Претрага садржаја

Свеска: 310 | Патријарх Павле: мисионар делом и речју
... нису били потребни никаква репресивна правда и никакви закони који присиљавају на мир људи беху мирни и достојанствени јер своје главе окренуше ка висинама, ка богочове- ку христу, кога препознаше у свом патријарху окренувши главу ка горе, сваки човек на том сабрању поста достојан свога имена – човек, человјек, антхропос људи додирнуше истину свога постојања, отуда и мир и достојанство на њиховом сабрању nomen est omen дакле, „будимо људи“ m православни мисионар l 39 павле карастојковић ного пута се, још за ж и в о т а , могло чути да је патри- јарх павле „живи све- тац“ овај израз запра- во предста- вља плеона- зам, јер не постоје „мртви свеци“ у богу су сви живи, тим пре су то светитељи међутим, у нашем народу, немали број људи погрешно сма- тра да је светост нешто што се задобија након смрти, да се тек тада „постаје светац“ овде се уствари мисли на кано- низацију којом црква званично проглашава некога светим али, упи- сивање у календар све- тих не значи да је одређена личност од тог тренутка постала света, већ представља само печат и званичну потврду нечије светости која је наравно била суштинска одлика дотичне особе још за време њеног „земаљског“ живота чином канонизације, црква заправо институ- ционално верифи- кује оно што је већ препознато и опит- но доживљено од стране верног народа тј целокуп- не цркве постоје и људи који живе христо- подобним начином живота, али далеко од очију света, чак и црквене јавности то су подвижници, отшелници, анахо- рете, испосници, пустињаци будући да живе потпуно повучено и скриве- но, неке од њих, по природи ствари, црква не прогла- шава званично светима, пошто се за њих просто не зна - они живе у потпуној анонимности али, то их не чини мање светима светост није људска категорија која се произвољно некоме додељује већ је то основни божји атрибут који се људима дарује по мери њихове блискости са богом, тј интен- зивности живота у христу „диван је бог у светима својим“ 40 l6/2009 је вечност то је оно „једино потребно“ које треба да постане основни садржај наших живота уколико себе називамо хришћанима усмереност ка царству божјем, тачније живље ње већ сада и овде царством божјим које се литургијски опитује у цркви, то је кључно патријархово завештање које је његовим животом потврђено и осведочено гледајући његову светост, ми видимо да то завештање не представља само пуки те оријски став о томе како треба живети по богу, већ у његовој личности откривамо потпуну ре ализацију, дослед но спровођење у дело темељних хри шћанских идеала достојевски је говорио да је човек сувише широк својом слободом се може уздићи до обожења или, пак, спустити до ођавољења како онда треба гледати на људски род? патри јархову често понављану поруку „будимо људи“ у контексту његове целокупне пропове ди и живота можемо схватити у смислу „буди- мо свети“ хришћани и нису ни на шта друго позвани него да постану свети циљ и смисао живота састоји се у задобијању светости сва ко од нас је позван да постане светитељ па због тога и једни у другима треба да гледамо потенцијалне светитеље а да свети људи нису само ствар далеке прошлости, већ да их има и данас и да ће их бити до краја света и века, то нам сведочи својим примером управо патри јарх павле његове мисли и поуке, живот и дело пре свега нам говоре да је светост могуће, у заједници са христом, достићи увек и свуда, независно од тога где и кад се рађамо и у каквим животним условима егзистирамо живот патријарха павла био је у потпуно сти христоцентричан због тога ће поуке и завети које је за собом оставио, служити као оријентир будућим нараштајима у ни шта мањој мери него нама данас француски мислилац леон блуа је рекао: „у животу постоји само једна права туга, а то је – не бити свет“ надовезујући се на ову мисао, патријарху нашем павлу можемо само пору чити: „радуј се” m патријарх павле, стицајем околности (тачније божјом вољом), није попут пустињака живео далеко од очију јавности његова служба у цркви је подразумевала да живи у престоном граду и да за њега знају сви: млади и стари, школовани и мање школовани, православни и инославни, срби и при падници других народа ово се, наравно, не може припи с ати само функцији и служби коју је обављао у цркви патријарх српски је био познат и дубоко ува жаван у целом хришћанском све- ту пре свега захваљујући својој особеној харизми управо је њего ва јединствена личност пленила све људе – како верујуће тако и неверујуће својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у простор ном смислу те речи монашки (тј доследно хришћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа штавише, подвиг и јесте управо у томе да се еванђеље убедљиво сведочи у једној клими и ат мосфери света који је отуђен од бога снага патријархове службе никада није била у спољашњој сили и аутори тету, већ у тихом и ненаметљивом (али зато увек чврстом и непоколебљивом) сведочењу васкрслог христа спаситеља и управо се због тога за њега може рећи да је био „светлост све ту“ на примеру његовог живота ми сагледава- мо шта је аутентично хришћанство, тј схвата- мо да је православље максималистичка вера а та максималистичка вера подразумева минимализам разних људских потреба које се сматрају нео пходним за нор мално (а заправо угодно и безбрижно) живљење патријарх павле је својим делом увек и свуда сведочио да је вредно трудити се само за оно што наслеђу православни мисионар l 41 је вечност то је оно „једино потребно“ које треба да постане основни садржај наших живота уколико себе називамо хришћанима усмереност ка царству божјем, тачније живље- ње већ сада и овде царством божјим које се литургијски опитује у цркви, то је кључно патријархово завештање које је његовим животом потврђено и осведочено гледајући његову светост, ми видимо да то завештање не представља само пуки теоријски став о томе како треба живети по богу, већ у његовој личности откривамо потпуну реализацију, доследно спровођење у дело темељних хри- шћанских идеала достојевски је говорио да је човек сувише широк својом слободом се може уздићи до обожења или, пак, спустити до ођавољења како онда треба гледати на људски род? патри- јархову често понављану поруку „будимо људи“ у контексту његове целокупне пропове- ди и живота можемо схватити у смислу „буди- мо свети“ хришћани и нису ни на шта друго позвани него да постану свети циљ и смисао живота састоји се у задобијању светости сва- ко од нас је позван да постане светитељ па због тога и једни у другима треба да гледамо потенцијалне светитеље а да свети људи нису само ствар далеке прошлости, већ да их има и данас и да ће их бити до краја света и века, то нам сведочи својим примером управо патри- јарх павле његове мисли и поуке, живот и дело пре свега нам говоре да је светост могуће, у заједници са христом, достићи увек и свуда, независно од тога где и кад се рађамо и у каквим животним условима егзистирамо живот патријарха павла био је у потпуно- сти христоцентричан због тога ће поуке и завети које је за собом оставио, служити као оријентир будућим нараштајима у ништа мањој мери него нама данас француски мислилац леон блуа је рекао: „у животу постоји само једна права туга, а то је – не бити свет“ надовезујући се на ову мисао, патријарху нашем павлу можемо само пору- чити: „радуј се” m патријарх павле, стицајем околности (тачније божјом вољом), није попут пустињака живео далеко од очију јавности његова служба у цркви је подразумевала да живи у престоном граду и да за њега знају сви: млади и стари, школовани и мање школовани, православни и инославни, срби и при- падници других народа ово се, наравно, не може приписати само функцији и служби коју је обављао у цркви патријарх српски је био познат и дубоко ува- жаван у целом хришћанском све- ту пре свега захваљујући својој особеној харизми управо је њего- ва јединствена личност пленила све људе – како верујуће тако и неверујуће својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у простор- ном смислу те речи монашки (тј доследно хришћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа штавише, подвиг и јесте управо у томе да се еванђеље убедљиво сведочи у једној клими и атмосфери света који је отуђен од бога снага патријархове службе никада није била у спољашњој сили и аутори- тету, већ у тихом и ненаметљивом (али зато увек чврстом и непоколебљивом) сведочењу васкрслог христа спаситеља и управо се због тога за њега може рећи да је био „светлост све- ту“ на примеру његовог живота ми сагледава- мо шта је аутентично хришћанство, тј схвата- мо да је православље максималистичка вера а та максималистичка вера подразумева минимализам разних људских потреба које се сматрају неопходним за нормално (а заправо угодно и безбрижно) живљење патријарх павле је својим делом увек и свуда сведочио да је вредно трудити се само за оно што наслеђу- својим животом је показивао да ако човек жели да буде добар хришћанин, он не мора нужно бити пустињак у про- сторном смислу те речи монашки (тј доследно хри- шћански) се може живети и усред градске вреве и светског метежа фото: хаџи марко вујичић 42 l6/2009 срећко гујаничић сународнике ходао је сам међу њима или се возио јавним превозом, у време рата позивао на мир, у време распада на јединство и сваки пут упозоравао да будемо људи без обзира на околности патријарха павла његови савременици често нису могли да разумеју, као што ни већина јевреја није могла да разуме христа један од највећих интелектуалаца прошлог столећа, енглески филозоф бертранд расел у својој књизи „историја западне филозо- фије“ рекао је један важан став о платону који се може применити и на српског патријарха: „увек је било исправно“, казаће расел, „хвалити, али не и схва- тити платона то је општа судбина великих људи“ срби су тако хвалили патријар- хову скромност, једноставност и ненаметљивост, али питање је до које мере су га схватили када је раних деведесетих позивао на јединство народа како не би дошло до крвопролића на улицама београда, један глумац му је тада рекао: „ваша светости, немојте нам утеривати зеца у срце“ свега пар година касније (тачније 1997 године), када је требало пробити кордон милошевићеве поли- ције у коларчевој улици за време студентских протеста, лавовско срце тог познатог глумца остало је немоћно кордон је попустио пред павлом, старцем који је тада имао преко осам- десет година патријарху је замерала и позиција и опозиција када би примио неког из опозиције бунила се позиција, а када би отишао на неки пријем који би о рг а н и з ов а л а власт бунио се с упарнички табор иако су га и јед- атријарх павле је на дан свог усто- личења 1990 године на место 44 поглавара српске православне цркве рекао реченицу у којој је садржана цела његова философи- ја живота она гласи да му је једини програм рада јеван- ђеље и заиста, ако се посматра његов живот- ни пут видећемо да је он бескомпромисно следио христа и да му се уподобио до те мере да је сама патријархова личност постала једно велико јеванђеље тај човек је својом поја- вом, ставовима, животом, чак и самом смрћу био једна блага вест у народу дубоко огрезлом у безбо- жништво и површност да будемо људи када је као владика рашко-призрен- ски изабран за патријарха српског, мало ко је у народу чуо за њега иако је имао тада чак 76 година дошао је тихо на престо светог саве баш као што је и сам господ тихо дошао на овај свет рађа- јући се у јаслама витлејемске пећине или касније на реку јордан код јована крсти- теља и као што је христос зачудио јевре- је, тако је и српски патријарх зачудио своје философија по христу православни мисионар l 43 срећко гујаничић сународнике ходао је сам међу њима или се возио јавним превозом, у време рата позивао на мир, у време распада на јединство и сваки пут упозоравао да будемо људи без обзира на околности патријарха павла његови савременици често нису могли да разумеју, као што ни већина јевреја није могла да разуме христа један од највећих интелектуалаца прошлог столећа, енглески филозоф бертранд расел у својој књизи „историја западне филозо- фије“ рекао је један важан став о платону који се може применити и на српског патријарха: „увек је било исправно“, казаће расел, „хвалити, али не и схва- тити платона то је општа судбина великих људи“ срби су тако хвалили патријар- хову скромност, једноставност и ненаметљивост, али питање је до које мере су га схватили када је раних деведесетих позивао на јединство народа како не би дошло до крвопролића на улицама београда, један глумац му је тада рекао: „ваша светости, немојте нам утеривати зеца у срце“ свега пар година касније (тачније 1997 године), када је требало пробити кордон милошевићеве поли- ције у коларчевој улици за време студентских протеста, лавовско срце тог познатог глумца остало је немоћно кордон је попустио пред павлом, старцем који је тада имао преко осам- десет година патријарху је замерала и позиција и опозиција када би примио неког из опозиције бунила се позиција, а када би отишао на неки пријем који би о рг а н и з ов а л а власт бунио се с упарнички табор иако су га и јед- атријарх павле је на дан свог усто- личења 1990 године на место 44 поглавара српске православне цркве рекао реченицу у којој је садржана цела његова философи- ја живота она гласи да му је једини програм рада јеван- ђеље и заиста, ако се посматра његов живот- ни пут видећемо да је он бескомпромисно следио христа и да му се уподобио до те мере да је сама патријархова личност постала једно велико јеванђеље тај човек је својом поја- вом, ставовима, животом, чак и самом смрћу био једна блага вест у народу дубоко огрезлом у безбо- жништво и површност да будемо људи када је као владика рашко-призрен- ски изабран за патријарха српског, мало ко је у народу чуо за њега иако је имао тада чак 76 година дошао је тихо на престо светог саве баш као што је и сам господ тихо дошао на овај свет рађа- јући се у јаслама витлејемске пећине или касније на реку јордан код јована крсти- теља и као што је христос зачудио јевре- је, тако је и српски патријарх зачудио своје философија по христу фото: хаџи марко вујичић 44 l6/2009 немања андријашевић вих дана почиње божићни пост сећам се да нам је у богословију најчешће на покладе долазио патријарх павле, да служи вечерњу службу, и да нам је даривао поуку пред почетак поста једном приликом је говорио о томе да су колумбо и његови морепловци остави- ли у форми дневника записе, да су откривши изузетан простор, касније назван америка, затекли ту необичан народ који је два дана у седмици имао другачију исхрану, тј пост литургија са патријархом павлом после завршетка богословије, неколико пута ишао сам на ране јутарње литургије, које је патријарх павле служио у згради патријаршије када је некоме засметало што пролазе људи кроз службене ходнике патри- јаршије, патријарх је наставио да служи сва- кодневне литургије у сали где се одржавају предавања оно што ми је остало у сећању из те сале је да сто који је послужио као часна трпеза није био окренут ка истоку то је вели- ка поука за неке вернике који се декларишу као „чувари вере и светосавског поретка“ који данас често одређују епископима где ће да стоје и како ће да буду окренути сећам се и да неке јектеније (попут оне за оглашене) нису читане на тим литургијама, а да се нико од верника није бунио зашто не постоји одлу- ка светог архијерског сабора о томе такође, велики број људи се најчешће причешћивао без претходне обавезне јутарње исповести јер сећање на патријарха ни и други желели на својој страни, већина је у патријарху видела само велики маркетин- шки потенцијал а њему су вероватно сви били исти, јер је по угледу на христа разгова- рао и са цариницима и са блудницама и са кнезовима земаљским увек опомињући да је од свих опасности овога света највећа - гор- дост у тим сумњивим временима патријарх је остао то што јесте баш захваљујући самом јеванђељу из његових уста и на његовом при- меру најбоље је протумачено шта значи бити мудар као змија и безазлен као голуб и како међу „вуцима и турцима“ да опстанемо као православно стадо христово патријархова сличност са господом се могла видети и у његовим проповедима ко је има ту част да слуша његову светост на литургијама, могао је да чује кратке и језгро- вите беседе лишене сваког поетског кићења, барокног патоса и узвишене реторике као добар познавалац физике и математике патријарх је истину хришћанске вере излагао једноставно и прецизно, баш као што су два и два четири та његова једноставност и убе- дљиви аргументи (живота и речи) за верујући народ су били кориснији него да су прочита- ли библиотеку теолошких књига занатлија патријарх је следио христа и у бављењу занатом господ се бавио столарским занатом, већина апостола су били рибари, апостол павле је правио шаторе, а његов имењак из србије био је вичан поправљању обуће, шиве- њу, грађевинским занатима схватили смо на његовом примеру да не постоје недостојни послови, а у његовој благој личности да смо недостојни људи којима је господ подарио достојног пастира у патријарху павлу, првом међу србима, пре свега у служењу ближњем, можемо да схватимо и шта значе оне речи њему толико драгог апостола које гласе да у христу имамо пуно учитеља, али мало отаца (1 кор 4, 15) m православни мисионар l 45 немања андријашевић су се исповедали када за то постоји потреба, што данас такође скандализује велики број „ревнитеља“ који желе вештачки да одвоје народ од примања светих тајни а управо је патријарх павле био пример оданог свештенослужитеља и аутентичне рев- ности у хришћанском животу ових дана, много се пише о њему, често га цитирају; ипак, оно што нико не може да раздвоји од њега, нити да му одузме је потпуна и безрезервна преданост господу божји човек прочитао сам и чланке неких „стручњака“, који су дали себи за право да пишу о патри- јарху павлу, критикујући њега, а још више нашу цркву и размишљао сам - шта је посре- ди? ти квазикритичари, којима смета и што су људи у толиком броју прилазили да се опросте са патријархом и да му захвале, успели су да после дуго времена пред собом виде човека правог, истинског, нелажућег, неимитирајућег човека божјег човека! и те кукавице, видевши човека да постоји, управо у сусрету са (упокојеним) патријархом павлом, показали су да се само човека плаше јадни су, и свејадни ми, православни хри- шћани, имамо само страх божји, али то није онај психолошки страх, већ ослобађајући страх то је страх божји, који човек осећа пред богом, благодарећи му за дар живота, истовремено немајући емоцију страха, и потребе да се побегне од онога кога се пла- шимо, већ управо супротно тај страх нас ослобађа, раскида нам окове, и то окове које они што пишу о „сахрани стојчевића“ чврсто држе свезане на својим рукама, и у својим преплашеним и кукавичким срцима ми православни хришћани, свесни смо да не треба патријарха павла да имитирамо у начину спољашњег понашања, већ у начину постојања патријарху павлу литургија је била живот; брига да се не посвађа ни са једним братом у христу, чак и по цену тога да престане да служи литургију као српски патријарх у капели све- тог симеона мироточивог, него да пређе у при- земље, и да у сали за предавања служу литурги- ју, довољан нам је показатељ да схватимо да не треба да размишљамо на начин да само следи- мо њега, већ да већма следимо његов пут пут светог саве тај пут је пут светог саве, и очувања истин- ског светосавља и светосавског поретка, уз размишљање о спасењу савременог човека, тј сваког ближњег који нас окружује тај пут има свој циљ, али има и свој крај а крај тога пута посведочио је патријарх павле својом кончи- ном примивши свето причешће, предао је душу господу коме је једином служио m сећање на патријарха 46 l6/2009 милана вучићевић само ти, господе, знаш шта нам је потребно“ управо ова молитва осликава наду коју је патријарх имао у господа и потпуну веру да себе и читав свој живот препусти у божје руке веру да ће се господ на најбољи могући начин побринути за све нас и дати нам заиста оно што нам је потребно а колико нам је мало потребно у овоземаљском животу, патријарх нам је показао начином на који је живео: био је скроман, штедљив, мало је спавао, мало је јео рекао је: „једем да бих живео, а не живим да бих јео“ његова храна била је љубав према христу и јеванђеље био је патријарх, а живео је као аскета слично старцима-подвижници- ма који, лишавајући се овоземаљских прола- зних ствари, у својим келијама, испосницама, пећинама тихују у молитви, патријарх је тихо- вао у свету кроз своју службу цркви и срп- ском народу његове су дубине и ширине несагледиве, али оно што најупечатљивије остаје јесте његова димензија правог старца, духовника чије је духовно чедо био читав један народ имао је мудре речи за све: свако је у његовим причама, поукама, проповедима, посланицама могао наћи решење за неки свој животни или духовни проблем срби су заи- ста благословени да су за патријарха имали таквог духовног оца који је по свему био узор: по својој љубави за христа, за цркву, за свој народ, за све народе света, за ближње, за стра- далне радо су људи слушали и цитирали речи и поуке свог