о потискивању непријатних дожи- вљаја једно је сигурно, то није добра прак- са у једној земљи западне европе српски обичај изношења хране на гробље је изазвао бурне коментаре јавности у локалним но- винама се нашла вест са сликама „гозбе“, где је наслов гласио „срби направили журку на гробљу“ сигурно да то није допринело ле- пом мишљењу о нама као народу смешан је и жалостан коментар неких да ли је дан сахране био укусније припремљен, посан или мрсан као да би хтели да избег- ну сахране средом и петком то је посебно приметно у избегавању да се парастоси дају тачно у четрдесети дан када је то среда или петак сведочанство пристојних и цркве- них људи је неопходно како би се показала достојанственија могућност понашања да проблем није од јуче сведоче и записи бранислава нушића сабрани у студији ко- сово – опис земље и народа он наводи да су опитањуизношења хранеипићанагробља тешкојеутврдитиодкададатираовајобичајистислучајјеиса разлозимакојисудовелидоњеговогнастанка презвитер александар р јевтић реч пастира 14 6 / 2016 постојале уредбе општина (на челу којих је стајао митрополит и црквени представници са представницима цивилних власти) ко- јима се покушавало уредити понашање на окупљањима верног народа (славе, свадбе, задушнице) у тексту се наводи: „наредбе ове неће само да уздрже госте од пића, већ хоће да сачувају домаћина од великих тро- шкова, какви су бивали о славама, свадбама и другим приликама“ даље се наводи писмо једне жена која је због нарушавања прописа о изношењу хране на задушнице била ка- жњена (могуће чак и одлучењем од приче- шћа или престанком доласка свештеника у њену кућу) њено покајно писмо се наводи у целости: православној српској црквеној општини у приштини „понизно потписана признајем своју погрешку, коју сам учинила прошле заду- шнице, односно забрањене гозбе за мртве на гробљу а да не би остала безакона моја кућа и даље, као од преступа па до сада, за то молим општину да ми опрости учињену погрешку и кућу уреди у ред законитих, а ја пак с моје стране дајем општини тврду реч, да од данас па за живота нећу никад ниједну наредбу општинску преступити па ма ка- ква она била ако ли пак општина налази за право и клетвом могу се обвезати на осно- ву тога и дајем ову молбу надајући се да ће је општина уважити“ понизна сутка костићка приштина 16 маја 1893 г не знамо да ли је данас време за овакву строгост знамо да је време да се покуша по- учити народ да није све у ићу и пићу моли- тва као циљ сабрања не сме да буде у другом плану поука пастирâ је неопходна прона- лажење мере која ће уважити чињеницу да храна није за мртве, већ за оне који су дошли издалека, који су огладнели у току припре- ме (нпр сахране) и за сиромашне (као дело милосрђа намењено за душу упокојених) за остале би сасвим довољно и благословено било и кољиво (које неки не узимају, сматра- јући да је остала храна „севапнија“ или уку- снија?) и чашица ракије или сока (посебно у летњим данима када прети дехидрација) у свему сачувати меру, не бити разметљив, али ни негостољубив, истрајати у молитви и не заборавити разлог због кога се сабрало – молитву за упокојење у господу аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву пример из парохијске праксе једна породица је приликом организације сахране од- лучила да не припрема храну по локалним обичајима свог парохијског свештеника су замолили да види шта је најнеопходније за локални храм у изградњи како би они то приложили за покој душе упокојеног сродника ово није једина могућност подједнако богоугодно дело је и помоћ некоме од по- требитих људи за лечење, школовање или обезбеђивање најосновнијих животних потреба када би се узео у обзир и прилог уместо цвећа које људи доносе на сахране, то би био веома леп заједнички подвиг милосрђа како за при- ложнике, тако и за душу упокојених по речима светих отаца: „врлина милосрђа према потребитима, покрива мноштво наших сагрешења“ реч пастира праведни лазар у наручју авраамовом, фреска из манастира дечани, 14 век новембар / децембар 2016 15 христос се рађа – славите! христос с небеса –у сусрет му изађите! христос на земљи – узнесите се! певај господу сва земљо! у весељу певај народе! – јер он се прослави (прва песма божићног канона) пост подразумева подвиг целокупне човекове личности јер се кроз њега јача снаге воље пост је затим везан за труд одрицања од себе, и прилика је за човека да се сабере из расејаности живота свети оци, учитељи и подвижници цркве наглашавају да је пост почетак свих врли- на зато што је он пут који кроз усаврша- вање води ка христу и духовној радости пост у исто време јесте наша наглашена веза са христом и свима светима који су својим подвигом угодили господу свети василије велики вели: „не ограничавај врлину поста само на исхрану истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и гре- хова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога не пијеш пиће, али унижаваш другога човека“ како би на што достојнији начин до- чекали рођење спаситеља света господа нашег исуса христа, црква је богомудро установила божићни пост који нас у исто време подсећа на пост старозаветних па- тријарахâ и праведникâ који су у посту и молитви дочекали долазак спаситеља према речима светог симеона архиепи- скопа солунског, пост божићне четрде- сетнице изображава пост мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет но- ћи добио на каменим таблицама божије заповести а ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу реч од дје- ве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се његовој божанској плоти трајање божићног по- ста можемо сликовито повезати са путо- вањем тројице мудраца до витлејемске пећине у којој је рођен господ наш исус христос хришћански етос нам казује да је пост звезда водиља за хришћане као што су мудраци вођени звездом дошли до богомладенца свети григорије пала- ма у својој 16 беседи на божић нас под- сећа да је оваплоћење бога логоса донело нама људима неисказана блага, па и само царство небеско колико је до овапло- ћења и очовечења бога логоса небо било далеко од земље, толико је далеко било од нас царство небеско, а ми утврђени овим речима светог григорија паламе, духоно- сца из 14 века, постом и молитвом у току божићног поста идемо у сусрет богомла- бранислав илић хришћански живот божићнипост –усусретбогомладенцу постећичетрдесетдана,созерцавамо и примамо живу реч оддјеве,не нацртану на камену, већоваплоћену и рођену, и присаједињујемосе његовој божанској плоти 16 6 / 2016 денцу христу истинском сунцу прав- де установљење божићног поста, као и других вишедневних постова, потиче из првих векова хришћанства од iv века свети амвросије милански, филистри- је, блажени августин помињу божићни пост, а у v веку је о божићном посту писао лав велики првобитно је божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже на сабору 1166 године који је одржан у време константинопољ- ског патријарха луке и византијског цара мануила свим хришћанима је било наре- ђено да поштују четрдесетодневни пост уочи великог празника христовог рођења божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана христовог рођења очи- стили покајањем, молитвом и постом, ка- ко бисмо чиста срца, душе и тела могли да дочекамо сина божијег који се јавио све- ту, и да би му поред обичних дарова и жр- тви, принели наше чисто срце и жељу да следимо његово учење будући да древни црквени устави пра- зник рођења христовог називају другом пасхом, те из тог разлога овом великом празнику рождества христовог претходи четрдесетодневни пост који се назива и малом четрдесетницом по дужини овај пост долази одмах после свете четрдесет- нице, а по строгости долази после свете четрдесетнице и успенског поста божић- ни пост нема посебне недеље као што је то случај са светом четрдесетницом, али има две недеље; недељу праотацâ и отацâ битно је нагласити да божићни пост у себи садржи молитвене спомене мученикâ, про- рокâ, апостолâ, светитељâ и преподобних међу пророцима посебно се прославља спомен пророка данила који је прорекао време христовог рођења у недељи пра- отаца посебно се наглашава њихов значај, што нам потврђује и тропар који појемо у ту недељу: вером си праоце оправдао и од народа си их обручио цркви хваљени су славом светих, јер из њиховог семена је плод благословен, пресвета богородица, која те је без семена родила: њиховим мо- литвама, христе боже, помилуј нас на дан светог андреја и на дан светог николе у химнографији садржане су пе- сме које најављују празник рођења бого- младенца христа: вертепе добро се укра- си, дјева долази носећи у утроби христа пастири свирајући посведочите страшно чудо, и мудраци из персије донесите зла- то, тамјан и смирну већ од празника ваведења пресвете бо- городице почиње да се поје божићна ката- васија, што нам казује да смо ми храм бога живога који се оваплотио нас ради и спа- сења нашега ради уместо закључка: небо и земља данас, као што je пророко- вано, нека се обрадују! анђели и људи не- ка духовно светкују! јер бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци, родивши се од жене пећина и јасле га прихватају, пастири чудо разглашавају,мудраци са ис- тока у витлејем дарове доносе, а ми, не- достојним устима, угледајући се на ангеле, хвалу му одајмо: „слава на висини богу, а на земљи мир!“ дође очекивање многобо- жаца, дође, спасе нас од робовања врагу (прва литијска стихира) весели се, јерусалиме! светкујте сви ко- ји љубите сион! данас је раскинута при- времена уза адамове осуде, отворен је рај, обеснажена је змија–јер ону коју превари некад спази да је мајка створитеља сад о силнога богатства мудрости и познања бога! она преко које се, као оруђа греха, у сваком телу удомила смрт поста зачетак спасења свему свету преко богородице из ње се рађа детенце, а свесавршени бог својим рођењем он њено девичанство за- печаћује, својим пеленама узе греховне дре- ши, а својом детињом слабошћу порођајне болове ожалошћене еве лечи да игра и пле- ше сва творевина! христос је дошао да је себи дозове и да спасе душе наше (слава на стиховање) хришћански живот новембар / децембар 2016 17 самољубље је наслеђе које смо добили од првостворених људи, од адама и еве првостворени су били побеђе- ни од ђавола, од нечастивог он је све то покренуо нечастиви је имао први анђеоски чин он је био најближи слави божијој уживао је у првобитној благодати он је први при- мао обавести и откривења пре осталих де- вет чинова због све те своје славе и бла- годати, имао је злобне мисли против бога говорио је у својим помислима: „зашто би бог био толико високо? зашто би он имао сву ту славу? зашто да му се клањамо? за- што да се њему све потчињава? зашто је не бих могао да будем бог? попећу се и ја високо и сешћу поред њега, постаћу и ја сличан њему и све ће се мени клањати, па ћу имати и ја исту славу“ кад је то помислио и поверовао у то, од- мах га је бог одлучио од свог лица и бацио га доле цео чин је изгубљен у понору тако и свако ко је горд и самољубив бива одба- чен од бога ђаво, нечастиви, није се задовољио са- мо својим падом завидео је човеку, кога је бог створио на исти начин и начинио га владарем у рају и свој творевини говори: „зашто би он уживао у таквој срећи? не и он треба да увреди бога, ни он не треба да му се потчињава; треба да буде преварен“ приближава му се и шапуће му исте ства- ри, говори му: „зашто би ти бог забранио да једеш од овог плода? то је подмуклост бога да не би постао и ти бог и спознао до- бро и зло; једи и видећеш да ћеш постати бог“ чуо га је првостворени, а затим и поср- нуо кроз дело је спознао да је требало да поштује наредбу божију гордост и само- љубље истерало је првостворене из божи- јег раја наследили смо и ми, као некакву имовину, то самољубље и сада патимо и боримо се до крви како бисмо се избави- ли монаштво је као бесплатно лечилиште; то је божија болница где човек долази ка- ко би оздравио позива га бог светим при- зивом и с љубављу га доводи у то лечили- ште човек тражи себи лек и виче: „господе исусе христе, помилуј ме!“– да, помило- ваћу те, одговара бог и лекар душа и тела започиње лечење шаље нам разне невоље, дозвољава ис- кушења а то су све лекови, горки лекови који исцељују душу човека наравно, нико не може да каже да током операције или лекарске интервенције није у боловима, да се не мучи да превазиђе тај бол и тугу; но ипак, на крају лечења буде психички добро када је мој старац био искушеник у пу- стињи, био је у послушању старцу јефре- му, једном једноставном човеку то је био један благословен старчић једном је један монах сусед – не знам шта се тачно дого- дило – растужио старчића старац је ви- као јер није могао да се избори с њим су- превод с јелинског: милана вучићевић старечник „да,помиловаћуте, одговарабог“ старац јефрем филотејски о самољубљу (други део) (наставак текста из православног мисионара бр 348, март/април 2016 г) 18 6 / 2016 протстављао му се, викао је, драо се мој старац, који је тад био младић, снажан да је могао да изађе на крај с десеторицом љу- ди, кад је чуо свог старца како виче напољу и овог другог како му се супротставља, по- чела је у њему да кључа љутња и бес чим је увидео опасност да, кад изађе напоље, не може да предвиди шта ће да се догоди, бу- дући да је био млад, сместа је отрчао у цр- кву, клекнуо и почео да виче: „богородице, помози ми!“ и затим је почео да плаче; да плаче и да моли, како би се пресвета уме- шала да помогне да случајно у том стању не изађе напоље и пошто је много плакао и пролио много суза, видео је како звер самољубља и беса смекшава и повлачи се кад је видео да је дошао у стање да може да изађе напоље и да говори с благошћу и смиреношћу, изашао је и избавио, нарав- но на миран и учтив начин, старца од сусе- да а он нам је то причао као пример како се у пракси бори са самољубљем и монаху долази искушење и шапуће сличне ствари као оне које је шапутало адаму ако га старац грди или му сасеца вољу, унутар њега се самољубље супрот- ставља и шапуће монаху да противречи, да се свађа, да успостави своју вољу; на тај начин се никада неће излечити монах треба непрекидно да пази како би се суочи са сваком ситуацијом, са сваким ис- кушењем с успехом, како би се божијом бла- годаћу ослободио старог човека на место старог треба да дође нови човек, по христу, човек неосетљивости и човек васкрсења та борба није мала, нити за кратко време може да се достигне победа и тријумф над самољубљем то је велика звер са много глава преподобни јефрем каже: „с лавом си се ухватио у коштац? пази да ти не сломи кости“ та звер је самољубље као лав вреба и на- пада нас ми треба у рукама да имамо оруж- је и мач супротстављања помислима извор: http://gerontesmascom у богатом пољу светитеља наше свете цркве постоје и многи цареви, вла- дари и припадници двора, који нису дозволили да их заслепи моћ власти све- товну славу су обујмили славом божијом и службом цркви зато су и проглашени светима за свој допринос црквеном телу једна од њих била је и света пулхерија, благочестива августа византије рођена је у константинопољу 399 годи- не била је најстарија кћер цара аркадија (395–408) и евдоксије и сестра теодосија ii (408–450) имала је ту част да прими све- то крштење од светог јована златоустог иако је била окружена изобиљем дво- ра и сусретала се са дворјанима склоним сплеткама, дубоко у својој души узгајила је веру у бога и стекла изузетне врлине након смрти њеног оца аркадија (408 г), пулхерија је са свега девет година пре- узела на себе старање о свом седмогоди- шњем брату теодосију ii, који је заузео царски престо, као законити наследник свог оца упркос томе што је још била де- те, одликовали су је неуобичајена зрелост и разборитост прво што је учинила би- ло је васпитање и усмеравање свог брата, како би владао богољубиво стала је уз њега предано и настојала да улије у њего- ву душу начела хришћанске вере и да му усади јеванђелске врлине желела је да га издвоји од других владара његове епохе, који су били опијени влашћу и који су се окрутно опходили према својим подани- цима сматрала је да је царска власт, као и свака друга – служење, имајући на уму речи христове: који хоће да буде међу ва- ма велики, нека вама служи; и који хоће ме- ђу вама да буде први, нека буде свима слуга (мк 10, 43–44) међутим, теодосије није поседовао нео- пходне способности за испуњавање висо- превод са јелинског: михаела јагер старечник материк новембар / децембар 2016 19 ких дужности, насупрот пулхерији, коју су одликовали динамичност, разборитост и изванредно образовање поседовала је ретку спољашњу лепоту и богат духов- ни свет изучавала је науке свог времена и говорила је, осим латинског, и грчки језик дивила се грчкој култури и изучавала је древне грчке фи- лософе била је много вољена због своје благости, крото- сти, трпељивости, скром- ности и јасне љубави према народу године 414 са својих ше- снаест година, изабрана је за августу, по жељи свога брата теодосија била је истински вла- дар непрегледне византијске земље, све до краја владавине теодо- сија (450 г), која је забележи- ла дане славе, захваљујући савладавини са снажном и мудром пулхеријом она са- ма у потпуности се предала богу и народу одлучила је да читавог свог живота остане девица и зато је стално носила монашку ризу молила се и пости- ла, не учествујући у раскошној трпези палате истовремено је започета реорга- низација државе под њеним надзором реорганизовала је војску, обезбедивши спољашњу сигурност и благостање пода- ницима свакој њеној одлуци претходила је срдачна молитва господу све године своје владавине пазила је да има крај себе побожне и стручне саветнике вршила је велики утицај на свог брата теодосија, који је, као што смо већ на- вели, био лишен владарских осо- бина и одлучности слушао ју је и поштовао и имао је у њу безгранично поверење и на- род ју је величао, због њеног мудрог управљања у корист народа њена љубав ка грчком образовању и грчкој култури су превагнули у њеној одлуци да венча теодосија са атинаидом, мудром кћерком атинског фило- софа леонтија, која је дошла у константинопољ, крстила се и узела име евдокија пул- херијина намера је била да по царству прошири хелен- ску културу и заиста, ати- наида је са собом довела на стотине философа и учитеља, који су претворили константи- нопољ у „малу атину“ од великог значаја било је оснивање 425 г уз пулхе- ријину брижност и евдокијину помоћ, чу- веног „пандидактериона“ у констатино- пољу, првог организованог универзитета у европи и свету! такође важан догађај сматрала је да је царска власт, као и свака друга – служење, имајући на уму речи христове: који хоће да буде међу вама велики, нека вама служи; и који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга (мк 10, 43–44) светапулхерија благочестиваавгуставизантије 20 6 / 2016 било је и прихватање грког језика као зва- ничног језика државе ова два велика до- гађаја били су зачетак хеленизације рим- ског царства пулхерија се заузела и за заштиту пра- вославне вере својим снажним посредо- вањем успела је да убеди теодосија да сазо- ве трећи васељенски сабор (431 г), који је осудио несторијеву јерес побринула се и да се саграде велелепни храмови, као што је храм у влахерни у константинопољу, и манастири, као што су есфигмени и кси- ропотам на светој гори основала је мно- штво добротворних установа (болнице, куће за сиромашне, сиротишта), где је на хиљаде потребитих нашло склониште го- дине 438 побринула се да исправи велику неправду коју су учинили њени родитељи аркадије и евдоксија обновила је сећање на светог јована златоустог и пренела је његове мошти у константинопољ, молећи на коленима светога да опрости својим гонитељима несторијевци су је мрзели до смрти и успели су сплеткама да је одаље од трона, али само на кратко јер се 450 године тео- досије упокојио и остала је она као једи- ни законити наследник трона у педесет и другој години удала се за благочестивог сенатора маркијана (450–457), ком је пре- дала трон, под условом да поштује њену одлуку да остане девица он је уважавао њену одлуку, јер је и сам био богољубив године 451 сазван је четврти васељенски сабор у халкидону, који је осудио јерес монофизита маркијанова и пулхеријина владавина била је кратка, али посвећена утврђивању православља и човекољубљу године 453 уснила је пулхерија у педе- сет и четвртој години мирно, завештавши своју имовину сиромашнима оплакало ју је читаво царство, а црква ју је прогласи- ла светом сећање на њу црква прославља 10/23 септембра ламброс к сконцос, теолог – професор извор: http://orthopraxiaablogspotde материк александар милојков у дијалогу са атеизмом у савременој квазинаучној и квази- верској „употреби“ науке јавља се нешто што бисмо могли назвати догматизмом том догматизму су вео- ма склони неки атеисти, који се наводно боре против догматизма и залажу се за критичко мишљење овде под догмати- змом подразумевамо негативно значење те речи, где она представља један крај- ње острашћени и идеолошки приступ са маском „научности“ тај догматизам је идеолошка вера у свемоћ (научног) зна- ња, као објективног таква идеoлогија се састоји из две заблуде прва је заблуда је да се биће и знање (о бићу) поклапа- ју односно, да сазнање бића предста- вља објективно сазнату стварност друга заблуда је да су границе знања уједно и границе бића односно, да све што јесте, стварност у тоталитету, може бити обу- хваћено (научним) знањем, те да се из- ван оног знати не може наћи оно јесте као знању недоступно то је идеологија ограничавања и сакаћења бића и идеоло- гија „смрти бога“ таква идеологија себе лишава једног веома важног знања – зна- ња о границама знања и знања да се не може знати изван тих граница зато она није никакво знање, никакво критичко размишљање, никаква научност већ увек и само – идеологија и догматизам ова наивна вера је једном и за свагда раскринкана у кантовој критици чи- стога ума анализа темељних кантових ставова веома нам је важна и како бисмо на прави начин разумели однос науке и вере, знања и вере, те раздвојили науку од квазинауке и веру од квазивере мада кант о томе не говори, мишљења смо да је веома добро показао епистемолошке импликације које, можемо то слобод- но рећи, стоје на хришћанском (откри- новембар / децембар 2016 21 вењском) разликовању бића бога и би- ћа света кренимо редом са разбијањем атеистичког догматизма, кроз анализу темељних кантових увида намерно не желимо да кажемо ставова, већ увида, како ово што следи не би било схваћено као argumentum ad autoritatem кантове тврдње нису догматски ставови већ ра- зложни увиди стога, волели бисмо да ово што следи буде мотив за даље изуча- вање те кантове разложности, од стране заинтересованих читалаца кантов трансцендентални идеали- зам представља философију која се ба- ви нашим сазнањем као таквим могли бисмо рећи да кант представља синтезу вишевековне располућености и деобе у философији, по питању сазнања као та- квог то је располућеност и деоба између идејног и чулног, односно између умног и емпиријског порекла нашег сазнања располућеност и деобу можемо пратити од платона и аристотела и видети раз- лаз који показују њихове руке, „ка горе“ и „ка доле“, на чувеној рафаеловој сли- ци атинска школа затим, доћи ћемо до средњовековног спора о онтолошком статусу универзалија и деобе на идеали- сте и номиналисте коначно, стићи ћемо до декарта и лока, до рационализма и емпиризма од почетка до краја овог фи- лософског спора можемо видети извор- ну матрицу, платонско-аристотеловски разлаз и деобу кант је неко ко је коначно измирио и, још важније, неодвојиво ује- динио платона и аристотела, декарта и лока, умност и чулност ни само умност (појам) ни само чулност (опажај), већ неодвојиво једно са другим чине наше знање кант ће рећи да је опажај без пој- ма слеп, а појам без опажаја празан ово значи следеће опажај, односно емпи- ријско искуство без појма је слеп кант наводи пример дивљака који види кућу, али у свом разуму нема појам куће он види нешто, неки објекат али не зна да је то кућа да би се наведени опажај појмио као кућа, дакле да бисмо у том опажају имали знање да је то кућа, неопходно је да разум располаже таквим појмом са друге стране, појам без опажаја је пра- зан то значи да се баратање појмовима, који немају или уопште не могу имати емпиријску потврду, не може назвати знањем могли бисмо рећи да овај кан- тов увид представља и утемељење знања као научног знања са друге стране, овај увид је веома важан и за позиционирање вере (у бога), те за правилно разумевање кантове критике метафизике као науке том питању ћемо се касније у овом писа- њу посветити овде закључујемо да кант под знањем подразумева оно што бисмо назвали научним знањем (у смислу фун- даменталних природних наука) када је у питању карактер тог знања и стварности на коју се оно односи, си- туација је следећа кантов приступ је са правом назван коперникански обрт јер, револуција коју доноси кант у епистемо- квазинаукаиквазивера (2део) догматизам је догматско поступање чистога ума без претходне критике своје сопствене моћи имануел кант 22 6 / 2016 логији, може се сматрати равном оној коју је у астрономији донео коперник са својој хелиоцентричном теоријом наи- ме, до канта однос човека као субјекта сазнања и онога што се сазнаје као објек- та сазнања, сматрало се као пасивно односно, сматрало се да ствари, онакве какве јесу, диктирају сазнатељу себе као садржај сазнања човек, сазнатељ је ту пасивни прималац те датости дакле, са- знање иде од објекта ка субјекту одатле се за знање каже да је објективно кантов коперникански обрт састоји се управо у обртању те епистемолошке перспективе наиме, сазнање није пасивна рецепција објекта сазнања, већ је активно дикти- рано самим субјектом, карактером њего- вих сазнајних моћи отуда, кант ће изве- сти закључак да ми не познајемо ствари „по себи“, онакве какве оне заиста јесу, већ онакве какве нам се показују а пока- зују нам се управо у условима које дикти- рају наше сазнајне моћи кант их назива трансценденталним условима најпре да појаснимо појмове тран- сцендентно и трансцендентално у кан- товој философији трансцендентно по- тиче од латинске речи transcendere, што значи превазилазити трансцендентно би, у контексту знања и искуства, било оно што превазилази знање и искуство али, превазилази не зато што још увек није искуствовано и познато, са тенден- цијом да би могло бити, или чак са ве- ром да ће сигурно бити искуствовано и познато, већ зато што се налази са оне стране искуства и знања односно, не- доступно је искуству и знању ми смо у нашим претходним писањима такав по- јам трансцендентног употребљавали ка- да смо говорили о односу знања (науке) и бога, где смо покушали да покажемо да епистемолошка трансцендентност стоји на онтолошкој трансцендентности од- носно, бог је знању (науци) недоступан јер је онтолошки (као биће) са оне стране нашег бића, које је знању (науци) при- ступачно насупрот трансцендентном, тран- сцендентално би било оно што је са ове стране искуства и знања прецизније, оно што знање чини могућим кант на- води три сазнајне моћи – чулност, уо- бразиља (или имагинација) и разум те сазнајне моћи диктирају трансценден- талне услове сазнања – простор, време и аперцепцију наведене форме сазнања чине знање могућим оне су оно чиме се наше сазнајне моћи пружају ка ствар- ности коју сазнајемо тако, знање бива производ тих форми, које су диктира- не нашим сазнајним моћима, оставља- јући „стварност по себи“ недокучивом и трансцендентном знање је производ дејства субјекта (сазнаватеља), форми његових сазнајних моћи, на објекат са- знања, а не објективно дејство сазнава- нога на сазнаватеља наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији револуција коју доноси кант у епистемологији може се сматрати равном оној коју је уастрономији донео коперник са својој хелиоцентричномтеоријом новембар / децембар 2016 23 глагол бити који се на језику на- ших давних предака двојако пише и двојако значи може да помогне својим разликовањем у значењским варијантама тако быти значи: би- ти, постојати, налазити се и има ак- тивно егзистенцијално значење, па отуд његова сложена изведеница па- кибытїе – препород, поново рођење, и даље изведенице (биће, и друге), док бити има значење глаголске радње, некад активне а некад пасивне: бити, тући, ударати зато нема у староме словенском језику глагола оубыти, него само можемо накнадно сложити ријеч оубити, што значи: усмртити, истиснути из живота, односно бића и предати небићу, одно
... по усво- јењу од бога за своје свакодневно прак- тично делање човек може наћи узоре у оним појединцима који су својим живо- том и подвигом испунили препоруке и заповести божије, а нама оставили пре- ћутни аманет да их следимо о таквима, а то су углавном били људи из монашког реда, један од најбољих познавалаца људске душе, фјодор достојевски каже: „христочежњиви подвижници се не- престано духовно преображавају, труде се да лик душе своје формирају по лику христовом, те стога даноноћно живе по јеванђељу богочовековом световни љу- ди, (тј људи од овога света, они који ни- су свештеници ни монаси) иду супрот- ним путем, путем који квари и унаказује боголику душу људску погледајте на световњаке, па реците: зар се није у њих искварио лик божији и правда његова? они имају науку, а у науци је само оно што је подвргнуто чулима а духовни свет, виша половина људског бића од- бачена је са некаквим тријумфом, чак са мржњом“ (браћа карамазови, стр, 361) на крају, кад већ поменусмо достојев- ског, послушајмо шта он каже о смислу живота и бесмртности душе: „ако нема бога, нема ни бесмртности, ради чега онда живети? јасно је ово: самоубиство, после губитка идеје о бесмртности, по- стаје ствар савршено неизбежна, чак и неопходна, за свакога онога ко се мало уздигне над животињама напротив, бесмртност, обећавајући вечни живот, јаче везује човека са земљом у томе, на изглед, лежи противречност: ако већ има тако много живота, то јест, осим земаљског још и бесмртни живот – че- му онда ценити толико земаљски жи- вот? али излази баш напротив: само са вером у своју бесмртност човек схвата свој разумни циљ на земљи без убеђења у своју бесмртност кидају се везе човека са земљом, постају тање, трулије, а губи- так вишег животног смисла несумњиво води у самоубиство ако је уверење у бесмртност, толико потребно за чове- ков живот, онда је оно нормално стање човечанства; а кад је тако, онда бесмрт- ност људске душе несумњиво и посто- ји“ (ф достојевски, дневник писатеља, т х, стр 422) и сасвим на крају, да наведемо 71 по- уку светог антонија великог, оснивача монаштва у египту: „душа је у телу, у ду- ши је ум, у уму реч, којом се разматра и прославља бог свему што постоји, бог је, по својој благости, даровао биће, а души он даје бесмртност, путем непро- падљивости и вечне насладе“ (историја монаштва у египту и поуке светог ан- тонија, крњево 1984, стр 128) само са вером у своју бесмртностчовек схвата свој разумни циљ на земљи реч пастира новембар / децембар 2016 13 сведоци смо постојања разних обича- ја у нашем народу како се то обично каже: сто села, сто обичаја стварност је, чак, још парадоксалнија: сто села, сто и нешто обичаја тешко је да се цело село сло- жи обичаји богате традицију, па и црквени живот нашег народа ипак, мора се призна- ти да постоје добри и лоши обичаји један од црквених отаца је записао – стари обичај без истине је само стара заблуда овде ћемо размотрити питање о обичају изношења хране на гробља, присутног како у селу, тако и у граду тешко је утврдити од када датира овај обичај исти случај је и са разлозима који су довели до његовог настанка из историје ране хришћанске заједнице знамо да су вер- ници једно време у римској империји сма- трани забрањеном скупином, па им се омо- гућавало сакупљање једино на гробљима постојање катакомби на гробним местима мученика (мартиријумима) укључивало је служење свете литургије у коликој вези је наведено са данашњим обичајем изношења хране на гробље није лако поуздано одреди- ти све остаје на нивоу претпоставке могу- ћи су и утицаји паганског наслеђа словен- ских племена стварност нам данас предочава разли- чите случајеве приликом сахрана, помена и задушница може се често видети обиље хране постављене како на сам гроб, тако и около њега негде се људи враћају и кући породице упокојене особе или у ресторан понекад се може осетити да је пажња ви- ше посвећена постављању и послуживању хране, него учешћу у молитви то доста го- вори о (не)оцрковљености извесног броја окупљених, човекоугодништву, доказива- њу некима је изнесена храна и предмет по- зитивних или негативних коментара, што може да говори и о одсуству искрене патње због упокојења ближњег можда се ту могу укључити и претпоставке психологије, која говори о потискивању непријатних дожи- вљаја једно је сигурно, то није добра прак- са у једној земљи западне европе српски обичај изношења хране на гробље је изазвао бурне коментаре јавности у локалним но- винама се нашла вест са сликама „гозбе“, где је наслов гласио „срби направили журку на гробљу“ сигурно да то није допринело ле- пом мишљењу о нама као народу смешан је и жалостан коментар неких да ли је дан сахране био укусније припремљен, посан или мрсан као да би хтели да избег- ну сахране средом и петком то је посебно приметно у избегавању да се парастоси дају тачно у четрдесети дан када је то среда или петак сведочанство пристојних и цркве- них људи је неопходно како би се показала достојанственија могућност понашања да проблем није од јуче сведоче и записи бранислава нушића сабрани у студији ко- сово – опис земље и народа он наводи да су опитањуизношења хранеипићанагробља тешкојеутврдитиодкададатираовајобичајистислучајјеиса разлозимакојисудовелидоњеговогнастанка презвитер александар р јевтић реч пастира 14 6 / 2016 постојале уредбе општина (на челу којих је стајао митрополит и црквени представници са представницима цивилних власти) ко- јима се покушавало уредити понашање на окупљањима верног народа (славе, свадбе, задушнице) у тексту се наводи: „наредбе ове неће само да уздрже госте од пића, већ хоће да сачувају домаћина од великих тро- шкова, какви су бивали о славама, свадбама и другим приликама“ даље се наводи писмо једне жена која је због нарушавања прописа о изношењу хране на задушнице била ка- жњена (могуће чак и одлучењем од приче- шћа или престанком доласка свештеника у њену кућу) њено покајно писмо се наводи у целости: православној српској црквеној општини у приштини „понизно потписана признајем своју погрешку, коју сам учинила прошле заду- шнице, односно забрањене гозбе за мртве на гробљу а да не би остала безакона моја кућа и даље, као од преступа па до сада, за то молим општину да ми опрости учињену погрешку и кућу уреди у ред законитих, а ја пак с моје стране дајем општини тврду реч, да од данас па за живота нећу никад ниједну наредбу општинску преступити па ма ка- ква она била ако ли пак општина налази за право и клетвом могу се обвезати на осно- ву тога и дајем ову молбу надајући се да ће је општина уважити“ понизна сутка костићка приштина 16 маја 1893 г не знамо да ли је данас време за овакву строгост знамо да је време да се покуша по- учити народ да није све у ићу и пићу моли- тва као циљ сабрања не сме да буде у другом плану поука пастирâ је неопходна прона- лажење мере која ће уважити чињеницу да храна није за мртве, већ за оне који су дошли издалека, који су огладнели у току припре- ме (нпр сахране) и за сиромашне (као дело милосрђа намењено за душу упокојених) за остале би сасвим довољно и благословено било и кољиво (које неки не узимају, сматра- јући да је остала храна „севапнија“ или уку- снија?) и чашица ракије или сока (посебно у летњим данима када прети дехидрација) у свему сачувати меру, не бити разметљив, али ни негостољубив, истрајати у молитви и не заборавити разлог због кога се сабрало – молитву за упокојење у господу аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву пример из парохијске праксе једна породица је приликом организације сахране од- лучила да не припрема храну по локалним обичајима свог парохијског свештеника су замолили да види шта је најнеопходније за локални храм у изградњи како би они то приложили за покој душе упокојеног сродника ово није једина могућност подједнако богоугодно дело је и помоћ некоме од по- требитих људи за лечење, школовање или обезбеђивање најосновнијих животних потреба када би се узео у обзир и прилог уместо цвећа које људи доносе на сахране, то би био веома леп заједнички подвиг милосрђа како за при- ложнике, тако и за душу упокојених по речима светих отаца: „врлина милосрђа према потребитима, покрива мноштво наших сагрешења“ реч пастира праведни лазар у наручју авраамовом, фреска из манастира дечани, 14 век новембар / децембар 2016 15 христос се рађа – славите! христос с небеса –у сусрет му изађите! христос на земљи – узнесите се! певај господу сва земљо! у весељу певај народе! – јер он се прослави (прва песма божићног канона) пост подразумева подвиг целокупне човекове личности јер се кроз њега јача снаге воље пост је затим везан за труд одрицања од себе, и прилика је за човека да се сабере из расејаности живота свети оци, учитељи и подвижници цркве наглашавају да је пост почетак свих врли- на зато што је он пут који кроз усаврша- вање води ка христу и духовној радости пост у исто време јесте наша наглашена веза са христом и свима светима који су својим подвигом угодили господу свети василије велики вели: „не ограничавај врлину поста само на исхрану истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и гре- хова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога не пијеш пиће, али унижаваш другога човека“ како би на што достојнији начин до- чекали рођење спаситеља света господа нашег исуса христа, црква је богомудро установила божићни пост који нас у исто време подсећа на пост старозаветних па- тријарахâ и праведникâ који су у посту и молитви дочекали долазак спаситеља према речима светог симеона архиепи- скопа солунског, пост божићне четрде- сетнице изображава пост мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет но- ћи добио на каменим таблицама божије заповести а ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу реч од дје- ве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се његовој божанској плоти трајање божићног по- ста можемо сликовито повезати са путо- вањем тројице мудраца до витлејемске пећине у којој је рођен господ наш исус христос хришћански етос нам казује да је пост звезда водиља за хришћане као што су мудраци вођени звездом дошли до богомладенца свети григорије пала- ма у својој 16 беседи на божић нас под- сећа да је оваплоћење бога логоса донело нама људима неисказана блага, па и само царство небеско колико је до овапло- ћења и очовечења бога логоса небо било далеко од земље, толико је далеко било од нас царство небеско, а ми утврђени овим речима светог григорија паламе, духоно- сца из 14 века, постом и молитвом у току божићног поста идемо у сусрет богомла- бранислав илић хришћански живот божићнипост –усусретбогомладенцу постећичетрдесетдана,созерцавамо и примамо живу реч оддјеве,не нацртану на камену, већоваплоћену и рођену, и присаједињујемосе његовој божанској плоти 16 6 / 2016 денцу христу истинском сунцу прав- де установљење божићног поста, као и других вишедневних постова, потиче из првих векова хришћанства од iv века свети амвросије милански, филистри- је, блажени августин помињу божићни пост, а у v веку је о божићном посту писао лав велики првобитно је божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже на сабору 1166 године који је одржан у време константинопољ- ског патријарха луке и византијског цара мануила свим хришћанима је било наре- ђено да поштују четрдесетодневни пост уочи великог празника христовог рођења божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана христовог рођења очи- стили покајањем, молитвом и постом, ка- ко бисмо чиста срца, душе и тела могли да дочекамо сина божијег који се јавио све- ту, и да би му поред обичних дарова и жр- тви, принели наше чисто срце и жељу да следимо његово учење будући да древни црквени устави пра- зник рођења христовог називају другом пасхом, те из тог разлога овом великом празнику рождества христовог претходи четрдесетодневни пост који се назива и малом четрдесетницом по дужини овај пост долази одмах после свете четрдесет- нице, а по строгости долази после свете четрдесетнице и успенског поста божић- ни пост нема посебне недеље као што је то случај са светом четрдесетницом, али има две недеље; недељу праотацâ и отацâ битно је нагласити да божићни пост у себи садржи молитвене спомене мученикâ, про- рокâ, апостолâ, светитељâ и преподобних међу пророцима посебно се прославља спомен пророка данила који је прорекао време христовог рођења у недељи пра- отаца посебно се наглашава њихов значај, што нам потврђује и тропар који појемо у ту недељу: вером си праоце оправдао и од народа си их обручио цркви хваљени су славом светих, јер из њиховог семена је плод благословен, пресвета богородица, која те је без семена родила: њиховим мо- литвама, христе боже, помилуј нас на дан светог андреја и на дан светог николе у химнографији садржане су пе- сме које најављују празник рођења бого- младенца христа: вертепе добро се укра- си, дјева долази носећи у утроби христа пастири свирајући посведочите страшно чудо, и мудраци из персије донесите зла- то, тамјан и смирну већ од празника ваведења пресвете бо- городице почиње да се поје божићна ката- васија, што нам казује да смо ми храм бога живога који се оваплотио нас ради и спа- сења нашега ради уместо закључка: небо и земља данас, као што je пророко- вано, нека се обрадују! анђели и људи не- ка духовно светкују! јер бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци, родивши се од жене пећина и јасле га прихватају, пастири чудо разглашавају,мудраци са ис- тока у витлејем дарове доносе, а ми, не- достојним устима, угледајући се на ангеле, хвалу му одајмо: „слава на висини богу, а на земљи мир!“ дође очекивање многобо- жаца, дође, спасе нас од робовања врагу (прва литијска стихира) весели се, јерусалиме! светкујте сви ко- ји љубите сион! данас је раскинута при- времена уза адамове осуде, отворен је рај, обеснажена је змија–јер ону коју превари некад спази да је мајка створитеља сад о силнога богатства мудрости и познања бога! она преко које се, као оруђа греха, у сваком телу удомила смрт поста зачетак спасења свему свету преко богородице из ње се рађа детенце, а свесавршени бог својим рођењем он њено девичанство за- печаћује, својим пеленама узе греховне дре- ши, а својом детињом слабошћу порођајне болове ожалошћене еве лечи да игра и пле- ше сва творевина! христос је дошао да је себи дозове и да спасе душе наше (слава на стиховање) хришћански живот новембар / децембар 2016 17 самољубље је наслеђе које смо добили од првостворених људи, од адама и еве првостворени су били побеђе- ни од ђавола, од нечастивог он је све то покренуо нечастиви је имао први анђеоски чин он је био најближи слави божијој уживао је у првобитној благодати он је први при- мао обавести и откривења пре осталих де- вет чинова због све те своје славе и бла- годати, имао је злобне мисли против бога говорио је у својим помислима: „зашто би бог био толико високо? зашто би он имао сву ту славу? зашто да му се клањамо? за- што да се њему све потчињава? зашто је не бих могао да будем бог? попећу се и ја високо и сешћу поред њега, постаћу и ја сличан њему и све ће се мени клањати, па ћу имати и ја исту славу“ кад је то помислио и поверовао у то, од- мах га је бог одлучио од свог лица и бацио га доле цео чин је изгубљен у понору тако и свако ко је горд и самољубив бива одба- чен од бога ђаво, нечастиви, није се задовољио са- мо својим падом завидео је човеку, кога је бог створио на исти начин и начинио га владарем у рају и свој творевини говори: „зашто би он уживао у таквој срећи? не и он треба да увреди бога, ни он не треба да му се потчињава; треба да буде преварен“ приближава му се и шапуће му исте ства- ри, говори му: „зашто би ти бог забранио да једеш од овог плода? то је подмуклост бога да не би постао и ти бог и спознао до- бро и зло; једи и видећеш да ћеш постати бог“ чуо га је првостворени, а затим и поср- нуо кроз дело је спознао да је требало да поштује наредбу божију гордост и само- љубље истерало је првостворене из божи- јег раја наследили смо и ми, као некакву имовину, то самољубље и сада патимо и боримо се до крви како бисмо се избави- ли монаштво је као бесплатно лечилиште; то је божија болница где човек долази ка- ко би оздравио позива га бог светим при- зивом и с љубављу га доводи у то лечили- ште човек тражи себи лек и виче: „господе исусе христе, помилуј ме!“– да, помило- ваћу те, одговара бог и лекар душа и тела започиње лечење шаље нам разне невоље, дозвољава ис- кушења а то су све лекови, горки лекови који исцељују душу човека наравно, нико не може да каже да током операције или лекарске интервенције није у боловима, да се не мучи да превазиђе тај бол и тугу; но ипак, на крају лечења буде психички добро када је мој старац био искушеник у пу- стињи, био је у послушању старцу јефре- му, једном једноставном човеку то је био један благословен старчић једном је један монах сусед – не знам шта се тачно дого- дило – растужио старчића старац је ви- као јер није могао да се избори с њим су- превод с јелинског: милана вучићевић старечник „да,помиловаћуте, одговарабог“ старац јефрем филотејски о самољубљу (други део) (наставак текста из православног мисионара бр 348, март/април 2016 г) 18 6 / 2016 протстављао му се, викао је, драо се мој старац, који је тад био младић, снажан да је могао да изађе на крај с десеторицом љу- ди, кад је чуо свог старца како виче напољу и овог другог како му се супротставља, по- чела је у њему да кључа љутња и бес чим је увидео опасност да, кад изађе напоље, не може да предвиди шта ће да се догоди, бу- дући да је био млад, сместа је отрчао у цр- кву, клекнуо и почео да виче: „богородице, помози ми!“ и затим је почео да плаче; да плаче и да моли, како би се пресвета уме- шала да помогне да случајно у том стању не изађе напоље и пошто је много плакао и пролио много суза, видео је како звер самољубља и беса смекшава и повлачи се кад је видео да је дошао у стање да може да изађе напоље и да говори с благошћу и смиреношћу, изашао је и избавио, нарав- но на миран и учтив начин, старца од сусе- да а он нам је то причао као пример како се у пракси бори са самољубљем и монаху долази искушење и шапуће сличне ствари као оне које је шапутало адаму ако га старац грди или му сасеца вољу, унутар њега се самољубље супрот- ставља и шапуће монаху да противречи, да се свађа, да успостави своју вољу; на тај начин се никада неће излечити монах треба непрекидно да пази како би се суочи са сваком ситуацијом, са сваким ис- кушењем с успехом, како би се божијом бла- годаћу ослободио старог човека на место старог треба да дође нови човек, по христу, човек неосетљивости и човек васкрсења та борба није мала, нити за кратко време може да се достигне победа и тријумф над самољубљем то је велика звер са много глава преподобни јефрем каже: „с лавом си се ухватио у коштац? пази да ти не сломи кости“ та звер је самољубље као лав вреба и на- пада нас ми треба у рукама да имамо оруж- је и мач супротстављања помислима извор: http://gerontesmascom у богатом пољу светитеља наше свете цркве постоје и многи цареви, вла- дари и припадници двора, који нису дозволили да их заслепи моћ власти све- товну славу су обујмили славом божијом и службом цркви зато су и проглашени светима за свој допринос црквеном телу једна од њих била је и света пулхерија, благочестива августа византије рођена је у константинопољу 399 годи- не била је најстарија кћер цара аркадија (395–408) и евдоксије и сестра теодосија ii (408–450) имала је ту част да прими све- то крштење од светог јована златоустог иако је била окружена изобиљем дво- ра и сусретала се са дворјанима склоним сплеткама, дубоко у својој души узгајила је веру у бога и стекла изузетне врлине након смрти њеног оца аркадија (408 г), пулхерија је са свега девет година пре- узела на себе старање о свом седмогоди- шњем брату теодосију ii, који је заузео царски престо, као законити наследник свог оца упркос томе што је још била де- те, одликовали су је неуобичајена зрелост и разборитост прво што је учинила би- ло је васпитање и усмеравање свог брата, како би владао богољубиво стала је уз њега предано и настојала да улије у њего- ву душу начела хришћанске вере и да му усади јеванђелске врлине желела је да га издвоји од других владара његове епохе, који су били опијени влашћу и који су се окрутно опходили према својим подани- цима сматрала је да је царска власт, као и свака друга – служење, имајући на уму речи христове: који хоће да буде међу ва- ма велики, нека вама служи; и који хоће ме- ђу вама да буде први, нека буде свима слуга (мк 10, 43–44) међутим, теодосије није поседовао нео- пходне способности за испуњавање висо- превод са јелинског: михаела јагер старечник материк новембар / децембар 2016 19 ких дужности, насупрот пулхерији, коју су одликовали динамичност, разборитост и изванредно образовање поседовала је ретку спољашњу лепоту и богат духов- ни свет изучавала је науке свог времена и говорила је, осим латинског, и грчки језик дивила се грчкој култури и изучавала је древне грчке фи- лософе била је много вољена због своје благости, крото- сти, трпељивости, скром- ности и јасне љубави према народу године 414 са својих ше- снаест година, изабрана је за августу, по жељи свога брата теодосија била је истински вла- дар непрегледне византијске земље, све до краја владавине теодо- сија (450 г), која је забележи- ла дане славе, захваљујући савладавини са снажном и мудром пулхеријом она са- ма у потпуности се предала богу и народу одлучила је да читавог свог живота остане девица и зато је стално носила монашку ризу молила се и пости- ла, не учествујући у раскошној трпези палате истовремено је започета реорга- низација државе под њеним надзором реорганизовала је војску, обезбедивши спољашњу сигурност и благостање пода- ницима свакој њеној одлуци претходила је срдачна молитва господу све године своје владавине пазила је да има крај себе побожне и стручне саветнике вршила је велики утицај на свог брата теодосија, који је, као што смо већ на- вели, био лишен владарских осо- бина и одлучности слушао ју је и поштовао и имао је у њу безгранично поверење и на- род ју је величао, због њеног мудрог управљања у корист народа њена љубав ка грчком образовању и грчкој култури су превагнули у њеној одлуци да венча теодосија са атинаидом, мудром кћерком атинског фило- софа леонтија, која је дошла у константинопољ, крстила се и узела име евдокија пул- херијина намера је била да по царству прошири хелен- ску културу и заиста, ати- наида је са собом довела на стотине философа и учитеља, који су претворили константи- нопољ у „малу атину“ од великог значаја било је оснивање 425 г уз пулхе- ријину брижност и евдокијину помоћ, чу- веног „пандидактериона“ у констатино- пољу, првог организованог универзитета у европи и свету! такође важан догађај сматрала је да је царска власт, као и свака друга – служење, имајући на уму речи христове: који хоће да буде међу вама велики, нека вама служи; и који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга (мк 10, 43–44) светапулхерија благочестиваавгуставизантије 20 6 / 2016 било је и прихватање грког језика као зва- ничног језика државе ова два велика до- гађаја били су зачетак хеленизације рим- ског царства пулхерија се заузела и за заштиту пра- вославне вере својим снажним посредо- вањем успела је да убеди теодосија да сазо- ве трећи васељенски сабор (431 г), који је осудио несторијеву јерес побринула се и да се саграде велелепни храмови, као што је храм у влахерни у константинопољу, и манастири, као што су есфигмени и кси- ропотам на светој гори основала је мно- штво добротворних установа (болнице, куће за сиромашне, сиротишта), где је на хиљаде потребитих нашло склониште го- дине 438 побринула се да исправи велику неправду коју су учинили њени родитељи аркадије и евдоксија обновила је сећање на светог јована златоустог и пренела је његове мошти у константинопољ, молећи на коленима светога да опрости својим гонитељима несторијевци су је мрзели до смрти и успели су сплеткама да је одаље од трона, али само на кратко јер се 450 године тео- досије упокојио и остала је она као једи- ни законити наследник трона у педесет и другој години удала се за благочестивог сенатора маркијана (450–457), ком је пре- дала трон, под условом да поштује њену одлуку да остане девица он је уважавао њену одлуку, јер је и сам био богољубив године 451 сазван је четврти васељенски сабор у халкидону, који је осудио јерес монофизита маркијанова и пулхеријина владавина била је кратка, али посвећена утврђивању православља и човекољубљу године 453 уснила је пулхерија у педе- сет и четвртој години мирно, завештавши своју имовину сиромашнима оплакало ју је читаво царство, а црква ју је прогласи- ла светом сећање на њу црква прославља 10/23 септембра ламброс к сконцос, теолог – професор извор: http://orthopraxiaablogspotde материк александар милојков у дијалогу са атеизмом у савременој квазинаучној и квази- верској „употреби“ науке јавља се нешто што бисмо могли назвати догматизмом том догматизму су вео- ма склони неки атеисти, који се наводно боре против догматизма и залажу се за критичко мишљење овде под догмати- змом подразумевамо негативно значење те речи, где она представља један крај- ње острашћени и идеолошки приступ са маском „научности“ тај догматизам је идеолошка вера у свемоћ (научног) зна- ња, као објективног таква идеoлогија се састоји из две заблуде прва је заблуда је да се биће и знање (о бићу) поклапа- ју односно, да сазнање бића предста- вља објективно сазнату стварност друга заблуда је да су границе знања уједно и границе бића односно, да све што јесте, стварност у тоталитету, може бити обу- хваћено (научним) знањем, те да се из- ван оног знати не може наћи оно јесте као знању недоступно то је идеологија ограничавања и сакаћења бића и идеоло- гија „смрти бога“ таква идеологија себе лишава једног веома важног знања – зна- ња о границама знања и знања да се не може знати изван тих граница зато она није никакво знање, никакво критичко размишљање, никаква научност већ увек и само – идеологија и догматизам ова наивна вера је једном и за свагда раскринкана у кантовој критици чи- стога ума анализа темељних кантових ставова веома нам је важна и како бисмо на прави начин разумели однос науке и вере, знања и вере, те раздвојили науку од квазинауке и веру од квазивере мада кант о томе не говори, мишљења смо да је веома добро показао епистемолошке импликације које, можемо то слобод- но рећи, стоје на хришћанском (откри- новембар / децембар 2016 21 вењском) разликовању бића бога и би- ћа света кренимо редом са разбијањем атеистичког догматизма, кроз анализу темељних кантових увида намерно не желимо да кажемо ставова, већ увида, како ово што следи не би било схваћено као argumentum ad autoritatem кантове тврдње нису догматски ставови већ ра- зложни увиди стога, волели бисмо да ово што следи буде мотив за даље изуча- вање те кантове разложности, од стране заинтересованих читалаца кантов трансцендентални идеали- зам представља философију која се ба- ви нашим сазнањем као таквим могли бисмо рећи да кант представља синтезу вишевековне располућености и деобе у философији, по питању сазнања као та- квог то је располућеност и деоба између идејног и чулног, односно између умног и емпиријског порекла нашег сазнања располућеност и деобу можемо пратити од платона и аристотела и видети раз- лаз који показују њихове руке, „ка горе“ и „ка доле“, на чувеној рафаеловој сли- ци атинска школа затим, доћи ћемо до средњовековног спора о онтолошком статусу универзалија и деобе на идеали- сте и номиналисте коначно, стићи ћемо до декарта и лока, до рационализма и емпиризма од почетка до краја овог фи- лософског спора можемо видети извор- ну матрицу, платонско-аристотеловски разлаз и деобу кант је неко ко је коначно измирио и, још важније, неодвојиво ује- динио платона и аристотела, декарта и лока, умност и чулност ни само умност (појам) ни само чулност (опажај), већ неодвојиво једно са другим чине наше знање кант ће рећи да је опажај без пој- ма слеп, а појам без опажаја празан ово значи следеће опажај, односно емпи- ријско искуство без појма је слеп кант наводи пример дивљака који види кућу, али у свом разуму нема појам куће он види нешто, неки објекат али не зна да је то кућа да би се наведени опажај појмио као кућа, дакле да бисмо у том опажају имали знање да је то кућа, неопходно је да разум располаже таквим појмом са друге стране, појам без опажаја је пра- зан то значи да се баратање појмовима, који немају или уопште не могу имати емпиријску потврду, не може назвати знањем могли бисмо рећи да овај кан- тов увид представља и утемељење знања као научног знања са друге стране, овај увид је веома важан и за позиционирање вере (у бога), те за правилно разумевање кантове критике метафизике као науке том питању ћемо се касније у овом писа- њу посветити овде закључујемо да кант под знањем подразумева оно што бисмо назвали научним знањем (у смислу фун- даменталних природних наука) када је у питању карактер тог знања и стварности на коју се оно односи, си- туација је следећа кантов приступ је са правом назван коперникански обрт јер, револуција коју доноси кант у епистемо- квазинаукаиквазивера (2део) догматизам је догматско поступање чистога ума без претходне критике своје сопствене моћи имануел кант 22 6 / 2016 логији, може се сматрати равном оној коју је у астрономији донео коперник са својој хелиоцентричном теоријом наи- ме, до канта однос човека као субјекта сазнања и онога што се сазнаје као објек- та сазнања, сматрало се као пасивно односно, сматрало се да ствари, онакве какве јесу, диктирају сазнатељу себе као садржај сазнања човек, сазнатељ је ту пасивни прималац те датости дакле, са- знање иде од објекта ка субјекту одатле се за знање каже да је објективно кантов коперникански обрт састоји се управо у обртању те епистемолошке перспективе наиме, сазнање није пасивна рецепција објекта сазнања, већ је активно дикти- рано самим субјектом, карактером њего- вих сазнајних моћи отуда, кант ће изве- сти закључак да ми не познајемо ствари „по себи“, онакве какве оне заиста јесу, већ онакве какве нам се показују а пока- зују нам се управо у условима које дикти- рају наше сазнајне моћи кант их назива трансценденталним условима најпре да појаснимо појмове тран- сцендентно и трансцендентално у кан- товој философији трансцендентно по- тиче од латинске речи transcendere, што значи превазилазити трансцендентно би, у контексту знања и искуства, било оно што превазилази знање и искуство али, превазилази не зато што још увек није искуствовано и познато, са тенден- цијом да би могло бити, или чак са ве- ром да ће сигурно бити искуствовано и познато, већ зато што се налази са оне стране искуства и знања односно, не- доступно је искуству и знању ми смо у нашим претходним писањима такав по- јам трансцендентног употребљавали ка- да смо говорили о односу знања (науке) и бога, где смо покушали да покажемо да епистемолошка трансцендентност стоји на онтолошкој трансцендентности од- носно, бог је знању (науци) недоступан јер је онтолошки (као биће) са оне стране нашег бића, које је знању (науци) при- ступачно насупрот трансцендентном, тран- сцендентално би било оно што је са ове стране искуства и знања прецизније, оно што знање чини могућим кант на- води три сазнајне моћи – чулност, уо- бразиља (или имагинација) и разум те сазнајне моћи диктирају трансценден- талне услове сазнања – простор, време и аперцепцију наведене форме сазнања чине знање могућим оне су оно чиме се наше сазнајне моћи пружају ка ствар- ности коју сазнајемо тако, знање бива производ тих форми, које су диктира- не нашим сазнајним моћима, оставља- јући „стварност по себи“ недокучивом и трансцендентном знање је производ дејства субјекта (сазнаватеља), форми његових сазнајних моћи, на објекат са- знања, а не објективно дејство сазнава- нога на сазнаватеља наставиће се аутор је предавач верске наставе у земунској гимназији револуција коју доноси кант у епистемологији може се сматрати равном оној коју је уастрономији донео коперник са својој хелиоцентричномтеоријом новембар / децембар 2016 23 глагол бити који се на језику на- ших давних предака двојако пише и двојако значи може да помогне својим разликовањем у значењским варијантама тако быти значи: би- ти, постојати, налазити се и има ак- тивно егзистенцијално значење, па отуд његова сложена изведеница па- кибытїе – препород, поново рођење, и даље изведенице (биће, и друге), док бити има значење глаголске радње, некад активне а некад пасивне: бити, тући, ударати зато нема у староме словенском језику глагола оубыти, него само можемо накнадно сложити ријеч оубити, што значи: усмртити, истиснути из живота, односно бића и предати небићу, одно
Свеска: 352 | Вера и сујеверје
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
... Фотографија на насловној страни корице: Поглед из манастира Савина крај Хецег Новог фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски Г Силуан фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Спаси Господи људи твоја фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Манастир Савина крај Херцег Новог, детаљ фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 352, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2016 Рeч уредника Сујеверје као паразит на телу вере 3 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоуст Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн 1, 14) 4 Реч пастира Смрт као завршетак једног и почeтак другог живота 8 О питању изношења хране и пића на гробља 13 Хришћански живот Божићни пост – у сусрет Богомладенцу 15 Старечник „Да, помиловаћу те, одговара Бог“ 17 Материк Света Пулхерија благочестива Августа Византије 18 У дијалогу са атеизмом Квазинаука и квазивера 20 Хришћанска етика Смисао злочина и његова психологија 23 Тeма броја Семе Аврамово 27 Чистота вере, а не сујеверје 31 Вера и проблем сујеверја 33 Свештеник Тимотеј Алферов О правој и „природној“ вери 36 Хришћански брак и породица Протојереј Димитрије Смирнов Ми не умемо да живимо у породици – јер нас нису томе научили 40 Вишедетне хришћанске породице Породица Велимировић 45 Светиње Свете Земље Јордан и манастир Светог Јована Крститеља 52 Светиње Свете Горе Манастир Кутлумуш 54 Идите и научите све наро де Свети Василије Кинешемски „Нада на Христа и Његову Божанску помоћ је апсолутно неопходна у хришћанској делатности!“ 56 Десет питања за православног мисионара Православни мисионар Јоханес Волф 60 Мисионарско писмо У спомен Светој Петки 63 Сведочанства Свети Прохор Пчињски спасава од струјног удара 64 стране НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2016 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Вера и сујеверје новембар / децембар 2016 1 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара П
Одреднице:
1. 60335 / ...је тако, онда бесмрт- ност људске душе несумњиво и посто- ји“ (ф ДОСТОЈЕВСКИ, , дневник писатеља, т х, стр 422) и сасвим на крају, да наведемо 71 по- уку светог антонија великог, оснивача м...
1. 60335 / ...је тако, онда бесмрт- ност људске душе несумњиво и посто- ји“ (ф ДОСТОЈЕВСКИ, , дневник писатеља, т х, стр 422) и сасвим на крају, да наведемо 71 по- уку светог антонија великог, оснивача м...