патријарха сматрајући га божјим човеком који се већ на земљи посве- тио зато и не чуди што су реке оних који иду у цркву и оних који не иду редовно у цркву, оних који су крштени, али и оних који су некр- штени, потекле ка патријарховом одру да се поклоне и узму његов последњи благослов колику нам је љубав и милост господ указао дарујући нам оваквог патријарха, говори и то колики је одјек вест о његовом упокојењу имала у другим православним земљама, и не само пра- вославним ево како грчка штампа преноси: „у супротности са климом национализама који је намучио народе бивше југославије ’90-их година и у тренуцима када су људске вредности биле на проби, српски духовни пастир није се повукао пред мржњом и фана- тизмом учећи увек о љубави и суживоту међу народима патријарх павле је био посебно вољен и окарактерисан од људи као „живи светац“ због једноставности живота и истрајности у примењивању јеванђељске науке у људским односима“ „ово је био павле српски такви треба да буду представници божји на земљи његов аскетски лик на први поглед изазивао је неве- роватно поштовање био је један мршави старац заокупљен не овоземаљским добрима, него пре свега добрима вечности вечни живот био је у његовим мислима и његовим беседама“ превод на грчки језик текста „портрет патријарха павла“ новинара нин-а јована јањића из јануара 2005 године објављен је на већини сајтова који такође преносе вест о упо- којењу поглавара српске цркве утисак који је први међу јед накима – старац међу србима православни православни мисионар мисионар l 47 милана вучићевић кроз чланак оставила личност патријарха павла огледа се у бројним коментарима: „један светитељ који је живео у исто време у коме и ја телом живим и дишем пуно пута када се разочаравам својим падовима, под- сетим се: они су били свети сада, међу- тим, када видим да у животу, у свакодне- вици постоје људи који живе у истом граду или у некој другој земљи где постоји пуно љубави и пуно стрпљења, где све то црпе од бога, тада налазим свој мир, јер не сматрам више да су светитељи толи- ко далеки док сам читала текст незаси- то, не желећи да дође крај, славила сам бога и благодарила сам што је постојао овај толико нежан, ненаметљив, стрпљив, неуморан и једноставан човек и осећала сам неописиву радост коју не осећам често и коју не могу да искажем речима као да сам га познавала нека му бог подари вечни покој, а ми да добијемо његов благослов“ „ само сузе теку из мојих очију и једна молитва: нека нас господ помилује и нека нас учини да личимо макар мало на ову душу“ остаје нам нада да ће, као што је био и за живота, и из вечности наставити да буде светило чита- вом српском роду и да ће зау- век бити наш молитвеник и заступник пред лицем господњим m први међу јед накима – старац међу србима фото: ђакон драган с танасијевић 48 l6/2009 татјана радић као патријарх српски, своје првенство међу једнакима, а и свако првенство међу људима, схватам као првенство служења, жртве и крста патријарх српски павле шест стотина хиљада немих, ходајућих, ује- дињених срца кретало се у поворци градом београдом, који је на тренутак (а готово да је вечност била у питању), заиста постао бео- град – и не само то – постао је светлији, мири- снији да ли сви чланови српског друштва дожи- вљавају патријарха павла као светилника вре- мена? да ли према њему, како је ових дана обично могло да се чује у медијима, људи гаје само позитивна сећања и осећања? ко су они који не изражавају лепо мишљење, да ли таквих има? на крају, али не мање важно, које место и какву улогу је наш патријарх павле имао у друштву? када је изабран на место патријарха, сведо- ци кажу да је једини међу епископима који истински није желео да буде патријарх, али је на крају рекао: „ја се покоравам вашем избору и надам се да ће господ помоћи цркви својој да у мени не буде онај који ће је унизити“ и заиста, он је тако и живео, тако смо га видели, тако смо га доживљавали, био је исти као и већина, а опет довољно другачији и довољно посебан, али на такав начин да никога својом посебношћу не повреди како каже новинар јован јањић: „они који су ратовали против срба, нападали су га само зато што је србин сматрали су да је самом том чињеницом пристрасан власт га је напа- дала што је одлазио на демонстрације и друге скупове опозиције, а опозиција зато што је одлазио на државне пријеме“ свети архије- рејски синод бунио се што је потписао спора- зум у дејтону ако се вратимо у прошлост и погледамо шире на патријархов утицај увиде- ћемо да је он био човек благе речи, али су те речи имале далекосежан утицај и готово земљотресне последице патријарх павле био је укључен у сва друштвена питања – писао је, апеловао, умољавао и световне и црквене вла- сти 1997 године повео је прву литију на савиндан наместо на дан градске славе – спа- совдан – и то баш у време вишедневне сту- дентске блокаде, када се пред њим повукао полицијски кордон у коларчевој улици он је увек онај који у миру долази и у миру одлази по јеванђелској: мир дому овоме он је био човек света, али са путовницом ка царству небеском често је цитирао светог апостола павла, али и светог василија великог – и један и други били су окренути народу и народном добру, са погледом ка богу на питање: „да ли према њему сви људи гаје позитивна сећања и осећања?“, илустративно може да послужи скорашња преписка са при- падником антифа покрета (огранак у зре- светилник нашег времена православни мисионар l 49 татјана радић њанину) који је овако рекао: „износећи шта замерамо павлу, ми у ства- ри и критикујемо све њего- ве некритичке следбенике и квазиследбенике“ а на то можемо одговорити патри- јарховом беседом након читања јеванђеља у току литургије, где је он, желећи да поучи појце како правилно да певају, овако рекао, (пара- фраза): „мора исправно да се акцентује „подај господи“, да не би сви помислили као један без- божник који ми је рекао: „ви у цркви певате подај господи, само још мало фали да почнете да певате не дај сиротињи“ овим је хтео да каже да је важно да све што радиш у животу буде урађено са смислом и дове- дено до краја, да је свака служба важна и поштована уколико се и ми према њој односимо са поштовањем на крају, можемо и треба да се запитамо: „да ли је с њим нестао и последњи учитељ који нас је учио да борбу против зла почнемо борбом против зла у себи?“, као што се пита књижевник љубомир симовић m фото: хаџи марко вујичић 50 l6/2009 александар савић свакога минута“ нау- ка еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио такво схватање хришћанског живота, где само живљење „по тој науци свакога дана“ јесте уједно и најбоље изучавање, осведочено је примером његовог живо- та поред одважности да се ухвати у коштац са пробле- мима физике, математике и медицине, оно што је свима препоручивао и чему се потпуно посветио била је врхунска наука господа исуса хри- ста и живот по њој m јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута патријарх српски павле да се на основу оцена из основне школе одлучивало чиме би наш патријарх павле требало да се бави у својим зрелим годинама, он би највероватније био професор физике или математике, лекар или шта год друго из домена природних наука нико не би ни поми- слио да ће бити вероучитељ, монах, свеште- ник, владика и патријарх јер је из веронауке имао двојку овај пример довољно опомиње да не можемо (и не смемо) на основу школ- ских оцена ценити човека и промеравати његове домете колико је патријарх волео природне науке говори и податак да је, док је студирао на богословском факултету, упоредо ванредно завршио гимназију да би могао да упише медицински факултет стигао је до друге године медицине, и између осталог зато је вео- ма поштовао и слушао савете лекара да му господ није наменио службу коју је са смире- њем прихватио и на најбољи начин испунио, вероватно би наставио медицински факултет и покушао да стечено знање примени тако да буде на корист потребитима чуло се ових дана да патријарх павле као да је био ван овог времена, да је погрешио век, бар у оном смислу неоптерећености модерним и научним тековинама које су нам на распола- гању чини се, ипак, да је патријарх павле заправо на најмудрији начин разборито кори- стио и у правој мери присвајао оно што му је било потребно његов однос према науци у младим данима (а тада су му више одговарали предмети где не мора да се меморише, као што су математика и физика) задржао је и у зрелом добу, па је тако био спреман да одговори и на најкомпликованија питања, уколико је сма- трао да је то потребно (и, наравно, уколико је сматрао да поседује довољно предзнања да изведе закључак) интересантно је да је сам патријарх говорио да се након школовања у слободно време бавио физиком и да је радо читао чланке и књиге које су се бавило одређе- ним темама из области физике и медицине умео је да разговара као равноправан саговор- ник са професорима факултета, али, што је још важније (и говори у прилог његовој вели- чини) умео је да се спусти на ниво необразова- ног човека и да му приближи науку господњу интересантан је и однос који је патријарх имао према богословљу његове речи најбоље говоре о томе: „јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, познавалац овосветске науке и сведок науке христ ове православни православни мисионар мисионар l 51 александар савић свакога минута“ нау- ка еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио такво схватање хришћанског живота, где само живљење „по тој науци свакога дана“ јесте уједно и најбоље изучавање, осведочено је примером његовог живо- та поред одважности да се ухвати у коштац са пробле- мима физике, математике и медицине, оно што је свима препоручивао и чему се потпуно посветио била је врхунска наука господа исуса хри- ста и живот по њој m јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута патријарх српски павле да се на основу оцена из основне школе одлучивало чиме би наш патријарх павле требало да се бави у својим зрелим годинама, он би највероватније био професор физике или математике, лекар или шта год друго из домена природних наука нико не би ни поми- слио да ће бити вероучитељ, монах, свеште- ник, владика и патријарх јер је из веронауке имао двојку овај пример довољно опомиње да не можемо (и не смемо) на основу школ- ских оцена ценити човека и промеравати његове домете колико је патријарх волео природне науке говори и податак да је, док је студирао на богословском факултету, упоредо ванредно завршио гимназију да би могао да упише медицински факултет стигао је до друге године медицине, и између осталог зато је вео- ма поштовао и слушао савете лекара да му господ није наменио службу коју је са смире- њем прихватио и на најбољи начин испунио, вероватно би наставио медицински факултет и покушао да стечено знање примени тако да буде на корист потребитима чуло се ових дана да патријарх павле као да је био ван овог времена, да је погрешио век, бар у оном смислу неоптерећености модерним и научним тековинама које су нам на распола- гању чини се, ипак, да је патријарх павле заправо на најмудрији начин разборито кори- стио и у правој мери присвајао оно што му је било потребно његов однос према науци у младим данима (а тада су му више одговарали предмети где не мора да се меморише, као што су математика и физика) задржао је и у зрелом добу, па је тако био спреман да одговори и на најкомпликованија питања, уколико је сма- трао да је то потребно (и, наравно, уколико је сматрао да поседује довољно предзнања да изведе закључак) интересантно је да је сам патријарх говорио да се након школовања у слободно време бавио физиком и да је радо читао чланке и књиге које су се бавило одређе- ним темама из области физике и медицине умео је да разговара као равноправан саговор- ник са професорима факултета, али, што је још важније (и говори у прилог његовој вели- чини) умео је да се спусти на ниво необразова- ног човека и да му приближи науку господњу интересантан је и однос који је патријарх имао према богословљу његове речи најбоље говоре о томе: „јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке господа исуса христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, познавалац овосветске науке и сведок науке христ ове наука еванђелска и наука господња јесте наука којом се он пре свега бавио фото: ђакон драган с танасијевић 52 l6/2009 хаџи драган поповић непотпун рукопис остао је од великог срп- ског поклоника, патријарха арсенија iii црно- јевића, познатијег као чарнојевића из 1683 године ипак, најпотпунији путопис у срба остао је од јеромонаха фрушкогорског манастира велика ремета, јеротеја рачанина који је 1703 из београда кренуо за свету земљу са седморо људи међу њима је била једна жена из ирига и звала се неда он у светој земљи остаје све до 1705 године описујући како детаље, тако и најтананије утиске са путовања: у подножју синаја у пустињи, нема ничег сем неких белих птица и два бела миша; како је видео старца коме по трећи пут ничу зуби али је најзна- чајније то што је описивао богослужења на христовом гробу упоређујући их при том, са богослужењима у српској цркви јован дамјановић - будимац оставио је запис о светој земљи из 1720 године знаменити србин карловачке митрополије јерођакон христофер жефаровић је 1748 године обја- вио у бечу поклонички путопис о светој земљи - описаније светога божија града јеру- салима београдски митрополит михаило о покло- њењу светој земљи писао је 1883 године када је у светој палестини и био, а 1886 године објавио књигу по насловом хришћанске све- тиње на истоку! после своје абдикације, а у жељи да одахне „од свега“, краљ милан обреновић кренуће с пролећа 1889 године пут свете земље врло леп информативни запис са тог пута оставио нам је његов ађутант, ђенерал михаило рашић нашим светим српским земља- ма постоје изузетни манастири и задужбине које свако треба да обиђе пре великих „хаџилука“ у свету земљу: света гора синај- ска, света гора атонска, света русија ипак, пре свега, треба посећи- вати редовно богослужења у својој православној парохијској цркви и тако духовно сазревати и за поклоничка путовања у срба постоје читави градови из којих су готово сви угледнији људи ишли на поклоњење у свету земљу то су били: јагодина, пирот (кога иначе свети владика николај велимировић називаше малим јеру- салимом), ниш и други наиме, цео град је испраћао поклонике, а затим свечано дочеки- вао поклоници су са пута свима доносили по неки дар освећен на гробу господњем занимљиво је да су таква путовања предузи- мали углавном пешке преко цариграда, ана- долије, сирије и либана уколико би се успут разболели и не би стигли у јерусалим о васкр- су, добијали су епитет јексик хаџије онај ко је одлазио лично добијао је титулу хаџи испред свога имена, а његови потомци су ову титулу могли додати испред свога презимена први знани српски хаџија, у свету земљу стиже на цвети у 10 веку била је то света петка она је на поклоњење дошла по благо- слову свога духовника, игумана студитског манастира, крај цариграда, светог симеона богобојажљивог, када је имала само 21 годину са собом је носила и његов дар - свето писмо тешко један килограм подвизавајући се, у светој земљи је провела пуних 45 година, тј до своје 66 године света петка је први српски поклоник свете земље, али је сигурно најзначајнији свети сава српски, од кога су српском роду остала и прва писана сведочанства о јерусалиму и све- тој земљи по једном србину, повратнику из свете земље, сава шаље дарове игуману сту- деничком спиридону и писмо у којем је стаја- ло: да су путовали до свете земље годину дана, да су се неки од послуге разболели, а за поклоне које шаље игуману каже да их свагда носи са собом, јер то је оно што полагаше на христов гроб о даровима говори све у деми- нутивима: шаљем ти овај крстић, убрусић, појасић, каменчић у свој свети живот сава ће уденути два поклоничка путовања у свету земљу, прво 1229, и друго 1234 године следећи запис из јерусалима сачуван је и потиче од никона јерусалимца (15 век), који је на писмо свог духовног чеда, јелене балшић, одговорио са три писма, три духовне поуке с почетка 17 века имамо краће путописе по светим местима палестине, од митрополита кратовског михаила из 1630 - те познати су путописи проигума- на хиландарског лаврентија који је у свету земљу пошао из хиландара сарајлија гаврило тадић ишао је у свету земљу 1662 године саставио је проскинита- рион - водич кроз света места међу знаменит им путницима поклоничког бро да српске цркве православни мисионар l 53 хаџи драган поповић непотпун рукопис остао је од великог срп- ског поклоника, патријарха арсенија iii црно- јевића, познатијег као чарнојевића из 1683 године ипак, најпотпунији путопис у срба остао је од јеромонаха фрушкогорског манастира велика ремета, јеротеја рачанина који је 1703 из београда кренуо за свету земљу са седморо људи међу њима је била једна жена из ирига и звала се неда он у светој земљи остаје све до 1705 године описујући како детаље, тако и најтананије утиске са путовања: у подножју синаја у пустињи, нема ничег сем неких белих птица и два бела миша; како је видео старца коме по трећи пут ничу зуби али је најзна- чајније то што је описивао богослужења на христовом гробу упоређујући их при том, са богослужењима у српској цркви јован дамјановић - будимац оставио је запис о светој земљи из 1720 године знаменити србин карловачке митрополије јерођакон христофер жефаровић је 1748 године обја- вио у бечу поклонички путопис о светој земљи - описаније светога божија града јеру- салима београдски митрополит михаило о покло- њењу светој земљи писао је 1883 године када је у светој палестини и био, а 1886 године објавио књигу по насловом хришћанске све- тиње на истоку! после своје абдикације, а у жељи да одахне „од свега“, краљ милан обреновић кренуће с пролећа 1889 године пут свете земље врло леп информативни запис са тог пута оставио нам је његов ађутант, ђенерал михаило рашић нашим светим српским земља- ма постоје изузетни манастири и задужбине које свако треба да обиђе пре великих „хаџилука“ у свету земљу: света гора синај- ска, света гора атонска, света русија ипак, пре свега, треба посећи- вати редовно богослужења у својој православној парохијској цркви и тако духовно сазревати и за поклоничка путовања у срба постоје читави градови из којих су готово сви угледнији људи ишли на поклоњење у свету земљу то су били: јагодина, пирот (кога иначе свети владика николај велимировић називаше малим јеру- салимом), ниш и други наиме, цео град је испраћао поклонике, а затим свечано дочеки- вао поклоници су са пута свима доносили по неки дар освећен на гробу господњем занимљиво је да су таква путовања предузи- мали углавном пешке преко цариграда, ана- долије, сирије и либана уколико би се успут разболели и не би стигли у јерусалим о васкр- су, добијали су епитет јексик хаџије онај ко је одлазио лично добијао је титулу хаџи испред свога имена, а његови потомци су ову титулу могли додати испред свога презимена први знани српски хаџија, у свету земљу стиже на цвети у 10 веку била је то света петка она је на поклоњење дошла по благо- слову свога духовника, игумана студитског манастира, крај цариграда, светог симеона богобојажљивог, када је имала само 21 годину са собом је носила и његов дар - свето писмо тешко један килограм подвизавајући се, у светој земљи је провела пуних 45 година, тј до своје 66 године света петка је први српски поклоник свете земље, али је сигурно најзначајнији свети сава српски, од кога су српском роду остала и прва писана сведочанства о јерусалиму и све- тој земљи по једном србину, повратнику из свете земље, сава шаље дарове игуману сту- деничком спиридону и писмо у којем је стаја- ло: да су путовали до свете земље годину дана, да су се неки од послуге разболели, а за поклоне које шаље игуману каже да их свагда носи са собом, јер то је оно што полагаше на христов гроб о даровима говори све у деми- нутивима: шаљем ти овај крстић, убрусић, појасић, каменчић у свој свети живот сава ће уденути два поклоничка путовања у свету земљу, прво 1229, и друго 1234 године следећи запис из јерусалима сачуван је и потиче од никона јерусалимца (15 век), који је на писмо свог духовног чеда, јелене балшић, одговорио са три писма, три духовне поуке с почетка 17 века имамо краће путописе по светим местима палестине, од митрополита кратовског михаила из 1630 - те познати су путописи проигума- на хиландарског лаврентија који је у свету земљу пошао из хиландара сарајлија гаврило тадић ишао је у свету земљу 1662 године саставио је проскинита- рион - водич кроз света места међу знаменит им путницима поклоничког бро да српске цркве патријарх павле одлази три пута на поклоњење у свету земљу 54 l6/2009 и последња два српска патријарха су били поклоници гроба господњег патријарх гер- ман поклонио се 1959 године живоносном гробу господњем, али је ишао и у сирију, јор- дан и египат авионом је у србију донео бла- годатни огањ у фењеру, као и 100 килограма правог тамјана који се у црквама користио до наших дана блаженопочивши патријарх српски павле (+ 2009) одлази три пута на поклоњење христо- вом гробу први пут, као јеромонах, далеке 1957, полази на поклоњење из атине са групом грчких студената после поклоњења христо- вом и богородичином гробу, сали тајне вечере на сиону и светој маслинској гори, на велики четвртак, јеромонах павле узеће учешће у обреду „прања ногу“ тада ће јеруса- лимски патријарх венедикт (+ 1980) опасан убрусом и њему, као и осталој једанаесторици свештеника, опрати леву ногу; символично као што христос опра ноге својим апостолима у горњој соби светог јована богослова као и многима, после јерусалима, његов живот ће се значајно променити те 1957 године у београд стиже грчки архиепископ хризостомос који упозна- је патријарха викентија и остале архи- пастире српске цркве о светом животу јеромонаха павла исте године, на пред- лог грчког архиепископа, јеромонах павле постаће епископ патријарх павле биће у светом граду јерусалиму 2000 и 2004 године, када ће га са делегацијом српске цркве прими- ти израелски председник вајсман господин вајсман је тада од његове светости добио укоричени кожни ком- плет књига „историја српског народа“ примајући поклон, вероватно због тежине комплета књига, рекао је: „ваша светости, имате тешку историју” од дванаест српских архиепископа до устројства патријаршије, тј до 1346 године, четворица су били поклоници гроба господњег и сва четворица про- глашени за свете били су то: свети сава, свети евстатије први, свети сава други, све- ти јоаникије први нису сви они који оду у свету земљу покло- ници и хаџије - мада на папиру могу бити - јер то није циљ сам по себи има много путника туриста и авантуриста зато је обавеза да данашњи поклоници схвате благослов који им је дат на одговорност и да том благослову сао- бразе живот свој, не преувеличавајући свој поклонички подвиг јер господ не тражи од нас да сви идемо у јерусалим и свету земљу, него господ тражи од нас да будемо људи, како је говорио наш патријарх павле, тражи чисто срце којим се постаје становник небеског јерусалима то је смисао m православни православни мисионар мисионар l 55 александар загорац ренули смо ка саборној цркви небо без облака, дан топао, наизглед нешто дужи у сумрак угледасмо ред, избив- ши негде на средини кнез-ми- хаилове очи нам се сретоше у неверици: „где је почетак?“ стотину метара, двеста успоравамо пратимо групу која се запутила ка истом одредишту сви желе да што пре почну са чекањем, што пре стигну до цркве, да целивају руку али, нестрпљењу нико не даје одушка, осим можда понеком кретњом или на мах гласнијем гово- ру, који би се потом стишао сам од себе, да не ремети? како одредити оно на шта смо, и несве- сно, тако помно пазили, чекајући да се опро- стимо? говорили смо тише речи су нам звучале пажљивије сетих се стихова песника, којима се питао: „где ми је мирнепробојан мир?“ „ево непробојног мира“, помислио сам, „из нашег опипљивог заједништва, нашег извора непробојан, освештан узвраћеном љубављу нашег“ – сећаш ли се, жено, оног детета које је новинар упитао како нам се зове патријарх?, обратих се супрузи – да, мислим да је била девојчица рекла је то је „патријарх-павле-будимо-људи“! – јесте, јесте! – рече човек испред нас, окре- нувши лице и он је стајао са супругом оца су испраћала његова деца различита по много чему: годинама, снази, здрављу али јединствена по љубави, очинској, љубави којом су, препознавши онога кога воле, препо- знавали и једни друге, искрено, несебично упоредо са колоном дедица седи на расклоп- ној столици помера ју на сваких пола сата, пратећи одмицање реда лактове је згрчио уз тело види се да му је хладно неко му говори да стари и болесни могу да уђу на бочни улаз саборне цркве, без чекања захваљује се, али он то не жели можда има и оних којима је теже него њему, каже, па стоје, не журе на путу до одра фото: ђакон драган с танасијевић 56 l6/2009 му речи новинара од малопре подсећају га на јеванђељску причу о блудном сину књижев- ник који се шетао је усхићен: „литургија, сла- ва богу, права литургија, кажем ти!“ из цркве су послали млађе, чтеце, богосло- ве, да народу деле воду пратио их је ђакон неко га је препознао мало веће друштво, њих седморо по поздравима беше јасно да се дуго нису видели једна од девојака међу њима рече, мислећи на причешће, да много жали што никада није „примила дарове из патријархових руку“ ђакон се замисли, па је упита: „јеси ли сигурна да ниси примила дарове? погледај како смо се срели! после колико времена, сви заједно! види шта је људи, а колико их је тек било за претходна два дана! нису ли то дарови? није ли то чудо?“ девојка се осмехну, климнувши гла- вом „воистину!“, рече још неко * * * жао ми је што није било времена да разго- ветније упамтим блажени израз лица његове светости да би се опростили сви који су чекали, никоме није било допуштено задржа- вање дуже од две до три секунде никада, међутим, нећу заборавити осећај који ме не напушта од те ноћи, тог јутра, тог целива као да се сва исцељујућа, крепећа и радујућа сила сабрала у једно сијање, налик сунцу, уз чије смо прве зраке упалили свеће потпуност радосна туга припадање породица на окупу деца су пратила свога оца, у наручје очево он је сада са на врху степеништа којим су се успињали заједно, којим их је водио, којим их води и даље ти се кораци не дају заглушити свака је даљина под њима немоћна m новинара који чека зову колеге кажу му да пође са њима – извештачи имају предност, нема потребе да стоји али ни он не жели да напусти ред за њега је баш чекање битно говори да је, пишући о доста немилих ствари, почео да губи веру у нашег човека; да га сматра себичним, лицемерним у реду је већ пети час гледа, мисли, осећа и каје се! каје се што се огрешио о своју браћу каже: „вечерас, ноћас, ових дана, ако смо и знали да грешимо, посебно према ближњима, ево како делом молимо за опро- штај! умилили смо се, људи, умилили“ погле- давши око себе, ухвати пријатеља за рамена: „али не сами, не без бога, не без нашег павла! ово и овако да се саберемо да нас је толико да смо једно само бог, само бог то може! а знамо ко га за то и даље моли!“ за њега, останак са браћом којој се „враћа душом“, није био напор, већ „привилегија“ пријатељ му сти- ска шаку, пребацивши камеру у другу: – имаш право да не радим, да знаш да бих остао – нека, нека, само ти сними што више, да се добро што даље и види и чује! растају се а око њих, испод поспаних очију провирују осмеси јасно се примећује светло са улице и околних зграда сија као полијелеј неки метар даље препознају се пријатељи из удружења књижевника један од њих целивао је руку патријарха још прве ноћи, када је ред ишао дуж бранковог моста ипак, свако вече хода од почетка реда, где год да је, па до сабор- не цркве задивљен је и обузет страхопошто- вањем: изгледа му као да се црквени свод пру- жио преко целог града, да се непрестана литургија заиста и потпуно остварује, да се јасно осећа у свакој речи и сваком ћутању, у јединству тако снажном и благословеном, да се пита хоће ли икад умети речима да га иска- же онај други, који стоји у реду, препричава фото: ђакон драган с танасијевић православни православни мисионар мисионар l 57 му речи новинара од малопре подсећају га на јеванђељску причу о блудном сину књижев- ник који се шетао је усхићен: „литургија, сла- ва богу, права литургија, кажем ти!“ из цркве су послали млађе, чтеце, богосло- ве, да народу деле воду пратио их је ђакон неко га је препознао мало веће друштво, њих седморо по поздравима беше јасно да се дуго нису видели једна од девојака међу њима рече, мислећи на причешће, да много жали што никада није „примила дарове из патријархових руку“ ђакон се замисли, па је упита: „јеси ли сигурна да ниси примила дарове? погледај како смо се срели! после колико времена, сви заједно! види шта је људи, а колико их је тек било за претходна два дана! нису ли то дарови? није ли то чудо?“ девојка се осмехну, климнувши гла- вом „воистину!“, рече још неко * * * жао ми је што није било времена да разго- ветније упамтим блажени израз лица његове светости да би се опростили сви који су чекали, никоме није било допуштено задржа- вање дуже од две до три секунде никада, међутим, нећу заборавити осећај који ме не напушта од те ноћи, тог јутра, тог целива као да се сва исцељујућа, крепећа и радујућа сила сабрала у једно сијање, налик сунцу, уз чије смо прве зраке упалили свеће потпуност радосна туга припадање породица на окупу деца су пратила свога оца, у наручје очево он је сада са на врху степеништа којим су се успињали заједно, којим их је водио, којим их води и даље ти се кораци не дају заглушити свака је даљина под њима немоћна m новинара који чека зову колеге кажу му да пође са њима – извештачи имају предност, нема потребе да стоји али ни он не жели да напусти ред за њега је баш чекање битно говори да је, пишући о доста немилих ствари, почео да губи веру у нашег човека; да га сматра себичним, лицемерним у реду је већ пети час гледа, мисли, осећа и каје се! каје се што се огрешио о своју браћу каже: „вечерас, ноћас, ових дана, ако смо и знали да грешимо, посебно према ближњима, ево како делом молимо за опро- штај! умилили смо се, људи, умилили“ погле- давши око себе, ухвати пријатеља за рамена: „али не сами, не без бога, не без нашег павла! ово и овако да се саберемо да нас је толико да смо једно само бог, само бог то може! а знамо ко га за то и даље моли!“ за њега, останак са браћом којој се „враћа душом“, није био напор, већ „привилегија“ пријатељ му сти- ска шаку, пребацивши камеру у другу: – имаш право да не радим, да знаш да бих остао – нека, нека, само ти сними што више, да се добро што даље и види и чује! растају се а око њих, испод поспаних очију провирују осмеси јасно се примећује светло са улице и околних зграда сија као полијелеј неки метар даље препознају се пријатељи из удружења књижевника један од њих целивао је руку патријарха још прве ноћи, када је ред ишао дуж бранковог моста ипак, свако вече хода од почетка реда, где год да је, па до сабор- не цркве задивљен је и обузет страхопошто- вањем: изгледа му као да се црквени свод пру- жио преко целог града, да се непрестана литургија заиста и потпуно остварује, да се јасно осећа у свакој речи и сваком ћутању, у јединству тако снажном и благословеном, да се пита хоће ли икад умети речима да га иска- же онај други, који стоји у реду, препричава фото: ђакон драган с танасијевић фото: хаџи марко вујичић 58 l6/2009 варја перковић спомена на блаженопочившег патријарха павла била је успо мена и пре вести о упокојењу, мисао о њему имала је једну дозу нестварног и у времену његовог земаљског живота да ли смо довољно чезнули тада, да ли смо знали колико нас неко савршено воли? питамо се јесу ли одговори на ова питања одго нетка на светлу мистику која окру- жује патријархов лик, у смислу: да сам и сам био смирен и у љубави, можда сад не бих био зачуђен, затечен ипак, водимо се мањим критеријумима када себе посматрамо и одговор не тражимо већ слутимо човек у данима који су протекли појањем „со свјатими упокој“ пред пажњу свакодневице 21 века поставила се вечна, вансмртна димен зија наших живота она је грејала присуством и топлотом тек уснулог светог човека и шири ла се јеванђељем и песмом ефекат подсећања на нашу непрекинуту везу са христом кроз читање древне књиге и у примеру једног његовог непомеривог следбеника јесте одзив „броја“, „масе“ и наш стрпљиви поклон мислили смо да се то чудо дешавало само док је христос ходао земљом, или смо несвесно могућност апстраховали другим временом, мањим развојем интелекта који је тада при морао господа да снисходи и чини чуда самим тим, избегавајући да прихватимо истост људи онда и сада ушли смо у замку за тријумф светости живота фото: ђакон драган с танасијевић православни православни мисионар мисионар l 59 варја перковић хладна срца, заборавили на божје конкретно учествовање у нашем животу, на његов про- лазак у време том стању погодује динамика којом живимо данас, култ успеха и онога који је борац а бог пасивни слушалац, па евентуал- но пружи руку ако баш нема неки конкретан савет! парадоксално, господ у веку домина- ције индивидуалног искуства, мишљења, нала- зи нови пут до нас, разобличавајући предрасу- ду да се сила личности мери њеном споља- шњом пројавом, њеном буком и заслепљују- ћим сјајем наше свакодневно одношење пре- ма сопственом дану и његовом циљу разобли- чено је животом једног човека, а он је, да се чудимо и више, био патријарх – сви су стали под једну капу јутро печатим погледом у огледало и хра- брењем: можеш то, буди јак, леп, покажи сви- ма да те ништа неће сломити! или у полумра- ку раног јутра гледам у образ господњи, у њему свој отисак и молим: помози ми да данас будем бољи човек, помози ми да данас сви у мени пронађу тебе и не одреци ме кад станем пред твоје лице питамо се гомила речи изговорених, сада и на новом виртуелном нивоу, брзином свог настанка пала је у заборав пред једним животом сви модели које и несвесно преузимамо: тран- спарентност, упорност у постизању циљева, глобализам у поимању света, гомила познан- става као предуслов богатог живота, доживе- ли су у погледу на блаженопочившег патри- јарха преображај, повратак смислу, чак су и грубо разоткривени у својој пролазности ефекта, а што је важније празнина истих императива доказана је непресушном потре- бом људи да целивају руку упокојеног патри- јарха целивање руке = одавање почасти? то је исувише упрошћено скромна, људскошћу неукинута жеља да се делић светог, недоступ- ног усвоји, препозна и онда назове делом сво- га срца-можда златни потпис патријархове беседе имају звучање чујемо их тек као златни потпис на све оно прожи- вљено, на врло присутан и врло делатан људ- ски живот горе наведени стимулуси са којима ходамо као по жици, слепи за све што је доле и несигурни, мењају се у друго, пригушено и снажније: о тишини којом јасније чујемо, очи- ма које виде доле а мисле на горе, о упорном угледању на бога, о истом терету и истоветној души свих људи, сретању оних што ти се нађу на путу којим следиш христа и ово је, ипак, смешно упрошћавање тајне – она је тек душом мирисана и дозвана у низу парадокса, упра- во како смо се и надали (јер тако једино разу- мемо) извајала се аутентична езистенција, обишавши егоизме m тријумф светости живота патријархове беседе имају звучање чујемо их тек као златни потпис на све оно проживљено, на врло присутан и врло делатан људски живот 60 l6/2009 ђакон ненад м јовановић мудрост – врхунска лудост! нека је гранитна вера наша и пред претећим гласом силника поднебесја: „лудујеш павле! многе те књиге изводе из памети“ (дап 27,24) јер, једино иза- бравши лудост христа ради, можемо да тријум- фујемо над смрћу и да, заједно са павлом апо- столом народа и павлом српским ускликнемо: „гдје ти је, смрти, жалац? гдје ти је, пакле, побје- да? а жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон а богу хвала који нам даде побједу кроз господа нашега исуса христа“ (1кор 15,55–57) будући да у господу нема ничега што је „случајно“ и лишено есхатолошке димензије његове икономије спасења, јасно је и зашто тело овога нашега блажене успомене, вечно младога, старца предадосмо земљи на чување баш о дану његовога великога имењака, све- тога патријарха павла исповедника цари- градскога, чије нам житије богодухо и чудесно сведочи о оба ова два велика павла, поуздана крмароша цркве христове m *део литургијске беседе одржане о св муч онисифору и порфирију и св нектарију егинскоме, 9(22) новембра 2009 године господње у београдском храму светога aпостола и евангелисте луке у кошутњаку „ја спавам, а срце је моје будно“ (пнп5,2) стотине и стотине хиљада људи осведочише се ових дана радосне туге у истинитост и бого- надахнутост ових старозаветних речи сабран око моштију свјатјејшега патријарха нашега, сав се народ српски уверио у господњу власт над смрћу и болешћу јер, ваистину, уснуо је наш блажени старац и небозарним и светло- шћу окупаним лицем својим утврди нас у речима данашњега светога јеванђеља: „не плачите, није умрла него спава“ (лк 8,52) и, заиста, онај који читавим животом сво- јим сведочаше свето јеванђеље, удостојен би од господа нашега да и уснућем својим посве- дочи неодустајну веру и наду своју у обшчеје воскресеније и живот вечни и, као што су се и њему, толики и толико пута, иза леђа или у лице, подсмевали, вртећи главама својим што он, један српски патријарх, путује јавним пре- возом, оправља своју и туђу обућу и одећу, пере патријаршијска степеништа и проводи дане и ноћи у молитви, посту и рукодељи, тако се маловерни и зловерни изругиваше и само- ме господару живота: „и подсмијеваху му се знајући да је умрла“ (лк 8,53) али, умукоше подсмевачи, видевши живу ону, која до тада беживотно лежаше умукоше, наситивши се гледањем лица преображенога човека у хри- сту, истинске живе иконе господње! умукну- ше пред немом, али громогласном - послед- њом, али вечном проповеђу светога, која их порази и скамени очигледношћу одговора на јеванђелско питање: „што тражите живога међу мртвима?“ (лк 25,5) јаировски положивши сву наду своју на милосрђе и човекољубље господара живота и смрти, ваистину га овај, блажене кончине, отац наш препознаде као новога адама и обновитеља предгрехопаднога стања човеко- вога следујући његовоме примеру, удостојмо се, браћо и сестре, да заједно са њим слушамо речи господње: „талита, куми“ („девојко, уста- ни“ /лк 9,54/) јер господ наш, који је диван у светима својим“, се показа победиоцем смр- ти и поразитељем болести! ми, крвоточиви и нечисти, очистимо се, старајући се да и ми „родимо род достојан покајања“ (мт 3,8) не страхујмо пред моћни- цима овога света и не клонимо пред пропагато- рима „духа времена“, којима је јеванђелска jаировски и павловски православни мисионар l 61 ђакон ненад м јовановић мудрост – врхунска лудост! нека је гранитна вера наша и пред претећим гласом силника поднебесја: „лудујеш павле! многе те књиге изводе из памети“ (дап 27,24) јер, једино иза- бравши лудост христа ради, можемо да тријум- фујемо над смрћу и да, заједно са павлом апо- столом народа и павлом српским ускликнемо: „гдје ти је, смрти, жалац? гдје ти је, пакле, побје- да? а жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон а богу хвала који нам даде побједу кроз господа нашега исуса христа“ (1кор 15,55–57) будући да у господу нема ничега што је „случајно“ и лишено есхатолошке димензије његове икономије спасења, јасно је и зашто тело овога нашега блажене успомене, вечно младога, старца предадосмо земљи на чување баш о дану његовога великога имењака, све- тога патријарха павла исповедника цари- градскога, чије нам житије богодухо и чудесно сведочи о оба ова два велика павла, поуздана крмароша цркве христове m *део литургијске беседе одржане о св муч онисифору и порфирију и св нектарију егинскоме, 9(22) новембра 2009 године господње у београдском храму светога aпостола и евангелисте луке у кошутњаку „ја спавам, а срце је моје будно“ (пнп5,2) стотине и стотине хиљада људи осведочише се ових дана радосне туге у истинитост и бого- надахнутост ових старозаветних речи сабран око моштију свјатјејшега патријарха нашега, сав се народ српски уверио у господњу власт над смрћу и болешћу јер, ваистину, уснуо је наш блажени старац и небозарним и светло- шћу окупаним лицем својим утврди нас у речима данашњега светога јеванђеља: „не плачите, није умрла него спава“ (лк 8,52) и, заиста, онај који читавим животом сво- јим сведочаше свето јеванђеље, удостојен би од господа нашега да и уснућем својим посве- дочи неодустајну веру и наду своју у обшчеје воскресеније и живот вечни и, као што су се и њему, толики и толико пута, иза леђа или у лице, подсмевали, вртећи главама својим што он, један српски патријарх, путује јавним пре- возом, оправља своју и туђу обућу и одећу, пере патријаршијска степеништа и проводи дане и ноћи у молитви, посту и рукодељи, тако се маловерни и зловерни изругиваше и само- ме господару живота: „и подсмијеваху му се знајући да је умрла“ (лк 8,53) али, умукоше подсмевачи, видевши живу ону, која до тада беживотно лежаше умукоше, наситивши се гледањем лица преображенога човека у хри- сту, истинске живе иконе господње! умукну- ше пред немом, али громогласном - послед- њом, али вечном проповеђу светога, која их порази и скамени очигледношћу одговора на јеванђелско питање: „што тражите живога међу мртвима?