24
Свеска: 355 | Блажени милостиви
...ruiconru) тема броја: блажени милостиви уроману браћа карамазовиДОСТОЈЕВСКИ
📌
нам приказује један потресан дијалог из-
међу два брата – ивана и аљоше карамазова
о питању (не)прихватања света и дешавања
у њему кој
...ruiconru) тема броја: блажени милостиви уроману браћа карамазови
МЕТА инфо: Р:24547 К:180853 Д:100
| Свеска 355 |
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... сведржитељ са изабраним светима на оквиру су представљени св јован златоусти и григорије богослов, мученици теодор и георгије) икона на дрвету из 1193 године јајчана темпера, позлата); данас се чува на кипру, у никозији,у византијском музеју архиеп макарија iii (извор: ruiconru) тема броја: блажени милостиви уроману браћа карамазови достојевски нам приказује један потресан дијалог из- међу два брата – ивана и аљоше карамазова о питању (не)прихватања света и дешавања у њему које је бог створио и покренуо у том разговору, иван карамазов говори да прихва- та бога, он је за њега постојећи, али свет који је бог створио такав какав јесте – не прихвата! разлог су – стравични злочини које људи чине једни према другима, а понајвише они учиње- ни деци достојевски ту вели да поредити по- ступке појединих људи са зверима је увреда за звери ако човек може бити монструознији од звери и на тај начин „превазићи себе“, сво- је човештво, онда то свакако може учинити и у врлини превазићи себе међутим, и по до- стојевском, али и по хришћанском искуству и учењу, човек може то учинити само ако пред собом има бесмртност/вечни живот, односно ако има некога на кога може да се угледа и да се огледа, тј ако има бога овде нам се поставља питање сазнатљиво- сти и видљивости тог бога бога заиста не мо- жемо свести ни на какав појам стога, приписи- вати му поједина својства и особине може бити само релативно ниједна од њих не одређује у потпуности бога он је за нас несазнатљив и не- видљив по својој природи св григорије нисиј- ски каже: „у томе је истинско виђење траженог; у виђењу невиђењем, јер сам тражени надила- зи свако виђење, одасвуд бивајући опкољен непојавношћу као каквим примраком“ сушти- на и природа божија су за нас недокучиве и не- прозирне једина дефиниција коју јој можемо приписати јесте да тврдимо шта она (суштина) није но, ово не значи да бога не можемо сре- сти, да га не можемо упознати целокупно хри- шћанско богословље (а пре свега свето писмо) нам говори да се тај бог, иако за наше сазнајне могућности недокучив, човеку јавља и открива позивајући га у заједницу са њим то бог чини кроз своје божанске и суштаствене/природне енергије оне су дејства и делања божија у све- ту кроз које се он открива и даје људима да уче- ствују у њима реч енергија и покрива донекле то значење – (у)дејствености, делатности бо- жије ка нама по мери наше пријемчивости и, најпре, вере која нас отвара за деловање ових божанских енергија, ми се сусрећемо са богом и спознајемо га сусрет са једне стране благо- дати божије, а са друге наше воље манифестује се као врлина из тог, изнад свега личног и нај- дубљег сусрета и прожимања са богом, нама се и открива то да за бога говоримо да је добар, праведан, свесилан, мудар, човекољубив, све- знајући, свуда присутан ипак, можда једно од својстава и енергија које приписујемо богу понајвише изражава бога то својство (а из наше људске перспек- тиве и делатности врлина) јесте милост од свих његових енергија, ова је она коју најви- ше тражимо нема молитве било личне било у богослужењу да се или не завршава, или у себи не тражи вапај богу да излије на нас сво- ју милост, да нас помилује у чему се састоји та његова милост? одговор прожима целокупан божији план (домострој) о спасењу света ми- лост је основа тог спасења тај домострој нам бог открива не кроз мудрост и вештину речи (види 2кор 2, 1–7), него кроз сина свога, го- спода нашег исуса христа он се уподобљује нама у свему, постајући човек не даје нам ни- какве императиве, већ се потпуно „празни“ од свога божанства, изједначава са нама и то до смрти на крсту то што чини јесте милост, јер је свестан наше немоћи да „превазиђемо себе“ милост и љубав то је суд христов милост као боголикост владимир пекић тема броја мај / јун 2017 11 тема броја у добру зато нам он сам постаје темељ добра у којем изнова утврђује целокупан људски род кроз своје страдање и васкрсење, али и сваког од нас појединачно корен те милости божи- је према нама почива у његовој безрезервној и безусловној љубави бог је не изражава де- кларативно, кроз некакво саосећање са сла- башним родом људским или некакву помоћ где он неће „оштетити“ своје величанство или статус који има као бог он то чини најстварни- је, егзистенцијално, животно, узимајући крст на себе, постајући за нас проклетство, иако је праведан и свет (уп гал 3, 14) христос се до смрти изједначава са нама, до оног догађаја нашег постојања у односу на који смо потпуно немоћни, обнажени и посра- мљени ту немоћ нашу својом силом он преокреће у победу својим преславним васкрсе- њем (уп 1кор 15, 42–55; 2кор 12, 7–10) но, бог нам не даје своју ми- лост да бисмо ми то просто примили к знању он тражи милост од нас! да је ми пока- жемо у јеванђељу, христо- ве приче о милости управо то говоре сетимо се приче о немилосрдном слуги коме бива опроштен дуг који је за ондашње време и обичног човек био не само немогућ за вратити, него готово и непојмљив док он сво- ме пријатељу не опрашта наспрам његовог, ништаван дуг (види мт 18, 23–35) и господар га не осуђује због дуга, већ га осуђује због не- мања милости због тога што не увиђа немоћ и слабост свога пријатеља а не види је јер је охол и горд, лишен љубави пример за љубав и милосрђе му је дат; осетио га је изобилно на својој кожи нема оправдања или прича о милостивом самарјанину (види лк 10, 30–37) у којој нам господ говори најпре да нам је бли- жњи онај који нам, или коме чинимо милост, а то све у вези са две највеће заповести о љуба- ви на концу, јеванђелист матеј нам говори да ће нам господ судити једино по томе јесмо ли показали милост или нисмо према ближњи- ма тј према најмањим његовим (мт 25, 31–46) никаква заповест, никаква дисциплина, пост, традиција, ритуал само милост и љубав то је суд христов милост је, дакле, мера наше боголикости кроз њу ми, на конкретан начин, показујемо да се у свему угледамо на христа најпре у томе да ближње, уопште људе прихватамо оним мери- лом којим је он нас прихватио нема дела којим себе можемо оправдати или задужити бога је- дино милошћу, како каже свети јован златоу- сти то значи да смо вољни да другог прихва- тимо са свим његовим слабостима, да оно што нам је лоше учинио опростимо увек (ср мт 18, 21–22) затим то значи да треба да му се нађемо онда када му је помоћ због не- моћи или страдања потребна, да га избавимо из ње макар то било и на нашу штету на пр- вом месту то значи помоћи убогом, сиромаху и удовици (види ис 1, 17; мих 6, 8; ам 2, 6) јер боголикост се не изра- жава у некаквом монашком идеалу врлинског живљења који често буде циљ сам себи, или правдањима као што су „ми служимо литургију“ но, да ли је заиста служимо?! ако занемарујемо видљиве изра- зе милости као што су помоћ гладнима, жеднима, онеправ- дованима, пониженима, служимо ли литурги- ју? ако је она заједничко дело, што њено име говори, нису ли „најмањи“ њен неотуђиви део није ли литургија заједница свега у христу, где се свака подела потире (1кор 11, 18–34; гал 3, 26–28)? или смо ми као хришћани грамзиви и посесивни не желећи другима да дамо оно што смо од бога добили ни за шта од небеских до земаљских блага уколико смо овакви, имамо ли смелости да ишта од бога очекујемо, а нај- пре милост његову? сетимо се – блажени милостиви, јер ће бити помиловани аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији 12 3 / 2017 св григорије ниски, мозаик, црква св софије у кијеву, 11 век (извор: holytrinityorthodoxcom) акад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици њего- ви и отворивши уста своја учаше их говорећи: блажени сиромашни духом, јер је њихово цар- ство небеско; блажени који плачу, јер ће се утје- шити; блажени кротки, јер ће наслиједити зе- мљу; блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; блажени милостиви, јер ће бити помиловани; блажени чисти срцем, јер ће бога видјети; блажени миротворци, јер ће се сино- ви божији назвати; блажени прогнани правде ради, јер је њихово царство небеско блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући гово- ре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене радујте се и веселите се, јер је велика плата ва- ша на небесима, јер су тако прогонили и проро- ке прије вас (мт 5, 1–12) овим речима, господ исус христос започи- ње своју беседу на гори – најузвишенији про- глас у историји људског рода – која је посве- ћена свим оним одабраним људима који су га пратили, слушали и веровали у његове речи, али и свима нама који покушавамо да се кре- ћемо исправним путем, путем вере, путем христовог живота суштински садржај беседе јесте пут до царства божијег, тачније начин и „формула“ спасења господ се оваплотио, 1 био разапет и васкрсао, а све то ради нас, ради нашег спасења и достигнућа хришћанског са- вршенства, одласка у вечни живот, вечни спо- кој, где нестаје овдашња туга и уздисање због свега наведеног, он нам оставља ту „формулу“ спасења, беседу на гори, која у ствари предста- вља основ и врхунац хришћанске етике, хри- 1 оваплотити значи утеловити се, тачније „добити“ тело господ исус христос се оваплотио и постао чо- век због чега кажемо да је он богочовек стовог моралног закона, и могло би се рећи, наставак, објашњење и упрошћавање сушти- не божијих заповести грчки теолог спиридон логопатис половином двадесетог века бележи да ова беседа представља бесмртну и незабо- равну творевину хришћанске вере читајући је схватамо да се не ради о поруци која предста- вља садржај закона и забрањених ствари, већ о њиховом наставку, о једном „кодираном“, етичком делу, које веома лако решава сва људ- ска питања и дилеме, да би човек, пратећи га, достигао последњи „стадијум“ овоземаљске људскости господ исус христос јесте учитељ, једини, прави, суштински учитељ, који директно од извора2 преноси поруке нама, простим, али и савршеним његовим творевинама, које у пот- пуности познаје и воли изнад свега учи нас страху божијем и достигнућу савршенства, преподобности и расуђивања његове речи су просте, али самим тим и слатке, миле, чисте, поготову на гори, јер представљају суштину хришћанске вере први и саставни део беседе на гори пред- стављају такозвана блаженства, или блажена блаженства су блага и радосна вест о новом животу самим тим што обухватају централни део свих беседа господа исуса христа, схва- тамо колико су она важна за човека морамо напоменути да се она потпуно разликују у од- носу на друге текстове то нам објашњава њи- хово суштинско значење јер она уводе у живот хришћана потпуно нови дух говора и писања, и самим тим отварају нови поглед на свет, да- 2 извор представља бога оца, који је послао међу нас бога сина тема броја блажени милостиви јер ће бити помиловани беседа на гори превод са јелинског: никола с костић мај / јун 2017 13 јући другачији аспект у менталитету и животу човека који жуди за уласком у веру, у цркву и самим тим у вечни живот односно царство небеско пратећи поменуте детаље о беседи на гори, карактер блаженстава можемо на неки начин поделити на три значења: христоцентричан, есхатолошки и еклисиолошки христоцентри- чан, јер представља човеково блаженство које се налази у вези са вером према богочовечјем лику христовом есхатолошки, који не обухва- та овоземаљско стање, већ будући – вечни живот, живот царства небеског, као што је већ поменуто и последњи, еклисиолошки, који пред- ставља цркву као тело христово и човека као ње- ног „члана“ и њен део господ, као највећи „по- знавалац“ човекове душе, зна да је прва и најдубља жеља човека да живи срећно, блажено то је пот- пуно тачно, јер сви на неки начин трагамо за срећом али, где се заправо нала- зи срећа? како се доспева до ње? многи срећу про- налазе у новцу, у проводу, у материјалним стварима, у безграничном задово- љавању овоземаљских осећања супротно томе, господ исус христос учи да се права, суштинска срећа не налази у спо- љашњем свету, већ у унутарњем, у чистом ср- цу и мирној савести пратећи те речи, св јован златоусти наводи да не сматрамо никога срећ- ним и блаженим, сем оног ко живи пратећи во- љу божију, јер је у јеванђељу казано да блажени постаје само онај који је богат врлинама, а врлину садржи само онај ко- ји живи по вољи божијој све наведено објашњава блаженства као целину, јер су међусобно нераздвојиво по- везана, али на чему се заснива пето блажен- ство као јединка? блажени милостиви, јер ће бити помиловани из многих места у би- блији познато је да свети људи милостивим називају бога тако га давид назива у псалми- ма, а мојсеј на многим местима свог закона али ако је бог милостив, како и ми можемо бити милостиви? шта је у ствари милосрђе? господ међу блаженства убраја врлину мило- срђа која је велика јер, целокупно објашњава дело и карактер једног хришћанина најбо- љи пример јесте тај да ништа лакше не може натерати неверника да клекне и поверује да бог постоји, од правог и неописивог мило- срђа у њему (милосрђу) је присутна појава искрене љубави, тако да је било каква помоћ ближњем његова одлика такође, оно је центар уза- јамне радости и љубави оног ко даје и оног који прима дар баш из тог раз- лога представља основу нашег овоземаљског жи- вота са ближњима, али и директну повезаност човека са богом међу- тим, бог не жели да про- сто имамо милости према браћи својој бог жели да будемо милостиви са ра- дошћу, отвореног срца пошто је бог милостив и ми би требало да будемо такви, јер потребно је да будемо подобни њему милостив човек даје сво- ме ближњем људску љу- бав, а заузврат од милостивог христа прима божанску милост на крају, потребно је навести речи св јова- на златоустог и разјаснити сваку недоумицу суштине врлине милосрђа: „важније је бити милостив него мртве васкрсавати јер, много је важније да даш храну христу који је гладан, него да васкрснеш мртвог у име христово у првом случају ти чиниш добро христу, док у другом христос чини добро теби награду пак прима онај који чини добро, а не онај коме се чини а награда коју нам христос даје за ми- лост, коју чинимо у име његово, највећа је ми- лост његова“ тема броја беседа на гори, детаљ средњовековног мозаика (извор: ruiconru) 14 3 / 2017 хтео бих још да додам реч о милостињи, али чини ми се сувишним да вас учим речју, када вас учи делима онај који са- да седи међу вама, општи ваш отац и учитељ (под- разумева се овде епископ флавијан антиохијски – прим рус изд) он као да је добио од предака у наследство очински дом, да би га дао на служење странцима (невољници- ма); он га је у потпуности уступио онима, који су го- њени због истине, те их тамо прима и бива им на свакој услузи, тако да ја не знам да ли га је боље нази- вати његовим домом или домом за странике; а бо- ље је сматрати га његовим домом, управо због тога, што га је претворио у дом за странике, јер наша имо- вина заиста постаје наша онда када се њоме не ко- ристимо ради нас самих, већ искључиво ради си- ромашних како то, одмах ћу рећи ако ја дам новац у руке сиромаха, онда ме ни варалица неће салетати, ни- ти ће ме завидљиве очи пра- тити, а ни разбојник и лопов неће га отети, јер је овакво уризничавање сигурно ако злато сакријеш у својој кући, онда га ти подвргаваш опа- сности и од разбојника, и од завидљиваца, и од вара- лица, и од слугу, и од сваке могуће штете често се до- гађало да се благодарећи мноштву одаја и брава зла- то сачувало од спољашњих разбојника, али није избе- гло од руку стражара, који- ма је било поверено његово чување увиђаш ли онда, да ми нарочито постајемо го- сподарима своје имовине, када је поверимо сирома- шнима и не само да је ово најсигурније место за чува- ње, него и зато што приноси велику корист и добит ако позајмиш човеку, он- да добијаш стоти део (под- разумева се камата или један проценат месечно), а ако кроз сиромашне по- зајмиш богу, онда нећеш тема броја ако кроз сиромашне позајмиш богу, онда нећеш добити стоти део, већ сто пута већи део свети јован златоусти реч о милостињи превод са руског језика: небојша ћосовић св јован златоусти, византијска икона (извор: ancientfaithcom) мај / јун 2017 15 тема броја добити стоти део, већ сто пута већи део ако сејеш на плодној земљи, онда ћеш и ка- да она принесе обилну жетву, добити десет пута више у односу на посејано но, ако по- сејеш ради неба, онда ће принос порасти за сто пута и ти ћеш добити живот вечни, не- застаревајући и бесмртан при томе, онима који сеју, предстоји много напора, а овде посејано проклијава без плуга, без волова, без ђубрива и без икакве бриге, да ли ће би- ти суше и довољно за наводњавање, да ли ће бити града и најезде скакаваца или нечег другог од сваке овакве штете, бог је огра- дио сејана тамо семена а, ако нема ни на- пора, ни опасности, ни страха, ни било каве непријатне околности и даје се много више него што је посејано и произраста толико добра, које око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође (1кор 2, 9), онда неће ли бити крајње немарно, оставити веће, да би се тр- чало за мањим, одбацивши верно, тежити за неверним, које је веома опасно и погубљују- ће? каквог оправдања и извињења, каквог опроштаја може бити за нас, ако овако чини- мо? ослонимо се, свакако на сиромаштво: но, ми нисмо сиромашнији свакако од оне удовице, која је имала само две лепте, и њих је приложила (лк 21, 2) онда поревнујмо за њено богатство, подр- жавајмо величину њене намере, да бисмо и ми добили добра, која су њој припремљена, којих, нека бисмо се удостојили сви ми бла- годаћу и човекољубљем господа нашег исуса христа, са којим оцу, са светим духом, нека је слава, моћ, част, сада и увек, и у векове векова амин ообавези помагања сиротиње, су- вишно је и говорити ње су сви свесни и свако у самом себи носи за- ступника за сиромашне, састрадава- ње са њима и сиромашни знају за овај дуг, за ову обавезу срца свих и свако- га, управо зато се и обраћају свима смело, потпуно уверени, да они који имају довољно неће одбити да им по- могну од својих сувишака али шта често недостаје при овоме? недостају добра расположења, којима је потребно да буде праћено и окру- жено давање милостиње даје се, али не онолико, колико би требало; дају, али понекад не сасвим радо и са стег- нутим срцем, не широкогрудо, већ без радости а од чега се заправо устеже рука и грчи срце? од неправилних по- мисли, које скрећу са правог пута срца наша у тренутку давања милостиње срце се устремљује да помогне бли- жњему, али овде предодређује меру и начин чињења добра истовремено прискаче и ђаво и разара читаво дело: „и мени је много потребно – сугерише он – а неће ли бити бескорисно твоје давање?“ тако се и срце стеже и рука одвраћа од давања да бисмо управили наше срце на оно што је потребно и да бисмо до- били снагу да одбијамо рђаве поми- сли при давању милостиње, апостол нам заповеда да гледамо на мило- стињу, као на сејање: ко шкрто сије, шкрто ће и жњети; а ко са благосло- вима сије, са благословима ће и жње- ти (2кор 9, 6) сејач, трошећи семе на сејање, уоп- ште не помишља да тиме осиромашује себе или подрива своју имовину, ли- шавајући се могућности да задовољи своје потребе напротив, сејући, он очекује да ће се обогатити, увећати своју снагу и одвратити несташицу та- ко и ти: сеј милостињу, не дајући при- ступа помисли, да дајући новац из ру- ку или неку ствар, губиш нешто ти не наша имовина заиста постаје наша онда када се њоме не користимо ради нас самих, већ искључиво ради сиромашних 16 3 / 2017 расипаш, него стичеш; не умањујеш, него умножаваш; не дајеш, већ добијаш сејачу, када он баца семе у њиву, не па- да на памет да га он расипа узалуд, беско- рисно; напротив, он не само да је уверен да ће земља сачувати семе које јој је пове- рено, него и да ће принети плод од њега троструко или чак и стоструко тако и ти: широкогрудо сеј милостињу, верујући да су руке сиромашних најбољи чувари тво- јих сувишака, и најплодоноснија земља, на којој ће и мало сејање твојих добрих дела принети обилан плод у своје време сејач, ма колико сејао, не жали се и не тужи; напротив, што више засеје, то ве- селије и плодније бива тако и ти: што је обилније твоје милосрђе, што је шири круг твог доброчинства, то се више радуј и весели доћи ће време, и наградода- вац ће те извести на обрађено, засејано и плодовито поље живота твога, и разве- селиће срце твоје, показавши стоструко умножено жито правде твоје из сaзерцања и размишљања, изд правило веры, москва, 2003 г ова књига је прво посебно издање кратких духовних разматрања св теофана затворника која су објављивана у часопису домашная беседа од 1869–1877 г – прим прев тема броја широкогрудо сеј милостињу, верујући да су руке сиромашних најбољи чувари твојих сувишака, и најплодоноснија земља, на којој ће и мало сејање твојих добрих дела принети обилан плод у своје време св теофан затворник милостиња – сејање превод са руског језика: небојша ћосовић наградодавац ће те извести на обрађено, засејано и плодовито поље живота твога, и развеселиће срце твоје мај / јун 2017 17 сваки хришћанин по свом призвању по- требује духовно усавршавање кроз врлински и светотајински живот у цркви задобијање хришћанских врлина увек под- разумева један сложени духовни процес ко- ји можемо упоредити са успињањем уз ле- ствицу врлинâ још у старом завету јаков је у једном од својих виђења угледао лествицу која је била висока колико је високо небо од земље, и по мишљењу светих отаца и учите- ља цркве, ова лестви- ца коју је он угледао није била ништа друго, до лествица врлина и блажен- става почетак сва- ке милости и извор сваке милости и доброте јесте бого- човек господ наш исус христос, који је своју делатну ми- лост исказао саздавши човека и творевину, усадивши у биће чове- чије клицу љубави и милосрђа та божанска милост која испуњава свакога од нас је љу- бављу испуњено расположење према онима који с муком подносе извесну тешкоћу по преподобном оцу јустину ћелијском, човек је саздан као боголико биће коме је усађе- на милост божија, како би се кроз њу човек увек и изнова приближавао богу и био сли- чан богу у делатном смислу, јер ваистину човек је „оваплоћена божја милост“ сâм го- спод наш исус христос даје јеванђелску за- повест свакоме од нас да будемо милости- ви, као што је милостив отац наш небески (лк 6, 36), што свакако можемо упоредити са речима молитве господње, које нас такође подстичу на успињање уз лествицу божан- ских врлина: и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим света литургија нас, као центар хришћан- ског живота, својим текстом такође подсећа да је за наше учествова- ње у трпези царства небеског неопходна хришћанска љубав и милосрђе, али и да је милосрђе је- дан од битнијих предуслова у за- ступничкој молитви на литургији светог василија великог огледа се литургијска катихеза која у нама побуђује актуализацију милосрђа она јесте и обра- зац једне литургијске молитве у којој се ли- тург усрдно моли да господ изобилно излије своју милост на васцелу васељену: помени, господе, оне по пустињама, и по горама, и по пећинама, и по гудурама земаљским поме- ни, господе, оне што живе у девствености, у побожности, подвижништву, честитом животу помени, господе, благоверни народ тема броја молећи се за себе, ми се као саборна бића, као једно тело и један складан организам, молимо за васцели свет човек – оваплоћена божија милост бранислав илић 18 3 / 2017 наш, наоружај га оружјем истине, и даруј му победу над видљивим и невидљивим неприја- тељима, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и чистоти добре сачувај у доброти твојој, рђаве добротом твојом обрати у добре помени, господе, овде при- сутни народ, и одсутне из оправданих раз- лога; и по обиљу милости твоје помилуј њих и нас: домове њихове напуни сваким добром, бракове њихове сачувај у миру и слози, децу одгаји, омладину васпитај, старе укрепи, ма- лодушне утеши, расејане сабери, заблуделе обрати и присаједини твојој светој, сабор- ној и апостолској цркви; ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослобо- ди, болеснике исцељуј помени, боже, оне под судским ислеђењем, и оне по рудницима, и све оне што су у било каквој невољи, и теско- би, и опасности помени, господе боже наш, и све којима је потребно твоје велико мило- срђе, и оне који нас воле, и оне који нас мрзе, и оне који замолише нас недостојне да се молимо за њих господе боже наш, помени и сав народ твој, и излиј на све богату милост твоју, и даруј свима оно што моле за спасе- ње и оне које ми не споменусмо због незнања, или због заборава, или због мноштва именâ, ти сам, боже, помени, знајући свачији узраст и име, знајући свакога још од утробе матере његове када говоримо о милосрђу обично се по- мисли на она материјална дела милостиње, занемарујући ону духовну милостивост о томе нас поучава и знаменити егзегета свети теофилакт охридски речима: „милосрђе се може указивати не само материјално, него и речју; а ако ништа материјалног не можемо подарити, онда и сузама милостиви добија- ју милост и овде од људи, јер ко је јуче по- казао милост, а данас се лишио свега, наићи ће на милосрђе код свих; али ће му нарочито помоћи бог“ пре неколико година наш народ задеси- ле су велике поплаве у тим тешким данима многи су показали своје материјално мило- срђе, али било је и оних који су своје, ништа мање, милосрђе показали усрдним и сузним молитвама за своје ближње који пате и ко- ји страдају по учењу великог светогорског старца преподобног порфирија кавсокали- вита непрестана молитва за ближње пред- ставља највеће дело милости, и вођен тим дубоко литургијским искуством свети ста- рац је своја чада поучавао да се увек моле у једнини: „господе исусе христе боже, поми- луј ме“, јер молећи се за себе, ми се као са- борна бића и као једно тело и један складан организам, молимо за васцели свет, ширећи своју милост и испуњавајући себе милосрд- ним и човекољубивим господом тема броја непрестана молитва за ближње представља највеће дело милости мај / јун 2017 19 старац порфирије кавсокаливит (извор: pravoslavieru) устаром завету господ отвара уста проро- цима и говори преко њих изабраном на- роду божијем у новом завету господ, отво- ривши уста своја, обраћа се лично свим људима божанском влашћу и много већим ауторитетом од пророка свети цар давид почиње блаженством свој псалтир, а његов потомак по телу господ христос једну од сво- јих најважнијих проповеди почиње блажен- ствима, том рајском ле
... сведржитељ са изабраним светима на оквиру су представљени св јован златоусти и григорије богослов, мученици теодор и георгије) икона на дрвету из 1193 године јајчана темпера, позлата); данас се чува на кипру, у никозији,у византијском музеју архиеп макарија iii (извор: ruiconru) тема броја: блажени милостиви уроману браћа карамазови достојевски нам приказује један потресан дијалог из- међу два брата – ивана и аљоше карамазова о питању (не)прихватања света и дешавања у њему које је бог створио и покренуо у том разговору, иван карамазов говори да прихва- та бога, он је за њега постојећи, али свет који је бог створио такав какав јесте – не прихвата! разлог су – стравични злочини које људи чине једни према другима, а понајвише они учиње- ни деци достојевски ту вели да поредити по- ступке појединих људи са зверима је увреда за звери ако човек може бити монструознији од звери и на тај начин „превазићи себе“, сво- је човештво, онда то свакако може учинити и у врлини превазићи себе међутим, и по до- стојевском, али и по хришћанском искуству и учењу, човек може то учинити само ако пред собом има бесмртност/вечни живот, односно ако има некога на кога може да се угледа и да се огледа, тј ако има бога овде нам се поставља питање сазнатљиво- сти и видљивости тог бога бога заиста не мо- жемо свести ни на какав појам стога, приписи- вати му поједина својства и особине може бити само релативно ниједна од њих не одређује у потпуности бога он је за нас несазнатљив и не- видљив по својој природи св григорије нисиј- ски каже: „у томе је истинско виђење траженог; у виђењу невиђењем, јер сам тражени надила- зи свако виђење, одасвуд бивајући опкољен непојавношћу као каквим примраком“ сушти- на и природа божија су за нас недокучиве и не- прозирне једина дефиниција коју јој можемо приписати јесте да тврдимо шта она (суштина) није но, ово не значи да бога не можемо сре- сти, да га не можемо упознати целокупно хри- шћанско богословље (а пре свега свето писмо) нам говори да се тај бог, иако за наше сазнајне могућности недокучив, човеку јавља и открива позивајући га у заједницу са њим то бог чини кроз своје божанске и суштаствене/природне енергије оне су дејства и делања божија у све- ту кроз које се он открива и даје људима да уче- ствују у њима реч енергија и покрива донекле то значење – (у)дејствености, делатности бо- жије ка нама по мери наше пријемчивости и, најпре, вере која нас отвара за деловање ових божанских енергија, ми се сусрећемо са богом и спознајемо га сусрет са једне стране благо- дати божије, а са друге наше воље манифестује се као врлина из тог, изнад свега личног и нај- дубљег сусрета и прожимања са богом, нама се и открива то да за бога говоримо да је добар, праведан, свесилан, мудар, човекољубив, све- знајући, свуда присутан ипак, можда једно од својстава и енергија које приписујемо богу понајвише изражава бога то својство (а из наше људске перспек- тиве и делатности врлина) јесте милост од свих његових енергија, ова је она коју најви- ше тражимо нема молитве било личне било у богослужењу да се или не завршава, или у себи не тражи вапај богу да излије на нас сво- ју милост, да нас помилује у чему се састоји та његова милост? одговор прожима целокупан божији план (домострој) о спасењу света ми- лост је основа тог спасења тај домострој нам бог открива не кроз мудрост и вештину речи (види 2кор 2, 1–7), него кроз сина свога, го- спода нашег исуса христа он се уподобљује нама у свему, постајући човек не даје нам ни- какве императиве, већ се потпуно „празни“ од свога божанства, изједначава са нама и то до смрти на крсту то што чини јесте милост, јер је свестан наше немоћи да „превазиђемо себе“ милост и љубав то је суд христов милост као боголикост владимир пекић тема броја мај / јун 2017 11 тема броја у добру зато нам он сам постаје темељ добра у којем изнова утврђује целокупан људски род кроз своје страдање и васкрсење, али и сваког од нас појединачно корен те милости божи- је према нама почива у његовој безрезервној и безусловној љубави бог је не изражава де- кларативно, кроз некакво саосећање са сла- башним родом људским или некакву помоћ где он неће „оштетити“ своје величанство или статус који има као бог он то чини најстварни- је, егзистенцијално, животно, узимајући крст на себе, постајући за нас проклетство, иако је праведан и свет (уп гал 3, 14) христос се до смрти изједначава са нама, до оног догађаја нашег постојања у односу на који смо потпуно немоћни, обнажени и посра- мљени ту немоћ нашу својом силом он преокреће у победу својим преславним васкрсе- њем (уп 1кор 15, 42–55; 2кор 12, 7–10) но, бог нам не даје своју ми- лост да бисмо ми то просто примили к знању он тражи милост од нас! да је ми пока- жемо у јеванђељу, христо- ве приче о милости управо то говоре сетимо се приче о немилосрдном слуги коме бива опроштен дуг који је за ондашње време и обичног човек био не само немогућ за вратити, него готово и непојмљив док он сво- ме пријатељу не опрашта наспрам његовог, ништаван дуг (види мт 18, 23–35) и господар га не осуђује због дуга, већ га осуђује због не- мања милости због тога што не увиђа немоћ и слабост свога пријатеља а не види је јер је охол и горд, лишен љубави пример за љубав и милосрђе му је дат; осетио га је изобилно на својој кожи нема оправдања или прича о милостивом самарјанину (види лк 10, 30–37) у којој нам господ говори најпре да нам је бли- жњи онај који нам, или коме чинимо милост, а то све у вези са две највеће заповести о љуба- ви на концу, јеванђелист матеј нам говори да ће нам господ судити једино по томе јесмо ли показали милост или нисмо према ближњи- ма тј према најмањим његовим (мт 25, 31–46) никаква заповест, никаква дисциплина, пост, традиција, ритуал само милост и љубав то је суд христов милост је, дакле, мера наше боголикости кроз њу ми, на конкретан начин, показујемо да се у свему угледамо на христа најпре у томе да ближње, уопште људе прихватамо оним мери- лом којим је он нас прихватио нема дела којим себе можемо оправдати или задужити бога је- дино милошћу, како каже свети јован златоу- сти то значи да смо вољни да другог прихва- тимо са свим његовим слабостима, да оно што нам је лоше учинио опростимо увек (ср мт 18, 21–22) затим то значи да треба да му се нађемо онда када му је помоћ због не- моћи или страдања потребна, да га избавимо из ње макар то било и на нашу штету на пр- вом месту то значи помоћи убогом, сиромаху и удовици (види ис 1, 17; мих 6, 8; ам 2, 6) јер боголикост се не изра- жава у некаквом монашком идеалу врлинског живљења који често буде циљ сам себи, или правдањима као што су „ми служимо литургију“ но, да ли је заиста служимо?! ако занемарујемо видљиве изра- зе милости као што су помоћ гладнима, жеднима, онеправ- дованима, пониженима, служимо ли литурги- ју? ако је она заједничко дело, што њено име говори, нису ли „најмањи“ њен неотуђиви део није ли литургија заједница свега у христу, где се свака подела потире (1кор 11, 18–34; гал 3, 26–28)? или смо ми као хришћани грамзиви и посесивни не желећи другима да дамо оно што смо од бога добили ни за шта од небеских до земаљских блага уколико смо овакви, имамо ли смелости да ишта од бога очекујемо, а нај- пре милост његову? сетимо се – блажени милостиви, јер ће бити помиловани аутор је предавач верске наставе у дванаестој београдској гимназији 12 3 / 2017 св григорије ниски, мозаик, црква св софије у кијеву, 11 век (извор: holytrinityorthodoxcom) акад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици њего- ви и отворивши уста своја учаше их говорећи: блажени сиромашни духом, јер је њихово цар- ство небеско; блажени који плачу, јер ће се утје- шити; блажени кротки, јер ће наслиједити зе- мљу; блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; блажени милостиви, јер ће бити помиловани; блажени чисти срцем, јер ће бога видјети; блажени миротворци, јер ће се сино- ви божији назвати; блажени прогнани правде ради, јер је њихово царство небеско блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући гово- ре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене радујте се и веселите се, јер је велика плата ва- ша на небесима, јер су тако прогонили и проро- ке прије вас (мт 5, 1–12) овим речима, господ исус христос започи- ње своју беседу на гори – најузвишенији про- глас у историји људског рода – која је посве- ћена свим оним одабраним људима који су га пратили, слушали и веровали у његове речи, али и свима нама који покушавамо да се кре- ћемо исправним путем, путем вере, путем христовог живота суштински садржај беседе јесте пут до царства божијег, тачније начин и „формула“ спасења господ се оваплотио, 1 био разапет и васкрсао, а све то ради нас, ради нашег спасења и достигнућа хришћанског са- вршенства, одласка у вечни живот, вечни спо- кој, где нестаје овдашња туга и уздисање због свега наведеног, он нам оставља ту „формулу“ спасења, беседу на гори, која у ствари предста- вља основ и врхунац хришћанске етике, хри- 1 оваплотити значи утеловити се, тачније „добити“ тело господ исус христос се оваплотио и постао чо- век због чега кажемо да је он богочовек стовог моралног закона, и могло би се рећи, наставак, објашњење и упрошћавање сушти- не божијих заповести грчки теолог спиридон логопатис половином двадесетог века бележи да ова беседа представља бесмртну и незабо- равну творевину хришћанске вере читајући је схватамо да се не ради о поруци која предста- вља садржај закона и забрањених ствари, већ о њиховом наставку, о једном „кодираном“, етичком делу, које веома лако решава сва људ- ска питања и дилеме, да би човек, пратећи га, достигао последњи „стадијум“ овоземаљске људскости господ исус христос јесте учитељ, једини, прави, суштински учитељ, који директно од извора2 преноси поруке нама, простим, али и савршеним његовим творевинама, које у пот- пуности познаје и воли изнад свега учи нас страху божијем и достигнућу савршенства, преподобности и расуђивања његове речи су просте, али самим тим и слатке, миле, чисте, поготову на гори, јер представљају суштину хришћанске вере први и саставни део беседе на гори пред- стављају такозвана блаженства, или блажена блаженства су блага и радосна вест о новом животу самим тим што обухватају централни део свих беседа господа исуса христа, схва- тамо колико су она важна за човека морамо напоменути да се она потпуно разликују у од- носу на друге текстове то нам објашњава њи- хово суштинско значење јер она уводе у живот хришћана потпуно нови дух говора и писања, и самим тим отварају нови поглед на свет, да- 2 извор представља бога оца, који је послао међу нас бога сина тема броја блажени милостиви јер ће бити помиловани беседа на гори превод са јелинског: никола с костић мај / јун 2017 13 јући другачији аспект у менталитету и животу човека који жуди за уласком у веру, у цркву и самим тим у вечни живот односно царство небеско пратећи поменуте детаље о беседи на гори, карактер блаженстава можемо на неки начин поделити на три значења: христоцентричан, есхатолошки и еклисиолошки христоцентри- чан, јер представља човеково блаженство које се налази у вези са вером према богочовечјем лику христовом есхатолошки, који не обухва- та овоземаљско стање, већ будући – вечни живот, живот царства небеског, као што је већ поменуто и последњи, еклисиолошки, који пред- ставља цркву као тело христово и човека као ње- ног „члана“ и њен део господ, као највећи „по- знавалац“ човекове душе, зна да је прва и најдубља жеља човека да живи срећно, блажено то је пот- пуно тачно, јер сви на неки начин трагамо за срећом али, где се заправо нала- зи срећа? како се доспева до ње? многи срећу про- налазе у новцу, у проводу, у материјалним стварима, у безграничном задово- љавању овоземаљских осећања супротно томе, господ исус христос учи да се права, суштинска срећа не налази у спо- љашњем свету, већ у унутарњем, у чистом ср- цу и мирној савести пратећи те речи, св јован златоусти наводи да не сматрамо никога срећ- ним и блаженим, сем оног ко живи пратећи во- љу божију, јер је у јеванђељу казано да блажени постаје само онај који је богат врлинама, а врлину садржи само онај ко- ји живи по вољи божијој све наведено објашњава блаженства као целину, јер су међусобно нераздвојиво по- везана, али на чему се заснива пето блажен- ство као јединка? блажени милостиви, јер ће бити помиловани из многих места у би- блији познато је да свети људи милостивим називају бога тако га давид назива у псалми- ма, а мојсеј на многим местима свог закона али ако је бог милостив, како и ми можемо бити милостиви? шта је у ствари милосрђе? господ међу блаженства убраја врлину мило- срђа која је велика јер, целокупно објашњава дело и карактер једног хришћанина најбо- љи пример јесте тај да ништа лакше не може натерати неверника да клекне и поверује да бог постоји, од правог и неописивог мило- срђа у њему (милосрђу) је присутна појава искрене љубави, тако да је било каква помоћ ближњем његова одлика такође, оно је центар уза- јамне радости и љубави оног ко даје и оног који прима дар баш из тог раз- лога представља основу нашег овоземаљског жи- вота са ближњима, али и директну повезаност човека са богом међу- тим, бог не жели да про- сто имамо милости према браћи својој бог жели да будемо милостиви са ра- дошћу, отвореног срца пошто је бог милостив и ми би требало да будемо такви, јер потребно је да будемо подобни њему милостив човек даје сво- ме ближњем људску љу- бав, а заузврат од милостивог христа прима божанску милост на крају, потребно је навести речи св јова- на златоустог и разјаснити сваку недоумицу суштине врлине милосрђа: „важније је бити милостив него мртве васкрсавати јер, много је важније да даш храну христу који је гладан, него да васкрснеш мртвог у име христово у првом случају ти чиниш добро христу, док у другом христос чини добро теби награду пак прима онај који чини добро, а не онај коме се чини а награда коју нам христос даје за ми- лост, коју чинимо у име његово, највећа је ми- лост његова“ тема броја беседа на гори, детаљ средњовековног мозаика (извор: ruiconru) 14 3 / 2017 хтео бих још да додам реч о милостињи, али чини ми се сувишним да вас учим речју, када вас учи делима онај који са- да седи међу вама, општи ваш отац и учитељ (под- разумева се овде епископ флавијан антиохијски – прим рус изд) он као да је добио од предака у наследство очински дом, да би га дао на служење странцима (невољници- ма); он га је у потпуности уступио онима, који су го- њени због истине, те их тамо прима и бива им на свакој услузи, тако да ја не знам да ли га је боље нази- вати његовим домом или домом за странике; а бо- ље је сматрати га његовим домом, управо због тога, што га је претворио у дом за странике, јер наша имо- вина заиста постаје наша онда када се њоме не ко- ристимо ради нас самих, већ искључиво ради си- ромашних како то, одмах ћу рећи ако ја дам новац у руке сиромаха, онда ме ни варалица неће салетати, ни- ти ће ме завидљиве очи пра- тити, а ни разбојник и лопов неће га отети, јер је овакво уризничавање сигурно ако злато сакријеш у својој кући, онда га ти подвргаваш опа- сности и од разбојника, и од завидљиваца, и од вара- лица, и од слугу, и од сваке могуће штете често се до- гађало да се благодарећи мноштву одаја и брава зла- то сачувало од спољашњих разбојника, али није избе- гло од руку стражара, који- ма је било поверено његово чување увиђаш ли онда, да ми нарочито постајемо го- сподарима своје имовине, када је поверимо сирома- шнима и не само да је ово најсигурније место за чува- ње, него и зато што приноси велику корист и добит ако позајмиш човеку, он- да добијаш стоти део (под- разумева се камата или један проценат месечно), а ако кроз сиромашне по- зајмиш богу, онда нећеш тема броја ако кроз сиромашне позајмиш богу, онда нећеш добити стоти део, већ сто пута већи део свети јован златоусти реч о милостињи превод са руског језика: небојша ћосовић св јован златоусти, византијска икона (извор: ancientfaithcom) мај / јун 2017 15 тема броја добити стоти део, већ сто пута већи део ако сејеш на плодној земљи, онда ћеш и ка- да она принесе обилну жетву, добити десет пута више у односу на посејано но, ако по- сејеш ради неба, онда ће принос порасти за сто пута и ти ћеш добити живот вечни, не- застаревајући и бесмртан при томе, онима који сеју, предстоји много напора, а овде посејано проклијава без плуга, без волова, без ђубрива и без икакве бриге, да ли ће би- ти суше и довољно за наводњавање, да ли ће бити града и најезде скакаваца или нечег другог од сваке овакве штете, бог је огра- дио сејана тамо семена а, ако нема ни на- пора, ни опасности, ни страха, ни било каве непријатне околности и даје се много више него што је посејано и произраста толико добра, које око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође (1кор 2, 9), онда неће ли бити крајње немарно, оставити веће, да би се тр- чало за мањим, одбацивши верно, тежити за неверним, које је веома опасно и погубљују- ће? каквог оправдања и извињења, каквог опроштаја може бити за нас, ако овако чини- мо? ослонимо се, свакако на сиромаштво: но, ми нисмо сиромашнији свакако од оне удовице, која је имала само две лепте, и њих је приложила (лк 21, 2) онда поревнујмо за њено богатство, подр- жавајмо величину њене намере, да бисмо и ми добили добра, која су њој припремљена, којих, нека бисмо се удостојили сви ми бла- годаћу и човекољубљем господа нашег исуса христа, са којим оцу, са светим духом, нека је слава, моћ, част, сада и увек, и у векове векова амин ообавези помагања сиротиње, су- вишно је и говорити ње су сви свесни и свако у самом себи носи за- ступника за сиромашне, састрадава- ње са њима и сиромашни знају за овај дуг, за ову обавезу срца свих и свако- га, управо зато се и обраћају свима смело, потпуно уверени, да они који имају довољно неће одбити да им по- могну од својих сувишака али шта често недостаје при овоме? недостају добра расположења, којима је потребно да буде праћено и окру- жено давање милостиње даје се, али не онолико, колико би требало; дају, али понекад не сасвим радо и са стег- нутим срцем, не широкогрудо, већ без радости а од чега се заправо устеже рука и грчи срце? од неправилних по- мисли, које скрећу са правог пута срца наша у тренутку давања милостиње срце се устремљује да помогне бли- жњему, али овде предодређује меру и начин чињења добра истовремено прискаче и ђаво и разара читаво дело: „и мени је много потребно – сугерише он – а неће ли бити бескорисно твоје давање?“ тако се и срце стеже и рука одвраћа од давања да бисмо управили наше срце на оно што је потребно и да бисмо до- били снагу да одбијамо рђаве поми- сли при давању милостиње, апостол нам заповеда да гледамо на мило- стињу, као на сејање: ко шкрто сије, шкрто ће и жњети; а ко са благосло- вима сије, са благословима ће и жње- ти (2кор 9, 6) сејач, трошећи семе на сејање, уоп- ште не помишља да тиме осиромашује себе или подрива своју имовину, ли- шавајући се могућности да задовољи своје потребе напротив, сејући, он очекује да ће се обогатити, увећати своју снагу и одвратити несташицу та- ко и ти: сеј милостињу, не дајући при- ступа помисли, да дајући новац из ру- ку или неку ствар, губиш нешто ти не наша имовина заиста постаје наша онда када се њоме не користимо ради нас самих, већ искључиво ради сиромашних 16 3 / 2017 расипаш, него стичеш; не умањујеш, него умножаваш; не дајеш, већ добијаш сејачу, када он баца семе у њиву, не па- да на памет да га он расипа узалуд, беско- рисно; напротив, он не само да је уверен да ће земља сачувати семе које јој је пове- рено, него и да ће принети плод од њега троструко или чак и стоструко тако и ти: широкогрудо сеј милостињу, верујући да су руке сиромашних најбољи чувари тво- јих сувишака, и најплодоноснија земља, на којој ће и мало сејање твојих добрих дела принети обилан плод у своје време сејач, ма колико сејао, не жали се и не тужи; напротив, што више засеје, то ве- селије и плодније бива тако и ти: што је обилније твоје милосрђе, што је шири круг твог доброчинства, то се више радуј и весели доћи ће време, и наградода- вац ће те извести на обрађено, засејано и плодовито поље живота твога, и разве- селиће срце твоје, показавши стоструко умножено жито правде твоје из сaзерцања и размишљања, изд правило веры, москва, 2003 г ова књига је прво посебно издање кратких духовних разматрања св теофана затворника која су објављивана у часопису домашная беседа од 1869–1877 г – прим прев тема броја широкогрудо сеј милостињу, верујући да су руке сиромашних најбољи чувари твојих сувишака, и најплодоноснија земља, на којој ће и мало сејање твојих добрих дела принети обилан плод у своје време св теофан затворник милостиња – сејање превод са руског језика: небојша ћосовић наградодавац ће те извести на обрађено, засејано и плодовито поље живота твога, и развеселиће срце твоје мај / јун 2017 17 сваки хришћанин по свом призвању по- требује духовно усавршавање кроз врлински и светотајински живот у цркви задобијање хришћанских врлина увек под- разумева један сложени духовни процес ко- ји можемо упоредити са успињањем уз ле- ствицу врлинâ још у старом завету јаков је у једном од својих виђења угледао лествицу која је била висока колико је високо небо од земље, и по мишљењу светих отаца и учите- ља цркве, ова лестви- ца коју је он угледао није била ништа друго, до лествица врлина и блажен- става почетак сва- ке милости и извор сваке милости и доброте јесте бого- човек господ наш исус христос, који је своју делатну ми- лост исказао саздавши човека и творевину, усадивши у биће чове- чије клицу љубави и милосрђа та божанска милост која испуњава свакога од нас је љу- бављу испуњено расположење према онима који с муком подносе извесну тешкоћу по преподобном оцу јустину ћелијском, човек је саздан као боголико биће коме је усађе- на милост божија, како би се кроз њу човек увек и изнова приближавао богу и био сли- чан богу у делатном смислу, јер ваистину човек је „оваплоћена божја милост“ сâм го- спод наш исус христос даје јеванђелску за- повест свакоме од нас да будемо милости- ви, као што је милостив отац наш небески (лк 6, 36), што свакако можемо упоредити са речима молитве господње, које нас такође подстичу на успињање уз лествицу божан- ских врлина: и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим света литургија нас, као центар хришћан- ског живота, својим текстом такође подсећа да је за наше учествова- ње у трпези царства небеског неопходна хришћанска љубав и милосрђе, али и да је милосрђе је- дан од битнијих предуслова у за- ступничкој молитви на литургији светог василија великог огледа се литургијска катихеза која у нама побуђује актуализацију милосрђа она јесте и обра- зац једне литургијске молитве у којој се ли- тург усрдно моли да господ изобилно излије своју милост на васцелу васељену: помени, господе, оне по пустињама, и по горама, и по пећинама, и по гудурама земаљским поме- ни, господе, оне што живе у девствености, у побожности, подвижништву, честитом животу помени, господе, благоверни народ тема броја молећи се за себе, ми се као саборна бића, као једно тело и један складан организам, молимо за васцели свет човек – оваплоћена божија милост бранислав илић 18 3 / 2017 наш, наоружај га оружјем истине, и даруј му победу над видљивим и невидљивим неприја- тељима, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и чистоти добре сачувај у доброти твојој, рђаве добротом твојом обрати у добре помени, господе, овде при- сутни народ, и одсутне из оправданих раз- лога; и по обиљу милости твоје помилуј њих и нас: домове њихове напуни сваким добром, бракове њихове сачувај у миру и слози, децу одгаји, омладину васпитај, старе укрепи, ма- лодушне утеши, расејане сабери, заблуделе обрати и присаједини твојој светој, сабор- ној и апостолској цркви; ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослобо- ди, болеснике исцељуј помени, боже, оне под судским ислеђењем, и оне по рудницима, и све оне што су у било каквој невољи, и теско- би, и опасности помени, господе боже наш, и све којима је потребно твоје велико мило- срђе, и оне који нас воле, и оне који нас мрзе, и оне који замолише нас недостојне да се молимо за њих господе боже наш, помени и сав народ твој, и излиј на све богату милост твоју, и даруј свима оно што моле за спасе- ње и оне које ми не споменусмо због незнања, или због заборава, или због мноштва именâ, ти сам, боже, помени, знајући свачији узраст и име, знајући свакога још од утробе матере његове када говоримо о милосрђу обично се по- мисли на она материјална дела милостиње, занемарујући ону духовну милостивост о томе нас поучава и знаменити егзегета свети теофилакт охридски речима: „милосрђе се може указивати не само материјално, него и речју; а ако ништа материјалног не можемо подарити, онда и сузама милостиви добија- ју милост и овде од људи, јер ко је јуче по- казао милост, а данас се лишио свега, наићи ће на милосрђе код свих; али ће му нарочито помоћи бог“ пре неколико година наш народ задеси- ле су велике поплаве у тим тешким данима многи су показали своје материјално мило- срђе, али било је и оних који су своје, ништа мање, милосрђе показали усрдним и сузним молитвама за своје ближње који пате и ко- ји страдају по учењу великог светогорског старца преподобног порфирија кавсокали- вита непрестана молитва за ближње пред- ставља највеће дело милости, и вођен тим дубоко литургијским искуством свети ста- рац је своја чада поучавао да се увек моле у једнини: „господе исусе христе боже, поми- луј ме“, јер молећи се за себе, ми се као са- борна бића и као једно тело и један складан организам, молимо за васцели свет, ширећи своју милост и испуњавајући себе милосрд- ним и човекољубивим господом тема броја непрестана молитва за ближње представља највеће дело милости мај / јун 2017 19 старац порфирије кавсокаливит (извор: pravoslavieru) устаром завету господ отвара уста проро- цима и говори преко њих изабраном на- роду божијем у новом завету господ, отво- ривши уста своја, обраћа се лично свим људима божанском влашћу и много већим ауторитетом од пророка свети цар давид почиње блаженством свој псалтир, а његов потомак по телу господ христос једну од сво- јих најважнијих проповеди почиње блажен- ствима, том рајском ле
Свеска: 355 | Блажени милостиви
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
... Фотографија на насловној страни корице: Архимандрит Гаврило (Вучковић) (1944–2017) фото: Ненад Бадовинац Фотографија на другој страни корице: Митрополит загребачко-љубљански Г Порфирије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Чудотворна икона Пресвете Богородице, манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац Фотографија на полеђини корице: Манастир Лепавина фото: Ненад Бадовинац СВЕСКА 355, МАЈ / ЈУН 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Милостиве слуге Милостивог Бога 2 Реч пастира Милостивост у бисерној нисци јеванђелских врлинa 4 Материк Храброст мироносица и улога жене у Цркви6 У дијалогу са атеизмом Разум као кормилар сазнања 8 ТЕМА БРОЈА Милост као боголикост 11 Беседа на Гори 13 Реч о милостињи 15 Милостиња – сејање 16 Човек – оваплоћена Божија милост 18 Милостивост међу осталим Блаженствима 20 Примери милосрђа према Студеничком типику Светога Саве 22 Вишедетне хришћанске породице Породица Икодиновић 24 Хришћански брак и породица „Каиш Боље плетени“ 32 Хришћански брак и породица Наставни програм за разврат Србије 34 Земља живих Сведочанство Ивана М37 Светиње Свете Земље Гора Блаженства 39 Светиње Свете Горе Манастир Ксиропотам 40 Храмови у изградњи Нови храм манастира Светог Саве код Будве 42 Из историје Српске Православне Цркве Крст Светог Нестора Дечанског као знак вере44 Српска традиција и обичаји Српске вароши и градови у 19 веку 46 Сведочанство Чудотворним уљем из Свете Земље до исцељења 49 Сећање Вера Илић, прва жена вероучитељ у Србији 51 Сећање Мој духовни отац, блаженопочивши архимандрит Гаврило (Вучковић) 52 Одлазак ревносног архимандрита–мисионара 55 Једно сећање на научника и поету 56 Поезија 58 Духовне поуке у причама Тата, видиш ли? 60 Вредан новчић 61 Из пера првог уредника Мисионара Покрет побожних 62 стране мај / јун 2017 1 МАЈ / ЈУН 2017 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Блажени милостиви УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Пр
Одреднице:
1. 47912 / ...људи чине једни према другима, а понајвише они учиње- ни деци ДОСТОЈЕВСКИ ту вели да поредити по- ступке појединих људи са зверима је увреда за звери ако човек може бити монструозниј...
2. 48702 / ...мајци савршено задовољна тај новчић ја и сада чувам фјодор ДОСТОЈЕВСКИ из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија превела са руског: дајана лазаревић 62 3 / 2017 нек...
1. 47912 / ...људи чине једни према другима, а понајвише они учиње- ни деци ДОСТОЈЕВСКИ ту вели да поредити по- ступке појединих људи са зверима је увреда за звери ако човек може бити монструозниј...
2. 48702 / ...мајци савршено задовољна тај новчић ја и сада чувам фјодор ДОСТОЈЕВСКИ из часописа „духовный вестник“, 2017 бр 1 (235), брест, белорусија превела са руског: дајана лазаревић 62 3 / 2017 нек...
25
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
...мучи себе доста је што те муче други, не мучи још и ти сам себеДОСТОЈЕВСКИ 📌 је испричао живот онога млади-
ћа кога су другови још у детињству страшно вре-
ђали због његовог ванбрачног порекла њега су
те ув
...мучи себе доста је што те муче други, не мучи још и ти сам себе
МЕТА инфо: Р:27116 К:200409 Д:111
| Свеска 358 |
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... је предавач верске наставе у техничкој школи гсп на врачару сведочанство како каже отац марјан, он сам не лечи, већ се моли за оздрављење верника који од њега затраже помоћ, а бог је тај који исцељује и даје последњу реч новембар / децембар 2017 63 не гризи, дакле, себе, не мучи себе доста је што те муче други, не мучи још и ти сам себе достојевски је испричао живот онога млади- ћа кога су другови још у детињству страшно вре- ђали због његовог ванбрачног порекла њега су те увреде толико пекле да је још читав низ го- дина после тога свакоме новоме познанику већ од првих речи с неком чудном и болесном озло- јеђеношћу саопштавао да је он ванбрачно дете, премда га за то више нико није питао он је оне увреде које је у детињству примио непрестано позлеђивао и себе без стварне потребе мучио има, опет код достојевског, она тужна повест о честитом старцу николи сергијевићу, чија је јединица кћи била одбегла из родитељског дома једноме младићу који је није био нимало вредан и чија је породица и без тога била нане- ла старцу николи много бола и увреда старац је у увређеном родитељском поносу проклео кћер, наредио да се њене ствари избаце из куће и спале и забранио да се у његовом присуству њено име уопште спомиње увређени понос није му дозвољавао да опрости кћери ни онда када ју је онај лакомислени младић напустио, а очинска љубав гонила га је да кришом, кад нико не види, узима медаљон са кћерином сликом, да га љуби, да с том сликом разговара и да јој го- вори милоште и нежности као кад му је кћи још била дете увређени понос није му дао да јавно спомене име своје јединице, а ноћу, кад га нико није видео, одлазио је под њене прозоре, стајао и гледао неће ли можда на завеси видети кћери- ну сенку; прилазио је њеним вратима и стајао у мрачном ходнику и на степеништу и слушао не- ће ли чути њен глас или корак и трајале су те страшне и непотребне муке све док очинска љу- бав није, најзад, победила увређени понос и док старац није поново примио своје дете у очински загрљај али, зашто наводити примере из манастира и из књига кад је и сваки од нас током живота тако често задавао бол себи и озлеђивао ране које су му други наносили? колико је сваки од нас пропатио због увређеног самољубља, због љубоморе, због увређеног поноса! та пола жи- вота прође нам у томе! кад је наш спаситељ говорио своју чувену бе- седу на гори, он је првих девет поука отпочео речју „блажени“ реч „блажен“ на оном источ- њачком језику на коме је први пут изговорена значи: онај који не гризе себе не гризи, дакле, себе, не мучи себе доста је што те муче други, не мучи још и ти сам себе не мучи себе завишћу, јер тиме не заустављаш успехе онога коме завидиш, него само ствараш од своје душе пакао не мучи себе мржњом ни према највећем не- пријатељу, јер тиме не шкодиш ономе кога мр- зиш, него само разједаш сопствену душу не мучи себе памћењем увреда, јер се тиме не светиш ономе који те је увредио, него само до- злеђујеш овоје сопствене ране свети јован лествичник је писао: „злопамће- ње је као трње забодено у душу“ зашто онда памтити зло, зашто носити то тр- ње у души, зашто гристи себе када је далеко лак- ше опростити, и заборавити, и волети, него тај јед у себи носити? јеванђеље нас, браћо и сестре, учи да буде- мо истински пријатељи себи, да кротошћу, пра- штањем и љубављу улепшавамо живот и себи и другима нека би нам зато наш спаситељ био у помоћи да не носимо у срцу ништа ни против кога, него да нам у души буде светло, лако и радосно као у царству оца нашег небеског коме нека је слава у векове! – амин извод из текста „не мучи себе“, православни мисионар бр 4 (1974), стр 169
... је предавач верске наставе у техничкој школи гсп на врачару сведочанство како каже отац марјан, он сам не лечи, већ се моли за оздрављење верника који од њега затраже помоћ, а бог је тај који исцељује и даје последњу реч новембар / децембар 2017 63 не гризи, дакле, себе, не мучи себе доста је што те муче други, не мучи још и ти сам себе достојевски је испричао живот онога млади- ћа кога су другови још у детињству страшно вре- ђали због његовог ванбрачног порекла њега су те увреде толико пекле да је још читав низ го- дина после тога свакоме новоме познанику већ од првих речи с неком чудном и болесном озло- јеђеношћу саопштавао да је он ванбрачно дете, премда га за то више нико није питао он је оне увреде које је у детињству примио непрестано позлеђивао и себе без стварне потребе мучио има, опет код достојевског, она тужна повест о честитом старцу николи сергијевићу, чија је јединица кћи била одбегла из родитељског дома једноме младићу који је није био нимало вредан и чија је породица и без тога била нане- ла старцу николи много бола и увреда старац је у увређеном родитељском поносу проклео кћер, наредио да се њене ствари избаце из куће и спале и забранио да се у његовом присуству њено име уопште спомиње увређени понос није му дозвољавао да опрости кћери ни онда када ју је онај лакомислени младић напустио, а очинска љубав гонила га је да кришом, кад нико не види, узима медаљон са кћерином сликом, да га љуби, да с том сликом разговара и да јој го- вори милоште и нежности као кад му је кћи још била дете увређени понос није му дао да јавно спомене име своје јединице, а ноћу, кад га нико није видео, одлазио је под њене прозоре, стајао и гледао неће ли можда на завеси видети кћери- ну сенку; прилазио је њеним вратима и стајао у мрачном ходнику и на степеништу и слушао не- ће ли чути њен глас или корак и трајале су те страшне и непотребне муке све док очинска љу- бав није, најзад, победила увређени понос и док старац није поново примио своје дете у очински загрљај али, зашто наводити примере из манастира и из књига кад је и сваки од нас током живота тако често задавао бол себи и озлеђивао ране које су му други наносили? колико је сваки од нас пропатио због увређеног самољубља, због љубоморе, због увређеног поноса! та пола жи- вота прође нам у томе! кад је наш спаситељ говорио своју чувену бе- седу на гори, он је првих девет поука отпочео речју „блажени“ реч „блажен“ на оном источ- њачком језику на коме је први пут изговорена значи: онај који не гризе себе не гризи, дакле, себе, не мучи себе доста је што те муче други, не мучи још и ти сам себе не мучи себе завишћу, јер тиме не заустављаш успехе онога коме завидиш, него само ствараш од своје душе пакао не мучи себе мржњом ни према највећем не- пријатељу, јер тиме не шкодиш ономе кога мр- зиш, него само разједаш сопствену душу не мучи себе памћењем увреда, јер се тиме не светиш ономе који те је увредио, него само до- злеђујеш овоје сопствене ране свети јован лествичник је писао: „злопамће- ње је као трње забодено у душу“ зашто онда памтити зло, зашто носити то тр- ње у души, зашто гристи себе када је далеко лак- ше опростити, и заборавити, и волети, него тај јед у себи носити? јеванђеље нас, браћо и сестре, учи да буде- мо истински пријатељи себи, да кротошћу, пра- штањем и љубављу улепшавамо живот и себи и другима нека би нам зато наш спаситељ био у помоћи да не носимо у срцу ништа ни против кога, него да нам у души буде светло, лако и радосно као у царству оца нашег небеског коме нека је слава у векове! – амин извод из текста „не мучи себе“, православни мисионар бр 4 (1974), стр 169
Свеска: 358 | Свети царски мученици Романови
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
... Фотографија на насловној страни корице: Небески заштитници Русије и Србије Фотографија на другој страни корице: Патријарх московски Тихон (1865–1925) фото: http://troitse-paraskevoru Фотографија на трећој страни корице: Митрополит Филарет Вознесенски (1903–1985) фото: afanasiynet Фотографија на полеђини корице: Сергеј Шојгу у посети Храму Светог Саве фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 358, НОВЕМБАР / ДЕЦЕМБАР 2017 РЕЧ УРЕДНИКА Стотину година од руске Голготе 3 Реч архијереја Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким Г Давидом Перовићем И они су били деца 4 Реч пастира Потрага за идентитетом 8 Материк Света Ефросинија – монахиња у мушком манастиру 10 Хришћански живот Пост – смисао и пракса 12 Хришћански живот Протојереј Александар Шаргунов Шта значи окренути и други образ? 14 ТЕМА БРОЈА О значењу канонизације Светих Царских мученика 17 Свети Царски мученици Романови у богослужењу 21 Страдање Царске породице 23 У сусрет руском Цару 25 Долазак руског Цара 28 Хајка на лик Светог цара у наше време 30 Хришћански брак и породица Протојереј Димитриј Смирнов Будућност се рађа у породици 32 Идите и научите све народе „Велики посао“ Старца Јефрема Аризонског 34 Хришћански брак и породица Разговор са игуманом манастира Фенек, оцем Макаријем Бог никада не заборавља 42 Земља живих Земља живих 46 Црква и савремене технологије „Добро нам је овде бити“ 49 Из историје Српске Православне Цркве Немањићки узори краља Твртка I 50 Српска традиција и обичаји Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице 53 Божићни обичаји на српском селу у старини 57 Хришћанска књижевност Иван В Лалић (1931—1996) 59 Духовне поуке у причама 60 Сведочанство Свештеник и верници на „царском путу“ 62 Из пера првог уредника Мисионара Не мучи себе (2) 64 стране новембар / децембар 2017 1 НОВЕМБАР/ДЕЦЕМБАР 2017 МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Свети царски мученици Романови цена 90 динара УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Станоје Станковић Бранислав Илић Божидар Васиљевић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може с
Одреднице:
26
Свеска: 361 | Молите се непрестано
...саве у краљеву брига као прелазак у монолог у својим романимаДОСТОЈЕВСКИ 📌 је као
генијални психолог насликао мноштво за-
бринутих ликова њихова забринутост је
често водила ка повлачењу у себе, а даље
...саве у краљеву брига као прелазак у монолог у својим романима
МЕТА инфо: Р:33850 К:187932 Д:104
| Свеска 361 |
Свеска: 361 | Молите се непрестано
... логичком јасношћу рећи да се онда нема времена ни за своје здравље да- кле, брига не може да помогне уколико не прерасте у молитву која енергију усмерава ка једином непресушном извору – богу све- тој тројици и светима његовим аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву брига као прелазак у монолог у својим романима достојевски је као генијални психолог насликао мноштво за- бринутих ликова њихова забринутост је често водила ка повлачењу у себе, а даље лудилу, убиству или самоубиству помену- ли бисмо овде гољакина из двојника, рас- кољникова из злочина и казне, ставроги- на из злих духа само они који успевају да успоставе стварни дијалог имају шансе за избављење из кошмарних стања при- лика су ближњи и бог у с лучају раскољ- никова најбоље се види како молитва и разговор имају исцелитељско дејство на човека дијалог постаје спасење светом василију у срцу скривене стене једне, у срцу магле, ветра и снега, брижно су молиле руке вредне, љубећи господа више од свега те руке благе, те руке чисте, што васељеном вечито сјаје, увек су дарове пружале исте: мир и утеху што вавек траје чудеса многа, чудеса знана, светитељ дивни свом сунцу пружа, а творац драги, сунце свих дана, даде да живи мирисна ружа та ружа нежна, та ружа красна, што никад не одступи с божијега пута, победи славно искушења страсна, да вечно сија из божијег врта даница вученовић, на празник светога василија острошког и тврдошког чудотворца у београду, студентски град, 2018 лета господњег 6 3/ 2018 песма псалма синовима корејевим за крај радосна хорска песма за одговор, поучан, емана езраилита (ст 1) ти већ знаш, да су синови корејеви били псалмопевци обрати пажњу и на то, да је ово песмопјени- је песма псалма, јер је сје дињено са проро- штвом о христу што се тиче натписа: за крај, то су други преводиоци превели: победна хорска песма, откуда се види да ово песмо- пјеније није певао један псалмопевац, него цели хор, при чему је започињао један псал- мопевац – еман езраелит, а њему је складно одговарао хор зато се и у натпису каже: за одговор поучан емана езраелита господе, боже спасења мога, дању и ноћу ви- ках пред т обом да иза ђе преда те молитва моја, приклони ухо твоје мољењу моме (ст 2, 3) овако би требало сваки од нас да се моли дан и но ћ, то јест онако како је њему угод- но, ако желимо да мо литва дође до њега и да би наша мољења имала успеха, те да би- смо и ми за чули: услишена је молитва тво- ја и милостиње твоје бише споменуте пред богом (дап 10, 31) пошто је читав псалам на- писан о христу, то је пророк (у име христа) оправдано назвао бога господом и богом свога спасења, говорећи о спасењу уопште, зато што христос сматра виновником нашег спасења, које он усваја себи, као његов пр- венац, – оца, јер је по ње говој милости син дошао у свет и ми задобили спасење њему је он многократно вапио дању на гори, а ноћу у гетсиманији, када је јуда хтео да га изда, то јест са непоколебивом надом је молио оца, да би он услишио његову молитву а коју за- право? оче мој, ако не може да ме ми моиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја (мт 26, 42) да изађе преда те молитва моја, приклони ухо твоје мољењу моме (ст 3), то јест буди пажљив према мојој молитви и испуни оно за шта те молим, јер не молим за себе, већ за оне, чи ји сам образ и из глед примио јер се душа моја испуни зала, и живот се мој спусти до ада (ст 4) којих зала? људских, јер ја носим грех свих људи и живот мој се спу- сти до ада, јер су они, за к оје сам донео да отплатим дуг, били дужници смрти прибро- јан бих с а силазећима у гроб, по стадох као човек беспомоћан, међу мртвима слободан 1 као усмрћени, што леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке твоје одбачени (ст 1 въ мертвых свободень (црквенословенски) – ја сам, каже, био слободан у гробу од труљења и рас- падања мога тела или ово означава то, да сам ја сам добровољно сишао у ад, то јест нису ме други низве- ли у њега зато је и божански кирил рекао: док се сви добродетељни и зли одводе од некога у ад, као ла- зар од анђела, а безумни богаташ мучитељима ње- гове душе, ја је да јем сам по себи јер је с ам исус и умро и био вођен на смрт, по речима исаије, за грехе народа и поставши мртвим, био је једини слободан, као онај који нема греха, који би га задржавао; зато је и говорио: власт имам дати душу моју и власт имам да је опет примим – види: е зигабен: толковая псал- тирь, стр 687–688 – прим прев свети оци тумаче свето писмо овако би требало сваки од нас да се моли дан и ноћ, то јест онако како је њему угодно, ако желимо да молитва дође до њега и да би наша мољења имала успеха свети јован златоусти: беседа на 87 псалам превод са руског: небојша ћосовић мај / јун 2018 7 5, 6) он је к ао беспомоћан човек, претрпео крст и с традања, не х тевши да с е окористи помоћу анђела, због чега и каже: газих сам у каци (точилу) (ис 63, 3) он је пре корио пе- тра, када је овај одсекао ухо једном од слуги који су га ухватили, рекавши му: или мислиш да не могу сада умолити оца свога да ми по- шаље више од дванаест легиона анђела? ка- ко би се, дакле, испунила писма да овако тре- ба да буде (мт 26, 53–54)? овим речима је он показао да је он сам ограничио силу свог бо- жанства, како би се кроз њега испунила тај- на домостроја предсказаног од пророка но, као човек беспомоћан, не само као бог, него и као безгрешан по људској природи ево за- што мукама (оковима) смрти, као што каже у својој проповеди петар (дап 2, 24), не бе ше могуће да га задрже као усмрћени (и баче- ни) што леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке твоје одбачени и овде треба подразумевати: био он је био као усмрћени, јер су се јудеји бринули да га представе у јав- ном мњењу убијеним, то јест грешником, и дошавши код пилата, називали су га варали- цом (мт 27, 62–63) а да се грешници називају у светом писму убијеним, то можеш сазнати из речи јеремијиних: о, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! да плачем дању и ноћу за побијенима кћерима народа своје- га (јер 9, 1) ово по тврђују и ове ре чи псал- мопевца, зато што он назива људе, којима христос сматра себе уподобљеним, не само усмрћеним, већ и избрисаним из сећања бо- жијег, одбаченим од његове руке, лежећим у гробу, лишеним снаге и дејствености но, и као уподобљен њима, христос ипак с авр- шава васкрсење мртвих поставише ме у ја- му најдубљу, у места мрачна, и у сенку смрти (ст 7) обрати пажњу, како се овде утврђује и истина страдања и чува достојанство стра- далца он се полаже, каже, у јаму најдубљу, – јер нема ничег испод ада, – у мрак, указујући христос је сунце правде које се само за кратко сакрило у сенку смрти свети оци тумаче свето писмо свети јован златоусти, мозаик из 11–12 века, манастир светог луке у грчкој (извор: apostoliki-diakoniagr) 8 3/ 2018 кроз ову таму на место смрти, али истовреме- но изразом у сенку смрти указујући тиме и на пролазно значење страдања, на то, да је хри- стос био сунце правде, које се само за кратко сакрило у сенку смрти на мени се утврди ја- рост твоја и све валове твоје навео си на мене (ст 8) пошто је он понео грехе рода људског, онда је на ње га пао гнев божији за грешни- ке; он се подвргао за нас смрти и постао про- клетство, и од када су се остварили на њему, они више не господаре у роду људском и све валове твоје навео си на мене под валовима божијим се подразумева све високо – као што је царство, освећење, са-седање слугу са владиком сходно томе, као што је свему нашем унижењу отац подвргао христа, тако му је ис то даровао и све оно ш то нам при- пада високо у њему ми постајемо учесници последњег јеремија је јасно показао да се висинама назива високо, говорећи: аще во- знесется небо на выс оту, рече господь (јер 31, 35) следи промена тона, јер поменувши горе о гробу и смрти, пророк сада започиње говорити о томе, шта им је претходило – о из- дајству и крсту удаљио си познанике моје од мене, поставише ме себи за гађење; затворен бих и не излажах (ст 9) о овоме говори истим речима лука, када излаже историју распећа: а стајаху издале- ка сви по знаници његови и ж ене које га пра- тише из галилеје, посматрајући ово (лк 23, 49) поставише ме себи за гађење; затворен бих и не из лажах (ст 9) ово се испунило на петру, када је он, у дворишту првосвеште- ника, уплашивши се од оних који су говори- ли: а мало потом приступише они они што стајаху и рекоше петру: ваистину и ти си од њих; јер те и го вор твој издаје тада се поче он клети и заклињати, да не зна то га чове- ка (мт 26, 73–74) затворен бих, и не излажах иако је он ово могао избећи, јер је знао вре- ме напада јудејаца, због чега је и говорио ученицима: још спавате и почивате! ево се приближио час, и син човечији предаје се у руке грешника (мт 26, 45–46), а ли је одлучио да се добровољно преда очи моје изхнемо- гоше од страдања (сиромаштва); виках к те- би, господе, сав дан, пружах ка теби руке своје свети оци тумаче свето писмо свети јован златоусти, средњовековна минијатура, манастир дионисијат, света гора (извор: ruiconru) мај / јун 2018 9 (ст 10) сиромаштвом (нишчетом) се називају страдања, због чега и павле говори о христу: вас ради осиромаши, да се ви његови сиро- маштвом обогатите (2кор 8, 9) д акле, очи његове су ослабиле од страдања, зато што је он добровољно трпео оно што је својствено човеку, и те очи су ослабиле до тог степена, да је он чак завапио: или, или, лима савахта- ни? то јест: боже мој, боже мој, зашто си ме оставио? (мт 27, 46) сав дан, пр ужах к теби руке своје – разуме се, на крсту, јер је он с а- вршио домострој страдања као првосвеште- ник, који приноси за нас жртву, молитвено пружајући (ширећи) руке еда ли ћеш мртви- ма чинити чудеса? или ће мртви устати, па те хвалити (исповедати)? (ст 11) ов де се он обраћа оцу, желећи да нам по каже раз- логе зашто је био неопходан његов силазак ка умрлима последње се састоји у томе што бог не чини чуда за умрле: не шаље на њих ни муње ни громове, не изазива ни изненад- ну буру и непогоду из ведрих облака, нити ведрину из непогоде, нити друга чуда, која показује природа живима а на који начин се могу исповедити, на који начин се могу спа- сити они који су умрли као неверујући, који нису слушали ни закон, ни пророке, и нису им се повиновали? даљем току речи пророк претпоставља промену тона, јер је дух свети привремено прекинуо његово песмопјеније, иако се реч наставља о оном истим домо- строју еда ли ће к о у гробу казивати милост твоју, и истину твоју у месту пропасти? (ст 12) ко може бити пророк или законодавац у гробу или у земљи пропасти? под пропашћу пророк подразумева место мртвих, назива- јући смрт тако зато што тамо нема никакве наде на жи вот милост божију и ис тину, то јест његов закон и заповести, или чак самог христа, који је потпавши под власт смрти, у самом гробу могао објавити милост и исти- ну кроз с уд над свим ро дом људским еда ли ће у та ми бити позната чудеса твоја, и правда твоја у земљи заборављеној? (ст 13) наставља се реч о ис том тамом се назива ад услед одсуства светлости; исто означава и земља заборављена, јер до силаска христа ка мртвима ова места су била лишена мило- сти божије, тако да није било ни наде да ће умрли познати чуда божија и правду, то јест знамења и закон пророк многократно упо- требљава једне те исте изразе, желећи да по- каже неизбежност страдања христових, која достављају добро подједнако и живима и мр- твима а ја к теби, господе, завапих, и јутром молитва моја претиче те (ст 14) пошто је христос био син, рав ночастан оцу, онда ка- да се он молио, молитва његова је претица- ла оца, ишла у сусрет ономе ка коме је била упућена добро је пророк означио и време, да би с е ти и о туда уверио како он говори сагласно са јеванђељима тако се код луке каже: догоди се у дане оне да изађе на гору да се моли, и проведе сву ноћ у молитви богу (лк 6, 12) зашто се он м
... логичком јасношћу рећи да се онда нема времена ни за своје здравље да- кле, брига не може да помогне уколико не прерасте у молитву која енергију усмерава ка једином непресушном извору – богу све- тој тројици и светима његовим аутор је свештеник при храму светог саве у краљеву брига као прелазак у монолог у својим романима достојевски је као генијални психолог насликао мноштво за- бринутих ликова њихова забринутост је често водила ка повлачењу у себе, а даље лудилу, убиству или самоубиству помену- ли бисмо овде гољакина из двојника, рас- кољникова из злочина и казне, ставроги- на из злих духа само они који успевају да успоставе стварни дијалог имају шансе за избављење из кошмарних стања при- лика су ближњи и бог у с лучају раскољ- никова најбоље се види како молитва и разговор имају исцелитељско дејство на човека дијалог постаје спасење светом василију у срцу скривене стене једне, у срцу магле, ветра и снега, брижно су молиле руке вредне, љубећи господа више од свега те руке благе, те руке чисте, што васељеном вечито сјаје, увек су дарове пружале исте: мир и утеху што вавек траје чудеса многа, чудеса знана, светитељ дивни свом сунцу пружа, а творац драги, сунце свих дана, даде да живи мирисна ружа та ружа нежна, та ружа красна, што никад не одступи с божијега пута, победи славно искушења страсна, да вечно сија из божијег врта даница вученовић, на празник светога василија острошког и тврдошког чудотворца у београду, студентски град, 2018 лета господњег 6 3/ 2018 песма псалма синовима корејевим за крај радосна хорска песма за одговор, поучан, емана езраилита (ст 1) ти већ знаш, да су синови корејеви били псалмопевци обрати пажњу и на то, да је ово песмопјени- је песма псалма, јер је сје дињено са проро- штвом о христу што се тиче натписа: за крај, то су други преводиоци превели: победна хорска песма, откуда се види да ово песмо- пјеније није певао један псалмопевац, него цели хор, при чему је започињао један псал- мопевац – еман езраелит, а њему је складно одговарао хор зато се и у натпису каже: за одговор поучан емана езраелита господе, боже спасења мога, дању и ноћу ви- ках пред т обом да иза ђе преда те молитва моја, приклони ухо твоје мољењу моме (ст 2, 3) овако би требало сваки од нас да се моли дан и но ћ, то јест онако како је њему угод- но, ако желимо да мо литва дође до њега и да би наша мољења имала успеха, те да би- смо и ми за чули: услишена је молитва тво- ја и милостиње твоје бише споменуте пред богом (дап 10, 31) пошто је читав псалам на- писан о христу, то је пророк (у име христа) оправдано назвао бога господом и богом свога спасења, говорећи о спасењу уопште, зато што христос сматра виновником нашег спасења, које он усваја себи, као његов пр- венац, – оца, јер је по ње говој милости син дошао у свет и ми задобили спасење њему је он многократно вапио дању на гори, а ноћу у гетсиманији, када је јуда хтео да га изда, то јест са непоколебивом надом је молио оца, да би он услишио његову молитву а коју за- право? оче мој, ако не може да ме ми моиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја (мт 26, 42) да изађе преда те молитва моја, приклони ухо твоје мољењу моме (ст 3), то јест буди пажљив према мојој молитви и испуни оно за шта те молим, јер не молим за себе, већ за оне, чи ји сам образ и из глед примио јер се душа моја испуни зала, и живот се мој спусти до ада (ст 4) којих зала? људских, јер ја носим грех свих људи и живот мој се спу- сти до ада, јер су они, за к оје сам донео да отплатим дуг, били дужници смрти прибро- јан бих с а силазећима у гроб, по стадох као човек беспомоћан, међу мртвима слободан 1 као усмрћени, што леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке твоје одбачени (ст 1 въ мертвых свободень (црквенословенски) – ја сам, каже, био слободан у гробу од труљења и рас- падања мога тела или ово означава то, да сам ја сам добровољно сишао у ад, то јест нису ме други низве- ли у њега зато је и божански кирил рекао: док се сви добродетељни и зли одводе од некога у ад, као ла- зар од анђела, а безумни богаташ мучитељима ње- гове душе, ја је да јем сам по себи јер је с ам исус и умро и био вођен на смрт, по речима исаије, за грехе народа и поставши мртвим, био је једини слободан, као онај који нема греха, који би га задржавао; зато је и говорио: власт имам дати душу моју и власт имам да је опет примим – види: е зигабен: толковая псал- тирь, стр 687–688 – прим прев свети оци тумаче свето писмо овако би требало сваки од нас да се моли дан и ноћ, то јест онако како је њему угодно, ако желимо да молитва дође до њега и да би наша мољења имала успеха свети јован златоусти: беседа на 87 псалам превод са руског: небојша ћосовић мај / јун 2018 7 5, 6) он је к ао беспомоћан човек, претрпео крст и с традања, не х тевши да с е окористи помоћу анђела, због чега и каже: газих сам у каци (точилу) (ис 63, 3) он је пре корио пе- тра, када је овај одсекао ухо једном од слуги који су га ухватили, рекавши му: или мислиш да не могу сада умолити оца свога да ми по- шаље више од дванаест легиона анђела? ка- ко би се, дакле, испунила писма да овако тре- ба да буде (мт 26, 53–54)? овим речима је он показао да је он сам ограничио силу свог бо- жанства, како би се кроз њега испунила тај- на домостроја предсказаног од пророка но, као човек беспомоћан, не само као бог, него и као безгрешан по људској природи ево за- што мукама (оковима) смрти, као што каже у својој проповеди петар (дап 2, 24), не бе ше могуће да га задрже као усмрћени (и баче- ни) што леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке твоје одбачени и овде треба подразумевати: био он је био као усмрћени, јер су се јудеји бринули да га представе у јав- ном мњењу убијеним, то јест грешником, и дошавши код пилата, називали су га варали- цом (мт 27, 62–63) а да се грешници називају у светом писму убијеним, то можеш сазнати из речи јеремијиних: о, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! да плачем дању и ноћу за побијенима кћерима народа своје- га (јер 9, 1) ово по тврђују и ове ре чи псал- мопевца, зато што он назива људе, којима христос сматра себе уподобљеним, не само усмрћеним, већ и избрисаним из сећања бо- жијег, одбаченим од његове руке, лежећим у гробу, лишеним снаге и дејствености но, и као уподобљен њима, христос ипак с авр- шава васкрсење мртвих поставише ме у ја- му најдубљу, у места мрачна, и у сенку смрти (ст 7) обрати пажњу, како се овде утврђује и истина страдања и чува достојанство стра- далца он се полаже, каже, у јаму најдубљу, – јер нема ничег испод ада, – у мрак, указујући христос је сунце правде које се само за кратко сакрило у сенку смрти свети оци тумаче свето писмо свети јован златоусти, мозаик из 11–12 века, манастир светог луке у грчкој (извор: apostoliki-diakoniagr) 8 3/ 2018 кроз ову таму на место смрти, али истовреме- но изразом у сенку смрти указујући тиме и на пролазно значење страдања, на то, да је хри- стос био сунце правде, које се само за кратко сакрило у сенку смрти на мени се утврди ја- рост твоја и све валове твоје навео си на мене (ст 8) пошто је он понео грехе рода људског, онда је на ње га пао гнев божији за грешни- ке; он се подвргао за нас смрти и постао про- клетство, и од када су се остварили на њему, они више не господаре у роду људском и све валове твоје навео си на мене под валовима божијим се подразумева све високо – као што је царство, освећење, са-седање слугу са владиком сходно томе, као што је свему нашем унижењу отац подвргао христа, тако му је ис то даровао и све оно ш то нам при- пада високо у њему ми постајемо учесници последњег јеремија је јасно показао да се висинама назива високо, говорећи: аще во- знесется небо на выс оту, рече господь (јер 31, 35) следи промена тона, јер поменувши горе о гробу и смрти, пророк сада започиње говорити о томе, шта им је претходило – о из- дајству и крсту удаљио си познанике моје од мене, поставише ме себи за гађење; затворен бих и не излажах (ст 9) о овоме говори истим речима лука, када излаже историју распећа: а стајаху издале- ка сви по знаници његови и ж ене које га пра- тише из галилеје, посматрајући ово (лк 23, 49) поставише ме себи за гађење; затворен бих и не из лажах (ст 9) ово се испунило на петру, када је он, у дворишту првосвеште- ника, уплашивши се од оних који су говори- ли: а мало потом приступише они они што стајаху и рекоше петру: ваистину и ти си од њих; јер те и го вор твој издаје тада се поче он клети и заклињати, да не зна то га чове- ка (мт 26, 73–74) затворен бих, и не излажах иако је он ово могао избећи, јер је знао вре- ме напада јудејаца, због чега је и говорио ученицима: још спавате и почивате! ево се приближио час, и син човечији предаје се у руке грешника (мт 26, 45–46), а ли је одлучио да се добровољно преда очи моје изхнемо- гоше од страдања (сиромаштва); виках к те- би, господе, сав дан, пружах ка теби руке своје свети оци тумаче свето писмо свети јован златоусти, средњовековна минијатура, манастир дионисијат, света гора (извор: ruiconru) мај / јун 2018 9 (ст 10) сиромаштвом (нишчетом) се називају страдања, због чега и павле говори о христу: вас ради осиромаши, да се ви његови сиро- маштвом обогатите (2кор 8, 9) д акле, очи његове су ослабиле од страдања, зато што је он добровољно трпео оно што је својствено човеку, и те очи су ослабиле до тог степена, да је он чак завапио: или, или, лима савахта- ни? то јест: боже мој, боже мој, зашто си ме оставио? (мт 27, 46) сав дан, пр ужах к теби руке своје – разуме се, на крсту, јер је он с а- вршио домострој страдања као првосвеште- ник, који приноси за нас жртву, молитвено пружајући (ширећи) руке еда ли ћеш мртви- ма чинити чудеса? или ће мртви устати, па те хвалити (исповедати)? (ст 11) ов де се он обраћа оцу, желећи да нам по каже раз- логе зашто је био неопходан његов силазак ка умрлима последње се састоји у томе што бог не чини чуда за умрле: не шаље на њих ни муње ни громове, не изазива ни изненад- ну буру и непогоду из ведрих облака, нити ведрину из непогоде, нити друга чуда, која показује природа живима а на који начин се могу исповедити, на који начин се могу спа- сити они који су умрли као неверујући, који нису слушали ни закон, ни пророке, и нису им се повиновали? даљем току речи пророк претпоставља промену тона, јер је дух свети привремено прекинуо његово песмопјеније, иако се реч наставља о оном истим домо- строју еда ли ће к о у гробу казивати милост твоју, и истину твоју у месту пропасти? (ст 12) ко може бити пророк или законодавац у гробу или у земљи пропасти? под пропашћу пророк подразумева место мртвих, назива- јући смрт тако зато што тамо нема никакве наде на жи вот милост божију и ис тину, то јест његов закон и заповести, или чак самог христа, који је потпавши под власт смрти, у самом гробу могао објавити милост и исти- ну кроз с уд над свим ро дом људским еда ли ће у та ми бити позната чудеса твоја, и правда твоја у земљи заборављеној? (ст 13) наставља се реч о ис том тамом се назива ад услед одсуства светлости; исто означава и земља заборављена, јер до силаска христа ка мртвима ова места су била лишена мило- сти божије, тако да није било ни наде да ће умрли познати чуда божија и правду, то јест знамења и закон пророк многократно упо- требљава једне те исте изразе, желећи да по- каже неизбежност страдања христових, која достављају добро подједнако и живима и мр- твима а ја к теби, господе, завапих, и јутром молитва моја претиче те (ст 14) пошто је христос био син, рав ночастан оцу, онда ка- да се он молио, молитва његова је претица- ла оца, ишла у сусрет ономе ка коме је била упућена добро је пророк означио и време, да би с е ти и о туда уверио како он говори сагласно са јеванђељима тако се код луке каже: догоди се у дане оне да изађе на гору да се моли, и проведе сву ноћ у молитви богу (лк 6, 12) зашто се он м
Свеска: 361 | Молите се непрестано
... СВЕСКА 361, МАЈ / ЈУН 2018 Реч уредника Умно стајање пред Господом 2 Реч пастира Брига и молитва 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 87 псалам 6 Отачник Свeти Теофан Затворник Радост живота 11 Материк Преподобна Јелисавета Чудотворка 12 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг 14 Хришћанство и психологија У загрљају демона блуда 17 ТЕМА БРОЈА Из сусрета у сусрет 21 Молитва као освећење времена 24 Епископ Калист Вер Богословље молитве 27 Стална молитва кроз историју и у нашем сопственом животу 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Крвавац 34 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 44 Живот у Христу Разговор с јерођаконом Серафимом (Молибогом) О Промислу Божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије 48 Светиње Свете Земље Храм Рођења Пресвете Богородице 53 Светиње Свете Горе Манастир Симонопетра 54 Хришћанска књижевност Православне светиње у Константиновим Успоменама 57 Путопис Задужбина српског цара под Гором Крсном Ва Призрену граду столоваше цар 60 Духовне поуке у причама 64 стране мај / јун 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Молите се непрестано УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази
... СВЕСКА 361, МАЈ / ЈУН 2018 Реч уредника Умно стајање пред Господом 2 Реч пастира Брига и молитва 4 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти Беседа на 87 псалам 6 Отачник Свeти Теофан Затворник Радост живота 11 Материк Преподобна Јелисавета Чудотворка 12 У дијалогу са атеизмом Стрела и круг 14 Хришћанство и психологија У загрљају демона блуда 17 ТЕМА БРОЈА Из сусрета у сусрет 21 Молитва као освећење времена 24 Епископ Калист Вер Богословље молитве 27 Стална молитва кроз историју и у нашем сопственом животу 32 Вишедетне хришћанске породице Породица Крвавац 34 Хришћански брак и породица Разговор са протојерејем Димитријем Смирновим Најбоља заштита за дете је његова породица 44 Живот у Христу Разговор с јерођаконом Серафимом (Молибогом) О Промислу Божијем: посмртни осмех и чудесно спасење од велике змије 48 Светиње Свете Земље Храм Рођења Пресвете Богородице 53 Светиње Свете Горе Манастир Симонопетра 54 Хришћанска књижевност Православне светиње у Константиновим Успоменама 57 Путопис Задужбина српског цара под Гором Крсном Ва Призрену граду столоваше цар 60 Духовне поуке у причама 64 стране мај / јун 2018 1 MAJ/ЈУН 2018 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Молите се непрестано УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорниуредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник М Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић Александар Милојков Владимир Пекић Милана Вучићевић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази
Одреднице:
27
Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
...и позив на одговор тако нам бива разумљиво зашто је великиДОСТОЈЕВСКИ 📌 у најсветлијим трену-
цима стваралаштва благовестио да смо сви
криви за све и да треба свима опростити
овде се треба чувати по
...и позив на одговор тако нам бива разумљиво зашто је велики
МЕТА инфо: Р:25127 К:187783 Д:104
| Свеска 368 |
Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
... неопходно је да као православни хришћани настојимо да свету понудимо излаз богословски преображај међуљудских односа протонамесник александар р јевтић снага доброг примера је огромна нажа- лост, и лошег такође због тога је одго- ворност чин одговора на позив, али и позив на одговор тако нам бива разумљиво зашто је велики достојевски у најсветлијим трену- цима стваралаштва благовестио да смо сви криви за све и да треба свима опростити овде се треба чувати погрешног разумева- ња ових речи оне нису у духу савременог релативизма где се приписивањем кривице свима настоји поништити сама тематика гре- ха раскољников постаје херој тек оног тре- нутка када прихвата казну за злочин за раз- лику од „јунакȃ“ нашег доба који убијају децу на пешачком прелазу и беже са лица места и боре се за минималну казну, он зна шта зна- чи покајање о тој великој и дивној дубини људског живота данас тако много говоримо, а тако мало је сведочимо и другима препору- чујемо она је критичка свест како појединца тако и друштва без ње све обљутави, постаје фарса и, нажалост, заборав како других, тако и себе након другог светског рата, светом креће проповед о вредности појединца и достиг- нућа људске индивидуалности страхоте учињене током рата, узроковале су да се жртвовање живота појединца зарад разних мрачних идеолошких циљева више не сма- тра оправданим временом ова племенита идеја је на западу прерасла у култ, где свака индивидуа постаје идол самој себи распад социјалистичких државних уређења, која су безуспешно имитирала вредности хришћан- ског заједништва, код нас је донео плиму утицаја западних струјања без системске и законске основе, убрзо је настала бара у којој влада не само закон јачега, него закон безобразнијег и неваспитанијег такав манир је именован оном магичном речју „способ- ност“, коју тако често чујемо и изједначава- мо са успехом кажу да је блаженопочивши јул / август 2019 11 реч пастира патријарх српски павле деведесетих година говорио да се не плаши оних који не улазе у цркву, већ оних који су ушли у њу и одмах стали у прве редове без преображаја, са ду- хом овога света и искључиво овоземаљских вредности, затрован је ваздух нашег сведо- чења свету као болесник који одбија дијаг- нозу и лечење, ми желимо да останемо исти, а да нам се призна име хришћана и да нам се на улицама клањају у време отуђења као глобалног процеса, када депресија и разна психичка обољења бележе успоне пењући се на сами врх листе болести по подацима светске здравствене организације, свету је потребна утеха узи- мајући у обзир резултате научних теорија и многобројне анализе, бихејвиоралне те- орије о утицају околине су дале велики до- принос у разумевању важности друштвеног живота као сплета међусобних утицаја људи који су формативни за карактере поједина- ца такође, многи философи егзистенција- лизма подсетили су људе на важност теме другога рвући се са горућим проблемима постојања, они су уочили да само кроз зајед- ницу човек долази до смисла шта бисмо ми, као православни хришћани, могли свету да понудимо? првенствено учење о богу као светој тројици светоотачко богословље није слу- чајно кроз векове неуморно истрајавало на кристалисању светотројичног догмата нијансе и прецизни изрази овде нису били ситничавост, већ љубав према истини која се тиче спасења отац је извор и узрок уну- тартројичног живота вечно рађајући сина и вечноисходећи духа светога, он пројављује истину о заједници као постојању заснова- ном на љубави бог је љубав свет и човек су створени да би учествовали у љубави то је изворна динамика на коју смо позвани и коју имамо да понудимо свету; оно што је православни мислилац и хришћански фи- лософ христо јанарас назвао „релационом онтологијом“ када данас промишљамо о друштвеним проблемима, неопходно је да као право- славни хришћани настојимо да свету пону- димо излаз критика, огорчених појединаца и група има на претек свету је неопходан оријентир и утеха породица и друштво од учења о богу као светој тројици и човеку као учеснику исте љубави могу црпети снагу за учвршћивање и преображај односа међу- тим, лицемерје неће проћи - јер су га људи већ демаскирали и осећају га на први корак мало је оних који на такав начин могу бити мисионарско подручје тачније, они су често подложни дијагнозама неких других специ- јалности, али за њих немају времена неоп- ходан је свеж ваздух да би се могло дисати призив светог духа који чини светотајинско биће цркве нас позива да се преиспитамо да ли желимо да се гушимо у атмосфери глуме и баналности или желимо да се лечимо ка- ко бисмо лечили друге благодаћу божијом уколико реч отац повежемо са богом оцем, реч мајка са црквом, реч човек са људском природом коју је христос узео на себе онда ћемо схватити да је мржња раздор, а љубав јединство без тога сви почеци су лутања без циља свет нас неће по одећи или изјашња- вати препознати као христове ученике, већ по међусобној љубави лав толстој је револуционарни бунт и занос свог времена покушао да опише и протумачи у делу декабристи није га довршио, веро- ватно наслућујући сву страхоту која долази од људи којима ништа није свето достојевски је у нечистим силама до невиђених дубина анализирао туберкулозне револуционаре, међу којима и оне који долазе до тога да у са- моубиству виде смисао постојања владимир соловјов је као велики естета такве означио као оне без празничне одежде могли бисмо се присетити времена од пре неколико деце- нија у коме су и наши сународници обескоре- њени и обесвећени живели далеко од цркве, али против цркве данас је систем промењен, али на обесвећивању се можда ради више не- го икад надамо се и молимо да ће црква има- ти снаге и полета да љубав којом нас љуби бог посведочи овоме свету који у заблудама и злу лежи 12 4 / 2019 историја хришћанства цар константин велики је, за разлику од безбожног цара диоклецијана, одлучног противника хришћанства, увиђао да је учење господа исуса христа истинито и да треба дозволити хришћанима слободу вероисповести победа хришћанства – свети цар константин велики и милански едикт раде с булајић у току своје владавине безбожни цар дио- клецијан (284–305) је закључио да један владар тешко може да управља огромним царством које се протезало од британије на северозападу до сирије на југоистоку тако је временом створена тетрархија,1 са чети- ри цара на власти – два августа и два кесара августи су сматрани браћом и били су рав- ноправни на кесаре су гледали као на своје синове да би овај систем био стабилан и да не би долазило до узурпације, августи су се ородили са кесарима и учинили их својим зетовима ниједан од царева није изабрао рим за своје боравиште диоклецијан је не- посредно управљао истоком и живео је у никомидији (мала азија), а његов савладар максимијан западом, столујући у медиола- нуму (милану) кесар галерије је боравио у сирмијуму, надгледајући границе царства у подунављу, кесар констанције хлор столо- вао је у триру, близу границе на реци рајни, контролишући галију и британију цар дио- клецијан је систем тетрархије замислио као службу држави која би трајала двадесет го- дина, након чега би цареви абдицирали, а 1 на грчком четворовлашће, подела власти на чети- ри дела и између четири особе на њихова места би били изабрани други цареви тако су диоклецијан и максимијан добровољно напустили трон 305 године, а положај августа су заузели дотадашњи кеса- ри галерије и констанције хлор они су себи изабрали кесаре и изгледало је да ће овако успостављен систем смене на престолу по- стати трајан 2 добро замишљен диоклецијанов систем тетрархије имао је једну озбиљну ману: из наслеђа престола искључивао је законите синове царева тако се читава замисао на- шла у кризи када је после смрти констанци- ја хлора 306 године, мимо утврђеног реда, војска његовог сина, константина прогласи- ла за цара недуго затим у риму су претори- јанци,3 незадовољни јер су елиминисани као политички фактор у избору царева, за цара прогласили и максенција, максимијановог сина то је довело до избијања новог грађан- ског рата, који је урушио систем тетрархије из сукоба је као победник изашао констан- 2 мирослава мирковић, историја римске државе од ромула, 753 године пре христа, до смрти кон- стантина, 337 године нове ере, београд 2014, стр 550–555 3 преторијанци – посебни одреди припадника царе- ве гарде јул / август 2019 13 историја хришћанства тин, који је због својих заслуга за хришћан- ство и римску државу назван константин i велики 4 цар константин велики је, за разлику од безбожног цара диоклецијана, одлучног противника хришћанства, увиђао да је уче- ње господа исуса христа истинито и да треба дозволити хришћанима слободу вероиспо- вести сматрао је да нова вера, хришћан- ска, може да буде цару поуздан савезник у управљању царством тако је код једног дела хришћана преовладавало мишљење о могућности помирења хришћанске цркве и римске државе цар константин је проме- нио политику ранијих римских царева према хришћанству на осно- ву историјских извора хришћанских писаца, можемо да закључимо да је цар константин доживео преображај у време грађанског ра- та црквени историча- ри бележе да се цару, који у то доба није био хришћанин, пред од- лучујућу битку против максенција код сакса рубре,5 познатије као битка код милвијског моста (у риму) 28 октобра 312 године, јави- ло божије знамење на небу главни и најоп- ширнији извор који говори о том догађају је јевсевије памфил, епископ кесаријски, у свом делу живот константинов 6 по јев- севијевом казивању цар и његова војска су дан уочи битке пред римом на небу, поред сунца, угледали светлосни крст са натписом „овим побеђуј“ (на грчком „εν τούτω νίκα“, а 4 снежана ферјанчић, константин (306–337), бео- град 2013, стр 28 5 никола керавица, непобедиви константин, бео- град 2011, стр 75 6 јевсевије памфил, живот константинов, прире- дио слободан продић, шибеник 2013 на латинском „in hoc signo vinces“) затим је те ноћи у сну цара константина посетио сам господ христос и рекао му да направи војни барјак са виђеним знаком и да га пронесе у предстојећој бици на сам дан битке кон- стантин је наредио да се искује војни барјак са венцем на врху у коме су се налазила спо- јена грчка слова х и р у виду христограма са друге стране, црквени писац лактанције, који је своје дело о смрти прогонитеља, 7 написао пре јевсевијевог, уопште не по- миње појаву крста на небу, већ тврди да је константину у сну, у ноћи која је претходила бици код милвијског моста, наложено да на штитове својих војни- ка стави христограм (христов монограм) 8 уз помоћ знамења ча- сног крста, константи- нова војска је потукла противника након победе над максенцијем, кон- стантин и његов са- владар лициније изда- ли су у медиолануму (милану) 313 годи- не чувени милански едикт о толеранцији то је, као израз цареве воље, била одлука да се хришћанима дозволи јавно исповедање вере, чиме је хришћанство у правном смислу изједначено са другим религијама у царству овим прогласом хришћанској цркви враће- на су одузета имања и исправљене и неке друге неправде које су јој у прошлости учи- њене с тога православна црква слави све- тог равноапостолног цара константина као првог хришћанског цара и време његове владавине као доба када су хришћани одне- ли коначну победу над многобошцима 7 лактанције, о смрти прогонитеља, београд 2011 8 александра смирнов – бркић, in hoc signo vinces, бе- оград 2011, стр 83 14 4 / 2019 материк дар да лечи очи дат је светитељки од бога, и зато већина њених чудеса има везе са очима хришћана који траже њену помоћ, како тада тако и данас света мученица параскева превод са јелинског: михаела пановић света мученица параскева – света петка, рођена је у риму 117 године после хри- ста њени родитељи, пореклом грци, отац агатон и мајка политеа, бејавши хришћани, када се роди света крстише је и дадоше јој име параскева одгојили су је у духу хри- шћанске вере и одшколовали, јер су били имућни и за то имали материјалне могућ- ности када је била у својим двадесетим го- динама умреше јој родитељи тада разде- ли она своје имање сиромашнима, цркви и једној установи, у којој су живеле девојке хришћанке које свој живот посветише хри- сту тамо је боравила и параскева неколико година, помажући у ширењу хришћанске ве- ре, као што су чиниле и њене сустанарке у неком тренутку их је напустила и почела да проповеда хришћанство у разним градови- ма и пределима италије током овог перио- да многе је уверила да приме хришћанство то је било оно што је сметало неким идоло- поклоницима, који су пренели њено дела- ње антонију, паганину, тадашњем владару рима по наредби антонијевој, ухватили су параскеву и довели је пред њега желевши да је натера да се одрекне своје вере хри- шћанске, подвргао ју је мучењу ужареним шлемом, из којег је благодаћу исуса христа светитељка изашла спашена уследила су различита мучења, које је светитељка под- нела славећи господа последње мучење ком је била подвргнута био је један котао са кључалим катраном и уљем у њега су стави- ли свету параскеву која међутим, уз помоћ божију, није била повређена видевши ово антоније је наговори да баци на њега ка- тран да би се сам уверио да ли пржи катран јул / август 2019 15 максиме о томаса хопка за хришћански живот (други део) 1 буди простосрдачан, скривен, тих и мали 2 никада не скрећи пажњу на себе 3 слушај када ти људи говоре 4 бди и стражи 5 не мисли нити говори о нечему више него што је то неопходно 6 када говориш, говори једноставно, јасно, снажно и директно 7 бежи од маштарија, анализе и покушаја да нешто прокљувиш 8 бежи од блудних, сексуланих помисли истог трена када се појаве 9 не жали се, не гунђај, не зановетај, не приговарај 10 никада се не пореди са другима 11 не тражи нити очекуј похвалу или сажаљење од било кога 12 не осуђуј никога за било шта 13 не труди се да убедиш било кога у било шта 14 не брани се нити правдај 15 нека те брани и ограничава само бог 16 прихвати критику са благодарношћу али је опробај критички 17 саветуј друге само када мораш или се то од тебе тражи 18 никада не чини за неког другог нешто што они могу и треба да ураде сами 19 имај дневни распоред активности, и избегавај својеглавост и поводљивост 20 буди милостив себи и другима 21 не очекуј ништа друго до тешких искушења до твог последњег даха 22 окрећи се иљкучиво ка богу и светлости, не ка греху и тами 23 трпи суд својих грехова и несавршенсости мирно, спокојно, јер знаш да је милосрђе божије веће од твоје огреховљености 24 када посрнеш, одмах устани и почни испочетка 25 затражи помоћ када ти је потребна, без страха или срама превод са енглеског језика: б т ослепе владара који тада поверова у истин- ску веру и затражи од светитељке да га кр- сти а она не само да га је крстила, него му је и, благодаћу божијом, излечила очи дар да лечи очи дат је светитељки од бо- га, и зато већина њених чудеса има везе са очима хришћана који траже њену помоћ, како тада тако и данас након антонијевог крштења света параскева је наставила да проповеда реч божију путујући и у краје- ве изван италије проповедајући и кршта- вајући нове хришћане стигла је и до грчке када се нашла у долини темпа, тамо где се данас налази њен храм, ухватили су је па- гани и одвели архонту области који се звао тарасије у свом настојању да убеди свету параскеву да напусти своје даље делање и своју веру, ставио ју је на зверске муке света их је све храбро и снажно поднела свако јутро су је проналазили исцељену од мученичких рана задобијених претходног дана напослетку је тарасије наредио да је посеку мачем и тако је света петка преда- ла своју душу исусу христу, у ког је веро- вала и веру у њега проповедала читавог живота тело њено у тајности сахранише неки хришћани на њеном гробу десише се многа чуда, и у годинама које су уследиле многи су добили помоћ од свете параске- ве, а понајвише они који су имали проблем са очима сећање на свету параскеву (римску) про- слављамо 26 јула/8 августа извор: wwwdiakonimagr проповедала је у разним градовима и пределима италије, и многе је уверила да приме хришћанство 16 4 / 2019 сећања дола пивска су наш јасеновац, наш чегар, наша ћеле-кула, наш крагујевац и на- ше краљево из пивских долина и данас вапе душе 520 житеља овога краја, међу њима 109 дјеце која су за сат времена, 7 јуна 1943 године, на празник обретења главе светог јована крститеља, покосили рафали крвава бајка у долима пивским бојана ђачић живот умрлих мора бити у памћењу жи- вих, а непоштовање предака обиљежје је сиромаштва културе, образовања и духа „ако не знаш одакле долазиш, не знаш ни ку- да идеш“ ако прошлост сасвим одбацујемо, па у својим прецима не видимо себе, свој рад, будућност и вјечност, не показујемо разуми- јевање за њихову културу, изворни говор и обичаје, то нас одводи, а временом потпуно и одвоји од свог рода људски однос према родитељима одржава тај ланац у роду он највише од свега другог говори о духовном развоју човјека, о његовом памћењу и бити- сању можда на то најбоље упућују мисли из пера нашег великог нобеловца ива андрића: „ја тражим заборављене везе крви и сежем у прошлост, дозивам у помоћ снаге мртвих на- раштаја и гле, као и увијек у часовима најве- ћег искушења живе, несвесне и благословене баштине дједова који су тијела своја положи- ли у стара растурена гробишта, а једноставне и јаке врлине у темеље наших душа“ из исконске знатижеље о свом поријеклу, презимену, судбини и живљењу предака са неописивом жељом и пуна ентузијазма кро- чила сам на тло своје постојбине – пиве фа- сцинантан поглед на планинске масиве, ка- њон пиве, пивско језеро које даје посебну чаролију, посебно за оне који уживају у аван- туризму и планинарењу мирноћу блиставо плавог језера, само понекад, ремети лупање весла, цвркут птица или рика срндаћа и срна у дубокој води се огледају стотине метара ви- соке литице, шуме и зелене луке предео који обилује прелијепом нетакнутом природом, још љепшим погледима на све стране тешко је одлучити у којем смјеру фокусирати поглед долазим до мјеста дола пивских, гдје се одваја пут за меморијални спомен – ком- плекс, подигнут у знак сјећања на невино икона свете јаглике јул / август 2019 17 настрадале житеље овога краја црквена звона су позивала на молитву и свету ли- тургију молитвеним присуством на оваквом мјесту, на земљи која је мученичком крвљу заливена, човјек одлаже сваку сујету, несло- гу, мржњу, сваку пакост овдје човјек треба да се оспособи да опрости ближњима, али и да затражи опроштај дола пивска су мјесто мира и помирења за наш народ обилазим комплекс и нијемо посматрам скулптуру мај- ке са дјецом, под невероватним утиском који се ријечима не може дочарати, налетом емо- ција које се не могу обуздати на тренутке замишљам потресне сцене које су се деша- вале тог 7 јуна 1943 године трагични догађаји, у којима је страдао ве- лики број невиних жртава, не смију пасти у заборав и морају бити опомена за сва будућа покољења без обзира на проток времена, овај дио српске историје као и сви остали, морају наћи мјесто у свијести младих нара- штаја голема и непреболна трагедија пив- ског народа, крвава бајка у долима пивским, остала је сачувана само за пивљане остали, ако имају пријатеља из пиве, можда сазна- ју нешто више о њеним страдалницима и мученицима „и ваздух над вама мора да боли, над свим пивама страшни доли, гдје земља кроз страшне муке у небеса пружала је руке, гдје врисак очева, мајки и дјеце од самртника направи свеце“ не може сваки историјски догађај ући у уџбеник превише их је да би то једна књига и једна дјечија глава, ма ко- лико паметна била, могла да прими посеб- ни догађаји, међутим, треба да нађу мјесто у историјском уџбенику а један такав догађај никако да се избори за своје „мјесто“ сада- шњим планом и програмом постоји дио који се зове историја краја и наставници учени- цима из пиве могу причати о долима пив- ским и о догађају о коме они већ довољно знају ученици из осталих крајева црне горе за дола пивска ће сазнати ако буду позна- вали некога из пиве или ако им једна рече- ница приликом обрађивања битке на сутје- сци и пете офанзиве, у којој се помиње број жртава у долима пивским, буде занимљива, па од наставника затраже да им исприча не- што више о поменутом догађају дола у пи- црква у долима посвећена трећем обретењу главе светог јована крститеља сећања 18 4 / 2019 ви су једно, али не и једино стратиште, из чијих долина и данас вапе душе 520 житеља овога краја, међу њима 109 дјеце која су за сат времена 7 јуна 1943 године на празник обретења главе светог јована крститеља покосили рафали припадника фолксдој- черске крвожедне дивизије „принц еуген“ уз подршку првих комшија из херцегови- не, гатачких усташа сијали су они смрт и на другим пивским мјестима, али се тачан број настрадалих не зна језив злочин, страшна трагедија, тријумф зла и ужасан губитак дола пивска су наш јасеновац, наш чегар, наша ћеле-кула, наш крагујевац и наше краљево нема братства у пиви коју је заобишла ова несрећа само код најбројнијег – благојевића – страдало је више од 220 особа нека су братства пре- половљена, док је једно заувијек нестало страдали су само зато што су се родили као срби, што су се крстили са три прста, говорили српским језиком и потписивали се српском ћирилицом пива је јуна 1943 године била паклено гротло, зло прољеће гдје су са сваке стране навирале неприја- тељске силе које су сијале смрт не бира- јући средства и жртве зна се да је жупа пивска била под захватом седме ss „принц еуген“ дивизије то је била посебна добро- вољачка јединица, коју су чинили брдска дивизија, 118 ловачка, 389 хрватска диви- зија у збјегу, високо у планини склонило се мноштво нејачи и стоке, док је на сутје- сци бјешњела пета непријатељска офанзи- ва стигли су неки плавокоси војници чуо се њемачки језик, чуо се и српски викали су: „збор! збор!“ објашњавали народу да се покупи са стоком и да крене, како им се неће ништа догодити наводно је треба- ло да чују објаве, фотографишу се, добију документа и врате се љетњим радовима на њивама и пашњацима дјецу су мамили бомбонама то није одагнало стријепњу и комешање народ се, немајући много избо- ра, у колони полако кретао ка миљковцу и затим ка долима пивским ову потресну поворку чиниле су измијешане породице и стока нека страшна, панична и злослут- на стрепња струјала је ваздухом стотине душа сакупљених по селима и збјеговима пивског краја спроводили су припадници њемачке казнене дивизије и усташе у дола пивска на крвави збор димитрије ђикано- вић је слутио злу коб искористио је згодан тренутак, успио је некако да се неопажено извуче из гужве и склони од непријатељ- ских војника са зебњом у срцу се касни- је успео на једно дрво на узвишењу и из далека гледао како се испуњавају вртаче сећања споменик погинулим мајкама и деци у долима пивским јул / август 2019 19 у долима пивским послије неког време- на митраљески рафали запарали су небо, лелек и вриска проломили су се горама димитрије је беспомоћан и престрављен посматрао како му страдају најближи ги- нули су благојевићи, гломазићи, гутовићи, ђачићи, николићи, пејовићи, и многа дру- га пивска братства невине жртве су биле подијељене у три групе, једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а тре- ћу дјеца редослијед убијања у вртачама, гдје се данас налазе споменици жртвама, био је обрнут раздвојили су дјецу, жене и мушкарце прво су побили дјецу, пред очи- ма родитеља, а потом су стријељали одра- сле након што су утихнули рафали, чули су се појединачни пуцњи једини се спасао милош гломазић који је, неким чудом, ра- њен утекао са стрелишта и крвав пренио у планине стравичне вијести из дола пив- ских то је био сабирни центар убијања на стотине пивљана је устријељено или изго- рело по другим селима и збјеговима би- ло је породица којима није остало живог сродника да их сахрани и одржи помен у многим је преживио тек понеко пивска зе- мља је у језивом муку примила себи своје мученике нацисти су затрпали заједничку гробницу земљом и каменом свето мјесто – пивски зид плача, сам врх пивске голготе народног распећа и пивски витлејем, мје- сто покоља и страдања 109 малишана од којих је једно рођено на губилишту дије- те малише и митре ђикановића убијено је без имена и без сазнања његовог пола до рођења новог живота дошло је у часу стријељања и то дијете које није дочекало ни име да му се надјене, најмлађи је муче- ник пивске трагедије које је окупано и при- нудно крштено у мученичкој крви трудни- це пред порођајем нису биле поштеђене страдања и погибије лику светих прибројане су све невине жр- тве другог светског рата у пиви, а међу њи- ма и јаглика аџић и софија кандић јаглика је била седамнаестогодишња дјевојка коју су заједно са родитељима, браћом и комши- јама спалили њемци из каквог се ђавољег кута испилило овакво бездушје!? њемачки војници и усташе су у гојковића долу затво- рили у једну колибу 60 житеља међу њима су били јагличини родитељи крсто и стоја, као и браћа, двогодишњи душан, двије годи- не старији момчило, и милорад који је имао осам година њеној несвакидашњој љепоти вражји поданици нису могли одољети, има- ли су најцрње намјере главни заповједник наредио је да јаглику издвоје са стране ка- да су се крици очајних сељана почели про- ламати одјекујући међу брдима, јаглика је наслутила шта је чека, неочекивано се отр- гла војницима који су је држали и да би била заједно са својом породицом која је горјела, скочила је у разбуктали пламени и сагорје- ла света јаглика предводи пивске мученике у сеоби међу светитеље њен подвиг поно- вила је софија кандић, чобаница која је го- ворила да је ништа неће одвојити од њеног брата луке, јединог међу пет сестара када је схватила да је брат у пламену, оставила је стадо и у трку скочила у огањ у сваком селу пивске жупе тих десетак дана 1943 године било је по једно стратиште, а дола пивска су сећања јаглика је наслутила шта је чека, неочекивано се отргла војницима који су је држали и да би била заједно са својом породицом која је горјела, скочила је у разбуктали пламени и сагорјела 20 4 / 2019 у дијалогу са атеизмом била највеће мјесто страдања битка за уни- штење партизана претворена је у битку за уништење народа препознавање стратишта као жртвеног мјеста и његов преображај у светилиште за- почето је постављањем крста, изградњом храма посвећеног трећем обретењу главе светог јована крститеља, заправо васкр- сењем ловћенске капеле и симболичким спуштањем његошеве светиње у пиву, и из- градњом конака и претварањем цијелог овог мјеста у метох пивског манастира преобра- жењем дола пивских у светилиште објелода- њена је зрелост жртве свијест о безгрешном мучеништву и искупљењу страдањем поста- ла је колективна свијест геноцид и етноцид извршен је јуна 1943 године над пивом и у пиви, од чега се тај крај никад није опоравио смрт рађа нови живот, а нови живот носи вјечни јаук дола пивских и преноси страшну колективну успомену на нова покољења у долима пивским на дан страдања обавља се помен свим жртвама пивског краја из дру- гог светског рата српска православна цр- ква је на прољећном сабору ове године ка- нонизовала пивске новомученике сам чин проглашења пивских страдалника за свете мученике један је од највећих духовних до- гађаја у историји пиве дјеци божијој су при- саједињена пивска дјеца заједно са дивним дјевама христовим које су мученички по- страдале за христа да би сачувале своје дје- вичанство света црква је објавила, препо- знала и благословила свете новомученике пивске, прибројала их лику светих јер је осје- тила њихово благодатно заступништво пред престолом божијим они су крв пролили за вјеру православну, за крст часни и слободу златну, удостојили се пред богом великог дара и велике слободе, обукли се у благодат светог духа и удостојили се вјечног живота у наручју божијем дола пивска као сабирно мјесто пивског страдања дају пиви нови живот дола пивска ће постати мјесто поклоњења и молитвених сабора свети јован крститељ добио је у пи- ви своје мученичке сљедбенике за либетове експерименте могли бисмо рећи да су постали философски рудник за тему не само онтолошког статуса људске слободе, већ и целокупне наше стварности закључци који се изводе из ових експериме- ната су од толике важности да заиста имају