“ (лк 25,5) јаировски положивши сву наду своју на милосрђе и човекољубље господара живота и смрти, ваистину га овај, блажене кончине, отац наш препознаде као новога адама и обновитеља предгрехопаднога стања човеко- вога следујући његовоме примеру, удостојмо се, браћо и сестре, да заједно са њим слушамо речи господње: „талита, куми“ („девојко, уста- ни“ /лк 9,54/) јер господ наш, који је диван у светима својим“, се показа победиоцем смр- ти и поразитељем болести! ми, крвоточиви и нечисти, очистимо се, старајући се да и ми „родимо род достојан покајања“ (мт 3,8) не страхујмо пред моћни- цима овога света и не клонимо пред пропагато- рима „духа времена“, којима је јеванђелска jаировски и павловски фото: ђакон драган с танасијевић 62 l6/2009 свештеник угрин в поповић људи“ – јесте позив на тај преображај којим, мењајући себе, мењамо свет чинећи га, већ сад, бољим местом за живот свих преображена србија колона је пратила одар, било је ту и старих и младих и образованих и необразованих скупина различитих препознала се једном сличношћу – жељом да, подражавајући патријарху, учине му последњу почаст почаст, изражену делом делом, као обећа- њем да је могуће и да јесмо људи пошто је у свем том разноликом мноштву владала тиши- на тишина препознавања његових речи као властите потребе, потребе за човеком, за дру- гим, за нама самима литургијски живот који је крунисан литургијским збором, где многи бивају окупљени око једног а зарад једног коме и испраћају тог једног, који их је целог свог живота подсећао на оно што су тек његовом смрћу видели, схватили видели - сву лепоту заједништва; схва- тивши - да од њих зависи; да не посто- ји промена у којој се њени чиниоци бар за мало не промене, бар за мало „не буду људи“ преображена србија је тог дана испратила свог патријарха изнена- дивши сама себе собом као да до тог дана није веровала да је могуће и да јесте таква, каква је била тада, окупљена око свог упокоје- ног патријарха, тим сабрањем започињући властито васкрсе- ње схвативши да је оно и те како могуће m ера без дела је мртва као и дела без вере, док је сва туга палог постојања оличена баш у чињеници да је рет- кост остварити хармонију живота у вери израженој делима у складу са њоме то је живот који почиње пла- чем а завршава осмехом, то је живот нашег патријарха, а у складу са његовим речима: „кад се човек роди цео свет се радује, а само он плаче али, треба живети тако, да када се он упокоји цео свет плаче, а само се он радује“ све што радимо јесте литургија патријарх је имао радост на лицу њоме позивајући свет на остварење поменуте мак- симе хришћанства као једине битне окоснице нашега живота ка христу, заправо смернице која узводи наше биће ка јединству личности у потреби саостварења своје природе у односу на друге али пажњом усмереном ка себи, у складу са речима светог јована златоустог: „будите строги према себи а благи према дру- гима“ зато је патријархово лице било благо док је тело сведочило о строгости строгости, којом је вајао свој животни ход указујући шта је најбитније човеку, без кога човек то не може/не сме ако ли жели да његов живот буде потврда његове вере а да његова дела буду дела свих, по речима једног старца: „ако је једини циљ нашег живота христос, онда све што радимо постаје и јесте литургија“ литургија, којом указујемо да не постоји подела у човеку, да не постоји време у цркви и време ван цркве, да не постоји време за моли- тву и време за свет, да не постоји нити треба да постоји та подела у човеку - на ствари духовне и ствари телесне већ да човек јесте скуп, целина, ствари духовних и ствари мате- ријалних и да баш у томе лежи његова величи- на, величина која се у „слабости показује“, вером изражава, делима потврђује; и, ту нема места дељењу, цепању микрокосмос и макро- космос, то је боголики створ заустављен падом али и надахнут љубављу да истраје, да се оствари том „слабошћу“ својом, укорењен у милости божјој, којом се, ето, нејаки старчић показује јачим од света, својим делом побеђу- јући сву глупост и посрнулост истог, преобра- жавајући га собом у творевину божју, у благо- слов његов не више немушту стихију окре- нуту ка ништавилу, на свом посрнулом ходу побуњености и подељености зато човек може бити већи од космоса, пошто је његова приро- да обухватила необухватљивог, али може остати космички трагичар који је ту величину господарства над твари одбацио одабравши да буде сам и да буде мали у помисли величи- не, управо – „јачине“ живот као подвиг „будимо људи“ – јесте позив на живот као подвиг, на човека као круну стварања, који се остварује у односу на творевину властитом трајношћу а у односу на бога властитом лич- ношћу, којом се потврђује као већи од света, као онај који јесте и који може остварити однос са творцем и тим односом преобразити свет, учинивши га делом себе, на тај га начин принети богу на олтар бесмртности „будимо живот по јеван ђељу православни мисионар l 63 свештеник угрин в поповић људи“ – јесте позив на тај преображај којим, мењајући себе, мењамо свет чинећи га, већ сад, бољим местом за живот свих преображена србија колона је пратила одар, било је ту и старих и младих и образованих и необразованих скупина различитих препознала се једном сличношћу – жељом да, подражавајући патријарху, учине му последњу почаст почаст, изражену делом делом, као обећа- њем да је могуће и да јесмо људи пошто је у свем том разноликом мноштву владала тиши- на тишина препознавања његових речи као властите потребе, потребе за човеком, за дру- гим, за нама самима литургијски живот који је крунисан литургијским збором, где многи бивају окупљени око једног а зарад једног коме и испраћају тог једног, који их је целог свог живота подсећао на оно што су тек његовом смрћу видели, схватили видели - сву лепоту заједништва; схва- тивши - да од њих зависи; да не посто- ји промена у којој се њени чиниоци бар за мало не промене, бар за мало „не буду људи“ преображена србија је тог дана испратила свог патријарха изнена- дивши сама себе собом као да до тог дана није веровала да је могуће и да јесте таква, каква је била тада, окупљена око свог упокоје- ног патријарха, тим сабрањем започињући властито васкрсе- ње схвативши да је оно и те како могуће m ера без дела је мртва као и дела без вере, док је сва туга палог постојања оличена баш у чињеници да је рет- кост остварити хармонију живота у вери израженој делима у складу са њоме то је живот који почиње пла- чем а завршава осмехом, то је живот нашег патријарха, а у складу са његовим речима: „кад се човек роди цео свет се радује, а само он плаче али, треба живети тако, да када се он упокоји цео свет плаче, а само се он радује“ све што радимо јесте литургија патријарх је имао радост на лицу њоме позивајући свет на остварење поменуте мак- симе хришћанства као једине битне окоснице нашега живота ка христу, заправо смернице која узводи наше биће ка јединству личности у потреби саостварења своје природе у односу на друге али пажњом усмереном ка себи, у складу са речима светог јована златоустог: „будите строги према себи а благи према дру- гима“ зато је патријархово лице било благо док је тело сведочило о строгости строгости, којом је вајао свој животни ход указујући шта је најбитније човеку, без кога човек то не може/не сме ако ли жели да његов живот буде потврда његове вере а да његова дела буду дела свих, по речима једног старца: „ако је једини циљ нашег живота христос, онда све што радимо постаје и јесте литургија“ литургија, којом указујемо да не постоји подела у човеку, да не постоји време у цркви и време ван цркве, да не постоји време за моли- тву и време за свет, да не постоји нити треба да постоји та подела у човеку - на ствари духовне и ствари телесне већ да човек јесте скуп, целина, ствари духовних и ствари мате- ријалних и да баш у томе лежи његова величи- на, величина која се у „слабости показује“, вером изражава, делима потврђује; и, ту нема места дељењу, цепању микрокосмос и макро- космос, то је боголики створ заустављен падом али и надахнут љубављу да истраје, да се оствари том „слабошћу“ својом, укорењен у милости божјој, којом се, ето, нејаки старчић показује јачим од света, својим делом побеђу- јући сву глупост и посрнулост истог, преобра- жавајући га собом у творевину божју, у благо- слов његов не више немушту стихију окре- нуту ка ништавилу, на свом посрнулом ходу побуњености и подељености зато човек може бити већи од космоса, пошто је његова приро- да обухватила необухватљивог, али може остати космички трагичар који је ту величину господарства над твари одбацио одабравши да буде сам и да буде мали у помисли величи- не, управо – „јачине“ живот као подвиг „будимо људи“ – јесте позив на живот као подвиг, на човека као круну стварања, који се остварује у односу на творевину властитом трајношћу а у односу на бога властитом лич- ношћу, којом се потврђује као већи од света, као онај који јесте и који може остварити однос са творцем и тим односом преобразити свет, учинивши га делом себе, на тај га начин принети богу на олтар бесмртности „будимо живот по јеван ђељу фото: ђакон драган с танасијевић 64 l6/2009 свештеник вукашин милићевић една од најупечатљивијих прича о блаженоупокојеном патријар- ху павлу, прича која приде гово- ри о још једном великом човеку цркве, патријарху герману, гласи некако овако: његова светост патријарх гер- ман се враћао из своје редовне посете ставропигијалном мана- стиру пећкој патријаршији о пра- знику покрова пресвете богоро- дице као и обично, свратио је и до дечана патријарх је, заједно са пратњом коју је чинило неколико нај- ближих патријархових сарадника, путовао великим црним мерцедесом пут их је водио кроз косовско-метохијска поља наједном, неко од патријархових пратилаца је усред те недођије угледао епископа рашко-призрен- ског павла како у пратњи чтеца који је носио прастари кофер иде преко поља наравно, пратилац његове светости је опоменуо воза- ча да стане како би повезли и рашко-призрен- ског владику међутим, на опште запрепашће- ње, свјатјеши је рекао возачу да настави возило је наставило својим путем и када су људи из патријархове пратње дошли себи, упитали су свјатјешег германа зашто је посту- пио овако чудно, готово саблажњиво одго- вор је гласио некако овако: „да смо стали, павле би сасвим сигурно одбио да га повезе- мо нема те силе која би њега натерала да уђе у ауто, чак и ако би га сам патријарх српски позвао а не иде да неко, па био то и владика павле, одбије патријархову молбу“ наиме, павле је у то време говорио да ће се возити аутомобилом када га и последњи становник косова буде имао патријарси герман и павле били су, јасно је и из ове приче, две сасвим другачије лично- сти, премда, сасвим сам сигуран, једнако вели- ке и значајне за цркву прича о њиховим животима, о хришћанском господству патри- јарха германа и подвижничкој скромности патријарха павла, сведочанство је и потврда истине о којој нам је још пре две хиљаде годи- на говорио онај по коме је приликом монаше- ња назван наш велики малени патријарх (1 кор 12, 4–6) наиме, постоје различити дарови духа светога, али сви они служе изгра- ђивању цркве и спасењу оних којима су даро- вани зато се начин међусобног одношења који приличи хришћанима може описати сле- дећим начелом: изграђуј цркву и себе талан- тима које си примио и пусти друге да на начин који им је бог открио умножавају сопствене таланте или, речено модерним језиком, live and let live или пак, не судите да вам се не суди (мт 7, 1) по овоме, тј по ненаметању, се сваки прави подвиг разликује од фарисејског лицемерја овакав став можемо илустровати још једним примером из живота новојављеног светитеља, нашег патријарха павла патријар- хов ђакон је једном приликом приметио како не би ваљало да се усред лета возе градским превозом који пролази поред аде циганлије због могуће „саблазни“ наиме, и након неко- лико година патријарховања нису га убедили да користи аутомобил осим у крајњој нужди патријарх је на ђаконову примедбу одговорио: „сваки човек види у другом човеку оно што хоће да види“ међутим, ове причице нам откривају још једну изузетно важну истину: велики црквени људи – светитељи, ваљда зато што је такав и сам бог, имају одличан смисао за хумор

Свеска: 373 | На путу за Емаус
... у време по- јаве хришћанства је ли вера у васкрсење тела рехабилитовала онострано то је ве- ра у ваплоћење бога, рехабилитовала ово- страно тело насупрот платонском учењу, да је тело људско зло и тамница, насупрот учењу филона и многих верских секти (гностици), да бог није могао створити телесни свет, нити га се као нечи- ста додирнути, хришћански проповедници објављивали су, да се бог појавио у телу“ овде се издвајају два догађаја историје спасења коју бог чини у свету: оваплоћење тема броја на овом путу, ученици кроз искуство реалног сусрета долазе до богопознања поучавани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживљавају просветљење пут богопознања презвитер александар р јевтић пут за емаус, дуборез у слоновачи, око 850–900, мец, француска (извор: wikimediaorg) 34 3 / 2020 логоса и васкрсење христово они имају неизмерни значај за егзистенцијална пита- ња сваког човека оно што је људима било недоступно, бог је учинио доступним бо- гопознање више не представља само чин човековог окретања ка богу, већ божију наклоност и снисхођење ка човеку носи- лац овог сусрета је бог који је са небеских висина вечног постојања сишао у земаљ- ске пределе да прими тело и узме учешће у људској природи како би је исцелио од тада, ми нисмо од бога одвојени миљама већ је он међу нама тако се и чин богопо- знања не може одвијати мимо људске при- роде у томе се налази и објашњење вели- ког броја свештених канона цркве који су одбацивање материје због тзв духовног живота дефинисали као богохулство и вер- ско застрањење након очовечења бога сина, духовни живот је неминовно пове- зан са целокупним човековим бићем од свете тајне крштења где се водом и јелејем освећује тело, а светим миром на подвиг богопознања помазују сва чула, човек има задатак да богу преда цело своје биће ви- дом, мирисом, слухом, укусом и додиром он сусреће бога око себе у животу цркве зато је црква описана као тело христово, а ми као понаособ удови овог тела чија је глава христос чини се да, у свакодневици, многи верују- ћи људи не препознају значај оваплоћења и васкрсења христовог иако се ови празници поштују, основна порука коју нам они шаљу често је несхваћена духовност и црквени живот често се своде на жељу да се побегне из света, да се постане побожан на начин ко- ји је нека врста спиритуализације хришћан- ства уместо вере која спасава целог човека, веру по својој мери калупи сваки појединац који би желео да га препознају као „правог и великог верника“ који има легитимитет да са висине свог духовног статуса оцењује жи- воте других људи тако, уместо да вера пре- образи целог човека са свим бићем којим га је бог даривао, човек искривљује учење о вери разлог овог несрећног искуства на- лази се у ванцрквеном доживљају побожно- сти тек када се духовно узрастање утемељи у животу цркве који нас преображава и поу- чава, долази се до здравог виђења и живље- ња вере о овом искуству посебно сведоче два догађаја један је сусрет апостола томе са васкрслим господом (јн 20, 24–29) чувени „неверни тома“ постаје апостол вере вас- крслог христа тек када је добио прилику да се свим својим бићем, па и додиром, уве- ри да је господ уистину васкрсао тада је господа доживео као победника смрти, а не као утвару и привиђење други догађај је сусрет и путовање васкрслог господа са двојицом ученика за емаус (лк 24, 13–35) на овом путу, ученици кроз искуство реал- ног сусрета долазе до богопознања поуча- вани на истинама писма, они тек у једној присној атмосфери обедовања доживља- вају просветљење које им је обележило цео живот и учинило их проповедници- ма вере у „ломљењу хлеба“ препознају да исус није само учитељ, већ богочовек и спаситељ ово светотајинско искуство ве- чере са господом, приближава нам освећу- јуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања  тема броја светотајинско искуство вечере са господом, приближава нам освећујуће дејство које господ има у свету и међу људима који су призвани да сведоче тајну богопознања мај / јун 2020 35 хришћански живот и литургијски етос нас непрестано подсећају да црква живи у ев- харистији и кроз евхаристију ова благослове- на и велика истина доказује да је литургија као опитни сусрет бога и човека, и као предокус вечне заједнице са господом, била, јесте и биће централни догађај сваког члана цркве литургија није само једна од служби, већ централни догађај нашег живота, она је темељ и врхунац васколиког светотајинског живота знаменити тумач свештеног богослужења све- ти никола кавасила прониче у суштину светота- јинског живота и каже: свете тајне изображава- ју цркву, али не као символи; оне су за цркву оно што су удови за срце, или што је корен биљке за њене гране, или што су винове лозе за чокот, као што је то господ рекао тело и крв христова представљају свете тајне; за цркву, они су, ме- ђутим, истинско јело и пиће кад се црква њима причешћује, не претвара их у човечанско те- ло, као што то бива са другом храном, него се и сâма претвара у њих, јер оно што је узвишеније, то надјачава, закључује кавасила света евхаристија је центар црквеног живо- та, јер је она тајна сједињења и јединства нај- пре свих верних са христом и међусобно, а затим и целокупне творевине божије са богом заједничарећи у телу и крви христовој ми се сједињујемо са господом и са духом његовим у једно тело и један дух и постајемо сутелесни- ци христови без активног учествовања у тајни над тајнама нема истинског духовног живота ваистину, литургија је загрљај човека са богом примајући тело и крв христову примамо жи- вог и делатног бога, те тако тај загрљај божији постаје печат нашега живота у цркви божијој литургија је највеће дело које је бог могао да дарује човеку, она своди небо на земљу, а зе- мљу уздиже на небо свети василије велики саветује хришћане да активно учествују у евха- ристији: „причешћивати се и узимати христово свето тело и свету крв свакога дана очигледно је добро и корисно, јер он сâм јасно каже: онај који једе тело моје и пије моју крв, има живот вечни јер, ко сумња у то да учествовати непре- стано у животу није ништа друго до вишестру- ко живети? ми се, дакако, причешћујемо чети- ри пута седмично: недељом, средом, петком и суботом, али и другим данима ако је празник неког од светих“ дакле, свети василије велики нас подсећа да је хришћански живот испуњен духовним трудом који је пре свега живот мо- литве и богослужења који је уоквирен светим тајнама то је живот љубави, доброте, трпељи- вости, уздржања, чистоте, самоконтроле и сва- кодневног освећивања свети никодим свето- горац, у свом делу о сталном причешћивању пише: „причешћивање светим тајнама свих верника и ради свих њих, подразумева се и не бива тек ради свештенодејствовања пресветог тела и крви христове, него да се свим вернима ово причешће разда, те је потпуно намењено свима ради њиховог причешћивања“ господ све јасно позива и каже: ако не једете тело си- на човечјега и не пијете крви његове, немате живота у себи (јн 6 53) зато се у цркви приче- шћивање светим даровима (увек и стално када се служи света евхаристија), сматра неопход- тема броја детаљ да апостоли лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија — непрекидни обед у емаусу бранислав илић 36 3 / 2020 ним за вечни живот и изражава јединство свих верних у христу према сведочанству протојереја николаја афанасијева „евхаристија је трпеза господња на коју господ позива све, и која се и савршава ра- ди свију сабраних заједно (на окупу) бити уче- сником евхаристије значи бити удеоник трпезе господње, али бити удеоник трпезе значи јести и пити од ње другачијег учешћа у евхаристи- ји не може бити, и другачијег учешћа, почев од прве евхаристије, коју су савршили апостоли после педесетнице, није ни било то је предање кога се строго држала древна црква“ бројна су светописамска сведочанства ко- ја казују о значају литургије, као и нашем уче- ствовању у њој, а међу њи- ма посебно место заузима перикопа у којој је описано путовање апостолâ луке и клеопе од јерусалима ка емаусу, на чијем путу срећу васкрслог господа христа, а препознају га тек при обе- ду у чину ломљења хлеба тј евхаристије дакле, прича о ученицима који су, истог да- на када је исус пострадао на крсту, на путу из јерусалима у емаус сусрели васкрслог исуса христа налази се само у јеванђељу по лу- ки (лк 24, 13–35) централни моменат ове еван- ђелске приче сагледан је у чину препознавања, односно потпуне христове присутности у тре- нутку ломљења хлеба, заједничког (саборног) обеда који у потпуности има евхаристијски ка- рактер овај обед који није само један од обич- них обеда то је обед који је утемељен на евха- ристијској трпези у емаусу, први после тајне вечере господње (лк 22, 14–20), али и први у ни- зу обеда који су описани у делима апостолским у овој перикопи имамо опис обедовања вас- крслог господа са његовим ученицима речени- це и речи на које наилазимо у тексту као што су: сеђаше са њима за трпезом, узевши хлеб, благо- слови, преломивши и даваше им, налазе се и у опису тајне вечере, те долазимо до чињенице да и оне имају јасно евхаристијско значење и упућују нас на свету евхаристију детаљ да апо- столи лука и клеопа препознају христа тек када је преломио хлеб, указује да после васкрсења, христа можемо познати само у евхаристији евхаристија се може правилно поимати само у светлости васкрсења христовог, а су- срет са васкрслим христом као и могућност да учествујемо у животу васкрслог господа испуњава евхаристију атмосфером радости због тога су прва хришћанска сабрања би- ла испуњена радошћу: и сваки дан бејаху ис- трајно и једнодушно у храму, и ломећи хлеб по домовима, примаху храну с радошћу и у про- стоти срца“ (дап 2, 46–47) снажна вера да је христос васкрсао, да је смрт побеђена, као и вера да на литургији бивамо учесници