... неопходно је да као православни хришћани настојимо да свету понудимо излаз богословски преображај међуљудских односа протонамесник александар р јевтић снага доброг примера је огромна нажа- лост, и лошег такође због тога је одго- ворност чин одговора на позив, али и позив на одговор тако нам бива разумљиво зашто је велики достојевски у најсветлијим трену- цима стваралаштва благовестио да смо сви криви за све и да треба свима опростити овде се треба чувати погрешног разумева- ња ових речи оне нису у духу савременог релативизма где се приписивањем кривице свима настоји поништити сама тематика гре- ха раскољников постаје херој тек оног тре- нутка када прихвата казну за злочин за раз- лику од „јунакȃ“ нашег доба који убијају децу на пешачком прелазу и беже са лица места и боре се за минималну казну, он зна шта зна- чи покајање о тој великој и дивној дубини људског живота данас тако много говоримо, а тако мало је сведочимо и другима препору- чујемо она је критичка свест како појединца тако и друштва без ње све обљутави, постаје фарса и, нажалост, заборав како других, тако и себе након другог светског рата, светом креће проповед о вредности појединца и достиг- нућа људске индивидуалности страхоте учињене током рата, узроковале су да се жртвовање живота појединца зарад разних мрачних идеолошких циљева више не сма- тра оправданим временом ова племенита идеја је на западу прерасла у култ, где свака индивидуа постаје идол самој себи распад социјалистичких државних уређења, која су безуспешно имитирала вредности хришћан- ског заједништва, код нас је донео плиму утицаја западних струјања без системске и законске основе, убрзо је настала бара у којој влада не само закон јачега, него закон безобразнијег и неваспитанијег такав манир је именован оном магичном речју „способ- ност“, коју тако често чујемо и изједначава- мо са успехом кажу да је блаженопочивши јул / август 2019 11 реч пастира патријарх српски павле деведесетих година говорио да се не плаши оних који не улазе у цркву, већ оних који су ушли у њу и одмах стали у прве редове без преображаја, са ду- хом овога света и искључиво овоземаљских вредности, затрован је ваздух нашег сведо- чења свету као болесник који одбија дијаг- нозу и лечење, ми желимо да останемо исти, а да нам се призна име хришћана и да нам се на улицама клањају у време отуђења као глобалног процеса, када депресија и разна психичка обољења бележе успоне пењући се на сами врх листе болести по подацима светске здравствене организације, свету је потребна утеха узи- мајући у обзир резултате научних теорија и многобројне анализе, бихејвиоралне те- орије о утицају околине су дале велики до- принос у разумевању важности друштвеног живота као сплета међусобних утицаја људи који су формативни за карактере поједина- ца такође, многи философи егзистенција- лизма подсетили су људе на важност теме другога рвући се са горућим проблемима постојања, они су уочили да само кроз зајед- ницу човек долази до смисла шта бисмо ми, као православни хришћани, могли свету да понудимо? првенствено учење о богу као светој тројици светоотачко богословље није слу- чајно кроз векове неуморно истрајавало на кристалисању светотројичног догмата нијансе и прецизни изрази овде нису били ситничавост, већ љубав према истини која се тиче спасења отац је извор и узрок уну- тартројичног живота вечно рађајући сина и вечноисходећи духа светога, он пројављује истину о заједници као постојању заснова- ном на љубави бог је љубав свет и човек су створени да би учествовали у љубави то је изворна динамика на коју смо позвани и коју имамо да понудимо свету; оно што је православни мислилац и хришћански фи- лософ христо јанарас назвао „релационом онтологијом“ када данас промишљамо о друштвеним проблемима, неопходно је да као право- славни хришћани настојимо да свету пону- димо излаз критика, огорчених појединаца и група има на претек свету је неопходан оријентир и утеха породица и друштво од учења о богу као светој тројици и човеку као учеснику исте љубави могу црпети снагу за учвршћивање и преображај односа међу- тим, лицемерје неће проћи - јер су га људи већ демаскирали и осећају га на први корак мало је оних који на такав начин могу бити мисионарско подручје тачније, они су често подложни дијагнозама неких других специ- јалности, али за њих немају времена неоп- ходан је свеж ваздух да би се могло дисати призив светог духа који чини светотајинско биће цркве нас позива да се преиспитамо да ли желимо да се гушимо у атмосфери глуме и баналности или желимо да се лечимо ка- ко бисмо лечили друге благодаћу божијом уколико реч отац повежемо са богом оцем, реч мајка са црквом, реч човек са људском природом коју је христос узео на себе онда ћемо схватити да је мржња раздор, а љубав јединство без тога сви почеци су лутања без циља свет нас неће по одећи или изјашња- вати препознати као христове ученике, већ по међусобној љубави лав толстој је револуционарни бунт и занос свог времена покушао да опише и протумачи у делу декабристи није га довршио, веро- ватно наслућујући сву страхоту која долази од људи којима ништа није свето достојевски је у нечистим силама до невиђених дубина анализирао туберкулозне револуционаре, међу којима и оне који долазе до тога да у са- моубиству виде смисао постојања владимир соловјов је као велики естета такве означио као оне без празничне одежде могли бисмо се присетити времена од пре неколико деце- нија у коме су и наши сународници обескоре- њени и обесвећени живели далеко од цркве, али против цркве данас је систем промењен, али на обесвећивању се можда ради више не- го икад надамо се и молимо да ће црква има- ти снаге и полета да љубав којом нас љуби бог посведочи овоме свету који у заблудама и злу лежи 12 4 / 2019 историја хришћанства цар константин велики је, за разлику од безбожног цара диоклецијана, одлучног противника хришћанства, увиђао да је учење господа исуса христа истинито и да треба дозволити хришћанима слободу вероисповести победа хришћанства – свети цар константин велики и милански едикт раде с булајић у току своје владавине безбожни цар дио- клецијан (284–305) је закључио да један владар тешко може да управља огромним царством које се протезало од британије на северозападу до сирије на југоистоку тако је временом створена тетрархија,1 са чети- ри цара на власти – два августа и два кесара августи су сматрани браћом и били су рав- ноправни на кесаре су гледали као на своје синове да би овај систем био стабилан и да не би долазило до узурпације, августи су се ородили са кесарима и учинили их својим зетовима ниједан од царева није изабрао рим за своје боравиште диоклецијан је не- посредно управљао истоком и живео је у никомидији (мала азија), а његов савладар максимијан западом, столујући у медиола- нуму (милану) кесар галерије је боравио у сирмијуму, надгледајући границе царства у подунављу, кесар констанције хлор столо- вао је у триру, близу границе на реци рајни, контролишући галију и британију цар дио- клецијан је систем тетрархије замислио као службу држави која би трајала двадесет го- дина, након чега би цареви абдицирали, а 1 на грчком четворовлашће, подела власти на чети- ри дела и између четири особе на њихова места би били изабрани други цареви тако су диоклецијан и максимијан добровољно напустили трон 305 године, а положај августа су заузели дотадашњи кеса- ри галерије и констанције хлор они су себи изабрали кесаре и изгледало је да ће овако успостављен систем смене на престолу по- стати трајан 2 добро замишљен диоклецијанов систем тетрархије имао је једну озбиљну ману: из наслеђа престола искључивао је законите синове царева тако се читава замисао на- шла у кризи када је после смрти констанци- ја хлора 306 године, мимо утврђеног реда, војска његовог сина, константина прогласи- ла за цара недуго затим у риму су претори- јанци,3 незадовољни јер су елиминисани као политички фактор у избору царева, за цара прогласили и максенција, максимијановог сина то је довело до избијања новог грађан- ског рата, који је урушио систем тетрархије из сукоба је као победник изашао констан- 2 мирослава мирковић, историја римске државе од ромула, 753 године пре христа, до смрти кон- стантина, 337 године нове ере, београд 2014, стр 550–555 3 преторијанци – посебни одреди припадника царе- ве гарде јул / август 2019 13 историја хришћанства тин, који је због својих заслуга за хришћан- ство и римску државу назван константин i велики 4 цар константин велики је, за разлику од безбожног цара диоклецијана, одлучног противника хришћанства, увиђао да је уче- ње господа исуса христа истинито и да треба дозволити хришћанима слободу вероиспо- вести сматрао је да нова вера, хришћан- ска, може да буде цару поуздан савезник у управљању царством тако је код једног дела хришћана преовладавало мишљење о могућности помирења хришћанске цркве и римске државе цар константин је проме- нио политику ранијих римских царева према хришћанству на осно- ву историјских извора хришћанских писаца, можемо да закључимо да је цар константин доживео преображај у време грађанског ра- та црквени историча- ри бележе да се цару, који у то доба није био хришћанин, пред од- лучујућу битку против максенција код сакса рубре,5 познатије као битка код милвијског моста (у риму) 28 октобра 312 године, јави- ло божије знамење на небу главни и најоп- ширнији извор који говори о том догађају је јевсевије памфил, епископ кесаријски, у свом делу живот константинов 6 по јев- севијевом казивању цар и његова војска су дан уочи битке пред римом на небу, поред сунца, угледали светлосни крст са натписом „овим побеђуј“ (на грчком „εν τούτω νίκα“, а 4 снежана ферјанчић, константин (306–337), бео- град 2013, стр 28 5 никола керавица, непобедиви константин, бео- град 2011, стр 75 6 јевсевије памфил, живот константинов, прире- дио слободан продић, шибеник 2013 на латинском „in hoc signo vinces“) затим је те ноћи у сну цара константина посетио сам господ христос и рекао му да направи војни барјак са виђеним знаком и да га пронесе у предстојећој бици на сам дан битке кон- стантин је наредио да се искује војни барјак са венцем на врху у коме су се налазила спо- јена грчка слова х и р у виду христограма са друге стране, црквени писац лактанције, који је своје дело о смрти прогонитеља, 7 написао пре јевсевијевог, уопште не по- миње појаву крста на небу, већ тврди да је константину у сну, у ноћи која је претходила бици код милвијског моста, наложено да на штитове својих војни- ка стави христограм (христов монограм) 8 уз помоћ знамења ча- сног крста, константи- нова војска је потукла противника након победе над максенцијем, кон- стантин и његов са- владар лициније изда- ли су у медиолануму (милану) 313 годи- не чувени милански едикт о толеранцији то је, као израз цареве воље, била одлука да се хришћанима дозволи јавно исповедање вере, чиме је хришћанство у правном смислу изједначено са другим религијама у царству овим прогласом хришћанској цркви враће- на су одузета имања и исправљене и неке друге неправде које су јој у прошлости учи- њене с тога православна црква слави све- тог равноапостолног цара константина као првог хришћанског цара и време његове владавине као доба када су хришћани одне- ли коначну победу над многобошцима 7 лактанције, о смрти прогонитеља, београд 2011 8 александра смирнов – бркић, in hoc signo vinces, бе- оград 2011, стр 83 14 4 / 2019 материк дар да лечи очи дат је светитељки од бога, и зато већина њених чудеса има везе са очима хришћана који траже њену помоћ, како тада тако и данас света мученица параскева превод са јелинског: михаела пановић света мученица параскева – света петка, рођена је у риму 117 године после хри- ста њени родитељи, пореклом грци, отац агатон и мајка политеа, бејавши хришћани, када се роди света крстише је и дадоше јој име параскева одгојили су је у духу хри- шћанске вере и одшколовали, јер су били имућни и за то имали материјалне могућ- ности када је била у својим двадесетим го- динама умреше јој родитељи тада разде- ли она своје имање сиромашнима, цркви и једној установи, у којој су живеле девојке хришћанке које свој живот посветише хри- сту тамо је боравила и параскева неколико година, помажући у ширењу хришћанске ве- ре, као што су чиниле и њене сустанарке у неком тренутку их је напустила и почела да проповеда хришћанство у разним градови- ма и пределима италије током овог перио- да многе је уверила да приме хришћанство то је било оно што је сметало неким идоло- поклоницима, који су пренели њено дела- ње антонију, паганину, тадашњем владару рима по наредби антонијевој, ухватили су параскеву и довели је пред њега желевши да је натера да се одрекне своје вере хри- шћанске, подвргао ју је мучењу ужареним шлемом, из којег је благодаћу исуса христа светитељка изашла спашена уследила су различита мучења, које је светитељка под- нела славећи господа последње мучење ком је била подвргнута био је један котао са кључалим катраном и уљем у њега су стави- ли свету параскеву која међутим, уз помоћ божију, није била повређена видевши ово антоније је наговори да баци на њега ка- тран да би се сам уверио да ли пржи катран јул / август 2019 15 максиме о томаса хопка за хришћански живот (други део) 1 буди простосрдачан, скривен, тих и мали 2 никада не скрећи пажњу на себе 3 слушај када ти људи говоре 4 бди и стражи 5 не мисли нити говори о нечему више него што је то неопходно 6 када говориш, говори једноставно, јасно, снажно и директно 7 бежи од маштарија, анализе и покушаја да нешто прокљувиш 8 бежи од блудних, сексуланих помисли истог трена када се појаве 9 не жали се, не гунђај, не зановетај, не приговарај 10 никада се не пореди са другима 11 не тражи нити очекуј похвалу или сажаљење од било кога 12 не осуђуј никога за било шта 13 не труди се да убедиш било кога у било шта 14 не брани се нити правдај 15 нека те брани и ограничава само бог 16 прихвати критику са благодарношћу али је опробај критички 17 саветуј друге само када мораш или се то од тебе тражи 18 никада не чини за неког другог нешто што они могу и треба да ураде сами 19 имај дневни распоред активности, и избегавај својеглавост и поводљивост 20 буди милостив себи и другима 21 не очекуј ништа друго до тешких искушења до твог последњег даха 22 окрећи се иљкучиво ка богу и светлости, не ка греху и тами 23 трпи суд својих грехова и несавршенсости мирно, спокојно, јер знаш да је милосрђе божије веће од твоје огреховљености 24 када посрнеш, одмах устани и почни испочетка 25 затражи помоћ када ти је потребна, без страха или срама превод са енглеског језика: б т ослепе владара који тада поверова у истин- ску веру и затражи од светитељке да га кр- сти а она не само да га је крстила, него му је и, благодаћу божијом, излечила очи дар да лечи очи дат је светитељки од бо- га, и зато већина њених чудеса има везе са очима хришћана који траже њену помоћ, како тада тако и данас након антонијевог крштења света параскева је наставила да проповеда реч божију путујући и у краје- ве изван италије проповедајући и кршта- вајући нове хришћане стигла је и до грчке када се нашла у долини темпа, тамо где се данас налази њен храм, ухватили су је па- гани и одвели архонту области који се звао тарасије у свом настојању да убеди свету параскеву да напусти своје даље делање и своју веру, ставио ју је на зверске муке света их је све храбро и снажно поднела свако јутро су је проналазили исцељену од мученичких рана задобијених претходног дана напослетку је тарасије наредио да је посеку мачем и тако је света петка преда- ла своју душу исусу христу, у ког је веро- вала и веру у њега проповедала читавог живота тело њено у тајности сахранише неки хришћани на њеном гробу десише се многа чуда, и у годинама које су уследиле многи су добили помоћ од свете параске- ве, а понајвише они који су имали проблем са очима сећање на свету параскеву (римску) про- слављамо 26 јула/8 августа извор: wwwdiakonimagr проповедала је у разним градовима и пределима италије, и многе је уверила да приме хришћанство 16 4 / 2019 сећања дола пивска су наш јасеновац, наш чегар, наша ћеле-кула, наш крагујевац и на- ше краљево из пивских долина и данас вапе душе 520 житеља овога краја, међу њима 109 дјеце која су за сат времена, 7 јуна 1943 године, на празник обретења главе светог јована крститеља, покосили рафали крвава бајка у долима пивским бојана ђачић живот умрлих мора бити у памћењу жи- вих, а непоштовање предака обиљежје је сиромаштва културе, образовања и духа „ако не знаш одакле долазиш, не знаш ни ку- да идеш“ ако прошлост сасвим одбацујемо, па у својим прецима не видимо себе, свој рад, будућност и вјечност, не показујемо разуми- јевање за њихову културу, изворни говор и обичаје, то нас одводи, а временом потпуно и одвоји од свог рода људски однос према родитељима одржава тај ланац у роду он највише од свега другог говори о духовном развоју човјека, о његовом памћењу и бити- сању можда на то најбоље упућују мисли из пера нашег великог нобеловца ива андрића: „ја тражим заборављене везе крви и сежем у прошлост, дозивам у помоћ снаге мртвих на- раштаја и гле, као и увијек у часовима најве- ћег искушења живе, несвесне и благословене баштине дједова који су тијела своја положи- ли у стара растурена гробишта, а једноставне и јаке врлине у темеље наших душа“ из исконске знатижеље о свом поријеклу, презимену, судбини и живљењу предака са неописивом жељом и пуна ентузијазма кро- чила сам на тло своје постојбине – пиве фа- сцинантан поглед на планинске масиве, ка- њон пиве, пивско језеро које даје посебну чаролију, посебно за оне који уживају у аван- туризму и планинарењу мирноћу блиставо плавог језера, само понекад, ремети лупање весла, цвркут птица или рика срндаћа и срна у дубокој води се огледају стотине метара ви- соке литице, шуме и зелене луке предео који обилује прелијепом нетакнутом природом, још љепшим погледима на све стране тешко је одлучити у којем смјеру фокусирати поглед долазим до мјеста дола пивских, гдје се одваја пут за меморијални спомен – ком- плекс, подигнут у знак сјећања на невино икона свете јаглике јул / август 2019 17 настрадале житеље овога краја црквена звона су позивала на молитву и свету ли- тургију молитвеним присуством на оваквом мјесту, на земљи која је мученичком крвљу заливена, човјек одлаже сваку сујету, несло- гу, мржњу, сваку пакост овдје човјек треба да се оспособи да опрости ближњима, али и да затражи опроштај дола пивска су мјесто мира и помирења за наш народ обилазим комплекс и нијемо посматрам скулптуру мај- ке са дјецом, под невероватним утиском који се ријечима не може дочарати, налетом емо- ција које се не могу обуздати на тренутке замишљам потресне сцене које су се деша- вале тог 7 јуна 1943 године трагични догађаји, у којима је страдао ве- лики број невиних жртава, не смију пасти у заборав и морају бити опомена за сва будућа покољења без обзира на проток времена, овај дио српске историје као и сви остали, морају наћи мјесто у свијести младих нара- штаја голема и непреболна трагедија пив- ског народа, крвава бајка у долима пивским, остала је сачувана само за пивљане остали, ако имају пријатеља из пиве, можда сазна- ју нешто више о њеним страдалницима и мученицима „и ваздух над вама мора да боли, над свим пивама страшни доли, гдје земља кроз страшне муке у небеса пружала је руке, гдје врисак очева, мајки и дјеце од самртника направи свеце“ не може сваки историјски догађај ући у уџбеник превише их је да би то једна књига и једна дјечија глава, ма ко- лико паметна била, могла да прими посеб- ни догађаји, међутим, треба да нађу мјесто у историјском уџбенику а један такав догађај никако да се избори за своје „мјесто“ сада- шњим планом и програмом постоји дио који се зове историја краја и наставници учени- цима из пиве могу причати о долима пив- ским и о догађају о коме они већ довољно знају ученици из осталих крајева црне горе за дола пивска ће сазнати ако буду позна- вали некога из пиве или ако им једна рече- ница приликом обрађивања битке на сутје- сци и пете офанзиве, у којој се помиње број жртава у долима пивским, буде занимљива, па од наставника затраже да им исприча не- што више о поменутом догађају дола у пи- црква у долима посвећена трећем обретењу главе светог јована крститеља сећања 18 4 / 2019 ви су једно, али не и једино стратиште, из чијих долина и данас вапе душе 520 житеља овога краја, међу њима 109 дјеце која су за сат времена 7 јуна 1943 године на празник обретења главе светог јована крститеља покосили рафали припадника фолксдој- черске крвожедне дивизије „принц еуген“ уз подршку првих комшија из херцегови- не, гатачких усташа сијали су они смрт и на другим пивским мјестима, али се тачан број настрадалих не зна језив злочин, страшна трагедија, тријумф зла и ужасан губитак дола пивска су наш јасеновац, наш чегар, наша ћеле-кула, наш крагујевац и наше краљево нема братства у пиви коју је заобишла ова несрећа само код најбројнијег – благојевића – страдало је више од 220 особа нека су братства пре- половљена, док је једно заувијек нестало страдали су само зато што су се родили као срби, што су се крстили са три прста, говорили српским језиком и потписивали се српском ћирилицом пива је јуна 1943 године била паклено гротло, зло прољеће гдје су са сваке стране навирале неприја- тељске силе које су сијале смрт не бира- јући средства и жртве зна се да је жупа пивска била под захватом седме ss „принц еуген“ дивизије то је била посебна добро- вољачка јединица, коју су чинили брдска дивизија, 118 ловачка, 389 хрватска диви- зија у збјегу, високо у планини склонило се мноштво нејачи и стоке, док је на сутје- сци бјешњела пета непријатељска офанзи- ва стигли су неки плавокоси војници чуо се њемачки језик, чуо се и српски викали су: „збор! збор!“ објашњавали народу да се покупи са стоком и да крене, како им се неће ништа догодити наводно је треба- ло да чују објаве, фотографишу се, добију документа и врате се љетњим радовима на њивама и пашњацима дјецу су мамили бомбонама то није одагнало стријепњу и комешање народ се, немајући много избо- ра, у колони полако кретао ка миљковцу и затим ка долима пивским ову потресну поворку чиниле су измијешане породице и стока нека страшна, панична и злослут- на стрепња струјала је ваздухом стотине душа сакупљених по селима и збјеговима пивског краја спроводили су припадници њемачке казнене дивизије и усташе у дола пивска на крвави збор димитрије ђикано- вић је слутио злу коб искористио је згодан тренутак, успио је некако да се неопажено извуче из гужве и склони од непријатељ- ских војника са зебњом у срцу се касни- је успео на једно дрво на узвишењу и из далека гледао како се испуњавају вртаче сећања споменик погинулим мајкама и деци у долима пивским јул / август 2019 19 у долима пивским послије неког време- на митраљески рафали запарали су небо, лелек и вриска проломили су се горама димитрије је беспомоћан и престрављен посматрао како му страдају најближи ги- нули су благојевићи, гломазићи, гутовићи, ђачићи, николићи, пејовићи, и многа дру- га пивска братства невине жртве су биле подијељене у три групе, једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а тре- ћу дјеца редослијед убијања у вртачама, гдје се данас налазе споменици жртвама, био је обрнут раздвојили су дјецу, жене и мушкарце прво су побили дјецу, пред очи- ма родитеља, а потом су стријељали одра- сле након што су утихнули рафали, чули су се појединачни пуцњи једини се спасао милош гломазић који је, неким чудом, ра- њен утекао са стрелишта и крвав пренио у планине стравичне вијести из дола пив- ских то је био сабирни центар убијања на стотине пивљана је устријељено или изго- рело по другим селима и збјеговима би- ло је породица којима није остало живог сродника да их сахрани и одржи помен у многим је преживио тек понеко пивска зе- мља је у језивом муку примила себи своје мученике нацисти су затрпали заједничку гробницу земљом и каменом свето мјесто – пивски зид плача, сам врх пивске голготе народног распећа и пивски витлејем, мје- сто покоља и страдања 109 малишана од којих је једно рођено на губилишту дије- те малише и митре ђикановића убијено је без имена и без сазнања његовог пола до рођења новог живота дошло је у часу стријељања и то дијете које није дочекало ни име да му се надјене, најмлађи је муче- ник пивске трагедије које је окупано и при- нудно крштено у мученичкој крви трудни- це пред порођајем нису биле поштеђене страдања и погибије лику светих прибројане су све невине жр- тве другог светског рата у пиви, а међу њи- ма и јаглика аџић и софија кандић јаглика је била седамнаестогодишња дјевојка коју су заједно са родитељима, браћом и комши- јама спалили њемци из каквог се ђавољег кута испилило овакво бездушје!? њемачки војници и усташе су у гојковића долу затво- рили у једну колибу 60 житеља међу њима су били јагличини родитељи крсто и стоја, као и браћа, двогодишњи душан, двије годи- не старији момчило, и милорад који је имао осам година њеној несвакидашњој љепоти вражји поданици нису могли одољети, има- ли су најцрње намјере главни заповједник наредио је да јаглику издвоје са стране ка- да су се крици очајних сељана почели про- ламати одјекујући међу брдима, јаглика је наслутила шта је чека, неочекивано се отр- гла војницима који су је држали и да би била заједно са својом породицом која је горјела, скочила је у разбуктали пламени и сагорје- ла света јаглика предводи пивске мученике у сеоби међу светитеље њен подвиг поно- вила је софија кандић, чобаница која је го- ворила да је ништа неће одвојити од њеног брата луке, јединог међу пет сестара када је схватила да је брат у пламену, оставила је стадо и у трку скочила у огањ у сваком селу пивске жупе тих десетак дана 1943 године било је по једно стратиште, а дола пивска су сећања јаглика је наслутила шта је чека, неочекивано се отргла војницима који су је држали и да би била заједно са својом породицом која је горјела, скочила је у разбуктали пламени и сагорјела 20 4 / 2019 у дијалогу са атеизмом била највеће мјесто страдања битка за уни- штење партизана претворена је у битку за уништење народа препознавање стратишта као жртвеног мјеста и његов преображај у светилиште за- почето је постављањем крста, изградњом храма посвећеног трећем обретењу главе светог јована крститеља, заправо васкр- сењем ловћенске капеле и симболичким спуштањем његошеве светиње у пиву, и из- градњом конака и претварањем цијелог овог мјеста у метох пивског манастира преобра- жењем дола пивских у светилиште објелода- њена је зрелост жртве свијест о безгрешном мучеништву и искупљењу страдањем поста- ла је колективна свијест геноцид и етноцид извршен је јуна 1943 године над пивом и у пиви, од чега се тај крај никад није опоравио смрт рађа нови живот, а нови живот носи вјечни јаук дола пивских и преноси страшну колективну успомену на нова покољења у долима пивским на дан страдања обавља се помен свим жртвама пивског краја из дру- гог светског рата српска православна цр- ква је на прољећном сабору ове године ка- нонизовала пивске новомученике сам чин проглашења пивских страдалника за свете мученике један је од највећих духовних до- гађаја у историји пиве дјеци божијој су при- саједињена пивска дјеца заједно са дивним дјевама христовим које су мученички по- страдале за христа да би сачувале своје дје- вичанство света црква је објавила, препо- знала и благословила свете новомученике пивске, прибројала их лику светих јер је осје- тила њихово благодатно заступништво пред престолом божијим они су крв пролили за вјеру православну, за крст часни и слободу златну, удостојили се пред богом великог дара и велике слободе, обукли се у благодат светог духа и удостојили се вјечног живота у наручју божијем дола пивска као сабирно мјесто пивског страдања дају пиви нови живот дола пивска ће постати мјесто поклоњења и молитвених сабора свети јован крститељ добио је у пи- ви своје мученичке сљедбенике за либетове експерименте могли бисмо рећи да су постали философски рудник за тему не само онтолошког статуса људске слободе, већ и целокупне наше стварности закључци који се изводе из ових експериме- ната су од толике важности да заиста имају
Свеска: 368 | Поштуј оца и матер своју
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са храмовне литије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Деца дочекују патријарха фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Са прославе крсне славе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 368, ЈУЛ / АВГУСТ 2019 Реч уредника Поштовање родитељâ и одговорност родитељства 2 Реч пастира Разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!4 Историја хришћанства Победа хришћанства – Свети цар Константин Велики и Милански едикт 12 Материк Света мученица Параскева 14 Сећања Крвава бајка у Долима пивским 16 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (V) 20 ТЕМА БРОЈА Од поштовања ка љубави 25 Родитељи као слика Божија на земљи 28 О правилном односу према сродницима 29 Разговор са дипломираним теологом Миланом Ивковић Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење 33 Свети краљ Милутин о својим родитељима 37 Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем О породичним вредностима 40 Вишедетне хришћанске породице Николићи из Мељака 46 Православни свет Сабор православне омладине на Светој Гори Грабарки 54 Из пера читалаца Мисионара Необично познанство 58 Земља живих У потрази за Смислом уместо за узбуђењем 59 Сведочанства Благослов Старца Тадеја 62 стране јул / август 2019 1 ЈУЛ / АВГУСТ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Поштуј оца и матер своју мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Детаљ са храмовне литије фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Деца дочекују патријарха фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Са прославе крсне славе фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Детаљ из манастира Хиландара фото: ђакон Драган С Танасијевић СВЕСКА 368, ЈУЛ / АВГУСТ 2019 Реч уредника Поштовање родитељâ и одговорност родитељства 2 Реч пастира Разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!4 Историја хришћанства Победа хришћанства – Свети цар Константин Велики и Милански едикт 12 Материк Света мученица Параскева 14 Сећања Крвава бајка у Долима пивским 16 У дијалогу са атеизмом Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (V) 20 ТЕМА БРОЈА Од поштовања ка љубави 25 Родитељи као слика Божија на земљи 28 О правилном односу према сродницима 29 Разговор са дипломираним теологом Миланом Ивковић Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење 33 Свети краљ Милутин о својим родитељима 37 Кроз разговор са Драгомиром Ј Карићем О породичним вредностима 40 Вишедетне хришћанске породице Николићи из Мељака 46 Православни свет Сабор православне омладине на Светој Гори Грабарки 54 Из пера читалаца Мисионара Необично познанство 58 Земља живих У потрази за Смислом уместо за узбуђењем 59 Сведочанства Благослов Старца Тадеја 62 стране јул / август 2019 1 ЈУЛ / АВГУСТ 2019 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Поштуј оца и матер своју мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
1. 51522 / ...сву страхоту која долази од људи којима ништа није свето ДОСТОЈЕВСКИ је у нечистим силама до невиђених дубина анализирао туберкулозне револуционаре, међу којима и оне који долазе д...
1. 51522 / ...сву страхоту која долази од људи којима ништа није свето ДОСТОЈЕВСКИ је у нечистим силама до невиђених дубина анализирао туберкулозне револуционаре, међу којима и оне који долазе д...
28
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
...државни универзитет – прим прев „христу ме је привеоДОСТОЈЕВСКИ 📌 у хо-
ландији на универзитету у гронингену сам
учила славистику, па сам била у прилици
да на руском прочитам браћу карама
...државни универзитет – прим прев „христу ме је привео
МЕТА инфо: Р:26419 К:195758 Д:108
| Свеска 371 |
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... свештеника из храма, протојереја николаја ведернико- ва, позвали су на разговор и запретили му но, када сам га замолила да ме крсти, он се није уплашио тако сам крштена марта 1977 године, и као православна добила име ма- рија – у част свете марије египћанке“ 1 московски државни универзитет – прим прев „христу ме је привео достојевски у хо- ландији на универзитету у гронингену сам учила славистику, па сам била у прилици да на руском прочитам браћу карамазове остале студенте је интересовало грађење реченица, а ја сам хтела да се удубљујем у садржај! достојевски је отворио моју ду- шу, али ја нисам знала куда да идем даље ја сам се тада чак и наљутила на писца и управо у оваквом стању сам сазнала да ће на универзитету одржати предавање ми- трополит антоније сурошки, који је дошао из енглеске, где је возглављивао епархију, која је обједињавала православне паро- хије рпц тада сам по први пут у животу видела монаха он је био у раси, и његове црне очи су сијале као ужарени угаљ вла- дика је одлично говорио енглески на кра- ју, он је објавио да ће бити посебан пријем за православне парохијане из града у том моменту сам схватила: ево наставка пута, који ми је открио достојевски ја не само да сам пошла на разговор, него сам још не- колико пута ишла код владике у лондон за мене, сиромашну студенткињу, карта за ен- глеску је коштала читаво имање, но сваки пут када је требало да путујем, искрсавале су наруџбине за преводе, а ја сам могла да јануар / фебруар 2020 33 тема броја преводим са енглеског, немачког, францу- ског и руског“ чезнула сам за русијом после повратка из ссср-а и завршетка универзитета фредерика је прешла у лон- дон, где је владика антоније био стареши- на успењског катедралног храма фреде- рика је радила у лондону на клиници, а душа јој тежила ка русији: „када сам први пут дошла у русију, осетила сам да ћу не- изоставно овде живети“ но, владика анто- није није одмах благословио духовну кћи на прелаз тек почетком двехиљадите, на неколико година до своје кончине, он је рекао: „иди тамо, ти си им потребна само запамти: потребно је да се научиш великом трпљењу“ фредерики је било потребно натпросеч- но стрпљење енглеска медицинска дипло- ма у русији није важила, тако да је морала да стекне још једно високо образовање, овог пута психолога у то време се њена се- стра у холандији разболела, а дијагноза је била – рак „ја сам живела у москви са сту- дентском визом, а да бих отишла у холан- дију, потребна ми је била дозвола за излаз чиновници су ми рекли: ‘за време школске године можете изаћи из русије само јед- ном’ и ја сам се упутила ка сестри потом сам се вратила, а кроз неколико месеци њој је било сасвим лоше, она је умирала ме- ђутим, нису ми дозволили да по други пут изађем из земље кроз пола године опет сам се сусрела са овом чиновницом, она је узвикнула: ‘о, ваша сестра је умрла – да сам знала, дала бих вам дозволу за излазак!’ но, она је све одлично знала тада сам се много секирала“ последњих десет година фредерика ради у првом московском хоспису као психолог и рефлексотерапеут она олакшава безна- дежним онкоболесницима физичке и ду- шевне патње, проводећи са њима њихове последње часове и минуте на земљи глав- на идеја хосписа је да неизлечиво болесни људи имају право на достојанствену смрт, на медицинску помоћ и одлазак није мање важно ни да се помогне сродницима да се помире са болом губитка блиског човека ја сам питала фредерику како јој срце дости- же до свих пацијената; током године код ње се накупи и по 400 људи „ако не бих имала веру у живот после смрти, ја не бих могла толико радити у хоспису пред смрт настаје момент истине, када људи виде, шта је ва- жно у животу и шта је у њему вредно овде падају све лажи и све маске које је човек но- сио на и у себи у овом смислу је у хоспису више светлости, него ли у обичном животу код нас је одлична екипа лекара, сестара, волонтера хоспис је државна установа, ов- де је све бесплатно гарантујем, да овде ни- један човек није узео од пацијента ни једну рубљу, иако знам да такав случај није сву- да недавно је код нас лежао 12–годишњи дечак са тумором мозга до овога он је био у једној од престоничких дечијих болница, где је три дана јаукао и викао од болова, али нико није прилазио замислите, шта је доживљавала његова мајка, слушајући ове крике тако се наставило све док дечаков деда није донео 30 хиљада рубаља то су у ствари биле последње паре у кући како се лекари могу тако понашати?!“ сама фредерика ради бесплатно пре де- сет година, када цене станова у москви још нису биле толико чудовишне, од лондонске уштеђевине она је купила овде једнособан стан од преосталих средстава је живела не- колико година „а када се новац потрошио, у енглеској се појавио мој доброчинитељ, који је прочитао материјал о мени и сада ми ша- ље невелике суме које су довољне за храну и комуналије“ њени енглески пацијенти и данас моле фредерику да се врати, но она је све одлучила: „моји корени су сада у русији настојим да добијем двојно холандско-руско држављанство, али ако ме поставе пред из- бор – узећу руско“ разговор водила: марија поздњакова извор: „фредерика де грааф: «мои корни теперь в россии»“ еженедельник „аргу- менты и факты“, no 10 / https://aifru 34 1 / 2020 тема броја „не сматрам да је ово што радим – нека- ква мисија не волим ову реч чиним оно што ми је пред носом запослена сам овде, да бих нешто радила“ – једноставно је рекла фредерика де грааф, пресецајући моје по- кушаје да изразим одушевљење пред њом, женом која је оставила свој успешан живот на западу и дошла у русију да негује умируће болеснике сматрате ли се срећном женом? – (не оклевајући): да, зато што сам са бо- гом, зато што имам молитву и могућност да молим за болесне и још, зато што овај рад: да будем са болеснима и лечим их – одгова- ра мојој души и тако ми много даје много је потребно жртвовати, но потребно је много чему и научити се, нарочито када се нађеш у кризним ситуацијама ја осећам богатство живота, тешког, али срећног антоније сурошки: „иди, ти си тамо потребна“ зашто у русију? – то је дуга историја када сам живела у енглеској, долазила су нам деца са тешким обољењима срца њих су примали у великим болницама лондона отац михајло фортуна- тов (радио је у парохији владике антонија) ме је замолио да радим тамо у својству пре- водиоца видела сам маме са децом која су нам долазила, видела сам како им је тешко, јер то је било време после перестројке по- стојао је споразум између енглеске и русије, да се деца бесплатно оперишу, док су њихови родитељи морали сами да се снађу за путне трошкове сада још боље схватам како је ово тема броја једном сам запитала владику антонија: „а зашто ви никада не говорити о аду, о томе што ће бити лоше?“ а он је само погледао на мене и рекао: „да знаш, ја таквог бога не познајем“ разговор са фредериком де грааф, неговатељицом тешких болесника провера живота болом превео са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2020 35 тема броја тешко, јер није само потребно наћи новац, већ и мимоићи тешкоће са чиновницима радећи као преводилац, сусретала сам мноштво мама са децом која су била у вр- ло тешком стању многа од њих су умирала за време операције, или после операције једном је дошао дечак денис, коме је било 9 година; он је боловао од стенозе, једва је ходао, болели су га врат и колена лекари су рекли да неће оперисати дениса, јер ће он и онако умрети кроз месец дана „даћемо вам колица и идите кући“, рекли су мени се то учинило тако сурово према људима који су уз велики труд дошли ту; њима фактички ни- је била остављена никаква нада управо у то време ја сам завршила универ- зитет источне медицине и акупунктуре, па сам им понудила своју помоћ нисам мисли- ла да могу да учиним много, али сам хтела да их некако подржим тако сам лечила дениса неколико недеља и на моје изненађење ње- му је било боље он је почео лакше да хода и стеноза се умањила родитељи дечака су ми рекли: „када једном будете били у русији, ми ћемо доћи код вас“ после овога два пута годишње сам, као во- лонтер, примала њега и другу децу у русији тако је и почео мој рад овде [у русији – прим ред] уочила сам каква је била потреба у овој земљи тада сам почела да размишљам о томе да се настаним овде и да повремено одлазим за енглеску, да бих тамо зарадила за живот и управо тако, постепено, донела сам одлуку да преселим, то се није догодило одједном била сам свесна да ће бити тешко пресели- ти се у русију, али на крају крајева, владика антоније ме је благословио он ми је рекао: „иди, ти си тамо потребна“ тако сам се и пре- селила 2001 године први утисци о русији различита су осећања осећања када до- лазиш на месец дана и она која се јављају када одлучиш да остајеш заувек првих пет година врло сам тешко подносила грубост и простаклук тешко је када се са тим сусре- ћеш свакодневно у трамвајима, аутобусима, осећаш недобронамерност и разједињеност међу људима тешко ми је и сада, али сам се мало привикла било ми је јасно или треба издржати или отићи јер, ако постанем као сви, мој долазак ће бити узалудан други проблем су чиновници добити визу, дозволу боравка, држављанство – у русији је све то тако сложено, да се речима не може изразити ако се не да мито, то је врло тешко ја се категорички односим према овоме: као прво немам пара, а као друго ово је против мојих принципа ипак, догодило се, када се изгубила свака нада, господ ми је послао чо- века који је помогао ово је задивљујуће, јер када сам тек била дошла скоро никога нисам знала, а моји малобројни познаници нису били на утицајним положајима али, тим је не мање помоћ долазила да ли сте успели да добијете руско држа- вљанство? – засада још нисам само дозволу боравка имам, а њу је потребно продужавати сваких пет година при томе, сваке године је по- требно да потврдим да имам средства за жи- вот, то јест да не живим на рачун државе ово је одвратна процедура ја бих волела да до- бијем држављанство и на томе сада радим ја сам мислила да је добијање држављан- ства тешко само на западу – на западу је лакше него ли овде овде је огромна корупција у москви не можеш видети широку руску душу говори се да руси нису много пријатни у свакодневној комуникацији, али да имају широку душу и да су спремни да помогну у тешком моменту да ли се слажете с тим? – то је тешко рећи, јер ја живим у москви, а овде се не може видети широка душа поне- кад питам своје пацијенте, а где је та широка руска душа? „ње више нема“, одговарају ми можда је има у провинцији, али тамо има и много пијанства москва и русија, то су две 36 1 / 2020 сасвим различите ствари овде је мање унутрашње слободе него што би се хтело шта ви сматрате унутрашњом слободом? – то да се самостално мисли и брани сво- је мишљење, чак и ако је оно у раскораку са јавним мњењем другим речима, ви хоћете да кажете да је у иностранству боље? – да, зато што је и историја сасвим друга- чија навешћу вам пример, помало смешан једном сам била у некој продавници и слу- чајно закачила рекламну лутку одмах су се око мене окупиле продавачице и све пока- зивале на мене прстом, говорећи: „ово је она, она је ово учинила!“ тада сам схватила да се иза спољашње учтивости налази врло лоше скривана, увек спремна, недоброна- мерност и жеља да се нађе кривац у русији човек има више наде да живи са богом, него ли на западу а шта вам се допада код руса? – оно што је у русији добро – то није од људи када сам после перестројке стигла овде, осећало се да однекуд долази бујица све- тлости, али то је било врло дубоко унутра сакривено осећала сам да овде човека мо- же много више да живи са богом него ли на западу овде се људи могу чинити споља неверујући, али негде у њиховој дубини, вера је остала но, у религиозном животу русије много је тога површног, обредног, али иза свега тога стоји светлост мислим, да је ово у ствари светлост светих, јер је овде много моштију у русији се осећа вр- ло упечатљиво присуство мајке божије ја осећам да су она и свети овде а то не осећам у таквој мери на западу зато ми се чини да су овде велике могућности, али за сада то још није видно на западу је велика пустош у религиозном смислу када сам овде са болесником и он умире, осећам да се слободно може говори- ти о богу, ако човек сам то хоће ја не про- поведам, али ако видим страх у очима онда човек, по правилу, радо говори о ономе че- га се боји, о вечности чини ми се да је ово много теже на западу понекад се чини да су и овде људи далеки од бога, али брже иду ка њему него на западу мислим да је ово нешто велико у русији чак и далеки од религије људи признају: „нечег има“, а на западу просто кажу: „не верујем“ зашто? – не знам можда је ствар у томе што се овде нема на кога ослонити, нема се коме тема броја предстоји нам врло велики рад, да људи стварно почну да живе са христом, и не само да посећују службе и читају (не могу да поднесем ову реч!) своје правило јануар / фебруар 2020 37 тема броја обратити све је лаж, врло је јака коруп- ција човек се осећа незаштићен, живот је сложен овде и могуће да га то приморава да улази у дубину свога бића та чињеница је вероватно присутна у руском карактеру, не знам овде је људима много лакше у том смислу у москви врло много људи долази у храм, а то је велика сила које бисте основне црте руског карактера ви издвојили? – мислим да су руски људи осећајнији од оних на западу то је понекад добро, а поне- кад представља сметњу овде је много стра- ха, који се сачувао још од епохе комунизма с друге стране, у људима је присутно нешто детиње, а неретко је то скривено када се човек налази пред смрћу, његове очи су тако лепе, у њима је некаква детиња простодушност без руског језика ја не бих сазнала за православље зашто сте ви одлучили да учите руски? – ни сама не знам, мислим да је то би- ло по промислу божијем када сам почела да учим руски, још увек нисам знала за бо- га похађала сам курс руског језика, учи- ла сам уз помоћ емисија на телевизији и истовремено га усавршавала на филоло- шком факултету то је било потпуно без конкретног циља, али сада мислим да је ово устројио господ, јер без тога ја не бих сазнала за православље, не бих дошла у русију и никада овде не бих радила које још језике знате? – енглески, француски, немачки, холандски „сваки језик описује око народа, коме припада, круг, одакле човек може изаћи само уколико ступа у круг другог језика“, рекао је знаменити филолог фон хумболт како се ви осећате, ступивши у круг руског језика? – сада слободно, добро то се врло осећа- ло док је владика антоније (блум) био још жив наша парохија је била разноврсна, до- лазили су људи из читавог света видело се да се владика мењао када је говорио с љу- дима руски и енглески, дословно постајао је мало другачијим човеком када ми нису током 15 година давали визу, но имала сам могућност да се сусрећем са русима и гово- рим руски, и тада као да се нешто отворило у души учење руског је било врло тешко, али је он близак срцу у њему је много нијанси, и свесна сам да га још нисам у потпуности освојила да ли се структура руског језика одражава на то, како ви мислите? – мисли, да свака реч коју изговоримо оставља траг овде се ја осећам као код куће – иако ми је тешко, али сам кући на универзитету сам се наљутила на достојевског који је ваш омиљени писац? – много волим достојевског он ме је тако- ђе водио ка христу на универзитету у гронингену сам читала браћу карамазове и врло се наљутила на до- мислим да је врло жалосно и тешко умирати када има страха страх се умањује само онда када знаш да идеш у живот вечни но, ово је могуће када ти не самом умом него и опитом знаш да је христос жив 38 1 / 2020 стојевског он ми је открио нови свет, али ни- сам знала куда даље треба ићи? (ово је било још пре сусрета са владиком антонијем) он ми је открио нешто дубоко – дубоко у души, али потом више није било одговора куда ићи даље? достојевски је био први који ми је дао да осетим, а не само да умом схватим, да иза овог живота постоји и други тада сам се ја још ра- срдила на колеге студенте, јер нико од њих ни- је хтео да анализира оно о чему је достојевски говорио сви су анализирали структуру рече- ница, али нико није гледао на њихов смисао ја га врло волим, али сада врло ретко читам, јер се потом тако дубоко погружавам у живот његових јунака, да потом не могу да радим христос је за владику антонија – неко важнији како сте ви пришли вери? – када сам се ја још учила у гронингену, на уни- верзитету, на северу холандије, дошао нам је вла- дика антоније (блум) да би поразговарао са сту- дентима тада је он био егзарх западне европе и дошао нам је из енглеске у гронингену је тада по- стојала мала православна парохија, а парохијани су такође дошли на предавање чији је предмет била молитва и медитација и до сада се сећам његових речи о томе да ако човек мисли да не- чим влада, он постаје заробљеник тога: он држи у својој руци часовник, али више нема руку по пр- ви пут сам тада видела човека у црном, одевеног као свештеника и то је био страшан доживљај за мене потом је он објавио да ће у суботу и неде- љу бити припрема за причешће за православну парохију у гронингену дошла сам кући, и мислим да сам духом светим већ знала, да ћу бити тамо осећала сам некакву светлост изнутра замолила сам своју познаницу, пола ру- скињу – пола холанђанку, да ме повезе са собом на припрему за причешће ујутро сам се пробудила и намеравала да попијем шо- љу чаја, али ме је нешто зауставило, и ја сам изашла из куће да сам се задржала због чаја, моја познаница би већ отишла, али ми смо се ипак нашле тада сам схватила како су ситни- це важне у животу дошли смо у парохију, и ја сам се врло интересовала да сазнам што више о влади- ци антонију мене је интригирала његова личност ја сам осећала у том човеку велику необичну правичност и да је за њега христос важан и реалан тада сам ја била сиромашна студенткиња, али сам нашла новац, јер су ми наручили превод са руског на холандски овај новац једва да је био довољан за пловидбу паро- бродом из холандије у лондон тако сам по први пут доспела у лондон, и од овога су за- почеле моје посете лондону да ли сте пре тога припадали некој цркви? – не, али сам тражила одговарајућу испо- вест, и још тада нисам била крштена ово је било врло позитивно, јер на себи нисам има- тема броја јануар / фебруар 2020 39 блажене успомене митрополит сурошки антоније блум (1914–2003) (извор: http://wwwnewmartyrosru/) тема броја ла никакав „терет“ сентиментални прилаз вери протестаната увек је изазивао код ме- не одвратност, а у православљу сам увиђала трезвеност римокатолицизам ми такође ни- је био близак богатство тешког срећног живота поклапају ли се ваше детиње представе о животу са оним, што ви имате сада? – ја сам увек хтела да будем лекар сећам се да сам читала књигу о лекарима, који су ради- ли овде на криму мени је то било врло упеча- тљиво, а то је било пре много година, али ја се сећам до сада и мириса ове књиге мислим да ми се она није случајно нашла у рукама моја мама је била изразито уметничка природа, волела је цвеће, лепоту, пејзаже мислим да сам од ње наследила љубав пре- ма лепоти она је тежила да све ради савр- шено од оца сам се такође научила томе да све што чиниш треба да радиш добро он је био врло строг и није нас мазио, и то ми много помаже сада сажаљења је било врло мало, зато ја и сада не допуштам саможаље- ње сажаљење према себи омета живље- ње, зато сам ја и захвална родитељима због строгости отац је био обдарен за учење страних језика, а ово сам наследила и ја „господе, води ме ономе, коме сам најпотребнија“ која је ваша основна дужност у првом мо- сковском хоспису?1 – рефлексотерапеут и психолог но, ја ле- чим прстима, без игала и постављам дијаг- нозу по пулсу понекад се догађа да је човек у тешком стању, или се ради о сасвим малом детету које не може да говори, зато су ме научили да поставим дијагнозу на основу пулса то је као рендген кроз прсте: може се схватити где боли 1 хоспис – прихватилиште за безнадежно болесне – прим прев много волим своју професију човеку се може много олакшати када се он налази пред коначним одласком такође масирам и имам диплому масажера радим и као психолог та- кође настојим да се молим за људе са којима радим, кући и у храму радим и са сродници- ма болесника, а то је такође важно, јер се њи- хова енергија прелива на болеснике који је био ваш најјачи утисак током рада у хоспису? – то је било када сам по први пут виде- ла рак код човека радило се о једној жени својим очима сам гледала распадање људ- ског тела ово је био врло силан и страшан утисак још не могу да заборавим човека из хосписа у лондону, који је боловао од рака лица распадање и рушење тела – то је ужас има ли ствари које никада нисте могли да опростите људима из ваше околине? – ово је тешко питање не може се не пра- штати, јер је супротно – пропаст но, има ствари које тешко прихватам у људима, и тада морам да појачано радим над собом не трпим када се човек искоришћава, када један не види у другоме човека чини ми се да је то издајство, и управо то врло тешко прихватам тешко је мирити се са таквим случајевима, као што је онај о коме ми је испричала једна 40 1 / 2020 мајка њен син је лежао у дечијој болници са тумором мозга и врло јаким боловима три дана је он урлао од болова, али му нико није прилазио тек када је његов отац донео 30000 рубаља, њему су дошли лекари упра- во овако нешто је несхватљиво за мене ов- де није ствар у праштању, него у ужасу како се могу зарађивати паре од страдања дру- гог? за мене нема ништа горе од тога упра- во то је незамисливо на западу, таква свире- пост срца и таква похлепа! не догађа ли вам се да желите да дигнете руке од свега? – свакако, врло је сложено враћати се на посао после одмора видим 5–6 људи које лечим, упознајем се са њима и осећам умор потом се навикнеш, али после три месеца непрекидног рада осећаш да се треба удаљити на срећу, имам могућност да се дистанцирам, да бих читала, или прошетала на свежем ваздуху догађа се да ме умор савлада и после месец дана та- да осећам, да ништа не могу и тада гово- рим: „господе, ти сада делај, ја не могу“ и он дела владика ми је дао овакву молитву: „госпо- де, буди мојим очима, буди мојим срцем, ногама, рукама и чини, како хоћеш, води ме ономе, коме сам потребнија изнад свега“ догађа се, да пођем кући, а неко ми при- лази и каже: „дајте, погледајте још ово“ или „уради још ово“ и ово је као провера, хоћеш ли учинити или не а на ово гледам већ са осмехом научите се да се не браните од бола и жалости чему се ви учите од ваших пацијената? – морала сам да се сусрећем са разним људима они су ми остали у сећању са нега- тивне и позитивне стране неки родитељи се боје да говоре о смрти и понављају дете- ту: „ништа, све ће бити добро, ускоро ћемо да идемо у дачу (викендицу)“, иако је свима јасно да дете умире ово рађа лаж и дволич- ност у односима а код мене је обратно, старам се да гово- рим са болесницима не волим да намећем своје проповеди – потребно је увек се ста- рати да се схвати хоће ли човек да говори о смрти но, никада не треба глумити потреб- но је научити се небрањењу од бола и жало- сти, којих има код сваког човека, и гледати у очи догађајима који се приближавају неоп- ходна је правичност и храброст овде се ја учим да заборављам на себе егоизам, који је у нама, омета нас да живимо овде, када видиш човека на прагу смрти, отвара ти се срце често се говори да је наша младеж (од 12–16 година – прим прев) никаква; ипак, ја овде видим како они храбро и без роптања прихватају своју судбину они мисле о смр- ти, али више од свега се брину о томе, како ће то поднети њихови родитељи а њихова брига о родитељима је нешто велико, зато што они могу живети нечим што је ван њих самих када човек болује, он може постати виши од своје болести он схвата да је и жи- вети и умирати – нека врста одговорности у мојој пракси била су два различита при- мера први – то је мама, која својој ћерки није давала да говори о томе да она уми- ре а болови ове 16-годишње девојке били су несносни ми нисмо могли да их анесте- зирамо замолили су ме да дођем и пораз- говарам с њом мама ми је дозволила да кажем само неколико речи, а девојка је за- викала: „не желим да будем тамо, не желим да умрем!“ но, ово је било довољно да она открије своја осећања и преда се сну тада смо могли да јој дамо анестезију за њу је било врло важно да макар један човек чује оно што је она сама доживљавала у дубини душе потом опет њена мајка није дозвоља- вала да се говори о смрти и понављала је да ће све бити добро позитиван пример – то је мајка која је ле- жала овде са 15-годишњом ћерком, виоли- нисткињом девојчица је свирала на виоли- ни као да је одрастао човек, толико је код ње била моћна мелодија она је била врло сабрана, мало затворена ми смо се сложили са њеном мамом да је неопходно говорити тема броја јануар / фебруар 2020 41 тема броја о смрти она је умела да то чини просто, ле- гла би са ћерком у кревет и оне су разгова- рале у њиховим односима се осећала ретка искреност и јединство, што се догађа сасвим ретко врло је важно да нема лицемерја де- војчица је говорила: „баба ме већ чека она ми се јавила“ у 16 години ово је теже при- хватити, него ли у 19-ој у 19-ој години мла- дићи и девојке говоре о смрти једноставно другим речима, ви сматрате да је за чо- века боље ако он зна да умире, и да би требало то да прихвати мирно? – човек ништа није дужан: сви прихватају свој положај на разне начине, међутим тре- ба погледати у очи човеку и осетити да ли је он спреман да о овоме говори ако је спре- ман, онда му треба омогућити да се изрази врло је много заштите међу онима који га окружују: родбине, медицинског особља они говоре: „све ће бити добро“, „како је диван дан“, „дајте да покушамо, све ће бити боље“ но, човек одлично схвата да бољитка неће бити тако ближњи ометају човека да се отвори, проговори он схвата да се они сами боје и никада неће покренути тешку тему но, када се нађе човек, спреман да са- слуша болесника који се не боји теме смрти, свакако ће умирућем бити лакше „за десет година сусрела сам само двоје људи, који су тежили сусрету са христом“ како бисте могли дефинисати основни проблем са којим се суочавате у своме послу? – одсуство вере, незнање да постоји веч- ност ово се догађа када код човека нема унутрашњег опита о томе да постоји бог и тада је страшно умрети човек схвата да цр- ква верује, али он заправо још не зна шта је тамо ово се догађа са православним људи- ма, који се причешћују али не верују истин- ски да има вечног живота, и мало ко од њих се припрема за сусрет са христом за 10 година овде сусрела сам само двоје људи који су стварно тежили да се сусрет- ну са господом мислим да је врло жалосно и тешко умирати када има страха страх се умањује само онда када знаш да идеш у жи- вот вечни но, ово је могуће када ти не са- мом умом него и опитом знаш да је христос жив увек сам у недоумици – због чега ми уз- викујемо на пасху: „христос воскресе!“, када то нема стварне везе са нашим животом та- да је све ово узалуд мислим да је ово најве- ћи проблем због овога се јављају страхови, бол физички и душевни предстоји нам врло велики рад, да људи стварно почну да живе са христом, и не са- мо да посећују службе и читају (не могу да поднесем ову реч!) своје правило трагично је да људи, вероватно због совјетског режи- ма, не знају да је живот после смрти ствар- ност, и многи од њих би да се врате ономе што јесте, и утону у своју болест такође је велики проблем када блиски не могу да „пусте“ болесника, када га буквално држе у својим шапама, канџама они би хтели да он макар још један дан буде с њима а ништа за то што се он мучи, но нека буде с њима, а не- ка не иде тамо где је светлост, радост и љубав но, можда се људи боје, да неће доспети тамо где је радост, већ тамо где је рђаво? – на жалост, овде врло често говоре о ка- жњавајућем богу једном сам запитала владику антонија: „а зашто ви никада не говорити о аду, о томе што ће бити лоше?“ а он је само погледао на мене и рекао: „да знаш, ја таквог бога не познајем“ он није рекао да је ово неистина, већ да он зна само бога љубави мислим да од страха не може доћи ништа добро, а од љу- бави – много тога доброг, и све се може под- нети ако човек зна да иде ка христу, он мо- же поднети врло много, јер он зна куда иде разговарала марина глазкова, 14 децембар 2011 г изворник: „фредерика, или проверка болью на жизнь“, https://wwwpravmirru/frederika- ili-proverka-bolyu-na-zhizn/ 42 1 / 2020 тема броја жеља светог саве била је да на најбољи начин уреди живот монаха у славном манастиру студеници, који је његов отац св симеон подигао оригинални текст типика није сачуван, али је познат у препису учиње- ном у испосници светога саве по заповести студеничког игумана теофила, из времена патријарха пајсија јањевца (1619) на осно- ву рукописа сматра се да је препис урадио познати студенички преписивач монах аверкије сачувани текст типика је подељен на 43 главе, које имају посебан наслов свака глава садржи заповест на одређену тему, али је то више дато као поука и као савет, него као класична заповест типик је окосница живота у манастиру, па је свети сава заповедио да се чита почет- ком сваког месеца у време обедовања ра- ди подсећања монаха на заповеђено, а све на корист душа њихових (глава 43) тако су дванаест пута годишње монаси подсећани на обавезе прописане типиком које су биле дужни испуњавати свети сава није забора- вио да у типик угради одредбе о социјалном старању цркве за сиромашне и немоћне поменимо најпре 13 главу типика мана- стира студенице, где се говори о прику- пљању одеће прописано је да се током целе године прикупља одећа, а затим на дан св апостола филипа, игуман са економом раз- дели тако прикупљену одећу братству и то према степену старешинства ову одредбу, свети сава допуњава у глави 39 где напоми- ње да је обавеза игумана да, прикупи и поде- ли одећу и обућу просјацима који су дошли боси на манастирска врата у манастиру сту- деници постојао је обичај даривања сироти- тема броја у манастиру студеници постојао је обичај даривања сиротиње („страних и немоћних“) о већим празницима на овом месту свети сава очиглед- но говори о сиромашним људима, који су дошли да просе пред манастирска врата социјално старање према студеничком типику светога саве др ђорђе вуковић средњовековна камена пластика – мермерни орао из око 1190 године на улазу у главну цркву манастира студеница (извор: http://wwwmanastirstudenicars/) јануар / фебруар 2020 43 тема броја ње („страних и немоћних“) о већим празни- цима, што је било у складу са јеванђелским захтевом да хришћани поступају самари- ћански (лк 10, 35) на овом месту свети сава очигледно говори о сиромашним људима, који су дошли да просе пред манастирска врата, али чак и тада светитељ међу њима разликује здраве (означени као „страни“, у односу на манастирско братство) и болесне („немоћни“) задужење игумана студенице била је да прикупља од братије прилоге и расподељује их потребитим на манастир- ска врата, монаси су износили храну, стару одећу и обућу и поклањали онима који су за тим имали потребе (38 глава студеничког типика – о давању на вратима) посебно је заповедио да се обилно даје на празник ус- пења богородичиног, „колико год можете и наша рука ће вам у томе помагати“ (гл 11), и на празник ктитора манастира, преподоб- ног симеона (гл 34) празник успења бого- родичиног је окарактерисан као „празник над празницима и славље над слављима“ оволико поштовање богородице и њеног празника није ништа необично, ако се има у виду казивање савиних биографа да се све- титељу у време његовог подвига на светој гори јавила пречиста богородица и објасни- ла како да подигне манастир хиландар као што је већ горе напоменуто, до студе- нице су долазили многи гости са различи- тих страна међу њима, било је оних који су хтели да се задрже у манастиру или његовој близини ради стицања спокоја, као и оних који су били немоћни (болесни) збрињава- ње болесних је изискивало додатни напор за студеничко братство у таквим случајевима, требало је наћи срећно решење које би очу- вало мир манастиру и збринуло поклонике размишљајући о овом проблему и имајући пред собом јеванђелске узоре, свети сава је донео далекосежну одлуку: „због њих го- стионицу сазидасмо, испросивши место од неког христољубивог, у којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже, ко- лико моћ допушта да их удостојимо бриге“ студенички типик који је свети сава написао око 1208 године; препис из 1619 године – данас се налази у националном музеју у прагу (извор: википедија) 44 1 / 2020 (38 глава студеничког типика) под „страном браћом“ овде се подразумевају мирски људи, световњаци, они који нису припадници мона- шког братства, а „немоћни“ су болесници на савину молбу, одазвао се неко од хришћана, који је манастиру приложио свој земљишни посед, ради зидања „гостионице“ (превод т јовановића), односно странопријемнице (ксенодохије) зграда за смештај манастир- ских гостију имала је још једну функцију – она је била намењена не само да се гости одма- рају, него и „немоћни да леже“ у ксенодохији су били смештени и здрави и болесни ходо- часници, али како наговештава свети сава, одвојено једни од других и свакако физички одељени такође, на овај начин болесни го- сти били су раздвојени од болесних монаха очигледно је да су постојале две различите зграде: болесни посетиоци били су у згради ван манастира, а оболели чланови братства у некој прикладној манастирској згради међу онима који су посећивали манастир било је доста гладних и босих, па свети са- ва прописује: што се тиче одевања – давање одеће и обуће, што се тиче исхране – дава- ње вина, хлеба и сочива (интересантно је да се вино убраја у намирнице, што је поде- ла која се и до данас задржала међу нутри- ционистима) при доношењу ове одредбе типика, свети сава српски као да је имао у виду јеванђелску поуку и светоотачко тумачење те поуке од стране св симеона новог богослова: а за неопходну потребу реч признаје хлеб и воду, одећу и покривало сагласно апостолу: имајући храну и одећу, будимо задовољни (1 тим 6, 8) своје казивање, св сава прекида краћом поуком игуману, економу и братству о потреби да се чувају заповести наведене у типику (39 глава) да би се ова монашка заједница одржа- ла светитељ се поуздао у велику и неразориву помоћ божију и у моћ топле молитве прене- порочне и пресвете владичице наше госпође богородице и светог и славног мученика по- лиевкта и молитвама блаженог оца симеона свети сава помиње и светог полиевкта (спомен 9 јануара), којем је посвећена ве- лелепна црква у цариграду (саграђена из- међу 524–527), која је послужила светом ца- ру јустинијану i као један од узора за цркву свете софије за мошти овог светитеља, са- вин савременик, архиепископ новгородски антоније, који је обишао све цариградске светиње, каже у књизи поклоник: „од светог полиевкта долази исцељење грозница и других болести“ такође, помен св полиевк- та може да укаже да је студеничка болница можда била намењена и за лечење оболелих од грознице за светог саву је карактеристична преци- зност у прописивању дужности и обавеза, као и јасноћа излагања мисли да би се избе- гли могући неспоразуми типик манастира студенице требало је да да братству одгово- ре на најважнија питања и проблеме, која су их заокупљала у свакодневици тежило се оп- тималном решењу у складу са могућностима тог времена, јер се и тада као и до скора, же- лело да се што више животних функција оба- вља на једном простору због тога ће свети сава у 40 поглављу говорити о организацији и устројству болнице за оболеле монахе зах- тевом за умереношћу и позивом на кротко трпљење, свети сава завршава ово погла- вље подсећањем да ће они који претрпе до краја примити награду од бога тема броја међу онима који су посећивали манастир било је доста гладних и босих, па свети сава прописује: што се тиче одевања – давање одеће и обуће, што се тиче исхране – давање вина, хлеба и сочива јануар / фебруар 2020 45 посебан осећај човек има кад дође у сремске карловце мали град у епар- хији сремској са богатом духовном и кул- турно-просветном историјом, са печатом метрополе очувао је, али и даље негује то своје богатство мноштво старих цркава, јед- ногласна звоњава црквено средиште од 16 века, у 17 веку постаје центар митрополије и центар патријараха, град просвете, култу- ре и уметности, трговине, виноградарства, са 17 векова дугом традицијом називан је „српским сионом“ и штампао истоимене новине у њему су у 18 и 19 веку живели и школовали се најбогатији срби, песници ј ј змај, бранко радичевић ту је стигао и синод рпц у избеглиштву, створена руска загра- нична црква и формиран привремени штаб руске царске војске у избеглиштву тај дух се осећа и сада и његови житељи живе тим духом и својим радом настављају традицију града ту смо упознали породицу попов, ко- ја се доселила из новог сада, која се срцем уграђује у дух града, а својим стваралаштвом унапређује његов духовни ритам серјожа (43) и злата (39) са петоро деце: теодора (19), сара (16), јаков (15), смиљана (11) и растко (8) са њима смо били на литур- гији у манастиру ваведење њихови синови су прислуживали олтару, а јаков је и чте- цирао похвале смо чули од њиховог паро- радмила грујић вишедетне хришћанске породице рађање деце и њихово подизање доноси обиље истинске радости која потпуно захвата човеково биће сваки дечији успех је повод за радовање а када је у породици много деце, повода за радовање је на претек породица попов 46 1 / 2020 вишедетне хришћанске породице хијског свештеника, о станка лакетића из цркве светих апостола петра и павла, и њи - ховог духовника о милована ми одрагови - ћа из новог сада, који је нагласио да су они необични по много чему: по едукативном и духовно-кре ативном раду са децом, по ани - мираним филмовима, по којима су постали познати у русији и свету, по хуманитарној делатности да је серјожа издајући часопис „косовски божур“ покренуо многе из земље и иностранства да помогну србима на косо - ву и метохији да је злати епархија сремска доделила орден свете мајке ангелине за ви - шедетно материнство зато смо желели да од њих сâмих сазнамо нешто више осетили смо да им је блиска русија сви су некако окренути ка њој, а серјожа и својим именом које му је дала мајка, по сергеју је - сењину, кога је волела да чита он је родом из новог сада, од оца александра и мајке едине има сестру александру завршио је академију ликовних уметности у новом са - ду злата је из мачванског прњавора, од оца милорада и мајке милене има брата зора - на и сестру зорицу завршила је руски језик и књижевност на филозофском факултету у новом саду радила је као уредник у изда - вачкој кући „дýга књига“, али је приредила и неколико издања за иу „беседа“, „светигора“, „руско библијско друштво“, „чувари“ одре - ђено време предавала је руски језик у кар - ловачкој гимназији а сада цела породица ради на пројектима дечје и омладинске ани - мације у њиховом студију дом ваш рад заслужује много похвала до сада сте се бавили различитим активностима, од издавања књига, преко хуманитарног рада, до снимања анимираних филмова међутим, све ваше активности су усмерене на рад са децом и у већину активности је укључена цела породица можете ли нам рећи нешто више о вашем раду? серјожа: како сам по струци графички ди - зајнер, још као студент сарађивао сам са иу епархије бачке „беседа“ у почетку сам радио на дизајну и прелому књига тада се родила наша ћерка те одора, те смо приметили да је јануар / фебруар 2020 47 православних књига за децу тада било вео- ма мало са намером да свом детету, а затим и осталој деци, приближим православну ве- ру две године сам изучавао иконопис у ма- настиру ковиљ како бих православну икону применио на дечију илустрацију након ове обуке сам почео да илуструјем књиге у по- четку сам илустровао за „беседу“, а 2005 смо основали своју издавачку кућу „дýга-књига“ у којој је злата уређивала издања, а ја сам илустровао књиге тада смо већ имали тро- је деце и књиге смо заједно осмишљавали према њиховим потребама, односно књиге су опитно провераване пре објављивања овако осмишљене књиге су се допале мно- гим издавачима у иностранству па су прево- ђене на неколико језика захваљујући њима остварио сам сарадњу са издавачима код нас и у иностранству са којима сам после директно сарађивао године 2008 основали смо удружење „косовски божур“ и издава- ли истоимени часопис, који је излазио две године изашло је пет бројева, хуманитар- ног карактера пола тиража смо поклањали рашко-призренској епархији, а пола слали претплатницима у земљи и иностранству од пријатеља и удружења из русије стизале су донације за разне акције, неколико пута су организовали и бесплатан пут у русију за децу са косова и метохије године 2012 смо упознали чланове породичног студија „чајка- стајка“ из вороњежа (русија), којима је злата помогла да у карловачкој гимназији са уче- ницима реализују снимање филма „песма о косовском боју“ овом приликом смо се и са- ми заинтересовали за анимацију почели смо од радионица при културном центру новог сада, а затим опремили и сопствени студио у сремским карловцима од 2015 наш сту- дио укључен је у сверуски пројекат „свети заступници земље руске“ своје филмове ша- љемо на многобројне домаће и међународ- не фестивале анимираног филма фестивали су место сусрета и упознавања са студијима анимације широм света, а размена искуства је непроцењива такође, на фестивалима на- ши филмови понели су разноврсна призна- ња најсвежији утисци су нам са 17 „покров“ фестивала, одржаног у октобру у кијеву, где је наш филм „престо светог саве“ освојио прво место, а награду је примио јаков, наш млади режисер фестивал се одржава са бла- гословом кијевског митрополита онуфри- ја, јер промовише вредности православља на њему су учествовали познати филмови: „поп“, „адмирал“, „диригент“, „орда“, „досто- јевски“, „острво“, „12“, а од анимираних: „нео- бично путовање серафиме“ и „прича о петру и февронији“ имамо и сајт: studiodomorgrs, на коме се можете шире информисати зашто сте изабрали да живите у карловци- ма? шта вас везује за карловце? серјожа: прве три године брака смо би- ли подстанари у новом саду, а затим смо одлучили да се преселимо у карловце, јер нисмо желели да децу подижемо у стану, нити у великом граду купили смо малу ку- ћу, стару преко 150 година поред ње смо изградили нову, и сада имамо довољно ме- вишедетне хришћанске породице 48 1 / 2020 ста у централном делу куће налази се оџак и шпорет који греје велику дневну собу са кухињом архитекта се чудио том нашем из- бору и упорно хтео да нам ту постави теле- визор имамо и велико двориште са баштом, пластеником, кокама, пчелама родитељи не живе са нама, али нас често посећују, ужива- ју у својим унучадима и труде се да им пруже колико су у могућности баке и деке за нас производе здраву и укусну домаћу храну ко вас је привео истинитој вери? у новом завету читамо да неће сви вјеру (2 сол 3, 2), али и то да све што није од вјере гријех је (рим 14, 23) је ли било свештеника у вашој породици? или је било неких чуда? серјожа: у мојој породици било је некад свештеника, чему сведочи и презиме по- пов татин деда је имао осморо деце, али је преживело четворо наша крсна слава је света петка, али је родитељи нису славили веру сам добио на дар у 22 години и она је запечаћена крштењем у манастиру ковиљ претпостављам да се то десило по нечијим молитвама, јер пре тога нисам баш био на добром животном путу после крштења ми је било јасно да имам само два пута: или женидба или монаштво провео сам неко време на светој гори, али нисам осетио уну- трашњи призив за пут монаштва призив на брачни живот осетио сам када сам упознао злату годину дана касније било је и чуда, али не тако великих као сâмо чудо вере злата: деда, са очеве стране, је имао ше- сторо деце иако сам крштена као дете у цркви у мачванском прњавору, до своје 18 године у цркву сам одлазила само на божић и ја сам веру добила на дар, благословом светога саве похађала сам средњу шко- лу за дизајн где смо на часовима историје уметности изучавали наше средњовековне манастире, које сам пожелела да видим, па сам са другарицом кренула у обилазак ма- настира рашке школе у пећини светога са- ве, његовој испосници у кањону милешеве, високо изнад манастира милешева, ту се родила наша вера господ нам је просто спу- стио у срца то смо осетиле обе једнаком си- лином вера је у потпуности изменила наше животе како и где сте се упознали вас двоје? сма- трате ли да је то било по божијем промислу? злата: у новом саду ја сам тек започела студије, а серјожа је био на трећој години пошто се вера пробудила у нама, обоје смо кренули на часове веронауке при саборном храму, где је била велика група младих људи окупљених око оца жељка латиновића, на- шег вероучитеља са њим смо путовали и об- ишли многе манастире ту смо се и упознали крајем 1998, верујем, по промислу божијем, мало пре почетка бомбардовања, и убрзо, иако смо се познавали тек неколико месеци, схватили да нас бог призива на брачни жи- вот пала је просидба, а недуго потом и вен- чање, у успенској цркви у новом саду, 1999 године, које се одвијало уз звуке бомби и си- рена, за време нато агресије ступили смо у брак свесни да улазимо под окриље свете тајне и да је то, не за цео живот, него за чита- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 49 ву вечност током студија сам рађала децу, а кад се растко родио и ја сам дипломирала на филозофском факултету серјожа: када сам рекао родитељима да хоћу да се женим, би- ли су изненађени, али и одушевљени, наро- чито мајка, јер се она прибојавала да је мој избор монаштво била је забринута јер сам се, након крштења, нагло везао за цркву и богослужења било нам је најважније да до- бијемо четири благослова: и од родитеља и од наших духовника али, златин отац је по- ставио услов да мора да заврши факултет и мало су се двоумили а кад им је обећала да ће га завршити, дали су јој благослов млади мисле да је љубав романтика може ли се права љубав одржавати на романтич- ним сновима? шта доприноси љубави и по- родичној срећи? серјожа: било је и романтике, нарочито код злате али, брак не почиње од љубави, него се она осваја и негује, да би временом расла, а не јењавала, као што је то случај са романтичним осећањима што више делања над хришћанским врлинама, то више љубави и породичне среће ако гледамо недостатке других, а своје не видимо нити о њима бри- немо, онда ту тешко да може бити слоге и љубави а лепе речи у међусобном опхође- њу се просто подразумевају да ли се може живети православно без цр- квеног брака? серјожа: не знам може ли уопште бити брака, а да то није православни брак тачни- је, ако супружници не живе брак као свету тајну, онда и не можемо говорити о право- славном браку нема оног преображаја из старог у ново, из воде у вино, као у кани галилејској како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? да ли имате истог духовника? злата: имамо истог духовника, нашег дивног оца милована миодраговића у но- вом саду, којем смо неизмерно захвални на саветима веома је важно за брачнике да имају истог духовника а деца се испо- ведају код оца јована милановића, ста- решине саборног храма светог никола- ја и професора богословије св арсенија сремца у сремским карловцима, који се веома лепо бави младима у нашем граду тако им је лакше да се организују и стигну на исповест серјожа: проводити што више времена са децом, како би родитељски утицај био при- маран, јер ако се деца не угледају на родите- ље, наћи ће други узор да ли су о вама писале новине или сте го- стовали на радију и телевизији? серјожа: у новинама и на телевизији смо до сада, углавном, представљали свој рад: књиге и филмове које смо правили, затим награде које смо добијали, мање смо гово- рили о нашем породичном животу премда је спорадично било новинара који су се и за то интересовали вишедетне хришћанске породице 50 1 / 2020 руски старац, архимандрит јован кре- стјанкин, каже да је најважније бити са бо- гом како васпитавати децу да она буду са богом, као иконе божије, кад нам са свих страна намећу разне идоле, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа (својим образовним системом), и држава (закони- ма), и привреда (тржишним трендовима) могу ли и деца да васпитавају своје роди- теље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? серјожа: суштина је радити на себи, јер какви смо ми таква ће бити и деца као што каже један светитељ: „мање говорити деци о богу, а више богу о деци наравно, актив- но се треба супротставити свим негативним утицајима споља и што више их удаљити од деце и што више времена проводити са децом један родитељ треба увек да је код куће, а идеално обоје, ако им је посао такав и деца васпитно делују на родитеље, посебно кад родитељ препозна неке своје особине у детету то је сјајна могућност да се човек коригује људи смо, па и грешимо, али одгајање сваког наредног детета је мо- гућност да исправимо грешке које смо пра- вили са одгајањем претходног злата: ми имамо велику срећу јер нам је господ дао да своје радно место организујемо у кући у свим пројектима нашег студија учеству- ју и наша деца, тако да извршавајући своје радне обавезе ми уједно радимо и на раз- вијању талената своје деце на овај начин са децом проводимо доста времена ту смо да их испратимо када одлазе од куће, да их дочекамо када се враћају хвала богу на том великом дару! забрињавајућа је чињеница да су наша деца све више „екраноиди“, зависници од интернета и друштвених мрежа очи су им упрте у екране телефона, таблета, тв екра- не колико ваш систем рада са децом развија радне способности код деце и доприноси да она буду учесници у стварању и ствараоци, а не само пасивни посматрачи наметнутих садржаја? серјожа: најмлађи немају телефон, а ста- рији морају да схвате намену, да он не служи за играње, да се употребљава, а не злоупо- требљава злата: на једном филмском фе- стивалу био је мото: „боље да се деца играју филмом него да се филм игра децом“ ми се трудимо да то примењујемо држимо ра- дионице у новом саду, у дечјем културном центру новог сада, по основним школама држали смо при цркви у сарајеву, љубљани учествујемо у дивним пројектима обилази- мо музеје, галерије, библиотеке, и на основу онога што смо видели правимо анимирани филм урадили смо први део пројекта, под називом „урбано зрно“, који се бави еколо- гијом, а други је у току то треба да буде ви- део-водич за децу по културним установама новог сада на тај начин се трудимо да под- стичемо креативне потенцијале код деце, да користећи савремену технологију, компју- тер, телефон, фото-апарат, сâми стварају какав успех деца показују у школи? којим активностима се додатно баве? иду ли на ве- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 51 ронауку? колико читају, а колико су под ути- цајем виртуелне стварности? злата: сва деца имају посебне таленте и веома су активна теодора, која је добила име по теодоровској икони божије матере, којој сам се посебно молила током трудноће, сада има 19 година и ове године се уписала на студије савремене руске књижевности и књижевног стваралаштва на рггу у москви добила је стипендију руског министарства образовања од раног детињства је испо- љавала дар за писање њено најзначајније признање је друга награда на литерарном конкурсу фабрике слаткиша „бамби“, где су у жирију били љубивоје ршумовић и миња субота који су јој награду и уручили веома воли и историју, те је током школовања у карловачкој гимназији похађала семинаре из историје у истраживачком центру „пет- ница“ у нашем породичном студију теодо- ра ми помаже приликом израде сценарија сара је ученица 3 разреда карловачке гим- назије, рођена је на дан преподобне саре мисирске бави се и женским ватерполом од своје десете године сада игра у јуниор- ској и сениорској екипи женског ватерполо клуба „војводина“ она је и главни монтажер у свим нашим филмовима, а заједно са јако- вом ради компјутерску анимацију на пројек- ту „руски класици за ученике“ јаков је рођен на дан апостола јакова, ученик је 1 разреда карловачке гимназије и показао је изванре- дан дар за анимацију и режију, те је освојио многобројне награде на међународним фе- стивалима анимације овај дар му је омогу- ћио да доста путује прошлог лета је провео три недеље на криму, а ускоро, у децембру месецу, путоваће у москву где ће провести месец дана у најстаријем и највећем студију за анимацију у русији – „сојузмуљтфиљм“, та- мо ће се усавршавати у луткарској анимаци- ји уз најбоље аниматоре русије од смиљане смо решили да дајемо и наша српска имена, па су она и растко тако добили име смиља- на је ученица 5 разреда основне школе, 3 разреда музичке (свира клавир) и 1 разреда балетске школе ове године је освојила пр- во место на међународном пијанистичком такмичењу „славенски“ воли фотографију освојила је друго место на ликовном кон- курсу „корени“, часописа светосавско звон- це заједно са растком озвучава наше фил- мове и учествује у монтажи звука растко је ученик 2 разреда, тренира аикидо и веома воли да црта добио је похвалу светосавског звонца за ликовни рад и управо припрема фасциклу са радовима да је пошаље у редак- цију часописа серјожа: наша деца воле да читају књиге у једном периоду се догодило да се књига некако удаљила из њихових ру- ку и да су читали само оно што морају, а онда смо добили диван савет од једне вишедетне породице из русије, а то је да књиге читамо заједно и наглас, без обзира што су већ вели- ки и што могу да читају самостално то зајед- ничко читање их је поново вратило књизи и резултати су изванредни тако да ми стално имамо неку књигу коју читамо сви заједно овакав начин читања топло препоручујем свим родитељима просто га испробајте, а резултате ћете приметити сâми поред ово- ликих активности деца не стигну да узалуд- но проводе време на интернету користе га само према потреби, као и ми такође, они и сâми зарађују себи џепарац од филмова које снимамо филмови су, углавном, плаћени та- ко да од зарађеног новца могу себи да плате тренинге, купе одећу и обућу и сл наравно, ту мислим на старију децу наша деца иду на веронауку добро је што и у школи имају предмет који говори о вери како изгледа веронаука у кући, а како ван куће? свети оци кажу да кроз моли- тву долази благодат светог духа ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу шта деци пружа учешће у литургији? свети апостол павле нас поучава: „ријеч хри- стова нека обитава у вама богато, у свакој мудрости учите и уразумљујте себе: псал- мима и славопојима и пјесмама духовним, у благодати пјевајући господу у срцима својим“ (кол 3, 16) серјожа: веронаука у кући је спонтана: ми, родитељи, причамо, деца питају, или вишедетне хришћанске породице 52 1 / 2020 читамо наглас и коментаришемо док смо издавали своје књиге, правили смо и раз - мене са осталим издавачима и тако форми - рали богату библи отеку онолико колико се трудимо да христа задобијемо, утолико ће и пребивати у нама и међу нама ту моли - тва свакако за узима кључно место есенци - ја хришћанског брака је христос злата: од почетка нашега брака имамо диван благо - слов од свог духовника да се молимо зајед - но, али у присуству деце, док се они играју, читају, просто да нас виде на молитви мно - го смо имали користи од овог благослова јаков иде на часове црквеног појања код проф богословије предрага ми одрага сав наш труд, књиге које издајемо, анимирани филмови, све је то у циљу верона уке и при - ближавању вере деци ја сам организовала, са благословом оца јована милановића, у оквиру удружења православне омладинске заједнице, божићне представе са децом из цркве и из школе, а у цркви сваке године за празник светог саве, све то у циљу да бисмо што више деце укључили у црквени живот модни трендови, претераном слобо - дом, све више омладину чине недоличном, у хришћанском смислу колико деца данас могу пратити моду а да су ипак пристојно об учена? злата: ово су теме о којима се трудимо да разговарамо са децом да чујемо њихово ми - шљење и кажемо своје ми волимо да сами шијемо одећу имамо машину за шивење, а моделе узимамо из часописа на овај начин девојчице добијају уникатне хаљине или торбице са јединственим апликацијама које сами правимо да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? на која сте поклоничка путовања ишли? серјожа: имамо кућу у селу куљаче у цр - ној гори тако да сваког лета тамо проведемо месец дана кућа је на планини, а на киломе - тар удаљености од нас постоје четири ма - настира захваљујући студију за анимацију, често путујемо на фестивале или сви зајед - вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 53 но држимо радионице на овај начин смо заједно посетили љубљану, сарајево, трст, венецију, али смо успели и да се поклонимо светим местима недавно смо били на фести- валу у кијеву, где је јаков примио награду, и посетили смо кијево-печерску лавру често путујемо у русију и тамо користимо сваку прилику да се поклонимо светињама а ја сам са јаковом био на светој гори ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? серјожа: једном нас је посетио наш при- јатељ монах, и сутрадан је звао телефоном јавио се растко, који је тада имао две-три го- дине, кратко је слушао, а онда позвао мене питао сам ко је, а он рече – гопод тада није знао да каже господ! да ли је монах оставио на њега дубок утисак, или зато што је из слуша- лице чуо „помаже бог“, па помислио да господ зове, ни данас нам није јасно и наша мала смиљка је направила анегдоту на св литу- ргији се узноси јектенија за оне који се уче и за оне који их уче једном, после службе она ме упита: „тата, ко су они који хуче?“ спојила је глас „х“ из претходне речи са речју „уче“ је ли сваки порођај био исти? сада је ак- туелно питање вакцинисања деце имате ли поверења у данашње вакцине? злата: сваки порођај је био природан и радовала сам се сваком детету после теодо- ре родила сам девојчицу, којој смо већ дали име анастасија, јер се родила за васкрс 2003, али мртва пупчана врпца ју је удавила то је за нас била неописива жалост, посебно јер је умрла без крштења сахранили смо је под крстом током те трудноће имала сам неки лош осећај, и серјожа је ту моју бригу, када је био на светој гори, пренео оцу јефрему из скита св андреја он је саветовао да се мо- лимо св великомученици марини – огње- ној марији, која је некрштена ипак крштена у крви, својим страдањем за христа када се све издешавало, схватили смо зашто је то ре- као и то нам је била велика утеха касније је књигу са њеним житијем серјожа илустро- вао, у издању манастира клисина вакцине, као и сваки лек, имају добре и лоше стране, и ту нема ништа спорно али, нажалост, има и приморавања на било који лек, па и на вакцине да ли је рађање подвиг или беспотреб- но мучење? многе људе вишедетност асо- цира на сиромаштво имате ли вашу пору- ку охрабрења породицама које избегавају вишедетство? серјожа: рађање деце је радосни подвиг кућа пуна деце јесте право богатство, у сва- ком смислу потребно је препустити се го- споду са пуним поверењем ако је разлог за избегавање вишедетства материјалне при- роде, можемо, као и многе друге вишедетне породице, посведочити да са сваким дете- том господ даје и могућност да то дете буде и материјално обезбеђено, тако да то треба да буде најмања брига злата: рађање деце и њихово подизање доноси обиље истинске радости која потпуно захвата човеково би- ће сваки дечији успех је повод за радовање а када је у породици много деце, повода за радовање је на претек наравно да током по- дизања деце има и оних тешких тренутака и напора, али сваки напор када уроди плодом брзо се заборави, као и све тешкоће оста- је диван осећај задовољства што имамо кога да волимо и што смо вољени са толико стра- на дивно је гледати децу како одрастају тај присан лични однос са сваким од њих и везе које узајамно градимо не бих мењала ни за шта на свету серјожа је урадио много икона, а сада, да испуни својој злати жељу за двадесетогоди- шњицу брака, рâди икону светитеља-заштит- ника њихове породице централни лик је богородица теодоровска, по којој је теодора добила име, а около ње сви свети заштит- ници њихове деце, као и упокојене анаста- сије ова икона је доказ њихове породичне љубави и слоге, јединственог православног духа чврста вера да је земаљски живот „ра- дионица спасења“, по речима св јустина ће- лијског, а по речима символа вере, чекање васкрсења мртвих и живота будућег века вишедетне хришћанске породице 54 1 / 2020 бог је према тумачењу светог писма – љубав! за бога такав проблем не може да постоји, и према томе за њега не посто- је нежељени људи он свима жели спасење! друго смо ми, људи, рођени у гресима и још смо и сами додатно грешни ми се налазимо у таквом мраку, у таквом помрачењу свести, да можемо да говоримо о жељеном и неже- љеном детету, зато што су то околности на- шег живота пре неколико година дали су ми исечак из неких новина, у коме се говорило о томе да је млада девојка родила бебу била је зима, породила се, не у болници, већ код куће а затим је са 8 спрата избацила кроз прозор своје новорођено дете телашце су из снега извукли људи који су видели како је пада- ло, али нису видели са ког спрата позвали су полицију израчунавши трајекторију лета, полиција је приближно одредила са које ви- сине и из ког улаза је могла да падне та но- ворођена беба врло брзо су успели да нађу стан морали су по спратовима тог улаза да се распитују код становника, и сазнали су да на 8 спрату, у том и том стану живи млада особа, која би, судећи по величини стомака, требала ускоро да се породи тако је полици- ја нашла ту младу жену-убицу тако да, реците, ако је та млада особа била способна да избаци своју бебу на улицу на мраз не би ли је се ослободила, можемо ли да говоримо о томе да она поседује мајчинску љубав или барем, за сва жива бића обичан мај- чински инстинкт, који од бога добијају све жи- духовне поуке процес је немогуће зауставити, забранити, али наша црква и њени чланови мо- рају да покушавају да помогну бар онима код којих још увек потпуно није атрофи- рала савест валаамски схиигуман o абортусима „идеш у пакао? хоћеш и мене са собом да повучеш?“ „почели су да ми се обраћају свештеници из разних епархија, који су ми причали да им на исповест долазе младе жене и деле са њи- ма своју бол бол се састоји у томе што оне не могу да роде дете, живећи у законитом браку, и доживљавају то као велику несрећу најче- шће саме жене повезују немогућност да роде дете са тим што су раније вршиле абортусе пошто тај сигнал из највећих црквених ду- бина сваке године постаје све јачи, донета је одлука да се о томе исприча целом друштву да се каже да је потребно да се зауставимо, да предузмемо одлучне мере не били смањили број абортуса ми морамо не само да одговарамо људе да врше абортусе, већ и да направимо систем по- дршке женама, које, налазећи се у тешким си- туацијама, одлучују да одустану од абортуса“ његова светост патријарх московски и све русије кирил јануар / фебруар 2020 55 вотиње? и заиста, тај најснажнији инстинкт је бог дао свима: и слоновима, и мачкама, и пси- ма, и птицама, мислим да сте више пута виде- ли у филмовима о животињама, са каквом по- жртвованошћу мајке штите своје потомство, а понекад ради њега жртвују и свој живот! мала птичица ће штитити од мачке свог птића до смрти, и мачка ће од огромног пса до смрти штитити своје маче то је због тога, што је тај инстинкт уложио бог у свако живо биће! како да схватимо чињеницу да је мајка убила сопствено дете? зар највеће од свих бића које је бог саздао – човек, нема тај ин- стинкт? зар у савременој криминалној хро- ници нема много случајева, када су новоро- ђене бебе, увијене у најлонске кесе, у којима су се брзо гушиле, налазили у контејнерима? да, заиста, нормалан човек не може то да схвати али, ти случајеви постоје! шта или ко је могао да угуши у мајци је- дан од најјачих инстинката – мајчински ин- стинкт? видим само једно објашњење овог феномена: овакве жене се налазе у таквом стању обузетости духовима, у таквом помра- чењу од стране демона, да ти демони својим утицајем на њихове душе уништавају у њима чак и тај, рекло би се, непобедиви инстинкт! некоме ће могућност оваквог утицаја изгле- дати сумњива, али ми тешко можемо оспо- рити чињенице заиста, само човек обузет демонима може да учини овакав поступак питате: зашто пали анђели добијају толику власт над човеком? у својим чланцима и посебно у књизи: „о једном древном страху“, више пута сам пона- вљао, да је једина заштита од утицаја на ду- шу и тело човека од стране демонског света – благодат светог духа божијег (према учењу св григорија паламе) божанска благодатна енергија напушта човека само из једног раз- лога тај разлог је грех, тј нарушавање зако- на божијих, које је творац дао човеку овде видимо закономерност: што више греха, то мање благодати, која, буквално као одећа, штитећи тело од утицаја хладноће, штити чо- века од утицаја демона кад се накупи ису- више много грехова, а благодати преостане веома мало, тада демони улазе у тело човека и насилно њиме владају, мимо његове воље, чинећи га неком врстом своје марионете та- кви људи и чине најстрашније, а понекад, ни- каквом логиком објашњиве злочине ево због чега смо приморани да говоримо о жељеним и нежељеним бебама случајеви о којима сам вам причао су реалне чињени- це из нашег живота већина савремених љу- ди се одрекла бога, не желе да знају њего- ве законе, живе греховним животом, налик оном којим су живели древни пагани – ха- нанејци, приносећи као жртву молоху своју децу и ако је апостол павле још у првом ве- ку говорио о томе да свет у злу лежи, шта би он рекао када би видео савремени свет: свет интернета, компјутерску и гејмерску зави- сност, свет блуда, наркотика, свет хомосексу- алаца и трансвестита? мислим да би апостол био принуђен да призна да је римска импе- рија са својим развратом била дечији вртић у поређењу са оним што видимо данас а шта кажете за обреде сатаниста које из- воде девојчице-сатанисткиње, посећујући „цркву сатане?“ узгред, та религиозна орга- низација је била регистрована у министар- ству правосуђа још 1992 године у петер- бургу о томе ми је лично причао покојни свјатјејши патријарх алексије ii при посети 1992 године спасо-прилуцком манастиру, кад сам ја био намесник те обитељи те де- војчице свесно иду на то да затрудне и да ро- ђено дете принесу као жртву сатани да, да, ту бебу ритуално убијају какав је ваш став поводом овога? овакве чињенице су прове- рене и више пута описане у разним земљама европе и америке таква је ситуација у на- шем савременом свету! као што смо већ могли да приметимо, чо- век који се налази под ђавољим утицајем и под његовом влашћу, најчешће је незаинте- ресован за дете, и због тога ће бити спреман на абортус, јер му дете није потребно у наше време многи млади људи желе да живе, ка- ко они кажу, пуним плућима, ни у чему се не ограничавају и немају никакву одговорност они знају да је дете велика одговорност, огромна брига, одсуство личног живота то- ком, у крајњем случају, бар првих неколико духовне по уке 56 1 / 2020 година „шта ће нам ти проблеми?“, говоре они „ми желимо да живимо за себе, нама то дете уопште није потребно!“ али, оно је већ зачето! шта онда да ра- димо? врло просто! абортирај! тако и раде милиони и код нас у држави и у целом „ци- вилизованом свету“ тај процес је немогуће зауставити, забранити, али наша црква и ње- ни чланови морају да покушавају да помогну бар онима код којих још увек потпуно није атрофирала савест да им помогну да сачува- ју своје дете и не учине страшни, смртни грех убиства и то, узгред, већ раде многе парохи- је наше цркве само господ бог може да исправи ситуаци- ју али, за то је потребно чудо а то чудо се може десити само у једном случају тај слу- чај је описан у старом завету ако се сећате, када је аврам поставио свој шатор под мам- вријским храстом, њему се јавио господ у ли- ку три анђела и аврам сазнаје да се господ спрема да уништи два велика града због гре- хова – содому и гомору са околином да би- смо разумели шта је у то време значио вели- ки град, сетимо се ниневије то је био велики град са око двеста хиљада људи претпоста- вљам да су содома и гомора били отприлике исто толики, и ако узмемо и околину, онда ће бити око минимум пола милиона за то вре- ме то је наравно, био огроман број сазнав- ши за ту божију намеру аврам га је питао: „господе, зар ћеш уништити два тако велика града? а ако се тамо нађе педесет праведни- ка? они ће такође погинути са тим људима?“ господ му је одговорио: „ако нађем педесет праведника, смиловаћу се на све остале због тих педесет“ после неког времена, аврам је опет питао: „опрости“, рече, „опрости госпо- де, поставићу још једно питање: а ако тамо не буде педесет, већ само двадесет?“ господ је одговорио: „добро, и због двадесеторо ћу помиловати све“ али се аврам није смирио и поново му се обратио са питањем: „госпо- де, опрости, ја сам, наравно, досадан, али ћу још једном, последњи пут питати: а ако тамо не буде њих двадесет, већ само десет?“ и шта ми чујемо? милосрдни господ је одговорио: „помиловаћу их због десет праведника“ (уп постање 18, 20–33) а сада замислите: господ је био спреман да помилује пола милиона људи због десет праведника, уколико би се они нашли међу тим стотинама хиљада грешника! за нас овај пример означава то, да ако ми, хришћани, почнемо да живимо не формалним, већ пра- вим хришћанским животом, ако се убројимо у тих неколико процената праведника, тј оних који живе по правди божијој, онда ради тако малог броја господ може помиловати и остале ја други начин не видим! али, у датом случају, помиловање уопште не значи спасење сваког појединачно гре- шника од вечне осуде оно им само про- дужава постојање, даје шансу да спознају свога творца, да очисте душу од страсти и исправе грешни живот немогуће је сваког појединачно спасти за царство небеско из једног простог разлога: бог нас је створио као слободне, а то подразумева слободу нашег избора али, како ми видимо, већи- на људи на земљи не жели да живи према заповестима божијим, које ограничавају њихов егоизам, њихову гордост њима није потребан господ! сами људи не желе поми- ловање, неће да знају за христа а христос је рекао сасвим јасно: „ко буде поверовао и крстио се, биће спасен“ (мк 16, 16) то је потпуно јасно не постоје никакве друге ва- божанска благодатна енергија напушта човека само из једног разлога тај разлог је грех, тј нарушавање закона божијих, које је творац дао човеку духовне по уке јануар / фебруар 2020 57 ријанте! то јест, ако човек не поверује, он се без вере никако не може спасти без крште- ња, при чему крштења које је прихваћено са вером, не можемо ући у вечни живот ако је човек већ био крштен као дете, али не веру- је – такође се не може спасти неверник и некрштен ће сигурно бити осуђени, иако ће се казне наравно веома разликовати у за- висности од тежине преступа, пошто је бог најправеднији судија свето писмо говори само о таквој крајњој подели људи на страшном суду божијем, и никаквих оригенових измишљотина о прет- ходном постојању душа и општем спасењу, укључујући пале анђеле, у целом писму ви нећете наћи нема чак ни алузије на њих! уз- гред, није сам ориген све то измислио он се просто спријатељио са једним јеврејем, кабалистом и из учења кабале је преузео то старо халдејско учење као што видите, оно не постоји само код индуса свето писмо не оставља никакве трагове о идеји универзал- ног спасења, схваћеног као спасење не само човечанства, већ и демона свуда се у светом писму говори само о томе да је после смрти – суд у почетку појединачни, за конкретну по- јединачну личност (обично на 40 дан), а онда и крајњи, страшни суд на крају наше земаљ- ске епохе, земаљске цивилизације и због тога нећемо моћи да спасемо цело човечанство оно се потпуно свесно одрекло христа ипак у нашој земљи, која има хиљадугодишње пра- вославне корене, ипак нешто можемо да ура- димо и то много да урадимо! понављам: то ће зависити од свакога од нас лично: зависиће од тога – да ли ћемо ми собом да допунимо број праведника, ради којих ће господ да помилује нашу отаџбину и да дарује још времена макар некима да дођу до познања истине изворник: „на вопросы отвечает игумен n: ‘в ад собралась? и меня за собой потащить хочешь’“, вебсајт валаамског манастира, https://valaamru/publishing/106256/ превод: душка здравковић, православна породица духовне по уке 58 1 / 2020 овај храм је смештен у источном делу је- русалима и припада руској православ- ној цркви тачније, налази се у гетсиманији, недалеко од гроба пресвете богородице, на падини маслинске горе овај храм из- градило је империјално православно-па- лестинско друштво уз финансијску помоћ руске царске породице, у спомен на царицу марију александровну (1824–1880) храм је освештан 1888 и посвећен је светој марији магдалени од 1921 у њему се чувају мно- ге реликвије, између којих и мошти сестре последње руске царице александре, све- те мученице велике војвоткиње јелисавете фјодоровне, као и мошти њене келејнице монахиње варваре изградњу овог храма у знак сећања на царицу марију александровну предложио је управитељ руске духовне мисије у јеру- салиму, архимандрит антонин предложио је и место за изградњу храма на падини ма- слинске горе, па је тако до јесени 1882 ку- пљено земљиште пројектант храма је био д а грим, а храм је званично завршен 21 јануара 1885 године пројекат изградње во- дило је империјално православно-палестин- ско друштво под надзором и вођством архи- мандрита антонина саму изградњу храма извели су познати јерусалимски архитекти конрад шик и георги франгиа јерусалимски патријарх освештао је храм 13 октобра 1888 године у присуству великих кнезова сергеја света земља храм марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) изградњу овог храма у знак сећања на царицу марију александровну предложио је управитељ руске духовне мисије у јерусалиму, архимандрит антонин храм свете марије магдалене у гетсиманији јелена јонић александровича и павла александровича и велике војвоткиње јелисавете фјодоровне одушевљена лепотом храма, велика војвот- киња је том приликом изјавила: „како бих во- лела да овде будем сахрањена“ њене речи су се обистиниле априла 1918 заједно са дру- гим члановима царске породице, јелисавета фјодоровна је одведена у град алапајевск, где су је бољшевици убили заједно са њом је и келејница варвара прихватила мученич- ку смрт јануара 1921 посмртни остаци вели- ке војвоткиње и келејнице су пренете у храм марије магдалене где и данас почивају по- лагање моштију у храм обавио је јерусалим- ски патријарх дамијан у дворишту манастира археолози су от- крили део степеница које потичу из библиј- ских времена и које су повезане са неким јеванђелским догађајима у знак сећања на ове догађаје, подигнут је мали параклис ово свето место монахиње веома поштују, и сва- ке године на празник цвети, параклис богато украсе палминим гранама и цвећем у дво- ришту манастира је и пећина, на чијем улазу у данас стоји натпис „бдијте и молите се, да не уђете у искушење“ натпис је у вези са до- гађајем када су петар, јаков и јован заспали током молитве, пре хапшења исусовог у гет- симанском врту храм има седам купола, саграђен је од бе- лог и сивог јерусалимског камена и пример је руске архитектуре у московском стилу храм има мали звоник иконостас је израђен од белог мермера са бронзаним орнаментима, јануар / фебруар 2020 59 света земља унутрашњост храма марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) унутрашњост храма марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) док је под направљен од разнобојног мерме- ра иконе за иконостас су иконописали с в иванов, в п верешагин, а и корзухин, а п соколов и е ц сорокин на олтарском луку налази се чувена слика – „марија магдалена испред римског цара тиберија“ према пре- дању, након васкрсења христовог марија магдалена је отишла у рим цару тиберију у то време није било уобичајено долазити ца- ру без дарова, а пошто је марија била сиро- машна, на дар му је донела јаја, симболишући живот марија је предочила цару о исусовом васкрснућу, на које је цар одговорио „како не- ко може да устане из мртвих? то је исто тако немогуће као да ово јаје постане црвено!“ и одједном је јаје у његовим рукама промени- ло боју у црвено тада је цар тиберије рекао: „заиста је васкрсао“ тако је рођена традиција код хришћана да једни другима на васкрс че- ститају празник уз поздрав „ваистину васкр- се“ и да јаја фарбају у црвену боју светиње овог храма су бројне, а најзна- чајније су: икона богородице смоленске одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена након пожара у либанском селу риханија када је то подруч- је захватила куга, свештеници су почели да обилазе заражена насеља носећи ову икону и ширење епидемије куге се зауставило ка- сније су мештани овог села предали икону либанском митрополиту илији митрополит је уснио сан у којем су му се приказале му- ченица јелисавета и варвара и тражиле од њега да икону поклони игуманији марији у палестини митрополит илија је одбацио тај сан пошто у његово време није постојала игуманија марија али, се сан поновио, по- тражио је игуманију и нашао је у храму ма- рије магдалене у јерусалиму када је митро- полит предао икону игуманији марији икона је већ била поцрнела од старости и на њој се тада ништа није видело али, када је ико- на унета у храм марије магдалене, икона се просветлила и добила веома лепе боје, које су и данас видљиве у храму су и мошти велике војвоткиње је- лисавете и њене келејнице варваре који се чувају у засебним мермерним ковчезима за- творени стаклом иначе су мошти војвоткиње и њене келејнице били похрањени у крипти храма, но 1 маја 1982 руска православна загранична црква пребацила је ковчеге из крипте у олтар храма, омогућивши да се ве- лики број ходочасника може поклонити и по- молити над њима у храму се чувају и честице моштију свете равноапостолне марије маг- далене, затим икона преподобних стараца оптинских, честице њихових моштију и друге монашко сестринство је малобројно и углавном живи од донација хришћана који походе овај храм сестринство се бави из- радом свећа и разних сувенира које продају у сувенирници испред храма по мишљењу многих архитеката и урбаниста овај храм се сматра једним од најлепших и најуређенијих у целом јерусалиму 60 1 / 2020 (извор: ruwikipediaorg) кивот са моштима војвоткиње јелисавете (извор: ruwikipediaorg) света земља јануар / фебруар 2020 61 манастир светог пантелејмона позна- тији и као русик (руски) смештен је на јужној обали свете горе између манастира ксенофонта и луке дафне манастир је по- свећен светом пантелејмону којег обележа- вамо 27 јула положај данашњег манастира светог пан- телејмона први пут се помиње у документу из 1765 године, а нарочито у документима из прве деценије 19 века стари манастир светог пантелејмона налазио се на месту данашњег палеомонастирио или тзв старог манастира познатијег као стари русик, који је основан још у 11 веку постоји документ који помиње долазак руских (или раских – из раса) мона- ха или монаха из далмације који су дошавши на атос основали манастир ксилург пошто је њихов број у овом малом манастиру брзо ра- стао, на њихову молбу уз благослов игумана лаврентија, света епистасија (скупштина све- те горе) је дала благослов да се део братства настани у манастиру стари русик касније је ксилургов манастир претворен у скит пресве- те богородице који и данас постоји о старом русику нема забележених сведо- чанства до 13 века, византијски цар андро- ник ii палеолог својом хрисовуљом потврђује власништво манастира над земљиштем и даје му пуна права која су проистицала из устава свете горе, чувеног трагоса на овакав потез се византијски цар одлучио по свему судећи на основу наговора српских владара, који су након ове хрисовуље манастир стари русик (могуће расик), даровали метосима и еконо- мијама као и разним реликвијама, материјал- но га помагавши, омогућивши тиме да стари русик преживи тешко време након каталон- ских пљачки, паљења и пожара иако се овај манастир од 13 века називао руским, постоји документ на коме је потписан игуман манастира русик на грчком језику, та- ко да византолози претпостављају да је у 13 и 14 веку било и грчких монаха и да су, могу- ће је, били већина у манастиру ова ситуаци- ја је владала све до 1497 године, када се по монахологиону тачно видело да у манастиру бројчано доминирају руски и српски монаси, а нарочито након ослобођења русије од та- тарско-монголские владавине, када је велики број руских монаха дошао на свету гору у уставу свете горе из 1394 године, наводи се да је манастир светог пантелејмона или стари русик на петом хијерархијском месту и величини међутим, већ почетком 15 века са доласком турака, у манастиру остају само српски монаси и неколицина руских, шери- јатски закон одузима целокупно земљиште манастира, који губи економију и осирома- шује, а многи монаси одлазе у келије и иди- оритмију преостало братство се задужује трудећи се свом снагом да одржи манастир у животу ова ситуација је трајала све до 18 века када се манастир затвара када је учени калуђер василије барски 1725 године ушао у манастир тада је затекао само четворицу монаха, двојицу руса и двојицу бугара у то света гора у уставу свете горе из 1394 године, наводи се да је манастир светог пантелејмона или стари русик на петом хијерархијском месту и величини манастир светог пантелејмона др немања јонић 62 1 / 2020 време поново грци долазе у манастир све- тог пантелејмона, данас стари русик, али по- што је он већ био у веома лошем стању, од- лучују да манастир преселе на обалу мора у мали скит у којем је био јерисоски епископ христофор, 1667 године на том месту су започели изградњу више келија које ће већ почетком 18 века да прерасту у манастир ко- ји данас називамо светог пантелејмона или нови манастир грчки монаси су за изградњу новог манастира нашли новчана средства тако што су продали своје прекодунавске ме- тохе српским, влашким и молдавским влада- рима изградња новог манастира започета је 1765 године, а највећу новчану помоћ им је пружио молдавски владар скарлат калимах 1815 године, који је саградио католикон па- тријарх калиник v је финансирао изградњу конака 1806 године и дао му назив „права калимахова киновија“ међутим, почетком 1821 године, у току грч- ког устанка против турака, манастир је спа- љен, а нешто касније је ушао у правни спор око границâ тј земљишта са суседним мана- стиром ксенофонтом након ових недаћа, ма- настир 1840 године поново почиње да прима руске монахе који су ускоро чинили већину, тако да су после више векова, 1875 године поново изабрали руса за игумана манастира, а већ 1880 године је у потпуности био наста- њен само руским монасима крајем 19 века манастирско братство је бројало преко 1000 монаха рачунајући и монахе који су настањи- вали околне келије и скитове од 1890 године почиње интензивна изградња и проширење свето-пантелејмонског манастира данас, манастирки комплекс подсећа на мали град са много високих зграда и високих купола храмова али 1968 године манастир ће да задеси један од највећих пожара који је доживео у својој историји осим тога, од вре- мена совјетског савеза долази мањи број мо- наха из русије, монаштво стари, умире и број монаха у манастиру нагло опада католикон манастира, како је написано из- над улазних врата, почео је да се гради 1812 године, а завршен је 1821 године католикон је посвећен светом пантелејмону и својим из- гледом подсећа на остале светогорске католи- коне зидови католикона су изграђени од кле- саних правоугаоних блокова најквалитетнијег гранитног камена, а на крову се уздиже укупно 8 купола са типичним крстовима на врховима католикон је фрескописан средином 19 века, када је израђен и богато украшен иконостас у складу са сигилијом из 1875 године служба се врши на два језика грчком и/или руском, и ово правило важи и данас насупрот улазу у католикон налази се трпе- зарија, која је подигнута 1890 године и фре- скописана 1897 године трпезарија је веома великих димензија, толика да у њој може да се смести до 800 људи изнад трпезарије уздиже се звоник са мноштвом мањих звона и цен- трално постављеним великим звоном, најве- ћим звоном које је у функцији у православном свету лево од улаза у католикон је смештена фијала (извор: wwwrssputniknewsinfo) манастир светог пантелејмона (извор: wwwhilandarinfo) света гора јануар / фебруар 2020 63 у непосредној близини манастира су сме- штене бројне келије и параклиси унутар ма- настирског комплекса су смештени паракли- си: успења пресвете богородице, у позадини је параклис светог митрофана, а западно од њега је смештена библиотека у првом пара- клису служба се обавља на грчком, а у другом параклису на руском језику у северном кри- лу манастира налазе се параклиси вазнесења, светог димитрија, светих архангела, гераси- ма, константина и јелене, руских светитеља владимира и олге у јужном крилу манасти- ра било је 8 параклиса, али након пожара из 1968 године остала су само два: светог саве и светог николе изван манастирског комплекса сачувана су два параклиса са припадајућим келија- ма светог петра, александра, јоне и филипа (сви набројани светитељи су били московски митрополити), на манастирском гробљу, и преображењски параклис у садашњој госто- примници манастир поседује и 5 удаљених келија: светог јефтимија, светих бесребрени- ка, живоносног источника, светог стефана и светог георгија ове последње две келије су у кареји поред овога, манастир има и четири метоха: хромицу на почетку свете горе, који је на неразјашњен начин стекао од манастира хиландар, скит ксилург или пресвете богоро- дице у којем је сада неколико бугарских мо- наха, нову тиваиду смештену испод хромице или светог василија, такође метох стечен од манастира хиландар, и стари русик или пале- омонастирио изнад кареје ризница манастира је богата пре свега иконама, од којих се издвајају икона богоро- дице из јерусалима, светог јована претече светог пантелејмона, мозаична икона све- тог александра невског ту су и многи дру- ги службени предмети, крстови, медаљони, реликвије, углавном руске израде као и део живоносног крста господњег од службених предмета издваја се путир и штампано бога- то украшено јеванђеље дар великог војводе константина николајевича, који је посетио манастир 1845 године и том приликом га поклонио манастиру манастирска библиотека је веома богата, смештена је у издвојеној двоспратној згради у средини порте у њој се чува 1320 грчких и 600 словенских рукописа, као и неколици- на рукописа на пергаменту и сигилија по- ред старих рукописа, библиотека чува и око 20000 штампаних књига на грчком и руском језику у истој згради, 2018 године је, пово- дом 1000 година руског монаштва на светој гори, отворен музеј манастир светог пантелејмона је опште- житељни од 1803 године, налази на 19 хи- јерархијском светогорском месту, а у њему данас живи око 30 монаха (извор: wwwb92net) о старом русику нема забележених сведочанства до 13 века, када византијски цар андроник ii палеолог својом хрисовуљом потврђује власништво манастира над земљиштем и даје му пуна права која су проистицала из устава свете горе света гора 64 1 / 2020 мисионарски излог о поукама владике николаја велимировића на руском језику давање је израз онога што смо мср дајана лазаревић что нам делать, чтобы лучше жить? избранные поучения святителя нико- лая сербского (велимировича) / пер с серб- ского проф и а чароты – минск: изда- тельство дмитрия харченко 2019 – 128 с – (серия „духовные жемчужины“) – isbn: 978–985–545–203–5 када сам био дечак веровао сам у бога, али сада више не морам да верујем, јер знам да бог постоји свети владика николај српски поуке светог владике николаја (велими- ровића) познате су и међу црквеним достој- ницима и међу верним народом светитељ је писао топло, за народ и о народу и чини се да је имао бескрајне„нерве“ за објашњавање и поучавање укратко, био је идеалан учитељ човекова вера није ништа друго него отва- рање врата душе и допуштење богу да уђе, речи су владике николаја, које је на руски је- зик у неколико књига превео чувени слави- ста-србиста проф др иван чарота из минска (белорусија) у преводу на руски језик проф чароте до сада је изашло неколико књига: мисли о добру и злу, молитве на језеру, чуде- са божја, поуке за сваки дан у години, духовне поуке и мисионарска писма све књиге је об- јавило издаваштво дмитрија харченка 2014 године прошле године изашла је збирка шта да радимо да би боље живели, која садр- жи најлепше и најбоље поуке светог владике николаја из поменутих књига превод професора чароте на руски језик у сваком погледу је савршен, а свака поука звучи природно, звонко и преливајуће, као да ју је сам владика написао на руском јези- ку и како и сам професор често преприча- ва поуке светог владике – бог увек стоји на истој удаљености од свих нас, а ми стојимо на различитим удаљеностима од њега, при- ближавамо се или одмичемо – тако се надамо да ће књига бити блиска и драга читалачкој публици
... свештеника из храма, протојереја николаја ведернико- ва, позвали су на разговор и запретили му но, када сам га замолила да ме крсти, он се није уплашио тако сам крштена марта 1977 године, и као православна добила име ма- рија – у част свете марије египћанке“ 1 московски државни универзитет – прим прев „христу ме је привео достојевски у хо- ландији на универзитету у гронингену сам учила славистику, па сам била у прилици да на руском прочитам браћу карамазове остале студенте је интересовало грађење реченица, а ја сам хтела да се удубљујем у садржај! достојевски је отворио моју ду- шу, али ја нисам знала куда да идем даље ја сам се тада чак и наљутила на писца и управо у оваквом стању сам сазнала да ће на универзитету одржати предавање ми- трополит антоније сурошки, који је дошао из енглеске, где је возглављивао епархију, која је обједињавала православне паро- хије рпц тада сам по први пут у животу видела монаха он је био у раси, и његове црне очи су сијале као ужарени угаљ вла- дика је одлично говорио енглески на кра- ју, он је објавио да ће бити посебан пријем за православне парохијане из града у том моменту сам схватила: ево наставка пута, који ми је открио достојевски ја не само да сам пошла на разговор, него сам још не- колико пута ишла код владике у лондон за мене, сиромашну студенткињу, карта за ен- глеску је коштала читаво имање, но сваки пут када је требало да путујем, искрсавале су наруџбине за преводе, а ја сам могла да јануар / фебруар 2020 33 тема броја преводим са енглеског, немачког, францу- ског и руског“ чезнула сам за русијом после повратка из ссср-а и завршетка универзитета фредерика је прешла у лон- дон, где је владика антоније био стареши- на успењског катедралног храма фреде- рика је радила у лондону на клиници, а душа јој тежила ка русији: „када сам први пут дошла у русију, осетила сам да ћу не- изоставно овде живети“ но, владика анто- није није одмах благословио духовну кћи на прелаз тек почетком двехиљадите, на неколико година до своје кончине, он је рекао: „иди тамо, ти си им потребна само запамти: потребно је да се научиш великом трпљењу“ фредерики је било потребно натпросеч- но стрпљење енглеска медицинска дипло- ма у русији није важила, тако да је морала да стекне још једно високо образовање, овог пута психолога у то време се њена се- стра у холандији разболела, а дијагноза је била – рак „ја сам живела у москви са сту- дентском визом, а да бих отишла у холан- дију, потребна ми је била дозвола за излаз чиновници су ми рекли: ‘за време школске године можете изаћи из русије само јед- ном’ и ја сам се упутила ка сестри потом сам се вратила, а кроз неколико месеци њој је било сасвим лоше, она је умирала ме- ђутим, нису ми дозволили да по други пут изађем из земље кроз пола године опет сам се сусрела са овом чиновницом, она је узвикнула: ‘о, ваша сестра је умрла – да сам знала, дала бих вам дозволу за излазак!’ но, она је све одлично знала тада сам се много секирала“ последњих десет година фредерика ради у првом московском хоспису као психолог и рефлексотерапеут она олакшава безна- дежним онкоболесницима физичке и ду- шевне патње, проводећи са њима њихове последње часове и минуте на земљи глав- на идеја хосписа је да неизлечиво болесни људи имају право на достојанствену смрт, на медицинску помоћ и одлазак није мање важно ни да се помогне сродницима да се помире са болом губитка блиског човека ја сам питала фредерику како јој срце дости- же до свих пацијената; током године код ње се накупи и по 400 људи „ако не бих имала веру у живот после смрти, ја не бих могла толико радити у хоспису пред смрт настаје момент истине, када људи виде, шта је ва- жно у животу и шта је у њему вредно овде падају све лажи и све маске које је човек но- сио на и у себи у овом смислу је у хоспису више светлости, него ли у обичном животу код нас је одлична екипа лекара, сестара, волонтера хоспис је државна установа, ов- де је све бесплатно гарантујем, да овде ни- један човек није узео од пацијента ни једну рубљу, иако знам да такав случај није сву- да недавно је код нас лежао 12–годишњи дечак са тумором мозга до овога он је био у једној од престоничких дечијих болница, где је три дана јаукао и викао од болова, али нико није прилазио замислите, шта је доживљавала његова мајка, слушајући ове крике тако се наставило све док дечаков деда није донео 30 хиљада рубаља то су у ствари биле последње паре у кући како се лекари могу тако понашати?!“ сама фредерика ради бесплатно пре де- сет година, када цене станова у москви још нису биле толико чудовишне, од лондонске уштеђевине она је купила овде једнособан стан од преосталих средстава је живела не- колико година „а када се новац потрошио, у енглеској се појавио мој доброчинитељ, који је прочитао материјал о мени и сада ми ша- ље невелике суме које су довољне за храну и комуналије“ њени енглески пацијенти и данас моле фредерику да се врати, но она је све одлучила: „моји корени су сада у русији настојим да добијем двојно холандско-руско држављанство, али ако ме поставе пред из- бор – узећу руско“ разговор водила: марија поздњакова извор: „фредерика де грааф: «мои корни теперь в россии»“ еженедельник „аргу- менты и факты“, no 10 / https://aifru 34 1 / 2020 тема броја „не сматрам да је ово што радим – нека- ква мисија не волим ову реч чиним оно што ми је пред носом запослена сам овде, да бих нешто радила“ – једноставно је рекла фредерика де грааф, пресецајући моје по- кушаје да изразим одушевљење пред њом, женом која је оставила свој успешан живот на западу и дошла у русију да негује умируће болеснике сматрате ли се срећном женом? – (не оклевајући): да, зато што сам са бо- гом, зато што имам молитву и могућност да молим за болесне и још, зато што овај рад: да будем са болеснима и лечим их – одгова- ра мојој души и тако ми много даје много је потребно жртвовати, но потребно је много чему и научити се, нарочито када се нађеш у кризним ситуацијама ја осећам богатство живота, тешког, али срећног антоније сурошки: „иди, ти си тамо потребна“ зашто у русију? – то је дуга историја када сам живела у енглеској, долазила су нам деца са тешким обољењима срца њих су примали у великим болницама лондона отац михајло фортуна- тов (радио је у парохији владике антонија) ме је замолио да радим тамо у својству пре- водиоца видела сам маме са децом која су нам долазила, видела сам како им је тешко, јер то је било време после перестројке по- стојао је споразум између енглеске и русије, да се деца бесплатно оперишу, док су њихови родитељи морали сами да се снађу за путне трошкове сада још боље схватам како је ово тема броја једном сам запитала владику антонија: „а зашто ви никада не говорити о аду, о томе што ће бити лоше?“ а он је само погледао на мене и рекао: „да знаш, ја таквог бога не познајем“ разговор са фредериком де грааф, неговатељицом тешких болесника провера живота болом превео са руског: небојша ћосовић јануар / фебруар 2020 35 тема броја тешко, јер није само потребно наћи новац, већ и мимоићи тешкоће са чиновницима радећи као преводилац, сусретала сам мноштво мама са децом која су била у вр- ло тешком стању многа од њих су умирала за време операције, или после операције једном је дошао дечак денис, коме је било 9 година; он је боловао од стенозе, једва је ходао, болели су га врат и колена лекари су рекли да неће оперисати дениса, јер ће он и онако умрети кроз месец дана „даћемо вам колица и идите кући“, рекли су мени се то учинило тако сурово према људима који су уз велики труд дошли ту; њима фактички ни- је била остављена никаква нада управо у то време ја сам завршила универ- зитет источне медицине и акупунктуре, па сам им понудила своју помоћ нисам мисли- ла да могу да учиним много, али сам хтела да их некако подржим тако сам лечила дениса неколико недеља и на моје изненађење ње- му је било боље он је почео лакше да хода и стеноза се умањила родитељи дечака су ми рекли: „када једном будете били у русији, ми ћемо доћи код вас“ после овога два пута годишње сам, као во- лонтер, примала њега и другу децу у русији тако је и почео мој рад овде [у русији – прим ред] уочила сам каква је била потреба у овој земљи тада сам почела да размишљам о томе да се настаним овде и да повремено одлазим за енглеску, да бих тамо зарадила за живот и управо тако, постепено, донела сам одлуку да преселим, то се није догодило одједном била сам свесна да ће бити тешко пресели- ти се у русију, али на крају крајева, владика антоније ме је благословио он ми је рекао: „иди, ти си тамо потребна“ тако сам се и пре- селила 2001 године први утисци о русији различита су осећања осећања када до- лазиш на месец дана и она која се јављају када одлучиш да остајеш заувек првих пет година врло сам тешко подносила грубост и простаклук тешко је када се са тим сусре- ћеш свакодневно у трамвајима, аутобусима, осећаш недобронамерност и разједињеност међу људима тешко ми је и сада, али сам се мало привикла било ми је јасно или треба издржати или отићи јер, ако постанем као сви, мој долазак ће бити узалудан други проблем су чиновници добити визу, дозволу боравка, држављанство – у русији је све то тако сложено, да се речима не може изразити ако се не да мито, то је врло тешко ја се категорички односим према овоме: као прво немам пара, а као друго ово је против мојих принципа ипак, догодило се, када се изгубила свака нада, господ ми је послао чо- века који је помогао ово је задивљујуће, јер када сам тек била дошла скоро никога нисам знала, а моји малобројни познаници нису били на утицајним положајима али, тим је не мање помоћ долазила да ли сте успели да добијете руско држа- вљанство? – засада још нисам само дозволу боравка имам, а њу је потребно продужавати сваких пет година при томе, сваке године је по- требно да потврдим да имам средства за жи- вот, то јест да не живим на рачун државе ово је одвратна процедура ја бих волела да до- бијем држављанство и на томе сада радим ја сам мислила да је добијање држављан- ства тешко само на западу – на западу је лакше него ли овде овде је огромна корупција у москви не можеш видети широку руску душу говори се да руси нису много пријатни у свакодневној комуникацији, али да имају широку душу и да су спремни да помогну у тешком моменту да ли се слажете с тим? – то је тешко рећи, јер ја живим у москви, а овде се не може видети широка душа поне- кад питам своје пацијенте, а где је та широка руска душа? „ње више нема“, одговарају ми можда је има у провинцији, али тамо има и много пијанства москва и русија, то су две 36 1 / 2020 сасвим различите ствари овде је мање унутрашње слободе него што би се хтело шта ви сматрате унутрашњом слободом? – то да се самостално мисли и брани сво- је мишљење, чак и ако је оно у раскораку са јавним мњењем другим речима, ви хоћете да кажете да је у иностранству боље? – да, зато што је и историја сасвим друга- чија навешћу вам пример, помало смешан једном сам била у некој продавници и слу- чајно закачила рекламну лутку одмах су се око мене окупиле продавачице и све пока- зивале на мене прстом, говорећи: „ово је она, она је ово учинила!“ тада сам схватила да се иза спољашње учтивости налази врло лоше скривана, увек спремна, недоброна- мерност и жеља да се нађе кривац у русији човек има више наде да живи са богом, него ли на западу а шта вам се допада код руса? – оно што је у русији добро – то није од људи када сам после перестројке стигла овде, осећало се да однекуд долази бујица све- тлости, али то је било врло дубоко унутра сакривено осећала сам да овде човека мо- же много више да живи са богом него ли на западу овде се људи могу чинити споља неверујући, али негде у њиховој дубини, вера је остала но, у религиозном животу русије много је тога површног, обредног, али иза свега тога стоји светлост мислим, да је ово у ствари светлост светих, јер је овде много моштију у русији се осећа вр- ло упечатљиво присуство мајке божије ја осећам да су она и свети овде а то не осећам у таквој мери на западу зато ми се чини да су овде велике могућности, али за сада то још није видно на западу је велика пустош у религиозном смислу када сам овде са болесником и он умире, осећам да се слободно може говори- ти о богу, ако човек сам то хоће ја не про- поведам, али ако видим страх у очима онда човек, по правилу, радо говори о ономе че- га се боји, о вечности чини ми се да је ово много теже на западу понекад се чини да су и овде људи далеки од бога, али брже иду ка њему него на западу мислим да је ово нешто велико у русији чак и далеки од религије људи признају: „нечег има“, а на западу просто кажу: „не верујем“ зашто? – не знам можда је ствар у томе што се овде нема на кога ослонити, нема се коме тема броја предстоји нам врло велики рад, да људи стварно почну да живе са христом, и не само да посећују службе и читају (не могу да поднесем ову реч!) своје правило јануар / фебруар 2020 37 тема броја обратити све је лаж, врло је јака коруп- ција човек се осећа незаштићен, живот је сложен овде и могуће да га то приморава да улази у дубину свога бића та чињеница је вероватно присутна у руском карактеру, не знам овде је људима много лакше у том смислу у москви врло много људи долази у храм, а то је велика сила које бисте основне црте руског карактера ви издвојили? – мислим да су руски људи осећајнији од оних на западу то је понекад добро, а поне- кад представља сметњу овде је много стра- ха, који се сачувао још од епохе комунизма с друге стране, у људима је присутно нешто детиње, а неретко је то скривено када се човек налази пред смрћу, његове очи су тако лепе, у њима је некаква детиња простодушност без руског језика ја не бих сазнала за православље зашто сте ви одлучили да учите руски? – ни сама не знам, мислим да је то би- ло по промислу божијем када сам почела да учим руски, још увек нисам знала за бо- га похађала сам курс руског језика, учи- ла сам уз помоћ емисија на телевизији и истовремено га усавршавала на филоло- шком факултету то је било потпуно без конкретног циља, али сада мислим да је ово устројио господ, јер без тога ја не бих сазнала за православље, не бих дошла у русију и никада овде не бих радила које још језике знате? – енглески, француски, немачки, холандски „сваки језик описује око народа, коме припада, круг, одакле човек може изаћи само уколико ступа у круг другог језика“, рекао је знаменити филолог фон хумболт како се ви осећате, ступивши у круг руског језика? – сада слободно, добро то се врло осећа- ло док је владика антоније (блум) био још жив наша парохија је била разноврсна, до- лазили су људи из читавог света видело се да се владика мењао када је говорио с љу- дима руски и енглески, дословно постајао је мало другачијим човеком када ми нису током 15 година давали визу, но имала сам могућност да се сусрећем са русима и гово- рим руски, и тада као да се нешто отворило у души учење руског је било врло тешко, али је он близак срцу у њему је много нијанси, и свесна сам да га још нисам у потпуности освојила да ли се структура руског језика одражава на то, како ви мислите? – мисли, да свака реч коју изговоримо оставља траг овде се ја осећам као код куће – иако ми је тешко, али сам кући на универзитету сам се наљутила на достојевског који је ваш омиљени писац? – много волим достојевског он ме је тако- ђе водио ка христу на универзитету у гронингену сам читала браћу карамазове и врло се наљутила на до- мислим да је врло жалосно и тешко умирати када има страха страх се умањује само онда када знаш да идеш у живот вечни но, ово је могуће када ти не самом умом него и опитом знаш да је христос жив 38 1 / 2020 стојевског он ми је открио нови свет, али ни- сам знала куда даље треба ићи? (ово је било још пре сусрета са владиком антонијем) он ми је открио нешто дубоко – дубоко у души, али потом више није било одговора куда ићи даље? достојевски је био први који ми је дао да осетим, а не само да умом схватим, да иза овог живота постоји и други тада сам се ја још ра- срдила на колеге студенте, јер нико од њих ни- је хтео да анализира оно о чему је достојевски говорио сви су анализирали структуру рече- ница, али нико није гледао на њихов смисао ја га врло волим, али сада врло ретко читам, јер се потом тако дубоко погружавам у живот његових јунака, да потом не могу да радим христос је за владику антонија – неко важнији како сте ви пришли вери? – када сам се ја још учила у гронингену, на уни- верзитету, на северу холандије, дошао нам је вла- дика антоније (блум) да би поразговарао са сту- дентима тада је он био егзарх западне европе и дошао нам је из енглеске у гронингену је тада по- стојала мала православна парохија, а парохијани су такође дошли на предавање чији је предмет била молитва и медитација и до сада се сећам његових речи о томе да ако човек мисли да не- чим влада, он постаје заробљеник тога: он држи у својој руци часовник, али више нема руку по пр- ви пут сам тада видела човека у црном, одевеног као свештеника и то је био страшан доживљај за мене потом је он објавио да ће у суботу и неде- љу бити припрема за причешће за православну парохију у гронингену дошла сам кући, и мислим да сам духом светим већ знала, да ћу бити тамо осећала сам некакву светлост изнутра замолила сам своју познаницу, пола ру- скињу – пола холанђанку, да ме повезе са собом на припрему за причешће ујутро сам се пробудила и намеравала да попијем шо- љу чаја, али ме је нешто зауставило, и ја сам изашла из куће да сам се задржала због чаја, моја познаница би већ отишла, али ми смо се ипак нашле тада сам схватила како су ситни- це важне у животу дошли смо у парохију, и ја сам се врло интересовала да сазнам што више о влади- ци антонију мене је интригирала његова личност ја сам осећала у том човеку велику необичну правичност и да је за њега христос важан и реалан тада сам ја била сиромашна студенткиња, али сам нашла новац, јер су ми наручили превод са руског на холандски овај новац једва да је био довољан за пловидбу паро- бродом из холандије у лондон тако сам по први пут доспела у лондон, и од овога су за- почеле моје посете лондону да ли сте пре тога припадали некој цркви? – не, али сам тражила одговарајућу испо- вест, и још тада нисам била крштена ово је било врло позитивно, јер на себи нисам има- тема броја јануар / фебруар 2020 39 блажене успомене митрополит сурошки антоније блум (1914–2003) (извор: http://wwwnewmartyrosru/) тема броја ла никакав „терет“ сентиментални прилаз вери протестаната увек је изазивао код ме- не одвратност, а у православљу сам увиђала трезвеност римокатолицизам ми такође ни- је био близак богатство тешког срећног живота поклапају ли се ваше детиње представе о животу са оним, што ви имате сада? – ја сам увек хтела да будем лекар сећам се да сам читала књигу о лекарима, који су ради- ли овде на криму мени је то било врло упеча- тљиво, а то је било пре много година, али ја се сећам до сада и мириса ове књиге мислим да ми се она није случајно нашла у рукама моја мама је била изразито уметничка природа, волела је цвеће, лепоту, пејзаже мислим да сам од ње наследила љубав пре- ма лепоти она је тежила да све ради савр- шено од оца сам се такође научила томе да све што чиниш треба да радиш добро он је био врло строг и није нас мазио, и то ми много помаже сада сажаљења је било врло мало, зато ја и сада не допуштам саможаље- ње сажаљење према себи омета живље- ње, зато сам ја и захвална родитељима због строгости отац је био обдарен за учење страних језика, а ово сам наследила и ја „господе, води ме ономе, коме сам најпотребнија“ која је ваша основна дужност у првом мо- сковском хоспису?1 – рефлексотерапеут и психолог но, ја ле- чим прстима, без игала и постављам дијаг- нозу по пулсу понекад се догађа да је човек у тешком стању, или се ради о сасвим малом детету које не може да говори, зато су ме научили да поставим дијагнозу на основу пулса то је као рендген кроз прсте: може се схватити где боли 1 хоспис – прихватилиште за безнадежно болесне – прим прев много волим своју професију човеку се може много олакшати када се он налази пред коначним одласком такође масирам и имам диплому масажера радим и као психолог та- кође настојим да се молим за људе са којима радим, кући и у храму радим и са сродници- ма болесника, а то је такође важно, јер се њи- хова енергија прелива на болеснике који је био ваш најјачи утисак током рада у хоспису? – то је било када сам по први пут виде- ла рак код човека радило се о једној жени својим очима сам гледала распадање људ- ског тела ово је био врло силан и страшан утисак још не могу да заборавим човека из хосписа у лондону, који је боловао од рака лица распадање и рушење тела – то је ужас има ли ствари које никада нисте могли да опростите људима из ваше околине? – ово је тешко питање не може се не пра- штати, јер је супротно – пропаст но, има ствари које тешко прихватам у људима, и тада морам да појачано радим над собом не трпим када се човек искоришћава, када један не види у другоме човека чини ми се да је то издајство, и управо то врло тешко прихватам тешко је мирити се са таквим случајевима, као што је онај о коме ми је испричала једна 40 1 / 2020 мајка њен син је лежао у дечијој болници са тумором мозга и врло јаким боловима три дана је он урлао од болова, али му нико није прилазио тек када је његов отац донео 30000 рубаља, њему су дошли лекари упра- во овако нешто је несхватљиво за мене ов- де није ствар у праштању, него у ужасу како се могу зарађивати паре од страдања дру- гог? за мене нема ништа горе од тога упра- во то је незамисливо на западу, таква свире- пост срца и таква похлепа! не догађа ли вам се да желите да дигнете руке од свега? – свакако, врло је сложено враћати се на посао после одмора видим 5–6 људи које лечим, упознајем се са њима и осећам умор потом се навикнеш, али после три месеца непрекидног рада осећаш да се треба удаљити на срећу, имам могућност да се дистанцирам, да бих читала, или прошетала на свежем ваздуху догађа се да ме умор савлада и после месец дана та- да осећам, да ништа не могу и тада гово- рим: „господе, ти сада делај, ја не могу“ и он дела владика ми је дао овакву молитву: „госпо- де, буди мојим очима, буди мојим срцем, ногама, рукама и чини, како хоћеш, води ме ономе, коме сам потребнија изнад свега“ догађа се, да пођем кући, а неко ми при- лази и каже: „дајте, погледајте још ово“ или „уради још ово“ и ово је као провера, хоћеш ли учинити или не а на ово гледам већ са осмехом научите се да се не браните од бола и жалости чему се ви учите од ваших пацијената? – морала сам да се сусрећем са разним људима они су ми остали у сећању са нега- тивне и позитивне стране неки родитељи се боје да говоре о смрти и понављају дете- ту: „ништа, све ће бити добро, ускоро ћемо да идемо у дачу (викендицу)“, иако је свима јасно да дете умире ово рађа лаж и дволич- ност у односима а код мене је обратно, старам се да гово- рим са болесницима не волим да намећем своје проповеди – потребно је увек се ста- рати да се схвати хоће ли човек да говори о смрти но, никада не треба глумити потреб- но је научити се небрањењу од бола и жало- сти, којих има код сваког човека, и гледати у очи догађајима који се приближавају неоп- ходна је правичност и храброст овде се ја учим да заборављам на себе егоизам, који је у нама, омета нас да живимо овде, када видиш човека на прагу смрти, отвара ти се срце често се говори да је наша младеж (од 12–16 година – прим прев) никаква; ипак, ја овде видим како они храбро и без роптања прихватају своју судбину они мисле о смр- ти, али више од свега се брину о томе, како ће то поднети њихови родитељи а њихова брига о родитељима је нешто велико, зато што они могу живети нечим што је ван њих самих када човек болује, он може постати виши од своје болести он схвата да је и жи- вети и умирати – нека врста одговорности у мојој пракси била су два различита при- мера први – то је мама, која својој ћерки није давала да говори о томе да она уми- ре а болови ове 16-годишње девојке били су несносни ми нисмо могли да их анесте- зирамо замолили су ме да дођем и пораз- говарам с њом мама ми је дозволила да кажем само неколико речи, а девојка је за- викала: „не желим да будем тамо, не желим да умрем!