те по- беде, заувек је евхаристију испунила великом радошћу као вид закључка можемо да наведемо речи молитве коју литург изговара на крају литурги- је светог василија великог, архиепископа кеса- рије кападокијске: испуни се и изврши, колико је у нашој моћи, тајна твога спасоносног домо- строја, христе боже наш јер одржасмо спомен на твоју смрт; видесмо изображење васкрсења твога; испунисмо се бескрајним животом твојим; насладисмо се твоје неисцрпне сладости – бла- говоли да је се сви удостојимо у будућем веку, благодаћу беспочетнога оца твога, и светог и доброг и животворног твога духа, сада и увек и у векове векова амин  аутор је предавач верске наставе у школи за дизајн „богдан шупут“ у новом саду тема броја мај / јун 2020 37 наставља се празновање васкрсења хри- стовог и у светли уторак црква нас радује причом о јављању христовом на путу за емаус ми смо навикли да се од пасхе до педесетни- це чита јеванђеље по јовану, но одједном у трећи дан по пасхи, ми слушамо зачуђујуће је- ванђеље по луки, 113 зачало, глава 24, стихо- ви 12–35 оно нам приповеда о путу васкрслог христа са двојицом ученика у емаус, њиховој беседи и препознавању христа у ломљењу хлеба због чега се јавља овако нагла промена ре- доследа читања? она је повезана са јеруса- лимском традицијом, са литургијским споми- њањем овог чуда у емаусу на трећи дан пасхе професор а алексејев сматра да је читање овог одломка потекло из јерусалимског лек- ционара1 у цариградски не касније од vii века а садашњи круг читања потиче из цариград- ске традиције и зато је ово јерусалимско уме- тање као драгоцени камен у златној дијадеми 1 лекционар — богослужбена књига, зборник фрагмената текстова светог писма, распоређених сагласно поретку црквене године и примењивана у време богослужења за библијска читања литур- гије речи, која се у источној традидицији назива литургија оглашених појаву лекционарa разни ис- траживачи везују за периoд од 3–8 века, а претход- ници потпуних лекционарa биле су лекционарске примедбе на маргинама рукописа светог писма лекционари су се образовали у оквирима разли- читих литургијских традиција, тако су се на пример у доиконоборачком периоду византијског обреда користили јерусалимски и цариградски лекциона- ри – прим прев поред историјских разлога за појаву овог читања постоје и духовни, јер ово јеванђеље говори о јављању васкрслог, о нашем слепилу и прогледавању у њему се на почетку говори о доласку св апостола петра на гроб: а петар устаде и отрча на гроб, и нагнувши се, виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило (лк 24, 12) очигледно је да јеванђе- листа лука не говори о доласку светог апосто- ла јована заједно са светим петром и ово није случајно: он је тежио да истакне повратак ве- ре првоврховног апостола по речима светог григорија двојеслова, апостол петар ушавши у гроб и видећи покрове, симболизује цркву незнабожаца, која је спознала да је посредник између бога и људи, човек исус христос, умро телом, то јест поверовала је у живог бога (22 беседа на јеванђеље) и заиста, покров (или плаштаница) је у светоотачкој традицији – сим- вол тела христовог, умрлог, али и васкрслог није искључено да је чуђење апостола петра повезано не само са празним гробом и па- жљиво увијеном плаштаницом, већ и са при- суством нерукотвореног лика на плаштаници за то време двојица ученика иђаху у онај дан у село које бијаше удаљено од јерусалима шездесет стадија и зваше се емаус, и они го- вораху међу собом о свим овим догађајима (лк 24, 13–14) како су се звали ови ученици? је- ванђеље од луке наводи име само једног од њих – клеопа, али постојано древно црквено предање сматра, да је први од њих био сам је- ванђелиста лука, лекар и сликар, један од се- дамдесеторице апостола то што он не наводи господ нам се открива у евхаристији: пребивајући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима прогледавање ученика у емаусу са руског превео: небојша ћосовић тема броја име другог ученика само је убедљив аргумент у корист схватања да је он сам био аутор тре- ћег јеванђеља ученици су се упутили у село емаус, које је било удаљено 60 стадија од јерусалима (то јест 10–12 км, пошто стадиј укључује у себе око 190 метара) шта ми знамо о емаусу? знамо да његово име потиче од древнојеврејске речи „хаммат“ или „хамта“, што значи „врели или ва- трени извор“ и увидећемо ниже да је овај на- зив промислитељан по први пут емаус се по- миње у 3–4 глави прве књиге макавеја током приповести о ратовима јуде макавеја против јелина некада је то био значајан и велелепан град, али је разрушен од римљана за време устанка 3–4 године пре рођења христовог и постао село а зашто су ученици ишли у емаус? он се на- лазио на путу ка јопи, приморској луци ода- тле је у своје време пророк јона покушао да побегне у тарс, и даље у шпанију није ис- кључено да су лука и клеопа у очају и страху одлучили да напусте палестину испуњава- ло се пророчанство захарије, кога се и хри- стос присетио: „ударићу пастира, и овце ће се разбежати“ и ево ученици иду и расуђују о протеклим догађајима, спорећи се један са другим, у не- доумици и сумњи као што је лађа са пророком јоном запала у страшну буру, тако се и брод њихових мисли судара са таласима сумњи, не- доумица и страхова и управо у овај час духовне буре и помете- ности прилази христос, као што је он некада ишао по води према апостолима на генисарет- ском језеру, и у једном и у другом случају он је био одмах препознат од својих ученика: али очи њихове беху задржане да га не познају (лк 24, 16) шта значи задржавање очију? зар бог на- мерно наводи незнање, прикрива се и игра са човеком? свакако, не! метафорички, ова- ко се одражава туга, очај и незнање ученика, који „видећи нису видели“, као марија магда- лина, која је доживела христа као баштована с друге стране, да је господ хтео, он би убрзо расејао њихове мрачне и тешке мисли међу- тим, њему није било угодно да то учини одмах као што каже теофилакт охридски у тумачењу јеванђеља од луке, бог је хтео: „да они откри- ју своје недоумице, открију своју рану и потом тек приме лек; да би им се после дужег време- на јавио угоднијим, да би их научио из мојси- ја и пророка, и тада тек био препознат; да би они боље поверовали да његово тело више није такво да може бити виђено од свих, већ иако је васкрсло то исто које је и пострадало, ипак буде видљиво само за оне којима је он благонаклон“ христос пита апостоле: какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте не- весели? (лк 24, 17) грчки текст звучи још упе- чатљивије: шта ви то пребацујете један дру- гоме и што ли сте постали мрачни? ученици „помрачују лица своја“ и постају туђи и вери и знању у одговору клеопа се чуди, што овај непознати путник као да не зна о најглавнијем и најстрашнијем, што се догодило у јеруса- лиму, у граду закона, где је свима пред очима било свенародно учињено безаконо убиство праведника међутим, клеопа најпре окривљује за рас- пеће христово старешине израиља, иако сам сведочи о свенародности злочина: како га пре- дадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт и разапеше га (лк 24, 20) и ми видимо да се вера клеопина у ово време још није подигла до висине петровог испове- дања: ти си христос, син бога живог он је сма- трао исуса човјеком пророком, силног на дјелу и у ријечи пред богом и свим народом (лк 24, 20), али не вишим од тога за њега је христос – пре свега пророк – владар сличан мојсију или пак вођа, као јуда макавејски, који је требало да ослободи израиљ од римске власти њихо- ве наде су носиле спољашњи, политички ка- рактер, зато је и тако ужасан био њихов крах (пропаст) једна од најстрашнијих ствари на свету је „суза неостварених нада“, катастрофа скриве- них нада, далеких и величанствених планова, који су, чини се, били разбијени за луку и кле- опу страшном реалношћу крста и зато такав очај, жалост и разочарање звуче у њиховим речима: а ми се надасмо да је он тај који ће избавити израиља; али поврх свега тога, ово 38 3 / 2020 тема броја мај / јун 2020 39 тема броја је данас трећи дан како се ово догоди (лк 24, 21) не градимо ли тако и ми велике планове и илузије, својеврсне идоле, неважно какве: друштвено-политичке, квазирелигиозне, кул- турне и друге, које господ немилосрдно руши, да би на рушевинама „велике разочараности“ саздао праву веру и још мало о „великом разочарању“ овај термин се појавио у xix веку, у вези са хили- јастичким сектама, које су очекивале други долазак и распале се због тога што се он није догодио ако хришћанство није пропало по- сле распећа христовог, него је напротив – про- цветало, значи да је уистину васкрсао христос! господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб и тада им се христос обраћа: о безумни и спорога срца на веровање у све што предсказиваху пророци! (лк 24, 25) као и у јеванђељу од марка (16, 14), господ прекорева окорелост срца и неверова- ње ученика неверовање није повезано само са невероватношћу догађаја, већ и са духов- ним расположењем човека, нежељењем да се прими радосна вест и даље он им објављује благовест страдања и славе: није ли требало да христос то претрпи и да уђе у славу своју? (лк 24, 26) чудновата је веза јеванђеља од луке са је- ванђељем од јована и богословљем страдања, као усхођења (успињања) ка слави божијој није случајно што, идући на крст, прашталну беседу у јеванђељу од јована господ започи- ње речима: сада се прослави син човечији и бог се прослави у њему (јн 13, 32) и даље спаситељ почевши од мојсеја и од свију пророка разјасни им шта је у свим писми- ма о њему писано (лк 24, 27) ми не знамо која је пророчанства наво- дио господ, али судећи по новом завету, то би могло бити пророчанство из поно- вљених закона: и рече ми господ пророка усред тебе, између браће твоје, као што си ти, подигнућу им, и метнућу ријечи мо- је у уста његова, и казиваће им све што му заповиједим а ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити (пророк) у моје име, од тога ћу ја тражити (пнз 18, 15–19) 53 глава пророка исаије пророчанство заха- рије: и погледаће на мене којега прободоше (зах 12, 10) могуће је да је састав ових пророштава био близак проповеди св мелитона сардског: 61 тајинство је господње и гласом пророч- ким проповедано, јер мојсије народу говораше: „и видећете живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете поверовати у живот ваш“ 62 давид говори: „зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на господа и на помазаника његовог“ 63 и јеремија каже: „а бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да се име његово више не спомиње“ 64 а исаија: путници за емаус, новија икона (извор: cuvântul ortodox / cuvantul-ortodoxro) 40 3 / 2020 „као јагње на заклање би вођен и као овца нема пред оним који га стриже не отвори уста своја а род његов ко ће исказати?“ христос, лука и клеопа се приближавају емаусу господ се чињаше да хоће даље да иде а они га устављаху, говорећи: остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече и уђе да остане с њима (лк 24, 28–29) свети григорије двоје- слов је сматрао да је овакав поступак господа представљао призив на гостопримство, који су пожурили да испуне ученици и кроз то су они поверовали „међутим, ради чега ми говоримо ‘позива- ју’, када је тамо написано: они га устављаху? управо из овог примера произилази закљу- чак, да путници, не само треба да буду и про- тив воље увођени у гостионицу, већ и ‘вучени’ тамо путници у емаус постављају трпезу са храном и бога кога нису препознали по тума- чењу светог писма, препознају у преламању хлеба дакле, слушајући заповести божије, они се нису просветлили, а испуњавајући их – просветлили су се, зато што је написано: јер нису праведни пред богом они који слушају за- кон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (рим 2, 13) зато, ко хоће да разуме слу- шано, тај је дужан да пожури са испуњавањем на делу онога, што је већ могао разумети и ево господ није препознат када говори, већ је удостојио познања себе, када је започео да је- де „дакле, најљубљенија браћо, узљубите го- стопримство, и делима љубави прионите“ (22 беседа) и управо овде се и савршава отварање ду- ховних очију ученика: и док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и прело- мивши га, даваше им а њима се отворише очи и познаше га и он постаде невидљив за њих (лк 24, 30–31) пред нама је света тајна литур- гије преламање хлеба је очигледно носило евхаристијски карактер но и идење у емаус је имало карактер литургије, као што нам је она позната из дела и прве апологије јустина фи- лософа, када се по његовим речима, у почетку читају списи пророка и сећања апостола, за- тим предстојатељ у проповеди сугерише да се подражава овим чудесним стварима, а затим се приноси чаша и хлеб, који се освећују при- зивањем речи тачно тако и господ у почетку наводи писмо и објашњава га, а затим као првосвештеник нашег спасења савршава евхаристију и ево очи ученика се отварају, али христос постаје невидљив за њих међутим, сада они схватају главно: у истину васкресе исус! и они рекоше један другоме: не гораше ли срце наше док нам говораше путем и док нам објашњава- ше писма? заиста је емаус постао ватрени из- вор, од кога се разгорело срце апостола они се радосни враћају у јерусалим и тамо сазнају од једанаесторице апостола радосну вест: заиста устаде господ и јави се симону (лк 24, 34) о јављању симону петру говори се такође у првој посланици коринћанима све- тог апостола павла но, за нас је главно друго господ нам се открива у евхаристији: пребива- јући невидљив телесним очима, за достојне је видљиви духовним очима нека би и нас господ удостојио достојног причешћа, да би срце наше свагда горело и од његових речи и од његовог присуства  протођакон владимир василик изворник: протодиакон владимир василик, прозрение учеников в эммаусе — http://www pravoslavieru/70154html тема броја господ приступа исцељењу ученика које није могло исцелити од скепсе и очајања ни јављање мироносицама анђела код гроба, ни долазак петра и јована на гроб мај / јун 2020 41 доментијан и његов ученик теодосије хи- ландарац описали су, свако на свој на- чин, како је свети сава ходочастио у свету земљу и шта је тамо све видео и доживео житије светог саве надах- нуло је генерације пото- њих ходочасника да крену истим путем и доживе свету земљу на свој начин неки од њих оставили су и писа- ног трага о томе многе бе- лешке су врло кратке и не пружају много информаци- ја друге белешке су опшир- не и дају нам основни увид у ходочаснички пут у тим древним временима најде- таљније од њих забележиле су и пут у емаус, пут на коме су лука и клеопа срели хри- ста после његовог славног и спасоносног страдања на крсту и васкрсења први од ходочасника – пу- тописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неиме- новани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму, у једном рукописном зборнику писано је архаичним стилом, а претпоставља се, да се ослања на неки још старији рукопис опчињен многобројним ме- стима које је видео, путопи- сац, у једном даху, набраја све што је видео: три пећине чувених испосника, арима- теју, емаус, лиду палестин- ску, јафу, кесарију, острво светог мартина, кармилску гору, пећину светог илије и назарет за њега је најва- жније да напомене ломље- ње хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно про- роштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије као да је путописац хтео да каже да се тек на служби божијој људске очи отварају и почињу да схватају, с божијом помоћи, неке тешко схватљиве тајне царства небеског после њега, следећи ходочасник је тр- говац гаврило тадић, пореклом из угледне тема броја за путописца је најважније да напомене ломљење хлеба у емаусу када су се луки и клеопи отвориле очи да схвате старозаветно пророштво и догађаје у вези са христовим васкрсењем помињање ломљења хлеба требало би да подсети чита- оца на значај литургије српски ходочасници на путу за емаус др ђорђе т вуковић емаус и двори самсонови (г тадић, поклоњење) 42 3 / 2020 сарајевске породице хумковић, који се из свете земље вратио 1661/62 године и он помиње путовање у емаус, градић који је 60 стадија северно од јерусалима „то је (место), што говори јеванђеље – пише гаврило – где се (христос) на ломљењу хлеба по васкрсе- њу јавио луки и клеопи у емаусу“ и још ту- жно саопштава: „и ту је била велика и лепа црква, а сада је пуста“ у рукопису гаврила тадића, поклоњење часном гробу божјем и светим местима у светом граду јерусалиму, налази се слика поменуте цркве у емаусу, а на истој страни, поред текста о наставку хо- дочашћа, гаврило доноси слику двора сам- сонових, којег је такође обишао следећи који пролази овим путем је непо- знати српски путописац, који негде на крају 17 или почетком 18 века доноси опис јеру- салима, у којима само понавља речи гаври- ла тадића, о удаљености емауса, о ломљењу хлеба и запустелој цркви тек ће јеромонах јеротеј рачанин у свом де- лу путовање ка граду јерусалиму (1704), дати нешто ново у нашој путописној књижевности – приказ немирних времена које омета хо- дочаснике на њиховом путу његов путопис већ подсећа на модерне водиче, и препун је детаља и описа места и обичаја из места ревња кренули су на пут о заласку сунца на празник сабора светог јована крститеља „и иђасмо целу ноћ без починка тек у емаусу одседосмо и писмо кафу и дођосмо за ноћи до светог града јерусалима на порту проро- ка и цара давида и не хтедоше нам отворити док не свану“ тек ујутру су отворене градске капије, па су могли су да уђу у град и одсед- ну у српском манастиру светих арханђела „и ту се молисмо богу и иђасмо по светим (јерусалимским) црквама свакодневно и по- клањасмо се“ у свом обимном спису, јеротеј рачанин нас обавештава да су и на повратку поново прошли кроз емаус овога пута, путо- вање је било много драматичније и открива се прави разлог њихове журбе из јерусали- ма су пошли 17 априла према лучком граду јафи пошли су помешаних осећања: са ра- дошћу, јер су видели јерусалим и са страхом, због невоља које су их на путу очекивале већ на поласку били су ометани од неких непри- јатељски расположених арапа „и до јафе за два дана доста би и крвавих глава пођосмо у уторак рано изјутра по светом томи и про- ђосмо село добри јаков, тако се зове, и за- тим прођосмо емаус и још много градова и села прођосмо“, док нису срећно приспели у јафу у подне једног дана ту су се задржали у обиласку околних светиња, да би затим за- пловили једном лађом, чији су власници били турци одморили су се на кипру, а по поласку њихову лађу је пресрео непријатељски брод и опљачкао их неки путници су задржани, а остали су истерани на обалу међу њима био је и јеротеј рачанин оскудно обучени мора- ли су да пешаче до оближњег града феникије, где су предахнули пре него што су наставили повратак познат је и опис светог божјег града јеру- салима из пера христифора жефаровича (1748), прво штампано дело те врсте код нас, које садржи беспрекорно урађене гра- фике светих места жефарович кратко доно- си основне податке, као што је удаљеност тема броја први од ходочасника – путописаца, нама непознат по имену, хронолошки припада времену светог цара уроша и његових савременика неименовани путописац је 1360 године саставио спис под називом слово о светим местима која су у јерусалиму мај / јун 2020 43 емауса од јерусалима, и саопштава да се ту христос по васкрсењу јавио луки и клеопи једина новост је да црква коју су ранији пу- тописци спомињали као запустелу, више не постоји: „раније беше црква предивна, а сада се једва за основу зна“ банатски трговац павле стојановић, по- реклом из баваништа, доноси своје кратко и језгровито виђење светих места у спису опис јерусалима (1781/82) и у два приватна писма, од којих је прво упућено брату петру по приспећу (1781), а друго, родбини, следе- ће године (1782) у писму брату, стојановић изражава задовољство смештајем и свети- њама које има да види у писму родбини он изражава усхићење лепотом богослужења које је имао да види у јерусалимским храмо- вима он је одушевљен оним што је видео, али и то веома кратко, можда и због преве- ликог узбуђења, набраја његово казивање најбоље описују две реченице из наведеног описа јерусалима: „све оне предмете, места и градове, који се у светом јеванђељу у она времена спомињу, све и дан данашњи ви- дети се могу, где је и шта је било ту се види сион, тавор, гетсиманија, витсаида, витлејем и емаус“ емаус је једно од низа светих места које спомиње једно за другим, а шта се ту де- шавало његови савременици су знали, као и сам павле стојановић, из јеванђеља није било потребно препричавати оно што је оп- штепознато познавање светог писма било је у оно време на завидном нивоу, много ве- ће него у наше дане павлову пажњу је нешто више привукао манастир светог саве осве- ћеног, којег грешком сматра за манастир светог саве српског у њему је затекао ве- лики број монаха грка, срба и бугара на ма- настирским послушањима „чинило ми се да нисам у палестини, него усред баната међу србима“, јер је толико много монаха говори- ло српски своје излагање завршава описом временских прилика и краћим извештајем о ценама прехрамбених производа тако