“ но, ово је било довољно да она открије своја осећања и преда се сну тада смо могли да јој дамо анестезију за њу је било врло важно да макар један човек чује оно што је она сама доживљавала у дубини душе потом опет њена мајка није дозвоља- вала да се говори о смрти и понављала је да ће све бити добро позитиван пример – то је мајка која је ле- жала овде са 15-годишњом ћерком, виоли- нисткињом девојчица је свирала на виоли- ни као да је одрастао човек, толико је код ње била моћна мелодија она је била врло сабрана, мало затворена ми смо се сложили са њеном мамом да је неопходно говорити тема броја јануар / фебруар 2020 41 тема броја о смрти она је умела да то чини просто, ле- гла би са ћерком у кревет и оне су разгова- рале у њиховим односима се осећала ретка искреност и јединство, што се догађа сасвим ретко врло је важно да нема лицемерја де- војчица је говорила: „баба ме већ чека она ми се јавила“ у 16 години ово је теже при- хватити, него ли у 19-ој у 19-ој години мла- дићи и девојке говоре о смрти једноставно другим речима, ви сматрате да је за чо- века боље ако он зна да умире, и да би требало то да прихвати мирно? – човек ништа није дужан: сви прихватају свој положај на разне начине, међутим тре- ба погледати у очи човеку и осетити да ли је он спреман да о овоме говори ако је спре- ман, онда му треба омогућити да се изрази врло је много заштите међу онима који га окружују: родбине, медицинског особља они говоре: „све ће бити добро“, „како је диван дан“, „дајте да покушамо, све ће бити боље“ но, човек одлично схвата да бољитка неће бити тако ближњи ометају човека да се отвори, проговори он схвата да се они сами боје и никада неће покренути тешку тему но, када се нађе човек, спреман да са- слуша болесника који се не боји теме смрти, свакако ће умирућем бити лакше „за десет година сусрела сам само двоје људи, који су тежили сусрету са христом“ како бисте могли дефинисати основни проблем са којим се суочавате у своме послу? – одсуство вере, незнање да постоји веч- ност ово се догађа када код човека нема унутрашњег опита о томе да постоји бог и тада је страшно умрети човек схвата да цр- ква верује, али он заправо још не зна шта је тамо ово се догађа са православним људи- ма, који се причешћују али не верују истин- ски да има вечног живота, и мало ко од њих се припрема за сусрет са христом за 10 година овде сусрела сам само двоје људи који су стварно тежили да се сусрет- ну са господом мислим да је врло жалосно и тешко умирати када има страха страх се умањује само онда када знаш да идеш у жи- вот вечни но, ово је могуће када ти не са- мом умом него и опитом знаш да је христос жив увек сам у недоумици – због чега ми уз- викујемо на пасху: „христос воскресе!“, када то нема стварне везе са нашим животом та- да је све ово узалуд мислим да је ово најве- ћи проблем због овога се јављају страхови, бол физички и душевни предстоји нам врло велики рад, да људи стварно почну да живе са христом, и не са- мо да посећују службе и читају (не могу да поднесем ову реч!) своје правило трагично је да људи, вероватно због совјетског режи- ма, не знају да је живот после смрти ствар- ност, и многи од њих би да се врате ономе што јесте, и утону у своју болест такође је велики проблем када блиски не могу да „пусте“ болесника, када га буквално држе у својим шапама, канџама они би хтели да он макар још један дан буде с њима а ништа за то што се он мучи, но нека буде с њима, а не- ка не иде тамо где је светлост, радост и љубав но, можда се људи боје, да неће доспети тамо где је радост, већ тамо где је рђаво? – на жалост, овде врло често говоре о ка- жњавајућем богу једном сам запитала владику антонија: „а зашто ви никада не говорити о аду, о томе што ће бити лоше?“ а он је само погледао на мене и рекао: „да знаш, ја таквог бога не познајем“ он није рекао да је ово неистина, већ да он зна само бога љубави мислим да од страха не може доћи ништа добро, а од љу- бави – много тога доброг, и све се може под- нети ако човек зна да иде ка христу, он мо- же поднети врло много, јер он зна куда иде разговарала марина глазкова, 14 децембар 2011 г изворник: „фредерика, или проверка болью на жизнь“, https://wwwpravmirru/frederika- ili-proverka-bolyu-na-zhizn/ 42 1 / 2020 тема броја жеља светог саве била је да на најбољи начин уреди живот монаха у славном манастиру студеници, који је његов отац св симеон подигао оригинални текст типика није сачуван, али је познат у препису учиње- ном у испосници светога саве по заповести студеничког игумана теофила, из времена патријарха пајсија јањевца (1619) на осно- ву рукописа сматра се да је препис урадио познати студенички преписивач монах аверкије сачувани текст типика је подељен на 43 главе, које имају посебан наслов свака глава садржи заповест на одређену тему, али је то више дато као поука и као савет, него као класична заповест типик је окосница живота у манастиру, па је свети сава заповедио да се чита почет- ком сваког месеца у време обедовања ра- ди подсећања монаха на заповеђено, а све на корист душа њихових (глава 43) тако су дванаест пута годишње монаси подсећани на обавезе прописане типиком које су биле дужни испуњавати свети сава није забора- вио да у типик угради одредбе о социјалном старању цркве за сиромашне и немоћне поменимо најпре 13 главу типика мана- стира студенице, где се говори о прику- пљању одеће прописано је да се током целе године прикупља одећа, а затим на дан св апостола филипа, игуман са економом раз- дели тако прикупљену одећу братству и то према степену старешинства ову одредбу, свети сава допуњава у глави 39 где напоми- ње да је обавеза игумана да, прикупи и поде- ли одећу и обућу просјацима који су дошли боси на манастирска врата у манастиру сту- деници постојао је обичај даривања сироти- тема броја у манастиру студеници постојао је обичај даривања сиротиње („страних и немоћних“) о већим празницима на овом месту свети сава очиглед- но говори о сиромашним људима, који су дошли да просе пред манастирска врата социјално старање према студеничком типику светога саве др ђорђе вуковић средњовековна камена пластика – мермерни орао из око 1190 године на улазу у главну цркву манастира студеница (извор: http://wwwmanastirstudenicars/) јануар / фебруар 2020 43 тема броја ње („страних и немоћних“) о већим празни- цима, што је било у складу са јеванђелским захтевом да хришћани поступају самари- ћански (лк 10, 35) на овом месту свети сава очигледно говори о сиромашним људима, који су дошли да просе пред манастирска врата, али чак и тада светитељ међу њима разликује здраве (означени као „страни“, у односу на манастирско братство) и болесне („немоћни“) задужење игумана студенице била је да прикупља од братије прилоге и расподељује их потребитим на манастир- ска врата, монаси су износили храну, стару одећу и обућу и поклањали онима који су за тим имали потребе (38 глава студеничког типика – о давању на вратима) посебно је заповедио да се обилно даје на празник ус- пења богородичиног, „колико год можете и наша рука ће вам у томе помагати“ (гл 11), и на празник ктитора манастира, преподоб- ног симеона (гл 34) празник успења бого- родичиног је окарактерисан као „празник над празницима и славље над слављима“ оволико поштовање богородице и њеног празника није ништа необично, ако се има у виду казивање савиних биографа да се све- титељу у време његовог подвига на светој гори јавила пречиста богородица и објасни- ла како да подигне манастир хиландар као што је већ горе напоменуто, до студе- нице су долазили многи гости са различи- тих страна међу њима, било је оних који су хтели да се задрже у манастиру или његовој близини ради стицања спокоја, као и оних који су били немоћни (болесни) збрињава- ње болесних је изискивало додатни напор за студеничко братство у таквим случајевима, требало је наћи срећно решење које би очу- вало мир манастиру и збринуло поклонике размишљајући о овом проблему и имајући пред собом јеванђелске узоре, свети сава је донео далекосежну одлуку: „због њих го- стионицу сазидасмо, испросивши место од неког христољубивог, у којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже, ко- лико моћ допушта да их удостојимо бриге“ студенички типик који је свети сава написао око 1208 године; препис из 1619 године – данас се налази у националном музеју у прагу (извор: википедија) 44 1 / 2020 (38 глава студеничког типика) под „страном браћом“ овде се подразумевају мирски људи, световњаци, они који нису припадници мона- шког братства, а „немоћни“ су болесници на савину молбу, одазвао се неко од хришћана, који је манастиру приложио свој земљишни посед, ради зидања „гостионице“ (превод т јовановића), односно странопријемнице (ксенодохије) зграда за смештај манастир- ских гостију имала је још једну функцију – она је била намењена не само да се гости одма- рају, него и „немоћни да леже“ у ксенодохији су били смештени и здрави и болесни ходо- часници, али како наговештава свети сава, одвојено једни од других и свакако физички одељени такође, на овај начин болесни го- сти били су раздвојени од болесних монаха очигледно је да су постојале две различите зграде: болесни посетиоци били су у згради ван манастира, а оболели чланови братства у некој прикладној манастирској згради међу онима који су посећивали манастир било је доста гладних и босих, па свети са- ва прописује: што се тиче одевања – давање одеће и обуће, што се тиче исхране – дава- ње вина, хлеба и сочива (интересантно је да се вино убраја у намирнице, што је поде- ла која се и до данас задржала међу нутри- ционистима) при доношењу ове одредбе типика, свети сава српски као да је имао у виду јеванђелску поуку и светоотачко тумачење те поуке од стране св симеона новог богослова: а за неопходну потребу реч признаје хлеб и воду, одећу и покривало сагласно апостолу: имајући храну и одећу, будимо задовољни (1 тим 6, 8) своје казивање, св сава прекида краћом поуком игуману, економу и братству о потреби да се чувају заповести наведене у типику (39 глава) да би се ова монашка заједница одржа- ла светитељ се поуздао у велику и неразориву помоћ божију и у моћ топле молитве прене- порочне и пресвете владичице наше госпође богородице и светог и славног мученика по- лиевкта и молитвама блаженог оца симеона свети сава помиње и светог полиевкта (спомен 9 јануара), којем је посвећена ве- лелепна црква у цариграду (саграђена из- међу 524–527), која је послужила светом ца- ру јустинијану i као један од узора за цркву свете софије за мошти овог светитеља, са- вин савременик, архиепископ новгородски антоније, који је обишао све цариградске светиње, каже у књизи поклоник: „од светог полиевкта долази исцељење грозница и других болести“ такође, помен св полиевк- та може да укаже да је студеничка болница можда била намењена и за лечење оболелих од грознице за светог саву је карактеристична преци- зност у прописивању дужности и обавеза, као и јасноћа излагања мисли да би се избе- гли могући неспоразуми типик манастира студенице требало је да да братству одгово- ре на најважнија питања и проблеме, која су их заокупљала у свакодневици тежило се оп- тималном решењу у складу са могућностима тог времена, јер се и тада као и до скора, же- лело да се што више животних функција оба- вља на једном простору због тога ће свети сава у 40 поглављу говорити о организацији и устројству болнице за оболеле монахе зах- тевом за умереношћу и позивом на кротко трпљење, свети сава завршава ово погла- вље подсећањем да ће они који претрпе до краја примити награду од бога тема броја међу онима који су посећивали манастир било је доста гладних и босих, па свети сава прописује: што се тиче одевања – давање одеће и обуће, што се тиче исхране – давање вина, хлеба и сочива јануар / фебруар 2020 45 посебан осећај човек има кад дође у сремске карловце мали град у епар- хији сремској са богатом духовном и кул- турно-просветном историјом, са печатом метрополе очувао је, али и даље негује то своје богатство мноштво старих цркава, јед- ногласна звоњава црквено средиште од 16 века, у 17 веку постаје центар митрополије и центар патријараха, град просвете, култу- ре и уметности, трговине, виноградарства, са 17 векова дугом традицијом називан је „српским сионом“ и штампао истоимене новине у њему су у 18 и 19 веку живели и школовали се најбогатији срби, песници ј ј змај, бранко радичевић ту је стигао и синод рпц у избеглиштву, створена руска загра- нична црква и формиран привремени штаб руске царске војске у избеглиштву тај дух се осећа и сада и његови житељи живе тим духом и својим радом настављају традицију града ту смо упознали породицу попов, ко- ја се доселила из новог сада, која се срцем уграђује у дух града, а својим стваралаштвом унапређује његов духовни ритам серјожа (43) и злата (39) са петоро деце: теодора (19), сара (16), јаков (15), смиљана (11) и растко (8) са њима смо били на литур- гији у манастиру ваведење њихови синови су прислуживали олтару, а јаков је и чте- цирао похвале смо чули од њиховог паро- радмила грујић вишедетне хришћанске породице рађање деце и њихово подизање доноси обиље истинске радости која потпуно захвата човеково биће сваки дечији успех је повод за радовање а када је у породици много деце, повода за радовање је на претек породица попов 46 1 / 2020 вишедетне хришћанске породице хијског свештеника, о станка лакетића из цркве светих апостола петра и павла, и њи - ховог духовника о милована ми одрагови - ћа из новог сада, који је нагласио да су они необични по много чему: по едукативном и духовно-кре ативном раду са децом, по ани - мираним филмовима, по којима су постали познати у русији и свету, по хуманитарној делатности да је серјожа издајући часопис „косовски божур“ покренуо многе из земље и иностранства да помогну србима на косо - ву и метохији да је злати епархија сремска доделила орден свете мајке ангелине за ви - шедетно материнство зато смо желели да од њих сâмих сазнамо нешто више осетили смо да им је блиска русија сви су некако окренути ка њој, а серјожа и својим именом које му је дала мајка, по сергеју је - сењину, кога је волела да чита он је родом из новог сада, од оца александра и мајке едине има сестру александру завршио је академију ликовних уметности у новом са - ду злата је из мачванског прњавора, од оца милорада и мајке милене има брата зора - на и сестру зорицу завршила је руски језик и књижевност на филозофском факултету у новом саду радила је као уредник у изда - вачкој кући „дýга књига“, али је приредила и неколико издања за иу „беседа“, „светигора“, „руско библијско друштво“, „чувари“ одре - ђено време предавала је руски језик у кар - ловачкој гимназији а сада цела породица ради на пројектима дечје и омладинске ани - мације у њиховом студију дом ваш рад заслужује много похвала до сада сте се бавили различитим активностима, од издавања књига, преко хуманитарног рада, до снимања анимираних филмова међутим, све ваше активности су усмерене на рад са децом и у већину активности је укључена цела породица можете ли нам рећи нешто више о вашем раду? серјожа: како сам по струци графички ди - зајнер, још као студент сарађивао сам са иу епархије бачке „беседа“ у почетку сам радио на дизајну и прелому књига тада се родила наша ћерка те одора, те смо приметили да је јануар / фебруар 2020 47 православних књига за децу тада било вео- ма мало са намером да свом детету, а затим и осталој деци, приближим православну ве- ру две године сам изучавао иконопис у ма- настиру ковиљ како бих православну икону применио на дечију илустрацију након ове обуке сам почео да илуструјем књиге у по- четку сам илустровао за „беседу“, а 2005 смо основали своју издавачку кућу „дýга-књига“ у којој је злата уређивала издања, а ја сам илустровао књиге тада смо већ имали тро- је деце и књиге смо заједно осмишљавали према њиховим потребама, односно књиге су опитно провераване пре објављивања овако осмишљене књиге су се допале мно- гим издавачима у иностранству па су прево- ђене на неколико језика захваљујући њима остварио сам сарадњу са издавачима код нас и у иностранству са којима сам после директно сарађивао године 2008 основали смо удружење „косовски божур“ и издава- ли истоимени часопис, који је излазио две године изашло је пет бројева, хуманитар- ног карактера пола тиража смо поклањали рашко-призренској епархији, а пола слали претплатницима у земљи и иностранству од пријатеља и удружења из русије стизале су донације за разне акције, неколико пута су организовали и бесплатан пут у русију за децу са косова и метохије године 2012 смо упознали чланове породичног студија „чајка- стајка“ из вороњежа (русија), којима је злата помогла да у карловачкој гимназији са уче- ницима реализују снимање филма „песма о косовском боју“ овом приликом смо се и са- ми заинтересовали за анимацију почели смо од радионица при културном центру новог сада, а затим опремили и сопствени студио у сремским карловцима од 2015 наш сту- дио укључен је у сверуски пројекат „свети заступници земље руске“ своје филмове ша- љемо на многобројне домаће и међународ- не фестивале анимираног филма фестивали су место сусрета и упознавања са студијима анимације широм света, а размена искуства је непроцењива такође, на фестивалима на- ши филмови понели су разноврсна призна- ња најсвежији утисци су нам са 17 „покров“ фестивала, одржаног у октобру у кијеву, где је наш филм „престо светог саве“ освојио прво место, а награду је примио јаков, наш млади режисер фестивал се одржава са бла- гословом кијевског митрополита онуфри- ја, јер промовише вредности православља на њему су учествовали познати филмови: „поп“, „адмирал“, „диригент“, „орда“, „досто- јевски“, „острво“, „12“, а од анимираних: „нео- бично путовање серафиме“ и „прича о петру и февронији“ имамо и сајт: studiodomorgrs, на коме се можете шире информисати зашто сте изабрали да живите у карловци- ма? шта вас везује за карловце? серјожа: прве три године брака смо би- ли подстанари у новом саду, а затим смо одлучили да се преселимо у карловце, јер нисмо желели да децу подижемо у стану, нити у великом граду купили смо малу ку- ћу, стару преко 150 година поред ње смо изградили нову, и сада имамо довољно ме- вишедетне хришћанске породице 48 1 / 2020 ста у централном делу куће налази се оџак и шпорет који греје велику дневну собу са кухињом архитекта се чудио том нашем из- бору и упорно хтео да нам ту постави теле- визор имамо и велико двориште са баштом, пластеником, кокама, пчелама родитељи не живе са нама, али нас често посећују, ужива- ју у својим унучадима и труде се да им пруже колико су у могућности баке и деке за нас производе здраву и укусну домаћу храну ко вас је привео истинитој вери? у новом завету читамо да неће сви вјеру (2 сол 3, 2), али и то да све што није од вјере гријех је (рим 14, 23) је ли било свештеника у вашој породици? или је било неких чуда? серјожа: у мојој породици било је некад свештеника, чему сведочи и презиме по- пов татин деда је имао осморо деце, али је преживело четворо наша крсна слава је света петка, али је родитељи нису славили веру сам добио на дар у 22 години и она је запечаћена крштењем у манастиру ковиљ претпостављам да се то десило по нечијим молитвама, јер пре тога нисам баш био на добром животном путу после крштења ми је било јасно да имам само два пута: или женидба или монаштво провео сам неко време на светој гори, али нисам осетио уну- трашњи призив за пут монаштва призив на брачни живот осетио сам када сам упознао злату годину дана касније било је и чуда, али не тако великих као сâмо чудо вере злата: деда, са очеве стране, је имао ше- сторо деце иако сам крштена као дете у цркви у мачванском прњавору, до своје 18 године у цркву сам одлазила само на божић и ја сам веру добила на дар, благословом светога саве похађала сам средњу шко- лу за дизајн где смо на часовима историје уметности изучавали наше средњовековне манастире, које сам пожелела да видим, па сам са другарицом кренула у обилазак ма- настира рашке школе у пећини светога са- ве, његовој испосници у кањону милешеве, високо изнад манастира милешева, ту се родила наша вера господ нам је просто спу- стио у срца то смо осетиле обе једнаком си- лином вера је у потпуности изменила наше животе како и где сте се упознали вас двоје? сма- трате ли да је то било по божијем промислу? злата: у новом саду ја сам тек започела студије, а серјожа је био на трећој години пошто се вера пробудила у нама, обоје смо кренули на часове веронауке при саборном храму, где је била велика група младих људи окупљених око оца жељка латиновића, на- шег вероучитеља са њим смо путовали и об- ишли многе манастире ту смо се и упознали крајем 1998, верујем, по промислу божијем, мало пре почетка бомбардовања, и убрзо, иако смо се познавали тек неколико месеци, схватили да нас бог призива на брачни жи- вот пала је просидба, а недуго потом и вен- чање, у успенској цркви у новом саду, 1999 године, које се одвијало уз звуке бомби и си- рена, за време нато агресије ступили смо у брак свесни да улазимо под окриље свете тајне и да је то, не за цео живот, него за чита- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 49 ву вечност током студија сам рађала децу, а кад се растко родио и ја сам дипломирала на филозофском факултету серјожа: када сам рекао родитељима да хоћу да се женим, би- ли су изненађени, али и одушевљени, наро- чито мајка, јер се она прибојавала да је мој избор монаштво била је забринута јер сам се, након крштења, нагло везао за цркву и богослужења било нам је најважније да до- бијемо четири благослова: и од родитеља и од наших духовника али, златин отац је по- ставио услов да мора да заврши факултет и мало су се двоумили а кад им је обећала да ће га завршити, дали су јој благослов млади мисле да је љубав романтика може ли се права љубав одржавати на романтич- ним сновима? шта доприноси љубави и по- родичној срећи? серјожа: било је и романтике, нарочито код злате али, брак не почиње од љубави, него се она осваја и негује, да би временом расла, а не јењавала, као што је то случај са романтичним осећањима што више делања над хришћанским врлинама, то више љубави и породичне среће ако гледамо недостатке других, а своје не видимо нити о њима бри- немо, онда ту тешко да може бити слоге и љубави а лепе речи у међусобном опхође- њу се просто подразумевају да ли се може живети православно без цр- квеног брака? серјожа: не знам може ли уопште бити брака, а да то није православни брак тачни- је, ако супружници не живе брак као свету тајну, онда и не можемо говорити о право- славном браку нема оног преображаја из старог у ново, из воде у вино, као у кани галилејској како избећи негативне утицаје који су противни хришћанском животу? да ли имате истог духовника? злата: имамо истог духовника, нашег дивног оца милована миодраговића у но- вом саду, којем смо неизмерно захвални на саветима веома је важно за брачнике да имају истог духовника а деца се испо- ведају код оца јована милановића, ста- решине саборног храма светог никола- ја и професора богословије св арсенија сремца у сремским карловцима, који се веома лепо бави младима у нашем граду тако им је лакше да се организују и стигну на исповест серјожа: проводити што више времена са децом, како би родитељски утицај био при- маран, јер ако се деца не угледају на родите- ље, наћи ће други узор да ли су о вама писале новине или сте го- стовали на радију и телевизији? серјожа: у новинама и на телевизији смо до сада, углавном, представљали свој рад: књиге и филмове које смо правили, затим награде које смо добијали, мање смо гово- рили о нашем породичном животу премда је спорадично било новинара који су се и за то интересовали вишедетне хришћанске породице 50 1 / 2020 руски старац, архимандрит јован кре- стјанкин, каже да је најважније бити са бо- гом како васпитавати децу да она буду са богом, као иконе божије, кад нам са свих страна намећу разне идоле, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа (својим образовним системом), и држава (закони- ма), и привреда (тржишним трендовима) могу ли и деца да васпитавају своје роди- теље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? серјожа: суштина је радити на себи, јер какви смо ми таква ће бити и деца као што каже један светитељ: „мање говорити деци о богу, а више богу о деци наравно, актив- но се треба супротставити свим негативним утицајима споља и што више их удаљити од деце и што више времена проводити са децом један родитељ треба увек да је код куће, а идеално обоје, ако им је посао такав и деца васпитно делују на родитеље, посебно кад родитељ препозна неке своје особине у детету то је сјајна могућност да се човек коригује људи смо, па и грешимо, али одгајање сваког наредног детета је мо- гућност да исправимо грешке које смо пра- вили са одгајањем претходног злата: ми имамо велику срећу јер нам је господ дао да своје радно место организујемо у кући у свим пројектима нашег студија учеству- ју и наша деца, тако да извршавајући своје радне обавезе ми уједно радимо и на раз- вијању талената своје деце на овај начин са децом проводимо доста времена ту смо да их испратимо када одлазе од куће, да их дочекамо када се враћају хвала богу на том великом дару! забрињавајућа је чињеница да су наша деца све више „екраноиди“, зависници од интернета и друштвених мрежа очи су им упрте у екране телефона, таблета, тв екра- не колико ваш систем рада са децом развија радне способности код деце и доприноси да она буду учесници у стварању и ствараоци, а не само пасивни посматрачи наметнутих садржаја? серјожа: најмлађи немају телефон, а ста- рији морају да схвате намену, да он не служи за играње, да се употребљава, а не злоупо- требљава злата: на једном филмском фе- стивалу био је мото: „боље да се деца играју филмом него да се филм игра децом“ ми се трудимо да то примењујемо држимо ра- дионице у новом саду, у дечјем културном центру новог сада, по основним школама држали смо при цркви у сарајеву, љубљани учествујемо у дивним пројектима обилази- мо музеје, галерије, библиотеке, и на основу онога што смо видели правимо анимирани филм урадили смо први део пројекта, под називом „урбано зрно“, који се бави еколо- гијом, а други је у току то треба да буде ви- део-водич за децу по културним установама новог сада на тај начин се трудимо да под- стичемо креативне потенцијале код деце, да користећи савремену технологију, компју- тер, телефон, фото-апарат, сâми стварају какав успех деца показују у школи? којим активностима се додатно баве? иду ли на ве- вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 51 ронауку? колико читају, а колико су под ути- цајем виртуелне стварности? злата: сва деца имају посебне таленте и веома су активна теодора, која је добила име по теодоровској икони божије матере, којој сам се посебно молила током трудноће, сада има 19 година и ове године се уписала на студије савремене руске књижевности и књижевног стваралаштва на рггу у москви добила је стипендију руског министарства образовања од раног детињства је испо- љавала дар за писање њено најзначајније признање је друга награда на литерарном конкурсу фабрике слаткиша „бамби“, где су у жирију били љубивоје ршумовић и миња субота који су јој награду и уручили веома воли и историју, те је током школовања у карловачкој гимназији похађала семинаре из историје у истраживачком центру „пет- ница“ у нашем породичном студију теодо- ра ми помаже приликом израде сценарија сара је ученица 3 разреда карловачке гим- назије, рођена је на дан преподобне саре мисирске бави се и женским ватерполом од своје десете године сада игра у јуниор- ској и сениорској екипи женског ватерполо клуба „војводина“ она је и главни монтажер у свим нашим филмовима, а заједно са јако- вом ради компјутерску анимацију на пројек- ту „руски класици за ученике“ јаков је рођен на дан апостола јакова, ученик је 1 разреда карловачке гимназије и показао је изванре- дан дар за анимацију и режију, те је освојио многобројне награде на међународним фе- стивалима анимације овај дар му је омогу- ћио да доста путује прошлог лета је провео три недеље на криму, а ускоро, у децембру месецу, путоваће у москву где ће провести месец дана у најстаријем и највећем студију за анимацију у русији – „сојузмуљтфиљм“, та- мо ће се усавршавати у луткарској анимаци- ји уз најбоље аниматоре русије од смиљане смо решили да дајемо и наша српска имена, па су она и растко тако добили име смиља- на је ученица 5 разреда основне школе, 3 разреда музичке (свира клавир) и 1 разреда балетске школе ове године је освојила пр- во место на међународном пијанистичком такмичењу „славенски“ воли фотографију освојила је друго место на ликовном кон- курсу „корени“, часописа светосавско звон- це заједно са растком озвучава наше фил- мове и учествује у монтажи звука растко је ученик 2 разреда, тренира аикидо и веома воли да црта добио је похвалу светосавског звонца за ликовни рад и управо припрема фасциклу са радовима да је пошаље у редак- цију часописа серјожа: наша деца воле да читају књиге у једном периоду се догодило да се књига некако удаљила из њихових ру- ку и да су читали само оно што морају, а онда смо добили диван савет од једне вишедетне породице из русије, а то је да књиге читамо заједно и наглас, без обзира што су већ вели- ки и што могу да читају самостално то зајед- ничко читање их је поново вратило књизи и резултати су изванредни тако да ми стално имамо неку књигу коју читамо сви заједно овакав начин читања топло препоручујем свим родитељима просто га испробајте, а резултате ћете приметити сâми поред ово- ликих активности деца не стигну да узалуд- но проводе време на интернету користе га само према потреби, као и ми такође, они и сâми зарађују себи џепарац од филмова које снимамо филмови су, углавном, плаћени та- ко да од зарађеног новца могу себи да плате тренинге, купе одећу и обућу и сл наравно, ту мислим на старију децу наша деца иду на веронауку добро је што и у школи имају предмет који говори о вери како изгледа веронаука у кући, а како ван куће? свети оци кажу да кроз моли- тву долази благодат светог духа ваш дом је мала домаћа црква, а то подразумева пост, молитву, духовну литературу шта деци пружа учешће у литургији? свети апостол павле нас поучава: „ријеч хри- стова нека обитава у вама богато, у свакој мудрости учите и уразумљујте себе: псал- мима и славопојима и пјесмама духовним, у благодати пјевајући господу у срцима својим“ (кол 3, 16) серјожа: веронаука у кући је спонтана: ми, родитељи, причамо, деца питају, или вишедетне хришћанске породице 52 1 / 2020 читамо наглас и коментаришемо док смо издавали своје књиге, правили смо и раз - мене са осталим издавачима и тако форми - рали богату библи отеку онолико колико се трудимо да христа задобијемо, утолико ће и пребивати у нама и међу нама ту моли - тва свакако за узима кључно место есенци - ја хришћанског брака је христос злата: од почетка нашега брака имамо диван благо - слов од свог духовника да се молимо зајед - но, али у присуству деце, док се они играју, читају, просто да нас виде на молитви мно - го смо имали користи од овог благослова јаков иде на часове црквеног појања код проф богословије предрага ми одрага сав наш труд, књиге које издајемо, анимирани филмови, све је то у циљу верона уке и при - ближавању вере деци ја сам организовала, са благословом оца јована милановића, у оквиру удружења православне омладинске заједнице, божићне представе са децом из цркве и из школе, а у цркви сваке године за празник светог саве, све то у циљу да бисмо што више деце укључили у црквени живот модни трендови, претераном слобо - дом, све више омладину чине недоличном, у хришћанском смислу колико деца данас могу пратити моду а да су ипак пристојно об учена? злата: ово су теме о којима се трудимо да разговарамо са децом да чујемо њихово ми - шљење и кажемо своје ми волимо да сами шијемо одећу имамо машину за шивење, а моделе узимамо из часописа на овај начин девојчице добијају уникатне хаљине или торбице са јединственим апликацијама које сами правимо да ли за вашу породицу постоје летовања и зимовања и како то остварујете? на која сте поклоничка путовања ишли? серјожа: имамо кућу у селу куљаче у цр - ној гори тако да сваког лета тамо проведемо месец дана кућа је на планини, а на киломе - тар удаљености од нас постоје четири ма - настира захваљујући студију за анимацију, често путујемо на фестивале или сви зајед - вишедетне хришћанске породице јануар / фебруар 2020 53 но држимо радионице на овај начин смо заједно посетили љубљану, сарајево, трст, венецију, али смо успели и да се поклонимо светим местима недавно смо били на фести- валу у кијеву, где је јаков примио награду, и посетили смо кијево-печерску лавру често путујемо у русију и тамо користимо сваку прилику да се поклонимо светињама а ја сам са јаковом био на светој гори ваши незаборавни породични догађаји или анегдоте? серјожа: једном нас је посетио наш при- јатељ монах, и сутрадан је звао телефоном јавио се растко, који је тада имао две-три го- дине, кратко је слушао, а онда позвао мене питао сам ко је, а он рече – гопод тада није знао да каже господ! да ли је монах оставио на њега дубок утисак, или зато што је из слуша- лице чуо „помаже бог“, па помислио да господ зове, ни данас нам није јасно и наша мала смиљка је направила анегдоту на св литу- ргији се узноси јектенија за оне који се уче и за оне који их уче једном, после службе она ме упита: „тата, ко су они који хуче?“ спојила је глас „х“ из претходне речи са речју „уче“ је ли сваки порођај био исти? сада је ак- туелно питање вакцинисања деце имате ли поверења у данашње вакцине? злата: сваки порођај је био природан и радовала сам се сваком детету после теодо- ре родила сам девојчицу, којој смо већ дали име анастасија, јер се родила за васкрс 2003, али мртва пупчана врпца ју је удавила то је за нас била неописива жалост, посебно јер је умрла без крштења сахранили смо је под крстом током те трудноће имала сам неки лош осећај, и серјожа је ту моју бригу, када је био на светој гори, пренео оцу јефрему из скита св андреја он је саветовао да се мо- лимо св великомученици марини – огње- ној марији, која је некрштена ипак крштена у крви, својим страдањем за христа када се све издешавало, схватили смо зашто је то ре- као и то нам је била велика утеха касније је књигу са њеним житијем серјожа илустро- вао, у издању манастира клисина вакцине, као и сваки лек, имају добре и лоше стране, и ту нема ништа спорно али, нажалост, има и приморавања на било који лек, па и на вакцине да ли је рађање подвиг или беспотреб- но мучење? многе људе вишедетност асо- цира на сиромаштво имате ли вашу пору- ку охрабрења породицама које избегавају вишедетство? серјожа: рађање деце је радосни подвиг кућа пуна деце јесте право богатство, у сва- ком смислу потребно је препустити се го- споду са пуним поверењем ако је разлог за избегавање вишедетства материјалне при- роде, можемо, као и многе друге вишедетне породице, посведочити да са сваким дете- том господ даје и могућност да то дете буде и материјално обезбеђено, тако да то треба да буде најмања брига злата: рађање деце и њихово подизање доноси обиље истинске радости која потпуно захвата човеково би- ће сваки дечији успех је повод за радовање а када је у породици много деце, повода за радовање је на претек наравно да током по- дизања деце има и оних тешких тренутака и напора, али сваки напор када уроди плодом брзо се заборави, као и све тешкоће оста- је диван осећај задовољства што имамо кога да волимо и што смо вољени са толико стра- на дивно је гледати децу како одрастају тај присан лични однос са сваким од њих и везе које узајамно градимо не бих мењала ни за шта на свету серјожа је урадио много икона, а сада, да испуни својој злати жељу за двадесетогоди- шњицу брака, рâди икону светитеља-заштит- ника њихове породице централни лик је богородица теодоровска, по којој је теодора добила име, а около ње сви свети заштит- ници њихове деце, као и упокојене анаста- сије ова икона је доказ њихове породичне љубави и слоге, јединственог православног духа чврста вера да је земаљски живот „ра- дионица спасења“, по речима св јустина ће- лијског, а по речима символа вере, чекање васкрсења мртвих и живота будућег века вишедетне хришћанске породице 54 1 / 2020 бог је према тумачењу светог писма – љубав! за бога такав проблем не може да постоји, и према томе за њега не посто- је нежељени људи он свима жели спасење! друго смо ми, људи, рођени у гресима и још смо и сами додатно грешни ми се налазимо у таквом мраку, у таквом помрачењу свести, да можемо да говоримо о жељеном и неже- љеном детету, зато што су то околности на- шег живота пре неколико година дали су ми исечак из неких новина, у коме се говорило о томе да је млада девојка родила бебу била је зима, породила се, не у болници, већ код куће а затим је са 8 спрата избацила кроз прозор своје новорођено дете телашце су из снега извукли људи који су видели како је пада- ло, али нису видели са ког спрата позвали су полицију израчунавши трајекторију лета, полиција је приближно одредила са које ви- сине и из ког улаза је могла да падне та но- ворођена беба врло брзо су успели да нађу стан морали су по спратовима тог улаза да се распитују код становника, и сазнали су да на 8 спрату, у том и том стану живи млада особа, која би, судећи по величини стомака, требала ускоро да се породи тако је полици- ја нашла ту младу жену-убицу тако да, реците, ако је та млада особа била способна да избаци своју бебу на улицу на мраз не би ли је се ослободила, можемо ли да говоримо о томе да она поседује мајчинску љубав или барем, за сва жива бића обичан мај- чински инстинкт, који од бога добијају све жи- духовне поуке процес је немогуће зауставити, забранити, али наша црква и њени чланови мо- рају да покушавају да помогну бар онима код којих још увек потпуно није атрофи- рала савест валаамски схиигуман o абортусима „идеш у пакао? хоћеш и мене са собом да повучеш?“ „почели су да ми се обраћају свештеници из разних епархија, који су ми причали да им на исповест долазе младе жене и деле са њи- ма своју бол бол се састоји у томе што оне не могу да роде дете, живећи у законитом браку, и доживљавају то као велику несрећу најче- шће саме жене повезују немогућност да роде дете са тим што су раније вршиле абортусе пошто тај сигнал из највећих црквених ду- бина сваке године постаје све јачи, донета је одлука да се о томе исприча целом друштву да се каже да је потребно да се зауставимо, да предузмемо одлучне мере не били смањили број абортуса ми морамо не само да одговарамо људе да врше абортусе, већ и да направимо систем по- дршке женама, које, налазећи се у тешким си- туацијама, одлучују да одустану од абортуса“ његова светост патријарх московски и све русије кирил јануар / фебруар 2020 55 вотиње? и заиста, тај најснажнији инстинкт је бог дао свима: и слоновима, и мачкама, и пси- ма, и птицама, мислим да сте више пута виде- ли у филмовима о животињама, са каквом по- жртвованошћу мајке штите своје потомство, а понекад ради њега жртвују и свој живот! мала птичица ће штитити од мачке свог птића до смрти, и мачка ће од огромног пса до смрти штитити своје маче то је због тога, што је тај инстинкт уложио бог у свако живо биће! како да схватимо чињеницу да је мајка убила сопствено дете? зар највеће од свих бића које је бог саздао – човек, нема тај ин- стинкт? зар у савременој криминалној хро- ници нема много случајева, када су новоро- ђене бебе, увијене у најлонске кесе, у којима су се брзо гушиле, налазили у контејнерима? да, заиста, нормалан човек не може то да схвати али, ти случајеви постоје! шта или ко је могао да угуши у мајци је- дан од најјачих инстинката – мајчински ин- стинкт? видим само једно објашњење овог феномена: овакве жене се налазе у таквом стању обузетости духовима, у таквом помра- чењу од стране демона, да ти демони својим утицајем на њихове душе уништавају у њима чак и тај, рекло би се, непобедиви инстинкт! некоме ће могућност оваквог утицаја изгле- дати сумњива, али ми тешко можемо оспо- рити чињенице заиста, само човек обузет демонима може да учини овакав поступак питате: зашто пали анђели добијају толику власт над човеком? у својим чланцима и посебно у књизи: „о једном древном страху“, више пута сам пона- вљао, да је једина заштита од утицаја на ду- шу и тело човека од стране демонског света – благодат светог духа божијег (према учењу св григорија паламе) божанска благодатна енергија напушта човека само из једног раз- лога тај разлог је грех, тј нарушавање зако- на божијих, које је творац дао човеку овде видимо закономерност: што више греха, то мање благодати, која, буквално као одећа, штитећи тело од утицаја хладноће, штити чо- века од утицаја демона кад се накупи ису- више много грехова, а благодати преостане веома мало, тада демони улазе у тело човека и насилно њиме владају, мимо његове воље, чинећи га неком врстом своје марионете та- кви људи и чине најстрашније, а понекад, ни- каквом логиком објашњиве злочине ево због чега смо приморани да говоримо о жељеним и нежељеним бебама случајеви о којима сам вам причао су реалне чињени- це из нашег живота већина савремених љу- ди се одрекла бога, не желе да знају њего- ве законе, живе греховним животом, налик оном којим су живели древни пагани – ха- нанејци, приносећи као жртву молоху своју децу и ако је апостол павле још у првом ве- ку говорио о томе да свет у злу лежи, шта би он рекао када би видео савремени свет: свет интернета, компјутерску и гејмерску зави- сност, свет блуда, наркотика, свет хомосексу- алаца и трансвестита? мислим да би апостол био принуђен да призна да је римска импе- рија са својим развратом била дечији вртић у поређењу са оним што видимо данас а шта кажете за обреде сатаниста које из- воде девојчице-сатанисткиње, посећујући „цркву сатане?“ узгред, та религиозна орга- низација је била регистрована у министар- ству правосуђа још 1992 године у петер- бургу о томе ми је лично причао покојни свјатјејши патријарх алексије ii при посети 1992 године спасо-прилуцком манастиру, кад сам ја био намесник те обитељи те де- војчице свесно иду на то да затрудне и да ро- ђено дете принесу као жртву сатани да, да, ту бебу ритуално убијају какав је ваш став поводом овога? овакве чињенице су прове- рене и више пута описане у разним земљама европе и америке таква је ситуација у на- шем савременом свету! као што смо већ могли да приметимо, чо- век који се налази под ђавољим утицајем и под његовом влашћу, најчешће је незаинте- ресован за дете, и због тога ће бити спреман на абортус, јер му дете није потребно у наше време многи млади људи желе да живе, ка- ко они кажу, пуним плућима, ни у чему се не ограничавају и немају никакву одговорност они знају да је дете велика одговорност, огромна брига, одсуство личног живота то- ком, у крајњем случају, бар првих неколико духовне по уке 56 1 / 2020 година „шта ће нам ти проблеми?“, говоре они „ми желимо да живимо за себе, нама то дете уопште није потребно!“ али, оно је већ зачето! шта онда да ра- димо? врло просто! абортирај! тако и раде милиони и код нас у држави и у целом „ци- вилизованом свету“ тај процес је немогуће зауставити, забранити, али наша црква и ње- ни чланови морају да покушавају да помогну бар онима код којих још увек потпуно није атрофирала савест да им помогну да сачува- ју своје дете и не учине страшни, смртни грех убиства и то, узгред, већ раде многе парохи- је наше цркве само господ бог може да исправи ситуаци- ју али, за то је потребно чудо а то чудо се може десити само у једном случају тај слу- чај је описан у старом завету ако се сећате, када је аврам поставио свој шатор под мам- вријским храстом, њему се јавио господ у ли- ку три анђела и аврам сазнаје да се господ спрема да уништи два велика града због гре- хова – содому и гомору са околином да би- смо разумели шта је у то време значио вели- ки град, сетимо се ниневије то је био велики град са око двеста хиљада људи претпоста- вљам да су содома и гомора били отприлике исто толики, и ако узмемо и околину, онда ће бити око минимум пола милиона за то вре- ме то је наравно, био огроман број сазнав- ши за ту божију намеру аврам га је питао: „господе, зар ћеш уништити два тако велика града? а ако се тамо нађе педесет праведни- ка? они ће такође погинути са тим људима?“ господ му је одговорио: „ако нађем педесет праведника, смиловаћу се на све остале због тих педесет“ после неког времена, аврам је опет питао: „опрости“, рече, „опрости госпо- де, поставићу још једно питање: а ако тамо не буде педесет, већ само двадесет?“ господ је одговорио: „добро, и због двадесеторо ћу помиловати све“ али се аврам није смирио и поново му се обратио са питањем: „госпо- де, опрости, ја сам, наравно, досадан, али ћу још једном, последњи пут питати: а ако тамо не буде њих двадесет, већ само десет?“ и шта ми чујемо? милосрдни господ је одговорио: „помиловаћу их због десет праведника“ (уп постање 18, 20–33) а сада замислите: господ је био спреман да помилује пола милиона људи због десет праведника, уколико би се они нашли међу тим стотинама хиљада грешника! за нас овај пример означава то, да ако ми, хришћани, почнемо да живимо не формалним, већ пра- вим хришћанским животом, ако се убројимо у тих неколико процената праведника, тј оних који живе по правди божијој, онда ради тако малог броја господ може помиловати и остале ја други начин не видим! али, у датом случају, помиловање уопште не значи спасење сваког појединачно гре- шника од вечне осуде оно им само про- дужава постојање, даје шансу да спознају свога творца, да очисте душу од страсти и исправе грешни живот немогуће је сваког појединачно спасти за царство небеско из једног простог разлога: бог нас је створио као слободне, а то подразумева слободу нашег избора али, како ми видимо, већи- на људи на земљи не жели да живи према заповестима божијим, које ограничавају њихов егоизам, њихову гордост њима није потребан господ! сами људи не желе поми- ловање, неће да знају за христа а христос је рекао сасвим јасно: „ко буде поверовао и крстио се, биће спасен“ (мк 16, 16) то је потпуно јасно не постоје никакве друге ва- божанска благодатна енергија напушта човека само из једног разлога тај разлог је грех, тј нарушавање закона божијих, које је творац дао човеку духовне по уке јануар / фебруар 2020 57 ријанте! то јест, ако човек не поверује, он се без вере никако не може спасти без крште- ња, при чему крштења које је прихваћено са вером, не можемо ући у вечни живот ако је човек већ био крштен као дете, али не веру- је – такође се не може спасти неверник и некрштен ће сигурно бити осуђени, иако ће се казне наравно веома разликовати у за- висности од тежине преступа, пошто је бог најправеднији судија свето писмо говори само о таквој крајњој подели људи на страшном суду божијем, и никаквих оригенових измишљотина о прет- ходном постојању душа и општем спасењу, укључујући пале анђеле, у целом писму ви нећете наћи нема чак ни алузије на њих! уз- гред, није сам ориген све то измислио он се просто спријатељио са једним јеврејем, кабалистом и из учења кабале је преузео то старо халдејско учење као што видите, оно не постоји само код индуса свето писмо не оставља никакве трагове о идеји универзал- ног спасења, схваћеног као спасење не само човечанства, већ и демона свуда се у светом писму говори само о томе да је после смрти – суд у почетку појединачни, за конкретну по- јединачну личност (обично на 40 дан), а онда и крајњи, страшни суд на крају наше земаљ- ске епохе, земаљске цивилизације и због тога нећемо моћи да спасемо цело човечанство оно се потпуно свесно одрекло христа ипак у нашој земљи, која има хиљадугодишње пра- вославне корене, ипак нешто можемо да ура- димо и то много да урадимо! понављам: то ће зависити од свакога од нас лично: зависиће од тога – да ли ћемо ми собом да допунимо број праведника, ради којих ће господ да помилује нашу отаџбину и да дарује још времена макар некима да дођу до познања истине изворник: „на вопросы отвечает игумен n: ‘в ад собралась? и меня за собой потащить хочешь’“, вебсајт валаамског манастира, https://valaamru/publishing/106256/ превод: душка здравковић, православна породица духовне по уке 58 1 / 2020 овај храм је смештен у источном делу је- русалима и припада руској православ- ној цркви тачније, налази се у гетсиманији, недалеко од гроба пресвете богородице, на падини маслинске горе овај храм из- градило је империјално православно-па- лестинско друштво уз финансијску помоћ руске царске породице, у спомен на царицу марију александровну (1824–1880) храм је освештан 1888 и посвећен је светој марији магдалени од 1921 у њему се чувају мно- ге реликвије, између којих и мошти сестре последње руске царице александре, све- те мученице велике војвоткиње јелисавете фјодоровне, као и мошти њене келејнице монахиње варваре изградњу овог храма у знак сећања на царицу марију александровну предложио је управитељ руске духовне мисије у јеру- салиму, архимандрит антонин предложио је и место за изградњу храма на падини ма- слинске горе, па је тако до јесени 1882 ку- пљено земљиште пројектант храма је био д а грим, а храм је званично завршен 21 јануара 1885 године пројекат изградње во- дило је империјално православно-палестин- ско друштво под надзором и вођством архи- мандрита антонина саму изградњу храма извели су познати јерусалимски архитекти конрад шик и георги франгиа јерусалимски патријарх освештао је храм 13 октобра 1888 године у присуству великих кнезова сергеја света земља храм марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) изградњу овог храма у знак сећања на царицу марију александровну предложио је управитељ руске духовне мисије у јерусалиму, архимандрит антонин храм свете марије магдалене у гетсиманији јелена јонић александровича и павла александровича и велике војвоткиње јелисавете фјодоровне одушевљена лепотом храма, велика војвот- киња је том приликом изјавила: „како бих во- лела да овде будем сахрањена“ њене речи су се обистиниле априла 1918 заједно са дру- гим члановима царске породице, јелисавета фјодоровна је одведена у град алапајевск, где су је бољшевици убили заједно са њом је и келејница варвара прихватила мученич- ку смрт јануара 1921 посмртни остаци вели- ке војвоткиње и келејнице су пренете у храм марије магдалене где и данас почивају по- лагање моштију у храм обавио је јерусалим- ски патријарх дамијан у дворишту манастира археолози су от- крили део степеница које потичу из библиј- ских времена и које су повезане са неким јеванђелским догађајима у знак сећања на ове догађаје, подигнут је мали параклис ово свето место монахиње веома поштују, и сва- ке године на празник цвети, параклис богато украсе палминим гранама и цвећем у дво- ришту манастира је и пећина, на чијем улазу у данас стоји натпис „бдијте и молите се, да не уђете у искушење“ натпис је у вези са до- гађајем када су петар, јаков и јован заспали током молитве, пре хапшења исусовог у гет- симанском врту храм има седам купола, саграђен је од бе- лог и сивог јерусалимског камена и пример је руске архитектуре у московском стилу храм има мали звоник иконостас је израђен од белог мермера са бронзаним орнаментима, јануар / фебруар 2020 59 света земља унутрашњост храма марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) унутрашњост храма марије магдалене, јерусалим (извор: wwwisralandtravel) док је под направљен од разнобојног мерме- ра иконе за иконостас су иконописали с в иванов, в п верешагин, а и корзухин, а п соколов и е ц сорокин на олтарском луку налази се чувена слика – „марија магдалена испред римског цара тиберија“ према пре- дању, након васкрсења христовог марија магдалена је отишла у рим цару тиберију у то време није било уобичајено долазити ца- ру без дарова, а пошто је марија била сиро- машна, на дар му је донела јаја, симболишући живот марија је предочила цару о исусовом васкрснућу, на које је цар одговорио „како не- ко може да устане из мртвих? то је исто тако немогуће као да ово јаје постане црвено!“ и одједном је јаје у његовим рукама промени- ло боју у црвено тада је цар тиберије рекао: „заиста је васкрсао“ тако је рођена традиција код хришћана да једни другима на васкрс че- ститају празник уз поздрав „ваистину васкр- се“ и да јаја фарбају у црвену боју светиње овог храма су бројне, а најзна- чајније су: икона богородице смоленске одигитрија икона је постала позната 1554 када је остала неоштећена након пожара у либанском селу риханија када је то подруч- је захватила куга, свештеници су почели да обилазе заражена насеља носећи ову икону и ширење епидемије куге се зауставило ка- сније су мештани овог села предали икону либанском митрополиту илији митрополит је уснио сан у којем су му се приказале му- ченица јелисавета и варвара и тражиле од њега да икону поклони игуманији марији у палестини митрополит илија је одбацио тај сан пошто у његово време није постојала игуманија марија али, се сан поновио, по- тражио је игуманију и нашао је у храму ма- рије магдалене у јерусалиму када је митро- полит предао икону игуманији марији икона је већ била поцрнела од старости и на њој се тада ништа није видело али, када је ико- на унета у храм марије магдалене, икона се просветлила и добила веома лепе боје, које су и данас видљиве у храму су и мошти велике војвоткиње је- лисавете и њене келејнице варваре који се чувају у засебним мермерним ковчезима за- творени стаклом иначе су мошти војвоткиње и њене келејнице били похрањени у крипти храма, но 1 маја 1982 руска православна загранична црква пребацила је ковчеге из крипте у олтар храма, омогућивши да се ве- лики број ходочасника може поклонити и по- молити над њима у храму се чувају и честице моштију свете равноапостолне марије маг- далене, затим икона преподобних стараца оптинских, честице њихових моштију и друге монашко сестринство је малобројно и углавном живи од донација хришћана који походе овај храм сестринство се бави из- радом свећа и разних сувенира које продају у сувенирници испред храма по мишљењу многих архитеката и урбаниста овај храм се сматра једним од најлепших и најуређенијих у целом јерусалиму 60 1 / 2020 (извор: ruwikipediaorg) кивот са моштима војвоткиње јелисавете (извор: ruwikipediaorg) света земља јануар / фебруар 2020 61 манастир светог пантелејмона позна- тији и као русик (руски) смештен је на јужној обали свете горе између манастира ксенофонта и луке дафне манастир је по- свећен светом пантелејмону којег обележа- вамо 27 јула положај данашњег манастира светог пан- телејмона први пут се помиње у документу из 1765 године, а нарочито у документима из прве деценије 19 века стари манастир светог пантелејмона налазио се на месту данашњег палеомонастирио или тзв старог манастира познатијег као стари русик, који је основан још у 11 веку постоји документ који помиње долазак руских (или раских – из раса) мона- ха или монаха из далмације који су дошавши на атос основали манастир ксилург пошто је њихов број у овом малом манастиру брзо ра- стао, на њихову молбу уз благослов игумана лаврентија, света епистасија (скупштина све- те горе) је дала благослов да се део братства настани у манастиру стари русик касније је ксилургов манастир претворен у скит пресве- те богородице који и данас постоји о старом русику нема забележених сведо- чанства до 13 века, византијски цар андро- ник ii палеолог својом хрисовуљом потврђује власништво манастира над земљиштем и даје му пуна права која су проистицала из устава свете горе, чувеног трагоса на овакав потез се византијски цар одлучио по свему судећи на основу наговора српских владара, који су након ове хрисовуље манастир стари русик (могуће расик), даровали метосима и еконо- мијама као и разним реликвијама, материјал- но га помагавши, омогућивши тиме да стари русик преживи тешко време након каталон- ских пљачки, паљења и пожара иако се овај манастир од 13 века називао руским, постоји документ на коме је потписан игуман манастира русик на грчком језику, та- ко да византолози претпостављају да је у 13 и 14 веку било и грчких монаха и да су, могу- ће је, били већина у манастиру ова ситуаци- ја је владала све до 1497 године, када се по монахологиону тачно видело да у манастиру бројчано доминирају руски и српски монаси, а нарочито након ослобођења русије од та- тарско-монголские владавине, када је велики број руских монаха дошао на свету гору у уставу свете горе из 1394 године, наводи се да је манастир светог пантелејмона или стари русик на петом хијерархијском месту и величини међутим, већ почетком 15 века са доласком турака, у манастиру остају само српски монаси и неколицина руских, шери- јатски закон одузима целокупно земљиште манастира, који губи економију и осирома- шује, а многи монаси одлазе у келије и иди- оритмију преостало братство се задужује трудећи се свом снагом да одржи манастир у животу ова ситуација је трајала све до 18 века када се манастир затвара када је учени калуђер василије барски 1725 године ушао у манастир тада је затекао само четворицу монаха, двојицу руса и двојицу бугара у то света гора у уставу свете горе из 1394 године, наводи се да је манастир светог пантелејмона или стари русик на петом хијерархијском месту и величини манастир светог пантелејмона др немања јонић 62 1 / 2020 време поново грци долазе у манастир све- тог пантелејмона, данас стари русик, али по- што је он већ био у веома лошем стању, од- лучују да манастир преселе на обалу мора у мали скит у којем је био јерисоски епископ христофор, 1667 године на том месту су започели изградњу више келија које ће већ почетком 18 века да прерасту у манастир ко- ји данас називамо светог пантелејмона или нови манастир грчки монаси су за изградњу новог манастира нашли новчана средства тако што су продали своје прекодунавске ме- тохе српским, влашким и молдавским влада- рима изградња новог манастира започета је 1765 године, а највећу новчану помоћ им је пружио молдавски владар скарлат калимах 1815 године, који је саградио католикон па- тријарх калиник v је финансирао изградњу конака 1806 године и дао му назив „права калимахова киновија“ међутим, почетком 1821 године, у току грч- ког устанка против турака, манастир је спа- љен, а нешто касније је ушао у правни спор око границâ тј земљишта са суседним мана- стиром ксенофонтом након ових недаћа, ма- настир 1840 године поново почиње да прима руске монахе који су ускоро чинили већину, тако да су после више векова, 1875 године поново изабрали руса за игумана манастира, а већ 1880 године је у потпуности био наста- њен само руским монасима крајем 19 века манастирско братство је бројало преко 1000 монаха рачунајући и монахе који су настањи- вали околне келије и скитове од 1890 године почиње интензивна изградња и проширење свето-пантелејмонског манастира данас, манастирки комплекс подсећа на мали град са много високих зграда и високих купола храмова али 1968 године манастир ће да задеси један од највећих пожара који је доживео у својој историји осим тога, од вре- мена совјетског савеза долази мањи број мо- наха из русије, монаштво стари, умире и број монаха у манастиру нагло опада католикон манастира, како је написано из- над улазних врата, почео је да се гради 1812 године, а завршен је 1821 године католикон је посвећен светом пантелејмону и својим из- гледом подсећа на остале светогорске католи- коне зидови католикона су изграђени од кле- саних правоугаоних блокова најквалитетнијег гранитног камена, а на крову се уздиже укупно 8 купола са типичним крстовима на врховима католикон је фрескописан средином 19 века, када је израђен и богато украшен иконостас у складу са сигилијом из 1875 године служба се врши на два језика грчком и/или руском, и ово правило важи и данас насупрот улазу у католикон налази се трпе- зарија, која је подигнута 1890 године и фре- скописана 1897 године трпезарија је веома великих димензија, толика да у њој може да се смести до 800 људи изнад трпезарије уздиже се звоник са мноштвом мањих звона и цен- трално постављеним великим звоном, најве- ћим звоном које је у функцији у православном свету лево од улаза у католикон је смештена фијала (извор: wwwrssputniknewsinfo) манастир светог пантелејмона (извор: wwwhilandarinfo) света гора јануар / фебруар 2020 63 у непосредној близини манастира су сме- штене бројне келије и параклиси унутар ма- настирског комплекса су смештени паракли- си: успења пресвете богородице, у позадини је параклис светог митрофана, а западно од њега је смештена библиотека у првом пара- клису служба се обавља на грчком, а у другом параклису на руском језику у северном кри- лу манастира налазе се параклиси вазнесења, светог димитрија, светих архангела, гераси- ма, константина и јелене, руских светитеља владимира и олге у јужном крилу манасти- ра било је 8 параклиса, али након пожара из 1968 године остала су само два: светог саве и светог николе изван манастирског комплекса сачувана су два параклиса са припадајућим келија- ма светог петра, александра, јоне и филипа (сви набројани светитељи су били московски митрополити), на манастирском гробљу, и преображењски параклис у садашњој госто- примници манастир поседује и 5 удаљених келија: светог јефтимија, светих бесребрени- ка, живоносног источника, светог стефана и светог георгија ове последње две келије су у кареји поред овога, манастир има и четири метоха: хромицу на почетку свете горе, који је на неразјашњен начин стекао од манастира хиландар, скит ксилург или пресвете богоро- дице у којем је сада неколико бугарских мо- наха, нову тиваиду смештену испод хромице или светог василија, такође метох стечен од манастира хиландар, и стари русик или пале- омонастирио изнад кареје ризница манастира је богата пре свега иконама, од којих се издвајају икона богоро- дице из јерусалима, светог јована претече светог пантелејмона, мозаична икона све- тог александра невског ту су и многи дру- ги службени предмети, крстови, медаљони, реликвије, углавном руске израде као и део живоносног крста господњег од службених предмета издваја се путир и штампано бога- то украшено јеванђеље дар великог војводе константина николајевича, који је посетио манастир 1845 године и том приликом га поклонио манастиру манастирска библиотека је веома богата, смештена је у издвојеној двоспратној згради у средини порте у њој се чува 1320 грчких и 600 словенских рукописа, као и неколици- на рукописа на пергаменту и сигилија по- ред старих рукописа, библиотека чува и око 20000 штампаних књига на грчком и руском језику у истој згради, 2018 године је, пово- дом 1000 година руског монаштва на светој гори, отворен музеј манастир светог пантелејмона је опште- житељни од 1803 године, налази на 19 хи- јерархијском светогорском месту, а у њему данас живи око 30 монаха (извор: wwwb92net) о старом русику нема забележених сведочанства до 13 века, када византијски цар андроник ii палеолог својом хрисовуљом потврђује власништво манастира над земљиштем и даје му пуна права која су проистицала из устава свете горе света гора 64 1 / 2020 мисионарски излог о поукама владике николаја велимировића на руском језику давање је израз онога што смо мср дајана лазаревић что нам делать, чтобы лучше жить? избранные поучения святителя нико- лая сербского (велимировича) / пер с серб- ского проф и а чароты – минск: изда- тельство дмитрия харченко 2019 – 128 с – (серия „духовные жемчужины“) – isbn: 978–985–545–203–5 када сам био дечак веровао сам у бога, али сада више не морам да верујем, јер знам да бог постоји свети владика николај српски поуке светог владике николаја (велими- ровића) познате су и међу црквеним достој- ницима и међу верним народом светитељ је писао топло, за народ и о народу и чини се да је имао бескрајне„нерве“ за објашњавање и поучавање укратко, био је идеалан учитељ човекова вера није ништа друго него отва- рање врата душе и допуштење богу да уђе, речи су владике николаја, које је на руски је- зик у неколико књига превео чувени слави- ста-србиста проф др иван чарота из минска (белорусија) у преводу на руски језик проф чароте до сада је изашло неколико књига: мисли о добру и злу, молитве на језеру, чуде- са божја, поуке за сваки дан у години, духовне поуке и мисионарска писма све књиге је об- јавило издаваштво дмитрија харченка 2014 године прошле године изашла је збирка шта да радимо да би боље живели, која садр- жи најлепше и најбоље поуке светог владике николаја из поменутих књига превод професора чароте на руски језик у сваком погледу је савршен, а свака поука звучи природно, звонко и преливајуће, као да ју је сам владика написао на руском јези- ку и како и сам професор често преприча- ва поуке светог владике – бог увек стоји на истој удаљености од свих нас, а ми стојимо на различитим удаљеностима од њега, при- ближавамо се или одмичемо – тако се надамо да ће књига бити блиска и драга читалачкој публици
Свеска: 371 | Социјално старање Цркве
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
... Фотографија на насловној страни корице: Епископ ремезијански Г Стефан на слави капеле Института за онкологију Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: Епископ нишки Арсеније посећује угрожене породице Фото: Епархија нишка Фотографија на трећој страни корице: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25,40) Фото: Верско добротворно старатељство Фотографија на полеђини корице: Испред ВДСа у Француској улици у Београду Фото: Верско добротворно старатељство СВЕСКА 371, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 Реч уредника Од људи племенитих људима потребитим 2 Свети Оци тумаче Свето Писмо Свети Јован Златоусти: Тумачење молитве „Оче наш“ 4 Реч пастира Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава У имену Божијем је суд и правда! 6 Беседа Беседа на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског 12 Материк Света Ана 14 Историја хришћанства Трећи Васељенски Сабор 16 У дијалогу са атеизмом Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? 18 ТЕМА БРОЈА Да ли је сиротиња „и Богу тешка“? 23 Интервју са јерејем Владимиром Марковићем Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања 26 Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији 33 Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника Провера живота болом 35 Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве 43 Вишедетне хришћанске породице Породица Попов 46 Духовне поуке Валаамски схиигуман o абортусима „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш?“ 55 Света Земља Храм Свете Марије Магдалене у Гетсиманији 58 Света Гора Манастир Светог Пантелејмона 61 Мисионарски излог Давање је израз онога што смо 64 стране јануар / фебруар 2020 1 ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2020 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Социјално старање Цркве мисионарспцсрб | misionarspcrs УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић др Александар Милојков Владимир Пекић Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се у
Одреднице:
1. 164060 / ...у том моменту сам схватила: ево наставка пута, који ми је открио ДОСТОЈЕВСКИ ја не само да сам пошла на разговор, него сам још не- колико пута ишла код владике у лондон за мене, сиромаш...
2. 165626 / ...дубоко у души, али потом више није било одговора куда ићи даље? ДОСТОЈЕВСКИ је био први који ми је дао да осетим, а не само да умом схватим, да иза овог живота постоји и други тада сам се...
1. 164060 / ...у том моменту сам схватила: ево наставка пута, који ми је открио ДОСТОЈЕВСКИ ја не само да сам пошла на разговор, него сам још не- колико пута ишла код владике у лондон за мене, сиромаш...
2. 165626 / ...дубоко у души, али потом више није било одговора куда ићи даље? ДОСТОЈЕВСКИ је био први који ми је дао да осетим, а не само да умом схватим, да иза овог живота постоји и други тада сам се...
29
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
...минуту бих прорачунавао, ниједну не бих протраћио у празно!“ДОСТОЈЕВСКИ 📌 је ишао
у другој тројци осуђеника прву тројку су привезали за стубове пришли су војници са пушкама зачула се команда: „нишани“ в
...минуту бих прорачунавао, ниједну не бих протраћио у празно!“
МЕТА инфо: Р:27475 К:199979 Д:111
| Свеска 377 |
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... сада јесте и живи, а кроз неколико минут ће бити већ нешто но, најужаснија је била непрекидна мисао: „шта ако не умрем! шта ако се живот поврати, – каква би то била бесконачност! и све ово би било моје! ја бих тада сваки минут и цели век преобразио, ништа не бих изгубио, сваку минуту бих прорачунавао, ниједну не бих протраћио у празно!“ достојевски је ишао у другој тројци осуђеника прву тројку су привезали за стубове пришли су војници са пушкама зачула се команда: „нишани“ војници су подигли пушке и нанишанили и прошло је пола минута сваки од нас би на месту осуђених могао просто сићи с ума (један од привезаних је и изгубио разум) неочекивано се разлегао топот копита на семјоновски трг је галопом дојахао гласник са поштом управо су на губилишту прочитали нову пресуду: казну заменити тамницом тако је започело само горнило страдања, које је претопило фјодора михајловића у истинског христовог слугу међутим, у роману „идиот“ на питање, – је ли се успео окористити овим богатством чудесно дарованог времена? – он одговара: „оштрина доживљаја је полако спала са душе, и вредност живота се није осећала онако упечатљиво потекли су уобичајени дани, и опет је много времена протекло у празно“ ми обично доживљавамо свој живот као клупко нити, које се могу бесконачно размотавати а прекидање нити се доживљава као 44 1 / 2021 хришћанска етика трагедија „зар је ово све?“ – збуњено се питамо и ево шта је зачуђујуће: проживео ли ти 20, 40, 60 или чак 80 година, све ово се доживљава дословно као тренутак, који је пролетео и као да га и није било живот пролази брзо, као јарки, али кратки расцват мајских башти; као сан, тако да се на крају увек чини, као да уопште ниси ни живео показује се да је време у нашем личном доживљају – неуловљива величина, ишчезавајућа као вода на длановима године лете тако, да ми не успевамо ни да се њима наситимо само што си пошао у школу и гле, треба се припремати за матуру до недавно си био школарац, а ево већ си стекао породицу, одгајаш децу и припремаш и њих саме за школу раније си бринуо о себи, а сада све више о деци, док се не појаве унуци стрела времена се помера унапред, тако да ми и не примећујемо њено кретање у књизи постања читамо да је првим праоцима био одређен много дужи живот него ли нама, – са роком више од 900 година затим је творац скратио живот људи до 120 година, а потом је мера живота постало седамдесет година, а ако је у снази – осамдесет година (пс 89, 10) и никаква медицина, никакав научнотехнички прогрес, а подједнако ни методика здравог начина живљења нису могли суштински повећати меру нашег живота но, хајде да претпоставимо да нам је дато десет пута више живота, него ли у датом моменту богу није тешко да нам да рок земаљског живота такве дужине нека би то било 200, 400, 600, па чак и 1000 година, да бисмо достигли библијске праоце међутим, као прво, чиме бисмо ми испунили ових 1000 година? авај, човек се врло лако саблажњава свиме, чега је одвише: новцем, некретнинама, успесима, непољуљаним здрављем и на жалост обиљем година саблазан је врло велика „поживећу на своје задовољство 900 година, а покајаћу се у последњем столећу“, – таква би била мисао већине људи но, за ових 900 година греха душа би се толико укоренила у пороку, да би покајање на крају живота било могуће само теоретски и ево објашњења због чега је првим људима, описаним у књизи постања, који су живели скоро 1000 година, господ скратио живот они су се претворили у чудовишта греха, које је могао исправити само свемирски потоп вековима живети са злобним помислима, раздраженошћу на околне људе, многовековном јурњавом за земаљским комфором, блудним разонодама, да би се пред крај живота постало непоправљивим чедима ада? може ли се представити рђавија, одвратнија варијанта нашег живота? очигледно, да је свакоме од нас потребно своје губилиште, своја неизвесност судбине, своје невоље, своје бројање последњих минута, за време којих бисмо погледали на себе са стране и схватили колико смо времена изгубили узалуд, колико минута смо потрошили у празно! господе, опрости мени грешноме као друго, никакав рок земаљског живота ми не доживљавамо као довољан све што се даје привремено, па се потом одузима, оставља у души разочараност и тугу замислимо да су вољена жена или муж дати само привремено, привремено и деца, а потом одузети, и да је привремено и здравље тако и земаљски живот дат на неко време, а потом одузет, оставља у души само осећање гнева и огорчености ево на пример човек коме је 40 година он каже да су му године пролетеле неприметно за њега самог но, и два пута по 40 дају тај исти ефекат ако 80-годишњи старац каже: „године су пролетеле, као да и нисам уопште живео“, онда ће и следећих 80, па и 800, исто тако пролетети муњевито човек је створен за вечност и он се не може заситити никаквим одсечком времена, чак и 1000-годишњим ма колико одредиш човеку година или чак векова, све то ће утонути у прошлост; а то значи само једно: човек није створен за десетине, стотине или чак хиљаду година, он је створен за вечност и не може се заситити никаквим одломком времена чежња наше душе је бесмртни живот потреба душе је само вечност и не мање од тога јануар / фебруар 2021 45 ево још једног интересантног запажања показује се, да ми не бисмо ни обраћали пажњу на проживљене године, да се није похабало наше тело ми примећујемо колико је прохујало година само по борама на лицу, губитку пређашње гипкости и спретности, губљењу даха и болу у крстима ако би наше тело остало здраво, нас не би бринуле проживљене године то јест увиђање прохујалих година односи се само на наш спољашњи омотач – телесну природу, која се троши као и сваки земни механизам, док се душа изнутра осећа истом и тражи непрекидну сталност душа тежи да буде увек, увек доживљава овај непоновљиви тренутак, купа се у животу и радости постојања, увиђајући себе, општећи са сроднима и блискима, црпећи бескрајно и неизрециво добро а где је ово добро, у чему је оно, или тачније – у коме постаје разумљиво у мери рушења земних илузија бог је ограничио наш земаљски живот на седам или осам деценија ово је свакако мало но одређени рок омогућује да се спозна како се брзо руше жеље, како брзо вене тело, и брзо млитаве руке и најспретнијег човека земаљске радости се завршавају разочарањем, да бисмо ми тражили истинску радост, која не зна за разочарања свето писмо нам говори о томе, да у човеку постоји неизмерна вредност – бесмртна душа јер каква је корист човјеку, ако задобије сав свијет, а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за душу своју? (мк 8, 36–37) ми смо створени по образу божијем, призвани на бесмртност, као што је бесмртан сам бог зато се наша душа не може наситити земаљским пролазним животом, она чезне за вечношћу, али не вечношћу у смислу бесконачно трајућих бесмислених година, већ у смислу причасности вечном богу није важно, колико, већ како ћеш проживети овај живот одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих празан воз са 70 или 80 вагона губи смисао а воз са неколико вагона испуњених нечим драгоценим, има огромну вредност дароване нам године сличне су чистој свесци некоме је дата дебела свеска, а он шара листове, прља их, цепа, да би потом добијао плодове своје својевољности а некоме је дата танка свеска, али и на тим малобројним листовима он утискује нешто чисто и предивно и видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и књиге се отворише и бише суђени мртви по дјелима својим као што је записано у књигама (откр 20, 12) листови се завршавају, сасуди се испуњавају, године прођу, али остаје бесмртна душа човек који живи земним животом, сличан је пробушеном бурету, које се све време налива и никако се не може напунити душа упија у себе разоноде и добра овог света, али као и пре остаје празна, гладна и жедна а човек који живи небеским, сличан је извору у коме не пресахњује жива вода која утољава сваку жеђ достојевски се и поред губилишта сећао спаситеља „ми ћемо бити са христом“, – рекао је он једном од осуђених састрадалника он је по своме у том тренутку схватио служење христу, а даља страдања су га претопила у истинског слугу христовог у животу свакога од нас бива своје губилиште, своје очекивање, али и свакоме се од бога дају своје милости, своја чудесна помоћ хоћемо ли се ми преобразити, да би преостале године проживели са христом, да ниједну минуту више не бисмо изгубили? време се освећује, када се испуњава благодаћу онога, ко сам и јесте освећење („јер си ти освећење наше“ – обраћамо му се ми у богослужбеном возгласу) време се испуњава вечношћу, када пролазни човек постаје причастан вечном богу и чак и најмањи трен задобија смисао, када си ти у том трену свецело у ономе који и дарује смисао помози нам, боже, да не губимо драгоцено време, које нам је даровано за вечност! јереј валериј духањин извор: священник валерий духанин, сколько бы ты хотел жить? https://pravoslavieru/114095html хришћанска етика 46 1 / 2021 живот у христу најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица разговор са оцем арсенијем чувар честице светог хитона господњег разговор водио и са руског превео: јован хонда разговарамо о доласку ове велике светиње у србију, са иноком арсенијем, чуваром честице светог хитона господњег, сабратом јаковљевско-преображенског манастира у ростову великом помаже бог, оче арсеније, кажите нам молим вас, за почетак, колико дуго сте у србији? – у србији сам већ другу годину дошао сам са искушеником валентином две недеље пре васкрса 2019 године, у току великог поста и ево, прошао је други васкрс, а ми смо још увек ту можете ли нам рећи које сте епархије српске цркве обишли са хитоном? – практично све, практично целу србију смо обишли обишли смо стотине, можда и хиљаде храмова и манастира у свим епархијама спц кад смо дошли први пут, ја сам имао план и имам га и даље код себе хитон је требало, по том плану, да буде у србији свега месец дана само месец дана! од 12 априла до 12 маја 2019 године, а ми смо овде већ другу годину! кажите ми из ког сте ви манастира у русији? – наш манастир се налази у граду ростов велики то је јарославска митрополија, тачно 200 километара на северозапад од москве око сат и по времена вожње то је вероватно древни манастир? – да, јако је стар, из 1376, то је xiv век зове се спасо-јаковљевски манастир његов оснивач је био свети јаков, први епископ ростовски ростов је тада био специфичан град и његови житељи су имали неке своје, сурове обичаје у то време мушкарци су се тада грубо опходили према женама, за њих су оне биле као ствари могли су их избити до смрти, убити, било шта и једном је нека жена, коју је муж тако избио побегла код епископа јакова и он ју је заштитио и житељи ростова су се окупили и побунили се против њега: „ко си ти да мењаш наше обичаје? ми имамо своје законе! не може то тако!“ и он је отишао из града и недалеко од њега прво себи подигао колибу, затим малу цркву и на крају је основао и манастир и црквени људи, који су били озбиљно верујући, су пошли к њему и временом је настала ту и заједница он је основао манастир а други великан нашег манастира је свети димитрије ростовски, митрополит јарославски и ростовски он је живео у нашем манастиру и у њему је писао своје чувене радове, житија светих и друге он је захтевао и да га сахране у нашем манастиру, где се налазе његове свете мошти он није био само ревнитељ православља, већ и искоренитељ старообредског раскола то је његова заслуга то је био један од разлога зашто је канонизован – не само због житија јануар / фебруар 2021 47 светих већ и зато што је много учинио да се тај раскол превазиђе то је xvi век како је честица светог хитона господњег доспела у ваш манастир? – та светиња је дошла у наш манастир 2016 године десило се да је наша ватерполо репрезентација тада била у француској њихов духовник је архимандрит силвестар из нашег манастира и њима су тада у католичком манастиру у градићу аржанте поред париза, понудили да купе ту светињу просто да је купе кад су они питали за цену, тражили су им тако високу цифру да нису могли да прихвате међутим, како је то хитон господњи, на којем је његова пречиста крв, они су ипак решили да позову свог духовника и питају га кад је он чуо о чему се ради, само им је рекао: „шта, још размишљате? одмах узимајте!“ и они су га купили то је хитон који је био на христу кад су га бичевали римски војници он је био натопљен његовом крвљу и ова честица хитона је од тог хитона да ли је ваш манастир тада постао место ходочашћа? – да, одмах су почели да долазе и да траже да се носи у разне епархије руске цркве претпостављам да сте били сведок многих чуда, која су се десила од светог хитона господњег? – не бих баш могао да кажем да сам видео многа чуда постоје писана сведочанства, која смо добили, њих има доста, и из србије, која су послата нашем игуману у русији десило се једно чудо у вазнесењској цркви у београду, мало пре него што сам ја дошао из русије по други пут мало пре мог доласка, једној жени су се исцелиле ноге она није могла да хода, није могла да савије колена, довозили су је у колицима у цркву и пошто се поклонила хитону, помолила се, после два дана је дошла својим ногама у цркву то је све записано и званично регистровано то је реално чудо исцељења ја знам ту жену, она је после ишла у многе храмове по београду где је био хитон господњи најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица још једна сестра је имала велике болове у ногама после пада низ степенице, пошто има скоро седамдесет година она је једва дошла у цркву и није могла ни да се поклони хитону, али пошто је имала јаку веру, поклонила се и болови су јој нестали и она је устала здрава! отишла је кући без икаквих болова у коленима! ви долазите из древног манастира, какво је ваше поређење између српског и руског православља? – у принципу, срби и руси су исти срби се према вери односе отвореније, искреније, да тако кажем у русији се тренутно православживот у христу 48 1 / 2021 ни људи односе према вери и цркви, као да је то нека дужност, некако формално у србији тог формализма нема догађа се, али није таква духовна клима срби су више духовно настројени, руси су почели да се духовно хладе не сви, наравно, али мислим да се вера полако хлади видим то и по односу људи према деци како се срби односе према деци ја се томе дивим у русији пусте дете да иде само овде отац или мајка држе дете, а људи прилазе и љубе их у руку, главицу, ножицу у русији тога нема то је западни утицај на нас код нас је дошло до распада породице у совјетском савезу данас се све тако брзо дешава да људи уопште не успевају да схвате шта се догађа шта се уопште догађа? многи се питају шта се јуче десило, где сам ја био, шта се десило? тешко је људима да се саберу у данашњем свету, да знају где иду и шта раде данас многи у русији говоре добро о стаљину, рехабилитују га на неки начин шта ви мислите о томе? – он није чак ни богословију завршио, истерали су га због лошег понашања и револуционарне делатности старац илија је говорио да је све време његове владавине била глад у русији он је погубио десетине хиљада православних руских људи он је основао слон – соловецки логор, севлаг – северни логор, логоре на уралу и сибиру и све остало све сами логори колико је тамо људи нестало и то православних, верујућих људи! било је тамо и атеиста и других политичких противника, али већина њих су били верујући људи то му никад неће бити опроштено чак ни иван грозни није могао себи да дозволи да толико уништава своје становништво, свој народ није то могао да дозволи јер је схватао да убија своју демографију: „са ким ћу ратовати? ко ће кренути за мном?“ стаљин је то могао себи да дозволи, јер је земља била огромна и било је много људи, а тада су сви живели у страху пре њега је спроведен геноцид лењина и троцког, била је ужасна глад, тако да су се људи бојали за живот и гледали да не „таласају“ много ја нисам против тога да се тврди да је русија почела да се диже из небића у стаљиново време он је спровео развој индустрије, економије, војске, много се градило: фабрике, колхози и све остало али, опет, то се десило због тих великих жртава, које је руски народ поднео руски народ је био као роб у то време: сви су слепо извршавали оно што им се каже то је био класичан робовласнички систем није то било божанско уређење односа, јер нама господ каже: „нисте више робови, сад сте моја браћа“ онај ко служи богу, тај је раб божији, али није више роб, већ брат, сарадник божији социјалистички поредак је био својеврсна узурпација власти социјалистичка, комунистичка власт, која је дошла по револуцији, у правном, јуридичком смислу је апсолутно нелегална и нелегитимна, све до данас јер, оно што је засновано на злочину, никада не може постати праведно и законито ваш, спасо-јаковљевски манастир, је ли он био затваран или рушен? – да, био је затваран, али није био рушен од једне цркве су направили коњушницу, у другој су држали разне машине, и уопште од целог манастира су направили неки производни погон је ли било новомученика у вашем манастиру? – код нас није било новомученика, колико знам неколико монаха је завршило на соловкама, али пре затварања је цело братство напустило манастир тако да никог нису стрељали у њему снимљен је сурови руски филм „комесар“, о времену одмах после револуције, када су тројке без суда судиле људима и многе су погубили „ти си крив, и ти си крив, и ти си крив стрељај!“ људе су хапсили, трпали у неке подруме, скидали их и тако голе их стрељали већ на пола тог филма нисам могао да издржим да гледам даље затим су их у гомилама бацали на камион и одвозили их негде и иако је то филм, једва издржиш да гледаш а шта је тек било у стварности! и тај живот у христу јануар / фебруар 2021 49 комесар је на крају полудео многи од њих су се на крају убили ево, један истинити случај кад су немци напали ссср и освојили неки град у белорусији нквд није успео да уништи све своје трагове, документа из архива, а морали су да беже кад су немци нашли та документа и почели да гледају фотографије, њима се дизала коса на глави говорили су да они нису знали шта је мучење док нису видели те слике нису могли да схвате то што су видели, што су чекисти радили људима та документа су доступна како је све то могло да се деси? свети теофан полтавски, духовник царске породице све то је врло једноставно објаснио он је рекао да је бог допустио да у велики део руског народа уђу бесови и руски народ је постао буквално ђавоиман зато су они могли да врше таква зверства то нису били људи већ бесови али, по великој милости божијој, тај народ ће се исцелити и православље ће се обновити али оног православља које је раније било – више неће бити тако је он говорио може се рећи да је светско православље данас у кризи, има много напада на православље у целом свету, од украјине, преко сирије, до белорусије, србије и даље шта ви мислите, како да се поставе данашњи православци, на коју страну да гледамо? – увек треба гледати на божију страну увек морамо гледати у бога кад год ме питају тако нешто, ја им кажем: „врло је просто људи, будите добри, чините добро не чините зло не одговарајте на зло, чак и ако вам чине зло чините обрнуто“ и у житију светог димитрија ростовског било је неколико таквих тренутака, када човек чини добро а њему чине зло, и он се моли за њих после тога, они падају у невоље, а он им помаже, превија им ране, учи их и даје им новац и ти људи, молитвама овог, кога су мучили, почињу да схватају шта се догађа и да се исправљају све се враћа тако је и свети серафим говорио: „спасавај се сам и спашће се хиљаде око тебе“ то је најважније данашњем човеку недостаје доброте, то је основно ни смирење, ни трпљење, већ доброта ја у србији још увек видим ту доброту, видим је у односима родитеља према деци у русији се то губи нема тих осећања која су постојала раније тада су међу људима били топла осећања људи нису носили кључеве са собом већ су их остављали испод отирача сви су били исти у материјалном погледу и односи међу људима су били добри, топли, могу да кажем и да су се људи волели међусобно, да су то била права осећања данас тога више нема, тих добрих осећања данас се у згради суседи не познају то је раније било незамисливо раније су сви људи у једном улази знали како се ко зове, име, очество и презиме, колико ко има година данас пролазе једни поред других, не познају се зато ми данас треба да будемо добри према свим људима према свима ево напољу стоје цигани, и просјаци и њима треба дати дај им макар десет динара, и они су божији људи зато господ и каже да даје сунце и праведнима и неправеднима, и добрима и злима а зашто мислите да је дошло до хлађења тих осећања код људи? – господ је рекао: „умножиће се безакоње и охладнеће љубав многих“ због греха ми живимо у содоми и гомори, и још горе то је већ граница, коју је господ поставио те градове је господ уништио, као што знате за крај, да ли имате неку поуку за нас? – треба се трудити бити добар, бити бољи сваки дан се треба питати како смо провели дан време лети јуче ми је било седам година како сам у чину инока као да је било јуче буквално као да је било јуче! ја ћу сада напунити шездесет година и шта сам урадио за то време? ништа баш ништа хајде да почнемо да живимо за бога, да се поправљамо! свака душа тражи бога, тражи да се сједини са њим свако треба да се труди у посту, молитви, трезвењу јер, ускоро ћемо морати да полажемо рачун како смо провели живот оче арсеније хвала на разговору – хвала вама избор из разговора вођеног у манастир у раковица, јула 2020 године живот у христу 50 1 / 2021 будући да сте себе предали у службу цркви реците нам како доживљавате настанак једна иконе? – сликање једне иконе пре свега представља дар божији, како за самог иконописца, тако и за цркву или појединце који ће се пред њом молити богу зато иконописац треба да приступи сликању са богобојажљивим трепетом, уз молитвени труд сликање иконе позива онога ко је слика да се утврди у молитви и да се труди да живи врлинским животом тада сликање иконе мења оног ко је слика, а сама икона мења онога ко је посматра бог је свакога од нас створио по свом лику и подобију како нас учи реч божија, због тога се сваки човек остварује у пуноћи својих потенцијала као икона христова стога видим настанак иконе као део процеса нашег узрастања у христу, како самих иконописаца, тако и молитвеника који се пред иконама моле према основним начелима хришћанског етоса уметност над уметностима је успињање на светотајинској и световрлинској лествици, тако да долазимо до истине да је иконописање својеврсна служба и неодвојиво је од хришћанског живота у свеукупности замолио бих вас да наше читаоце упознате са иконописањем као службом – хришћанска вера нам, за сагледавање нашег сопственог живота и стварности која нас окружује, нуди перспективу која подразумева постојање наднебеског света и надвременске реалности царства божијег то виђење човека као бића које је створено за вечност даје једном иконописцу и смелост и инспирацију наравно, ово је могуће само уз помоћ божију када иконописац успе у томе да пренесе амбијент царства божијег у оквирима свог уметничког дела, тада то не можемо разумети као нешто његово, већ као дар од бога наша вера је мртва без дела која је потврђују иконописац на делу исповеда своју веру ставивши свој таленат првенствено у службу богу на тај начин он служи читавој цркви иконопис није само сликарство у оквиру кога се сликари надмећу својим умећем сликајући господа, пресвету богородицу и све свете, иконописац се учи животу у нади на други долазак христов уједно, трудећи се на том свом путу он и себе мења, а уједно и оплемењује и умирује душе многих који долазе у додир са његовим радом управо се у томе огледа служба једног иконописца шта подразумева рестаурација? – рестаурација у уметности подразумева потпуно обнављање оштећених споменика културе, било да се ради о оштећењима која су настала услед дотрајалости самих споменика или услед физичких и хемијских утицаја консервација се односи на максимално хришћански живот разговор са јеленом антић, иконописцем и рестауратором за покајање, преображење, и нови почетак у христу никад није касно разговор водио: катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 51 велико је мучење искушаваног духа! издржи ли – пригодан је за истински вечни живот не издржи ли – крст је пао очување обновљених или сачуваних споменика културе у циљу њиховог што дужег века трајања сачувани споменици културе могу бити споменици у виду папира, у виду штафелајне или зидне слике (фреске), споменици у виду мозаика, или у виду споменика од камена рестауратори и консерватори се на терену баве очувањем набројаних споменика културе такође, постоје и институције – библиотеке, музеји и заводи за заштиту културне баштине који такође имају своја рестаураторска и консерваторска одељења драга јелена, будући да се бавите калиграфијом, упознајте нас са појмом калиграфија и како ви доживљавате исти? – реч калиграфија је грчког порекла и односи се на уметност лепог писања, код нас се користила и реч краснопис калиграфија је у себи садржала и сликани део у виду илуминација, минијатура и иницијала код нас се она развија са појавом писмености (x век) битно је напоменути да је тада била неопходна, јер није постојао други вид бележења и умножавања било ког текста људи тога времена јако су се трудили и око најситнијих детаља, упркос томе што је израда калиграфије трајала доста дуго најлепше су се украшавале књиге за богослужење, управо због узвишености њихове намене постојала су два писма – уставно и континуирано уставно се користило за бележење свечаних текстова, док је континуирано писмо било мање свечано данас, у овом брзом и модерном свету, калиграфија за мене представља једну од лепих уметности она је у прилици да промовише и популаризује дубоке и суштински важне текстове она може да комуницира са публиком приближавајући им неке од текстова са којима се никад нису сусрели, истовремено ненаметљиво оплемењујући им душу молитве и различити поучни текстови исписани на најлепши могући начин теше, преображавају, и дају наду посматрачу шта повезује иконопис, калиграфију и рестаурацију? – све три наведене области црквене уметности: иконопис, калиграфија и рестаурација, имају сличне узвишене циљеве о којима сам говорила истовремено и приступ коме теже црквени уметници им је заједнички, а то је стварање кроз одрицање од самовоље и послушно и смирено прихватање ауторитета наших претходника стварање кроз послушност у иконопису се односи на поштовање канона на првом месту за иконописца хришћански живот 52 1 / 2021 је изображавање личности светога, тј етоса којим је живео и због кога сматрамо да је прослављен у царству божијем, те због чега за нас он представља модел хришћанског живота притом, печат самог иконописца треба да буде на последњем месту калиграфија на првом месту треба да истиче значај и смисао текста који је исписан и да нам приближи његову дубину, као и да нас научи да стремимо вишим идеалима рестаурација нас уводи у свет претходног ствараоца таленат рестауратора је у томе да што боље осети свет уметника чије дело обнављамо и да му служи, опет због виших циљева лишавајући се сопственог сликарског изражавања све три наведене дисциплине су потврда талента за оног уметника који је научио да ради на себи, који је научио да се смири пред задатком који се од њега тражи и да радећи на својој унутрашњости напредује и у ликовном смислу у каквом су односу икона и литургија? – сама литургија је икона на више начина прво литургија је икона царства небеског по структури саме заједнице: у самој литургији имамо епископа који символизује христа, свештенике који символизују апостоле, ђаконе који символизују анђеле, верни народ у цркви који символизује свете и вернике сабране око христа литургија је такође и икона тела христовог по светом апостолу павлу тако смо сви ми који се причешћујемо телом и крвљу христовим, уједно и удеоници тог тела чија је глава сам христос икона има и употребну функцију у богослужењу, будући да ми иконе осветљавамо светлошћу свећа и кандила, кадимо их и целивамо, носимо у литије итд тако, поштујући иконе, ми градимо лични однос са личношћу која је изображена на њима такође, и сам храм је једна јединствена икона то је сасвим очигледно када данас уђемо у храм св саве на врачару, који је сада у потпуности живописан мозаиком храм је блистави пример о томе како сваки храм можемо да доживимо као само царство небеско, у коме су пресвета богородица, сви анђели и свети, као и народ божији сабрани око христа у духу претходног питања шта бисте рекли о савременом човеку и иконопису? – човек изразито визуелно доживљава свет који га окружује међутим, савремена цивилизација често злоупотребљава човекову подложност утицају слике, те смо преко хришћански живот јануар / фебруар 2021 53 телевизије, филма, телефона итд бомбардовани различитим визуелним садржајима та пријемчивост за визуелни доживљај указује на чињеницу да је икона неопходна савременом човеку она је прозор у вечност, како се често каже теологија за неупућене једна икона говори хиљаду језика, те помоћу ње верници, али и они који то нису, могу да приме и разумеју истине хришћанске вере она привлачи својом једноставношћу, искреношћу и својим аскетским приступом сликарству све претходно наведено указује на чињеницу да је она контраст свету који нас свакодневно окружује, што је чини изузетно занимљивом за савременог посматрача икона за нас представља оприсутњење вечности односно оностраног у наш видокруг она доводи сегмент вечности, и гледајући је ми се поучавамо она је јеванђеље у бојама које нас истовремено упућује на молитву и на живот у христу шта вам се чини као најважније за нас савремене вернике? – ми савремени хришћани, као и толике генерације хришћана пре нас, морамо улагати труд у то да еванђелске и предањске идеале покајања и истрајне молитве непрестано враћамо у центар свога живота сви смо свесни тога да појам греха у савременој цивилизацији представља нешто готово неприхватљиво, нешто што и ми сами често избегавамо савременом човеку чини се да је свака врста уживања и слободе нормална међутим, свето писмо и црквено предање, ако у њих мало загребемо, кажу да постоји много тога што нас може одвести у вечну пропаст зато, основна духовна хигијена од нас тражи да сагледавамо своје поступке и да се за оне који нису у складу са јеванђељем искрено покајемо то овога може да нас доведе само ако промишљамо о свом вечном спасењу истрајност у молитви подразумева да се наша молитва не завршава оног момента кад се завршила света литургија на којој смо присуствовали једном недељно, већ да молитва постане наше дисање трудимо се да у сваки моменат нашег живота удахнемо речи молитве, опет бивајући непрестано свесни долазећег будућег суда и царства божијег како утиче молитвени живот на једну савремену породицу? – хришћанска породица у сваком времену је тежила да буде једнодушна у љубави и молитви то и ми данас морамо да чинимо свети старац порфирије кавсокаливит каже да је „светост родитеља најбоље васпитање у господу“ родитељи стога треба да се труде да буду носиоци свих врлина, дајући себе максимално у безусловној љубави према својој деци деца ће на првом месту учити у својој кући гледајући своје родитеље како се непрестано труде око сопственог исправљања кроз покајање и исповест, те највеће дарове човеку који од најгорих грешника праве свеце која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – порука за ваше читаоце била би крајње једноставна: сви треба да се трудимо да пронађемо своје инспирације за духовни живот не треба да се бавимо лошим причама које могу само да ране наше душе и да нас заведу, па да помислимо да узрастамо тако што се бавимо нпр туђим грешкама за покајање, преображење, и нови почетак са христом никад није касно животопис иконописца и рестауратора јелене антић јелена антић (рођ кијац), рођена је 1985 године у новом саду у родном граду је завршила основну, као и средњу школу за дизајн „богдан шупут“, популарно названу уметничка школа године 2011 дипломирала је на академији српске православне цркве за уметности и консервацију, смер рестауратор до сада је одржала једну самосталну изложбу калиграфије и учествовала у више заједничких изложби иконâ са супругом владимиром антићем има двоје деце живи и ствара у београду хришћански живот 54 1 / 2021 двадесет година постојања једног удружења представља добар тренутак да се начини пресек у раду, да се сумирају резултати и праве планови за будућност двадесет година је довољно да новорођенче постане одрастао човек, спреман да крене у сусрет изазовима које доноси живот двадесет година је недовољно да стигну резултати мукотрпног рада но, пођимо од почетка друштво пријатеља српских манастира, „студенички круг“, основано је крајем 2001 године и то са благословом братства студенице, а пре свега архимандрита саве, који је био и духовни отац рада овог удружења разлози и циљеви оснивања овог друштва темеље се на традицији нашег црквено-народног живота и потребе за његовом обновом, у покушају наше цркве и народа да изађу из мрака богоборног материјализма који још траје даље, задаци постављени пред ово удружење су, такође, упознавање шире јавности са духовним наслеђем сачуваним у животу српских манастира, организовање научних скупова посвећених православној култури и духовности, као и организовању хуманитарних акција један од најважнијих циљева „студеничког круга“ је обнова саборног живота у цркви у том смислу је и само удружење једно народно-црквено тело које јача светосавску традицију српског народа „студенички круг“ окупља људе који доприносе животу цркве на тим темељима ова улога удружења постаје све значајнија како јачају тенденције у друштву које покушавају да измене или сасвим затру српски пут православља све су гласнији они изван цркве који захтевају њену реформу, као и они наводно у цркви који не виде ништа лоше у покрету политичког екуменизма или у понудама за унију са римокатоличком црквом светосавље, као српски пут православља, синтетичка је тачка оног црквеног и државохришћански живот „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза онога што је у двадесетом веку названо — лаички апостолат две деценије на светосавском путу миленко бодин једно од бројних вечери благослов блаженопочившег патријарха иринеја јануар / фебруар 2021 55 творног основа српског националног бића на тај начин „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности начин деловања је истим путем задобијао смисао мисионарења на светосавски начин, а то значи изворно хришћанско просветитељство народа отуд вишегодишњи циклуси предавања и трибина за многобројне посетиоце у клубу српског православља „боготражитељ“ отуд и богатство, и за многе неочекивана разноликост, културних догађаја како у „боготражитељу“, тако и на многим другим местима на тај начин је „студенички круг“ сведочио и животодавну улогу светосавске просвете, доказујући да је исправно схваћена православна вера у срцу живота, а не изван њега како је и речено, наша вера је вера живих људи у живога бога кроз највећи пројекат „студеничког круга“, назван „боготражитељ“, обухваћен је свеукупни рад у клубу српског православља истог имена, стварање часописа под тим именом и електронских канала комуникације само унутар овог пројекта, жива реч светосавља допрла је до десетина хиљада људи поред тога, „студенички круг“ је живом речју назвао и своју издавачку библиотеку, кроз чију је делатност објављено око 15 наслова реч је о књигама које су углавном настале у крилу „студеничког круга“ и посвећена су управо доминантно преточеном искуству из рада у књижевни и научни облик „студенички круг“ је настојао да обезбеди живу везу између манастирског начина обликовања духовности и онога, који се у бројне активности у клубу су годинама одржавани циклуси предавања као што су: здравље и православље, звоно на узбуну (ишчезавање српског језика), мала школа православне културе, православље на делу сваке прве среде у месецу одржава се гусларско вече, а сваког петка духовно било је много књижевних, музичких, песничких вечери, отворено је низ изложби: слика, икона, ручних радова, дубореза и честитки бројни пројекти су настали у крилу студеничког круга, као што су: распето косово за васкрс србије, дани видовдана, дани породичних вредности и преобразимо себе да бисмо преобразили србију у сарадњи са министарством одбране, пуних седам година, друштво је организовало добротворне приредбе за манастире: драганац, зочиште, свети архангели (сви са ким), као и три за манастир свете тројице (код љубовије) затим, одржан је концерт за две породице пострадале у земљотресу који је погодио краљево, па за децу са посебним потребама из београда, као и за вртић у ораховцу (ким) круг је дао свој допринос у очувању ћирилице, као и у борби против беле куге у боготражитељу је организовано неколико школа: иконописа, мозаика и минијатуре, школа калиграфије, црквенословенског језика са појањем, као и школа руског језика патријарх обрадован обимним радом студеничког круга последње предавање и гостовање жарка видовића хришћански живот 56 1 / 2021 различитим видовима може остваривати у световним, односно градским срединама и због тога је настојао да просвети људе позивом на љубав према манастирима који су нарочито угрожени, од светиња на косову и метохији, преко далматинског косова, па све до оживљавања манастирских обитељи у средишњем делу србије то је чинио организујући и прожимајући својом душом добротворне културно уметничке приредбе и догађаје у концертним салама, али и на трговима градова, а све у сврху повезивања људи са светињом „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза оног што је у двадесетом веку названо – лаички апостолат јер, многи који су знали заборавише, а многи и не знају да је лаос народ који у себи носи призив господњи светим апостолима речју: „идите и крстите све народе у име оца и сина и светога духа“ светосавље, на трагу другог српског спаситеља, како га је назвао свети николај жички, трајни је просветно-мисионарски циљ обожења српског народа, али и као пример обожења за све људе и народе света на том путу просветљења света, како би рекао други светионик српског богословља, свети ава јустин ћелијски, „студенички круг“, у бури световних искушења остаје, и уз божију помоћ, иде ка циљу а то је у радост васкрсења православља у српском народу, у радост васкрсења наше отаџбине србије, у радост васкрсења као победе христове над силама таме св тројица, слава друштва, о михаило сече колач занимљиве теме окупљају велики број посетилаца занимљиве теме окупљају велики број посетилаца о воја билбија први пут пева поему српско срце јоханово пред аутором, веселином џелетовићем и бројном публиком „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности хришћански живот јануар / фебруар 2021 57 арабљанско освајање на истоку византијског царства (египат, сирија, палестина) у vii вијеку, затим реакција из правца запада, тачније крсташки ратови (cruce signati), од xi до xiii вијека и најпослије реакција на реакцију – отоманско освајање хришћанске византије, а касније и словенских земаља у xiv вијеку, у великој мјери пореметили су међуетничке и међуконфесионалне односе у хришћанском и муслиманском свијету ова чињеница, не само да је довела до захлађења односа између хришћана и муслиманâ, већ је на дуже вријеме одложила озбиљан и темељан теолошки дијалог између двије стране одсуство дијалога на вишем нивоу примјетно је и данас међутим, будући да ниједна свјетска монотеистичка религија не искључује дијалог, макар декларативно, већ га афирмише, у посљедњих неколико деценија учестали су сусрети и дијалог између хришћанских и муслиманских теолога на нижем нивоу ради истраживања различитих потреба од заједничког интереса међусобно повезивање исламског свијета у разне лиге, удружења, асоцијације и томе слично не би требало да, у оквиру свог развоја, спречава дијалог тог свијета и са немуслиманима и обрнуто у том смислу неопходно је истаћи да би дијалог требало да буде конструктиван, тј да подразумијева међусобно уважавање странâ учесницâ, дијалог из којег ниједна страна не би требало да изиђе обесправљена и понижена по било којем основу! уколико су стране учеснице дијалога неравноправне, онда је свакако мања штета изостанак дијалога, све док за његово вођење не буду створени адекватни услови увијек је неопходно правити дистинкцију између обичних вјерника и тзв вјерникâ с фундаменталистичким схватањима у било којој религији сходно реченом, нису сви муслимани вјерски фундаменталисти, али ни сви вјерски фундаменталисти нису муслимани третирати све муслимане као вјерске фундаменталисте је стереотип такође, важно је нагласити и то да вјерски фундаментализам није иманентан ни јудаизму, ни хришћанству, нити исламу, али је феномен богословски дијалог одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ јереј др живко илић епископ захумско–херцеговачки и приморски димитрије и муфтија мостарски салем дедовић (фото: епархија зхп) 58 1 / 2021 који, изгледа, може да се појави само у монотеистичким религијама важно је рећи и то да ниједна монотеистичка религија није имуна на појаву вјерско-фундаменталистичких тенденција озбиљну активност у правцу хришћанско-исламског дијалога, у посљедњих педесет година, развио је одсјек дијалога с људима друге вјере (dialogue with men of other faiths) поводом другог ватиканског концила и послије њега, римокатоличка црква, својом историјском декларацијом о односима цркве с нехришћанским религијама (nostra aetate, 1965), пажљиво је његовала односе с муслиманима данас иницијативу обично преузимају различити универзитетски кругови, међународне црквене организације, научне институције и истраживачки центри осим хришћанских, иницијативу за сазивање релевантних конференција, сада преузимају и муслимански кругови, из чега видимо обострану отвореност за међурелигијску сарадњу упоредо с класичним теолошким питањима, која настављају да обузимају двије стране, попут догме о пресветој тројици, божанства господа исуса христа, личности мухамеда, схватања о курану и уопште питања тумачења светих списа, постоје многи савремени проблеми о којима је дијалог мање тежак то су проблеми у вези са схватањем историје, проблеми сарадње с људима других религија, проблеми његовања мирољубивог амбијента и разумијевања међу људима закључујући, желим рећи да је присуство толеранције муслиманâ према инославнима варијабилног карактера, тј од државе до државе у исламском свијету се разликује све оно, што хришћане и муслимане дијели, требало би у перспективи оставити на страну и дијалог развијати искључиво у правцу плодотворног доприноса свјетском миру и у правцу међурелигијске толеранције и саживота у први мах изгледа као да то до сада није био случај чињеница је да декларативне међурелигијске толеранције није мањкало, али будући да је била само декларативна, често су чланови и једне и друге конфесије од политичких фактора у својим државама били регрутовани да „бране“ вјеру од насртаја наводних непријатеља вјере, али, притом, не схватајући да су њиховој вјери већа пријетња били они који су вршили регрутовање неголи они против којих су регрутовани из разлога одсуства дјелатне међурелигијске толеранције неријетко је долазило и до етничких сукоба, нпр на простору бјр босне и херцеговине одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости! дакле, не декларативна, него дјелатна међурелигијска толеранција јесте тема којој у будућности обавезно треба посветити већу пажњу, неголи што је то био случај до сада богословски дијалог патријарх иринеј и муфтија мевлуд дудић са сарадницима (фото: информативна служба спц) јануар / фебруар 2021 59 наш славни путописац, љубомир п ненадовић слао је из иностранства опширна писма оцу проти матеји, сродницима и пријатељима у њима је описивао земље у којима је боравио, пределе које је видео и људе које је сретао од свих тих писама посебан значај има оно које је, из напуља, 8 априла 1851 године, упутио ђорђу малетићу, професору гимназије у београду у њему љуба исказује одушевљење виђеним, пре свега посетом везуву и вергилијевом гробу, и покушава да дочара боје и звуке једне далеке земље младалачки понесено, са пуно идеализма и романтике, чари једног изазовног путовања оживеле су пред читаоцима у разиграној игри речи тек на средини писма љуба узгред саопштава да је упознао црногорског владику с којим често иде у шетњу чамцем или колима, а онда се занесено враћа на опис путовања по природним и археолошким лепотама егзотичне италије седамнаест година касније, љуба, сада већ прослављени писац, у свом листу шумадинка, се враћа својим прекоморским доживљајима он је то описао у фељтону владика црногорски у италији у својим новинама (1868), а затим, годину дана касније, објавио као књигу писма из италије лепоте италијe су и даље су присутне, али ту сада доминирају друге теме сусрети са људима и историјским знаменитостима су у првом плану у једној уравнотеженој прози, стилски доста изнијансираној, промичу градови, села, реке, језера, пећине, бродови, али над свиме тиме доминира лик владике његоша и његових пратилаца, перјаника вукала и сердара андрије сам сусрет двојице наших великана помало је необичан по савету једног странца, љуба је отишао на литургију у православну капелу која је постојала у згради руског посланства по завршеној служби, готово случајно, упознао је перјаника вукала у живописној народној ношњи како жури низ степениште перјаник га је одвео до владике његоша и тако је започело њихово пријатељство његошев лик очарао је љубу, који покушава да га верно прикаже и пажљиво дочара читаоцима за љубу, владика је, пре свега, велики песник и државник који пати због народних послова и љуте болести која га мучи у свом том опису, љуба приказује његоша и као духовника те странице нису тако ретке, али измичу пажњи читалаца, јер су ушушкане у обиљу догађаја, места и људи које путописац помиње у овом делу када су владика и путописац посетили палату богатог лукула, затекли су тамо просјака коме су уделили милостињу у музеју је хришћанска етика јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша сећања љубе ненадовића на велике архијереје др ђорђе вуковић портрет љубе ненадовића (1826–1895) — књижевника и песника,члана српске kраљевске академије (извор: википедија) 60 1 / 2021 владика посматрао неке слике, посебно се задржао на једној од вандика, и том приликом се нашалио: „ваљда ми се зато допадају његове картине (слике), што му је име налик на моје (владика)“ већ овај детаљ оправдава каснију љубину тврдњу (изречену у писмима са цетиња) да владика његош никад није заборављао свој владичански чин и дужности које из њега проистичу за рушевине некад величанствене вароши помпеје, владика је љуби рекао: „она (разрушена помпеја) опомиње човека на његово ништавило“ у другом музеју владика је помно проучавао рафаелову слику „преображење“ и после пола сата, како се љуба изразио, проучавања божанског лица христовог, објавио свој закључак: „заиста кад би ова христова слика могла проговорити, прве би јој речи биле: „не чините другима оно што сами себи не желите“ силазили су и у сибилину пећину, али се његош стално шалио и певао стихове из народних песама забележено је како се владика често спомињао свога стрица, свeтог петра цетињског и питао се шта би он радио у овим тешким тренуцима више пута је упозоравао љубу да не поклања толико пажње разним церемонијама и протоколима, него да се посвети другим стварима и кад га је позивао да поклони пажње њему, владици, мислимо да је његош заправо желео да каже љуби да се окрене духовности и бризи за ближње, а поготово за болесне љуба је описао како су његоша у писму обавестили да омер паша латас спрема поход на црну гору, при чему се владика одмах сетио страшног суда: „е, дабогда се на страшном суду погледао (паша) у очи са обилићем!“ загонетка његошевог лика и дубина његових поука пратиле су љубу, може се слободно рећи, кроз цео живот он се овој теми вратио у делу: о црногорцима (писма са цетиња 1878) сада је његов захват био много дубљи истраживао је прошлост народа, обичаје, духовност, зачетке књижевности применио је књижевни поступка који ће касније назвати „документарна проза“ и „полифонијско писање“ он о томе често казује у анегдотама, као да ублажава озбиљност теме коју износи пред читаоца поред лика људи који насељавају непроходне планине, јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша свети петар i петровић је приказан као одважни владика који сузбихришћанска етика петар i петровић његош — свети петар цетињски (1748–1830) петар ii петровић његош (1813–1851) јануар / фебруар 2021 61 хришћанска књижевност ја штетне појаве у својој пастви, умирује крвну освету и вешто преговара са страним изасланицима још у писмима из италије описао је како је св петар i био скроман у јелу детаљно је описано како је изабрао његоша за наследника и како га је упутио на школовање код јосифа троповића, који се, као што знамо, бринуо за манастир савину и цркву у топлој, код херцег новог приказано је и боловање св петра цетињског и како је често ишао на иванова корита, чија је вода сматрана за лековиту свако дрво под којим се св петар одмарао на путу од цетиња до иванових корита народ је сматрао благословеним и није их секао, мада су били оскудни у огреву његош је следио стрица на путу духовности, што се огледа у многим његовим делима и он се бавио умиривањем крвне освете често се заборавља (а љуба то напомиње), да се много старао и о народној ношњи и одредио јој крој и облик поред многих других ствари, љуба је забележио и његошево боловање приповедање је наставио тамо где је стао у писмима из италије његош је дошао у беч, где се болест погоршала, па су морали да му пуштају крв нису се сви лекари усуђивали да обаве ту ризичну интервенцију, па су то препуштали доктору шкоди, а кад њега нема др радишићу његош се вратио на цетиње, а крајњи исход се неизоставно ближио у једном тренутку било му је толико лоше, да су разматрали могућност да га у столици снесу до котора осетивши да се ближи неумитни крај, његош је објавио своју последњу вољу и открио да је тестамент поверио конзулу гагићу који је био у дубровнику опоменуо је главаре и сенаторе да чувају народ завршио је позивом да брину о сиротињи и да јој чине правду примио је причешће и последњим речима богу поверио старање о народу тако се растао са светом овај велики човек, владика, духовник, песник, државник, правдољубац растао се бринући о народу и о сиротињи, о онима о којима нема ко да брине бринуо је о другима чак и у последњем часу тако се, бележењем надахњујућих сећања, љуба ненадовић одужио великанима српске духовности, великим архијерејима и старешинама једног напаћеног народа драги викторе сергејевићу, неизоставно ћу вам послати причу, само ме не пожурујте“ тако је написао чехов у децембру 1899 године мирољубову, бившем појцу, а тада издавачу часописа за све и боготражитељу „послаћу вам причу архијереј“ прошло је више од године у марту 1901 године, олга книпер је добила писмо од њега из јалте „сада пишем причу архијереј, која ми седи у глави већ петнаестак година“ у августу исте године книпер је отишла у москву у театар чехов јој је 31-ог упутио нежно писмо са проблесцима туге – њему је тако досадно у самоћи, као да су га „затворили у манастир“ и опет фраза о архијереју: „ извукао сам из кофера“, и подухватио се писања пре петнаест година је замислио, пре скоро две године је обећао мирољубову, а сада тек што вади рукопис из кофера но, није лако ни писати: гости долазе од ујутро („манастир“) прича се може писати само у међувремену између даме-поклонице, лекара из москве и туберкулозног, који тражи у јалти пристаниште јесен жалосна лови мишеве, пушта их на слободу, побољева у децембру, две године после тога, како је обећао, пише мирољубову: „са архијерејем вас нећу преварити, послаћу пре или касније“ и послао је крајем фебруара 1902 године извињавао се – завршио је давно, али се преписивање показало тешко, јер „једнако побољева“ у априлу 1902 године се појавио архијереј, коначно у 4-ом броју часописа за све прича је невелика, заузела је свега неколико страница мирољубову се вероватно учинило чудним, због чега је преписка због исте трајала две године? о петнаест година он и није знао можда је ово и заиста чудно, али ево тако се десило, а зашто заправо, ми не знамо у сваком случају замисао је дуго лежала подземно није се започињао онај тајанствени живот, који рађа живо детенце он се започео онда, када је узрастао довољно сам, чехов врло је добро, што није напихришћанска етика 62 1 / 2021 чудесно слободно; он споро и тајно зри жуковски (шилер) „архијереј“ са руског превео: небојша ћосовић сао архијереја 80-их година: тада још није био спреман развитак уметника је прекаљивање укуса, чврста рука, одбацивање непотребног, заборав младићког писања – онај раст који се одвијао у чехову непрекидно напоредо са растом човека као и у јарузи, архијереј је написан са оном савршеном једноставношћу која се даје трудом током читавог живота но, ова прича није састављена, него створена, то јест у њој нема извештачености, већ је све живо све је непосредно и све је проживљено, иако је заправо замишљено бог зна када, могло заморити, учинити апатичним али није учинило над овом причом чехов је почео да ради неочекивано у јесен 1901 после кумиса, на који се надао, а пошто кумис није помогао и он почео слабити и побољевати у јалти, написао је тестамент олга книпер је одавно већ играла у москви, када је он окончао архијереја читавог живота његов унутрашњи развитак је ишао двема линијама – на разне стране тако је било и сада материјализам чехова добио је подршку у средини, где се он литерарно преселио (лева интелигенција) горког је схватао свакако потпуно, с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба веровати у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су исувише умне очи да би био верујући (горки), цркву и религију одавно je требало сломити итд ово је тада пут опште струје, он даје познатост и славу горки је сав био у овоме са чеховом је било сложеније, јер је и он сам био сложенији он је волео славу, али се држао на растојању од ње и владао је вешто собом и главно – у њему је било нечег подземног, нечега сасвим друге врсте са годинама, у страдањима од болести, у усамљеним јалтинским созерцањима, у предосећању блиског краја („пет годиница“), то подземно је расло и просветљавало се, тражило излаз и нешто му се откривало, а то он није могао изразити рационално ово је била несвесна светлост вишег света, царства божијег, које је „унутар вас“ младом, здравом, руменом чехову се оно мало откривало у студентским данима међутим, зрелом чехову је коначно било откривено зато он није могао у младости написати архијереја (чак и његов студент није био написан у младости) а архијереј је сведочанство зрелости, у предсмртној и несвесној просветљености сав архијереј је пун ове светлости у мужицима се она већ пробила, у причи у јарузи је дао дивне странице ноћног сусрета липе са мужицима у архијереју је подједнако неземно озарење разливено од првих страница приповести, од свеноћне у цветну суботу до краја дуго бденије служи преосвећени петар, већ болестан и све је дивно у цркви море људи, хришћанска књижевност антон павлович чехов (1860–1904), портрет из 1898 године, рад осипа е браза (извор: јандекс) јануар / фебруар 2021 63 свима се сјаје очи, као кроз маглу архијереју се чини да му је после врбице дошла мајка, проста жена, удова ђакона, коју он није видео 9 година, „и све време гледала на њега са радосним осмехом, док се није помешала с масом света и због нечега су му потекле сузе низ лице сузе су заблистале код њега на лицу, на бради и у близини још је неко заплакао, потом даље још неко други, потом још и још, и мало по мало црква се напунила тихим плачем“ откуда ово? зашто плачу сви? догађа ли се тако? но, ево чехов одмах узима такав тон, да покорава и убеђује: да, виши свет је присуствовао тада на цветном бденију панкратјевског манастира, он ће тако до краја и присуствовати у овом чудесном делу: и у месечевој светлости априлске ноћи, и у успоменама о детињству и љубави мајке према њему, и у смиреном оцу симеону, који се није могао сетити где се у светом писму помиње јегудилова магарица, и у сећању архијереја на своју дечачку „наивну веру“, када су носили по селима икону литијом, и у оном последњем предсмртном бденију великог четвртка, 12 јеванђеља, коју је служио кроз неколико дана преосвећени петар и сам наизуст читао прво, најдуже јеванђеље „сада се прослави син човјечији“ и „осећао се бодар, делатан, срећан“, као и увек када је служио у цркви виши свет је и у љубави мајке према њему, кога се бојала као архијереја ништа не значи, што је око њега убог и таман живот, и што сви дрхте пред архијерејем и ово га љути, и он нема с киме ни реч да прозбори чак рођена мајка, чак девојчица каћа, рођака, која све испушта из руку и којој се коса изнад чешља на глави сјаји као ореол – све је некако изван уобичајених граница у доњем, бедном, грешном свету нашем преосвећеном петру је тесно он се и болестан сећа свег детињства и живота у иностранству, где је био послан у јужни дивни град, где је живео усамљено и отмено, пишући научни рад све ово су одјеци вишег и ево смрт долази, коначно; управо на овој страсној се он приближава њој – није му се случајно слошило још на цветном бденију (трбушни тифус) мајка му је дошла у архијерејски конак, он би тако хтео да буде љубазан, и да помогне њој и сестричини каћи, но већ је касно он је одједном смршао, ослабио, престао да се осећа као архијереј, страшни начелник, напротив сада је последњи и незнатнији од свих „како је добро, – мислио је – како је добро“ мајка је одмах схватила да је ово крај „она се више није сећала да је он архијереј, и целивала га је као своје дете најрођеније „павлуша, чедо моје, рођени мој! шта је то с тобом? павлуша, одговори ми!“ „а он више није могао да изговори ни реч, ништа није схватао, и чинило му се како већ као обичан човек иде по некаквом пољу брзо, весело, лупкајући штапићем, а над њим је широко небо, заливено сунчевим сјајем, и он је сада слободан као птица, може да иде куда му се прохте!“ ишао је он коначно према богу своје приповести о свештенству чехов је започео са оцем христофором сиријским у степи, и наставио са ђаконом у двобоју, да би завршио ликом преосвећеног петра – сам, вероватно и несвестан да даје чудесну заштиту и чак превазношење оног свештенства, коме су већ зловесници припремали мученички венац чехов је добро познавао живот и није био склон једностраности и дотеривању и ево показује се, да када се узму његови ликови духовног сословија, ту скоро да нема негативних особа не знам, да ли је мирољубов схватао, какав му је дар послао чехов, могу само рећи, да он тада није био примећен и оцењен горки и андрејев су више галамили међутим, архијереј није био написан ради галаме ова прича, истинско ремек-дело, долазила је полако и као што је споро настајала, тако је и не журећи освајала све више и дубље као што је речено о зрну горушичином: „ иако мање од свију сјемена, али када узрасте, веће је од свих трава, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (види мт 13, 32)