смо са павлом стојановићем пришли модерним временима, када до изражаја долазе чиње- нице које су раније сматране за прозаичне, попут економије  тема броја обед у емаусу, фрескопис из 16 века, манстир дионисијат, света гора (извор: русская икона / ruiconru) 44 3 / 2020 вишедетне хришћанске породице поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе породица пуача радмила грујић надомак манастира раковица живи једна интересантна српско-руска шесточлана породица упознали смо их у храму светих апостола вартоломеја и варнаве били смо за- дивљени како њихова деца предано учествују у литургији јер су одмалена васпитана у литур- гијском духу њихов парохијски свештеник не- над ђурђић каже: „михаила памтим још из сту- дентских дана, као веома успешног студента сваке недеље и празника сви су на светој ли- тургији долазе и на недељна и празнична бде- нија, михаило је увек за певницом одговоран је вероучитељ и труди се са пуно ревности и ентузијазма али је принуђен да ради и занат- ске послове изузетно је вредан и пожртвован, а изнад свега, поштен силно жели да постане свештеник има златну децу и дивну супругу, рускињу, која је изразито талентована за ико- нопис“ ове речи су биле права препорука да их ближе упознамо вероучитељ милош (крштено михаил) пу- ача (30) и лена (крштено јелена) горјунова, (35), апсолвент московске духовне академије, смер иконописања, са четворо деце: љубица, крштено љубов (9,5), павле (8), софија (7) и петар (3,5), угостили су нас у својој лепој кући лена нам је рекла да воли што су купили кућу близу манастира раковица, а михаил је додао: проширили смо квадрате, довољно за сада важно је да нисмо подстанари селили смо се мај / јун 2020 45 вишедетне хришћанске породице три пута михаил је рођени београђанин, једи- нац у оца милана из лике и мајке људмиле из украјине, али је крштен у одеси, у украјинској митрополији рпц лена је средње дете између два брата, од оца ајказа из јерменије и мајке галине из русије њен отац је био познати јер- менски сликар, а мајка је била архитекта кр- штена је у москви, по рођењу, и веома жали што јој је отац умро као монофизита, јер су мај- ка и браћа крштени у рпц обоје имате руске крви како и где сте се упознали? михаил: господ је учинио да се мој отац ожени девојком из бившег ссср-а, а ја девој- ком из русије моја мајка је студирала српско- хрватски језик у одеси и кроз размену студе- ната је дошла у београд да настави, ту су се и упознали отац ми је економиста, приватник и предузимач разних послова пошто смо били подстанари, успео је да повољно купи плац у крњачи и изгради кућу и лена је дошла у бе- оград да се упозна са нашим светињама за- почело је као бајка, она руска, усред зиме да, падао је снег и дуго смо разговарали напољу, стојећи пред станом у крњачи који је изнајми- ла са другарицом код човека чијој ћерки сам држао приватне часове математике био сам бруцош на пбф и тако зарађивао који динар за студијске књиге, јер сам био међу бољим ма- тематичарима у првој економској школи кад сам рекао родитељима да хоћу да се женим, негодовали су, јер су мислили да нећу заврши- ти факултет венчао нас је митрополит амфи- лохије, ленин духовни отац у цркви св апосто- ла петра и павла у котежу на павловдан, јер смо тамо изнајмили стан, рекавши да ће све бити добро и да ће моји родитељи бити срећ- ни и заиста јесу поносни дека и бака одбио је да нам наплати рекавши да наплаћује у деци: „прво дете је за родитеље, друго је за отаџби- ну а треће за задужбину“ и крстио нам је све четворо деце на грађанском венчању смо ми- лош и лена, а на црквеном михаил и јелена ја сам у року завршио факултет са просеком изнад 9 и са троје деце, уз студентску стипен- дију, захваљујући лени која је радила иконе и имала много поруџбина а и ја сам држао часо- ве из математике свето писмо сам упијао пре- писујући га и дословно учећи напамет пошто деца имају двојно држављанство, русија нам је 46 3 / 2020 слала, и даље шаље, дечији додатак лена: као девојка, много сам размишљала о удаји и сма- трала да је најважније удати се за доброг чо- века али, нисам ни помишљала да ће он бити србин први пут сам, током летњег распуста, као студент друге године медицине, дошла у црну гору са мамом у манастир дугу морачку, посвећеном успенију пресвете богородице, где је мамина другарица јелена помагала, а за- тим се пре неку годину замонашила као олга (евстратова) тамо смо упознале митрополита амфилохија исповедила сам му да волим мо- наштво и желим да помогнем, он је благосло- вио да останем мало у манастиру и рекао да ће ми бог дати одговор предложио ми је да упишем иконопис и послушала сам га кад сам се вратила у москву, уписала сам академију док сам студирала, често сам ишла у сергије- ву лавру и манастир хотково, родно место св сергија радоњешког радила сам много икона за цркве била сам и у мурому где је устано- вљен нови црквени празник, посвећен светим супружницима, заштитницима породице, вла- дарима муромске области из 13 века, петру и февронији (у монаштву давид и ефросинија) целивала сам њихове мошти и чула од мона- хиња о њиховим чудима и помоћи људима који траже, или већ живе у браку молила сам се њима да нађем доброг мужа најинтере- сантније ми је било то што су њих сахранили одвојено, према монашким правилима у два храма, у посебне ковчеге, али су следећег ју- тра оба ковчега била празна, а тела светих су нађена у истом ковчегу у саборној цркви ро- ђења пресвете богородице, како су они сами и заповедили након тога више нису смели да их одвајају мени су они пример правог, вечног брака, и на земљи и на небу такође сам сазна- ла да се за брак треба молити пред иконом бо- городице взисканије погибших (тражитељка несталих) у храму св матроне московске, као и св ксенији петроградској, којој сам 40 да- на читала акатист такође сам се молила и св василију острошком и симеону дајбабском и онда сам, као апсолвент, опет дошла у црну гору, па у београд, са благословом митрополи- та, да упознам српске светиње и фрескопис и испуниле су се моје молитве – у београду сам нашла мужа просто сам га препознала он је држао часове математике ћерки тог човека у крњачи, где сам одсела пет пута ме је молио да прошетамо до цркве св александра нев- ског а ја сам га одбијала, а шести пут сам се уплашила да ћу га изгубити и пристала сам онда сам ишла код његове маме да ми држи часове српског док сам била у манастиру ду- га, са мати јованом сам ишла на ким и тамо упознала патријарха павла и рекла му да се молим за брак рекао ми је: „немој брзо реша- вати, јер ако кренеш једним путем не смеш да се враћаш“ мати јована је рекла митрополи- ту да сам ја за манастир, а он је рекао: „не, она је за брак, да рађа пуно деце“ тако ми је бог, кроз митрополита, указао на мој пут осећам како ме његов благослов увек прати и његове молитве у дуги сам упознала бројне садашње монахиње: фотину, лукију и злату, која је сада игуманија манастира тројеручица под авалом једном приликом митрополит амфилохије је био код мати злате и милујући наше троје деце рекао: „сека има секу а бата нема бату“ после недељу дана, десило се нешто необично: на плафону наше собе паук је исплео мрежу у об- лику бебе у стомаку и молила сам се богу да нам дâ сина исповедање вере је главна обавеза сваког хришћанина вера се не држи у тајности него се њоме живи вера је живот по јеванђељу, ход ка вечном животу какав је био ваш пут до пра- ве вере? михаил: то је дуга и лепа прича пришао сам цркви после основне школе, промислом божијим, кроз разне људе родитељи су једи- вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 47 но одржавали крсну славу св николаја мир- ликијског (а ми смо преузели пренос његових часних моштију, да бисмо ишли једни другима на славу), али нису били литургијски форми- рани крстили су ме као бебу у одеси 25 јула 1990 и добио сам име михаил заправо, мене је господ „зграбио“ песмом у младости, песмом за којом сам трагао и трагам, јер је непресушна поезија божија: прву песму певао је бог важан је тај први корак, као у детета, а даље ће нас одвести та божија песма нека је њоме слава богу! нека је њоме хвала господу, који нам не пева успаванку, но вечнога живота поезију! издао сам две збирке песама, записујем и да- ље наша вера је дубоко интимна јер је свепро- жимајућа – у крви, у коштаној сржи то је свето причешће то је главна поставка и сâм сам се престравио колика је то дубина и величина! то је највећа блискост прожимамо се крвљу и сржју бога, сâмом суштином угрубо, однос мушкарца и жене је размена генетског мате- ријала, али спољашња, само телесна, у одно- су на дубину ове блискости са богом у светом причешћу то је и телесна и духовна генетика, сродност то је потребно објаснити људима да схвате суштину вере молитва св симеона ме- тафраста после причешћа указује на то: „про- дри у моје удове и саставе, у све зглобове, у унутрашњост, у срце“лена: кад сам се родила, добила сам у болници неку инфекцију и бака је рекла да ме крсте по изласку из болнице, и одмах сам се опоравила тада сам добила име јелена бака ме је, у време комунизма у русији, водила тајно у цркву говорила ми је да никоме не причам где смо ишле а увече нам је читала јеванђеље и говорила молитве бака ме је во- дила на исповест од пете године и црква ми је много значила, поготово када ми је умро отац, а мени је било 12 година ускоро је и бака умр- ла, и још више сам се везала за цркву, на шта је утицала и мамина побожна другарица јелена, која је сада монахиња олга евстратова у црној гори, у манастиру св ђорђа изнад будванског манастира дуљево животом сведочите веру, а песнички је на- дахњујете као добар математичар, да ли уоча- вате везу између вере и математике? михаил: као код свих наука, најважнија је добра поставка ако је лоша поставка, нећеш доћи до правог решења праве премисе да- ју прави закључак у теологији је исто: лоша поставка доводи до јереси рецимо, ако је по- ставка да је христос само бог, резултат је јерес монофизитства и монотелитства али, теологи- ја је изнад науке, наука над наукама, благодат- на математика, као што је љубав изнад закона, али није изван закона искуство цркве је закон љубави свети старац пајсије светогорац је говорио да бог сâм одређује број деце у породици и да нема планирања они који планирају врше абортусе шта доприноси љубави и породич- ној срећи? михаил: потребан је обострани целобитни поштени план и договор да речи св пајсија не схватимо једнострано, свакако је мислио вишедетне хришћанске породице 48 3 / 2020 да нема шта ту да се двоуми човек кад је де- те већ зачето, а тобоже „непланирано“, али сам сигуран да је итекако познавао важност обо- стране жеље и планираног, вољеног, ишчеки- ваног, потомства чини ми се да понекад и бо- гу будемо смешни кад све лепо испланирамо у животу: и који ћу факултет, и где ћу да радим и којим превозом да идем, и шта ћу за два сата да једем а кад је у питању дете – ма, како се деси – деси!? обоје смо планирали свако дете, нису нам се тек тако „десила“, па да човекомр- сци и подсмевачи кажу: „ето, ови православни залуђеници, ко некада људи на селу, у мраку, не знају како“ ми смо их желели и пре сâмог зачећа и бог је благословио и испунио нашу жељу која је била у складу са његовим проми- слом и хвала му на томе подршка је потреб- на обострана мислим да је још једна значајна ствар – присутност оца на порођају шта сам ја? одваљени, љигави, крвави комад меса! хвала ти, боже! хвала што ме волиш! хвала ти што ме роди мајка! хвала ти што си ме твојим познањем уобличио у нешто више од 3500 гра- ма лена: муж треба да разуме жену, саслуша је, купи цвеће понекад, прогута и по коју гре- шку мислим да жена нема шта да мисли од тренутка трудноће, треба да донесе још једну радост на овај свет жеља, договор и молитва иду пре тога, а после само радост који је задатак оца а који мајке? протојереј андреј ткачов у беседи „најбољи тата на свету“ каже да је праведни јосиф најбољи пример истинског очинства, иако није христу отац по телу: „прави отац има три задатка: да научи де- те да се моли, да га упозна са светим писмом и да му да професију“ михаил: да, управо тако како је и рекао уважени руски прота волим да читам његове радове, али још више ми значи грузијски ду- ховник блаженопочивши о лазар абашидзе и његова књига „мучење љубави“, која ми је од- мах уз псалтир он јасно указује да је отац при- мер зачетник, како добра тако и зла, у дечијој души старац монашким примерима разобли- чава сваку душу, наводи нас да расуђујемо а не осуђујемо даје универзалне примере, усмера- ва на два пута ка истом спасењу: монаштво или брак, иста искушења али, уместо да машемо крилима као отежали гусани, смршајмо и по- летимо у висину, еволуирајмо у духовне орло- ве овај свет нуди ширину и непрегледно ша- ренило црква нуди висину која у зеници ока сажима у себи сву понуђену светску ширину и изобиље и даје слободан лет над несигурно- шћу и пролазношћу лет који храни душу, који радује више од усрећивања сигурним зобом, појилом, топлим кавезом и познатим мириси- ма овог света а која жена и које дете неће же- лети да се макар „провоза“ на крилима таквог орла, супруга и оца? лена: васпитати децу да буду самостални мајка пружа љубав и топли- ну, води дете у цркву, причешћује га, научи га да треба да се исповеда, приближи га свеште- нику да се не стиди да исповеда неке ствари које не морају да знају ни отац ни мајка, само бог да ли се може живети православно без цр- квеног брака? да ли је неопходан црквени брак и супружницима који су у грађанском браку дуги низ година? како на то гледа срп- ска црква, а како руска црква? вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 49 михаил: да ли је јаков имао црквени брак са рахиљом или лијом? а адам и ева? да, то је старо доба, пре христа, али управо мислим да се ту крије одговор и можда потреба за једним преосмишљавањем питања: када за- право почиње брак? да, у то старо доба, брак је почињао „познањем“ или „сусретом“, мало грубље речено – полним односом полност је дар и светиња, део човековог садејства са творцем, грех је злоупотреба најбоље је ка- да се споји црквени, божији благослов и све- тиња постеље, али сматрати безбрачним оне који живе заједно више деценија у грађан- ском браку, услед њиховог незнања, мислим да је исто као и сматрати за такве старозавет- не праоце наравно, било би добро, уколико није било прељубе, да се накнадно над њима обави света тајна, чак може бити и прави „ве- нац славе“ за честити брак таквих људи, кру- нисање осведочених брачника али шта рећи на то када „оду код попа“ двоје „младих“ од по 35 лета, да се, ето узму „по први пут“, а прет- ходно имају више сексуалног искуства од гаја јулија цезара и клеопатре заједно, и онда им једноставно то рачунамо као „први црквени брак“?! лена: што се тиче рпц, није ретко да свештеници оне који нису у црквеном браку не причешћују или им дају одређену епити- мију код нас је то мало строже него у спц интересантно је то што су готово сви парови који су долазили у муром на поклоњење св петру и февронији, убрзо затим или склапа- ли црквени и грађански брак или, ако су били само у грађанском, закључивали и црквени таквих примера је много, према сведочењу монахиња такође, постоје и лепе тежње па- рова у русији да управо и приме свету тајну брака пред моштима ових светих најчешће ти бракови буду буквално преблагослове- ни и нераскидиви слично је и са добијањем потомства да ли је рађање подвиг или беспотребно мучење? михаил: насушни подвиг лена: сматрам да је рађање слично војној борби на фронту неизвесно, а опет нема назад има муке, али спасоносне на крају, све се лоше заборави, добро долази и радујемо му се лена, какве су биле трудноће? је ли било страха од порођаја? ваш став о вантелесној оплодњи? имате ли поверења у данашње вакцине? лена: сва ова питања имају исти одговор: треба имати поверења у бога да, плашила сам се, збуњивала, али нисам угасила послед- њу свећицу наде у срцу исто је и са вакцина- ма немам поверања у људе, знам да ту има свачега, али верујем у свету тајну причешћа и да благодат божија може да заштити нашу децу од непријатељских планова и дела, ка- ква год страшна била зато затварам очи и окрећем лице према небу о вантелесној не бих знала шта да кажем, нисам имала потре- бу за њом верујем да није лако онима који желе, а немају деце, али опет, треба имати по- верење у божију промисао кад је требало да се роди љубица, термин је био 1–2 август, а два месеца пре порођаја чули смо се са ми- трополитом који је рекао је да ће се родити 9 августа, на св пантелејмона, коме је по- у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве вишедетне хришћанске породице 50 3 / 2020 свећена црква у његовом родном селу баре радовића и стварно сам се тада породила митрополита много волим, он ми је као отац његове молитве су много јаке а колико он воли нас и брине о нама доказ је што нас че- сто телефонским позивом сâм обрадује колико вера мења човека, како га преобра- жава? да ли сте то приметили и код других? михаил: вера је једино што од горе поме- нутог комада одваљеног меса ствара човека једина ствар која је прождирућој еволуци- ји недостижна, а можда и последња карика еволуције од праха до човека то преобра- жење и јесте једина права еволуција, кад ни од чега човек постаје непролазна вредност, бесцено благо сина божијег, за које је он и страдао и васкрсао лена: да, вера помаже људима да се пронађу, да се замисле над сво- јим животом озбиљније, да се поставе досто- јанствено у разним животним ситуацијама вера даје нову идеју, снагу и жељу знам мно- го блиских примера где сам приметила лепе и стваралачке промене код људи после саве- товања да се укључе у молитву, православно богослужење, цркву нарочито децу треба од малена уводити у веру литургија развија дечију душу то је један велики простор у ко- ме се они у почетку слабо сналазе, али нека- ко осећају да су ту на сигурном литургија је сва веронаука у породици родитељи су ту да понекад нешто појасне, и то ако дете пита, а верујем да деци и сâм свети дух све открива, на њима потребан начин, на нивоу на који ни сâми родитељи не би могли да се спусте или, можда, боље рећи, подигну да, литургија је благодатна тајна и најбоље је да остане тајна између бога и детета како избећи негативне утицаје који су про- тивни хришћанском животу? опет цитирамо протојереја андреја ткачова: „прозоре куће душе треба затварати тако да се не чују пови- ци и бука вавилонских улица“ михаил: исти а ткачев се лепо изразио у храму светог саве, рекавши да постоје данас и „глупи послови“ које смо ми сâми себи на- метнули и од њих направили бизнисе што мање технике, више додира са природом, удахнути, издахнути ваздух, просте ствари попунити живот своје породице, своје деце са што више развијајућих ствари, практичне природе – садити, заливати, шетати шумом, обићи светињу, молити се, бојити, певати, хранити животиње, преспавати некад и са плишаним зеком или медом, направити че- ститку, пакетић за некога ко нема лена: чешћа исповест, духовни разговори и свето причешће су најбоља ограда треба се бави- ти лепим стварима, мислити оптимистично, као што кажу код нас у русији, бити жизњера- достан (животнорадостан) како треба васпитавати децу да она буду иконе божије, кад нас са свих страна бомбар- дују разним идолима и намећу их, и нама и нашој деци, да им се клањамо – и школа, сво- јим образовним системом, и држава, закони- ма, привреда, тржишним трендовима могу вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 51 ли и деца да васпитавају своје родитеље, тј да ли се са сваким новим дететом мења и родитељ? михаил: да, свако дете мења и родитеља мења „микроклиму“ породице реално, мења и буџет породице све ово може да буде и на добро и на лоше међутим, ако родитељ има пред очима заиста само бога и спасење, ко- је није само индивидуалног карактера, већ агапијског, заједничарског, онда има наде стање је такво да ако се само осврнемо, завр- шићемо као лотова жена претворићемо се у стуб соли, али бескорисне соли, која само соли памет, али не и душу треба дати храбар, одважан пример треба причати са децом али, ни ми одрасли не волимо дуге беседе дај ми ти лепо пример за мном! лена: су- штина васпитања је да их изведемо на живот- ни пут као самосталне, трудољубиве, мудре личности окренуте лицу божијем не треба их „дресирати“ да буду везани за родитеље, већ за бога треба их научити одговорности према своме животу, својој души и телу, али и према својој браћи и сестрама, другарима, пријатељима такође, да увек имају наду и поверење у црквене служитеље, наравно, са дозом расуђивања које они треба да упију од својих родитеља треба да имају пред очима и покајање када погреше, и да иду даље, да се не закопавају у очајање и лењост, да раде и поправљају себе исто, сматрам да родите- љи често греше када гурају децу да уче оно што су они учили, тј моје дете не мора да бу- де иконописац као ја, ако то не жели  као вероучитељ, реците нам шта утиче на одзив и опредељење деце за веронауку? чи- ме се руководе родитељи? чиме сте лично допринели да одзив буде већи? да ли водите ђаке у цркву на литургију и друге службе? ле- по је речено: ‘на литургију не идемо да бисмо дали