... сада јесте и живи, а кроз неколико минут ће бити већ нешто но, најужаснија је била непрекидна мисао: „шта ако не умрем! шта ако се живот поврати, – каква би то била бесконачност! и све ово би било моје! ја бих тада сваки минут и цели век преобразио, ништа не бих изгубио, сваку минуту бих прорачунавао, ниједну не бих протраћио у празно!“ достојевски је ишао у другој тројци осуђеника прву тројку су привезали за стубове пришли су војници са пушкама зачула се команда: „нишани“ војници су подигли пушке и нанишанили и прошло је пола минута сваки од нас би на месту осуђених могао просто сићи с ума (један од привезаних је и изгубио разум) неочекивано се разлегао топот копита на семјоновски трг је галопом дојахао гласник са поштом управо су на губилишту прочитали нову пресуду: казну заменити тамницом тако је започело само горнило страдања, које је претопило фјодора михајловића у истинског христовог слугу међутим, у роману „идиот“ на питање, – је ли се успео окористити овим богатством чудесно дарованог времена? – он одговара: „оштрина доживљаја је полако спала са душе, и вредност живота се није осећала онако упечатљиво потекли су уобичајени дани, и опет је много времена протекло у празно“ ми обично доживљавамо свој живот као клупко нити, које се могу бесконачно размотавати а прекидање нити се доживљава као 44 1 / 2021 хришћанска етика трагедија „зар је ово све?“ – збуњено се питамо и ево шта је зачуђујуће: проживео ли ти 20, 40, 60 или чак 80 година, све ово се доживљава дословно као тренутак, који је пролетео и као да га и није било живот пролази брзо, као јарки, али кратки расцват мајских башти; као сан, тако да се на крају увек чини, као да уопште ниси ни живео показује се да је време у нашем личном доживљају – неуловљива величина, ишчезавајућа као вода на длановима године лете тако, да ми не успевамо ни да се њима наситимо само што си пошао у школу и гле, треба се припремати за матуру до недавно си био школарац, а ево већ си стекао породицу, одгајаш децу и припремаш и њих саме за школу раније си бринуо о себи, а сада све више о деци, док се не појаве унуци стрела времена се помера унапред, тако да ми и не примећујемо њено кретање у књизи постања читамо да је првим праоцима био одређен много дужи живот него ли нама, – са роком више од 900 година затим је творац скратио живот људи до 120 година, а потом је мера живота постало седамдесет година, а ако је у снази – осамдесет година (пс 89, 10) и никаква медицина, никакав научнотехнички прогрес, а подједнако ни методика здравог начина живљења нису могли суштински повећати меру нашег живота но, хајде да претпоставимо да нам је дато десет пута више живота, него ли у датом моменту богу није тешко да нам да рок земаљског живота такве дужине нека би то било 200, 400, 600, па чак и 1000 година, да бисмо достигли библијске праоце међутим, као прво, чиме бисмо ми испунили ових 1000 година? авај, човек се врло лако саблажњава свиме, чега је одвише: новцем, некретнинама, успесима, непољуљаним здрављем и на жалост обиљем година саблазан је врло велика „поживећу на своје задовољство 900 година, а покајаћу се у последњем столећу“, – таква би била мисао већине људи но, за ових 900 година греха душа би се толико укоренила у пороку, да би покајање на крају живота било могуће само теоретски и ево објашњења због чега је првим људима, описаним у књизи постања, који су живели скоро 1000 година, господ скратио живот они су се претворили у чудовишта греха, које је могао исправити само свемирски потоп вековима живети са злобним помислима, раздраженошћу на околне људе, многовековном јурњавом за земаљским комфором, блудним разонодама, да би се пред крај живота постало непоправљивим чедима ада? може ли се представити рђавија, одвратнија варијанта нашег живота? очигледно, да је свакоме од нас потребно своје губилиште, своја неизвесност судбине, своје невоље, своје бројање последњих минута, за време којих бисмо погледали на себе са стране и схватили колико смо времена изгубили узалуд, колико минута смо потрошили у празно! господе, опрости мени грешноме као друго, никакав рок земаљског живота ми не доживљавамо као довољан све што се даје привремено, па се потом одузима, оставља у души разочараност и тугу замислимо да су вољена жена или муж дати само привремено, привремено и деца, а потом одузети, и да је привремено и здравље тако и земаљски живот дат на неко време, а потом одузет, оставља у души само осећање гнева и огорчености ево на пример човек коме је 40 година он каже да су му године пролетеле неприметно за њега самог но, и два пута по 40 дају тај исти ефекат ако 80-годишњи старац каже: „године су пролетеле, као да и нисам уопште живео“, онда ће и следећих 80, па и 800, исто тако пролетети муњевито човек је створен за вечност и он се не може заситити никаквим одсечком времена, чак и 1000-годишњим ма колико одредиш човеку година или чак векова, све то ће утонути у прошлост; а то значи само једно: човек није створен за десетине, стотине или чак хиљаду година, он је створен за вечност и не може се заситити никаквим одломком времена чежња наше душе је бесмртни живот потреба душе је само вечност и не мање од тога јануар / фебруар 2021 45 ево још једног интересантног запажања показује се, да ми не бисмо ни обраћали пажњу на проживљене године, да се није похабало наше тело ми примећујемо колико је прохујало година само по борама на лицу, губитку пређашње гипкости и спретности, губљењу даха и болу у крстима ако би наше тело остало здраво, нас не би бринуле проживљене године то јест увиђање прохујалих година односи се само на наш спољашњи омотач – телесну природу, која се троши као и сваки земни механизам, док се душа изнутра осећа истом и тражи непрекидну сталност душа тежи да буде увек, увек доживљава овај непоновљиви тренутак, купа се у животу и радости постојања, увиђајући себе, општећи са сроднима и блискима, црпећи бескрајно и неизрециво добро а где је ово добро, у чему је оно, или тачније – у коме постаје разумљиво у мери рушења земних илузија бог је ограничио наш земаљски живот на седам или осам деценија ово је свакако мало но одређени рок омогућује да се спозна како се брзо руше жеље, како брзо вене тело, и брзо млитаве руке и најспретнијег човека земаљске радости се завршавају разочарањем, да бисмо ми тражили истинску радост, која не зна за разочарања свето писмо нам говори о томе, да у човеку постоји неизмерна вредност – бесмртна душа јер каква је корист човјеку, ако задобије сав свијет, а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за душу своју? (мк 8, 36–37) ми смо створени по образу божијем, призвани на бесмртност, као што је бесмртан сам бог зато се наша душа не може наситити земаљским пролазним животом, она чезне за вечношћу, али не вечношћу у смислу бесконачно трајућих бесмислених година, већ у смислу причасности вечном богу није важно, колико, већ како ћеш проживети овај живот одређене нам године су као сасуди за пуњење хоћемо ли их испунити нечим добрим и вредним или оставити празним, или што је још горе, испунити свакојаким отпацима и прљавштином – зависи од нас самих празан воз са 70 или 80 вагона губи смисао а воз са неколико вагона испуњених нечим драгоценим, има огромну вредност дароване нам године сличне су чистој свесци некоме је дата дебела свеска, а он шара листове, прља их, цепа, да би потом добијао плодове своје својевољности а некоме је дата танка свеска, али и на тим малобројним листовима он утискује нешто чисто и предивно и видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и књиге се отворише и бише суђени мртви по дјелима својим као што је записано у књигама (откр 20, 12) листови се завршавају, сасуди се испуњавају, године прођу, али остаје бесмртна душа човек који живи земним животом, сличан је пробушеном бурету, које се све време налива и никако се не може напунити душа упија у себе разоноде и добра овог света, али као и пре остаје празна, гладна и жедна а човек који живи небеским, сличан је извору у коме не пресахњује жива вода која утољава сваку жеђ достојевски се и поред губилишта сећао спаситеља „ми ћемо бити са христом“, – рекао је он једном од осуђених састрадалника он је по своме у том тренутку схватио служење христу, а даља страдања су га претопила у истинског слугу христовог у животу свакога од нас бива своје губилиште, своје очекивање, али и свакоме се од бога дају своје милости, своја чудесна помоћ хоћемо ли се ми преобразити, да би преостале године проживели са христом, да ниједну минуту више не бисмо изгубили? време се освећује, када се испуњава благодаћу онога, ко сам и јесте освећење („јер си ти освећење наше“ – обраћамо му се ми у богослужбеном возгласу) време се испуњава вечношћу, када пролазни човек постаје причастан вечном богу и чак и најмањи трен задобија смисао, када си ти у том трену свецело у ономе који и дарује смисао помози нам, боже, да не губимо драгоцено време, које нам је даровано за вечност! јереј валериј духањин извор: священник валерий духанин, сколько бы ты хотел жить? https://pravoslavieru/114095html хришћанска етика 46 1 / 2021 живот у христу најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица разговор са оцем арсенијем чувар честице светог хитона господњег разговор водио и са руског превео: јован хонда разговарамо о доласку ове велике светиње у србију, са иноком арсенијем, чуваром честице светог хитона господњег, сабратом јаковљевско-преображенског манастира у ростову великом помаже бог, оче арсеније, кажите нам молим вас, за почетак, колико дуго сте у србији? – у србији сам већ другу годину дошао сам са искушеником валентином две недеље пре васкрса 2019 године, у току великог поста и ево, прошао је други васкрс, а ми смо још увек ту можете ли нам рећи које сте епархије српске цркве обишли са хитоном? – практично све, практично целу србију смо обишли обишли смо стотине, можда и хиљаде храмова и манастира у свим епархијама спц кад смо дошли први пут, ја сам имао план и имам га и даље код себе хитон је требало, по том плану, да буде у србији свега месец дана само месец дана! од 12 априла до 12 маја 2019 године, а ми смо овде већ другу годину! кажите ми из ког сте ви манастира у русији? – наш манастир се налази у граду ростов велики то је јарославска митрополија, тачно 200 километара на северозапад од москве око сат и по времена вожње то је вероватно древни манастир? – да, јако је стар, из 1376, то је xiv век зове се спасо-јаковљевски манастир његов оснивач је био свети јаков, први епископ ростовски ростов је тада био специфичан град и његови житељи су имали неке своје, сурове обичаје у то време мушкарци су се тада грубо опходили према женама, за њих су оне биле као ствари могли су их избити до смрти, убити, било шта и једном је нека жена, коју је муж тако избио побегла код епископа јакова и он ју је заштитио и житељи ростова су се окупили и побунили се против њега: „ко си ти да мењаш наше обичаје? ми имамо своје законе! не може то тако!“ и он је отишао из града и недалеко од њега прво себи подигао колибу, затим малу цркву и на крају је основао и манастир и црквени људи, који су били озбиљно верујући, су пошли к њему и временом је настала ту и заједница он је основао манастир а други великан нашег манастира је свети димитрије ростовски, митрополит јарославски и ростовски он је живео у нашем манастиру и у њему је писао своје чувене радове, житија светих и друге он је захтевао и да га сахране у нашем манастиру, где се налазе његове свете мошти он није био само ревнитељ православља, већ и искоренитељ старообредског раскола то је његова заслуга то је био један од разлога зашто је канонизован – не само због житија јануар / фебруар 2021 47 светих већ и зато што је много учинио да се тај раскол превазиђе то је xvi век како је честица светог хитона господњег доспела у ваш манастир? – та светиња је дошла у наш манастир 2016 године десило се да је наша ватерполо репрезентација тада била у француској њихов духовник је архимандрит силвестар из нашег манастира и њима су тада у католичком манастиру у градићу аржанте поред париза, понудили да купе ту светињу просто да је купе кад су они питали за цену, тражили су им тако високу цифру да нису могли да прихвате међутим, како је то хитон господњи, на којем је његова пречиста крв, они су ипак решили да позову свог духовника и питају га кад је он чуо о чему се ради, само им је рекао: „шта, још размишљате? одмах узимајте!“ и они су га купили то је хитон који је био на христу кад су га бичевали римски војници он је био натопљен његовом крвљу и ова честица хитона је од тог хитона да ли је ваш манастир тада постао место ходочашћа? – да, одмах су почели да долазе и да траже да се носи у разне епархије руске цркве претпостављам да сте били сведок многих чуда, која су се десила од светог хитона господњег? – не бих баш могао да кажем да сам видео многа чуда постоје писана сведочанства, која смо добили, њих има доста, и из србије, која су послата нашем игуману у русији десило се једно чудо у вазнесењској цркви у београду, мало пре него што сам ја дошао из русије по други пут мало пре мог доласка, једној жени су се исцелиле ноге она није могла да хода, није могла да савије колена, довозили су је у колицима у цркву и пошто се поклонила хитону, помолила се, после два дана је дошла својим ногама у цркву то је све записано и званично регистровано то је реално чудо исцељења ја знам ту жену, она је после ишла у многе храмове по београду где је био хитон господњи најчешће видим како људи доживе умиљење после целивања светиње видиш како људи долазе хладног срца, а после целивања светиње видим као да човек оживи, мења му се израз лица још једна сестра је имала велике болове у ногама после пада низ степенице, пошто има скоро седамдесет година она је једва дошла у цркву и није могла ни да се поклони хитону, али пошто је имала јаку веру, поклонила се и болови су јој нестали и она је устала здрава! отишла је кући без икаквих болова у коленима! ви долазите из древног манастира, какво је ваше поређење између српског и руског православља? – у принципу, срби и руси су исти срби се према вери односе отвореније, искреније, да тако кажем у русији се тренутно православживот у христу 48 1 / 2021 ни људи односе према вери и цркви, као да је то нека дужност, некако формално у србији тог формализма нема догађа се, али није таква духовна клима срби су више духовно настројени, руси су почели да се духовно хладе не сви, наравно, али мислим да се вера полако хлади видим то и по односу људи према деци како се срби односе према деци ја се томе дивим у русији пусте дете да иде само овде отац или мајка држе дете, а људи прилазе и љубе их у руку, главицу, ножицу у русији тога нема то је западни утицај на нас код нас је дошло до распада породице у совјетском савезу данас се све тако брзо дешава да људи уопште не успевају да схвате шта се догађа шта се уопште догађа? многи се питају шта се јуче десило, где сам ја био, шта се десило? тешко је људима да се саберу у данашњем свету, да знају где иду и шта раде данас многи у русији говоре добро о стаљину, рехабилитују га на неки начин шта ви мислите о томе? – он није чак ни богословију завршио, истерали су га због лошег понашања и револуционарне делатности старац илија је говорио да је све време његове владавине била глад у русији он је погубио десетине хиљада православних руских људи он је основао слон – соловецки логор, севлаг – северни логор, логоре на уралу и сибиру и све остало све сами логори колико је тамо људи нестало и то православних, верујућих људи! било је тамо и атеиста и других политичких противника, али већина њих су били верујући људи то му никад неће бити опроштено чак ни иван грозни није могао себи да дозволи да толико уништава своје становништво, свој народ није то могао да дозволи јер је схватао да убија своју демографију: „са ким ћу ратовати? ко ће кренути за мном?“ стаљин је то могао себи да дозволи, јер је земља била огромна и било је много људи, а тада су сви живели у страху пре њега је спроведен геноцид лењина и троцког, била је ужасна глад, тако да су се људи бојали за живот и гледали да не „таласају“ много ја нисам против тога да се тврди да је русија почела да се диже из небића у стаљиново време он је спровео развој индустрије, економије, војске, много се градило: фабрике, колхози и све остало али, опет, то се десило због тих великих жртава, које је руски народ поднео руски народ је био као роб у то време: сви су слепо извршавали оно што им се каже то је био класичан робовласнички систем није то било божанско уређење односа, јер нама господ каже: „нисте више робови, сад сте моја браћа“ онај ко служи богу, тај је раб божији, али није више роб, већ брат, сарадник божији социјалистички поредак је био својеврсна узурпација власти социјалистичка, комунистичка власт, која је дошла по револуцији, у правном, јуридичком смислу је апсолутно нелегална и нелегитимна, све до данас јер, оно што је засновано на злочину, никада не може постати праведно и законито ваш, спасо-јаковљевски манастир, је ли он био затваран или рушен? – да, био је затваран, али није био рушен од једне цркве су направили коњушницу, у другој су држали разне машине, и уопште од целог манастира су направили неки производни погон је ли било новомученика у вашем манастиру? – код нас није било новомученика, колико знам неколико монаха је завршило на соловкама, али пре затварања је цело братство напустило манастир тако да никог нису стрељали у њему снимљен је сурови руски филм „комесар“, о времену одмах после револуције, када су тројке без суда судиле људима и многе су погубили „ти си крив, и ти си крив, и ти си крив стрељај!“ људе су хапсили, трпали у неке подруме, скидали их и тако голе их стрељали већ на пола тог филма нисам могао да издржим да гледам даље затим су их у гомилама бацали на камион и одвозили их негде и иако је то филм, једва издржиш да гледаш а шта је тек било у стварности! и тај живот у христу јануар / фебруар 2021 49 комесар је на крају полудео многи од њих су се на крају убили ево, један истинити случај кад су немци напали ссср и освојили неки град у белорусији нквд није успео да уништи све своје трагове, документа из архива, а морали су да беже кад су немци нашли та документа и почели да гледају фотографије, њима се дизала коса на глави говорили су да они нису знали шта је мучење док нису видели те слике нису могли да схвате то што су видели, што су чекисти радили људима та документа су доступна како је све то могло да се деси? свети теофан полтавски, духовник царске породице све то је врло једноставно објаснио он је рекао да је бог допустио да у велики део руског народа уђу бесови и руски народ је постао буквално ђавоиман зато су они могли да врше таква зверства то нису били људи већ бесови али, по великој милости божијој, тај народ ће се исцелити и православље ће се обновити али оног православља које је раније било – више неће бити тако је он говорио може се рећи да је светско православље данас у кризи, има много напада на православље у целом свету, од украјине, преко сирије, до белорусије, србије и даље шта ви мислите, како да се поставе данашњи православци, на коју страну да гледамо? – увек треба гледати на божију страну увек морамо гледати у бога кад год ме питају тако нешто, ја им кажем: „врло је просто људи, будите добри, чините добро не чините зло не одговарајте на зло, чак и ако вам чине зло чините обрнуто“ и у житију светог димитрија ростовског било је неколико таквих тренутака, када човек чини добро а њему чине зло, и он се моли за њих после тога, они падају у невоље, а он им помаже, превија им ране, учи их и даје им новац и ти људи, молитвама овог, кога су мучили, почињу да схватају шта се догађа и да се исправљају све се враћа тако је и свети серафим говорио: „спасавај се сам и спашће се хиљаде око тебе“ то је најважније данашњем човеку недостаје доброте, то је основно ни смирење, ни трпљење, већ доброта ја у србији још увек видим ту доброту, видим је у односима родитеља према деци у русији се то губи нема тих осећања која су постојала раније тада су међу људима били топла осећања људи нису носили кључеве са собом већ су их остављали испод отирача сви су били исти у материјалном погледу и односи међу људима су били добри, топли, могу да кажем и да су се људи волели међусобно, да су то била права осећања данас тога више нема, тих добрих осећања данас се у згради суседи не познају то је раније било незамисливо раније су сви људи у једном улази знали како се ко зове, име, очество и презиме, колико ко има година данас пролазе једни поред других, не познају се зато ми данас треба да будемо добри према свим људима према свима ево напољу стоје цигани, и просјаци и њима треба дати дај им макар десет динара, и они су божији људи зато господ и каже да даје сунце и праведнима и неправеднима, и добрима и злима а зашто мислите да је дошло до хлађења тих осећања код људи? – господ је рекао: „умножиће се безакоње и охладнеће љубав многих“ због греха ми живимо у содоми и гомори, и још горе то је већ граница, коју је господ поставио те градове је господ уништио, као што знате за крај, да ли имате неку поуку за нас? – треба се трудити бити добар, бити бољи сваки дан се треба питати како смо провели дан време лети јуче ми је било седам година како сам у чину инока као да је било јуче буквално као да је било јуче! ја ћу сада напунити шездесет година и шта сам урадио за то време? ништа баш ништа хајде да почнемо да живимо за бога, да се поправљамо! свака душа тражи бога, тражи да се сједини са њим свако треба да се труди у посту, молитви, трезвењу јер, ускоро ћемо морати да полажемо рачун како смо провели живот оче арсеније хвала на разговору – хвала вама избор из разговора вођеног у манастир у раковица, јула 2020 године живот у христу 50 1 / 2021 будући да сте себе предали у службу цркви реците нам како доживљавате настанак једна иконе? – сликање једне иконе пре свега представља дар божији, како за самог иконописца, тако и за цркву или појединце који ће се пред њом молити богу зато иконописац треба да приступи сликању са богобојажљивим трепетом, уз молитвени труд сликање иконе позива онога ко је слика да се утврди у молитви и да се труди да живи врлинским животом тада сликање иконе мења оног ко је слика, а сама икона мења онога ко је посматра бог је свакога од нас створио по свом лику и подобију како нас учи реч божија, због тога се сваки човек остварује у пуноћи својих потенцијала као икона христова стога видим настанак иконе као део процеса нашег узрастања у христу, како самих иконописаца, тако и молитвеника који се пред иконама моле према основним начелима хришћанског етоса уметност над уметностима је успињање на светотајинској и световрлинској лествици, тако да долазимо до истине да је иконописање својеврсна служба и неодвојиво је од хришћанског живота у свеукупности замолио бих вас да наше читаоце упознате са иконописањем као службом – хришћанска вера нам, за сагледавање нашег сопственог живота и стварности која нас окружује, нуди перспективу која подразумева постојање наднебеског света и надвременске реалности царства божијег то виђење човека као бића које је створено за вечност даје једном иконописцу и смелост и инспирацију наравно, ово је могуће само уз помоћ божију када иконописац успе у томе да пренесе амбијент царства божијег у оквирима свог уметничког дела, тада то не можемо разумети као нешто његово, већ као дар од бога наша вера је мртва без дела која је потврђују иконописац на делу исповеда своју веру ставивши свој таленат првенствено у службу богу на тај начин он служи читавој цркви иконопис није само сликарство у оквиру кога се сликари надмећу својим умећем сликајући господа, пресвету богородицу и све свете, иконописац се учи животу у нади на други долазак христов уједно, трудећи се на том свом путу он и себе мења, а уједно и оплемењује и умирује душе многих који долазе у додир са његовим радом управо се у томе огледа служба једног иконописца шта подразумева рестаурација? – рестаурација у уметности подразумева потпуно обнављање оштећених споменика културе, било да се ради о оштећењима која су настала услед дотрајалости самих споменика или услед физичких и хемијских утицаја консервација се односи на максимално хришћански живот разговор са јеленом антић, иконописцем и рестауратором за покајање, преображење, и нови почетак у христу никад није касно разговор водио: катихета бранислав илић јануар / фебруар 2021 51 велико је мучење искушаваног духа! издржи ли – пригодан је за истински вечни живот не издржи ли – крст је пао очување обновљених или сачуваних споменика културе у циљу њиховог што дужег века трајања сачувани споменици културе могу бити споменици у виду папира, у виду штафелајне или зидне слике (фреске), споменици у виду мозаика, или у виду споменика од камена рестауратори и консерватори се на терену баве очувањем набројаних споменика културе такође, постоје и институције – библиотеке, музеји и заводи за заштиту културне баштине који такође имају своја рестаураторска и консерваторска одељења драга јелена, будући да се бавите калиграфијом, упознајте нас са појмом калиграфија и како ви доживљавате исти? – реч калиграфија је грчког порекла и односи се на уметност лепог писања, код нас се користила и реч краснопис калиграфија је у себи садржала и сликани део у виду илуминација, минијатура и иницијала код нас се она развија са појавом писмености (x век) битно је напоменути да је тада била неопходна, јер није постојао други вид бележења и умножавања било ког текста људи тога времена јако су се трудили и око најситнијих детаља, упркос томе што је израда калиграфије трајала доста дуго најлепше су се украшавале књиге за богослужење, управо због узвишености њихове намене постојала су два писма – уставно и континуирано уставно се користило за бележење свечаних текстова, док је континуирано писмо било мање свечано данас, у овом брзом и модерном свету, калиграфија за мене представља једну од лепих уметности она је у прилици да промовише и популаризује дубоке и суштински важне текстове она може да комуницира са публиком приближавајући им неке од текстова са којима се никад нису сусрели, истовремено ненаметљиво оплемењујући им душу молитве и различити поучни текстови исписани на најлепши могући начин теше, преображавају, и дају наду посматрачу шта повезује иконопис, калиграфију и рестаурацију? – све три наведене области црквене уметности: иконопис, калиграфија и рестаурација, имају сличне узвишене циљеве о којима сам говорила истовремено и приступ коме теже црквени уметници им је заједнички, а то је стварање кроз одрицање од самовоље и послушно и смирено прихватање ауторитета наших претходника стварање кроз послушност у иконопису се односи на поштовање канона на првом месту за иконописца хришћански живот 52 1 / 2021 је изображавање личности светога, тј етоса којим је живео и због кога сматрамо да је прослављен у царству божијем, те због чега за нас он представља модел хришћанског живота притом, печат самог иконописца треба да буде на последњем месту калиграфија на првом месту треба да истиче значај и смисао текста који је исписан и да нам приближи његову дубину, као и да нас научи да стремимо вишим идеалима рестаурација нас уводи у свет претходног ствараоца таленат рестауратора је у томе да што боље осети свет уметника чије дело обнављамо и да му служи, опет због виших циљева лишавајући се сопственог сликарског изражавања све три наведене дисциплине су потврда талента за оног уметника који је научио да ради на себи, који је научио да се смири пред задатком који се од њега тражи и да радећи на својој унутрашњости напредује и у ликовном смислу у каквом су односу икона и литургија? – сама литургија је икона на више начина прво литургија је икона царства небеског по структури саме заједнице: у самој литургији имамо епископа који символизује христа, свештенике који символизују апостоле, ђаконе који символизују анђеле, верни народ у цркви који символизује свете и вернике сабране око христа литургија је такође и икона тела христовог по светом апостолу павлу тако смо сви ми који се причешћујемо телом и крвљу христовим, уједно и удеоници тог тела чија је глава сам христос икона има и употребну функцију у богослужењу, будући да ми иконе осветљавамо светлошћу свећа и кандила, кадимо их и целивамо, носимо у литије итд тако, поштујући иконе, ми градимо лични однос са личношћу која је изображена на њима такође, и сам храм је једна јединствена икона то је сасвим очигледно када данас уђемо у храм св саве на врачару, који је сада у потпуности живописан мозаиком храм је блистави пример о томе како сваки храм можемо да доживимо као само царство небеско, у коме су пресвета богородица, сви анђели и свети, као и народ божији сабрани око христа у духу претходног питања шта бисте рекли о савременом човеку и иконопису? – човек изразито визуелно доживљава свет који га окружује међутим, савремена цивилизација често злоупотребљава човекову подложност утицају слике, те смо преко хришћански живот јануар / фебруар 2021 53 телевизије, филма, телефона итд бомбардовани различитим визуелним садржајима та пријемчивост за визуелни доживљај указује на чињеницу да је икона неопходна савременом човеку она је прозор у вечност, како се често каже теологија за неупућене једна икона говори хиљаду језика, те помоћу ње верници, али и они који то нису, могу да приме и разумеју истине хришћанске вере она привлачи својом једноставношћу, искреношћу и својим аскетским приступом сликарству све претходно наведено указује на чињеницу да је она контраст свету који нас свакодневно окружује, што је чини изузетно занимљивом за савременог посматрача икона за нас представља оприсутњење вечности односно оностраног у наш видокруг она доводи сегмент вечности, и гледајући је ми се поучавамо она је јеванђеље у бојама које нас истовремено упућује на молитву и на живот у христу шта вам се чини као најважније за нас савремене вернике? – ми савремени хришћани, као и толике генерације хришћана пре нас, морамо улагати труд у то да еванђелске и предањске идеале покајања и истрајне молитве непрестано враћамо у центар свога живота сви смо свесни тога да појам греха у савременој цивилизацији представља нешто готово неприхватљиво, нешто што и ми сами често избегавамо савременом човеку чини се да је свака врста уживања и слободе нормална међутим, свето писмо и црквено предање, ако у њих мало загребемо, кажу да постоји много тога што нас може одвести у вечну пропаст зато, основна духовна хигијена од нас тражи да сагледавамо своје поступке и да се за оне који нису у складу са јеванђељем искрено покајемо то овога може да нас доведе само ако промишљамо о свом вечном спасењу истрајност у молитви подразумева да се наша молитва не завршава оног момента кад се завршила света литургија на којој смо присуствовали једном недељно, већ да молитва постане наше дисање трудимо се да у сваки моменат нашег живота удахнемо речи молитве, опет бивајући непрестано свесни долазећег будућег суда и царства божијег како утиче молитвени живот на једну савремену породицу? – хришћанска породица у сваком времену је тежила да буде једнодушна у љубави и молитви то и ми данас морамо да чинимо свети старац порфирије кавсокаливит каже да је „светост родитеља најбоље васпитање у господу“ родитељи стога треба да се труде да буду носиоци свих врлина, дајући себе максимално у безусловној љубави према својој деци деца ће на првом месту учити у својој кући гледајући своје родитеље како се непрестано труде око сопственог исправљања кроз покајање и исповест, те највеће дарове човеку који од најгорих грешника праве свеце која би била ваша порука читаоцима православног мисионара? – порука за ваше читаоце била би крајње једноставна: сви треба да се трудимо да пронађемо своје инспирације за духовни живот не треба да се бавимо лошим причама које могу само да ране наше душе и да нас заведу, па да помислимо да узрастамо тако што се бавимо нпр туђим грешкама за покајање, преображење, и нови почетак са христом никад није касно животопис иконописца и рестауратора јелене антић јелена антић (рођ кијац), рођена је 1985 године у новом саду у родном граду је завршила основну, као и средњу школу за дизајн „богдан шупут“, популарно названу уметничка школа године 2011 дипломирала је на академији српске православне цркве за уметности и консервацију, смер рестауратор до сада је одржала једну самосталну изложбу калиграфије и учествовала у више заједничких изложби иконâ са супругом владимиром антићем има двоје деце живи и ствара у београду хришћански живот 54 1 / 2021 двадесет година постојања једног удружења представља добар тренутак да се начини пресек у раду, да се сумирају резултати и праве планови за будућност двадесет година је довољно да новорођенче постане одрастао човек, спреман да крене у сусрет изазовима које доноси живот двадесет година је недовољно да стигну резултати мукотрпног рада но, пођимо од почетка друштво пријатеља српских манастира, „студенички круг“, основано је крајем 2001 године и то са благословом братства студенице, а пре свега архимандрита саве, који је био и духовни отац рада овог удружења разлози и циљеви оснивања овог друштва темеље се на традицији нашег црквено-народног живота и потребе за његовом обновом, у покушају наше цркве и народа да изађу из мрака богоборног материјализма који још траје даље, задаци постављени пред ово удружење су, такође, упознавање шире јавности са духовним наслеђем сачуваним у животу српских манастира, организовање научних скупова посвећених православној култури и духовности, као и организовању хуманитарних акција један од најважнијих циљева „студеничког круга“ је обнова саборног живота у цркви у том смислу је и само удружење једно народно-црквено тело које јача светосавску традицију српског народа „студенички круг“ окупља људе који доприносе животу цркве на тим темељима ова улога удружења постаје све значајнија како јачају тенденције у друштву које покушавају да измене или сасвим затру српски пут православља све су гласнији они изван цркве који захтевају њену реформу, као и они наводно у цркви који не виде ништа лоше у покрету политичког екуменизма или у понудама за унију са римокатоличком црквом светосавље, као српски пут православља, синтетичка је тачка оног црквеног и државохришћански живот „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза онога што је у двадесетом веку названо — лаички апостолат две деценије на светосавском путу миленко бодин једно од бројних вечери благослов блаженопочившег патријарха иринеја јануар / фебруар 2021 55 творног основа српског националног бића на тај начин „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности начин деловања је истим путем задобијао смисао мисионарења на светосавски начин, а то значи изворно хришћанско просветитељство народа отуд вишегодишњи циклуси предавања и трибина за многобројне посетиоце у клубу српског православља „боготражитељ“ отуд и богатство, и за многе неочекивана разноликост, културних догађаја како у „боготражитељу“, тако и на многим другим местима на тај начин је „студенички круг“ сведочио и животодавну улогу светосавске просвете, доказујући да је исправно схваћена православна вера у срцу живота, а не изван њега како је и речено, наша вера је вера живих људи у живога бога кроз највећи пројекат „студеничког круга“, назван „боготражитељ“, обухваћен је свеукупни рад у клубу српског православља истог имена, стварање часописа под тим именом и електронских канала комуникације само унутар овог пројекта, жива реч светосавља допрла је до десетина хиљада људи поред тога, „студенички круг“ је живом речју назвао и своју издавачку библиотеку, кроз чију је делатност објављено око 15 наслова реч је о књигама које су углавном настале у крилу „студеничког круга“ и посвећена су управо доминантно преточеном искуству из рада у књижевни и научни облик „студенички круг“ је настојао да обезбеди живу везу између манастирског начина обликовања духовности и онога, који се у бројне активности у клубу су годинама одржавани циклуси предавања као што су: здравље и православље, звоно на узбуну (ишчезавање српског језика), мала школа православне културе, православље на делу сваке прве среде у месецу одржава се гусларско вече, а сваког петка духовно било је много књижевних, музичких, песничких вечери, отворено је низ изложби: слика, икона, ручних радова, дубореза и честитки бројни пројекти су настали у крилу студеничког круга, као што су: распето косово за васкрс србије, дани видовдана, дани породичних вредности и преобразимо себе да бисмо преобразили србију у сарадњи са министарством одбране, пуних седам година, друштво је организовало добротворне приредбе за манастире: драганац, зочиште, свети архангели (сви са ким), као и три за манастир свете тројице (код љубовије) затим, одржан је концерт за две породице пострадале у земљотресу који је погодио краљево, па за децу са посебним потребама из београда, као и за вртић у ораховцу (ким) круг је дао свој допринос у очувању ћирилице, као и у борби против беле куге у боготражитељу је организовано неколико школа: иконописа, мозаика и минијатуре, школа калиграфије, црквенословенског језика са појањем, као и школа руског језика патријарх обрадован обимним радом студеничког круга последње предавање и гостовање жарка видовића хришћански живот 56 1 / 2021 различитим видовима може остваривати у световним, односно градским срединама и због тога је настојао да просвети људе позивом на љубав према манастирима који су нарочито угрожени, од светиња на косову и метохији, преко далматинског косова, па све до оживљавања манастирских обитељи у средишњем делу србије то је чинио организујући и прожимајући својом душом добротворне културно уметничке приредбе и догађаје у концертним салама, али и на трговима градова, а све у сврху повезивања људи са светињом „студенички круг“ је настао, радио, и даље ради, у духу саборног јединства цркве и народа, и као такав представља образац светосавског, православног и српског израза оног што је у двадесетом веку названо – лаички апостолат јер, многи који су знали заборавише, а многи и не знају да је лаос народ који у себи носи призив господњи светим апостолима речју: „идите и крстите све народе у име оца и сина и светога духа“ светосавље, на трагу другог српског спаситеља, како га је назвао свети николај жички, трајни је просветно-мисионарски циљ обожења српског народа, али и као пример обожења за све људе и народе света на том путу просветљења света, како би рекао други светионик српског богословља, свети ава јустин ћелијски, „студенички круг“, у бури световних искушења остаје, и уз божију помоћ, иде ка циљу а то је у радост васкрсења православља у српском народу, у радост васкрсења наше отаџбине србије, у радост васкрсења као победе христове над силама таме св тројица, слава друштва, о михаило сече колач занимљиве теме окупљају велики број посетилаца занимљиве теме окупљају велики број посетилаца о воја билбија први пут пева поему српско срце јоханово пред аутором, веселином џелетовићем и бројном публиком „студенички круг“ је, такорећи природно, деловао на продубљивању како човекољубиве тако и родољубиве бразде у традицији светосавске духовности хришћански живот јануар / фебруар 2021 57 арабљанско освајање на истоку византијског царства (египат, сирија, палестина) у vii вијеку, затим реакција из правца запада, тачније крсташки ратови (cruce signati), од xi до xiii вијека и најпослије реакција на реакцију – отоманско освајање хришћанске византије, а касније и словенских земаља у xiv вијеку, у великој мјери пореметили су међуетничке и међуконфесионалне односе у хришћанском и муслиманском свијету ова чињеница, не само да је довела до захлађења односа између хришћана и муслиманâ, већ је на дуже вријеме одложила озбиљан и темељан теолошки дијалог између двије стране одсуство дијалога на вишем нивоу примјетно је и данас међутим, будући да ниједна свјетска монотеистичка религија не искључује дијалог, макар декларативно, већ га афирмише, у посљедњих неколико деценија учестали су сусрети и дијалог између хришћанских и муслиманских теолога на нижем нивоу ради истраживања различитих потреба од заједничког интереса међусобно повезивање исламског свијета у разне лиге, удружења, асоцијације и томе слично не би требало да, у оквиру свог развоја, спречава дијалог тог свијета и са немуслиманима и обрнуто у том смислу неопходно је истаћи да би дијалог требало да буде конструктиван, тј да подразумијева међусобно уважавање странâ учесницâ, дијалог из којег ниједна страна не би требало да изиђе обесправљена и понижена по било којем основу! уколико су стране учеснице дијалога неравноправне, онда је свакако мања штета изостанак дијалога, све док за његово вођење не буду створени адекватни услови увијек је неопходно правити дистинкцију између обичних вјерника и тзв вјерникâ с фундаменталистичким схватањима у било којој религији сходно реченом, нису сви муслимани вјерски фундаменталисти, али ни сви вјерски фундаменталисти нису муслимани третирати све муслимане као вјерске фундаменталисте је стереотип такође, важно је нагласити и то да вјерски фундаментализам није иманентан ни јудаизму, ни хришћанству, нити исламу, али је феномен богословски дијалог одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ јереј др живко илић епископ захумско–херцеговачки и приморски димитрије и муфтија мостарски салем дедовић (фото: епархија зхп) 58 1 / 2021 који, изгледа, може да се појави само у монотеистичким религијама важно је рећи и то да ниједна монотеистичка религија није имуна на појаву вјерско-фундаменталистичких тенденција озбиљну активност у правцу хришћанско-исламског дијалога, у посљедњих педесет година, развио је одсјек дијалога с људима друге вјере (dialogue with men of other faiths) поводом другог ватиканског концила и послије њега, римокатоличка црква, својом историјском декларацијом о односима цркве с нехришћанским религијама (nostra aetate, 1965), пажљиво је његовала односе с муслиманима данас иницијативу обично преузимају различити универзитетски кругови, међународне црквене организације, научне институције и истраживачки центри осим хришћанских, иницијативу за сазивање релевантних конференција, сада преузимају и муслимански кругови, из чега видимо обострану отвореност за међурелигијску сарадњу упоредо с класичним теолошким питањима, која настављају да обузимају двије стране, попут догме о пресветој тројици, божанства господа исуса христа, личности мухамеда, схватања о курану и уопште питања тумачења светих списа, постоје многи савремени проблеми о којима је дијалог мање тежак то су проблеми у вези са схватањем историје, проблеми сарадње с људима других религија, проблеми његовања мирољубивог амбијента и разумијевања међу људима закључујући, желим рећи да је присуство толеранције муслиманâ према инославнима варијабилног карактера, тј од државе до државе у исламском свијету се разликује све оно, што хришћане и муслимане дијели, требало би у перспективи оставити на страну и дијалог развијати искључиво у правцу плодотворног доприноса свјетском миру и у правцу међурелигијске толеранције и саживота у први мах изгледа као да то до сада није био случај чињеница је да декларативне међурелигијске толеранције није мањкало, али будући да је била само декларативна, често су чланови и једне и друге конфесије од политичких фактора у својим државама били регрутовани да „бране“ вјеру од насртаја наводних непријатеља вјере, али, притом, не схватајући да су њиховој вјери већа пријетња били они који су вршили регрутовање неголи они против којих су регрутовани из разлога одсуства дјелатне међурелигијске толеранције неријетко је долазило и до етничких сукоба, нпр на простору бјр босне и херцеговине одсуство дјелатне међурелигијске толеранције је суштински проблем свих балканских нетрпељивости! дакле, не декларативна, него дјелатна међурелигијска толеранција јесте тема којој у будућности обавезно треба посветити већу пажњу, неголи што је то био случај до сада богословски дијалог патријарх иринеј и муфтија мевлуд дудић са сарадницима (фото: информативна служба спц) јануар / фебруар 2021 59 наш славни путописац, љубомир п ненадовић слао је из иностранства опширна писма оцу проти матеји, сродницима и пријатељима у њима је описивао земље у којима је боравио, пределе које је видео и људе које је сретао од свих тих писама посебан значај има оно које је, из напуља, 8 априла 1851 године, упутио ђорђу малетићу, професору гимназије у београду у њему љуба исказује одушевљење виђеним, пре свега посетом везуву и вергилијевом гробу, и покушава да дочара боје и звуке једне далеке земље младалачки понесено, са пуно идеализма и романтике, чари једног изазовног путовања оживеле су пред читаоцима у разиграној игри речи тек на средини писма љуба узгред саопштава да је упознао црногорског владику с којим често иде у шетњу чамцем или колима, а онда се занесено враћа на опис путовања по природним и археолошким лепотама егзотичне италије седамнаест година касније, љуба, сада већ прослављени писац, у свом листу шумадинка, се враћа својим прекоморским доживљајима он је то описао у фељтону владика црногорски у италији у својим новинама (1868), а затим, годину дана касније, објавио као књигу писма из италије лепоте италијe су и даље су присутне, али ту сада доминирају друге теме сусрети са људима и историјским знаменитостима су у првом плану у једној уравнотеженој прози, стилски доста изнијансираној, промичу градови, села, реке, језера, пећине, бродови, али над свиме тиме доминира лик владике његоша и његових пратилаца, перјаника вукала и сердара андрије сам сусрет двојице наших великана помало је необичан по савету једног странца, љуба је отишао на литургију у православну капелу која је постојала у згради руског посланства по завршеној служби, готово случајно, упознао је перјаника вукала у живописној народној ношњи како жури низ степениште перјаник га је одвео до владике његоша и тако је започело њихово пријатељство његошев лик очарао је љубу, који покушава да га верно прикаже и пажљиво дочара читаоцима за љубу, владика је, пре свега, велики песник и државник који пати због народних послова и љуте болести која га мучи у свом том опису, љуба приказује његоша и као духовника те странице нису тако ретке, али измичу пажњи читалаца, јер су ушушкане у обиљу догађаја, места и људи које путописац помиње у овом делу када су владика и путописац посетили палату богатог лукула, затекли су тамо просјака коме су уделили милостињу у музеју је хришћанска етика јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша сећања љубе ненадовића на велике архијереје др ђорђе вуковић портрет љубе ненадовића (1826–1895) — књижевника и песника,члана српске kраљевске академије (извор: википедија) 60 1 / 2021 владика посматрао неке слике, посебно се задржао на једној од вандика, и том приликом се нашалио: „ваљда ми се зато допадају његове картине (слике), што му је име налик на моје (владика)“ већ овај детаљ оправдава каснију љубину тврдњу (изречену у писмима са цетиња) да владика његош никад није заборављао свој владичански чин и дужности које из њега проистичу за рушевине некад величанствене вароши помпеје, владика је љуби рекао: „она (разрушена помпеја) опомиње човека на његово ништавило“ у другом музеју владика је помно проучавао рафаелову слику „преображење“ и после пола сата, како се љуба изразио, проучавања божанског лица христовог, објавио свој закључак: „заиста кад би ова христова слика могла проговорити, прве би јој речи биле: „не чините другима оно што сами себи не желите“ силазили су и у сибилину пећину, али се његош стално шалио и певао стихове из народних песама забележено је како се владика често спомињао свога стрица, свeтог петра цетињског и питао се шта би он радио у овим тешким тренуцима више пута је упозоравао љубу да не поклања толико пажње разним церемонијама и протоколима, него да се посвети другим стварима и кад га је позивао да поклони пажње њему, владици, мислимо да је његош заправо желео да каже љуби да се окрене духовности и бризи за ближње, а поготово за болесне љуба је описао како су његоша у писму обавестили да омер паша латас спрема поход на црну гору, при чему се владика одмах сетио страшног суда: „е, дабогда се на страшном суду погледао (паша) у очи са обилићем!“ загонетка његошевог лика и дубина његових поука пратиле су љубу, може се слободно рећи, кроз цео живот он се овој теми вратио у делу: о црногорцима (писма са цетиња 1878) сада је његов захват био много дубљи истраживао је прошлост народа, обичаје, духовност, зачетке књижевности применио је књижевни поступка који ће касније назвати „документарна проза“ и „полифонијско писање“ он о томе често казује у анегдотама, као да ублажава озбиљност теме коју износи пред читаоца поред лика људи који насељавају непроходне планине, јасно се кристалишу ликови св петра цетињског и ловћенског тајновидца његоша свети петар i петровић је приказан као одважни владика који сузбихришћанска етика петар i петровић његош — свети петар цетињски (1748–1830) петар ii петровић његош (1813–1851) јануар / фебруар 2021 61 хришћанска књижевност ја штетне појаве у својој пастви, умирује крвну освету и вешто преговара са страним изасланицима још у писмима из италије описао је како је св петар i био скроман у јелу детаљно је описано како је изабрао његоша за наследника и како га је упутио на школовање код јосифа троповића, који се, као што знамо, бринуо за манастир савину и цркву у топлој, код херцег новог приказано је и боловање св петра цетињског и како је често ишао на иванова корита, чија је вода сматрана за лековиту свако дрво под којим се св петар одмарао на путу од цетиња до иванових корита народ је сматрао благословеним и није их секао, мада су били оскудни у огреву његош је следио стрица на путу духовности, што се огледа у многим његовим делима и он се бавио умиривањем крвне освете често се заборавља (а љуба то напомиње), да се много старао и о народној ношњи и одредио јој крој и облик поред многих других ствари, љуба је забележио и његошево боловање приповедање је наставио тамо где је стао у писмима из италије његош је дошао у беч, где се болест погоршала, па су морали да му пуштају крв нису се сви лекари усуђивали да обаве ту ризичну интервенцију, па су то препуштали доктору шкоди, а кад њега нема др радишићу његош се вратио на цетиње, а крајњи исход се неизоставно ближио у једном тренутку било му је толико лоше, да су разматрали могућност да га у столици снесу до котора осетивши да се ближи неумитни крај, његош је објавио своју последњу вољу и открио да је тестамент поверио конзулу гагићу који је био у дубровнику опоменуо је главаре и сенаторе да чувају народ завршио је позивом да брину о сиротињи и да јој чине правду примио је причешће и последњим речима богу поверио старање о народу тако се растао са светом овај велики човек, владика, духовник, песник, државник, правдољубац растао се бринући о народу и о сиротињи, о онима о којима нема ко да брине бринуо је о другима чак и у последњем часу тако се, бележењем надахњујућих сећања, љуба ненадовић одужио великанима српске духовности, великим архијерејима и старешинама једног напаћеног народа драги викторе сергејевићу, неизоставно ћу вам послати причу, само ме не пожурујте“ тако је написао чехов у децембру 1899 године мирољубову, бившем појцу, а тада издавачу часописа за све и боготражитељу „послаћу вам причу архијереј“ прошло је више од године у марту 1901 године, олга книпер је добила писмо од њега из јалте „сада пишем причу архијереј, која ми седи у глави већ петнаестак година“ у августу исте године книпер је отишла у москву у театар чехов јој је 31-ог упутио нежно писмо са проблесцима туге – њему је тако досадно у самоћи, као да су га „затворили у манастир“ и опет фраза о архијереју: „ извукао сам из кофера“, и подухватио се писања пре петнаест година је замислио, пре скоро две године је обећао мирољубову, а сада тек што вади рукопис из кофера но, није лако ни писати: гости долазе од ујутро („манастир“) прича се може писати само у међувремену између даме-поклонице, лекара из москве и туберкулозног, који тражи у јалти пристаниште јесен жалосна лови мишеве, пушта их на слободу, побољева у децембру, две године после тога, како је обећао, пише мирољубову: „са архијерејем вас нећу преварити, послаћу пре или касније“ и послао је крајем фебруара 1902 године извињавао се – завршио је давно, али се преписивање показало тешко, јер „једнако побољева“ у априлу 1902 године се појавио архијереј, коначно у 4-ом броју часописа за све прича је невелика, заузела је свега неколико страница мирољубову се вероватно учинило чудним, због чега је преписка због исте трајала две године? о петнаест година он и није знао можда је ово и заиста чудно, али ево тако се десило, а зашто заправо, ми не знамо у сваком случају замисао је дуго лежала подземно није се започињао онај тајанствени живот, који рађа живо детенце он се започео онда, када је узрастао довољно сам, чехов врло је добро, што није напихришћанска етика 62 1 / 2021 чудесно слободно; он споро и тајно зри жуковски (шилер) „архијереј“ са руског превео: небојша ћосовић сао архијереја 80-их година: тада још није био спреман развитак уметника је прекаљивање укуса, чврста рука, одбацивање непотребног, заборав младићког писања – онај раст који се одвијао у чехову непрекидно напоредо са растом човека као и у јарузи, архијереј је написан са оном савршеном једноставношћу која се даје трудом током читавог живота но, ова прича није састављена, него створена, то јест у њој нема извештачености, већ је све живо све је непосредно и све је проживљено, иако је заправо замишљено бог зна када, могло заморити, учинити апатичним али није учинило над овом причом чехов је почео да ради неочекивано у јесен 1901 после кумиса, на који се надао, а пошто кумис није помогао и он почео слабити и побољевати у јалти, написао је тестамент олга книпер је одавно већ играла у москви, када је он окончао архијереја читавог живота његов унутрашњи развитак је ишао двема линијама – на разне стране тако је било и сада материјализам чехова добио је подршку у средини, где се он литерарно преселио (лева интелигенција) горког је схватао свакако потпуно, с њим је стицао славу у фоајеу художественог театра треба веровати у прогрес, кроз двеста-триста година све ће бити предивно; код толстоја су исувише умне очи да би био верујући (горки), цркву и религију одавно je требало сломити итд ово је тада пут опште струје, он даје познатост и славу горки је сав био у овоме са чеховом је било сложеније, јер је и он сам био сложенији он је волео славу, али се држао на растојању од ње и владао је вешто собом и главно – у њему је било нечег подземног, нечега сасвим друге врсте са годинама, у страдањима од болести, у усамљеним јалтинским созерцањима, у предосећању блиског краја („пет годиница“), то подземно је расло и просветљавало се, тражило излаз и нешто му се откривало, а то он није могао изразити рационално ово је била несвесна светлост вишег света, царства божијег, које је „унутар вас“ младом, здравом, руменом чехову се оно мало откривало у студентским данима међутим, зрелом чехову је коначно било откривено зато он није могао у младости написати архијереја (чак и његов студент није био написан у младости) а архијереј је сведочанство зрелости, у предсмртној и несвесној просветљености сав архијереј је пун ове светлости у мужицима се она већ пробила, у причи у јарузи је дао дивне странице ноћног сусрета липе са мужицима у архијереју је подједнако неземно озарење разливено од првих страница приповести, од свеноћне у цветну суботу до краја дуго бденије служи преосвећени петар, већ болестан и све је дивно у цркви море људи, хришћанска књижевност антон павлович чехов (1860–1904), портрет из 1898 године, рад осипа е браза (извор: јандекс) јануар / фебруар 2021 63 свима се сјаје очи, као кроз маглу архијереју се чини да му је после врбице дошла мајка, проста жена, удова ђакона, коју он није видео 9 година, „и све време гледала на њега са радосним осмехом, док се није помешала с масом света и због нечега су му потекле сузе низ лице сузе су заблистале код њега на лицу, на бради и у близини још је неко заплакао, потом даље још неко други, потом још и још, и мало по мало црква се напунила тихим плачем“ откуда ово? зашто плачу сви? догађа ли се тако? но, ево чехов одмах узима такав тон, да покорава и убеђује: да, виши свет је присуствовао тада на цветном бденију панкратјевског манастира, он ће тако до краја и присуствовати у овом чудесном делу: и у месечевој светлости априлске ноћи, и у успоменама о детињству и љубави мајке према њему, и у смиреном оцу симеону, који се није могао сетити где се у светом писму помиње јегудилова магарица, и у сећању архијереја на своју дечачку „наивну веру“, када су носили по селима икону литијом, и у оном последњем предсмртном бденију великог четвртка, 12 јеванђеља, коју је служио кроз неколико дана преосвећени петар и сам наизуст читао прво, најдуже јеванђеље „сада се прослави син човјечији“ и „осећао се бодар, делатан, срећан“, као и увек када је служио у цркви виши свет је и у љубави мајке према њему, кога се бојала као архијереја ништа не значи, што је око њега убог и таман живот, и што сви дрхте пред архијерејем и ово га љути, и он нема с киме ни реч да прозбори чак рођена мајка, чак девојчица каћа, рођака, која све испушта из руку и којој се коса изнад чешља на глави сјаји као ореол – све је некако изван уобичајених граница у доњем, бедном, грешном свету нашем преосвећеном петру је тесно он се и болестан сећа свег детињства и живота у иностранству, где је био послан у јужни дивни град, где је живео усамљено и отмено, пишући научни рад све ово су одјеци вишег и ево смрт долази, коначно; управо на овој страсној се он приближава њој – није му се случајно слошило још на цветном бденију (трбушни тифус) мајка му је дошла у архијерејски конак, он би тако хтео да буде љубазан, и да помогне њој и сестричини каћи, но већ је касно он је одједном смршао, ослабио, престао да се осећа као архијереј, страшни начелник, напротив сада је последњи и незнатнији од свих „како је добро, – мислио је – како је добро“ мајка је одмах схватила да је ово крај „она се више није сећала да је он архијереј, и целивала га је као своје дете најрођеније „павлуша, чедо моје, рођени мој! шта је то с тобом? павлуша, одговори ми!“ „а он више није могао да изговори ни реч, ништа није схватао, и чинило му се како већ као обичан човек иде по некаквом пољу брзо, весело, лупкајући штапићем, а над њим је широко небо, заливено сунчевим сјајем, и он је сада слободан као птица, може да иде куда му се прохте!“ ишао је он коначно према богу своје приповести о свештенству чехов је започео са оцем христофором сиријским у степи, и наставио са ђаконом у двобоју, да би завршио ликом преосвећеног петра – сам, вероватно и несвестан да даје чудесну заштиту и чак превазношење оног свештенства, коме су већ зловесници припремали мученички венац чехов је добро познавао живот и није био склон једностраности и дотеривању и ево показује се, да када се узму његови ликови духовног сословија, ту скоро да нема негативних особа не знам, да ли је мирољубов схватао, какав му је дар послао чехов, могу само рећи, да он тада није био примећен и оцењен горки и андрејев су више галамили међутим, архијереј није био написан ради галаме ова прича, истинско ремек-дело, долазила је полако и као што је споро настајала, тако је и не журећи освајала све више и дубље као што је речено о зрну горушичином: „ иако мање од свију сјемена, али када узрасте, веће је од свих трава, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим“ (види мт 13, 32)
Свеска: 377 | Сећајте се својих старешина
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
... Фотографија на насловној страни корице: „У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум“ (Јов 12, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на другој страни корице: „Радујте се и веселите се“ (Мт 5, 12) Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на трећој страни корице: Патријарси Иринеј и Кирил — посета руског првојерарха Србији у новембру 2014 г Фото: ђакон Драган С Танасијевић Фотографија на полеђини корице: Молитвени испраћај Митрополита Амфилохија, Подгорица, 1 новембра 2020 г Фото: Митрополија црногорско-приморска / Светигора ГОДИНА LXIV, СВЕСКА 377, ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 Реч уредника Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана 3 Материк „Станиште Бога“ у утроби Богородице 4 Реч пастира Благословите! Нек је благословено6 Хришћанска етика Митрополит сурошки Антоније (Блум) „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (4 део) 8 Историја хришћанства Свети Фотије Цариградски и осуда филиоквистичког учења 14 Савремена мисија Цркве Разговор са Томасом Халбертом, духовним чедом игумана Германа Платинског Игуман Герман (Подмошенски) и православна мисија у САД 16 Библијски хербаријум Библијско воће: Дуд 23 Православље и медицина Разговор са психотерапеутом Маријом Лазаревић Здравље душе у свету сурове борбе 26 У дијалогу са атеизмом „Себични ген“ као нехотична метафизика 28 ТЕМА БРОЈА Старешине као служитељи 33 Митрополит Амфилохије – дивни свједок Васкрсења 36 Патријархове сузе у Техничкој школи „Прота Стеван Димитријевић“ у Алексинцу 39 Сећање на три великана наших дана 40 Хришћанска етика Колико би ти хтео да живиш? 44 Живот у Христу Разговор са оцем Арсенијем Чувар честице Светог хитона Господњег 47 Хришћански живот Разговор са Јеленом Антић, иконописцем и рестауратором За покајање, преображење, и нови почетак у Христу никад није касно 51 Хришћански живот Две деценије на светосавском путу 55 Богословски дијалог Хришћанство и ислам – немогућност дијалога или немоћ за дијалог хришћана и муслиманâ 58 Хришћанска етика Сећања Љубе Ненадовића на велике архијереје 60 Хришћанска књижевност „Архијереј“ 62 стране јануар / фебруар 2021 1 цена 90 динара МИСИОНАРСКО ГЛАСИЛО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА МЛАДЕ Тема броја: Сећајте се својих старешина мисионарспцсрб misionarspcrs ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2021 УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Председник Његово Преосвештенство Епископ бачки Г Иринеј Досадашњи уредници Епископ браничевски Хризостом (1958–1983) Епископ бачки др Иринеј (1983–1994) Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994–2007) Главни и одговорни уредник презвитер др Оливер Суботић Оперативни уредник Срећко Петровић Технички уредник Марко Р Марковић Секретар, лектор и коректор Снежана Крупниковић Уређивачки одбор Мисионара: презвитер Александар Јевтић ђакон Владимир Пекић др Александар Милојков Радмила Грујић Виктор Вицановић Небојша Ћосовић Бранислав Илић Излази двомесечно Годишња претплата за нашу земљу је 500 динара Појединачни примерак 90 динара Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни С
Одреднице:
1. 224059 / ...је извору у коме не пресахњује жива вода која утољава сваку жеђ ДОСТОЈЕВСКИ се и поред губилишта сећао спаситеља „ми ћемо бити са христом“, – рекао је он једном од осуђених састрадалн...
1. 224059 / ...је извору у коме не пресахњује жива вода која утољава сваку жеђ ДОСТОЈЕВСКИ се и поред губилишта сећао спаситеља „ми ћемо бити са христом“, – рекао је он једном од осуђених састрадалн...
Архива бројева | Почетна страна
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com
Претрага архиве часописа 'Православни мисионар'
Од 2008. - 2021. године. Претражујете: 7825 страница или 1815643 речи!
Претражите по индексу речи
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М
Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
O претраживачу | Како најефикасније искористити претраживач
data-sfera.com