него да бисмо добили’ шта то добијамо на литургији? посебно, шта деци пружа уче- шће у литургији? михаил: веронаука је можда највеће ду- ховно поприште у србији с почетка 21 века потркалиште и анђела и демона она је од изузетног значаја, а у њој предњачи молитва научити „на голубињим ногама“, како се из- ражавао св јустин ћелијски, дете, младића, девојку, да се обраћа богу веронаука је ту да макар дâ сваком полазнику свест да увек у животу има наде јер има бога а са којом на- дом ће изаћи из школе полазник грађанског васпитања? имаће неку надицу ако се учлани у неку тада владајућу грађанску странку за- то храбрим родитеље да повере дете верској настави увек ће за педаљ више поштовати родитеље, имаће једну кочницу у глави пре сваког рђавог дела, свест да постоји покаја- ње, имаће веће шансе да прође кроз врата вечне радости веронауку треба подржати, иако је тренутно стање веронауке слично са поменутим стубом соли у једној средини као да радиш са глувонемима, а у другој доноси стоструки плод једнима смета што се преви- ше трудиш за њихову децу, па кажу „удави нам децу“; замерају ми зашто често водим децу у цркву, па сâми одређују колико дете треба да пости пре причешћа, чак и 7 дана на води а други то поштују и захвални су што учим њи- вишедетне хришћанске породице 52 3 / 2020 хову децу вери, раду, одговорности, дисци- плини кажу: „такав нам треба“! неки су пре- строги, а неки благи и како ту наћи меру? ја срцем радим и односим се према повереној ми деци као према својој преводим са руског и енглеског хришћанске филмове, цртане, краткометражне, документарце и то предста- вљам деци на часу користим то за унапређе- ње веронауке и продубљивање неких тема тај материјал треба да се користи сходно уз- расту детета најважније је заједничко гледа- ње и коментарисање на часу, а не да свако гледа на свом мобилном или компјутеру да се поприча уживо, као после прочитане књи- ге такав начин окупљања примењују и цркве- не заједнице које преко пројектора приказују неки добар духовни филм и где људи поста- вљају питања споменућу филм „литургија“ о сергија баранова, који је приказан у паро- хијском дому цркве св александра невског можете га наћи на јутјуб претраживачу спре- мите макар једно паковање марамица! водим често децу на литургију, а то нам је и обавеза, и захвалан сам свештеницима како децу до- чекују у храмовима св марка и св василија острошког дечјој души је веома важан духов- ни доживљај литургије, стварање осећаја код детета да се налази пред лицем божијим ваша деца су основци како уче? у чему су посебно талентована? колико читају, а коли- ко су под утицајем виртуелне стварности? михаил: уче лепо љубица је трећи разред ош „никола тесла“ у раковици, свира виоли- ну, такмичи се из математике павле други, а софија први разред истичу се у певању пе- сма је део наше свакодневице, нарочито бо- гољубиве и родољубиве тематике чланови су хора „растко“ при храму светог саве под маминим утицајем, воле да цртају, боје, и то прилично успешно иду на веронауку желим да нагласим да би ишли и да им вероучитељ има три рога постоје наши сапатници, цр- квени родитељи, који често негативно про- суђују о вероучитељима па не дају децу да им ови не „покваре веру“ имао сам прилику, нажалост, много пута да гледам како се то ис- тима обија о главу бумеранг-ефектом осетно се повећава агресивност код деце, посебно код дечака знате ли зашто? верују- ћи људи се све чешће питају: да ли може пр- вородни грех постати узрок дечје агресивно- сти или данашња масовна чедоморства? михаил: заиста, лепо сте све ово повеза- ли сви смо у том прародитељском казамату крици утиснути у ћелијско памћење хектоли- тара врелих крвних зрнаца абортиране деце вију се и дунавом и савом и моравом агре- сија је у ваздуху нарочито у београду само је потребан упаљач но, постоји искупитељ постоји филтер постоји исцелитељ, христос господ лена: много је и савремених апара- та који одузимају деци време родитељи ми- сле да се деца тако забављају, да су мирна, а у ствари само гомилају у себи вишак снаге и ето нервозе и агресивности да не причамо и о доступности настраних порнографских ма- теријала деца се мање развијају на приро- дан начин, па та неприродност утиче на раз- дражљивост и бунтовништво много се седи, прича, слуша, а мало ради школа је посебна вишедетне хришћанске породице мај / јун 2020 53 прича, јер се најчешће и она своди на седе- ње и слушање, уместо на више практичних активности које укључују читаво тело детета, а да не говоримо о души, мада је за њу ту пра- вославна веронаука, макар знамо да је тело сасуд духа светога мода намеће квазивредности које не доликују хри- шћанима владари и „умне главе“ овога све- та смислили су налепнице-тетоваже за децу, као безазлене играчке, и тако децу подстичу да се од малих ногу тетовирају, а то је при- према за примање чипа а, родитељи у томе не виде ништа лоше како се од тога бранити? михаил: деца су највеће богатство и за те „умне главе“ најисплативији економски потрошачи капиталистичког вредносног си- стема најрањивије душе и најоданији зави- сници несвесна маса за свесне манипуланте све приче о нафти, о злату, о наоружању, о резервама воде, падају у други план када су у питању деца ово прво је само кулиса да би се иза одиграо прави рат, рат за дечије душе ако је то тако, шта нам онда највише као на- роду треба? нафта, злато, оружје, вода? деца! зло је корисно, добро је досадно то је мото 21 века заменом теза ће се тек манипулиса- ти и последњи зликовац који ће крунисати зло је заправо антитеза господу христу наше је да у пракси показујемо да је зло досадно и ружно, а добро корисно и лепо да ли за вашу породицу постоје летовања, зимовања, поклоничка путовања? михаил: да, постоји ето, ми смо пре божића пет дана зимовали на авали свако јутро са сан- кама на снежној стази од 100м за коју мали број људи зна, тик поред новоизграђене цркве-брв- наре посвећене св деспоту стефану лазаре- вићу много смо везани и за црну гору и скоро све светиње у њој, да не кажемо и свете људе у истој, нарочито за митрополита амфилохи- ја тамо дочекујемо сваки васкрс и 9 август, св пантелејмона, рођендан наше љубице тако- ђе, волимо и посећујемо манастир пиносаву у селу кусадак код младеновца са оцем петром драгојловићем на челу, манастир богородице тројеручице испод авале и радосну мати злату, а такође и манастир тумане и цео тај пожаре- вачко-голубачки рајски крај камера и фотоа- парат памте, а ми живимо и уживамо као отац вишедетне породице, и као веро- учитељ и, надамо се, будући свештеник, шта бисте поручили породицама које избегавају вишедетство ради охрабрења? да ли је то си- ромаштво или богатство? михаил: богатство свако дете доноси свој дар, свој таленат и обогаћује заједницу дете расте и годишње даје више од милионског де- позита у најбољој банци поручио бих свима да буду православни хедонисти како сад то? ето, уживајте у дечијим осмесима, грабите их за себе, народите их толико да вам никад не буде досадно, да немате времена за досадне приче и људе а паре? па, мене је четврто дете претворило и у сниматеља и у косача и возача и предузимача и керамичара и открило у ме- ни закопана тридесет и три заната и двадесет и два факултета имајте макар четворо деце и живите сваки дан у „ријалити“ православљу у кући чујемо оба језика лена каже да су деца прво српски научила чланови су хора „растко“ при храму светог саве растанак са њима био је топао и указивао на скори сусрет и дружење деца су толико песама научила да смо им аплаудирали као на приредби от- певали су на руском песму „покров пресвете богородице“, „небо словена“, „ми смо руси“, а онда су певали на српском „света анастасија“ на стихове маје ковачевић из краљева, мајке једанаесторо српчића, и родољубиву „ој, ко- смају“ хтели су још, али смо их замолили да ту радост са нама поделе други пут  вишедетне хришћанске породице 54 3 / 2020 света гора сећање на светог апостола андреја пр- возваног увек је било пуно љубави од стране светогорских монаха посебно вели- ко поштовање је било, а и сада је, код руских монаха на светој гори, који су му посветили читав један скит који по величини надмашује већину светогорских манастира скит светог андреја првозваног је сме- штен у кареји, административном центру свете горе величанствен храм је изграђен у руском стилу, који није карактеристичан за свету гору, али који и дан данас привлачи велики број поклоника из целог света овај храм је највећи на светој гори и други по ве- личини на балкану иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка ке- лија, а нешто касније и кситски манастир који је постојао све до 15 века стицајем историј- ских околности, овај мали манастир се про- глашава келијом, у којој, средином 17 века, се подвизава свети атанасије iii (1597–1654), „патријарх цариградски и лубенски чудо- творац (похрањен у манастиру мгар у укра- јини, чије су мошти постале познате широм света по њиховим чудотворним моћима) већ 1766 године цариградски патријарх серафим ii анина (1757–1761), купио је ову келију са околном земљом, те је његовим на- порима она проширена, уређена и добила је име сарај, (тур палата) патријарх серафим је келију посветио апостолу андреју првозва- ном 30 новембар/13 децембар патријарх серафим је одржавао блиску сарадњу са пре- подобним пајсијем величковским, благоси- љајући његова дела у оживљавању традиција православних стараца због својих стремље- ња за слободном грчком, патријарх је 1769 године позвао грчко становништво на побуну против турака после неуспеха устанка 1776 године прогнан је у русију, у област полтава, у манастир козачки мгар, у којем се и упокојио келија патријарха серафима, сарај, је на- кон његовог прогонства у русију, припала ма- настиру ватопеду, а патријархов ученик, који иако је сам скит саграђен средином 19 века, његова историја сеже у даљу прошлост по легенди, на овом месту је још у 10 веку била усамљена пустињачка келија скит светог апостола андреја првозваног др немања јонић је био задужен да чува келију, се преселио у манастир ватопед са почетком народноослободилачке ре- волуције 1821–1832 године, текући догађаји су веома брзо економски ослабили све све- тогорске манастире као и манастир ватопед, који више није могао да одржава келију са- рај монаси келиоти због глади је напуштају и она остаје празна међутим, 1841 године на атос долазе дво- јица руских монаха, висарион и варсанофи- је, добијају благослов ватопедског игумана и купују запустелу келију сарај у то време манастир светог пантелејмо- на је био у поседу грчких монаха, док су скит светог илије настањивали украјинци с тога су руси, почели да граде нови мана- стир на месту старе келије, у којем би се са- бирали руски монаси током пет година од тројице монаха, руско братство је израсло на 25 монаха године 1849 благословом ца- риградског патријарха антимуса, келија је претворена у скит, чији је први дикеј био је- росхимонах висарион од овог тренутка, почиње брзи и нагли развој овог скита велика новчана сред- ства долазе из русије, као и грађевински материјал, ангажује се велики број грађе- винских мајстора, изграђује се тада највећи православни храм на балкану са огромним конацима, трпезаријом и другим пратећим зградама већ почетком 20 века овај скит је задобио толику величину, да је у њему комотно боравило чак 800 монаха главни храм скита је изграђен по нацрту архитекте шурупова дужина храма је 88 аршина, ши- рина 45 аршина, а висина звоника је 60 ар- шина (1 аршин = 71,1 цм) храм има 150 про- зора и под прекривен кестеновим даскама доњи мањи храм је посвећен светом алек- сеју, митрополиту кијевском и целе русије звоник је највиши на светој гори, имао је 25 звона када је изграђен, укључујући и звоно од 5 тона, поклон великог војводе алексеја александровича више пута је покретана иницијатива да овај скит прерасте у руски самостални мана- стир, али је сваки пут, намера руских монаха била стопирана од стране грка, чак и када је осиромашени манастир ставроникита же- лео да се сједини са скитом светог андреје протат се, такође, противио превођењу ски- та у руски манастир поред главног храма, овај скит има и 9 ма- њих храмова, имао је и болницу, велику би- блиотеку, највећу гостионицу на светој гори и разне радионице, па чак и апотеку тако је 1850 године на западној страни скита изгра- ђена двоспратна камена зграда, на првом спрату је била трпезарија, кухиња и перио- ница веша, а на другом спрату су биле мона- шке келије године 1859 у југозападном делу скита саграђена је четвороспратна зграда која је спајала постојеће зграде у њој су би- ле монашке келије године 1865 изграђена је и шестоспратна зграда са параклисом у част иконе пресвете богородице, а 1881 су саграђене још две зграде на северној стра- ни скита у којој су биле ковачница и бравар- ска радионица наредне године саграђен је и храм на два нивоа, горњи ниво посвећен светом николи, а доњи посвећен светој тро- јици године 1887 у близини скита изграђена је двоспратна зграда са параклисом успења пресвете богородице, а касније и нова бол- ничка зграда у северном делу скита године 1897 изграђена су још четири параклиса: светитеља инокентија иркутског, благове- штења, михајла клопског и великомученице варваре, а две године касније су изграђени и фрескописани параклиси великомученика пантелејмона, светих бесребреника и пре- подобног серафима саровског овај скит је био уточиште многим свето- горским пустињацима и келиотима, који су се нарочито склањали од јаке зиме скит је имао своја подворја у цариграду, одеси, санкт петербургу, таранрогу, ростову на до- ну чак је имао и свој брод којим је возио хо- дочаснике из одесе до свете горе међу аскетама скита, посебну пажњу за- служује схимонах инокентије сибирјаков – некадашњи милионер, власник рудника злата, познати филантроп целокупни свој капитал искористио је за подршку образо- вању деце широм царске русије, развоју на- мај / јун 2020 55 света гора света гора 56 3 / 2020 лавра светог саве oсвећеног је пра- вославни грчки мушки манастир на територији западне обале у јудејској пу- стињи, у долини реке кедрон основао га је 484 године монах сава освећени то је један од најстаријих општежитељних ма- настира манастир je у надлежности јеру- салимске патријаршије по биографији коју је написао препо- добни кирил, сава освећени (439–539) је рођен у малом граду, муталаска у кападо- кијикада је напунио осам година долази у манастир флавијан, у близини мулаласке тамо је стекао основно образовање и на- рочито знање о светом писму његов биограф преподобни кирил ски- топољски на више места говори како је сава често чудотворио, лечио болесне, призивао кишу када је сава освећени на- вршио осамнаест година, добио је благо- слов од игумана да се поклони светињама у јерусалиму, где се сусрео са јефтимијем великим, коме се сава одмах свидео у ду- ху ипак, одбио је да га одведе у свој мана- стир, јер је био веома млад, посаветовав- ши га том приликом да остане у киновији, да не буде пустињак, за чиме је сава жудео јефтимије велики је упутио саву теоктисту блаженом у манастир вади мукелик, где је провео наредних седамнаест година године 478 сава се ипак повлачи у пу- стињу где проналази пећину у којој ће провести највећи део свог овоземаљског живота у тој пећини он се као велики под- света земља лавра светог саве освећеног, кедрон (извор: tsaritsyn-tourscom) уке и културе, изградњи многих цркава и манастира широм русије, а нарочито је даровао новац за изградњу већине зграда светоандрејског скита у кареји упокојио се као једноставни светогорски монах у овом скиту покрет имеславаца је у великој мери по- реметио хармонични живот скита и реду- ковао број монаха у братству после атеистичке револуције 1917 го- дине руска обитељ доживљава нове поте- шкоће прилив нових монаха из русије је престао, новчане помоћи из русије су пре- сушиле совјетска влада је конфисковала сва подворја скита на територији совјет- ског савеза и поред ових тешкоћа скит је некако успевао да функционише међутим, 1958 године се десио стравичан пожар, који је трајао 3 дана и који је уништио нај- старији и највећи део манастира многе зграде и параклиси су изгорели у пожару је уништено око 20 000 књига и рукописа, библиотека и архив су у потпуности изгоре- ли временом је братство било све старије и малобројније и последњи руски дикеј о михаил се упокојио 1962 године други ди- кеј скита није био изабран, остало је још са- мо пет старих монаха од којих се последњи упокојио 1972 године са њим је историја руског скита завршена наредних 20 година скит је био напуштен и почео је да се уру- шава од 1980 године постепено га насе- љавају грчки монаси, да би га 1992 године населили монаси из манастира ватопед и поново га припојили њему данас само руске куполе и храмовна ар- хитектура тихо сведоче о славној прошло- сти овог руског светогорског скита, посве- ћеног првом просветитељу русије, светом апостолу андреју првозваном манастир ватопед је почетком 21 века започео грађевинску обнову манастира која и данас траје у исто време је реакти- вирана и атонска школа, чувена атонијада у једној од зграда скита данас се у скиту светог андреје пр- возваног подвизава око 10 монаха, ве- ћином грка  мај / јун 2020 57 вижник бори против демонâ, учи, разговара са дивљим животињама, успоставља при- јатељске односе са суседним бедуинским племенима као прави спилеот, сава прово- ди време у најтежој аскези и духовној узви- шености ускоро се око њега окупљају први искушеници и монаси већ 483 године око саве освећеног се окупило, у братству, око 150 монаха прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је сава видео ватре- ни стуб који иде у небо и који га је подсетио на јаковљеве лествице јаков је, као што је познато, место своје визије назвао „ветиљ“ (беит ел — кућа божија), па је монах сава овај знак схватио као показатељ да треба у тој пећини да буде кућа божија пећина је за- право већ у свом природном облику личила на храм са апсидом, ђакониконом и проско- мидијом, па је кирил скитопољски овај пе- ћински храм назвао „црквом коју је изгра- дио бог“ саву је одликовао оштар темперамент и нетрпељивост према неправославном мишљењу, али ипак није прогонио неистомишљенике, напро- тив, поступао је са њима племенито и хума- но, те их стрпљиво подучавао истинама пра- вославља као теолог, свети сава се истакао у одбрани православља од монофизитске јереси својим деловањем он је допринео да његова лавра постане једно од главних упо- ришта православља захваљујући његовим мировним активностима 479 године постиг- нуто је помирење између завађених страна, што је довело до успона монашког покрета свети сава је уживао велику подршку цара јустинијана i, који је финансирао изградњу манастирских одбрамбених зидова, стра- жарске куле зване јустинијанова, као и неко- лицине помоћних објеката пред крај живота монаха саве, манастир се толико проширио да је у њему живело близу 5000 монаха свети сава се преставио господу у својој 94 години живота 5 децембра 532 године светитељ је и после његовог упокојења чудотворио и да- ље помагао унесрећеним људима, о чему су сведочили многи монаси у манастиру се налази и велика гробница у којој су похрањени монаси лавре који су изгубили животе бранећи прво здање манастирa био је пећински храм, у пећини у којој је свети сава освеће- ни видео ватрени стуб који иде у небо и који га је подсетио на лествице јаковљеве лавра светог саве oсвећеног (mar saba) јелена јонић света земља 58 3 / 2020 манастир од персијске инвазије 614 године у 8 веку у овом манастиру јован дамаскин је добио монашки постриг и у њему је провео педесет година данас у близини манастира постоји пећина светог јована дамаскина и његова гробница од оснивања па до данас, манастир никада није био без монаха и слу- жбе тренутно је игуман манастира јеруса- лимски патријарх, који је именовао двојицу архимандрита и двојицу помоћника да упра- вљају манастиром према дугој традицији, лавриотски ти- пик забрањује улаз женама у манастир за своју мајку софију монах сава је саградио тзв женску кулу у близини лавре током живота оснивача, настао је јерусалимски богослужбени устав који се временом про- ширио по целокупном православном исто- ку, и још увек се користи у богослужењима јерусалимски богослужбени устав, поред литургијских упутстава, садржи и инфор- мације о монашким традицијама палестин- ских манастира 6 века, на које су утицали монашки устави светог пахомија и светог василија великог оригинално дело јеруса- лимског устава, које је написано по захтеву симеона солунског изгорело је 614 годи- не када је персијски цар хозрој ii освајао јерусалим манастирски комплекс чини већи број објеката који су смештени у једну целину унутар одбрамбених манастирских зидина на веома стрмој литици која се надвија над реком кедрон велика лавра светог саве освећеног нај- значајнији је манастир јудејске пустиње његова историја је дуга преко 1500 година налази се у срцу пустиње измећу витлејема и мртвог мора подигнут је на стрмој запад- ној страни кедронске долине манастир је основао свети сава освећени 485 године и још тада је назван велика лавра у целом осмом веку и првој половини деветог века манастир је био у великом процвату тада је у њему школовано преко 150 монаха, међу којима су били највећи учитељи правосла- вља: свети јован дамаскин, свети козма ме- лод, свети стефан чудотворац и многи дру- ги највеће светиње овог манастира налазе се у саборној цркви – једнобродој базилици са куполом то је грађевина из шестог века главни саборни храм, католикон мана- стира посвећен је благовештењу пресвете богородице изградњу храма су започела двојица браће геласије и теодул исаврами између 494 и 501 године, а завршио га је цар јустинијан велики за време цара јо- вана vi, обнова храма је завршена храм је изграђен од камена, једнобродна је грађе- вина, прекривена крстастим сводовима, дужине 27 метара на западном зиду је ма- ња припрата димензија 3,65 х 6,1 метар ку- пола се ослања на шест стубова уграђених у уздужне зидове објекта западни улаз је украшен фронтом са грчким натписом ιερα λαυρα σαββα του ηγιασμενου — света ла- вра саве освећеног зидови храма су фре- скописани, под је поплочан црним и белим света земља женски пирг или српски пирг (извор: tsaritsyn-tourscom) капела светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) мај / јун 2020 59 мермером, а дуж бочних зидова су поста- вљене стасидије олтар је од наоса одвојен исклесаним позлаћеним иконостасом са краљевским дверима, а уместо четворице јеванђелиста, приказани су познати пале- стински подвижници (сава освећени, хари- тон исповедник, јефтимије велики и јован тихи молчалник) у олтару су мошти мона- ха ксенофона и његових синова аркадија и јована капела – гробница саве освећеног саграђена је у 7 веку за чување његових мо- штију године 1256 његове мошти су однете у венецију, а након повратка моштију из ве- неције 1965, смештене су у стаклени ковчег и данас се налазе у благовештењском храму капела је у основи шестаугаона са куполним сводом улаз у капелу је на исочној страни, украшен порталом са два стуба на врху са исклесаним капителима изнад портала је натпис на грчком ο ταφος του αγιου σαββα (гроб светог саве) и срби су били ктитори лавре светог саве освећеног, где су подигли две манастирске куле и обновили параклисе у хрисовуљи царице маре, супруге турског султана му- рата ii, ћерке ђурђа бранковића, пише да је постојао уговор између јерусалимске па- тријаршије и српске цркве српски монаси су дошли у лавру светог саве освећеног и ослободили овај манастир од разбојника и пљачкаша они су тада сазидали велику кулу и у њој параклис, посвећен светом симео- ну када су на патријаршијски престо дошли грци, односно патријарх теофил, исплатили су дуг србима за градњу куле и поставили за игумана грка српски монаси су управљали лавром светог саве освећеног 130 година, током целог 16 и првих деценија 17 века пећинска келија монаха саве налази се ју- гоисточно од манастира, у природној пећини према предању, анђео је монаху сави пока- зао пећину у којој ће да се подвизава у пећи- ни се налази камена клупа и место за молитве у исклесаној полукружној ниши која наликује на апсиду димензије пећине су 5,5 х 3,2 ме- тра, висине 2,7 метара у близини пећинске келије монаха саве налази се и пећинска келија јована тихог молчалника; северно од манастира на ис- точној обали реке кедрон у првој половини 6 века у њој је живео јован тихи ова кели- ја је димензија 4 х 2,8 метара и завршава се апсидом ширине 2,2 метра у овој апсиди су сачувани остаци фреске са три вавилонска младића на жалост, муслимански бедуини су избрисали њихова лица пећинска келија аркадија, прецизније кула аркадијева, сина ксенофона, смештена је на литици југоза- падне обале реке кедрон на око 300 метара удаљена од лавре аркадије је већи део свог живота провео у овој пећини у којој се под- визавао као прави аскета у другој половини 6 века, уз пећину је саграђена кула, чији су зидови данас сачувани до висине од 8 ме- тара унутар куле су две просторије, прва је служила као келија, а друга као параклис на зидовима параклиса су сачувани остаци фрескописа из 7 и 8 века  света земља кивот светог саве освећеног (извор: tsaritsyn-tourscom) пећина светог јована дамаскина (извор: tsaritsyn-tourscom) 60 3 / 2020 ова корисна животиња тако типична за библијски пејзаж када носи терет по каменитим и тешко проходним стазама, или се одмара у хладу маслине и еукалиптуса, на лошем је гласу да је спора и да се одупире командама из непознатих разлога уистину, она је нежна и стрпљива, чак ни не делује љутито када је претоварена (сл 1) у библијско доба човек који је кретао на дале- ки пут користио је магарца, исплативо превоз- но средство мало имућнијег слоја, док је сиро- машнима преостајало да иду пешке у сандалама по прашњавом путу као питома животиња коришћена за транс- порт служила је за орање (ис 32, 20), јахање, но- шење терета, понекад окретање жрвња (суд 16, 21), али и тортуру мада, није све безнадежно: „а седми је дан одмор господу богу твојему, тада не- мој радити ни једнога посла, ни ти, ни живинче твоје“ (изл 20, 10); „ако видиш гдје је ненавид- нику (= мрзитељу, непријатељу) твојему пао ма- гарац под теретом својим, немој да га оставиш, него му помози“ (изл 23, 5) или „магарца брата твојега“(пнз 22, 4); и „не ори на волу и на магар- цу заједно“ (пнз 22, 10), све ово ипак даје наду да се према овој животињи човечније поступало у име борбе за права животиња, једна енгле- скиња, луси фенсон је основала у израелу и па- лестинским територијама милосрдну организа- цију „уточиште за магарце у светој земљи“ (safe haven for donkeys in the holy land) које храни и негује стотине злостављаних, болесних, старих и напуштених магараца реч магарац у симболичком смислу може да се односи на: глупост, једноставност, благост, снагу, понизност, позу за смех (магарчење), тврдоглавост, издржљивост, оданост и лењост постоје и синтагме као „магарећа клупа“ или „магареће уши“ у неким културама, човек по- стављен да јаше наопачке на магарцу у јавности представља срамотно обележје у прехришћанско време култ магарца је био раширен био је божанство мрака и неба у ма- лој азији, египту, старој индији и код семитских народа прво је припитомљен у египту или месопо- тамији, и сахрањиван је са египћанима високог ранга с друге стране у јерусалимском храму је чувана златна глава магарца, чиме се види његов значај у јудејској религији што се огледа кроз библијски наратив историчар дамокрит напомиње да су јевреји били склони онолатрији и обожавању магареће главе ова оптужба, како пишу тертулијан и други хришћански аполо- гети, у ii веку се ширила и у риму против раних са 173 појављивања у светом писму, магарац постаје део важних библијских догађаја издваја га и то што је, према библијском тексту, поред змије једина животиња која проговара људским језиком библијски бестијаријум: магарац ма милена стефановић из историје црквене уметности слика 1 библија и света земља, гравира два човека и магарац одмарају испод дрвета еукалиптуса близу јафе), 1888 година (извор: blogisraelbiblicalstudiescom) мај / јун 2020 61 хришћана негде у то време појављује се и бого- хулни цртеж познат као алексаменос графит на коме је представљен посматрач и човек разапет на крсту са магарећом главом и пропратним тек- стом да алексаменос обожава свог бога да је магарац посебна и поштована животиња у израелу види се и данас кроз одржавање рет- ке церемоније посвећене прворођеном мага- рету као подсећање на његову важну улогу при изласку из египта (изл 13, 13) сама магарећа чељуст била је убојито самсо- ново оружје којим је побио хиљаду људи (суд 15, 15–16) глава магарца је мерило вредности у не- сташици под опсадом сиријске војске (2 цар 6, 25) интересантно је да је магарац библијска жи- вотиња, више од било које друге и старог и но- вог завета са 173 појављивања, што је огроман број у односу на остале, он постаје део важних библијских догађаја али, оно што га издваја, је и то, да је једина животиња, поред змије, која проговара људским поред немуштог језика (2 пет 2, 15–16) одговара му сува клима (јов 24, 5) по кон- ституцији може пуно да попије воде, али бистре, јер је врло опрезан има одбојност према води, не воли да се покваси или пређе мост ако се види вода између дасака моста друштвен је, живи у групи, и добро се слаже са другим животињама одликује га специфична гласна рика (јов 6, 5), такозвано њакање које траје око двадесет секунди (или двадесет пута), и служи за комуникацију у пустињи и на огромним пространствима, као и велике уши да боље чује у књизи о јову помиње се дивљи магарац, као поносит, слободан и луталица о њему се са поштовањем говори (joв 39, 8–11; јер 14, 6) по- везује се са исмаилом (пост 16, 12; који је, пре- ма неким преводима, дивљи човек или дивљи магарац) дивљи магарац (јевр pereh) може да буде метафора израиља (јер 2, 24) они који су видели дивље магарце кажу да задивљујуће изгледају нажалост, данас их има свега око пет стотина распрострањених између израела и ирана, и ова подврста је на путу ка изумирању овог рођака израелског магарца помиње и фисиолог, под именом онагр (грч όναγρος) кроз коментар текста у јову (јов 39, 8) — „ко остави дивљег магарца слободног као праведник стада?“ јер стари завет прокламује потомство, а нови, кроз апостоле, испосничко уздржање које семе небеско измоли по магарцу се одређује мера богатства и вредности (пост 12, 16; 30, 43; 1сам 8, 16), јов их је имао пет стотина, а касније и самих хиљаду магарац је аврамов сапутник (пост 22, 3) када га је осамарио и повео исака на жртву само вођење и оседлавање магарца означава про- мену, прекретницу, значајно доношење одлука — „рано уставши осамари магарца својега“ (бр 22, 21; 1цар 2, 40; 13, 1327) седло је било јед- ноставно и плитко, од коже или ћилима да би било удобно јахачу и заштитило леђа магарца са магарца се скаче и силази (суд 1, 14; 1сам 25, 23), на њега се товари (1сам 25, 18), једностав- но, магарац је свеприсутан оседлавале су га и јахале жене (2цар 4, 24; суд 1, 14; 1сам 25, 20) које су обично узимале за пут и момке, то јест водиче за магарца или девојке у пратњи (1сам 25, 42) (сл 2) лично име емор значи магарац (пост 33, 19) ова као и друге животиње се користи да сим- болично опише човека тако, од дванаест јев- рејских племена, једно потиче од исахара сина јакова и лије који је „магарац јаких костију“ што је тумачено у контексту земљорадње, теш- ког рада и издржљивости, али и извора знања, мудрости (пост 49, 14–15) магарац је нечиста животиња, није кошер (лев 11, 47–8) ни лав га није дирао (1цар 13, из историје црквене уметности слика 2 јаков и жене, wiener genesis on, ms theol gr 31), друга половина vi века (извор: bildermanuscripta-medievaliade/hs//katalogseiten) 62 3 / 2020 28) чувено је било његово слаткасто и хранљи- во лековито млеко које се у старом свету ко- ристило у козметичке сврхе, као што је митско улепшавање египатске краљице клеопатре већина магараца браонкасте боје има крсто- лико обележје у виду две тамније линије које се укрштају на леђима и иду до оба рамена, док се дужа спушта до репа како каже једна прича, ма- гарац се ожалостио видевши христа на крсту, и окренуо је леђа како не би гледао, али је остао и болно њакао, док је у међувремену сенка кр- ста прешла преко његових рамена и леђа сма- трајући ово посебним белегом људи су током средњег века са овог подручја узимали длаке са крзна ради исцељења у потрази за изгубљеном магарицом иако је сматран за неугледну теретну живо- тињу, магарац (пост 45, 23) је имао ту част да носи уважене личности библијске историје (суд 5, 10) и буде учесник у догађајима битним за хришћанску историју спасења (зах 9, 9; мт 21, 7; мк 11, 2–7; јн 12, 14) библијски магарац има богату и значајну би- блијску симболику обично су владари бирали јаку и борбену животињу за церемоније — чи- стокрвног коња, импозантног слона или чак камилу међутим, давид је имао „царску мазгу“ (1цар 1, 38) и соломон је помазан за цара на „давидовој мазги“ (1цар 1, 33) јер је он иза- брани наследник, док остали синови јашу на мужјаку мазге (2сам 13, 29), као и авесалом на крају живота (2сам 18, 9) како је забрањено укрштање (лев 19, 19), мазге су увожене и биле су више вредноване богати и моћни су јахали магарца, и то се није сматрало знаком понизности нарочито су беле магарице биле на цени и њих су јахали цареви и кнезови (суд 5, 10) чувене су биле оне из да- маска чак и данас богати људи на високим по- ложајима их поседују оне су веће и сматра се, брже после периода судија, појављују се коњи и полако магарац постаје битан онима који нису могли себи да приуште коња нарочито је за време цара соломона била развијена трго- вина увезеним коњима (1цар 10, 2628) међу- тим, то је санкционисано јер је бог забранио коришћење и држање коња и борних кола (пнз 17, 16; ис 31, 1; ос 14, 3) магарац је симбол који је у директној вези са владавином и царством (суд 5, 10; 10, 4; 12, 14) то се приказује кроз симболичну причу о пот- рази за изгубљеном магарицом у којој пратимо саулов успон на престо израиља (1сам 9, 320) покренут потрагом, саула пут води до пророка самуила коме је већ објављено од бога да је он изабраник и будући цар свом народу, мада из малог племена венијамин, и саул бива помазан (1сам 10, 1) кроз причу пратимо и знаке који ће потврдити пророкову поруку при сауловом по- вратку кући (1сам 10, 1–9) валам и магарица написано је много прича и басни у којима магаренце има своју, углавном негативну уло- гу, што потиче из античке грчке културе из које се и распространило хомер, езоп, апулеј су га представљали као тврдоглавог, злог, глупог и понизног у средњем веку се сматрало да је неспретан и спор али пре свих, постојала је једна библијска прича старозаветна поучна и дирљива (бр 22, 7–35), прича кроз коју је ма- гарац представљен као библијски симбол слу- жења, патње и мира, прича о мудрој магарици валама која воли свог газду било је то у оно време када је народ израиља излазио из пустиње негев и улазио у обећану земљу валам од кога је тражио помоћ моавски краљ валак због предстојећег продора изра- из историје црквене уметности слика 3 рођење христово, фреска, манастир дечани, 1347–1348 г (извор: orthochristiancom) мај / јун 2020 63 из историје црквене уметности илљ, оседлава магарицу и у рану зору креће на пут међутим, на путу му се испречио анђео господњи са мачем у руци, не дозвољавајући му да настави магарица је удостојена да види анђела и у три наврата скреће са пута први пут, валам није видео ништа и помисливши да се она узјогунила, почео је да је бије штапом да би се вратила на пут најзад, у покушајима да за- штити свог господара од мача, она се преврће валам се опет разљути, бесни и жестоко је уда- ра, сматрајући да му пркоси и тада, бог јој до- звољава да употреби људски језик и она каже: „шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут?“ [ ] „нисам ли твоја магарица? јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? a он рече: ниси“ и тада су му се отвориле очи и он угледа анђела који му рече да му је магарица спасила живот у светом писму магарац је добра животиња ова прича нам показује како бог може да уздиг- не обично живинче које може бити посредник између бога и човека од рођења уз христа рођен у малом јудејском граду витлејему, да- видовом родном граду означеном још крајем viii века пре хр од пророка михеја, колевком будућег месије (мих 5, 2) и од свих канонских јеванђеља једино апостол лука (лк 2, 7) каже да је исус рођен у јаслама значи у стаји, у сену, где су биле присустне животиње као сведоци тог догађаја из апокрифа сазнајемо да су се у дубини пећине налазили магарац и во који су загревали богомладенца својим дахом да би се испунило исаијино пророчанство (ис 1, 3): „во познаје господара свога и магарац јасле госпо- дара свога“ (сл 3) њих је јосиф повео из назарета, магарац је носио бремениту дјеву, а во им је био потре- бан ради продаје због новца у то доба био је обичај да када жена јаше на магарцу са децом, мушкарац хода поред њих, као што је и јосиф са маријом и богомладенцем приликом бега у египат (мт 2, 13–15) или пре њих мојсије (изл 4, 20) (сл 4) док су понекад муж и жена заједно јахали на леђима магарца, што је сасвим могуће јер је магарац са ових простора већи него онај који је нама познат у дубини пећине рађа се „видело људима“ дуго очекивани спаситељ који ће свет избави- ти из таме, патње и утонулости у грех а само присуство магарца сугерише нам његов старо- заветни симболизам христос је „очекивање народа“ као што је пророковао јаков (пост 49, 10) ирод није био јеврејин, узурпирао је власт и узео титулу „јудеј- ски цар“ и тада је по први пут прекинута линија наслеђа јудиног племена то је био знак доласка исуса христа (месије) христос је проповедао и путовао галилејом и јудејом пешице међутим, на магарцу, поузданом и питомом, јахао је, како је забележено, једном за то одређеном приликом улазак у јерусалим на магарици — древни ритуал, нов смисао уласком у јерусалим на магарици дошло је до испуњења старозаветног порочанства (зах 9, 9; ис 62, 11) записаног у новом завету (мт 21, 7) исус је био препознат као месијански вођа и пророк, јер је повезан са царем и пророком давидом (2сам 5, 3) цареви из ове династије уживали су посебан положај да би се испунило пророчанство сваки цар из лозе постајао је „месија“ (јевр ma- šiah, од глаг „помазати“, термин за сакрално по- мазање, обред посвећења уљем) по коме би бог испунио свој план о свом народу месијанско оче- кивање је било усмерено ка доласку царства бо- слика 4 бекство у египат као илустрација xi строфе богородичиног акатиста, фреска из средине xiv века, манастир дечани (извор: бранислав тодић и милка чанак-медић, манастир дечани) 64 3 / 2020 жијег — мира, правде и благостања (земаљског) божије обећање се односило на династију као целину (2сам 7, 12–13), јер су имали божији благо- слов (пс 2, 6–7), а цар из давидове лозе постајао је представник народа (2сам 5, 12) на основу савеза са богом на синајској гори (изл 4, 22), заједничком служењу јахвеу (2сам 6) и личности цара давида који је могао уживати привилегију као божији „син“ (2сам 7, 14), бог је успоставио близак лични однос са давидовом породицом који осигурава наслеђе његових синова до у вечност и ства- рање династије, где је сваки постаје месија, цар и пророк тако је христов долазак осветлио многа пророчанства (дан 9, 24; дап 10, 38; јн 1, 41) и је- ванђелисти, нарочито матеј и лука приказују хри- ста као давидовог потомка јер „даће му господ бог пријесто давида оца његова“ (лк 1, 32) појава магарице је већ имала одређену конота- цију познату од пророка захарије када је цар да- вид наредио да син соломон буде помазан као на- следник, имао је посебан захтев (1цар 1, 333846) којим наглашава везу одређеног наследника кроз тријумфални улазак на царској мазги у јерусалим и седом на царски трон рођен у витлејему, иде у јерусалим „давидов град“ јер како пише, „ниједан пророк није при- знат у својој постојбини“ (лк 4, 24) христови следбеници и народ бацају палмине гранчице на пут којим се креће господ, симболишући тако победу и тријумф, кличући „осана!“ (јн 12, 13) поздрављали су га као давидовог сина, „благословен који долази у име господње, цар израиљев!“ чекајући да се одмах појави цар- ство божије (лк 19, 11), а христос је дошао не да суди, већ да спасе свет (лк 4, 18; 19, 10; јн 12, 47) христос је дао и нов контекст појму царевања јашући на магарици радије него на коњу јер, у античко доба владар је улазио у освојен град на коњу, или после победоносног војног похода у оквиру церемоније тријумфалног уласка у свој престони град што има свој иконографски обра- зац у самој библијској историји постоји и друга- чија врста „тријумфалног уласка“ која се десила у случају јуја (2цар 9) христос није на коњу, и тиме истиче да долази у миру овај свечани улазак у јерусалим симболише улазак цара мира (зах 9, 10) он доноси мир (јн 12, 11–12) мир народима према блаженом теофилакту охридском ви- зуелна егзегеза седења на магарици означава метафору натоварених јевреја, а магаре, дивље и непокорено, незнабошце магарица и магаре су били везани уздама својих грехова, а двојица (апостола — св петар и павле) који су посла- ни да их разреше, представљају први јевреје, а други пагане, тј незнабошце (сл 5) док лука (лк 19, 30), марко (мк 11, 2–7) и јован (јн 12, 14) спомињу само магаре, матеј спомиње магарицу и младунче (мт 21, 2), али ти извешта- ји не противурече један другом христос је сео на прострете хаљине које симболишу врлине апостола на њих, јер су могли да га понесу зао- криљени њима прво на магарицу (јер је најпре живео у јеврејској заједници), затим на магаре (потом дошао међу незнабожачке народе) про- стирање хаљина представља израз великог по- штовања (2цар 9, 13) исус је спаситељ јер ће „спасти народ свој од гријеха њихових“ (мт 1, 21) порекло овог ве- ровања се налази записано у књизи пророка захарије (зах 9, 9) које се односи на смиреног и царског месију „ ево цар твој иде к теби, пра- ведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричину“ исус је свестан те повезаности (мт 21, 1–3; јн 12, 15–16) и овим симболичким чином је мани- фестовао истинско порекло и карактер њего- вог царства недељу дана касније васкрсава

-ДОДИРНУ-